Дејан Маодуш

Архив Војводине (Нови Сад)

Република Србија

ДЕМОГРАФСКИ ПОДАЦИ ЗА РУМЕНКУ

ЗА XVIII И XIX ВЕК

Сажетак: Рад се бави демографским подацима у насељеном месту Руменка на основу истраживања
црквених матичних књига и пописа становништва. У раду су посебно обрађени узроци смрти за три периода
који се односе на XIX век, као и проценат смртности по узрасту. Такође, у раду су приказани подаци за
наталитет становништва Руменке, морталитет и стопу природног прираштаја. У истраживању су коришћени
подаци који се налазе у Архиву Војводине у фонду Ф. 402. Збирка матичних књига Војводине који поред
имена крштених, венчаних и умрлих нуде податке који су битни за демографију места на које се односе, као
и за демографију данашње територије АП Војводине. Подаци могу да служе за даља и опсежнија
социолошка, демографска, медицинска и друга истраживања.

Кључне речи: демографија, Руменка, узроци смртности

У току истраживања и рада на обради података из матичних књига за Руменку,

често су се појављивали подаци о великој смртности, поготово деце, што је био подстицај
за статистичку анализу становништва Руменке. Статистички подаци подељени су на три
периода, јер су у њима садржани сви релевантни подаци за укупно становништво
Руменке. Од 1851. године у матичним књигама се налазе заједнички подаци за
православно и за протестантско становништво, односно за целокупно тадашње
становништво Руменке. Обрађени подаци подељени су на три интервала: период од 1850.
до 1864, период од 1865. до 1880. и на крају од 1881. до 1895. године, при чему је вођено
рачуна да периоди буду временски равномерно распоређени.
При обради статистичких података узети су у обзир само подаци који се тичу
становништва и нису рађене статистике за индустрију, пољопривреду и остале гране. У
раду су наведени укупни подаци који се налазе у матичним књигама и за православне и за
протестанте. Следе подаци из матичних књига православних и реформата разврстани
према броју рођених (крштених), венчаних и умрлих:

Година Податак Православни Реформати Укупно

Рођени 60 / 60
Венчани 14 / 14
 Умрли 56 / 56
1828.
Рођени 39 / 39
1829. Венчани 8 / 8
Умрли 33 / 33
Рођени 49 / 49
Венчани 9 / 9
1830. Умрли 39 / 39
Рођени / / /
Венчани / / /
1839. Умрли / 28 28
Рођени 9 / 9
Венчани 14 / 14
1849. Умрли 66 / 66
Рођени 22 / 22
Венчани 31 / 31
1850. Умрли 49 / 49
Рођени 41 36 77
Венчани 8 29 37
1851. Умрли 30 45 75
Рођени 53 59 112
Венчани 14 15 29
1856. Умрли 29 48 77
Рођени 45 56 101
Венчани 9 12 21
1858. Умрли 29 37 66
Рођени 53 72 125
Венчани 5 13 18
1859. Умрли 23 63 86
Рођени 43 69 112
Венчани 26 35 61
1861. Умрли 39 67 106
Рођени 60 86 146
Венчани 9 11 20
1862. Умрли 40 49 89
Рођени 56 62 118
Венчани 13 10 23
1863. Умрли 24 31 55
Рођени 49 84 133
Венчани 8 6 14
1864. Умрли 37 46 83
Рођени 54 68 122
Венчани 7 13 20
1865. Умрли 24 35 59
Рођени 39 69 108
Венчани 10 17 27
1866. Умрли 30 48 78
Рођени 45 57 102
1867. Венчани 14 28 42
Умрли 37 50 87
Рођени 46 66 112
Венчани 17 7 24
1868. Умрли 39 61 100
Рођени 49 66 115
Венчани 5 12 17
1869. Умрли 27 32 59
Рођени 45 59 104
Венчани 17 10 27
1870. Умрли 33 64 97
Рођени 43 55 98
Венчани 12 13 25
1871. Умрли 74 81 156
Рођени 28 42 70
Венчани 6 12 18
1872. Умрли 48 53 101
Рођени 37 41 78
Венчани 11 22 33
1873. Умрли 68 85 153
Рођени 37 50 87
Венчани 15 17 32
1874. Умрли 33 60 93
Рођени 52 69 121
Венчани 17 15 32
1875. Умрли 47 36 83
Рођени 46 51 97
Венчани 12 9 21
1876. Умрли 33 51 84
Рођени 45 50 95
Венчани 6 14 20
1877. Умрли 25 21 46
Рођени 39 52 91
Венчани 11 10 21
1878. Умрли 38 39 77
Рођени 53 51 104
Венчани 22 16 38
1879. Умрли 33 52 85
Рођени 57 53 110
Венчани 13 23 36
1880. Умрли 44 27 71
Рођени 57 48 105
Венчани 11 18 29
1881. Умрли 27 26 53
Рођени 39 60 99
Венчани 12 16 28
1882. Умрли 40 61 101
 Рођени 57 50 107
Венчани 14 22 36
1883. Умрли 12 30 42
Рођени 60 52 112
Венчани 10 19 29
1884. Умрли 29 26 55
Рођени 56 64 120
Венчани 8 8 16
1885. Умрли 42 35 77
Рођени 53 60 113
Венчани 16 14 30
1886. Умрли 42 33 75
Рођени 66 52 118
Венчани 7 13 20
1887. Умрли 45 48 93
Рођени 54 47 101
Венчани 7 9 16
1888. Умрли 48 26 74
Рођени 55 59 114
Венчани 8 7 15
1889. Умрли 50 31 81
Рођени 54 49 103
Венчани 11 7 18
1890. Умрли 35 35 70
Рођени 44 45 89
Венчани 10 9 19
1891. Умрли 37 29 66
Рођени 50 52 102
Венчани 13 10 23
1892. Умрли 76 51 127
Рођени 51 47 98
Венчани 13 8 21
1893. Умрли 40 27 67
Рођени 46 38 84
Венчани 11 8 19
1894. Умрли 35 23 58
Рођени 23 28 51
Венчани 7 6 13
1895. Умрли 33 28 61

