Prepiska IV 1829-1832

ПР6ПИСКА
IV
( 1829 - 1832 )
ЯР0С86ТА • Б Ш Р А й
САБРАНА ДЕЛА БУКА КАРАЏИЋА
ИЗДАЊЕ
О СТОГОДИШЊИЦИ СМРТИ
ВУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЂА
1864 - 1964.
И ДВЕСТОГОДИШЊИЦИ ЊЕГОВА
РОЋЕЊА
1787— 1987
л
САБРАНА ДЕЛА БУКА КАРАЏИЋА
Уређивачки одбор
Голуб Добрашиновић, Павле Ивић,

Владан Недић , (Берислав Николић ,
Милорад Павић, Мирослав Пантић, Радован
Самарџић, Живорад Стојковић
КЊ ИГА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА
ириредио
Голуб Добрашиновић
са сарадницима
ПРОСВЕТА • БЕОГРАД
ПРЕПИСКА
IV
1829— 1832.
С А Д Р Ж A J
1829.
1. АЛЕКСА СИМИЂ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 3. јануар 1829. .. 33
2. МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пожаревац, 4. јануар 1829. 34
3. ВУК КАРАЏИЋ ЈЕВРЕМУ ОБРЕНОВИЋУ
Земун, 9. јануар 1829. 34
4. ВУК КАРАЏИЋ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
Земун, 9. јануар 1829. .. 35
5. АЛЕКСА СИМИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 10. јануар 1829. 36
6. ВУК КАРАЏИЋ ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
7 ПЕТАР ЛАЗАРЕВИЋ ЦУКИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
8. АЛЕКСА СИМИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
9. ВУК КАРАЏИЋ ЗЕМУНСКОЈ ВОЈНОЈ КОМАНДИ
10. ВУК КАРАЏИЋ ПАВЛУ ЈОЗЕФУ ШАФАРИКУ
Беч, б. фебруар 1829. 41
11. ВУК КАРАЏИЋ ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ
Беч, 10. фебруар 1829. 43
12. ЈОСИФ МИЛОВУК ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 12. фебруар 1829. 44
13. JO АКИМ Б АЛАН ВУКУ КАРАЏИЋУ
Темшпвар, 13. фебруар 1829. 46
14. ЏОН БАУРИНГ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Лондон, 15. фебруар 1829. 48
15. НИКОЛА ХАЏИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 16. фебруар 1829. 48
Земун, 23. фебруар 1829. .. 49
17 ЈЕРЕМИЈА ГАГИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Дубровник, 28. фебруар 1829. 50
7
18. ДИМ ИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 1. март 1829. 52
19. ДИМ ИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ и ЈЕФТА ПОПОВИЋ
ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 2. март 1829. 53
Беч, 3. март 1829. 55
22. ВУК КАРАЏИЋ ЏОНУ БАУРИНГУ
Беч, 5. март 1829. 56
23. ПАВЛЕ ЈОЗЕФ ШАФАРИК ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 8. м арт 1829. 58
Београд, 9. март 1829. 61
25. ПАНТЕЛИЈА ХАЏИ-СТОИЛО ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 9. март 1829. 62
26. ПАВЛЕ БЕРИ Ћ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Мол, 10. март 1829. . . 63
27 ВУК КАРАЏИЋ ГЕОРГУ АНДРЕАСУ РАЈМ ЕРУ
Беч, 12. март 1829. 64
28. ВУК КАРАТ,ТИЋ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
Беч, 20. март 1829. 66
29. СИМА МИЛУТИНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Цетшье, 25. март 1829. 69
Цетиње, 26. март 1829. 71
Пожаревац, 27 март 1829. 72
Пожаревац, 28. март 1829. 72
Пешта, 31. март 1829. 74
34. ЈОВАН МАНОЈЛОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Сента, 1. април 1829. 76
35. ДИМ ИТРИЈЕ ФРУШИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 2. април 1829. 77
Пожаревац, 6. април 1829. 80
37 МИЛОШ ОБРЕНОВИЂ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пожаревац, 6. април 1829. 81
38. НИКОЛА ХАЏИЋ и САВА КАРАЏИЋ ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Земун, 6. април 1829. 82
Београд, 9. април 1829. 84
Беч, 10. април 1829. • 84
41. ПАНТЕЛИЈА ХАЏИ-СТОИЛО ВУКУ КАРАЏИЂУ
8
42. ЈЕРЕМИЈА ГАГИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Дубровник, 11. април 1829. 86
43. ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Беч, 15. април 1829. 88
Беч, 17 април 1829. 89
Пешта, 18. април 1829. 91
47 КАРЛ Г РАЈМЕР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Берлин, 29. април 1829. 93
48. ТЕОДОР СУВАЈЏИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Суботица, април 1829. 95
49. ДИМИТРШЕ П. ТИРОЛ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Темишвар, 1 мај 1829. 96
50. ВУК КАРАЏИЋ СИМИ МИЛУТИНОВИЋУ
Беч, 8. мај 1829. 98
51. ВУК КАРАЏИЋ ЮХАНУ ФЕСЛУ
Беч, 8. мај 1829. 99
52. ВУК КАРАЏИЋ ФРИДРИХУ ПАВЛОВИЧУ
АДЕЛУНГУ
Беч, 9. мај 1829. 100
53. ВУК КАРАЏИЋ ДРУШТВУ ЗА ИСТОРИЈУ И
СТАРИНЕ РУСКЕ ПРИ МОСКОВСКОМ
УНИВЕРЗИТЕТУ
Беч, 9. мај 1829. 101
54. ВУК КАРАЏИЋ ПЕТРУ ИВАНОВИЧУ КЕПЕНУ
Беч, 9. мај 1829. 103
Беч, 9. мај 1829. .. 105
56. ВУК КАРАЏИЋ АЛЕКСАНДРУ СЕМЈОНОВИЧУ
ШИШКОВУ
Беч, 9. мај 1829. 106
57 АЛЕКСА СИМИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 1. јуни 1829. 108
58. УРОШ ЛАЗАРЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 5. јуни 1829. 108
Земун, 8. јуни 1829. 109
60. УРОШ ЛАЗАРЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 9. јуни 1829. Ill
61. ВУК КАРАЏИЋ АНИ КАРАЦИЋ
Пожаревац, 20. јуни 1829. Ill
62. ЈОВАН ПОПОВИЋ МОСТАРСКИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 29. јуни 1829. 113
63. ВУК КАРАЏИЋ АНИ КАРАЏИЋ
Крагујевац, 30. јуни 1829. 114
9
Пешта, 2. јули 1829. . 115
65. АЛЕКСА ПОПОВСКИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 3. јули 1829. 116
67 ЈЕРНЕЈ КОПИТ АР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 21. јули 1829. .. .. 118
68. ЈЕРЕМИЈА ГАГИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Дубровник, 25. јули 1829. 121
Крагујевац, 2. август 1829. 123
Крагујевад, 2. август 1829. 124
71. ВУК КАРАЏИЋ АНИ КАРАТ,1ИЋ
72. ВУК КАРАЦИЋ ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
73. ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 16. август 1829. 128
Пожаревац, 23. август 1829. 129
75. МИЛОСАВ ПЕРУНИЧИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Краљево, 29. август 1829. 130
76. ВУК КАРАЏИЋ А НИ КАРАПИЋ
Београд, 31. август 1829. . 131
77 ВУК КАРАЏИЋ и ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ
ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Београд, 11. септембар 1829. 132
78. ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пожаревац, септембар 1829. 133
Крагујевац, 5. октобар 1829. 134
80. ИГЊАТ БРЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 6. октобар 1829. 136
81. МОЈСИЛО М. ЛАЗАРЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 8. октобар 1829. 137
82. ВУК КАРАЏИЋ ВАСИЛИЈУ ПОПОВИЋУ
83. СИМА МИЛОСАВЉЕВИЋ ПАШТРМАЦ ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Пожаревац, 14. октобар 1829. 140
84. ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
85. ЦВЕТКО РАЈОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
86. ТЕОДОР ДЕМЕТЕР ТИРКА ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 28. октобар 1829. 144
10
87 ВУК КАРАЏИЋ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
Земунски контумац, 28. октобар 1829. 145
88. ВУК КАРАЏИЋ СИМИ МИЛОСАВЉЕВИЋУ
ПАШТРМЦУ
91. ЈЕРНЕЈ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 30. октобар 1829. 148
Земунски контумац, 5. новембар 1829. 150
Беч, 9. новембар 1829. 151
Крагујевац, 15. новембар 1829. 157
Земун, 16. новембар 1829. 158
97 РАДА ЗУБАН ВУКУ КАРАЏИЋУ
Меленци, 19. новембар 1829. 159
98. ВУК КАРАЏИЋ ВРХОВНОМ ДВОРСКОМ
ПОЛИЦИЈСКОМ УРЕДУ
100. ВУК КАРАЏИЋ ВАСИЛШУ ПОПОВИЋУ
Беч, 27 новембар 1829. .. 166
Чачак, 30. новембар 1829. 167
104. ИГЊАТ БРЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Славонски Брод, 1. децембар 1829. 168
105. МАРКО ГЕОРГИЈЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Цариград, 11. децембар 1829. 169
106. ЛАЗА ЗУБАН ВУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 11. децембар 1829. 171
107 ВАСИЛИ JE ПОПОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 11. децембар 1829. .. 171
108. ОТО ДУБИСЛАВ ПИРХ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 12. децембар 1829. .. ........ 172
109. ГЛИГОРИЈЕ ВОЗАРОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 14. децембар 1829. 173
11
ПО. ГАВРИЛ ТИХОНОВИЧ М ЕГЛИЦКИ ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Беч, 16. децембар 1829. 174
111. JEPHEJ КОПИТ АР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 19. децембар 1829. 178
114. JOB АН ГАВРИЛ ОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 25. децембар 1829. 181
Земун, 28. децембар 1829. .. 182
Земун, 30. децембар 1829. 188
1830.
Пожаревац, 2. јануар 1830. 193
120. СТЕФАН ПРЕРАДОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сомбор, 4. јануар 1830. 194
Пешта, 6. јануар 1830. 195
122. КОНСТАНТИН ПЕИЧИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 6. јануар 1830. 196
124. JEPHEJ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 12. јануар 1830. 198
Беч, 22. јануар 1830. 201
Крагујевац, 26. јануар 1830. 203
127 ВУК КАРАЏИЋ ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Крагујевац, 15. фебруар 1830. 205
Нови Сад, 4. м арт 1830. 207
Беч, 9. март 1830. 210
131 ЏОН БАУРИНГ ВУКУ КАРАЏИЋУ
.Лондон, 15. март 1830. 214
132. СИМЕОН ЖИВКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Кузмин, 17 март 1830. 215
12
133. ДИМИТРИЈЕ СТЕФАНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Будим, 22. март 1830. 217
135. ВУК КАРАЏИЋ САВИ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 28. март 1830. 22 1
137 ПАВЛЕ ЈОЗЕФ ШАФАРИК ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 28. март 1830. 222
138. ПАЈСИЈЕ ЈЕРОМОНАХ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Раковица, пре априла 1830. 224
Пешта, 8. април 1830. 225
Сомбор, 14. април 1830. 226
Нови Сад, 18. април 1830. 228
Крагујевац, 24. април 1830. 229
143. ЛЕОПОЛД РАНКЕ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Рим, 24. април 1830. 232
144. ДИМИТРИЈЕ ИСАИЛОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сомбор, 28. април 1830. 233
ВУК КАРАЏИЋ АНИ КАРАЏИЋ
МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Кушшьево, 3. мај 1830. 237
147 ЈЕРНЕЈ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 4. мај 1830. 238
148. САВА КАРАЏИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 8. мај 1830. 240
Пожаревац, 11. мај 1830. 241
Крагујевац, 12. мај 1830. 242
151 РАДОВАН ДОЉАНАЦ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Остружница, 13. мај 1830. 242
Беч, 13. мај 1830. 243
154. КОНСТАНТИН ПЕИЧИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Пешта, 16. мај 1830. 245
13
157 ПАВЛЕ ЈОЗЕФ ШАФАРИК ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 20. мај 1830. 250
Беч, 21. мај 1830. 252
Земун, 24. мај 1830. 253
Пешта, 26. мај 1830. 254
161. AHA КАРАЏИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 29. мај 1830. 255
162. СТЕФАН ПРЕРАДОВИЋ и ДИМИТРИЈЕ ИСАИЛОВИЋ
Ковин, 3. јунн 1830. 257
163. ЈЕРНЕЈ КОПИТ АР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 4. јуни 1830. 258
Ковин, 8. јунн 1830. 261
165. ДИОНИСИЈЕ СТЕФАНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Будим, 9. јуни 1830. 263
166. ВУК КАРАЏИЋ АНИ И САВИ КАРАЏИЋ
167 ТЕОДОР ДЕМЕТЕР ТИРКА ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 16. јуни 1830. 266
170. ДИМИТРИЈЕ ИСАИЛОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сомбор, 23. јуни 1830. 270
171 ПАВЛЕ ЮЗЕФ ШАФАРИК ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 24. јуни 1830. 272
Беч, 25. јуни 1830. 275
173. JOB АН ВИЛОВСКИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Ковин, 1. јули 1830. 278
174. JOB АН БАЛАИТСКИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 5. јули 1830. . . 279
Беч, 6. јули 1830. 280
177 АЛЕКСА ПОПОВСКИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пожаревац, 20. јули 1830. 286
179. ПАВЛЕ АРСЕНИЈЕВИЋ ЕМАНУЕЛ — ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Беч, 8. август 1830. .. 288
14
180. ПАВЛЕ АРСЕНИЈЕВИЋ ЕМАНУЕЛ ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Беч, 9. август 1830. 290
181. МИЛУТИН РАДОВАНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 11. август 1830. 293
183. АНА КАРАЏИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 20. август 1830. 298
Крагујевац, 27 август 1830. 300
Крагујевац, 6. септембар 1830. .. 301
Беч, 18. септембар 1830. 303
Земунски контумац, 22. септембар 1830. 305
Нови Сад, 26. септембар 1830. 306
191 АЛЕКСА ПОПОВСКИ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Пожаревац, 28. септембар 1830. 309
Беч, 12. октобар 1830. 315
Нови Сад, 19. октобар 1830. 317
197 JOBАН Г АВРИЛОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 21. октобар 1830. 319
198. ЛАЗА ЗУБ АН ВУКУ КАРАЏИЋУ
199. ВАСИЛИ JE ПОПОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 9. новембар 1830. 326
15
Будим, 13. новембар 1830. 327
205. САВА ВУКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Кораћица, 18. новембар 1830. 329
207 ПЕТ AP РИСТИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сремски Карловци, 19. новембар 1830. .. 330
Пожаревац, пре 21. новембра 1830. . 335
Славонски Брод, 22. новембар 1830. 336
213. САМУИЛО ИЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Карловац, 27 новембар 1830. 339
Нови Сад, 1. децембар 1830. 340
Кораћица, 2. децембар 1830. 343
217 ВУК КАРАЏИЋ АНИ КАРАЏИЋ
218. ЛУКА КИСИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Бечеј, 13. децембар 1830. 346
Београд, 1830. 350
1831
222. ГЕОРГИЈЕ ЧОКРЈБАН ВУКУ КАРАЏИЋУ
Темишвар, 7 јануар 1831. .. .. 353
Београд, 8. јануар 1831. .. 355
Београд, 8. јануар 1831 .. • 355
16
227 ВАСИ ЛИ JE ПОПОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋ У
Крагујевац, 13. јануар 1831. .. 359
Беч, 14. јануар 1831. 360
229. ДИМИТРИЈЕ П. ТИРОЛ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Шабац, 14. јануар 1831. 362
Кораћица, 20. јануар 1831. 364
232. ВУК КАРАЏИЋ АВРАМУ ГАШПАРОВИЂУ
233. АВРАМ ГАШПАРОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
235. ВУК КАРАТ,1ИЋ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
Беч, 25. јануар 1831. 367
237 ВУК КАРАЏИЋ АНИ КАРАЏИЋ
239. ЈЕВРЕМ ОБРЕНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Шабац, 26. јануар 1831. 374
Нови Сад, 27 јануар 1831. 375
242. ЈОВАН БАЛАИТСКИ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Вршац, 30. јануар 1831. ■• 377
243. ВАСИ Л И JE ПОПОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
244. МЕТОДИЈЕ ЛАЗАРЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Манастир Троноша, 2. фебруар 1831. 379
245. ВУК КАРАЏИЋ ДИМИТРИЈУ ДАВИДОВИЋУ
Београд, 3. фебруар 1831. 380
247 ВУК КАРАЏИЋ ВАСИЛИЈУ ПОПОВИЋУ
248. ВУК КАР АЦИЛ АНИ КАРАЏИЋ
Кораћица, 5. фебруар 1831. 384
2 Прегшска IV 17
Беч, 8. фебруар 1831. 387
Будим, 10. фебруар 1831. 391
254. ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Крагујевац, 12. фебруар 1831 392
Беч, 12. фебруар 1831. 393
Београд, 17 фебруар 1831. 395
Београд, 18. фебруар 1831. .. 396
Београд, 20. фебруар 1831. . 397
260. ВУК КАРАЏИЋ АНИ КАРАТ,ТИЋ
Шабац, 25. фебруар 1831. .. 399
264. JOB АН ПЕТРОВИЋ КОВАЧ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, фебруар 1831. 401
266. САВА ВУКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
267 ДИОНИСИЈЕ СТЕФАНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Кораћица, 2. март 1831. .. 405
269. МИЛОШ ЛАЗАРЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 8. март 1831. 408
270. АНА КАРАЏИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 12. март 1831. 408
Беч, 21. март 1831. 412
273. ЈОСИФ МИ ЛОВУ К ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 22. март 1831. 415
Шабац, 25. март 1831. 416
18
275. ЛАЗАР ТЕОДОРОВИЋ 'ВУ К У КАРАЏИЋУ
Цариград, 26. март 1831. 417
277 ВУК КАРАЏИЋ ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Београд, 6. април 1831. •. 419
Београд, 7 април 1831. 421
Шабац, 12. април 1831. 422
280. МИЛ ОСAB ПЕРУНИЧИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Београд, 16. април 1831 423
Бел, 29. април 1831. 424
283. ВУК КАРАЏИЋ ПАВЛУ ЈОЗЕФУ ШАФАРИКУ
Београд, 3. мај 1831. 426
285. МАРКО ГЕОРГИЈЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 7 мај 1831. 429
Београд, 9. мај 1831. 430
287 ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 17 мај 1831. 432
289. ДИМИТРШЕ ДАВИДОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 29. мај 1831 434
291. ЛУКА КИСИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Бечеј, 31. мај 1831. 435
Земун, 6. јуни 1831. 436
Будим, 9. јуни 1831. 437
Београд, 17 јуни 1831. .. • 439
297 ПЕТАР РИСТИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сремски Карловци, 17 јуни 1831. 441
Београд, 21. јуни 1831. • 442
2* 19
Београд, 24. ју ш 1831. 445
302. МИЛОШ ЛАЗАРЕВИЋ и МАРКО ПАВКОВИЋ ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Земун, 24. јуни 1831. . 446
Раковица, 25. јуни 1831. 447
304. СИМЕОН ЖИВКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Кузмин, 27 јуни 1831. 448
306. МЕТОДИЈЕ ЛАЗАРЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Манастир Троноша, 3. јули 1831. 450
307 ВУК КАРАЏИЋ ВАСИЛИЈУ ПОПОВИЋУ
Београд, 10. јули 1831. 451
Пешта, 14. јули 1831. 453
Београд, 26. јули 1831. .. 455
312. МИЛОШ ЛАЗАРЕВИЋ и МАРКО ПАВКОВИЋ ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Земун, 26. јули 1831. . 456
313. ВАСИЛИЈЕ ЈОВАНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 30. јули 1831. 457
314. МИЛОСАВ ПЕРУНИЧИЂ ВУКУ КАРАЏИЋУ
317 АДАМ ДРАГОСАВЉЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 13. август 1831. 462
319. МАРШ А ПОПОВИЋ (МИЛУТИНОВИЋ) ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Будим, 14. август 1831. .. 463
320. ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
20
323. СИМА МИЛОСАВЉЕВИЋ ПАШТРМАЦ ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 31. август 1831. 472’
Крагујевац, 2. септембар 1831. 474
325. ВУК КАРАЏИЂ ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Земун, 4. септембар 1831. 475
327. СТЕФАН РАДИЧЕВИЂ ВУКУ КАРАЏИЋУ
329. ВУК КАРАЏИЋ АДАМУ ДРАГОСАВЉЕВИЂУ
Земунски контумац, 22. септембар 1831. 482
331. МАРИЈА ПОПОВИЋ (МИЛУТИНОВИЋ) ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Будим, 13. октобар 1831. 484
332. ВАСА БРАНКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Врањево, 14. октобар 1831. 488
Вршац, 16. октобар 1831. 489
Београд, 18. октобар 1831. 490
337 ТЕОДОР ДЕМЕТЕР и ДЕМЕТЕР ТЕОДОР ТИРКАи
ПАВЛЕ АРСЕНИЈЕВИЋ ЕМАНУЕЛ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 25. октобар 1831. 492
Београд, 26. октобар 1831. 494
339. ЈАКОБ ГРИМ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Гетинген, 30. октобар 1831. 495
341. СТЕФАН РАДИЧЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
342. САВА КАРАЏИЋ и УРОШ РОМАНОВИЋ ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 3. новембар 1831. 498
343. УРОШ ВОЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вршац, 4. новембар 1831. 500
21
КАРАЏИЋУ
Будим, 4. новембар 1831. .. 501
'ш КАРАЏИЋУ
346. М АРШ А ПОПОВИЋ (МИЛУТИНОВИЋ) ВУКУ
КАРАЏИЋУ
347 ЈЕРНЕЈ КОПИТ АР ВУКУ КАРАЏИЋУ
I Земун, 12. новембар 1831. 508
350. ЦВЕТКО РАЈОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 15. новембар 1831. .. 512
353. ВУК КАРАЏИЋ ЈАКОБУ ГРИМ У
Земун, 24. новембар 1831. .. 515
354. ВУК КАРАЏИЋ — ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
355. САВА КАРАЏИЋ и УРОШ РОМАНОВИЋ - ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Вршан, 27 новембар 1831. 522
357 МИЛОШ БОГИЋЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
358. ВУК КАРАЏИЋ ДИМ ИТРИЈУ ДАВИДОВИЋУ
359. JEPHEJ КОПИТАР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 2. децембар 1831. .. 527
Нови Сад, 7 децембар 1831. 528
361. ВУК КАРАЏИЋ ГАВРИЛУ ТИХОНОВИЧУ
МЕГЛИЦКОМ
362. МАРИ JA ПОПОВИЋ (МИЛУТИНОВИЂ) ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Будим, 8. децембар 1831. 535
363. ПЕТАР РИСТИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сремски Карловци, 12. децембар 1831. 538
22
365. ДИМИТРШ Е ИСАИЛОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 18 децембар 1831. 543
366. ВУК КАРАЏИЋ ПЕТРУ ИВАНОВИЧУ КЕПЕНУ
367 ВУК КАРАЏИЋ МАРИЈИ
ПОПОВИЋ (МИЛУТИНОВИЋ)
368. ВУК КАРАЏИЋ ФРИДРИХУ ПАВЛОВИЧУ
АДЕЛУНГУ
369. ВУК КАРАЏИЋ АЛЕКСАНДРУ СЕМЈОНОВИЧУ
ШИШКОВУ
371. ВУК КАРАЏИЋ ВРХОВНОМ ДВОРСКОМ
372. ВУК КАРАЏИЂ ГАВРИЛУ ТИХОНОВИЧУ
МЕГЛИЦКОМ
374. ВУК КАРАЏИЋ СИМИ МИЛУТИНОВИЋУ
375. ВУК КАРАЏИЛ ВАСИЛИЈУ ПОПОВИЋУ
Земун, 30. децембар 1831. , 560
376. ВУК КАРАЏИЋ МИЛУТИНУ ЂОРЂЕВИЋУ
Земун, крајем децембра 1831. 562
377 ВУК КАРАЏИЋ ПАВЛУ ДАНИЛОВИЋУ
Беч, крајем 1831 563
1832.
378. ВУК КАРАЏИЋ АДАМУ ДРАГОСАВЉЕВИЋУ
Земун, 2. јануар 1832. .. 567
379. ВУК КАРАЏИЋ ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ
Земун, 2. јануар 1832. . .. 568
Земун, 2. јануар 1832. .. 569
381. ВУК КАРАЏИЋ ЉУБИЦИ ОБРЕНОВИЋ
382. ВУК КАРАЏИЋ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЂУ
383. ВУК КАРАЏИЋ ЈОВАНУ СТЕЈИЋУ
384. ЛУКА КИСИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Бечеј, 2. јануар 1832. .. 572
Београд, 3. јануар 1832. .. .. 573
23
386. ГАВРИЛ ТИХОНОВИЧ МЕГЛИЦКИ ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Беч, 4. јануар 1832. 574
387 ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
388. МАРШ А ПОПОВИЋ (МИЛУТИНОВИЋ) ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Будим, 7 јануар 1832. 577
390. ДЕМЕТЕР ТЕОДОР ТИРКА ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 10. јануар 1832. 580
Земун, 17 јануар 1832. 582
393. СТЕФАН РАДИЧЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 20. јануар 1832. .. 587
396. АДАМ ДРАГОСАВЉЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 24. јануар 1832. 590
397 ЛУКШ АН МУШИЦКИ ВУКУ КАРАТ,ТИЋУ
Карловац, 28. јануар 1832. . 592
Карловац, 29. јануар 1832. 597
401. ВУК КАРАЏИЋ ЈЕРМЕНСКОЈ ШТАМПАРИЈИ
402. ЈОВАН СТЕРИЈА ПОПОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вршац, 1. фебруар 1832. 601
Беч, 7 фебруар 1832. .. 605
Беч, 7 фебруар 1832. 605
405. УРОШ РОМАНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 9. фебруар 1832. 606
406. САВА КАРАЏИЋ и УРОШ РОМАНОВИЋ ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 10. фебруар 1832. 607
408. ВУК КАРАЏИЋ ЈЕРМЕНСКОЈ ШТАМПАРИЈИ
Земун, 16. фебруар 1832 610
24
409. АЛЕКСА СИМИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 19. фебруар 1832. .. 612
410. БУК КАРАЏИЕ ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Земун, 20. фебруар 1832. . ' 612
411. БУК КАРАЏИЋ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
412. БУК КАРАЏИЋ ЈАКОВУ НИКОЛАЈЕВИЧУ РАДИЧУ
Земун, 1. март 1832. 615
413. БУК КАРАЏИЕ ЈЕВРЕМУ ОБРЕНОВИЕУ
Земун, 2. март 1832. 616
414. БУК КАРАЏИЋ ЉУБИЦИ ОБРЕНОВИЕ
Земун, 2. март 1832. 617
415. УРОШ РОМАНОВИЋ БУКУ КАРАЏИЕУ
Нови Сад, 3. март 1832. 618
416. ПАВЛЕ ЈОЗЕФ ШАФАРИК БУКУ КАРАЏИЕУ
Нови Сад, 14. март 1832 619
417 ЈЕРНЕЈ КОПИТАР БУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 16. март 1832. 620
418. УРОШ РОМАНОВНЕ БУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 19. март 1832. 622
419. ДИМИТРИЈЕ П. ТИРОЛ БУКУ КАРАЏИЋУ
420. ЈЕРНЕЈ КОПИТАР БУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 23. март 1832. . 623
421 БУК КАРАЏИЕ ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Земун, 26. март 1832. 624
422. БУК КАРАЏИЋ МИЛУТИНУ РАДОВАНОВИЋУ
423. АКСЕНТИЈЕ ТЕОДОРОВИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 7 април 1832. 627
424. ЈЕРМЕНСКА ШТАМПАРИЈА БУКУ КАРАЏИЂУ
Беч, 10. април 1832. 628
425. МИЛУТИН РАДОВАНОВИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
426. БУК КАРАЏИЋ ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Земун, 12. април 1832. 631
427 ЈЕРНЕЈ КОПИТАР БУКУ КАРАЏИЂУ
Беч, 13. април 1832. 632
428. УРОШ РОМАНОВНЕ БУКУ КАРАЏИЕУ
Нови Сад, 14. април 1832. 635
429. БУК И АНА КАРАЏИЕ ЗЕМУНСКОЈ ВОЈНОЈ
КОМАНДИ
Земун, 16. април 1832. 636
430. БУК КАРАЏИЕ ЈЕВРЕМУ ОБРЕНОВИЕУ
Земун, 18. април 1832. 641
431. БУК КАРАЏИЕ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЕУ
Земун, 18. април 1832. .. 642
432. БУК КАРАЏИЕ ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Земун, 19. април 1832. 643
25
433. ВУК КАРАЏИЋ ГАВРИЛУ ТИХОНОВИЧУ МЕГЛИЦКОМ
Земун, 19. април 1832. 645
434. ЈЕРНЕЈ КОПИТАР БУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 20. април 1832. 649
Земун, 23. април 1832. 651
Земун, 24. април 1832. 652
437 ВУК КАРАЏИЋ ЛУКИЈАНУ МУ ПШИКОМ
Земун, 26. април 1832. 681
438. ГАВРИЛ ТИХОНОВИЧ М ЕГЛИЦКИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 27 април 1832. г 683
Земун, 28. април 1832. 685
440. ВАСИЛИЈЕ ВУКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Петршьа, око маја 1832. 686
441. ТАДИЈА ИЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 2. мај 1832. . 686
442. ДИМ ИТРИЈЕ ФРУШИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трет, 2. мај 1832. 687
Земун, 3. мај 1832. 689
444. ИГЊАТ БРЛИ Ћ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 11. мај 1832. 690
445. ВУК КАРАЏИЋ — МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
Земун, 13. мај 1832. 691
446. ЈЕРЕМ ИЈА ГАГИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Дубровник, 15. мај 1832. 692
447 ЈЕРНЕЈ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЂУ
Беч, 18. мај 1832. 693
Нови Сад, 19. мај 1832. 695
Беч, 21. мај 1832. 696
450. ИГН.АТ БРЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
451. И П ЬА Т БРЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
452. ЈОВАН СТАНИСЛАВ ПОПОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Винковци, 24. мај 1832. 699
453. ЈОВАН СТЕЈИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 30. мај 1832. .. 702
455. ДИМ ИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 31. мај 1832. .. 703
456. ДАВИД МИЛОШЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Јасеновац, 31. мај 1832. 704
26
457 ДАВИД МИЛОШЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Јасеновац, после 31. маја 1832. 705
Земун, 4. јуни 1832. 706
459. ЛАЗАР БОЈИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Осијек, 5. јуни 1832. 707
460. УРОШ ВОЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вршац, 10. јуни 1832. 708
461. JOBАН СТЕРИЈА ПОПОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вршац, 10. јуни 1832. .. 709
462. ТИМОТИЈЕ ИЛИЂ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Санад, 11. јуни 1832. 710
463. ПЕТАР (ПАВЛЕ) ЈОВАНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 12. јуни 1832. .. 711
Вуковар, 16. јуни 1832. 713
Земун, 18. јуни 1832. 714
466. АКСЕНТИЈЕ ТЕОДОРОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 22. јуни 1832. 716
Земун, 8. јули 1832. 717
Земун, 9. јули 1832. 719
Беч, 13. јули 1832. .. 721
471. ВУК КАРАЏИЋ и ЈОВАН СТЕЈИЋ ЈЕРНЕЈУ
КОПИТАРУ,
Земун, 19. јули 1832. 723
472. ДИМИТРИЈЕ ФРУШИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Монфалконе, 21. јули 1832. 725
Беч, 25. јули 1832. 726
Пожаревац, 25. јули 1832. 729
Пешта, 26. јули 1832. .. 730
476. ДИМИТРИЈЕ П. ТИРОЛ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 26. јули 1832. 730
477 ВУК КАРАЏИЋ ЗЕМУНСКОЈ ВОЈНОЈ КОМАНДИ
Земун, 27 јули 1832. 732
Нови Сад, 30. јули 1832. 735
Карловац, 5. август 1832. 735
27
481. ВУККАРАЏИЋ МАРИЈИ ПОПОВИЋ (МИЛУТИНОВИЋ)
Земун, 6. август 1832. .. 739
483. ГЕОРГИЈЕ КИРЈАКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 14. август 1832. 741
484. АВРАМ ПАНИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Шид, 15. август 1832. 742
Беч, 24. август 1832. 746
Беч, 28. август 1832. 749
Вуковар, 1. септембар 1832. 751
МЕГЛИЦКОМ
Беч, И . септембар 1832. 757
Пешта 13. септембар 1832. 758
496. ВУК КАРАЏИЋ ЗЕМУНСКОЈ ВОЈНОЈ КОМАНДИ
497 ВУК КАРАЏИЋ ГАВРИЛУ ТИХОНОВИЧУ
МЕГЛИЦКОМ
Земун, 17 септембар 1832. 765
МЕГЛИЦКОМ
500. ДИМИТРИЈЕ ВУЈИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Панчево, 13. октобар 1832. 774
Беч, 19. октобар 1832. 778
28
Беч, 26. октобар 1832. 780
505. БУК КАРАЏИЋ ЗЕМУНСКОЈ ВОЈНОЈ КОМАНДИ
507 БУК КАРАЏИЋ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
Земун, пре 5. новембра 1832. 785
Беч, 7 новембар 1832. 790
511. БУК КАРАЏИЋ ЈАКОВУ ГЕРШИЋУ
Пешта, 21. новембар 1832. 794
513. БУК КАРАЏИЋ АДАМУ ДРАГОСАВЉЕВИЋУ
514. БУК КАРАЏИЋ ДИМИТРИЈУ ФРУШИЂУ
Нови Сад, 10. децембар 1832. 798
516. ДЕ БЕН ВУКУ КАРАЏИЂУ
517 АДАМ ДРАГОСАВЉЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 21. децембар 1832. 801
518. БУК КАРАЏИЋ САМУИЛУ ИЛИЋУ
Славонски Брод, 28. децембар 1832. 804
520. ДИМИТРИЈЕ ФРУШИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трет, 31. децембар 1832. 806
СКРАЋЕНИЦЕ И ОЗНАКЕ 809
29
1829
1
АЛЕКСА СИМИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ

Београд, 3. јануар 1829.
Високоучени Господине!
Примю самъ писмо ваше одъ 210г т м: и опетъ самъ
съ ючераньимъ новинама опоменуо и брату момъ и Давидо-
вићу, за вашъ Одговорь, одъ Господара. Ако е сурушя ра-
зумео у Паданки, дасе е Господаръ у Среду кренуо изъ Кра-
гоевца, то е Г осподаръ у среду вече могао имати писмо ваше
у Свилаенцу; но неверуемъ даће вамъ оданде, као съ пута
одговорити. Аколи е сурушя управо у Крагоевацъ отишао,
то е Господаръ у петакъ, юче, примю писмо ваше, и ако вамъ
данасъ одговори, можете добити Одговоръ у понедельникъ.
Етовамъ и кондака Бачкогъ одъ Д гласа, (па треба слава
и ининћ, то знате) пораниле бачке удовице, у неделю ранно
у глогинЪ, и са шньима господ кнегиня, и понели едну чо-
баню вина, одъ мукесу вино попиле а одъ беса чобаню раз-
биле, па е свака по едну дугу узела, те е свака свою А х Х м ь
измерила, у сваке е съ едне дуге широка была, а у госпое кне-
гинЬ съ две дуге широка была. Желимъ вамъ у здравлю
дочекати БожиБъ, и весело провести.
У Београду 22. 10®Ра 1828. вашъ покорни слуга

Алекса СимиЬъ
[На полеђини:]
Високоученому Господину
Вуку Стеф: Караџићу
док: философје и проч:
у земунскомъ контумацу
Воштани печат.
[Жиг:] Tu г
А САНУ, 3682.
Букова преписка V, 207—208.
3 Преписка IV 33
2.
МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ — БУКУ КАРАЦИЋУ

Пожаревац, 4. јануар 1829.
№ 1885
Любезный Буче!
На представайте Ваше одъ 18/30. Декемвра изъ земун-
скогь контумаца нисамъ изоставю молити данасъ Г конту-
мацкогъ директора Блауа, или да Вамъ онъ прекрати кон-
тумацъ, или да се за прекраћеше вейой власти яви. Надамсе,
да ћете добити зактевано прекраћен1е, ако не одъ стране Г
директора, а оно одъ Г Командирендера, коме овай часъ
yöienorb дивлйгъ вепра шилймъ.
Я самъ юче къ дЬцы у Пожаревацъ сишао, ту самъ и
писмо ваше примю; зато нисамъ ни могао пре или съ пута
на н к а одтоворити. Г директору пишемъ, да сте Вы кугу
юште онда прекужили, кадь Вамъ е нога таква остала, зато
да се Вась не бое, да ћете ш окужити. — То е шала, немойте
се наћи yвpeђeнимъ одъ мене
у Пожаревцу Вашетъ доброжелателя,
23. Декемвра 1828. Милоша Обреновића,
Княза Србскогъ.
Высокоученому
Г осподину
Вуку Стефановићу Караџићу,
Доктору филос: и разный ученый
Содружества Члену
у Зем: Контумацу.
Воштани печат Sigil. sanitatis semliniensis
АСАНУ, 2320.
Б у к о в а п р е п и с к а
I I , 588—589
3.
ВУК КАРАЦИЋ ЈЕВРЕМУ ОБРЕНОВИЋУ

Земун, 9. јануар 1829
Високородни Господару,
мени високопочитајеми!
Дошавши из Крагујевца у Биоград са особитом радости
имао сам чест примити1 од Базерђанбаше Ваше високопо-
читајемо писмо од 28. Нојемврија, и сто2 форинти у сребру,
34
за које3 Вас молим да примите моју најчувствителнију благо-
дарноет
Ja сам због двадесетдневнога контумаца доста у рђаво
време био4 прешао на ову страну; но опет Госп одар с мило-
стивим својим препорукама учини, те ме пропустите на 10
дана.
Желећи вам од света срда, да ново љето и остале Хри
стове празнике с целом5вашом фамилијом у савршеном здрав-
љу дочекате и весело6 у сваком задовољству проведете, и на
многа и премнога љета да ји тако дочекујете и проводите
на ползу и славу народа Српскога, и препоручујући се Вашој
милостивој благонаклоности, с достојним високопочитанијем
јесам Вашем Висо[кородију] покорни слуга
У Земуну 28. дек. 828.
Концепт. АСАНУ, 3853
Б у к о в а п р е Г ш с к а V , 493.
1 Прецртано В а ш е ,
2 Прецртано 1 0 0 .
3 Прецртано В а м в р л о б л а го д а р и м .
4 Прецртано д о ш а о у к о н т у м а ц .
5 Изнад прецртаног у с а вр .
6 Иза прецртаног.!’.
4.
ВУК КАРАЏИЋ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
Ваше Књ. Сијатељство,

Премилостиви Господару!
С неисказаном радости имао сам срећу1 на бадњи дан
У ЈУТРУ примите премилостиво и високопочитајемо писмо
ваше од 23. о. м.2 На Божић je дивљи вепар с писмом на3 ко-
мандирендера оправљен у Варадин, и ja сам ево дакле (по
допуштењу командирендерову) изишао из Контумаца у ва-
рош! Ja немам ријечи, с којима би Вам могао благодарите
за овај велики знак ваше високе милости к мени, јер макар
како да Вам благодарим, све je ништа према ономе што ми
срце чувствује. Колику сте ми учинили милост, избавивши4
ме, да се join оволико5 (и више) дана не мучим по контумацу,
толику сте ми (и још већу) чест учинили.
При случају наступајуће нове године усуђујем се изјавити
В. Књ. С. свагдашњу жсљу6 срца мога. да млоге и премлоге
з* 35
г о д и н е с а с в и је т л о м В а ш о м ф а м и л и јо м у с а в р ш е н о м з д р а в љ у
и у с в а к о м з а д о в о љ с т в у д о ч е к у је т е и п р о в о д и т е на п о л з у и
на славу и ди ку н а р о д а С рпскога!
П р е п о р у ч у ју ћ и се с в а г д а ш њ о ј В. К . С .7 м и л о с т и и ц је л у -
ју ћ и В а м с к у т и д е с н и ц у , с н а јв е ћ и м в и с о к о п о ч и т а н и је м је с а м
У Зем уну В. К њ . С . п р е п о к о р н и с л у г а

п р е п и с к а I I , 589—590.
В у к о в а
1 Прецртано пр е к ју ч е у ју т р у [поново прецртано:] о н о м а д и е ( 2 4 у п о н е -

ђ е л н и к )
2 Прецртано Ј у ч е j e П р е к ју ч е .
3 Иза прецртаног В а ш и м .
4 Прецртано с е .
5 Изнад прецртаног н е и п о х о д р и ј е .
6 Изнад прецртаног и м о л и .
7 Изнад прецртаног В а ш о ј .
5.
Високоучени Господине Вуче!
Примю самъ обадва писма ваша одъ 24га и 28г т- м: и
приложена послаћу по адресама.
Одъ Марка нисамъ примю одговоръ на писмо ваше,
дакле остае до друге поште цариградске, а кадъ примимъ,
послаћу вамъ.
За онай ланчийъ што ми примГчавате, я се у оно немогу
мешати, безъ надлежне заповГсти, а ви изволите се владати,
како вамъ е наручено.
Може быти доћићу у Понедельники дасе видимо. Аколи
неузмогу, а оно срейанъ вамъ пути, и желимъ да се опеть
видимо у здравлю, нашимъ грешнимъ очима. Молимъ васъ
ако видите Г - Вуића, поздравите га, макаръ и при софри бы
ло. Поздравите ми и Г- Васу Васштћвића, одъ,У
У Београду 29г 10вра 1828. вами къ услугамъ готовопь
Алексе Симића.
Високоученому
Господину Вуку Стеф: Караџићу,
докт' философг'е и проз:
у Земуну. АСАНУ, 3683.
Воштани печат Вукова преписка V, 208—209.
36
6.
ВУК КАРАЏИЋ — ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ

Земун, 12. јануар 1829.
у Земуну у очи наше нове године 828.

Љубезни пријатељу!
Не знам, јесте ли [примили] моје писмо, што сам Вам
прије десетак дана из контумаца писао. — Од Ранкове књиге
не шаљите ми ништа амо (ако већ не будете послали). Пертес
ће најбоље учинити, ако ми све м оје екземпларе у Беч пошаље.
Поздравље од свију пријатеља, а највише од Вашега
Вука
Herrn V. Kopitar
in W i e n .
АСАНУ, 1691
В у к о в а I , 333.
п р е п и с к а
7
ПЕТАР ЛАЗАРЕВИЋ ЦУКИЋ — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Любезный Господине Вуче!

Одговараюйи на Ваше писмо пошилЬмъ вамъ и свиде
тельство на смрть Любице жене Гованове. Ово свидетельство
майсторъ Живанъ, ше шћео дати, говорећи, да докъ му 1о-
ванъ некаки 200 гроша не плати, на кои и аблигашю одъ ис-
тога има. Мы пакъ знаюЬи, да овде има люди, кои су у оно
време были у Яшу кадъ е поменута любица умрла, призвали
смо ш, питали, и они су сами ово свидетельство дали и под
писали, како што ћете выдити, да и баба Сшћелш нека, у под-
пису свомъ каже, да ю е она мртву и окупала. —
Гусле самъ яворове трое наручю, кое надамъ се, да ће
до Ђурђева дани быги готове, а и Ристу Травничанина на-
одю самъ, но башъ тай истш дань, онъ е и пасошъ узео, да
у Босну иде по некакомъ свомъ послу, обећаватоћи, да ће до
скорогъ времена вратити се, и све иЬсме, кое е онъ одъ де-
тиньства до садъ научЈо нама испевати. МыГге мо пакъ оне
пописати и вама най скорЈе послати. Впрочемъ пршмите по-
37
здравъ како одь мене и мои домашньи, тако и одъ свно оны,
кое сте вы поздравили, а равно и желанЪ, да и вы у здравлю
и свакомъ благополучто, како настоящу нову годину тако
и юштъ многе друге дочекате.
У Београду 31го 10вра 1828.
Вашъ Брать
Петаръ Лазаревийъ
[На коверту:]
Высокоученому Гну
Вуку Стевановићу Караџићу
у Земуну.
Воштани печат
АСАНУ, 2899.
Б у к о в а п р е п и с к аI I I , 586—587
8.
АЛЕКСА СИМИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Високоучени Господине Вуче!

Нисамъ имао време да дођемв ономад у Парлатор1ю
Земунску, да се видимо. Међу тимъ реко самъ Вамъ срейанъ
путь, писменно. Поздравля Вась Сленка писменно преко
Лкшића, даюй купите и еданъ урпантлъ одъ злата, што може
были лепши за ню, и даюй пошлЕте, съ нарученимъ Вамъ
ланцомъ, паће Вамъ се за обое у еданъ путь платити, а я ћу
быти мукаетъ, да Ви за ово тамо недугуете.
Я данасъ одлазимъ у Пожаревацъ, на позивашя, желимъ
и Вама и себи срейанъ путь.У
У Београду 2Г Януара 1829. Вашъ Брать

Алекса Симийъ
Господину Вуку Стеф: Карацићу,
доктору философ1е и проч:
у Земуну
и л и ig u б у д е .
[Вукова напомена:]
одговорено 5. Февруар.
АСА НУ , 3684.
Вукова преписка V, 209.
38
9
ВУК КАРАЏИЂ ЗЕМУНСКОЈ ВОЈНОЈ КОМАНДИ

An der löbl. К. К. Militär = Commando

zu Semlin.
Das hierortige löbl. Königliche Oberdreyssigst - Amt nahm
dem gehorsamst Gefertigten1jetzt zum zweiten Mahl alle von ihm
nach Serbien mitgenommenen und von daselbst wieder herüber
gebrachten Bücher in Beschlag, um sie zur Revision nach Wien2
zu schicken.
Lehrbücher, welche alle in den österreichischen Staaten ge
druckt und in allen Buchhandlungen öffentlich feilgebothen
werden.
Die Versendung solcher Bücher zur Revision bis nach Ofen
oder Wien ist mit grossen Schwierigkeiten verbunden, und mancher
arme Mensch musste3 weil er keine Gelegenheit hatte, die Bücher
so weit zur Revision zu schicken4 gar sein Gebeth5 oder anderes
nothwendiges Buch verlieren.
Überzeugt wie sehr die Regierung geneigt ist jede Gelegen
heit zu benützen, um sowohl6 eigenen Unterthanen, als auch jeder
ihrer Gebieth betrettenden Fremden, die Erhaltung und den Ge
nuss ihres rechtmässigen Eigenthums zu erleichtern nimmt sich
der gehorsamst Gefertigte die Freyheit unterthänigst zu bitten, das
löbliche К. K. Militär-Commando8 geruhe gnädigst hohen Orts
den Antrag zu machen womit hier in Semlin? unter so vielen sich
befindenden H. Beamten einer zur Revision, wenigstens solcher
Bücher, die in den Österreichischen Staateni° gedruckt und11 öffen
tlich verkauft worden, gnädigst bestimmt werden möchte.
Semlin den 15 Jäner 829. W S. Kd2

[На последњој страни с леве стране Вук записао:]
конак 3—40
кочијашу 8—56
ручак 1—44
за собу 30
за кола 1
возарина 50
за саони 50
17—30
у ану 3—50
опет 1—15
39
вина
22 f 42
за саони 10
[• •] УДРа 12
ћуприја
24
за леб 41
кобасице 30
канап
обручје f 43-
18—10
120 f 53
[Изнад писма Вук забележио:]

Кочијашу с капаром у Сомбору
Herrn H errn
Wu k S te p h a n o v ic h
in Loco 1*4567890I
1 У наставку прецртано a l l e .
5 Натписано изнад прецртаног O f e n .
I Натписано изнад препртаног a u s M a n g e l a m .
4 У наставку прецртано d e r s e l b e .
5 У наставку прецртано b u c h .
6 Натписано изнад прецртаног i h r e .
7 У наставку прецртано d e r U n t e r t h a n e n .
8 Натписано изнад прецртаног w o l l e .
9 У наставку прецртано e i n m a c h e n e s I n d iv id u u m .
10 У наставку прецртано z e n s u r i r t u n d .
II Натписано изнад прецртаног w i r d .
и Концепт писан туђом руком.
В у к о в а п р е п и с к а V 591—592.
[Нревод:]
С лавн о / ц а р с к о -к р а љ е в с к о ј в о јн о ј ком ан ды у З е м у н у
О вд а и и ьи славны к р а љ е в с к и Виш и [ц а р и н с к и ] у р е д за п л е н и о
je н ајп он и зн и је п о т п и са н о м , с а д а по д р у ги п ут , с в е к и ш е к о је
j e носио са с о б о м у С р б и ју и о кеш вр а т и о о в а м о , к а к о би и х
п осл ао у Б еч н а ц е н з у р у .
40
T o с у све уџбеници који се ш ш а м п а ју у аусш ријским зе м љ а м а
и ја в н о п р о д а ју у сейм књ и ж арам а.
С л а њ е т акви х књ т а на ц е н зу р у у Б у д и м или Б еч спојено
j e с великим т еш коћ ам а, а многи j e си р о м а х м о р а о , за т о шиш
није им ао м о1ућност и д а књ ш е п о ш а љ е т а ко д а л ек о на цен
з у р у изГубити чак и с в о ј м ол и т вен и к или н еку g p y ly н е о п х о д н у
К Њ Т у.
У верен д а j e в л а д а склона искорист иш и с в а к у прилику д а ,
ка к о својим поданицим а т а ко и сейм сш ранцим а који ст у п е
на њ е н у т ери т ори ју, олакш а ч у в а њ е и кори ш ћ ељ е њ и х о в е за к о
н н ы е им овине, поиш исани у з и м а најпонизније с л о б о д у д а
најпокорн ије зам оли сл а вн у ц а р ск о -к р а љ евс к у во јн у к о м а н д у
д а с u ajeuuiei м е ст а м и лост и во и зд а нало1 којим би се о вд е
у З е м у н у , м е ђ у т оликим високи м чиновницима о д р ед и о је д а н
за й р е ы е д бар оних к ш и а к о је се у а уст ри јск и м зе м љ а м а
ш т а м п а ју и ја в н о п р о да ју.
З ем ун , 15 ја н у а р а 1829. В. С. К .
10.
ВУК КАРАЏИЋ ПАВЛУ ЈОЗЕФУ ШАФАРИКУ

Беч, 6. фебруар 1829.
У Бечу 6. Февр. (по Римск.) 829.

Високопочитајеми пријатељу!
Дошавши овде нашао сам код куће већ одавно за вас
наручене Notizie istorico critiche. Сад не знам, или ћу гле-
дати како, да вам ји пошљем, или ћу чекати, да вам ји сам
дон есем (тамо око ускрса).
С истиним високолочитанијем јесам
ваш покорим слуга
Вук Стеф. Карацић
П. П. Гле! Мало не заборави послали Вам име од Бугарскога

Јеванђелија! Ево га на другој страни:
„Новый завЪтъ”
Сг|речъ четыру] те Ёиаггёшт] на четыряхъ Еоаггелтјста пере
ведены w Ёллт]нсюя на Балгарсюя Языки, котдо ся бупо-
треблява сега вь БолгарЈлта.
41
конто
съ благословёшето на сегашнагш М!'тропол1та на сйчката
буггровлах1а
Господина Господина Григ6р1я
Пщ пресвГтлагш и превысбкагш Князя
Григбрш Гйка воевода
начё да ся печати
а падйрь дохожденјето на Армшта на найсилното
i м пер Iе
на сйчката Poccia npie прйличното бкончаше.
Презъ шсёрд1ето на едногш w переводйтелыте а съ спомо-
ществоватето. и харчьта на едноплёмЬнпыте благочестные
xpiccTiäHbt.
въ Б8к8рёщъ
Въ стата митропошя въ лЬта АСЭКИ1 ПЗ/ша мГсеца.
(ТДпотрафъ Матвей Бабяновъ.)
(СловарГдйтель Славъ Кйнювъ Калоферыцъ.)”
НЗ. Књига je ова in quarto, има страна 220, са м о су че-
тири Јеванђелија. „ П редисловие ” (на једном листу) свршује се
овако:
„бадёте здравы”
„Переводйтель Пётаръ Сапбновъ Трявненынъ.”
Г Копитар поздравља Вас љубезно.

Ако удесим поуздану прилику, послаћу Вам Notizie; ако ли
не удесим, а оно ћу Вам ји донети. Ja сам за њи платно 5 f
СМ. и 1 Г и 14 крајдара СМ. има трошка. Мислим, да ћете
Ви знати боље од мене, како наши дојакошњи рачуни стоје.
Не знам, јесте ли где забележили, да сам ja у име Ваше пла
тно за оне књиге, што Вам je лане Бауринг послао 3 f 52 кр.
WW? Мило би ми било, ако би сте могли, да свршимо доја-
кошње рачуне.
LAPP, 14 F 26.
Б ъ л Г а р с к и 1896, I, 76.
п р е и е д ъ ,
1 1828 . [!]
42
11
ВУК КАРАЦИЋ ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ

У Бечу 29. Јануарија 829.

Љубезни и високопочитајеми пријатељу!
Истина да сте Ви мени дужни одговор (ако не два или
три), али опет ja, као м ет и т , почињем писати. Но шта ћу
прије да кажем?
Како сам Вам последњи пут писао, био сам у Србији,
и ево ме сад опет у Бечу! Чули сте, да je Добровски умръо
у Брину (пошавши из Беча у Кракаву)? За Колајдовићај!] Руски
ми поп једном, још јесенас, рече. да je полудио\ Кеппен ми
je писао из Симферополе и Одеса, а и од Шишкова сам имао
писмо скоро. Јесте ли ви писали Сими Милутиновићу, као
што сте ми овде обећали? Како сте задовољни са секретаром?
Зашто не дођосте Ви у Беч, као што сам Вам говорио и пи
сао? Ви сте прави не мариш за себе! У Будиму сам чуо да
ће све четири новопостављене владике из Карловаца управо
доћи у Беч, да благодаре цару Ако цар успоставља и митро
полите (као што je владике почео) јамачно ће Станковић бити
митрополит (ако буде по реду мрети), а за Вас може бити да
ће се кајати и што Вас je владиком учини[о], кад нећете да
дођете, да му благодарите.
Еда je Г Самуило Илијћ под Вашим покровитељством
распродао што моји књига? Ja би и њему писао, али сам у
Пешти чуо да се покалуђерио, пак нити му сад знам имена
нити титуле; него Вас молим, да му кажете мој поздрав, да
ми лише, и што буде моји новаца при њему, да ми пошаље
(ja седим сад Auf der Landstrasse in der Ungergasse № 329
beym Thor die lte Thüre rechts).
Еда сте песама што јоште скупили? Да ли сте добили
и чатали[!] Шаффарикову нову књигу Über Abkunft der Slaven?
У Липисци се штампа књига под именом Revolutionen in
Serbien (mit einer Karte); мислим, да ће вам бити врло по
вољи (15 табака ja сам већ читао наштампани).
Како би Ви по Славенској (или по вашој) ортографији
написали, и. п. по/ье, коп/ье, знагье , начшъен, нап равлен, њеш,
њ е м у и т д.
Кад се год састанем с Гаврилом Меглицким, свагда ме
лита за Вас, но не знам шта да му кажем.
43
Г Копитар поздравља вас љубезно. А ja с истинны ви-
сокопочитанијем јесам
Ваш
покоряй слуга,
[Л. Мушицки забележио:]
Въ Плашкомъ 8 Февр. 829. Е. п.
АСАНУ, 2156.
С ш р а ж и л о в о , 1886, бр. 24, 382.
12.
ЈОСИФ МИЛОВУК ВУКУ КАРАЏИЋУ

Пешта, 12. фебруар 1829.
Високоучени и Високопочитаеми
Господине!
Радујем се у Вашем почитаемом од 6го овог разумети,
дасте тамо сретно дошли, надам се дасте већ досад Месо
примили, кое сам Вам на Г Гиселбаора поело, јер незнам
Вашег адреса ни данас.
Ландкучери неће књиге да приме, без одае у армицш, а
20 Даница ће млого оним путем стати. Ево Вам шаљем
овде прикључен мой рачун, у ком ће те изволети видити, куд
и коме сам Данице разасло (од кои мени до данас ни један
njiaiio H ie) поком рачуну мени јошт долази f. 500. и то што
сам од коекакви књига близу f 100. задржо за мой рачун, а
то, што сам Ваше све остале књиге кое Ви од мене примати
имате у један сандук yT oeapio и Вашем разполагаььу оставю,
да више рачуна о њима неводим, јер ми млого посла задају,
тако Вас молим, Ваше код мене до сад бивше књиге примите
и мени од ови рачуна одлакшати, а јошт мени припадајући
f 500. што CKopie оправити, je p ja дуље немогу чекати, овое
већ 10. месеци, од како ja толику суму новаца код Вас лежећи
имам и мои ужитак крњим, мени Hie помогнуто с' интере-
ссом, кога ja од Вас незахтевам, него ja желим мои капитал,
ja да сам знао даће мои новци ово време дочекати, ja заиста
ни накои начин неби ш издао, али Висте ми на 8 дана само
искали а и ГДин Берић Mie тако казо. пак сам се у ово за мене
погубно дЪло упустю и моју трговину забатаљујем, и мене
пустим, зато Вас олег молим, да мени што exopie пошљете.
Кнез Милош и Браћа његова валда ће толико увидјења има-
44
ти да ja нисам дужан њина Жина о оволикой штети мојсш
издавати, треба или Ви или ja да им пишемо, jep мени Hie
до чекања.
Високопочитујући вас
понизни
у Пешти 12го р. Февруара 1829. Joe. Миловук
Од четврте Данице налази се код:
у Суботици 22 бкзем. МилосавлЬвиД Арона

„ Лугошу 6 „ Поповић Јована.
» Земуну 60 ,, Лазаревић Уроша.
Вуковару 11 „ Степанчевић Гавре трговац
„ Мохачу 22 „ Драгосављевић Адама
„ Баи 16 Токаилић Јована
„ Тур. Кагьижи 12 „ Магарашевића парох.
„ Титељу 20 „ Ђорђевић Тимотее
„ В . Кикинди 22 ,, Кенђелца.
„ Дероњи 12 ,, Теодоровић Стефана.
,, Сенти 12 „ Арадски Самуила
„ Мошолу[!] 22 „ Берић Павла
„ Београду 36 „ Милутиновића Ђор.
„ Броду 11 ,, Брлића
,, Пожаревцу 50 „ Поповића
„ Јагодини 24 ,, Вукашиновића.
„ Карлштадту 22 „ 1лића
„ Трјесту 27 ,, ВладисавлГвића
„ Смедереву 45 ,, Протића
,, Новомсаду 20 ,, Шафарика
,, Темишвару 30 „ Тирола
„ Cp6iy 30 „ Вама посладо
„ Пешти 73 „ Ja плаћам, јер оволико ми
фале од рачуна.
6 „ Печатня задржала
15 ,, разпоклоњено
374 „ има јошт за Ваш рачун овде
1000. Света
Високоученом Господину Вуку Ст Караџићу у Беч.
Ово ja Вама дадо и лредајем:
n.f.
У Готову месеца Маија 566 48
108. Екз. Милош Обреновић 3 20 360
74. „ Пјесни 4 ,, 296
188. „ Даница № 1 и 2 1 „ 188
34 3 2 „ 68
45
66 „ Буквара 10 11
4 „ Огледи Св. Писма 50 3 20
2 ,, Емануелова ЖиНа 1.30 3 »
3 „ Вјенец Цјеломуд 36 1 48
За Делижанц и Календар 3 »
5‘/6 Табака Данице, и доплатак 150 40
За коректуру и Пренум. препис 14 30
Папира 62 18
Поклона у Печатњи 15 22
1 700 Даница вез. 70 »
Папира за везанГ Књига 2 15
За Писма до данас 5 54
За сандук и Expedir сува меса 2
f. 1823. 55
А ово Ви мени
106 Екз. Мил. Обр. предали 3.20 353 20

78 ., Пјесни 4 312
199 .. Даница № 1 и 2 1 199
34 „ „ „ 3 2 68 „
66 „ Буквара 10 11
4 „ Огледа Св. Писма 50 3 20
5 „ Емануел. Ж ила 1.30 7 30
30 „ Вјенец Цјеломуд. 36 18
примюсам од Г Атанацковича 30
„ ДрагосавлГвића 25
Далисте ми 1 Књигу од Геце 3 45
6 Екз. Мило. Обр. даде Токаилић 20
73 Данице овогод. ja задрж. 1 73
Далистеми сад готови 200
1ошт треба да ми дате 500
1 f. 1823 55.
АСАНУ, 3142.
Б у к о в а п р е п и с к аI V , 248—250.1
3
13.
ЈОАКИМ БАЛАН ВУКУ КАРАЏИЋУ
Темишвар, 13. фебруар 1829.
Wohlgeborner Herr!
Nach dem ich Ihnen annoch 19 f 30 x С. M. an Druck = Un
kosten für die 1000 Exemplare der Slavenischen Sprachlehre schul
dig geblieben bin. und die Ordnung angetroffen habe, dass Ihnen
Obenerwähnter Betrag mittelst den H Schevics erlegt werden soll
( oder aber durch den ersten Post Wagen :) so bitte unterthänigst,
46
womit Sie die verlegte Bücher nach Empfang des übermachten
Rückstands dem gedachten H Schevics zur weiteren Uibersendung
an mich übergeben möchten. Mit aller Achtung geharre
Temesvar am 131 Februar 829 Ihr ergebenster
Joachim Ballan
Bürgl Buchbinder und Koni gl
Bücher Verschleisser
[Ha полеђини:]
v o n T e m e s v a r
An Wohlgebornen
H. V i t к S t e p h a n K a r a d z i t s
Dr. der Philosophiae, und Mitglied
mehrer gelehrten Geselschaften
per Adresso des H: Demeter Theodor Tirka.
a W ie n .
[Ha полеђини са стране неко забележио:]
Buchbinder Ballan 829
1 Иза прецртаног 2.
АСАНУ, 3959
Б у к о в а V , 603.
[Превод:]
Благородны lo c u o g m e ,
Б уд ућ и д а сам В ам осш ао дуж а н јо ш 19 ф. 30 кр. на име
ш рош кова ш ш ам пањ а за 1.000 прим ерака Словенске грама-
тике, ур ед и о сам д а Вам се lope поменут и износ полооки преко
'■ Ш евића (или првим йоштанским колим а) М оли м најпокор-
m tje д а ш ш ампане књ ш е, по пријем у дозначено! заост аш ка,
предаш е ременом I. Ш евићу р а д и да /ье досш аве мени.
С йуним пош т овањ ем ост ајем
Темиш вар, 13 ф ебруара 1829.

Ваш најоданији
Јоаким Балан,
грађански књ ш овезац и краљ евски књиж ар
и з Т е м и ш в а р а
Б л а ю р о д н о м i.
Б у к у С т е ф . К а р а џ и ћ у
д р у ф и л о с о ф и је и п л а н у н е к о л и к и х
н а у ч н ы х д р у ш т а в а
н а а д р е с у i. Д е м е т р а Т е о д о р а Т и р к е .
Б е ч
47
14.
ЏОН БАУРИНГ ВУКУ КАРАМИ ћУ

Лондон, 15. фебруар 1829
Londres се 15 Fev 1829.
C’est avec une extreme impatience que j’ai attendu le MS.
dont votre honoree du 17/29 Septe m’entretient.
Je n’ai rien requ et j’en suis extremement fache car
il se passe le moment interessant et que je trouve sans pouvoit
faire ce que j’aurais surtout desire.
Mais veuillez veuillez me donner de vos nouvelles et
адгёег l’assurance de mon amitie constante
John Bowring.
[Ha крају писма:]

M. Vuk Steph. Karadjitch
одговорено 3./15. Апреля.
АСАНУ, 3839.
В у к о в а 475.
Г /р е п и с к а
V
[Превод:]
Л о н д о н , 15. ф е б р у а р а 1829.
С а крајњ им н е с т р п љ е њ е м иш чекивао са м р у к о п и с , у чему’
м е je п о држ авал о В аш е ц ењ ен о писмо о д 17 29. сеп ш ем б р а .
Н и ш т а н и сам прим ио и збо1 шош са м вео м а љ у ш , је р
пролазы пою дн а прилика, а j a са м б есп ом оћ ан д а уч и н и м оно
ш т о сам и зн а д свет ж ел ео .
М о л и м В а с, пиш ит е м и , м о л и м В а с, о себи и ирим иш е
уверенье м о!а iü p a ju o i п ри јаш ељ ст ва.
Џ он Б аури т 15
15.
НИКОЛА ХАМИЋ ВУКУ КАРАМИЋУ
Земун, 16. фебруар 1829.
Дражаиши и любими Приятелю мои!

Во первихъ являмъ вамъ дае Синь вашь Савва здравъ,
и да у Науки добро напредуе. Немоите се дакле за Htra то -
48
лико печалите, la се уздамъ да ћете съ ниме у свему задоволни
бите.
И я самъ снио, да сте ви веГгь кодъ Госп. Пидола били,
и све по мојој Жели свершили — Тко о чемъ мисли, о
ономъ и снива.
Писмоћу Лазаревићу предати, и штоми да, примите.
Поздравитеми Господина Копитара любезно, некасе и онъ
у прилици мога посла прими, за коећуму я во вГки благода-
ранъ бити. А ви некасните молимъ Васъ любезно съ Госпо-
диномъ Пидоломъ говорите, и што свершите явитими.
Поздравите Вашу Госпою любезно, и доћите скоро у
Земунъ, еръ тое едина желя вашегъ приятеля
den 16. Febr 1829 Хачича
Herrn Herrn
Wuk Steph. Karadgych
a u f d e r L a n d s tr a s s e in d e r U n g e r g a s s e № 329
in W ie n .
[Жиг:] Semlin АСАНУ, 3883.
Б у к о в а п р е п и с к аV , 523—524.
16.
НИКОЛА ХАПИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Любезни Приятелю.
Писмо ово на Господина Копитара молимъ предайте
франко и на време. Ясе уздамъ даму неће досадно бити, што-
му пишемъ. Ясамга молио, дами учине милость, даме ради
онога Вами познатогъ посла кодъ Хофкригср: препоручи,
као штосамъ и Васъ молио, и опетъ Васъ молимъ. Но молим-
га и jonib нЬшто. Одвишеби било све вамъ овде описивати,
знаюЬи, даЬевамъ Господинъ Копитаръ све казати, штае и
какое. Само васъ молимъ, дабиме и ви кодъ нГга препору
чили, и на оно што самъ га молио опоминяли, а штобисе
изпословало, мени являли. Штосе васъ тиче, лакоћу вамъ
любавъ вратити, т е. на вашемъ Сини, коие ф. Б. здрав и у
Науки веема добро поступа. Но Господину Копитару незнамъ
какоби любавъ вратио, развГ да ми онъ самъ прилику кто
му даде.
Но доста одъ тога, я самъ увЪренъ даћетесе ви замене
братински бринити.
Господ. Урошъ Лазаревичь јошми ни краицаре положио
ние. Имаћемо ћаволскогв посла шниме.
Савва вась и Маму свою како такоеръ сестре любезно
поздравля. Скороће вамъ опеть писати. Будитеми съ Госпо-
јомЂ и1 дГцомъ здрави и пишитеми скоро.
У Земуну 23 Ферф. п. Р 1829.2 вашъ приятель
Х ачичт
Немоитесе сердита, штовамъ писмо нефранкирамъ, ми-

ћемосе кадсе састанемо намирити.
Herrn
Herrn W u kS te p h a n o v ic h
wohnhaft auf der Landstrasse № 329.

zu ebener Erde die erste Thür rechts.
pr O f e n in Wien.
[Жиг:] Semlin
одговорено 10. Марта по Римск.
1 Написано з па преправљено у и .
2 Место и датум исписани на левој мартини.
АСАНУ, 3884
В у к о в а п р е п и с к аV , 524—5251
7
17
ЈЕРЕМИЈА ГАГИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Дубровник, 28. фебруар 1829.
Рагуза 16./28. ФееруарЈи 1829° года.

Высокопочитаемый Пр1ятелю!
Ономадь имаосамъ честь примити предраго писмо Ваше
безъ d a ta и при ономъ писмо на Г Симу Милутиновича,
којећусе постарати ако икако могуће буде послати му
меше много лакше имати Сношеше съ Мексикомъ и Перу,
него преко Котора съ Црногоромъ. Меше выше него вама
жао, што Писма Симина о коима поминЪте — нисамъ
Вамъ съ моимъ писмама допраДо, али кадъ обстоя
тельства тако заповедаю, што да чинимъ? И да имамъ
50
узрокъ срдитисе на Вась отъ чега Боже сачувай! я то
небм за Инатъ учиню; а дасе я понесемъ отъ Васъ, какосе
не стидите и помислити то о мени?
Шаффарикову Кньигу U ib er A b k u n ft d er Sloven шесамъ
читао, ибо шесамъ досада ни знао да je изишла, него васъ
молимь да ми ю пошалите на кои годь начинъ. и ону коясе
штампа у Липисцы R evolutionen in S erbien, кадъ изиђе по-
шльите ми преко Г Фрушића, дакосе смилује толику любовъ
учинитими, да ми, по Вашой препоруки, те кньиге опреми
овамо, и вама истга Кньига достоинство плати, ибо я никога
немамъ другога, комубысе у овомъ случаю препоручю. —
Я о нашемъ Кньижеству ништа незнамъ, отъ какоје Го-
спођа Матица Србска престала шилятими ВЪстнике, а не
знамъ зашто? заръ не издаје вейъ ВЬсгникъ? —
Я вамъ писахъ 18./30. Лошя 1828° и послахъ Вамъ преко
Јове ШкулЬвича и Г. ВладисавлЬвича 2 f. у Сребру за 5.
Екземплара Забавника за ову 1829у годину; а Вы нитими
отписасте дасте примили писмо и новце, нити ми поедаете
Забавнике досада?
Читаосамъ недавно у новинама неспомшгЬмсе у коима
О кончины Старца Дубровскога. Богъ даму дарује бла-
женый покой!
Поздравите ми пуно Г Копитара и Г Тирку, и послЬд-
нЬму честитайте отъ мое стране Снау, пакъ из’явите му и мое
сожалЪше о смерти добре Сосе Демелића.
У прошасту Суботу 9° Февруар1я, моя Стака роди намъ
и другу КЙеръ А нну, кою, како и пр’ву М и лен у препоручуемо
Вашему Пр1ятельству.
Съ истиннымъ Высокопочиташемъ честь имамъ на-
зыватисе
Вашимъ свагдашнымъ Пр1ятелЬмъ
и Покорнымъ Слугомъ
Ј. Гагичъ.
Sr Wohlgeborn
Hochgelehrten Herrn Vuk Steph. Karagitch
Doctor der Weltweisheit & c. & c.
Auf der Landstrasse № 291.
mit 5 f. 20 xr c. m.
franco in Wien
[Букова напомена:]
одговорено 26. Апр. (по нашему).
АСАНУ 2434.
Б у к о в а I I I , 27—-28.
п р еГ ш ска
4* 51
18.
ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ ВУКУ КАРАЦИЋУ

Крагујевац, 1 март 1829.
У Крагуевцу 17 Февруара 1829
Высокоученый Господине!
Любезный ПрУятелю!
Како отидосте, као да у синГ море пропадосте; ни слов
ца намъ неписасте, лЬкарны Рихтеровы кньига непосласте,
а Звекана и Бранковићеву и Матићеву ггЬсму „леба нема,
нема сира” са свимъ заборависте. Зато непропуштамъ, мо-
лити Вась, да ми по првой пошти явите, како сте; а по првомъ
делижансу и Рихтера и Звекана, и леба нема, нема сира по
шлете. При томъ додайте имъ и башчованску какву найно-
в1ю кньигу коя пише о обработаваню башче, а особито зеля;
Г Копытаръ моћиће Вамъ кою препоручили. Пакъ, како ми
будете писали, шта све мое наручбине стаю, одма ћу вамъ
паре авизирати.
У тестаменту покойнога Милутина нема ни рГчи о ва-
шемъ займу Зато постарайтесе, наћи облигащю нГгову или
найпосле Симино писмо, у коме Вамъ за истый заямъ пише.
Господару самъ споменуо за Луку изъ Будима, и одобрю
е, да пишемо по нГга, да дође. Но не знам, коме ћу аддреси-
рати писмо, те зато молимъ Васъ, пишите му Вы, да дође
амо; и, ако му што трошка треба, а онъ нека яви то мени,
пакъ ће му се послали.
Господаръ потребуе за путь еданъ сайтльикъ, или судъ,
мало маньш одъ сайтльика Gross-Pfiff1 одъ сребра, а
уз тай и чашу одъ сребра, и препоручю ми, да Вамъ пишемъ,
да оба суда одъ сребра Г 1ованову наручите, да што пре на
гради. Оба суда изнутри позлаћена да буду, и да имаю с поля
субтилно начинГнъ грбъ Cep6ie съ подписомъ. МО. едно
у друго ув1енимъ. Запушачъ и као поклопчийъ на Gross-Pfiff
такође одъ сребра, и на шайтовъ да буде. Чаша да буде маня
одъ по сайтльика, одъ прилике две трећине одъ по сайтльика.
Оба суда у еданъ футралъ да се смГсте, да не буде кабасто,
носили ш.
Законьодавацъ и остало мое друштво поздравляю Васъ
любезно.
Мене е ударю нГкш ревматизамъ, да Вамъ е на здравлГ,
у сва пЛећа, пакъ не могу да га се курталишемъ. Упытайте
Г Белецкога, съ поздравомъ одъ мене, шта бы добро было
одъ нЪга носили на плећима.
52
Поздравите Вашу фамил!ю и одь мене и мош, а тако
и Гна Копытара прелюбезно, и одговорите ми часъ пре
Вашемъ искреннЬйшемъ.
Давидовићу
Hochgelehrten Herrn
Wu k S te p h . K a r a d z s its c h .
Dr der Philosophie, und Mitglied mehrerer

gelehrten Gesellschaften
in W ie n .
Суви печат.
Воштани печат Sigil sanitatis semliniensis.
одговорено 8. марта 829.
1 Велика дула.
АСАНУ, 2032.
В у к о в а I I , 84—85.
И реп и с к а
19.
ДИМИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЂ и ЈЕФТА ПОПОВИЋ
ВУКУ КАРАЦИЋУ
Трет, 2. март 1829.
Ово дана казами Г Доктор Фрушић, да сте ме поздра
вили иштући, да Вам пошалГм новце за Забавнике ове го
дине, кое би га веома радо учиню, ер знам, да Вам требаю,
као и сваком свое што треба. Али знате ли Ви, да ми овде
и не знамо есу ли Ваши Забавници за ову годину по Вашему
обявлешю изашли; ер нити нам е какав овде дошао, нити
смо чули, да е коме год овде дошао и какав. И сам Вам ктео
писати више пута, ал чувши преко Г Петрановића из Беча,
да сте били отишли у Србно, нити сам знао коме? ни како
писати? Г Илшћ Учитељ Карлштатски мой досадашњи у
Карлштату корешпондент сад се закалуђерјо код Г Епкпа
Мушицког, па ми на моя два ни бЬле ни црне не одговори.
Зато, ако знате, да су гди год запели, пишите, нека ш пошлю,
што CKopie. А новце сад нити смем искати нити би ми га дали,
да Вам га пошалГм.
Мисмо сви овде здрави, сви Вас любезно поздравляю,
а особито Фрушић. Радонић (:кои се сад у Лазарету наоди
53
бивши већ ево две године све еднако у Александрш и Каиру
у Египту) Теодоровић Поповић и
У T p ie c T y 18. ф е б р . п о с т а р . 1829.
Ваш Почитатељ и Слуга

ДимВладислав
[На посебном листићу:]
На свршетку писма Г Владисављевића приспјем, а сјетим
се да ми треба неколико књижица, што сте Ви у Новине још
дали штампати, сад не знам управо з а и а в и је , ал Ви ћете се
лако опоменути моћи, оне књижице, што има оне српске
преповјетке, н. п. Е р а и к а д и ја , к о с а , што оно вели, о с е д л а м
челца, мислим већ знате! Ако имате од ови књижица, поша-
љите ми једно д е с е т , па изволите ми јавити гди и колико
за њи, да положим, ja сам свагда
Вашем Високоблагородију
на служби готов
Јевта Поповић
Dem Hochgelehrten H errn
H. Wuk Steph Karadschics
reccom. bey dem H. Tyrka
in W i e n
[Жиг:] v Triest
АСАНУ, 3250
В у к о в а п р е П и с к аI V , 380—38120
20.
МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ БУКУ КАРАЦИЋУ
Крагујевац, 2. март 1829.
№ 184.
Высокоучени Господине Вуче!
Одъ одлазка вашега наодимъ се безъ писама ваши, не-
знаюПи узрока томе, сумльо самъ о здравлю вашему и проч.
Ючеръ казами кн. Васо дасте нЬму писали, а мени ни словца!
Мислимъ да бы сте за дужностъ имали себы приписати,
да ме извЬстите о препорукама наложеним’ вамъ. Заисто ми
е жао, на мало ваше внимание к’ Мени, препочитушћи Васу
и друге писати имъ о безпослицамъ, него мени, кои самъ вамъ
за дЬло препоручю, боим’ се, да се у намГреню преварю не
будемъ, ербо вы се за комисюнь дати вамъ нећете постарати,
тећу наипослје быти пренужденъ другогъ кога тражите, коиће
54
ми комисюнь извершити. Да знамь да се вы о тому старати
нећете я бы се заблаговремено другоме коме обрнуо кои бы
ми посо CBepuiio.
У осталомъ поздравляюйи васъ, и очекиваюйи скорога
одговора вашега, остаем и бсамъ
у Крагуевцу 18. феврара 1829.
Вамъ благонаклонный,
Милошъ Обреновичъ,
Князъ Србскш,
Hochgelehrten Herrn
Wu k S te p h . K a r a d z s its c h
Dr. der Philosophie, und Mitgliede mehreren

in W ie n .
Воштани печат ca грбом и текстом: Милошъ Обреновичъ князь сербски.

Суви печат са грбом и текстом: Милошъ Обреновичъ князъ сербски.
одговорено 8. Марта.
АСАНУ, 2322.
В у к о в а I I , 590.
21
ВУК КАРАЏИЋ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЂУ
Беч, 3. март 1829.
Ваше Књажеско Сијатељство
Не имајући среће, у друштву с дворанима Вашим по-
љубити Вам скут на опште прерадостни дан, у који сте Ви
на вјечну срећу и славу народа Српскога први нут овај свијет
угледали;! с највећим високопочитанијем усуђујем се одавде
свагдашњу2 жељу срца мота изјавити: да3 преблаги Бог даде,
да дан рођења Вашега у савршеноме здрављу и у сваком за-
довољству са свијетлом Вашом фамилијом на лремлога љета
весело дочекујете и проводите! Знајући, каковим je свезама
свезан4 Ваш живот и Ваше здравље и задовољство са срећом
народа нашега, увјерен сам, да je жеља моја и5 свакога пра-
вог Србина жеља, и за го« се више надам, да7 je Бог8 неће
оставити неиспуњену
По милостивој заповијести Вашега Књажеског Сија-
тељства ja мислим н а јда љ е у почетку мјесеца Априлија са
свом фамилијом одавде у Земун поћи.
55
Препоручујући се Вашој свагдашњој милости и ЦЈелујући
Вам десницу и скут, снајвећим високопочитанијем остајем9
У Бечу 19. Февр. 1829.
Вашега Књажеског Сијателства
препокорни слуга.
Вук Стеф. Караџић
Оригинал изгубљен, био у Архиву Србије.
Концепт. АСАНУ, 2323.
Штампа се по Б у к о в а п р е п и с к а I I , 591
1 Прецртано у с у ђ у ј е м с е .
2 Прецртано н е с а м о м о ј у и [нечитљиво] и о в р а ш и ш и .
3 Прецртано В а м
4 Прецртано с в е з а н а В а ш е з а .
5 Прецртано ж е љ а
6 Прецртано н и м а л о н е с у м њ а м
7 Прецртано h e
8 Прецртано и с й у н и ш и
9 У концепту ј е с а м
22.
ВУК КАРАЏИЋ ЦОНУ БАУРИНГУ
Беч, 5. март 1829.
ВЬна 5. Марта по Римскому 829.

М, Г И. Карловичи!
Прежде нисколько дней я пргЬхалъ изъ Сербш обратно
въ ВЪну Въ бытность мою въ Сербш чрезъ1 Сербскаго агента
изъ Константинополя писали Кн. М. Обреновичу2 какой то
членъ Лондонскаго Библейскаго общества (вероятно Г Ли-
весъ)2 о перевод^ Н. 3. на Сербскш языкъ. И я твердо надЪюсь
жалаемому4 [!] ptuieiiiio. — Я надЪюсь опять быть въ Серб1и
откуду5 можетъ бытьб возмогу сообщить Вамъ что нибудь
извЬстнЬе въ призрЬн1и сего дЬла. Между тЬмь прошу Вась
покорнейше принять мою чувсгвит ел иt йшуго благодарность
за Ваше стараше; ибо я знаю, что и cie писалъ Г. Ливесъ по
вашему представлен1ю.
Естьли бы Вы между тЬмь благоизволили удостоить ка-
ковога извесыя съ Вашей стороны, то прошу отправить оное
только Г Копытарю который кланяется Вамъ учтивейше.
Онъ говорить, что писали Вамъ два письма и надеется, что
Вы ихъ получили. Не знаю слыхали ли Вы, что Добровскш
умеръ?
56
Измежду прочихъ причинь, для чего Вы не получили изъ
Сербш oxfitra на письмо Ваше, ein есть важнейшая что они
письма Вашего не разумЪ ли. Въ7 Сербш еще нЬтъ человЪка,
знаюшаго по Аглицки! Того ради, я прошу Вась М. Г изви
ните eia грубость.
С. М. письменно просиль меня изъ Черной Горы, благо
дарить Вась за посланную книгу
В у к о в а й р е п и с к а V , 476.
1 Натписано изнад прецртаног й и с а л ъ .

2 У наставку прецртано С е р б с ю и т е ш а ь и з ъ К о н с т а н ш и н о п о л я ч н о .
3 После овог избрисано ж е л а е ш ь и м Ь т ь р Ь ш и т е л ы ю е м н Ъ ш е о м о е м ъ
и С т о й к о в и ч е в о м ъ п е р е в о д а х ь Н . 3 . н а С е р б с к ш я з ы к ь . В ь с л ђ д а ш п е
c e io и зв Ь с т гя К н . М .р Ь ш и л с я и о б Ь щ а л ъ м н Ь в ь c o u a c c iu с ь в е р х о в н ы м ь
д у х о в е н с т в о м ь д а т ь о д о б р ен и е м о е м у п е р е в о д у с ь т Ь м ь у с л о в ь е м ь ч ш о б ъ
о н ы й д л я б о л ь ш о ю у ва ж ен и я , б ы л ь н а п е ч а т а м ь в ь С .П .Б . с ъ к и р и л о в с к и м и
б у к в а м и . П о с е м у я т е п е р ь п р Ш х а л ъ с ю д а ч е с п И ю р а д и р а с п о л о ж е т я
м о и х ь д о м а ш н и х ъ д Ь л ъ , н а с п и ю ж е р а д и п р е п и с а ш я м о е ю п е р е в о д а .
Т а к ь я н а п д а л Ъ е ч р е зъ т р и м Ь с я ц а н а д Ъ ю с ъ о п я т ь б ы т ь ъ С ер б и г в ъ м Ь с ш Ь
с ь м о и м ь п е р е в о д о м ъ и п о т о м бм о ж е ш ь б ы т ь о т п р а в л ю с ь в ь С .П .Б .
[Нап. Л>. Ст.]

о т к у д у .
4 Натписано изнад прецртаног и о в о л ь н о м у .

= Натписано изнад прецртаног и о ш у т у д у .
6 У наставку прецртано б у д е ш ь .
7 У наставку прецртано ф л о й .
[Превод:]
Бем, 5. м арт а ио ри м ском календару, 1829.
М илостивы господине
И ване К арловичу,
П р е неколико дан а врат ио сам се из С рбије у Беч. За
врем е м о г боравка у Србији писав j e кн езу М илош у Обрено-
вићу преко српскоГ агента из Ц арт рада неки члан Лондонског
библијскоГ друш т ва [вероват но г. Л и вес] о п реводу Новог
завет а на српски је зи к , и j a се чврст о надам повољ ном реш егьу.
М адам се д а Ну поново бора виши у Србији, одакле ћгу м ож да
моћи д а В ам ја в и м нешто вииге о Гпој ст вари. У м еђуврем ену,
најпокорније В ас молим д а примите м о ју најискренију захвал-
ност због В аш еi старагьа, je p знам д а j e L Л и ве с и о во писао
на Ваш предлог
А ко бист е у м еђуврем ен у изволели д а ми ја ви т е неку
веспг с Ваше ст ране, молим Вас д а т о ја в и т е i. Копииш ру,
који В ас уч т и во п оздрављ а. Он каже д а Вам j e писао д в а писма
и чада се д а ст е их добили. Н е знам д а ли сиге чули д а j e Д о
бро веки у м р о ?
57
И з м е ђ у ост ал и х р а зл о 1 а ш т о и з С р б и је н и ст е д о б и ли
o g io e o p на В аш е Гшсмо најваж н и ји j e iü aj ш т о они нису разумели
В аш е писм о. У С рби ји јо ш н ем а ч о ве к а који зн а ен ы еск и ! С т ога
В а с м олим , м и лост и ви господине д а и зви н и т е због иге
Грубости.
С и м а М и лут и н о ви ћ м е j e писмено за м о л и о и з Ц р н е Г о р е
д а В а м се за х в а л и м на п о сла т о ј кгыгзи.
23.
ПАВЛЕ ЮЗЕФ ШАФАРИК — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 8. март 1829.
Neusatz d. 8. März 1829.
Hochgeschätzter Freund!
Elm Ihrem Wunsche zu entsprechen, schicke ich Ihnen fol
gende Übersicht ausser[?] von mir sehr genau notirten Rechnungen.
Die restirenden Exemplare der hier verrechneten Bücher habe
ich so eben an Milovuk nach Pest zurückgeschickt. Doch mit
Ausnahme eines Exemplars der Danitza für 1828, welches ohne
meine Schuld in Verlust gerathen. Es kam nämlich vor etwa
einem Jahre Hr Stefan Theodorowics aus Piwnitza zu mir, be
klagte sich, dass er die Pränumeration in Pest erlegt und keine
Ex. bekommen, und bat um ein Ex. um sich zu re ch tfe rtig en vor
dem P a ro ch mit dem Beding, dass er binnen 2 Wochen das
Ex. zurückschickt od. zahlt. Da sein Name unter den Pränume-
ranten stand, so gab ich ihm eins. Seitdem kann ich von ihm
nichts bekommen. Da ich ein Absetzer aus Freundschaft bin, so
müssen Sie schon den Verlust des Ex. tragen, was Ihnen bei der
Anzahl der Ex. leichter ist als mir
Appendinis Notizie übernehme ich gern, weil ich sie bestellte,
wiewohl ich schon 2 andere Ex. habe. Unerwartet schichkte mir
Schaumburg ein Ex. um 7 f. 30 x. cm. zu (welches ich bei ihm
schon vor 6 Jahren bestellte). Ihr Exemplar übernimmt K o lla r
sehr gern, und zahlt 6 f. 14 x. CM. Es ist demnach alles eins
wenn Sie es mir schon zugeschickt haben, so bekommen Sie von
mir das Geld, wenn Sie es selbst hinunter bringen, so zahlt Ihnen
(wenn Sie wollen) auch Kollar unterwegs.
Die 20 Exemplare der Danitza für 1829. sind hier noch nicht
verrechnet, weil ich sie (mit Ausnahme des für mich behaltenen)
dem Buchh. Jankovics übergab, wo sie besser abgesetzt werden,
als bei mir denn bei mir kennt und sucht sie niemand. Er
hat schon einige abgesetzt für den Preis cavire ich Ihnen.
58
Grüssen Sie herzlich Hrn. Kopitar und sagen Sie ihm, dass
ich in Karlowitz noch nicht war weil die Brücke noch nicht
hergestellt ist. Ich hoffe binnen einer Woche seinen Auftrag voll
bringen zu können wenn S. Excellenz eingeht woran ich
fast zweifle.
Soll ich Ihnen das Geld nach Wien schicken?
Mit Hochachtung verharrend
Ihr aufricht. Freund und Diener
Paul Joseph Schaffarik.
Nota
Ich erhielt W W
1 Von Milovuk 20 Ex. Danitza für 1827 zum Verkauf,
ä 2 f. W W Davon wurden veikauft 5, zurück geschickt 15 10
2. Pränumeration auf 17Danitza für 1828. 17
3. Von Milovuk 7 Ex. Danitza für 1828. zum Verkauf,
ä 2 f. W W Davon wurden verkauft 3, die übrigen zurück
geschickt 6
4. Von Milovuk 10 Ex. Bukwar zu 10 x. W W Davon
wurden verkauft 2. med 8 zurückgeschickt 20
5. Ein Wörterbuch.Srpski rjecnik 10
6. Sie haben für mich laut Threm Briefe vcm vorigen
Jahre für meinen Antheil an dem Bouringschen Packet ge
zahlt 52 x. CM. 2 10
7 Appendini’s Notizie, 6 f. 14 x. CM. . . 15 35
Summa 61 5
H. Kopitar zahlte Ihnen, laut seinem Briefe vom 5 Au
gust 1828, für meine Rechnung 13 f. 50 x. CM. 34 35
Demnach haben Sie bei mir zu beheben Rest f. . .2 6 30
Die 20 Exemplar der Danitza für 1829., die ich dem Jankovics
zum Verkauf übergab, sind noch nicht verrechnet.
[Споља:]
Von Neusatz.
Sr. Wohlgeboren
Herrn W u kS te p h a n o v ic s K a r a d z s ic s
Doct. d. Phil., Mitglied mehr. gel. Gesellschaften

Abzugeben mit dem Briefe des Herrn
K. Hofbibüotheks-Custos
v. K o p i t a r
in W i e n .
[Вукова наиомена:]
одговорено 12./24. Марта.
Оригинал изгубљен, био у АСАНУ, 3445.
Штампа се по: В у к о в а и р е й и с к а I V , 652—654.
59
[Превод:]
Н о ви С а д 8. м а р ш а 1829.
В ео м а цењ ени п р и ја т ељ у
К ако б и х и за ш а о у су с р е т В а ш о ј ж ељ и , ш а љ ем В а м сле-
дећи п р е ы е д р а ч у н а , к о је са м т ачно бележ ио.
Н р ео ст а л е п ри м ерке к/ ьш а, к о је с у о в д е об р а ч ун а т е, у право
сам п ослао нат раг М и л о в у к у у П еш щ у, али с и зу зе т к о м је д н о г
п рим ерка ,Д ан и ц е‘ з а 1 8 2 8 ., који се, б е з м о је кривице, из1убио.
Н а и м е, пре от й рил ике годи ну да н а , до ш а о j e био к м ен и L С т е-
ван Т одорови ћ , из П ивнице, ж али о се ка к о j e у П еш т и п одм и рио
п р ет п л а т у а није до б и о н и један п рим ерах, и за м о л и в м е за
је д а н , да се оправда код пароха п од у с л о в о м д а he у р о к у
о д д в е н е д е љ е прим ерах врат и т и или плат ит и. П ош т о j e
гьегово и м е било м е ђ у п рет п лат н иц им а, т о са м м у д а о је д а н
[прим ерах]. О д т а д а не ус п е в а м о д гьела ниш т а доби т и . П ош т о
сам j a продавай, и з п р и ја т ељ сш ва , т о о н д а В и т реба д а сноси т е
ty бит ах прим ерка, ш т о j e В а м а к о д т оли коI б р о ја п рим ерака
лакгие н ею мени.
П р е у зи м а м р а д о А п ен ди н и јеве Notizie, j e p са м и х п оручи в,
иако и м ам већ 2 д р у га п рим ерка. Н еоч еки ван о м и j e Ш аум бург
послао је д а н прим ерах за 7 ф . С М ( који са м к о д гъега јо ш пре
6 Година н а р у ч и о ). Ваш п рим ерах врло р а д о п р еузи м а К о л а р
и плаћа 6 ф . 14 кр. С М П р е м а т о м е свеједн о je : а к о ст е м и
већ послали, д о б и ћ ет е новац о д м ен е, ако га пак сам и д о л е д о н е
сет е, плат иће В а м (а к о ж е л и т е ) К о л а р у з п ут .
О ни х 20 п рим ерака ,Д а н и ц е ‘ з а 1829. није о в д е јо ги обра-
чун ат о, j e p сам и х ( са и зу зе т к о м прим ерка који са м за себ е
з а д р ж а о ) п р е д а в к њ и ж а р у Ја н к о ви ћ у где ће биты б о /ье про-
дан и н ею к о д м ен е, j e p к о д м ен е за /них нико не зн а и нико
и х не играж и. О н j e н еколи ко веб п р о да о за ц ен у j a В а м је м ч и м .
С р д а ч н о п о зд р а ви т е I. К о п и т а р а и р ец и т е м у д а ј о ш нисам
био у К арл овц и м а , ј е р јо ш није п ост ављ ен м о с т . Н а д а м
се д а ћ у за н ед е/ьу д а н а лю би изврш ит и њ егов налог ако гъегова
ексцеленција прист ане, у игта гот ово д а с у м п а м .
Д а ли д а В а м п о ш а љ ем новац у Б е ч ?
О ст ајућ и с высоким п ош т овањ ем ,
Ваш искрени п р и ја т ељ и слуга
П а в л е Ј о зе ф Ш аф арик
60
Н от а
П римио сам. W W
1 О д М и ловук а 20 примерака ,Данице ‘ за 1827 за про-
g a jy üo2<$>.W W ., о д тога j e продано 5 враћено 15 10
2. П рет плат а на 17 ,Даница‘ за 1828 17 —
3 О д М и ловука 7 п р и м .,Данице'' за 1828, за üpogajy по
2 ф. W W ., о д тога продано 3, ост ало враћено 6
4. О д М и ловук а 10 прим. Буквара, по 10 кр. W W
о д тога продано 2, враћено 8 . — 20
5. Један речник: Српски рјечник Ю
6. Ви ст е за мене, према Ваш ем т е м у о д прошле године,
за м о ј g eo у Б аури т овој пошиљци платили 52 кр. С М 2 10
7 А пендинијеве N o tizie 6 ф. 14 кр. С М . _____15 35
У купно . 61 65
Г Копит ар В ам j e йлатио, према гъеювом писму од 5.

август а 1828, за лгој р а ч ун 13 ф. 50 кр. С М ____ 34 35
П рем а т ом е, имат е ко д м ене подићи ост ат ак о д ф. 26 30
О них 20 иримерака , Данице' за 1829 к oje сам иредао

Јанковићу за продају није јо ш обрачунат о.
И з Н о в о i С а д а
Њ е го в о м б л а го р о д с т в у
Г о сп о д и н у Б у к у С т е ф а н о в и ћ у К а р а џ ггћ у
д р у ф и л о з о ф и је , ч л а н у м н о ги х у ч е н ы х д р у ш ш а в а
П р е д а т и с п и с м и м а го с п о д и н а К о п и т а р а , к у с т о с а гга р ске
д в о р с к е б и б л и о т е к е
Б е ч 24
24.
АЛЕКСА СИМИЋ ВУКУ КАРАЦИЋУ
Београд, 9. март 1829.
Примю самъ Писмо ваше одъ 50г т- м: и чекамъ да при-
мимъ ланацъ и урпандлъ, па колико буде за ньи. лћу платити,
по наредби господ: Тирке.
Што се тиче до Bepecie Г' Тиркине при X. Бахал има, за
садъ му немоту ништа помоћи, ербо ништа нема на мегдану
Аколи се што покаже, тоћу заиста наплатити новце Г. Тир
кине, колико за вашу любовь, толико и за имати пр1ятель-
61
ство нЪгово, кое одъ свакогъ, особити одъ трговаца имати
желимъ.
Беровалинъ брать служи за садъ кодъ мене, даби имао
новаца, неби служю, међу тимъ, онъ Hie быо съ братомъ сво-
имъ ортакъ, слЬдователно, неможесе од нЬга ништа ни тра-
жити за брата.
Господ: Тирка, може писати и Господару за X. Батале,
ако небуде файде, неће быти штете; но кромЬ да X. Батали
претрпе мало апса а може быти и батина, друге ползе, йе
надамъ се даће быти, дакле како оће Г- Тирка.
Ону мараму Kynio е Марко, а юштъ Hie послао, но нема
сантрача, то есть они преграда око грана, дакле незнамъ
оћетели бегенисати за овай поклонъ, што сте наменили. Пише
ми даће се старати и онаку да нађе, па ако пошлЬ и ону, а
оноћу я задржати едну, а другу ви можете употребити овде
за вашъ посо.
Из Крагоевца самь ономадъ дошо, све е здраво и мирно,
и послаосамъ вамъ ономадъ 2 писма на пошти, едно одъ
Господара, а друго одъ Давидовића, коя самъ са собомъ
донео изъ Крагоевца.
Въ прочемъ поздравляюйи васъ любезно, остаемъ,
У Београду 25 Февр. 1829. Вашъ покорни слуга

Алекса Симийъ
Господину Вуку Стеф: Караџићу.
доктору философие и проч:
у Б е ч у .
Воштани печат. АСАНУ, 3685.

