Glava I OPSTA PITANJA Pos POs ‘OSLOVNOG PRAVA yovom poglaviju razmatrana su naéeina Pitanja k ion razliciti nazivi ove grane prava u d. 2 Se tiéu poslovnog 0.2 privredno i poslovno pravo, zatim z wi omaéoj i Stran 4 Pojam i predm i prav whe ( Prava, ’9j literaturi: wreovack et, i nazad iz e vori posloy- ; NAZI, pOJAM I PREDMET POSLOVNOG PRAVA fomaéoj i stranoj pravnoj teoriji ne postoji jed; su posto prava'. Pojedini nazivi termed fo poslovno pravo’) ponekad se upotrebljavaju da bi se njim a prava, & nekad se pod te nazive podvode razlitite oblast, ge istorijskom kontekstu, u evropsko-kontinentalnom pra i plow vreme robne proizvodnie i izdvajilo se u posebnu granu neg nko PANO Fe va, au anglosaksonskom pravu business law je nastalo i rarvite ee ae merqrgovinsko pravo nastalo je, razvilo sei izdvojilo iz imovinskos pride ‘y, zbog €ega se poima kao deo gradanskog prava, Nastalo je iz potrebe da se oe nim pravnim normama i pravnim institutima realizuje promet robe, novea. hari od ‘ednosti i usluga. Pojava krup ~ ne robne proizvodnje izazvala je pottebu 2a nectar Jom ove posebne grane prava. Trgovinsko pravo je vremenom izgradilo posebna prav- 1m pravila za potrebe statusa trgovaca (privrednih subjekata) i trgovinskih poslova ko- jeoni zakljucuju radi obavljanja privrednih delatnosti u cilju sticanja dobiti. U savremenim uslovima, u zemljama u tranzic’ m znaéajne probleme u koncii azivu i pojme, ai ni o 0, privredno, preduzet- lima oznagita ista oblast ili ili grane prava. emi , pravna teorija i praksa nailaze ranju i odredivanju naziva i pojma, kao i utvrdivanju sadrZine pravne discipline koja se naziva privredno, trgovinsko, odnosno poslovno pravo, Na primer, u Rusiji postoje teoretivari koji polaze od nove koncepcije privred- nog prava, koja se naziva “preduzetni¢ko (privredno) pravo” npednpuxumamenvckoe (tozsiicmeennoe) npago. Pojedini autori smatraju da terminologija koja se koristi za trdicionalno privredno pravo nema odluéujuéi znataj u pravnom regulisanju privred- nih delatnosti. Ova konstatacija samo potvrduje Ginjenicu da ruski autori izraze “pred- wzetni¢ko” i “privredno” pravo koriste kao sinonime’. : ; a) Naziy konkretne grane prava nije samo terminoloske prirode, veé se nepo- sredno odrazava i na njenu sadrzinu. Naéelno, u evropsko-kontinetalnom pravu, w r2i- sno razvijenim zemljama, tradicionalno preovladuju dva naziva, — trgovatko Pravo”, a.u savremenim uslovima “trgovinsko pravo”, dok se naziv Pavretey Ba ‘0’, koji je nastao posle Drugog svetskog rata, prvenstveno vezuye 78 zemlje Central <7 . i je to zvaniéan na~ tiy aaa ovaj ud2benik naslovijen kao “poslovno pravo”, prvenstyen? iz razloga Sto je to ; ‘ona predmet na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, njega treba twzeti ustovno, jer se sustede i pod nazivima, kao Sto ie “treovinsko pravo” ili “privredno pray’ =aaend INNA. str. 3-5.ne i Istoéne je naziv “poslovno si Istorijski posmatrano, ‘om, privrednom odnosno poslovnor” FS Gong Eajno, stalesko, esnafSko pravo) nastilO J" ai Koji se pravo trgovaca, a trgovi su bili poseban XIX veka, privredno zheet potato Ve proizvoda Poe els ‘odnosi subjekata koji Ie su sa donoSenjem zakona koji BY nastanka “trgovinskog praya> Vinskim poslvima na 80. Te ips pravnihnormi tain eal nacionalno pravo), Koj JP jovi Kai Se smart trovinkin age anovna pia Pave protuavl epandan “Divrednom Brave USM iy - Trgovinsko Pr gane prava pokrivale iste oblast privrednog Zivota, Do aj viii jer su naGelno obe Beri je iz ideoloSkih razloga, tj. razlititostidrustvenih palikovanl tostorima bivse Jugostavie u pravno)teorit | Poslovno) praksi nai, Vink, privredno i postovno pravo ravnopravno upolreh Pe Sinonimi Medi a inati u vidu da naziv “privredno pravo”, posto}s | Srusin savremenim prin tba iat ee podrazumeva onu sadrZinu Koja je bila svojstvena privrednon ‘vu u nekadasnjem jugoslovenskom pravu. U pojedinim zapadnim zemljama eyziss y, ice ave”, ali sa drugatijim znacenjem, jer obuhvata uredivanje odnos i, Se a pjekata i dréave, kao i pravo drZave na intervenciju u obs pin ve zboe Cega su propisi privrednog prava u tim drZ2avama vi8e javnopravne prin, kav je slucaj npr. sa britanskim privrednim pravom — Economic law. Ne treba pres bregnuti da je na engleskom podrudju u upotrebi i naziv “trgovinsko pravo” — Conner. cial (mercantil) law, koji ima za predmet regulisanja odnose koji nastaju pri isporuie. be i vrSenju usluga na trgovacki natin. U bivSoj Istoénoj Nemaékoj bio je w upotrei me ziv “privredno pravo” — Wirtschafisrecht, kao i u biv8em SSSR-u— xosniicmeenioems- «0. Medutim, treba naglasiti da naziv “trgovinsko pravo” trpi kritike zbog toga sto et dayno prevazislo prvobitni predmet regulisanja — oblast trgovine. Trpi kritiku i nat “privredno pravo”, jer bi se po nazivu moglo zakljuéiti da ova grana prava ima za pret ‘met regulisanja celokupni privredni Zivot jedne zemlje. U sayremenoj teoriji i poslovnoj praksi naziv “poslovno pravo” upotrebliate dvojako: s jedne strane, da oznati savremeno trgovinsko pravo, a u naSem pravu ts stalo privredno pravo nakon Drugog svetskog rata i, s druge strane, da oznati je hovu granu prava koja je po svojoj prirodi multidisciplinarna. Naziv “poslovno pie ima tendenciju da oznati savremeno trgovinsko pravo koje je davno prevazish s Potetne okvire, a na anglosaksonskom podrugju da oznati oblast prava koju cine Site pravne gran, kako imovinske, tako i javnopravne prirode azivom “poslovno pravo” pojedini autori oznagavaju savremeno trgovisl? (privredno) pravo, tj H 4 si sasko prev? jer obuhvata materi 6 in sinatra Koja se uobigajeno naziva “tgovink Pe (brvredna drugs) yd dualnim