1. Ko je bio Robert Blum?

Robert Blum bio je sekretar i blaganik u Lajpciskom pozoristu. Nakon toga postaje politicki novinar.
Odlaskom u zatvor 1844. godine, zbog jednog kritickog teksta u novinama, pocinje njegova njegova
politicka karijera. Autor je i urednik disidentnih novina. Pravio je javni pritisak pomocu clanaka u
novinama jer je bio protiv loseg vladanja Njemacke drzave. Iako je ta borba bila nepravedna jer su svi
njegovi tekstovi bili pregledani prije objavljivanja i mnogi od njih cenzurisani. Bilo je liberal i veliki
govornik. Bio je za revoluciju i ujedinjenje Njemacke bez oruzja i krivi vec za borbu rijecima, clancima
i govorom. Bio je jedan od onih koji su zasluzni za izlazak na glasanje i slobodu glasanja Njemaca.
Njegov odlazak u Bec kao revolucionar i demokrata u cilju da pomogne Becu ali i da na taj nacin
stvori lancanu reakciju i da pobjedom u Becu postakne revoluciju u Njemackoj.

2. Da li je Robert Blum bio heroj? Razradite pro i kontra argumente.

Za:
-objavljivanje tekstova i clanaka koji su izazivali ustanke i revoluciju a koji su mu mogli 'doci
glave'
-javni govori kojima je podsticao gradjane
-ujedinjenje Njemacke bez oruzja i krvi
-cin odlaska u Bec gdje bi mogao da izgubi zivot pokusavajuci da revolucionarnom pobjedom u
Becu podstakne revoluciju u Njemackoj
-zalagao se za slobodu glasanja Njemaca na izborima
-ilegalno zatvaranje, mucenje i osuda na smrt su neopravdani (mnogi revolucioneri nisu osudjeni)
-ostavio je trajno naslijedje odnosno ideje i vizije za svaku borbu za slobodu i demokratiju
-u pismu koje je napisao zeni recenica: "Pobjedi ili umri, a ako zelis prvo, moras pokazati da si
spreman za drugo." predstavlja rijeci kakve kukavica ne moze reci vec samo heroj
-neposredno prije ubistva herojski je rekao: "Umirem za slobodu. Nek me se sjeca moja
otadzbina (domovina)."

Protiv:
-uzimanje oruzja u ruke za vrijeme revolucije u Becu (jer su u pocetku zalagao za revoluciju bez
oruzja i krvi)
-pomisao da treba da ide za Ameriku i pomisao da su sve ideje o slobodi otisle sa ljudima koji su
emigrirali u Ameriku

3. Najvažniji protagonisti revolucije 1848/49. godine su muškarci. Da li su i ženepokušavale da

steknu politički uticaj?
Zene nisu imale pravo glasa i na izborima odrzanim u Frankfurtu samo su muskarci mogli da
izadju na glasanje. Njima nije bilo dozvoljeno sudjelovanje u politici. Mogle su da prisustvuju
sastancima Vlade i Parlamenta kao gledateljke i sulsateljke. Medjutim, postojala je nekolicina
zena na ulicama za vrijeme revolucije koje su postavljale barikade, stitile izbjeglice, osiguravale
oruzje, nosile marame sa crno crveno zlatnim bojama. Pocele su da pisu clanke i izdaju u
novinama, najcesce pod muskim pseudonima. Nastaju cetiri zenska politicka casopisa. Jedan pd
najznacajnijih bio je "Frauen-Zeitung" Louise Otto, cilj je bio pridobiti zene kao pristalice pokreta
za demokratsku slobodu ali istovremeno predstaviti potrebe i interese zena. Ipak zene nisu imala
nikakva prava da ucestvuju u politickim dogadjajima. Iako mnogi revolucionari nisu imali nista
protiv oni takodje nisu uradili nista po pitanju ukčjucivanja zena u politiku