Б у к о в а п р е п и с к аV 209—210.25
25.
ПАНТЕЛИЈА ХАЏИ-СТОИЛО ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 9. март 1829.
Земунъ 25 [П]/9 Марта 829.

У Бечу
Вука Стефановичу.
Отговарямсе на ваше 3 писма от 13. 17 24. прош. М-ца
приключена ОбрГтохъ и под надписомъ и будите намира.
62
Садъ имЬю Честъ сей 3 писма исъ Сербию вама приклю
чите исъ кои Изволите исполнитеся.
Въ прочемъ поздравляю, и Остаю Спочиташем
вашъ приятель
Панте.Ея X. Стоило.
[Споља:]
Herrn
Wuk Stef. Karagics
zum Landstrasse in der Ungergasse № 329.
in W i e n .
Штампа се по: Б у к о в а п р е п и с к а V , 537—538.
26.
ПАВЛЕ БЕРИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Мол, 10. март 1829.
Љубезни и високолочитајеми пријатељу!

На Вама je био ред, да пишете: фала Вам, који сте ме
се лријатељски сетили. Ништа зато што je онај друга надпис
изостао, биће време, кад ће смети изићи на свет; и онако je
мало грубљи био, полепшан неће тако јако пасти у очи. По-
слаћу Вам друга пут једно надгробно за будушти Забавник,
кои би волео, да у Бечу штампате. — Ja радо очекујем Л>е-
з'опис, да видим шта ће бита против моји надписа. Ал зато
се свађати нећемо. Ja сам био нетто послао Магараше-
вићу да штампа у Љетопису, ал сам јуче писао, да ми пошалю
натраг, јер сам поуздано чуо, да Матица нема волю ништа
штампати што je од мене; а ja мота посла нисам рад ником
наметати. Мени ће особито драго бита, ако ме поодите.
Ви само до мене дођите, а одавде, куд гођ усктете, моја ће
брига бита, да вас однесем. — Поздравите и Ви усрдно Го
сподина Копитара, ja његов поздрав преко вас за највећу
чест примам, да ми срећа да да га кадгоћ лично познам и
поздравим. —- Мои Вас домаћи сви љубезно поздрављају,
а ja с особитим почитанијем остајем
у Моолу 26г Фетр. 829. Ваш

пријател!»
Пав Берић
63
[На полеђини;]
В у к у С т е ф . К а р а џ и ћ у
Философије Доктору и млоги учени
друштва члену и пр.
у В ечу
АСАНУ, 2913.
В у к о в а п р е п и с к аI I I , 607—608.
27
ВУК КАРАЏИЋ ГЕОРГУ АНДРЕАСУ РАЈМЕРУ
Беч, 12. март 1829.
Wien den 12. Märtz 829.
Hochgeschätzter Herr!
Am Ende des Jahres 1823 hatten' Sie die Güte2 mir 50
Thaler3 zu geben, und im4 Jahre 1824 haben Sie5 den Herren
Breitkopf und Härtel 300 Thaler für mich bezahlt, vom welchen
Sie dafür auf meine Rechnung 200 Exemplare serbische Volkslie
der nahmen.6 Bei unserer7 Trenung sagten8 Sie mir? dass Sie zu
Ostern 1825 mir würden sagen36 können, ob Siell erwähnte meine
Bücher12 mir abkaufen, oder sie13 bei Ihnen in Co[m]mission
bleiben würden. Wahrscheinlich wird meine öftere Abwesenheit
von hier Schuld daran seyn, dass Sie mich bis jetzt mit keiner
Nachricht darüber beehrten.'4 Unterdessen sind die übrigen
Exemplare der erwähnten Bücher so vergriffen, dass man weder
in Ungarn, noch in Serbien ein vollständiges Exemplar mehr be-
komen kan, darum nehme ich mir jetzt die Freyheit, Sie hötlichst
zu bitten, mich baldigst mit entscheidender Nachricht zu beehren.
Zu den 350 Thaler belieben Sie die 50 Exemplaren serbische
Gramatik, die Sie mir geschickt haben, zu berechnen.]5
Zugleich bitte ich Sie höfiichsti auch mit dem hiesigen Gross-
händler16 H. Th. D. Tirka wegen'7 der 100 Exempl. des Serbischen
Wörterbuchs,'8 die er Ihnen 1824 auf mein Zureden geschickt hat,
Ordnung zu treffen.
Ihren Brief'9 an mich bitte ich an Herrn v Kopitar (mit
Briefen des Herrn v Kopitar, Custos an der К. K. Hofbibliothek
in Wien) zu adressieren.
In Erwartung einer20 baldigen Antwort habe ich die Ehre mit
grösster Hochachtung und Dankbarkeit zu versichern2'.
В у к о в а п р е п и с к а V , 178—179.
64
1 Било h a b e n , па изнад прецртаног Ь натписано и .
2 У наставку прецртано g e h a b t .
3 Изнад прецртаног T a h натписано T h a l e r
4 Иза овог прецртаног A r .
5 После овога прецртано d e m .
6 Изнад прецртаног g e n o m e n h a b e n натписано n a h m e n .
I Прецртано у наставку l e t z t e n .
8 Изнад прецртаног h a b e n натписано s a g t e n .

9 У наставку прецртано g e s a g t .
10 Иза овог прецртано z u .
II Прецртано d i e и натписано S i e .
12 После овог прецртано w e r d e n b e i .
13 Прецртано у наставку w e r d e n .
14 Прецртано после овога h a b e n .
is Изнад прецртаног s e t z e n натписано b e r e c h n e n .
16 Прецртано K a u f m a n и натписано G r o s s h ä n d l e r .
17 У наставку прецртано d e n I h n e n v o n i h m g e s c h i e n t e n .
18 После ове речи прецртано W ö r t e r b ü c h e r n O r d n u n g z u t r e f f e n .
19 Изнад прецртаног m e i n e n B r i e f натписано I h r e n B r i e f .
20 Прецртано b i s и натписано e i n e r .
2 1 Концепт писао Вук, исправке Копитареве,
[Превод:]
Бем, 12. м арт а 1829.
Високопош товани господине,

К рајем Юдине 1823. били ст е љ убазни д а м и д а т е 50
талира, а године 1824. платили ст е Господи Б рајт копф и Х е-
рш л 300 т алира за мене, за које ст е на м о ј р а ч у н узел и 200
примерака Српских народних пјесама. П ри наш ем раст анку
рекли ст е д а ћет е ми о У скрсу 1825. моћи казат и д а ли поме-
нут е кгыйе от купљ ујет е о д мене, или lie ост ат и ко д В ас у
комисиону. Вероват но м е због мог честог одсуст вовањ а д о
сад нисте почаст вовали веш ћу о т ом е. У м еђуврем ен у су
ост али примерци поменут их кгыгга т ако брзо разграбљени
д а се ни у У гарској ни у Србији више не м о ж е добитш йоги пун
йримерак, зат о сам сада слободан д а В ас најучт ивије за м о
лим д а ми гито пре ук а ж ет е част одређеним саопш т ењем.
У з оних 350 т алира изволит е зарачунат и 50 примерака. српске
Граматике, које ст е м и послали.
У исто врем е В ас молим д а и са овдаш њим т рю вцем наве-
лико г. T Д Тирком средит е сигвари поводом оних 100 примерака
Српског рјечника, које В ам j e 1824. послао по м ом наговору.
Ваш е писмо мени молим д а наело више на г. Копит ара
(с а писмима г. Копит ара, гсустоса ц. к. Д ворске библиотеке
у Б ечу
У очекивагъу скорог од говора, част м и j e да Вам, у з највеће
пош т овање, пот врдим [своју] захвалност . 5
28 .

Беч, 20. март 1829.
В.[аше] Кн>.[ажевско] С.[ијатељство]

Прем.[илостиви] Г.[осподару]!
Имао сам чест примите високопочитајемо писмо ваше
од 18. прошавшег мјеседа, које ме je у највећу бригу бацило,1
нашавши у њему Ваше укоре, што вам нијесам ништа јавио
о наложеним мени препорукама.
За оправданије моје ja ништа друго не могу казати, него
да2 сам о препорукама Вашим, као о најсветијим заповјестима
једнако мислио, и старао се, да ји извршим; а што Вам о том
ништа нијесам писао, узрок je овај, што ништа извјесно и
повољно нијесам имао јавити, а с неповољним и с неизвјес-
ним гласовима досађивати Вам3 узалуд и без невоље, чинило
ми се непристојно (прем да за највећу чест држим Вама пи
сали и од Вас писма добијати, него сам био оставио док до-
ђем тамо, па онда да Вам устмено јавим с мојим примјеча-
нијама. Сад пак по овоме Вашему писму усуђујем се јавити
Вам писмено колико е могуће.
Доктор Прерадовић, кога сам ja већ од двије године и
устмено и писмено тамо препоручивао, преселио се прошавше
јесени, као што сам Вам казивао, из Будима у Сомбор. Ja
сам сад у повратку моме ударно из Новога [Сада] на њега
(премда ми онуда прави пут у Пешту није био), и с великом
жалости нашао сам, да се он онђе намјестио, погодивши се4
с неколико људи за 400 f. см. на годину,5 и каже да join три-
пут толико може заслужите, лијечећи оне, који у ту плату
нијесу помијешани. А и да се није он тако онђе намјестио,
опет тамо не би дошао на сопствену шпекулацију, као што
je мени ту посљедње рјешеније дато. Он je прије, док je6 cje-
дио у Будиму, по моме многоме наговарању, био пристао,
да дође тамо за 1200 f. см. на годину и штогођ тайна (н. п.
дрва, сијена за коње и т д.); сад пак, како се онђе намјестио,
не вјерујем да би пристао, да му се двапут толико даде; а ja
немам никака наставленија обрећи му и што. А осим њега
и осим Стеића, који се спрема Господару Јефрему у Шабац,
ja заиста за с а д не знам ни једнога п р а во i доктора, који би
тамо прешао, већ ако да се какоме од ови старији за годину
(најдаље за двије или за три) толико даде, да може послије
цијели вијек на овој страни безбрижно живљети.7
66
Што се пак тиче Францускога учитеља за младе бегове,
ja сам (може бити криво) разумјео, да то не треба сад, него
до једну годину; но при свему томе ja сам од Земуна до Беча
једнако о томе распитивао, и сад распитујем. Истина да je
каквога гођ Француског учитеља8 лакше наћи, него правога
доктора, ал и9 достојна учитеља и воспитателе10 Ваши си-
нова није ласно наћи. Препарандски професор, у11 Сомбору,
Исаиловић зна нешто Француски,12 и колико сам од њега
разумијо, може бити да би за велику плату и на особите уго
воре дошао у Србију, и то највише, да се курталише своје
жене. У Тријесту имају два учитеља, који13 знаду Француски;
но старији (Владисављевић) дао се у трговину, и за то не вје-
рујем, да би ласно оно мјесто оставио; а млађи (Поповић)
не знам бы ли био за тај посао вредан. Што се вредности тиче,
најбоље би било, довести каквога Нијемца (Луторанског за
кона) из Праиске или из Саксоније; него он опет не зна Срп-
ски. Како би било, да се тражи у Маџарској какав Словак
Луторанског закона? За воспитаније14 млади бегова било би
најбоље и најнапредније, да се15 пошаљу у Беч, или (ако да-
нашњој политици не би противно било) у Петерсбург у па
жески корпус; но Вама je тешко (као што би било и сваком
родитељу) удаљити16 ји тако од себе.
Сад ако овај посао није за чекање, док ja тамо дођем,
а оно молим препокорно, да ми В[аше] Кнфажеско] С[ијатељ-
ство]17 изволе милостиво јавити, к а д треба учитељ тамо, и
колико му плате на годину, колико ли трошка на пут обрећи
могу А ja ћу међу тим писати у Тријест, да разберем, не би
ли старији учитељ [Владисављевић] пошао у Србију А и за
доктора, ако се догоди прилика, ja нећу с ума збацити. Јер
осим тога, што je свака Ваша препорука мени најсветија за-
повијест, ово су препоруке, које мени тако на срцу леже, као
и Вама. Не само што сам ja Вама још нрије двије годи
не, без икаке препоруке Ваше, Прерадовића предлагао и
препоручивао; него сам још 1812те године био наговорио
Темишварскога доктора Чокрљана, да дође у Србију, и да
отвори школу за Хирурге (но48 с тим су родољубивим же-
љама збијали тамо спрдњу они, који су имали у власти то
учинити). А Ви добро знате,19 како сте ме бранили од под-
смијевања, што сам предлагао учење Француског језика,20
још кад je био Милан-бег мало старији од године.
Ово су21 оправданија од моје стране; али je моје највеће
оправданије Ваша милост и свагдашња благонаклоност којој
5* 67
се за22 свагда ирепоручујући, и цјелујући Вам десницу и скут,
с највећим високопочитанијем јесам
В[ашег] Књ[ажевског] С[ијатељства]

препокорни22
У Бечу 8. Марта 829.
Оригинал изгубљен, био у Архиву Србије
В у к о в а п р е П и ск а I I , 591—594.
1 Прецртано в и д е ћ и .
2 Прецртано с у и ja .
3 Прецртано ч и н и л о м и .
4 Прецртано с о п ш т и н о м .
5 Прецртано и ш т о з а с л у ж и , т о м у j e о с о б и т о с у в и ш е .
6 Прецртано б и о .
1 Прецртано К а д б и В а ш е К н> . С . б л а ю в о л е л о ја в и т и м и и з в је с н о , к о л и к о
б и с ш е П р е р а д о в и ћ у д а л и н а Г о д и н у , j a б и о д а в д е о п е т у д а р н о н а С о м б о р ,
н е б и л и Га. Н а д а м с е , д а ћ е т е В и о в е р и је ч и м о је д о б р о р а з у м је т и . J a
с а м с е у С р б и ји р о д и о и у з р а с т а о , и з а гпо м и с е ч и н и , д а н а с в и је т у н е м а
љ е п ш е з е м .ъ е о д С р б и је , н и љ е п u ie ia м је с т а о д Т р ш и ћ а ; и т а м и с а о и
.ъ у б а в к с в о м е р о д у и о т а ч а н с т в у п о б је ђ у је с в е н е зГ о д е и н е п о в о љ н о е т и
т а м о ш њ е Г а ж и в о т а п р е м а о в д а ш њ е м у ; а л и т у ђ и н , к о ји с е у о в и м з е м .ь а -
м а р о д и о и у з р а с т а о , к а к о ч у је з а С р б и ју , о н о д м а х п р е д с ш а в љ а с е б и
Т у р с к у з е м .ь у , у к о јо ј ч о в е к н и т и j e c u iy p a n с а с в о ји м ж и в о т о м , н и c a
с в о ји м и м а њ е м .
П о с в а Г д а ш њ о ј м о јо ј [ љ у б а в и ? ] к н а ш е м у о т а ч а н с т в у и н а р о д у , и п о
з н а њ у њ еГ о ви п о т р е б а и н е д о с т а ш а к а , ja с а м јо ш 1 8 1 2 “)? Г о д и н е н а Г о в а р а о
т е м и ш в а р с к о Г а д о к т о р а Ч о к р љ а н а , д а п р е б е у С р б и ју , и д а o iü e o p u ш к о л у
з а X u p y p ie ; н о т о с у б и л и с а м о п р а з н и с н о в и , п о р о д и о т а ч а н с т в о љ у б и ја ,
с к о ји м а с у т а м о о н и . к о ји с у и м а л и у в л а с т и т о у ч и н т п и , с п р д њ у з б и ја л и .
8 Прецртано т о .
9 Прецртано о п е т н и је с а с в и м п а с н о .
10 Прецртано ђ е ц е .
и Прецртано и з .
12 Прецртано м о ж е .
13 Прецртано т а к о ђ е р з н а ј у ф р а .
14 Прецртано д Ъ ц е j e .
is Прецртано д а д у .
16 Прецртано д ј е ц у .
1? Прецртано ж е л е л и и м а т и н а б р з о п о м е н у т о Г у ч и т е .ъ а , и т о С р б и н а ;
м о л и м п р е п о к о р н о д а м и ја в и т е к о л и к о м у п л а т е .
18 Прецртано м о Г у .
19 Прецртано ш т о с е т и ч е в а с п и т а н и ј а и .
20 Прецртано и м а д а В и з н а т е , д а с а м j a т о п р е д л о ж и в .
21 Прецртано с в е .
22 Иза прецртаног j a .
23 За разлику од Државног издања, писмо je овде штампано према
концепту Сем уобичајених скраћивања у ословљавању, поздраву и
сл. разлика између концепта и изгубљеног оригинала су незнатне
68
29 .
СИМА МИЛУТИНОВИЋ ВУКУ КАРАЦИЋУ
Цетшье, 25. март 1829.
На ЦетинЬ 13а Марта 1829. год.
Браде и нр1яче
Мой милш Вуче
преус’рдно те поздравлямъ!
и све твое домашнЫ
Юче пршмихъ твое писмо одъ 29а Януара ов. г. и упута
ти одговарамъ.
Првб. Да ти ни едне никада нЬсне послати немоту, што
хоћу и волимъ я штампат’ ихъ Славенскомъ ореографюмъ
налазимъ да смо мы Србы јошв ближе источника но ушћа
И што ихъ ты пробирать, и на пробыръ имашъ, а я’самъ
юшъ и у том’ скунъ ли. сиромахъ ли —. И што су ми већ’
друга петина ихъ npie тебе заискала, и обеГго имъ све ихъ
послати. И што нтесамъ у Србш. оклесамъ теби обећ’о
их слати, еръ самъ предзнавао, да быхъ морао —! И штосамъ
овђе. т е. у Ц’рной, кр’шной, Горы, ђе могу нембрат’ иначе,
но како за найболЬ налазимъ, а то ћеш ми и ты одобрите!
Дужностъ е то благоразумие правде.
Садъ и я мнимъ да е за пЪсне доста реченно и одъ мое
стране, ка’ и одъ твое.
За тридесетъ и деветъ дукатахъ, што ми Оца дужишъ
немогу ти ништа рећи, докле ненаслЪдимъ очинство — али
никако ти то у мене остати неће, тек’ ме юшъ мало притр’пи
куд’ си све. А в1>руй да е нетко. и мом’ Ону дужанъ ост о,
пакъ. ? што Бог да! —. А право велишь да теби. валя
млого, и сто путахъ више но мени; и тако ми слЬдуе рећи,
да и мени. кил ь бы доста требало, ако и Hie колико и што.
теби —. Нити вЬруй, да ’сам онога, Петра Марковића, я одо-
вуда у Cpoiro. послао, ка’ ми честь имашъ напоменути;
по е самъ навалю, и пош’о; а мени бы премило. было у
ове туђе. стране имати и еднога баремъ. Србына, не-
быхли се и я пос’рбю —. (.Шалимсе ово, ка’ и ты оно —!.).
Збиля, и озбильомъ ти кажемъ, да су оне твое кньиге.
остале са Звеканомъ. ! кньижицомъ ономъ, Шокачкомъ.
Сатиромъ ? Негђе ихъ изгубихъ, или заборавихъ башъ у
Бечу у квартиру; па штоћу де? виноват’! И. „кающемуся,
прощается“ А знамъ, вЬруемъ! и чистогласно пред Бо-
гомь и людма истнйедамъ!? Да ми е онш твой, анаметъ.
ЗвеканогАвь. ! и проче. претешко на срцу, и на души,
69
што е было преважно, прерједко. ипр: ипр! ? А тосе
напр1едъ зна, да бысе досад’ у Србш кньиге штампале, и арпя
правила! —? Ка’ и npie тога и npie насъ.
Јошв ћу ти нешто прословит’ а сврхъ изгублкннё мномъ
грешшемъ. прескупоцкнности, коя е имала славу названна
быти: „Slicsnolicsni nadpis groba Zwekanowa!“ А ево исто ћу,
и оригинално, изъ кньиге. ? Природе ствары!-
Клепетуша мукло и све истогласно шобоће, паче ли кле-
пеће, ал’ и показуе. ? ђегођв е, да е, теке näce говедо, или
брсти прчъ!. ? или да тресе главомъ ованъ! —. А ты Вуче
то и болк и лЬгтше знашъ и разумЈешљ, ка’ велишь истину,
да си одраст’о ихъ пасући, како и свакш. . ? ,,наске. бра-
ће “ (:И ово е, Вуче, шёла:).
Тек’ ћу ти юшъ и опета ти завазда опоменут' „Amare
in praesentia, laudare in absentia, Succurrere in egentia, sunt
tria entia, entia, supra omnia eminentia!“ 1 Овлишносамъ я тек’
у Латина. школи упантю, И! чинимисе заръ, да е, како
е. ! права, чиста и вкчна истина. Садъ ми зъБогом! И
добро ми д о та’! Какое’ видимо, дасе цклуемо.
Твойсамъ твой пр]'як и другъ
Симо М. Сиротанъ
1ош ъ з б и л я ! За Тал фу ми, мномъ вкчно высокопочита-

ему, являшъ да е већ’ у Америцы. ? пачел’ Колумбии и да
ће брзо майкомъ постати; за то ти особито и овчасъ фала!?
Но и я ’самъ у Црнойгоры! ? И сочиню досле тры. ?
багателице! кое нитко Србъ, како ми ты. велишь и
кажешь, неће разумкти, и зовусе „Распквке о Талфи“ ,,Тра-
гедјв Обилић“ и „Црногорска Дшка!“ Тебисе ово као. ?
фалимъ, али е истина, и мнимъ да су и ово дкца. ума. и
акосу сиромашна ка’ имъ и отацъ, што е убогъ бездухъ —.
Опетсамъ и вазда твои и слуга
и почитатель правый
Си. М. Сиротанъ —.
НЗ. Поздравь твойсамъ Г Митр, башъ онако изручю,

како си желю и другш ћу како могбудемъ; а ов(й те, Ста-
ранъ нашъ, упутъ одпоздравю отечески
Сима М.
Ха! Ево т’ и мой санъ. „Нетко изиде, као. у чалми,

на Koioft е полумћсечје бриЈпангно, а безъ саблЬ и иушке,
изиђе исподъ вел к еднё лЬсё полудигнутё, ђе е коначјо у бр-
70
логу свиньскомъ, и са мложтвомь свиняхъ, кое му мало предъ
ньимъ ижлЪгоше и утекоше кудкое подъ и прозъ и у некакве
лиснате колибице, кое мисе учине быти мТсто-чадорима не-
каке войске ришћанске, ђе догледамъ и понекога Србчића.“
Овосамъ npie четири дни збиля и у зору усшо.
Твой
Симша М.
Оригинал изгубљен, био у АСАНУ, 1438
Штампа се по: Б у к о в а п р е п и с к а 1 , 39—41
1 Волети у присуству, хвалити у одсуству, помоћи у оскудици, то су три
„entia‘ која се уздижу изнад свис.
30.
СИМА МИЛУТИНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Цетиње, 26. март 1829.
1ошъ мой любезный Вуче!
Я ’самъ вольности, но благоразумие безпорочне воль
ности любитель, истине свуђ’ и вазда тражитель, и правде,
ка’ и свакё друге добродЬтельи баремъ почитатель, ако не
наблюдатель и исполнитель, телише Христянскога ближнЪ-
люб|Я, и моега Србинства, за то ти ов1емъ листкомъ даемъ
по с’рцу и совести Moioft свйдочанство, да си ты моме Отцу
быо ямачно узаймю 1812а года не тридесть но четересть и
деветъ цекинахъ узлату, и нечудимсе да си то ты досле, и
колико е заборавю, давно е было, а и мучна обстоятельства
наша могла су насъ и ума лишити —. Жели ти свако добро
и здравЪ твой давнашный
ЦетинТ 14а Марта Сима М. Сиротан.
1829а года.
ИЗ. Збиля ти немогу сад’ пЬсанахъ послати, а што, ви
дишь, да ни послат’ ихъ немогу, ни чисто преписать, засада,
и овесамъ већ’ обећ"о. а за друге незнамъ ти ништа рећи, но
да богъ да здрав!;, нећу я никако нелюдски ни у нащтедъ —.
Твой испи
Симша Милу
[Туђом руком попречно дописано:]
Доказателство Г Вука Стеван: да муе поч. Милутинъ
Стмеонов. 49. дук. дужанъ.
АСАНУ, 1439
Б у к о в а I , 41—42.
71
31

Пожаревац, 27 март 1829.
№ 327
Любезный Вуче!
ОдговараюЬи вамъ на писмо Ваше, у коме ми являте, да
око почетка мЬсеца Априла намйравате съ фамил1омъ доле
сићи, препоручуемъ Вамъ, да по рђавимв овим путовима, за
кое чуемъ, да су и по Цесарш неугодни, неслазите амо, но
чекайте у Бечу и друго мое писмо и послаше нЬшто пара за
трошакъ и за путь.
У Пожаревцу Остаемъ
15. Марта 1829. Вашъ доброжелатель,
Милошъ Обреновийъ,
Князъ Србскш.
Высокоученому Господину
Вуку Стефановићу Карацићу,
докт: фил: и раз. уч: друж, чл.
у Б ечу.
Воштани печати Милошъ Обреновичъ Князь сербскш. Sigil. sanitatis
semliniensis.
одговорено 29. Марта.
АСАНУ, 2325.
В у к о в а I I , 594.
32.
ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ ВУКУ КАРА1ДИЋУ
Пожаревац, 28. март 1829.
У Пожаревцу 16. Марта 1829.

Высокоученый Господине,
Любезный ГТрТятелю!
Текъ што Вамъ юче и я одъ мое, и Господарь одъ свое
стране писасмо, а данасъ примисмо и Ваша писма одъ 8. т м.
Господарь, у мГсто одговора на ово Ваше писмо, по-
тврђуе ючерашный свой налогъ, да до далГ НГгове заповГ-
сти непођете доле, и докъ Вамъ се нужный трошакъ не пошлГ.
72
Благодаримъ на кньигама, кое ћете ми скоро послали,
и на обейашю, да ћете ми друге, када сами дођете, донети.
Ревматизамъ мой престао е, произишао е одъ ипохон-
др1е, како се ова умалила, исчезло е и онъ, а 3 неделЪ дана
нисамъ изъ куће изишао, тако ме е ипохондрш окупила была.
Сада ми е болГ. Стомахъ ми се быо са свимъ покварю, и раз-
мазю тако, да ништа т е могао д а прима, све одъ врући теова,
кое самъ противъ назеба на онимъ жестокимъ мразовима
у почетку Февруара употреблявао. Садъ ми препоручуе Куни-
бертъ, да употреблявамъ тако зовому Акву антимгасматику
по пропису лекара Кехлина, коя ће ми размаженый и растиni>-
ный стомахъ укрЬпити. Упытайте, молимъ, Г Белецкогъ,
или и Г Стеића, когъ су мнЪшя они о реченой води, кою ће
морати познавали.
У распри вашой съ Г 1овановимъ Вы еле болГ разумЬли.
Господарь жели управо имати сайтльикъ одъ сребра, подо-
банъ онима, у коима се овде у трпезарш вино доноси, само
не оноликш, веће маный, кои ће само сто драма вина или
воде уватити, а къ тому и чашу, маню одъ по сайтльика. Зато
самъ Гашпаровића натерао, те е приложену ову форму одъ
сайтльика начертао заедно съ запушачемъ, кои нетреба на
шайтовъ да буде, веће само да се ньимъ сайтльикъ добро
запушили може, и на подоб!е овогъ, овде начертаногъ. Сай
тльикъ за Господара нетреба да има грбъ, но само написъ,
гди за найсгодше нађете: Милошь Обреновийъ, князъ Срб-
скш. Но грбъ, као шло у овомъ Гашпаровийевомъ начерташю
стой, треба да се начини на полусайтльицыма сребрнимъ,
одъ кош по овомъ истомъ крою два да се начине, еданъ за
Милана, а другш за М1яила, синове Господареве, заедно съ
чашомь, такође маньомъ одъ Господареве, и по пропорцш
ньиногъ полусайтльика. Све три чаше, и сва три. сайтльична
суда треба изнутра да се позлате; и сайтльични судови могу1
се позлатили изнутра, пре, него се дно на ньима прилЪпи;
Господарь има веће еданъ, изнутра позлаЬенъ, сайтльикъ,
кадъ га е могао другш златаръ позлатили, може га и Г 1ова-
новъ позлатили. Као шло самъ Вамъ и пре писао, на сай-
тльике и чаше требаю футерали да се начине; еданъ за Го
сподареве, а друга за Миланове и М1яилове, све поособъ,
и обоицы последньима еднаки у свему На полусайтльицама,2
и чашама Милановимъ и М1яшювимъ исподъ грба подписи
да слое, као шло ш е Гашпаровийъ подписао. И запушачи
одъ сребра да буду. Чаше нека буду по вкусу найнов1емъ.
Г 1овановь знаће и понапредъ цЬну свега овогъ, нек’ Вамъ
ю яви, а Вы нама, пакъ ће му се и паре послали.
73
ПоздравляюЬи и Вашу почитаему фамилпо, и Г Копы-
тара остаемъ
Вашъ искреннЪйшш
Д.
Hochgelehrten Herrn
Wuk Steph. Karadzsitsch,
Doctor der Philosophie, und mehrerer gelehrten
Gesellschaften Mitgliede
a W ie n .
[Жигови:] Netto di foura e sporco di dentro
Sigil. sanitatis semliniensis
одговорено 29. марта 1829. год.
[На полеђини са стране, Вук дописао:]
за кола 1 f 12
Richter 4 f 48 xr CM
Ditrich 3f
свеза 12
ДТ 20
9 f 32
1 Иза прецртаног ш р е б а .
2 Иза прецртаног с а й т .
АСАНУ, 2033.
В у к о в а I I , 86—87
33.
Пешта, 3) март 1829.
На Ваше почитајемо од 13/25 февруара имам чест одго-
ворити и јавити, да до сад времена неимадо га одговорити,
а сад ево изволите видити све штосе досад у призрјениу Ва-
шег посла стало; у почетку овог месеца сам 20 Даница Г
Виганту, да ји на Г Фолка оправи предо оне у Коморан
нисам мото оправити — Г Шаффарик je неке књиге овамо
Ваше поело, која ja у Ваш сандук недирнуте метнуо јесам
он каже да je Вас отом извјестио. Љетопис Вам нисам
мото оправити, јер није готов био, у ком млого о натписи П.
74
Б. стой, а и о заведениу Матице, у којем мене дира, јасам
зачатије Матице списо, и оћу у печатњу дату, надам се, да
им неће у памет више доћи зачатије Матице писати нити ме
не дирати јер сам ји у буцак сатеро. —
Ови су мени за Ваш рачун сад о вашару новаца послали,
како.
Гн. Кенгелац f. 40
„ Берић Паво 20 99
„ Драгосављевић Адам 20 99
„ Поповић Јоан 6 99
f. 86
Преносим с’ оне стране f 86
Г Степанчевић Гавро 8 и 99
2 Данице натраг које ja задржавам 2 99
Г Магарашевић парох 11 99
f. 107 W W
Ове одбијајући од f 500. имам ja јошт код Вас f 393

W W добри, тако молим мене за оне обтеретити а за ове
одобрити.
Ja печатай једно драматическо дјелце по овом објавле-
ниу али свашом ортографиом такође се у Печатњи пе-
чатају
„Писма Доситијева од Матице, посвећена Светићу
„Цвеће Лазаревића
„Еликон друга част, Стоишића и
„јошт један роман од 20 табака а скороће и Љетопис
доћи дакле оваи 1/4 шест књига, можте видети како књи-
жество наше напредује и расте.
Молим мени Ваш адрес приликом казати.
Високо почитујући Вас, ja, моја жена и два сина с’ осо-
битом учгивосћу
у Пешти 31го Марта 1829. понизни

Joe. Миловук
Herrn
Wuk St. v Karadjits
Mit Briefen H. Jos. Gesselbauer
in W i e n
Суви печат
[Жиг:] Pesth
АСАНУ, 3143
В у к о в а п р е п и с к аI V , 251—252.
75
34.
ЈОВАН МАНОЈЛОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ

Сента, 1 април 1829.
Высокоучени Господине,
Высокопочитаемш Приятелю!
Мояе найпрв^я дужност вами како истинному Гну при
ятелю напоказаной мени любови и у серД1ю благодарили,
штостеми послали писмо од почивше мое супруге, друго
изписма Г шогора К и при ян а Н и ко л и ч а могао самь разумели
ваше кмени доброжелате о прећи у Сербию накоесамсе со-
гласю коесте могли из писма поменутота Г разумели ербо-
самга M ojiio да вамъ у име мое благодари ипоздрави.
Сада овомъ приликомъ опоминГмъ васъ и молимь ывля-
юйи то давы како сам разумео полазите доле са фамилюм
идаћете прићи у Cepoito, зато молимь васъ давы испослуете
код Гна нЈовога Оятелства Милоша и прочи поглавара хо-
ћели Ниово Сиятелство одобрили, и по прият! ю одвасъ на-
ставлешя стараћусе сва дЬла отложили й са великомъ радос-
Дю путь предузети — аито васъ опоминГмъ зануждне 1нштру-
менте, илити (алатъ Тишлерски) какоћесе прибавили? За то
молимь васъ да ми прико писмодавца неколико врсти одго-
ворите или Г Киприяна пишете —. Листодавац веодоръ Су-
вайцийъ род[ом] изъ Суботице има неку древну Саблю ро-
cicKy кою носи собомъ акобисе могао помоћи код Россјскато
Конзула или надругомъ каковомъ месту непожалите труда
упутитига ербое невешт и у Бечу нигда 6io Hie а момак сирома.
Данасъ био код Г К и при яна коие здравъ и васъ сглубочай-
шимъ высокопочиташем поздравля и делу фамјлјш ваш у
насъ обоица радиби свами састатисе даби могли лично раз-
говоритисе али незнамо кудаће те предузети путь доле нао-
димъ када будете у Земуну даће били найболы састанакъ —.
В прочем себе милостивой любови и искреному благо[ра-
читјелству eaiu eia приятелства препоручуюйи неколико речи
одговора очекуюйи васъ и любезну фамил1ю ва ш у любезно
почизаемим усердјем поздравляюйи есамъУ
У Сенти Г° Априла по рим. 829.

Вашъ
Достодолжни Почитатель
и Слуга Покорни
1шанъ Манойловичъ
Тишлеръ
76
П. П. Ниово Сиятелство Гдна Княза Ccpoie Гна Ми
лоша Молимъ и препоручуемсе у Недра бяагодЬтелства изру-
чити молим Вас неодрецитесе.
S z e n ta
An Herrn Herrn
Vuk S te f. K a r a ts it)
abzugeben.
a Viena
АСАНУ, 3960.
Воштани печат. Б у к о в а п р е п и с к аV , 604—605
35.
ДИМИТРИЈЕ ФРУШИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трет, 2. април 1829.
У Троту 2га Апр. д. р. 829.

Љубезни и високопочитајеми брате Вуче!
Нисам могао одма одговорити на друго твоје писмо,
јербо нисам готов за твои налог Сад ти прво и прво таи из-
вршујем. Од наши учитеља премда би имали вољу, није ни
један за французског учитеља способан. Ваља по моме а не
сумњам и твоме, или боље рећи вашем и нашем мњенију
управо Француз рођен, и то човек свјестан, кои и језик и лите
ратуру и још што год друго зна, а поведењем човек зрео и
поуздан. Одма je на ум мени дошло каква пензионирана офи-
цира француског пожелити, али га није овде, а може бити
да би такови најбољи био, а и наилакши за платити га без
велика трошка, и наћи га пре у Грчкои, Цариграду, и Тур
ской вообште, неголи у нашим странама. Ако така немате,
или ненадатесе добити, то онда ако вам се допадну уговори
Гдна Поарет овдашњега учитеља французског (у прикључе-
ном оригиналу) можегеми јавити. Он je овде од више година,
држи школу приватну у том језику и у рисовању (молерају
и диссењу) свагда пуну йма глас добар, човек je од фамилије
(5—6 дјеце) зна франц. и италиански, незна србски, али му
je жена из Боке, и научно би лако. Владанье му je поштено,
рачун чист и нарав сладка. Вредан би био и за кореспонденцу
ако ћеш и дипломатическу Неваља французког питора (мо-
лера) са њемацким или србским сравњивати, и као учитеља
ваља га у свом званију са свим почитовати.
77
Неимајући ти друго за сад писат и остајем сад или с Бре
меном одговора на ово чекајући твои свагда искрени
Димитр. Фрушић.
2. Аир. по Р 829.1
П. П. Твои даница нема. Шта je то од Миловука. Ра-
донић те поздравља љубезно. Ако je ту Гд. Стеић поздрави
га од моје стране, и кажи му да се његов сирома Глиша овде
врло допао. Гд. Копитару зафали у име моје на поздраву,
и кажи му да ћу га ако Бог да до две године доћи посјетити.
Пиши ми, ако што имаш или знаш ново. Ди je Живковић
Телемак, Стева Филиповић, како je Давидовић, како je у
Сербии и како си ти са фамилиом твојом. Ja мислим о месецу
Ђуњу у Јакин Рим, (ако не буде од полиције препоне) и Дуб
ровник, ако те могу у чему послужити, пиши. Јесам и остајем
Твои
свагда искрени
Фрушић
Збиља кад свуда пролазиш, зашт један пут кроз Рватску

непрођеш, Краинску и Трст?!
[Прилог:]
Conditions auxquelles le maitre accepterait l’offre qui lui est
faite.
Le nom de la ville ou du village et sa population.
Quel age ont les jeunes gens et quelle est leur religion.
Avec qui traitera-t-on ä Trieste?
Garantie du contrat qui sera fait.
Logement, nourriture et domestique pour lui et sa famille.
Appointemens de douze cents florins par an.
Trois mois d’anticipation.
Contrat pour cinq ans.
Frais de voyage payes.
En cas qu’il ne s’y plaise pas six mois de paye et les frais
de retour
En cas qu’il ne plaise pas au Prince, un an de paye et les
frais de retour
Avoir quelques heures de liberte pour l’education de ses
enfans et pour se dedier un peu ä la peinture.
Un mois de vacance chaque annee pour aller oü il lui plaira,
seul ou avec les jeunes eleves si le Prince le d^seire.
78
Avoir la permission des autorites du pays pour introduce
ses tableaux et ses livres.
Le maitre prend l’engagement d’enseigner la langue franqaise
comme on le demande,
et si Гоп veut il enseignera aussi la langue italienne, la cali-
graphie, le dessin, c’est ä dire, la figure, les fleurs, les paysages
et l’architecture.
Les elemens d’arithmetique et de mathematique, la geographic
et Fhistoire.
Toute Г instruction se ferait en frangais.
Un de ses enfans, age de 15 ans, qui a tennine son corns
aux ecoles normales, pourrait donner les premiers principes de
la langue allemande.2
[Споља:]
An Herrn
Vuk Stephanovich
auf der Landstrasse in
der Ungargasse № 329 bey
Thor die 1 Thüre rechts
a W ie n
Оригинал првог дела писма и прилог изгубљени,

били у Архиву Србије.
Штампа се по: Б у к о в а п р е п и с к а I I , 598—600.
АСАНУ, 1493.
Б у к о в а п р е п и с к а I , 667—668.
1 Датум Вук дописао.

2 Исти прилог и на италијнском језику. Уп. писмо кнезу Милошу од
17 априла 1829 (нал. 28).
[Превод:]
П онуђени у слови које би уч и т е љ прихват ио.
Н азив ip a g a или села и гьею во ст ановниш тво.
Колико с у сш ари младићи и која им j e вероисповесГп ?
С ким he бит а у вези у Т р с т у ?
Јем ст во yio eo p a .
Ст ан, хран а и иослуш за њ еш и њеГову породицу.
П лат а о д дван аест ст от ина ф лорина годишње.
Три м есеца ун а п р ед .
У ю вор за пет Година,
Плаћени путни трош кови.
У с лучају д а м у се т у не д о па дн е, исплат иће м у се ш ест м есеци,
као и т рош кови Гювратка.
У сл уч а ју д а се он не свиди К н езу, биће исплаћена Година и т рош
кови поврат ка.
Д а има неколико слободн и х еат и за обуч авањ е своје дец е и д а
би се м ало посвет ио сликарст ву.
79
М е с е ц дана о у м о р а сва н е Юдине, к а к о би о д л а зи о нуда ж е ли,
са м или са м л а д и м уч ен и ц и м а , ук о л и к о т о К я е з ж гл и .
Д а g o o u je д о з в о л у вл а ст и д а у н е с е сво је сл и ке и с во је кгы ие.
У ч и т ељ се о б а в е з у је д а п р е д а је ф р а н ц ус к и је з и к , к а к о се о д
ibcia за х т е в а , и, а к о се ж ел и , т а к о ђ е м о ж е п р еда ва ш и ит али-
јан ски је з и к , к ра сн о п и с, ц р т а њ е , шило п о д р а зу м е в а : о бли к,
цвеће, п ејза ж е и а р х и т е к т у р у ,
О а ю ане п о јм о ве и з ар и т м еи ш к е и м а т е м а т и к е , leoipcufiuje
и и ст ори је.
Ц е л о к у п н о н а ст а ва о б а в љ а л а би се на ф р а н ц у с к о м је з и к у .
Ј ед н о о д њеГове д е ц е , ст а р о 1 5 Година, к о је je за вр ш и л о с р е д њ у
ш колу, могло би п р еда ва ш и п рве о сн о ве н е м а ч к о / је з и к а .
36.
ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пожаревац, 6. април 1829.
У Пожаревцу 25. Марта 1829
Любезный Пр1ятелю!
Примю самъ писмо Ваше одъ 15. т м., и мйсто одговора
пространнога одъ мое стране на оно, читайте писмо Госпо-
дарево къ Вама. Стам ли испушо, што самъ обећао, види-
ћете изъ полице базрђаш>-башине. Садъ судећи, да ћете доста
новаца у еданъ путъ примити, неналазимъ за нужно, шиляти
Ва[мъ. 0] фор. сребра за мое кньиге, платићу вамъ ш, кадъ
дођете овамо.
Гледайте, Бога Вамъ, да донесете сребрне оне сайтльике
и чаше съ собомъ, кадъ дођете амо; Господаръ чека ш съ
нестрпЬтемъ.
Поздравляюйи и Ваше домашнЬ, и Гна Копытара, и
кума Гаю, и све остале пр1ятелГ, остаемъ
Вашъ искреннййшш,
Давидовийъ
[Вукова напохмена:]
одговорено 5. Априлц. 829.
АСАНУ, 2034.
В у к о в а п р е п и с к а
I I. 87—88.
80
37

Пожаревац, 6. април 1829.
№ 395.
Препоручуюуйи Вамъ, да по Ћурђеву дне пођете съ фа-
мил юмъ у Земунъ, и оставивши ню у Земуну, овамо пређете,
шилЕмъ Вамъ преко Алексе Симића, базрђанв-баше, едну
полицу одъ две стотине талира и десетъ подпуны цесарски
дуката. Одъ ове сумме употребите сто талира на исплаћеше
Миловука, а сто на трошакъ до Земуна. За десетъ цесарски
дуката пакъ препоручуемъ Вамъ, да ш заедно съ приложенимъ
писмомъ на име доктора Гелиса у Бечу истомъ доктору од-
несете; писмо кое му лЕкаръ мой Кунибертъ пише предайте
му и очекуйте одъ нЕга одговоръ къ истомъ Куниберту сверху
нЕки пытаня нЕговы о свойствами и употребляваню нЕке воде,
зовоме Aqua Antiniasmatica, кою е онъ, докторъ Гелисъ, у хи-
похондрш више пута и съ успЕхомъ употреблявао. Кадъ по
лучите писменный нЕговъ одговоръ о томъ, а Вы онда вру
чите му за трудъ нЕговъ оны десетъ цесарски дуката, примите
одговоръ нЕговъ, и по првой пошти пошльите га на име Алек
се базрђанв-баше. У случаю ако не бы докторъ Гелисъ живъ
быо, или не бы ктео Куниберту што одговорити; а оно одне-
сите исто писмо, къ Гелису управлЕно, къ нашемъ доктору
Беллецкомъ, и нека намъ онъ за исту воду совЕтъ даде, кои
се у писму Кунибертову одъ Гелиса иште; на овай случай
подайте Беллецкому овы десетъ дуката. Одговоръ овай док-
торскш, као што реко, по првой пошти пошльите, како бы
намъ юштъ пре васкрса амо могао доћи. Вама су познала
и моя и Давидовићева хипохондрическа обстоятельства, мо
жете ш доктору и сами мало истолковали.
У Пожаревцу 25. Марта 1829.

Остаемъ Вашъ доброжелатель,
6 Преписка IV
Господину Вуку Стефановићу
К а р а џ и ћ у
Списателю Сербскоме
у В е ч у .
одговорено 5. Априлија.
АСАНУ, 2326.
В у к о в а I I , 595
38.
НИКОЛА ХАЏИЋ и САВА КАРАЏИЋ
— ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 6. април 1829.
Љубезни мој пријатељу!
Нај перво вам морам јавити, да je син ваш Савва здрав,
и да у науки врло добро поступа, јербо знам да вас то нај-
више интересира. Даље! Она кућа, гди je Братоглић у квар
тиру бијо, већ je одата другом, него има кића [!] неког капетана
Балентовића са три собе, подрумом, шупом1 и авлијом без
икакве комуније. Ja сам казао тутору, да се претрпи, ако мо-
же, док ви не доћете. Од Лазаревића ништа откинути не могу
Лаже, како уста отвори.
Гледајте да се с Пидолом разговорите, прије него пођете.
Ако вам није на досаду, купитеми тамо црне чоје на један
фрак и чакшире по 8 форинти сребра риф, пак подайте оном
мом шнаидеру, што ми je Јапунџе правијо, нека начине како
лепше знаде. Он je узео меру, кад сам ja тамо бијо. Фрак нека
постави са свиломъ, али само не с црвеном, и свила нека буде
јака. Ja ћу вам с благодарношћу што буде коштало платити.
Join вас молим виршофтујте што боље можете, да неби мло-
го чоје узео. —
Препоручите ме Господину Копитару, и поздравите га
од мене љубезно, нека не заборави на мене.
Поздравите ми и вашу Госпоју и дечицу, и господ. Тирку
љубезно, и будите здрави, то жели вамиУ
У Зему ну 6. априла 1829. (п. р).
Ваш истини пријатељ
Хаџић
Oberlehrer.2
82
|>' наставку писмо Вуковог сина Саве:]
Liebste Ältern!
Mit Sehnsucht sehe ich Ihrer Ankunft entgegen, und freue
mich, Sie und meine lieben Schwestern bald wieder zu sehen.
Ich bin gesund und lerne fleissig, aber ein wenig unruhig bin ich
und zerreisse viel Stiefel. Indessen verspreche ich Besserung, und
hoffe Sie bey Ihrer Ankunft davon zu überzeugen. Leben Sie
wohl, liebste Ältern, und kommen Sie bald mit meinen Schwes
tern zu Ihrem
treuen Sohne
Sig. ut supra3 Sabbas.
Herrn Herrn
Wuk S te p h a n K a r a g d ic s
wohnhaft auf der Landstrasse

in der Ungergasse Nro 329 zu
ebener Erde, die l,e Thür rechts
pr P e t e r v a r d e i n
„ P e s t
in W i e n
[Жиг:] Semlin
одговорено 5/17 Аттршшја.
АСАНУ, 3885
В у к о в а п р е п и с к аV , 525—526.1
23
1 Иза слова м превучено ъ.
2 Виши учитељ.
3 Означено као горе.
[Превод:]
Н ајдрож и р о д и т е л и ,
С чеж њ ом ш ичекујем Вши д о л а за к и р а д у је м се ш т о 1гу
ускоро видет и В ас и ceoje g p a ie сест ре. Здрав сам и уч и м м ар-
л и в о , али сам м ало немиран и цепам до ст а чизам а. О бећавам ,
пак, д а ftу се поправш ий и н адам се д а ћ у В ас к а д дођет е у
то уверит и. О ст ајт е зд р а во , драги р о д и т е л и , и дођи т е ускоро
са м ојим сест рам а к о д Bautet
покорное сина
С аве
Г о с п о д и н у Г о сп о д и н у
Вуку Стефан Караџићу

с а с т а н о м н а Л а н д ш ш р а с е
у У нГ ерГ асе б р . 3 2 9 у
п р и з е м љ у , 1 в р а т а д е с н о
преко Петроварадина
и Пеште
У Беч
6' 83
39.
АЛЕКСА СИМИЋ — БУКУ КАР \Џ И Ћ У
Београд, 9. април 1829.
Високоучени Господине Буче!
Прилажемъ вамъ овде едно Писмо одъ Господара, и
едну полицу мою, по коюй ћете примите одма по видЬнпо,
одъ Господара Михаила Д. Курти, 400 Г Сребрни и 1 0 #
цесарски, минцъ, у натури, за Господаревъ рачунъ, о чемъ
вамъ онъ пише. Примю самъ и урпандлъ за Сленку, и за обое
по последнГмъ писму вашемъ, послао самъ Господару Тирки
1201/2 f. сребрни. За наплату Г - Тиркини новаца, одъ они на-
ђени кодъ везира, Hie могућно, да би было, заиста небиму
одреко ту любовъ.
Въ прочемъ надаюйи вамъ се да дођете, поздравлямъ
васъ любезно, и остаемъ свагда,
У Београду 28г Марта 1829. Вашъ гцмятелъ
Алекса Симийъ.
В исокоученому
Господину Вуку Стефановићу
Караџићу Док: философје и проч:
у Б ечу
одговорено 5. Априлија. АСАНУ, 3686.
В у к о в а и р е и и е к аV , 210—211
40.
БУК КАРАЦИЋ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
Беч, 10. април 1829
Ваше Књажеско Сијатељство,
премилостиви Господару!
С највећом радости имао сам срећу примите Ваше пре-
милостиво писмо од 15. овог1 мјесеца. Оно je нови
знак Ваше к мени превелике милости, који показује,
како се Ви управо отечески за мене бринете, не само
у ономе, што2 непосредствено од Вас зависи, него и путови
рђави да ме не би намучили! Моја ће свагда највећа брига,
бити да Вам се за такове превелике милости благодаран
и њи достојан показујем. Тако по овоме премилостивом,
84
нисму Вашему ja ћу овђе очекивати другога премилостивог
писма Вашега.
Овом приликом имам чест3 јавити Вашему Књажеском
Сијатељству, да сам ово дана примио диплому на званије
дјејствитељнога члена из4 Москве од общества Исторш и
древностей Россшскихъ, од које се усуђујем овђе на другом
листу приложити Вам копију
Препоручујући се5 свагдашњој милости Вашега Кхьа-
жеског Сијатељства, и цјелујући Вам десницу и скут, с
највећим високопочитанијем остајем
Вашеа Књажеског Сијатељства
___ препокорни слуга
У Бечу 29. Марта 1829. Вук Стеф. Караџић6
[Сноља:]
Его Сиятельству МилостивЬйшему Государю
М и л о ш у О б р е н о в и ч у ,
Серб! и Князу
въ К р а Г уевц Ъ

Б у к о в а п р е п и с к а I I , 596.
1 Прецртано п р о ш а в ш е Г .
2 Прецртано о д В а с з а в и с и .
3 Иза прецртаног у с п .
4 Иза прецртаног к о р е с п о д е н т и .
5 Прецртано В а ш о ј .
6 Писму je приложена копија поменуте дипломе.
41
ПАНТЕЛИЈА XАЏИ-СТОИЛО ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земунъ, 29. Марта 1829.
У В iamb
Ваши 2 писма от 17 и 27г т М. примиосамъ и приклю-
чени под надписомъ послаосамъ и будите на мира
Садъ ймйю честь cie писмо исъ Белграда отъ Господара
Алекса С: Консоль — приключили исъ кое изволите испол-
нитеся
Въ прочими поздравляю и Остаю Спочи[та]шемъ
вашъ приятель
Пант cjiia Хаджи Стойлу
НЗ. Молим поздравитеми Господара ©еодора Тйрка й
кажитёму послала ми едно Котиц» сасъ Златно Часорна
85
Феришка по Ц. К. Деличанцъ примиосамъ и по нЬгово запо-
вестъ послаосамь у Белграда Г Консоль.
Herrn
Н Wuck Step. Karagics
Doctor d‘ Philosophie
bey der Landstrase in der Ungergase. № 329.
in W ie n tt.
[Жиг:] Semlin
одговорено 5. Априла.
АСАНУ, 3902.
В у к о в а V , 538.
42.
ЈЕРЕМИЈА ГАГИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Дубровник, 11 април 1829.
Рагуз, Марта 30.° Апри.шя 11 ° 1829° года.
Высокопочитаемый Приятелю!
Писахъ Вамъ 16./28. ФевруарЈл прошастога, и на исто
писмо скоросе надамъ отговорь оть Вась имати.
Изъ самога призрЕшя къ flpiat елъству при Miосам ъ се
оваке KoMMHcde, као што je ова, добавили вамъ отговор отъ
Симе Милутиновича. Ево вамъ га овди!1 Прочитайтега!
и у напредакъ, молимъ Вась, служитесе коимъ другимъ пу-
темъ, а не преко мене, да Вамъ овака писма доходе: баремъ
даје писмо којомв срећомв запечатю, те я небы знао да самъ
по невольи преноситель рутина и путина H tro e ie x b .
Заборавимога!
Ясамъ вамъ дужанъ, као пр1ятелю, явили, какоме мой
2В сем илосш ивЪ йш ш Г о с у д а р ь И м п ер а т о р ъ 2 протаете године
22° Августа удостою Знака отличЈв безпорочне Службе за
XV година. Вамаће были известно, даје овай знак!, отличјн
учрежденъ 1827° года Августа 22° у споменъ дана коро-
новашя зГосудара Императора Николая Павловича.3
Ево jouib важнје! По прошастой пошти пртмюсамъ
отъ Государственне Коллег1е Иностранныхъ д1»ль Сообщен1е,
какоме je 4Государь Императоръ4 пожаловао Чиномъ Кол-
лежскога Ассессора. За сада доставамъ je оволико отъ
мене новина, које, молимъ Васъ, спрюбщите и Господину
Копитару и Г Тирки, и любезно ихъ поздравите отъ моје
стране.
86
Любезно поздравллшћи Васъ и Вашу любезну фамилию —
јесамв и ваздаћу быти
Вашъ истинный Почитатель и Слуга
Ј Гагичъ
№ 298
Sr Wohlgeborn, Hochgelehrten Herrn
Vuk Steph. Karagitsch, Doctor der
Welt Weisheit
Auf der Landstrasse № 291.
franco e raccomandato
in Wien
одговорено 26. Априлија (по нашему).
АСАНУ, 2435.
Б у к о в а I I I , 28—29'
п р е и и с к а
1 Уз то место на маргини има знак %; прилог о коме je реч сада не

долази уз писмо.
2~2 Написано крупнијим словима.
3-3 Крупнијим словима.
4~ 4 Крупнијим словима.
43.
ВАСИЛИ JE ВАСИЛИЈЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
У Земуну 31 Марта 1829
По Вашему писму од 29 Јануарија требалоби да смо се
већ одавно пољубили, и за повољно здравље упитали. Но
будући да од онога доба ништа даље не јављате, то могу
мислити да сте ради још у Бечу ускрс провести.
Фала Богу, што желисмо, то и дочекасмо, данаске je
Verordnung од Hofkriegsratha1 дошао, и нашу жељу српскс
књиге у школама по свој граници увести, са свим одобрава,
и налаже да се прво и прво почетак са букваром почне, т ј.
буквар да се напише и Вама Н. Doctor Vuk Stephanovits zur
Revision да се поднесе. Непропуштам дакле овако радостан
глас Вама одма саобштити уверен будући даће Вама од већ
повољан бити. Како ћеју се у Карловци Ваше и моје име у
тим указу читати, о том нетреба Вам ништа казивати, кад
Ви и сами знате, али Ви слабо и самном зато марите.
Винковачки Landes Schulen-Coramission захтева од мене
термина писмено, заколико ће2 времена тај Буквар написа-
87
тисе, сада би дакле требало с Вама о томе озбшьски разго-
воритисе да одржимо мејдан јуначки, да непрођемо као Ве
лингтон и Винкелзен.
Молим изручите моје подворење Господину Копитару,
незаборавите рецензију његову на Кормчију собом донети,
и поздравите све Ваше домашне, Вас увек почитујући остајем
Ваш дојакошњи
В. Василијевић
пре 5 дана саранили смо Јанаћа Џико. Бог да га прости.
H errn
Vuk Stefanovich Karagich
mit Briefen des H errn v. Kopitar
Custos an der К. K. Hofbibliothek
in W i e n .
[Жиг:] Semlin
одговорено 9/21 Априлија.
АСАНУ, 2546.
В у к о в а й р е п и с к аI I I , 162—163
1 Наредба Дворског ратног савета.
2 После h e прецртано т о .
44.
ВУК КАРАЏИЋ ЏОНУ БАУРИНГУ

Беч, 15. април 1829.
М. Г Иванъ Карловичъ!
Не сумнГваюсь, что Вы ужь получили письмо мое отъ
5. прошлаго мЪсяца. Потомь я имГль честь получить Ваше
письмо отъ 15. Февраля, изъ котораго съ особеннимъ сожа-
лешемъ увидЬлъ, что я Вамъ не объяснился довольно въ пи-
сьмГ моемь отъ 17./29. Сентябра прошлаго года.
ДЬло же состояло въ томъ. Берлинскш професорь Л.
Ранке составилъ здЪсь съ помогши) моею маленкую Horopiro
Сербскихъ возмушеши, которую онъ послалъ Гамбурскому
книгопродавцу П е р т е р у [!] для издания на свГтъ. Мы желали,
что бы Вы отнеслиль къ Пертес, что бы онъ посылаль Вамъ
каж ды й лист ъ по н а п еч а т а н ш , для перевода на Аглицкш
Языкъ. Но ужь прошло, ибо книга напечатана (die ser
bische Rev &), и теперь, естьли Вамъ угодно, можете с до
купи’ь.
88
Г Копытарь кланяется Вамъ учтивейше. Я же съ глубо-
чайшимь висо опочиташемъ & &.
Концепт АСАНУ, 3841
В у к о в а
п р е т с к а V 476—477
[Превод:]
М илост ив и Господине,
И ван е К арлови чу,
Н е сум њ ам д а ст е већ добили м о је писмо од 5 прошлоI
месеца. П осле того имао сам част д а доби јем В аш е писмо
од 15 ф ебруара, из којеГ с особиш им ж а љ ењ ем видим да Вам
у свом писм у од 2 9 17 септ ем бра п р о ч и е Године нисам све
д о во љ н о објаснио.
А ст вар j e била у следећем: берлински ироф есор Л Ранке
написао j e о еде у з м о ју помоћ м а л у И ст о р и ју српских буна,
к о ју j e послао хам б ур ш к о м п родавц у књ т а Пертеру д а j e изда.
М и см о хт ели д а се Ви обрат ит е П е р т ес у д а В ам ш а/ье сваки
одштампани табак р а д и превода на еш лески је зи к . А ли то j e
већ прош лост , je p j e књ т а одш т ам пана D ie serbische Revo
lution и т д .), и c a g a f aKO ж елит е, м ож ет е j e купити.
Г Копит ар В ас уч т и во п о здр а вљ а , а j a с дубоки м пошто-
ва/ьем ит д., итд.
45
БУК КАРАЏИЋ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
Беч, 17 април 1829.
5. Априлија 829. г
Ваше Књажеско1 Сијатељство,2
Имао сам срећу с неисказаном радости примити Ваше
премилостиво и високопочитајемо писмо од 25. прошавшег
мјесеца заједно с полицом од двјеста талира и десет цијели
ћесарски дуката.
За ови послани мени двјеста талира (100 за исплату Ми-
ловука, а 100 за путни трошак до Земуна) ja немам ријечи,
којима би Вам благодарност моју показали могао. Моја ће
најсветија дужност вјечно остати, да се старам свагда пока
зали се достојан Ваше милости, и да се с фамилијом мојом
без престанка молим Богу за здравље и дуговјечни и срећни
89
живот Вашег Књажеског Сијатељства3 и цијеле Ваше сви-
јетле фамилије.
Што се пак тиче они 1 0 # к писма Кунибертова на док
тора Гелиса, да сте Ви живи и здрави! Гелис je умръо још
преклани; тако4 сам5 ja по заповјести Вашој писмо предао
доктору Белецкоме. Али ми je неисказано жао, што Вам на
њега не могу са д послати одговора, да би сте га до6 васкр-
сенија могли добити!7 Ja сам нисмо примио ономадне у
уторак увече, а у сриједу у јутру однијо сам га Белецкоме.
Он, прочитавши писмо, казао ми je, да ће он,8 да би се што
поузданије и полезније могло одговорити, са шпитаљским
директором и професором Р а јм а н о м и још с каким знатним
доктором, учинити прави конзилијум9 о оним питањима Куни-
бертовим; а то, вели, због различии сметњи, а особито због
Њемачке велике неђеље и васкрсенија, не може бити прије
наше велике сриједе. Тако ми je за цијело обрекао, да ћу ja
на (наш) велики четвртак наћи код љега одговор готов, а ja
ћу га по том у петак послати у Бијоград на име Алексе ба-
зерђанбаше.10 Ja, од стране моје, што сам гођ знао, толковао
сам Белецкоме, и молио сам га, да се постара11 што чеетито12
одговорити.13
У писму моме од 8. нрошавшег мјесеца ja сам имао чест
јавити Вашем Књажеском Сијатељству,14 да ћу писали15 у
Тријест за Францускога учитеља, за младе бегове; а сад Вам
ево овђе имам чест приложили16 одговор17 доктора Фрушића
на то, и уговоре Француског учитеља, кога ми он препоручује.
Koje из писма Фрушићева, које из уговора учитељеви све
ћете јасно разумјети; само то још ja се усуђујем додати, да
je то врло добро, што учитељ има толику ђецу; јер ће у дру-
штву њиовом млади бегови млого лакше Француски научили.
Ако18 Вашему Књажеском Сијатељству19 ови уговори20 буду
по вољи, а Ви21 изволите, како за најбоље нађете, или сами
писали Фрушићу, или ово дјело одложити,22 док и ja тамо
дођем.23
Желећи од свет24 срца, да Ваше Књажеско Сијатељство25
са цијелом Вашом свијетлом фамилијом, празник васкрсенија
Ристова у савршеном здрављу26 и у сваком задовољству на
премнога љета дочекујете и проводите са онаком радости,
с каком га ваопште сав народ ришћански дочекује, и препо-
ручујући се27 свагдашњој милости и цјелујући Вам десницу
и скул, с највећим високопочитанијем остајем
Вашега Књажеског Сијатељства
препокорни слуга
Byк Стеф. Караџић28
90
[Споља:]
Его Княжескому Сиятельству
МилоствЪйшему Государю
Милошу Обреновичу,
Князю Сербш
въ ПожарсвнЬ или гдЬ будеть.
Штампа се по: В у к о в а й р е п и с к а I I , 597—598.
1 У концепту К н > .
2 У концепту С.
3 У концепту скраћено В . К њ . С .
4 У концепту н о .
5 У концепту прецртано п и с м о .
6 У концепту прецртано у с к (. .)
7 У концепту п р и м и т и .
8 У концепту о н ь .
9 У концепту п р а в у к о н з и л и ј у .
10 У концепту б а з р ђ а н б а ш е .
11 У концепту прецртано л и т о ш ђ .
12 У концепту в р и ј е д н о .
13 У концепту прецртано и н е с у м њ а м , д а h e о н , к а о п о ш т е н ч о в е к и н а м е
ш а й д о к т о р , т о у ч и н и т и .
14 У концепту скраћено В . К / ь . С .
15 У концепту прецртано д о к т о р у Ф р у ш и Н у .
16 У концепту прецртано њ е г о в .
17 У концепту o g i o e o p о д .
18 У концепту прецртано с е .
is У концепту скраћено В . К њ . С .
20 У концепту прецртано д о п а д н у .
21 У концепту прецртано м о ж е т е .
22 у концепту уместо о в о д ј е л о о д л о ж и т и ( р е ч \ ) п р и ч е к а т и .
23 у концепту прецртано: и л и з а п о в ј е д и т е м е н и , д а м у и з З е м у н а .
24 У концепту c e e i a .
25 у концепту скраћено К н > . С .
26 У концепту прецртано и о п а к о м р а д о с т и .
77 У концепту В а й ю ] .
28 У прилогу Вук je доставио први део писма (до П. П.) Д. Фрушића
упућеног му 2. априла 1829, са условима француског учитеља.
46.
ЈОСИФ МИЛОВУК — БУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 18. април 1829.
Високоучени и Високопочитајеми
Господине!
Имам чест на Ваше ночитајемо од 1410 овог одговорити,
да сам Г Ђорђи Бакшнаидеру, мои од f. 320. WW анваи-
зунг управљен на Вас, поело и њему казо, да се код Г Гесел*
91
бауера пријави, тако Вас понизно молим да бисте I Гесел-
бауеру горњу суму предали изволели, да он, кад му се више
наведени Гдар с’ анваизунгом јави, анваизунг искупи.
Заборавио сам Вам јавити, да мие Г Арон Милосавлквић
из Суботице овогодишње Данице натраг поело, а за 7 лански
обећоје сад о Ђурђевском Сегединском Вашару новце послали.
Високопочилујући Вас
понизни
у Пешли 18го Априла 1829. Joe. Миловук
[Вукова белешка:]
320 (плаћено 29. Апр Римск.)
107
427
Herrn
Wuk St. Karadjits
P. T
Mit Briefen H . Jos. Gesselbauer
in Wien.
Суви печат
[Жиг:] Pesth, Netto di fuora e sporco di dentro
В ексла и Р а ч ун .
[На засебном листићу:]

Gegen diese meine Anweisung beliebe Herrn Wuk. Steph.
v Karadjits, an den. Herrn G eo rg B a c k sch n eid e r in Wien, die
Sume von D re y H u n d e rt u n d Z w a n z ig G ulden W W zu bezahlen,
und in meine Rechnung gütigst zu stellen.
Pest am 20-t. April 1829.
Jos. Milovuk
empfangen
Georg. Backschneider 1
АСАНУ, 3144.
В у к о в а и р е п и с к аI V , 252—253
1 На основу мог упутства нека г Вук Стефановић Караџић плати г

Георгу Бакшнајдеру у Бечу своду од 320 гулдена WW и нека je изволи
ставили на мој рачун.
Пешта, 20. априла 1829.
примио
Георг Бакшнајдер J° s- Milovuk
92
47
КАРЛ Г PAJMEP БУКУ КАРАЏИЋУ
Берлин, 29. април 1829.
Berlin 29 April 1829.
Indem ich Ew Wohlgeboren um geneigte Entschuldigung bitte
wegen der etwas verspäteten Antwort auf Ihren Brief vom 12-ten
März d. J., muss ich zugleich bedauern, Ihnen nicht einmal Er
freuliches über den Absatz der beiden Werke ( Serb. Wörter
buch und Serb. Lieder ) berichten zu können. Der Erfolg hat
unseren Hoffnungen und meinen Bemühungen für den Absatz
derselben so wenig entsprochen, dass nach Abzug der für ver
kaufte Exemplare eingegangenen Summe und inclusive der Zinsen
ä 5% mir auf die Ihnen damals vorschussweise ausbezahlten 350
R. laut umstehender Berechnung noch ein reines Guthaben von
213 R. 1 gr bleibt, wobei die Ew Wohlgeboren im Juny 1825
durch den Geroldsche Buchh. gelieferten 50 Serbische Sprachlehre
gar nicht in Abrechnung gebracht, dagegen verkaufte 21 Exem.
des Wörterbuches mit aufgeführt sind, deren Berechnung mit H.
Tirka Sie wohl zu übernehmen die Güte haben werden.
Sollten Sie wünschen die nicht abgesetzten Exemplare sämt
lich oder theilweise zurückzunehmen, weil der Absatz nach Ihrem
Brief dort eher zu erwarten ist, so liegen solche jederzeit zu Ihrer
Verfügung bereit, und können, sobald Sie es wünschen, gegen
Deckung meines Guthabens von 213 R. 1 gr an Ew Wohlge
boren abgehen.
Mit Hochachtung Ew Wohlgeboren Ergebenster
K. G Reimer.
Sr Wohlgeboren Herr Dr WukSte fanowitsch
Soll Haben
1824 Januar zahlte ich durch Anton Halle R 50 —
May ,, ,, an Breitkopf & Härtel 300

Zinsen 1 Jahr bis Ende April 1825 ä 5% 17 12
Dagegen empfing ich durch H. Tirka
Serbische Wörterbücher 100 Ex.
hiervon ab als noch vorräthig 79 Ex.
Sind abgesetzt vom May 1824 bis
May 1829 21 Ex.
und bleiben daher zu berechnen ä 3 R. 16 gr 77
und ferner von H. H. Breitkopf & Härtel an A
93
Serbischen Liedern 200 Ex.
hiervon sind noch vorräthig 166 Ex.
eiben als abgesetzt zu berechnen 34 Ex.
3 R. 8 gr 113 8
Ich behalte daher gut 177 4
R. 367 12 367 12
Uebertrag mein Guthaben 177 4
Zinsen von Juny 1825 bis Ende May 1829
5% 35 101/2
Porto Ihres Briefes vom Juny 1826 4/2
Porto Ihres Briefs vom 12 März 1829 6
Bleiben mir in Summa R. 213 1
Sr. Wohlgeboren
Herrn Dr Wuk Steph. Karadgitsch
in Wien.
АСАНУ, 3654.
В у к о в а ü p e п и с к аV , 179—181
[Превод:]
Б ерлин , 2 9 . а п р и л а 1829
М о л е ћ и В аш е б л а ю р о д с т в о д а б л а ю н а кло н о прим и изви-
Iье/he 3601 й ом ало зад о ц н ело г o g io e o p a на писм о о д 12. м а р т а
о. и, м о р а м у ист и м а х и зр а зи т и ж а љ е њ е ш ш о В а м ч а к не
м о гу ни саопш т ит и неш т о пријат но о прођи она д в а д е л а
(Српски рјечник и Српске пјесме). У с п е х т а ко м а л о о д т в а р а
наш им н ад ам а и м о ји м н а ст о ја њ и м а око п родаје п еш их, д а м и , по
о д б и т к у и зн оса прим /ьеног з а п р одат е п ри м ерке, у к љ у ч у ју ћ и
5% к а м а т е, о д он и х В а м а т а д а к а о п р е д у ја м и сп лаћени х
350 ui. п р ем а д о л е н а ве д е н о м о б р а ч у н у о с т а је јо ш је д н о чист о
п от раж и вањ е о д 2 1 3 т . 1 ip ., при ч е м у уо п и п и е н и је за р а ч у -
нат о 5 0 [п рим ерака ] Српске граматике к о је ст е у ј у н у 1825
исп оручи ли преко Г е р о л д о в е књ и ж а р е, а н а веден j e 21 п родаш и
п рим ерок Рјечника, чији h eu te о б р а ч ун имаШи д о б р о т у д а оба-
ви т е ca I. Т ирком .
У колико б и ст е ж ел ел и д а н е п р о д а т е п ри м ерке, све или
делим ично, у з м е т е нат ра!, ј е р се п р о д а ја п р ем а В а ш ем п и см у
м о ж е пре очекиват и т а м о , они В а м у сва к о д о б а ciu oje на р а с -
п о л а ш ь у , и Moiy, чим за ж е л и т е, у з покриће мог п о т р а ж и ва њ а
од 2 1 3 т . 1 ip. д а б у д у у п ућ ен и В а ш ем б ла го р о д с т ву.
С п ош т овањ ем , В а ш еi б л а ю р о д с т в а најпокорн ији
К . Г Р а јм ер
94
ЊеГово благородство iocuogm gp Вук Сшефановић
Д ебиш К реди т
Јан уара 1824. платио сам преко А н т о
на— Х а л е . . T 5 0 .—
м аја ,, ,, Б рајт к о п ф у и Х е р т л у 3 0 0 .—
К а м ат а за 1 Годину д о краја априла
1825 5% ' ' 17.12
Н асуп рош т ом е примио сам о д Г. Тирке:
Срттских рјечника 100 примерака
о д июГа се скида као
јо ш на ст овариш т у 79 ,,
П р о д а т о о д м аја 1824.
д о м аја 1829. 21 ,,
и ост аје cuioia за
обрачун по 3 т. 16 ip. 77 ,—
зат им о д Господе Б р а јт к о п ф а и Х ер т л а
Списке ијесме. 200 прим,
о д w o ia jo in има 166 „
ост аје за обрачун као 3 4 ,,
продат о по 3 т . 8 Гр. 113.8
м о је пот раж ивањ е cvuoia износи 177.4
tu. 3 6 7 .1 2 367.12
П ренос моГа пот раж ивањ а 177.4
К а м а т а о д ју н а 1825. д о краја
м а ја 1829, 5% 3 5 .101/2
П ош т арина за В аш е писмо и з Гуна
1826. 4 l I2
,, „ ,, о д 12. м а рт а 1829. —. 6
О ст аје м ени ук уп н о т . 213.1
Њ е ю в о м 5 /ш ю р о д с ш е у
Г о с п о д и н у д р Б у к у С т е ф . К а р а џ и ћ у
у Б е ч у
48.
ТЕОДОР СУВАЈЏИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Суботица, април 1829
В ы соку Чину
Господине любезно почитаемш Отаць вьпй ме Упутгге
ме васъ молимъ наиучите ме Нераз8манъ я вась любезно мо-
95
лймъ на мое Прошеше склоште тато ш васъ молимъ Мамйце
молитемј тату некамш Буде упом.
Дамј р8ка помоћв Буде я Бысамъ имо волю Старудревну
ствръ допет ш нем о гs Сирома самь Немамь свой Кола Не-
мамь Новаца Ербосамь Ненаучанъ незнамъ Езикей Немецка
Я Быш самъ волю послатш уземлю р8синк8 iимпера

тор S Цар8 Николаю поклонт Ныйн8 дедовынб Царя Петра
расписке злемле Кодъ мене выише Преко сто лкта
А з Б о Н ап и са н о Е с т ь Горе
Vivat Peter Alexevits
Czaar1 von Moscau
Santy Patrony Nukolay Moskaü
Туе Копия ЗвЬда ебнце месяцъ
Костосамъ Вамш доказВемъ Hie право да остане Угарш.
Нека јде у свою землю
К он ец ъ.
Д а в а ъ Б1ъ ж и в т
Высоко Почитаемш Господине Намногая лЬта
БудНе мш упомоћн.
A ü pi/iiü 1 8 2 9 M. Therezi o p o li
Т ео д о р ъ СЪваиНичъ
M : T h a r e z i o p o l
A n Herrn
H errn Vuk Stephanus K a r a ts itu s
Zugrbien.
af V i e n e
Суви печат. АСАНУ, 3961.
Б у к о в а V , 606.
1 Изнад ове речи написано З в е д а
49.
ДИМИТРИЈЕ П ТИРОЛ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Темишвар, 1 мај 1829.
У Темишвару 19. Апр 829.
Љубезни Пријатељу!
Moja je Грам. заиста дуто време у штампарској тавници
лежала, и сад се представити неможете, како се радуем, што
96
се она једанпут ње опростила. Што je она до сад тако стра
дала, узрок je, што су je злоковарни људи опорочили, и из-
датеља не мало уплатили. Сад што јој драго — ja сам учи-
нио, што сам желио; а непријатељи иска роптају колико им
драго.
Гн. Кепен има право, што каже, да сам ja лепо учинио,
што признајем ползу слова њ , љ , ј , али шта значи оно и пр?
без сумље, ваљда се то другога тиче
Честитам Вам, што су Вас Москаљи својим дјејствителн.
членом наименовали; ja се надам, да ћете Ви и Српск: дру-
шства дјејст. членом постати, и годи[ш]њу плаћу имати, која
ће се у своје време тек од Вис: сл: консилијума опредјелити.
По смислу статута тога друшства неће заповедати ћифте, и
доминуси, већ учени људи од карактера, као што ћете из ста
тута видити. А за новце небрините се. Ми смо најпре о том
мислили, па после о другом. Фундус мора се у едно 5. 6. го
дина преко 300.000 подићи. .
Ви сте се у Србији о мени разговарали, а оћете л’ ми и
ону дугачку паузу истолковати приликом?
Ако ми Ви ону књигу die Serb: Revolution & с:, за које
Вас особито молим, непошљете, то ћу гледати, да je ма како
прибавим.
Ja сам прошавшег понеделника на Маџарс: канцеларију
Рекурс за Српске Новине оправио, и зато Вас сад љубезно
молим, да учините добро, да приключено писмо Агенту изру-
чите, и да разберете, имам ли надежду да дозволеније доби-
јем. Том приликом можете и о нашем зазеденију код Мац.
канцеларије разабрати. Шта судите Ви о овом мом предпри-
јатију? —
Ваше С. Пбурске Статуте и join што год ово дана по-
слаћу у Земун на Г Мој. М ЈТазаревића.
Поздрављајућп Вас и Вашу Госпу и љубезну Вашу фа-
милију с одмјеним високопочитанијем остајем и јесам Ваш
истини Приј.
Дим. П. Тирол
П. П. Ако би што добро намој Рекурс изишло, и каква

такса 2 или 3 f Ср. зактевала би се, то молим, такову заме
положите, а я ћу новце Вашој Госпи у Земун оправити.
An Wohlgeborenen, Hohgelehrten
Herrn W u k S t e p . K a r a d z i t s ,
Doctor der Philosophie und Corespondent
und wirklichen Glied mehrer gelehrten Gesellschaften
pr Adresso des H errn M o i s e s M . L a z a r o v i t s .
in S e m l i n
[С друге стране:]
Von Dim. P Thirol.
АСАНУ, 3419.
Б у к о в а п р е п и с к аI V , 604—606.
50.
ВУК КАРАЏИЋ СИМИ МИЛУТИНОВИЋУ
Беч, 8. мај 1829.
У Бечу 26. Апр. 1829.

Љубезни мој Симо!
Фала ти, што си ми с писмо[м] од 13. Марта послао свје-
дочанство за оно новаца, што сам позајмио твоме покојном
оцу Ja сам све мислио, да сам му дао 39 # , и тако ми се и
сад чини; а ти кажеш да нијесам толико него 49 # , Ајде, нека
буде и тако. Ако се с овим свједочанством што1 помогнем,
јавићу ти згодом.
Више ти ништа на ово писмо твоје одговорити немам,
него,1
2 да ће, м о ж е биты, доћи вријеме, кад ћеш ти признати,
да сам ja свагда био, и да сам и сад, много већи3 твој при-
јатељ,4 од свију ови твоји нови пријатеља по царству овоме,
који или су негда били, или су и сад и моји пријатељи, a m i
т аковы као и т во ји ш т о с у .
За5 сад пак, док ти то не признаш, ja не требам од тебе
више никаквога писма.
Твој стари пријатељ,
в.с.к.
Концепт. АСАНУ, 1440а.
Б у к о в а п р е п и с к а I , 42.
1 Изнад прецртано с а м о д а о ћ у ш т о / о ђ и з в а д и п ш .
2 Изнад прецртано д а .
3 Изнад прецртано о н а ј и с т и .
4 Изнад прецртано с т а р и п р и ј а т е љ Б е т р а д с к и .
5 Иза прецртано Н о д о к т о в р и ј е м е н е д о ђ е ja .
98
51
ВУК КАРАЏИЋ ЈОХАНУ ФЕСЛУ
Беч, 8. мај 1829
Пречестњејши Господине,
високопочитајеми пријатељу!
Са особитом жалости шаљем Вам Ваш (или управо наш
заједнички ) рукопис о Србији. Највећи je узрок, што га ни-
јесам могао штампати овај, што сте Ви с оним, што сам Вам
ja дао и казивао, помијешали оно, што стоји у Австријском
војничком журналу (Österreichisch. Militärzeitschrift); пак ja
нијесам ћео (нити сам могао) да п о т врђ ујем ствари, које ни-
ј е с у истините. Из различии биљега и поправљања на Вашему
рукопису видићете, да сам ja врло желио и дуго се трудно,
да Ваш рукопис поправим и наштампам; но никако нијесам
имао с ким са свим га по вољи прерадити, него сам најпослије
прошавшега љета с Берлинским професором доктором Р ан ке
начинио са свим нову књижицу о Србији (Die serbische Revo
lution), од које вам ево овђе један екземплар шаљем. Не сум-
њам, да ћете из ове књижице видити, да за сад о времену
Кара-Ђорђија и Милоша Обреновића ништа више није нужно
штампати; али Ваше описаније народа С рпскош йод 'Турцима,
које je у овој књижици врло кратко, мислим да би и сад било
вриједно штампати, и ja би га сам штампао, да имам новаца.
Знајући ja, да се Ви око овога посла нијесте ни за ка к а в
свој добитак трудили, до само за моју љубав и пријатељство,
и за ползу (Nutzen) и славу народа Српскога, ни мало не сум-
л>ам, да ћете ми опростили, што се овако догодило, те овај
(иначе славни и свагдашње благодарности вриједни) посао
Ваш није могао на свијет изићи. Ако ja сву грађу моју за Срп-
ску историју начисто саставим, и да Бог и срећа, те се с Вама
опет, али на д у ж е вријеме, ђе састанем, онда ћемо ми цијелу
историју Српску на ново писали. И сад да сте Ви којом сре-
ћом овђе остали, ми би ово давно издали на свијет
Шаљем Вам такођер моји пет Српски књига,* од који
ћете у свакој наћи по нешто о Србији.
Имам срећу јавити Вам, да ме je Руски Цар Никола I
(још 4га Јунија 1826те године) помиловао годишњом пен-
сијом од сто дуката „во уважеше засвидетельствован in Ми-
нистромъ народнаго просвЪщешя о пользе приносимой Слав
янской Словесности” (т. j. за Српски рјечник и за пјесме).
7» 99
Г Копитар поздравља Вас љубезно, а ja препоручујући
се за свагда вашој љубави и пријатељству, с истинитим висо-
копочитанијем јесам
У Бечу 8. Маија (по Римск.) 829.
Ваше Пречестности
покоряй слуга
Byк Стеф. Караџић
* (4 Данице — од године 1826, 1827, 1828 и 1829 и
Милоша Обреновића)
Sr Hochwürden
Herrn Abbe J. Fessl (P T.)
in G r ä t z
LAPP 2F 54.
A r c h iv f ü r s la v is c h e P h ilo lo g ie , 1900, XXII, 633—634.
1 Испод датума дописано туђом руком 1 јун, датум пријема писма можда.
52.
ВУК КАРАЏИЋ — ФРИДРИХУ ПАВЛОВИЧУ
АДЕЛУНГУ
Беч, 9. мај 1829
Вена 27 Апреля 829
В. П.
м. г
Въ1знакъ моего глубочайшаго высокопочтешя честь имЬю
послать В. П. экземпляръ книги die Serbische Revolution.
Честь имЪк> препроводить къ В. П. письмо Г Копытаря.
Прилагаемый же у сего пакетецъ прошу покорнейше отпра
вить Петру Ивановичу Кеппену.
На сихъ дняхъ я2, по приглашенпо М. О. верх. в. народа
Сербскаго, отправляюсь въ Сербию, где, естьли только обсто
ятельства позволетъ, намереваюсь продолжить собираше на-
родныхъ Сербскихъ песней и3 прочихъ матерјаловв для Серб
ской и вообще Славянской Исто pi и.4
Поручая себя милостивой благосклонности и покрови
тельству В. П.5, съ глубочайшимъ высокопочтснiемъ и равно-
юже преданностпо честь имЬю быть
В. П. etc
Б у к о в а и р е и и с к а 1 1 1 , 452.
100
1 Испред ове речце прецртано С ъ .
2 Иза ове речи прецртано п а па у наставку написано п о .
3 Прецртано д р [ у т ш ъ ] и у наставку написано п р о ч и х ъ .
4 Наредна реченица прецртана Е с т ь л и б ы В . П . б л а ю и з в о л и л и у д о с т о и ш ь
м е н я В а ш и м ь п и с ь м о м ь .
5 Било В . В . па друго В . преправљено у Я.
[Превод:]
Беч, 2 7 аирила 1829.
Ваше йревасходст во, милостивы господине,
У знак мог најдубљег поштовагъа част ми j e д а В ам по
ш а/ьем примерах књ т е Die Serbische Revolution.
Част ми j e д а Ваш ем п р евасходст ву упут им писмо L
Копит ара. Што се тиче пакетића у upu.ioly, покорно Вас
молим д а 1а пош аљет е П ет р у И ван ови чу Кепену.
Н а п озив 1 М илош а Обреновића, e p x o e m i вође cpücKoi
народа, ових дан а полазим у Србију, где нам еравам , сам о ако
м и прилике д о зво л е, наставити с прикупљањ ем српских на
родных песам а и друге грађе за српску и уопш т е словенску
ист орију.
П репоручујућ и се Ваш ој м и лост ивој блаюнаклоносши и
покровит ељ ст ву, с најдубљ и м пош т овањ ем и оданошћу, част
ми j e бити
Вашег п ревосходст ва, итд.
53.
ВУК КАРАЏИЋ — ДРУШТВУ ЗА ИСТОРИЈУ И СТАРИНЕ
РУСКЕ ПРИ МОСКОВСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ
Беч, 9. мај 1829.
В. П.
м Г
Прежде пЬсколько дней я имЬлъ щаопе нолучить отъ
14го Марта прошлаго года, съ подтело В. В. посланный
мнЬ дипломъ Общества Исто pin и древностей Россшскихъ,
на зваше дЬйствительнога члена. За честь,1 сделанную мнй
симъ отличдмъ, прошу покорнейше В. П. во имя Общества
принять- мою чуветшпельнt йшую благодарность, съ увЬре-
шемъ, что я съ величайшею радоспю употреблю всякш слу
чай, которымъ бы могъ показать себя достоинымъ сей чести.
При семь честь имЬю послать Обществу экземпляръ die
serbische Revolution.3 Сстьли бы зналь, который изъ мною4
изданныхъ книгъ Общество не имЬеть, я бы съ радостью ихь
всЬ послалъ,
101
На сихъ дняхъ я, по гтриглашешю М. О., верховнаго вож-
да народа Сербскаго, отправляюсь въ отечество мое, СербЈкч,
гдЬ, естьли только обстоятельства позволять, намЬреваюсь
продолжить собираше народныхъ Сербских пЬсней, и прочих
матерЈаловЋ для Сербской и вообще Славянской Исторш.
Поручая себя милостивой благосклонности и покрови
тельству В. П., съ глубочайшимъ вьгеокопочтешемъ и равно-
юже преданности честь имЬю быть
В. П.
ВЬна 27 Апр-кта 829. М. Г
покорнейшими слугою
Б у к о в а й р е Г ш с к а V , 585.
1 Прецртано з а .
2 Прецртано и з я в и ш ь о б щ е с т в а .
3 Прецртано в ь .
4 Прецртано м о и х ь .
[Превод:]
В аш е п рева сх о д ст во ,
м илост ивы господине,
П р е неколико д а н а и м ао са м ep eh y д а прим им д и п л о м у
р е д о в н о ! члана Д р у ш т в а за и сш ори ју и р у с к е ст арине, ко ја
м и j e п ослат а 14. м а р т а , с пот писом В аш еi високоп рева-
с х о д ст в а . З а част к о ја м и j e у к а за н а о ви м признагьем пре
покорно м ол и м В аш е п р е в а с х о д с т в о д а у и м е Д р у ш т в а
прим ит е м о ју н ајср да ч н и ју за х в а л н о с т , с у в е р а в а њ е м д а ћ у
се с н ајвећ ом р а д о ш ћ у у с в а к о ј прилици ст арат и д а п окаж ем
д а сам д о ст о ја н о в е част и.
У једн о и м ам ч аст д а Д р у ш т в у п о ш а љ ем прим ерак Die
Serbische Revolution. K a g б и х зн а о к о је м о је клыпе Д р у ш т в о
нем а, р а д о би х св е п ослао.
О в и х д а н а , на п о зи в М и ло ш а О брен ови ћ а, в р х о в н о i
вођ е cpücKoi н арод а , о дл а зи м у с в о ју о т аџ би н у, С р б и ју, ige
н а м ер а ва м , са м о ако м и т о прилике д о з в о л е , д а наст ави м
са к уп љ а њ е срп ск и х народны х п есам а и д р у ге грађе з а срп ск у
и у от и т е сл о вен ск у и ст ори ју.
П р еп о р уч ујућ и се м и л о с т и в о ј блаю н аклон ост и и покро-
в и т ељ с т в у В аш е! п р е в а с х о д с т в а , с н а јд уб љ и м п ош т овањ ем
и одан ош ћу и м ам част биты
Б еч , 27 априла 1 8 2 9 . Ваш е! п р ева сх о д ст ва ,

милост ивы господине,
102
54.
ВУК КАРАЏИЋ — ПЕТРУ ИВАНОВИЧУ КЕПЕНУ

Беч, 9. мај 1829
ВЬна 27 Апреля 1829.

Милостивый Государь
Петръ Ивановичи!
Благодарю Вась покорнЬйше за письмо Ваше писанное въ
Симферополь 17./29.1юшя и 23.1юшя с. с., а заключенное въ
ОдессЬ 14./26. 1кшя прошлаго года, которое я имЬлъ честь
получить въ БЬлградЬ (при концЬ прошлаго года).
К рат кое р ук о в о д с т в о къ п ознаш ю все.ш рне ucuiopie (Теор
ия Лазаревича Зорича) я еще не видЬлъ. Можетъ быть въ Кра-
гуевцЬ есть оно, но я забылъ искать его. Покупаше типо-
графш отложено до рЬшешя Судьбы Сербии Мушицкш
давно ужь не писали мнЬ. У насъ теперь вь Венгрш довольно
Епископовъ. С т анковичь Офенскш, Х раниславъ Пакрачкш,
М ануиловичъ Вершецкш, Н ест о р ь 1оанновичъ Арадскш, и
Раячичъ Далматинскш.
Стойковичевъ переводи Н. 3. на Сербскш языки я еще
не имЬлн случая получить, но видЬлъ оный и читали, и могу
сказать, что они худЪ йш т всЬ хъ переводовъ. Можетъ быть я
это докаж у. Милоши Обреновичь, верховный вожди на
рода Сербскаго, поладили меня си Германомъ, сколько бы ло
возм ож но. Германн даже разказывалъ нами, каковыми обра-
зомъ они ук ралъ мою рукопись. И другая сестра (Соса,
дЬвка) Демелича умерла. МладЬйшш брать изъ нихъ здЬсь
въ гвардш, npoaie въ БанатЬ. По приглашешю Милоша
Обреновича я на сихъ дняхъ опять отправлюсь въ Cepöiio,
гдЬ, естьли только обстоятельства позволетъ, намЬреваюсь
продолжить собираше народныхъ Сербскихъ пЬсней и про-
чихи матерјалови для Сербской и вообще славянской Исто-
рш. Рускаго пашпорта я немогъ достать, но, си большими
грудомъ и хлопотами, достали здЬшнш. Я отъ сюди отправ
ляюсь си семействомъ моими, но намЬреваюсь оставить оное
въ ЗемлинЬ, гдЬ сынъ мой си половины года находится въ
училищи НемЬцкомъ (да бы и Сербски научили). Письмо
А. С. Шишкова къ Милошу Обреновичу имЬло бы хорошш
успЬхъ естьли бы только была другая обстоятельства.
Честь имЬю послать Вами экземпляръ книги Die Serbische
Revolution
Я издаль Забавники и за 1829 годи, но не содержись
ничего особеннаго, и какъ въ отсутствие моемъ печатанъ ви
ЮЗ
Офенк, то здксь нкть ни однога экземпляра (ибо для ш т ем п ла
хлопотно приносить здЪсь подобный книги): однакожь съ
временемъ я постараюсь доставить Вамъ одинъ экземпляры
На сихъ дняхъ я имЬлъ честь получить дипломъ отъ Об
щества Исторш и древностей Россшскихъ (изъ Москви), на
зваше члена дкйствительнаго, но это Вамъ безъ сомнкшя
известно. — Хотя намь непрестанно жаль, что Вы отправи
лись изъ Петербурга, однакоже радуемся тамошнему гцастгю
Вашему, и желаемъ отъ всего сердца, чтобы оно Вамъ всегда
было постоянно! Естьли бы Вы пришли въ Валахпо, тогда
бы могли мнк послать письмо чрезъ Германа. _— Не знаю,
получили ли Вы Шаффарикову новую книгу, Über Abkunft
der Slaven? —
Съ истиннымъ высокопочтешемъ и преданностпо честь
имкю быть Вашимъ покорнФйшимъ слугою
Вукъ Стеф. Караджичь
[Кепенова напомена:]
П о л у ч . в. С П Б -Ъ 20 о кт . 1829.
А АН, ф. 30, оп. 3, ед. хр. 106, лл. 24—25.
С л а в я н с к о е и с т о ч н и к о в е д е н и е , 192—193.
[Превод:ј
Б еч , 2 7 а и р и л а 1829.
М и лост ивы господине П е т р е И в а н о в и ч у ,
Н ајп окорн и је В а м з а х в а љ у је м за В аш е писмо к о је ст е
м и писали у С и м ф е р о п о љ у 1 7 /2 9 . ју н а , и 2 3 . ју н а по ст а р о м
к а л ен д а р у, а завр ш и л и у О деси 1 4 /2 6 . ј у л а п рош ле године,
к о је са м и м ао част д а д о б и је м у Б ео гр а д у п р ед к р а ј прош ле
године.
Кратки приручник за познавање светске историје Ъ ор/рг
Л а за р е в и ћ а Зори ћ а јо ш ни сам видео. М о ж д а га ггма у К р а гу-
је в ц у , али са м за б о р а в и о д а га т раж и м . — К у п о ви н а ш т ам п арије
одлож егш j e д о к се н е р еш и су д б и н а С р б и је. — М уш и ц ки м и
већ од а вн о није п и сав. М и са д а и м ам о у М а ђ а р с к о ј д о с ш а
епископа: Станковић б уд и м ски , Хранислав п акрачки, Манусло
вий врш ачки, Нестор Јовановћ а радски и Рајачић д а л м а
т ински.
С т о јк о ви ћ ев п р ев о д Н о в о г з а в е т а на српски је з и к jo in
нисам и м ао прилигсе д а д о б и јем , али са м га ви део и чиш ао и
м о гу р ећ и д а j e т о најгори од свих превода. М о ж д а h y j a иго
и доказати. М и л о ш О б р ен о ви ћ , вр х о вн и во ђ а српског н а р о д а ,
п ом ирив м е j e с Г ерм аггом , колико je то било могуће. Г ер м а н
н а м j e чак причао к а к о j e украо м о ј р у к о п и с , — И д р у га Д е м е -
104
jiuheea сесш ра (C oca, дево јк а ) у м р л а је . Њ и хов најмлиђи брат
j e о ege у гардгг, ост али су у Банат у. Н а позив М илош а Обре-
новића j a ћ у ових дан а ойет отићи у С рбију, где, ако м и сам о
д о з воле прилике, нам еравам д а наст авим сакуп љ ањ е српских
народних песам а и друге грађе за срй ску и уопш ш е словенску
историју. Р уск и пасош нисам могао добиши, али сам с шешком
м уком и нат езањ ем добио овдаш њи. О длазим одавде са својом
йородицом, али гъу нам еравам ост авит и у Зем уну, ige се м ој
син од полугођа налази у не манкој школи како би научно и
српски. П исм о А . С. Ш ишкова М и лош у О бреновићу имало би
лей усп ех , кад би сам о биле друге околносиш.
И м ам част д а В ам пош аљем примерах кгьте Die Serbische
Revolution.
И здао сам Забавник и за 18 2 9 . годину, али он не садрж и
ништа нарочито и, пошто j e у м ом о дсусш ву шшампан у
Б удим у, овде нема uujeguoi примерка (je p j e због ж т а отеж ано
доносит и овам о сличне кгьте)', ипак, за неко врем е, посш араћу
се д а В ам пош аљем једа н примерах. О ви х дан а имао сам часш
д а добијем диплом у о зв а њ у редовног члана Д р у ш т ва за исто-
р ц /у и ст арине р ус к е , али то В ам j e ст урно познашо. И ако
нам j e веом а ж ао ш то ст е отшили из П ет рограда, р а дујем о
се, ипак, Ваш ој т амогињ ој cpehu и од c e e i срц а ж елим о да
Вас она у век прати\ К ад бист е Ви дош ли у Влаш ку, могли
бист е м и послати писмо преко Г ерм ана. — Н е знам д а ли ст е
добили Ш аф арикову н ову кныпу Über Abkunft der Slaven?
C истинским пош т овањ ем и преданошћу имам часш оиши
Ваш препокорни слуга
В ук Ст еф . Караџић
П рим љ ено у П ет рограду 20. окт обра 1829.
55.
ВУК КАРАЦИЋ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
Беч, 9 мај 1829.
В[аше] Књ[ажеско] С[ијатељство],

Пр[емилостиви] Г[осподару]!
С највећим високопочитанијем имам чест послати Вам
два екземплара од књиге Serbische Revolution, коју je овђе
лањскога љета с мојом помоћу написао Берлински професор
Л. Р Овај1 екземплар у црвеној свези послао je мени исти
105
Л. Р., да га пошаљем В. Књ. С., а овај2 у зеленој ja шаљем,
да се тај лијепи не прља читајући. Моја ће превелика награда
бити, ако В. Књ. С. и у овој књизи нађете знаке моје непре-
стане љубави к народу и отачанству нашему, и особите при-
вржености к Вама.
У идући уторник (посљедњега овог мјесеца) ja мислим,
у име Бога, одавде поћи с фамилијом у Земун.
Препоручујући се свагдашњој милости В. Књ. С., и цје-
лујући Вам десницу и скут, с највећим високопочитанијем
јесам
У Бечу 27 Априлија 1829. В. Кн>. С.
Концепт. АСАНУ, 1440 6.
п р о п и с к а I I , 600—601
Б у к о в а
1 Прецртано л и је п и .
2 Прецртано g p y iu .
56.
ВУК КАРАЦИЋ АЛЕКСАНДРУ СЕМЈОНОВИЧУ
ШИШКОВУ
Беч, 9. мај 1829
В. В
м. Г
Высоко почтеннейше1 письмо ваше отъ 18го Ноября
прошлаго года,2 я имЪлъ честь получить въ Сербш, за кото
рое приношу В. В. чувствителнЪйшую мою благодарность.
Какъ мнЬ. къ шастмо, удалось достать здесь пашпортъ
въ Cepöiio, то я теперь опять, по приглашен™ М. О. верх,
в. народа Сербскаго, отправляюсь въ оную3 на неопределен
ное4 время. Между тЬмь естьли приключится В. В.5 имЬ гь
въ чемъ нибудь надобность въ здЬшнимъ краяхъ, то изво
лите6 относться къ Г Копытарю,7 костосу [!] Императорской
здешней библютеки,8 который съ радостно послужить Вамъ
во всемъ. А я и въ Сербш всегда буду почтить величайшею
должноетно и честiio9 послужить въ чемъ нибудь В. В. или
Академш.
При семь честь имйю препроводить къ В. В. одинъ па-
кетецъ Г Копытаря, и одинъ екземплярь die serbische Revo
lution для10 Академш.
Желая отъ всего сердца, что бы Господь драгоценнейшее
здраы'е В, В. укрепилъ еще на многая лета, и поручая себя11
106
Вашей милости и покровительству, съ глубочайшимь высоко-
почтешемъ и безконечною12 благодарности честь имЪю быть
ВЬна 27 Апркчя 829. В. В.
М. Г
В у к о в ап р е т с к а I I I , 519—520.
1 Пре овога било па прецртано С ъ в е л и ч а й ш е ю р а д о с т ь ю я и м Ъ л ъ ч е с т ь
п о л у ч и т ь .
2 У наставку прецртано з а к о т о р о е .
3 Изнад прецртане речи C e p o i w написано о н у ю .
4 Иза негације прецртано: и з в Ь с т н о е и натписано о ь ь р е д Ъ л е н н о е .
5 После овога прецртано б у д е т .
6 Прецртано м о ж е т е с ь и натписано и з в о л и т е .
7 После овога написано на прецртано й/[блютекару ?].
8 Било б и б л ь в е к и , па 0 преправљено у ш .
9 Инструментал ч е с т и преправљен у ч е с т ь ю .
10 Написано латииичко д па прецртано.