preduzetnicima i kolektivnim preiszet*s licima njihovog udruzivey a eee tim formama, drustvima sa posebnim statuse™ “ivanja, kao i ugovorne odnose u koje ovi subjekti stupa! ‘ ‘ Je 1807, a stupio na Prava izvisila je Fr onita Oe . a jem T akc (ins (one e186 ie aie ee commerce Nema doch Tae emt we irektnim uticajem fr » Koji je stupio ng Srbija Trgoven ibe em anciskog Trpoabicet ig stag 1900), a SiPravnin ‘OM bra. Stira na. Osa iz. | Privre. Ode, ka. ' prene. ommer- uci ro- rebi na- 9e mpa- > je vee i naziv a pred- ava se yu ma jednu ravo” svoie razli- insko avo"? ici? mat P i ‘sta u poslovni poduhyat i it poe oe koje 8° UPS s ul njegovim pot ont isa tr2istu, Valjano ostvari. Zbog toga su takvim licima potrebna we Nig svojine; svojinskim ovlaSéenjima; stausu indi ; Ee nog promt neojalno} Konkurenej cariski br skim pravima, Fd I ee sto j olakSicamas administrativnom pravu; pravu zaposlenih i lenih i 0 obavezama - Hea ma prema zaposienima i drzavi; bankarski eo ‘eiguranju itd.”, Zbog takvog MAaaTE eater Posebno o ugovoru 0 se onskom pravnom sistem multidisciplinarna oblast ( aaelovne peeve fe Wane sonshglosaksonsKom podrugju prava sva fica koja Re ee snap akon dui props teu na sve nove Sine sa kao zaposljavany do odluka 0 otpstanu, do Gola a ee 92 asmana proizvod, poslovnih finan itt. Da bi pred Suet eo oz, sofa polovnu oak 2a njeza je nuzno, ako ne Ss ds eee teequla njegovu preduzetnicku delanost. Postovni ud ates ante lah faasenu poslovnih odluka moraju da wvazavaju i njihovu ie) ees teen itavanje busines fant-a neminovno obuhvata i eticku ee Sree ‘ako se analiziraju tendeneije u razvoju poslovnog prava, po aia jada je on jedna generitka grana prava, poput gradanskog eee brojne druge grane (podgrane) prava koje imaju niz specificnosti, ali Sait oat fesiog genusa, Tendencije u razvoju poslovnog prava su da ea Pee i tr2iSta; pravo privrednih subjekata; meko pravo; obelezeno povlat pecave beep privrednika i sve veéom ulogom sudske i arbitradne prakse i b) Pojam — O trgovinskom (privrednom, pos! tela su brojna Eres: pre ae zbog ie pristupa u odre pena Cinjenica je da od predmeta regulisanja zavisi | sam pojam ove grane pra- an toga, posto Su centralni pravni insttutl ovog preva. $ jedne strane, individu- govac (preduzetnik) i trgovacka (privredna) drustva, as druge strane, trgovinski ae (ugovori u privredi), u pravnoj teoriji ne postoji selasnoe! pogledu pitanja in ae Posla odreduje status trgovea ili status trgovea odreduje prirodu ee aa ae bavi — trgovinski posao. Iz ovoga se moze zakljuiti da su pojam ! pre De i grane prava tesno povezani i medusobno uslovljeni. ee vinta od poslovnim (privrednim, trgovinskim) pravom podrazumeva Se era ¢ i privatnog prava, koja se bavi pravnim polozajem —_ aes 80 «728or0v — Radoman, Poslov 9, Novi Sad ~ Sremska Kamen pont Mi ie vidi: Rag A Amerson, Business L&W, ‘Cincinnati West Chicago 8 ti tO: Business Law Text n, Basie Legal, Eubica, Globe! David kere te ¥ tion, 2005, st. + David Kelly, Ann Holmes, Ruth Hayward, Business Lov, sth 00006, st 8 Ps lovnom) pravu kao grani prava iz- divanju predmetains! Ste pravne norme Kojima se si u koje oni stupaju u vezi sa prometo avan koja pean Pravo je j maugna diseiplina koja 8°00 pravu’, Koja p NOt hormi. Ono predstavlja nauku 0 BOVINE Tomoye, utvrduje slignost he Is nomena kao i njihove SPECifignosti, ae 7 vrSi analizu propisa, pravnih insti a rajednivke karakteristike a propisa, instituta, pa i cele Srane pray vi, kako nastankom, tako i raz i razvoja. na determinante njihovog Pe i jedi sister Banjem novih regenja, kako bi se poste ) Predmet — Poslovno (privr' oj celini u dve velike cole e ite eta = ivrednih subjel fi , statusno posh _ ureduje status PE kompanijsko povong ate Paslovno rao) a zadajgie satena pitanja privrednih subjekata vezan je sa drugim pene, py, Fatainie series ae imovinu, organe, povezivanj tugim privre dn slovno ime, sediste, 7 13 bjektima, ulus pa ETS i sa prometom robe, usluga i novea (ob| i subjekti stupaju u vezi sa pi c eae Tgovieke pravo, ugovomo poslovno pravo). Medutim, oy; cated 1a za predmet samo pravila o medusobnim odnosima izm hiskata resi meal 0 odnosima izmedu privrednih subjekata i dru; aa, i jucuj Fe lea i drugih neprivrednih subjekata, kada zakljucuju pravne Poslove koji su Po sii prirodi privredni. Zbog toga se drugi deo privrednog Prava u pravnoj doktrinj Sistema. tizuje u tri dela: ugovori u privredi (poslovi trgovinskog prava, poslovi Prometa rot iusluga), bankarski poslovi i hartije od vrednosti, PO Osnovu razligitih kriterija, a jedna of Vi Privrednip’ rs je 'Baciono privtay 8j deo privredy edu privrednih gt ih lica, i, fizigay Diekti radi realizovanja delatnosti koje gine njihov predmet {ju sticanja dobiti, Bankarski posloyi!® if ‘ iru posebne nauéne discipline koja larti Ho nim uslovim, out Vrednosti su do ny 14 Pojedine og pi: edavno bile iskljugivo isane is rave, a u savreme step et privy ib su prenstveng elektronskt zapisi, a osnovu kojih ‘aug zutay, ve Negocijabilnosti, Promet bez njih je nezal* bnoj disci hw Privrednom, Pravu, a u savremenim ws! Plini — prayo hartija od vrednosti, Prot, Ley “Bradi¢ "Piedra 50) Wikarice nen govine, Pravo konkureneije, ore spol ysava, steeajn0 Prave | dn” igyot POSLOVNOG Cae L 4 i pojam i klasfikacija izvora — Izvori poslovnog (trgovinskog, privrednog) a) stavljai SkUP opstih pravnih nor ‘ojima se reguliSu pitanja statusa pri- parapet ata jpravnih postova koje oni zakljuéuju. Pravila ove grane prava jo8 se ubiinim izvorima poslovnog prava. Osim njih, postoje i obigaji koji pred- nepisani (neformalni) izvor prava, Cija se primena uobitajila u poslovnoj