Ово су подаци за које постоје црквене матичне књиге ове две конфесије и оне се
налазе у Архиву Војводине и чувају се у фонду Ф. 402. Збирка матичних књига Војводине.
На почетку обраде статистичких података приказан је број становника Руменке
кроз време, на основу свих пописа становништва или било којег историјског податка који
сведочи о броју становника овог места. Сакупљени подаци обухватају све од првог
помињања броја становника до последњег пописа становништва у Републици Србији. На
основу тога може да се прати пораст броја становника Руменке у периоду од скоро 300
година и упореде подаци кроз време. Примећује се да је број становника Руменке
неколико пута у својој историји имао нагли пораст, односно да је више пута у историји,
Руменка у кратким периодима била насељавана великим бројем становника. Углавном су
та насељавања била вештачки природни прираштај, односно у кратком временском
периоду насељен је велики број породица. Највећи пораст се види у најранијим
периодима, што је и очекивано, јер су тада властелини пресељавали целе породице у
оквиру свога властелинства према сопственим потребама.
Највећи пораст броја становника види се у периоду од 1772. до 1787. године када је
управљање Футошким властелинством преузео гроф Андреас Хадик. Под његовом
влашћу над поседом Футошког властелинства насељене су мађарске породице у Руменку
1786. године. Оно што баца ново светло на период његовог управљања Футошким
властелинством је чињеница да је око 1772. године у Руменку насељено много српских
породица и било их је више него мађарских. Важно је истаћи да је број становника
Руменке у доба владавине грофа Хадика порастао за око седам пута, односно број
становника је са 144 становника 1772, скочио на 921 становника 1787. године. Сигурно је,
да је Руменка у периоду од неких 15-так година прерасла од једног малог места у
варошицу која је имала респектабилан број становника за тај историјски период. После
тог периода, број становника растао је сразмерно природном прираштају становништва.
Већи скок броја становника забележен је крајем 80-тих година XX века, као и након
распада СФРЈ и досељавања већег броја становника са угрожених подручја бивше државе.
Следи преглед броја становника Руменке кроз време:
 Претходни подаци су из пописа становништва у временском периоду од око 300
година, а добијени су истраживањем пописа становништва у више различитих држава.
Међутим, за податке који даље следе, а то су подаци о броју становника за период за који
постоје матичне књиге, израчунат је претпостављени број становника на основу формуле
Статистичког завода Србије за израчунавање броја становника на основу формуле: R =
(Pt+n – Pt) / t где је t – број протеклих година. Број становника по годинама било је
потребно израчунати због даљих статистичких података који се тичу природног
прираштаја, наталитета и морталитета. Следи претпостављени број становника Руменке
добијен према приказаној формули:

1737. 45 1753. 94
Популација 1738. 45 1754. 96
Година
1739. 45 1755. 99
1740. 46 1756. 101
R= …. 1741. 46 1757. 103
1725. 24
1726. 30 1742. 46 1758. 105
1727. 36 1743. 47 1759. 107
1728. 42 1744. 51 1760. 110
1729. 42 1745. 55 1761. 112
1730. 42 1746. 60 1762. 114
1731. 43 1747. 64 1763. 117
1732. 43 1748. 68 1764. 119
1733. 43 1749. 74 1765. 121
1734. 44 1750. 79 1766. 123
1735. 44 1751. 84 1767. 125
1736. 44 1752. 89 1768. 128
1769. 132 1815. 1.320 1860. 2.243
1770. 135 1816. 1.335 1861. 2.259
1771. 140 1817. 1.349 1862. 2.274
1772. 144
1818. 1.363 1863. 2.289
1773. 196
1774. 247 1819. 1.377
1775. 298

Популација
Година
Популација
Година
Популација R= …
Година
R= … 1864. 2.304
1820. 1.392 1865. 2.319
R= …
1776. 350 1821. 1.406 1866. 2.335
1777. 400 1822. 1.421 1867. 2.350
1778. 453 1823. 1.435 1868. 2.366
1779. 505 1824. 1.449 1869. 2.382
1780. 556 1825. 1.464 1870. 2.367
1781. 607 1826. 1.478 1871. 2.352
1782. 658 1827. 1.492 1872. 2.337
1783. 716 1828. 1.507 1873. 2.321
1784. 768 1829. 1.521 1874. 2.306
1785. 820 1830. 1.535 1875. 2.291
1786. 872 1831. 1.551 1876. 2.276
1787. 921 1832. 1.567 1877. 2.261
1788. 935 1833. 1.585 1878. 2.242
1789. 949 1834. 1.600 1879. 2.225
1790. 964 1835. 1.619 1880. 2.208
1791. 978 1836. 1.638 1881. 2.212
1792. 992 1837. 1.654 1882. 2.216
1793. 1.007 1838. 1.670 1883. 2.220
1794. 1.021 1839. 1.685 1884. 2.224
1795. 1.035 1840. 1.701 1885. 2.229
1796. 1.049 1841. 1.717 1886. 2.233
1797. 1.063 1842. 1.733 1887. 2.237
1798. 1.078 1843. 1.748 1888. 2.241
1799. 1.093 1844. 1.764 1889. 2.245
1800. 1.107 1845. 1.780 1890. 2.250
1801. 1.121 1846. 1.796 1891. 2.246
1802. 1.135 1847. 1.812 1892. 2.242
1803. 1.150 1848. 1.828 1893. 2.237
1804. 1.164 1849. 1.844 1894. 2.232
1805. 1.178 1850. 1.860 1895. 2.226
1806. 1.192 1851. 1.908 1896. 2.220
1807. 1.207 1852. 1.956 1897. 2.215
1808. 1.221 1853. 2.004 1898. 2.211
1809. 1.235 1854. 2.052 1899. 2.207
1810. 1.249 1855. 2.100 1900. 2.203
1811. 1.263 1856. 2.148 1901. 2.204
1812. 1.278 1857. 2.197 1902. 2.204
1813. 1.292 1858. 2.212 1903. 2.204
1814. 1.306 1859. 2.228 1904. 2.205
 1905. 2.205 1935. 2.041
1906. 2.205 1936. 2.034
1907. 2.206 1937. 2.027
1908. 2.207 1938. 2.021
1939. 2.014
Популација 1940. 2.007
Година
1941. 2.000
R= … 1942. 1.993
1909. 2.207 1943. 1.986
1910. 2.207 1944. 1.979
1911. 2.201 1945. 1.972
1912. 2.194 1946. 1.965
1913. 2.187 1947. 1.958
1914. 2.181 1948. 1.951
1915. 2.174
1916. 2.167
1917. 2.161
1918. 2.154
1919. 2147
1920. 2141
1921. 2.134
1922. 2.127
1923. 2.121
1924. 2.114
1925. 2.107
1926. 2.101
1927. 2.094
1928. 2.087
1929. 2.081
1930. 2.074
1931. 2.067
1932. 2.061
1933. 2.054
1934. 2.047