П Иза овога уметнуто па прецртано в с е г д а ш н е й .
12 Префикс б е з натписан изнад преиртаног д о .
[Превод:]
Ваш е високопревасходст во,

милост иви господине,
Ваше веом а цењено писмо од 18. новем бра прошле Юдине
имао сам част д а примим у Србији, за ш та Вашем високо-
п ревасходст ву израж авам с во ју најсрдачнију захвалност .
П ош т о ми je , срећом, пошло за р у к о м д а о еде добијем
пасош за Србију, сад опет, на позив М илош а Обреновића,
врховн оi вође cpücKoi народа, одлазим т ам о на неодређено
време. М еђут им , ако се goiogu д а Ваш ем високопревасход-
ст ву б уд е нешто т ребало у овдаш њ им крајевим а, изволит е
се обрат ит и 7. Копит ару, к уст о су овдаш њ е Ц арске библио
т еке, који he В ам се р а до у с в е м у nahu на ус л у зи . А j a hy и у
Србији смат раиш за н ајвећ у дуж ност и част д а б удем на
усл узи Ваш ем високоп ревасходст ву или Академији.
О вом приликом имам част д а пош аљем Ваш ем високо
п ревасходст ву је д а н пакетић i. Копит ара и је д а н примерок
Die Serbische Revolution за А кадем ију.
Ж елећи од ceei срца д а Г осп од веом а драю цено зд р а вљ е
Bauieia високопревасходст ва укрепи на јо ш м ною io g m a ,
и препоручујући се В аш ој милост и и покровительст ву, с нај-
дуб љ и м пош т овањ ем имам част бити
Беч, 27 априла 1 8 2 7 Baiueia високоиревасходсш ва

милост иви господине,
107
57
АЛЕКСА СИМИЋ БУКУ КАРА1ДИЋУ

Београд, 1 јуни 1829
Високоучени Господине Буче!

По препоручи вашой, говорио самъ Делину даби вамъ
дао свою кућу подъ кирјкт, но нисамъ се помогао. Каже да
му е тамо у кући све покућанство, еръ овамо Hie ништа пре-
нео, а особито пустю е и едногъ жениногъ Рођака, тему седи
у оной кући у авлш, и надгледа те ствари. Дакле гледайте
за васъ квартирь на другомъ месту.
У Београду 20г Main 1829 вашь нргятелъ

А. Симићв.
Господину Вуку Стеф: Караџићу
доктору философте и проч:
у Зем уну
[Жигови:] Tur Sigillum sanitatis
АСАНУ, 3687
В у к о в а V , 211.
й р е ш с к а
58.
УРОШ ЛАЗАРЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Земун, 5. јуни 1829
У Земуну 24» Mai а 829.

Любезный Г дне!
Синойь доцканъ инемо прими од васъ, из кота разумело
да сте се якш намене ополчили, й мене акш вамь Новде недо-
несемъ јоште данасъ путемь другимь мене тражитй, тому се
никада небы надо, [авамь истин» сада каш своему искренному
npiarejiio исповедамъ да вамь за сада дати немог», али за
кратко време хоћу се постаратй, васъ каш моега йскренногъ
Прјателл неувредити, саставити макаръ одкудъ и васъ поште-
но намйрйтй, за кое васъ искренно молймь дабысте одь ва-
шегъ Намйреша одусталй и јошв кратко време мене каш
вашега пр1ателя причекалй, може быти даће доћи време даћу
вамь я моћи моје къ вамй ПрЈазелство мођи ноказати. Вы
108
можете й имате право мене тужитй й осрамотитй, које я јошв
и одъ мојИ Непрјателл тргао нисамь, дакле надамь се да имой
Пр1атель то неће учинити. Ьабы вол io умрети не голь комъ
едну крайцару закинута.
Остаемь вашь искрени Прјателв
У; Лазаревичь
[На полеђини:}
Вйсокоученному Господин 13
Вук Стефанъ Карачичу
да вручится съ чеспю
у Зем ут .
АСАНУ, 3930.
В у к о в а V , 570.
и р е т с к а
59.
ВУК КАРАЏИЋ ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Земун, 8. јуни 1829.
У Земуну 8. јун. (по Ваш.) 829.
Данае je 14ти дан како сам у Земун дошао, али Вам прије
нијесам могао писати, јер нијесам знао, на чему сам. Једва
сам добио допуштење, да оставим овђе жену и ђецу, и то само
на мјесец дана, а међу тим да се старам добити им пасош
из Беча, да могу у Земуну сједити. Зато Вам сад морам доса-
ђивати и молити Вас, да гледате преко кога знате, да извадите
такови пасош мојој жени и ђеци на годину дана (а ако je мо-
гуће и на више). Ви знате, да je моја жена Бечкиња и Аустриј-
ска поданица. Куда би ja сад знао жену и ђецу у Т ур с к у во-
дити? Па кад би ja то баш и наумио чинити, опет мислим да
би ваљало, да ми сваки Аустријски Наметан генерал и мини-
стар каже, да то засад не чиним. Сад Ви гледајте тамо како
Вас Бог учи.
Ja сјутра или прексјутра мислим у име Бога прећи, на
ону страну Онамо je све здраво и мирно; него због болести,
која се, по новинама, гласа у Влашкој, контумац je овђе од
ономадне подигнут на 21 дан.
Прекјуче je овђе дошао и Стеић, и сјутра полази преко
Митровице у Шабац.
Из Пеште сам Вам послао два посљедња Љетописа, које
ћете примити преко Г Меглицкога.
Шаффарик ми je казао, да je послао Вама оно, што je
мени дужан. Ja се надам, да сте Ви до сад примили од Г Тир-
10 9
ке моју т рећ за они 160 f. СМ., што сте ми на пооду дали.
А то, што ми je Шаффарик послао, и друго ако што од куд
за мене дође, молим Вас да пошаљете овђе мојој жени (преко
Г Тирке? Или по делижанцу управо на њу — im Hause des
Herrn Johan. Kara-Mata1). А писма за мене управите преко
В асилија В асил ијеви ћ а, као и од прије.
Поздрављају Вас многи пријатељи, а особито онај ша-
љиви дугачки Коста. Ja ћу Вам из оне стране писати, а и Ви
гледајте мене да обрадујете писмом.
Вук Стеф. Карац[ић]
[Дуж леве маргине на 1 страни:]

Молим, то писмо предајте мојој пуници.
П. П. Ево Вам описанија жене12 моје за пасош.
Анна Караџић, рођ. Краус С њоме je син С а в а од 9

32 стара година, кћи Р о з а од 7, В а
закона Римо-католичкога с и л и й од 4 и В и лх елм и н а 3
раста малога од 10 мјесеци.
косе смеђе
очију црномањасти
уста средњи (пропорц.)
носа
Herrn v. K o p i t a r ,
Custos an der k. k. Hofbibliothek (P. T.)
in W i e n .
[Жигови:] Semlin Wien
14
6
АСАНУ, 1692.
В у к о в а I , 334—335.
п р е п ч с к а
1 У кући господина Јована Карамате.

2 Прецртано испред ове речи М о .
3 Поновљено В а с и л и ј а , па прецртано.
110
60.
УРОШ ЛАЗАРЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ

У Земунб 28й Maia 829.

Вйсокопочитаемй Г дне!
Мсамь васъ врло увредю й заслуж8емь да се на мене срди-
те, алй ясе надамь даћете вы менй каш своему прјателк» и опро-
ститй дая моје обећанк никакш до данасъ нйсамь мого ис-
пунити, ясамь се надаш доданасъ вамй баремь половину
преправити, алй никакш немого, гдй годъ имамъ примй, ни
крайцаре добити нйсамь мого, и такш васъ jouib сада молимъ
дамй учйните ову любовь кою вамь никада заборавити нећу,
давамь дамь Облигацию колико самь вамь дужанъ. За Мць
дана за вашу сигВрацпо пакь оставите кодь ваше Госпоје,
илй гдй вы хоћете, пакь ћу я ако не пре алй за мць дана си-
гурно вамь са великом благодарноспю платитй. Остаемь
себе вашой Любвй препоручуюйи вашь Нижайшй слуга
У Лазаревичь
Високоученоми Гдинб
Вук Стеф. КарачИћу
съ чесию ___
у Зем унЯ АСАНУ, 3931.
Б у к о в а п р е п и с к а V , 571.
61.
Пожаревац, 20. јуни 1829.
Poscharewatz den 20. Juny 1829.
Theuerste Gattin!
Vor acht Tage bin ich hier glücklich angekomen und sehr
gut aufgenomen worden. In einigen Tagen gedenke ich von hier
nach Kragujewatz abreisen, von wo ich dir wieder schreiben
werde. Unterdessen schreibe du mir bald, und den Brief gieb
(oder schicke) dem Herrn v Wassiliewitsch, er wird wissen, wie
er mir denselben schicken wird. Küsse mir vielmahl unsere
liebe Kinder Griisse mir auch unseren Hausherrn und die Haus
frau, und andere Bekanten.
111
Grusse auch die Wawi, w en s ie b ra v is t (schreibe mir, wie
bist du mit ihr zufrieden).
Du kanst mir mehr schreiben.
Dein getreuer Gatte Wuk
P. S, Grüsse mir auch die Frau v Bratoglitsch (d. i. die

Mahlerin), und ihren Nachbar (Herr v Duma). Schreibe mir,
ob die Mina nach mich fragt? Ob sie jetzt schon ruhiger schiafft?
Auch den Herrn v. Kolarewitsch (wo die Rosa stricken
lernt) und alle seine grüsse (bey der Gelegenheit werde ich auch
ihm schreiben). Der Sawa soll den Herrn Oberlehrer meiner
seits erüssen.
Wuk
An
die wohlgeborene Frau
A n n a K a r a d s c h its c h
(im Hause des H errn Johah

v K a r a -M a td )
in S e m l i n .
[Жигови:] Tur Netto di fuora et di dentro
АСАНУ, 8532/59.
[Превод:]
П о ж а р е в а ц , 2 0 . ј у н а 18 2 9 .
Н а јд р а ж а c y ü p y io ,
П р е о с а м д а н а срећ н о с а м ст игао о в а м о . В р л о с а м л е п о
д о ч ек а н . К р о з н еко л и ко д а н а н а м е р а в а м д а о т п у т у је м з а К р а -
iу је в а ц , о д а к л е ћ у гаи п он о во й исат и. T u м и у м е ђ у в р е м е н у
о д м а х напиш и п и см о и д а ј (и л и п о ги а љ и ) го сп о д и н у В а си л и -
је в и ћ у , он h e зн а т и к а к о д а м и Га д о с т а в и .
П о љ у б и м и п ун о п уш а н а ш у д е ц у ! П о з д р а в и и н аш его Газду,
га зд а р и ц у и о с т а л е п о зн а н и ке.
П о зд р а в и и В а ви ако je ваљана ( пиш и м и к а к о си њ о м е
за довољ н а )
М о ж е т м и вш и в йисат и.
T e o j верн и су п р у г
В ук
П о з д р а в и и го сп о ђ у Брат оГлић (т ј. с л и к а р к у ) и гьеног

с у с е д а , госп о ди н а Д у м у .
П и ш и м и д а ли М и н а п ит а з а м е н е . Д а ли с а д а м и р н и је
ей а ва ?
112
П о з д р а в и и ш кођ е и ю с и о д и н а К о л а р еви ћ а ( ig e j e Р о з а
уч и л а плепгегье) и све гьею ве ( j e д н о м п рили ком п и саћу и њ е м у )
Н ека С ава п о зд р а в и господина ва ш еi у ч и т е љ а с м о је
ст р а н е
В ук
Б л а г о р о д н о ] јо с п о ђ и Ани Караџић
( у к у ћ и г о с п о д и н а Ј о в а н а К а р а м а т е
З е м у н
62.
ЈОВАН ПОПОВИЂ МОСТАРСКИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Псшта, 29 јуни 1829
Любезный ггршшине!
ripie десетъ година послао на Г Гакшића неколико сто-
тина мои Таблица Стаыстички за Cepöito. отъ кои се едва
неколико ексемплара продати могло а што се продали не
могаше, депозитирато е кодъ Берзака грговца Београдска.
1-а нисамъ быо у состоятю то заоставше таблица число дояко
добили, зашто веле, да се изъ Тереке неда ништа амо пре-
нети: а мени на срц8 лежи, да баремъ то неколико таблица
сасобомъ у Дал маю ю понесемъ. Ако се Вы уздате у себе, да
Вашими посредствовашемъ у Генерала, или Карантине Ди
ректора, премЬштеше мои таблица изъ Cepöie амо ичдТйство-
вати можете: немойте трбда пожалили, и не отрецыте ми те
любови. Ако буде потребно, изволите ово мое писмо Г Бер-
зак8 показали, по коему бы онъ тимъ скор1е Таблице Вама
предали потрудио се. Я ћу юшть мало вышше отъ месецъ
дана овде пребывали, а међути мь надамъ се, да ћете ми :а-
блице послали моћи у Пешт8. Да сто година пишемъ кньиге,
никадъ erga commissionem у Турскб кньига давао не бы. !а
се надамъ, да ми што у овомъ предмет!* одговорите, и остаемъ
у Пешти 29. 18на s. п. 829 Вашъ
искрены Мостарск[й
Clarissimo Viro Vukio Karazsits A A. L. L.
Philosophie Doctori, et complurium Eruditar
Societatum Membro corespondenti
Z e m lin i
Воштани печат c иницијахшма ЈМ Р

АСАНУ, 3101
Б у к о в а I V , 202.
8 Преписка IV и з
63.
ВУК КАРАЏИЋ — АНИ КАРАЏИЋ

Крагујевац, 30. јуни 1829.
Kragujewatz den 30. Juny 1829.

Theuerste Gattin!
Deinen Brief von 25. d. Monathe habe ich gestern empfan
gen. Mir ist sehr leid, dass die Kinder so krank sind, besonders
wegen den Sawa, da er die Schule versäumt! Heute schicke
ich dir 6 Dukaten, die du dort durch einen Kaufman bekomen
wirst. Die Dukaten kanst du bey dem Hausherr (H. v Karamata)
wechseln, oder schicke dem Herrn v Wassiliewitsch dass er dir
wechseln lasst (du wirst um einen jeden bekomen könen 11 f.
30 oder vielleicht 11 f. 40 Xr W W ) In dem Falle, dass du
etwas wiederum brauchen solltest, du sollst zum Herrn v Wassi
liewitsch hingehn. Mich freuets, dass dir die Frau v Kara
mata ein Mädchen gefunden hat. Mir ist leid, dass die Wawi
so unangenehme Nachrichten von Wien bekomen hat; aber durch
ihre Kränkung kan sie nichts helfen, sondern sie soll schauen,
dass sie die Aeltern durch ihre gute Aufführung erfreuet, und
ihnen nicht, durch schlechte Aufführung, noch grössere Kumer
macht. Dies soll ihre grösste Sorge und Bestrebung seyn.
Dem Herrn Johan Kowatsch werde ich diese Täge schreiben,
unterdessen wen du ihn sehn solltest, grüsse ihn und alle seinigen,
grusse auch den Herrn v Wassiliewitsch. Schreibe mir bald
(so bald du dieses Geld bekomen hast), besonders schreibe mir,
ob den Kindern besser ist.
Gruss und Empfehlung an die Frau Kara-Mata und an den
Herrn (wen er zu Hause ist), auch an alle übrigen Freunde und
Bekante. Küsse mir vielmahl unsere lieben Kinder Grüsse auch
die Wawi, und erinere sie öfters an meine Ermahnungen. Ich
verbleibe auf inter dein getreuer Gatt
Schreibe mir auch ob die Uhr gut geht?
Wuk
An
A n n a K a r a d s c h its c h _
(im Hause des H errn Johan

v. Kara-M ata)
in S e m lin
[Жиг:] Tur
АСАНУ, 8532/60-
114
[Превод:]
К рш ујевац , 30. ју н а 1829
Н а јд раж а cyupyio,
Ј уч е сам примио т воје писмо о д 25. o eo l м есеца.
Веома м и j e ж а о ш т о су дец а т ако болесна, а нарочито
С ава, пош то и зост аје из ш коле. Д а н а е ти ш аљ ем б ду к а т а
по је д н о м е т рю вц у. Д у к а т е м ож еш променити к о д Газде ( Гос
подина К арам ат е) или их пош аљи Господину Василијевићу
д а и х он д а д а се промене. За сваки hem моћи д а добијеш по
I l f 30 или м о ж д а 11 / и 40 K r W W У сл уч а ју д а иш јо ш
нет т о б у д е пот ребно, обрат и се он да Господину B aciuiujesuhy.
Р а д у је м се ш т о ши j e Госпођа К арам ат а пронаш ла девојку.
Ж ао м и j e ш то j e Вави доби ла т ако лот е вест и из Бена. Али
њ ена пат ња не м ож е т у ништа помоћи, вен нека i.iega д а обра-
g y je р о д и т е л е својим добрим понаш ањ ем и д а им не правы,
лош им понаш ањем, јо ш в е ћ у м у к у . To нека jo j б у д е Главна брт а
и т еж њ а.
Г осп оди н у Јован у К о ва ч у писаћу ови х дана, ако Га у м еђ у-
врем ен у б уд ет видела, поздрави Га, као и свс n eio e e. П оздрави
и Господина Ваеилијевића!
Пиши м и што пре ( чим б уд ет добила oeaj новац) наро
чито м и пиши д а ли j e деци бољ е.
П оздрав и пош ш овањ е Госпођи К ар а м а т а и Господину ( ако
j e к о д кућ е) а т акође сейм ост алим пријат ељим а и позна-
ницима! П о љ уб и ми пуно пуш а наш у g p a iy де ц у !
П оздрави и В ави и п одсећај j e чешће на м о ју о т м е н у !
О ст ајем за увек т во ј верни cy ü p y i
Б ук
Пиши м и и да л и саги д о б р о ра ди .
Б л а го р о д н о ) Г о сп о ђ и Ани Караџић
( у к у ћ и Г о сп о д и н а Ј о в а н а К а р а м а т е )
Земун
64.
Пешта, 2. јули 1829.
Бллгородни Господин.-!
По налогу Вашег почитаемог од 23г пр. оправио сам
чрез неког Мијаљка све наручене Музикалие, кое изволите
115
по дољнем рачуну примите и мени долазеће оправите. Ja
сам и на Господина М и л а н Б ег О б р е н о в и ћ а неке ствари опра-
вио из међу коимаће и за Вас Зачитне Матице бита. Г Светић
већ овамо 4-то писмо пише како ће ми се осветите, он je ми-
слио даћу ja његову лаж прећутети, а и Магарашевић скаче.
У Печатњи су опет 4. дјела Цвеће, Лјетопис, Еликон,
и некаква Симпаыа. Г Костић ми ови дана каза, да je Г Ли
мит П. Тирол овде код Конзилке одбачен, С р б с к е Н о в и н е
издавати, и на Мађарску Канцелариу оправлјен, какоће онде
проћи тоћемо скоро чути.
Високопочитујући Вас
У Пешти 2го ЈулЈа п. р. 1829. понизни
Joe. Миловук
12м прошастог п. р. послано чрез Мијаљка

10 Егземп. Музика;пя f. 23 45
1 Образ. Обрадовића 50
1 Егз. Владимир и Косара . . . 1 30
1 „ Цвеће . . . . . 1—
Порте , 33
f. 27 38
Пређашњи.
Herrn
W u k S t e p h . K a r a d j i t s P. T
per adrese H. Was. Wasiliewits
S e m lin .
АСАНУ, 3146.
65.
АЛЕКСА ПОПОВСКИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 3. јули 1829.
У Крагоевцу 21й Юшя 829

Высокопочитаемый Господине Вуче!
Сутра ће се започети прегледанГ преведены закона, и
будући сте и вы за Члена Комисае ове наименовани, изволите
ранно овамо доћи понесавши и кньигу и преводъ вашъ.
116
Тражимъ еднако Наполеонову кньигу Qriminal Gesetz-
-Buch — не Qriminal Gerichts Ordnung — па e нема. Молимъ
васъ потражите е кодъ васъ и Г. Генерала, и пошльите намъ
по доносителю овогъ листа.
Желећи вамъ прјчтну вечеру, и лаку но1ть, остаемъ,
Вашъ покорнГйшш слуга
Алекса.
АСАНУ, 3962.
Б у к о в а V , 609.
п р е ш с к а
66.

у Крагујевцу 28. Јунија (по наш.) 829

Писао сам Вам из Земуна прије мјесед дана, и, не има-
јући до сад никака одговора, ево сам се опет наканио да Вам
пишем. Ja сам преко Бијограда и Пожаревца здраво и мирно
у Крагујевац дошао, и овђе се тако исто (здраво и мирно,
још уз то једнако је д у ћ и и пијући) налазим. Народни сам пје-
сама нешто већ добио, а надам се, да ћу ји још више добити.
Ако ми буде могуће отићи у Пожешку и у Ужичку наију, ја-
мачно ћу ји неколико књига накупити.
Прије неколико дана читао сам у Allgemeine Zeitung, да1
у Auslandy има нешто о Ранковој књизи. Да ли сте Ви то
читали? Да ли би се преко Геролда тај лист (или макар ји
више било) Auslanda могао добити? Ђе je сад Ранко? Еда
Вам je што скоро писао?
Што се тиче новина из наши крајева, истина да смо ми
амо поближе, али опет слабо што вјерујемо, док не читамо
у Beobachtery.
Давидовић и његова госпођа поздрављају Вас љубезно.
За Стеића мислим да сте чули, да je ca својим Господаром
отишао у Меадијске илице.
Пишите ми одм а, молим Вас (mit Briefen des Herrn Ba
silius Wassiliewitsch in Semlin)2, и не заборавите ми одгово-
рити на оно писмо из Земуна.
117
Поздравите ми љубезно ГГ Јенка, Влајка и бијелога
Курјака, и остале пријатеље. Ако би Вас ђе пред вече нанијо
пут преко Ландштраса, поздравите и моју пуницу, молим Вас.
Надајући ее Вашему одговору остајем
Ваш свагдашњи
Вук
Sr
Hochwohlgeboren
H errn v. K o p i t a r ,
Custos an der k. k. Hofbibliothek (P T.)
in W i e n .
Воштани нечат.
18
7
АСАНУ, 1693
Б у к о в а I , 335—336.
1 Било написано д а па прецртано.

2 Са писмима господина Василија Василијевића у Земун.
67
ЈЕРНЕЈ КОПИТАР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 21 јули 1829.
Wien 21 July 1829

Freund!
Ihre beiden Briefe vom 8-ten Juny u. vom 28-ten (и. в.) habe
ich erhalten, und danke für beide. Dass ich noch nicht antwor
tete, kam daher, weil ich Ihre Aufträge noch imer nicht b e
endigen konnte. Sie wissen, wie man hier mit Nichts fertig wird.
Aber Ihrer Frau habe ich indessen z w e y Mal geschrieben, und
wünsche nichts sehnlicher,als sie baldigst ruhig zu wissen.Vielleicht
wäre es am besten, und ausgiebigsten, wen Sie sie von dort
aus dem Stadtcomandanten empfehlen liessen, da er selbst froh
wird, sie nur mit einigem Motive in Ruhe zu lassen (да има
и зю в о р а , да je пусти на миру). Bishin freilich hat mir der Beobach
ter erlaubt, ihn u. Генцъ als Ihre Protectoren zu nenen (im
Briefe an Thre Frau, den sie im Fall der Noth vorzeigen kan).
Also obschon diese Hauptsache noch nicht in Ordnung ist, so
schreibe ich Ihnen doch, по вашем п овелени ю , одма wie Sie
sehen,
118
1) Was Sie über die Lieder versprochen, ist gut, besser abei
wäre es noch, wen Sie schon thäten oder gethan hätten.
2) Den Artikel des Ausland hab’ ich nicht gelesen, werde
aber sehen ihn zu lesen, u. wen er f ü r S ie interessant ist, ihn
zu kriegen suchen.
3) Ranke ist in Rom, wo er vielleicht das ganze Jahr bleibt.
Sein serb. Buch hat ihm neues Geld vom Ministerio verdient.
Aber zum Correspondenten ist er noch fauler als Sie. Nun
schreibe ich ihm das dritte Mal wegen Ihrem Rest, dass er ihn
in Briefen an Pertes oder Wallishanscher[?] anzeigen soll, nicht
in m einen, die der andre nicht schuldig ist zu honoriren. S ie
keiien ja die Kaufleute, ich mag, kail und darf mich nicht
ihrem Nein aussetzen.
4) T irka lässt sich Ihnen empfehlen, der A lte.
5) Aber eine Neuigkeit kan ich Ihnen doch auch sagen.
Nach den Berichten der engl. Bibelges. ist unter Leeves Betrieb
in Цариград selbst die B ib el ins Arnautische übersetzt, und der
Mattheus se it 182 6 , seit 1827 aber das gan ze N T estam ent
neugr u. albanesisch in C orfu erschienen. Ohne Zweifel hat
Leeves auch in Stambol E xem plare, und Sie könten ihm wohl
schreiben, dass er unserm B. Ottenf. eins für die Hofbibliothek
oder für mich, wie er lieber will, verkaufen oder sonst überlas
sen möchte. Ich habe zwar auch nach Corfu schreiben lassen, doch
erwarte ich es fast eher durch Sie.
6) Alle Gegrüssten bedanken sich gar schön. Auch Ihre Gross
mutter, die samt Louise recht wohl ist. Wegen Steich war mirs
neu.
7) Empfehlen Sie mich dem guten H. v David, u. Frau Ge
mahlin aufs ergebenste.
Seyn Sie auch so folgsam mit dem одма wie Ihr
Kop.
[Ha полеђини:Ј
Господину Вуку Стефановичу Караџићу (Р Т)
у Крагујевац.
Суви печат
[Жиг:] Sigillum sanitatis
Вукова напомена:!
одговорено 30. Јул. 829,
АСАНУ, 1694.
В у к о в а I , 336—337
и р е ц и с щ
119
[Превод:]
Б еч , 21 ју л а 1829.
П р и ја т е љ у ,
В аш а д в а писм а о д 8 . ју н а и о д 2 8 . ( по В а ш е м ) прим ио
са м и з а х в а љ у је м з а оба. Р а зл о г ш т о јо ш ни сам o g io e o p u o је с т е
ш т о В аш е налоге јо ш у в е к н и са м у с п е о завршити. Ви зн а т е
к а к о се о в д е ниш ш а не за вр ш а ва . Н о В а ш о ј ж ен и са м у м е ђ у -
вр ем ен у два пута писао и ниш ш а не б и х выше й ож елео н ею д а
j e ш ш о пре ви д и м см и р ен у. М о ж д а би било н а јб о љ е и н ајко-
ри сн и је ук о л и к о б и ст е j e В и о т у д а п реп оруч и ли к о м а н д а н ш у
ip a g a , пош т о h e и он Сам бит и срећан д а и м а неко1 разлома
д а j e не узн ем и р и ( д а им а изговор д а j e п уст и н а м и р у ).
Д о сад а, д о д уш е , , , B e o b a c h te r “ м и j e д о з в о л и в д а гbei а и
Г ен ц а пом ен ем ка о В аш е за ш т и т н и ке ( у п и с м у В а ш о ј ж ен и ,
к о је она по п от реби м о ж е д а п о к а ж е) Д а к л е , п р е м д а о ва главна
ст вар јо ш није ур е ђ е н а , и п ак В а м пиш ем , по В аш ем повеленк-
ју, о д м а као ш т о ви дит е.
1 ) Ш т о ст е о п есм а м а обећали, д о б р о je , али било би
јо ш б о .ь е д а ово већ чинит е, или д а ст е в eh уч инили.
2 ) Ч ланак у , .A u sla n d -}’“ ни сам чит ао, но и о ст а р а ћ у се
д а га п рочит ам и, ук о л и к о j e за Вас занимљив, п о к уш а ћ у д а
Га д о б и јем .
3 ) Р а н к е j e у Р и м у , Где о ст а је м о ж д а ц ел у годину. H>eioea
кгът а о С рби ји д о п е л а м у j e н о ве п аре о д м и н и ст а р ст ва . А ли
као к о р есп о н д ен т он j e јо ш легьи о д В ас. С а д а м у пиш ем већ
т рећи п ут збоГ В аш ег о ст а т к а , како би Га огласио у п исм и м а
П е р т е с у или В а л и с х а н ш ер у , а не у мојима, к о је о н а ј g p y iu
није дужан д а плат и. Ви знате т рговце, н е б у, не м оЈу и н е см ем
д а се и зл ож и м гы гховом одбгдагъу.
4) Тирка В а м с е п р е п о р у ч у је , стари.
5 ) Н о је д н у н о во ст В ам т а к о ђ е м о гу peh u . Н р е м а извеиг-
т аји м а ЕнГлеског библи/ског д р у ш т в а , по н а с т о ја њ у Л и вс о -
вом . у Ц а р и гр а д у j e Библија Ггреведена чак и на албански , Јеван-
ђеље по Матеју објављено je 1826, д о к j e 1 8 2 7 цео Нови Завет,
н а новоГрчком и а л б а н с к о м [ и з д а т ] на Крфу Н е м а сум гъе д а
Л и в е р а сп о л а ж е примерцима и у И с т а м б у л у , и В и м у сва к а ко
м о ж е т е писат и, ка к о би он н аш ем б а р о н у О т ен ф ел с у п родао
прггм ерак з а Д в о р с к у б и б л и о т е к у или з а м е н е ка к о м у виш е
o g io e a p a или д а н а м Га на н еки g p y iu начин п р ей уст и . Д о д у ш е ,
и j a сам писао на К р ф , но п ре о ч е к у је м о в а ј п ри м ер а х иреко Вас.
6 ) С ви к о је ст е д а л и п о зд р а ви т и л е п о з а х в а љ у ју . И В аш а
баб а, ко ја j e за јед н о са Л у јз о м в е о м а д о б р о . Щ т о су ш иче C ute-
ји ћ а за м е н е j e одо било ново.
120
7) П репоручит е м е до б р о м ю си оди н у фон Д ави дови ч у
и њ еговој су й р у зи најпопизније.
Б уд и т е т акође онако послушны са оним одма као Ваш
Копиш ар
68.

Дубровник, 25. јули 1829.
У Рагузи 13/25. Юл1я 1829'° года.

Высокопочитаемый Господине мой
и ГДнятелю!
Предрагб писмо Ваше отъ 26. и 30. Апршня о. г изъ
Беча, давносамъ примю, а кньиге Über die Abkunft der Slawen,
die Serbische Revolution, и једанв Забавникъ за годину 1829.
примю самъ недавно и платюсамъ за ныг Р'г Фрушићу
Прочитаосамъ све три; Забавникь Вамъ je мр’шавъ!
Леополдъ Ранке превеоје оно на нЬмеикш, штосте Вы
Србскш писали; но превод’ му je бодльивъ piquant —,
слогъ сапетъ, не бы рекао да je нЬмацъ, да се по перю не
познаје: подобанъ je nie пой ружицы, коя боде, кадъ јои се
прикоснешъ. — Жаомуе што я не нађохв, каконо вы рекосте,
да намъ je съ овомъ кньигомъ у Европы учинЬна велика
честь, напротивь, (вы сте ме молили, да Вамъ искренно
пишемъ), я самъ нашао, да само нЬмацъ може овако бод-
льиво о Ср’быма говорите, описуюЬи философскш, како онъ
мисли, обнчаје Ср’бске у пр’вой главы ове Кньиге. Онъ утвр"
ђуе, да Ср’бы немаю Религје, или да имаю сасвимъ особиту
ньину, — да нису Христяни! У садашнЬмъ вЬку фала
му на части. — Извадивши изъ ове кньиге Вступлеше
die Einleitung које честь чини Списательима, по кои мае:
Ранке водю и отъ коисе онъ по видимому бой, онда
се види, да je Ранке слабь, и да онъ није умЬо, ако je и радъ
быо, сакрити свою ненависть и злобу къ Ср’быма, преда-
вашћи Свропы и гадећи оно, што су друпи. и вы, съ доб-
римъ намЬре1иемь о Ср’быма писали. Высе тшеславите, штосе
Ваше любезне и невинне повЬсти о Ср’быма и Ср’бји туђимв
Сзыкомъ многимъ народима спрюбгцаваю, зато и не обраћате
вниманје на Ранково намЬреше, и невидите, да подъ видомъ
истинне ПовЬсти, Ранке у своимъ философскимъ разеужде-
121
шямъ о Обычаима Ср’бскимъ, узиматоћи јоште и Васъ за све-
дока, труднее само съ найгадиле стране показати Ср’блЬ
безь Релипе. — Да je просто нЪмцу Ранке, што ово чини;
но неможесе нама опростити, кои све обнчаје Ср’бске,
обширно, а не поверхно, познајемо, и нослЬднЬ догађаје у
Ср’бш много вЬрше знамо, да пустимо Ранке говорили
штоје нЪму драго: ибо, ко неотговара, одобрава. Раду-
јемсе штосте у Ср’бш, башъ кадъ валя. Настойте молимъ
Васъ, само о томъ, дасе Школе добре у Ср’бш заведу, и да
некривимо у напредакъ турске Владике, штонам’ je свя
щенство неуредно и невЬжа. Цр’ногорскш Владика може-
се испоредити готово у свачему —• по нЬгову знашю,
съ найбольимъ Римскимъ и Протестантскимъ Прелатима у
Свропы, но неможе Цр’ногорце и ньине Калуђере да пре
образи без Школа. Ранке хоће, да полови у Ср’бш не пасу
говеда, него Ср'блЬ, да Монастырскш Игумны оставе поливке
узъ невинне гусле, јербо тоје допуштено свачшмъ Поповима
и Калуђерима, само не Ср’бскимъ, дасе отъ сада у Ср’бш
пЬваю раскошническе, а не разбойническе пЬсне; дасе Ср’-
быма Ср’бска имена недаю, него Чифутска, Гр’чка, и Римска,
да гамо звучу! то све Ранке хоће, а я не.
Прочитаосамъ и Шаффарика Über die Abkunft der Slawen.
Камо срећа, да га сви Ср’бльи съ онымъ чувствама прочитаю,
како штосамъ га я прочитао! Камо срећа, да имамо јошге
кога Шаффарика! Выше се Словены дичити могу ньимъ, него-
су се Добровскимъ. Шаффарикъ je, вЬруйтеми, јединственнвш
ученный Словенинъ по Исторш; јединствешњш Апологиста
С'р’бскш. Но није доста, да мы имамо само на туђемв Сзыку
Аполопю нашега бы пя, (јербосе до сада радило изгладили
наше име изъ числа самостоятельный и первобытный Народа),
него хоћесе, да и сви Ср’бы познаду свое происхождекЈе,
штосу были, и штосу сада. —- Што Матица наша пре-
води које какве безнослице съ туђш Сзыка, небыли болЬ
было, дасе потруди и преведе Шаффарикова дЬла, дЬла На
родна превосходна, на Ср’бскш Сзыкъ? и онда бы ваистину!
права Матица была а не Трутъ.
СтойковиЬева новогь завЬта Ср’бскогь1 послало je отъ
Синода Цр’ногорскомъ Митрополиту на раземот piuiie, само
два Екземплара. један’ се находи у нЬга, а другйз послао je
мојоИ Стаки на даръ: изъ Pyccie мислимъ дасе неможе доба
вили, јербо, чинимисе, да je подъ запрещен1емъ.
Веома ми je драго было чути, да сте послали действи
тельный Членъ Московскога общества HcTopie и древностей
Россшскихъ; честило Вамъ! —-
122
Господинъ Андрея Кухарскш, Професоръ Словенскога
Кньижества у Варшавской Академш, бью je нкколико дана
овди, пошао je у Цр’ногору, и скороћесе вратити опетъ овамо.
Вы сада торжествуете тамо! Пишитеми бр’зо изъ
Cp'öie, и явитеми, хоћетелисе колико јоште бавити тамо.
Поздравите ми Гна Давидовича, и Николу Мариновича у
Београду Поздравите и другу Господу Ср’блк, кои питаю за
мене. Будите здравы и превесели и не заборавляйте
Вашега истиннога
Высокоцочитателя и слугу
Јеремпо Гагича
[У дну нрве стране писма:]
Высокоученному Гну
Вуку Стеф. Караџићу &с. &с.
у Cp’6in.
Высокоученному Господину
Господину Вуку Стефановичу Караџићу & с. &
у С р б ш
или гдф буде.

Препоручено Г Басил[ю Васшпевичу
у Земуну.
одговорено 18. Нојемвр. (по нашему)
из Земуна.
АСАНУ, 2436.
В у к о в а I I I , 29—32.
п р е й и с к а
1 Ср’бскогъ д о п и с а н о н а д р е д о м .
69.
ВУК КАРАЏИЂ АНИ КАРАЏИЋ
Крагујевац, 2. август 1829.
Nachschrift. Herr v Kopitar hat mir von 21. Jul. geschrie

ben, dass Frau Mutter und Luisa gesund sind. Wegen deinen
Pass hat er wahrscheinlich auch dir geschrieben, dass Hofrath
von G ö n tz und Hofsekretär von Pilat (Redakteur des Öster
reichischen Beobachters) haben ihm erlaubt, sie unterdessen
(bis er den Pass besorgt) als meine Protektoren zu nenen,
aber ich hoffe, es wird nicht nöthig seyn, einen gebrauch davon
123
zu machen, da auch der Fürst schon lange an den. Commandi-
renden, General nach Peterwardein geschrieben, und ihn deswegen
ersucht hat. Schreibe mir b a ld . Dein bis ins Grab getreuer Gatte
Wuk
Grüsse auch die Wawy, wen sie brav ist.
An
Die wohlgeborene Frau
A n n a K a r a d s c h its c h ,
im Hause des Herrn Johan v. K a r a - M a ta
in S e m l i n .
АСАНУ 8532/176.
[Превод:]
Обавест' Г о сп о д и н К о п и т а р м и j e писао 21 ју л а д а с у
Госиођа м а јк а и Л у јз а зд р а в е . Због твог пасош а писао j e веро-
ват но и т еби д а с у м у д во р с к и савет ни к Генц и д во р с к и сек-
р ет а р Пилат (ур е д и и к /л и с т а ] „Österreichischer Beobachter“)
дозволили д а и х у м е ђ у в р е м е н у ( д о к н е о б е зб е д и пасош назива
м ојим заш т ит ницима. Н о , н а д а м се д а т о неће биш и и о т ребн о,
je p j e и к н ез већ о давн о писао Главном ком анданш у-Г енералу
у П ет р о ва р а д и н у и з а т о Га зам оли о. П иш и м и што пре!
T eo j д о Гроба верни су п р у г
Б ук
П о зд р а в и и Вавы, а к о j e ва/ьана.
Б л а г о р о д н о j io c u o lju Ани Караиић
( у к у ћ и го с п о д и н а Ј о в а н а К а р а м а ш е )
Земун
70.
ВУК КАРАЦИЋ — ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Крагујевад, 2. август 1829,
у Крагујевцу 21 Јул. (по наш.) 829.

ЈВубезни пријатељу!
Данае сам имао срећу виђети се и у друштву вечерати
с овим Французом, Графом Караманом, који ће Вам ово
124
писмо донијети. Ако у путу ђе не будете[!] кугою, покажите
му ђе ће купити Volkslieder der Serben&c. —
Ваш свагдашњи.
Вук
Sr Hochwohlgeboren Herrn v. K o p i t a r ,
Custos an der К. K. Hofbibliothek (P T.)
in W i e n .
[Жигови:] Sigillum sanitatis Wien
АСАНУ, 1695.
В у к о в а I , 337—
п р е ш с к а -338.
71
Kragujewatz den 10. August 829.

Theuerste Gattin!
Deinen Brief von 2. dieses Monaths habe ich vorgestern emp
fangen. Mit grosser Verwunderung habe ich dir erste Worte
dieses Briefes gelesen, mit welchen du mich fragst, warum ich
dir nichts schreibe! Seit dem ich hier in Kragujewatz bin, habe
ich dir fünf Briefe, ausser diesen geschrieben, von dir aber habe
ich, seit dem wir uns jetzt getrent haben, nur drey Briefe (mit
diesem) bekomen (den ersten von 25. Juny, den zweyten von 12.
July und den driten von 2. August). Nachdem ich von dem
Empfange dieses ersten Briefes lange Zeit von dir keine Nach
richt hatte, so war ich in der grösste Sorge für deine und der
Kindern Gesundheit, bis mich der Herr v Wassiliewitsch, auf
mein Ersuchen benachrichtigte, dass ihr alle gesund seyt. Jetzt
seh ich also, dass du meine Briefe nicht bekomen hast, und die
Ursache davon wird seyn, dass der Belgrader Konsul, der die
Briefe in Belgrad expedirt, abwesend war Ich habe ihm schon
vorgestern (gleich nach dem Empfange deines Briefes) geschrieben,
ob er die verworfene Briefe nicht finden könte. Deinen Brief
über Empfang die 100 f. CM. habe ich ebenfals nicht bekomen.
— Besonders ist mir leid, dass du meinen Brief von 22. July,
in dem ich dir wegen 26. July geschrieben habe, nicht bekomen
hast. Wegen die Musik-Noten habe ich dir in einem Briefe
125
geschrieben, dass du sie dem Musik-Lehrer zeigst, damit er dir
sagen könte, was der Sawa jetzt braucht, die übrigen aber dass
du aufhebst, denn die Noten kosten über 20 f. CM. Dem
Kaufman wegen die Schulden habe ich geschrieben, aber ich
zweifle, dass etwas helfen wird bis ich dort nicht kome. Jund
ich hoffe in Herbst, nach meinem Geburtstage zu dir körnen).
Mich freuets sehr, dass die Kinder soweit daweil gesund sind ,
ich aber habe sehr stark die reumathische Zahnschmerzen (weil
die hiessigen Wohnungen sind nicht am besten gebaut für die
jenigen Leute, die sich von Zugluft fürchten), sonst bin ich zu
frieden. Ich weiss nicht, warum du beim Sawa und bey der
Wawy den Doctor Messarowitsch (bei dem wir gespeist haben)
nicht geruft hast? Die Wohnung ist wirklich zu klein, aber
ich weiss nicht, was wir thun sollen? Die Hausfrau machete uns
eine grosse Gefälligkeit, wen sie uns die andere Wohnung, wo
der Beamte wohnt, geben wollte, und der Frau, der sie versprochen
hat, könte sie unsere (jetzige) Wohnung geben, dan könte sie
meinetwegen aus unsere jetzige Küche eine Thür in das andere
Zimer durchbrechen, so hätte die Frau auch drey Zimer, und
wir hätten dort, in die zwey grossen Zimer auf die Gasse und
in dem Zimer auf den Gang, auch genug. Bitte du die Haus
frau noch einmahl meinerseits, und schreibe mir ihr Antwort.
Mir ist sehr lieb, dass die Wawy sich so geändert hat. Küsse
mir vielmahl unsere lieben Kinder (mir träumt beinahe alle Tag
von ihnen). Gruss und Empfehlung an alle Freunde und Bekannte.
Dein bis ins Grab getreuer Gatte
Wuk
АСАНУ, 8532/61.
[Превод:] _
К р т у је в а ц , 10. а вгуст а 1829.
Н а јд р а ж а cy ü p y io ,
П р е к ју ч е са м прим ио т е o je писм о о д 2. овог м есец а .
С великим са м ч у ђ ењ е м чи т ао п рве р е ч и тгвога писм а, у
к оји м а м е питаги заи гт о ш и н е пиш ем.
О т како са м о в д е у К раГ ујевцу, нап исао са м т и већ пет
писам а, сем овога, а о д т е б е са м , о т ка к о см о се р а сш а л и , при
м ио сам о т ри писм а ( с о в и м ), прво о д 2 5 . ју н а , g p y lo о д 12.
ју л а и т реће од 2. август а. П о т т о о д п ријем а овога првога писм а
нисам и.мао вест и о д т еб е д у ж е врем ен а, био са м у ггајвећој
орги и због т вога и дечијег з д р а в љ а , д о к м е госп оди н В асили-
је в и ћ није обавест и о , на м о је за х т е в а њ е , д а сиге сей зд р а ви .
С а д а , д а к л е, види м д а т и нггси прим ила м о ја писм а а у з р о к
т о м е биће т о гито ј е б ео гр а дски к о н зул , који и гаљ е пош гиу
126
из Б еограда, био одсут ан. J a сам м у писав јо ш прекјуче (о д м а х
по пријем у oeoia т е м а ) не би ли м о ж д а могао пронаћи загуб
лена т ем а.
T eoje писмо, о пријему WO f С. М т акође нисам добио.
Н арочит о м и j e ж ао што ниси примила м оје писмо о д 22. ју л а ,
у ком е сам пт писав р а д и 26. ју л а . Ш то се тиче нот а, у је д н о м
т е м у сам ти писав д а их п окаж ем п роф есору м узи ке, како
би он могао рећ и ш т а j e Сави сада потребно. О ст але сачувај,
погито нот е коигт ају преко 20 / С М Трговцу сам писав због
дугова, али сум м ам д а he т о ш ита помоћи до к j a не дођем .
А надам се д а ћу ти доћи у је се н , после м ога рођендана.
В еом а се р а д у је м ш то су деца т ако здрава. А ли j a имам
ја к е реум ат ичн е зуб о б о љ е (је р овдаигњи станови нису најбољ е
грађени за оне љ у д е који се боје пром аје) И наче сам задовољ ан .
Н е знам загито ниси позвала за С а ву и Вави докт ора М еса -
ровића, к о д кот см о руч али.
Ст ан j e заист а премален, али j a не знам игта д а учиним о.
Г аздари ца би нам учинила велику у с л у гу ако би хт ела д а нама
да онај gpyiu стан, у ко м е ст анује чиновник, а ж ени ко јо ј га
j e обећала д а g ä (садаш гъи) наш стан. T a g a би могла, ш то се
м ене тиче, д а из наш е еадаииъе к у х и њ е пробије врат а у др угу
собу. Т ако би т а ж ена имала три себе, а и ггама би д в е велике
собе с улице и је д н а из ходн ика игакође биле довољ не. Замоли
газдарицу јоги јед а н п у т , ум есиго м ене, и напиши ми гита j e
одю ворила.
В еом а м и j e gpaio ш то се Вави т ако изменила.
П о љ уб и м и пуно п ут а наш у др а гу де ц у ! Сагьам и х скоро
сваког дан а. П оздрави и поштовагъе сейм нашим пријат ељима
и познанищгма!
T eo j до гроба верни супруг
В ук
72.
Крагујевац, 11 август 1829.
у Крагујевцу 30. Јул. (по наш.) 829.

1) Вала Вам на писму Вашему од 21 о. м.
2) За пасош моје жене опет Вас молим да не заборавите.
Одавде je join давно писало у Варадин, али ће опет добро
127
бити, да она, као Бечкиња, отуда пасош добије. Ако се при
лика удеси, зафалите од мене и Генцу и Beobachter-y —
3) Пјесама помало прикупљам једнако, али ићи даље
још нијесам никуд могао.
4) За Арнаутски нови Завјет писао сам у Цариград; ка
жу, да Leeves више није онђе, него ћемо књигу опет добити,
само ако онђе која буде.
5) Г Давидовић и његова госпођа поздрављају Вас љу-
безно. Молио ме, да Вам пишем, не би ли ту преко кота могли
разабрати, пошто се у апатеци може купити један сирац Rum-
korder-Supe?
6) А један би други пријатељ рад знати, који je рјечник
Н ово-Г рчкот а језика најбољи (али управо H o e o ia Грчког јези-
ка). То ћете Ви без сумње знати.
7) Кад бисте ми могли купити ћесара Јосифа Gerichts
ordnung (за који сам чуо, да je врло к р а т а к и добар), па да
ми га пошљете макар по делижанцу (на Василијевића у Зе-
мун), велико бисте ми добро учинили.
Поздравите ми све пријатеље око округлога астала, а и
Г. Тирку старога (писаћу и њему поскоро), и моју пуницу и
Луизу (кад изиђете на Ландштресе[!]).
Вук
П. П. Нашао сам ђе je Б удим љ е и Д о б р у н etc.

Sr Hochwohlgeboren
Custos an der К. К.
Hofbibliothek (P T.)
in W i e n .
[Жигови:] Sigillum sanitatis Wien АСАНУ, 1696.
Б у к о в а /, 338.
73
ВАСИ Л ИJE ВАСИЛИЈЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 16. август 1829
У Земуну 4. Августа 1829

Одавно нема од Вас писма, ево Вам ja шиљем једно за-
машно, које je са данашњом поштом дошло. Код Ваше je
128
куће све здраво, мале грознще обично сада посећавају осо-
бито малу децу, али су дојако фала богу све на миру, јер се
од њи не умире, na je то мука Плутару, не може човек да жи
ви. Баш овога часа сарањују ону баку П. поп Косте, што лепо
оче наш чита. Бог да je прости. — Ако се нађе тамо какав
залични повелики пар чарапа молим донесите собом кад
дођете, јер оне ланске оће да почну дерати се.
Будите здрави. Поздрављам Вас и остајем
Ваш свагдашњи пријател.
В. Василијевић
Високоученоме Господину
Вуку Стефановићу Караџићу
[Забелешка М. Којића:]
Скспедирато преко мене, одъ кога молимъ изволите при
мите усердный поздравь.
М. И. Коичь
АСАНУ, 2547
Б у к о в а п р е ж с к а I I I , 163—164.
74.
МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Пожаревац, 23. август 1829.
№ 1482.
ПрепоручуФмъ Вамъ, да по пр1ят!ю овогъ писма дођете
у Пожаревацъ, и то ово до Госпоине, да бы по празнику мо
гли до БФограда отићи, и видитисе съ Вашима, а при томъ
и о томъ постаралисе, да ми доктора едногъ изъ U,ecapie на
бавите. Арса имаће налогъ, како ће Вась овамо оправите.У
У Пожаревцу Вашъ доброжелатель
11 Августа 1829. Милошъ Обреновийъ
Князь Србскга
Гну Вуку Стефанов: Караџићу
у Крагоевцу.
Б у к о в а I I , 601.
и р е и и с к а
75.
МИЛОСАВ ПЕРУНИЧИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Краљево, 29. август 1829.
Почитаемй Господйн роћлче!

Дерзнуосам данас посЬтйтй вас саовйем Пйсмом мойм
ижелйм давас здраве обрете оное; ктому йоще Нейзоставлям
явйтй брато-любйю вашем, дасам здраво сасвйм домаћим
мойм; радоваосамсе давас ове Годйне вйдйм кодмое куће
као щостеми бил! й обейялй даћете у Карановац идалЬ Пут
ПредузеД Носадсам йзвЪгцен од Нйовог вйсокородйя Госпо-
дара нашег Васйл1я дасте зауставлЬни од намЬрешя дЬлима
Обще Народнйм, Овомйе Особйто драго бйло разумели дасе
йто важно дЪло без ћкзрћеваца свршйтй Неможе Ово род
Наш возвйшуе ипредцйма Нашйм уподоблява, желйм дасе
у делу Овоме отликуете и По волй Нйовог Княжевского Сйя-
телства йзд Ьйствуете; Я сам роде Наручйо дасе щовйше могне
Ш сана сабере у ужичкЫ Най йстаровлашкой Нотешкае дасе
щоважно добйе асдруге стране Немамо Нйпйсара да нас као
щотреба у овоме дЪлу Послуже, Но опет Старайюсе йнастоя-
вати отоме дай набавйм Задмйтровску Скупщйну колйко вйше
могнем; Господар Васо вас любезнейше Поздравля Я пак
тойсто чйнеМ остаем Наслужбй ваш роћлк
У Карановцу Мйлосав Петр: Перуничић
17й Августа 829
Високо-учен-Ьйшему
Господину Г Вук Стевану Караџићго
с почитанием
у Крагоевац
Воштани печат са орнаментима и натписом „Мйлосав Петровић 1796
одговорено 8. Окт 829
м F АСАНУ, 3967.
В у к о в а V , 612.
130
76.
Београд, 31. август 1829.
Belgrad den 31 August 1829.

Theuerste Gattin!
Gestern bin ich hier gekomen, um dich und die Kinder zu
sehen, morgen gedenke ich hinüber (im Parlatorium?) zu komen,
du sollst schauen zeitlich (höchstens bis 9 Uhr) mit Kindern
fertig seyn, damit du sie alle, so bald ich einen Menschen schicke,
in Kontumatz bringen kanst.
Kaufe mir ein schwarz-seidenes Halstuch, und lasse mir ein
Schachtel Zahnpulver (nach dem Rezepte des Doctor Kraft),
diese Sachen, samt den ungrischen Pelz und Pelzkappe, sollst
morgen dem Menschen, den ich um dich schicken werde, über
geben, um sie zu expedieren und mir in Kontumatz zu bringen.
Dem Herrn Jovan Petrovitsch Kowatsch (dem Vater des S ch iw ko)
bin ich 70 f. W W schuldig; ich habe aber für ihm dem Doctor
Steitsch 10 f. W W.,und für die Brillen 8 f. W W , also bleiben
52 f. W W Wen du kanst, so lass ihn heute oder morgen zu
dir komen, und zahle ihm die 52 f. W W , ausserdem bin ich
ihm schuldig ein Spanferkel, was er auf mein Ersuchen dem
Sawa zum Weinachten gekauft hat, das zahle ihm auch, er wird
wissen, was hat gekostet.
Küsse mir vielmahl unsere lieben Kindern. Gruss und Emp
fehlung an alle Freunde und Bekante.
Dein
getreuer Gatte
Wuk
An
(im Hause des Herrn v. Karamata)

in S e m l i n .
Воштани нечат c Вуковим иницијалима ВС.
[Жиг:] Tur
АСАНУ, 8532/62.
[Превод:]
Београд, 3 1 август а 18 2 9 .
Н а јд р а ж а суп р ую ,
Ј уч е сам дош ао овам о како бих ви део т ебе и д е ц у . С ут ра
ггамеравам доћи преко ( на п арлаш орију) Б у д и са дец ом Готова
9* 131
(р а н о , н а јд а љ е д о 9 ч а с о в а ), ка к о би м огла д а и х све д о в е д е т
у кон т ум ац чим б у д е м п ослао je g u o i ч овека.
К у п и м и j e дн о сви лен о ш а лч е и набави је д н у к у т и ју п раш ка
з а з у б е , по р е ц е п т у д о к т о р а К р а ф т а . Т е ст ва р и , за је д н о с
м а ђ а р ск о м б ун д о м и ш уб а р о м , п р е д а ј ч о в е к у ког ћ у послаш и
по т еб е, д а би м и и х е к с п е д о в а о и д о н ео у ко н т ум а ц .
Г осп оди ну Јовану П ет ровићу К овач у ( Ж ивковом о ц у)
д у ж а н сам 70 f . W W . А л и д о к т о р у С т еји ћ у са м д а о з а гьега
10 f W W ., а и з а н а о ч а р е 8 / W W ., т а к о д а о с т а ју јо ш 5 2
f W W
А к о м о ж е т , п оручи м у д а д о ђ е д о т е б е, данас или су т р а ,
и п лат и м у 5 2 / W W О си м т о т , д у ж а н са м м у и з а је д н о
сисанче, к о је j e он к у п и о С ави з а Б о ж и ћ , на м о је за х ш е в а њ е .
П л а т и м у и т о! О н h e зн а т и коли ко j e ко ш т а л о .
П о /ь у б и м и п ун о н а ш у д р а гу д е ц у ! С п о зд р а в о м и пош ш о-
вагъем сейм п ри ја т ељ и м а и познаницим а!
T e o j верни с у п р у г
Б ук
Б л т о р о д н о ј Г о с п о ђ и Ани Караџић
( у к у ћ и г о с п о д и н а К а р а м а т е )
Земун
77
ВУК КАРАЏИЋ и ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ

— ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Београд, 11. септембар 1829.
у Београду 30. Августа (по нашему) 829.

За асталом пуним вина, ракије, воде, печени ћурака, лубе-
ница, брескви и пр. и пр. пијани Вам пишемо — ja и Гдин Да
видович Имали смо срећу овде дочекати Гдина капетана
А јзе н б а х а , по коме Вам ово писамце шаљемо, каоноти пијани
људи. Знам, да нам завидите, што смо ми новине овде пре
од Вас разумели; али и ми Вама често завидимо, кад поми-
слимо, да Ви у Бечу живите. — Желећи Вам, да будете свагда
овако весели, као што смо ми сад, јесмо свагда Ваши стари
Давидовићв
132
in W i e n .
АСАНУ, 1697
Б у к о в а I , 339.
п р е т с к а
78.
ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пожаревац, септембар 1829.
Любезный Прштелю!
Лайтнантъ Пирхъ изъ Прайске, одъ гарде, дошавши у
Сербию, да ю обиђе, и къ нама, да му допустимо, проћи по
ньой, донео е съ собомъ ова писма одъ Ваше Гђе, одъ Ва-
сшпевића, и одъ Герхарда еданъ билЪтъ къ Вама, и молю
ме, да Вамъ ш пошлЬмъ, кадъ онъ самъ неможе садъ тамо
да дође. Мы ћемо га одавде съ Ъеткомъ оправити на ниже,
да види Ъердапъ, и рудокопе долнЪ, пакъ онда све на више
къ Крагуевцу и далГ. Човекъ е младъ, лЪпъ, и ученъ доста,
читавшш Ранка, зажелю се, видити Сербпо и прешао е садъ
амо. Онъ зна и землЪмЬрш, и има картицу свою туширану
одъ Сербы. Кадъ дође тамо, познаћете га.
Сожалуемъ, што Васъ трозница мучи, но валяда е досадъ
престала.
Молимъ, да поздравите кн. Лазу, и другога Лазу и све
Ваше законьодавце како одъ мене, тако и од АлЪ, и доктора
Стеића.
Вашъ искренн
д.
До овогъ часа неима ништа ново у насъ.
Гну Вуку Стеф. Караџићу,
доктору философје, и члену разны друштва учены
у К р а гуевцу.
[Жиг:] Netto di fuora е sporco di dentro
АСАНУ, 2035.
Б у к о в а I I , 88—89.
133
79

Крагујевац, 5. октобар 1829.
Kragujewatz den 5. Octob. 829.

Theuerste Gattin!
Deinen Brief von 31 verflossenen Monaths habe ich empfan
gen. Ich hätte dir schon lang geschrieben, aber ich habe imer
gewartet, damit ich könte jene Schulden einkassieren und dir
Geld schicken. Und bis auf den heutigen Tag habe ich noch
nichts einkassiert, aber ich habe hier einen Freund, der nach
Belgrad geht, ersucht, er möchte dir entweder in Kontumatz
selbst geben, oder durch seinen in Semlin wohnenden Bruder
(Stephan Rajowitsch) geben lassen 100 f. С. M. Nach Wien
habe ich von Belgrad geschrieben, und dem Tirka Zeigniss
geschickt, wen du die Pension bekomst, schreibe mir Wen du
das Geld bekomst, dan kaiist die Wawy bey der Gelegenheit
nach Wien schicken. Diejenige, die an ihre Stelle war, sollst nicht
mehr in das Haus nehmen, sondern schau dass eine andere fin
dest, die nicht von die schlechtesten wäre. Du sollst dich über
nichts kränken, sondern schau nur dass du samt Kindern gesund
bist, denke imer auf den Gott, der gute und rechtschafene Leute
nie verliesst, und habe Ofnung. Du weisst wohl, dass auch mir
geht nicht alles hier wie ich wollte, oder gar wie es nothwendig
wäre; aber mit der Ofnung muss man sich trösten. Den Sawa
möchte ich gern zu mir nehmen, aber es ist nicht möglich, erstens
weil schon Monath October ist, und drey Wochen müsste er
nachdem in Kontumatz sitzen und im Anfänge des Monaths No
vember muss er wieder dort seyn, zweitens, da ich hier in der
ganze Stadt, ausser dem Hause des Herrn v Davidowitsch, kein
einziges Haus bis jetzt betretten habe, so müsste er bey mir, wie
in eine Kasserne bleiben, wo im Zeit noch langer wäre, als bey
dir Er soll also bey dir bleiben, etwas lesen, Geigen spielen,
auch manchmahl im Hofe mit Kinder spielen, aber über alles
dir gut folgen, in allem. Weh ihm, wen du ihn bey meine Zu
rückkunft bey mir verklagst, dass er dir nicht gefolgt hat!
Holz kanst kaufen mit dem H. v Karamata. Ich bin auch der
Meinung, dass wir daweil diese Wohnung behalten. Küsse mir
vielmahl unsere lieben Kinder, Gruss und Empfehlung an alle,
denen gebührt.
Dein getreuer Gatte
Wuk
134
P S. Die v. Frau Karamata kan dir vielleicht ein mög
lichst braves Dienstmagd prokurieren. Grüsse sie und den Herrn
meiner Seits.
Wuk
An
die wohlgeborenen Frau
im Hause des Herrn v. K a r a -M a ta
das ist in October

in S e m lin .
[Жиг:] Tur
АСАНУ, 8532/63.
[Превод:] _
К рш ујевац, 5. окш обар 1829.
Н ајдраж а cyüpyio,
Примио сам т воје писмо о д 31 прошлоi м есеца. П исав
бих ши јо ш раније, али сам ст ално чекао д а наплат им неке
g yio ee и да ти п ош алем новац. Н о и до данашњег дана нисам
ништа наплатио. А ли сам овде потраж ио je g n o l пријат еља
који иде за Београд: он lie ти сам дат и у конт ум ацу 100 / С. М
или he ти послати по свом е б рат у (С т еф а н у Р ајови ћу) који
ж иви у Зем уну.
П исао сам из Б еограда и послао Тирки у Б еч пот врду.
К а д б уд ет добила пензију, ја в и ми. П ош т о новац добијеш ,
првом приликом мож еш Вави послати у Беч. О ну, која j e била
на њ еном м ест у, нем ој више узи м ат и у кућ у, већ се пот руди
д а нађеш неку другу, која не би лошија била. Н ем о ј ни збо1 чеш
д а се једи ш , већ Гледај сам о да ти и деца б уд ет е здрави. М исли
стално на Бога, који никад не напуш т а д о б р е и поштене љ у д е ,
и н ад ај се.
Tu знаш добро д а ни мени овде m je све како бих j a ж елео
и како би уопш т е т ребало д а б уд е. А ли човек се м ора шешиши
надом . С аву бих р а д о у з е о к себи, али то j e немогуће, П рво,
већ j e окш обар, а он би м орао да седи три н е д е л е у конт умацу
и већ почет ком новембра м орао би поново д а б уд е т ам о. Д р у ю ,
пошто овде, у целом Ipagy нисам уш ао ни у је д н у кућу, и зузев
у кућу господина Давидовића, м орао би седет и ко д м ене као
у некој кпсарни и било би м у јо ш досадн ије нею ко д т ебе. Зат о
нека ост ане с т обом , нека нет т о чита, нека свира на виолини,
понекад т акође, нека се и пот ра у двориш т у са децом . Али,
пре ceeia, нека т е добро слуш а у свем у. Тешко гьему ка д се
вратим, ако се пожалиш да т е није слушао.
135
Д р в а м о ж е т куи и ш и с Господином К а р а м а ш о м . И j a са м
м и ш љ ењ а д а з а с а д за д р ж и м о о в а ј ст ан.
П о љ у б и м и п ун о п уш а н а ш у g p a iy д е ц у !
П о з д р а в и п ош т о ва њ е сей м а који т о за с л у ж у ју !
T eoj в ер ш cyü p yi
В ук
Р S . Г о с п о ђ а К а р а м а т а м о м а би м о ж д а д а т и п р еп о р уч и
н е к у д о б р у д е е о јк у . П о з д р а е и њ у и Господина с м о је ст р а н е!
В ук
Б л а Г о р о д н о ј Г о с п о ђ и
Ани Караџић
у к у ћ и Г о с п о д и н а К а р а м а т е
Земун
то je у октобру
80.
ИГЊАТ БРЛИЋ БУКУ КАРАЦИЋУ
Славонски Брод, 6. октобар 1829.
У Броду 6ог Листопада 829.

Преведри Господине!
Драги мој приатељу!
Веће од давна, забављен о домаћима, дућанскима, и по-
друмскима послових, ништа Вам писао нйсам, опростите, баш
сам се тако у послове задубио, да незнам гдГ ми глава стоји.
Скалица Вас поздравља, да су послови са Себастиано-
вићем легли, и да код њега имате f. 21 у Сребру примити,
које би Вам био сада послао, али незнамо право, оће ли Вас
ова књига у Бечу најћи, а другчије бојимо се да се неби новци
изгубили. Објављује на даље да опет има уфање од Себаст.
једно f 60 Сребра ујагмити, Еле док се join за ствар необсвЪ-
дочи неће ништа ни мени да каже, гд[> ли, како ли?
Оћете ли ове године Забавник за 830. издати? ево Вам
предбројници:
Млогопоштовани Г Адам Филиповић Хелденталски Ду
ховник церних Диаках и намЬстник управитељства у Семи-
нарији Ђаковачкој. Мл. пошт Г Јарнеј Павлић Парок у Ли-
ванској Вароши. Мл. пошт Отац Марјан Јаић учитељ Бого-
136
словије у Намастиру Муачкому. Г Деметер Петровић Тергов.
Г Константин Ацић Терт 1гњат Ал. Берлић Терт У свему
6 за које улажем f. 6. W W
Јесте ли читали: Dankovsky — homerus slavicis dialectis
cognata lingua scrip sis и шта Ви, шта ли остали паметни сла-
вини од овог держите? —
Диебић = Забалкански: није ли Џебић?
Сада о нашем писменству и словству ништа друго не-
радим, него новце течем, да данас сутра брез замољкавања
моју граматику издадем. Пак мислим да je и то добар
пссао? —
Желећи у скоро чути да сте живи здрави и весели лЬпо
Вас и свесердно герлим, љубим и милујем
Ваш истинити Приатељ
Ignatz Al. Berlich
Прилажем и ланска f 4 W W које сам дужан остао.

V. B r o o d
Sr des Herrn
W uk S te fa n o v ic h K a r a c x ic h
Doct. der Weltweisheit und Mitglieds

mehrerer gelehrt. Gesellschaft.
Wohlgeboren
r e c o m m a n d ir t. n a c h S e m lin .
[Жиг:] Brood
одговорено из Зем. Конт 21 Окт 829.
АСАНУ, 3624.
В у к о в а п р е п и с к аV , 137—138.
81
МОЈСИЛО М. ЛАЗАРЕВНЕ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 8. октобар 1829.
Високоученни Господине Карацићу

Госпожа Поша удова Ракић контенаје на f. 250= ВВ. за
квартир од Вас годишње примити, само с тим примечанием
да заградити неможе и одвоити кућу другу, будући да у коју
Ви захтевате кућу и Проход има, а ова друга мања нема, а
137
напротив тога ова мања има Бунар које друга нема, тако
акоје с Вашом Вољом јавитеми дасе знам с г Пошом владати.
Вас и проче познате моје поздрављајући.
У Земуну 26ти '/бра 829,

Остајем Ваш Покорњејши Слуга
Мојсило М. Лазаревич
Отац Мојсије
Вуку Стеф. Караџићу
философије Доктор и проч.
[Жигови:] Semlin Sigilium sanitatis
АСАНУ, 3822.
82.
БУК КАРАЏИЋ ВАСИЛИЈУ ПОПОВИЋУ
Крагујевац, 11 октобар 1829.
К о и и ја
Високоблагородни Гдару Васо,

Мени љубезни и високопочитајеми!
На пооду Вашему одавде, ja сам се тужио и Вама и Г
Стеићу, да сам назебао и да се болести бојим. Несрећом мо-
јом оно м о ј: бојање није било узалуд, јер онај исти дан, кад
сте Ви одавде отишли, уватила ме после подне страшна гроз-
ница, која ме одонда једнако сваки други дан вата. За цели
ови седам дана, нијесам изео свега по оке јела, а попијо сам
сваки дан по тестију воде, које се никако не могу наситити.
Од писања закона нема сад ни спомена, јер онај дан, кад ме
грозница не увати, боли ме глава од пређашње грознице; за
то Вас молим покорно, да Господара за мене у скут и уруку
пољубите, и да га замолите Бога и човечства ради, да би се
смиловао
1, Да ми о д м а пошаље амо Г Доктора Стеића, да би ме
од ове грознице избавио, док нијесам у каку другу болеет
г:ао и са свим пропао.
2, Ако je рад да се ови закони пишу, и еврше, нека одреди
друго место за овај посао, ђе би ja могао имати квартир пре-
ма мојој нужди и потреби, а осим тога, да одреди шта ће ми
138
се давати на мјесец, да могу платити слузи, који ће ме слу-
жити, и да се могу ранити и одјевати и остале потребе крпити.
Когођ има у прсима љуцко срце, а у главк здрав разум,
он може ласно виђети, да се ja за ово не молим ни од госпо-
штине ни од бијеса, него од превелике нужде и невоље. Ви
знате да слуге у овим беглуканама, једва служе оне, којије
се боје; а мени и здравоме треба мл ого више послуге, него
млогоме другоме. — — Ако ja нијесам задовољан са собом
и са својим стањем и животом, како ће се мени милити да
законе пишем? Знате што бабе веле „весело срце кудељу
преде” ! оно je света истина. Ако мије за невољу мучити се,
како ћу француске законе разумјети, и како ћу из њи што
за Србе изабрати и лијепо намјестити, мислим, да ми у здрав-
љу Господареву није за невољу мучити се с’ квартиром без
нужне простирке, без послуге, без одијела и пр: а ово није
посао да се сврши за неђељу или за мјесец, него добро да се
ради, па до Ђурђева дне једва да се сврши. Истина да je Го-
сподар, кад сам последњи пут поптао из Пожаревца, имао
милост заповједити, те ми je Базерђанбаша у Београду дао
80 for у сребру, али сам ja од они новаца одма платно Панти
Розоклији 40 for- у сребру што ми je узајмио, кад сам про-
љетос амо пошао а 28 fo r у сребру вратио сам Јовану Ко
вачу, што ми je узајмио те сам нештатно кочијашима кад сам
из Беча у Земун дошао; мени je дакле остало само 12 for у
сребру и од тога јошт имам три цванцике. А од како сам на
ову страну прешао, узајмио сам до сад које од кога 6. дуката,
и двије стотине сребрни форинти, те сам послао жени у Зе
мун. Тако ja мислим, да ће најбоље бита, да се Господар сми-
лује и да ми што на садржање (:ако не по важности мога по
сла, а оно по његовој милости, и мојој нужди и потреби:)
одреди на мјесец док се овај посао ради. Ja знам да би мени
послије од Господареве милости много више изишло, али за
луду кад ми није могуће чекатш — Већ се уста од жеђе испе-
коше, и грозница почиње ватати, за то више не могу писати,
него гледајте, како Вас Бог учи, само молите Господара, да
би ми Господина Стеића одм а послао, а остало се све и после
може уредити. Закоје Вас и опет молећи и одговора чекајући
остајем
У Крагујевцу 29 Септ- 829
Ваш свагдашњи почитатељ
Вук Стеф: Карацић с: р:
П. П. Молим Вас покорно, пољубите и Госпођу у руку

мјесто мене и поздравите когођ запита. Већ стеже грозница,
139
с’ Богом ми остајте! Ако ли би се догодило, да Стеић одма
доћи амо не може, онда ja прече ништа не би знао, него да
се Господар смилује и да заповједи, да ме одавде оправе преко
Београда у Земунски Контумац па макар ми писање закона
опет на врат дошло, ако оздравим. За Бога гледајте одма
штогођ.1
П р ен и е. А С А Н У , 3057.
Букова преписка IV, 132— 134.
1 Буков писар стављао надредни знак на сваки везняк и , што смо ми изо-
ставили.
83.
СИМА МИЛОСАВЉЕВИЋ ПАШТРМАЦ —
Пожаревац, 14. октобар 1829.
Благородный Господине Вуче Стефановићу Караџићу,

Докторе Философ1е, и Сочлену више учете Содру
жества у цЕлой Егрогти, и Члену Славенске
Словесности, и проч. проч.
Докучю самь изъ Писма Господара Васе, писато 29. прош.
мца Септ све жалостно содржаше истога, на кое по точкама
и одговарамъ.
1.) Роде мои! мы Ћурђевцм, нисмо тако деликатни, да
се одъ едне грознице тако яко уплашимо, и помоћв Доктор-
ску да потребуемо, даже и онда, када бы Доктора првога
комшйо имали.
Вы добро знате за кога е Г Докт Стеићв опредЕленъ,
пакъ за такову маленкостъ дата позивате, дойста чудимо се!
-— А и то Вамъ морамъ казати, да е и нашъ Врховни Госпо
дарь Грозницомъ обтерейенъ, пакъ юшъ ни Онъ никаковш
лекова употребю т е , оставляюйи самой Нарави течете свое,
пакъ у крайной нужди Доктор1е да употребы. Зато судимъ,
да бы болЕ было, и вы да се тако плахи одъ едне грознице
непоказуете; ербо боязливость таква, само Васъ смешше чини!
И то Вамъ къ сожалетю моему рећи морамъ, одъ тако-
вога млоговажнога човека нисамъ се надао, тако унизительни
гласъ чути Три Цванцике цЕло имЕте! Кадъ чу Докторъ
тако неповолни гласъ, онъ вели: „Я безъ пара немогу ни
куда, а човекъ кои нема више одъ Три Цванц. колико мени
може дати, по моюй Докторской СовЕсти налазимъ, да се
тамо ни стопе не учини, ербо свака стопа Докторска бадава
учинЕна то е смертни трехъ” А Давидовичъ рече: „Тако су
140
БечлЈе” ! — А Чича Јоксо говори — е — ясамъ давно за Аста-
ломъ мое примкчаше учиню! —■али нека стой.
2.) Роде мой! Ко здрави разумъ има, онаиће рећи: „Што
се закона тиче, Вы да се нисте ни родили на овай Светъ, они
бы съ помоћу Божюмъ и у здравлю Нашега Господара на-
писати и уређени были. А мы башъ и некабулимо, да нам’
се криви Закони напишу! Кое видю да одъ крива човека што
право, и добро изићи може? —
За квартиръ што велите, да Вам’ се нађе; то е найлакше;
за Васъ нетреба какова висина, или боеви (Апартаменти) или
узъ мердевине, него за Васъ е, Роде Мои! Бурдель, онди Вам’
се може све нужно приуготовити, за нужно велимъ телесно и
за спаванк. ПриспЬ ми и тужба една противо Васъ, Графъ
Коаеревийъ и Благородацъ Десимирскш, туже се за некаково
отиманк ТесДе у Раковицы, Они изъ ТестЈе пре тога воду су
пили, а Ви ктели сте мокрити ноћу у ню, и одъ тога тужба
и данасъ трае. Но за избавити Васъ у напредакъ одъ такове
бкде, а и друпе кое бы се догодити могле, совктуемъ Васъ,
као рођака да у Бурделю будущемъ Вашемъ квартиру изъ
подъ кревета нужне рупе изкопате, и потребе Ваше свршуете,
безъ ничјега безпокойства. А и зима Вамъ у Бурделю доса-
ђивати неће, имате некакове кожне Альинк као Медведь, а
и онъ у рупи зимуе, пакъ е здрави рођо него Вы, опростите
на подотю. Съ вишенаведенимъ квартиромъ надам’ се
дађете довольни быти у свакоме призркшю. Ркчъ Слузи, ми
у содржашю Писма Вашега нисмо могли разумкти; ербо
онди нема говора о кравама када слузе, кобиле или други
какови Скотова, него мислимо, да сте мислили, о Слуги.
Истина слуга Вамъ валя као Богалю, кои ће Васъ облачити
и свлачити, пети на коня и скидати. Ово Има M t сто! —
Когодъ има у прсима люцко Сердце, и у глави здрави
разумъ ,,онаи мора рећи, да сте Вы права будала, Роде Мой;
кадъ миелите, да се безъ Васъ Закони написати немогу! —
Ваше цЬло Писмо сочинкно е и наведено до caMie пара, и
све Паре те Паре Дугови, узиманк и Даванк и проч; него
на ово се рећи може. Пространой Г цы муда су мкра”
и то по голема мораю быти. —
Млого сам’ се на Васъ Роде мои разжалю и млого колкно-
преклона начиню, док’ самъ Господара умолю, да Тахмин-
џјк> Београдскога овамо доведе и Апси ради млопе Hkrosie
кабаета. Ползуюпи се овимъ случаемъ доброму сам’ се Послу
досктю, Васъ, да опоменемъ и на добаръ путь упутимъ. Идите
у Београдъ и заступите мксто и службу бывшега Тахмище;
пакъ будите бумбарећи Тахмищя, пакъ етопара на изобилъ,
я друго мксто незнамъ гди бы Вы могли Ваше нужде под-
141
мирити, него на томъ мксту, а Вы се у той службы одъ части
и разумкте, ербо сте были ђумрукдои некога вактя. Но роде
Мой! одъ оне до ове службе, има нека разлика, Овди ми се
види даћете моћи лако живити и съ мало труда, ербо како
васъ е Богъ осакатю, то вамъ е свагда една нога прегнута,
прегнуте и другу, ето Васъ четвороношке пакъ идите по ба-
учки! но юшъ едно треба и то адета ради, валя Вамъ мустаће
обрјати да се уподобыте предшедшимъ ВАШИМЪ. —
Надамъ се, да сте са овомъ сретномъ мисли све Ваше
желк исполнене, пара доста и тклесна угодност ето пословица
удклу „Весело серце куделю преде”, Предите роде мои! и
мотайте на Канулу, а неће Вамъ ни давати вретено но поде-
белу Дружицу; башъ за прело небы Васъ толико безпокойли,
али Baiiiic писана ради, мораћете и ту услугу чинити и то за
умилити серце кои Васъ слушали буду
У Овоме Вышенаведеному видићете Вашу мксечну, пол-
годишню, а и годишню Плату, кою расположите и разчи-
слите по Вашой Угодности, и да Вамъ на здравлк буде. Съ
Богомъ рођаче мой прими усердно Совктъ одъ твога не-
премкнога
У Пожар. 2. Окт. 829. Рођака
Ђурђевацв
Е рођаче баш ми е жао што се овди догодю ниси да и

ти штогодъ дометнешъ, али нека стой други путъ.
Примите уз’ ово и Пашошъ до Београда.
горньи
А има и котя.
[Споља:]
Высокоученному
Гну Вуку Стефановићу Караџићу
у К рш усвац ь
АСАНУ, 3801.
Б у к о в а й р е п и с к аV , 417—420.
84.
ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Почитаемый Господине Вуче!

Любезно писмо Ваше примио самъ и содержаше оногъ
разумко, да сте у яку грозницу пали, и отъ нк страдате; за
142
кое я васъ врло сожалуемъ, молећи Бога, да васъ иста гроз-
ница скоримъ остави, и у прво здравля станЬ постави. Го-
сподинъ Докт- Стеийъ, што ние могао къ Вамъ у помойъ
доћи, то му е причина была, што се е и Господаръ ово неко-
лико дана съ промГннымъ здравлЪмъ находио. Што се тиче
до отлазка Вашегъ до Земунскогъ контуманца, Господарь ће
учинити наредбу, како ћете донде отићи, ако е Ваша воля на
то, гди ћете се моћи видЪти съ фамилюмъ Вашомъ ньой нуж
ный квартиръ прибавити, и снабђети ю съ потребныма за
зимницу У осталомъ
У Пожаревцу 4а 8вра 1829. Есамъ Вашъ

На служби готовый
Василие Поповичъ.
Высокоученноме Господину
у К раГ уевцу.
Воштани печат са натписом: Васо Попов 1781
[u] Sigill sanitatis semliniensis.
[Ж и г :] Sigillum sanitatis
одговорено 16. Окт из Контумаца Земунског
АСАНУ, 3058.
В у к о в а 134.
I V ,
85.
ЦВЕТКО РАЈОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Почитаемый Господинъ Вуче!

По налогу вашему, дао самъ вашой Госпоћи у Земуну
100 f. С. М. словомъ Сто фор. у Сребру, и то преко мога Бра
та Стефана, а ево и писмо одъ ваше куће мислимъ, да вамъ
являю, како су вишепоменуту Суму примили.
Молимъ назначите и вы мени гдићу исте паре за вашъ
рачунъ примити. У осталомъ Поздравлямъ Васъ сердечно
и сву Господу Кнезове а особыто Кн. Лазу ©еодоровичуУ
У Пожаревцу вашъ Искренныи

4. Окт 829’ Цветко
143
Высокоученому Господ.
Вуку Ст. Караџичу
Доктору Философю ипръ
у К рт уевцу
одговор. из Земун. конт 17 окт
АСАНУ, 3940.
В у к о в а V , 579.
86.
ТЕОДОР ДЕМЕТЕР ТИРКА — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 16. октобар 1829.
У Бечу 16га 8вра 829.
Высокопочитаемый Господине Куме!

По Вашему Налогу из Земуна одъ 29го Main есамъ на
време примю, такойеръ и векслу одъ Россискогъ Посолства
на 370 рубаля по 53 примюсамъ за нйх 160 f. 36 кр. у сребру,
ino курсу 136 и 1/г 1и даосамъ Господину Копитару.
Поздше примй Вашй два Писма, едно одъ 7го а друго
од 20га августа, у пр’вомъ являте мй да сте мй послали по
Господару базерйянбашй 225 f. у сребру, за онай колл1еръ,
щосамъ я изплатио, й које я исправно есамъ прим1и>. У дру-
гомъ послали сте мй Вашъ атестатъ на Вашу Пению, кое
самъ я npHMiw 12го 8вра по вексли од 363 рубля й 33 коп.
по 53х/2, и кое самъ2 продао по 136 курсъ, й свега примю
самъ 158 f. и 37 кр. у сребру, й по вашему налогу есамъ послао
Господару Сотјри да преда вашей Госпой у Земуну ових
158 f. и 37 кр.
Въ прочемъ являмъ Вамъ да смо сви хвала Богу здрави,
и Вама тоже то исто одъ свега ср’ца желимо съ Вашомъ фа-
мшиомъ, препоручуюйи се Вашемъ далшемъ пр1ятелству
есамъ съ истиннымъ Высокопочиташемъ, на сваку Вашу
Препоруку готомъ служити чимъ само у могућству будемъ.
Вашъ Васъ многопочитающш кумъ
©еодор Деметер Прка
Игобсор Де|лгтгр Tyjpxoc
144
Его Благородно
Господину Буку Стефановичу Караџићу
у Крагоевцу
Крозъ вашега Слугу Сотиръ Д. Зафиръ кой васъ любезно поздравла. Въ
Земунъ 9-го 8-вриа 829.
Г Вуче! ово писмо дошло ми е отворено изъ Пожаревца

А. Симић
Одговорено 18/30. Нојемвр. 829. из Земуна.
АСАНУ 1491.
Б у к о в а 103.
I ,
1-1 Додато над редом.

2 с а м ъ додато над редом.
87
ВУК КАРАЏИЋ — МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
Земунски контумац, 28. октобар 1829.
В[аше] Књ[ажеско] С[ијател>ство],

С1 највећим високопочитанијем узимам себи чест јавити
В. Књ. С., да сам по милостивој Вашој наредби2 дошао у
Земунски контумац. Неизказано ми je жао, што сам у дана-
шње вријеме, које не долази сваке стотине година, морао отићи
из Србије и изпред лица В. Књ. С., али шта ћу силом, кад
je стање здравља мота то изискивало и зато благодарим В.
Књ. С., што сте се смиловали и отпустили мена неко вријеме.
Какогођ што je до сад свагда и на сваком мјесту била моја нај-
већа брига, да В. Књ. С. у чему гођ послужим и тиме се ми
лости В. достојан покажем; тако ћу и у напредак свагда и на
сваком мјесту примити за највећу срећу, сваки догађај, у коме
би Вам могао показати макар најмањи знак моје приврже-
ности и благодарности.
Са овим мислима и чувствованијама, препоручујући се
свагдашњој милости В[ашег] К[њажеског] С[ијател>ства], и цје-
лујући Вам десницу и скут с највећим високопочитанијем
остајем.
У Конт Зем. 16. Окт. 829.
Букова преписка II, 601—602.
1 Прецртано Уз
2 Прецртано допуштењу.
88 .
ВУК КАРАЏИЋ — СИМИ МИЛОСАВЉЕВИЋУ
ПАШТРМЦУ
Љубезни рођо!
Примио сам ваше писмо (као одговор на писмо, које сам
ja Г Кн. Вас. писао) из Пожаревца од 2. овога мјесеца, и уз
њега пасош. У пасошу сте нетто и изоставили, н. п. да сам
и член (или1 директор) Зак о н о да т елн е С рп ск е К о м и си је, Срп-
ски И ст ори ограф нагиега вр ем ен а и пр.
Што се пак тиче12 писма, оно je врло славно; али се није
ни чудити, што je3 паметније и љешпе написано од онога,4
што сам ja Кн. Васи писао; jep сам ja оно писмо писао у гроз-
ници и у ипокондрији гледајући смрт пред очима, а ви5 ово
не само што сте писали на тенани, него вам je још помагала
и цијела Књ. канцеларија.
Ово вам само јављам, да знате, да сам писмо ваше при
мио, и да вам труд узалуд није био.6
У Конт Зем. Ваш рођак

16. Окт 8 Ж Ђурђеван
Букова преписка V, 420.
1 Прецртано управо.
2 Прецртано вашего.
3 Прецртано боље.
4 Прецртано мо писма.
5 Прецртано сте.
6 Прецртано али да опет.
146
89.
ВУК КАРАЏИЋ — ВАСИЛИЈУ ПОПОВИЂУ
Високобл[агородни] Г Васо,
мени л>уб[езни] и високопочит[ајеми]!
Примио сам у Крагујевцу Ваше љубезно писмо из По-
жаревца од 4га о. м. и по милостивој Гдаревој наредби до-
шао сам у Земунски Контумац. Истина да je како мота здрав-
ља ради, тако и ради моји домаћи послова било врло нужно,
да за сад амо дођем; али опет да сам иоле имао квартир пре-
ма стању здравља мота, баш уз пркос ономе Амицину писму
и пасошу био би сам остао у Крагујевцу
Ако сте сад ради разумјети за моје здравље, грозница
ме истина попустила мало фала Богу! али сам једнако слаб,
од прилике као оно Ви што бијасте, кад јесенас дођосте из
Чачка. Осим воде још ми ништа управо слатко није.
Врло ће ми бити мило, ако ме наскоро удостојите писма
Вашега, за које Вас молећи и препоручујући се дојакошњој
Вашој љубави и пријатељству, с истиним високопочитанијем
остајем
У Зем. Конт. 16. Окт. 829. Ваш покоряй слуга
п р е п и с к а I V , 135.
Б у к о в а
90.
у Контумацу Земунскоме 17/29. Окт 829.
Данае je шести дан, како сам у Контумац дошао. Може
бити да би сам зимовао у Крагујевцу, али ме ватала гроз
ница, па сам оболио и ослабио, а квартира и остали потреба
за слабе људе онамо нема, за то сам дошао овђе на зимов
ник. Но ево опет биједе и невоље на ново: јуче ме овдашњи
генерал (Фонт) звао к себи, и казао ми, да овђе (у Земуну)
не могу сједити без Бечкога пасоша! Он ми je само обрекао,
да ће писати Варадинској генерал-команди, да ми допусти
овђе се бавити, док пасош из Беча не добијем. Ja сад одавде
ништа друго не знам, него Вас молити, не бисте ли ми (преко
П илат а и преко Генца ) могли како пасош извадити. Ja добро
знам, како су ово тешке и Вама неповољне комисије; али шта
ю* 147
знам друго чинити? Ово je права биједа на суву путу Није
доста да се човек на овоме свијету мора мучити с болестима
и с другим недоскутицама, и с опасностима свога живота
трудити се, да би као поштен човек са својом фамилијом
живити могао; него се још и овака гоненија трпити морају!
Генерал ми каже, да ни за пасош моје жене њ е м у још ништа
није дошло из Б е ч а (него je, вели, из Варадина дошло још
давно, на његово представљеније, да она засад може сједити
у Земуну). — Ja ћу до 1/13. Нојемврија бити у контумацу,
а како изиђем, опет ћу Вам писати; но дотле може бити да
ћу ja од Вас и одговор на ово писмо добити.
Данае je овђе био Атанацковић, бивши катихета у Сом-
бору, и молио ме, да Вас од њега поздравим. Он je калуђер
у Крушедолу, и име му je П л а т о н .
У Србију je дошао некакав Праиски лајтнант П и р х , да
пУтУЈе> но ja сам се с њим размимошао, те га нијесам виђео.
Кажу, да je по Ранковој књизи дошао у Србију
Нашао сам у Србији једно јеванђелије, писато на к о ж и
in folio. Накрај посљедњега листа пише: —
„Еь w п1 енднкти I изв«л1вни1е шци и поеп’кшЕнТежк
СНИ И ВИТИЮ И С КВ рЫ Ш Н И 1в ДХИ С ТГ«. Н ПОИЮ фИЮ п^чтию ВИЦЕ
„нише вце прно дви иирТе. н сты нв'ны сииь веспи ктьн ы чтнагв и
„сиавнйго пррка пртче и кртитЕига.“ — С овом се ријечи лист
свршује, тако je без сумње морао бити још један лист (па
изгубљен). Кад изиђем из контумаца, гледаћу да Вам ово
јеванђелије пошаљем по првој поузданој прилици.
Поздравите професора Јенка и Влајка и бијелога Кур-
јака, а и Тирку, ако га ђе сретнете.
АСАНУ, 1698.
Б у к о в а /, 339—340.
1 Године 1372.
91
Wien den 30 Okt. 1829.
Freund!
Die von Ihnen u. Hrn D. zugleich unterschriebenen offe
nen Brief, den Sie dem Courier Oberl. Айзенбах anvertrauten,
14S
habe ich erst vor ein paar Tagen durch die zweite Hand eines
Antikenhändlers erhalten. Freilich war ich vom 19—30 Sept. in
Brün, wie früher bei Caramanns Briefe in Baden. So dass ich
nicht weiss, ob ich selb st, oder der Courier an dieser Unordnung
Schuld ist. Auf jeden Fall dank ich Ihnen beiden, dass Sie mei
ner auch hinter dem Tische gedenken, und bitte Sie ja keine
solche Couriergelegenheit zu einem paar Zeilen an mich zu ver
absäumen.
Von Rankes Buch hab’ ich englische u. französische Recen-
sionen gelesen, die aber ziemlich oberflächlich waren. Besser war
vor 14 Tagen ein Pariser Artikel der allg. Zeitung, der von alba-
nesischen u. serbischen Volksliedern sprach.
►' In Russland ist ein russischer Roman, von Bulgarin, erschienen,
Ivan Выжтинъ, der Epoche macht. Der Held spielt in Russ
land, unter Kirgisen, und schildert alle Stände in 4 Bänden. Es
heisst, dass ihm der Kaiser selbst durch die Censur helfen musste.
Ich kene ihn bisher nur aus der fran zösisch en Übersetzung- Ivan
Wyjighine ou le G ilblas Russe.
Vergessen Sie doch in Ihrem nächsten Briefe nicht, mich in
den Stand zu setzen, die 6 neuen Districte Serbiens genau zu
expliciren. Alles fragt mich darum, und ich kan bisher nur sa
gen, dass sie im O sten, Süden und Südw esten Serbiens liegen.
Sind sie S. 19 Ihres Milosch genau angegeben?
Ihrer Frau Passgeschichten sind also endlich in Ordnung?
In Erwartung Ihres одма geharre ich wie imer
Ihr Одма
Господину Вуку Стеф. К а р а џ и ћ у (Р Т)
у К р а гу е в а ц ъ
одговорено 24. Окт (по наш.)
АСАНУ, 1699.
В у к о в а I , 340—341.
[Превод:]
Веч, 30. окш обра 1829.
П р и ја т ељ у,
Н езат ворен о писмо ко j e ст е за једн о пот писали Ви и i.
Д авидовић, а које ст е поверили кур и р у, поручнику А јзен б а х у,
примио сам т ек пре неколико да н а и з др у ге р у к е , o g je g u o i т рю в-
ца ст аринама. Д о д у ш е, о д 19. д о 30. сеп т ем бра био сам у Б рну,
као ш то сам и пре тога, к а д j e дош ло К арам аново писмо, био
у Б а д ен у. П а зап ю не зн ам да ли сам ja лично крив, или j e за
149
о в у н еур ед н о ст крив к у р и р . У сва к о м сл у ч а ју , з а х в а љ у је м В а м а
обојици ш т о м е се сећ а т е и з а ст о л о м , и м о л и м В а с д а не п ро
п уст и т е н и јед н у о в а к в у п рили ку д а м и у п у т и т е по к у р и р у
неколико р е д а к а .
О Р а н к е о в о ј к њ и зи чит ао са м е н ы ес к е и ф р а н ц ус к е р ец ен -
зи је, к о је с у , м е ђ ут и м , бил е прилично површне. Б о л и j e пре
14 д а н а био је д а н париски члан ак у „ A lg e m e in e Z e itu n g “ , који
j e ioeopuo о албанским и ср п ск и м народны м п есм ам а.
У Р ус и ји се појавио р у с к и р о м а н о д Б улгари н а, Иван Вижи-
гин, к оји ће пост ат и еп о х а л а н . Ј ун а к [ р а д њ а ] се о д т р а в а у
Р уси ји , м е ђ у К и р т зи м а и о п и с ује све ст а леж е, у чет ири т о м а.
К а ж у д а j e цар лично м о р а о д а помогне к а к о би ово д е л о прош ло
к р о з ц ен зур у. J a га з а с а д зн а м је д и н о преко ф ран ц уског п р ево да :
Ivan Wyjighine ou le Gilblas Russe.
H e за б о р а ви т е д а м и у сво м сл ед е ћ е м п и см у ом огући т е
д а м о гу пгачно објасн и т и 6 нових с р п ск и х о круга. С ви м е за
њ и х п ит ају и з а с а д м о1у д а к а ж е м је д и н о д а се н а л а зе на истоку,
на југу и на југозападу С р б и је. Д а ли с у они на ст р. 19 В аш еI
„ М и л о ш а “ [М илош ОбреновиЩ т очн о наведены ?
П а со ш к е ст вари В а ш е ж ен е, зн ачи, кон ачно с у у р е д у ?
У оч ек и ва њ у B a u ie i одма, о ст а јем , ка о у в е к ,
В аш О д м а
92.
Земунски контумац, 5. новембар 1829.
у Земуяскоме Контумацу 24. Окт (по наш.) 829.
Прије осам дана послао сам Вам одавде једно писмо,
ако га на пошти по лањском обичају не буду уставили (но
ако буду уставили оно, уставиће и ово?); а јуче сам примио
Ваше писмо од 30. о. м. по Вашему, на које Вам са м о ради
они 6 наија са д одговарам. Оне су како у Милошу на страни
19., тако и у лањској Даници (за годину 1828.) од стране 222.
до 234. д о б р о назначене. Но будући да по поменутој Даницп
излази којекаки 10 наија, за т о j a мы слим, да се они 6 наију[!]
разумјева по Географичком положенију, и то: 1) доље између
планина и Дунава и Тимока (Кључ, Крајина и Црна ријека);
2) од Параћина до Ниша између планина и Мораве (с1 десне
стране); 3) између Јастрепца и Мораве (с лијеве стране Бугар-
150
ске, а с десне оне друге); 4) између Јастрепца и Ибра, 5) из-
међу Ибра (с лијеве стране) и велики планина (Мучња и Ја-
вора); и 6) доље између планина и Дрине (Јадар и Рађевина).
Ja овако мыслим, и овако сам морао толковати онима, који
би најбољ е морали знати, и одобрило ми се. Но ja би во-
љео, кад ja у том неби имао право, него кад би они 6 наија
биле: Нишка, Љесковачка, Врањска, Приштинска, Сјеничка
и Новопазарска! Али ћу ja имати право! —
Гледајте да добијете И ван а Вы ж т ина у оригиналу.
За сад будите здрави! Бојим се, да ми се писмо не одоцни.
Вук
АСАНУ, 1700.
Б у к о в а I , 341—342.
1 Прецртано у наставку л и је .
93.
Беч, 9. новембар 1829.
Wien den 9 ten Nov 1829.
Freund!
Sie werden indessen meinen Brief vom 30ten Okt. auch er
halten haben. Vergessen Sie nicht die 6 Districte genau anzugeben,
wir werden Sie im B eobachter mittheilen. Niemand findet in
R a n k e’s Buch Aufschluss darüber, was dem Buche an Kredit be-
nimt (mit Recht). Ranke, der noch in Rom & Neapel sitzt,
lässt Sie in jeden Briefe schön grüssen. An den preuss. Leutenant
Birch [Pirch] glaube ich kaum, nur irrt mich das, dass S ie
es thun, der Sie doch auch ein In trigan t seyn sollen? Stellen Sie
sich vor, dass ich das alb. N. Test, noch nirgends her habe, weder
von Corfu, noch von Triest, noch von Ihnen. Sie haben es am
Ende wieder eingestampft? Um so mehr freu’ ich mich auf Ihre
Evangelien von 6880.
Ihre Schwiegermutter war gestern mit Nachrichten von der
Frau bei mir, sie ist recht wohl samt Louise, und hat sich
über meine Mittheilung über Ihre Ankunft gefreut, um so mehr
da sie mit dem Schicksalen Ihres Kindsmädels nicht recht im
Klaren und Reinen zu seyn glaubt. Die Frau hatte versprochen
ihre M u tte r zu vertreten, und nun lässt sie sie gehen! Sie kenen
das Herzgefühl der Grossmutter und wie sie dadurch bei den
151
p ro te sta n tisc h e n Eltern des
Mädels compromittirt ist. Sie meinte,
wäre W u k da gewesen, so wäre das n ich t geschehen. Ich vertraue
Ihnen dies alles, ohne Auftrag von der Schwiegermutter, vielleicht
könen Sie die Sache noch gut machen.
Wegen des Passes fragen Sie doch den General, was e r braucht,
um in Ordnung zu seyn. Vielleicht (und ich glaube dass so die
O rdnu n g seyn wird) müssen S ie selbst, unten einkomen um Be
willigung des Aufenthaltes, nachdem bei Ihrem letzten Pass von
hier aus der absichtliche oder unwillkürliche Irrthum vorgefahllen.
Von jeder Instanz dürfen Sie eher Erledigung hoffen, als auf
u nserm b ish erigen Wege durch die g ro sse n Herrn, die ganz andre
Dinge im Kopfe und Magen haben als uns zwey. Ich bin es müde,
imer u m so n st zu reden und zu schreiben. In Erwartung Ihrer
Antwort
Ihr alter
K.
To cy људи без душе. P S. Es wird mit Ih rem Passe so gehen,

wie mit dem für Ihre F rau . Nachdem ich über 2 Monate drüber
su p p lic irt u. c o r re sp o n d irt hatte, zeigte sich’s, dass er über
flüssig wäre! Also lassen wir die grossen Herren mit Fried, suppli-
ciren Sie bei der e rsten In sta n z, und nur im ä u ssersten Nothfalle,
bei dem letzten. J e t z t ist ohnehin auch kein V o rw a n d da, da
Friede ist, das Militär ist Ihnen nicht Feind und fürchtet weniger
Schreiben Sie mir recht viel.
An Шаф. hab’ ich d r e y Exemplare meiner Valachica geschickt:
f. ihn, S ie & Тюк.
К.
Sr Wohlgeboren
H errn Vuk Steph. (P T)
K a r a g ic h
in S e m l i n
Воштани печат (у овалу цвеће).
[Жиг:] Wien
одговорено 4./16. Нојемвр. 829.
АСАНУ, 1701.
I , 342—344.
[Превод:]
Б е ч , 9 . н о в е м б р а 1829.
П р и ја т е љ у
Вероватно сше у међувремену йримили и моје писмо од 30.
октобра. Н е заборавише да тачно наведете оних 6 округа;
152
м и ћем о и х саопш т ит и у „ B e o b a c h te r '‘-у Н и ко у Ранкеовој књ и-
зи не налази об авеш т ењ е о т ом е; ш т о књ и зи о д у зи м а о д вр ед
ност и ( с п равом ) Р а н ке, који још седи у Р и м у и Н а п у љ у , у
свак ом т е м у л еп о В а с п о зд р а в љ а . У прускоГ п от п оручн и ка
П и р х а слабо в ер ујем , је д и н о м е б ун и ш т о Ви ово чините, који
ст е, н аводн о, т акођер интригант? Зам и сли т е д а албански
Нови завет јо ш н и о т к у д а нисам прим ио, нити с К р ф а , нити
и з Т рст а, нити о д В ас. М о ж д а j e на к р а ју от иш ао у п р ер а д у ,
з а х а р т и ју ? Т им виш е се р а д у је м В аш им је в а н ђ е љ и м а п од
6880. Годицом.
В аш а т аш т а j e ју ч е р била к о д м ен е, с вест и м а о д В аш е
ж ен е, она j e д о с т а д о б р о , за јед н о с Л у јз о м , и вео м а се о б р а д о
вала м о јо ј вест и о В аш ем д о л а с к у , т им виш е ш т о са судб и н о м
своје д е в о јк е , к о ја ч ува д е ц у , и зы е д а д а није сасви м начист о.
Ж е н а j e обећ ала д а he ј о ј зам ен и т и мајку, а са д а j e й уш т а д а
иде. В и зн ат е бабино д о б р о ерц е и коли ко j e она збоГ т о т ком -
пром ит ована к о д девојч и н и х протестантских р о д и т е љ а . О на
м и сли д а се ово не би доводило д а j e Вук био о вд е . П о ве р а ва м
В ам с в е о во б ез налога о д т аш т е; м о ж д а heute Ви јо ш у спеш и д а
п оправит е ст вар.
Ш т о се т иче пасош а, п и т ајт е Генерала гит а м у т реба
д а би о ва ј био у р е д у . М о ж д а heute лично ( а j a в е р у је м д а пропис
ово з а х т е в а ) м о р а т и д а поднесете за х т е в з а одобрение бо р а вка ,
и о ш т о j e о д а в д е к о д B a u te t последњ еГ пасош а нам ерно
или случајн о дош ло д о Грешке. О д сва к е инст анце м о ж е т е
пре очекиват и р еш е њ е ueio од наш е велике Господе, ко ја им а
сасвим д р узе ст вари у Глави и у ст о м а к у неГоли нас д во ји ц у.
J a сам се зам орио д а ст ално узалуд Говорим и пиш ем. У
о ч еки вањ у ВашеГ og io eo p a , Ваш ст ари
К оп ит ар
Т о с у љ у д и б е з д у ш е . Р S. С Вашим п асош ем биће онако ка о

и с пасош ем з а В а ш у жену П о ш т о са м виш е о д 2 м е се ц а збоГ
тоГа суплицирао и кореспондирао, п оказало се д а j e ово
сувиш но! Н о ост ави м о ви с о к у Господу на м и р у, суп лиц ирајт е
к о д прве инстанце, а је д и н о у крајњој н у ж д и к о д највиш е. Сада
ионако н ем а разлога з а ово, пош т о в л а д а м ир, во јс к а В а м није
н епри јат ељ и м а њ е j e ст раш љ и ва. П иш и т е м и много.
Ш аф арику сам й ослао т ри прим ерка сво је ва ла х и ке: за
њега, Вас и з а Т екелију.
153
94.