sae fr posal jobavezna, kad na njih upuuje zakon ili su se 0 njihovo}priment saugovaradi. ' 3 poslovnog (trgovinskog, privrednog) prava mogu se razvrstati po ira. Polazeci od kriterijuma mesta na kome se nalaze u hijerar! j se dele na ustav, zakone, podzakonske akte i druge propise. Prema su- fant koji ih donosi, oni mosu biti dréavni akti (ustav, zakoni, podzakonski abt pee popsi ili nedr2avni akti (uzanse, opsti uslovi poslovanja i formulami ugovor) Prema materiji Koju reguliSu, oni mogu biti: izvori kompanijskog (statusnog) i izvo fr ugovernog (obligacionog) prava; bankarskog prava itd. Prema teritoriji na kojoj feprimenjuju, oni mogu biti: savezni, republi¢ki, regionalni, lokalni i dr. Medutim, anjihovo razvrstavanje postoje i druga merila U uporednom pravu mogu se uotiti tri sistema izvora poslovnog (trgovinskog) prava, To su dualisti¢ki, monisti¢ki i parcijalni. Dualistiéki (dvojni) sistem razdvaja pravila koja vaze za gradanskopravne odnose od pravila koja vaze za trgovinskoprav- ne odnose. Takav je sluéaj sa francuskim pravom (Gradanski zakonik iz 1804. i Trgo- vatki zakonik iz 1807.) i nematkim pravom (Gradanski zakonik iz 1896. i Trgovatki zakonik iz 1861., koji je zamenjen novim zakonom 1897.). Monistigki sistem ne vrsi onalno e ko podvajanje u regulisanju gradanskopravnih (imovinskih) odnosa izmedu gradansk 1m sistemu obliga- pravnih lica i lica koja se bave trgovinskopravnim poslovima. U ovom si a ‘eme cioni odnosi su regulisani jednim zakonom, kao Sto je to slucaj sa Syajearskom, koja ise Je svojim Zakonikom o obligacijama (1911.) ponudila jedinstveni prayni rezim, kao i ane Ielia u Gradanskom zakoniku (1942.). Na anglosaksonskom podrugju to su uéinile ish SAD donoSenjem Jednoobraznog trgovinskog zakona (1962,) [stom sisters © naie- ly, prklonio se 1 zakonodavac bivse Jugoslavije donosenjem Zakona o obligaclon'™ Odnosima (1978.), Pareljalni sistem podrazumeva donoSenje posebnih zavonn 2 Jedine oblasti privredivanja, kao Sto si govori 0 prevozu robe u Zeca aon stom, pomorskom, vazdu8nom saobraéaju ili oblast osigurant2, gradevinarstva ee 1 M. Vasiljevig, Skica za filocofifu poslovnog prava, st. 0 es asi se ori «kl aii atinPomenutih, eee Propisa, a ne samo bili iy F faljniju re nih zakona. a P ‘ Ze” Poem ovine p08 6 8 pay Polazeéi od kriterijuma njihovog znaéaja i mesta 8 are i posetaen a kee 1) Ustay ~ Ustay Republike Srbije (2006.) aja za privredu i rhe ne Otte be 0 ekonomskom uredenju zemlje, koje su od raadellnien |) Citing oe NO pray Ekonomsko uredenje Srbije potiva na sledegim Bony aarnostalicst ooo ih ay Ey eee rang aoe sv 1 i dr. Srbija je Jedinsven pe {3 5) ravnopravnost privatne i dru robe, rada, Kapitala i usiuga, Svi priv 7 bjt naj eto pave pole a eS Zabrani at Kajima Konu ograniéava slaboda Konkurencie, stvaranjem rep rrehOm TonOpolskog i dominantnog poloZaja. Strani privredni subjekti su pt Na jedinstye. nom trZistu sa domacim. $ f ‘ a i izvori — U na’em pravnom sistemu to su: pSteprihvaéeng eS aaa i aaa (atifikovani) medunarodni ugovori, koji gre ravnog sistema Srbij pee aes Koi ar od znaéaja za kompanijsko pravo su: Zakon o Drivrednim drustvima (2011.), Zakon postupku registracije u Agenciji za Privredne registe (2011), Zakon o steéaju (2009.) i Zbog okonéanja procesa Privatizacije drustye svojine (drustveni Kapital), od znataja je i Zakon o privatizaciji (2001 ), Zakon 0 Ageneiji za privatizaciju (2014.) i Zakon o Akeijskom fondu (2001.). Tu je i Zakono stranim ulaganjima (2002.) i Zakon o javnom-privatnom partnerstvu i koncesijama (2011.), Osim pomenutih zakona od znaéaja su i: Zakon o ragunovodstve (2013), Zakon o reviziji(2013.), Zakon o bankama (2005.) i dr. Za ugovorno pravo od temel- ogJe znaéaja Zakon o obligacionim odnosima (1978.). Za ugovore prevozu doneti Su i posebni zakoni. Posto su za promet na tr2istu od znataja hartije od vrednosti, treba Pomenuti i Zakon o trzistu kapitala (2011.) idr, igi Opsti akti — Posto Je praktiéno nemoguée, a nije ni efi- i Prava uredi iskljucivo zakonom, nuzno jei ih reSenja vrsi podzakonskim i drugim op- : lonose: Vlada, ministarstva, autonomne pokrajine, lokalne sa soto tee ete Subjekti. Donose se u formi uredbe, odluke, pravilnika, 5) Uzanse — Specifigan formalni j i: 3 , ‘ 'Zvor privrednog pray se, jer se kao u drugim gi anog prava jesu uzanse, j ‘ ranama prava, Naziy uzansa potige od latinske reti nesta SU Prikupleni, Sistematizovani i objavljeni obiéaji up Iu donose eS? Kali su stek shagu autoriteta dugotrajnom upotl® © profesionaina Udruzenja, odnosno trgovinske komore. Da Sanoj formi, inaée bom. Njih po pravil bi se uzanse razlik r ‘Oval i il paragratima. One se pot PoP ne se primenjuj 2 je vidi é MURS, Tree Bublé, Prove drutinas.tide ° pakay ‘anja koja SU do njegovog dono’ Senja He mea Hein ugovarne strane predvide il a pel ei priment hele, Sto je skladu sa nagelom autonomije volje. emt afi To st nepisana pravila nastala stalnim ponavijanjem i ob slignojstuae w duzem vremenskom period RECS ; jovinskog prava Koj je nastao u poslovno} praksi. Niihova uéesta- Fracionalnost ucinili su da odigraju znaéajnu ulogu u poslovnoj praksi, ali i u za- davstves Jer su iW ih vremenom preobrazili u pravna pravila. U teoriji rayon pode Foslovnih obitaja na opste, regionalne i mesne. U praks ota gniost izmedu OVE poslovnih obitaja. Ustaljeno je pravilo da mesni obita- ‘mat pred opstim, jer se polazi od toga da su ugovorne strane najpre njih secu v primeni u njihovom okruzenju i da im zbog toga najvise od- izansi i postovnih obitaja je u tome Sto su uzanse Kodifiko- ‘a obi¢aji nepisana pravila. iaji ne smeju biti uprotnosti sa javnim poretkom i moralom dru- a, OsnoV 72 primenu poslovnog obitaja ‘moze biti: volja ugovornih strana, zakon (od- joka suda ili arbitraze), kada upucuje na njihovu primenu, postojanje pravne praznine i 4.0 postupku primene postovnih Obi¢aja vazi pravilo da ugovoma strana Koja se pOZE Juéaju kad druga strana ne negira sr aniih mora da dokaze njthovo postojanic; osim us! “¢ dye teorije 0 primeni poslovnih obicai subjektivna ajihovo postojanje. U pravu posto} ij ypktiva, Prema prvo}, postovni obicali se Frimenjujiskjueivo na osnovu iis ili recutne volje samih ugovornih strana, pod uslovom da isu u suprotnosti sa imperativ nim propisima. Prema drugoj, koja je zastupljena u uporednom pravu, poslovni obitaj seek primenjuju ako nisu u suprotnosti sa imperativnim normama ili ako njihova pri mena nije i ili precutno iskljucena yoljom saugovaraca. 