У претходним табелама су претпостављени подаци о броју становника Руменке

кроз време. Приказан је број становника Руменке до државног пописа 1948. године. Након
пописа из 1948, могу се пратити подаци у државним статистичким извештајима. За
податке су коришћени локални пописи из 1725/26, 1728, 1743, 1752/53, 1772, као и
државни пописи из 1787. (Аустријско царство), 1836, 1850, 1857. (Краљевина Угарска),
1869, 1880, 1890, 1900, 1910. (Аустро-Угарска монархија) и попис из 1948. године (ФНРЈ).
Пописи из 1921. и 1931. године рађени су другачијом методологијом и у њима не видимо
податке о броју становника по местима, већ само по општинама и та два податка добијена
су израчунавањем према већ наведеној формули.
Наталитет се израчунава према следећој формули: n = N / P · 1.000 (‰) (n – стопа
наталитета). На наталитет утичу многи фактори као што су: социјални разлози, начин
привређивања, степен културне развијености, фертилни контигент жена, запосленост
жена, и сви ови разлози морају бити узети у разматрање при разумевању наталитета.
Стопа наталитета се рачуна према броју рођених у односу на укупан број становника, и
изражава се у промилима (‰).
Општа стопа наталитета (n) је годишњи број живорођених (N) на 1. 000 становника неке
популације и он за Руменку у периоду од 1851. до 1895. године изгледа овако:

Наталитет Популација
Година
Укупно
Број Стопа (‰) (n)
1851. 77 40,3 1.908
1856. 112 52,1 2.148
1858. 101 45,7 2.212
1859. 125 56,1 2.228
1861. 112 49,6 2.259
1862. 146 64,2 2.274
1863. 118 51,6 2.289
1864. 133 57,7 2.304
1865. 122 52,6 2.319
1866. 108 46,2 2.335
1867. 102 43,4 2.350
1868. 112 47,3 2.366
1869. 115 48,3 2.382
1870. 104 43,9 2.367
1871. 98 41,7 2.352
1872. 70 29,9 2.337
1873. 78 33,6 2.321
1874. 87 37,7 2.306
1875. 121 52,8 2.291
1876. 97 42,6 2.276
1877. 95 42 2.261
1878. 91 40,6 2.242
1879. 104 46,7 2.225
1880. 110 49,8 2.208
1881. 105 47,5 2.212
1882. 99 44,7 2.216
1883. 107 48,2 2.220
1884. 112 50,4 2.224
1885. 120 53,8 2.229
1886. 113 50,6 2.233
1887. 118 52,7 2.237
1888. 101 45,1 2.241
1889. 114 50,8 2.245
1890. 103 45,8 2.250
1891. 89 39,6 2.246
1892. 102 45,5 2.242
1893. 98 43,8 2.237
1894. 84 37,6 2.232
1895. 51 22,9 2.226

Као и наталитет и морталитет је веома битан за статистичке податке једног

насељеног места. На морталитет пресудно делује старост становништва, здравствени
фактори, материјални услови и друго. Стопа морталитета се рачуна према броју умрлих у
односу на укупан број становника, и изражава се у промилима (‰). Општа стопа
морталитета (m) је годишњи број умрлих (М) на 1. 000 становника неке популације и он за
Руменку за период од 1851. до 1895. године изгледа овако:

Морталитет Популација
Година
Укупно
Број Стопа (‰) (m)
1851. 75 39,3 1.908
1856. 77 35,8 2.148
1858. 66 29,8 2.212
1859. 86 38,6 2.228
1861. 106 46,9 2.259
1862. 89 39,1 2.274
1863. 55 24 2.289
1864. 83 36 2.304
1865. 59 25,4 2.319
1866. 78 33,4 2.335
1867. 87 37 2.350
1868. 100 42,3 2.366
1869. 59 24,8 2.382
1870. 97 41 2.367
1871. 156 66,3 2.352
1872. 101 43,2 2.337
1873. 153 65,9 2.321
1874. 93 40,3 2.306
1875. 83 36,2 2.291
1876. 84 36,9 2.276
1877. 46 20,3 2.261
1878. 77 34,3 2.242
1879. 85 38,2 2.225
1880. 71 32,2 2.208
1881. 53 23,9 2.212
1882. 101 45,6 2.216
1883. 42 18,9 2.220
1884. 55 24,7 2.224
1885. 77 34,5 2.229
1886. 75 33,6 2.233
1887. 93 41,6 2.237
1888. 74 33 2.241
1889. 81 36,1 2.245
1890. 70 31,1 2.250
1891. 66 29,4 2.246
1892. 127 56,6 2.242
1893. 67 29,9 2.237
1894. 58 26 2.232
1895. 61 27,4 2.226