Wien 13ten Nov. 1829.
Freund!
Seit meinem letzten Schreiben vom 9ten d., aus dem Sie meine
Verzweiflung an gewissen Personen werden ersehen haben, besuchte
mich unverhofft Hr P** auf der Hof bibliothek, um mir zu sagen,
dass G* sich in seiner Gegenwart Ihrer sehr warm bei S**** an
genommen und dieser dann gesagt habe, Sie möchten nur, damit
er die Sache auf ein Gesuch, wie es amtsüblich, einleiten köne,
von unten herauf, (ich glaube mittels des Platz- Comando, das
Ihr Gesuch, nach Peterwardein, u. dieses weiter herauf einbeglei
ten wird) ein solches an die k. k. oberste Polizeyhofstelle einrei
chen; worauf in Bälde eine günstige Entscheidung erfolgen werde,
so wie sie in Absicht auf Ihre Frau seiner Zeit erfolgt ist.
Sie sehen aus dieser Post, dass ich Ihnen schon unterm 9ten
eben so zu thun gerathen. Da ich ihre Langsamkeit und Unbe-
hülflichkeit im deutschen Ausdruck kenne, so setze ich Ihnen
gleich hier ungefähr den Inhalt Ihres Gesuchs an.
Hochl. k. k. oberste Polizey-Hofstelle!
Der Unterzeichnete, türkischer Unterthan aber mit einer Wie
nerin verheiratet, und Vater von 4 unmündigen Kindern, hat sich
von Wien nach Semlin übersiedelt, sowohl um seine Kinder in
der serbischen Sprache zu üben, als auch um da ökonomischer
auszukomen und seinen Ressourcen im Vaterlande Serbien näher
zu seyn.
Mit Schmerz muss er sehen, dass er seit einiger Zeit der Ge
genstand1 politischer Verfolgungen ist, wie sonst kein einzelner
türkischer Unterthan, geschweige ein halb-österreichischer Fami
lienvater.2
Einerseits sich seiner Unschuld bewusst, und jederzeit zu
strenger Untersuchung erbütig, und andererseits die Gerechtigkeit
und Milde der österr. Staatsverwaltung aus früherer Erfahrung
kennend, ist er überzeugt, dass diese polizeyliche Verfolgung sich
nothwendig auf ungerechten Verdacht oder Verleumdung gründen
müsse, und bittet daher ehrfurchtsvoll, die hohe Polizeyhofstelle
wolle, nach beliebig erhobener genauer Information, Befehl geben,
dass die erwähnte Verfolgung aufhöre, u. der Unterzeichnete3 in
Ansehung der Pässe u. Aufenthaltsscheine wenigstens den übrigen4
türkischen Unterthanen gleich gehalten werden möge.5 Semlin
den K.
den 21 Nov W
154
Ihr Brief aus der Contumaz war vor mir, (wahrscheinlich
p o lizeylich eröffnet, wen nicht von einem Beamten, der Bankno
ten suchte), und mit dem D aum wieder zugedrückt. So bequem
machen sie jetzt die Sache, und so scham los-sicher sind sie! Wir
können freulich singen, als vacui coram latrone viatores. aber
ich gestehe, dass mich dieses Mistrauen unsäglich schmerzt. Und
ist der P o stb ea m te der Schurke, so komt’s daher, dass man die
sen K erls alles angehen lässt.
Was haben Sie alles vor? Sie sollten, wenn Sie mich hörten,
nach Wien komen, hier den Zabawnik schreiben, u. allenfalls
eine serbische Zeitung. In Serbien wird noch lange nichts Ge
scheutes zu machen seyn. Schreiben Sie mir doch was dorten be
vorsteht. Vor allem vergessen Sie nicht, die 6 Distrikte genau zu
specificiren,/ür den B eobachter
Jetzt schreibe ich Ihnen nicht, bis ich Antwort auf diesen
Brief habe, damit unsre Briefe sich nicht kreuzen dürfen. Ich
erwarte einen recht langen Brief von Ihnen
Одма
К.
Sr Wohlgeboren
dem Hrn D r Vuk Steph. Karagich (P T)
p Ofen, in S e m l i t t
P e te r w a r d e in .
Воштани печат (c цвећем у овалу).

одговорено 14./26. Нојемвр. 829.
АСАНУ, 1703,
В у к о в а I , 345—347
1 Прецртано u m .
2 Прецртано ü b e r h a u p t , d a s s
3 Прецртано w i e a n d e r e t ü r n i s c h e u n t e r h a n n e n .
4 Прецртано a n d e r n
5 Прецртано s o l l e . ___
6 Вук записао испод молбе овај датум den 29. Nov. 829.
[Превод:]
Беч, 13. новем бра 1829.
П ри јаш ељ у,
П осле м о г йослед/ьеГ т е м а , о д 9. о. м . из ко1а ст е веро
ват но р азоб рал и м о је очајањ е збоГ неких особа, изненада м е по
сет ив П и л а т у д во р ско ј библиотеци д а б и м и р е к а о к а к о с е Г е н ц
у њеГовом присуст ву веом а т опло за у зе о за В ас ко д С едл-
ницки[?] и д а j e о ва ј зат им р ек а о , како би он ст вар на
155
п однет у м о л б у , ка о ш т о j t уо б и ч а је н о у адм и н и ст р ацији, м огао
д а покрен е о д о з д о навиш е ( в е р у је м , преко к о м а н д е м ест а ,
к о ја he В а ш у м о л б у уп ут и т и у П е т р о ва р а ди н , а они д а љ е н ави
ш е ). Ви сам о т у м о л б у поднесит е ц а р с к о -к р а љ е в с к о ј најви ш ој
полицијској д в о р с к о ј инст анци; на ш т а ће у ск о р о доћ и д о п овољ -
ноГ р еш е њ а , онаквоГ к а к во j e у сво је в р е м е у с л е д и л о у й о ы е д у
В аш е ж ен е.
Ви видит е из о ве пош т е д а са м век 9°‘ са вет о ва о д а исш о
овако п ост уп и т е. К а к о п о зн а је м В а ш у сп оросш и неспреш носш
у н ем ач ком и зр а зу , овим В а м о д м а х кон ци йи рам , отприлике,
с а д р ж а ј В аш е м о л б е.
В и со к о х ва љ ен о м ц а р ск о -к р а љ евс к о м највиш ем полицијском
уреду,
П от и и сан и , ш ур ск и и одани к али ож ењ ен Б еч ли јко м и ош ац
чет воро н еп ун олет н е д е ц е , п реселио се и з Б е ч а у З е м у н , како
би с в о ју д е ц у веж б а о у ср п ск о м је з и к у , а т а ко ђ е и д а би еко-
ном ски б о љ е п ролази о и био бли ж и својим и звори м а у от аџбини
С рби ји .
С б олом м о р а прим ет ит и д а j e од некоГ врем ен а п редм ет по-
литичкоГ \оњ ењ а, ш т о иначе није с л уч а ј ни са којим други м т ур-
ским подаником , а д а се не Говори о п о л уа уст р и јско м о ц у поро-
ди це.
С је д н е ст ране, свесш ан с во је невиносш и и у сва к о д о о а
сп рем ан д а се подврГне строГом и сп и т и ва њ у, а с д р у ге ст ране
зн ајућ и п раведн ост и блаГост а ус т р и јск е д р ж а вн е у п р а в е из
p a m ije l и ск уст ва , он j e у в е р е н д а се ово полицијско Гоњење м о р а
неизбеж н о засни ват и на н еоп равд а н о ј с у м њ и или кл евеш а њ у;
и за т о понизно м о л и д а високи полицијски у р е д пош ш о при
к уп и т ачн е инф орм ац и је по свом н а х о ђ е њ у , и зд а н а р еђ ењ е
д а прест ане п ом ен ут о Гоњење и д а се пот писани у п о гл еду
пасогиа и д о з в о л а з а б о р а ва к и зједн а ч и у н а јм а њ у р у к у са ост а-
лим т урск и м подаиицим а.
У З е м у н у , 21 н о ве м б р а 1829.
В аш е йисмо и з к о н т ум а ц а от вори о j e неко пре м ен е ( вер о

ват но о д ст ран е полиције, ако не неки чиновник који j e траЈао
з а н овчаницам а) и палдем попово за т во р и о . Т ако о л а ко с а д а
свр ш а ва ју ст вари и т оли ко с у бестидно сигурни! М и , д о д у ш е ,
м о ж е м о за п ева т и к а о пут ници који се не плаш е р а зб о јн и к а :
но п ризн ајем д а м е о в о н еп о вер ењ е н еизрец иво боли. А ук о л и к о
j e поштански службеник т а бит анга, т о j e о т у д а ш т о се ови м
момцима с ее доп уш т а .
Шта све спремате? Требало би, уколико мене слушате,
да дођете у Беч, да овде пишете ,.Забавник“ и евентуално
неке српске новине. У Србији јо ш g y lo врем ена неће биты моГуће
д а се ур а д и нешто памет но. П иш ит е м и ш т а се т ам о при-
према. П ре свет , не заборавит е д а оних 6 округа тачно спе-
цифицирате, за „B eobach ter“
С ада В ам нећу писати све д о к не примим о дю вор на ово
писмо, како се наша йисма не би укрст ила. О чекујем веом а
g yio писмо о д Вас
Одм а
Копишар
95.
ВАСИЛШЕ ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 15. новембар 1829.
Высокопочитаемый Гне Вуче!

Писмо ваше любезно отъ 16. прошлогъ мЪсеца примио
самъ, и изъ оногъ известно самъ се, да васъ е грозница мало
попустила. Чему се я веема радуемъ. Отовудъ могу вамъ то
сообщити, да су у насъ велике премЬие; и кои данъ надамо
се, да намъ Хатти-Шерифъ дође, кои ће утврдити вЬчио и
непоколебимо благоденегае Отечества нашегъ, кое му бы и
вы, дасте овде, были отъ пользе сада. Да сте пренебрегли
Амиџино писмо и Пасошъ милие бы ми было, кое и сами
примЪчавате, дабы сте учинили нЬму Амици — у пркосъ,
само, да сте имали иоле квартиру према станю здравия
своега. Истина, да бы то тако и болЬ было, да сте учинили,
али, да нисте, небы могли опетъ фамилпо вашу намћститн
на зимовникъ, тако, као што ћете ю сада сами намЪстиги.
Но опет вамъ толико могу казати, да сте вы и садъ у милости
нашегъ великогъ Господара, у томе будите уверены, и ни
найманЬ со тимъ необезпокоявайтесе. УвЪраваюТш васъ у
томе есамъ као и досадъУ
У Крагуевцу Вашъ непромЬнный пр1ятелъ
3. Ноемвра 1829. Васшие Поповичъ
157
[На полеђшш:]
у Зем уну.
[Жиг:] Tur
одговорено 12. Нојемвр. 829.
АСАНУ, 3060.
96.
Земун, 16. новембар 1829.
У Земуну 4/16. Нојемвр. 829.

На писмо Ваше од 30. окт одговорио сам Вам из кон-
тумаца 24 окт по нашему; а данас сам примио Ваше писмо
од 9. овог мјесеца, на које Вам, као у итњи, на кратко одго-
варам:
1) За они 6 districta заиста je сметена ствар, и ja би ре-
као, да je управо не зна нико. Ja мислим једнако, да ји треба
тражити у оној земљи, коју су Срби под Кара-Ђорђијем имали
(cf Милош стр. 19. и Даница за годину 1828. ст 222—224).
К ономе, што сам Вам у посљедњем писму о том писао, до-
дајем Вам још и ово: Може бити да je district већи од наше
наије (Bezirk?). Тако да не буду они 6 диштрикта! овако узети:
1) диштрикт К л а д о в с к и т ј. Кључ и Крајина, jep je од прије
Кладовски бег и у Крајини заповиједао (cf. у нашему рјеч-
нику К р а ји н а ако о т о м ш т о б у д е онђе); 2) диштрикт В и-
дински, т ј. Црна ријека и горе око Бање и Гургусовца, 3)
диштрикт Љ е ск о в а ч к и , т ј. наија Параћинска, Ражањска,
и горе уз Мораву до самога Ниша, и с ону страну Мораве
наија Крушевачка (то je све и сад под Љесковцем, cf. у Да-
ници, чини ми се за годину 1827., р а зд је л е н и је земље); 4) ди
штрикт Н о во п а за р с к и ; 5) диштрикт С јенички, т ј. данашњи
Стари Вла, и 6) диштрикт Зворн и ч ки , т ј. Јадар и Рађевина.
Овако je најлакше доћерати у 6 диштрикта ону сву земљу,
коју сад нема Милош, а Црни Ђорђије имао. Истина да Срби
1812. године осим Кладовскога диштрикта ниједнога овог
158
другога цијелог нијесу имали; али ји, осим Видинскога и Звор-
ничкога, који цијели никако у Србију не припадају, сад могу
добити. Амин, да Бог да! помогите и Ви у Beobachtery! Или
барем не подупирите одозго. Мени ће за чест служити, ако
Ви у Beobachtery моје Данице и Милоша поменете; али онако
мене нипошто (то знате и сами).
2) Јеванђелије ћу Вам послати ово дана. А за Арнаутски
Нови Завјет писали смо и Давидовић и ja, и ако се онђе буде
могло добити, заиста ћете га добити.
3) За мој пасош не брините се за сад.
4) Ако видите стару мајку, поздравите je. Да сам ja био
код куће, истина да се онако не би догодило с нашом дади-
љом (Kindsmadel); али опет моја жена није толико крива,
него дадшьа сама. Moja je жена једнако ћела н>у као маш и
да држи, али она њу није ћела као кћи да слуша, а на силу
je ни рођ ен а м ат и ни на што није могла наћерати, а камо ли
ко други? Кад je код нас била болесна, ми смо je о нашему
трошку лијечили код куће, а кад се, отишавши својевољ н о
од нас зд рава, у другој служби разбољела, онда je њезин нови
господар послао у шпитаљ, у коме и сад лежи — од врућице,
него не ће умријети.
Доста je већ о свему, бојим се отићи ће пошта.
Ваш
Вук
АСАНУ, 1702.
В у к о в а I , 344—345
1 Испред ове речи прецртано n a u ja .
97
РАДА ЗУБАН ВУКУ КАРАЏИЋУ
Меленци, 19. новембар 1829
Благородии Господин приятелю

Брате, Здравствуй на многая лГта
нримиосам ваше мало писменце 17 Ноемвр: и разумео-
сам сву вашу милост коюсте показали мени и мојои милои
Маики Бог давам да дуга лГта коюсте любов испунили мога
милога брата Лазе Молим учините нам любезни Брате npi-
ателю вииспунте нашои Маики желю кадси нашег Брата
очима видю имало преса шньиме си 6io едно писмо ти мени
напиши и Майку ми од суза утеше ср наш Брат све накратко
159
niine данам Майка од серца уздише на пиши нам штае и ка
кое дасе не бринемо сад нас обадвое зашто оде у Крагуевац
Града и штамисли че мулисе нада кадтье опет он у Шабац
потьи хотьел кнама мало ближе дотћи есам ваш прјателв
понизни у Меленци 19 Но: 1829 л.
самоуки ученик
Рада Зубанов
An Hochgelehrten Herrn
Vuk Stephan Karadzsich
Z e m lin e
одговорено 9 Дек. 829.
АСАНУ, 3972.
В у к о в а V , 617
й р е п и с к а
98.
ВУК КАРАЏИЋ — ВРХОВНОМ ДВОРСКОМ
Hochlöbliche К. К. oberste Polizey- Hofstelle.

Der Unterzeichnete, türkischer Unterthan aber mit einer Wie-
nerinn verheiratet, und Vater von 4 unmündigen Kindern, hat
sich von Wien nach Semlin übersiedelt, sowohl um seine Kinder
in der serbischen Sprache zu üben, als auch um da ökonomischer
auszukommen und seinen Ressourcen im Vaterlande Serbien näher
zu seyn.
Mit Schmerz muss er sehen, dass er seit einiger Zeit der
Gegenstand polizeylicher Verfolgungen ist, wie sonst kein einzel
ner türkischer Unterthan, geschweige ein halb-österreichischer
Familienvater
Einerseits sich seiner Unschuld bewusst, und jederzeit zu
strenger Untersuchung erbiethig, und anderseits die Gerechtig
keit und Milde der österreichischen Staatsverwaltung aus früherer
Erfahrung kennend, ist er überzeugt, dass diese polizeyliche Ver
folgung sich nothwendig auf ungerechten Verdacht oder Verleum
dung gründen müssen, und bittet daher ehrfurchtsvoll, die hohe
Polizey-Hofstelle wolle, nach beliebig erhobener genauer Informa
tion, Befehl geben, dass die erwähnte Verfolgung aufhören, und
160
der Unterzeichnete, in Ansehung der Pässe und Aufenthaltsscheine
wenigstens den übrigen türkischen Unterthanen gleich gehalten
werden möge.
Semlin den 21 Nov 829.
Wuk Steph. Karadschitsch
Doctor der Philosophie.
Прение. АСАНУ, 3952.
[Превод:]
П реславн ом ц арско-краљ евском врховн ом дворском
полицијском у р е д у ,
Д о л е п от п и са т , т урски поданик али ож ењ ен Бечлиј-
ком и от ац чет воро м ал олет не дец е, преселио се из Б еча
у Зем ун , како би сво ју д е ц у уч и о срп ском је з и к у . О в д е би, т акође,
економ ски лакш е излази о на к р а ј и био ближ е својим т во р и м а
п рихода у д о м о в и т Србији.
С б олом он види д а j e одн едавн о пост ао предм ет полициј-
ских прогона, ш то иначе није сл уч а ј ни са је д н и м т урски м пода-
ником а кам оли са оцем је д н е п о луауст ри јске породице.
С вест ан, с је д н е ст ране, своје невиност и и у свако до б а
спрем ан д а се п одврт е ст рогом испитивольу, а, с др узе ст ране,
познајући из p a m j e i и скуст ва йравичност и м илост ивост
ауст ри јск е држ авн е уп р а в е , уве р ен j e д а се о ва ј полицијски
прогон неминовно заснива на неправи чној сум њ и или клевет и,
па ст ога понизно м оли Високи дворски полицијски у р е д д а , по
пријем у пож ељ них т ачних инф ормација, изволи и здат и наре-
ђ ењ е д а се прест ане с п ом енут им югъегъем и д а се потписани,
с обзи ром на пасош е и д о зв о л е за боравак, т рет ира, у најм ањ у
р у к у , као ост али т урски поданици.
Зем ун, 21 новем бра 1829.

В у к С т еф . Караџић
д о к т о р ф илозоф ије
99.
Semlin den 24. November 1829.

Durch den Herrn Constantin Swilarich des Herrn Carl Leh
mann zu Semlin sende ich Ihnen zwey gebundene Bücher im
Gewichte 6 Pfund 28 Loth Sp. laut Semliner Anweisungs-
-Bollete № 279.
[На омоту:]
H errn v. K o p i t a r
Custos an der k. k. Hofbibliothek
in W i e n .
(abzugeben im Gasthaus zum w e i s s e n W o lfe n am a lte n F le is c h m a m t)
[Белешка на омоту:]
Zoll 25 x
Fachen 3
28xCM
АГС, 1415.
[Превод:]
З е м у н , 2 4 . н о ве м б р а 1829.
П р е к о Господина К о н ст а н т и н а С ви лари ћ а Господина
К а р л а Л ем а н а у З е м у н у ш а љ ем В а м д в е п о веза н е к/ьиГе у т еж ини
о д 6 ф ун т и и 2 8 л о т а н а о с н о в у зе м у н с к е ц аринске д о ст а вн и ц е
б р . 279.
В у к С т еф . К араџ ић
[На омоту:]
Г о с п о д и н у К о п и т а р у , к у с т о с у Д в о р с к е б и б л и о т е к е у Бечу.
( п р е д а т и у ю с т и о н и ц и к о д „ Б е л о i в у к а ” н а с т а р о м Ф л а јш м а р к т у )
100.
ВУК КАРАЏИЋ — ВАСИЛИЈУ ПОПОВИЋУ
Високобл. Гдару Васо,

мени љубезни и високопочитајеми!
Са особитом радости имао сам чест примити Ваше л>у-
безно и високопочитајемо писмо, од 3. о. м., за које Вам врло
благодарим. Оно je пуно велике радости, али je мени опет
најмилије, што ме узјеравате, да сам ja и сад једнако у ми
лости нашега великог Господара.1 Тешко ми je што не знам,
управо, каке су то велике премјене тамо код вас; али ји опет
по мојој жељи толкујем, и мислим, неће ли бити ове, што he
се Влада Српска сад распространити до Лима и до2 иза При
штине. Ако ли не3 дотле, а оно се за цело надам, да he joj при
пасти св а наија Новопазарска, Сјеничка и Љесковачка (а за
162
Крајину и Јадар не треба ни спомињати). Јер они у VI. чл.
Сдренскога трактата поменути 6. наија (или диш т рикт а, које
може бити да je веће од наије) нико не може друкчије истол
ковали, него овако: или су 1) диштрикт Нишки, 2) Љ есковачки,
3) Врш ьски, 4) П риш т ински, 5) Н овоп азарски , 6) Сјенички;
тако да буде заједно ова нова Србија између Лима и Бугар-
скога Тимока, и између Саве и Дунава и Балкана (иза При
штине); ако ли нијесу то, аоно најпослије морају бити ови:
1) Диштрикт К ладовски , у коме je Крајина и Кључ; 2) Видин-
ски, коме припада Црна ријека и наија Гургусовачка и Бањска,
3) Љ есковач ки, од Параћина уз Мораву с десне стране до
Ниша, и с ону страну Мораве наија Крушевачка и даље докле
гођ Љесковачки паша заповиједа, 4) Н о во п а за р ски ; 5) Сје-
нички или К рат овски до самога Лима, и 6) Зворнички, т ј.
Јадар и Рађевина. Истина да у трактату стоји цијели 6. ди
штрикта, али опет ja мислим, да се од Видинскога преко By-
г. Тимока, а од Зворничкога преко Дрине ништа ис
кали ни добили не може; али диштрикт Љесковачки, Ново
пазарски и Сјенички добија се цијели.4 Ja велим најпослије
тако, а Ви ако5 будете морали на мање пристали, опростите
мојој родољубивој жељи и ревности.
Шло се тиче мене, добро сам се иза грознице опоравио,
фала Богу Фамилију сам преселио у други, угоднији квар
тир,6 дрва сам и брашна купио, а и двоје сам свиња наручио.
Сад ако Гдар мисли, да ja тамо Њему и отечеству могу од
особите ползе бити, ja ћу по Његовој Заповијести колико je
сјутра с великом радошћу тамо доћи, и по могућству моји
душевни и тјелесни сила трудићу се да7 његово мњеније о
мени оправдам.8
12. Нојемвр. 829.

Б у к о в а п р е п и с к а I V , 136—1371
1 Прецртано М у ч и м е .
2 Прецртано ш а р е .
3 Прецртано б у д е .
4 Прецртано и о н о , ш т о С р б и 1 8 1 2 Г о д и н е н и је с у н а ји о с л и је т а м о .
5 Прецртано д р у к ч щ е у ч и н и т е с а м и ћ е т е о д ю в а р а т и .
6 Прецртано и п о м о Г у ћ с т в у .
7 Прецртано Г д а р е в о .
8 Прецртано Д а с а м j a ч а к у П а р и з у и л и П е ш е р б у р Г у , п а с а м о д а н и је с а м
о в а к о с и р о м й , и л и б а р е м д а с а м д р у к ч и је ш з д р а в љ а , д а б и н е д о с т а т к е
л а к ш е с н о с и т и м о т о , ja б и у д а н а ш њ е в р и је м е с а м о д с в о је в о љ е у K p a iy -
је в а ц д о ш а о , п а а к о Г д а р у и о т а ч а н с т в у н и к а к е п о л з е н е б и м о Г а о у ч и н и т и ,
а ja б и с д у ш е в н о м р а д о с т и и е д а о ш и ш с е р а д и ; а к а м о л и н е б и д о ш а о н а
Г д а р е в о п о зи в а њ е \ [Нап. ЛЬ. Ст.]
11* 163
101
У Земуну 14/26. Нојемвр. 829.1

На писмо Ваше од 9. о. м. одговорио сам 4/16., по том
сам одма примио Ваше друго од 13., за које Вам врло
благодарим. Данае ћу предати овдашњему генералу про
шение на Polizey-Hofstelle.
За Србију имате право (да се join за дуго ништа паметно
у њој неће моћи учинити). Још да знате, како сам онамо љето
и јесен провео, и како сам од онуд сад амо дошао! Може се
рећи: и да су ме они оћ ерали , и да сам ји ja о ст а ви о , и да сам
у т е к а о . О томе ћу Вам други пут читаво писмо писати, а
засад само знајте, да нијесам био ни бијен ни апшен. — И
опет како ми Стеић поручује и кнез Васо пише, чини ми се,
да ће ме скоро звати. И мораћу ићи, да шта знам чинити?
Ja би најволио у Беч доћи, и писати Забавник и, ако би се
могло допуштење добити, новине; али je с оволиком фами-
лијом тешко у Бечу живити. А од литературе наше не може
се човек великој (готово н и ка ко ј) помоћи надати. Штета што
умрије Гилфорт! — Казивао ми je Тирол, да тражи, да пише
Српске новине; али то није за њега.
У Србији, као што ми Кнез Васо (Милошев шура) пише,
сваки дан очекују атишериф; но ja би рекао, да још не ће доћи,
будући да je Д а в и д о в и ћ сад по Аранђелову дне отишао у Ц а -
p iiip a g , join с једним од први кнезова. — Стеић je сад Мило
шев доктор.
За Праискога лајтнанта П и р х а не разумијем шта ми пи
шете^). Он je прије 6—7 неђеља преко Земуна дошао у По-
жаревац (по његову казивању) да види Србију и Вука, па по
том преко Босне да иде у Талијанску; но прекјуче je Васи-
љевићу писао, да због великога снијега и због мале ране,
коју je на нози добио, не ће ићи преко Босне, него ће ово дана
доћи у Земунски контумац. Ja га нијесам виђео, него кажу,
да je м л а д , лијеп и ви со к човек. Од Gerharda из Липиске до-
нијо je на мене препоруку, коју ми je преко Давидовића из
Пожаревца у Крагујевац послао.
Јуче сам Вам по К о с т и С ви л а р и ћ у (који je као надзира-
тељ над колима — која еспап тамо носе — овдашњега тр-
говца Lehmanna) послао оно Јеванђелије и један Српски рјеч-
164
ник (Јеванђелије Вама, а за рјечник молим Вас, да га макар
по мојој пуници, пошаљете ту Г М е ы и ц к о м е ). Обје су књиге
завијене у дебело платно и оловом запечаћене; Свиларићу
не т р еб а ниш т а плаћат и; ja сам му дао на Вас једну отво-
рену цедуљу, као 12Frachtbrief, само да онај, кога пошљете,
да Вам те књиге експедира (а то ће најбоље учинити Ш ал-
б а х ер ), може лакше боллету по№ (279) наћи.
За они 6 наија писао сам Вам у два писма доста. Ако
Срби добију с в у наију Љ е с к о в а ч к у , Н о в о п а за р с к у и С јен и ч ку
(чини ми се да се ова посљедња од старине звала К р а т о вс к и
санџакат Осим Бугарскога Кратова има и С рп ско и д а -
нас, негђе око Лима и Сјенице), онда ће Српска влада бити
управо оно, што je Кара-Ђорђије
,,— Крстом прекрстио
„И својијем крилом закрилио
„ О д В идина пак д о во д е Д р и н е ,
„ О д К о с о в а т е д о E u jo ip a g a ,\ (поч.
буне прот даија).
У Милошу на страни 133. можете виђети границе Бијо-
градскога пашалука или дојакошње Милошеве владе.
Ваља да Ви више ни једне књиге од Српскога Љетописа
нијесте добили, осим оније, што сам Вам ja из Пеште по-
слао? У 18°Ј књизи вриједно je читати Светићево о б р а ж а ва њ е
С рпскош је з и к а . Поузимао неш т о из моје лањске Данице, па
опет на крају каже, да сам ja са м о свр и ш ва њ е ријечи писао,
а он право ображавање језика онде издаје! — Ваља један пут
Ви да рецензирате Љетопис. —• У једном Љетопису стоји
мало и о И в а н у Вы ш Ы ину.
Писање овога писма прекинуо ми je каплар с цедуљом
од генерала, у којој ме звао к себи. Кад му отидем, а он ми
каже, да je на његово љетошње представљеније дошло данас
рјешеније од Hofkriegsrata, д а j a м о1у у З е м у н у сједи т и ; и
тако вели, д а м и выше сад не т р е б а пасош а из Б еч а т раж и т и.
То je, мислим, најбоље.
Пирх je, чујем, већ дошао у Бијоград.
Ето сам Вам за сад доста написао. Поздравите Г Г Јен-
ка, Влајка и бијелога Курјака. Моји су сви здраво и поздрав-
љају Вас.
Вук
АСАНУ, 1704.
Б у к о в а I , 347—349.
1 У десном горњем углу Копитар забележио V im .

2 Товарни лист.
165
102.
Беч, 27 новембар 1829.
Wien den 27 Nov 1829
Freund!
Ich schreibe Ihnen doch, vo r Empfange Ihrer Antwort auf
meinen Brief, weil ich glaube, dass folgende Neuigkeit Sie in-
teressiren muss.
Gestern ist Kucharski hierdurch nach Lemberg, Kiew, Moskau
& Petersburg, als das letzte Jahr seiner Reisen. Er war diesen
Somer in Triest, Dalmatien, Kattaro, und in M o n te n e g r o beim
Vladyka und Sima. Vor ihm war ein englischer Reisender, (auch
Künstler, L a n d s c h a fts m a le r ) dort, der dem Sima anlag sich ein An
denken von ihm zu wählen. Er war so delicat, einen deutschen
Шекспир zu wählen. Und der Engländer schickte ihn richtig und
bald. Dem Kucharski selbst gab Sima unedirte serbische Lieder
auf 24 Buch Papier voll beschrieben mit. sie sollen dem Milovuk
zum Verlag angetragen werden, ob b a ld , oder schon , ist nicht
klar, weil man auch gegen mich damit g e h e im thut. Auch ward
bemerkt, dass die Montenegriner ваших sagen etc., correcter als
Vuk.
Sie keinen den Kucharski etc.
Alles weitere suchen Sie selbst zu erfahren, und
Desto besser, wen die Distrikte g rö sse r sind. Од мене вам
просто, ал от- Ranka prokleto, so lange solche Gottlosigkeiten
auf euch lasten, vide Cap. X. p. 175
Sie sehen meine Eile, um 6 Uhr abends.
К
Sr Wohlgeboren
H errn Vuk Steph. Karagich (P T)
p Ofen
Peterwardein Semlin
Воштани печат (c цвећем у овалу).
[Жиг:] Wien
одговорено у очи Њемачке нове године.
АСАНУ, 1705.
I , 349—350.
166
[Превод:]
Б еч , 2 7 н овем бра 1829.
П иш ем В ам ипак пре пријема В аш еi og lo eo p a на м о је писмо,
зат о ш т о верујем д а В ас следећ а новост м о ра занимат и.
Ј уч е j e К ух а р ск и прош ао о в у д а на п уш у за Л а во в, К ијев,
М о с к в у и П ет роград као у п о следњ о ј ходи т својих пут овањ а.
Био j e oeoia лет а у Т р ст у, Д алм ацији, К о т о р у и Црној Гори,
к о д владике и к о д Симе. П р е њ ет j e т ам о био неки ем лески
путник (к о ји j e и ум ет ни к, сликар пејзажај, па j e С и м у окупио
д а себи и забере неш т о за ус п о м ен у. O ea j j e био т олико дели-
кат ан д а и забере Ш експира на нем ачком , а Е т л ез j e oeoia
заист а у скоро и послао. К у х а р с к о м j e Сима д а о необјављ ен е
српске песм е исписане на 600 лист ова: оне наводно т реба д а
се пон уде М и л о вук у д а и х и зда, д а ли: ускоро, или су већ пону-
ђене, није ја с н о , је р се и п реда м н ом ове ст вари д р ж е у тајности.
Такође j e било примећено д а Ц рною рци Говоре, ваш их ит д. —
правилније нею В ук.
Ви познајет е К ухарскоГ ит д.
С ее ост ало покуш ајт е сам и д а сазн а т е и.
Тим б о л е ук оли ко с у о кр узи већи. О д м ен е В а м прост о,
али о д Р ан кеа проклет о, све д о т л е д о к овакве безбож н е ст вари
почивају на В ам а двојици, види похлавље X , ст р. 175.
Видит е м о ју ж у р б у , б j e у ве ч е .
Копит ар
103.
ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Чачак, 30. новембар 1829.
Почитаемш Господине!
и любезнш Приателю!
Я се одъ неколико Дана овде благодарение богу съ До-
маћима моимъ здраво находимъ, и желимъ да и ви с’ фами-
лиомъ вашом здрави будете, и Свято Рождество Христово
благополучно дочекате. — Кньиге на пренумеращу изашле,
кое сте ви на Кралћвића препоручили, кадъ буду готове ако
немаднете времена собомъ донестш то молимъ изволите по
прилики коюй на име Moie послатш; с’ назначеномъ цЬномъ,
коликоћу знати вамъ за ньихъ Новаца послати.
167
За ГТЬсне я самъ овде роћаку вашемъ и два, и три пута
препоручивао, но ви ћурћевци таквисте, како се невидите,
а ви се и заборавите.
В Прочемь остаю васъ и вашега Сина Савву с общом
фамилиом вашомъ любезно поздравляю!) и
и есамъ вашъ почитательнш
Приатель
У Чачку 18г 9вра 829. Василие Поповичь
Високоученному
Господину Вук[у] Стефан[овичу]
Караџићу с’ чсспу
у Зем уну.
Препоручена Г Моисилу
Лазаревичу Да е Преда у З е м у н ь .
Воштани печат са натписом Васо Поповић.
одговорено 18. Дек. 829.
АСАНУ, 3062.
В у к о в а п р е ш с к а I V , 137—138.
104.
ИГЊАТ БРЛИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 1 децембар 1829.
У Броду 1ог Просинца 1829.
Драги мој Приатељу!
Ваше сам писмо од 21 Окт п. ст. о. г примио, и из њега
разумГо да се сада около Сербије бавите, која ће овога мира
добро споменута бити, колико из новина разумГти могу. Ja
вам сваку срећу и напредак, код те пригоде желим.
Чујем да je и Г Јово Гавриловић тамо отишао, из кота
узрока незнам, еле му желим да све получи Koja он сам жели.
Поздравите га кад га видите.
Ваше одобрење мога садањега посла, верло ме je обра
довало, будући да се осталима нашким књижевницима недо-
пада. Фала вам.
168
Ево вам шаљем од Г Скалице f. 21 CMZ. од који кад
одбием f. 6 W W шаљем вам f. 46 30 W W које ћете овде
приложене најћи, шиљем Вам још к’ тому 2 Календара ланска,
и 2 од ове Године.
Зарад они f. 60 CMZ. био je баш данас Скалица пред
Генералом Нестором који je наш Надгледник (.Inspector:)
незнам како ће изићи, еле ja по мојој памети, никаква уфања
нејмам, да ће ји добити, јербо ји се je Себастијановић одрекао.
Сада Вас братински и љубезно поздрављајућ скупа с Ва-
шом обители, остајем одговора чекајући Ваш
истинити Приатељ
Ign Al Berlich.
Походио ме je Г Јово Мостарски из Пеште, проходећи

у Шибеник за Професора ©еологие.
одговорено 9/21 Окт 830. из Земуна.
АСАНУ, 3625.
105.
МАРКО ГЕОРГИЈЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Цариград, 11 децембар 1829
Господинъ Вукъ
Мое почиташе!
Топрвъ 14 о. м., кадь су овди приспели брать Ђоко и
брат’ Авраамъ, пршмивши почитаемо ми писмо Ваше отъ
11°нвръ. [?], немедленно изоставю нисамъ распытали како за
извГстнаго члена библейскогъ Англшскогъ Содружества Гва
Ливисса, тако и за наштампаный новый ЗавГтъ на Арнаут-
скомъ Сзыку, отъ коего набавити два Ексемплара и послати
ш Вамъ тамо. Отговарамъ и являмъ Вамъ, почитаемый Го
сподине, дае реченный членъ изъ Ангте за овде на свое мЬсто
пошо, и вейъ у Корфу приспГо, до кой дань и овде се ожида.
Одмахъ како дође сообшићу му намГреше даће
Г о с п о д а р е в о
му одобрили и благословъ дати да реченно Англшско библей-

ско Содружество наштампати може Сербскш преводъ Но-
вога ЗавГта, явийу му дасе Вы и садъ око тога трудите, за
кое знамъ, кадь чуе, даћеду му такова извГгцешя особито
169
мила быти, ибо онъ е мени о реченномъ предмету више пути
roBopio, и кадъ е от’ овде за Англпо пошао оставю ми и пи-
сменну препоруку и Адрессъ да небыхъ зато заборавю, велимъ
одобреше Нашего Господара, и на время да му могу нечто
о томъ явити; но я неполучивши въ то растояше время ника-
кавъ одговоръ отъ туда, слГдовательно нисамъ му имао ничта
ни писати.
Ексемплари отъ Завета на Арнаутскомъ Сзыку овдисе
ненаходе, казали су ми даће й реченный членъ собомъ овде
донети, за то, почитаемый Господине, имайте мало стерпЬше
док’ онъ приспћ, и одмахъ по первой прилици послаћу Вамъ.
Случили се пакъ те се тамо у Корфу Гнъ Ливиссъ задржи,
за кое ћу се ово дана совершенно извЬстити, писаћу му да ми
пошл Ь два-тры Ексемплара отъ Арнаутскогъ превода, и за
проче точно освћдомићу га, о чему и Вамъ за све на време
явийу Опростите Господине што по Инчи татарину нисамъ
Вамъ на вишереченно писмо одговорю, ибо ондай нисамъ
имао юштъ о сихъ предмЬтахъ точна извЪсыя. Молимъ изя-
вите мое почиташе Кнь. Васи, Амичи и Гву Давидовићу,
такођерв и Вы примите отъ мене истинное почиташе, и имамъ
честь называтисе на всегда Вашего благородји
у Цариграду 29. дврь 829. покорный слуга

Марко Гешрпевичь
Я быхъ Васъ молю, Г осподине, дасе преводъ завЬта са

Славенскимъ заедно наштампа, као што мие и Господинъ
Ливиссъ говорю.
Благородному и високоученному Господину
Сербскому Литератору, и пръ.
съ честпо
у Крагоевцу.
[Жиг:] Netto di fuora et di dentro
АСАНУ, 3498.
В у к о в а п р е п и с к аI V , 720—721
170
106.
ЛАЗА ЗУБАН — БУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 11 децембар 1829
Високоучени Господине Пријатељу!

Врло ми je мило било кад сам из Господара Васиног
писма видијо да сте оздравили, да Бог да й у напредак здрави
остали. Поздравите ми љубезну фамилију Вашу
Од мог брата одговора нема на моје писмо које сте ви
однели, незнам штаће бити; не сумњам да сте га ви послали.
Ja му ево јошт једно пишем, које молим да би сте му опра
вили. Мислим да нисте заборавили да се он зове Рада Зубан
й да седи у Меленци. Будите здрави й љубите
У Крагојевцу 29 Новем. Вашег искреног почитатеља

829 ЛЗубана
Високоученом Господину
Вуку Ст. Караџићу
Доктору философије й више учени
друштва члену
у Зем уну
Воштаня печат.
одговорено 9/21 Дек.
АСАНУ, 3973.
В у к о в а V , 618.
107
Крагујевац, 11 децембар 1829.
Почитајеми Гдине Вуче!

Писма Ваша, како на мене од 12. т - м: тако и на Дави-
довића упућена, нашао сам овде кад сам дошао, и по закте-
вању Вашем саопштијо сам Давидовићево Његовом Сијател-
ству Што се тиче граница нове Србије, о том Вам јошт ништа
незнам известно казати. Врло би добро било, ако би се под
171
удариле с’ Вашим првим мњенијем, но мислим да he при
старом остати.
Мило ми je што кажете дасте се иза грознице опоравили,
и кућевна дјела Ваша у ред поставили, и надам се да I емо
се скоро видити, но само зима ова стоји нам мало напуту,
и незнамо гди би Вам према стању Вашемъ пристојан конак
одредили, а да тога није то би могло ово дана бити.
Благонаклоност коју сте из милости Његовог Сијателства
свагда уживали остаје јошт она иста, а и ja као пријатељ Ваш
нећу пропустити кадкад писмено посјетити Вас, и које о чему
известити. Одавшњи [!] сви Вас поздрављају а особито рођак
Ваш Амица, но мало му je жао, што поздрављате рођака
Перуничића, а њега као најстарија рођака заборављате који
се држи да je најстарији Ђурђавац [!].
Г Панту X. Стојла поздравите од моје стране и зафа-
лите му на послатом ми од њега поздрављу
у Крагојевцу 29 Новембра 829

Ваш
искрени пријатељ
Василие Поповић
Доктору филозофије и више
учени друштва члану
у Земуну.
одговорено 18. Дек. 829.
[Жиг:] Tur
АСАНУ, 3063.
108.
ОТО ДУБИСЛАВ ПИРХ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 12. децембар 1829.
Unser Freund, Herr Basilius Wasilievits, war heut früh mit

der Nachricht bei mir, dass er auf einige Tage verreise. Ich bin
deshalb so frey, Ew Wohlgeboren um die Gefälligkeit zu bitten,
beiliegendes Schreiben so zur Post zu befördern, dass es am Montag
des 14/2 Decbr abgeht, und das franco dafür gefälligst auszulegen.
172
Werden Sie mich bald besuchen? und den statistischen Al-
manach mitbringen?
12 Decbr./30 H ob. 1829.

Ihr gehorsamster Diener
v Pirch
[Споља:]
An Herrn Doctor
Wuk Stephanowitsch
Wohlgeboren
hiesetzt[?hieselbst]
Штампа се по: Б у к о в а п р е п и с к а V , 6 2 7
[Превод:]
Н аш пријат ељ ю сп. Василије Василијевић био j e ју ш р о с

к о д м ене с веш ћу д а he от п ут оват и на неколико дан а. Сшога
сам Слободан зам олиш и В аш е б лаю родст во д а б уд еш е љ убазн и
д а прилож ено писмо от прем ит е на йош т у т ако д а о д е у поне-
д е љ а к 14 2. децем бра и jo iu да б у д е т е љ уба зн и д а за њеш пош-
т арину платите.
Х оћ ет е ли м е уско р о посет ит и и донет и сташисшички
А л м ан ах ?
30. н овем бра/12. децем бра 1829.

Ваш најоданији слут
П ирх
109.
ГЛИГОРИЈЕ ВОЗАРОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 14. децембар 1829.
Йзбеограда 2-ги деце: 829

Любезнй Госпо: Вуче здравствуйте!
Я вас опет заонай посао опомйнЪм йзанашу трговйну
коюсмо Говорйлй, Ако волю ймате вй Самномъ, я ймамъ
волю Свама, йтое време да се договоримо йспремймо. тако
молйм одговорйтеми, являм вам дасам мою шогорйцу Кату
дао за Кирйядесу засупругу
173
С прочим поздравйтемй вашу Го: Саву, Ружу, й прочу
вашу дечйцу
Остаем на службй
Глйгорйе Возаровйчъ
кньиговезацъ.
Благородному
Господйну Вуку С. Караџићу
у Земунъ.
Воштани печат са натписом Г Возарович.
[Вукова напомсна:]Ј
одговорено 9 дек. 829.
АСАНУ, 3773.
110.
ГАВРИЛ ТИХОНОВИЧ МЕГЛИЦКИ —
Беч, 16. децембар 1829.
Милостивый Государь,
Вукъ Стефановичь!
Два почтенЪйшихъ Вашихъ письма я получилъ отъ Г
Тирка въ совершенной исправности. Причина, по которой не
было ответа на первое, состояли въ томъ, что я ожидалъ
извГст1я о судьба перевода сочинешя Г Ранке. Но мое ожи-
даше остается доселе тщетнымъ, хотя трудъ перевода, мо-
жетъ быть, не остался безъ награды. Государь пожаловали
мне орденъ Св. Анны 2й степени. Хотя въ грамоте на сей
орденъ и не упоминается о переводе, однако первый дань
тогда, какъ и послЪднш былъ уже въ Варшаве. Его Высоко
превосходительство мн'Ь также не изволилъ сказать ни слова.
Спрашивать о семь я почитаю непристойными. Посланный
Вами изъ Офена книги я получилъ только теперь. ОнЬ были
присланы къ Фольке гораздо ранее, но безъ всякаго назна-
чсшя, кому принадлежать. Книгопродавецъ долженъ былъ
ихъ послать назадъ въ Офенъ, куда онГ благополучно и при
были. Не получая ихъ долго послГ Вашего письма я пошелъ
къ ФолнЬ наведаться, и узнавъ всю истор1ю, просилъ его
снова выписать ихъ изъ Офена. Принадлежащая Г Копытарю
двЬ книги Сербской летописи съ другими некоторыми отъ
174
Г Миловука, сей часъ посылаю къ нему Предлагаемыхъ
Вами поправокь въ карте Сербш здЬлать не могу по выше
описанной неизвЪсности о нашой книге.
Изъ Петербурга никакихъ литературныхъ новостей не
имею, кроме того, что известный Вамъ Грекъ Экономь кон-
чилъ печаташе своей книги о сходстве Славяне-Россшскаго
языка съ Греческимъ, и награжденъ за трудъ орденомъ Св.
Анны 2й степени. Еще въ Петербурге появился новый Ро-
манъ подъ заглав|'емъ И ван ъ Вы ж иш нъ, въ которомъ пред
ставляются нравы Росаянъ. Сказываютъ, что сочинитель въ
непродолжительное время распродалъ до 3000 Экземпляровъ.
Неудивительно! Романъ его, какъ я слышалъ, заслуживаетъ
внимаше.
За симъ примите мое глубочайшее почтете и свидетель
ствуйте оное почтеннейшей Супруги вашей.
Вена 4/16 Декаб. 1829. Покорнейшш слуга вашъ
С. Г Меглиц[кш].
An den Hochgelehrten Herrn
Herrn Wuk v. Stephanowitsch
Slawiano-Serbischen Schriftsteller.
in Z e m l i n
Ungarn.
[Жиг:] Wien
АСАНУ, 3986.
[Превод:]
М илост иеи Господине,

В уче С т еф ановићу,
Д в а В аш а веом а цењ ена т е м а доби о сам од Г Тирке у

пот пуном р е д у . Н а прво нисам ogioeopuo зат о што сам оче-
кивао вест и о судбини превода РанкеовоГ дела. M o je оч екивањ е
j e и д а љ е уза л уд н о , м а д а т р уд на п рево ду м о ж д а и није ост ао
ненаГрађен. Ц ар м е j e одликовао О рденом св. А н е g p y io i степена.
У п овељ и о д о д ељ и ва њ у ордена не помињ е се превод, али j e
т а к он ај прей / ид. о р д е н ] да т онда када j e о в а ј пот оњи [т ј.
п р ев о д ] већ био у Варш ави. Њелово ви сокоп ревасходст во т акође
није изволело д а м и каж е ни је д н е је д и н е речи. А j a држ и м да
j e неприст ојно за т о питатш. K ibuie које ст е м и из Б уди м а
послали добио сам т ек сада. О не с у Ф олкеу биле много рани је
послат е, сам о б ез икакве назнаке ко м е с у намењене. Књиж ар
175
и х j e м ор а о врат иш и у Б уд и м , и оне с у т а м о ур е д н о сшигле.
А пош т о и х g y io п осле В а ш еi писм а нисам до б и о , навраш ио
сам Ф о л к еу д а се р а сп и т а м и, сазн авш и з а ц ел у п ричу, за м о л и в
ia д а их попово п оруч и и з Б уд и м а . С а д а ш а љ ем г. К оп и ш ару
гьею ве д в е књ ш е Српског летописа, са јо ш неким д р у ш м од
I. М и л о в ук а . Н а карт и С рби је не м о гу д а и си рави м оно шшо
ст е предлагали збоГ io p e п ом ен уш е н еи звесн е судби не наш е
Kibuie. _
И з П ет роГрада н ем ам н и какви х књ и ж евн и х н о во ст и , осим
ш т о j e Г р к Е коном , Kofa В и п озн ајет е, за вр ш и о ш ш ам иањ е
с в о је кзьш е о сличност и с л а вене ко -р ус к о Г је з и к а с хрчким, и
з а р а д j e нахрађен О р ден ом св. А н е g p y io i сш епена. О си м uioia,
у П ет р о гр а д у се п ојавио нови р о м а н под н асло во м Иван Ви-
жигин, у к о м е се о п и с ују р у с к и обичаји. П рича се д а j e писац
з а крат ко врем е р а с п р о д а в око 3 .0 0 0 п рим ерака. H u je ни чудо.
Њ ехов р о м а н , како са м чуо, за с л у ж у је п а ж њ у.
Н а к р а ју п рим ит е м о је н а јд у б љ е п о ш т о ва њ е, к о је ћет е
пренет и и В аш о ј врло ц ењ ен о ј суп р узи .
Б еч , 4 16. д е ц е м б р а 1 8 2 9 .
П репокорн и В аш слуга
Свегит еник Г а вр и л Мехлицки
В и с о к о у ч е н о м Г о с п о д и н у
Г о с п о д и н у Б у к у С Г п е ф а н о в и ћ у
с л а в ја н о -с р п с к о м п и с ц у
у Земун
М а ђ а р с к а 1
111
JEPHEJ КОПИТ АР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 18. децембар 1829
Wien 18ten Dec. 1829.
Freund!
1) Ich zeige Ihnen an, dass ich das Pakett der Evangelien u.
des Lexici noch inter umsonst erwarte. Sie schreiben mir neulich,
als sey es schon auf der Reise. Dass nur kein Unglück vorge
fallen?
2) Hr Meglitzky, mit dem ich mehr Verkehr habe, als früh
er, schickt mir gestern ein lange verirrtes Pakett von Milowuk
(worin drey Stücke seines Verlags und das ЗачаНе Матице
176
Србске! und № 15 1 6 der ЈИтоп.) Die № 15 der Лктоп. habe
ich also nun doppelt, dafür fehlen mir 17,18,19. Wollen S ie mir
diese Fortsetzungen verschaffen, oder soll ich sie von Ofen un
mittelbar beziehen? Mir istalles recht, was S ie hierin thun wollen.
Sie sollen einmal mit Ш аф. diese periodische Schrift anzeigen.
Und wiewohl ich die Redaction d. Jahrbücher, aus M a n g el an
Z e it, wieder aufgegeben habe, so würde es doch nicht schwer hal
ten, diese Rec. aufnehmen zu machen.
Ihr le tzte r Brief ist vom 14/26 Nov Darin zeigen Sie mir
die Sendung jenes Paketts durch Свиларић an. ју ч е сам В ам по-
слао. Und versprechen mir einen neuen Brief, dem ich also mit
Sehnsucht entgegensehe.
Meinen Brief von 27ten Nov werden Sie erhalten haben?
Der Engländer, der in Montenegro war, ist hier, und ich
werde heute abends bei Ш алб ** mit ihm zusamenkomen.
Derweil unterhalten Sie sich mit Ihrem Preussen!
Es ist H offnung zu einer serbischen Zeitun gserlaubn iss hier also
prüfen S ie sich, ob Sie sich von Ihrer скитница-K x a n k h e it so weit
zu erholen hoffen, um endlich einm al sich zu fixiren. Sie brauchen
jedoch Niemand andern mir vorzuschlagen, da ich nur S ie heiraten
will, oder keinen.
Vale fave
ваш Одма.
Sr. Wohlgeboren
Herrn D r Vuk. Steph. Karagich (PT)
p Ofen
Peterwardein in S e m l i n
[Жиг:] Wien
одговорено у очи Њемачке нове године.
АСАНУ, 1706.
В у к о в а I , 350—351.
[Превод:]
Б еч , 18. дец ем бра 1829.
П ри јат ељ у,
1 ) Ј ављ ам В ам д а на пакет са јева н ђ ељ и м а и речницима
jo iu у з а л у д чекам. Ви м и он ом ад пиш ет е као д а j e он eeh на
п ут у. С ам о д а се није до ю д и л а нека н есрећа?
2 ) Г осп оди н М еш щ к и , с којим сам еиш е у д о д и р у нею
раније, послао м и j e ју ч е о д М и л о вук а пакете, који j e g y io лут ао
( a y њ е м у 3 прим ерка ььею вих и зда њ а , и Зачатије Матице ерп-
ске! и бројеви 15 и 16 „ Л ет оп и са“) Б р о ј 15 „ Л ет оп и са “ сада
п о с ед ује м у два примерка, но за т о м и н е д о с т а ју 17, 18, 19.
Х о ћ ет е ли Ви д а м и п ри бави т е о в е н а с т а вк е или д а и х п оручи м
н еп о ср ед н о и з Б у д и м а ? М е н и j e право све ш т о Ви у о во м пог-
л е д у у ч т и т е . Т р еб а л о бы је д н о м д а са Шафариком р ец ен -
зи р а т е о в а ј периодични сп и с. И п р е м д а са м , у недостатку
времена, п опово о ст ави о р е д а к ц и ју Г одиилњ ака, н е би и п ак
било т еш ко д а у р е д и м д а се о ва р ец ен зи ја прими.
В аш е последње писм о j e о д 1 4 /2 6 . н о ве м б р а . У њ е м у м и
н аю веш т а ва т е пошиљку оноi п а кет а п реко С ви лари ћа: јуче
сам Вам послао. И о б ећ а ва т е м и ново писм о, ко је, д а к л е ,
ч еж њ иво оч ек ујем .
M o je писм о о д 2 7 н о ве м б р а биће д а ст е п ри м и ли ?
О в а ј Е н и е з који j e био у Ц р н о ј Г о р и о в д е j e и j a ћ у с е веч е-
р а с к о д Ш ал бахер а наћи с њ и м .
З а т о вр ем е В и се за б а в љ а јт е с В аш им П р у с о м !
П о ст о ји нада да се овде добије дозвола за српске новине:
д а к л е, проверите себе, д а ли се н а д а т е д а б и с т е се о д В а ш е
болест и скитњичења м огли д о т е м е р е оп о р а ви т и д а се коначно
једном о в д е уст а л и т е . Н о , н е т р е б а никог д а м и п р едл о ж и т е,
је р х о ћ у је д и н о с Вама д а се ж ен и м или ни са ким.
З д р а в о и Б у д и м и наклоњ ен
В аш
О дм а.
Благородном
Господину др Буку Стефановићу Караџићу (Р. T.)
преко Будима
у Зем ун
Петроварадина
112.
ЛАЗА ЗУБАН ВУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 19. децембар 1829.
Високоучени Господине Пршатељу!

Већ се приближава 28й Дец. по римском, у ком ће се
изигравати C ze c h o v itz и G o m o ro v itz. Познато Вам ie да су мло-
ги овдашњи Ваши пршатељи и рођаци л о з о в е на та добра
купили, а прилике немаiу добити нумере Koie изађу, а Ви ће
те сигурно тамо у Земуну првом поштом добити; за то како
остали Ваши пршатељи, тако и ia Вас молим да се не одре-
чете листу 1едну, од исти нумера, првом приликом послати
178
нам кад добшете, й на мене адресираые. Ако што буде й срећа
усте, нећете ни Ви остати без дела.
Поздравите ми љубезну фамилшу Вашу, й пишите ми
како се наодите. Баш сте ме се са свим одрекли. — Пишите
ми молим Јестели писма Moia, кући Moioi оправили, и нема-
тели какова одговора. Одавде Вас сви љубезно поздравл>а1у
___ Ваш истини Почитатељ

У КрагЫевцу 7 Дедембра 829. Зубан
[Н а полеђини:]
В исокоуч еном Г о сп оди н у
Буку Сиг. Караџићу
Д о к то р у ф илозоф ш е, й виш е учени
друш тва члану
у Земуну
В ош тан и печат.
одговорено 9/21. дек. 829.

А С А Н У , 3974.
Вукова преписка V, 618— 619.
113.
ТЕОДОР ДЕМЕТЕР ТИРКА — ВУКУ КАРАЏИЋУ
У Бечу 22го ХвРа 829.
Высокопочитаемый Государу Куме!

Ваше любезно писмо изъ Земуна од 18/30 Ноемвр1я есамъ
съ удовольств1емъ примю, й радуемсе изъ онога видећи да
сте како Вы, тако й Ваша Госпоя й Ваша Дечица на добромъ
здравлю.
Такойеръ й мой сви фала Богу, како Димйтр1е тако и
Таза, и мала Мар1я, есу здрави, а и 0еодор й Мар1я съ нйномъ
Дечицомъ сви су здравй.
nicMo на Господина Меглицкаго доставлЬномуе исправ
но, како щойете моратй изъ нГговога одговора разуметй.
Касателно тога, да саде има у Ср’б1й млого турскй Кућа
й Милкова на продаю, любезнй Кума, Вамъ за извесые бла-
годареШ, являмъ да ако по Вашему благорасмотрешю Вы
какву прилику наћете, гдибисамъ я могаш какавъ Милякъ
добаръ, й пробыточно Кулитй, й Вы за нужно наћете, да я
12* 179
тамо присутствен^ будемъ, то я немедля по Вашему извес пю
доћићу доле. Я на Вашу Пршятелску и Кумовску любовь
спрамъ мене й мое фамшпе, толико се осланямъ, да како Вы
мене у будуще що явитй будете, я нимало временй пропуститй
небуду чтобы доле недоћи, и свамй лично поговоритй.
Поздравлешя Ваша како ©одору, 1оци и Емануелу есамъ
изручш, кой взаимно сви Вась усрдно поздравляю.
Въ прочемъ съ истиннимъ высокопочиташемъ есамъ
Вашъ покорнйишй Кумъ и Слу[та]
0EOÖOQ Ае/летед Тщ ха
Bald hätte ich vergessen dass unser gute Pero Bräutigam ist,
er ist nehmlich mit einer gewissen Damnjanovitz aus Pest ver
sprochen, und am Fasching wird die Vermählung. Seine Braut
ist ein sehr wohlerzogenes braves und liebes Mädchen und die
einzige Tochter — Ihr Vater ist beim Magistrat angestellt.1
Зато молимъ любезни Куме, меркатй какав добаръ
Милякъ замене, ербо Вы око Господара прилику на то имате.
1&EOÖOQ Тг\(ма
Auch melde ich Ihnen dass unterm 10ten dieses mittelst

Brieftreger Herrn Christodobes Kyro, im Lohn W W f. 2.—
ganze Fracht, eine Schachtel für Ihre werthe Adresse abgeschickt
worden ist, welche mir von Ihrer Frau Schwieger-Mutter über
geben worden ist, ersuche Sie daher den besten Empfang davon
zu besorgen. Verbleibe mit aller Achtung Ihr Sie herzlich liebender.
кум
Demeter Tirka2
Von meiner Tasie habe ich alles Schöhne ( ) an Sie so wie
auch an Ihre Frau Gemahlin und Kinder zu melden, und küssen
Sie mir die кумичи vielmahls, dem Sava lass ich sagen er soll
fleissig seyn, und nicht zu schlimm. — Meine Marie lasst Ihnen
die Hände küssen, sie ist recht brav —
Es waren schon einige Anfragen wegen den Ilyrischen
Liedern, da wir aber nur den Ersten Theil haben, die beyden
Anderen aber nicht, so wollen die Leute den Ersten allein nicht
haben, ersuchen Sie daher mir gelegentlich zu sagen ob vieleicht
in Semlin der 2-te und 3-te Theil zu finden ist und wo, um im
nöthigen Fall sie bestellen zu können.
Obiger3
180
S r W oh lgeb oren
H errn W uck Steph. K arad schitz
m it B riefen H . K aram ata in Sem lin4
А С А Н У 1492.
Букова прежска 1 , 104— 105.
1 С коро д а за б о р а в и м д а je наш д о б р и П ер о м ладож ењ а. О н се найм е

верно с а и зв есн ом Д ам њ ан ови ћевом и з П еш те, и о пок л адам а бић е
венчање. Њ егова вереница je в ео м а д о б р о васпитана, честита и м и л а
девојка, јединица. О тац joj je нам еш тен к од М агистрата.
2 Јављ ам В а м такође д а je 10. о . м . п о пи см онош и, господин у Х р исто-
д о б у К иру, у з н аграду о д бечких ф. 2. заук уп н и п од в оз, послато н а В аш у
цегьену адресу јед н а кутија коју м и je п р едала В аш а госп ођа таш та.
М о л и м В ас стога д а се постарате з а н ајбољ и пријем. О стајем са пуним
пош товањ ем В аш срдачн о волећи В ас
кум
Д ем етер Тирка
3 О д м оје Тасије и м а м д а пренесем све лепо В а м а као и Ваш ој госпођи суп

руги и дец и, и пољ уби те м и кум иће п ун о, Сави поручујем д а буд е вре-
да н и не о дв ећ неваљ ао. М оја М арија В а м љ уби руке, она je веом а ва-
љ ана.
В ећ су се неки распитивали о И лирским песм ам а, али будући д а им а-
м о са м о П рви д ео , а др уга д в а н ем а м о , љ уди неће д а у зм у са м о први.
С тога В ас м о л и м д а м и зг о д н о м приликом каж ете д а ли се м о ж д а у Зе-
м ун у м о ж е наћи 2. и 3. д ео , и гд е, како б и се у случају п отр ебе м огл и
поручити.
Горгьи
4 Б л а го р о д н о м госп оди н у Буку С тефановићу К араџићу са писм им а

госп оди н а К а р ам ате у Земун.
114.
ЈОВАН ГАВРИЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 25. децембар 1829.
У Вуковару 13ог Хбра 829

Благородии и високоучени Господине!
Често сам и прије о Србији, о физическом и моралном
напредку житеља њени мислио; а сад, како сам земљу ту мало
видно, и колико ja провидити могу — у њој елементе крас-
ног будућег грађанског развијања пронашо; сад ми још чешће
земља та на ум пада, и све више и више о њој мислим. —
Мени се најбоље у Србији то допало: да се онде „Code Na
poleon” преводи, по генију народа срезује, и да ће постати
„Србска правда” Кад овај Code готов буде — тако сам тамо
181
чуо даће се магистратским писарма у руке, да они по њој
суде. Ал оћејул je они — прем да ће она бити, — као што од
Вас може бити људски преведена србски добро написана,
— разумети? И баш да je теоретически разуму; оћејул je знати
у судови употребити? Колико судити могу, нужно би било,
да се Србски поглавари join сад побрину за једног професора,
који ће писарима, и будућем србским судијама права та тол-
ковати, и њи обучили, како ћеју послове судејске опраљати.
Неверујем да овака човека међу Србљима има, и управо га
треба подранили. Једног младића треба способног изабрати,
и њега у Бон у Немачку послали, који би ту управ „Code Na-
pole[o]n” слушао. Бон je у прајзким рајнским земљама, и
држава ова употребљава законе франдузске и уредбе су све
судејски по пропису французком; тако би младић тај тамо
послан не само теоретически науку изучио, него би судејске
уредбе позно, и оно што je научно таки видно како се практи
чески извршује. Овај би после за тај посо био, да постане у
Србији професор права Српски! Удостојите план овај мој
патриотически Вашим уваженијем ако Вам се добар види.
Ja остајем
Вашег Благородија покорни слуга
Ј Гавриловић
А С А Н У , 2654.
Букова преписка III, 268— 269.
А M o n sie u r
M o n sie u r V u k Step h . K a ra cx ich
D o c te u r e n P h ilo s o p h ie , e t m em b re d e p lu sieu rs
so c ietc s sa v a n tes
a Semlin.
115.
У Земуну 28. дек. (по Вашему) 8291

Послије онога писма од 14./26. Нојемврија нијесам Вам
до даиас ништа писао. Међу тим примио сам Ваша оба писма,
од 27 Нојемврија и од 18. Дек. —- Фала Вам на нови-
нама о Сими и о Кухарскоме. Свиларић je с јеванђелијем
отишао о д а в д е онај исти дан, кад сам Вам писао; него чујем,
182
да je у Варадину лежао за Дунавом више од 10 дана, а ако
je по том отишао преко Бачке, могао je толико лежати и у
Пешти; а и онако не може брзо ићи, јер прати и надгледа
неколико кола, натоварени еспапом; зато ваља да се тако
дуто задржао. Он ће с колима стати на ландштрасу код црве-
ног пијетла: не би с горега било, кад бисте могли наручити
мојој пуници, да кашто запита (ако прије овога писма мота
не будете јеванђелије већ примили).
Ja не знам, како Ви можете имати два екземплара 15те ну
мере Српскога љетописа, кад сте Ви сами мени написали
на цедуљи (која je и сад код мене), да 15те нумере немате?!
№ 17, 18, и 19. ja Вам за сад не могу набавити, него наручите
из Пеште. Требало би Ви да рецензирате лЬтопись, а од
мене и од Шаффарика нема ништа. ja немам кад, а Шаффа-
рик може бити да и не см ије. —
Сад слушајте, да Вам н акрат ко кажем, како сам љето
у Србији провео, и како сам од онуд амо дошао:
Join лани о Митрову дне кад сам у Крагујевац дошао,
казали су ми, да су ме зато звали, да пиш емо закон е за С р-
бију. По Давидовићеву плану за то je требало Наполеонов
кодекс превести на Српски (од ријечи до ријечи, само да се
разумије), па ће послије комисија, у којој ће он бити секре-
тар, изабрати оно, што je за Србе, а изоставити оно, што
није. Против различнога мог представљања остане при том,
да се на такови начин закони м о гу (и м о р а ју) за 6 мјесеци (од
Митрова дне до Ђурђева дне) ласно свриш т и, и по том одма
ш т ампат и. Тако мени даду једнога писара, и почнем прево-
дити криминалне законе. Овај je посао био за мене права
робија (Zwangsarbeit), и зато сам свакојако тражио, да га
се избавим. И тако не свршивши са свим криминални закона
добијем којекако допуштење, да идем кући, да преписујем
мој Н. Завјет, па на прољеће да дођем с њим у Крагујевац,
а у том ће они законе свршити, па онда да идем у Питер,
обоје да штампам. На пооду моме из Крагујевца каже ми
Г осподар, најприје преко кнеза Вас и преко Давидовића,
а потом сам из своји уста, да на прољеће сведем и фамилију
у Земун, д а м е лакш е м о ж е помаГати са свачим (с дрвима,
са свшьама, с брашном и т д.). Кад ja прољетос, оставивши
фамилију у Земуну, дођем у Србију, ато они од закона ништа
више нијесу начинили, осим што je онај мој бивши писар
довршио (како je знао) превод криминални закона, а грађан-
ске законе и њиов Gerichtsordnung послали у Шабац некоме
Г р ч к о м учитељу, те ји превео тако, да се ништа не разумије,
а на многим мјестима цркао би човек од смија читајући ње-
гов превод (јер Грк нити je управо знао Српски, ни Њемачки).
183
А криминални Gerichtsordnung натоваре опет мени, да га
с једним новим писаром преводим (ту никакав изговор није
могао помоћи). У томе се састави З а к о н о да т елн а ком и си ја,
у којој су били ови људи: кнез Васа, кнез Павле Радомировић,
прота Ненадовић, кнез Ђока Протић, ja и један писар или
секретар (Алекса Поповски). Тако се Давидовић, који je до
сад све говорио, да ће он у комисији то п речи ш ћ ават и , из-
вуче, због други послова, и мјесто себе уметне Поповскога,
а мени се особито наложи ш т ил и је з и к . Кад се изнајприје
ja с Поповским станем договарати и препират и, како ће се
што записати, остали, особито прости кнезови повичу да
се у друштву само чита, и да се избира, шта ће се узети,
шта не ће; а што се тиче штила и језика, о томе да се ми по-
слије сами договарамо и препиремо, и да радимо како нам
драго. И тако се за 2—3 неђеље сврше, т ј. пр о ч и т а ју сви
криминални закони, и назначи се, шта ће се примити. По
том кнезови отиду сваки својој кући, док писар оно са мном
штилизира и препише начисто. Но писар тај био je писар
Господарев, и кашто je из сесије морао ићи да чита новине
или друго што да ради; а сад ни трећи дан није законе ни
погледао. И тако се закони готово као забаце. У том сам
ja спремао се, да идем у наију Пожешку, Ужичку и у Студе-
ницу (да тражим пјесама, Србуља.); но мјесто допуш-
тења готово ме искарају, говорећи, да волим гледати своје
беспослице, него њиов посао, за који сам позват и т. д. По
том се опет скупи Законодателна комисија, и доведе јој се
из Шапца нови писар, Лаза Зубан, а мјесто кнеза Васе и Радо-
мировића даде јој се кнез Лаза Теодоровић, и да би свој по
сао мирније радити могла, премјести се у Велики суд. Зна-
јући ja, да оно пређашње није свршено ништа, предложим,
да се сад у друштву за асталом штилизира, па ако и узиде
полако, барем ће се знати, шта je свршено са свим. И почевши
тако, до конца мјесеца Септемврија свршимо којекако до
половине грађански закона. Оће ли се шта примити, или не
ће, сви2 смо имали једнаку власт говорити; али како ће се што
казати, то je био мој особити посао, и то сам ja нисару дикти-
рао. — Док се нијесмо преселили у Велики суд ja сам мијењао
у Крагујевцу три квартира, све гори од горега (као за мене),
а у Великом суду дали су ми једну малу собицу, која није
била много шира од врата, али je за љето опет била за невољу
добра. Рана je свуда за здрава човека, који добар жлудац
има, била добра, али Ви можете себи ласно представити,
како je мени било несносно, јести с другим људма, ш т а они
оће, к а д они оће, и ђ е они оће (сви членови Великога суда
сједе у једној кући — ђе и суде —, обично по два у једној соби,
184
и једу заједно, као у манастиру). — По ономе што смо били
урадили, могло се виђети, да прије Ћурђева дне (1830) не
можемо бити готови са свим; а ja у мојој соби нијесам могао
зимовали, а писар je морао спавати у канцеларији, ђе смо
радили; зато сам ja које преко Давидовића, које преко кнеза
Васе, предлагао неколико пута, да нам се одреди друго мјесто
(преко зиме) за посао, било у Крагујевцу, или у каком мана
стиру; и прем да се то није са свим отказало, али се све од-
лагало од данас до сјутра. Кад Господар, на концу Септем-
врија отиде у Пожаревац, обећа ми кнез Васа, кои с н>им
отиде, да ће опет за наш квартир говорили, и да ће гледати,
или с пута, или из Пожаревца, да о том наредбу добијемо.
Други дан пошло Господар отиде мене увати грозница, и то
управо што сам назебао, стојећи с Господаром једно вече у
моме љетном (и једи н ом ) капуту пред конаком. Најљућа гроз
ница стане ме све други дан једнако ватати. Можете ласно пред
ставили, како ми je било у такој болести у онаком мјесту, ђе
човек и здрав једва живи. Беглучке слуге служе оне, којије се
боје, а болеснима се подсмијевају и слуге и дружина. Зато
29. Септ напишем којекако кнезу Васи писмо, и замолим га,
да замоли га [!] Господара. 1) да би се смиловао, да ми пошаље
Стеића, да ми даде што од грознице, док се није у каку другу
болеет претворила, а 2) ако je рад да се закони пишу и да
се сврше, да нам одреди друго мјесто, ђе би ja према својој
нужди и потреби могао имати квартир; и осим тога, да од
реди мени што на мјесец, да могу плаћати слугу, који ћеме
служили, и да се могу ранили и одијевати (док се око овога
посла ради). (Горе сам казао, ако ми Стеића послали не може,
а он нека учини наредбу, да идем у Земунски контумац, да
се лечим). Ja сам знао, да je то за онамо страшно и грубо
писмо; али ме болеет и очајаније наћерало да га пишем. -—
Кнез Васа ми одговори, да ми Гдар Стеића послали не
може, јер и сам није најздравији, а да идем у Земун учиниће
наредбу; Господар пак уз то пише Великоме суду „Будући
да je Господин Вук слабости ради искао допуштење, да иде
у Земун; зато сам ja писао Јакшићу, да му даде 300 гроша,
те нека иде лечили се, па кад га п озовем , онда опет м о ж е доћ и .”
Ja сам се и по овим писмима, видећи, да ни у једном ни спо-
мена нема о квартиру и о осталоме, био почео на пут спре-
мати; али тек други дан послије ови писама дође прави од-
говор на моје писмо. У великој куверти запечаћеној лијепо3
од стране Симе Пастрмца (буљубаше Господарева) добијем
пасоил и велики одговор на писмо моје, што сам кнезу Васи
писао. У пасошу ружили су ме, што су гођ више знали,1па
кад ријечма више нијесу могли, а они су нам оловали како ja
185
Нишам у тестију и т д. Између осталога називају ме у пасошу
Р у с к и м дон ки ш дт о м и п ен зи он ером . А писмо je
горе од па-
соша десет пута. У њему ми кажу, н. п. како сам се могао усу-
дити искати Стеића, кад знамъ за кога je Стеић одређен (т ј. за
Господара); да сам будала, што мислим, да се закони без
мене не могу свршити и т д. А најпослије шаљу ме у Бијо-
град Турцима место некога А џ у в а н а , кога су онда у Пожа-
ревцу били затворили, додајући, да ће то за мене бити ласно,
јер ми je једна нога и онако сагнута, само да сагнем и другу,
и да обријем бркове, па ћу имати доста новаца, и моћи ћу
пјесме скупљати. — (Жао ми je, што сам пасош, због фигуре,
у Бијограду бацио у ватру, а писмо сам оставио, и ако на
скоро умрем, тражите га у мом сандуку). Ово je писмо
писано руком Господарева секретара, Цвјетка Рајовића, који
би иначе на другом мјесту могао бити поштен човек; а цијела
га je к њ а ж еск а канцеларија и свита састављала (као што се и
свједочи у писму). И преко свега тога, само да сам имао квар
тир, опет би сам био остао, јер ме грозница (послије 14 дана)
била мало попустила, али не имајући квартира, и преко ови
писама не смијући за њега више спомињати, морао сам по-
годити кола и доћи у Земун. А од онога што су ми обећали,
да ће ми слати којешта за кућу, до данас нема ни спомена!
Join док сам у контумацу био, један познаник дошавши из
Пожаревца каже ми, да му je Стеић, по запо[в]ијести Гда-
ревој казао, да ме поздрави: да се Гдар ни м а л о не срди
на м ен е, него да дођем опет. Ja се томе поздраву учиним
и невјешт По томе ми je кнез Васа два пут писао: у првом
писму жали, што сам одонуд отишао, и увјерава ме о Гда-
ревој милости и благонаклоности; а у другоме каже, да4
би ме већ Гдар онамо позвао, али се задржава због ове
велике зиме, и што join не знаду, ђе ће ми пристојан кварти[р]
дати. — Из свега овога Ви можете виђети, с каким се људима
онамо радити и живити мора, али шта зна човек чинити? —
Жао ме je, што ћете толику пошту за ово писмо платити; ба-
рем га оставите, оно може послије смрти моје м а л о послу
жили за историју ови ствари.
Може бити да би се ja од скитничке болести могао отети
да пишем новине у Бечу; али се никако не могу надати, да
би сам толико пренумеранта имао, да би могао у Б е ч у с ф а
м и л и я м живити и новине издавати. Дакле идем још једном
у Србију, па ако онамо ђе љетос не заглавим, гледаћемо за
унапредак.
Прекјуче сам добио писмо из Цариграда, да се Арнаут
ски Н. Завјет онђе још не може добити; него се нада (мој
кореспондент), да ће га Ливес, који се из Лондона преко Кор-
186
фа у Цариград враћа, са собом донијети; и онда, вели, даће
ми одма два екземплара послали. —
П и рх, други дан пошло je изишао из конлумаца, олишао
je преко Тријесла у Илалију
Ja сам ово писмо join ономадне почео, па ла ево сад (у
очи Вашега Новог љела, које Вам чеслилам) једва доврши.
Свиларић мислим, да je већ ламо б е з су м њ е, лако су ми
јуче казали у дућану његова Гдара.
У Бијограду су Алишериф чилали још 2. Дек. (по наше
му), али ja управо join не знам, шла je у њему, него чекам
да видим из Beobachtern.
Срби праве у Ћуприји конлумац, и одавде одлазе ка-
плари, који ће онђе од Талара примали и овђе доносили Аус-
лријску Цариградску пошлу!!
Молим Вас олпишиле ми о д м а на ово писмо, да знам,
да еле га примили.
Кад je ово бијеле арлије, ајде да Вам јошле шло напишем.
Под мојом собом, коју сам имао у Крагујевцу у Великом
суду, била je доље лрпезарија, па je соба лако била полава-
њена, да сам свагда по мирису знао, шла се доље једе! При
свему моме неповољноме живљењу љелос у Србији, опел сам
неколико лијепи јуначки пјесама добио; а да сам био могао
олићи у наију Пожешку и у Ужичку (као шло ми je кнез Васа
био и коња и момка из Карановца добавио), силу би ји Бо-
жију скупио.
Ако ђе успишеле Ранку, поздравиле га и од мене. Збиља!
Не би ли се у Берлину могло учинили оно, шло je Гилфорл
ћео у Карфу? — Како се чује, они 6 наија нијесу нишла друго,
него оно, шло je Црни Ђорђије 1812 године имао; па неко
л у д о у 6 наија саславио, а Српски депулирци сад у Цариграду
још л у ђ е саслављају За сад je доела.
Одма
А С А Н У , 1707
В у к о в а п р е п и с к аI, 351— 357 1
1 И зн а д д а т у м а К ои и тар забел еж и о Vuk .
2 П р ец р тан о су.
3 П р ец р тан о п о д и м е н а м .
4 П р ец р тан о н и ј е .
187
116.
ВУК КАРАЏИЋ — ЈЕВРЕМУ ОБРЕНОВИЋУ

Ваше високородије,
високопочитајеми Г-дару!
С највећом радости разумно сам, да сте добили сина,
којега ja с достојним високопочитанијем к вашему лицу усу-
ђујем се честитати вам, желећи од света срца, да вам буде
жив и здрав, срећан и честит, родитељима својим и цијелој
вашој свијетлој фамилији на радост и дику, а свему народу
нашему на славу и на ползу, као и ви што сте.
Даље желећи вам, да Божић, ново љето и остале праз-
нике, који се прикучују са свијетлом фамилијом вашом у
здрављу и весељу и у сваком задовољству дочекате и прове
дете, и да ји тако на многа и премнога љета дочекујете и про
водите; и препоручујући се вашој милостивој благонакло-
ности, с достојним високопочитанијем јесам вашега високо-
родија
У Земуну 18. дек. 829 покорни слуга
в е к .
О ригинал и концепт изгубљ ен и, би л и у А С А Н У , 2331а.

Ш там па се по: Букова преписка V, 439— 494.
117

С највећим високопочитанијем усуђујем се честитати Вам
празник рођења Христова и Ново љето1, и остале Христове
празнике који се приближују, желећи од света срца, да ји са
свијетлом фамилијом Вашом у здрављу и весељу и у сваком
задовољству дочекате и проведете; и да ји тако, на славу и
срећу народа нашега, много и премного љета дочекате2 и про
водите.
188
Препоручујући се свагдањој милости Вашег Књажеског
Сијатељства и цјелујући Вам десницу и скут, с највећим
високопочитанијем остајем
У Земуну 18. Дек. 829. Вук. Стеф. Караџић
О ригинал изгубљ ен , би о у А рхиву Србије.
К онц еп т. А С А Н У , 2331.
Ш там па се по: Вукова преписка II, 602.
С ем уобичајених скраћеница у титулисањ у и д а т у м а н а почетку писм а у

концепту су следеће разлике:
1 Н о в у годину.
2 дочекујете.
118.

Са1 особитом радости имао сам чест примити Ваша два
љубезна и високопочитајема писма, од 18. Нојемврија из
Чачка, и од 29. Нојемврија из Крагујевца, за која Вам врло
благодарим.2
Што ми пишете у овоме посљедњем писму, да ми се ста-
рате за пристојан конак према стању здравља мога, кад тамо
дођем; то ми je врло мило, и зато Вас молим, примите моју
највећу благодарност, и изручите je даље како се пристоји.
Тешко би ja коме пристојан конак ђе нашао; а Ви ћете мени
то тамо најлакше наћи; знате, како негђе Христос вели: „въ
дом8 отца Moerw многш обители с8ть“ —
Ja за сад овђе, добивши којекако моје рукописе препи-
сујем Јеванђелије, и надам се, да ћу га до Богојављенија пре-
писати, ако ме Господар прије тамо не позове.3
У посљедњему писму моме ja сам зато мога рођака Пе-
руничића поздравио, а амиџу нијесам, што Перуничић није
у Крагујевцу, а амиџу мислио сам да ћете и онако поздра-
вити међу осталим пријатељима, али кад Ви тамо пазите на
такове ситнице, а оно сад Вас ево молим, да ји поздравите
обојицу, као и остале све.
189
Књиге, за које ми пишете у овом првом писму, још овђе
нијесу дошле, ваља да су из Пеште послате на лађи, а лађе
с последњега пештанског панађура нијесу могле доћи од леда,
него стоје негђе ниже Пеште. Ако књиге дођу док сам ja овђе,
ja ћу донијети са собом; ако ли дотле не дођу, ja ћу овђе учи-
нити наредбу, да се тамо пошаљу како дођу
За пјесме гледајте што више буде могуће молим Вас. Не
изоставите сад по Божићу послати Маркића к Мићићу, као
што сте прије и сами говорили. А и рођаку Перуничићу опет
препоручите, нек се не шали.
На оно писмо, што сам ja г Давидовићу писао, па Вама
послао, не одговористе ми ништа. Штета ће бити ако сад не
одем ч а со м у Беч, јер сам одавде много ближе од по пута,
а онај би нам човек много које за што тамо требао. А ja би
одавде за мјесец дана могао и отићи и вратити се.
Желећи Вам од свега срца, да празник рождества Хри
стова, ново љето (и дан вашега имена) и остале Христове
празнике, који се прикучују, с цијелом фамилијом вашом у
здрављу и весељу, у сваком задовољству дочекате и прове
дете, и да ји тако много и много љета дочекујете и проводите
и препоручујући се вашој свагдашњој љубави и пријатељству,
с истиним високопочитанијем остајем
у Земуну 18. Дек. 829. Ваш покорни слуга
Високоблагородноме Господару
Василију Поповићу, главноме кнезу
наије Пожешке и пр.
у Чачку.
Оригинал и Концепт. АСАНУ, 1300.
Букова преписка IV, 139—141.1
23
1 Прецртано Примио сам.

2 Прецртано Са особитом радости разумијо сам из вашеi зад/bei иисма,
да ме жалите по овакој зими тако звати, и.
3 Прецртано За границе сад видим и ja, да иеће бити ништа више, осим
оноГа, што су Срби 1812. Године под својом владом имали, па и оно све
једва.
190
1830 .
119.
М ИЛОШ О БРЕИ ОВИЋ — ВУКУ КА РА Џ И Ћ У
П о ж а р е в а ц , 2. ја н у а р 1830.
Любезный Господине Вуче!