7) Dobri poslovni obitaji — Od poslovnih obigaja tt some abigaje, Koji u sebi sadrae moralna Pr ila, tj. etidki pe pravila. Oni su elemenat poslovnog morala. Njihova Pr iarazaja u reSavanju sporova pred sudovima éasti pri profesi pr. pe komorama. ri 8) Opite uslove poslovanja donose ekonomski rit Ovi uslovi peat uw obliku posebnog akta ili da udu sadrZani ¥ be ae tn ako 30 ti Bs ju biti objavijeni na uobitajent natin i bayer a ei ankle ve Vi drugoj strani bili nepoznati ili jo} nis¥ morali biti Po aston reba razlikovati dobre Po- clement. Oni su, takode, mena posebno dolazi ‘onalnim udruZengima. j privredni subjekt Mogu ih « lik je partnership, koji moze da se javiu razligitim oblicima. Dok partnership er ra pojmu ortatkog drustva, dotle limited partnership origovara kom evropskog prava’®. Jedan od posebnih blika je zajedniCki pon ob koji pretpostavlja udruzivanje dva ili vie lica u ja zajednio me sti proizvodnje, trgovine ili usluga sa namerom stvarany es se nos (contr jednickog rizika, Zajedni¢ki poduhvat se mor" pojavt i exoe eget (ual joint venture) i kao statusni odn od formi drustva kapitala (corporate J a 2. PRAVO EVROPSKE UNIJE ja Et «_Evr0pske i sient OFM, tek OE i 0jici kao davac pojmovno odreduje privredno: dave sticanja dobit!” (ZOPD, al. 2). Privredni ica unosenjem podataka o tom drustvu u registar. on it av naka i moze organizovano u zakonom odredene See , ae defined privtednos drustva Siti Kontekst Zakona 0 ee sal, nog SUE tiredene karakteistike: 1) ono ima pra su sxtvitet, 2) osniva SE osnivackim aktom; 3) osnivati mogu biti pravna i/ili fizitka Tica oe , y, 4) ‘obaylja neku od privrednih delatnosti; 5) ima lukrativni cilj, eS esl wy 6) registruje seu Registar privrednih subjekata. maui scstars! davac predvida €etiri pravma oblika privrednih drustva: ortatko, k vo sa ogranigenom odgovornoseu i akeionarsko drustvo (ZOPD, ci), jciji smatraju osnovnim oblicima trgovinskog prava. laraz “privredno at getiri oblika i odgovara izrazu “t- manditno, drus trad Vino, Oma drustvo” UI strebljava se kao genusni pojam 22 Sv: drustvo”, koji poznajt evropske zemije traisne privrede | pojedine zemlje t da se “posebnim zakonom” predvide i urede i ‘OPD, él. 1. stav 2), kakav duzecima, zadrugama i dt. mijama, Oni su se Pok yju i danas. jednim zakono™ tranzici druge pravne fo ijanje privrednih delatnosti (2 je sutaj sa bankama. psiguravajucim drustvima, javmin Pr jcjju u tr2isnim ekono (a, : . . Fomenuti pravni oblici imaju dug tradiciju Iovima traisne privrede, 208 Bega ops! mn zali kao pravni standardi u us! Na osnovu natela kompletnosti, u nagem prav! oe seul se éetri pravne forme privrednih Za ral 0 ve nome 4 va og pri i im si i zakoni za svakiy pravau g pristupa, U nekim pravnim sistemima P' are (Ruska Fes Es Ja (V- Britaniia) el formu (Nemacka, A . i r racija), a u tre¢i stva lica i za dus? 7 en pets 4 no drustvo na 2 je. Tad prayni oblik je poznat u nekim dine zemlje u okruzenju su £% ipak, ure pee i (Bugarska, Makedonija). Zatim, Sonera poseban arative Sociely the Statute fOr wropean Co0Pe7™0 yropean CooPe July 2003 2" pit 2 , Council Regulation 1435/2003 of 22 g (SCE), O1, L207, od 18. 08. 2003, stt- 24-993 supplementing the sit sit. ae Council Directive 2003/72/EC of 22 Jel mple®s (0), L207 a ait aia pte pravnoloB ent Of & + Gragih ops? oy kona i drue! 317 tive Society with regard tothe involC rd 10 tee umeée PisaniPri se jo nazva mater ee Koja su svojstva elemenata, pt aan skup lica sa svojstvom praynog lica Drustvo ie Ee je njegova organizacija uredena osnivackim irugim aktima agribencecealinat je njegov pravni oblik, unutrasnja organizacija, ciljeyi gre Utim a civii nadin zastupanja, atributi (poslovno ime, sediste, delatnos imoving, naginsticanja i raspodele dobiti i druga pitanja od znaéaja za njegov pat statu paskoraned Rao pri Vi ice§ privredno drustvo predstavija jedinsven pan ekonomski i poslovni subjekt. Ono je vlasnik imovine, nosilac Je prava i obaveza, sy. bjekt je registracije, poreski je obveznik, samostalno snosi rizik svog Poslovanja, pred sudom moze biti i tuzilac i tuZeni. 2) Ima syoju imovinu — Pogetnu imovinu drustva obezbeduju njegovi ostva svojim ulozima®*. Ulozi kao objekti mogu biti novac, stvari, hartije od vrednosti, imo vinska prava, a kada je to dopusteno i rad i usluge. Imovinu drustva tine i ulon koje im pristupanjem unose novi ¢lanovi, Ona je namenske Prirode, jer sluzi m losti i za namirenje obaveza drustva. Imovina dru8tva je njegova eko- nomska osnova. 