Природни прираштај представља разлику између броја новорођених (наталитета) и

броја умрлих (морталитета) у току једне године. Према броју рођених и умрлих, а у
односу на укупан број становника, рачунају се стопе наталитета и морталитета чија
разлика представља стопу природног прираштаја (ј) и изражава се у промилима (‰). У
следећој табели приказан је природни прираштај Руменке за период од 1851. до 1895.
године:

Година Наталитет Морталитет Прир. Стопа прир. Број

 прираштај прираштаја становника
1851. 77 75 2 1,05 ‰ 1.908
1856. 112 77 35 16,3 ‰ 2.148
1858. 101 66 35 15,8 ‰ 2.212
1859. 125 86 39 17,5 ‰ 2.228
1861. 112 106 6 2,7 ‰ 2.259
1862. 146 89 57 25,1 ‰ 2.274
1863. 118 55 63 27,5 ‰ 2.289
1864. 133 83 50 21,7 ‰ 2.304
1865. 122 59 63 27,2 ‰ 2.319
1866. 108 78 30 12,8 ‰ 2.335
1867. 102 87 15 6,4 ‰ 2.350
1868. 112 100 12 5,1 ‰ 2.366
1869. 115 59 56 23,5 ‰ 2.382
1870. 104 97 7 2,9 ‰ 2.367
1871. 98 156 –58 –24,66 ‰ 2.352
1872. 70 101 –31 –13,3 ‰ 2.337
1873. 78 153 –75 –32,3 ‰ 2.321
1874. 87 93 –6 –2,6 ‰ 2.306
1875. 121 83 38 16,6 ‰ 2.291
1876. 97 84 13 5,7 ‰ 2.276
1877. 95 46 49 21,7 ‰ 2.261
1878. 91 77 14 6,2 ‰ 2.242
1879. 104 85 19 8,5 ‰ 2.225
1880. 110 71 39 17,7 ‰ 2.208
1881. 105 53 52 23,5 ‰ 2.212
1882. 99 101 –2 –0,9 ‰ 2.216
1883. 107 42 65 29,3 ‰ 2.220
1884. 112 55 57 25,6 ‰ 2.224
1885. 120 77 43 19,3 ‰ 2.229
1886. 113 75 38 17,0 ‰ 2.233
1887. 118 93 25 11,2 ‰ 2.237
1888. 101 74 27 12,0 ‰ 2.241
1889. 114 81 33 14,7 ‰ 2.245
1890. 103 70 33 14,7 ‰ 2.250
1891. 89 66 23 10,2 ‰ 2.246
1892. 102 127 –25 –11,1 ‰ 2.242
1893. 98 67 31 13,8 ‰ 2.237
1894. 84 58 26 11,6 ‰ 2.232
1895. 51 61 –10 –4,5 ‰ 2.226
 У табели се виде и подаци када је у току одређених година био негативни природни
прираштај, односно када је у току једне године више људи умрло него што је рођено. То
није било ништа необично, поготово у старија времена када здравствена заштита није
уопште постојала или када је била у зачетку. У редовима који следе обрађене су две врсте
података: подаци умрлих према узроку смрти и подаци умрлих према узрасту. Ови подаци
подељени су у три целине због одређеног броја година у оквиру којег се мора пратити
учесталост одређених врста болести или податке о узрасту броја умрлих и учесталости
тих података. Целине су подељене на следећи начин: период од 1850. до 1864, период од
1865. до 1880. и период од 1881. до 1895. године.