Ово до Празника спремите се, пак пошто првый данъ
Божића у кругу фамшпе ваше проведете, другш дань пређите
у Београдъ, и оданде пођите у Крагуевадъ.
У Београду е учинГна наредба, да вам се даду кола или
саонице до Крагуевца. У Крагуевцу вамъ е наређенв квартиръ
кодъ Марка Азнадара, гди и Г Стеийъ сЬди. Ви ћете имати
собу свою и послугу — а за остало, споразумЪЙемо се кадь
дођете.
Данасъ самъ примю ваше писмо одъ 18га и воспоздрав-
ляюйи вамъ празникъ Хрютовогь рождества, остаемъ
21ог Декембра 1829 Вамъ благонаклонГный,

у Пожаревцу. Милошъ Обреновийъ
№ 2284 КнязъСрбскш
[Споља:]
Благородному и високоученому
Господину Вуку Стефановићу, Караџићу
у Зем уну

Штампа се по: Б у к о в а п р е п и с к а I I , 603.
120.
СТЕФАН П РЕРА Д О ВИ Ћ ВУКУ КАРАЏИЋ У
С о м б о р , 4 . ја н у а р 1830.
Особито ми je драго да се Ви тако о мени старате, и
мене баш заборавити неможете, гледајући свакојаким начином
да ме у славну нашу, и рођену земльу приведете, које и сам
као рођени србљин желим од срца, али многе јошт имам уз-
роке, због којисе одважити немоту да дођем тамо. Највише
je као што сам и пре Вам казивао, што je тамо јошт све не
известно шта ће бити каколи ће са Србијом; а друго да се
ja овде нисам на местијо, и лепо познанство већ учинијо;
и са женским већ родом, које ме мало вежу и веруј те већ
теже би много оставијо Сомбор него што сам Будим оставијо.
Овде ми баш да рекнеш скоро ништа нефали, незнам какоће
бити после. Нај после незнам како ће бити ja се неодричем
са свим да у Сербију доћи нећу у будуште; зато благодарећи
Вами што сте се мене сад опоменули; молим Вас да и убудуште
на мене незаборавите, и дами често пишете и јавите како je
тамо штали je, кад ja видим да буду обстојателства, и од
моје стране, и отуд добра, и тому 1 згодна, ja могу на једанпут
тамо доћи; само кад имам Вас, као доброг и правог пријателва,
коме доћи могу, свагда, и на кога се ослонити могу ■ —• Поз
дравите Вашу Госпоју и Стеића, нека ми и он пише једанпут
Будите ми здрави, и незаборавите на Вашег
У Сомбору 4. Јануар 1830. искреног Пријателва

С. Прерадов[ић]
Sr
H errn H errn
Wи к S t e p h . K a r a d s i t s
abzugeben zu K r a g u j e v a t z
in Serbien
[Жигови:] Netto di fuora et di dentro Sigillum sanitatis semliniensis
АСАНУ, 3876.
Б у к о в а п р е п и с к аV , 516—517
1 Прецртано е л и .
194
121
ЈО С И Ф М И Л О В У К — В У К У К А Р А Џ И Ђ У
П е ш т а , 6. ја н у а р 1830.
Просвјешчењејши Господине!
Ваше Почитајемо од 9./21 овог прекојуче сам примијо,
изког видим, да ми Г Кухарски неке пјесме од Г Милути-
новића из Црнегоре носи, који до данас се join код мене
јавијо није (незнам ди се задржава?) а кад ми пјесме преда,
онда ћу гледати за Слова.
За Ваш рачун мени ни откуд ни краицаре ушло није. —
Г Пеичићу сам ваше желање казо, и он ми се обећо да ће
Вами сам писати, jepra ja, што он оће неразумедо. Г Вуић
ми рече да му je Господар f. 500 — поело, и да га онамо опет
позива, пак je таки дјело његово дао у печатњу, и Госпоји
Књагињи оће да посвети, такође му je Г Мојсило Јанковић
на Крагоевца f. 60 W W с’ пренумерантима поело. Ми-
лошијада моја je већ готова (с’ ВашомГраматиком) само join
чекам на Пренумеранте, окром из Београда ни од куд из Сер-
бије ји нејмам. Г Јевто Поповић вам je у исте Предговору
вјенац невенућ сплео. Послао сам Вам у Сандуку Г Васе
Јоановића још 5./17 овог, неке књиге, изволите ји примити.
Млоги жале што овамо не долазите.
Молим Вас ово приюьучено писмо ш т о скорије на адресу
оправити.
Г Тирол печата његову Граматику, и већ 6 табака го-
тови има.
Поздрављајући и Високопочитујући Вас
У Пешти 25й Хв. п. н. 1829. понизни
Joe. Миловук
Ако бисте ми послати изволели Ваш Реет, врлобисте ми

добро учинили, исти je досад f. 101 53 х.
[На омоту:]
Herrn W u k S t. K a r a d jits
Mit Briefen H. Jos. Gesselbauer

in Wien.
[Жигови:] Pesth Sigillum sanitatis semliniensis
одговор 15/27 марта 830.
АСАНУ, 3147
П* 195
122.
КОНСТАНТИН П ЕИЧИ Ћ — БУКУ КА РАЏИЋ У
П е ш т а , 6. ја н у а р 1830.
Високоучени Господине,
мени отмЬнно почитаеми!
Добро е сердце Ваше ону велику благонаклонност к’ мени,
кою сте ми речма показали, дЪлом посведочити человеколю
биво попаштило се. Благодарим Вам от целе внутренности
мое, и за сретна ћу се держати, кад перво показати узмогу, да
драгоцћнне любови Ваше отвећ недостоян нисам и друго при
лику добЈем, едну малу великог дууга моег частицу, благо
дарно возвратити Вам, кои сте с’ ревностном к’ милом роду
нашем любовю срећу мою, и попечеше о ньози, великодушно
союзили.
По данном ми чрез Господара Миловука извЬщешю обе-
ћавате ми у милой Сербш красан изглед, светлу будућност-
приход годишньи in fixo от 1200 форинтш у сребру, и за свако
шокулирато дете едан цванцигер. Ьа Вас пуно уверавам, да
ћу на ову отмћнност без сваког закоснешя, таки будущег про-
лећа готов бити у милу Сербно доћи, ако само и проча об-
стоятелства поспЬшна и наклонна буду Ви ћете као велики
Благожелатель мой радо ме прислушати:
1. Како е са свободом и са законма у Сербш? Нећели какав
рабар СсрбЈчнац, ако му мила люба нЬгова под куром мойом
по несрећи умре, на мене пиштоль натегнути? и т д.
2. ) Могули га, ако ми се тамо не допадне, кадкод узтем,
овамо вратитисе? Ср я би као австршски подайник тамо под
пасошом живити желю.
3. ) Ьа ћу, како Докторат положим, женити се, удовицу
сироту с’ два детета узети. Оћули я на фамилпо мою пасош
добити моћи? И коим путем и начином треба овай пасош
тражити?
4. ) Жена ће та моя бити Немица-Маджарица, Католичка.
Како ће на ню СербЈанци гледати?
5. ) Гди ћу я тамо обитавати морати? 1а ћу за квартир
мой барем 2 собе и куину и т д. потребовати.
6. ) Какве ће мое за плату ону бити дужности, и тко ће
мени они 1200 f. плаћати?
7. ) Како HbioBo Оятелство Господар Милош с’ ученима
постула? Да не затвара он нас за какву маленкост таки у
тавницу? и т д.
8. ) Оћули я, ер сам сирома, трошка на пут добити?
196
На ове ми све пунктове, покорно Вас молим, како узмо-
жете, управо и искрено отговорите. Ако ми ови поспъшни
буду, то будите уверени, да ме у Маю већ милой Сербш
видити оћете. Што се тога станя тиче, я сам перви риго-
розум мой већ положю, и положићу други до конца Ьануара,
и до первог ћу марта дюсерирати, само ако ме новац т е.
оскудност у новцу не узпрепятствуе. Ако иоле мало трошка
узимам, рад сам на чест милог рода мота диссертащю мою и
на латински и на сербски издати.
Чуем, да ћемо Тёпографно у милой Сербш добити. Да Бог
да, да и я тамо дођем, неће ни мое перо ленствовати. Бу-
дущег вашара добићете обявлеше от мене на. Причине неке,
што се глупи люди радьаю; начин поступаня с’ трудним же-
нама, с’ породшляма, и новородном дечицом перви данаа, да
се и онш и овш здравлЪ не повредьава, и сотим число людш
не умалява.
Понизно Вас молим, да бисте данном приликом, ако узмо-
жете, Господина Аврама Живановића Дiaкoнa запитали, ели
кньиге мое и писмо мое пршмю?
Дальшой се благонаклонности Вашой препоручуюйи,
Госпою Супругу усердно поздравльаюйи есам
У Пешти на Божий 1829. високоучености Ваше L
покоряй слуга
Константин Пеичић
Доктората Медщ. Бакалаурент
Р S. А дресират и м и и зволит е овако: An N N des Me

dizinischen Doctorats Bacalaurens, abzugeben an der Medizi
nischen Fakultät.1
АСАНУ, 3969.
1 За Н. Н. студента медицине, предати на Медицински факултет
123.
Земун, 11 јануар 1830.
У Земуну 30. Дек. (по наш.) 829.
Уочи Ваше нове године послао сам Вам једно велико
писмо које мислим, б ез с у м п е , да сте до сад примили. А ja
сам Ваше последње писмо, примио од 18. Дек. Ja g a m e пола
197
зим опет у Србију, на позиваае Господарево. Пише ми, да
ћу (у Крагујевцу) имати своју згодну собу и послугу, „А за
остало ћемо се, вели, споразумЬти, кад дођете.“ — Ако ми
како писмо, прије него ово моје примите, будете овђе по
слали, оно ће остати код моје жене; зато Вас молим, да га
мени на ново п овт о р и т е (п р е м а он о ј зе м љ и ) преко Василија
Василијевића у Србију. И тако ми и у напредак свагда пи
шите преко Василијевића, као и прије.
Не сумњам, да сте давно примили од Свиларића Јеван-
ђелије и рјечник. Пишите ми, допада ли Вам се Јеванђелије.
Ако жив и здрав будем, гледаћу на прољеће, макар како било
да отидем барем у Студеницу, ако даље не буде могуће. —
Кажу, да у Маћедонији по Б у ш р с к и м манастирима има сила
рукописни Србуља. Кад би ме Р Академија одредила амо,
као Стројева онамо (у Р.), може бити да би смо сила којешта
нашли. О томе не пигиите м ени, него Грефу или Уварову или
Аделунгу и Кеппену (а мислим, да бисте Ви, као чл. Акаде-
мије имали право, то писати).
У Србији нема ништа ново; Давидовић још није дошао.
У очи Божића звон и л о je зв о н о у Крагујевцу
Најбоље ће бити, да ми о Јеванђелију ниш т а не пиш ет е
(јер „књига иде од руке до руке“) него шта миелите да вриједи
за Царску библиотеку, пошљите новце (преко Тирке) мојој
жени; а мени само јавите, да сте за послане Вам к њ т е по
слали јој толко и толко.
Кад успишете Гримму и Ранку поздравите ји, као и остале
све пријатеље.
Пишите1 ми
одм а
АСАНУ, 1708.
Б у к о в а I , 357—358.
1 Испред ове речи Вук записао и прецртао О С р б у љ а м а .
124.
Беч, 12. јануар 1830.
Wien 12ten Jan. 1830.
Freund!
Vielen Dank für den grossen Brief, den Sie ja auch recoman-
dirt hatten. Barbaren bleiben so lange Barbaren, bis sie etwas
Edleres gesehen haben. Daher körnen wir (i. e. ich, und jeder
198
dem ich Ihren Fall erzählen könnte, wen ich nicht auch hier,
wie bei den Distrikten Ihr нипошто ungeheissen beobachten
müsste) neuerdings auf des Влайко Plan, dass Sie ihn einmal,
und zwar je eher je besser auf Reisen führen, und zwar zu erst
nach Wien —. Spass und Ernst. Ich dächte, selbst Dav
und Ct würden den Vorschlag unterstützen.
Schade, dass unser Pirsner todt ist. Ihn müsstet Ihr stehlen.
Den jungen Petranovic könnt ihr nicht brauchen. Er lehrt
überdiess jetzt den Engländer Wil. Barnett, der wieder nach црна
Тора will, serbisch aus Ihrer Gramatik, auf meine Empfehlung.
Wären Sie hier, so hätten Sie die Lection getroffen. Er lernt recht
gut, und will bald dem Metropoliten nach Cetinje serbisch schrei
ben.
Also meine ЛЬтописи bestelle ich selbst von Ofen, durch
Hamuljäk.
Die Evangelien auf Pergament hat mir Hr Свиларичь rich
tig endlich überbracht. Gut, dass sie also in Sicherheit sind. Ausser
dem was anfangs fehlt, gehen auch im Texte, soviel ich bisher
bemerkte, d re y Blätter ab indess ist der Codex interessant, schon
wegen der Jahrzahl, und ich kan im Namen der Hofbibliothek
Ihnen sechzig Gulden Cm. dafür anbieten. Für den Apostol des
närrischen M*** von 1324 glaub’ ich, gäben wir wohl itzt gerne
20 Ducaten. Ausser dem höheren Alter, ist auch die Schlusschrift
reicher an historischen Daten. Aber nun, wie soll ich Ihnen die
f. 60 zumitteln? Darf ich Sie dem Hrn Tirka geben? Oder m it
dem P ostw agen schicken? Ich erwarte hierüber Ihre Entscheidung
und Ordre.
Und fahren Sie fort, auf perg a m en ten e Codices acht zu haben,
besonders auf solche m it D aten . Wissen Sie dass ich in einem
Briefe an dem Ökonom in Piter den Anwurf gemacht habe, aus
Ihnen einen reisenden Strojew in Mösien zu machen? Wir werden
sehen, ob der Funke zündet. Sonst ist auch Gelegenheit zu einem
2ten Versuche, da ich der russ. A k a d e m ie eine Bestellung von Sla-
vicis besorgen muss.
Kennt Ihr die umständlichen Comentare (изложеша, екс-
шшкацје) zu jenem Codex, den Ihr verfluchen wollt?
О штета да умре Pirsner!
Ihre Schwiegermutter sah ich gestern. Alles gesund aber sie
bemerkte mit Schmerz, dass im letzten Brief der Frau keine Grüsse
von Ihnen, Sawwa etc. vorkomen. Daraus schloss sie, mit Recht!
auf üblen Humor des kleinen H äferls. Auch die Geschichte der
Baby geht ihr zu Herzen.
In Erwartung Ihres Briefes
Ihr alter unveränderlicher
KP
199
PS. Haben Sie durch Blaffarik 1 Exemplar meiner Valachica,
Albanica & Bulgarica erhalten? Er ein s, Sie ein s, Tökölyi 1
N„ Die Sau sehe ich erst jetzt, und es ist nicht m e h r Z e it,
noch einmal zu schreiben. Oprostite, molim.
[Ha полеђини:].
Sr Wohlgeboren
H errn D r. Vuk Steph. Karagich (P T)
in S e m l i n
Воштани печат c двећем у овалу.
[Жиг:] Wien
АСАНУ, 1709.
[Превод:] Б у к о в а I , 358—359.
П р и ја т е љ у , Б е ч , 1 2 . ја н у а р а 18 3 0 .
В е л и к а х в а л а н а о б и м н о м п и с м у к о је сш е у з т о п о сла л и
и п р еп о р уч ен о . В а р ва р ы о с т а ју варвары с в е д о т л е д о к не
вы де н еш т о п л ем ен и т и је. О т у д а м й ( а т о зн а ч и j a и св а к о
к о м е бы х моГао д а и сп р и ч а м B a u t с л у ч а ј, у к о л и к о н е б и х и о в о м
п ри л и к ом , к а о и у п и т а њ у о к р у га , б е з н а р е ђ е њ а м о р а о д а се
п о ви н у је м В а ш е м н и п о ш т о ) д о л а з и м о у н а јн о ви је в р е м е
н а В л а јк о в план д а o e o ia је д н о м , и ш т о п р е т и м б о љ е , о д в е -
д е т е н а п у т , и т о н а јп р е з а Б е ч .
Ш ал а и зб и љ а . В е р у је м д а бы и Д а в и д о в и ћ и С т еји ћ o e a j
п р едл о г п о д р ж а л и .
Ш т ет а ш т о j e наш П и р с н е р м р т а в . Њ ега j e т р е б а л о д а
украдет е.
М ладоГ П ет ранови ћа не м о ж ет е уп от ребит и . О н, уо -
с т а л о м , Е т л е з а В и л . Б а р н е т а , к о ји п о н о во ж е л и з а Ц р н у Г о р у ,
с а д а у ч и с р п с к о м ј е з и к у и з В а ш е Грам ат ике, н а м о ју п р еп о -
р у к у . Д а ст е о в д е , за т е к л и б и с т е га н а лекц и ји . О н у ч и в е о м а
д о б р о и ж е л и у с к о р о д а п иш е м и т р о п о л и т у н а Ц ет и гъ е н а
с р п с к о м је з и к у .
Д а к л е , с в о је „ Л е т о п и с е “ п о р у ч и к у с а м и з П е ш т е , п р еко
Х ам уљ ака.
Ј е в а н ђ е љ а н а п е р га м е н т у го сп о ди н С ви ла р и ћ м и j e коначно
дон ео. Д о б р о j e ш т о су она, дакле, на безбедн о м м ест у. И зу зе в
онога ш т о н е д о с т а је н а п о ч е т к у , и у т е к с т у , к о л и к о с а м д о
с а д а п ри м ет и о, н е д о с т а ју три л и с т а ; и н аче, к о д е к с j e за н и м -
љ и в већ зб о г годи н е и, у и м е д в о р с к е б и б л и о т е к е , м о г у Вам з а
т о п о н уд и т и ш е з д е с е т гу л д е н а С . М З а Апостол и з 1 3 2 4 , о д
л у д о г М * * * , в е р у је м д а б и с м о с а д р а д о д а л и 2 0 д у к а т а . Н е
с а м о ш т о j e ст а р и ји , и за вр ш н и ц а j e б о га т и ја у и ст о р и јск и м
д а т у м и м а . Н о к а к о д а В а м д о с т а в и м 6 0 ф о р и н т и ? С м е м ли
200
д а и х д а м Господину Т и р к и ? И л и д а и х п ош аљ ем поштанским
колима? О ч ек ујем у в ези с т и м В а ш у о д л у к у и В аш налог.
И у б у д у ћ е обрат и т е п а ж њ у на пергаментне кодексе,
посебно на оне с датумима. Зн а т е ли д а са м у п и см у Е к о н о м у
у П е т р о гр а д у наю вест и о д а о д В а с н а п р а ве пу т ују ћ е г С т р о -
је в а по М е зи ји ? В и дећ ем о д а ли he ш а и скра уп а л и т и . И н ач е,
прилика j e и з а други п окуш ај, пош т о з а Руску академију
м о р а м обавит и н а р у ц б у сл овен ски х кгъша.
П о зн а јет е ли р а зв у ч е н е к о м ен т а р е (и зл о ж ен и ја , експли-
к а ц и је) у з о н а ј к о д е к с који х о ћ е т е д а п р о к ун ет е ?
О , ш т ет а д а у м р е И и рсн ер!
В а ш у т а ш т у са м ју ч е ви д ео . С ве j e зд р а в о . Н о она j e с
б ол ом за п а зи л а д а у п о сл е д њ е м п и см у В аш е ж ен е н ем а поз-
д р а в а о д В а с, С а ве и т д . О т у д а j e , с п равом , за к љ у ч и л а д а j e
шврћа лош е р а сп о л о ж е н . Т а ко ђ е j y j e д и р н у л а и прича о беби.
У о ч еки вањ у B a u ie i писма
В аш ст ари н еп ром ењ ен и
К оп и т ар
Р S. Д а ли ст е преко Ш аф ари ка прим или п рим ерак м о је

ва л а х и к е, албан и ке и булгари ке? Њ е м у један, В ам и један, Т еке-
лији један.
Н. М р љ у о д м а с т и л а т е к са м с а д а за п а зи о и н ем а м више
врем ен а д а пиш ем. О п рост и т е, м ол и м .
125.
ЈЕРНЕЈ КОПИТАР БУКУ КАРАЏИЋУ
Wien den 22ten Jan. 1830.

Freund!
Zugleich mit diesen Zeilen an Sie, schreibe ich auch Ihrer
Frau um ihr die Schuld von f. 60 Cm. für Bücher mittels Anwei
sung von Tirka an Sotiri in Semlin zu übermachen. Damit sind
unsere Rechnungen bis auf weitere Schulden etwa von meiner
Seite saldirt.
Auf Strojew’s gelehrte Expedition bin ich sehr begierig, und
habe darüber sowohl an S. Exc. v Adelung als an den Ex -Ö k o -
nom en des P a tria rch en Gregorios, Presbyter Constantin Ökono
midi, Verf. von drey Bänden Vergleichung der griechischen und
slawo-russischen Sprache, geschrieben. Ich erwarte vor der Hand
die Antworten beider Freunde & Gönner Den Ex- Ökonomen
201
wollen freilich an dre Griechen, in dieser Würde für einen са м о зва -
пецъ, folglich für einem Лжестроителъ erklären. Indessen müssen
wir nicht eben darüber richten, und wegen unser mag er sogar
AÜToxstpaXo? von Griechenland werden, wen er nur orden tlich
schreibt.
Nach der Allgemeinen Zeitung kennt bisher N ie m a n d die 6
Distrikte, die Ihr dazu bekomt. Wenn es einmal Zeit wird, dass
die Welt sie erfahre, so lassen Sie mich doch auch wissen, damit
ich solche Dinge nicht erst von K a n zlisten erfahren muss, wie erst
gestern den Umstand, dass ein Pole euch den Code Napoleon
empfohlen hat, und ihr damit umgeht, ihn einzuführen. Nun weiss
ich erst, warum ich Ihnen diesen Somer einmal unsre Gerichts
ordnung schicken musste, für die ich noch die Auslagen mit f.
1.29 gut habe. Über den Code Napoleon gibt es auch umständ
liche Comentarien, die Ihr vielleicht nicht habt. Aber ohne G eld
anw eisung müsst Ihr Sie von mir nicht etwa verlangen. Schade,
dass unser Pirsner todt ist, sonst hätte ich euch ihn als Leib-
-Juristen zugeschickt.
Ist den keine Hoffnung, das Ihr Peter 1 auch reisen werde?
Da könnten wir Euch alle zusamen in dem ein zig en Wien zu
sehen hoffen! Wie schön wäre das! Der ganze runde Tisch grüsst
indessen Sie nebst Hern D. u. Stejics.
Wie imer Ihr alter treuer
Одма
PS. Die russ. Akademie hat bei mir eine Menge Slavica be
stellt, mit deren Zusamenbringung ich eben seit 6 Wochen zu
thun habe.
H errn D r Vuk Steph. Karadschitsch (P. T.).
in K r a g u j e v a t z
одговорено из Крагујевца 3/15 февр. 830.
АСАНУ, 1710.
В у к о в а I , 360—361.
[Превод:]
Б е ч , 2 2 . ја н у а р а 1830.
У јед н о са ови м р е д о в и м а з а В а с пиш ем и В а ш о ј ж ен и д а
j o j се преко ТиркиноГ налога С о т и р у у З е м у н у п ре д а д у г з а юъи1е
у и зн о с у 60 / С .М . О ви м с у наш и р а ч у н и , д о д а /ь и х д у ю в а евен-
т уа л н о , с м о је ст р а н е и зравнат и .
В е о м а са м ж е љ а н д а са зн а м о С т р о је в љ е в о ј у ч е н о ј ек сп е-
дицији и у в ези с иш м писао са м к а к о /ь е ю в о ] екселенцији ф он
202
А д е л у т у т ако и бивш ем економу патријарха Грелорија, през-
ви т ер у К он ст ан т и н у Е кон ом и ди , а у т о р у т ри т о м а поре-
ђ ењ а ЈрчкоЈ и славенорускоГ је зи к а . О ч ек ује м за с а д а o g io e o p e
оба п ри јат ељ а и доб р о ч и н и т ељ а . E u eu iei екон ом а ж ел е д о д у ш е
и други Г рц и д а у ово м д о с т о ја н ст ву и р о с ш е е за самозванца,
па сл едст вен о т о м е з а и ж ест рои т ељ а. Н о , нисм о м и т и који
о т о м е т реб а д а с у д е и ш т о се нас т иче, н ека п ост ане и „сам о-
зван ац “ Г р ч к е , сам о ако добро пише.
С уд ећ и по „ A llg em ein e Z e itu n g “, нико з а с а д не зн а з а оних
б о к руга к о је Ви доби јат е. К а д је д н о м б у д е вр ем е д а свет сазна
о њ и м а, д а јт е и м ен и д а ово зн ам , ка к о о вакве ст вари не б и х
м о р а о д о зн а т и т ек преко канцеларијских људи, к а о ју ч е окол-
ност д а В а м j e неки П о љ а к п реп оручи о Н ап о лео н о в закон ик
и д а се н осит е м и ш љ у д а га у в е д е т е . С а д т ек зн а м збо1 чеш
сам o e o i л ет а м о р а о д а В а м ш а љ ем наш с у д с к и п о ст уп а к, за
који јо ш и м ам к о д В а с п от раж и вањ е у и зн о с у 1.29. О Н а п о л е
оновом зак он и к у пост оје и обилии ком ен т ари , ко је В и м о ж д а
н ем ат е. Н о без новчане упутнице не т р е б а ни д а и х т раж и т е
о д м ен е. Ш т ет а ш т о j e наш Н и рсн ер м р т а в, иначе б и х В ам
Ja послао као личноГ правника.
И м а ли и какве н а д е д а he и Ваш П е т а р I п ут оват и ? Т а д а
бисм о се могли понадат и д а ћ ем о В а с ви дет и за јед н о у једин-
ственом В е ч у ? К ол и ко би ово било леп о ! Сви за округлим ст о
лом у м е ђ у в р е м е н у В а с п о зд р а в љ а ју у з Господу Д а ви дови ћ а
и С т ејића.
К а о у в е к Ваги ст ари, в е р ш
О дм а
Р S. Р у с к а ака д е м и ја j e к о д м е н е н ар уч и л а м н ош т во сла-
вике: гьеним прикупљан>ем бави м се већ 6 н едељ а .
Г о с п о д и н у д р Б у к у С т е ф . К а р а џ и ћ у ( Р T .)
у Крагујевац
126.
Крагујевац, 26. јануар 1830.
Kragujewatz den 26. Jäner 1830.
Theuerste Gattin!
Heute sind 14 Tage seyt ich von dir abgereist bin. Wiewohl
ich denselben Tag in Belgrad nur gespeist habe, so bin ich doch
203
mit grosser Mühe den dritten Tag hier angekomen. Nicht nur
dass die Schnee war zu gross, sondern den ganzen zweiten Tag
(am Diensttag) hat noch geschneiet. Aber, dem Gott sey Dank,
bei allem dem bin ich glücklich und gesund hier angekomen.
Hier bin ich auch gut aufgenomen worden, und befinde mich
ziemlich gesund. Heute schicke ich dem Herrn v Tirka Zeigniss
wegen Pension, unterdessen wen du etwas brauchen solltest, so
geh zum Herrn v Wassiliewitsch, wie ich dir auch gesagt habe.
Schreibe mir bald, und schicke mir wen ein Brief von Zombor
an mich gekomen wäre. Du sollst den Brief, wie vorher, dem
Herrn v Wassiliewitsch übergeben, und er weiss, wie er mir ihn
schicken wird. Schreibe mir besonders ob der Sawa brav, folgsam
und fleissig ist, ob die Lisi noch so brav ist und ob sie so ver
bleibt, wie bist du mit Kata zufrieden? Ob die Minna mich ver
gessen hat?
Bis Juny gedenke ich hier gewiss zu bleiben, dan hoffe ich
eine Reise in liiere des Landes zu unternehmen, wie ich gewun-
schen habe, aber unterdessen werde ich (vielleicht in May) auf
Parlatorie körnen.
Küsse mir vielmahl unsere lieben Kinder, und grüsse alle
Freunde und Bekanten (Sage der Frau v Rajowitsch, dass ihr
Schwager bald hier komen wird). Ich verbleibe bis in Grab
dein, dich liebender, getreuer Gatte
Wuk
An
(im Hause des sei. Pop Kosta)

in S e m l i n .
Воштани печат Sigil. sanitatis Semlin.
[Жиг:] Tur
АСАНУ, 8532/64.
[Превод:]
К ралујевац, 2 6 . ја н у а р а 1 8 3 0 '
Д а н а с j e 14 д а н а о т ка к о са м о д т еб е о т п у т о е а о . М а д а
са м и ст о! д а н а у Б е т р а д у са м о р у ч а о , и пак с а м , с великом
м у к о м , iuр е h ei д а н а ст т а о ова м о . Н е са м о д а j e cu eia било
превш ие, већ j e п а да о и цело1 следећеГ д а н а ( у у т о р а к ) А л и ,
х в а л а E o iy , у п р к о с с в е м у т о м е, ст т ао са м о ва м о срећно и
зд р а в о . О в д е сам био д о б р о п ри м љ ен и осећам се прилично
зд р а в
204
Д а н а е ш аљ ем Господину Тирки уверенье з а пензију. М еђут и м ,
ако би т еби неш т о у м еђувр ем ен у т ребало, от иди д о Господина
Василијевића, како сам т и већ р е к а о . П иш и ш т о пре и поша/ьи
м и писмо из С ом бора, ако j e дош ло. Т о писмо, као и пре, т реба
д а предаш Господину Василијевићу, а он зна како he м и Га пос-
лати. П иш и м и нарочит о д а ли j e С ава до б а р , послуш ан и вре-
дан, д а ли j e Л и за јо ш т ако ваљ ан а и д а ли j e т аква ост ала;
како си за д о во љ н а К а т о м ? Д а ли м е j e М и н а заборави ла ?
М ислим д а ост анем о вд е д о ју н а , зат им се н а д а м д а ћу
поћи на п ут у ун ут раш њ ост зе м љ е , као ш то сам ж елео; али
у м еђ уврем ен у (м о ж д а у м а ју ) доћ и ћ у на парлат орију.
Л о љ у б и м и пуно п ут а наш у g p a iy д е ц у , и п оздрави све
пријат ељ е и познанике ( каж и Госпођи Рајовић, д а ће њ ен девер
у скоро доћи о вам о)
О ст ајем д о Гроба т во ј верни м у ж , који т е воли
В ук
На полеђини:]
Благородној гоетођи
Ани Караџић
(у кући покојног поп-Косте)
Земун
127
Крагујевац, 15. фебруар 1830.
У Крагујевцу 3/15. Февр. 830.

1) Примио сам Ваше писмо од 22. пр. м., и фала Вам
за све.
2) Ово дана доћи ће нам Турски комесар, да омеђи и
преда они 6 наија, по том ћу Вам ји ja Границу јавити (али
друге не ће бити, него оне, које се налазе у Даници за го
дину 1828).
3) Преварио Вас je онај, који Вам je казао, да je По-
љак овде препоручио Code Napoleon. Пољак je дошао овде
продетое, а Code Napoleon ради се већ има две године; а осим
тога Пољак je овај тако ћанут , да овде никога ни нашто
не може наговорит
4) Молим Вас, да ми купите најбољ и Commentar (на Ње-
мачком језику) über den Code Napoleon,1 na га подајте Ва
шему књиговесцу, нека га свеже halbfranyj?] а томе трговцу,
205
који ће Вам ово писмо предати, препоручено je одавде, да
то све плати, и да књиге од Вас прими и амо пошаље.
5) За Пирснером и ja једнако тужим. Онакога je за к о -
ника сад тешко наћи; а ми овде управо немамо никаква.
6) Ми се надамо за цело, ако Бог да, да ћемо Вас по-
одити у Бечу; али би и Ви ваљало да поодите нас овде, па би
смо, ja и Ви, одавде преко Косова, Метоије и Скадра у Црну
гору, па оданде преко Боке и Далмације у Беч. Јел’ да би
то славно путешествије било (а особито за Вас и за мене)? —.
7) У нас je овде прошавше неђеље била скупштина од
800—900 људи, и ово je п р ва Српска скупштина, на коју
су депутата дошли с п исм еним п ун о м о ћ и ја м а ! Ja сам том
приликом написао десетак јуначки пјесама (то je мој прави
и мени најмилији посао).
8) Ако што добијете од Стројева путешествија, јавите ми.
9) Г Стеић поздравља љубезно и Вас и сав округли
астал, а тако исто и ja.
10) Збиља! Да ли су Руси превели Code Napoleon на
њиов језик? Да je Бусе ту, то би он за цело знао, и он би
га у Варшаву ласно могао добита, и оданде макар га Вама
и по делижанцу послао. Врло би ми то од помоћи било.
Пишите ми опет одма, а ja сам свагда
Ваш стари
Sr Hochwohlgeboren
H errn v. K o p i t a r
in W i e n .
Воштани печат Sigill sanitatis semliniensis.
АСАНУ, 1711.
Б у к о в а /, 361—362.
1 Коментар Наполеоновог Кодекса.
128.
НИКОЛА ХАЏИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
У З е м у н у 28 Ф еб р .: 1830.
С радошћу вам јављам, да се ваш син добро влада и да
сам ja с његови поступци сасвим задовољан. Пропис сам му
српски написао баш јуче, и уздам се, даће, док ви дођете,
знати и читати и писати српски.
206
Ваша Госпоја je c децом заједно здрава, моја ју жена
кадкад пооди.
И ja сам фала Богу с мојом фамилијом здрав и добре
воље.
Господин Парох Петровић поздравља вас љубезно.
То je мислим за вас од налвећег йнтереса, што сам вам
писао, зато свршујем моје писмо, желећи вам здравље и свако
добро, и остајем с истиним почитанијем
Ваш Слига[!]
Хаџић Никола
Oberlehrer1
АСАНУ, 3886.
_____ Б у к о в а п р е п и с к а V , 5 2 6 .
129.
ПАВЛЕ ЈОЗЕФ ШАФАРИК ВУКУ КАРАЏИЋУ
Neusatz d. 4. März 1830.
Verehrter Freund!
Beinahe über die Gebühr verspätete ich mich mit der Beantwor
tung Ihrer lieben Zeilen von 12. Jan. d. J. Allein diesmal war auch
der Drang der Umstände ganz ausserordentlich, der mich nicht
zu Athem kommen liess. Ausser der Strenge des Winters kamen
Unpässlichkeiten, Sorgen, gehäufte Geschäfte etc. hinzu.
Diesmal also in aller Kürze nur so viel. Ausser geographischen
Notizen, besonders über die tiefer liegenden Gegenden, vergessen
Sie ja nicht auch Beiträge für meine Sam m lu ng serbischer L ite ra tu r
den km äler zu sammeln. Der Plan meines Werkes ist Ihnen doch
wohl schon bekannt. Was in Karlowitz und den Sirmischen Hand
schriften vorhanden ist, davon besitze ich schon sehr genaue Ab
schriften. Aus andern alten Handschriften besitze ich Proben, wie
ich sie brauche. Ich zweifle nicht, dass sich auch in Serbien eini
ges für meine Zwecke finden möchte. Jetzt will ich nur eines be
rühren. Im Kloster Z d rje lo oder G ornjak Ждрело или Горнякъ
schreibt Vuics) existiren zwei Diplome, eins von Knez Lazar mit
der Jahrzahl 1380, das andere von einem Peker Patriarchen mit
d. J. 1455., (die aber irrig zu seyn scheint, da sie mit dem Jahr
der Welt nicht harmonirt.) Vuics hat in s. ПутсшествЈе стр. 71.
beide Diplome, aber sehr fehlerhaft, abdrucken lassen. Könnten
Sie mir, bester Freund, nicht eine genaue und richtige Abschrift
207
von diesen 2 Diplomen verschaffen! Ich bitte Sie darum instän
digst. Nur müsste ich diese und ähnliche Abschrifften schon gegen
P fin g sten bekommen. Denkmäler, wenn sie nicht Geschichte be
treffen, die s p ä te r sind als das XVI Jahrhundert (1500 1600), bin
ich nicht gesonnen in meine Sammlung aufzunehmen. Ich bitte
Sie, um Ihre Unterstützung bei dieser grossen und wichtigen Sache.
Die Inschrift in Zica werde ich auch aufnehmen, wiewohl sie
schon gedruckt ist. Magaraschewics hat sie schlecht gelesen, und
sehr fehlerhaft abdrucken lassen. Ich besitze jetzt, nach dem Tode
des Magaraschewics, die durch Herrn Davidovics besorgte und ihm
übersendete Abschrift dieser merkwürdigen Wandinschrift. Da
niels serbische Chronik etc. etc. besitze ich auch schon.
Sehr lieb wären mir auch solche kurze Ljetopistzen, wie Hr
Davidovics eins davon dem seek Magaraschewics mitgetheilt hatte.
Dieser lies es abdrucken, aber sehr fehlerhaft und die Copie
des Hr Davidovics ist verloren. Es sind dies sehr kurze chrono
logische Übersichten der serbischen Geschichte.
Kurz, lassen Sie sich mein literarisches Bedürfniss herzlich an
gelegen seyn. Wir alle streben ja nach einem gemeinschaftlichen
Ziele! Alles zum Wohl und Ruhme unserer Nation!
Haben Sie Gelegenheit, mich Sr Durchlaucht dem Herrn Für
sten zu empfehlen, so bitte ich es zu thun. Grüssen Sie auch den
Herrn Davidovics, Popovsky etc. recht herzlich von mir
Ich habe keine Hoffnung mehr das schöne Land, in welchem
ich seit Jahren im G e is te gelebt und geschwebt habe, seine Geo
graphie und Geschichte bearbeitend, bald zu sehen! Mich will
die Vorsehung in andere weite entlegene Gegenden versetzen!
Doch darüber ein anderesmal.
Ich erwarte sehnlichst eine Rückantwort. Leben Sie wohl und
glücklich! Ich verharre mit Hochachtung
Ihr
aufrichtiger Freund
Paul Jos. Schaffarik.
одговор. 15./27 Марта 830.
Штампа се по: В у к о в а п р е п и с к а I V , 654—655.
[Превод:]
Н о в и С а д , 4 . м а р ш а 18 3 0 .
П о ш т о ва н и п р и ја т е љ у ,
Зак асн и о с а м с к о р о п р еко м е р е с о д ю в о р о м н а В а ш е д р а ге
р е д о в е о д 1 2 .ја н у а р а о. г. А л и о в о м п ри ли ко м j e и п ри т и сак о ко л-
208
носши био врло велик, нисам м от о ни д а одахн ем . О сим ж есш оке
зи м е, придош ле с у биле нелаю дност и, бр т е, наю м илали се
поело ви итд.
С ада дакле, сам о т олико. О сим 1ео 1р а ф ск и х бележ ака,
нарочит о о пределим а који д у б љ е леж е, не за борави т е
свакако д а сакупит е и прилоГе з а м о ју Збирку српских
књижевних споменика (Sammlung serbischer Literaturenk
mäler). П лан м ог д е л а свакако В а м j e већ д о б р о п ознат . Ш то
им а у К арловц и м а и у срем ским р ук о п и си м а , о д т о т већ и м ам
ш ачне преписе. И з д р уги х ст арих р ук о п и са и м ам исписе
какви м и т ребају. Н е сум гьам д а би се и у Србији могло наћи
ш то за моj e пот ребе. С а д а ћ у п ом енут и сам о је д н о . У м ан а-
ст иру Ждрело или Горњак (Ж д р е л о или Г о р н я къ) п и ш еВ уји ћ ,
н ал азе се д в е пове/ье, j e дн а о д кн еза Л а за р а , с Годином 1380,
др уга о д je g n o i пећског п ат ри јарха с Годином 1455 (к о ја м еђ у-
т им изГледа д а j e поГрешна, je p се не п о д у д а р а с Годином [ пос-
т ан ка] св е т а ). Вујић j e у свом Путешествију, сшр. 71 обе
п овељ е одш т ам пао, али врло поГрешно. Д а ли би ст е м и моглп,
Ttpegpaiu п ријат ељ у, набавит и т ачне и исправне п реписе т их
д в е ју п овељ а ? М оли м В а с најсрдачни је за т о. С а м о , т е и сличне
преписе м ор а о б и х доби т и већ око Духова. — С пом енике,
а к о с е н е оди осе на ист ори ју, који с у после X V I века (1 5 0 0 —
160 0 ) не н ам еравам ун оси т и у с во ју Збирку. М о ли м В а с за
В аш у помоћ у о во ј вел и кој ва ж н о ј ст вари.
У н ећ у и нат пис из Ж и че, иако j e већ ш т ам пан. M a ia p a -
шевић Га j e р ђ а в о прочит ао и врло поГрешно ш пгампао. J a са д а
им ам , после см рт и М аГараигсвићеве, прение o eo i значајноГ зи д-
ног нат писа, који j e Господин Д ави дови ћ био набавио и гьем у
послао. ■ —- И ст о т ако већ им ам Д а н и ло ву ср п ск у хр о н и ку иш д.,
ит д.
Б или би м и вео м а gp a iu и т акви крат ки лет оииси, какав
j e i. Д ави дови ћ саопш т ио п окојном М аГараш евићу. О ва ј ia
j e д а о ш т ампати, али поГрешно -— а нест ало j e копије
i. Д ави довић а. To с у врло крат ки хронолош ки преГледи сри ск е
ист орије. _
У крат ко, прим ит е к ер ц у м о је лит ерарн е погиребе. Сви
м и т еж им о је д н о м заједн ич ком циљ у! С ве за д о б р о и сл а ву
нашеГ народа!
А к о и м ат е прилике д а м е п реп оручи т е n e io e o j свеш лосш и
Господину к н езу, м олим В а с уч ин ит е т о. С м о је ст ране нај-
срдачније п оздрави т е и Господина Д ави дови ћ а, И оповскоГ иш д.
Н ем а м ваш е никакое н а д е д а ћ у скоро видет и ш у л е п у
з е м љ у , у ко јо ј сам Годинама духом ж ивео и н а д њ о м л е б д ео
обрађујући гьену геоГрафију и и ст ори ју! И рови ђењ е ж ели д а
м е п рем ест и у д р у ге д а л е к е у д а љ е н е к р а јеве! А л и о т о м е
g p y iu п ут .
О ч ек ује м с вел и ко м ж у д њ о м о дго во р . О с т а јт е зд р а в о и
срећн о! О ст а јем с вы соким п ош ш овањ ем
В аш и скрени п р и ја т ељ
П а в л е Ј о з е ф Ш аф ари к
130.
ЈЕРНЕЈ КОПИТАР — БУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 9. март 1830.
Wien den 9ten März 1830

Freund!
1) Herzlichen Dank und Gegengruss vom ganzen rundenTisch,
an Sie und den Hm Dr. St.
2) Wegen des C. N. muss ich, da er diesen Augenblick h ier
nicht vorräthig ist, und daher erst bestellt werden müsse, vorläu
fig doch noch fragen.
a) was Ihr d o r t schon h a b t, z. B. ob ein O rig in a l und d eu tsc h e
U eb ersetzu n g von allen Codicibus- civil, de commerce, criminel,
procedure civile, procedure criminelle etc. In diesem Falle könntet
Ihr auch noch vielleicht eine ita liä n isch e, oder la t. und polnische
Uebersetzung wünschen. Letztere existirt in d o p p e lte r Ueber
setzung' aber k e in e russische.
b) Оолинаръ, u. a. Juristen, auch solche, die darnach, z. B.
in Italien, a m tir t haben, sagen, dass der Code so einfach sey, dass
der Comentar überflü ssig.
c) Übrigens g ib t e s mehrere Comentare, u. ein Lehrbuch
(System) des C. N. von Zachariae 1809. Ich würde Euch S p a n
g en b erg s (v Göttingen) und M a lle v ille 's aus dem französischen
Comentarien, dan Zachariae’s Lehrbuch bestellen, samt den
beiden poln isch en Übersetzungen, wen Ihr a lle s oben sub 2)
schon habt. Alles zusamen würde an 10 Ducaten kosten, etwas
mehr oder weniger Schreiben Sie mir od m a , ob Euch dies recht
ist. S o b a ld ich Ihre Antwort erhalte, bestelle ich die Sachen, von
Leipzig & Cracau, und Sie haben sie dan binnen 6 Wochen.
Ohne Ihre neue O rd re bestelle ich nichts, um Sie nicht halb zu
bedienen.
3) Hr Peter v K. nun Collegienrath, schreibt mir von Питеръ,
dass die Academie einige slavische Literatoren berufen werde, а
мислим да су оно Н** и Ш*** als Bibliothekare. Strojeff erhält
210
einen Collegen im Süden, sein Name fällt mir jetzt nicht ein,
er hat aber etwas über die B u lg a rey geschrieben, sein Antheil
ist die Moldau, Wallachey, Bulgarey (wohl auch Serbien) und der
Athos. Er beginnt dieses Frühjahr Sie sehen daraus, dass Sie
und ich zu spät komen würden!
In meinem 48ten Bande der Jahrbücher hat S ch a ffa rik die
g ed ru ck ten Serbuljen auf mehr als zwei Bogen besprochen, ich
im 46 die Enstehung der walachischen u. bulgarischen Sprache,
wobei auch von Ihnen wieder die Rede ist. S ch a ffa rik hat von
mir drey besondere Abdrücke erhalten, für ihn, Sie u. Tököli.
Lassen Sie Ihr Exemplar von ihm abholen. Durch Fruschics habe
ich endlich ein Exemplar des alban. N. Testaments erhalten, will
aber auch das Ihrige gern bezahlen, wen es kommt. Es ist rech t
schön g ed ru c k t, freilich mit g riech isch er Orthographie, wo die
serbische besser getaugt hätte! (So lautet auch m ein V otum , in
oberwähntem Artikel der Jahrbücher, und ich führe dabei auch
O bradovitsch ’s gleiches Votum in einer Note an aber wer früher
k o m t, m a h lt früher.)
In Erwartung Ihrer Antwort
Ihr alter Одма
P S. Die r Academie hat durch mich eine Menge slawischer

Bücher, Bibeln etc. bestellt, die ich eben samle. Auch K a c ic s
razgovor ist darunter. Können Sie nicht auch zu e rst albane-
sische narodne pesme herausgeben? Wie schön, weil Sie allein
diesen Weingarten des Herrn pflegten, wie Sie angefangen!
Vale, fave & rescribe.
Tuissimo
К
P S. 2. Unser Lazar M*** kam in Piter zu K. R. Ad***

mit m ündlichen Empfehlungen von mir u. Ihnen, und erhielt von
ihm eine Schul-Inspection, konnte aber seine nachgekomenen
Bücher auf der Maut nicht auslösen. Ad*** war g ro ssm ü th ig ,
da er wenigstens meine Ansicht von dem Maone wissen musste.
Also Sie besuchen uns gewiss hier! Es soll Euch nicht reuen.
Es gibt nur ein Wien, wie Sie wissen, das sich aber diesen Win
ter unverzeihlich sch lech t gegen den Eisstoss vorgesehen hat. Das
Wasser kam um M ittern a ch t, a m S on n tag, da alles sicher schlief.
Bischof Muschitzky hat das gott erhalte Franc den Kaiser
slawisch & serbisch übersetzt, und beide Übersetzungen auch
mit lat-slaw ischer Orthographie herausgegeben, so •
Боже Франца нам поживи etc.
darunter
14» 211
Воже Franca nam рож-ivi etc.
Ein Einfall, der gute Folgen haben kan.
Sie sehen wie viel ich Ihnen schreibe. Also thun Sie auch
desgleichen.
H errn Yuk Steph. Karagich
(P T) in Kragujevatz.
одговорено 12/24. Април. (а свршено уочи Ђурђевадне
нашега)
АСАНУ, 1712.
В у к о в а I , 362—364.
[Превод:] _
Б еч , 9. м а р ш а 1830.
1 ) С р д а ч н а х в а л а и о т п о з д р а в љ е о д ц ел о i о к р у ы о г ст о л а ,
В а м а и Господину д р С т еји ћ у.
2 ) 3 6 o i C N [ Н ап олеон овоГ за к о н и к а ], пош т оГа овде н ем а ,
т е га н а јп р е т р еб а н аруч и т и , м о р а м з а с а д и п ак јо ш д а пит ам .
а) Ш та тамо већ имате, на п рим ер д а ли оригинал и нема-
чки превод с в и х за ко н и к а : цивилноГ, ШрГовачкоГ, кривичноГ,
грађанскоГ п о ст у п к а , кривичноГ п о ст у п к а и т д . У о во м с л у ч а ју
могли б и ст е м о ж д а п ож ел ет и јо ш неки италијански или латин
ски или пољски п р ево д . О в а ј последњи п ост оји у двостру-
ком п р ев о д у . Н о нема рускоГ.
б ) Д о л и н а р и g p y iu правници, к о ји с у по п е м у радили на
прим ер у И т ал и ји , к а ж у д а j e за ко н и к Шолико је д н о с т а в а н
д а j e к о м ен т а р излишан.
ц ) У о ст а л о м , постоји н еколи ко к о м ен т а р а и је д а н уџ б ен и к
(с и с т е м ) Н аполеон овоГ зако н и к а о д З а х а р и ја , 1809. Н а р у ч и о
б и х В а м Шпангенберов ( и з Г е т и т е н а ) и Малвилов к о м ен т а р
са ф ранцускоГ, а за т и м З а х а р и је в уџ б ен и к , за је д н о са о б а пол>-
ска п р ево д а ук о л и к о већ и м а т е све ш т о j e н а п р е д н а ве д е н о п о д
2. С в е за јед н о ст а ја л о би н е к и х 1 0 д у к а т а , н ет т о виш е или
м а њ е. П и ш и т е м и одма д а ли В а м j e т о п раво. Чим прим им
В аш одГовор, н а р уч и ћ у о в е ст вари, и з Л а јп ц т а и К р а к о в а , и В и
ћ ет е и х за т и м и м ат и у р о к у о д 6 н е д е љ а . Б е з ВашеГ новог
налога ниш т а не н а р у ч у је м , к а к о В а с не б и х н а п о л а у с л у ж и о .
3 ) Г осподин П е т а р ф он К епен, са д а колеш ки са вет н и к, пиш е
м и и з Петрограда д а he А к а д ем и ја и м ен оват и неколико сл о вен
212
ских лит ерат а, а мыслим д а с у оно Н [? Х а н к а ] и Ш аф арик, као
библиот екаре. С т ро јев до б и ја коле1у на j y l y , n e io e o i се имена
са д а не сећам , но он j e неш т о писао о Бугарској; њеГов у g e o
je c u ie М о л д а еи ја , В лаш ка, Б у т р с к а (сва к а к о и С р б и ја ) и С вет а
Г о р а . О н почињ е oeola пролећа. О т у д а ви дит е да бисмо Ви
и j a ст т ли прекасно!
У м о м 4 8-ом т о м у „ Г о д и ш њ а к а “ Шафарик j e штампане
ср б у /ь е рец ен зи р а о на выше о д д в а т а б а ка , а j a у 4 6 -о м пиш ем о
н аст ан к у влашког и бугарског је з и к а , при ч е м у j e и о В а м а
поново р еч . Шафарик j e о д м ен е д о б и о т ри посебна от иска.
З а себе, з а В ас и з а Т екели ју. П о ш љ и т е неког к њ е м у по с в о ј при
м ер а х . П р ек о Ф руш ића са м коначно до б и о п рим ерах албан-
ског Новог завета, но р а д о ћ у плат ит и и В аш к а д а ст т не.
Д е л о j e веома лепо штампано, д о д у ш е грчком орт ограф ијом ,
а српска би била м н о ю подеснија! ( О ва к о гласи и мој завет
у н ап ред н аведен ом члан ку ,,Г о д и ш њ а к а “ и при т о м е наводи м
у је д н о ј прим едби и и ст овет ан Обрадовићев завет Н о ко
пре стигне, т а ј he пре и самлети.)
У очекивањ у В аш e i o g io e o p a , В аш ст ари
О дм а
Р S. Р у с к а ах а д е м и ја н аручи ла j e преко м ен е м н ош т во
сл овенских књ т а, Б и блија и т д ., к о је у п р а в о п ри куп љ а м . И
Качићев Разговор j e м е ђ у њ и м а. ■ — Н е би ст е ли Ви могли
први да об јави т е албанске народне п есм е? К олико би лепо
било к а д бист е В и сами неговали о в а ј виноград бож ји, онако
како ст е започели.
З д р а в о , б уд и м и наклогъен и отпиши т во ј
К опит ар
Р S. 2. Н аш Л а з а р М и лет ић от иш ао j e у П ет роград д о ко-

морног савет ника А д је л у ш ја са усменим п реп орукам а од м е н е и
од В ас, па j e од гъела до б и о ш колски инспект орат , но није м огао
на царинарници от купит и кгьт е к о је с у за њ им ст ш ле. А д [е -
л у ш ] j e био великодушан, пош т о j e , у н а јм а њ у р у к у , м о р а о
зн ат и з а м о је м и ш љ ењ е о о во м ч о веку.
Д а к л е, В и heute нас свакако о в д е посет ит и! H e b e т е се
због т ога покајат и. Н о ст о ји са м о један Б еч , ка о ш т о знаиге;
но који се о ве зи м е неопростиво лоше о б езб е д и о о д поплаве
због наю м илавагьа ле д а . В о д а j e н а дош л а у поноћ, у недељу,
к а д а j e све спокојн о сп авало.
В л ади ка М уш и ц ки j e превео: ,,Б о ж е хран и Ф рагъу ц ара“ ,
на словенски и српски, па j e о б а п р ево да објавио такође латин
ско-словенском орт ограф ијом , овако:
213
Б о ж е Ф ранца н ам пож иви и т д.
и сп о д тога:
Бож е Б гапца пат р о ж т .
И д е ја к о ја м о ж е и м ат и доб р ы х последица.
В и д и т е колико В а м пиш ем . П а за т о чинит е и В и исш о.
131
ЏОН БАУРИНГ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Лондон, 15. март 1830.
Londre се 15 Mars 1830.
2 Willington street.
Je ne sens que trop mon eher M Vuk, le long retard de ma
lettre mais vous ayant ecrit que je me chargerais volontiers de
tacher de faire publier ici une Traduction Anglaise de votre His-
toire de la Revolution Servienne je me suis attendu ä l’arrivee
de l’ouvrage qui n’a jamais paru. Depuis plus d’un an je suis
sans un mot de M. Kopitar et il est presque autant que je suis
sans vos chores lettres. Ou etes vous? De quoi vous occupez
vous? Queis sont vos projets? Avez vous publie pensez vous
publier quelque chose? Pour moi j’ai passe quelque terns dans
le nord de l’Europe et j’espere pouvoir finir mes Chansons scan-
dinaves avant long tems. J’ai publie mes Traductions Hongro-
ises qui ont ete bien acceullies par notre public. Si vous voudrez
bien m’ecrire si vous avez quelque chose ä m’expedier veuillez
bien le faire mettre sous couvert ä M. F Mayer Precepteur du
jeune Prince Esterhazy ä Londres de le faire remettre ä son Secre
taire M. Wocher ä Vienne qui s’en chargera. Agreez l’assuiance de
mes amities sinceres.
John Bowring1
M. Stephanovich Vuk Karadjich
au Soin de M le D r Kopitar Reg: d Imp. Bibliot:
Гост. Стеф: Вику[!] Караджичу
Vienne.
АСАНУ, 3842.
Б у к о в а п р е п и с к аV , 4 7 7 —478.
1 Ориг. писан на чистој страни штампаног позива на претплату The

songs of Scandinavia, translated by Dr. Bowring and Nr. Borrow. [Han.
Љ . C t .]
214
[Превод:]
Л о н д о н , 15. м арш а 1830.
у л . В илит т он, 2
О двиш е осећам , g paiu м о ј i. Б уч е , велико закаш њ ењ е ceo i
писма, али б уд ућ и д а сам В ам написао д а ћ у g p a ie в о љ е у зе т и
на себе д а покуш ам о в д е објавит и еш лески п ревод В аш е И ст о -
ри је срп ске револ уц и је, т о сам очекивао д а ст т не д е л о које
се није ни појавило. Већ д у ж е о д Године дан а не до б и х ни
р еч и о д г. К опит ара, а скоро ист о Шолико са м и б е з В аш и х
драги х йисама. Г д е с т е ? Чиме се б а ви т е? К а к ве планове
и м ат е? Д а ли ст е објавили, н ам ерават е ли ишта д а обја-
вит е ? Ш то се м ене т иче, провео сам неко вр ем е на се вер у Е вр о
пе и н ад ам се д а ћ у своје скандинавске п есм е ус к о р о заврш ииш .
О бјавио сам м ађ арске п реводе ко је j e наша публика добро
примила. А к о бист е хт ел и д а м и пиш ет е, ако и м ат е неш т о
д а м и пош аљ ет е, б уд и т е љ у б а зн и д а т о у п ут и т е на име
Г. Ф. М а јер а , в а сш т а ч а м л а д о i принца Е с т ер х а зи ја у Л о н до н у,
д а се дост ави п его во м секр ет а р у, г. В о х е р у , у Б еч у, који he
се з а т о пост арат и. П ри м и т е у в е р е њ е мог искрено I прија-
т ељ ст ва.
Џ он Б ауриш
Г о с п о д и н у С т е ф а н о в и ћ у Б у к у К а р а џ и ћ у
д о б р о т о м Г К о п и т а р а к у с т о с а
Ц а р с к е б и б л и о т е к е .
132.
СИМЕОН ЖИВКОВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Кузмин, 17 март 1830.
Благородный и ВысокоВченый
Господинъ В8къ Стефановичь,
Господине Высокопочитаемый!
Радость е моя, да баремъ съ писмом’, акн> не башъ личнш
Ваше благородно лице посГтити мог». А управо да кажемъ,
кое й сами можете ми знати: Прво и перво тежимъ Вамъ, као
нашемъ Сродник» и великомъ нашемъ пр1ятелю, а др»го изъ
Высокопочиташя као великодВшномь и ученной Gvponbl поз-
натомъ м»ж», кое надамъ се да ’тье те ово што Вашем» Бла-
городјто са дерзновешемъ приступам’, съ благоволешемъ и
безъ сваке замерке къ сердц» своме пршмити. За любовь и
высокопочиташе, кое ’сте изъ међ» себе сь моимъ любезнымъ
215
братомъ Стефаномъ Живковичемъ имали. И мени по Вашем!?
благомъ сердцб макаръ за едн8 мрв 8 любови и Благоволешя
имайте, и удостоявайте ме (као и пре што ’сте ме любови и
прјлтелства удостоявали) да бы Вашем8 Благородно тако
вмЬсти» што бы моем 8 брат8 кадкадъ являти се могао. Прш-
Mio ’самь w нЪга послкдшй п 8тъ едно писмо лане съ пролетьа
преко Б 8к8реста изъ Галаца, а др 8го есенась у Октовр8 месец8,
кадъ е быо подъ Ш8мльомъ у Т 8рской, являми да се при глав-
номъ кварт1р 8 кодъ Графа Дибича наоди. После ни речице
да самь добю. Желимъ w свегъ сердца, да бы w Васъ т 8 ми
лость имао, кадъ бы тр 8да непожалили мени неколикш
врстица а> чемъ годь писали, особито w моемъ Брат 8, ако ’сте
што за нЪгъ ч8ли, гди се садъ наоди и какве е дбжности данась,
да ме утЪшите. Што се мене каса, разсбждавао ’самь свакоякш
и градове, што онай говорю, по возд 8х8 зидао, пакъ ’самь се и
я еданпутъ склоню и шженю, са дшерто Г Пароха к 8змин-
скагш, ако вамъ е познат’, Петра Р 8шанина. И веть самь Д1а-
коном’ w 30. ISHia прошле године, и далй промышлешемъ
Божшмъ, С-щенникомъ, гдисе каково мйсто ип вори, быти. Да
’самъ w пре за себе рад io, заръ было бы штогодъ -—- али
знате — Nihil carius constat, quam quod precibur emitori —•
а човекъ Съ танки ребры ни к 8дъ ни камик •—
Желю ’самь и я Bauiiü до данась на светь издати книга
имати, но живетьи на сел8 прилике ни’самь имао добивати и
гди и на комъ мЪст8 добити се мог 8. Сданъ само вашъ Сло
варь, кой’самь йоштъ бывш8 ми у Петрини, изъ Беча добю.
Ако што у напредакъ б 8дете имали, я молимъ и препор8ч8ем
се и мене мимоитьи непропбстите, да знамъ и я баремъ ш
Штерат8ры Сербской, штогодъ, човекъ сл8шаютьи новости
усовершенств8есе, и поводомъ такимъ докъ е годъ живъ 'учисе.
Б 8детели што кадгодъ Г KoniTapS у Бечь писати, мое
ем8 всегдашнее Высокопочитан1е шбзнанитс. Онъ ми се негда
умилнш као Брать или паи ве гь] й пр1ятель указивао и у нЬдра
своя пршмао. Истымъ начиномъ и Г. Давщовичь, и Г Mi-
хаилъ Бояджш греческий учитель пред8ср6тали ме. — Вашъ
брать, Обрадъ ©омичь, ели гдигодъ живъ на свет8, ако е т 8
близ8 поздравите га любезна). Поздравляютьи Васъ любезно
такођери, и препор8ча8ютьи се вашему Благоволешю и Любо
ви, съ Высокопочиташемъ гистасмъ
Вашем8 Благородно
нижайшш Ваш Пр1ягель
Скмегинъ Живковичь
У К 8змин8 5° Марта 1830. Геро-Дгаконь и Учитель
216
[ Н а полеђини коверте записано:]
Г [оановкћ изъ Пеште писао ми, да Вамъ е 58 пЬснарица
продао, и да ће Вамъ новце по Спири Владиславу после
вашара послати.
А ово писмо предао ми е Владиславь Давщовийъ
А С А Н У , 2830.
Вукова прением III, 477— 478.
1 Н иш та није скушье, него оно ш то се купује м ол бам а.
133.
ДИМИТРИЈЕ СТЕФАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Будим, 22. март 1830.
Достойно почитајеми Господине!
Совимъ моймъ малимъ Писашемъ ус»дю се Ссамъ васъ
посЬтити, добро вамъ je познато да моје Сердце ревн»е къ
земли Сербской и молимъ се Всемогбћему Богу Данъ и НоЙъ,
Даб1у Г Богъ съ Перв1мъ и Избрашемъ Народма сојединити
могао; Ja се Никако не сумнямъ дасте ви оно ваше обГщаше
заборавили, које сте момъ Сину обрекли, зато пофторяюще
мою Молитву, и васъ понизно мо.тм Неотрецитесе нГму садъ
бити нГговъ Помощникъ и Благодетель. Дабисте га Ньиовой
Оятелности Господину Милош»• Княз» великоме отъ Сер-
6 ie земле, препор»чили; ербо особит» Волю има, као што вам
je познато юшть кад сте кодъ Нась били, да би могао ту
Срећу имати и чрезъ васъ получити Беамтерство кодъ Ихъ
Оятелства Господина Милоша и Великогъ Княза Земле Сер-
6 ie -— високо почитајеми Господине! за вашу т» Велику
Прспор8ку (:ихъ Оятеяству Господин» Милош»:) за кою се
нимало у Состояшю нисамъ Сумняти, да нећете учинити:
ербо онъ кадъ васъ перви путь имао срећу видити таки васъ
je Пр]'ятелемъ и Благодетелемъ назвао; ербо je себи пред-
ставио чрезъ васъ и ваше ПрЈителсл во себе Срейнимъ чове-
комъ у Сербш земли постати, што се Нарави тиче и Воспи-
тан1а особито вам je познато, Пофторяюще мое Прошеше и
молећи Васъ да не заборавите ваше обегцаше, и сада моме
Син» у Помоћи бити кодъ Ихъ СЈителства Господина Княза
отъ земле Cep6ie, за кое се обвез»е вами за Целогъ неговогъ
Живота благодарнимъ показати, и земли Нашой Сербш та-
койеръ на Хасну бити: съ високомъ понизноспга пофторавамъ
моје горе помян»то прошеше Неотреците се нему бити Пр)я-
тель и Помощникъ, за кое се особито молимъ да не бисте
217
Пожалели Тр»да мени о будбщемъ Пештанскомъ Вашар»
гавити и Писати у каком се здравлю Находите, и по первой
оказш кадъ бисте ми могли ивити да би могао могъ Сина
оправити. Остајемв особито Васъ ЛгоблЫш и Поздравляюйи
васъ, ваш» Госпођу Супр»г», и мога Саву, Милиц», и Ружу,
такойеръ и моја Ката, ДюниПе, и Грина остаю васъ поздра
вляюйи, Совершающи мое писаше и молейи горе помянута
nponieHia мени исполнити и Остаемъ Вами
На слугахъ ПокорнЬшши
Димитрш Стефановий
Въ Будимй 10 Марта по Сербском 1830.

Особито васъ молимъ Непожалите Труда мени по первой
оказш гавити естели примили Писмо, и кадъ гойъ Сами до-
Йете, дойите као у свою куйу на квартиръ и костъ такођерв
и Ш да мог» сотим вамъ благодарили.
А С А Н У , 3831.
Букова преписка V, 463— 464.
134.
Kragujewatz den 19. Märtz 1830.

Theuerste Gattin!
Den 23. verflossenen Monaths habe ich deine zwey Briefe ge
antwortet, und bis heute habe ich noch keinen Brief von dir!
Ich kan nicht zweyfeln, dass du meinen Brief bekomen hast; son
dern ich muss denken, entweder dass dein Brief an mich verloren
gegangen ist, oder dass du krank bist und kanst mir nicht schreiben.
Theuerste Gattin! Diesen Brief habe ich vor 7 Tage angefan
gen zu schreiben, aber bis heute habe ich ihn nicht endigen könen,
unterdessen habe ich, vorgestern, deinen Brief von 17 dieses Mo
naths empfangen, und mich freuets sehr, dass du samt Kinder
gesund bist. Wegen die Frau Mutter sollst du dich nicht kränken,
Gott kan geben, dass wir sie noch ein Mahl sehn. Mich wun
dert es, dass du die Pension so spet bekomen hast, da mir der
Kaufman (Sotyr) schon von 25. Februar geschrieben hat, dass die
Wecksei von Tirka gekomen ist! Du kanst nach deinem Gut
218
achten, sowohl für dich, als auch für die Kinder machen lassen,
was du willst. Nach Abzuhg allen von dir erwähnten Ausgaben
bleibt dir von Pension noch 186 f. 50 Xr W W In 4—5 Wochen
kome ich vielleicht nach Belgrad und auf die Pariatori werden
wir uns sehn. Wegen Hof ausputzen und die Bäume im Garten
Beschneiden lasse du den H. Moja Kraljewitsch zu dir rufen und
sage ihm das, und ich hoffe gewiss, dass er das besorgen wird.
Die Zeichnungsprobe des Sawa gefällt mir sehr, das wäre zuviel,
wen er das aus der freye Hand gemacht hatte. Ich weiss nicht,
wer hat ihm den serbischen Brief diktiert, er ist sehr schlech t
serbisch (was der Sprache betrifft). Den hier eingeschlossenen Brief
gieb dem Sawa, und frage ihn, was darin steht, ich hoffe, er wird
ihn lesen könen.
Was mich betrifft, ich bin zwar, dem Gott sey Dank, nicht
krank, aber wirklich bin ich auch nicht ganz gesund inter habe
ich mit meinem Magen und mit dem Kopfe zu thun, aber ich
hoffe, jetzt in angehenden Frühjahr wird mir besser werden. Uebri-
gens gcht’s mir gu t, besonders habe ich sehr gute Hofnung für
die Zukunft. Küsse mir vielmahl unsere lieben Kinder Gruss
und Empfehlung an alle Freunde und Bekanten. (Den H. R. werde
ich von Belgrad ein Wörterbuch schicken). Schreibe mir wieder
bald. Ich verbleibe auf inter dein getreuer Gatte
W uk
Kragujewatz den 26. März
[H a полеђини:]
die w ohlgeborene Frau
Anna Karadschitsch
(im H au se d es seel. Pop Kosta).
in Semlin.
В ош тани печат ca натписом Sigl. sanitatis sem liniensis
[Жиг:] T ur
А С А Н У , 8532/65.
[П ревод:] _
К р т ујевац , 19. м арш а 1830.
Н а јд р а ж а cyü p yio ,
O gloeopuo сам 23. прош лоi м есец а на ш воја д в а писма, а
д о дан ас нисам доби о ниједно писмо о д т ебе. Н е сум њ а м д а
си доби ла м оје писмо, век мислим: или се т воје писмо загубило,
или си болесна и не м ож еш д а м и пишеш.
Н а јд р а ж а cyüpyio! О во писмо сам почео писати пре 7
дан а, али д о данас ia нисам Moiao заврш ит и. У м еђ уврем ен у
сам , п рекјуче примио т воје писмо о д 17 o eo i м есеца и веом а
се р а д у је м ш то ст е Ши и деца зд р а ва . 3 6 o i јоспође м а м е н ем ој
219
д а се секираш . Бог he да т и д а j e јо ш је д н о м видим о. Ч удим
се ш т о си пензију д о б и л а т ако касно, је р м и j e т рю ва ц ( С ош и р)
већ 25. ф еб р уа р а писао д а j e до ш л а м еница о д Тирке. П о свом
н а х о ђ ењ у сн абди себ е и д е ц у , онако како т и xoh eu i, К а д о д
пензије одбијеш све п ом ен ут е и зд а т к е, о ст а је т и јо ш 1 8 6 f
и 50 k r W W К р о з 4 — 5 н еде/ьа доћи ћ у м о ж д а у Б еоград
и видећем о се на парлат орији.
Ш то се т иче чиш ћењ а двори ш т а и п от креси вањ а др већ а
у баш т и, п озови М о ју К р а љ еви ћ а и рец и м у т о. Н а д а м се поси-
гурно д а he се он з а т о побринут и.
Савин п окуш а ј са ц р т а њ ем вео м а м и се д о п а д а . Б и ло би
исувиш е ако j e т о у р а д и о сл ободн ом р у к о м . Н е зн а м ко м у
j e дикт ирао писмо на срп ском . Ш т о се т иче је з и к а , т о j e српски
врло лоше. О в д е ум е т н у т о писмо g a j С ави и у п и т а ј ia гита
j e у њ е м у . Н а д а м се д а he м оћ и д а ia чита.
Ш то се м ен е т иче, j a , д о д у ш е , нисам , Б о гу х ва л а , болест ан ,
али нисам за п р а во ни сасвим зд р а в . В а з д а и м ам неке иет /ьа-
вине са ст ом аком и главом , али се с а д н а д а м д а he м и следећег
пролећа биты б о љ е. И н ач е, добро м и j e . Н ароч и т о се много
н ад а м о д б уд ућ н о ст и .
П о љ у б и м и пуно п ут а наш у д е ц у ! П о з д р а в и п ош т овањ е
сейм п ријат ељ им а и познаницим а. (Г о с п о д и н у Р п ослаћ у из
БеоГрада је д а н р е ч н и к .) П иш и м и оп ет , ш т о пре!
О ст а јем за у в е к т в о ј верни суп р уг
В ук
Благородно] iociiolju А н и К араџ ић
(у кући покојноГ поп-Косте)
Зем ун
135.
ВУК КАРАЏИЋ — САВИ КАРАЏИЋУ
Љубезни сине!
С великом радости примио сам твоју пробу од цајхно-
вања и твоје прво Српско писмо. Цајхновање ми се много
боље допада од писма, али се надам, да ће у напредак од
дана до дана и једно и друго боље бивати. Што сам ти свагда
говорио, то ти и сад пишем: да слушаш добро твоју мајку,
од тога твоја цела срећа зависи; слушај je боље, него што
би мене слушао. Тим ћеш ти мени учинити највећу радост
220
на овоме свету Слушај добро и твоје учитеље, и пази на
њиове науке.
Поздрави ми љубезно Ружу и Василију и Мину, и изљуби
ји место мене.
Твој родитељ
у Крагујевцу 14./26. марта 830. Вук
Сави Вуковићу
К араџићу
у Земуну.
[Жиг:] Sigil. sanitatis sem liniensis А С А Н У , 8534/1.
Гавела, Писма II, 95.
136.
Kragujewatz den 28. März 830.

Theuerste Gattin!
Vorgestern habe ich geantwortet deinen Brief von 17 dieses
Monaths. Da ich aber den Brief über Poscharewatz geschickt habe,
so glaube ich, dass du diesen doch eher bekomen wirst, darum
schreibe ich dir nur so viel, dass du den Kindern zu Ostern kanst
etwas machen lassen, wie du mir geschrieben hast. Alles übrige
wirst du aus dem obenerwähnten Brief sehn. Nach Ostern, hoffe
ich, wir werden uns auf Pariatory sehn.
Lebe wohl, und küsse mir vielmahl unsere lieben Kinder Ich
verbleibe bis zum Grab dein, dich herzlich liebender, getreuer
Gatte
Wuk
[H a полеђини:]
An
die w oh lgeborene
F rau Ana Karadschitsch
/im H a u se d es seel. Pop Kosta)
in Semlin.
Вош тани печат ca натписом Sigil. san itatis sem liniensis.
[Ж иг:] T ur
А С А Н У , 8532/66.
221
[П ревод:] _
К р т ује ва ц , 2 8 . м а р ш а 1830.
Н а јд р а ж а су п р у ге,
П р е к ју ч е са м одговори о на т во је писмо о д 1 7 o e o i м есец а.
А л и пош т о сам писм о п ослао преко П о ж а р евц а , н а д а м се д а
!геш ово ипак р а н и је прим ит и. З ат о т а с а д а пиш ем са м о т олико
ка к о би м огла дец и неш т о д а нап равит за У скр с, ка о гито си
м и писала.
С в е ост ало ћеш видеш и и з п ом ен ут оI писма.
Н а д а м се д а Немо се по У с к р с у ви дет и на п арлат ори ји.
О ст а ј зд р а в о и п о/ьуби м и пуно п ут а н а ш у драпу д е ц у .
Д о Гроба т в о ј верни су п р у г, који т е о д срц а воли
В ук
Блтородној Госпођи А н и К ар аџ и ћ
(у кући покојног поп-Косте)
Зем ун
137
Neusatz d. 28 März 1830.
Verehrter Freund!
Aus der beigeschlossenen Ankündigung werden Sie ersehen,
welches wichtige Werk unser Freund K o lla r so eben in Pest heraus
gibt. In seinem Namen und zufolge seines Auftrages schickte ich
Ihnen eine Ankündigung desselben mit der Bitte, Sie möchten
S-ne Durchlaucht den Herrn Fürsten um die Bewilligung bitten,
seinen Namen der Pränumerantenliste vortsetzen zu dürfen. Wir
haben die Zuversicht, dass auch der Herr von Dawidowics (dem
ich gelegentlich eine Empfehlung von mir auszurichten bitte) auf
ein Ex. dieses interessanten Werkes subscribiren wird. Es ist
freilich böhmisch, slowakisch mit la te m . Lettern, allein fasslich,
und mit vielen deutschen, russichen, etc. Stellen ausgestattet. Nie
manden wird gereuen, dieses herrliche Werk zu besitzen.
Meinen vorigen Brief nebst Beilagen haben Sie doch schon
bekommen? Ich wiederhohle die Bitte wegen Abschriften von den
Diplomen, etc. etc.
222
Nun leben Sie recht wohl und glücklich. Ich bin mit auf
richtiger Hochachtung
Ihr
eregebener Freund u.
Diener
Paul Jos. Schaffarik.
Von Neusatz.
Sr. Wohlgeboren
Herrn Wuk S t e p h a n o v i c s K a r a d z i c s
Doctor der Philosophie, Mitglied mehrerer
in K r a g u j e w a t z .
Воштани лечат.
АСАНУ, 3447
Б у к о в а I V , 656.
[Превод:]
Н ови С ад, 28. м ар т а 1830.
П ош т овани пријат ељ у,
И з прилож еноi оГласа видећет е какво важ но дело наш при-
ја т е љ К олар уп раво и зд а је у П еш т и. У n e io e o име и по њеГо-
вом налогу послао сам В ам је д а н оГлас ист оi дела, с м олбом
д а зам олит е n e io e y свет лост Господина кнеза за саГлас-
ност д а се ст аей њеГово им е на чело лист е претплатника.
В ерујем о д а he се и Господин Д аеидови ћ (з а кого В ас м олим
д а м у је д н о м приликом и зразит е м о ју п реп оруку) прет пла-
тити на је д а н примерак оеоI занимљивоГ дела. Д ел о je , нараено,
писано на чет ком: словачком на латиници али, р а зум љ и во ,
снабдевено и многим немачким , р уск и м ит д. м ест им а. Н ико се
неће покајат и д а има ово дивно дело.
С т урно ст е већ примили м о је рани је писм о? П он ављ ам
м о л б у која се односи на преписе повељ а, и т д., ит д.
С а д а ост ајт е зд р а во и са срећом . С искреним пош т овањ ем
Ваш
одани пријат ељ и слуГа
П авле Јозеф Ш афарик
Њ еГ о во м б л а го р о д с т в у
Г о с п о д и н у Вуку Стефановићу Караџићу.

д р у ф и л о з о ф и је , ч л а н у м н о г и х у ч е н и х д р у ш т а в а
Крагујевац
223
138.
ПАЈСИЈЕ ЈЕРОМОНАХ ВУКУ КАРАЏИЋУ

Раковица, пре аггрила 1830.
Блгородни ГдарУ ВУче, МнЬ вселюбезни

и Благонадеждши Пр1ятелъ и о X p ert
Брат Здравствуй Многолетно
По сем молимъ ваше братолюб1е за шне Послове що сам
се на васъ ПрепорУчава да ми будете ходатай, й Паки ве
Молимъ По првоме слову , да ми будете ходатаи у госпо-
дарскУ кап!ю, а я те научить неУм1ем с кое стране да почнешь,
него како те настави духъ Стый, да ме йсходатаиствУете да
ми бУде ПрибЪжигце Раковица, йли Сланце, йлити найпосле
й Раиновацъ ербо стемъ народомъ 6iw сам се ббикаш, у не-
колико година док самъ 6iw тамо, а особито пола Хрстяна
у Белграду есУми Пр1ятелы а башка що имамъ Сроднице кои
би ми се нашли ако би ми се слУчило и у болести, у данашню
мою старость, и да знашъ ако ми бУде како благод'Ьтслство
за та Прошеша чрез васъ, бћУ бить твои чиракъ, и за тебе
богомоляцъ
И Остаем у надежди вашега блгородТа
navcia Геромонахъ
бившш настоятель монастира Раковицы
и остаемь оу надежди Вашего бл-
[гор]од1а по вишереченном
БлгородномЯ Гдину
Bsks Карачићб
оу KparSCBiis
Суви псчат.
[Букова напомена:] ___
писало му у Р акови цу за Арнаутске пјесме 11. Маија 830.
АСАНУ, 4007
Б у к о в а V , 655.
224
139
КОНСТАНТИН ПЕИЧИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ

Пешта, 8. април 1830.
В исокоученом Г д н у Б у к у К арадж и ћ у
Високопочитаеми Пр1ятелю!
Ево ускоравам на ваше премило, под 15/27-им Мартом
о. г отправлено писмо, кое сам 7га Априла п. р. пршмио,
отговорити Вам.
Ьа сам, откако сам онай ферман сретнотворни прочитао,
откако сам великог Мужа тога, Господара Милоша, Княза
Сербског, из преповедке о Собору Сербском у новинама ста-
влйне, познао, откако сам видю, да е Господар Княз сасвим
противни качестваа муж, него што га е неправда прогласила
била, са свим отважю се у Cepöiio милу вольно и радо доћи.
Ьа горем от желй Онога видити, и под ньиме процветаюйег
народнЬг щаспя пресретан сведок бити; я желим велим Онога
видити, кои е отечеству своме нов живот создао, кои е онда,
кад е родолюбиве жслЬ свое испунйне видю, кад е найвейе
право владати имао, високог Достоинства свог великодушно
отрећи се знао, под коим е Серб1я доживила да другог Брута,
да Милића 1овановића свеету покаже. Она е данас едина на
свету, коя се оваковим вечности достойним примером дшчи-
ти и славити може. 1а сам перви пут у животу мом от
радости плакао, кад сам у Allgemeine Zeitung читао: како е
Господар к’ собраним Серблйм говорю, како су га они Отцем
Отечества назвали; кад сам из прекрасног слова Господарова
увидю, колико е нйгово, воистину Отеческо, проћу миле
Cepöie попечете било. Читава е Европа друго о великом том
Мужу мнйше добшла, него што е до сад имала. Благословена
утроба Материя, Сербска, коя га Сербш родила!
Ьа ћу на друга дан Ускрса диссерирати, и Доктором по
ставлен бити. Данас баш диссертащю под цензуру шилГм.
После тога могу, кад год оћете, на границу доћи на разговор.
Само покорно молим: перво, да ми таки пишете, куд треба
да дођем на границу, и кад, и како ћу Вам поручили, да сам
тамо. Но и то ше нуждно: мени ништа на пулу не стой. Ьа
могу онай дан кои Ви определите, на границу доћи.
Друго Г осп о да р а молим, да би ми отеческу милост учишо,
трошак путни, кои учиним, надокнадити: ер и сам сирома, и
мораћу новца за пут узаймити. — Поитите да ме што CKopie
обрадуете. — Поздраве послане сусрели су прелюбезни взаи-
мни.
С’ тим остаем
ваш покорни слуга
Доктората Медјческог Лщенщат
У Пешти 27га Марта п. н. 830.
НЗ. Поздравите Гдна Стеића Доктора, да ћу му, ако

пре не узмогу послати, сам донети в а к щ н у до границе.
НЗ. Кад ми узпишете, да на границу дођем, явите ми
имали Г Доктор вакцШ е Kuhpocken за каламлЪнЬ већ, да не
чиним трошак всуе.
одговорено у очи Ђурђева дне.
АСАНУ, 3997.
140.
СТЕФАН ПРЕРАДОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сомбор, 14. април 1830.
Читао сам пре у Новинама, да je заиста Сербија своју
слобоштину добила, коју je, и сам Султан потврдијо. Ово ме
je тако обрадовало, да сам таки намеријо Вам писати, и ја-
вити, да сам ja зацело рад у Србију рођено место доћи. Зато
Вас молим да ми што скорије одпишете, стојели јошт они
уговори, о којимастеми пре писали, ако je онако, ja сам се
од важијо за цело, што пре могу доћи. Докми одпишете јаћу
таки искати Пасош, јер без овога тешко могу доћи. —- Молијо
ме овом приликом Г. Димитрије 1саилович, да Вам јавим, да
je и он рад доћи тамо, само да нам одпишете, можели он
имати надежду ухльебленще гди код школа, библиотеке, или
типографије добити. Несумньам да и Ви способности овога
мужа непознајете; кога заиста свагди улотребити можете. Ja
молим да Ви и за мене, и за ньега обширно јавите ми, каквим
начином, и на што доћи можемо, шта очекивати тамо можемо,
226
и каквоје сад тамо станье; какавли je у будуште изглед во
опште за Србију Остајем са сваким почитанијем
Ваш
истини пријателв
Стефан Прерадович
У Сомбору 2/14. Априла 830. Лекар
Б у к у К а р а џ и ћ у
С. С. Н. Н. и Философије Доктору
и више учени Дружства Члену
у Крагујевцу
Сербији.
[Жиг на коверту и писму:] Netto di fuora et di dentro
одговорено у очи Ђурђева дне. 1830.
АСАНУ, 3877
В у к о в а и р е п и с к аV , 517—518.
141
ПАВЛЕ ЈОЗЕФ ШАФАРИК — БУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 18. април 1830.
Neusatz d. 18. Apr 1830.

Verehrter Freund!
In Erwiederung auf Ihre lieben Zeilen von 15./27 März 1 J
theile ich Ihnen vorläufig und confidentiell mit, dass mich die
Kais. Russische Akademie in Sankt-Petersburg zum Bibliothekar
gewählt hat. Es ist gewiss, dass die Wahl vor sich ging- aber den
officiellen Ruf habe ich noch nicht erhalten. Deshalb bitte ich Sie,
die Sache weiter nicht mitzutheilen, bis ich Ihnen Bestimmteres
schreibe. Auf jeden Fall bleibe ich wenigstens bis Herbst in Neu
satz. Bis dahin werden Sie etwas für meinen Zweck thun und
zu meiner Sammlung altserbischer Schrift- und Literaturdenkmäler
beitragen können. Ich wiederhohle hier meine Bitte wegen der Ab
schrift der zwei Diplome im Kloster Ждрјело oder Горњак ge
nannt (VuicsS. 69. ff.) Bringen Sie mein unterthänigstes Ansuchen
vor den Fürsten, und widmen Sie dem diplomatisch: g en a u en Ab
schreiben ein Paar Stunden. Vielleicht kommen Sie noch auf die
Spuren dem verschwundenen letopisac? Herr Dawidowitsch wird
15* 227
sich ja erinnern, woher er denselben copirt hat! Könnte man das
interessante Stück nicht noch einmal aus dem O rig in a l abschrei
ben? Wie alt mag das Buch seyn, aus welchem es abgeschrieben
wurde? etc, etc. — Magaraschevics schickte Davidovic’s Abschrift
in die Druckerei, wo sie verloren ging. Der Abdruck ist voll Fehler
und Lücken. Die Inschrift von Жича habe ich von David. Hand,
aus den nachgelassenen Papieren des Magaraschevics.
Fände sich sonst was an Diplomen, Inschriften auf Steinen,
Fahnen, Kelchen, Schaalen, etc. in den Kirchen, oder auch an
historischen Notaten (was wir Slawen sonst записки nennen), was
älter wäre, als das XVI od. XVII Jahrh., so bitte ich nochmals,
nicht zu unterlassen, mir davon genaue Abschriften zu besorgen.
Ich weiss wohl, dass Sie vollauf zu thun haben aber man muss
auch den Freunden einen Theil des Lebens widmen und durch
Beförderung m ein e s Zweckes werden Sie ja nur den Zweck Ihres
Vaterlandes und Ihrer Nation befördern!
Empfehlen Sie mich herzlich den Herren Davidovitsch und
Popowsky Abschriften erwarte ich auf sic h e rem Wege (durch
Herrn Wasiljewitsch?)
Leben Sie wohl!
Ihr
aufrichtiger Freund
P J. Schaffarik
Sr. Wohlgeboren
H errn W u k S t e p h a n o v i c s K a r a d z s i c s
D oktor der Philosophie, Mitglied
mehrerer gelehrten Gesellschaften
Воштани ггечат.
АСАНУ, 3448.
В у к о в а и р е и и с к аI V , 657—658.
[Превод:]
Н о в и С а д , 18. а п р и л а 1830.
П ош т ован и п р и ја т е љ у ,
O g io ea p a jyh u на В а ш е g p a ie р е д о в е о д 1 5 J 2 7 м а р т а т . i.
са о й ш т а ва м В а м , з а с а д и у п оверегьу, д а м е j e Ц а р с к а р у с к а
а к а д е м и ја у П е т р о гр а д у и за б р а л а з а би б ли о т ека р а . С м у р н о
j e д а j e и зб о р изврш ен , а л и зван и чан п ози в ни сам јо ш до б и о .
С т ога В а с м о л и м д а ст ва р н е са о п ш т а ва т е д а љ е д о к В а м н е
б у д е м писав одређ ен и је. У с в а к о м с л у ч а ју .у Н о в о м С а д у о ст а јем
б ар д о је с е н и . Д о т л е б е т е уч и н и т и н еш т о з а м о ј ц иљ и м оћ и
б ет е д а д о п р и н ес ет е м о јо ј зби рц и с т а р о ср п ск и х сп ом ен и ка
је з и к а и књ и ж евн ост и . П о н а в љ а м о в д е с в о ју м о л б у з а п реп ис
228
д в е ју и овељ а у м ан аст и ру који се з о в е Ж д р је л о или Г о р њ а к.
(В ујић , ст р. 69. и сл ед eh e) И зн еси т е м о ју веом а см ерн у м о л б у
К н е зу и посвет ит е неколико часова диплом ат ски тачном пре-
писивању. М о ж д а ћет е јо ш ућ и у т р т нест алом љ ет о п и сц у?
Г осп оди н Д ави дови ћ ће се ст урн о сет ит и ода кл е т j e копирао!
Д а ли би се т а ј заним љ иви прим ерак м ош о јо ш је д н о м препи-
сат и са оригинала? К олико м о ж е биты ст ара књ т а из које
j e т о п реп исано? и т д., и т д. М аГарашевић j e био послао Д ави -
довићев препис у ш т ам п арију, ig e се изгубио. О т и сак j e пун
Грешака и празнина. — Н а т п и с и з Ж и ч е им ам о д Д ави довић еве
р у к е , и з за о ст а л и х хари ш ја M aiapau ieeu heeu x.
А к о се иначе нађе ш т о о д п овељ а, нат писа на ка м ењ у,
заст авам а, пут ирим а, т асовим а ит д. у ц рквам а, или ист о
т ако о д ucüiopujcKux забелеш ки ( ш т о м и Словени иначе нази-
вам о за п и ск и ), ш т о j e ст арије о д X V I или X V I I века, м олим
В а с јо ш је д н о м д а не п ропуст и т е д а м и прибавит е т ачне пре-
писе üioia. С т урн о и м ат е пуне р у к е посла али човек м о р а
је д а н g eo ж ивот а посвет ит и и пријагпељима а пот пом а-
јањ ем мога ци/ьа В и кет е зац ело помоћи сам о ц и љ у В аш е от аџ-
бине и B aiu el народа!
П реп оруч и т е м е срдачно господи Д а ви до ви ћ у и П о п о в
ском . — П репи се очекујем сигурним п ут ем ( преко Господина
Василијевића ?)
О ст ајт е зд ра во !
Ваш
искрени пријат ељ
П . Ј Ш афарик
Њ е т в о м б л а г о р о д с т в у
г о с п о д и н у Вуку Стефановићу Караџићу,

д р у ф и л о з о ф и је и ч л а н у многих у ч е н ы х д р у и н п а в а
142.
Крагујевац, 24. април 1830.
У Крагујевцу 12/24. Априлија 830.

Ристос Васкрс!
Ево се једва накани, да Вам одговорим на писмо Ваше
од 9 Марта.
229
1) Од кодекса Наполеонова ми имамо: С. civil, criminal,
de commerce, procedure civile, и procedure criminale; и то све
имамо и Француски и Њемачки, а више ништа од њега не-
мамо. Ви дакле купите нам, по Вашему избору; Commenta-
rien von Spangenberg und Malleville, и Lehrbuch des C. N. von
Zachariae, и то све да буде на Њ е м а ч к о м језику; уз то ку
пите макар и пољска оба превода, барем да видимо што
Пољаци с н>им радили. И то све гледајте што je брже мо-
гуће да нам пошљете (преко трговца, који ће Вам и ово пи-
смо донијети; метните му у конту нека Вам плати и ону
лањску 1 f. 29 xm. СМ., што сте платили за Gerichtsordnungei)
подајте књиге, молим Вас, нека се вежу тврдо — halbfranz ).
2) Ласно je Д о л и н а р у и о н а к и м а казати, dass der С. N.
so einfach ist, dass der Commentar überflüssig2, али да он види
како м и , који сад из њега права учимо без учитеља, с њиме
злопатимо! Истина да су многи чланови тако јасни, да им
никако толкование не треба, али ји има и таковије, којима
ми или не можемо да нађемо примјера (а ђак комегођ пра
вилу сам примјера не може показати, он оно правило добро
не разумије), или не знамо, зашто je баш онако etc. Па ма
кар у цијеломе С. само 10 оваки чланова било, опет нам
коментари требају. Збиља! У грађанским законима ђешто се
позива на некакав Supplement, којега ми н е м а м о \ зато Вас
молим, да нам и њега поручите и пошљете (ако je могуће и
Њемачки и у оригиналу).
3) Примио сам од Шаффарика Вашу рецензију (како ли
hy je назвали) о В л а ш к о м е , А р н а у т с к о м е и Б у ш р с к о м језику,
за коју Вам врло благодарим. Писао ми je, куда je позват;
и ja сам га, прије неколико дана, по заповијести а м о позвао,
да нам постави и уреди школе, али знам, да не ће доћи. •—•
4) Ja сам се на ово писмо накањивао већ има више од
мјесеца дана! Знате да сам и тамо био ли јен ш т и н а (особито
у писању писама), а камо ли о в ђ е . Да би Вам се коликогођ
оправдао, ево Вам шаљем двије А р н а у т с к е пјесмице, које сам
преписао од једнога калуђера из Пећи. Слушајте:
I.
Мори Холе, куш те хоће?
(Море Холе, ко те уграби?)
Мори бац, Муста Фујка мени шоће.
(Море брацо, Мустафа Фујка с једним другом.)
Холе мори, букуро, Муста Фујка упуно.
(Холе море, лијепа, Мустафа Фујка изгубљен je).
230
и.
Море Барјо, бир Имерит конке зођ море искиферит
(Море Барјо, сине Имеров, био си пиле, море, соколово.)
Бјери Барјо, нонъсе прей бир дугшьисе
(Удри Барјо материн од рупе дућанске).
Криси пушка сикур топи Хасан-бег ик си попи
(Пуче пушка као и топ, Асан бег побјеже као поп)
Кадаљдаље море Јусуф Бревина се сјон кту пуљат
ньдршкшьа,
(Пола, море, Јусуф Бревина, јер нијесу овђе кокошке у
влашье (Српкиње).
Пор оншт Барја ме целина
(Него je Барја с пиштољем).
Муртез-ага иш даије, ра мембуес мъ Серавије
(Муртез-ага бјеше даија, паде гузицом у Серавију (ријеку)
Море Даут, Даут еије, преем преве кушерије?
(Море Даут, Дауте свињо, зашто ми посијече рођака?).
Мени се чини, да многи стихови у овим пјесмама нијесу

добро раздијељени (него су метнути по два у једну врсту);
а и у ријечима може бити да има таки погрјешака. — Х о л е
je име ђевојачко. — У ријечи мембуес у чита се као Њемачко
Ü, а на крају калуђер рече да упишем саму е, но мени се учи
нило, као што он ријеч изговара, да се и с чује. Да сам
зд р а ви ји и веселији, ja би Вам д о с т а оваки пјесама могао
скупити; и опет Ьу се старати, само ако ми горе не буде. За
цијело знајте, да у Арнаута нема ју н а ч к и п јесам а душ ч ки као
у нас; него ће им од прилике све пјесме бити као Новогрчке.
5) Примио сам ономадне Ваше писмо од 18. Априлија,
о смрти моје пунице, које ми je жао више него моје мајке,
особито жене и ђеце ради. Ако кад ударите преко Ланд-
штраса, поздравите ми Луизу, и посвјетујте je, нек се опо-
миње често науке и савјета њене помајке. Да кад у боље
стање дођемо, може бити да би je ми узели к себи, било а м о ,
или т ам о. — За Веделина[1] још ништа нијесам чуо.
6) Ваља да су вучене нумере од Czechawitza и Сошо-
rowitza, а ja би рад знати, еда je што добило № 127349. А
најмилије би ми било, кад би сте ми с овим књигама могли
послати и један Verzeichniss3 од свију №, које су извучене!
231
Поздравите сав округли астал и остале пријатеље и пи
шите ми о д м а .
(Свршено у очи Ђурђева дне нашега.)
Вук
Р S, Г D ' Стеић поздравља и Вас и сав округли астал.

Sr Hochwohlgeboren Herrn
В. v. K o p i t a r , Custos an der
к. к. Hofbibliothek in W i e n .
Воштани печах c Вуковим иницијалима ВС.
[Жиг:] Sigil. sanitatis semliniensis
АСАНУ, 1713.
I , 364—-367
1 Судски поступак.
2 Да je Наполеонов Кодекс тако једноставан да je коментар сувишан.
3 Списак.
143.
ЛЕОПОЛД РАНКЕ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Рим, 24. април 1830.
Rom, 24. April 1830.

Mein theuerer Freund!
Es ist 11/2 Jahr dass wir uns getrennt haben! Sie haben an
der Wiederherstellung Ihres Vaterlandes mitgearbeitet, ich habe
in Italien alte Geschichte aufgesucht.
Immerfort habe ich mich an Sie erinnert, Ihnen und den
Serben alles Heil gewünscht. Sie werden mich auch nicht vergessen
haben.
Von unserem Buche sind wie mir der Buchhändler schreibt,
noch immer reichlich Exemplare vorhanden, indessen da die ser
bischen Sachen einen so glücklicher Fortgang genommen haben,
wünschte er eine Fortsetzung unserer Geschichte sobald sie mit
Ihren gegenwärtigen Einrichtungen einigermassen zu Stande ge
kommen sind. Es wäre mir auch sehr lieb diese Sache genau zu
erfahren. Da es nun kaum möglich scheint, dass wir uns irgendwo
besprechen können, so wäre es recht schön, wenn sie einen Auf
satz, wo möglich deutsch, wir wollen es schon verstehen über
die Ereignisse von 1827 an, verfassen und mittheilen wollten. Sollte
232
einer von den Ihrigen Theil daran nehmen wollen, so wäre es
desto besser.
Ich bin die ganze Zeit über gesund und wohlauf gewesen und
habe einen ganzen Koffer voll Schreibereien zusammen gebracht.
Ihnen wünsche ich von ganzen Herzen alles Wohlergehen.
Ihr getreuer Freund
Leop. Ranke.
С р б а д и ја , 1875 бр. 2, 42, 43.
[Превод:]
Р им , 24. аирила 1830.
Ц ењ ени м о ј пријат ељ у,
Већ j e ю дина и по от како см о се раст али! Ви ст е уч ес-
т вовали у обнови своје отаџбине, а j a сам у И т алији т раю о
за ст аром ист оријом.
Ст ално сам В ас се сећао и ж ел ео В а м а и С рбим а све нај-
бољ е, ни Ви м ене сш урно нист е заборавили.
О д наш е књ т е има јо ш д о ст а прим ерака, како м и j e књи-
ж ар писао, м еђут им , пош то су срп ске ст вари т ако срећно
напредовале, он би ж ел ео наст авак наш е ист орије чим Ви бар
дон екле обавит е своје садаш њ е послове. И м ени би било веом а
д р а ю д а о овој ст вари дозн ам све подробно. П ош т о не и зы ед а
д а Немо о т ом е моНи n eige р а зю ва р а т и , било би н ајбољ е к а д а
бист е Ви написали и послали је д а н чланак о дош ђајим а почев
о д 1827 ю дине (ако j e моГуће на нем ачком , м и Немо ia веН р а зу -
метш) А к о би неко о д Ваш их х т ео д а уч ес т вује у т ом е, ут оли ко
бо/ье
Ja сам за ово врем е био зд р а во и до б р о , и сакупио сам пун
коф ер р а зн и х рукоп и са.
Ж елим В ам о д ceei срца свако добро.
Ваш верни пријат ељ
Л ео п о л д Р анке
144.
ДИМИТРШЕ ИСАИЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сомбор, 28. април 1830.
Благородный и высокоученый Господине,
высокопочитаемый и любезный Пр1ятелю!
Мыслимъ, да сте досадъ већв пршмиди Писмо одъ Г
Доктора Прерадовича, и изъ нкга желю и намеру нашу ра
233
зумели. Мы се овде сви одвейь радуемо, што смо срећну ову
за родъ Сербскш епоху доживили. Не был’ Вы тамо посред-
ствомъ Вашимъ то учинити могли, да и мы службу какову за
лобольшанк судбе наше добыемо? Я нарочно, као што Вамъ е
познато, у садаппгкмъ станю момъ, као Профессоръ Предуго-
товнически Школа, верло оскудно съ моюмъ фамшюмъ жи-
вимъ, а тамо се садъ, као што съ радосћу у новинама читамо,
Школе, печати^ и т д. заводе. Кадъ бы дакле могуће было,
да тамо болю какову, него овде што имамъ, службу добыемъ,
я бы ово зваше мое одма резшнирао, и себи пасошъ и дозво-
ленй, да тамо прећи могу, своимъ путемъ изискао. Особито
бы желю, кадъ бы ми се Правлеше новозаводимы Школа, кое
найболк разумевамЬ, воверило[!], или при Ткпографш служба
какова, н пр. Цензрратъ, корректура и т д. или издавалt
новина Србски, или што Вы за найболк и свойствама моима
найсоразмерше нађете. Ако насъ дакле съ писмомъ Вашимъ
обнадеждите, то мы ни найманй закоснявати нећемо, овде
сва нуждна пр1уготовити, да што CKopie желю нашу испунити
можемо.
Въ прочемъ препоручуюйксе благонаклоности и любови
Вашой, и надаюйисе добромъ одговору Вашемъ, остаемъ съ
вЪчнымъ высокопочиашемъ
Благородјл Вашегъ
покорный слуга
___ Димитрш 1саиловичь
У Сомбору 16огъ Априла 830. Профессоръ
изъ Сомбора
Благородному и высокоученомъ Господину
Б у к у С т е ф а н у К а р а џ и ћ у
Своб. наука и фшозофје Доктору, и выше учены

Содружества Члену, Г Г Г дину высокопочитаемому
у К раГ уевцу
у Сербш.
[Жиг:] Sigilium sanitatis
[Вукова напомена:] ____
одговорено 8. Маија 830.
АСАНУ, 4024.
234
145.

Kragujewatz den 30. April 830.