3) Ima svoju delatnost — Se moze registrovati i za obav]j Drustvo obavlja privrednu delatnost, a samo izuzetno janje neke ne privredne delatnosti. Ono moze obaviiati oslovnom moralu. ja drustva je obavljanie ir Zeno se moze osnovati i za neke ee tustv0 osniva sq ” Sredine, zastita 2dravija zaposlenih i dr.). Pravilo j¢ i Vanja nekog dry 1m ciljem. Ako dobit ne bi bila motiv osnivanja i cilj po ar fuk le bi moglo Imati to svojstvo, Zbog toga se kao cilin® ful im vredne delatnos : -. wnan ~ Cilj osnivanj ciljeve (npr, : dobiti, a izu lukrativn: Stva, ono ni 5 Naprimer, u Soy Ca: drustyg : Se pri gal ll: drut sq oc @izenom Gare APUStva organi OT aeju 0 prot , promene svoe pravnog oblika, pod ustovom da ta promena ne prave, Sedimo, ono je samostalno u izboru organa upravlanja, ali wz prnudnih propisa. Osmo, ono je samostalno u zakljuéivanju pravnihposlova. Develo, vio je samostalno u sticanju dobiti, ali i u snoSenju rizika. Uspeh i neuspeh w postova- ru drstva deo su njegovog samostalnog poslovana ‘edniéka svojstva praynoorganizacionih oblika ~ Svi pravni oblici koji ©) Zaj sazakonom obuhvaéeni izrazom “privredno drustvo” imaju odredena zajednigka svo}- ‘ha. Prvo, ona imaju status pravnog lica, pa su kao takva nosioci prava i obaveza. Kao pravna lia zakljuéuju pravne poslove w svoje ime i za svoj raéun. Drugo, ona imaju Sas subjekta registracije. Momentom unoSenja podataka o drustvu u odgovaraiti reser ona stiéu svojstvo subjekta prava. Registracijom stitu punu poslovnu sposo nati postaju titular imovine koju su osnivati uneli.Treée, ona su profiabi pot oblik, Cilj njihovog osnivanja je sticanje dobiti, jer je to njihov osnovni motivacioni fkor Ona su 2hog toga znaéajna i za nacionalnu privredu, jer je alton funkeija ne samo obavljanje trgovinskih delatnosti, veé i vrSenje prosirene reprodukeije 1 swvarange dnstvenog proizvoda. Cetvrto, ona mogu obavljati samo one delatnosti za Ee . tiovana i zakijutivati pravne postove iz okvira th delatnost. Pet su medusa 0 ravynopravna. Ona posluju na trZistu, rava i obaveze ene eas “ bes pi baslovat saglasno ustavu, zakonu, pisima. ee wo" — propisom predvidene atribute. Sedmo. oeaktom drustv2. Z8P0° ? ' prava zaposlenih koja su utvrdena zakonom i osniv tanje éruStver PO" ne treba razlikovati od vlasnika kapitala. Vlasnici vrSe ult Har partial & Cr il preko svojih izabranih predstavniks, dk zaposten “ra po osT0ve yt: Vlasnici stigu dobit po osnove svojine, @ a Mico su Zaposteni v a Sy, ey vlasnici mogu sticati zaradu i po osnove Ferustvu u kome St zpos ion Si zaposleni mogu stcati dividends, a i orane uso Tino deny Clon RON CRIES Hr oenivarcom tl AT¥BO™ a wslov Mora hi eta uslova za njihovo formiranje, U 0S! Drugim revi ako Nem ‘Tomi tdeno ko ée vrsitifunkeije th orzare Devetiunkcije meee nje organa upravijanja, to ne znati da se nl" 219ig Slavnigy KLASIFIKACIIA PRIVREDNIy nate tV *Prestankom Tay Posto. privredna druStva (Preduzeéa ; ilima. Time se ne bay; ) se mo i ‘ in merilima. se ne bavi zak, 8U Klas i Seis pedagae ako Prvo, privredna drustva se qn, ie Crema rari. i COrkja iz teo. jvata (vlasnika kapitala O8U razvrst, eta kapitala akcen A 29 obaveze drug Prem = da izmiri svoje ob : * Stavlja na kapital son Sta kapitey, O8OY va da i aveze i ak eae hee : PeiiauViasniciisnose cee U lita iene DeMa doy ada Se I. nose rizik poslovania fag Mu Vlasnika va samo do yj 08 kapitala od drustva lica situacija je obrnuta, jer ic a Ke , uta, Jer je primat dat Bia Visine unetih, uloga, Drugo, pravna lica (preduzeéa) se razvrstavaj rugo, a sta ae ade srednja i velika (dalje: MMSP)”*. Komisij je Pre ea elit a miko, maa sredt ne . 2 misija EU je Preporukom 2003/361/EC dal jedni¢ku definiciju, ne viSe za “mala i srednja preduzeéa”, veé za “mikro. sane + 99 Bi San 6 cr eae : _ = ja preduzeca”’”. Definicija “preduzeéa”, koja je sadrzana u élanu 1. Aneksa Preporu- ke 2003/361/EC Komisije EU, glasi: “Preduzeéem se smatra svaki entitet koji se bavi privrednom delatnoSéu, bez obzira na njegovu pravnu formu. Ovo ukljucuje, narotito, ica i porodici i biznis koji se bave zanatstvom ili drugim delatnosti- 1 nja koja se redovno bave privrednom delatno-dno posle Drugog peace Tata obnoyy ; malih preduzeé, ( Dor, Japan tay, Pan, Mtv neposreano i razvo| jedine zemlje su sivanju i razvo) 2 ee want’ fr Paina XX veka, zemlje Clanice Organi, ie 2a" Na 8 Evropske ekonomske zajednice (£ ) Usmer it Mom, svojih priv - svoj edine 70-i Nematka). Od sreding © 1 i ‘i vredni razvoj 1 PP stoene Evrope su krajem 80-ih i is ra Rodina xy) zene cae vinju zakonodavstva o MSP u uslovima tr2i8nog poslovanja ; na gag zaposele izgradni , ie q ma privatne svojine. doktrina posvecuje sve vecu paznju izugay, i domaéa pravna do! i j é catia njihove veligine. Takode, iaeauegene ae legis se asaaie ureduju karakteristike i osobenosti MMSP, radi njihovog statisticky mi Anju preg Slativa gen nja i uporedivanja, izgradnje institucionalne mreze za ei ae y onosenig ih ekonomskih i drugih mera za podréku tim preduzeéima’™, ao aTESaT zakonodavstvima postoje razliéiti pristupi u nacinu TeBulisania podele preduzeéa na osnovu njihove veli¢ine iu izboru kriterijuma 2a njihovy Klasig. kaciju. Polazeci od kriterijuma u kom izvoru prava je obuhvaéena Klasifika, ia preduzeéa po veli¢ini, mogu se sva zakonodavstva podeliti u tri ‘Srupe: 1) Zakonoday. stva o MSP (npr. Japan, Bugarska, CeSka); 2) zakonodavstva kojima se ureduje Pravnj polozaj privrednih (trgovaékih) druStava (npr. Velika Britanija, Australija, Slovenija), 3) zakonodaystva kojima se ureduje raéunovodstvo (npr. Srbija, Hrvatska). 