Развој медицине и сузбијање разних болести су били чиниоци који су људско

друштво и читаву цивилизацију водили ка напретку. Бољи животни услови, здрава
исхрана, вакцинација и рано откривање узрока болести били су увек важни за спашавање
људских живота. Из тог разлога је статистика болести и испитивање њихових узрока увек
била битна медицинским радницима ради спровођења превентивних мера заштите
становништва. За период од 1850. до 1864. године у Руменки су према доступним
подацима из матичних књига најзаступљеније биле следеће болести:

У првом периоду појављују се неке болести које су константне за цео период у

коме је обрађена статистика. У различитим периодима се појављују болести које су
проузроковале велику смртност и које су остале упамћене и преношене народним
предањем кроз време до данашњих дана. Занимљиво је да старији становници места
помињу колеру као болест која је оставила најдубљи траг у историји Руменке, међутим у
истраживањима која су спроведена, установљено је да је најсмртоноснија била епидемија
овчијих богиња која се догодила 1859. године и од које је умрло 35 углавном деце, што
чини 55% свих умрлих те године. Следећа болест по смртности у том периоду била је
слабост која је међу највећим узроцима смртности у XVIII и XIX веку. Спомињу се и неке
болести које су и данас врло високо котиране као узроци смртности. Од различитих
болести као узрочника смрти тога времена треба споменути још и грозницу, јектику и
богиње.
У другом периоду од 1865. до 1880. године неке болести се понављају, али се
појављују и нове болести. Треба истаћи да се 1871. године појавила епидемија грознице,
али да смртност није била толико велика као од овчијих богиња 1859. године. Од ове
епидемије грознице умрло је те године 40 деце и неколико старијих лица и овај узрок
смрти чини једну четвртину узрока смрти те године. Иначе, 1871. године умрло је највише
становника Руменке у току једне године и то 156 лица. Већ 1873. године појављује се
епидемија колере која је однела 42 живота и чини око 30% умрлих у току те године. Од
колере су умирали углавном старији, односно радно способно становништво и можда је из
тог разлога ова епидемија остала упамћена као најтежи период у историји Руменке,
проузрокован болестима или епидемијама. Следи статистички приказ болести за период
1865–1880. година:
Од нових болести, односно узрока смрти, појављују се шклопци, врућица и старост.
Проценат сушице и слабости у узроку болести расте у односу на претходни период.
Важно је напоменути да су се у овом периоду 1865–1880. године десиле две велике
епидемије и да је од њих, бројчано по годинама, умрло највише становника Руменке.
У трећем периоду, понављају се, тада већ редовне, болести са готово истим процентом у
узроку смрти као и у претходном периоду. Овај период обухвата време од 1881. до 1895.
године. Подаци за овај период су следећи:

У овом периоду медицина је била већ развијена наука и зато се јављају називи
болести које су се у претходним периодима налазиле у оквиру једног узрока. Види се да је
назива болести много више и да су проценти узрока смрти много мањи. Проценат
„остало” је доста велик, јер се налази пуно болести наведених као узрок, али са малим
процентом те нису све појединачно набрајане. Неке старе болести као узрок смртности се
појављују константно. Од нових болести наведене су: шарлах, запаљење плућа, запаљење
мозга и ангина.
При изради статистичких података исказиван је и узраст умрлих ради увида у
начин и квалитет живота и развоја медицинске заштите кроз време. Претходно је наведено
да је веома много деце умирало у том периоду и при истраживању се може приметити да
је у матичним књигама умрлих велик број деце и зато је обрађен и број умрлих према
узрасту. Статистика умрлих према узрасту је подељена на три периода, који су идентични
као и периоди за обраду смртности по болестима због могућности упоређивања ових
података. Следи приказ процента умрлих за период 1850–1864. година:

У табели се види да је највећи проценат умрлих био код новорођенчади и мале деце
узраста до пет година чији збир чини више од 50% умрлих у току периода. Тај тренд ће се,
нажалост, наставити све до XX века када је развој медицине довео до смањења смртности.
Следи табела за период од 1865. до 1880. године:
 У табели се виде подаци који се не разликују пуно у односу на претходни период
што се тиче новорођенчади, али је смртност деце до пет година у овом периоду смањена.
За последњи период подаци су следећи:
 Претходним статистичким подацима допуњени су историјски подаци који су
везани за људе и породице који су живели у Руменки у том времену. Потребно је урадити
сличне демографске студије околних места које би нашле своју примену у социолошким,
демографским и медицинским истраживањима на овој територији, што би свакако
допринело потпунијој историјској студији везаној за Нови Сад и данашњу територију АП
Војводине.