Theuerste Gattin!
Die Nachricht über den Tod unserer guten Mutter hat mich
mit grösstem Schmerz erfüllt. Weder meinem Vater noch meiner
leiblichen Mutter, bey der Nachricht ihrer Absterbung habe ich
so viel Tränen geweihet. Du weisst, wie ich Sie geliebt und ge
schätzt habe, darnach kanst dir vorstellen, wie mir jetzt seyn
muss, und besonders deinet und der Kinder wegen. Viel leichter
wäre mir, wen diese Nachricht uns beysamen getroffen hätte, da
mit wir uns zusamen ausweinen und gegenseitig trösten. Jetzt
aber ist alles vorbey; das ist der göttliche Wille, der über einen
jeden Menschen zu erwarten ist. Damit tröste du dich und schau
die Kinder zu trösten. Die Mutter hat zu frieden, also glü cklich
gelebt, gegen jetzigen Zeiten lang gelebt, und ist auch glücklich
gestorben. Du kanst ihr mehr kein grösseres Opfer darbringen,
als die tägliche Errinerung an ihre mütterliche Lehren und Er
mahnungen, an ihre Andacht, ihre Rechtschaffenheit und an ihre
andere christliche Tugenden, und das imerwahrende Bestreben, ihr
nachzuahmen und ihre würdige Tochter inter zu verbleiben.
Wie wäre jetzt, wen wir die Luisa zu uns nehmeten? Wen nur
nicht so weit wäre! Aber ist sie auch schwächlich. Darüber wer
den wir sprechen, wen ich auf Pariatory koine, aber unterdessen
kanst du mir deine Meinung darüber schreiben.
Dem Herrn v Tirka habe ich schon geschrieben, wie du mich
errinert hast, dem Herrn v Kopitar schreibe ich auch heute.
Küsse mir vielmahl unsere lieben Kinder Ich hoffe, die Mina
ist schon gesund, mir ist sehr leid, dass die Arme so viel hat
leiden müssen. Niem du dich jetzt in Somer sowohl wegen deine
als auch wegen der Kinder ihre Gesundheit in Acht: Hauptsäch
lich hüttet euch von vielen Fisch- und Obstessen, besonders aber
unzeitigen Obst. Dem Sawa werde ich andersmahl bey der Ge
legenheit schreiben. Ich werde ihm inter serbisch schreiben, er aber
soll mir daweil inter deutsch schreiben, und das aus seinem eigenen
Kopfe, wie er denkt, nur schön und langsam soll er mir die Briefe
schreiben. In der serbischen Schrift soll er sich zu Hause üben,
wen er Zeit hat, ich werde ihm bey der Gelegenheit eine serbische
Vorschrift schicken. Gieb du Acht, dass er seine Augen nicht
zu viel anstrengt. Beide seine serbische Briefe sind sehr schlecht
235
serbisch ,
und desto schlechter sind sie, da ich kene, dass sie nicht
aus seinem Kopfe sind. Seine Zeichnungsproben gefallen mir sehr
Ich weiss nicht, wie es mit Violinspilen geht? Es wäre mir leid,
dass man so vieles Geld u m son st zahlen müsste.
Lebe wohl, und schreibe mir bald. Ich verbleibe bis ins Grab
dein, dich inter inigst liebender, getreuer Gatte
Wuk
P S. Diesen Brief habe ich bis heute (den 4. May) nicht

endigen kenen. Heute aber den 5. May erhielt ich vom Fürsten
die Erlaubniss nach Belgrad zu komen. Ich möcht dass du mir
einige Kleinigkeiten einkaufst und zwar-
1) Schuhwiks und Stiefelbürste (und schreibe mir wie ich die
Stiefel putzen soll), 2) eine Kleiderbürste, 3) ein schwarzseidenes
Halstuch, 4) Braumüntzenzelteln, 5) Kim (x/4 Pf.), etwas Gries,
Ulmergerstel, 5) die Flasche mit Sauerbrun.
An
die wohlgeborene Frau A n n a
K a r a d s c h itc s h (abzugeben
im Hause des seel. P o p K o s t a )
in S e m l i n
Воштани печат Sigil. sanitatis semliniensis.
[Жиг:] Tur
АСАНУ, 8532/67.
[Превод:]
К р ш ујева ц , 3 0 . а й ри ла 1830.
В ест о см р т и наш е д о б р е м а јк е о б х р в а л а м е j e н ајвећ им
болом . Н и са м т оли ко п л а ка в ни на вест о см р т и c e o i оца и
сво је р о ђ е н е м а јк е . Tu зн аш како са м j e во лео и ценио, и за т о
лако м ож еш зам и сли т и ка к о м и j e с а д а , и т о н ароч и т о збоГ
т еб е и д е д е . Б и ло би м и м н о ю лакш е д а н ас j e т а в ес т п о ю ди л а
д о к см о били за је д н о , ј е р би см о т а д а м о ы и д а се за је д н о и сп ла-
чем о и т еш им о. С а д j e већ све Готово. T o j e б о ж ја в о љ а , к о ју
сваки човек м о р а очекиват и. Т и м е се т еш и, и Гледај д а ут еш и ш
и д е ц у . М а јк а j e задовољно, д а к л е срећно, з а са д а ш њ е вр е м е
дуго ж и вел а и срећн а j e у м р л а . Н е би м огла виш е д а се ж р т -
вујеш оси м д а се сва к о дн евн о сећаш њ ен е м а т ер и н ске п о уке
и оп ом ен е, њ ен е м о л и т ве, њ ен е чест и т ост и и њ ен и х о ст а л и х
хри ш ћанских врлина и д а у в е к т еж иш д а j e п одраж аваш и д а
ј о ј ост анеш д о с т о јн а кћи.
К а к о би било д а с а д а у з м е м о Л у јз у к себи ? С а м о к а д н е
би било т ако д а л е к о ! Н о и она j e болеш љ и ва. О т о м е ћ ем о п о р а з-
236
ю вараш и к а д б уд ем дош ао на парлат орију, али ши ми м ож еш
у м еђ уврем ен у написании шШа мислиш .
Г осп оди н у Тирки већ сам писао, како си м е ши подсешила.
Г осп оди н у К оп и т ар у т акође ћ у писати данас.
П о љ уб и м и пуно пуш а наш у g p a iy д е ц у ! Н а д а м се д а j e
М ина оздравила и веом а м и j e ж ао ш т о се сирот а т ако напа-
тила. С ад , на лет о, припази д о б р о на своје и дечи је зд р а вљ е.
П рвенст вено се чуеајт е о д превише р и б е и воћа, и т о нарочито
незрелог воћа. Сави ћ у писати др уго м приликом. J a h y њ ем у
ув е к писати на српском , а он нека м ени пише на немачком,
и т о из своје главе, како мисли. Н е к а м и сам о пише депо и полако.
У писањ у на српском нека се веж ба к о д кућ е к а д има
врем ена, а j a ћ у м у послат и је д н о м приликом у п ут ст во
за српски правопис. О брат и п аж њ у д а не прем ара много очи.
ЊеГова оба писма на срп ском веом а с у српски лоша. Још j e
Горе ш то зн ам д а нису из његове Главе. ЊеГови црт еж и м и се
ја к о д о п а д а ју. Н е знам како и де са свирањ ем на виолини. Било
би м и ж ао ако би се толики новац д а ва о узалуд.
О ст ај зд раво, и пиши м и ш т о пре!
О ст ајем д о Гроба т во ј верни cy ü p y i, који т е у в е к искрено
воли
Вук
Р S. О во писмо нисам моГао заврш ит и д о дан ас (4 . м а ја )

Д анас, 5. м аја, добио сам д о зв о л у о д К н еза д а дођ ем у БеоГрад.
Ж ел ео бих д а м и купит неколико сипотца, и то:
1 п аст у за о б ућ у и ч ет ку за ципеле ( напиши м и како да
чистим чизм е!), 2. је д н у чет ку за одело, 3. је д а н црни свилени
шал; 4. бонбоне од нане, 5. ким а 1 /4 ф унт е, нет т о Гриза,
је ч м а ; 6. ф лаш у минералне воде.
Б л а го р о д н о ј Г о си о ђ и Ани Караџић
( п р е д а т и у к у ћ и поп-Косте)
п о к о јн о Г
Земун
146.
Кушиљево, 3. мај 1830.
Любезный Мой Вуче!

Путуюйи данасъ явю ми е Алекса желю вашу отићи до
у Београдъ, да бы видели дЬцу Изъ призрЪюя къ слабости
237
вашой, а притомъ што се Криминални закони и безъ васъ
писати могу одобравам, да отиђете у Београдъ, и да се видите
съ дкцомъ. Међутимв проча ваша дружина некъ ради и свр-
шуе Криминалне законе, а и вы се немойте дуго бавити, него се
опетъ вратите на ваше M icro.
Поздравляюйи васъ, и желећи да вамъ ово лролаженй
къ добру послужи — остаемъ
У Кушилкву Вамъ доброжелательный
210г Априла 1830. Милошь Обреновийъ
Князь Србскш
Благородномъ и высокоученному
Г Буку Стеф. Караџићу
доктору филозоф1е и проч.
у К р а 1 уЬ в[а ц ъ ].
[Испод адресе Буковом руком:]
Кнеза Милоша 830.
и Алексе Симића.
АСАНУ, 2924.
В у к о в а п р е п и с к аI I I , 626—627
147
Беч, 4. мај 1830.
Wien den 4 May 1830
Freund!
Es ist g ra u sa m von Ihnen, Ihren Freund so zu vergessen. Hier
ein Brief von Ihrem Freunde Ranko aus Thüringen & Berlin, von
Rom her Antworten Sie uns darauf bald. Es versteht sich, dass
Ranko wie früher, wo nicht noch gerechter, theilen will. Ist es
wahr, dass unser Freund D 1|!* als russ. Consul zurückgekehlt
ist, wie in Triest erzählt ward? Der Manzour-Effendi sagt, dass
die Albanesen ihre Volks/г'еЛт Bukovalla nennen, das ist, wie
wenn er sagte, dass die Serben sie Starina Nowak oder Kra-
Ijevich Marko nenen. Wie wen Sie der erste wären, der uns einen
solchen albanesischen Bukovalla versorgte!? Dan, habt ihr
keine echten Bulgaren, (an der sollen sie seyn, während die
macedonischen schon mehr walachisch sind)? Sprechen sie wirk-
238
lieh маж, пат, go\ab, m it a, oder durch die Nase, wie ön nach
[Haff? — Auf Wenelin’s Bulgarica und w eitere M S S . bin ich sehr
begierig. Wen er nur nicht die ältesten serbischen nicht verheim
licht, die etwa A. 1000 schon ме, ce, te haben! Der D eu ch sel soll
Sie holen, wen Sie nicht bald schreiben und recht viel,
Ihrem alten
K.
P.S. Das die пуница to d t ist, seit dem 12ten April d. J. müssen
Sie durch Ihre Frau wissen. Die Talvi lässt Sie grüssen sie
ist am lten May nach Amerika.
Herrn D r Vuk Stef. K a r a g g i c h (PT)
in Kragujevatz
[Туђом руком:]
Vermittelstdes Herrn Alexa Sirnits Consul
zu B e l g r a d
K o p i t a r mit einem
Briefe v. В а х т е
АСАНУ, 1714.
В у к о в а I , 367—368.
[Превод:]
Б еч, 4. м а ја 1830.
Свирепо j e о д В а с д а ceo i п ријат ељ а д о т е м ер е забора-
вит е. Е т о писма о д ВашеГ пријат ељ а Р анкеа из T u pm iu je и
Берлина, преко Р им а. О дю вори т е нам ш т о пре на њеха. П о
себи се р а з у м е д а Р анке ж ели делит и као и пре, ако не и пра
веднее.
Д а ли j e истина д а се наш пријат ељ Д а е и д о ви ћ ј? ] вратио као
р уск и кон зул , како се приповедало у Т рст у. ■ — М ан зур-еф ен ди
каж е д а Албанци своје народне песме зо в у буковала: то j e као
к а д би р ек а о д а и х Срби зо в у О п а р и н а Н овак или К раљ евић
М арко. К ако би било д а Ви б уд ет е прей који би нас снабдео
једном т аквом албанском буковалом !? Зат им , имате
ли правих Бухара ( т реба д а с у [ ] , д о к с у м акедон ске в e h
више влаш ке) ? — Г о во р е ли они заи ст а м аж , пат, юла.6, са а
или к р о з нос, као он по Ш аф арику? — В еом а сам р а д о зн а о
ш то се т иче Венелинове булгарике и даљих рукописа. С ам о
239
д а не п рикрије најстарије српске, к о је от п р и л и ке око 10 0 0 . i.
већ и м а ју м е , се , т е ! Ћаво н е к а В а с о д н е с е ук о л и к о н е пиш ет е
ш т о п ре и м н о ю
В а ш ем ст а р о м
К оп и т ар
Р S. Д а j e п уница покојна, о д 12. а п р и ла о. L, м о р а т е зн а т и

преко с в о је ж ен е. — Т а л ф ј В а с п о зд р а в љ а : она j e 1 м а ја кре-
н у л а з а А м ер и к у .
Г о с п о д и н у д р В у к у С т е ф . К а р а џ и ћ у
П о с р е д с т в о м Г о с п о д и н а А л е к с е С и м и ћ а
к о н з у л а у Београду
Г о с п о д и н А л е к с а С и м и ћ к о н з у л
Београд
К о п и т а р с
п и с м о м Ранкеовим.
148.
САВА КАРАЏИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 8. мај 1830.
Lieber Vater!
Dieser heiligende Brief wird dir sagen mit welchem Schmerz
die Mutter erfüllt worden ist. Die gute Mutter hätte dich gern
selbst benachrichtiget aber Ihr Schmerz war zu gross.
Semlin den 26ten Aprill 1830. dein gehorsamer Sohn
Sabbas
Воштани печат с орнаментима и иницијалима B.B.i
[Жигови:] Sigillum sanitatis Semlin
АСАНУ, 8552/91.1
1 По свој прилици у питању je воштани печат Василија Василијевића.
240
[Превод:]
Д р а ш оче,
О во писмо у йрилоГу he ти рећ и ка ка в бол осећа м ајка.
Н аш а д о б р а м ајка б и т е сам а обавест ила, али j e њ ен бол с у выше
т еж ак.
Земун, 26. априла 1830. T eoj
послушны сын
С ава
149

Пожаревац, 11 мај 1830.
У Пожаревцу 29. априла 830.
Любезный пр1ятелю, и высокопочитаемый
Господине!
Примю самъ почитаемо писмо ваше одъ 26: о. и доста
ми е жао, што немамъ више времена, да вамъ обширше од-
говоримъ но вы ћете задовольни быти и съ овомъ крат-
костћу Пр1ятеля свогъ.
Ваше писмо самъ и Господару прочитао; за кньигу Г
Колара успЬлисмо: Господарь е одобрю; и надамъ се, да
ћу му послати баръ близу 100 пренумеръ. а зато ћу вамъ и
опетъ писати.
Ктели смо опетъ и одавде да пишемо по Прерадовића,
па кадъ сте вы у Београдъ дошли, а оно му пишите, да дође
што CKopie. Господаръ га навалительно иште. Гледайте дакле,
да бы намъ дошао што пре.
Поздравля ваша самъ испоручю. Съ Богомъ,
Вашемъ искреннЪйшемъ
Алекси.
Высокоученноме Господину
Буку Стеф. Караџићу
доктору фшозофје и проч.
у Београду
[Жиг:] Sigillum sanitatis АСАНУ, 3963.
В у к о в а п р е п и с к а V , 609—610.
150.
ЛАЗА ЗУБАН — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Крагујевац, 12. мај 1830.
Високоучени Г дине Пршатељу!

Ми iyne помоћу Бога сврши смо криминалне законе;
Бабалук се ie поплашию да нећете Ви штогођ за његов аЈлук
спомињати, будући ie при полазку Вашом између осталог бию
и о том разговор, за то Вас моли да не спомињете ни за
какову плату, ми смо се о том разговарали, и он каже да не
треба нико ништа да зактева, Господар вели он брине се и
сам о сваком неће вели никоме неправо учинити.
Поздравите све Ваше љубезно и гледагге до 14 дана да
нам дођете, ондаће те нам врло нужни бити
У Kparyieeny 30 Априла 830 Ваш почитател.

Зубан
у Београду
чрезъ мене Пантелiа X Стоилова и спроведите [?]
Жиг:] Sigillum sanitatis
АСАНУ, 3975.
Б у к о в а и р е и и с к аV , 619—620.
151
РАДОВАН ДОЉАНАЦ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Остружница, 13. мај 1830.
Високо-Почитаеми Господине!
Из Почитаемогъ писма вашегъ, под числомъ Iй Maja
текущег Г ода познао самъ желю вашу Благо мени Г осподине,
благо и роду нашемъ, веселисе Радоване кад те друг твой
стари, данасъ поздравля и. Ето Г осподине пошилймь за
баву нашу стару, кою Начиномъ Судейства именуемь. Ето
залюбовъ Отечества могъ и Землеописание Серб1е под Годи-
ном 1802м ако потребно буде и прочи свию Империя по-
наособ послаћу вам мой Драги Господине!
242
Боже милостиви! поживи нашег управителя, пЬвай сад
Роде Сербски, ево и мене, Радована, више Максина вино
града, у полю, гди се на брани вози, и вине чача стуча Елашу
—. —. —. Незаборави те господине
Вашег Друга и истиног
У Остружници Iй Maja доброжелателя
1830. Радована Долянца.
Високо Почитаемомъ Господину
Г Вуку Стефанов. Караџићу
с почигашемъ
у E e o ip a g y .
Воштаня печат.
д о ђ е циганин ! АСАНУ, 4027
Б у к о в а V , 680.
152.
ЈЕРНЕЈ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 13. мај 1830.
Wien den 13ten May 1830.
Freund!
Vor 9 Tagen schickte ich Ihnen einen Brief von Ranke, der
euer Serbien fortgesetzt wünscht. Heute einen von Freund Bow-
ring, der sich nach Nachrichten von Ihnen sehnt. Früher noch
schrieb ich Ihnen, wo ich nicht irre, ein paarmal. Aber Sie sitzen
hübsch bei Braten und Wein, und denken vielleicht sogar unter
andern беспослице auch an uns, ohne es jedoch uns zu schreiben.
Aber ich sage Ihnen, solche Wirthschaft kan nicht lange gut
thun. Dass Blaff. Танка und Челак** nach Питеръ berufen
sind, dass Wenelin den Strojew in der Walachey, Bulgarey u.
Athos machen soll, und zwar schon vielleicht macht, habe ich
Ihnen schon geschrieben. Aber nun erwarte ich auch einen langen
Brief, von 4 Seiten wenigstens, von Ihnen.
Kop.
P S. Mit Bowring sind wir also wieder ganz Freund. Die

Talvi ist am 28 April von Halle und am lten May von B rem en
abgefahren. Sie wird in London anlegen, u. Bowring sprechen, also
unserer Versöhnung das Siegel aufdrücken, dan nach Boston fah
ren, aber mit Europa correspondiren. Gerne möchte sie die Bände
14* 243
4 10 Ihrer Lieder auch deutsch bearbeiten, wen sie nur schon
erschienen wären. Aber so ist auch von Simo’s 300 Bogen, die
Kucharski an Milowuk überbrachte, nichts zu hören. Derweil fliesst
d ie Z e it, und der T o d nähert sich.
K.
Herrn
H errn Basilius Wassiliewitsch
zu gütiger Abgabe
a n H r . V S t. K .
in S e m l i n
[Жигови:] Wien Sigillum sanitatis Суви печат.
АСАНУ, 1715.
Б у к о в а I , 368—369.
[Превод:]
Бем, 13. м а ја 1830.
П р е д е в е т д а н а п о сла о са м В а м писм о о д Р а н к е а , који
ж ел и д а се В аш а „ С р б и ја “ н аст а ви . Д а н а е В а м ш а љ е м писм о
о д п р и ја т ељ а Б а ур и ш а који в е о м а ч езн е з а вес т и м а о д В ас.
Још п ре са м В а м п исао, а к о с е не в а р а м , н еколи ка п уш а. Н о
В и с е д и т е л е п о у з п еч е њ е и вино, и м о ж д а се и з м е ђ у о с т а л и х
бесп осли ц а сет и т е и н ас, а д а нам и п ак о т о м е н е пиш ет е
А л и j a В а м к а ж е м , о в а к в о ш зд о в а њ е не м о ж е g y io п от рајат и .
Д а с у Ш аф арик, Х а н к а и Ч елаковски п о зва н а у П е т р о јр а д , д а
Венелин т р е б а д а т р а y .io iy С т р о је в а у В л а ш к о ј, Б у /а р с к о ј
и на С в е т о ј Г о р и и д а о во м о ж д а в eh р а д и , т о са м В а м век
писао. Н о с а д а о ч е к у је м о д В а с g y io писм о, о д н а јм а њ е 4 ст ран е.
К опит ар
Р S . М и см о д а к л е с Б а у р и т о м п оново п о т п ун и п ријат ељ и .
Т а л ф ј j e 28. а п р и л а п ош ла и з Х а л е а , а 1 м а ја и з Бремена. О на
h e у Л о н д о н у п ри ст ат и и р а з ю в а р а б е с Б а у р и т о м , д а к л е с т а е т е
п ечат на наш е и зм и р ењ е, а за т и м he о т п у т о в а т и у Б о ст о н ,
но ociTtahe у преписци с Е в р о п о м . Р а д о би о б р а д и л а В а ш е п есм е,
о д 4 -o i д о 1 0 -o i т о м а , и на н ем а ч к о м је з и к у с а м о д а с у се в eh
п ојавиле. Н о ова к о се ни о С и м и ни х 3 0 0 т а б а к а , к о је j e К у х а р -
ски п р е д а в М и л о в у к у , ни ш т а н е ч у је. А д о т л е време п рот и ч е
и п ри бли ж ава се смрт
Г о с п о д и н у
Г о с п о д и н у В а с и л и ју В а с и л и је в и ћ у ,
д о б р о т о м п р е д а т и
господину Вуку Стефановићу Караџићу

.......... у Земун
244
153.
ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ ВУКУ КАРАЦИЋУ

Пожаревац, 16. мај 1830.
4. Main 1830.
Всйь садъ знамъ, какви ће Вамъ быти закони; како сте
ми онако подробно описали законьодавце, знамъ, какво ће
быти и оно, што они даду. Мало на криво, мало пресрано,
мало отоболТно, мало недотупавно, ето ти форме закона, кое
Вы, Слома, Брать Анта, Зубанъ, и Ћетко сочинявате.
Баћи е садъ текъ тешко, што ше ту, да Вамъ никако
недаде у тест!ю пишати. Пакъ се поноси, што као види, да
сте га се мало и пребоявали, да Вамъ неотима тестйо.
ЕванђелЛе нисамъ набавю.
Рикманъ лежи еднако, болестанъ е, и я самъ га само
еданъ путь кодъ посланика вид'ю.
Поздравите ми законьодавце све любезно, што све друге
узедосте, ама што ће Вамъ Сломо? И сломюнъ, и никакавъ,
и усерко! Може л’ ту чисть посао да изиђе? кажите му да
га поздравля новинаръ, комъ е совТтовао да гради чакшире
и шалваре одъ шамалаце:
Съ Богомъ Вашемъ искренн.
Дав.
Гну Вуку Стеф. Карацићу
доктору философие и пр. и пр.
одговорено 12. Јунија 830.
АСАНУ, 2036.
В у к о в а I I , 90—91.
и р е п и с к а
154.
КОНСТАНТИН ПЕИЧИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 16. мај 1830.
мени високопочитаеми!
Надам се, да сте писмо мое отговараюйе вам, да сам се
отважю у милу Серб1ю доћи, и на границе1на састанак (само
245
гди и кад? питакЛе) пршмили, и чудим се, да толико ћутите.
Пишите ми што CKopie, шта е, ер я дуже от овог вашара у
Пешти не могу остати, него отлазим, онда или у Митровицу
или у Банат у Потеки Диштрикт, на коя сам оба места већ
одавна позван. Ja би ceteris paribus2, найволео Сербно.
Любезно Вас поздравлжоћи и далыной се любави препо-
ручугоћи
____ есам ваш покорни слуга
У Пешти 4га Мая 830 год. Константин Пеичић,
Лекарства Доктор.
И з П е ш т е .
Стефану Вуку Караджићу
у С ербш .
Пеичић 830.
АСАНУ, 3998.
В у к о в а п р о п и с к аV , 646—647
1 Било написано г р а н и ц а м и .
2 Остало je једнако.
155.
Kragujewatz den 19. May 830.

Theuerste Gattin!
Heute ist der 8teTag, seit ich mich mit dir in Kontumatz
beurlaubt habe. Am Freitag bin ich von Belgrad nach Poschare-
watz abgereist, und von dort bin ich gestern hier glücklich an-
gekomen. Heute habe ich sowohl dem Tirka als auch dem Ko-
pitar wegen der Louisa geschrieben. Dem Tirka habe ich auch
das Zeugnis wegen der Pension geschickt. Auch dem dortigen
Kaufman habe ich geschrieben, er möchte dir das Geld g le ic h
einhändigen, so bald er die Anweisung vom Tirka bekomt, und
nicht so lang behalten, wie voriges Mahl, den er hat mir vom
25. Februar geschrieben, dass er die Anweisung vom Tirka be-
komen und dir das Geld g le ic h ü b erg eb en hat, du hast aber das
Geld erst den 15. März (also drey Wochen später) empfangen!!
Ich kan das nicht anderst erklähren, als so der Alte hat das
246
Geld durch seinen Sohn, der jetzt bey mir in Kontumatz war,
geschickt, und dieser hat es zum eigenen Gebrauch verwendet
oder gar verlumpt, und dan hat er so lang warten müssen, bis
er das Geld zusamen gebracht hat (den er treibt nur Handlung
mit dem Vater, lebt aber nicht mit ihm).
Die Frau, die zu dir um die Muster geschickt hat, hat es
wahrscheinlich gethan nur pro Form, um eine Bekantschaft mit
dir zu machen.
Schau nur auf dich und auf unsere Kinder, damit ich daweil
für euch keine andere Sorge tragen muss, als dass ihr Geld habt.
Das übrige wird Gott am besten einrichten und machen, den er
verlasst nie die rechtschaffene Menschen.
Der Sawa soll brav seyn und besonders dir gut folgen, sonst
darf er im Herbst mit dir und seinen Schwestern nach Belgrad
nicht körnen, sondern muss in Semlin beym Ober-Lehrer blei
ben. Küsse mir vielmahl unsere lieben Kinder, und schreibe
mir bald. Ich verbleibe bis in’s Grab dein, dich inigst liebender
getreuer Gatte
Wuk
P S. Vergesse auch du nicht der Louisa zu schreiben. Ich

hoffe, dass die Popadia das Frauenzimcr aus dem Hause schon
weggeschaft hat.
An
die wohlgeborene Frau A n n a
K a r a d s c h its c h (im Hause
des seeligen P o p K o s t a )
in S e m l i n .
[Жиг:] Tur
АСАНУ, 8532/68.
[Превод:]
К р т ује ва ц , 19. м а ја 1830.
Н а јд р а ж а cyü p y io ,
Д ан ас j e н е д е љ у дан а како сам се с т обом у кон ш ум ац у
опросш ио. У пет ак сам о т й ут о ва о и з B eoipaga за П о ж аревац
а о т у д а сам ју ч е срећно овам о ciüuiao.
Д ан ас сам писао Тирки и К о п и т а р у п оводом Л у јз е . Тирки
сам послао и ув е р ењ е за пензију. П исао сам и т ам ош њ ем т р ю вц у
д а ти одмах, чим б у д е доби о налог о д Тирке, у р у ч и новац, д а
га не за д р ж а ва т олико као прош лоi пуш а. J ep он м и j e писао
25. ф еб руара д а j e налог о д Тирке до б и о и д а ти j e одмах новац
предао. Ти си пак т ек 15. м ар т а новац примила ( д а к л е три
247
н е д е л е к а сн и је!) Н е м о гу т о д р у ш ч и је д а о б ја с н и м д о овако.
ст а р и j e п о сл а о н о ва ц по с в о м е с а н у к о ји j e с а д а био с а м и о м
у к а р а н т и н у а о в а ј н о ва ц у п о т р е б и о з а оно ш т о j e њ е м у lü pe-
б а л о или т j e , ш т а ви ш е, п р о ћ е р д а о , и т а д а j e м о р а о д а чека
д о т л е д о к о п ет н о ва ц није п ри куп и о ( је р он са м о т р гу је с а
о ц ем , али н е ж и ви с њ и м )
Ж е н а , к о ја j e п о сл а л а к т е б и з а у з о р к е , уч и н и л а j e т о вер о -
ва т н о с а м о ф о р м е р а д и , к а к о би с т о б о м ск л о п и л а п о зн а н ст во .
С а м о с е cü ia p a j о себ и и д е ц и , д а j a н е б и х м о р а о д а бри-
н ем о ва м а , се м д а н о вц а и м а т е . О сш а л о he Б ог у р е д и т и нај-
б о љ е , ј е р он н и к а д а н е н а п уш т а п ош ш ен е л у д е .
С а ва н ека б у д е д о б а р и п о себ н о н е к а т е д о б р о сл уш а , иначе
н еће см ет и д а д о ђ е н а је с е н с т о б о м и сво /и м с е с т р а м а у
E e o ip a g , већ tie м о р а т и д а о с т а н е у З е м у н у к о д у ч и т е љ а .
П о љ у б и м и п ун о п уш а н а ш у д р а г у д е ц у и пиши м и ш т о пре!
О с т а је м д о Гроба т в о ј верн и с у п р у г, к о ји т е и скр ен о воли
Б ук
Р S . Н и т и н е за б о р а в и д а пиш ет Л у јз и ! Н а д а м с е д а
j e п о п а д и ја већ о т п р а в и л а о н у ж е н у и з ку ћ е .
Б л ш о р о д н о ј Г о с п о ђ иАни Караџић
( у к у ћ и п о к о јн о Г поп-Косте )
Земун
156.
ВУК КАРА1ДИЋ — ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Кратујевац, 20. мај 1830.
У Крагујевцу 8. Маија 830.

Надам се, да сте јуче или прекјуче примили писмо моје
са двије Арнаутске народне пјесмице. По том сам ja ггримио
писмо Ваше од 4. овог мјесеца и у њему писмо Ранково1, за
које Вам врло благодарим. Ранку ћу одговорити други
пут, а међутим, ако му Ви што успишете, поздравите та од
мене, да ћу се старати за оно, што ми пише, а к о кад време
буде. — Гледаћу ако и како буде могуће да напишем још
коју Арнаутску пјесму, а особито питаћу за Б у к о в а л у .
Бугари, колико сам ja и прије и с а д овде слушао, говоре
248
м аж , ш лаб, пати т д. Него не знам, да доље низ Дунаво или
далеко унутра не говоре м ь ж . път и т д, И зато ћу гледати
боље да разберем. За Давидовића није истина, што пи
шете да сте нули из Тријеста. Такови гласови и нама долазе
из преко Саве и из преко Дунава.
Молим Вас, да отидете ђегођ на Ландштрас и да кажете
Луизи, да je моја жена рада ньу, колико себе, толико и ње
ради, к себи у Земун довести. Него je сад, а ко она ohe, нај-
већа брига, како ће јој се одатле згодна и пристојна прилика
наћи. Ja сам и Тирки писао, да пази, не би ли каква поштена
жена с фамилијом, или макар и сама, у Земун или у Сријем
пошла, молим Вас, наручите и Ви то код Курјака, а и на
другом мјесту ако ђе знате. Тутор Луизин, Ђорђије Раоич,
могао би јој пасош извадити. За Луизу би било врло добро,
да дође к мојој жени, jep je она слаба и садашњи тај посао
у оној кући није за њу саму, а моја je жена од ђетинства има
радо и сад je управо саж алује; а и за моју би жену било добро,
да има Koiaiot) ceo ia код себе. А може бити да би и за Луи
зино здравље било добро, да сиђе у Сријем. Кад би се нашла
прилика да пође, морала би продати све, осим постеље,
аљина и кошуља.
Поздравите све пријатеље око округлог астала, и од мене
и од Г Стеића, и пишите ми одм а и подосш а као и ja Вама.
Вук
П. П. За оне наручене књиге писао сам Вам у ономе

пређашњем писму
Синоћ (10. овог м.) примио сам Ваше писмо од 13.
и у њему Б аури т ово. Зашто ми не јависте, шта оно пише
Бауринг? Јавите ми што о томе молим Вас; јер овђе ник о
не зн а ни Енглески ни Француски. О пјесмама други пут
Sr Hochwohlgeboren
Herrn В. v. K o p i t a r ,
Custos an der k. k.
Hofbibliothek (P T.)
in W i e n
Суви печат и воштани печат Sigil. sanitatis semliniensis.
[Жиг:] Semlin
АСАНУ, 1716.
Б у к о в а I , 369—371.1
u p e п и с к а
1 Писмо Леополда Ранкеа Вуку од 24. априла 1830.
249
157
ПАВЛЕ ЈОЗЕФ ШАФАРИК — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Нови Сад, 20. мај 1830.
Neusatz d. 20 May 1830.

Bester Freund!
Sie sehen, dass ich noch immer da bin, wo ich seyn soll,
und wo Sie mich vielleicht wünschen. Über meine Übersiedelung
nach П. kann ich Ihnen diesmal nichts schreiben. Bis Herbst bleibe
ich immer hier, ob weiter herab, wird die Zeit lehren. In der That
möchte ich lieber nach Serbien zu Ihnen ziehen, als nach П. Be
reiten Sie also mit andern Männern die Sache vor
Beikommend schicke ich Ihnen meine Abhandlung über ser
bische Drucke. Sie ist unvollkommen, aber doch bis jetzt das beste
über diesen Gegenstand. Mit der Zeit will ich sie schon vervoll
ständigen.
Nun wie steht’s um die Abschrift der zwei Diplome? Ich
erwarte mit Ungeduld diese Copien. Auch ein Ljetopisac oder so
etwas für meine Sammlung wäre mir sehr lieb. Trachten Sie ehe
stens etwas einzuschicken, damit ich auch Sie unter den Beför
derern meines Werkes nennen kann, wie ich wünsche.
Schreiben Sie mir doch über diese literä risch en Gegenstände
umständlich, was ich zu hoffen, was zu erwarten habe.
Meine herzliche Empfehlung an die Herren Davidovics, Po-
powsky und Steics.
Hätten Sie dort nicht Gelegenheit, das b u lg a r Evangelium
aus der Walachei für mich zu aquiriren?
Nun leben Sie recht wohl und eingedenkt
Ihres
aufrichtigen Freundes
V e rta tu r P. J Schaffarik
Der Hieromonach D o m e tia n (auch D o m e n tia n genannt) ver

fasste im Kloster Chilandar im Jahr 1264 das Leben des heil.
Symeon und Sabbas. Ich besitze davon eine Abschrift, die zwar
alt ist, aber sehr zerrissen. Es fehlen zu Anfang, in der Mitte und
am Ende gegen 40 Blätter Trachten Sie doch eine Abschrift in
Serbien aufzufinden, aus welcher ich diese Blätter ersetzen könnte!
In den serbischen Klöstern muss doch wenigstens eine oder die
andere Abschrift dieses Zitije Swetog Simeona i Sawy Vorkommen.
Ich gedenke diese Biographien in meine Sammlung Serbischer
Sprach- und Literatur Denkmäler g a n z aufzu nehmen. Die Samm-
250
lung wird aus 3 Bänden bestehen. Den 1-ten Band werden Di
plome, Inschriften und Excerpte aus kirchlichen Handschriften,
ferner Stefan Duschans Gesetze ausfüllen. Den 2-ten Band soll
Domentian’s Leben des h. Symeon und Sawa, den 3-ten Daniils
Rodoslow sammt andern Ljetopiscen ausmachen. Tragen Sie meine
Bitte dieser Sache wegen auch Seiner Durchlaucht dem Fürsten
vor Er könnte die Gnade haben, an alle Klöster- und Kirchen
vorsteher eine Aufforderung zu erlassen, Domentians Leben des
heil. Symeon und Sawa zu suchen, und nach Kragujewatz ein
zusenden. Dann würde ich bitten, mir die Handschrift gegen Re
vers auf ein Paar Wochen zu schicken, damit ich die bei mir
fehlenden Blätter daraus abschreibe. Ich bitte Sie recht sehr sich
dafür auf’s thätigste zu interessiren; die Sache ist für mich von
grosser Wichtigkeit. Schreiben Sie mir bald, was ich zu hoffen
habe.
[Вукова напом ена:]
АСАНУ, 3449.
В у к о в а п р е й и с к аI V 658—659.
[П ревод:]
Н ови С а д , 20. м а ја 1830.
Д раги п ри јат ељ у,
В и д и т е д а сам јо ш у в е к о в д е , ig e т р еб а д а б у д е м и где
м е, м о ж д а , ж ел и т е. О м о м п р е с е љ е њ у у П е т р о гр а д не м о гу
В а м o e o i п ут а ниш т а писати. Д о је с е н и о ст а јем свакако о вд е ,
д а ли и после, показаћ е вр ем е. У ст вари, р а д и је би х пош ао к
В а м а у С р б и ју n e w у П ет р о гр а д. П р и п р ем и т е, д а к л е, т у ст вар
с ост али м љ у д и м а .
У прилогу В ам ш а љ ем с в о ј сп и с о срп ски м ш т ам п ани м
кгът ама. Н еп о т п ун j e , али ипак д о с а д а н а јбо љ и о т о м п р е д
м е т у . Б р ем ен о м h y la већ уп о т п ун и т и .
К а к о ст оји с п реп исом д в е ју п о в е л а ? С н ест р п љ ењ ем
о ч ек ујем т е копије. И је д а н Љ ет о п и са ц или гито слично за
м о ју зб и р к у било би м и вео м а д р а ю . Н а с т о јт е гито пре
д а м и п о ш а л ет е нет т о, д а и В а с м о гу навест и м е ђ у п ом а-
гачима моГа д е л а , као ш т о ж елим .
П иш ит е м и обш ирно о овим књижевним п р едм ет и м а,
ч ем у д а се н ад ам , гит а д а о ч ек ујем .
С рд ач н о се п р еп о р уч у јем Господи Д а ви до ви ћ у, П о п о вско м
и С т ејићу.
251
Д а ли б и с т е и м а л и т а м о п р и ли ке д а з а м е н е н а б а в и т е
бугарско Јеванђеље из В лаш ке?
О с т а јт е з д р а в о и у с е ћ а њ у на
В а ш еI
искреноГ п р и ја т е љ а
П Ј. Ш аф арика
Окрени
Ј е р о м о н а х Дометијан (н а з в а н и Доментијан) н а п и са о
j e у м а н а с т и р у Х и л а н д а р у , ю д и н е 1 2 6 4 , Живот св. Симеона
и Саве. J a и м а м п р еп и с к о ји j e д о д у ш е с т а р а ли и в е о м а р а с -
т р ю н . Н е д о с т а је , у п о ч е т к у , у ср е д и н и и н а к р а ју , о к о 4 0 Лис
т о в а . Н а с т о јт е д а у С р б и ји п р о н а ђ ет е н еки п р е й и с и з к о \
б и х моГао т е л и с т о в е д о п у н и т и ! У с р й с к и м м а н а с т и р и м а
м о р а д а и м а б а р је д а н или д р у т п р еп и с овог Житија светог
Симеона и Саве. Н а м е р а в а м д а о в е би о1раф и је у н е с е м у целини
у с в о ју з б и р к у с р п с к и х с п о м е н и к а је з и к а и к њ и ж е в н о с т и . З б и р к а
h e с е с а с т о ја т и и з 3 к њ т е ; п р ву к њ т у и сп ун и ћ е п о в е љ е , н а т -
писи и и зв о д и и з ц р к в е н и х р у к о п и с а , д а /ь е за к о н и С т е ф а н а
Д у ш а н а , у g p y io j к њ и зи б и ћ е Д о м е н т и ја н о в Живот св. Симеона
и Саве; у т р е ћ о ј Д а н и л о в Родослов, за је д н о с д р у т м љ е т о -
писцим а. И з л о ж и т е и њ ел о во ј с в е т л о с т и к н е з у м о ју м о л б у
з а о в е ст в а р и . О н би м о т о б и т и м и л о с т и в д а п о ш а љ е п о зи в
сей м м а н а ст и р с к и м и ц р к в е н и м с т а р еш и н а м а д а п о т р а ж е
Д о м е н т и ја н о в Живот св. Симеона и Саве и п о ш а љ у у K p a iy -
је в а ц . T a g a б и х j a з а м о л и о д а м и с е р у к о п и с п о ш а љ е , у з р е в е р с ,
н а н ек о л и к о н е д е љ а , д а и з њ е т п р ей и ш ем л и с т о в е к о ји к о д
м е н е н е д о с т а ју . М о л и м В а с д а с е за т о к о л и к о io g м о ж е т е
а к т и вн о за и н т е р е с у је т е; т а с т в а р j e з а м е н е в е о м а в а ж н а .
Јавит е м и ш т о пре ч ем у м о гу д а се надам .
158.
ТЕОДОР ДЕМЕТЕР ТИРКА ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 21 мај 1830.
У Бечу 9/21 Маш 830 года.
Любезный и высокопочитаеми Гдару Куме!
Овй дана имаосамъ удоволспме получитй Ваше любезно
Шсмо, изъ коега уразуметй могао самъ да сте како Вы, тако
и Ваша Госпоя, и Ваша цела фамил1я у добромъ здравлю чему
се я сердечно радуемъ. Являмъ Вамъ дае брать Пая Емануелъ
јоше овде1, и биће још емало времена у Бечу Јоца е вейемъ
изишаи» изъ Гарде, й сутра полази за Ерделъ у Хусарску
252
Регементу Ердхерцога Јозефа № I I S ta b E n yed. Обадвоида
Васъ любезно поздравляю. Любезни куме я Вамъ чисто
сердечно благодаранъ остаемъ зато, да ме нйсте заборавилй,
я то добросамъ разумей) све щоми пишете й увЪренъ самъ
0 Вашей любвы й расположена къ мене, за које й я ста-
раћу се свагда Вама одслужитй; пршмите Поздравлешя одъ
мота С1на и Снае, ©еодора и Госпоје Mapie, й Жоржа, а
равно и одъ Госпоје Бигонй. Являмъ Вамъ, даима николико
времена, одъ како се Ваша Госпоја Пуница по волји Божеш
преставила, које може бита нису Вамъ јоше писалй. И то
Вамъ являмъ, да самъ по оному Свидетельству које сте ми у
первом тему послали Новце примји), й векслу продаю, й
имамъ вейемъ известје, naie Ваша Госпоя прймила.
Въ прочемъ себе далшей Вашей Кумовской любови пре
поручуюйи есамъ съ особеннымъ почиташемъ й преданностпо
Ваш покорный Слуга
©еодор Деметер Тирка
[На полеђини:] Т еобод Л еџ егед Т щ х а
Herrn Wuck St. Karadtschitsh
bey d. H. Sotir Dem. Saphir
in S e m litt АСАНУ, 1493.
В у к о в а I , 105—106.
1 Реч о в д е написана два пута.
159
САВА КАРАЏИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Theuerster Vater!
Ich weiss dass du gewiess einen Brief von mir wünschest, des
wegen habe ich dir einen geschrieben. Ich werde mich bemühen,
das zu befolgen was du der Mutter im vorigen Briefe geschrieben
hast. Ich muss dich hirvon benachrichtigen, dass unsere gute
Mutter immer sehr traurig ist. Sie denkt immer an den Verlust
und Tod unserer Grossmutter und wenn Sie einzelne Stunden
hat So durchlesst Sie die Briefe der Grossmuter Ich habe Sie
schon einigemahl belauscht und Sie in Thränen gefunden.
Ich verbleibe mit vieler Hochachtung
dein gehorsamer Sohn
Semlin den 24 May 1830 Sabbas
АСАНУ, 8533/14.
253
(Превод:]
Н а јд р а ж и оче,
З н ам д а ст ур н о ж ел и ш је д н о й исм о о д м е н е , за т о са м т и
је д н о н аписао. T p y g u h y с е д а се п р и д р ж а ва м o n o i ш т о си м ајци
у прош лом п и см у н ап исао. М о р а м п р ет х о д н о д а т е о б а вес т и м
д а j e н аш а д о б р а м а јк а ст а л н о в е о м а ж а л о сн а . О н а ст а лн о
мысли н а Губитак и см р т н аш е ст а р а м а јк е и а к о и м а к о ји час
(в р е м е н а ), о н д а чи т а т е м а ст а р а м а јк е. J a с а м j e већ выше
пуиш о сл уш к и ва о и н а л а зи о у с у за м а .
О с т а је м с највећ им п о ш т о ва њ ем
T e o j послуш ны сын
З е м у н , 2 4 . м а ја 1830. С а ва
160.
КОНСТАНТИН ПЕИЧИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
р* Пешта, 26. мај 1830.
мени високопочитаеми Прјлтелк»!
Ваше сам у очи Ђурђева дна на мене писано писмо
исправно чрез Господара Миловука примйю. fa Вам усердно
захвалюем на Вашой пр1ятельской ревности проћу мене.
Поручите, ако е могуће, таки Г о с п о д а р у , да ћу я око
среде римског 1ушя задело у Панчево и т. д. доћи, да се
с' н ьи м е разговорим найпре, па онда ћу се тек по мое вратити.
Fa би одма са свим дошао, ал перво йошт пасоша донде имати
не могу, а друго онда с’ вашарчяйяма моћи ћу ефтино отићи
до Панчева, а треће Супруга ми е мало боловала, па да се
за пут малко опорави.
Како тамо у Ковин додьем, таки ћу Г о с п о д а р у у Пожа-
ревац писати, у кои ћу дан на Дубравицу прећи.
Само препокорно молим, да му ово одма явите, и да
га у мое име синовно замолите, да О н у онай дан исти, кои
я назначим у писму, у Дубравицу доћи милост отеческу
узима.
С’ отмЬнним високопочиташем есам
У Пешти 26га Мая п. р. 830. Ваш покорни слуга
Лекарства Доктор.
254
И з П еш Ш е .
Стефану Вуку Караджић
у С ербш .
[Жиг:] Sigillum sanitatis АСАНУ, 3999.
Б у к о в а V , 647
161
АНА КАРАЏИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Deurerster Gatte,
Deinen Brief habe ich den 27 erhalten, und mich dariber
erfreut das du mir so bait geschriben hast, aber so wie ich mich
erfreut habe, so habe ich mich erstaunet, da ich in deinen Schrei
ben bemerkt habe das du dir vüelleicht unetige Sorgen in Kopf
setzest, als die Sorgen deines Heislichen Klickes, das werre mir
ser leit, den seit 12 Jahren hat kein Leiden kein Kumer kein
Tribssal auf dieser Welt unsere Liebe und Klicklichen lebens Dage
gestört, so hoffe ich auch gegenwertigen und zukünpftigen zeuten
in ungesterter Rue Klicklich zu Leben, und auch einsten Selich
zu sterben wie meine Selich verblichene Mutter den es ist Jah
gar kein zweifei daran zu setzen, du hast dich Jah schon in der
schensten Rosen Blüte von mir überzeugt, ich habe Jah nie was
beseres auf dieser Welt gehabt als meine Rechtschafenheit und
Tugent Sie werden mich auch bekleiden bies zum Krabe und
meine Irdische hüle bedecken, wan Du vüleicht vünden soltes das
ich dich aus Schwachheit beleidiget habe so verzeue mir, der
Luisa habe ich ten 16 Mey geschriben sie solte sich entschliesen
zu mir zu körnen indem Sie weis das ich auch alein in der Welt
bien Sie solte sich Jah nicht virchten das ich Sie zu meiner Magt
bestimen wiel, dan ich befirchte das die leide ale sie abreden wer
den, und das Meigistrat und Vormundschaft Ihr vüele einwendun-
ken machen wirt, mein lieber ich wiel oder nicht, aber ich mus
dir sagen das mir zu schwer ist, ich kan die stunde nicht er
warten das Sie ankomt wan es nur bestirnt ist, das der Tirka bies
herbst herunter kernt und Sie mit nimt sonst mieste man doch
andere veranstaldunken trefen, dan ich kan nicht so verbleiben
ich brauchte notwendig ein groses Medigen aber sie siend ale
schlecht wie du weist und ich firchte mich vor Iiien und so mus
ich mich zu vüel plagen Jetzt las ich mir Schon das esen einige
mal aus dem gasthaus holen aber du weist es ist auch nichts
255
damit ich war auch einige Dage am heftigen Kopf schmertzen
ser krank, und habe oft brechen miesen lauter gal und waser,
Der Junke Sortir war heute bey mir und brachte einen Brief
den ich dir hir überschicke auch einen den mir der Wasilowitsch
geschickt hat von Neusatz, eine empfehlung von garamata ich
habe einige dukaten bey Ihn wegssein lasen vor einen habe ich
11 f 45 xr bekomen die künder siend Jetz ale dem gott sey dank
gesund und hete der Sawa nicht die gelegenheiten, so were er
auch volgssamcr aber vor dermalen ist es so, lebe wohl und Sie
nur auf deine gesundheit wie meglichst, das wir uns wieder Sehen
und sich mit unsere künder erfreuen könen. In alen aber gesche
der getliche wide des Himlischen Vatters,
Deine Getreue Gattin bies zum Grabe
Anna
Semlin ten 29 Mey
[На почетку писма Вук забележио:]
geantwortet den 13 Juny
АСАНУ, 8533/14.
[Превод:]
Н а јд р а ж и с у п р у ж е ,
Т воје писм о п рим ила са м 2 7 и о б р а д о в а л а се ш т о си м и

т ако б р зо Гшсао. Н о , коли ко сам се о б р а д о в а л а , т оли ко сам
се и за ч уд и л а , ј е р са м из писм а с х ва т и л а д а р а зб и ја ш Главу
н епот ребн и м б р т а м а о н а ш о ј д о м а ћ о ј срећи. T o би м и било
вео м а ж а о , ј е р за о ви х 12 Година никакие б ол, j a g и н е в о љ а на
овом с в е т у н и су моГли порем еиш иш н а ш у љ у б а в и ж и в о т н у
срећ у, па се н а д а м , ка к о с а д а , т а к о и у б у д у ћ е , д а ћ у срећн о,
у н еп ом ућ ен ом м и р у , с т юбом ж и вет и и једноГ д а н а еп о ко јн о
и зд а х н ут и , к а о м о ја б ла ж ен о п рем и н ула м а јк а ,је р н ем а н и какве
су м њ е д а си се о м ен и у в е р и о , јо ш з а н а јлеп ш и х м л а д а л а ч к и х
д а н а , д а на ово м с в е т у н и ка д нисам и м а л а неш т о б о љ е о д c e o i
пошШ ења и врлине, који ће м е д о Гроба красии ш и је д н о м прек-
ри т и м о је п осм рт н е о ст а т к е. А к о , м о ж д а , м и слиш д а сам
т е у с в о јо ј сл а б о ст и у вр ед и л а , о п р о ст и м и.
Л у јз и сам писала 16. м а ја нека се о д луч и д а д о ђ е о ва м о
ј е р зн а д а са м и j a с а м а на с в е т у и н ек се не плаш и д а ћ у о д
>ье направш пи с л у ж а в к у , али боји м се д а h e j e љ у д и о двр а ћ а т и
и д а ће j o j йравит и с м е й т е M a iu cu ip a u i и њ ени т у т о р и . ДраГи
м о ј, х т е л а или не, м о р а м иш р ећ и д а м и j e о д ве ћ т еш ко: не
моГу иш чекат и час д а д о ђ е . К а д би са м о ст ур н о било д а Т ирка
ст т н е д о је с е н и и п о ве д е j e са со б о м ; м о р а л о би се иначе g p y io
неш т о п р ед у зе т и , j e p не моГу т а к о д а о ст а н ем . Н е о п х о д н а
би м и с а д а била је д н а о д р а с л а д е в о јк а , а оне с у све л о т е, ка о
256
ш ию зн аш , па и х се й лаш и м . З а т о м о р а м д а се зл о п а т и м . С а д
п о н ек а д у зи м а м је л о и з ю с т и о н е, но зн а ш д а о д т о т н е м а вел и ке
кори ст и . И м а л а са м неколи ко д а н а ј а к у /л а в о б о /ь у . Ч ест о са м
п овраћ ала с а м у ж у ч и в о д у .
М л а д и С от и р j e био д а н а с к о д м е н е и д о н е о писм о к о је
т и и ш љ ем за је д н о с је д н и м к о је м и j e В аси ли јеви ћ п о сл а о и з
H o e o i С а д а . П о з д р а в о д К а р а м а т е , к о д њ е т са м р а зм е н и л а
н еколи ко д у к а т а : з а j e д а н с а м д о б и л а I l f и 4 5 k r
Д е ц а с у с а д а сва , х в а л а Б о гу , д о б р о , и к о д а се С а ви не би
у к а з и в а л а прилика д а б у д е н ест аш ан , био би п ослуш н ији , али
з а с а д j e т а к о . О с т а ј зд р а в о и п ази с а м о н а сво је з д р а в љ е коли ко
j e моГуће, д а с е о пет ви ди м о и р а д у је м о с н аш ом д е ц о м . А л и
н ек а све б у д е по б о ж а н с к о ј в о љ и небескоГ оца.
З е м у н , 29. м а ја [ 1 8 3 0 ] T e o ja д о Гроба вер н а су п р у га

Ана
[На почетку писма Вук забележио:]
о дгово рен о 13. ју н а .
162.
СТЕФАН ПРЕ РАДОВ ИЋ и ДИМИТРШЕ ИСАИЛОВИЋ
Ковин, 3. јуни 1830.
Благородный Господине,
нама Высокопочитаемый!
Ево мы овай часъ дођосмо у Ковинъ, и разумевши, да е
скела на овой страни, и да ће до едногъ сата одлазити, пои-
тасмо, да Вамъ на кратко пришествЈе наше явимо. Мы бы и
раше дошли были, али смо писмо Ваше у очи Ђурђева дана
писано, топрвъ 12гь Mai я по нашемъ пршмили; докъ смо
дакле Прошешя наша за Пасоше у Бечь оправили, и за путь
се спремили, прошло е опетъ неколико дана, тако да смо
топервъ 19гъ Main изъ Сомбора кренулисе, и данась текъ
овамо дошли. На велико сажаленГ наше разумели смо јоштв
у Панчеву одъ Гдина Генерала МЈлИловича, да су Ныово
Оятелство, Господарь Cep6ie Милошъ у прошастый Петакъ
изъ Пожаревца у Крагоевацъ натрать вратилисе. — Садъ
дакле друго намъ ништа у овымъ обстоятелствама не остае,
развЪ да овде у Ковину наредбу и заповестъ одъ Пресветлогъ
17 Приписка IV 257
Кнеза, шта намъ чинити треба, кадь ли у Щубравицу састанка
ради прећи, очекуемо. То очекугоћи остаемо съ почиташемъ
Ваши покорни слуге,
Ст Прерадовић
У Ковину 22.гь Maia 830. Дим. 1саиловичь2
П. П. Молимо препокорно за скорији одговор.
Благородномъ и Высокоученомъ
Господину Б у к у С т е ф а н у Караџићу ttl.
Гдину Высокопочитаемому
И т н о У П ож аревцу,
или К р а ю е в ц у .
Напомена Д. Исаиловића
У случаю, ако се Г Вукъ не бы кодъ Господара Княза

Cepoie догодю, некъ се Писмо ово преко другогъ отвори, и
Господару прочита.
Vidi! S ta n k o y ich
Unterleutnant
АСАНУ, 3878.
V 518—519.
1 Прецртано П о ж а р е в а ц .
2 Писмо писао Д. Исаиловић.
163
Беч, 4. јуни 1830.
Wien den 4ten Juny 1830
Freund!
Tausend Dank für Ihren g ro sse n Brief; (den der zweite, klei
nere, ist Ihnen vielmehr abgerungen). Dass wir uns in den alb.
Volksliedern b eg e g n e t sind, beweiset, dass wir beide g u te G e iste r
sind, die sich nach dem französischen Sprüchworte begegnen les
beaux esprits se rencontrent. Also nur m eh r davon, besonders
H e ld e n lie d e r, Bukovallas, mit wörtlichen Uebersetzungen.Sie sehen
dass daraus endlich ein Bowring werden kan, also auch se in e t
w egen seyen Sie aufmerksam auf Arnautica. Dabei fällt mir ein,
dass Sie klagen, warum ich Ihnen n ich t geschrieben, was Bowring
schreibt. Aber ich hab’s ja g e th a n . dass er nämlich sich nach
258
N achrichten von Ihnen sehnt (und dass er nun, da er durch die
Dedication der ungrischen Lieder an F Esterhazy dort bekannt
ist Ihre Pakette durch unsere Couriere nach London erhalten
кай, was aber für Sie unwesentlich ist, da Sie ohnehin Briefe
directe per Post, u. Pakette durch mich schicken würden). N ach
richten von Ihnen, Briefe möchte er haben, (ich werde ihm schrei
ben). Itzt ist er mit altnordischen (варяжским) Dingen beschäf
tigt. Derweil sind wir mit unsern Arnauticis fertig. Dan sehen
Sie doch auch, ob die Bulgaren in solchen Wörtern wie рака
Hand, каща Haus, маж, голаб etc. ausser а u. ъ nicht etwa
noch einen Rhinismus (кроз нос) haben, wie die P olen remca,
mqz = monz. Illaff. reitet auf diesem Rhinismus jetzt, und will
uns damit im poniren, als der einzige, der sie hört.
Mit der Louise ist nichts zu machen. S ie w ill n icht hinunter,
sey’s dass Sie hier bessere Versprechungen hat, oder gar engage
ments. Hausmeisterin denkt sie zwar nicht zu bleiben, sondern
dort, wo sie sticken gelernt hat, Arbeit genug zu finden. Das war
ihr Entschluss vor Ihrem Brief; nach diesem hab’ ich ihr 3 Tage
Zeit gelassen, um mir ihren le tzte n Entschluss zu sagen: heute
nun, in m einer A bw esenh eit (um Mittag, ich habe ihr gesagt, dass
ichaufsiebis 11 Uhr und nach Mittag von 3—5 Uhr warten würde)
brachte sie 2 Bilder u. 1 gedrucktes Kaffeetüchel (Ich habe nun
2 Porträts, 2 Bilder, Kaffetuch für Sie, was damit machen?), und
hinterliess die Post, der Vater erlaube ihr nicht die Reise. Dies
habe sie auch bereits Ihrer Frau geschrieben. Sie war übrigens,
da ich sie das erste Mal nach der Mutter Tode sah, reinlich ge
waschen, Zähne geputzt etc. Auch der Schwager that sehr freund
lich besorgt um Sie. Sie scheint die F reyh eit probiren zu wollen,
es liegt vielleicht im Blute. Sey dem, wie inter, hinunter mag
Sie nicht. Und andrerseits könen Sie Ihrer Frau sagen, dass das
Schicksal der früheren Wienerin andre m it R ech t abschrecht, sich
ihr zu überlassen. Ich bin immer der Meinung, dass, auch alle
Sch uld des Mädels billig mitgerechnet, die Frau sich doch bei
dieser Gelegenheit nicht ganz ordentlich benommen hat.
Die bestellten Bücher sind zum Theil schon da; binnen 8
Tagen werden alle da seyn, und gebunden Ihnen Übermacht wer
den. Die № 127349 hat nichts gewonnen, das Verzeichniss aller
folgt mit den Büchern. Der kalugjer hatte Recht mit dem 6,
was wie ths klingt. An Ranke vergessen Sie nicht, er grüsst Sie
in jedem Brief.
Die ganze Tafelrunde grüsst Sie u. den sto lzen Dr. St., der
Niemandem schreiben thut. Freilich mögt ihr es nicht so ruhig
u bequemhaben wie ein Wiener Zimmerherr.
Vale, fave et rescribe.
Одма К
17* 259
PS. Ihr wollt ein. Staat seyn, u. habt nicht einmal Leute die
fr a n z .dolmetschen können.
Herrn
Herrn Basilius Wassiliewitsch
zu güt. Abgabe
an Hm v. Karagich.
in S e m l i n .
[Жиг:] Wien
одговорено 7 Јунија 830.
АСАНУ, 1717.
I , 370—372.
[Превод:]
Б еч , 4 . ју н а 1830.
Х и љ а д у п ут а х в а л а на В аш ем дугом п н см у, је р за оно
g p y io , кр а ћ е, п р е се м о ж е р е ћ и д а В а м j e си лом и скам ч ен о.
Т о ш т о см о с е сусрели у алб а н ски м народны м п есм а м а д о к а -
з у је д а см о обоји ц а добри духови к о ји се с у с р е ћ у по ф р а н ц у с к о ј
пословицы Les beaux esprits se rencontrent. Д а к л е , ш т о више
о д тоГа, нарочи т о јуначких п еса м а , Б у к о в а л а , с дословны м
п реводи м а. Вы ви д и т е д а и з ü io ia кон ачн о м о ж е п о ст а т и је д а н
Б а ур и ш ; д а к л е , и због њега о б р а т и т е п аж гъ у на а р н а у т и к у .
П р и т о м е м и п а д а на п а м е т д а се В и ж а л и т е ш т о В ам нисам
писао ш т а j e Б а ур и ш п исао. Н о j a са м о в о учинио д а он, най м е,
ч езн е за вестима о д В а с ( и д а с а д а , п ош т о j e т а м о п о зн а т
за х в а љ у ју ћ и т о м е ш т о j e м а ђ а р с к е п есм е п освет и о к н е з у Е с т е р -
х а з и ју , м о ж е В а ш е п а к ет е примат ы у Л о н д о н у п реко н аш и х
к ур и р а , ш т о j e , м е ђ у т и м , за В а с неби т н о, п ош т о б и с т е и онако
п исм а слали директно п р еко п ош т е, а п а к ет е п р еко .й ен е)
О н би ж е л е о д а и м а вести од Вас, писм а ( ja ћ у м у п и сат и )
С а д а j e за о к у п љ е н с т а р о н о р д и јс к и м (в а р ја ш к и м ) ст ва р и м а .
У м е ђ у в р е м е н у м и ћ ем о за вр ш и т и н а ш у а р н а у т и к у . ■ — А заилим
поГледајт е н е м а ју ли м о ж д а Б у т р и у т а кви м р е ч и м а к а к в е
с у р а к а р у к а , кащ а к уп а , м а ж , ю л а б и т д. изузев а и ъ
јо ш и н еки р и н и за м ( к р о з н о с ) он а к о к а о Пољаци р е й к а , Mcptcz
м о н ж . Ш аф арик с а д а ја ш е н а о во м р и н и з м у и ж ел и т и м е д а
н а м импонује, к а о је д и н и к о ји и х ч ује.
С а Л у јз о м се н е м о ж е ни ш т а у р а д и т и . Она не жели д а
к рен е д о л е , м о ж д а о в д е и м а б о љ и х обећања или м о ж д а и а т а -
ж м а н а . О н а, д о д у ш е , не мы сли д а о ст а н е к у ћ е п а зи т е љ к а ,
в е р у је д а h e т а м о гд е се н а у ч и л а в е з е њ у наћи д о с т а п осла. Т о
260
je била њ ен а о д л ук а пре B a iu ei т е м а , после oeoia ост авио
сам j o j 3 д а н а врем ен а д а м и саоп ш т и с в о ју последњу о д л у к у :
а д а н а с, у мом одсуству ( у по д н е; р е к а о са м j o j д а ћ у ј е чекат и
д о је д а н а е с т часова и после п одне о д 3 д о 5 ) д о п ел а j e 2 слике
и н аш т ам п ан у сал вет у за п ослуж авник з а к а ф у (и м а м са д а
з а В а с 2 п орт рет а, 2 слике, са л в е т у з а п ослуж авник, ш т а
у р а д и т и с т им ?) и ост ави ла j e о б а веш т ењ е д а j o j от ац не д о з -
в о љ а в а д а иође на п ут . О во j e наводн о писала већ Вашој жени.
Б и ла j e , уо с т а л о м , пош т о сам j e ви д ео прей п ут после м ајчин е
см рт и , чисто ум ивен а, оп ран и х з у б а и т д. И зе т j e био вео м а
љ у б а з н о бриж ан око њ е. И з ы е д а д а она ж ели д а и сп роба сло
боду, о во j o j j e м о ж д а у крви. Н о , м а ш т а било, д а п уш ује
д о л е она небе. А с g p y ie ст ране, м о ж е т е р ећ и В а ш о ј ж ени д а
суд б и н а он е пређаш њ е Б еч ли јке с правом плаши g p y ie д а се
й р еп уст е о ва к во ј судби ни . J a са м и д а љ е м и ш љ ењ а д а се,
узи м а јућ и у обзи р и сву кривиду о ее д е в о јк е , В аш а ж ен а у
о в о ј прилици ипак није понела сасвим исправно.
Н аручен е к њ т е с у д е л о м већ о вде, у року од 8 дана биће
све о в д е и биће В ам и сп оруч ен е у п о везу. Б р . 1 2 7 .3 4 9 није ниш т а
доб и о, списан свих о ст а л и х сл еди с књ и т м а. — К а л у ђ е р j e
у п раву с оним е, к о је зву ч и ка о т х с. Н е за б о р а ви т е Ранкеа,
он В ас п о здр а в/ьа у сва к о м писм у.
Ц ел о д р уш т во за ст о л о м п о зд р а в љ а В а с и гордог д р а
С т ји ћ а ј , који никоме не пише. Д о д у ш е, сва к а к о д а В а м а није
т ако уд об н о и пријат но као неком беч ком сам ц у.
Зд р а во , буди м и н аклоњ ен и отпиши.
О д м а К опит ар
Р S. Ви ж е лит е д а б у д е т е држава, а н ем ат е чак ни /ь у д е

који би у м ел и д а т у м а ч е француски.
г о с п о д и н у В а с и л и ју B a c u .iu je e u h y
д о б р о ш о м п р е д а ш и
Г о с п о д и н у К а р а џ и ћ у
Земун
164.
СТЕФАН ПРЕРАДОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Ковин, 8. јуни 1830.
Високопочитаеми Гдине!
Ми по Вашему писму дођосмо у Ковин, и богме достасе
начекасмо докле одговор, и поруку од Господара добисмо преко
261
Г- Симића. Ja сам то сад искусијо да ere Ви особито ради,
да ja тамо дођем, и зато сте ми онако писмо писали; и зато
ja Вама незамеравам; али као што сам могао из Г Симића
речи разумети, оно je по нетто другојачије. Он вели код Го-
сподара Милоша ништа није опредјелено како штали да буде,
него како се Господару допадне. Он истина каже да ће Го-
сподар, као што он мисли, дати 1000 фор. а друго незна
ништа. Верујтеми ja кажем искрено да ja не толико због
плаће, али што видим да je све ништо ладно, и не известно,
не опредјелено (као што сам ja могао искусити, може бити
да се варам). Г. Симић вели то незна или код Господара Ми
лоша или код његове Фамилије, како се Господару допадне
да ja могу бити, само ако оћу да дођем, ал да се после не-
кајем као други што су се кајали, кад су већ тамо дошли.
Мени би особито мило било, и заиста би се радовао, да
прво могу нашем народу, и нацији и управо милој Србији на
ползу бити, по моме могућству; а друго са Вама бити који
особито видим желите да тамо дођем. Али верујте жалим, за
сад Вам ништа немогу известно јошт казати: тешко би ми врло
било да тамо дођем, па онда за кратко време да се вратим
пак незнам куд ни камо. А овде у Сомбору, могу за сад рећи,
добро сам се за сад наместијо, пак и ове льуде жалим оста
вили, као и Будим што сам оставијо. Наш Г 1саилович он
може пре него ja се одважити, и тамо доћи, његов je занат
извеснији1, и сигурнији него мој, а ja дођем као на пробу,
па по мојој несрећи, зло испадне што, онда куд ћу опет, и
шта ћу. При свим тим ja сам већ послао инштанцију за пасош,
ако дође допуштенье онда могу лако доћи како буде, раније
доцканије, и макар под каквим уговором. —-■
Ja сам се заиста надао да ће те Ви задело дойн на скелу
да се састанемо, и устмено разговоримо.
Ми заиста ни времена, ни трошка, и ни труда непоште-
дисмо на речи Ваше, и дођосмо пак нам je највише жао ба-
дава толико чекати, и с’ Господаром, а и с’ Вама несастатисе;
него молим учините да нам трошак није и труд бадава. Про
чем ja се препоручујем у Вашу .тьубов, и пријатељство, и je-
сам Ваш
У Ковину 27 Maja 830. истини почитатель
С. Прерадовић
П. П. Будући да je Г Симић овде имао налог од Го-

сподара Милоша нека звона наручити, и није се могао пого
дили са једним темишварским мајстором, зато смо ми са Г
Симићем разговарали да би се дјело то и брже и јефтиније
262
евршити могло, кад би се Г Атанацковичу који je овде с
нама бијо2 воверило, с’ тим више што сад Г 1саилович за цело
тамо долази, и што би исти Господар у договору и согласију
с’ нама двоицом сигурно к’ концу привести, и како за до
броту, тако, и за приличну цену, и скорије преданије по-
старати се могао у Србију Ако миелите да je ово за ползу
Србије, као што ћемо ми сигурно себи труда дата да буде,
то изволите што скорије полномоштије на нас издјејствовати,
и као што смо с’ Г Симићем уговорили нужну капару од
600 фор. ср. послати.
Благородноме и Високоученоме
Господину Б у к у С т . К а р а џ и ћ у
СС. НН. и Философије Доктору,
више учени Друштва Члену и пр.
у K p a io je e i/y
у Србији
АСАНУ, 3879.
1 Иза прецртаног и с к у с н щ и .
2 Два пута написана реч б и ј о .
165.
ДИОНИСИЈЕ СТЕФАНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Будим, 9. јуни 1830.
Високопочитајеми Господине!
Внутренность Сердца могъ и Високопочиташе према васъ
возбудило ie мене васъ овим моим малимъ Писашем noct-
ти[ти], желећи даби васъ у добромъ здравлю затекло съ чест
ном вашомъ фамшпомъ, обаче верло се чудимъ и бринем
естели оно Наше Писмо о прошастомъ Пештанскомъ Bauraps
примили, у којемв вамъ обявлюемъ Желал ic моје у Сербно
доћи, совершивши ве!гь све што ми Нуждно било, тога ради
пофгорягощщ первогъ Писма Прошение, обновително мо-
лимъ Не отрецитесе мени бити пр][я]тель и фтори Родитель
кодъ Ихъ Оятелства и Великогъ Княза отъ Cepöie за које
Приателство и мой Госп. Родители хоћеду вами до ныовогъ
послГднГгъ ИсдиханЈа благодарни бити, пофторяюше моје
прошенЈс, као мом фторомъ Родителю будйщемъ На кога
целу мою Радостну Надежд» полажем, Не отрецитесе мени
263
бити Пр 1ятель. Хотео самъ съ брат Ефтом сад доле да сиЬемъ
али юштъ ми Hie Пасошъ готовь, ербо безъ нЬга нисамъ
радъ сићи, Него надам се съкорйм временомъ добити, и доле
сићи: Поздравля васъ Господинъ БериЬъ и проча Г Г. ваши
Добри Прјатели въ прочемъ остаемо васъ Поздравляю као
Г. Апа и Мама и 1рина любеЬи вами Десниц» есам
вами На Слугахъ Покорни
Дюнгсш Стефановичъ
У Будиму 9or IyHia по Рим: 1830.
Високопочитајемому и високоученому
Господину Вики Стефану Караиићу
одатися има.
у Кртуеваць
у Сербии.
одговорено 25 Јунија.
А С А Н У , 4028.
Вукова иреписка V, 68 1 — 682.
166.
ВУК КАРАЏИЋ АНИ и САВИ КАРАЏИЋ

Theuerste Gattin!
Dein Brief von 29. May hat mich sehr erfeuet. Meine Freude
ist desto fester, da ich an allem dem, was du mir schreibst, gar
nicht zweifle. — Mich freut es, dass du samt Kindern gesund
bist. Dem Gott sey Dank, ich bin auch daweil ziemlich gesund.
Dem Kopitar werde ich wegen die Louisa wieder schreiben,
schreibe du mir, wen du ein Antwort von ihr bekomst.
Küsse mir vielmahl unsere lieben Kinder Dem Sawa möchte
ich gern was schreiben, aber beim Gott! ich habe kein Zeit, und
besonders jetzt habe ich eine andere Wohnung, wo ich noch we
niger Komodität habe. Schreibe mir wieder bald. Ich verbleibe
bis ins Grab dein getreuer, dich inigst liebender Gatte
Wuk
264
P S. Gestern, den 14, habe ich einen Brief vom Herrn v
Tirka erhalten. Er schreibt mir, dass er die Pension (158 f. 44
Xr. CM) schon bekomen hat, und mit nächsten wird sie dir
schicken, auch verspricht er wegen eine Gelegenheit für die
Louisa Acht zu geben, ich werde ihm deswegen wieder schreiben.
Doch einige Worte für den Sawa.

Љубезни сине!
Мило ми je било писмо твоје, што си писао на писму
мајке твоје. Ти твоју мајку најбоље можеш утјешити и раз-
говорити, ако узаслушаш и ако се добро узвладаш, као што
ми у писму овоме обећаваш.
Поздрави твоје миле сестре и место мене изљуби ји
редом. И пиши ми опет
Твој родитељ
Вук
Ап
(im Hause des seel. P o p K o s ta )

in S e m lin .
Суви печат
[Жиг:] Tur АСАНУ, 8532/69.
[Превод:]
К рт ујевац , 13 ју н а 1830.
Н ајдраж а cyü p yio ,

Веом а м е j e обрадовало Тивоје писмо о д 29. м аја. Р адост
j e м оја ут олик о већа ш то уо п ш т е не сум њ а м у све ш то ми
пишеш.
Р а д у јем се ш то ст е ти и дец а здрави. И j a сам , Б огу хвала,
за с а д прилично здрав.
О пет h y К оп и т а р у писати збоГ Л у јз е . Н апиш и м и ако
б удеш доби ла ogioeop о д ње.
П о.ъуби ми йуно пуш а наш у g p a iy де ц у ! С ави бих р а д о
нет т о написао, али Бош м и, нем ам врем ена, п ою ш ову са д у
другом ст ану, Где им ам јо ш магъе удобн ост и .
Пиши ми опет , ш то пре!
Д о Гроба ост ајем т во ј верни супруг, ко/и ше искрено воли
В ук
265
P S. Ј уч е, 14, ирим ио са м йисмо о д ю с п о д и н а Тирке.
П и ш е м и д а j e eeli до б и о п ен зи ју (1 5 8 f 4 4 k r. C .M .) и д а he
ш и j e о д м а х послат и. О б ећ а ва м и и д а ћ е р а зм о т р и т и је д н у
п рилику з а Л у јз у . П и с а ћ у м у полово т ога р а д и .
И п а к неколи ко р е ч и з а С аву:
Љ у б е зн и сине,
М и л о м и j e било писмо т во је, ш т о си писав на п и см у м а јк е
т воје. Tu т в о ју м а јк у н а јб о љ е м о ж еш ут јеш и т и и р а зю в о р и т и ,
ако у за с л уш а ю и ако се д о б р о у зв л а д а ш , као ш т о м и у писм у
о в о м е обећаваш .
П о зд р а в и т во је м и л е се ст р е и м е с т о м е н е и зљ у б и ј и
р е д о м . И пиши м и оп ет .
Т вој роди т ељ
В ук
Б л ш о р о д н о ј 1 о с п о ђ и Ани Караџић
( у кући noKojuoi поп-Косте)
Земун
167
ТЕОДОР ДЕМЕТЕР ТИРКА ВУКУ КАРАЦИЋУ
Беч, 16. јуни 1830.
У Бечу 4го 1юшя 830.
Любезнй и високопочитаемый
Господару Куме!
Примюсамъ Ваше од 8го Main любезно ГПсмо, заедно
съ Атестатомь ради Пенае Ваше, по коемъ получюсамь
158 f. 44 кр.. кое оћу ови дана у Земунъ Вашей Focnoi по-
слатй. Ясамъ Вама на Ваше прећлшне пЈсмо 21го Maia од-
roB opio, и надамсе даћете га досадъ већв получитй моглй,
у комъ самъ Васъ извЬсДш дае Јоца изъ гарде у Зозефъ Hu
saren Регементу № 2te кaw Лаитнантъ orrnuaw и лежи
Ш т абь у ЕнЪду. То Вамъ саде такоћерв являмъ, дае Пера се
вр'ло добро оженкс и узеш КЙеръ одъ г Сенатора Дамја-
новича изъ Пеще добро васпитана и богата Девоика, тако
да той ГГартш у целой Наији мало Пара билое, онъ е врло
срейянъ с нјомБ, алие и она с нймъ, како Вы добро нЪта
знате. Онъ у Пещй кодъ свога таста живи, и тамо пребывали
мора, ербое то све щое Дамяничъ од Деце имаш, и гледае
266
каш зеницу у оку и Отацъ и Матй, нЬга Люди цене на свише
150.000 форинти у сребру Перае сад отишаш да посети Фа-
мил1Ю у Панјову, пакће на зиму доћи опетъ у Пешту Я
ћу имати пазаръ, ако се одавде каква добра Прилика трефи
у Сремъ, са којомв би Луиза могла до Земуна доћи.
Въ прочемъ како я, тако й мой Сынъ и Сна, а равно и
г Емануелъ Васъ любезно поздравлямо желећи Вамъ здравля
и благополучия съ коимъ остаемъ
Вашъ покорнш слуга
0еодорь Деметерь Тирка
Теобоо Ae/uereg Тщ к а
Г водоръ и Марјл Прка и г Бигонй и Жоржъ Васъ лю

безно поздравляду
Herrn Wuck Steph. Karadgitsch
in K r a g o j e w a tz
Durch Ihren Diener Zaphyr & Tirnoleon

Semlin d. 29ten May~83Ö.
АСАНУ, 1494.
Б у к о в а I , 106—107.
168 .

У Крагујевцу 7 Јунија 830.
Ви сте мени дужни одговор на два моја пнсма (на прво,
у коме сам Вам послао двије Арнаутске пјесмице, а на друго
у коме сам Вам јавио, да сам примио писмо Ранково и Бау-
рингово). Знајући, да ми свагда одм а одговарате, бојим се, да
нијесте болесни; али се опет тјешим, знајући, да сад и по-
слије подне идете у библиотеку, а може бита, да и оне на-
ручене књиге чекате. (У грађанскоме Gerichtsordnungy На
полеонову често се спомиње некаква књига Delaporte;
кад би сте нам и њу с онима нарученим могли послати!)
Свјетујте Ви мене, шта ћу чинити с мојим Савом? Он
сад свршује трећу класу Њемачку, и на јесен ваља да пође
у п р ву Л ат ин ску. У М а и а р ске Латинске школе не би га рад
дати из много узрока, а другије амо доље нема, осим Вин-
ковачке гимназије, у коју га из многи узрока, и због многи
267
сметњи не могу дати. Ви нијесте ожењени, да га дам Вама
(да иде у Бечу у Латинске школе, које би ми најмилије било),
а Тирка бојим се не ће га ћети примити; у Питер ми га je
жао послати, једно што je онда као изгубљен и за мене, и за
матер његову, а друго, што je join млад и нејак, па би сам
вољео, да1 би још коју у Њемачко-Латинским школама провео
па послије макар га и онамо послао. Сад управо не знам,
шта ћу чинити! Шта ми Ви свјетујете.
Од како сам ово писмо почео писали (јер свако морам
писали по неколико дана), примио сам Ваше писмо од 4. Ју-
нија, за које Вам благодарим. За Арнаутске пјесме старам се
и стараћу се штогођ буде могуће, а особито за коју Буковалу;
што се Бугарштине тиче, десио се сад овђе онај Разложанин,
који ми je прије оно ту помагао, и каже за цијело, да у ри-
јечима. рака, кашта, маж, и т д. Бугари изговарају ђешто
и кашто и ъ (к&шта, м&ж и т д.), али кроз нос никада и ншђе.
А овај Бугарски Логиотат, који Вас и поздравља, зна нешто
и француски, зато разумије добро шта je то кроз нос.
Наручене књиге већ изгледамо, него нам се види по
требна и књнга (или декрет, шта ли je) Delaporte, за то Вас
молим, да би сте нам и њу преко истога трговца могли по
слати, и што je брже Moiyhe.
Поздравите све наше.
Byк.
П. П. Кад успишете Ранку, поздравите га од мене љу-

безно, а тако и Бауринга и Грима и Кепена и Аделунга.
Sr Hochwohlgeboren
Herrn В. v. K o p i t a r , Custos
an der k. k. Hofbibliothek
in W i e n .
[Жиг:] Semlin АСАНУ, 1718.
Б у к о в а й р е п и с к а
I , 372—373.
1 Ова речца двапут написана.
268
169
ВУК КАРАЦИЋ — АНИ КАРАЏИЋ


Theuerste Gattin!
Vor einigen Tagen habe ich dir einen Brief geschickt, der
ziemlich lang auf eine Gelegenheit bey mir gewartet hat. Unter
dessen habe ich deinen Brief vom 13. dieses Monaths mit dem
eingeschlossenen von Louisa empfangen. Herr v Kopitar hat mir
auch geschrieben, dass die Louisa will nicht herunter komen,
sondern sie will aus dem Hause zu dem Mädchen, wo sie sticken
gelehrnt hat, hinziehen, und dort von Handarbeit leben. Vielleicht
ist sie froh, dass sie jetzt freihes Leben probieren kan, und wahr
scheinlich wird sie ihrer Mutter nachahmen
Darum glaube ich, du sollst ihr jetzt gar nichts mehr schrei
ben. Schau du unterdessen mit der Kata dich zu behelfen, und
wen ich zu dir kome, dan werden wir schauen was besseres zu
machen. Ueber die Aufführung der Louisa sollst du dich gar nicht
ärgern, auch über Zukunft sollst dich nicht kränken, den Gott
kan leicht besser einrichten als wir wünschen könen. —
Mir ist sehr Leid, dass du mit dem Sawa so unzufrieden
bist, aber ich hofe, ich werde dich von ihm auf ewig befreihen.
Keine serbische Vorschrift kan ich ihm jetzt schreiben, sondern
wen er Zeit und Lust hat, er soll diejenige meine Paar Briefe,
die ich ihm (serbisch) geschrieben habe, öfters abschreiben. Er
braucht jetzt keinen serbischen Lehrer, sondern er soll seine
Schulgegenstände fleissig lehrnen, damit er der erste werden könte,
sonst wird er sehn, was ich mit ihm thun werde.
Dem Pop Filip werde ich bei Gelegenheit schreiben.
Küsse mir vielmahl unsere lieben Kinder, und schau, dass
ihr alle gesund bleibt. Ich verbleibe bis zum Grab dein getreuer
und dich liebender Gatte
Wuk
An
(abzugeben im Hause
des seel. P o p K o s t a )
in S e m lin .
Суви печат
269
[Превод:]
К р т ује ва ц , 23. ју н а 1830.
Н а јд р а ж а с у п р у io
П р е н еколико д а н а п ослао са м ши је д н о писм о к о је j e при
лично g y io к о д м е н е чекало п рилику. У м е ђ у в р е м е н у с а м прим ио
т воје писм о о д 13. o e o i м е се ц а , са прилож еним п и см ом о д Л у ј з е .
Г о сп о д и н К о п и т а р м и j e ш акођ е писав д а Л у ј з а неће до ћ и д о л е ,
већ ће и з кућ е отићи де во јц и к о д к о је j e у ч и л а д а ве зе , и ш ам о
he ж цвет и о д руч н ое р а д а . М о ж д а j e срећн а ш т о с а д м о ж е
о п робат и сл о б о д а н ж и во т и вер о ва т н о he се с а д а у гл е д а т и
на с в о ју м а јк у.
З а т о м и слим д а с а д не т р е б а ни ш т а выше д а ј о ј пишеил.
З а д о в о љ и се, у м е ђ у в р е м е н у , К а т о м , а к а д а j a б у д е м до и ш о
к т еби, хледаћем о д а н еш т о б о љ е у р е д и м о . З б о ! Л ујзи н о г пона-
ш ањ а н е м о ј с е у о п ш т е љ у т и т и , а и у б у д у ћ е н е т р е б а д а се
секираш , j e p h e Бог т о л а ко у р е д и т и б о љ е н е ю ш т о м и ж е л и м о .
М н о ю м и j e ж а о ш т о си С а в о м т а ко н е за д о в о љ н а , али
се н а д а м д а h y т е о д њ е т з а у в е к ослободит ш .
С а д не м о гу д а м у н ап иш ем н и какво у й у т с т в о з а писагъе
на ер п еком , али, к а д а б у д е и м ао вр ем ен а и в о љ е , н ека чеш ће
п р еп и сује н еколи ка м о ја т е м а , к о ја са м м у j a н ап и са о н а ерп -
ск ом . С а д м у није й о т р еб а н никакие у ч и т е љ з а ср п ск и . Н е к а
сам о вр ед н о уч и сво је п р е д м е т е у ш колы, д а би м о т о д а б у д е
Преи, иначе lie ви д ет и гит а h y са гьим учин ит и .
П о п у Ф илипу liy п исат и д р у го м приликом .
П о /ь у б и м и п ун о п уш а н а ш у д р а гу д е ц у и гл ед а ј д а сви о ст а -
неиге зд р а ви .
Д о гроба о ст а је м т в о ј верни су п р у г, који т е воли
В ук
Б л т о р о д н о ј го с и о ђ и Ани Караџић
( и р е д а т и у к у ћ и поп-Косте)
п о к о јн о г
Земун
170.
ДИМИТРИЈЕ ИСАИЛОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сомбор, 23. јуни 1830.
любезный и высокопочитаемый ПрЈлтелк»!
Вратившисе изъ Ковина у Сомборъ, затекао самь кодъ
куће высокопочитаемо и драгоценно ми писмо Ваше, у комъ
270
самь све оно потврђено нашао, што сте о мени и пређе у
писму на Г Прерадовића посланомъ явили. Я самь изъ Ко
вша юштъ Ныовомъ Оятелству, Господару Князу Cep6ie пи-
сао, да на све оне уговоре, који су ми чрезъ Полномощника Го-
сподаревогъ предложени, драговольно пристаемъ, и да себе
вейь као Служителя Cep6ie и О'ятелства Нь1овогъ сматрамъ.
Само юштъ очекивати морамъ, да главный за ово Течете
Школско Испытъ на концу Августа свршимъ, да ми се Ре-
зннац1я моя одобри, и Дозволен^ (Пасошъ) за прелазакъ у
Cep6iio пошлЪ. Ономадне ми Агентъ изъ Беча явля, да е Ре-
курсъ и мой и Прерадовийевъ, у комъ Пасоше за Сербпо
иштемо, од Канцелларје придворне на Конзшумъ у Будимъ
Гнформаще ради посланъ; дакле се стварь отсадъ веНь дуго
задржавати неће, и надамсе, да ћу се у почетку Септембра
одавде са свимъ кренути моћи.
Вама е познато, любезный Господине и брате, да я у до-
садашньой служби одъ плате мое покрай жене и деце ништа
заштедити и на страну оставити нисамь могао, но да самь
юштъ гдигди по гдикою конту запатити морао. Нуждно бы ми
дакле необходимо было, кад бы ми се до 200. fl. сребра на-
предъ определило и послало, ово да бы се къ путу преправити
и путный трошакъ имати, ово пакъ да бы жени и деды, кое
садъ одма са собомъ повести не могу, што годь трошка до
будущегъ пролећа оставити могао. Молимъ Васъ дакле пре
покорно, изволите нужду ову и молбу мою Пресветломъ Го-
сподару Князу представите, и моимъ Га именомъ всепокор
нейше умолите, да бы ми се речена помойь ако не другояч1е
а оно баръ у име будуще плате мое одредила, и у Новый
Садъ на Г Адвоката 1оанна Хацића оправила. Я ћу за вы-
соку милость ову на веки благодаранъ быти!
Што ми пакъ пишете Господине; да у Сербию Hie као у
Сомбору, то себи лако мыслите и представили могу, а поз
нала ми с и разлика између сГверны и южны Земаля; но я самь
къ свему томъ предуготовленъ, еръ самь вейъ уке и буке
светске и тако сить, па и срцемъ и душомъ къ миру се кло
нимы
Господинъ Докторъ Прерадовийь такођерв Вамъ данась
и одъ свое стране пише, и мнћше свое явля.
Мол io ме е овдашный некш 1нциниръ ПалковиЙь, добаръ
и способанъ младийь, да Вамъ и за нГга пишемъ, ако бы
кроме Вуковића изъ Бечкерека юштъ когъ Гнџинира потре
бовали, онъ бы готовь быо, одма самномъ заедно тамо прећи.
Овдашньи Щйятельи и Познали Ваши сви Васъ высокопо-
читую, и любезно поздравляю; я пакъ очекугоћи утешител-
271
ногъ одговора Вашегъ, остаемъ съ вкчнымъ высокопочита-
н1емъ
Вашъ искренный Прјитслв,
Димитрш Тсаиловићв.
У Сомбору 11огъ 1ушя 830.
v o n Z o m b o r
Sr Wohlgeboren
Herrn W u k S t e p h a n . K a r a d z s i c s
der freyen Künste und Weltweisheit
Doctor mehrerer gelehrten Gesellschaften
Mitglied (P T.), hochzuverehrenden
in K r a g u j e w a c z
in S e r b i e n .
АСАНУ, 4025.
171.
ПАВЛЕ ЮЗЕФ ШАФАРИК ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 24. јуни 1830.
Neusatz d. 24 Juny 1830.
Hochgeehrtester Freund
ln Erwiederung auf Ihre lieben Zeilen vom 28 May 1 J melde
ich Ihnen in aller Eile, dass es meine privaten und öffentlichen
Verhältnisse nicht erlauben, mich diesen Sommer nach Belgrad
oder Sei bien zu begeben. Ich bitte Sie, dieses unterthänigst Sr
Durchlaucht dem Fürsten bekannt zu machen. Es hat wohl die
Sache keine Eile, da sich die übrigen Angelegenheiten so sehr
in die Länge ziehen. Ich gedenke aber entweder diesen Herbst,
oder im Laufe des zukünftigen Jahres eine Reise nach Serbien,
d. i. nach Kragujewatz, zu machen. Wenn ich diese meine Idee
realisire, so wird die beste Gelegenheit seyn, Sr. Durchlaucht dem
Fürsten aufzuwarten, und mich mit ihm über die bewusste Sache
zu besprechen. Bis dahin muss alles verschoben und unentschieden
bleiben. Wenn es die Umstände erlauben, so wünschte ich dann
freilich eine Excursion bis nach Studenitza zu machen. Aber das
wird die Zeit lehren. Jetzt bitte ich Sie noch, meiner literari
schen Bedürfnisse ja eingedenk zu seyn und zu bleiben. Copiren
Sie doch wenigstens die 2. Diplome von Gornjak für mich! Wenn
272
die Ljetopis von dem Geistlichen ankommt, so schicken Sie mir
solche gegen Revers und Obligation hieher ich cavire Ihnen mit
Ehre und Reputation für die schleunigste Rücksendung der un
versehrten Handschrift. Die Biographie des h. Simon und Sawa
muss in Serbien Vorkommen. Ich zweifle nicht. Nur müssen Sie
solche nicht unter dem Namen Dometijan suchen, solcher Name
wird bei der Handschrift schwerlich Vorkommen: sondern ledig
lich Zitije Svetog Symeona i Sawy Meine Handschrift bestehet
aus 40 Bogen in 4-to, aber es fehlen fast 38 Blätter vom Anfänge,
in der Mitte und am Ende. Dieses Zitije wird gewiss irgendwo
in Serbien in einem Kloster bei alten Kirchen, bei Priestern etc.
zu finden seyn. Auch Stephan Duschan’s Gesetze wären mir lieb.
Wir haben hier eine schlechte Handschrift, die Sie kennen, da die
selbe auch bei Herrn Kopitar war. Diese Gesetze stehen gewöhn
lich im sogenannten Nomokanon und Zakonik (ein Extract aus der
Cormcsija) am Ende als Beilage. Es wäre am besten, wenn S-ne
Durchlaucht geruhen wollte, ein Cirkular oder Rundschreiben an
alle Vorsteher der Klöster und Pfarreien zu erlassen damit diese
Handschriften I) Zitye Sw Symeona i Sawy 2) Zakonik Cara
Stefana etc. gesucht werden. Nur müsste man den Geistlichen
caviren, dass die Schriften zurückgestellt werden, sonst werden
sie nichts thun, oder verheimlichen, verläugnen. Ich bitte Sie, thun
Sie alles mögliche. Nächstens wird eine Ü bersicht serbischer H an d
schriften von mir in Druck erscheinen, die ich Ihnen schicken
werde. Sie werden sich über meine neuen Entdeckungen wundern.
Ihre Antwort wird mich erfreuen, nur bitte ich Sie, über
rein litterärische Sachen zu schreiben. Sie wissen, dass alle Briefe
geöffnet und copirt werden.
Leben Sie wohl, und grüssen alle Freunde.
Ihr
aufrichtig ergebener Freund
Paul Jos. Schaffarik
Sr Wohlgeboren j
Herrn V S te p h a n o w its c h
u k K a r a d z s ic s
Doct. d. Phil. u. Mitgl. m. gel. Gesellsch.