4 U izboru vrste kriterijuma za Klasifikaciju preduzeéa po Veligini u zakono. davstvima su zastupljeni kvantitativni, kvalitativni i institucionalni kriterijumi, Koji se Po pravilu kombinuju u pogledu njih punjenosti od pojedinih Srupa preduzega, Za Pojedine vrste preduzeéa po veli¢ini (npr. mikro preduzeée), ureduje se i zahteva ae samo Jednog as (broj zaposlenih lica), a ponekad od uredena dva, leva se ispunjenje najmanje jedno; kriterijuma. Za d, é : srednja i velika preduzeéa), zakonodavac po aa etigen sh intern Age gaaab kumulativno ispunjenje ili najmanje dva od utvrdena tri” >i naSem pravu se i ‘ ina koi OO Zikosate aie # Zvrstavanje se vrSi na osnovu kriteriju- Odstvu (skraéeno: ZOR), i to: prosetan broj Zaposlenii i pril i oslenih, poslovni prihod j Proseéna vrednost Poslovne imovine (aktive) utvrdene love is; 9% © malim preduzegima detalinize vier: me 6, 1989, X1 9.5.7.7, tay det: Hidetaka Saeki, Smal) eins dane its Deshi (a, sean He ee actesccit ge Mone, 164 708 Mpednpununam » lusiness in Eup, atte i aa & Konecimnon — oe Mae u Hoeye "pobre, Benne te Shed, London 1986; A. Opsos, 18, Bonpoces ap t%O8%, Mare y Dedneas, ae SkOHOMIKH, Mocksa, No. 4/1997; emijama Centraine i femme, KOMURM, Mocuna x1 PEM Gusnec: sana...Pore, avijanja finansijskih izvestaja ih leat F pa ost ‘na po’etku i na eee Sodini (izrag eto sedi a odredivanje velitine preduzega n° £°4i%)100, 7 j x ba aero tavrstavanie VtSi samostalno svako pravnc dtOVe Statist Mort Pip Ragin izvestaia i dobijene podatke Keni fee suns vg Fe gait Nazwstavanu pravno lies je dma ya Hoyt reek ga privedne registre. Pod mikro pravna lee ety, aca ren finansijskih invebai ion eee) Podvode se ese Fe OOD BUR s 9) ae cred Poslenih do 10; 2) aa tera, v8 od Praga! pode prtazi 700.000 EUR’; 3) da prosena vrednost poslowne ines ron fen; $000 EUR. Takode, pod mikro preduzeéa podvode se ex lege toni Ne Pea ig ta pravna Tica podvode se ona koja na dan sastavljanja tings tre ie: Po ; Maju najmanje dva od sledeéa tri kriterijuma: 1) da je prosetse Wan neat sp Sanja 19 da poslovni prihod ne prelazi 8.800.000 EUR: 3) da procera ns emesenih do asin, jrovine ne prelazi 4.400.000 EUR, U srednja Rathi Vest Lied eli Jon sastavljanja finansijskih izveStaja ispunjavaju najmanje dva od sledséa ti ee tay ima: 1) da je prosetan broj zapostenih do 250; 2) da poslovni prihod ne point ni 35.000.000 EUR; 3) da prosetna vrednost poslovne imovine ne prelazi 17.500.000 ja); BUR. Pod velika pravna lica podvode se ona koja na dan sastavljanja finansijskih iz veligja ispunjavaju najmanje dva od sledeéa tri kriterijuma: 1) da je proseéan bro} 2. 10. poslenih veéi od 250; 2) da poslovni prihod prelazi 35.000.000 EUR; 3) da proseéna se \rednost poslovne imovine prelazi 17.500.000 EUR. U velika pravna lica, po sili za- ‘a, kona, svrstavaju se: banke i druge finansijske organizacije, drustva za osiguranje, da- va vaoei finansijskog lizinga, dobrovoljni penzijski fondovi, drustva za upravljanje do- a brovolinim penzijskim fondovima, investicioni fondovi i drustva za upravljanje inve- sticionim fondovima, berze i brokersko-dilerska drustva i dr. (ZOR, él. 6). Izbor kriterijuma je potreba i rezultat nauke, zakonodaystva i poslovne prakse Uprilog klasifikacije preduzeéa na MMSP mogu se izneti osnovni ekonomski i pravni argumenti, a ona je neophodna i nuzna: 1) da bi se moglo odrediti mesto, uloga i “moé”, odnosno znataj svake grupe preduzeéa u nacionalnom i medunarodnom po- slovnom okruzenju; 2) da bi se statistitki pratile odgovarajuée grupe preduze’ 3) zbog potreba drzavnih i upravnih organa koji su angazovani na podrsci MMSP; 4) zbog potreba potencijalnim i stvarnim osnivatima preduzeéa radi Peete pravnog oblika u kojem ée njihovo preduzece da poslujes 5) zbog posebnog znai ae ttgovinsko (posloyno), radno, socijalno, poresko, carinsko, Sn eee atch pravo javnih nabavki i dr. (izbor pravne forme, uslovi za zasnivanje ae : cna natin oporezivanja, utvrdivanje carinske stope, natin vodenja postovnih | pesain Veza obelodanjivanja finansijskih izveStaja, obaveza vrsenja revizije, pristup ee "© Zakon vu (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2013), é1. 6. stav | rm Zon an en az se na canov pot I slovni_eadinu-n Kenia’ su osnovani i broja mesect poslovanja. finansijskih izveStaja 28 PO"i dr"; 6) klasifikacija je neopy sanianaicgman(de) soy Pod ye nabavkama pod Po analiza u medunarodnim okvirima; 7) Potrebna je j 2, lov Teenie a isanic MMSP; 8) kao i iz pedagoskih i drugih razloga'™™ &° |= auggg struéno istazivanje MMSP: 8) kao i iz pedagosk ih Prema vremenu trajan, ireseppetyresian See alata obavijalaprivrednu delatnost radi se srsactiad pekedes un iva mgs osayatl rad lobasljanja nekog konkret fees rie eI ostvarenja nekog odredenog cilja. U tom sluéaju njinoxe a Comin Pes ea jer nakon obavljenog posla ili ispunjenog citjg, ma da Neotees Oistatar ura utd eae OFS Mirat sete ec Reodredeng yt aa penn se da je drustvo osnovano na pended ate eon akon, odnosno statutom nije drugavije odredeno, Drustvo k sla ree 18 Odredeng wg me moze produziti vreme trajanja drustva ili nastaviti pomovanie kao drustvo osaoyad no na neodredeno vreme ako do isteka vremena na koje ie Osnovano, odnosn dy okonéanja postupka likvidacije u skladu sa ovim zakonom: 1) u slugaju Ortackog dry. Stva i komanditnog druStva o tome odluku donesu svi ortaci, odnosno Komplementarn Jednoglasno; 2) u slucaju drustva s ogranigenom odgovornoséu i akcionarskog dusty, 0 tome odluku donese skuptina dyotrecinskom vecinom glasova svih Elanova drustya, Odluka se mora registrovati u skladu sa zakonom o registraciji (ZOPD, dl. 10), Cetvrto, prema samostalnosti/nesamostalnosti privredna drustva (Preduzeéa) mogu biti samostalni subjekti u smislu da su van bilo Kakve grupacije preduzeéa (gry. acije drustava) ili se mogu nalaziti u sastavu neke grupacije. U tom smislu Mote se Sovoriti o samostainim i nesamostalnim privrednim drustvima, Peto, privredna drustva se razyrstavaju i prema vesti delatnosti, Vrste delatno- sti utvrdene su posebnim propisima i oznagene su Siframa, Tako, postoje privredna drustva u oblasti industrije, saobraéaja, trgovine itd. Medutim, jedno drustvo mote obavljati i vise privrednih delatnosti ako ispunjava propisane uslove, u kom slugaju spadaju u drustva sa vige delatnosti, tal, preduzeée je domaéeg porekla i obrnuto, Sedmo, razvrstavanje Privrednih drustava yrgj se i prema broju osnivaéa. Dru- ‘tv moze osnovati jedno lice, bilo fizi¢ko, bilo Pravno, i moze ga osnovati vise lica, Ako ga osniva jedno lice, tada je reé © jednopersonalnom (unipersonalnom) drustvu, a ako ga osniva vise lica, ret je 0 visepersonalton drustyu, : ae in Kako zapazaju pojedini autori, “manji obim 2eledu knjigovodstva i poreza, kao sto Je slucaj sa omanjim ‘epreduzeéa, Pravo —teorija i praksa, Novi Sad, br. 1 ™ Uporedi: ~ .oy veto, U PFaVNOj teoriji izneta « Me suvteta, PAV SE razliba izmeg’ | lede6a ayy by, et tivitet) i drustva-institucija ( dust” Ug0v0 - 1, sitiya iskazivania kapitala u drusgyy, 9.5% P@Vnim oy a udele (ortacko, komanditng j ymin tna drys Pog $04 eije (akcionarsko i Komanditno druge®** S8tanive Soi fm, drustva se MOBU Podeliti na drusiva gn oy" je). ms fo ikomanditno drustvo na akeije) i drustys (a 8Pi8OM ake ite, justvo sa oBranicenom odgovornoséu i zatyore- Om, vu srece se podela na inkorporisana drusiva (cy a Mt ship). Zatim, w zavisnosti od natina osnivany 2) in Va fompaniie osnovane na osnovu tzy, kraliore Paampanije se dele na: ch snovane posebnim aktom parlamenta j rTegistrovane sc Statutory kompanije — 4 od naéina osnivanja i pravnog statusa, kompanije fe Gmpanile Dalle, wean s macho} Se, polazeci od keiterijuma organizacione oy 4 a individualistickih drustava (Gesselschaft sa luktativane ot stava (Verein sa lukrativnim ciljem). U pravu SAD e ) i kolektivisti¢kin dru. ¢ a : jen novna F va wisi se na partnership (najpribliznije je javnom trpovatken aed dn E nership (najpribliznije je komanditnom drustvu), closely held ea drustvu sa ogranigenom odgovornoséu, a kapital moze bit ska eno” (Mable je : i fe je, publicly held corporations (odgovara akcionarskom drustvu otvacne eee ventures kao drustvo za jedan poduhvat'’*, 08 tipa) i join Navedena razvrstavanja se najéesée uporednom pravu razvrstavanje trgovaca k: drugih merila. ‘usta- Vu), limited part- } Prikazuju u pravnoj literaturi, mada se w a0 subjekata privredivanja vrSi i na osnovu 6. OSNIVACI, OSNIVACKI AKT, STATUT IDRUGI AKTI PRIVREDNOG DRUSTVA a) Osnivati — Lica koja mogu osnivati privredna drustva nazivaju se osnivagi- ma drustva. Ona mogu biti fiziéka i/ili pravna lica. Shodno tome, kao osnivati mogu se javiti vi8e fizitkih ili viSe pravnih lica ili fiziéka i pravna lica zajedno. Reé je svaka- ko 0 domaéim i/ili stranim licima koja osnivanje vr8e po pravilima Zakona o privred- nim drustvima i Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Osni- va¢i mogu biti i strana pravna i fizitka lica, saglasno Zakonu o privrednim drustvima t Zakonu o stranim ulaganjima'®. Osnivati mogu biti lica domaéeg i stranog ae Zajedno, bilo da je reé o fizitkim, pravnim ili/i fizi¢kim i pravnim licima. U ley pravu, kada se osnivaju javna preduzeca, kao osnivat se obavezno javlja drzava, ter! torij mija ili jedinica lokalne samouprave. 5 ae : Mace Bie drustva moze biti drustvo nad kojim ke aes ei pak likvidacije? Iako takvo dru8tvo ima pravni subjektivitet do okonéanja po: 1aée i uporedno pravo, str. 13-17. ‘SM. Nasiljevic, Picea ge te oni. javi u svojstvu osnivaéa, jer je njegoy Kvidacije, ono ne bi moglo da se pojavi u svojstv 1m drustva ( A i sa likvidaci Seraniéen na preduzimanje poslova koji su u vezi sa likvi 532), Osnivadi su istovremeno i glanovi drustva. Medutim, svi élanovi ne nora ieee aie dnim ulaskom u drustvo'”’, Medug, * osnivaéi, jer se Slanstvo moze steéi i nakna 25 Kao izajedinkitinzs yeaa im, ee zakonu je unet novi ec en te ae Nivage j ica koj is drustvu ee ae ») (OL Rene ceR ee i javna preduzeéa osnivaju i osnivatkim akton (akt 0 osnivanju). Forma osnivaékog akta zavisi od toga ko se Ue lja fa Syojstvu Osniva, €a i koliko je osnivata. Ako se kao osnivadi jave dva ili vi8e 0 ta fea Osnivatki aky se donosi u formi ugovora 0 osnivanju. Ako se kao osniva® javlja jedno lice, bilo f. 2ieko, bilo pravno, tada se osnivacki akt donosi u formi odluke 0 osnivanju, Ako kao osnivaé javlja dréava ili jedinica lokalne samouprave, akt 0 osnivanju donosi nad. leZni organ po pravilu u formi re’enja. Medutim, osnivanje javnog preduzeéa moje Uslediti i na osnovu zakona, u kom slucaju je zakon osnivacki akt. U uporednom pra. vu drZava moze osnovati javno preduzeée i sa drugim suosnivaéima i tada se Osnivaé- ki akt donosi u formi ugovora o osnivanju. ; Osnivacki akt drutva je konstitutivni, pojedinaéni i privatnopravni akt, koji je od znaéaja za odnose unutar drustva i za odnose izmedu drustva i trecih lica. Osnivacki akt pretpostavlja éetiri uslova, i to : 1) mora biti u pisanoj formi, 2) mora biti registrovan u registru; 3) mora biti potpisan od strane osnivaéa; 4) potpisi Osnivata moraju biti overeni kod nadleZnog organa. Sva éetiri uslova moraju biti ku- mulativno ispunjena (ZOPD, él. 11. st. 2. i 6), Zakonom 0 privrednim drustvima nije propisana minimalna obavezna sadrii na osnivaékog akta, osim Sto je lapidarnom odredbom odredeno da se osnivaékim ak- fom ureduje “upravjanje drustvom i druga pitanja u skladu sa Zakonom za svaku po- Jedinu pravnu formu drustva”. Sve odredbe unete u osnivatkom aktu jednako obave- Zuju osnivace i Glanove koji naknadno pristupe privrednom druStvu, od dana sticanja svojstva Clana drustva, Za razliku od ranijih