[Вукова напомена:
одговорено 15. Августа
АСАНУ, 3450.
[Превод:]
Н о в и С а д , 2 4 . ј у н а 1830.
В е о м а п ош т ован и п р и ја т е љ у ,
У o g lo e o p y на В а ш е g p a le р е д о в е о д 2 8 . м а ја т . L ја в љ а м
В а м вр л о х и т н о д а м и м о је п р и ва т н е и с л у ж б е н е п ри ли ке не
д о з в о љ а в а ју у п у т и т и се овога л е т а у B e o ip a g или С р б и ју . М о л и м
В а с д а о т о м е с н а јд уж н и јо м ода н о ш ћ у у п о зн а т е Њ еГ ову с в е т -
л о ст к н еза . С т в а р за ц е л о н и је х и т н а , п ош т о се д р у ги пос-
л ови т оли ко о д у ю в л а ч е . — J a , м е ђ у т и м , н а м е р а в а м п ут о -
ва т и у С р б и ју , т ј. у К р а гу је в а ц , или о в е је с е н и , или т о к о м идуН е
Године. А к о о в у с в о ју за м и с а о о ст ва р и м , т о ћ е бит и н а јб о љ а
прилика д а д о ђ е м на п о д в о р е њ е Њ еГ овој с в е т л о с т и к н е з у
и д а с њ и м р а з ю в а р а м о п о зн а т о ј ст ва р и . Д о т л е м о р а све д а
ост а н е одГођено и н ер еш ен о . А к о п рили ке б у д у д о з в о л и л е , т о
б и х т а д а н а р а в н е ж е л е о д а н а п р а ви м је д а н излет, д о С т у д е -
нице. А л и т о Не донет ш в р е м е . С а д а В а с jo in м о л и м д а д о б р о
м и ел и т е н а м о је к њ и ж евн е п о т р е б е и д а љ е . К о п и р а јт е б а р
он е д в е п о ве/ь е и з Г о р њ а к а з а м е н е ! А к о ст т н е л е т о пи с о д
свеш т ен и ка, п о ш а љ и т е м и ia на р е в е р с и о б а в е з у о в а м о ; је м -
чим В а м ч а ш ћ у и у и е д о м з а н а јбр ж и п о вр а ћ а ј неоштеИеноГ
р у к о п и с а . БиоГраф ија св. С и м е о н а и С а в е м о р а д а п о ст о ји у
С рбији. J a не с у м њ а м . С а м о н е т р е б а д а j e т р а ж и т е п о д Д о м е н -
т и јан ови м им ен ом , т а к во и м е т е ш к о Не с е к о д р у к о п и с а п оја-
вит и; н ею с а м о Житије светог Симеона и Саве. М о ј р у к о п и с
се са ст о ји и з 4 0 т а б а к а н а чет врт ш ни а л и н е д о с т а је ск о р о
3 8 л и ст о ва н а п о ч ет к у, у средины и н а к р а ју . О во Житије м о р а
д а се м о ж е наНи n e ig e у С р б и ји , у н е к о м м а н а с т и р у , при ст а р и м
ц р к в а м а , к о д свеш т ен и ка и т д . В о л е о б и х и за к о н е С т е ф а н а
Д у ш а н а . O e g e и м а м о је д а н рђав р у к о п и с , к о ји В и зн а т е ј е р
j e био и к о д Господина К о п и т а р а . T u законы обычно с е н а л а зе
у т а к о зв а н о м Номоканону и Законику ( и з в о д и з Крмчијеј
н а к р а ју , к а о прилоГ. Б и ло би н а јб о љ е а к о би Њ еГова све т л о с т
блаГ оизволела и зд а т и је д а н ц и р к ул а р или р а с п и с се й м ст ареш и -
и а м а м а н а ст и р а и п а р о х и ја д а се т и р у к о п и с и 1. Житије св.
Симеона и Саве, 2 . Законик цара Стефана и т д . п о т р а ж е.
С а м о , т р еб а свеш т ен и ц и м а је м ч и т и д а h e сп и си бит и враНени,
и н аче н ећ е н и ш т а у р а д и т и , или Не и х са к р и т и , за т а ји т и . М о л и м
В а с , уч и н и т е св е ш т о j e моГуИе. У ск о р о Не се п ојавит и ш т а м п а н
м о ј Преглед српских рукописа, к о ји Ну В а м п осл ат и . Д ивиН ет е
с е м о ји м новым от криИ има.
В аш o g io e o p Не м е о б р а д о в а т и . М о л и м В а с са м о д а п и ш ет е
о чист о к њ и ж евн и м ст ва р и м а . З н а т е д а се с в а п и см а о т ва -
р а ј у и к о п и р а /у .
274
Осшајте здраво и поздравите све иријатеље.
Ваш
искрено одани пријат ељ
П авле Ј о зе ф Ш афарик
Њ е Ш о м б л а ю р о д с т в у
го с п о д и н у Вуку Стефановићу Караџићу,
aoKiüopv ф и л о з о ф и је и ч л а н у м ногих у ч е н ы х друш ш ава
КрагуЈевац
172.
Беч, 25. јуни 1830.
Wien 25. Juny 1830
Freund!
Ihre Bücher von Leipzig waren vor 3 Wochen schon hier,
da Gerold inter auch Pakette mit Post komen lässt- aber die
polnischen hielten uns auf; wir mussten sie 2 Mal betreiben, end
lich kam gestern ein Brief, dass die eine der 2 Übersetzungen
wegen ihrer Schiechtheit längst zu Maculatur geworden, die an
dere aber, von Szaniawski (Шањавски) vergriffen sey, aber deren
2-te Edition soeben von Warschau in Krakau erwartet werde.
Sobald sie ankommt, will Hr Bantke Ihnen ein Ex. gratis nebst
andern polonicis durch mich übermachen.
So säumte ich den nicht länger, Ihnen die deutschen Sachen
sammt der neuesten Aufl. aller 6 Codes im O rigin al zu über
machen. Die Rechnung für Bücher & schönen & guten Einband
betrug f 48 49 Cm. die Herr Curti, wie ich höre, baar berich
tigt hat.
So weit bisher unsere Commission.
Sie werden indessen mein vorläufiges Schreiben vom 4-ten d.
auch erhalten haben, dass die Louise nicht geht.
Illaff. schreibt mir, vor 14 Tagen etwa, dass er keinen Ruf
nach Serbien erhalten habe. Indessen ohne Garantie bekomt Ihr
nichts Ordentliches. Auch scheint bei euch die Zeit noch nicht
da zu seyn. Die Arnauten, um deren Lieder wir uns interessiren,
werden euch auch zerstreuen, wie es scheint, und leicht könnte
bei dieser Gelegenheit die ganze Pforte einstürzen. Ihr solltet euch
auf den Hämus ä cavallo setzen, und an den gewaltigen Duschan
denken, dan könntet ihr auch einen Carolus Magnus erhalten.
18* 275
Doch lassen wir die K a n n e n giesserey. Vuics war hier, umdan
mit Pass nach Serbien zu gehen, wohin er seit Januar berufen
zu seyn behauptet. Weder in Pesth noch hier konnten wir ihm
einige Pamphlets erlauben, die er wohl gut verkauft hätte sie
waren gar zu naiv, z. B. Lieder Peters I, Catharina II, Alexander,
Nicolaus, alles Тайщев dedicirt! Dan sein Schauspiel von Cerni
George, dann der Rath des старац Byja, reich zu werden, mit
einem prologus g a le a tu s gegen euch нови списатели alle, mit zehn
fachen Schimpfwörtern für jeden, ausser Vidakovics. Ich fragte
ihn wie er mit so einem Pamphlet (oder Pasquill?) in der Hand
sich vor David** oder Vuk in Kragujevacz denke sehen zu lassen.
Er meinte o, das wäre erst ein rechter Spass.
Haben Sie Jefto’s Mi1оschi <гг<г/е(!) schon gesehen? Schade, dass
er just Ihre Orthographie in S c h u tz & angenomen hat, ein
la n g w eilig es Gedicht zieht auch die Orthographie in sein Geschick.
Doch was rede ich davon, da Sie ja s e b s t sich u ntreu werden
wollen.
Vale & rescribe
Одма, nicht nur mir, sondern auch dem H. Ранке und Баурииг
К
Herrn
H errn B a s i l i u s W a s s i l i e w i t s c h
zu gilt. Abgabe
an D r. V S t . K a r a g i c h .
in S e m l i n .
Воштани печат c цвећем у овалу
[Жиг:] Wien
одговорено на Велику Госпођу 830.
АСАНУ, 1719.
I , 373—374.
[Превод:]
Б еч , 2 5 . ј у н а 1830.
В аш е Ktbitie и з Л а јп ц т а ст ш л е с у о ва м о eeh п ре 3 н е д е л е ,
пош т о Г е р о л д и п а к ет е у в е к ш а.ъе п ош т ом : али с у н а с за д р -
ж а л е пољске к њ т е, м о р а л и см о д в а п уш а у р т р а т и . К о н а ч н о
je ј у ч е ст т л о п исм о д а je је д а н о д о ва д в а п р е в о д а зоог лош ег
ква л и т ет а о д а в н о п р ет во р ен у м а к у л а т у р у , а д р у т , о д Ш ањ ав-
CK oi, р а с п р о д а т , али д а се гьею во g p y i o и зд а њ е у К р а к о в у у п р а в о
о ч е к ује и з В а р ш а ве. Чим о во и зд а њ е ст т н е, Господин Б а н ш ке
ж ел и д а В а м п реко м е н е у п у и ш б ес п л а т а н п ри м ерок, у з д р у г у
п олонику.
276
Зат о нисам д у ж е оклевао д а В а м п ош аљ ем нем ач ке ст вари
за јед н о с најновијџм и зд а њ е м свих ш ест к о д е к с а у оригиналу
Р а ч ун за кгъш е и з а л ей и д о б а р п о вез и зносио je 4 8 .4 9 фор.
СМ., к о је j e Господин К ур т ц , како ч у јем , полож ио у Готову.
Т олико д о в д е о наш ем ком и си он у.
Б иће д а ст е у м е ђ у в р е м е н у до би ли и м о је приврем ено писмо
о д 4. о. м ., д а Л у јз а н е ж ели пуш оват и.
Ш аф [арик ] м и пише, пре две недеље ош ирилике. д а nuje
примио никакое позив з а С р б и ју. М е ђ ут и м б е з Јаранције Ви
нећет е ниш т а ваљ а н о добиты. И зЈледа т акођ ер д а к о д В а с
јо ш није вр ем е за т о. Биће д а В ам и А р н а ут и з а чије се п есм е
и н т ересујем о, ш акође скрећ у п а ж њ у и лако се м о ж е доГодиши
д а ће се о в о м зю д о м сруиш т и ц ела П о р т а . Т ребало би д а се на
к о /ь у поймете на Б алкан и д а м и елит е на Д у ш а н а СилноГ; т ада
м о ж е т е и В и доћи д о некоГ Карла Великог
А ли ост авгш о бистрење полит ике. В ујић j e био о в д е , д а
би зат им с пасош ем пош ао за С р б и ју, к у д а j e , како т вр д и ,
позван о д ја н у а р а . Н и у П ет т и ни о в д е нисм о м у могли д о п у с -
Гпити неке пам ф лет е, к о је б и он свакако д о б р о п родао: били с у
одвећ наивна, на прим ер п есм е П е т р а I, К ат ари н е I I , А л е к
сан дра, Н и коле, све посвећене Т ат и ш чеву! Зат и м пелов к о м а д
о Ц рн ом Ћ орђ у; зат и м са вет ст арца В у је како д а се п ост ане
богат , с рат оборн и м у в о д о м прот ив вас н о ви х списат е.ъа, са
десет о ст р ук и м п совкам а з а свакоГ, и зу зе в з а В идакови ћа. —
Пиишо сам ia како он т о зам иш .ъа д а и зађе с иш квим п ам
ф лет ом у р у ц и (или п аскви лом ) п р ед Д ави д[ови ћ а\ или Б у к а
у К раГујевцу. O gioeo p u o je : , , 0 , т о би т ек било право весе.ъ е“
Д а ли ст е Јеф т и н у Милошијаду (! ) већ ви д ел и ? Ш т ет а
шиш j e у право он у з е о Ваш iipaeoüu c у заштиту и прихват ио,
досадна песм а повлачи у с в о ју с у д б и н у и ортоГрафију. Н о ,
ш т о j a о о во м е Говорим, к а д а и Ви сами х о ћ ет е себ е д а изне-
верите.
З д р а в о и отпиши.
Одма, не сам о м ени већ и Господину Р а н к е у и Б а у р и ю у
К опит ар
Г о с п о д и н у Василији Василијевићу
д о б р о т о м й р е д а т и
д р Б у к у Стефановићу Караџићу
у Земун
277
173.
ЈОВАН ВИЛОВСКИ ВУКУ КАРАЏИЋУ

Ковин, 1. јули 1830.
Из Ковина дне 19го 1ун1я 830.
Высокоученй Господине!
м[н]Ь высокопочитаеми!
С’ неонисиемим, и особито радостним чувст вом пунусе и
оживляваю Груди чувствителног човека, када ног ом на ону
корачй землю; коя е нГгове Дедове породила, питала, и за
свое славно отечество, безсмертно умрети учша. Тако се исто
и мени збило: кадасам у Дружтву премилог Друга мота Док
тора Константша Пеичич на предивно миле Cep6ie полЬ ногом
ступю.1 То се чувство, та се премЬрна радост пером опи
сали да ни речима управо изуснити неможе, све Mie радост,
све Mie нежности чувства, кудасам год очима погледао у прей
уливало. Я нища, помислим у себи от Cep6ie немам, и опетсе
у океану радости налазим щосамсе tandem aliquando2 у ныой
нашао. — Гледам прекрасни предЬл наивећег просвещешя
вредан, какое могуће дае дояко у тами лежали могао; и по
мислим Богу благодарећи, Вук е у Серб in благо ньози; онће
све оно щое по свету Плели подобно у тућим царствам добро
вщю и научш маисторски знати у Сербш употребили, даб1е
за неколико година на степей Просвещешя оног попео, од коег
лако она и до Небеси сама по себи летити може3; да от себе
ону сяиност да, кояби све проче помрачила но и у исто време
осветлила — и томи одма повод даде никако ову лену не-
пропустити прилику, вами высокоученй ГДне мое високо-
почиташе и любов и писмено осведочити. Бадавае све, Србльин
Србльину, а Немац Немцу, Англез Англезу тежй. Друга мие
повод бю; да вас усерднЬише молим щобисе Брату моме
Пеичићу у колико гоћ можете на руци били, сигурно у нГмуће
Серб1я оно добитй, щое ньози отвећ сада Нуждно; Сдног вы-
сокоученог изкусног, постояног, й о Добру Cep6ie наи болГ
чувствуећег младића, вига добро познаете и зато нетражим
речй с’ коимбй нйтова преизрядна описивао качества, — он-
ћевам cirypHO као десна рука у свачем гди сами, времена
немате, спомоществовати, а да времена сувише имати неможе,
то сам4 сам увЪрен, ер познаваюМ ваш у свачему неусипни
Труд; кадасе о благосостояшю миле Cep6ie ради, такови
граница нема. Бог дамивас дуто само на славу Сербског
Рода поживи — ПоздравлйнЬ от мое стране, немоитесе отрећи
изручити Гдну Стеићу и Гдну Антићу Мене пак молим и
278
далше у вашой любови, скоюмсе я поносим; задржте, и као
вашег най болЬг почитателя незаборавите
1оанна Виловског
при кра. Табл. дййствуейег Advocata и
више благр: фамшя фшткала.
АСАНУ, 4036.
1 Изнад прецртаног д о д и р н у о .
2 Коначно једном
3 Иза прецртаног л а к о .
4 Изнад прецртаног с у ш т а с .
174.
ЈОВАН БАЛАИТСКИ БУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 5. јули 1830.
Благородный и высокшученый Господине,
мнЬ особитш Почитаемый!
Несумнямъ, да Вамъ познато те, дасамъ ia јонџ> у оно
доба, кадете акосе еще бпоминЪте 806. лГта у Кар-
ловцы были, какш фшософ1ческе, тако> и юр1д1ческе науке већ
совернпш быо>, а й Нрави мое будући дасте чрез цЬлый
скорш Годъ ежедневно самномъ сообращеше имали могли-
сте тада добра1 распознать
Проче досадашнй течен1е живота м о и состоялосе по най-
више у томъ, да самь кое у Бечкереку, кое пак у Вршц8
гдисамь пре неколико Година Срећу имаш съ Вами састатисе
Профессоромъ быт; между коимъ временемъ попало fl
ea мсе й Цензуру съ похвалнымъ калкуломъ положили, й
кодъ разны Судова упражняватисе.
К) три Годше овамо постаа>самь у Вршц8 Сенаторомъ.
Йз чета свегъ лако судили можете, да ia кромЬ доволногь у
Науками вЬжества, такшћер й щосе обхождешя могъ тиче,
сваку препоруку заслужуемъ, каш що й приложени бвде
Атестати засведочаваю.
Йзволите дакле, Благородный й высокшученый Госпо
дине! из овога свега способность мою йзмерити, й, ако про-
изнашли будете, да ia у Средини Вашей сходну какову за
мене службу ймати могу, не пропустите Gro Оятелству код’
Ког’ безсумнГннш много важите препоручитиме, ä ia ћу
заиста ако тамо дођемв, Сердцемъ и душомъ потрудитисе,
да Вашему w мени мнЪшю точна’ удовлетворимъ.
279
у Н а д е ж д и с т а л и а г ш ш вЪ та ч т о cKopie w В а с ъ п о л у ч и т е ,
съ ш м Ьны м вы со ко п о ч й таш ем ъ Е сам ь
Вашего Блаюроддя
покорнкйшш Слуга
Вианнъ Балайтскш
у Земуну 23а iSnia 83(L Сенаторъ вершачкш
П. П. Исамь намЪреше ймаш личню съ вами састатисе й

затосамь у Земунъ дошаи»; разумевши ббаче w ваше Госпое,
даете у Крагоевцу, бво вамъ писмо башь на самымъ Шрайб-
пулту вашимъ пишући, шилкмъ, и повторители^ молимъ,
даме что CKopie посредствомъ предпомянуте милостиве Гос
пое какч> w служби, тако й w плати годишнЬй подробна
уведомите; йбо: 1асамь човекъ съ женомъ и децомъ обре-
менкнъ.
П о з д р а в ь w Г Волича!
[Жиг:] SigiUum sanitatis

[Вукова яапомена:]
одговорено 15. Августа
АСАНУ, 4037
175.
Беч, 6. јули 1830.
Wien den 6-ten July 1830
Freund!
Sie werden indessen meinen Brief vom 25 Juny, und vielleicht
auch die Tags vorher an Ihren Agenten übergebenen Bücher
erhalten haben. (Es hiess, eben nehme sie Jemand mit). Curti
hat die Rechnung baar berichtigt, und so darf er nun auch den
Delaporte um so dringender bestellen. Am Lager ist von derley
verlesener u. unmodischer Waare natürlich nichts aber in 14 Ta
gen komt er von Leipzig, u. dann zu Curti. Es sind die F o r
m u larien zur G erich tso rd n u n g , von dela Porte, deutsch übersetzt
in Hamburg 1812, die Sie meinen? Sollten Sie ein älteres Werk
von ihm, über das Gesetzbuch selbst, in 3 Bänden, 4 t0 haben
wollen, so könen wir es auch komen lassen, es ist aber nicht
deutsch übersetzt worden. Die Formularien sind 1 B an d, u. wer
280
den etwa f. 4 Cm. kosten, dazu Einband f. ]/2, macht just einen
Ducaten.
Mit Savva begreife ich Ihre Verlegenheit aber mit mir ist
nichts zu machen, wenigstens vorderh an d nicht, wo ich selbst ein
neues Quartier suchen muss, dazu keine Menage halte etc. Aber wie,
wen Sie ihn zu Illaff. gäben? Sollte er in Wien seyn о wen die
Grossmutter noch lebte! so will ich gerne ein aufmerksames
Auae auf ihn & seine Studien haben. Übrigens bin ich selbst nun
viel mehr angebunden, täglich 6 Stunden, Somer und W inter,
und aus tausend Ursachen voll Verdruss, und untröstlich, wie ein
Mensch, der schlecht verheiratet ist. Sie wissen, dass ich es mit
keiner F rau bin aber ich habe ein ähnliches Hauskreuz im Amte.
&. Ich kan mich nur mit Eulenspiegel trösten, dass in 10 Jahren
entweder ich, oder der Herzog oder der Esel stirbt.
Lassen Sie doch aus dem Kloster Studenitza das O rig in a l
von St. Savva’s dort befindlichen Typica de anno 1210 15 brin
gen, damit es nicht etwa der H1' Venelin mitnehme. Da darin
gewiss ce steht, so rücken wir damit imer näher an Ostrom! rs
ca u. was Sie m it R e ch t daraus folgern. Haben Sie schon die
21-*е частица des лктописЬ gesehen. Dort übersetzt Svetits meine
Valachica, und beanmerkt den Namen H o m e rid Vuk auf seine
weibisch-neidische Art, als опет ново п р ези м е како? да, како.
Ich habe ihm durch Illaff. eine au frich tige P re d ig t geschrieben.
Illaff. schreibt mir, er sey von euch nicht berufen worden.
Nach Hiter widerrathen die Ärzte seiner b ru stk ra n k en Frau. Daher
kan und soll Savva zu ihm, oder, wen ihr selbst ein Gymna
sium bekomt, zu Ihnen selbst, was am besten wäre. Ф а л а вам
на к ъ ш ти etc., aber wie spricht егскд А , варвА , г8БА ,да воз ЬВд а т
тай . Ist auch а nur ъ, oder jb? z. В. im Hübner звЪри конто
палзАТЪ н а зем л А та. Olaf, hat entdeckt, dass unser оусерА Зь
das gothische ausehrings, Ohr-ring ist, u. daher will er das р л з ь
wie рензь aussprechen, u. foglich пенА Зъ wie penens damit es
dem Pftu n in g näher kome. Man kan sich nicht genug in Acht
nehmen vor so hitzigen Phantasten. So hatte er auch das p o lo -
«wcA-makaronisirende Evangelium mit gemeinrusseiakischer Aus
legung in seinem letzten Buche über die Slawen für eine uralte
slo w a k isch e Übers, mit cyrillisch en Buchstaben ausgegeben so
drucken lassen — und nun lacht er selbst über den jungen (XV
seculij makaronisirenden Codex, nachdem ich ihm ordentlich zu
gesetzt habe. Sie wissen ja doch, dass die L em b erg e r das Altsl.
ebenso mit Polonorussismen mengen, wie die Serben mit Ser-
bismen.
Den Hm D1' S teicli lässt der ganze runde Tisch, bestehend
aus Jenko,Wlädislaw, Kurjak u. mir, tausendmal grüssen, und ihm
recht steinreiche Patienten wünschen, die er am besten durch
281
Diät curiren soll. Dem Fruschitsch muss ich, für die albane-
sische Bibel, die Schuld an Sie übernehmen. Recht gern sobald
ich weiss, wie viel sie beträgt, und wohin ich sie bezahlen soll.
Dem Ranke etc. kan ich wohl Ihre Sachen & Grüsse ausrich-
ten aber dass diess nur ein sehr schlechter Ersatz und Surrogat
für Ihre eigenen Briefe ist, wissen Sie ja selbst. Empfehlen Sie
mich auch dem Diplomaten D**** und schreiben Sie auch Ihrem
Одма
PS. Nach der allg. Zeitung müsstet ihr nach dem стари
вла zu, alle Hände voll zu thun haben? studiert Ranke S. 2—3.
Auch schicke ich euch sonst noch was über das slaw Morea,
Morra [?].
Wo ist das Gebirge Рылъ im Hämus, nach Ulaffarik, u. noch
nie betreten von Türken? V o ll M S S .
Herrn
zu güt. Abgabe
an D r K a r a g i c h .
in S e m l i n .
[Жиг:] Wien
одговорено на велику Госпођу
АСАНУ, 1720.
В у к о в а I , 375—377
[Превод:]
Б еч , 6. ј у л а 1830.
В ероват н о ст е у м е ђ у в р е м е н у примили м о је писм о о д 2 5 . ј у -
на, а м о ж д а и к /ы а е к о је са м д а н пре т о т п р еда о В а ш ем aienu iy.
(Р е ч е н о j e д а tie а х у п раво н еко понет и са с о б о м ) К у р т а j e
р а ч у н плат но у ю т о в у , т е за т о м о ж е т ам хи т н и је д а наручи
и Д ел а п о р т еа . Н а с к л а д и ш т у се, наравн о, не н ал ази ниш т а о д
о ва к ве већ д а вн о прочит ане и н е м о д ер н е р о б е : али , з а 14 д а н а
ст ићи Не и з Л а јп ц ш а и за т и м д о К у р т е . В и м и ел и т е на фор
мула рије за судеки поступак, о д Д е л а п о р т е а , п реведен и м на
немачки у Х а м б у р г у 1 8 1 2 ? У кол и ко б а ет е ж ел ел и д а и м а т е
је д н о ст ари је д е л о о д њ е т , о са м о м Зак он и ку, у 3 т о м а , на
четвртини, м о ж е м о и п е г а наручи т и, али оно није п реведен о
на нем ачки. Формуларије о б у х в а т а ју 1 том и ст а ја ћ е от п ри-
282
лике 4 f С М ., у з шо повез иола форинт е, шшо чини у право
је д а н дукат .
Ш то се тиче Саве, схват ам В аш у нелаю дност , али о д
м ене нем а вајде, бар за сада, над и сам м о рам потраж ити
нови кварт ир, а у з то се и не храним к о д куће ит д. Н о, како
би било д а fa дат е Ш аф арику ? Уколико он б у д е у Б еч у — о,
д а м у j e баба јо ш ж ива! — j a ћ у р а д о будни м оком пазииги на
и,ela и гъеюве сш удије. У ост алом , и са м сам сада много више
везан, дневно 6 часова, лет и и зими, и и з х и љ а д у р азл ога пун
нерасйолож егьа и неутешан, као човек који се р ђ а во ож енио.
Ви зн ат е д а иго нисам ни са каквом женом: али им ам сличну
дом аћ у н евољ у у канцеларији ит д. М о гу се једи н о игешиши
заједн о са О јленш пт елом: за 10 година ћемо ум р ет и или j a
или војвода или магарац.
Д а јт е д а В ам се из м анаст ира С т уденице дон есе оригинал
типика св. С аве о д године 1210 —1215, који се т ам о налази,
д а га случајно не би понео господин Венелин са собом . П ош ию
у њ е м у ст урно ст оји се, ми се овим све више приблиэгсавамо
О ст ром ировом са и оном ш то Ви с правом за кљ уч ујет е. Д а
ли сиге већ видели 21 част ицу „ Л ет оп и са“ ? Там о Светић
преводи м о ју валахи ку и у вези с именом Хомерид В ук, приме
р у je , на сво ј ж енско-завшдљиЂ начин, као, ет о, о пет ново пре
зиме — како ? Д акако. J a сам м у преко Ш афарика написао
искрену придику
Ш аф ари км и п и ш е д а он о д Ваш е ст ране ггије позван. А д а
оде за П ет роград, ово м у не савегпују лекари због гъеюве ж ене
која j e грудоболна. Због тога м о ж е и т реба С ава д а дођ е к
гьему, или, уколико В и доби јет е т м назију к В ам а, што
би било најбољ е. Ф ала В ам на къигти и т д, али како изгова-
рагпе скдА, вл^ ва , г8ба, да в о з в р а т тай. Д а ли j e и а , сам о ъ
или j b ? Н а пример к о д Хибнера: зк'кри конто палздтъ на
зелЫАта. Ш афарик j e оигкрио д а j e наш оусе^Азь готско
ausehrings, минђуш а, па зат о ово \јазк ж ели д а изговара као
рензь, па прем а т ом е пеназк као пенено, како би га приближ ио
мфенингу. Н е м ож е се човек довољ н о чуваш и о д т олико ж ес
т оких ф ант аст а. Н а о ва ј начин он j e у својој п оследњ ој кгыгзи
о С ловеним а и пољско, м акаронизирајуће је ва н ђ ељ е с припрос-
т им украјинским т ум ачегьем п р ои аси о за прастари словачки
превод са ћириличним словима, па га оваквог д а о одш т ам -
иати. а сада се и сам см еје н а д овим м лади м ( из 15. века)
м акаронизирајућим кодексом након игога ш то сам га озби.ъно
криигиковао. Ви знат е д а огги у Лавову на исти начин м егиају
ст арословенски с пољско-украјинским као и Срби са србизмима.
Г осподина д р Стејића х и љ а д у пуш а п о здр а вљ а цео округли
ст о. Јенко, В ладислав, К у р ја к и ja , т е м у ж ели веом а богате
283
пацијент е, а н а јб о љ е j e д а и х лечи д и је т о м . — К о д Ф рушиНа
Ну м о р а т и д а за а л б а н с к у Библију п р е у зм е м В аш д у г. О в о Ну
р а д о уч ин ит и чим са зн а м ко ли ко о в а ј и зноси и к о м е т р е б а д а
Ja плат им . Р а н к е у и т д. м о гу сва к а ко и сп оруч и т и В а ш е от вари
и й о зд р а в е , но д а j e ово са м о сл а б а н а д о к н а д а и cy p o ia ü i з а В аш е
писм о, т о и сам и зн а т е. П р е п о р у ч и т е м е д и п л о м а и ш Д а в и
д а виНу и пиш ит е т а к о ђ е В аш ем
О дм а
Р S. СудеН и по о н о м е ш т о пиш е „Allgemeine Zeitung“ ,

к а к о се в р ем е п ри бли ж ава с т а р о м В л а [х ]у , В и би сш е м о р а л и
и м ат и п ун е р у к е п о сла ? П р о у ч и т е Р а н к е а , сш р. 2 —3. Та-
кођ е В ам ш а.ьем јо ш н ет т о о словенском м о р е ја ( м о р а ) [?].
Г д е с е н а л а зи планина Р и л а на Б а л к а н у, по Ш аф ари ку, на
к о ју Т урц и јо ш н и су крочи ли ! Пун рукопис.
[На полеђшш;]
Г о с п о д и н у В а с и л и ју В а с и л и је в и ћ у
др Караџићу
Земун
176.
ВУК КАРАЏИЋ — АНИ КАРАЦИЋ
Kragujevvatz den 14, July 1830.
Theuerste Gattin
Deinen Brief von 8. dieses Monaths habe ich gestern erhal
ten. Mir ist sehr leid, was du mir schreibst, dass du so schwäch
lich bist; aber ich hoffe, das wird sich alles bessern; du sollst
nur schauen, wie möglich, dich über nichts zu ärgern, und zweytes
niem dich jetzt in Acht von vielen, besonders u n zeitigen , Obstessen,
auch von Fische und andere dergleichen Speisen.
Es ist alles gut, was du bezahlt und eingekauft hast. Du
weisst, dass ich gegen das, was n o th w en d ig ist, nie eine Einwen
dung gemacht habe.
Mich freuet’s sehr, dass du den Sawa so lobst, und ich wünsche
dass das dauern sollte. Der Lela werde ich Goldgestickte Schuhe
entweder bringen, oder m it ihr in Belgrad kaufen.
Dem Herrn v. Ballaitzky werde ich andersmahl antworten,
da der Fürst jetzt nicht hier ist.
284
Theuerste Gattin! in 12 Tage komt dein Nahmenstag. Ich
wünsche dir, dass du ihn noch viele Jahre in Gesundheit und
Zufriedenheit erlebst, aber dass ihn nicht allein, wie dieses und
voriges Jahr feuerst, sondern mit mir zusamen!
Was mich betrifft, dem Gott sey Dank, ich bin ziemlich
gesund.
Küsse mir vielmahl alle unsere lieben Kinder Grüsse auch
alle Freunde und Bekante, die nach mich fragen. Dein getreuer
Gatte
Wuk
P.S. Wen du mir köntest durch den Herrn Wassiliewitsch

schicken 5. Exemplare von Taschenbücher, aber von jedem Jahr
(1826, 1827, 1828 und 1829) zu 5 Bücher, auch brauchete ich
3 bis 5 Exemplare von der Biographie (Lebensbeschreibung des
General Emanuel.) Wenn du köntest die Bücher nur zum Wassilie
witsch schicken, er würde sie einpaken und expedieren.
An die wohlgeborene Frau
A n n a K a r a d s c h its e h
abzugeben im Hause
des seel. P o p K o s t a
in S e m l i n
[Превод:]
К р т ујева ц , 14. ју л а 1830.
Н а јд р а ж а с у пру io,
Ј у ч е сам примио т воје йисмо о д 8. o eo i м есеца. В еом а
м и j e ж а о ш то м и пишет д а се ло т е осећаш , али се мадам да
he се све поправит и. Г л е д а ј сам о, ук о л и к о j e Moiyhe, д а се ми
збоГ чела не љ ут иш и нарочит о са д а обрат и п а ж њ у на незрело
воће, ры бу и на g p y ia слична је л а .
С ве j e д о б р о ш то си купи ла и исйлат ила. Знаш д а j a никад
нисам прт оварао за оно ш то j e неопходно.
М и ло м и j e ш то т ако хвалиш С а ву и ж ел ео бих д а т ако
и пот раје. Л ели ћ у донет и ципеле везен е злат ним концем, или
ћ у и х са њом купит и у БеоГраду.
Г о сп о д и н у Б алаи т ском ogioeopu h y д р у т пут зат о што
К н ез са д а није овде.
Н а јд р а ж а cyü p yio ! К р о з 12 дан а биће т во ј имендан. Ж елим
Ши д а Га дож ивш и још много Година зд р а ва и задово.ъна. али
285
д а la н е славш и са м а , к а о о в е и и рош ле io ди н е, већ за је д н о ca
мном !
Ш т о се м ен е ш ине, х в а л а Бо1у, прилично са м зд р а в .
П о /ь уб и м и п ун о й ут а с в у н а ш у д р а гу д е ц у . П о з д р а в и и
све п ри јат ељ е и познан ике, к о ји п и т а ју за м ен е.
T e o j верн и су п р у г
Б ук
Р S. К а д би м о гла д а м и п ош аљ еш по Господину В аси ли -

је в и ћ у 5 п рим ерака за б а вн и к а , али о д св а к е године (1 8 2 6 , 1827,
1828, 1 8 2 9 ) по пет к њ т а . Т а к о ђ е м и j e п от ребн о и 3 д о 5 при
м е р а к а Б и ограф и је (ж и во т о п и с Генерала Е м а н у е л а ) К а д би
и х сам о моГла д о т ур и т и д о В асилијевића! О н би и х у п а к о в а а
и м ен и послао
Б л т о р о д н о ј Г о с п о ђ и
Ани Карарић
п р е д а т и .у к у ћ и
п о к о јн о г п о п -К о с ш е
Земун
177.
Пожаревац, 20. јули 1830.
Пожаревацъ 8: Юл1я 1830.
Примю самъ любезно писмо ваше одъ 3. с. и щнявю самъ
содржаше н!»гово Господару Господарь за све препоруке
ваше рече ми да вамъ умЬсто одговора пошлЬмъ писмо Пей-
чићево и Прерадовићево. Прерадовићу е писато и обећавано
све што гоГуь оће —- алъ нешће да дође: а Пеичийъ е полагао
кондище какве ни султану у Сдрени Русси нису Нећемо дакле
да намъ препоручуете никога: ко оће да дође, негъ дође
самъ, пакъ како му буде.
Исаиловићу е послато на Аџића у Новый Садъ 200 П
сребра, може быти да ioin Hie имао аберъ кадь вамъеписао.
а я самъ Исайловийу юштъ онда 1шсао да му се шилю паре.
286
Я самъ у млогомъ послу, као и обично, а лоше располо-
женъ као и обично. Будите ми здрави, и воспоздравите дру
жину вашу од мене,
Васъ почитуюйегъ друга и пр1ятеля
Алексе.
АСАНУ, 3964.
В у к о в а V , 610.
178.
20. Юл1'я 1830.

Любезный Пр!ятелю!
Мило ми е писмо Ваше одъ 12. Юн1я, но н!е ми най
мите, што сте ради, да и я поцвинглеришемъ на законима.
Мени е овде за ово време толико цвинглерисаня, и повольна
и неповольна, было, да самъ се, вЪруйте ми вейъ уморю, и
да садъ више, него икадъ досадъ, за одморомъ жеднимъ. Съ
едне стране непрестанно мишленЬ, како ћу д1>ло, вручено ми,
на ползу Господара и народа оправляти, съ друге, како ћу
и Господару и Посланику по вольи ићи, а съ треће непре
станно писанЪ часъ Господару часъ Посланику а часъ депу-
татима, съ четврте пакъ свакш данъ трчкаранЪ у ФенЬръ, а
сваке неделЬ по 2—3 пута, къ Посланику, веће су ме тако
изнурила, да едва чекамъ, да се дЬла сврше, пакъ да се мо-
лимъ за оставку; нек’ и друпй послужи, колико самъ я по-
служю, пакъ ће доста быти. А Вы оћете 1оште, да и я око
закона поцвинглеришемъ, неможе се, вЬруйте, више; а т е ни
право, да се и я не одморимъ.
Съ Вишеградомъ смо сада добро; поправили смо найпре-
чимъ начиномь Райкову карту; избрисалисмо Вишеградъ, гди
е досадъ стояо, пакъ га турили на мЪсто, гди сте га вы у
цедульицы Вашой поставили.
Друштво Ваше, молимъ, поздравите любезно одъ мое
стране; Сломи кажите, да самъ на овой врућини вейъ до
тога дошао, те морао начинити чакшире, истина не одъ ша-
малаџе, као што ми е онъ во время оно совЬтовао, нег’ одъ
шалЧе, не шарене, вейъ црне, и садецрне.
287
Б. Рикману изруч'ю самъ Вашь поздравь, онъ се Васъ и
имена Вашегъ врло добро о пом инt , и наручю ми, кадъ Вамъ
успишемъ, да Васъ такође одъ нЬга поздравимъ. — Исто тако
и Баћа мой и депутати ФенГрски сви васъ братски поздрав
ляю, као и я
Вашь искренн.
Давидовић.
П. ГТ. Мал’ не заборави! Ако Богъ да, те се дЪла наша

скоро сврше, и я пођемв кући, не знамъ, оћул’ моћи безъ —•
Амиџина пасоша проћи; кадъ ни Ћетко изъ Влашке, ни ви
изъ Cep6ie немогосте безъ нГгова подписа и описанш ни кро-
читисе, неће ни мени РибопЪровъ пасошъ быти доволянъ. По
здравите Амиџу любезно, я му се ирепоручуемъ у любовъ.
Ако Богъ да, те се сврше дГла, срећно; донећу Вамъ свакомъ
по еданъ илалъ, ако ли пре свршетка морадо вратитисе,
Бога ми ни илала, у мене и Германа знате пара да неима,
а слабо ће быти и у Васъ и у Амиде, само у Ћетка што има,
немоту Вамъ што скуплю одъ илала ни понети, колико Васъ
другова и прштеля имамъ.
Гну Б у к у С т е ф . К а р а џ и ћ у ,
доктору фюгософЧе и више учены друштва члену
АСАНУ, 2037
Б у к о в а I I , 90—91
179
ПАВЛЕ АРСЕНИЈЕВИЋ ЕМАНУЕЛ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 8. август 1830,
У Бечу 8го Авгус 830.

Любезнш другъ!
Вукъ Стефановичъ!
Брать мои пишетъ ко мнЬ, чтобы онъ на всякъ способъ
желалъ съ толь почитаемим мужемъ, какъ Сто Слятелство сро-
дится, й что ежели его желан!е на то будетъ, что онъ своего
племяника Лазаря, который Ротмистромъ въ Малоросшскомь
Кирасирскомъ Полку, и наскоро Мајоромв будетъ на то прй-
шлеть къ н1:>му, онъ молодой прекрасной человфкъ, что по-
288
добныхъ тЬжало наитй, поведеюя отмйннаго, и вотбы союзъ й
Князу готовь ежелибы онъ хотЬлъ. Я непроиускаю Вась уве
домить, чтобы ежели Вы заблаго найдете отомъ €го С \я -
телство известили. Простите что такъ скоро шсалъ душа моя
удручена я Дочь любезную потерялъ.
въ Вt u t 8го п. р. Авгус 830. Вашъ искреный Друг
Павелъ Емануелъ
Ротмютръ
Р S. Но Сжели паче чаяшя Gro Оятелство уже другой

предмЪтъ им1>тъ, то не нужно ему отомъ и говорйтъ, сло-
вомъ вы знаете что дЪлатъ будетъ.
A Monsieur
Monsieur Vuk Stephanovics Karadzics
ä B e lg r a d , S e m iin
mit Briefen des Herrn Sotyr.
[Жиг:] Wien АСАНУ, 4042.
Б у к о в а п р о п и с к аV , 697—698.
[Превод:]
Љ у б а зн и пријат ељ у,
В уч е К араџ ић у,
М о ј брат м и пиш е д а бы се на сваки начин ж ел ео ородииш
са т ако уы е д н и м ч овеком као ш т о j e Њ еЈова свет лост . И ако
он т о ж ел и, м огао би поелат и к њ е м у c e o i р о ђ а к а Л а за р а ,
коњичкоГ капет ана у м а л о р ус к о м коњ и чком п уку, који he
ус к о р о добиты чин м а јора. To j e ди ва н м л ади ћ одлично! пона-
ш ања, Шешко j e наћи м у р а в н а , и ет о за кн еза д о б р е прилике
сам о ако т о он xoh e. Ж ели м В а с обавест ит и д а т о м о ж ет е
саопш т ит и Њ еЈовој свет лост и , ако нађет е д а j e пот ребно.
О прост ит е м и ш то сам у ж ур б и писав, Шешко м и j e на душ и ,
изГубио сам д р а гу кћер.
У Б еч у, 8. август а 1830. Ваш искрени п ријат ељ

П а вл е Е м а н уел ,
когыгчки капет ан
Р S. Н о ако м и м о очекивагъа ВЬеюва свет ло ст већ им а

у ви д у неког g p yio i, о т о м е м у и не т реба ю вори т и; Ј едн ом
р еч ју, Ви зн ат е шиш т р еб а чинити.
Г о с п о д и н у Б у к у С т е ф а н о в и ћ у
К а р а џ и ћ у
у Београд, Земун
с а п и с м и м а Г о с п о д и н а С о ш и р а .
180.
ПАВЛЕ АРСЕНИЈЕВИЋ ЕМАНУЕЛ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 9. август 1830.
Вукъ Стефановичъ!
Я получа nicMO одъ брата моево, непропускаю Вась из
вестить, что онъ имГлъ сею весною съ 29го Генваря, по 7е
число Февраля, противъ Народа зовомаго Сапсугй, живущаго
на КавказГ, гдЬ ему и лошадь убыта была въ сражений, но Слава
Богу онъ живъ остался, какъ изъ стиховъ которыхъ я вамъ
присилаю самй можете увидать, видно что ево всЬ подвине
т е очинь любятъ, я немогъ одъ слезь ихъ долго чйтать.
Вамъ Bei зд-Ьшше усерднЪйше кланяются, особенно же
зять Т1рка, Мима, Тазй, й сестра моя Слисавета, а тоже и
©еодоръ й Мар1я ТЈрка. Яже Вась мюленно обнимая есмъ
съ особеннимъ Почиташемъ й преданност1ю
___ Вашъ покорнЪишш Слуга
въ ВЬнй 28го Юл1я 830. г Павелъ Емануелъ
[У прилогу песма Николаја Нефедијева:]
Саисугь1 въ jitcax2 своих дремучихъ

НабЪгъ на Русскихъ замйшлялъ,
Но ты Bet козни3 злобы зналъ
И грянулъ4 вдругъ, какъ громъ из тучи.5
И вотъ на берегахъ Кубани6
Зажглись огни крвавои бранй,
И буйной волностй сыны
Тобой въ прахъ низложени.
ОтчизнЬ жертвуя собою
Ты путь къ Ауламъ7 открывалъ,
Стремился всюду первый къ бою,
И бистрый Конь твои жертвой палъ.
290
Но мы внималй съ умилешемъ
Что въ СГчЬ8 жаркой, роковой9,
Защ итнйкъ данный ПровидГшемъ
Х ранитель Ангелъ бы ль съ т о б о й .
1 Народъ живущш въ Кавказу. 2 Шума. 3 све зле замисле.

4 нагрезнутй 5 Црнъ облакъ. 6 РЬка Кубань. 7 жилища
народа. 8 гдисе сТку, б!ю. 9 одъ Судбине.
Напрасно1 диких скалъ громады

Хотятъ враговъ Покоя скрыть,
Стобои для Русскихъ нГтъ преграды
И выше облаковъ парить2
Давно ли Елборусъ двуглавый
(.Куда никто недостыгалъ:)
Давно ли ЗрГль любимцевъ Славы
И слГдъ ихъ на себ Ь узналъ.
Ты первый побЬдилъ Природу;
какъ Исполинъ вездЬ Шагалъ3
Быль Лвомъ, Орломъ под4 часъ леталъ,
И словомъ, Шелъ сквозь огнь и воду
Ты Стражъ Твердинъ5 Кавказа верный;
Опора6 твердая Царя;
Въ кругу Д-Ьтей ОтГцъ примерный
И Церквы сынъ у Алтаря.
1 Залудъ Дивш Стена Громиле.

2 Лететй, дизати се.
3 Корачати, 4 а често каш ораш. 5 градови. 6подпоръ.
Его Высокопревосходителству Господину Генералу отъ
Кавалерш Началнику Кавказской Области
и Кавалеру
Георпю Арсеньевичу
Емануелю,
въ день Ангела 23. АпрЬла 1830. г
Съ чувствомъ глубочайшаго высокопочиташя
УсерднГйше Приношеше
Я С. Ово Вамь любезный Другъ зато шилТемъ, да ви

дите у коликога нЬгови подчиненй любе. Можете ако за
добро наћете й Его Оятелству прочитатй. За мене я се ра-
дуемь дае осташ живъ.
Николая Нефедјева.
19« 291
An Den Herrn Herrn
Vuk Stephanovics Karacsics
zu S e m l i n .
beym H errn Sotyr abzugeben.
[Жигови:] Wien, Sigillum sanitatis АСАНУ, 4041
Б у к о в а V , 697
[Превод:]
М илост ивы Господине
В у ч е С т еф а н о ви ћ у,
П о ш т о с а м д о б и о писм о о д б р а т а мојеГа, не моГу а д а
В а с не и звест и м д а j e он овог п ролећ а, о д 2 9 ја н у а р а д о 7
ф е б р уа р а водн о б о р б у п рот и в н а р о д а зв а н о i C aü cyiu , који
ж и ви н а К а в к а з у , Где м у j e у б о ју и ко/ь уб и је н , али х в а л а БоГу
ост ао j e ж и в , ка о ш т о и са м и м о ж е т е видет и из п есм е к о ју
В а м и ш љ ем . О чт ледн о д а Га с вы п от чињ ени в е о м а вол е, j a j e
g y io о д с у з а н и сам м о т о чит ат и.
Н ајсрдачн и је В а с п о зд р а в љ а м , к а о и с вы о вдаи аъи , а н а р о
чит о зе т Т ирка, М и м а Т а зи и сест р а м о ја Ј ел и савеи ш , гпакође
Т е о д о р и М а р и ја Т ирка. J a В а с п а к у м ы слим а Грлим са особитшм
у в а ж а в а њ е м и оданош ћу.
У Б е ч у 28. ј у л а 1830. Ваш покорны слуГа
П а в л е Е м а н у ел
[У прилогу песма Николаја Нефедијева:]
C aü cyiu у п р а ш у м а м а сво ји м
нап ад с у славили п ро т и в Р у с а ,
А л т и си с ее зл о мысли зн а о
и Гр у н у о о дједн о м , к ’о гр о м и з о блака,
И ев о н а о б а л а м а К у б а н а
К р ва во Г б о ја ж а р j e п лан уо,
и н епокорне си н о ве сл о б о д е
у п р а х си т и п рет ворио.
С еб е ж р т в у ју ћ и от аџбини,
Tu п ут си к а у л и м а от кр и ва о
И у в е к у б о ј п рви иш ао
и хи т р и к о њ т в о / ж р т в о м j e пао.
А л ’ нас j e т о р а зн е ж и л о
Д а на м еГдану о ш т р о м , к обн ом
заш т и т н и к коГ j e П р о в и ђ е њ е д а л о :
А н ђ ео ч у в а р с т юбом j e био.
З а л у д Громаде д и в љ и х ст ен а
х о ћ е д а ск р и ју ep a ia ;
З а Р у с е с т ю бом п р еп р ека н ем а
292
и изнад облака круж и
Д а ли j e давн о Е л б р у с д в о и а в и
(Где нико ною м крочио ни је)
Ј ел ’ давн о и е д а о љ уби м ц е славе
и i b i t x o e спознао iü pai на себи.
Tu си свладао П р и р о ду прей,
к ’о д и в си св у д а корачао,
био си лав, лет ео Гдекад, к'о орао
и ишао ти си к р о з ваш ру, воду.
Верни т врђ ава ка вкаски х чувар,
Ц а р у свом ти си ослонац чврсти,
узорн и от ац у крупу деце
и код олш ара ц р к в е сип.
Р S. О во В ам љ уа зн и п ри јат ељ у за т о ш аљ ем , д а видит е
колико т њеГови потчињени воле. М о ж ет е ако за д о б р о нађет е
и њеГовој Свет лост и прочит ати. За м ен е j a се р а д у је м да
j e осш ао ж ив.
ЊеГовом п р ева сх о д ст ву Г о сп о ди н у Генералу коњ ичком на-
челнику кавкаске области
и ви т езу
Г еорш ју А рсен ијеви ћ у Е м а н уел у
23. априла 1830. Г. на Ђ урђевдан
с н ајдубљ им пош т овањ ем Н и колај Н еф еди јев
[На лолеђини:]
Г о с п о д и н у Б у к у С ш е ф а н о зи ћ у К а р а џ и ћ у
у Земун
д а п р е у з м е о д Г о сп о д и н а С о ш и р а
181
МИЛУТИН РАДОВАНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 11 август 1830.
изъ Београда 30 роли 830.
у Крагуевацъ високоученому
Господину Вуку Караћићу
Високоучени Господине здравствуйте. Сада потребномие
било за Пешту новаца а тревио се Господинъ ЯкшиГгь овде
те самъ узео отъ нега јоно сто форинта сребра штосамъ вама
позаимио прошавшега года вићете се шниме тамо поравнати.
Вашъ доброжелатель
Милутинъ РадовановиЬь
293
Вуку Караћићу
у КрагујевацЂ.
АСАНУ, 4043.
Б у к о в а V , 699.
182.
Kragujewatz den 13. August 830.

Theuerste Gattm!
Ich hätte dir schon lang auf deinen Brief vom 28. July ge
antwortet, aber ich habe von Tag zu Tag gewartet, um dir etwas
gewisser über meine Ankunft zu dir schreiben zu könen; aber,
leider, ich kan dir auch jetzt nichts b estim en . Vor se c h s W ochen
schwerlich werde ich von hier abreisen könen; dan aber hoffe
ich, also mit Ende Monaths September Ich bin imer der Mei
nung, dich mit Kinder auf einige Tage nach Belgrad zu nehmen,
nach dem werden wir zusamen kontomazieren.
Mich freuet es, dass du jetzt ein dienstmagd bekohlen hast,
mit der du ein wenig zufrieden bist, aber trau ihr nicht viel,
denn alle neue Pesen kehren gut. Weil sie brav seyn sollte,
ich möchte sie auch nach Belgrad mit dir komen lassen, dan
könte sie uns in Kontumatz kochen, und in Belgrad möchte ich
ihr gern was kaufen.
Auf die Luisa sollst du gar nicht mehr denken. Gott soll
ihr Glück geben!
Taschenbücher habe ich schon empfangen, mir ist sehr leid,
dass du dich hast so viel geplagt mit Suchen der Bücher vom
General Emanuel.
Doctor Messarowitsch ist vor Pär Tagen hier angekomen, er
will auch seine Frau nach Belgrad komen lassen. Wen du jetzt
einen Arzt brauchen solltest, so sollst du wieder den Doctor
Wolkoni rufen lassen.
Dem H. v Ballaitzky werde ich anders mahl (durch dich)
schreiben, früher habe ich nicht könen, weil der Fürst von hier
abwesend war
Schreibe mir, wan glaubst du, dass der Sawa seine Prüfung
haben wird. Wen eine Gelegenheit wäre, ich wünschte ihn dan
294
gleich zu mir körnen lassen, das heist, wen du mit ihm zufrieden
bist, wen er gute Prüfung macht, und wen du glaubst dass mir
hier folgen wird. Andersmahl werde ich dem H. Johan Kowatsch
darüber schreiben, ob er nicht Zeit hätte, mit dem Sawa und
mit seinem Georg hieher zu komen.
Dem Gott sey Dank, ich bin bis Dato ziemlich gesund, ich
wünsche das nemliche dir samt den Kinder
Küsse mir vielmahl unsere lieben Kinder, grüsse alle Bekanten,
die nach mich fragen, besonders den H. v Tirka wen er noch da
seyn sollte. Ich verb(leibe bis) zum Tode dein getreuer
Gatte Wuk
An
(im Hause des seeligen P o p K o s l a )

in S e m l i n .
Воштанй печат ca натгшсом Sigil. sanitatis semliniensis.
[Жиг:] Tur
АСАНУ, 8532/72.
[Превод:]
К р ш ујева ц , 13 a eiyc iu a 1830.
Н а јд р а ж а cyü p y lo ,
O gioeopu o би х ти већ о да вн о на ш воје ййсмо о д 28. ју л а ,
али сам и з д а н а у д а н чекао како би х ши Moiao написат и неш т о
ст урн и је о м о м е д о л а ск у . Н а ж а л о с т , ни са д а не м о гу ниш т а
одређено д а т и јавим. П р е шест недеља т еш ко д а ћ у моћи
о д а в д е д а о т п ут у је м , а он д а се н а д а м д а х о ћ у , д а к л е кра јем
м есец а сеп т ем бра. И д а љ е мыслим д а т ебе и д е ц у у з м е м на
пеки дан у E eoipag, а д а пот ом за јед н о б у д е м о у ко н т ум а ц у.
М и л о м и j e ш т о с а д имаш д е в о јк у к о јо м си до н ек л е за д о -
вољ н а. С ам о н ем о ј м н о ю д а ј о ј вер у је ш , је р свака нова м ет л а
д о б р о чисти. А к о б у д е д о б р а , м огла би j e п овест и са со б о м у
E eoip ag. T a g a би она м о ы а д а нам к у в а у каран т ин у. Р а д о бих
j o j у E e o ip a g y неш т о куп и о.
Н а Л у јз у н ем о ј выше у о п ш т е д а мислиш . Н е к а j o j Бо1 да
cp e h y l
Забавн ике сам eeh иримио. В еом а м и j e ж а о ш т о си се
т ако н ам учила т раж ећи к њ т е о генералу Е м а н уел у.
Д о к т о р М есаро ви ћ j e ст т ао ова м о пре неколико дан а.
И он ж ел и д а м у ж ен а д о ђ е у E eo ip a g . К а д т и с а д у с т р е б а
лекар, позови оп ет д о к т о р а В олконија.
Г о сп о д и и у Б алаи т ск о м писаћу д р у т п ут ( по т еб и ) Р ан и је
нисам Moiao, j e p j e К н ез био о д с ут а н .
295
П иш и м и к а д м и с л и ш д а he С а ва й олагат и и сп ит . А к о
се у к а ж е прилика, ж е л е о б и х д а о д м а х д о ђ е к м ен и , н а р а вн е,
а к о Ши б у д е т њ и м е за д о в о љ н а , а к о и сп и т д о б р о п о ло ж и и
ако м ислиш д а Не м е о в д е сл уш ат и . Д р у ш п ут Ну п и сат и гос
п о д и н у Ј о в а н у К о в а ч у о т о м е х о ћ е ли и м ат и в р ем ен а д а са
С а в о м и своји м Ђ о р ђ ем д о ђ е о ва м о .
J a са м , х в а л а Б о гу , д о данаш гьег д а н а прилично з д р а в . Т о
и ст о ж ел и м и игеби и дец и .
П о .ъ у б и м и н а ш у д р а г у д е ц у йуно п уш а и п о зд р а в и све
позн ан ике к оји п и т а ју з а м е н е , нароч и т о Господина Т и р к у
ако j e јо ш игам о. Д о см р т и о с т а је м т в о ј верн и су п р у г
Б ук
Б л а г о р о д н о ] Анн Караџић
Г о с п о ђ и
( у к у ћ и п о к о јн о г поп-Косте)
Земун
183.
АНА КАРА1ДИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 18. август 1830.
Deurerster Gatte,
Vor einigen Dagen habe ich dir geschriben, es freut mich das
du gesund biest, das ist noch mein einßiger Trost auf dieser erde
wan Sawa seine Brifunk ist das kan ich dir nicht so gewies
bestimen ich glaube bies halbenden September Du wirst mir eine
gefehlichkeit machen wan du den Sawa zu dir nihmst, er wirt
dir schon folgen und schreibe mir ob er solte seine Vüölin mit
nehmen, meine meinunk ist wan es vüele umstende machen solte,
oder mit vüeler Schwirihkeiten verbunden ist so wolten wir lieber
entberen nach Beligrat zu gehen gelt habe ich nicht mer vüel so
lanke habe ich nicht genuch bies ende September Frage mich aber
nicht zu was habe ich so vüel gebraucht sondern wan du mei
nen Worten nicht glaubest so erkundige dich beser bey andere
Menschen wie ales Teuer ist in Semlin und da kan man nicht
bekomen was man Winscht oder wiel, es werden schon lanke
bet stunden gehalten in Deischen und Hinsehen kürchen um einen
gedeuenden Regen mir ist um nichts leit als um die Lieben
künder wan sie sich ale um mich versamelen und fragen mich Liebe
Mutter wan komt der Liebe Vatter und vürt uns wieder nach
Wien das du wieder so gesund wirst und lustig wie in Wien, das
mus ich mit einen Seifzer beantworten, Ich weis es nicht Liebe
296
künder, aber Gott weis es ich hete dir gerne noch mer geschri-
ben aber ich habe starke Strauchen und katar ich werde mich
miesen zu Bete legen, den Hem v Balaitzky habe ich daweil ein
par zeilen geschriben zur beruigunk
deine Getreue Gattin bies zum Grabe
Semlin ten 18 August 830. Anna
предати се у конзулат
Београдски
у К р т у је в ц у
[Жигови:] Semlin, Netto di fuora e sporco di dentro
geantwortet den 27 August
АСАНУ, 8533/15.
[Превод:]
Н а јд р а ж и с у п р у ж е ,
П и са л а сам Ши п ре н екол и ко д а н а . Р а д у је м се ш т о си
з д р а в . T o j e јо ш м о ја је д и н а у т е х а на о в о м св е т у . Н е м о гу ши
т ачн о р е ћ и к а д а h e биты С ави н и сп и т , мы слим д о п оловин е
се п т ем б р а . Учинићеш м и у с л у г у ако у з м е ш С а в у к себи. О н
ће т е већ сл уш ат и . П иш и м и т р е б а ли д а п он есе с в о ју ви о л и н у
П о м о м м и ш љ е њ у , б о љ е je д а о д у с т а н е м о о д n a w e i п уш а
з а Б ео гр а д а к о j e т о ск о й ч а н о с р а зн и м н еп р и л и к а м а и п от еш -
к о ћ а м а . Н о вц а н е м а м выше м н о ю и н е б у и м а т и д о в о љ н о д о
к р а ја се п т ем б р а . Н о н е п и т а ј м е гд е са м т а к о м н о ю п о т р о
ш ила. А к о не в ер у је ш м е ч и , б о љ е с е р а с п и т а ј к о д д р у г и х л у д и
к а к о j e св е с к уп о у З е м у н у и ч о век н е м о ж е ни д а д о б и је ш т о
x o h e и ш т о ж ел и . B eh се д у ю о д р ж а в а ју м о л и т в е у н ем а ч ки м
и срп ск и м ц р к в а м а д а п а д н е ки ш а.
J a са м , и п о р е д све т , н ајви ш е о н е р а сп о л о ж ен а зб о г др а ге
д е ц е . К а д а с е сви о к о м е н е с к у п е и к а д а м е у п и т а ју „ Д р а га
м а јк о , к а д а h e д о ћ и наш д р а ги о т ац д а н а с о п ет в о д и у Б е ч ,
д а о п ет б у д е ш з д р а в а и в е с е л а к а о у Б е ч у “ , м о р а м д а им у з д и -
ш ући о д ю в а р а м : „ Н е зн а м , д р а га д е ц о , Бог т о з н а .“
Р а д о б и х т и јо ш ва ш е п и сал а, а л и и м а м ј а к у к и ја в и ц у и
к а т а р , за т о м о р а м д а л е ш е м у к р е в е т . Г о с п о д и н у Б а ла и т -
ск о м са м , м е ђ ут и м , н а п и са л а н еколи ко р е д о в а д а га ум и р и м .
T eo ja д о гроба вер н а су п р у га
З е м у н , 18 а в гус т а 1 8 3 0 . Ана
297
В и с о к о у ч е н о м е г о с п о д и н у
Б у к у С т е ф . К а р а џ и ћ у
п р е д а т и с е у к о н з у л а т б е о гр а д с к и
у К рагујевцу
[Вукова наном ена:]
O g io eo p en o 2 7 август а.
184.
Wien den 20 Aug. 1830

Freund!
Heute hab’ ich das ihnen von H™ Bandtkie zu Geschenke
übermachte französische Gesetzbuch in p o ln isc h e r Übersetzung,
Auflage Warschau 1829 in 32tel, von der Geroldschen Buchhand
lung emballiren und an Hrn Kurti zur weiteren Beförderung über
geben lassen. Möge es Ihnen noch zu rechter Zeit zukomen,
und viel helfen. Sie wenigstens werden das Polnische bald auf
Serbisches zu reduciren verstehen.
Die арфа Шиш. ist jetzt hier, ich habe Ihn aber noch nicht
gesprochen, da ich durch 14 Tage in Baden auf Vakanzen war
Er soll m eh rere W ochen lang hier bleiben wollen.
Ranke ist nun wieder in Venedig. Werden Sie ihm den nicht
se lb s t schreiben? So auch dem Londner, der nun ganz ausgesöhnt
ist mit mir Koppen hat die Frl. Adelung geheuratet, und wird
nun wohl endlich in Piter fixirt werden.
Also was geschieht mit Ih rem Savva? Id est dem leben den ,
den für den heiligen zweifle ich nicht, dass Sie ihn in Sicherheit
bringen werden.
Auf unsere albanesischen Bukovalla’s vergessen Sie nicht. Aus
dem B eo b a ch ter wissen Sie die grossen Geschichten in Paris. Man
kan kaum zu sich komen vor lauter folgenschwangern Begeben
heiten, die nach einander folgen.
Vale, fave & rescribe tandem tuo
Одма
P S. M ilo w u k & Prof. Is*** denken an eine serbische Z. in

Ofen! Was sagen Sie dazu? K o m en S ie hieher, und schreiben
sie hier!?
298
Herrn
Herrn Basilius Wassiiiewitsch
zu güt Abgabe
an Hrn K a r a g i c h .
in S e m l i n
Воштани печат ca двећем у овалу.
[Жиг:] jWien
одговорено 25. Августа.
АСАНУ, 1721.
В у к о в а I , 377—378.
[Превод:]
Беч, 20. август а 1830.
Д ан ае сам д ао д а В ам се у Г ер о л д о во ј књ иж ари за п а кује
ф ранцу ска законик у пољском прев о д у , и зд а њ е Варш ава 1829,
на т ридесет двојини, који В ам j e поклонио Господин Бант ке,
и д а се преда Господину К ур т а на д а љ у от п рем у. Н ека В ам
правовремено стихне и много помогне. Ви ћет е бар знати
уск о р о д а пољ ски је зи к сведет е на српски.
Х арф а ш иш ат овачка j e са д а овде, ала јо ш лисам с њим
говорив, п о и т о сам 14 дан а био у Б аден у, на о дсуст ву. Н аводно,
ост аје о в д е неколико недеља.
Ранке се са д а попово налази у Венецији. lie h e n /е ли м у
сами йисати ? Такође и Л он дон ц у који се сада йот пуно изми-
рио са м ном . К епен се ож енио Госпођицом А д ел у т и биће сада
ва љ д а коиачно за ст ално у П етроГраду.
А ш та he бит а са Вашим С авом ? Мыслим на оиог живог,
je p ш т о се тиче светог Саве, не сум њ а м д а heilie la склонити
на ст урн о м ест о.
Н е заборавит е наш е албанске буковале. И з „Beobach
tern“ зн ат е за велике доГађаје у П ари зу. Човек не м о ж е доћи
к себи о д golaljaja, све брем енит их последицама, који следе
је д а н gp yio i.
Зд раво, д а си наклоњ ен и отпиши коначно, T eo j
О дм а
Р S. Миловук и йроф есор И саиловић мисле о неким ерп-

ским новинама у Б уди м у! Ш та Ви на т о каж ет е? Дођите Ви
овамо, и пишите их овде!?
299
Г о с п о д и н
го с п о д и н В а с и л и је В а с и л и је в и ћ
д о б р о т о й п р е д а т и
го с п о д и н у Караџићу
Земун
185.
ВУК КАРАЦИЋ АНИ КАРАЏИЋ
Kragujewatz den 27 August 1830.
Theuerste Gattin!
Beyde deine Briefe, von 15. und 18. dieses Monaths habe ich
erhalten. Mir ist sehr leid, dass du so schwächlich bist; aber ich
hoffe, Gott wird alles besser geben. Du sollst dich nicht krän
ken und die Sache noch schlechter vorstellen, als sie ist. Was mich
betrifft, dem Gott sey Dank bin ich ziemlich gesund bis Dato,
und kann seyn, dass ich noch in Pär Wochen nach Semlin körnen
werde. Auf diese Art könte ich den Sawa zu sich nicht nehmen.
Im Falle, dass ich mich länger hier aufhalten sollte, werde ich
dir darüber schreiben, so bald das wissen kan. Vorgestern habe
ich dir über Belgrad zehn kaiserlichen Dukaten geschickt, schreibe
mir, so bald du dieselben empfangen hast. Den hier beyge-
schlossenen Brief an den Herrn Ballaitsky schicke auf die Post.
Der Rosa wünsche ich zu ihrem Nahmenstage alles gutes; mir
ist sehr leid, dass jetzt nicht bey euch bin, damit ich sie in einem
Fiaker ausführen könte; aber das werden wir schauen später nach
zutragen, der Wassilia sage, das ich bald nach Hause körnen
werde, und ich werde sie in die Weinlese fahren, die Minna,
samt allen übrigen, küsse mir vielmahl, sie wird mich schon
wieder keilen lernen.
Ich verbleibe bis zum Grabe dein getreuer
Gatte Wuk
An
(im Hause des seeligen P o p K o s td )
in S e m lin .
[Жиг:] Tur
АСАНУ, 8532/73.
[П р е в о д :]
К рш ујевац, 2 7 август а 1830.
Н ајдраж а cyü p yio ,
П рим ио сам оба uteoja т е м а о д 15. и 18. oeoi м есеца.
В еом а м и j e ж ао ш то си т ако болеш љ ива, али се на д а м да
he Б ог дат и с ее најбољ е. Н е м о ј се је д и т и и пред cut ављапш
ст вар ю ром нею ш т о је с т е .
Ш то се м ен е тиче, j a сам , хва ла БоГу, за сада прилично
зд р а в и м о ж е бити д а ћ у кр о з неколико н едељ а доћи у Зем ун.
У т ом сл уч а ју не бих м от о С а ву узе т и к себи. А ко се овде
б уд ем м орао задрж ат и нешто д у ж е , о д м а х Ну ти писати,
чим т о б у д е м знао.
П р ек јуч е сам ши послао преко Б еограда десет царских
дукат а. К а д их б уд ет примила, ја в и м и, и т о одм а х . О во при
лож ено писмо, за Господина БалаитскоГ, п редај на пош т у!
Р о зи ж елим све н ајбољ е за њ ен имендан. М ени j e веом а
ж ао ш то сад а нисам с вам а и ш то j e не м огу извест и у ш ет њ у
ф ијакером . Н о Гледаћемо д а то касније надокнадим о.
Василији рец и д а ћу се ус к о р о ерат иш и кући и д а Ну j e
водит и у б ерб у Грожђа. М и н у и све ост але п ољ уби пуно пут а.
Она Не м е в eh препознат и.
Д о гроба ост ајем т вој верни c y u p y i
Вук
Б л а го р о д н о ј Г о сп о ђ и Ани Караџић
( у к у ћ и п о к о јн о Г п о п -К о с т ё )
Земун
186.
Крагујевац, 6. септембар 1830.
У Крагујевцу на Велику госпођу 830.

Дужан сам Вам одговор на два посљ едњ а писма Ваша
(од 25. Јунија и од 6. Јулија). Ништа друго не знам, чим би
Вам се правдати могао, него, да сам био у Студеници, и да
сам Вам на овом путу, у Карановцу, написао десет Арна
утски пјесама.
Студеница je сад готово са сейм п уст а ; него каж у, да je
у Калинићу, код св. Краља онај рукопис св. Саве. Ако се
301
и како узможе, гледаћу, да га потражим и видим. На путу
моме у Студеницу, осим ови 10 Арнаутски пјесама, највише
сам добио, што сам виђео, како су карте од Србије неправе.
Пјесме би Вам ове послао сад, али немам кад да ји пре-
пишем, а ово, што сам ja, не само слушајући, него и Пећа-
нину у у с т а м ед а ју ћ и писао, не смијем да пошљем, да се
несрећом неби изгубило. Најдужа je од њи 30, а најкраћа
4 стиха. И овај ми je Пећанин казивао, да Арнаути немају
дугачки пјесама као што су наше јуначке. О Б у к о в а л и , за
кога сам могао разабрати да je био некакав капетан или арам-
баша негђе око Јањине, до сада нијесам могао добити ниједне
пјесме, него ћу се старати ако буде могуће.
Примили смо кодексе и фала Вам на свему
Колико сам дознати могао, Бугари а ч и т а ју као и ми,
т ј. право а (ja) н. п. полз/ат, зс м љ а т а , cjeg ja , да возбуд ја т
и т д.
Манастир je Р и лски (св. Јована Р и л скош ) у Маћедонији
у наији Самоковској, и чујем за цијело, да Турци из њега
готово не и зб и ва ју; но јели кад арат; и јели п ун рукописа,
то не знам. Може бити да Шаффарика варају којекаке ћифте.
Ово дана дошао нам je овђе Вуић, и у једном за с је д а -
н и ју читао ми je оно, што je ћео да штампа у старцу Вуји.
Стејић je у Ваљеву Гледаћу, да се наканим, да му пишем,
па ћу га поздравити од свију вас.
Ово сам писмо ja почео писати прије 10 дана, па га не
мого довршити! Ономадне сам примио писмо Ваше од 20. Ав
густа. Фала Бандтку на књигама. Мило ми je, што се Кеп-
пен т а к о оженио. Ако би сте му писали, поздравите и од мене,
молим Вас, и њега и таста му Ja се надам, најдаље до
десетак дана поћи одавде у Земун, па ћу оданде и Ранку
писати. За Саву ништа не знам, шта ћу чинити. Може
бити, да ћу га најпослије морати оставити још једну годину,
да слуша I латинску школу код З е м у н с к о т професора! Боље
ће и то бити, него да трче с ђецом безпослен. За сад бу
дите задовољни; баш се више не може.
Вук
П. П. Ако ово писмо затече ту Г Мушицкога, поздра

вите га од мене, ако се (можебити) и срди на мене. Еда ми
je још што пјесама скупио? —•
довршено 25. Августа 830.
302
Sr Hochwohlgeboren
in W i e n .
[Жигови:] Semlin Wien Sigill. sanitatis semliniensis,
14. Sep.
АСАНУ, 1722.
В у к о в а I , 378—379
187
JEPHEJ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЂУ
Беч, 18. септембар 1830.
Wien den 18 Sept. 1830
Freund!
Vielen Dank für Ihr letztes vom 25ten Aug. (по нашим?) und
für die angekündigten albanica, und bin auf Ihr nächstes Schrei
ben sehr begierig. Der Talvi Schicksal im D am pfschiffe auf
dem Ocean samt Man verunglückt werden Sie aus dem Beob
achter wissen! Noch will ich es nicht recht glauben.
Aber was ich Ihnen heute sagen will & muss, ist, dass se it
gestern Otto v Pirch’s Reise nach Serbien, 2. Bände, f. 4 / 2 Cm.
hier angekomen ist. Viel_ von Ihnen u. andern die Rede darin,
ziem lich gescheut. Ich Hess durch Gerold ein Exemplar an Curti
für sie anbieten aber die Antwort war, sie hätten O rdre nichts
zu nehmen, was Geld kostet!
Wollen Sie künftighin was haben, was Sie g ew iss interessirt
wie z, B. diese Reise, so könten Sie ja dem Curti Ordre geben,
alles, was ihnen von m ir zukomt, zu honoriren. So, wie ein Zi
geuner abgewiesen zu werden, macht keine Lust, weiter zu in-
comodiren.
Von dieser Reise des Pirch, könnte einer 12 Exemplare, auch
24, nach Semlin komen lassen. Auch Basilius Wassil. Ihr Freund
wird darin redend eingeführt. Ich habe aber erst x/4 gelesen.
An demselben Tage, wie Ihr Schreiben, erhielt ich auch eines
von Ranke von Venedig. Dieser Zufall freute mich sehr
Warum wollen Sie den Sawa nicht nach N eu sa tz schicken?
A propos, ich habe dem Svetich durch Illaff. eine Menge G ro b h ei
ten sagen lassen, er will sich vertheidigen. vedremo. Pirch’s Buch
wird seinem N eid frisches Futter geben. Er will Thre Gramatik
recensiren. Vale & fave festinanti
tu о
К
303
Herrn
zu gut. Abgabe
an Hrn v. Karagich.
in S e m l i n .
Воштани печат ca цвећем у овалу.
[Жиг:] Wien
АСАНУ, 1723.
Б у к о в а I , 379—-380.
[Превод:] _ __
Б еч , 18. сеи ш ем бра 1830.
П р и ја т е љ у,
В елика х ва л а на В аш ем п о сл едњ ем п и см у о д 29. август а
(п о н а ш ем ? ) it за најављену албани ку, и в е о м а ж е љ н о о ч екујем
В аш е сл едећ е писм о. О Т алф и н ој судби ни : на пароброду, на
океан у прет рп ела j e н есрећу, за јед н о с м у ж е м свакако зн аш е
из , .B eo b a c h tern “ ! Н и како јо ш д а у ово п о верујем .
А ли оно ш т о В а м да н а с ж ел и м и м о р а м р ећ и је с т е д а j e
јуче овам о ст ш ло Путовање по Србнји О ш а ф он П и р х а , 2
т ом а, з а чет ири и по f. С М У њ е м у j e м н о ю Говора о В а м а
и друГима, прилично пам ет но. П р ек о Г е р о л д а са м д а о налог
д а се К у р т и ју й онуди прим ерок за В ас: али o g w e o p j e био д а
с у добили налог д а н е у з м у ниш т а ш т о ст а је новаца!
У колико у б у д у ћ е ж ел и т е д а д о б и јет е н ет т о ш т о В а с
свакако заним а, као на пример ово Путовагье, могли бисш е
К у р т и ју да т и налог д а исплат и све оно ш шо В ам д о л а зи од
мене. А ко j e човек одби јен као Циганин, не м или м у се д а и д а /ье
узн ем и рава.
О д o eo i Путовања П ирховоГ м о г л о би се 12 ирим ерака,
па и 24, послат и за З ем ун . И В асилије Василијевић, Ваш при-
ја т е љ , у в о д и се т а м о како Говори. А ли прочит ао сам ш ек чеш-
вригину.
Ис т о г дан а к о д а и В аш е писмо примио сам писмо о д Р ан кеа
из Венеције. О в о ј сл учајност и вео м а сам се p a g o e a o .
Зашиго не ж ел и т е С а в у д а пош аљегпе з а Нови Сад? А
propos, и сп оруч и в са м С вет и ћ у преко Ш аф арика мнош ш во
грубости. Он x o h e д а се брани. Vedremo. П и р х о ва кгът а he
ibeioeoj зависти да т и с ве ж у хр а н у. О н x o h e д а напш ие рец ен -
зи ју на В аш у грам ат и ку.
Зд р а во и д а си ми наклогъен, ж урећ и T e o j
Коииш ар
304
д о б р о т о й п р е д а т и
Земун
188.
Земунски контумац, 22. септембар 1830.
У Контумацу Земунскоме 10/22. Септ 830.

Данае je трећи дан како сам у Контумацу Кад изиђем
у варош, послаћу Вам оне Арнаутске пјесме, и три писане
Србуље: 1) октоих I гласа, на артији in folio, са свим читав,
али не пише ђе je и кад je писан; 2. Јеванђелије на пергаменту,
али нема ни почетка ни евршетка, а и оно што je, готово
je све труло и окрезато; 3) чист к ом ад октоиха на пергаменту;
али управо није С рб у љ а , јер има с љ , и л (јус) и мјесто у ,
и мјесто /о, и мјесто я , а ђешто и мјесто ь (у сриједи).
Ja у данашњи дан мислим изићи из Контумаца, али ћу
морати скоро (најдаље до мјесец дана) опет натраг ићи. Са
Савом ништа не знам шта ћу чинити. Најпослије мораћу га
оставили још једну годину да иде у ЕЬемачку школу Пи
шите ми одм а молим Вас.
Вук
Кад изиђем у варош, писаћу Вам више.
vertatur 1
П. П. Јутрос (у четвртак) био сам ово писмо предао да

се кади и у варош преда, а по том одмах примио сам Ваше
од 18. о. м., за које Вам врло благодарим. За Талфј и ja се
надам, да не ће бити истина. Фрушић je мени дужан 5 f.
СМ., а Ви сте ми писали, да ћете ми зањ платити; зато би
Вас молио, да ми одм а купите један егземплар Пирхова
путовања по Србији, па да га предате Тирки, да ми га, ако
друге поуздане прилике прије не деси, по п рвом делижанцу
пошаље у Земун. — С другом приликом Василијевић ће
узети десетак екземплара. — Други пут о осталоме; јер сад
човек чека писмо, да се наново кади.
Вук
Sr Hochwohlgeboren
H errn В. v. K o p i t a r ,
in Wien
28 Sep. АСАНУ, 1724.
В у к о в а п р е и и с т1 , 380—381.
1 Окрени, преврни.
189.
Нови Сад, 26. септембар 1830.
Neusatz d. 26 Sept. 1830.
Mit wahrem Vergnügen las ich Ihre Zeilen aus der Contumaz
an mich. Ich erwarte die Schriften durch sichere Gelegenheit falls
Sie nach Neusatz nicht kämen. Jammerschade, dass die zwei Di
plome unecht sind. Ich vermuthete die Unechtheit schon nach
dem Abdrucke bei Vuics.
Ihr Ausflug nach Studenitza war also für unsere Altenthümer
fruchtlos! Wer hätte es gedacht, dass in Studenitza keine Anti
quitäten mehr zu finden. In Zsicsa sollte man die a lten M a le re ie n
copiren, wegen d er a lten serbisch en T rach ten . Es sollen dort Bilder
von Königen und Bojaren auf den Wänden seyn.
Talvi’s schönes Leben ist dahin. Sie fand sammt Gemahl und
der Reisegesellschaft in den Wellen den grässlichsten Tod. Die
Dampfmaschine zersprang.
Dies in grösster Eile. Sollten Sie nach Neusatz kommen, so
werden wir das Übrige mündlich besprechen.
Mit Hochachtung Ihr
aufricht. Freund
P J Schaffarik
[Ha полеђшш:]
Von Neusatz.
Sr. Wohlgeboren
H errn W u k S t e p h a n o v i c s K a r a d z s i c s
Doct. d. Phil. u. Mitgl. mehr,
gel. Gesellschaften
in S e m l i n .
[Жиг:] Petervardein. АСАНУ, 3431.
306
[Превод:]
Н ови С ад, 26. сеп т ем бр а 1830.
В еом а цењени пријат ељ у,

С а истинским за д о во љ ст во м чит ао сам Ваш е р е д о в е
које ст е м и писали и з конт ум аца. О чекујем списе п о уздан ом
приликом, за сл уч а ј д а н е д о л а зи т е у Н ови С ад. О громна j e
ш т ет а шшо су т е д в е ди п л о м е лаж не. J a сам наслућивао фал-
сиф икат већ по от и ску к о д В ујића.
Ваш излет у С т уден и ц у био j e д а к л е б ез илода за наш е
ст арине! К о би мислио д а се у С т удени ци виш е не м о гу наћи
ант иквитети. Т ребало би ко п и рам и старе фреске у Ж ичи,
збоГ старих сриских ношњи. Т ам о т реба д а с у слике краљ ева
и бојара на зидовим а.
П рест ао j e Талфин лепи ж ивот . О на j e заједн о са с у п р у
гом и пут ницима наш ла најст раш нију см рт у т аласим а. Р ас-
прсла се парна маш ина.
О во у највећој брзини. А к о д о ђ ет е у Н ови С ад, р а зю в а -
раћ ем о о ост алом .
С поштовагъем
Ваги
искрени пријат ељ
П Ј Ш афарик
И з H o e o i С а д а
Њ е го в о м б л а го р о д с т в у
го с п о д и н у Вуку Стефановићу Караџићу

д р у ф и л о з о ф и је и ч л а н у м н о г и х у ч е н и х д р у ш ш а в а
Земун
190.
Wien den 28-ten Sept. 1830.
Freund!
1) Ihr Exemplar von P irch wird heute von mir selbst, wenn
ich diese Zeilen auf die Post trage, wohl verp a ck t und an Sie
adressirt, bei Tirka abgegeben werden. Bezahlt ist es auf Rech
nung Ihrer f. 5.
2) Der A nton von Curti’s Hause hat mir, als ich selbst hin
ging um Erklärungen zu bekomen, still und halb im Vertrauen
20« 307
gesagt, man habe ihm solche Ordres nachher von Belgrad aus
zugeschickt. Er schloss daraus, wie ich, dass Sie seit jener Zeit in
der H o fg u n st, oder wenigstens in der Meinung der Hofleute, ge
sunken seyn müssen. Mir wäre leid, wenn Gerolds th e m e Juchten
bände etwas beigetragen hätten?
3) Sava und Frau & Kinder wären wohl am besten und
liebsten in Wien? Wie gesagt, inspiciren könnte ich ihn auch,
aber Sie wissen, dass ich k e in e W irtsc h a ft habe. Was sagen Sie
zu Illaffarik?
4) Ich erwarte Ihre drey S e rb ic a & A lb a n ic a , und Ih ren B r ie f
von Semlin, mit Ungeduld. Recht langen Brief.
5) Der Лк-Аџић, Duschmanin des К а р а -А џ п Ћ , wird nach
Pirch’s Buch gar vor Neid bersten, denn er ist gar nicht darin
genannt, selbst sein (des M S .) Horatius ars poetica wird als
Pseudonym dem G a sp a ro w ic, Lehrer der Kinder des M. zuge
schrieben! Ich habe recht gelacht über diesen Irrthum des guten
Pirch.
Wie Sie sehen in grösster Eile
К
Von der Talvi widerruft der Beobachter seine voreilige Nach

richt. Es sind Briefe von ihr aus Amerika angelangt in Halle.
Kennen Sie einen Arsenie Popovich, er soll ein Carlovitzer
seyn, einst Jäger b. Kraljevich, dann писарь, dann & jetzt Grenz-
deputirter in Im o sk i.
H errn
H errn Vuk Steph. K a r a g ic h (P T)
p Ofen
Peterwardein
in S e m lin
Суви печах.
[Жиг:] Wien
одговорено 4 Ок. по Римск.
АСАНУ, 1725.
В у к о в а I , 381—382.
[Превод:]
Б еч , 2 8 . сеп ги ем б р а 1830.
1) В аш п ри м ер а к Пирха, д о б р о спакован и адресован
па В ас, лично h y д а н а с, к а д о в е р е д о в е о д н е с е м на п о ш т у, п ре-
д а т и Бирки. П л а ћ ен j e н а р а ч у н В а ш и х 5 f
308
2 ) Антон из К урт и не ф ирм е, к а д а сам лично йошао т ам о
д а би м и се да л о о б ја ш п е п е , р е к а о м и j e т ихо и у п о л а у пове
р х у д а с у м у овакве налоге накнадно слали из Б еограда. Он
по т ом е за к љ уч у је као и j a д а ст е В и о д то1 врем ен а свакако
изгубили у милости на двору или, у н а јм а њ у р у к у , у м и ш љ ењ у
ъ уд и са двора. М ен и би б и л о ж а о д а с у Г ер о лд о ви скупи ш омови
У п о везу о д ју х т е неш т о овом е доп ри н ели ?
3 ) С ава и ж ен а и дец а н а јбо љ е и најрадије би били у
Б еч у ? К ао ш то j e реч ен о , д а га н а д ы е д а м м огао б и х и ja ; али
Ви зн ат е д а не водим домаћинство. Ш та каж ет е за Ш афа-
ри к а ?
4 ) О чекујем Вагие шри сербике и албанике и Ваше писмо
из Зем уна, с нест рп љ ењ ем . В еом а дуто писмо.
5 ) Ак-Аџићг, душ м анин К и р и -Адићев, м ораћ е после П ир-
х о в е кгьиге д а пукне о д завист и, је р се он т ам о уоп и гт е не поми-
Ње. П а и п его е ( о д М. С .) [превод] Horatius ars poetica üIpu-
писује се, као псеудоним , Гашпаровићу, у ч и т е љ у М илоигеве
деце! М н о ю сам се см ејао збо1 ове греш ке доброг П и рха.
К а о ш то видит е, у највећ ој ж ур б и
К опит ар
Што се т иче Т алф ј, „ B e o b a ch te r “ j e оп озвао сво ју брзо-

плет у вест . С т ш ла с у писма о д гье и з А м ери ке у Х але.
П озн ајет е ли неког А рсен ија П оповића, наводно j e К ар-
ловчанин, ггекада ловац к о д К р аљ еви ћ а, зат и м писар, зат им ,
и сада, граничарски д е п у т а т у Имотском.
Г о сп о д и н у Б у к у С т е ф . Караџићу (РТ)
п р е к о Б у д и м а
П е т р о в а р а д и н а
у Земун
191
АЛЕКСА ПОПОВСКИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пожаревац, 28. септембар 1830.
У Пожаревцу 16: Септемвра 1830.
Любезный и высокопочитаемый
ITpiягелю!
Два самъ любезна ваша писма примю. Съ еднимъ е до-
шао Будимшя, когь самъ представю князу, те е ухлебл1»нъ,
309
а съ другимъ самъ добю кньиге и предао Г Капитану, кои
васъ любезно воспоздравля. Я васъ молимъ, да ове кньиге за
мой рачунъ платите одъ кота су узете, и да небы одъ Г Са-
шальскогь, кои ће ово дана доћи у Београдъ да nochди не-
колико примили наплате.
Препоруку самъ вашу извршю примите одъ св!ю вос-
поздравлеше, а найлюбезше одъ мене
Вашегъ искреннМшегъ Пр1ятеля
Ал. Поповскогъ.
Вуку Стефановићу Карацићу
Доктору ФилософЈе и пр. проч.
у Зем уну
Воштани печати: Sigillum sanitatis semliniensis, а други с иницијалима ад
ресанта АР
[Жиг:] Tur
одговорено 19. Септ
АСАНУ, 3965.
В у к о в а V , 611.
192.
JEPHEJ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Wien den 29 Sepl. 1830

Freund!
Ich mache es auch so, wie Sie, d. h. ich setze mich hin, so
oft mir etwas für Sie einfällt, und schreibe es nieder Z. B. wen
Sie den Sawa noch ein Jahr in Semlin lassen m ü ssen, so sehen
Sie doch, dass er d e r w e il auch g riech isch , Грчки, lernt. In Semlin
spricht man es zwar sehr roh, z. В. че für кье, oder noch feiner
ке u. s. w., indessen roh ist doch besser, als gar nicht. Auch alba-
nesisch wird ein serbischer Beamter in wenig Jahren brauchen,
statt türkisch. Doch meinte ich, wäre es besser, ihn zu Hlaffarik
zu thun, wen nicht der K u m Tirka ihn hier in die Kost nimt,
wo dan ich den Studien nachsehen könnte. О lebte die Gross
mutter noch, welche Freude! Ist er heuer in Semlin d er e r s te , so
würde ihm eine Repetition der nämlichen Sachen nur L a n g e w e ile ,
M ü ssig g a n g etc. mit allen seinen bösen Folgen, machen, wo nicht,
310
so könnte die Wiederholung ihn um so gewisser zum ersten , mit
allen guten Folgen des Ehrgeizes, machen.
Ich habe eben heute, und ich glaube schon vor 14 Tagen
auch, dem Iilaff. geschrieben, dass ich Ihnen gerathen, den Sava
zu ihm zu thun.
Hier ist ein шибенчанинь (so schreibt er seinen Vaterlands
namen). Studiosus Juris 2-do anno, früher war er in Carlowitz,
Gratz mali шпијунчић православный, der künftige 2-te Hagich,
aber für den Augenblick mit Vuk’s Orthographie sich compro-
mittirend, wie Jefta, auch diesem ziemlich gleich an Talent.
Dieser sprach mir gestern von einem Gadesch (Гадеж) der in
der Grenze, als Buchhalter ist oder so was, verabsch iedet, nach
Serbien zu gehen wünsche, ob ich ihn Ihnen empfehlen könte.
Respondi1 ich empfehle Niemand, den ich nicht genau keile, und
für den ich nicht allenfalls gut stehen könnte aber Sie seyen itzt
gerade auf 4 Wochen in Semlin, er soll sich persönlich oder schrift
lich an Sie selbst wenden.
v Pirch spricht von dem berühmten Hagich g a r nicht, ja bei
des M . S . Übersetz, von Horatii Ars poetica erklärt er, wie es
recht ist den Milosch Svetich für ein pseudonym (лжеименный)
und der wahre Verf. sey Herr Gasparewitsch, Lehrer der Kinder
des Fürsten Milosch! Der Muttersohn wird vor Ärger bersten!
Ш. glaub’ ich, muss selbst ein wenig politisch seyn zwischen uns
und ihm!
Ich erwarte einen langen Brief von Ihnen. Sie gehen vielleicht
dan nach Питерь? W o ist David**
K.
P S. Savva’s M. S. S. sollten Sie doch nicht andern überlassen.
Herrn
Herrn Vuk Steph. Karagich
in S e m l i n
Б у к о в а I , 383—384.
1 Одговори.
[Превод:] __
Б еч , 29. сеи ш ем бра 1830.
П р и ја ш ељ у ,
Чиним као и Ви, ш т о значи, к а д to g м и неш т о па д н е на
п ам ет з а В ас, седн ем и за п и с ујем . Н а прим ер, ако морате
С а в у д а ост авит е јо ш годину да н а у З е м у н у , п огледајт е д а
311
за ово време у ч и и грчки. У З е м у н у ia, д о д у ш е , io e o p e в е о м а
си рово, н п р. че у м е с т о къе, или јо ш ф иније: к е и т д ., при ч е м у
j e б о љ е и сирово н е ю ни како. П а и а лб а н ски h e с р п с к о м чинов
н и к у з а н еколи ко Година биты п о т р еб а н , уместо т урскоГ
је з и к а . И пак м ы слим д а би било б о љ е д а 1а д а т е к о д Ш аф а-
р и к а ук о л и к о ia кум Т и р к а н е п рим и о в д е н а х р а н у , Где б и х j a
о н д а моГао д а надГ ледам с т у д и је . О , д а м у j e б а б а јо ш ж и ва ,
к о је ли среће! — А к о j e он о в е Године у З е м у н у први, п о н а в љ а њ е
и ст и х ст ва р и с а м о би м у ст ва р а л о досаду, доколицу и т д .
са сейм п о сл еди ц а м а ; у к о л и к о о во није, п о н а в љ а њ е би т и м cu iyp -
није уч и н и ло д а б у д е први, с а сей м добры м п о сл е д и ц а м а ч а ст о -
љ убљ а.
П и са о с а м у п р а в о д а н а с , а чини м и с е већ и п р е 1 4 д а н а ,
Ш аф ари ку д а са м В а м с а в е т о в а о д а С а в у д а т е к о д њеГа.
О в д е се н а л а зи неки Ш ибенчанин ( о ва к о он п иш е и м е с во је
о т а џ б и н е), с т у д е н т п р а ва g p y ie Године, п ре j e био у К а р л о в ц у ,
Г р а ц у , м алы ш пи јун чи ћ п равославны , б у д у ћ и g p y iu Х а ц и ћ , који
се, м е ђ ут и м , у о в о м т р е н у т к у к о м п р о м и т у је Б у к о в о м орш о-
Графијом, к а о и Ј е ф т а , а о в о м е j e прилично сличай и у т а л е н т у.
О н м и j e ј у ч е Говорив о н е к о м Г а д е ж у , који j e на Границы ка о
к њ т о в о ђ а или н еш т о сличн о отпуштен, па ж ел и д а п о ђ е у
С р б и ју д а ли б и х моГао д а В а м ia п р е п о р у ч и м ? Respondr
н е п р е п о р у ч у је м коГа т а ч н о н е п о зн а је м и з а коГа н е б и х
н и к о г
моГао евен ш уа л н о и д а Г аранш ујем : но В и с е с а д а н а л а зи т е

у п р а в о 4 н е д е љ е у З е м у н у ; па н ек а с е он лично или писм ен о
обрат и В ам а.
Ф он П и р х уопште н е Говори о ч у вен о м Х а џ и ћ у. Ч ак к о д
п р е в о д а М и л о ш а С вет и ћ а Х о р а ц и јеве Ars poetica и з ја в љ у је ,
ш т о j e и т ачн о д а j e М и л о ш СветиН п сеу д о н и м ( лж еи м ен н ы й )
и д а j e правы а у т о р Господин Г а ш п а р о ви ћ , у ч и т е /ь д е ц е к н е за
М и л о ш а . М а јч и н сын п ук н ућ е о д љ у т њ е ! П Ц а ф а р и к], чини
м и се, м о р а с а д а д а б у д е м а л о политичан и зм е ђ у нас и /ьеш !
О ч ек ује м g y io п и см о о д В а с. В и heu te о н д а м о ж д а поћи
з а П ет роГ рад? Где j e Д а ви д о ви ћ ?
К оп и т ар
Р S. Савине р у к о п и с е св а к а к о н е би т р е б а л о д а п р в п у с
т и т е друГим а.
Г о с п о д и н у Б у к у С т е ф . К а р а и и ћ у
Земун
312
193.
АЛЕКСА ПОПОВСКИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

У Пожаревцу 20: Септемвра 1830.
ЛюбезнМшш Пријатељу!
Господинъ Графъ Сеченьи, Сданъ одь найзнатнши несамо
Магната Маџарскш, него и Мужева саданЬгь вЪка, сврат1о
се долазећи изъ Цариграда къ князу нашемъ.
Изъ међу прочегъ разговора могъ съ ньимъ, была е речь
и о вама, и изяв1о ми е жельу познавали васъ. Я вамъ съ
радостћу препоручуемъ познанство нЬгово — учините му По-
двореше докъ iouib буде у контумацу, пакъ ћете се увЬрити,
да вамъ о нЪму нисамъ млого казао.
УвЬраваюНи васъ о искренности и высокопочитан1ю
момъ, остаемъ
Вашь искреннМшш
Алекса Поповскш.
Доктору философије и пр. проч.
у Зем уну
одговорено 11 Окт. 830.
АСАНУ, 3966.
В у к о в а V , 611
194.
У Земуну 4. Окт (по Ваш.) 830.