zakonskih reSenja, koja su predvidala dva konstitutivna akta Za osnivanje dru’tva kapitala (osnivatki akt i statut), u nasem pravu usvojen je moderniji pristup, Koji potiva na Jednom osnivaékom aktu konstitutivne pravne prirode. Tzmene i dopune osnivatkog akta vrse se na navin utvrden zakonom za svaku vrstu drustva. Osnivacki akt ortackog, kKomanditnog i drustva sa ograniéenom odgo-skupstine akcionara ili drugog redler a Potpise njegoy nakon svake izmene statuta sadini juregistrovati. U uporednom pravu statut sto donosi u javnobeleZnitkoj formi, te je Z pisana od strane oshivata, U toku svog posteiane eee es eae nije osnivacki akt. On je pojedinaéni i nosi. U nage 4) Drugi akti Bolin eS kt drut," a ane: privrednim druStvima je dopusteno aac kod akcionarskog drustva, Za- ne drustava imaju i ugovore Elanova drustva. Nai ne “mora”) da sve pravne for- BO Maeavor sa jecnim ili vie Elanova istog druttcs kena, osteo da RS freee Gritivorn ti njihovameuusing neni: prema dnistvu'®®, Sastavljaju se u pisanoj form i potpisuj od oi ones vor proizvodi dejstvo iskljudivo izmedu élanova aetna SIRE of0) pre yn) prirodi pojedinatn! i privainopravai alt. ee __@) Niftavost osnivatékog akta — U nasem pravu su regulisana tri pitanja w vezi ae easoc sk: razlozi koji dovode do njegove niStavosti ostupak za uve pravno dejstvo niStavosti. Razlozi za nistavost osnivackog akta su utvrdeni zakonom, i to: 1) ako nema formu propisanu Zakonom; 2) ako je de- latnost drustva koja se navodi u osnivaékom aktu suprotna prinudnim propisima ili javnom poretku; 3) ako ne sadrzi odredbe 0 poslovnom imenu drustva, ulozima Glano- Va, iznosu osnovnog Kapitala ili preteZnoj delatnosti drustva; 4) ako su svi pists utrenutku zakljuéenja osnivatkog akta, bili pravno ili postovno nesposob Osim iz zakonom utvrdenih razloga, osnivacki akt ne moze se oglasiti nistavim po drugom osnovu. U kom postupku se utvrduje niStavost osniv' e duje se u sudskom ena, Sa adleznim sudom. Ako razlozi nisi piklonjeni do zakljucenj ave, sud Ge odlukom wv ijeni do zakljuéenja glavne raspr ee ae Je poznat i pod nazi 2ivom “pray aeet Pravila drustva®, i javno overena jy ‘Stavost utvr- sti ne budu iti niStavost ‘osnivac- utvrduje nistavost kog akta. Ako je privredno drustvo registrovano, Pes km ki fe aékog akta? Njegova ni asnivaskog akia drustva sud po pravnosnaZnosti Stupka prinudne likvidacije drustva. ee r ema Rak¥o ie pravno dejstve nistavosti osnivackos lema dejstvo na pravne poslove drustva S@ savesnil fa drustva? Niegova pa vr eregim licima. OF! i komple- y; 2) pra- ema drt wie ini, po are vai gg lnovi druStva ugovorom mogu urediti: 1) poses os nepal se enim ane tib lanova u vezi sa prenosom dela ea ain elo 3) m8 a ord: 2) a enndele ed Hh ge (ZOPD oh og dust een EEcatari Odgovaraju solidarno i neograniteno za obaveze drustva im licima, a komanditori, élanovi drustva sa ogtanigenom odgovo duéni su da uplate, odnosno unesu upisan kapital | izvege druge obave, ma druStvu, u meri u Kojoj je to potrebno radi izmirenja obaveza drug snim treéim licima, Ze p 4 prema 7. OSNIVANJE PRIVREDNOG DRUSTVA vdno ci Osnivanie drustva od znataja su detiri pitanja: uslovi Pod Kojima se Jedno drutvo i momenat njegovog nastanka (Sistem osnivanja), postupak Uke ono osniva, njegova registracija i objavijivanje registracije. ‘OMe se Sistemi osnivanja — U uporednom pravu nis na is uslova za osnivanje drustva i njegov momenat sticanja sv Su razliciti sistemi koji predvidaju razlicite uslove za njihovo Osnivanje, ukjutyjn momenat koji se smatra trenutkom nastanka pravnog lica, Momenae hastanka priv, nog drustva od posebnog je pravnog znaéaja. Od tog trenutka lice postaje Subjekt y Pravu i kao takvo nosilac prava i obaveza, tj. stiée poslovnu sposobn ti Nagin regulisana pig: ojstva pravnog Lica, p SLERLERL LES a lost i moze stupa soit! U pravne odnose u svoje ime i za svoj raéun, 0! Uporedno pravo poznaje vise sistema osnivanja privrednih druStava, seb 1) Sistem slobodnog udruzivanja ~ Ovaj sistem podrazumeve donosenje aka ath © osnivanju u formi ugovora, pravila drustva ili statuta od Strane osnivata, Koji na ava gsnovu jednog od ovih akata, donose odluku 0 osnivanju Konkretnog pravnog oblik, jt Donoéenjem takve odluke sm tra se da je pravno lice nastalo, . odnosno da je wor dae 0 oe ulan once ustle me vazenja Zakona o udruzenom radu (1 976,)!!°, svapt 2) Normativni sistem (sistem normativnog akta) ~ Ovaj sistem Jeu mnogim Zemljama u primeni, kao i u na’em pravu, Uslovi i postupak za osnivanje drustva su 7] kona) kod ovog sistema unapred propisani zakonom. Drustvo Je osnovano ako se ispune pro- an Pisani uslovi i ako se upis izvrsi na zakonom propisan natin, Nakon ispunjenja prop- lova, ovlaséeno lice podnosi registracionu prijavu radi registracije drustva U tagty Odgovarajuci registar. Sluzbeno lice (registrator) ceni samo da li su tunapred propisani tigi, uslovi ispunjeni, ne zalazeéi u njihovu celishodnost. Ako nade da su formal uslovi ispunjeni, unosi neophodne podatke u registar, Cime konstatuje ispunjenost uslova 24 registraciju drustva. Otuda, u naem pravu se ne vrsi “upis drustva w registar”, vee st ws8i “registracija odredenih podataka i dokumenata o drustvu”, Momenat re pean ‘smatra se momentom nastanka drustva. Pir 3) Zakonski sistem — Po ovom sistemu privredno drustvo se moze osnovati 2 Konom ili upravnim (administrativnim) aktom donetim na osnovu zakone. OE Je svojstven administrativnom upravljanju privredom, jer se za osnivanie cea nosi poseban zakon ili se zakonom ovlaScuje odredeni drdavni organ da syojim ail" le NV. Jovanovié, Preduzeéa i drustva prema Zakonu 0 preduzecima, str. 13-14. 230