Љубезни пријагељу!
1) Јуче сам примио писмо Ваше од 28. пр. м. за које
Вам фала!
2) Ово дана послаћу Вам (мислим опет уз Леманова
кола, али не по Свиларићу, jep je он сад код овдашњега ма
гистрата писар) оне Србуље и Арнаутске пјесме,
313
3) Мени je сад у Србији, као с а д у С р б и ји , било доста
добро. Како сам прешао зимус, одредио ми je Господар плату,
840. f СМ. на годину и кост и квартир. То je плата прилична,
само кад би човек могао, као у осталим државама, и слу
жите и ж и ви т и (за себе, макар колико)! Био сам једнако
као ш окорш њ и президент законодатели^ комисије. Колико се
могло у онаком стању, и онако радећи, свр ш и ли смо законе,
и сад се преписују на чисто (н а ш е м ортографијом, само што
je i мјесто ј ; но ja не вјерујем, да ће и то остати, док се гођ
закони не штампајуј Сваки сам се дан опомињао, како je
тешко у д р у ш т в у ч е с т и т у к њ т у начините!
4) До 3—4 неђеше ja морам опет ићи у Србију; али шта
ћу зимус онамо радити, то ни сам н е зн а м ! Ако не умрем,
и здрав будем, и друге каке сметње не буде, гледаћу на про-
љеће да отидем у Пећ и у Дечане; а пјесме Арнаутске ни
зимус не ћу заборавити, коликогођ буде могуће. Најбоље би
било кад бисте од мене Стројева у нашим крајевима начинити
могли (као што сам д а н а с виђео из писма Вашега од 12. Ја-
нуарија, да сте Економу напомињали! За Венелина д о з н а о
сам, да je још прољетос дошло писмо (официјелно) из Питера
у Букреш, д а h e он доћи да путује по Влашкој и Молда
вии, Бугарској и Маћедонији (а за Србију ништа није ста-
јало); али још не знам, јели дошао. Казивалй су ми калу-
ђери, да у Калинићу, код светога Краља, има Јеванђелије,
које je св. Саво писао својом руком; ja то истина не вјерујем,
али ћу опет гледати што прије буде могуће, или да отидем
у Калинић, или Јеванђелије да добавим у Крагујевац.
5) Поред сви сметши и незгода1 преписао сам десетак и
Срнски јуначки пјесама.
6 ) Арсенија Поповића, за кота ме питате, не познајем.
Нијесте ли Ви с њим у познанству, да му пишете, да нам у
Имоскоме (или Имошкоме?) препише од Крајишника коју ју-
начку пјесму?
7) Аџић мени душманлук сваком приликом једнако по
казухе. Нека га! Готово би било вриједно браните се од шега,
али немам кад; но ако ми рецензира граматаку, мораћу се
онда и ja на шега мало наканити. Ваша да сте читали Српску
пчелу за годину 183[0]. Стаматовић je (ђак Пештански) Ацићев
шегрт; ваша да ће да заступи мјесто Магарашевићево. П ч е л а
je poj М а т и ч и н (а матица je управо Ацић); па кака je матица,
онака joj и пчела.
8 ) Курти може бита да су из Бијограда писали, да ништа
не прима, што je за новце; али то није био никакав други
знак, него, што они, преко који се плаћа, не маре за кшиге.
314
9) За мога Саву најпослије сам смислио, да га још једну
годину оставим овђе у III. Њемачкој школи, једно за то, што
je join млад и нејачак за туђе куће, а друг о, што не знам за
себе куд ћу се обрнути, па да нијесмо барем на т р о је раз-
дијељени! За Бечом и жена и ђеца ч езн у и т уж е једнако, а
и ja би сам врло желио у њему с Вама још коју годину про
вести и умрети; али није могуће: ca 100 4± не можесе у Бечу
с оволиком фамилијом живити. Кад би сам од куда још
барем 100 # поуздани имао, одма би Вам дошао, па би са
штампањем Српски пјесама опет почео што радити.
10) Наши су послови с Турцима Готово са свим свршени,
па ћемо и ми — у Србији — имати типографију; али ће то
све за сад бити као у Србији. Сомборски проф. Исаиловић иде
у Србију, да йочнем о каку велику школу; али док п р а ва ги-
мназија у Србији постане, доста ће мутне воде Дунавом про-
тећи. —■Ономадне и Вујић дође у Контумац, и каже, да више
неће у Србији макар му милијон гроша обећали. Ваља
да сте чули, да Стеић, још од прољетос, није више у Крагу-
јевцу, него у Ваљеву- у нас, као и у натури, све премјени и
д ви ж ен и ју подлежи.
11) Врло сам се обрадовао што Тадфј није пропала, и
с мојом женом и ђецом пио сам јој за здравље.
12) Други пут послаћу Вам писмо за Ранка, а може бити
и за Кеппена.
Пишите ми о дм а , да join барем једно писмо примим од
Вас, док сам овђе.
Поздравите све наше. Вук
АСАНУ, 1727
Б у к о в а I , 384—386.
1 Изнад прецртаног дела речи н е д о с к у т и ц а натписано з ю д а .
195.
Wien den 12-ten Oct. 1830.
Freund!
Bios weil Sie es verlangen, schreibe ich Ihnen о д м а , obwohl
ich Ihnen indessen schon vor Empfang Ihres Briefes auch geschrie
ben hatte,
315
Von S. Sawa ist ein L eb en sein es Vaters eigenhändig in Stu-
denitza nach Illaffarik’s Nachrichten. K u rz, lassen S ie solche
Schätze nicht in en tfern te und noch selbst barbarisch e Hände kom
men, i. e. die damit nicht ordentlich umzugehen wissen.
Dem guten Bantke sollten Sie doch auch für sein Präsent
danken.
Albanesische Lieder sind gut aber Ihre Hauptsache sollen
doch S erbisch e bleiben, auch dem Intriganten in Imoski will ich
die Serbischen anempfehlen aber was ist mit den von Kucharski
hi hergebrachten црногорске geworden!
Ranke schreibt mir, dass Sie nun die schönste Gelegenheit
haben, Ihr T alen t zu beweisen.
Von Steich und Davidovitch weiss ich nichts.
Das j sollten Sie als griechisch vertheidigen, denn кај für
kai etc. schreiben die Griechen selbst, und die Römer hatten es
auch nicht a ls F igur, wohl aber seinen Laut, wie ich aus Quintilian
in der krain. Grammatik gezeigt habe. Aber Sie haben Recht, dass
man mit Bestien nicht räsonniren kann.
In höchster Eile
Ihr
K.
[Споља;]
Herrn
Herrn Dr v. Karagich (P T.)
in S e m l i n .
одговорено 13/25 Окт
Штампа се по: В у к о в а п р е й и с к а I , 386—387
[Превод:]
Б еч , 12. о к т о б р а 1830.
П р и ја т е љ у,
С ам о за т о ш т о В и ово за х т е в а т е , пиш ем В а м одма,
п р ем д а сам Beh писао пре u eio ш т о са м примио В аш е писмо.
О д св. С а в е н а л а зи се живот његовог оца, сво јер уч н о напи
сан, у С т уден и ци , п р ем а Ш аф ари ковим оба веш т егы ш а . Украт-
ко, н е д а јт е д а Вам т а кво б л а ю и зм а кн е у удаљене и у з т о
за с а д а јо ш варварске р у к е , ш т о зн ачи оне ко је овим не у м е ју
р у к о в а т и ка к о т реба.
Д о б р о м Б а н т к е у т р еб а л о би т акођер д а за х в а л и т е на
/ь ею в о м д а р у .
А л б а н ск е п есм е с у д о б р е : или В аш ы а вн и и осао т реб а л о
би и пак д а ост а н у српске песм е. Т акођ ер и и н т р т а н т у у И м о т -
316
ском препоручићу срп ске песме: али ш т а се д о ю д и л о с црно-
Јорским песм ам а ко j e j e К ух а р ск и до н е о овам о!
Ранке м и Нише д а са д и м ат е најлепш у прилику д а д о к а
ж ет е свој таленат
О С т ејићу и Д ави дови ћ у јо ш нишша не знам.
С лово ј би т ребало д а бранит е као Грчко слово, је р ка ј
vм ест о ка! ит д. пишу и Грци, Р им љ ани fa т акођер нису имали
као знак, али fa зат о им ају као Глас, како сам на основу К вин
т или ан а д о к а за в у кра њ ско ј Граматици. Н о Ви ст е у праву,
са зверим а се не м о ж е памет но ра зю ва р а т и .
У највећој ж урби
Ваш
КопиШар
196.
Е1ови Сад, 19. октобар 1830.
Neusatz d. 19. Oct. 1830.
Ohne Zweifel haben Sie Abschrift der Inschrift zu Studeniza
mit Ihren andern Papieren in Semlin, in dieser Voraussetzung
bitte ich Sie, mir eine genaue Copie daraus gefälligst einsenden
zu wollen. Sie können versichert seyn, dass ich dieselbe nur in
meine »Serbische Denkmäler« aufnehmen werde, und dabei aus
drücklich bemerken, dass es ein Beitrag von Ihnen ist. Falls Sie
die Inschrift nicht bei sich haben, so bitte ich Sie mir dieselbe
von Kragujewatz ehestens per Post einzusenden.
Wie heissen die zwei kleinen Flüsschen die in den Fluss
Studenitza laufen, und an deren einem Petjina Isposnitza liegt?
Kopitar schrieb mir dass er Ihnen Pirch’s Reise längst ge
schickt hat.
Mit Hochachtung verharrend Ihr
ergebener Diener und Freund
P I Schaffarik
317
Von Neusatz.
Sr. Wohlgeboren
Herrn V u k S t e f a n o v i c s K a r a d s c h i c s
Doct. d. Phil. Mitglied mehrerer
in S e m lin
[Жиг:] Petervardein
ББА.
С р ђ , 1902, бр. 23 и 24,1030.
[Превод:]
Н ови С а д , 19. окш о б р а 1830.
B e ом а цегъени п р и ја т ељ у ,
В и б е з су м њ е имагпе преп ис н ат п и са у С т уден и ц и са ост а -
ли м В аш им х а р т и ја м а у З е м у н у . С т ом п р ет п о ст а вк о м , м о л и м
В а с н а јљ уб а зн и је д а м и п ои ш љ ет е је д н у вер н у к о п и ју тога.
М о ж е т е биты ст ур н и д а h y la са м о у м о је Српске споменике
ун ет и и при т о м е и зри ч и т о н а п о м ен ут и д а j e т о прилог о д
В а с. У с л у ч а ју д а н е м а т е к о д се б е н ат пи с, м о л и м В а с д а м и
1а ш т о пре п о ш а љ у п ош т ом и з К р а гујевц а .
К а к о се з о в у д в е м а л е реч и ц е к о је у т и ч у у р е к у С т у д е н и ц у
а на је д н о ј о д њ и х се н а л а зи пећина И сп осн и ц а ?
П и сао м и j e К о п и т а р д а В а м j e да вн о п ослао П и р х о во
Путовање.
С особи т и м п о ш т о ва њ ем о ст а јем
В аш
о дан и слуга и п р и ја т ељ
П . Ј Ш аф арик
и з Н о в о Г С а д а
Б л а г о р о д н о м
Г о с п о д и н у Б у к у С т е ф а н о в и ћ у К а р а г ш ћ у
д о к т о р у ф и л о з о ф и је и ч л а н у м н о г и х у ч е н ы х
д р у ш ш а в а
у Земун
318
197
ЈОВАН ГАВРИЛОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ

Вуковар, 21 октобар 1830.
У Вуковару 9ог 8БРа 830

Високоучени Господине;
Ваше писмо од 22ог п. м. истом сад данас примио. Овај
je наш овде постмајстор човек врло неатан за писма, гдикоји
пут леже писма по две недеље код њега, и онда истом ако
види кота на сокаку, који писмо код њега има, каже му за
писмо! Колико сам желио се с Вама састати, и као што сам
се летос с Вама размимоишо; тако ево и сад. Докле ћемо се
овако размимоилазити? Ja се овде с једним трговцем дого-
варам, како ћемо пасош извадити па тамо у Марту да идемо
к вама? Оћел бити доцне? Јавитеми. Јестел већ и Ви наумили
тамо заувек остати? Кад се нисам с Вама састати мото изво
лите ми из Земуна штогод из оне стране ново јавити.
Ј Гавриловић
у Земун
АСАНУ, 2655.
Б у к о в а й р е й и с к аI I I , 2 6 9 —270.
198.
ЛАЗА ЗУБАН — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Високоучени Гдине
Љубезни пртатељу
На пређашња питања ваша једва вам сад одговорити могу
За законе до Митрова дне не би се задоцнили а уПрав и онда
join би рано било, будући сам ia више болестан него здрав
па се сотим затеже. Притом 1авивши и ia и Г Поповски Ње-
говом Сшателству да намеравате прећи наложио ми ie да Вам
пишем да не итате с’ прелазком у Београд него да у Земуну
мирно и безбрижно чекате с’ Вашом фамилшом седећи; до
Koni дан доселиће се у Београд Светла Фамилша Кльажеска,
319
пак кад то буде онда пређите у Београд и тамо останите.
Мислим да ће Вам по вољи бити, што се у зимње доба ово
не морате до Крагујевца потуцати. Ђорђу кочташу казаћу
да иде тамо с’ коњма, али не по Вас, него ако оће кола да
довуче. Moi кревет и астал нека стош у Београду док не
заиштем можда ће ми тамо требати. Његово Сшателство из-
волио ми ie милостиво наложити да вам пишем да разберете
шта ie с’ Г Исаиловићем те га нема, и да нам о том што пре
пишете. 1а сам од Вас поздравио све Ваше пршатеље и они
Вас љубезно поздрав-Fbaiy а особито Г Поповски. Поздравите
и Ви од мене љубезно Вашу фамилшу, Г Васиљевића, и мо
лите га нека се не одрече и у напредак послати ми писмо Koie
би му на Moie име дошло, за досадашње ia му срдачно благо
дарим а остало Ви уредите, и намирите, и за напредак на-
мирити обећаНе. Такођер поздравите ми и Г Бранковића
старог пршатеља мог; и мог негда учитеља Доминуса. Долазку
Веселиновића не могу се довољно начудити и то све што узрок
не могу да разликуем.
___ Ваш искрен и почитатељ
У Крагујевцу 10 Окт- 830. Зубан
[На полеђики:]
Доктору Философше и Члену
вине учени друштва
у Зем уну
Б у к о в а V , 620—621.
199
Љубезни Господине Караџићу

ЗдравствуНе!
Примивши Ваше писмо од 24 п: м: мило ми ie било да
сте здраво и мирно из Контумаца изашли, и да сте фамилшу
здраво застали, с’ коюм се iom у здрављу налазите. Благода-
реше Богу и Сшятелн>ешш Књаз наш а и ми сви у прилич
ном се здрављу наодимо.
320
Будући да се већ све тамо у Београд пресељава за то
смо молили Његово Сшателство и измолили смо да останете
тамо да се не трудите, док ioni даљу уредбу дочекамо.
Ваше књиге Koie су послате примио сам само молим из
волите ми јавити колико ће све изнети у турскоме новцу да
Вам пошљем новце,
Ваш пршатељ
у КрагуЈевцу 10. Октобра 830 Василие Попович
Доктору филозофје и члену
више учени дружтва
у Зем уну
Воштани печат са натписом Васо Поповић.
АСАНУ, 3064.
В у к о в а 141.
I V ,
200.
С неисказаном радости имао сам срећу данас овђе ра-
зумјети, да сте! Ви беспрестаним трудом и богоданим разумом
Вашим и то израдили, да Биоградска варош наша буде! Ову
особиту срећу народа Српскога с највећим високопочитанијем
ja се усуђујем честитати Вашем Књажеском Сијатељству, же-
лећи од света срца да Вас преблаги Бог поживи join на пре-
многа љета, да још многе ползе и среће учините народу
Српскоме!
Овом приликом усуђујем се Вашем Књажеском Сијатељ-
ству, препокорно јавити, да ja до три-четири дана мислим
прећи у Бијоград, и онђе ћу очекивати Вашу премилостиву
заповијест, или ћу оданде у Крагујевац или у Пожаревац;
за коју препокорно молећи и препоручујући се свагдашњој
милости Вашега Књажеског Сијатељства с највећим високо-
почитанијем
јесам Вашем Књажеском Сијатељству
препокорни слуга,
У Земуну 11 Окт. 830,
_____ Б у к о в а й р е п и с к а I I , 603—604.
1 Иза прецртаног с у .
201
Високоблагородни Господару Васо,
С неисказаном радости имао сам срећу данас разумјети,
да су Њиово Књажеско Сијатељство беспрестаним трудом и
богоданим разумом и то израдили, да варош Бијоградска буде
наша! Да Ји премилостиви Бог поживи још много и премного
љета, да још много ползе и среће прибаве и учине народу
Српскоме!
Надам се, да сте примили моје писмо једно одавде. Joiu
до три-четири дана мислим у име Бога прећи у Бијоград, и
већ сам ономадне писао ту Господину Зубану, да ми пошаље
кочијаша, који ће ме тамо довести; но сад, како сам данас
разумијо, да се1 из Крагујевца све премјешта у Бијоград,
а Њиово Књажеско Сијатељство ово дана намјеравају у
Пожаревац,2 намислио сам, да у Бијограду чекам заповијест
од Њиовог Сијатељства или ћу у Крагујевац или у Пожаревац.
Овом приликом усуђујем се јавити Вам и ово.3 Ja сам
љетос имао срећу накратко казати Њиовоме Сијатељству, да
je овдашњи трговац Ш пирт а мени join у Бечу спомињао за
Госпођу Савку Прије неколико дана пак питао ме je зато
овђе на парлаторији Господин Алекса Симић по налогу Кња-
жескоме; то ми je дало повод и слободу, да преко Вас о томе
што више јавим Њиовом Сијатељству- 1) Шпирте су четири
брата. Најстарији je Ђорђије, који њиове трговине ради сједи
у Бечу од много година, и није се женио, нити се мисли же-
нити; други je Петар, који je био ожењен, па му жена умрла,
и више се не мисли женити, будући да му je иза жене остало
четворо ђеце, троје старије женско, а најмлађе мушко; за
Петром иде Павле, а за Павлом Димитрије. Павлу ће бити
око 35 година, а Димитрије je неколико година млађи од њега.
Мени je говорио и Ћорђије у Бечу, а и Петар сад овђе, да
књаз, кад би изволио опријатељити се с њима, избере од Павла
и од Димитрија, кога воли. 2) Они су родом Цинцари, али
су се изродили у Сријему у Руми, и зато српски говоре као
322
и остали Срби; а осим Српскога и Влашкога (или цинцарскога)
и Грчкога језика, Павле и Димитрије знаду Њемачки и Фран-
цуски и Талијански, и по њиовом воспитанију могу се испо-
редити с првим Европејским трговцима. 3) Што се пак тиче
имања и чести и поштења, они су овђе између први људи.
Њиова je за сад главна трговина с раном, и зато осим ов-
дашње куће имају кућу у Панчеву и у Бечеју, а поред тога
држе овђе код куће болту и у Бечу тргују с векслама. У кући
живе управо господски. 4) Они уз Госпођу Савку не би искали
ни једне паре, него би чест и милост примили, да се оприја-
теље с Њиовим Сијатељством.4
Ово ja само по5 дужности мојој јављам.6 Moje би пак
мњеније било ово: Ако би Њиовоме Сијатељству момак био
по вољи, ja од трговачкога реда боље куће и бољи пријатеља
овуда не би знао.
Кад ово са згодом јавите Њиовоме Књажеском Сијатељ-
ству, молим Вас покорно, да им засвједочите моје највеће ви-
сокопочитаније и да им за мене пољубите скут
Препоручујући се свагдашњој Вашој љубави и пријатељ-
ству, с истинитим високопочитанијем јесам
у Земуну 11 Окт 830. Ваш покоряй слуга

Високоблагородному Господару
Василију Поповићу, главноме кнезу
у Кртујевцу
[Неко записао:]
Господару моем Благоро
Господару Милошу
[П. Хаци Стоило записао:]
Чрезъ мене ПантелЈа X. Стоилови, учтивейше с поздравяешя
у БЪограду 12. 8вра 1830.
У концепту прецртано:
1 и суд велики премјешта.
2 тако не знам управо, или би ja.
3 још нешто.
4 Заисша да им се никад неда и једна пара, Господа би Савка у њиовој.
5 за дужност налазим.
6 што се пак тиче мою мњенија оно je.
Оригинал и концепт. АСАНУ, 1320'

Букова преписка I V , 141—143'
21*
323
202.

У Земуну 13/25. Окт 830.

1) Примио сам Ваша оба писма, од 25. Септ и 12. Окт
за која Вам благодарим.
2) Прекјуче сам примио (по делижанцу) Пирха, на коме
Вам такођер фала! Истина да има мали погрјешака, али једно
с другим узевши добро je и за Србе славно све. Светић би
се срдио и за само оно, што Пирх о мени пише, а камо ли
сад кад његов превод приписује Гашпаровићу (који му je
ваља да дао ону књигу, додавши, да Светић није право име)!
Имена Списатеља и књига могао je Пирх са свим изоставити.
3) Прије неколико дана био сам у Новом Саду и код
Шаффарика виђео сам се са Светићем, и лијепо смо се раз-
говарали, као пријатељи, не спомињући ни за што дојакошње.
И ja сам опазио, да се Шаффарик није рад замјерити Светићу
4) Саву сам и за ову годину оставио овде нека иде у
трећу Њемачку школу, а гледаћу по један сат на дан при
ватно да учи Латински и Српски, па ћу на другу годину мо-
лити Тирку да га прими, те би онда код њега у кући научно
Грчки говорити.
5) Јуче сам примио писмо од Г а д е ж а , али с онаким уго-
ворима сек р ет а р и нама не требају Мораћу му одговорити.
Ваља да je оно П ет р а н о в uh, који му je преко Вас тражио
препоруке?
6) Кухарски je оне пјесме, што je скупио Симо Милу-
тиновић, однијо у Русију, да ји онамо штампа (тако je он са
Симом уговорио).
7) Стејић je опет у Шанцу код Господара Јефрема (знате
да je био у Крагујевцу код Књаза), па je пред Ускрс о т п уш -
т ен по чаш ки ) Онамо му je много лакше и згодније, и
чујем, да пише други дијо З а б а в а .
8) У Бијограду се преправља квартир за књажеску фа-
милију и за Велики суд, и ja сам данас добио писмо, да не
идем у Крагујевац, него да останем у Бијограду Ово je све
знак да ће Турци само у Бијоградском граду сједити, а варош
ће бити Српска. За Давидовића, мислим, да ће до десетак дана
бити у Србији. Ово дана очекује се у Београд турски комесар,
који ће са Србима и с Руским комесаром, за кога се говори,
324
да je већ у Србији, назначити границу, и предати Србима
они л у д о наименований ш ест н а и ја . Тако се надам, да ће се
наше ствари с Т урцим а ове зиме свршити са свим.
9) Кад смо јесенас у Крагујевцу читали скупштини наше
законе, почињао се разговор и о одобренију мога превода
Н. Завјета, и све свештенство и за њим многи други казали
су, да Србима не т реба никаково g p y io Јеван ђели је осим оно\а,
које се дан ас чит а у ц ркви . Тако сад не остаје ништа друго,
него кад би ћело библ. општ., да га штампа без одобренија,
као Т урцим а и осталим нериш ћанима. Ви би о том могли
писати Баурингу, а, ако се прилика догоди и Пинкертону;
а ja ћу чекати, да видим, оће ли се моја ортографија одржати
у законима (јер Давидовић долази из Цариграда, а Исаиловић
прелази са мном у Србију).
10) Србуље и Арнаутске пјесме предао сам овдашњему
трговцу Фаракати, који ће ји одавде послати по Мијаилу Н.
Halla, а Ви за њега тамо ћете моћи разабрати код браће М.
Д ум б а . А ja се надам, да ће Вам Halla Frachtbrief1 донијети
к бијеломе курјаку; само поручите ономе, кота пошљете, да
Вам то експедира, да се што не изгуби: јер има много ли-
стова за себе, а пјесме су Арнаутске унутра у Србуљи. За
кирију ништа нијесте дужни платити. Кад то примите, јавите
ми, молим Вас, да знам.
11) Молим Вас, да ми купите за Саву каки књига Ње-
мачки, каки Ви знате (н. п. од Шиманија? и други онаки,
које су за ђецу писане; али не заборавите Vorbereitung zu
Weltgeschichte für Kinder von Schletzer); na ји с Вашом контом
пошљите Г Тирки, коме ja у приложеном овде писамцу пишем
да Вам ји плати, и мени да ји пошаље.
12) Ja у име Бога сјутра прелазим у Биј оград.
Вук.
Штампа се по: Б у к о в а п р е п и с к а I , 387—389.
1 Товарни лист
325
203.

Београд, 9. новембар 1830.
Belgrad den 9. November 1830.

Theuerste Gattin!
Gestern habe ich dir einwenig Kafe geschickt, Pop Philip
wird die Expedizion derselben besorgen, auch 1 f. 30 Xr CM. hat
er dir zu zahlen für die Kafe, die ich ihm geschickt habe.
Schreibe mir, was hast du dem Professor Schiwanowitsch we-
£cn dem Sawa ausgemacht.
Schau, s o b a ld m ö g lich ist, dass noch die drey Bücher von
den serbischen Liedern findest, suche mir auch etwa 10 Stück
Taschenbücher von einem jeden Jhare (1826, 1827, 1828), und alles
das samt den Liedern schicke dem Herrn Basilius Wassiliewitsch,
dass er mir schickt.
In deinem Kasten habe ich die zwey Diplomen vergessen,
wen du mir köntest dieselben jetzt durch die Frau Sara schicken;
kanst du das jetzt nicht thun, so gieb sie andersmahl dem Herrn
Dolmetscher Wassiliewitsch in die Hände, und er wird sie mir
bringen.
Mit nächste Gelegenheit werde ich dir 20 f. CM. schicken.
Dem Gott sey Dank ich bin zie m lic h gesund. Ich bin noch
finer in der alten Wohnung, und die Kost habe ich noch finer
bey der Fürstin. So werde ich nahe Verordnung von Kragujewatz
erwarten.
Schreibe mir bald. Küsse mir unsere lieben Kinder vielmahl.
Ich verbleibe bis zum Grabe dein getreuer Gatte
Wuk
P S. H. v Dawidowitsch ist vorgestern in Kragujewatz an-
gekomen.
An
( im Hause des seel. P o p K o s ta R a K its c h )
in S e m lin
Суки печат.
[Жиг:] Tur
АСАНУ, 8532/74.
326
[Превод:]
Б ео гр а д , 9. н о ве м б р а 1830.
Н а јд р а ж а c y u p y io ,
Ј уч е сам ш и послао м а л о к а ф е. П о п Ф илип he се побри -
нут и за њ ено сл ањ е. Т а к о ђ е и м а д а ши п лат и I f и 3 0 k r С М
за к а ф у , к о ју сам гьем у п ослао.
Н апиш и м и ш т а си у р а д и л а с п р о ф е со р о м Ж и ва н о ви ћ ем
у вези с а С а во м . _
Г л е д а ј, што брже можеш, д а иронађеш јо ш ш ри к њ т е
српских п есам а. П о т р а ж и м и јо ш по д е с е т а к за б а вн и к а з а
свак у годи н у (1 8 2 6 , 1 8 2 7 и 1 8 2 8 ) и с а п есм а м а д о т у р и т о Гос
п один у В а си л и ју В аси л и јеви ћ у д а м и и х п ош љ е.
У т во м е с а н д у к у за б о р а ви о са м д в е ди п л о м е. А к о м о ж е ш
пош љ и м и и х са д по Госпођи С ари . А к о т о не м о ж е ш ун ин ит и
са д а , о н д а неки g p y iu п ут у р у ч и и х Господину т у м а н у В асили-
је в и ћ у и он he м и и х дон ет и .
Д р у го м приликом п о сл а ћ у т и 2 0 / С М
B o iy х в а л а , j a са м прилично зд р а в . Ј ош са м у ст а р о м ст а н у
и још се хран и м к о д кнеГиње. Т ако ћ у сач екат и и бли ж а у п у т -
сш ва и з К рагујевц а.
П иш и м и ш т о пре! П о /ь у б и м и н а ш у д р а г у д е ц у и ун о и уш а!
Д о гроба о ст а јем ш в о ј верн и су п р у г
В ук
Р S. Г Д а ви д о ви ћ j e п р ек ју ч е ст т а о у К р а гујева ц .
Б л а г о р о д н о ј Ани Караџић
го с п о ђ и
( у к у ћ и п о к о јн о Г поп-Косте РакићаЈ
Земун
204.
ДИМИТРИЈЕ СТЕФАНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Будим, 13. новембар 1830.
Благородный
Mi Высокопочитаеми Господине!
ia вамъ благодаримъ за любовь кою сте досадъ спрамъ
мога сына имали, увЪренсамъ и видимъ да се исполнява1 она
у момъ Дом$ обГшчана любовь спрамъ мога любезногъ Сына,
ербо самъ разумеу отъ Господара ©одора Владислава 0о-
мича да е мой Сынъ чрезъ васъ ухлеблГнъ, за кое вамъ сер
дечно благодаримъ како ja тако и моя Сбпруга и Срина и же-
327
лимо w Господа Бога вами и вашой целой фамили здравле й
Срећу у будушће аманетъ мейемъ Божи мог Сына меЬемъ на-
васъ у [?] на Княза Сербскога и молимъ да му будете у 68-
душче патрони и Приятели молимъ милостиво Поздравлямъ
васъ вашу цел8 Фамюпу и цел8 Сербску Господу остаемъ
Вашемъ Благородью
У Будим8 дне 1го новембрја 830.
Сл8га покорнш
Димитрје Стефановичь
ланаръ.
Молимвасъ Господине ово овде за ключено писмо пре

дайте момъ Сын8. Дюнюи.
НЗ Поздравлавась особито моя Супруга моли й препо-
ричие[!] Сына нЬногъ дага милуете кау[!] вашетъ Сава.
изь Будима
Благородномъ й Высокоученомъ Господину
Букв СтефанЯ Караџићу
Филосо<|не доктор? й учени друштва Санкпетрбурскога
вольнога льубительа Руске Словесности, краковскога, й
кральевско-Гетингскога члена кореспон центу.
У КраюевцЯ.
Воштани печат- грб у средини, са стране два лава и иницијали ДС.
одговор. 19. Јануар 831
АСАНУ, 3832.
Вукова преписка V, 464—465.
1 Прво било написано исполнявамъ па прецртано мь.
205.
САВА ВУКОВИЋ ВУКУ КАРАЦИЋУ
мени Високопочитаеми!
Чуюйи дасте у Београду из ie/Јног само почитанЈч спрама
Вас, ово на кратко написати и Вас свесрдно поздравити про
пусти™ хотео нисам. В’ прочем остаем, као и свагда с’ при-
стойним почитаниемУ
У Крагуевцу 3° 9вра 1830. Ваш
препонизни Слуга
Савва Вуковић
328
Вясокоученому Господину
В у к у К а р а џ и ћ у
философии Доктору, мени Високопочитаемому
у E e o ip a g y
В у к о в а V , 708.
и р е т с к а
206.
ДИОНИСИЈЕ СТЕФАНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Кораћица, 18. новембар 1830.
Благородии Господине,
МнЕ високопочитајеми!
ПосЕгцуем Вась моймъ Писашемъ, и желим даби Васъ у
добром здравлю затекло, благодарен!е буди Г Богу добро ми
се води, него Васъ молимъ покорно почитајеми Господине,
ради мога капВта кои ie остао у Пожаревцу код Станоя Тер-
3ie у 30 Гроша у залоги, шло ми inio чубе, й да молите
Гослодина Аврама Гашпаровића, да би ми Ваше любови ради,
то добро учиню, й у Пожаревацъ Павлу Полицаю писао, да
би Павле Полицай тай капутъ отъ Станоя Tepric узео, й Вами
у Београдъ послао, й у руке предао, а Ви опетъ мене у Ко-
раћицу; Него Васъособито молимъ Милостиви Господине, да
би сте ми Ви ту благодЕтельну любовь учинили, й на ови мой
10 Гроша, кои Вам шилЕмъ, юшъ 20 Гроша позаймили, да
би могао тай капутъ што CKopie искупити, дами не пропадне,
лакъ хоћу Вамъ съ благодарности возвратили, кад примимъ
новце ол Господина капелана за мою службу, й ако ћу били
участникъ мога прошешя, ло Вас молимъ предайте Г Авраму
да пошлЕ у Пожаревац на Павла Полицая, пакъ хоћу Вамъ
ли 20 гроша съ благодарешем вратити, кад примимъ олъ Г.
капелана мою Плату, Сладки Г осподине као оца Васъ молимъ,
и любим Вам Руке као благодетелю позаймитеми, хоћу Вамъ
поштено вратити, само до 2 месеца докъ уйемъ болЕ, й далЕ
у Службу код капелана, да ми не пропадне, й да се непоквари,
ep6oie Нов Новцитъ, й Koimyie ме 60 форинти, пакъ самъ
радъ што CKopie га имати, й молимъ Васъ понизно ако би ми
Писмо дошло от куће, пошальитега кмени у Кораћицу, вп
рочем остаем Васъ покорно молећи, као оца, не отрецитесе
мени садъ бити у помоћи, и есамъ
У Кораћици 6 Нов. 1830. Вами Покоранъ
/JioHvcie Стефановићт?
329
Сладки Господине! любим Вам Руку, и ко Оц», имолим
Васъ учините ми ту любов, й подайте Г Авраму на ови 10
Гроша юшъ 20 Гр: да би ми што CK O pie капутъ добили, да
ми не прода Станоя Терз1Я, ербо ће мислити дасам прешао у
Немачку, хоћу Вам Богами поштено вратити, докъ доб1емь
отъ Г капетана за мою службу, любезни Господине велико
ћетеми добро учинити, хоћу Вамъ и код куће препознати,
само дами капутъ непрода, поздравите й Господина Аврама
дага молимъ да пише што CKopie, на Павла ПолицаЈа пакъ
ће онъ исплатити Терз1ю, й капутъ къ нама послати, остаем
опет любейи Вама Руку й Васъ молећи, ербо дами се непрода
капутъ, отъ срамоте не би смео кући доћи, ко што мислим о
ћурћеву Дну као што сам Вам й говорю.
АСАНУ, 4029.
207.
ПЕТАР РИСТИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сремски Карловци, 19. новембар 1830.
Высокопочитаемый Господине!
Ови дана посетивши еднога мога Пр1ятеля, смотримъ
межд8 нйговими книгами, Сочинеюе w Сербской Револ»цш;
кое ме з1зло возб»ди, и узмемъ таки то одъ uhra на прочи-
тан1е. Ово прочитавши, таков» шщ»тимъ радость и удоволь-
CTßie, да се, уличивши прилик», никоимъ начиномъ нисамъ
могао воздержали, и да бы грехота было, т - е. као за н1,ко
повреждеше мое ч»вствителности, а Ваше благоревнивос ги
вменявао бы, кадъ Вамъ не бы то сердечно задовольство
«’бявю; кое мислимъ да ће и Вами мило и прјитно быти, и
ако ништа, баремъ ће Вамъ ко умножению Числа, иск»снш
и раз»мн1й шдобрителя и похвалителя Йзрядности дГла
Вашега, сл»жити.
Жао ми е, да то мени, одавно вейъ издано, до яко у
р»ке Hie дошло. Читаюйи га, совершенно усмотрйвамъ и ура-
з8мГвамъ св»да Ваш» матер!ю и Вашъ створъ, кое ми е доста
добро познато, како из’ имГвшега с’ Вами нЬколико п»та
устменнога разговора, тако и из’ прочи Ваши мною примерно
читани писанля и Сочинешя. Веема сте м»дро урадили, и као
да Вамъ е вдохновеше Богомъ дано, што сте Ваше дГло
и>б»кли у нГмачко ч’дйялпе. Нека читаю и ураз»мГваю и др»ге
330
цросвещене Наше, Сербск» Храбрость и Мужество, нека виде
достохвалн» ревность за свободомъ и за шлтгаемъ, себе
славнимъ Evrpone Нацюмъ уподобили и уравнити, и нека
незначе Сербльи у Свет» више оно, затдо с» се досадъ кодъ
свой гдикой Соседа држали и вменявали.
Св»да се у Вашем» дћл» види, како добаръ Союзь и точ
ность, тако и Историческо-критическа достоверна и безпри-
страстна повесть. Дело управъ, кое се уподобили може, свимъ
важнимъ и знаменитимъ подобнаго вида делма, и кое и за
единоплемене, ко не малом» подражайте и поббжденте сл»-
жити може. —
Мени, као не гл8бокопроницателном8 кртк» и политик»
и по вейой части Мштарскаго ч»вства, у читавой книги, най-
щнятше есть читали: шшсаше, в’ среде опасности, пред Ми-
шарск» бытк», Ђорђеваго возстановлешя, негово тогда в’
совершенной своей мери показано величество и м»жество,
иегова расположешя, предидКћа движения, и разчшцешя
(:Vorbewegungen und Wegräumungen:) и ищисаше те битке и
победе Србске. — —
Ово е штогодь што се може казати, strategiscb-militae-
risch, или, као што за нека места у песмама каж» homerisch,
ово бы се могло назвали napoleonisch. Ако Вамъ, ко, подоб
наго ч»вства, каже, да има т» штогодь летне, то ћ» Вамъ я
были д»жанъ казнь, ако не каков» др»г», баремь частьбен»,
кадь овамо кь нама приликомъ прећете. —- — —
Ово есть мое истинное чбвствоваше и удовольствие w Ва
шем» дел», кое я Вами као искренний Патрютъ, сь ономъ
истомъ любовно и ревностте изявлюемъ, съ којомв сте га Вы
намъ, као великш Рода Рачитель и Просветитель сочинили и
издали.
Ново Вамъ шдавде немамъ ништа явити, него да намъ се
Епископъ Пбтникъ, на Спахилбк» своме Шбманди, в’ Банате
близ’ Арада, после полдневна трающега наст»па, в’ недрахъ
Матере свое преминбвши, преселю во вечная. Овай М»жъ,
из8зимаюЬи гдикое иегове, чрезмерне любовне и веселе на-
рави Сложенте, природне Слабости, шбщега сожаленја до-
стоянъ есть. Я самь w нем» са свимъ др»го мнЬн1е имао, докъ
нисамь имао прилик», пре године дана познали га у Вршц»,
при 1ншталлацш тамошнега владике, мога некогъ Сродника.
Оне веселости и прјдтности у Човек», и онога речећа говора,
нисамь ни кодъ кога ч»о. Покойнога Хаџића, држаосамь у
овомъ дароватпю за совершеннога, обаче овай га е млого пре-
восходю. У Содрбжеств», бывше при 1ншталлащи, млоге Го-
споде Немачке и Мађарске, Генерала и Стабсоффицира, Ви-
цишпана и Мађарски племића и Вермећаша, све самь едва
331
чекао, да Пйгникъ превати речь и пред8зме бесед», ер’ кадъ
онъ почне кресати, НЬмцемь нГмачкш, а Мађаромв Латин-
скш я Мађарскш, то ти е милина слбшати, незнашь или м8
е оштриа речь, или громовитш глась, а они се м8комъ за-
м8кн8, као даси и водомъ пос8о. И Лепотомъ Лица и тЬле-
снимъ Стасомъ, превосходю е све др8ге. Онда самь на нГга
гледаюйи помислю у себи: Ей Србине! та у теби кадъ се
Совершенство наће, то е таково, кое сва др8га превосходи,
и предъ коимъ свако др8го уст8пити мора. Онъ е и осимъ
ови даровашя, у прочемъ своме живлГнь» и владань», св8да и
у свачемъ себе, као еданъ великш Господинъ и правый Маг-
натъ ашиковао и показивао, а не као ове др8ге к8кавице и
ђимричинс. Межд8 нГговима Сл8жителима, незнашъ кота ти е
мили е было видити, коили е быо лепши и накићенш; наипаче
н1,говъ МађарскЈИ Катана, и Славонскш Айд8кь! Колико и е
имао волю китити, толико и е умео лепше изабрати. Онъ е и
у овимъ велик8 свою радость и увеселенie полагао.
Шта бы овай рад io јоште, да е постао Митрополитомъ?
Каквога ли би онъ знао првога Магната Србског представляти?
Но том» С8дба недаде. Б»ди му дакле вЪчна память! У нЬм»
из»мире м8жко племе нЬгове фамилје тако дакле, после смрти
Материне припада Спахил8къ Фишк8с8 КралЪвском». Ето ти
племена и фамилје! Ето блага, добара и имЬн1я! Чие Hie
было, чиели неће быти!
Веема бы Васъ Господине! лепо молю, ако бы сте ми т8
любовь хотГли указати; сирГчь, приликомъ каквомъ ако бы
сте се могли састати тамо, сь моимъ нГкимъ Карловчаниномъ,
Павломъ МишковиЙемъ, да га поздравите од мене, нека ми
разбере и одпише*) поштоби се могао тамо добити еданъ лепъ
Серб1янски г8нь, величине, за стасне и високе люде; кое бы
се после чинило приликомъ пренети овамо. — Поздравите и
нашега Професора Паю, ако е веЬъ прешао тамо. В’ прочемъ
препор8ч8к>ћи себе вашей любви и благонаклонешю, шетаемъ
У Карловци 7го Новм: 830. Вашъ
нижайшш сл8га.
Петаръ Ристичь.
*) П.П. Или као што самь могао раз8мети, да се писма

одт8дъ амо шиЈљбћа. отвараю, то бы волео, хотя да ше у
тимъ никаква тайна, да ми Мишковийъ пор8чи по каквимъ
Трговц8, него да ми пише; зато, що нисамь радь, да ми др8ги
раз8мева мое вещи. —
332
[Споља:]
Высокоученом? Господин? В 8 к 8
С ш е ф а н о в и ч 8 , философије Доктор?,
Санктпетерб?рскога вольног општества

ль?бителя Р?ске словесности, и
Краковскаго ?ченога др?штва член? кореспондент?,
Господин? высокопочитаемом?
в Б Ь лхрадЬ .
АСАНУ, 3104.
Б у к о в а и р е п и с к аI V , 208—210.
208.
Belgrad den 20. November 1830.

Theuerste Gattin!
G estern habe ich deinen Brief von 12. dieses Monaths, und
heute einen andern ohne Datum empfangen. Die Ursache, warum
ich dir so lange nichts geschrieben habe war die Unordnung in
welcher ich mich bis jetzt befunden habe und beynahe noch be
finde. Erst gestern habe ich einen Tisch und zwey Stühle in mein
Zimer bekomen, und jetzt habe ich von der Kafeschale einen
Tintenfass gemacht.
Ich danke dir sehr für deinen Brief von 9. dieses Monaths.
Ich bm überzeugt, dass diese deine Wünsche aus deinem Herzen
herrühren, und darum sind sie mir als eine Erleichterung aller
meines Beschwerden.
Wen du dem Pop 2 f. CM. Arenda für unsere Holz bezahlt
hast, so komt ein zwanziger auf Popadia, das soll man ihr mit
der Zeit berechnen.
Für den Balaitzky werde ich bey der Gelegenheit das Mög
liche thun, aber mit Gewissheit könte ich ihm noch nichts ver
sprechen.
So bald die Widening zulässt, ich werde schauen auf Paria
tory zu körnen, dan werde ich auch schauen mit dem Schwieger
sohn des Pawkowitsch wegen den Sawa zu sprechen.
Unterdessen küsse mir unsere lieben Kinder vielmahl. Ich
verbleibe bis zum Grab dein getreuer und dich inigst liebende
Gatte
Wuk
333
An
(im Hause des seel. Pop

K osta Rakitsch)
in S e m l i n
Воштанн печат c Вуковим иницијалима ВС и орнаментима.
[Жигови:] Tur Netto di fuora e sporco di dentro
АСАНУ, 8532/75.
[Превод:]
Б е о гр а д , 2 0 . и о ве м б р а 1830.
Јуче са м при м и о Ш воје п и см о о д 12. o e o l м е с е ц а а д а н а с
јо ш је д н о , б е з д а т у м а . Ш т о ш и т а к о д у т н и са м п и сао, р а зл о г
j e п е р е д у к о м е с а м д о с а д био и у к о м е Готово д а се јо ш у в е к
н а л а зи м . Т ек ј у ч е са м д о б и о је д а н ст о и д в е ст о ли ц е з а с в о ју
со б у , а са д са м о д ш о љ е з а к а ф у п ап р а ви о м аст и он и ц у.
М н ого ши з а х в а љ у је м з а т в о је писм о о д 9. o e o l м е се ц а .
У б еђ ен са м д а ш во је ж е .ъ е п о т и ч у и з твоГ ср ц а и з а т о с у м и
one о л а к ш а њ е с в и х м о ји х п ат њ и .
А к о си п о п у п ла т и ла 2 /. С М а р е н д е з а н аш а д р в а , о н д а
д о л а зи д в а д е с е т и ц а на п о п а д и ју . T o бы њ о ј в р е м е н е м т р е б а л о
о б р а ч ун а т и .
З а Б а л а и т ск о га h y, а к о б у д е п рили ке, уч и н и т и с в е luiüo j e
м о гућ е, али н е м о г у м у јо и г ни ш т а сш у р н о об ећ а т и .
Чим в р е м е д о з в о л и , Гледаћу д а п о ђ ем на п а р л а т о р и ју.
Г л е д а ћ у т а д а д а п о р а зго ва р а м са П а вк о ви ћ е ви м зе т о м о С ави .
У м е ђ у в р е м е н у п о .ъ уб и п ун о п уш а н а ш у д р а г у д е ц у !
Д о гроба о с т а је м т в о ј верн и с у п р у г, који т е о д ср ц а воли
В ук
Б л а г о р о д н о ј Г о с п о ђ и Ани Караџић
( у к у ћ и покојног п о п -К о с ш е Р а к п ћ а )
Земун
334
209

Пожаревац, пре 21 новембра 1830.
Почитаеми Господине Вуче,

Почитаемо писмо Ваше изъ Земуна послато ми примио
самъ у комстеми за здравлГ Ваше и домаћи здравлЪ явили
ономие мило било разумети. Менесу кућевна неповолна из
вестна повратила у Чачакъ. тениесам могао пожеланию
моемъ Саниовимъ Сиятелствомъ приполаску СиятелнГише
Госпое овде приспЬти, апослие кад самъ дошао разумео самъ
да сте и Ви долазили, гдисамъ и начики нашемъ познао да
васъ е у нечему за превод Сванћелиа сарГчима надвишавао.
Призиваое ба—Марка йпитаога како су изйшли у саборной
Цркви дасусе у време Иоаново скакавци звали онъ му до-
казуе вршие дае ео Амййсмосе и заубудуще држати да су
прузи1 наши скакавци. поздравте Вашега друга ћуртовца
Василие Поповичъ
Благородию Господину
Вуку Стев. Караџићу
съ почиташемъ
у БеоГрадъ.
АСАНУ, 3065.
1 Надредни знаци изостављени.
210 .
Београд, 21 новембар 1830.
В. Г В.
мени л>. и високопоч.
Неисказано Вам1 благодарим на2 писму Вашему из Пожа-
ревца. Ja би Вам и прије по мојој дужности и жељи на њега
одговорио, али сам морао чекати док се мало не намјестим.
Врло3 ми je било жао, што Вас нијесам у Пожаревцу
нашао, но фала Богу кад су се Ваша домашња опстојатељства
на боље обрнула!4
335
Кад видите згоду и прилику, молим Вас, да Њ. Књ. С.
за мене скут пољубите. Вама су све моје жеље познате; а
надежда je ja сад, ja никад.
Препоручујући се свагдашњој Вашој љубави и прија-
тељству с истиним високопочитанијем остајем
У Бијограду 9. Нојемвр. 830. Ваш покоряй слуга
В С К .

Б у к о в а
п р е п и с к а I V , 144.
1 Иза прецртаног в р л о .
2 Иза прецртаног В а м .
3 Прецртано м е н и б и б и л о в р л о м и л о , д а с а м В а с у П о ж а р е в ц у з а с т а о .
4 Испред прецртаног Т о м и j e о с о б и т о м и л о .
211
ИГЊАТ БРЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 22. новембар 1830.
У Броду 22. Студена 1830
Драги и љубезни мој Пријатељу!
Ваше преугодно писмо од 9/21 п. м. с’ весељем примио
сам, будући да сам већ помислио да ми никада више нећете
писат, бивши на толико господство (:Законоша велико je име:)
у новорођеној Сербии уздигнити.
Од моје1 Граматике могу Вам јавити, да je у Будиму
Цензуру претерала, још с’ једном славонском граматиком
коју je у латинском језику ники Поп 1ван Војдаш у Печуу
саградио, Војдашова pro iniciantibus моја pro jam eultis aliva,
cum laudabili diligentia et laude2. Сада ja незнам како то бива
ja сам есапио да ja баш pro iniciantibus пишем, будући да
сам сваку и најмању ствар описао, пак моја Граматика за-
доби име да je већ за научене људе! — ? Цензор je био Нађ
у Будиму СвеобедвГ Граматике преказане су Печујском Вла
дики Барони Сепеши. Кад ће пако свЬтлост видЬти, Бог зна.
Владика je тамо гор у Диети маџарској3, пак ваљада тамо
новце троши, а о славонском језику и немисли.
Међутим будите увЬрени, да ja на вас заборавио нисам,
и све да неузћете, ja ћу Вам док буде моја и Војдашева Гра
матика готова, од сваке по два три комада послати.
Сада, кад имам часа преписујем и преводим на наш
простији говор Палмотића Кристиаду коју je он из ла-
336
тинског језика Venerabilis Antistitis Vidae Christias у 24 пЪсме
превео. ДЬло je велико у Риму штампано 1666. имаде Пре-
казање, Предговор, и Цензуру XXVIII а осталога 634 стране
in guatro majori, доста je прилично, али није ни слуга Клопф-
штоку
Марјан Јаић превео je нико ћудоредно (:moralis:) дЪло,
из латинскога. De immitatione Christi Thomae a Kempis.
Адам Филиповић преводи на чистији језик МандалЬну
покорницу од 1гнациа Ђорђи у Мнетцих штампану 1728. Дћло
које се са сваким нЬмачким и талианским дЬлом м-Ьрити може,
глед како почимље:
Btpo света, који заче
Славном р%чју отад славни:
Дадне истине нови зраче!
Нових славах зраче давни:
Бог je сунце рајских дворах
Ти рајскога сунца зора! &. &. и што се вели: dum et quando
dormitat et bonus Homexus4, овај Ђорђи никада нит дримље
нит спава, него баш пЪва, и то дуго и млого пЬва.
Поздравља Г Скалица, а и љути се, што му лане не-
посласте Пуновластије за Себастиановића, али све да сте
послали залуду би било, wo nichts ist, da hat der Kaiser der
Recht verlohren5 Немојте се дакле ни надати да ће се још
шта од њега изчупати, већ му нитко нев1>рује — нејма посла,
нејма ни заслуге. Сад би му ваљало удЪлити. Како право,
тако здраво.
Сада Вас ja а и сви моји љубезно поздрављамо. Здрави
будите, и небуди Вам мерзко барем кад и кад мало писати,
немојте се баш са свЬм понЬти са Законошјем. С’ Богом ja
остадо као и до сада
Ваш истинити Приатељ
на служби
Ignatz Al. Berlich
Збиља! зашто Г Гавриловић неостаде тамо, он je хотио

серпске законе кројити, он je Монтескиа баш у име тога учио.
v. B r o o d .
Sr des Herrn
Dr W u k S t e f a n o v i c h K a r a c x i c h
D rs der freien Künste und Wissenschaften,
mehrerer gelehrten Gesellschaften Mitglieds
Wohledelgeboren
in K r a g u j e v a c z
in S e r v i e n .
mit Briefen d. H. B a s i l i u s V a s i l j e v i c h
in S e m l i n
[Жиг:] Brood
АСАНУ, 3626.
В у к о в а и р е т с к аV , 139—141.
1 И за прецртаног о н е .
2 З а посвећене, за већ о б р а зо ва н е х в а л е в р е д н о м м а р љ и в о ш ћ у и п о х в а л о м .
3 Иза прецртаног м а ж а р . [ с к о ј ] .
4 П о н е к а д з а д р е м а и д о б р и Х о м е р .
5 Г д е н и ч е г н е м а , о н д а н и ц а р н е м а п р а в а .
212.
Любезный и высокопочигаеми приятелю!

Высокопочитаемо Писмо Ваше одъ 9. текуйегъ Месеца ис
правно пршмю, и содержите шЬгово точно разумео емь.
Видимъ сладчаиши пр1ятелю, да сте имали препону збогъ
чега сте се закостнити морали съ одговоромъ Вашимъ на
мое Писмо. Него я самъ се зато и опетъ з%ло возрадовао,
кадь самъ срећу имао извЪстити се о драгопфномъ здравлю
прятеля могъ.
Будући да ми являте да е садъ наиболћ време приспело,
за, удовлетворити жельи Вашой, на то Вамъ ништа одговорити
не могу, развЪ, да е наше, за садъ чутети, докъ чика свою
ролу неизигра, ер садъ чикина планета существуе.
Него и то Вамъ неизоставлямъ препоручити да гледате и
држитесе Господару Ефрему за скутъ докъ и я приспЪмъ
тамо, да се болЪ одъ ополченог Множества чикиногъ содру
жества бранити можемо.
Знамъ дражаиши пр1ятелю да сте се уврећени нашли кадъ
сте и Мое име у содружеству чикиномъ написано међу прочимъ
читати морали. Него увЪрени будите, да Вашъ пр1ятелъ то съ
хотЬшемъ и драгомъ вольомъ чиню т е , за кое кадъ Васъ
338
ВИДИМ Ь, чисто совЬст Моя неће Ми дозволети Вамъ у очи
погледати.
Али любезнш пр1ятелю докъ причини овогъ видите лако
ће те ме извинити. Узрокъ наиће чико за срећу свою а не-
срећу и Вашу и Мою, у РЪчнику Вашим написано Ютроклека,
и тако сутра дань изиће предъ Бинекъ Ташъ, и викне кои ће
самномъ некъ изиће овамо свое име подписали, а кои ће съ
ЮтроклековиРемъ, онъ некъ иде настрану, и тако у оно
време трефим се предъ РођаковимБ вратима, одкудъ самъ
поитати морао, само да избегъ немъ оног вишере[че]ногъ
имена, за кое башъ не бы нимарю за себе толико, што бы име
оно Hocio залюбовъ прјлтелл Могъ кота высоко почитуемъ,
но само бы ми жао было да остане Потомству Момъ.
Наконедъ опетъ надамъ се да Мы не ће те замерили што е
мое име подписало на оном сочиненно измерь прочи имена,
и то кадъ промотрите добро содержаше оногъ.
У К рагуевц у 14гь 9вра 830.

Вашъ искренш щнятелъ
Василие Попович
Буку Стефановићу Караџићу
у БеоГрадъ.
АСАНУ, 3067
Б у к о в а џ р е п и с к аI V , 144— 148.
213.
САМУИЛО ИЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Карловац, 27 новембар 1830.
Ваше Благород1е,
Шта е то, да ме одъ тако дугогъ времена, врстица Ваши
не удостоявате?! Ако самъ и читао у Новинама, да се съ
Државны дЬлы занимате, опетъ не могу себе да увЪримъ, да
толико времена уграбити не можете, да или Гд. Епу, или
мени што ново, лГпо, добро о Вама явите. Истина, нисамъ ни
я Вама одавно писао, али су томе причине, коима се Вы лако
домыслили можете. Но на страну парницу; мени ће драго
были ако ме нисте заборавили.
22* 339
Садъ да Вамъ што ново явимъ. Првенацъ, или Дошееева
Буквица изиђе на свЪтъ. За Вашъ рачунъ, по наредби Вашой,
шалЬмъ 25. екзз. Што е више, молимъ, по 36. хг. да раздати1
потрудитесе, и скуплЪне новце Гд. Аеан. Петровићу у Зе-
муну, предати изволите. Са златнымъ обрезомъ, молимъ, пре
дайте Кнезу
Мой ВысокопреосвященнМшш Гдинъ Пршцшалъ и ми
лостивый Благодкй, кое у Пожуну на Дјети, кое дЪла На
родны и E n apxianH bi ради 2у Бечу2 проведе здраво и весело
4. м%сеца дана. Надамъ Му се свакш данъ. Овы дана банкро-
тирало е у Бечу 27 кућа НЪмачки. Ови су се у Бечу уплатили.
Препоручуюйисе любови и пргятельству старомъ, съ ис-
тиннымъ почитатемъ есамъ
Благородјл Вашегъ
Севаспанъ Илшћв
Протод. К. Нотарш и Баерскогъ практь
ческо-башчованскогъ дружтва
у Фрауендорфу Членъ.
У Карловцу, 15. Ноем. 830.
И з ь К а р л ш т а д т а .
Спи Благородно Высокобченном» Господин»

В 8 к 8 С т е ф . К а р а џ и ч 8 ,3
/Итератор» Сербском»
ГдЬ бы либо былъ.
1 р а з д а т и иза прецртаног м ы .
2 ~ 2 Додато над редом.

3 Грешком било написано К а џ и ћ у па je р а додато над редом.
АСАНУ 3210.
Б у к о в а п р е п и с к а I V , 335— 336.
214.
ПАВЛЕ ЈОЗЕФ ШАФАРИК ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 1 децембар 1830.
Neusatz d. 1 Dec. 1830.

Ich habe Ihnen nach Semlin ein kurzes Schreiben nachge
sendet, worin ich Sie um die Mittheilung der in Studenitza copir-
ten Inschrift bat. Ich weiss nicht, ob Sie dieses mein Schreiben
340
auch erhalten haben da ich darüber von Ihnen keine Bestä
tigung habe. Ich wiederhohle meine Bitte um eine genaue A b
schrift von Ihrer Hand. Ich bin eben mit ähnlichen Inschriften
beschäftigt und möchte gern auch die Ihrige in meine grosse
Sammlung eintragen. Übrigens werden Sie gewiss Gelegenheit ha
ben, Ihre Inschrift eher zu publiciren, als ich meine Sammlung
serbischer Denkmäler Ich werde nicht ermangeln, Ihnen dafür
auch öffentlich zu danken.
Neues haben wir nichts von Bedeutung. Bei der Wittwe
Mandics ist keine Spur von einem Diplom. Vergessen Sie
doch nicht dem Zitije Sw Symeona i Sawy nachzugehen und
nachzuforschen! Vielleicht glückt es doch, eine Abschrift zu ent
decken. Das wär’ mir sehr lieb!
Wladika Petar Petrovics in Crnagora ist todt begraben am
31 Oct. alten Styls. (Auch Bischof Putnik in Temesvär ist todt).
Es kommt über die Geistlichen!
Milutinovics hat mir einen ganz wilden B r ie f geschrieben. Ich
kann ihn kaum verstehen.
Leben Sie wohl und grüssen alle, die sich meiner erinnern
Ihr aufricht. Freund
P J. Schaffarik
Von Neusatz.
Sr. Wohlgeboren
Herrn W u k S t e p h a n o v i c s K a r a d z s i c s
Doctor der Philos. Mitgl. m. g. Gesell.
одговорено 4./16. Јан. 831.
АСАНУ, 3452.
В у к о в а п р е ш с к аI V , 663—664,
[Превод:]
Н ови С а д , 1 дец ем б р а 1830.
В еом а цегьени п ри јат ељ у,
П ослао сам за В а м а у Зем ун је д н о крат ко писмо у к о м е
сам В ас м олио д а м и ја ви ш е о коп иран ом нат п и су у С ш уде-
ници. Н е зн ам д а ли ст е т о м о је писмо и примили, пошшо о
т ом е нем ам никакве п о т врде о д В ас. П о н ављ ам сво ју м о л б у
за тачан препис, В аш ем р у к о м . У п раво се бавим сличним наш-
писима и р а д бих био д а и Ваш ун е с е м у с во ју вели ку зби рку.
У ост алом , Ви ћ ет е c u iy p m им ат и прилику д а ceo j нат пис
објавит е пре нею j a ce o jy зб и р к у ср п ск и х сп о м е н т а . Н ећ у
пропуст ит и д а В ам за т о и ја в н о захвал и м ,
341
Н е м а м о ниш иш н о во о д зн а ч а ја , К о д у д о в е М а н д и ћ е в е
н е м а ни т р а т о д п о ве љ е . Н е за б о р а в и т е д а т р а га т е и д а
се р а с п и т у је т е з а Житије св. Симеона и Саве! М о ж д а he
и п ак биты срећ е д а с е о т к р и је неки п реп ис. Т о би м и би л о вр л о
g p a io .
У м р о j e у Ц р н о ј Г о р и в л а д и к а П е т а р П е т р о ви ћ . С а х р а њ е н
j e 31 о к т о б р а по с т а р о м . (У м р о j e и еп и ск о п П у т н и к у Т ем и-
ш в а р у ) У д а р а по свеш т ен и м лицим а!
М и л ут и н о ви ћ м и j e н а п и са о с а с в и м и ш ш а в о писмо. Ј е д в а
la м о гу р а з у м е т и .
О с т а јт е з д р а в о и п о зд р а в и т е све к о ји м е се се ћ а ју!
В а ш и скрен и п р и ја т ељ
П . Ј Ш аф ари к
и з H o e o i С а д а
Њ е ш в о м б л а ю р о д с т в у
Г о с п о д и н у Вуку Стефановићу Караџићу,

д о к т о р у ф и л о з о ф и је , ч л а н у м н о ш х у ч е н ы х д р у ш т а в а
у Крагујевац
215.
Belgrad den 2. December 830.

Theuerste Gattin!
Ich erwarte einen Brief von dir, und du vielleicht von mir
Ich muss also anfangen. Vor allem wünschte ich wissen, wie du
dich befindest? Sind die Kinder alle gesund? Was mich betrifft,
dem Gott sey Dank, ich bin ziemlich gesund. Die Besoldung habe
ich gestern bekomen (für die Monathe September und Oktober).
Wen du mir schreibst, es wird am besten seyn, dass du den
Brief durch den Herrn Basilius Wassiliewitsch seinem Bruder
(Herrn Dolmetscher) übergeben, so werde ich ihn am sichersten
bekomen.
Küsse mir die Kinder vielmahl. Ich verbleibe bis in’s Grab
dein getreuer Gatte
Wuk
P S. Ob der Sawa schon angefangen hat serbisch zu lernen?
342
An

Kosta Rakitsch).
in S e m l i n .
[Жиг:] Tur
АСАНУ, 8532/76.
[Превод:]
E e o lp a g , 2. д е ц е м б р а 1830.
О ч ек ујем писмо о д т ебе, а м о ж д а и т и о д м ен е. М о р а м ,
д а к л е, почеш и. П р е ceeia , ж ел ео б и х зн ат и како се осећаш .
Д а ли с у сва д е ц а з д р а в а ? Ш то се м е н е т и ч е ,ја сам , Б о гу х ва л а ,
прилично зд р а в . Ј у ч е са м до б и о п л а т у з а сеп т ем ба р и окт обар.
К а д м и успи ш еш , било би н а јб о љ е д а писмо п р еда й t преко
господина В асилија В асилијевића гьею вом б р а т у (Господину
т у м а ч у ), т ако ћ у la најсш урн и је доби т и.
П о љ у б и м и пуно п уш а д е ц у !
Д о Гроба о ст а је u ieo j верни c y ü p y i
В ук
Р S. Д а ли j e С а ва већ почео д а у ч и ср п ск и ?
( у к у ћ и п о к о јн о г п о п -К о с т е Р а к и ћ а )
Земун
216.
ДИОНИСИЈЕ СТЕФАНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Кораћица, 2. децембар 1830.
Достойно почитајеми Господине!

ПосЬщИемъ васъ моймъ Писашемъ молећи понизно, да,
ако сте мой капутъ изкупили, изволите тамо задержати, ели
код васъ, ели молите Г Возаровића, даби он 6io тако до-
баръ, и за вашу любовь мой капутъ ксебе узео, и до ћурћева
дна код нГга бю сасъ сандукомъ заедно, а о ћурћеву дну
итако намеранъ самъ са свимъ кући вратитисе, и вами взай-
мни Долгъ честно платити, га би васъ мол io да ми капутъ
кмени пошлете, али будући да немамъ га гди држати, еръ
343
ми е сандукъ кодъ Г Возаровића, пофторително васъ опетъ
молимъ као Оца, и любимъ вамъ Десницу, ако нисте юпгь,
а ви подайте они 20 Гроша на мои послати 10. Г Г Авраму
да ми што скорје искупи и вами у руке преда, боймсе да ми га
не прода, ербоће мислити да самъ отишао кући, пакъ га лако
може продати, за будь шта, а мене коштуе до 60 fl. види-
ћетега кадъ га примите у руке; а кадъ пойемъ кући хоћу
вамъ поштено вратити 20 Гр: што ће те ми позаймити, а зату
садъ ioni мени показату любовь хоћу вамъ и кодъ куйе наше
благодаранъ бити, ербо никомъ нисамъ имао у нужди при-
бећи кромћ вами, и отъ никогъ совета искати кромй отъ васъ,
зато васъ молимъ покорно као Оца и БлагодЬтеля любейи
вами Десницу неотрецитесе мене iomrb ту любовь отеческу
испунити, такойеръ молимъ вас понизно, не срдитесе мойма
дасажденшама, й гошштеми естели примили мое Писмо съ
10. Гроша вами послато, и ели донешенъ вейъ канутъ, или Hie,
пакъ ваше Писмо изволите предати Г капетану, кой ћеми та
предати, кад се врати у КораЙиц8: Сладки Господине опетъ
васъ молимъ понизно учините ми ту любовь и немойтесе от-
рећи мота прошеша, да ми искупите капутъ што cKopie, ако-
Hie искуплЬнъ, й молимъ пишите ми по Господину капетану
да знамъ ели искуплйнъ или Hie, ербо еднако мислим заниме
й у бриги самъ дами непропадне, пакъ ћу опетъ [с]покоинш
бити кадъ чуемъ добаръ гласъ занйга, дами Hie пропао, пре-
поручуюйи себе у вашу отеческо Приятельско и благодй-
тельну любовь, и опетъ васъ м о л јм ђ да ми гледите што ско-
pie искупити, и сотимъ мене успокоити, а узаимлйни 20 Гр.
Хоћу вамъ съ благодарностпо вратити остаемъ
вами Любейи Десницу

Дюнгаи Стефановийъ
Високославне КралЬве Табуле С8-
деиске заклети Нотар.
У Корайици 20ог Новембр: 1830.
И з ь К о р а ћ и ц е .
Високоученомъ Господину
В у к у С т е ф а н о в и ћ у e t c e te r a .
Господину Мн4 високопочитајемоми

у E e o ip a g ъ
АСАНУ, 4030.
Б у к о в а и р е п и с к аV , 683—684.
344
217

Београд, 11 децембар 1830.
Belgrad den 11 Dezember 830.
Theuerste Gattin!
Deine beyden Briefen, von 4. und 6. dieses Monaths habe ich
richtig empfangen. Michfreuetes, dass dir wenigstens nicht schlech
ter ist. Was mich betrifft, dem Gott sey Dank ich bin ziemlich
gesund, auch sonst befinde ich mich gu t, du sollst gar nicht Gehör
geben, was die Leute plauschen. Ich habe dir durch den Herrn
Dolmetscher v Wassiliewitsch 2 # geschickt. Am Ende der künf
tige Woche hoffe ich meine Besoldung für den Monath November
zu bekomen, daß werde ich dir Geld wieder schicken, auch Kaffe
bey der Gelegenheit.
Es freuet mich, dass der Oberlehrer den Sawa so gelobt hat.
Gott soll geben, dass er sich im Allen bessert! Es wird mich freuen,
wen du mir schreibst, dass du mit der Marie zufrieden bist. Wegen
den Balaitsky kan ich dir nichts mehr sagen, als das, was ich dir
früher geschrieben habe, auch du brauchst ihm daweil nichts
mehr zu schreiben. Schreibe mir wieder bald, besonders über deine
Gesundheitsumstände. Küsse mir unsere lieben Kinder vielmahl.
Ich verbleibe bis zum Grabe dein, dich inigst liebender getreuer
Gatte
Wuk
An
(im Hause des seeligen

Pop Kosta Rakitsch)
in S e m l i n .
Воштани печат ca Вуковим иницијалима ВС и орнаментима.
[Жиг:] Tur
АСАНУ, 8532/77.
[Превод:]
Б еоград, 11 дец ем ора 1830.
H ajд р о ж а с у пру io,
Твоја оба писма, о д 4. и 6. o eo i м есеца, примио сам на в рем е.
М и ло м и j e ш то ши бар није iope. Ш то се мене тиче, E o iy хва ла ,
прилично сам зд рав. И иначе сам добро. Н е м о ј слуш ат и што
345
љ у д и б р б љ а ју . П о Г осподину т у м а н у В а си л и јеви ћ у й о сл а о са м
т и 2 зл а т н и к а . Н а д а м се д а ћ у на к р а ју с л е д е ћ е н е д е љ е до б и т и
c e o jy п л а т у з а м е се ц н о в е м б а р , т а д а ћ у т и п оп ово й о сл а т и
новац , а т о м п ри л и ко м и к а ф у .
М и л о м и j e ш т о j e у ч и т е /ь т а к о п о х ва л и о С а в у . Д а ћ е
Б д а се он у с в е м у п оп рави . Р а д о в а ћ у с е а к о м и п и ш ем д а
о г
си з а д о в о љ н а М а р и јо м . О Б а л а и т с к о м т и н е м о г у ни ш т а ви ш е
р ећ и д о оно ш т о са м т и п р еђ е п исао. СтоГа м у ни т и н е м о ј
виш е ниш т а писат и.
П иш и м и о п ет , ш т о п ре! Н а р о ч и т о о с в о м е зд р а в с т в е н о м
ст ањ у.
П о љ у б и м и п ун о п уш а н а ш у g p a iy д е ц у .
Д о Гроба о ст а је м т в о ј верн и c y ü p y i, к о ји т е о д ср ц а воли
Byк
Б л ш о р о д н о ј госпођи Ани Караџић
( у к у п и uoKojHoi поп-Кост е Р а к и ћ а )
Земун
218.
ЛУКА КИСИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Бечеј, 13. децембар 1830.
Високо Почитаеми Господин Стефановић!

1асам овди узео Слободу и Покорно молити дами опро
стите што сам се тако дерзнуо вам ово неколико риечи Пи
сати. Али нужда неима Стида, и овди вами откривам Нужду
мою какоти моме добро Познатом Приятелу Будући Јо-
ште Године 1814 Maja мца у Бечу Јасам Позаимио у нужди
Благородном Господину Димигри Давидовићу f 2000 ито
за едну годину дана ево веће Проће 16. лГта проће. Писосам
имолиога дабими мои Позаимитому Послао и Свои дуг
с душе скинуо како штому и нГгово Говори благонаравие коюе
Сам Списао у Пешти. 1812те Године, тогоради Јавас Све-
срдно молим поздравитега дами пошлГ. Јасам пострадо и
Снагом ослабио Старосме и Године обрушиле ниот куда по-
моћи неимам окром надежда у Бога, фамилиа потреба леба и
одЬла нуждно А оскудост Пребива у дому Моме А Старостми
недопушта Служили — тогоради опомениму некасе спо-
мене Бога и оне наше Старе Любови и коесаму више добра
желио ш творио имаде Прилика преко когаће послали у Зе-
346
Муну на Г Ћурицу Тончевића оли Г Ристу Сирахи оли на-
кога они оћеду Сваки мене добро Позна у име тога препо-
ручуемсе у Мило срдие ваше и Поздравите любезно, и остаем
ваш Почитател1
Н. Бечай 1 декем. 1830-лкта
Покорни Слуга
Лука Кисич
Благородном"й високоученом
господину Буку Стефановић Каранчић.
у E e o ip a g
Србиа.
[Жиг:] Semlin АСАНУ, 4054*
Б у к о в а V , 710
1 Надредни знаци изостављени.
219.
Belgrad den 22. Dezember 830.

Theuerste Gattin!
Deinen Brief von 18. dieses Monaths habe ich richtig empfan.
gen. Mir ist sehr leid, dass du so kleinmiithig bist. Ich habe dir
öfters gesagt, du sollst dem Geplausch der Leute kein Gehör
geben einige Sprechen aus Feindschaft, Neid und Bosheit, andere
betrogen durch diese plauschen in Unwissenheit. Sobald ich Zeit
habe (den jetzt muss ich wieder hier in die Kanzeley gehn), werde
ich in Pariatory komen, dan wirst du dich überzeugen, dass aus
allem dem, was die Leute plauschen nichts in der That ist.
Herr Gott hätte dir keinen besseren und heilsameren Rath geben,
als dir die Mutter im Traumen gegeben hat, und von Befolgung
denselben hängt dein und unser Glück ab, was mich in dem
Traum betrifft, so lange ich lebe, inter werde ich nach allen
Möglichkeiten trachten, ihre Meinung zu rechtfertigen. Nur Ge
duld!
Ueber alles andere werden wir uns mündlich besprechen, wen
ich ins Pariatory kome.
Gestern habe ich dir durch den Herrn Dolmetscher von
Wassiliewitsch 20 f. CM. geschickt. Ich bitte dich sehr, du sollst
347
dich nicht kränken. Küsse mir unsere lieben Kinder vielmahl,
und schreibe mir wieder bald.
Dein bis zum Grabe
getreuer Gatte
Wuk
An

Kosta Rakitsch)
in Semlin.
Воштани печат ca Вуковим иницијалима ВС и орнаментима.
[Жиг:] Tur
АСАНУ 8532/78.
[Превод:]
БеоГрад, 2 2 . д е ц е м б р а 18 3 0 .
Н а јд р а ж а с у п р у io ,
П р и м и о с а м н а в р е м е ш во је йисм о о д 18. o e o i м е се ц а . В е о м а
м и j e ж а о ш т о си т а к о м а л о д у ш н а . Р е к а о са м u m већ e u w e
п уш а д а н е сл уш аш ш т о љ у д и п р и ч а ју. Ј е д н и io e o p e и з неп ри -
ја ш е љ с т в а , за ви ст и и зл о б е , g p y iu , к о је с у они о б м а н ул и , б р б -
љ а ју и з незиагъа. Чим б у д е м и м ао вр ем ен а ( п ош т о с а д м о р а м
п оново д а о д л а зи м у к а н ц е л а р и ју ), до ћ и ћ у н а п а р л а т о р и ју.
T a g а ћеш с е у в е р и и ш д а у ст ва р и ничего н е м а о д ou oia о
ч е м у с у љ у д и б р б љ а л и . Б ог н и је м огао д а т и д а б о љ и и сп а со -
носнији са вет него ш т о т и la j e у с н у д а л а м а јк а . О д т о!а ко ли ко
ia б у д е т сл уш а л а за ви си т в о ја и н аш а срећа. Ш т о с е т и не
м е н е у т о м сн у, д о к л е го д б у д е м ж и в, т р у д и ћ у с е сей м си ла м а
д а оп р а в д а м њ ези н о м и ш љ е њ е . С а м о ст р п љ е њ а !
О с в е м у д р у ю м д о го во р и ћ ем о се у с м е н о , к а д а д о ђ е м на
п а р л а т о р и ју.
Ј у ч е са м т и п о сл а о по Господину т у м а н у В а си л и јеви ћ у
2 0 f С. М С а м о т е м о л и м д а се н е је д и ш .
Л о /ь у б и м и п ун о п уш а н а ш у д р а г у д е ц у и пиши м и у с к о р о !
T e o j д о гроба вер н и с у п р у г
В ук
[На иолеђини:]
Б л а г о р о д н о ] јо с и о ђ и Ани Караџић
( у к у ћ и п о к о јн о г п о п - К о с т е Р а к и ћ а )
Земун
348
220.

У Бијограду 10/22. дек. 830.

Пред преласком мојим у Бијоград (пред Митров дан)
писао сам Вам из Земуна. Потом нити сам ja од Вас кака
писма добио, нити сам Вам што писао. Или сте Ви болесни,
или миелите, да сам ja већ умръо. Само да не ће бити прво,
а друго ево видите да није. Фала Богу здраво сам, и добро
ми je, каоно ти у Србији. Новина сила и знатни имамо, које
се у писму не могу описати. Само знајте, да je Давидовић
овђе, и свакисмо дан заједно. Сад послије скушитине имао
сам срећу од нашега Књаза наменован бити членом суда Би-
јоградскога са 1200 f. СМ. годишње плате. По плати и моме
друштву (колегама) можете рећи, да сам у реду п рей Српски
д р ж а вн и чиновника. Али о литератури немам кад ни по-
мислити.
Ако нијесте читали посљедњи Љетопис и Пчелу за годину
1831., а Ви гледајте, те читајте.
Moja je фамилија једнако у Земуну Ђеца су здраво, а
жена ми1 je доста слаба (чезне и замном и за Б еч ом ; али шта
ћемо, кад се друкчије не може), и писала ми je ово дана, да
Вас и од ње поздравим, кад Вам успишем.
Еда сте оне књиге покуповали за мога Саву, што сам
Вас из Земуна молио?
И Стеић je прије 20 дана овђе био, и молио ме, да Вас
(и сав округли астал) и од њега поздравим.
Кад успишете Аделунгу, Кепену, Гриму, Ранку, и Бау-
рингу, поздравите ји и од мене, молим Вас.
Пишите ми о дм а , и п одост а (преко Василијевића, као и
прије).
Вук
П. П. Збиља! Јесте ли примили оне књиге, што сам Вам

из Земуна преко Фаракати послао?
349
Sr Hoch wohlgeboren
in W i e n .
Durch den Herrn Bas. W a s s i l i e w i t s c h in S e m lin .
Воштани печати c иницијалима ВС и орнаментима

[Жигови:] Semlin Tur Sigil. sanitatis semliniensis Wien.
2 Jan.
АСАНУ, 1730.
В у к о в а I , 389—390.
1 Иза прецртаног je .
221
Београд, 1830.
О овим пјесмама вам назначујем: 1) И сами ћете виђети,

да су ове пјесме понајвише рђаве, али кад нема бољије, мо-
рају и оне добре бити; а кад се ш тогођ тражи, онда није до
избора. Шеста пјесма није ни читава, а може бити, да и још у
којој што недостаје.
2) Ja Арнаутски незнам, а Обадовић није знао, што je

граматика, него сам ja ријечи онако растављао, како се од
прилике по његовом казивању мислио да ји ваља растављати;
за то су на много мјеста по двије ријечи састављене, а једна
растављена, које сам и ja ђешто опазио, кад сам српски писао.
Ово ћете ви, надам се, сами ласно моћи поправити.
3) у ваља читати као Њемачко ü, X као Грчко ламда,

б као Грчко делта, ђе je е по[д]вучено црвеним плајвазом (е),
ваља га читати мало друкчије од нашега е (као оно што
имају Бугари и Французи још једно е ); ђе je ћ подвучено цр
веним плајвазом (ћ), онђе ваља језик мало подавити; као
да je ћ постало од 0- (а не од t). Ово се мени све овако учинило
по казивању (пјесама) Обадовића, а питати га нијесам могао,
јер он од такови ситница и разлика ништа није знао казати.
З б о р н и к ф и л о л о ш к и х и л и т в и с т и ч к и х с ш у д и ја
А. Белићу поводом 25-годишњице његовог научног рада

посвећују његови пријатељи и ученици,
Београд, 1921, 42.
350
1831.
222.
ГЕОРГИЈЕ ЧОКРЉАН — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Темишвар, 7 јануар 1831.
Многопочитаеми Ревнителю Србскогъ

ПросвЪщешя,
мени любезнЬйшш Гдне К8ме!
УвЬрен самъ даме нисте заборавили, каш што и я васъ
свагда у момъ умствованйо непрестанна» содержавамъ.
ч8к>ћи пакъ ш благостояьпю Cepöie, и Господара Оатслнйй-
шегъ Милоша щаст1ю, рад8ем се, д8шомъ, дае овай велики
М8жъ своюмъ храбростпо и повЬрешемъ до толикогъ сте
лена, Срећ8 Србск8 довео, и возвысио; и каш што се рад8ю
потомцы Cepöie, такш истш и прочи Люди, кои с8 исте крви,
и племена, радость ш напредк8 свогъ правогъ Национали-
зм8са, у своюй д8ши шсећаго само се иште време, и спо-
собни Люди, кои с8 у станю неякогъ понят1я свое СочеловЪке
усовершенствовати
Понеже дасе овде у окрБжлю Села Коморска продаю, а
у числ8 томъ находисе мой Синовацъ Михаилъ Чокерлянъ
или ш старша В8кад1новичъ, кой е у слВжби комерялной кодъ
Економ1е, и б8д8ћи да сви сл8жительи наново ухлЪблеше себи
тражити прин8ждени ес8, такш я за добро бити с8димъ, пред-
поменбтогъ Сыновца могъ у Серб1ю послати искрено желећи
да онъ CBoioMb способност1ю род8 Сербскомъ на сл8жби и
ползы б8де. Изволите убо понизнЬйше васъ молимъ, вашимъ
уважаемимъ прист8помъ кодъ Егш Оятелства исходатайство-
вати, да мой Синовацъ или у Економ1ческомъ, или пакъ у
др8гомъ канцеларје звашю, примлЬнъ б8де, а онъ ће ако бити
може, свою 1нштанцпо са многи достовЬрни Атестати, Егш
С1ятелств8, какш ш ев оiой честности, такш и ш способности,
ув'Ьрешя ради, скоримъ временомъ послати.
Не само, но ктом8 ioiHb што присаединявамъ, да бы радъ
и могъ второгъ Сыновца, кои е Филозоф1ческе Науке у Цар-
скимъ Школама, а Богослов1ю у Карловцы съ достохвалнимъ
y c n tx o M b шкончао, и садъ каш Капеланъ у Град8 Темишвар-
скомъ сл8жи, и нЬга у кр8г8 мили Србаля видити, желећи.
да онъ своимъ на похвалн8 полз8 б8де. Онъ е у станю Бла-
гочише Церковно по нашемъ начин8 у красити, ГГЬше увести,
Наук8 Хрюыянск8 но сви м'Ьсти проповЪдати, Народъ поу-
чавати и просвЪщавати, а ктом8 штое за Сербпо найнбждще
лица за священство приуготовляваюйасе, у вЬры поучавати,
и утверждавати, кое бити [. .] може заведешемъ Богословје,
по начин8 Карловачкомъ.
А понеже дае кодъ свно Фјрштова всеобще заведено, да
сваки оваки велики Магнатъ, свогъ Дворскогъ Капелана има,
таки за сходни бити с8димъ, да и Князъ Србски едногъ
способногъ Капелана потреб8е, когъ не сами за Цркв8 но и
за проча дЬла употребити може.
Акое дакле каи вами, и Еги С|ятелсгв8 проевЬщеше
Србско на Сердцб положено, и акосе родъ Србски на стаз8
правовћрјд и честности извести, мисли, таки я и овогъ Сы-
новца вашой любви, и благонаклоности препор8ч8емъ, по
н и зим те молећи: да средство учините дабы оба ова моя
Сыновца у подкрьпне Еги Оятелства доћи могли —
Мой Сыновацъ капеланъ, кои е две книге осимъ у Р8ко-
пис8 находећисе дЬла досада и Србш издао, надамсе даће
Сербш лепъ Цветакъ своимъ пришсствјемв принети, у то-
лико више, што ће прилик8 имати пространше и Срблима
писати.
Таки, дабы и мои Род8 свомъ полезни били, и ктом8
мећ8 своимъ Сдиноплеменимъ живити безопасше могли, таки
молимъ к8мовск8 Любовь ваш8: да бы любовь указали ми
неотрекли се живи стварь Еги СЈателств8 представили, и
нЬга нати склонили , да онъ за кою годЈн8 и нашегъ двора
дозволенје испроси и управъ пожели: да мои Сыновацъ капе
ланъ у Серб]’ю доћи, може —
СЭ овомъ акое поволни мене скорЬйше извйстити молимъ
и колико бы годишнЬ сиг8рне плате сваки отъ вьи пол8чити
могао, обстоятелно ибявити ми.
За кою Любовь и благонаклоностъ не мал8 благодар
ность вамъ д8жанъ бити обвез8ем се: Себе и далшемъ Пр1я-
телств8 и любови препор8ч8к>ћи Ссамъ съ високопочита:немТ)
вашъ на свагда
понизнЬйши К8мъ
Teoprie Чокрлян
У Темишварб дне 26га Декемвр. 830.
[Споља Буковом руком:]
Од доктора Ч окр љ а н а
из Темишвара. АСАНУ, 4057
Б у к о в а и р е п и с к аV , 713—715.
354
223.

Београд, 8. јануар 1831

Неисказана радост обузела je срце моје, кад сам разу
мно, да je Ваше Књажеско Сијатељство постало кавалером
Росијско-Императорскога ордена свете Анне првога реда.
Зато се усуђујем с највећим високопочитанијем изјавити Вам
моју срдачну жељу, у којој истина нема ништа ново ни осо-
бито, него само оно, што Вам сваки прави Србин желити
мора, то jeer да Бог даде, да тим знаком највећега земаљ-
скога цара и нашега милостивог покровитеља на премнога
љета витешке прей Ваше красите на срећу, славу и дику свега
народа србскога!
Желећи Вам то од свега ерца, и препоручујући се сва-
гдашњој милости Вашега Књажеског СијатељстВа, с највећим
високопочитанијем јесам
У Бијограду 27 Дек. 830.
Вашега Књажеског Сијатељства,
препокорни и благодарни слуга,
Вук Стеф. Караџић.
Ш тампа се по: Букова преписка II, 604.
224.
Високоблагородни Г-дару Васо,

Ви бисте овде готово месец дана, а честито се и не разго-
ворисмо! Особито вас молим, да Њиовоме Књажеском Сија-
тељству са згодом моју бесконачну благодарност засведочите;
јер ja за оваку њиову милост и оволику к мени милостиву
благонаклоност нити сам им умео устмено, нити умем пи-
смено благодарити.-----------
23« 35 5
He знам нађосте ли ви овај рачун за кр ст о н о сц е. У об-
јављенију стоје 42 књнге; ако ји je толико и у књизи, и ви сте
ји толико примили, онда по 36 крајцара чине све 25 форинти
и 12 крајцара у сребру
Берићу послаћу ови дана оне ваше пренумеранте на Хри
стово житије. А велим да напишем неколико имена из ваше
наије и на ону књигу, за коју сам вам помињао овде. Објав-
љенија немам да вам пошаљем; него сам послао једно Г-дину
Давидовићу, можете га видити у њега или у канцеларији.
Желећи вам, да ново лето и дан вашега имена и остале
Христове празнике у здрављу и у весељу дочекате и прове
дете, и да ји тако на млога лета дочекујете и проводите; и
препоручујући се вашој старој љубави и пријатељству, с ис-
тиним високопочитанијем јесам
У Београду 27 Дек. 830. Ваш покорни слуга

Вук Стеф. Карацић.
Високоблагородноме Г-дару
В а с и л и ју П о и о в и ћ у
у К рш у је в ц у
(или у Ч а ч к у ).
Воштани печат са иницијалима ВСК.

Штампа се по: Б у к о в а п р е п и с к а I V , 146.
225.
Belgrad den 10. Jäner 831

Theuerste Gattin!
Deinen Brief von 3. d. M. habe ich richtig empfangen. Mir
ist sehr leid, dass du dich soviel mit dem Suchen der Bücher
umsonst geplagt hast. Mir scheint imer, die Bücher sind im Zimer
auf der Stellage; suche sie dort, und schreibe mir, wie viel hast
gefunden.
Heute schicke ich dir zwey halb Oka Kafee ich habe den
Herrn v. Tschuk in Pariatory gebeten, er möchte denselben durch
jemanden expedieren und dir nach Hause schicken lassen; dan
schenke du dem Ueberbringer halb zwanziger und zahle ihm
356
Mauth nach dem Mauthzcttel. Der Kafee ist adressiert an A na
K aradschitschund an R osa Steph anow itsch. Andersmahl schicke
ich dir wieder soviel.
Dem Tirka werde ich diese Täge schreiben von allen. Vom
Kopitar habe ich noch nichts.
Wen der Lehrer, der uns den Hasen geschickt hat, wieder
komen sollte, grüsse ihn von mir aber ich kan ihm nicht be-
stimen, wan könte er mit mir sprechen.
Ich habe dir zu deinem Neuen Jahre nichts geschrieben, aber
ich hoffe, du bist überzeugt, dass ich dir imer alles Gutes ge-
wunschen habe und imer so lang ich lebe, wünschen werde.
Küsse mir die Kinder vielmahl. Ich verbleibe auf imer dein
getreuer Gatte
Wuk
P S. Ich schicke dir noch zwey ha[i]b oka Kafee, eine adressiert
an P opadia R akitsch ,und andere an S abbas K aradschitsch.
An
die wohlgeborene Anna
K a r a d s c h i t s c h (im Hause
des seel. Pop Kosta Rakitsch)

in S e m l i n .
Воштани лечат c иницијалима ВС и орнаментима.
[Жиг:] Tur
АСАНУ, 8532/79.
[Превод:]
БеоГрад 10. ја н у а р а 1831
Н а јд раж а cyü p y io ,
П римио сам на врем е т воје писмо о д 3. о. м . М н о ю м и j e
ж ао ш то си се у з а л у д ш олико м уч и ла око т раж ењ а књш а.
M enu се све чини д а су кгъте у соби на ст елаж и. Т ам о и х по-
т раж и и напиши м и колико си и х пронаш ла.
Д ан ае ши ш аљ ем д в е и по оке каф е. Зам олио сам госпо
дина Ч ука на парлат орији и он Не ти j e по неком послат и и
дот урит и купи. T aga g a j дон оси оц у половину двадесет и ц е и
плати м у царину према царинској пријави. К а ф а j e адресован а
на Ану Караџић и Розу Стефановић. ИдуНи пут Ну ти послати
ист о ш олико.
О вих дан а Ну писати Тирки о свем у. О д К оп ит ара нисам
јо ш ништа добио.
357
А ко би у ч и т е љ , к о ји н а м j e п о сла о зе ц а , о п е т д о ш а о , п о з-
д р а в и ia о д м е н е , а ли м у н е м о г у т ачн о р е ћ и к а д би м о га о са
м н о м разГ оварат и .
О т в о јо ј Н о в о ј Годины н и сам т и ни ш т а писао, али с е н а д а м
д а си у в е р е н а д а т и ж е л и м у в е к све н а јб о љ е и д а h y ш и у в е к
т о ж ел ет и , д о к л е Год б у д е м био ж и в.
П о љ у б и м и п ун о п уш а д е ц у .
У в е к о ст а јем т в о ј верн и c y ü p y i
В ук
Р S. Ш а љ ем т и јо ш д в е и по о к е к а ф е: j e д н у а д р е с и р а н у
на попадију Ракић, a g p y i y н а Саву Караџића.
Благородно] Ани Караџић
(у кући покојног поп-Косте РакиЯа)
Земун
226.
У Крагуевцу 1. Януара 1831

Высокоученш Господине,
Любезный Пр'1'ятелю!
Обтерейенъ иностраннимъ дЬлима, само Вамъ толико
могу одговорити на прелюбезно Ваше писмо, да Вамъ ши-
лЪмъ захтевано свидЬтелствс за получаванЪ пенею.
Честито и Вама, и зетовима моимъ, и сестрама, и бата
Лаки и Макси ново лЪто!
Кньиге ћу дати Вулу, да ш продае, я немамъ кадъ.
Поздравлямъ и Рођака и Киръ Марка.
Вашъ искр.
[На полеђини:] Д.
Гну Б уку Стеф. Караџићу,
доктору философТе, и разны учены друштва члену
у БЬоград.
Воштани печат с иницијалима и орнаментима.
одговорено 13. Јануар. 831.
АСАНУ, 2038.
Букова преписка II, 91
358
227
В А С И Л И ЈЕ П О П О В И Ћ ВУКУ КАРАЏИЋУ
К р а г у је в а ц , 13. ј а н у а р 1831
Почитаеми Господине Вуче!

Почитаема оба писма Ваша послата ми одъ 27 дана про-
шлогъ Месеца у коима засве што сте ми явили разумЛю самъ.
Я самъ перво и перво Ниово Сиятелство, а Нашегъ Мило
стива Господара за Вась у скутъ и у руку полю био. и доста
вив самъ му Вашу неизказану Благодарность, коя муе по-
волна била скоимъ додае даће имати Вама свагда свое бла
говоление. додавашћи ито што се тиче кое какови новина
биле оне истине или небиле дай не пропуштате сообшща-
вати. на книжице Вашегъ совокупителя доставите кодъ По-
жешке наие неколико имена а тако поедну за мене, и синове
мое, Стевана и Милана, а заради ове друге Ваше препоруке
на овои страни осим Гроцке Н. не може ближе, а я сам се
твоме Саву иоштъ прошле године обештао да ћу га у томъ
призрениу Саеднимъ бравомъ обдарити. асадъ како видимъ
да му валя и до друге Године чекати в. прочемъ остаемъ Вамъ
У Краго. 1го Ануара 831 Доброжелећи
Его
Благородну Господину
Вуку Стефану Караџићу
члену бяог. Суда
у E e o ip a g y .
одговорено 12. Јануар. 831
АСАНУ, 3068.
В у к о в а 147
I V ,
359
228.
ЈЕ Р Н Е Ј К О П И Т А Р — В У К У К А Р А Џ И Ћ У
Б е ч , 14. ја н у а р 1831
Wien den 14-ten Jan. 1831

Freund!
Sie haben es leider errathen. Ich war 11 Wochen krank,
zwar nur local, aber so dass ich nicht sitze n , noch g eh en konnte.
Man hat mir an b eid en Hinterbacken Abscesse operirt, die mir
1814 eine Nachtfahrt in einem Wagen ohne Wagentrü gel, auf al
tem, hartem Pferdgeschirr verursacht, und die Eslerey des ersten
Artztes 1814 vernachlässigt hatte. Nun ist alles wieder im Gene
sungsgange, obwohl ich noch den Dr Seibert, den H r Steich
gut kennt, nicht ganz verabschieden konnte.
Die Krankheit ist Schuld daran, dass ich Ihre dem Halla
mitgegebene Adresse erst den 15-ten Dec. zugestellt erhielt, dan
auf der M a u th , dan bei D u m b a vergeblich das Pakett suchen
liess, und nun auf Halla’s Rückkehr von Leipzig (binnen 10 Ta
gen) warten muss, um wo möglich von ihm selbst zu erfahren,
was er mit dem Pakett gemacht habe. Es gibt nicht leicht un
gefälligere Leute, als die чифте in der Regel, leid wäre mir’s wen
was Sie selbst in Serbien hüteten, nun in dem ordentlichen Wien
sollte verloren gehen.
Sie selbst verw ild ern auch unter den Waldmenschen, ist das
hübsch, nur zu sagen , има си ла и знатны новина, aber sie lassen
sich nicht im Briefe b esch reib en ? Ein Wink auf ihre Klasse, und
G eg en sta n d wäre mir genug gewesen.
Empfangen Sie meinen herzlichsten Glückwunsch zu Ihrer
Anstellung. Ranke erwartet, dass sich nun Ihr, von mir so oft
gerühmtes Genie bald zeigen muss. Vedremo.
Da Sie nun f a s t in Semlin sind, wenigstens täglich Briefe
dort können abgeben lassen, so hoffe ich mehrere одма von
Ihnen.
Für Sawwa hab’ ich noch nicht Zeit gehabt, das verlangte
auszusuchen. Vielleicht bringt Halla alles mit, auch den E m p fa n g
Ihres Paketts. Ich möchte doch wissen, was aus Busse in Warschau
geworden ist. Муш** кш ist noch hier, s e it A u g u st, und denkt
Putniks Nachfolger zu werden.
360
Herrn ..............
Herrn Basil. Wassiliewitsch
zu gütiger Abgabe
in S e m l i n
Суви ne чат.
[Жиг:] Wien
одговорено на св. Саву 1831
АСАНУ, 1731
В у к о в а I , 390—391
[Превод:]
Б еч , 14. ја н у а р а 1831
Н а ж а л о ст , п ою ди ли ст е. Б и о са м 11 н е д е љ а болест ан ,
д о д у ш е сам о локално, али и пак т оли ко д а нисам м огао ни
седети ни ходати. Н а оба гуза оп ври сали с у м и а п сц есе к о је
м и j e , 1814. п р о узр о к о ва л а ноћна в о ж њ а у коли м а б е з опруга,
на ст арим , т врд и м коњ ски м х а м о ви м а , ш т о j e било 1814.
зан ем арен о, у с л е д несп рет н ост и првоГ л ека р а . С а д а j e све
поново на й ут у о зд р а в љ е њ а , п р е м д а јо ш ни сам у с п е о у пот -
пуност и д а се оп рост и м д р а С а јб е р т а , ко1а Господин д р С т е-
ји ћ д о б р о познаје.
Б о л еет j e кри ва з а т о ш т о са м В а ш у а д р е с у к о ја j e била
пре д а т а Х а л и д а j e понесе прим ио т ек 15. д е ц е м б р а , па сам
он д а на царини, зат и м к о д Думбе, узалуд ü ipaiao за па
к ет ом , т е с а д м о р а м чекат и на Х али н п оврат ак из Л а јп -
цт а ( у р о к у о д 10 д а н а ), д а б и х ако мо1у о д њ ет лично сазн ао
ш т а j e у р а д и о с п акет ом . Теш ко д а им а м а њ е п р едуср еш љ и ви х
љ у д и н ею ш т о су, по прави лу, ћиф т е. Ж а л и о б и х ук о л и к о би
се оно ш т о ст е В и лично у С рби ји о ч ува л и с а д а из!уби ло у у р е д -
ном Б еч у.
И В и ст е т акођ ер задивљали м е ђ у ш ум ски м љ у д и м а .
за р je л еп о д а се је д н о с т а в н о к а ж е и м а сила и знатних новина,
но оне се не д а ју у т е м у описали ? У к а зи ва њ е на њ и х о в у в р ст у
и на предмет било би з а м ен е д о в о љ н о .
П ри м и т е м о ју н а јср да ч н и ју ч ест и т к у на В аш ем пост ав-
љ е њ у . Р а н к е о ч ек ује д а се с а д а м о р а у с к о р о и сп ољ и т и Ваш
Геније, који сам т олико п уш а х ва л и о . Видећем о.
П ош т о се са д а н а л а зи т е тако рећи у З е м у н у , и у н а јм а њ у
р у к у т ам о м о ж е т е свакодн евн о п редават и т е м а , н а д а м се
в eh ем б р о ју њ и х одма о д В ас.
За С а в у jo in нисам и м ао вр ем ен а д а и за б ер ем оно ш ш о j e
т раж ено. М о ж д а lie Х а л а све са собом дон ет и , ш акођер и
361
потврду о п р и јем у B a u ie l п акет а. И п а к б и х х ш ео д а зн а м ш ш а
j e било са Б у с е о м у Варш авы . М у ш и ц к и се jo iu н ал ази о вд е ,
од августа, и мысли д а п ост ан е П ут н и к о в наследн и к.
д а љ у б а з н о п р е д а
Г о с п о д и н у Караџићу
Земун
229
ДИМИТРИЈЕ П. ТИРОЛ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Шабац, 14. јануар 1831
Ево ша.тћм Вам по обећању моме једну моју Немачку
Граматику, коју Ви изволите усрдно од мене на дар примити.
О нвој je у додатку и Будимским Новинама лепа препорука
стајала, и мило би ми било, кад би тако исто и гдикоји наши
Књижевници о њој мислили. О мојој Славенској Граматици
вели сочинатељ они написа, да je туђа мука!!!!!! -— У Пешти
je неотесани Калуђерски онај ђак млогима и јавно говорио,
да je моју Граматику Слав, морао писати или В у к или Кен-
гелац!!! Вук и Кенгелац? •— — и да ja нисам право имао ка-
зати: сад прей п ут на С р п ск о м је з и к у и зја сњ ен а —?— Но првом
приликом оћу му јамачно јавно одговорити; али не онако,
као што обично грубога чувства надрикњиге чине. А што
je покојни Магарашевић у свом писму промашио, и спрама
нас онако се злобан показао, прелазим као човек —, и остав-
љам другима паметниима од њега и његови и Светићеви при-
верженика о оној ствари судити, кои су, велим, кадри више
учинити, неголи филозофически Филолози и Псевдоними. Пи
шите ми што ново, и јавите ми, шта ради наш славни Копи-
тар. Поздрављајући Вас, и Госпу Вашу и сву фамилију љу-
безно, и са сваким почитанијем остајем и јесам ВашУ
У Шабцу 2Г Јануара 831 истини прија.

Димитр. П. Тирол
362
Ап
Herrn T h e o d o r Т и к а
Handelsmann
in W ie n
[Жиг:] Temesvar
АСАНУ, 3420.
В у к о в а I V , 606.
230.

С највећим високопочитанијем усуђујем се Вамајавити
двије новине, које je јучерања пошта из Беча донијела.
1) . Да се у Финландији подигла буна против Руса, и да
Шведи ту буну потпомажу
2) . Да je тужба Ратковићева (против Вашега Сијатељства
и народа Србскога) по јесенашњему оном представљенију из
Земуна са свим одбачена, и Магистрату je Земунском остав
лено на вољу, да по своме благорасуђењу казни Ратковића
и његово друштво.
Обадвије ове новине јавља Паја Шпирта из Беча, и о
истинитости друге није никаке сумње, а прва да Бог да, да
не буде истинита, јер и он истина пише, да се тако говори.
Препоручујући се милости Вашега Књажеског Сијатељ-
ства и нјелујући Вам скут, с највећим високопочитанијем јесам
У Бијограду 8. Јануарија
(у сат и по по подне) 1831
препокорни и благодарни слуга
Штампа се по: В у к о в а п р е п и с к а I I , 605.
363
231
Д И О Н И С И ЈЕ С Т Е Ф А Н О В И Ћ — В У К У К А Р А Џ И Ћ У
К о р а ћ и ц а , 20. ја н у а р 1831
ПосЬщуемъ васъ моймъ Писашемъ, й молимъ незамГра-
вайте моюй досадби, благодаримъ Г Бог8 доброми се води,
й здравъ самъ, й преправлямъ се за цензНрИ да положимъ,
кадъ одемъ кући, зато васъ понизно молимъ, даби стеми
отеческу любовъ учинили, и Родительима мойма писали да
самъ здрав и како ви дрбгчше знате, и да намйравам кући доћи
по ћ8рћеву Дну, ербо немог8 далГ остати, ербо време нисамъ
радъ бадава пропущати, мои самъ писао кући, али немам
оказие кои би ми на пошту оправили могао, и у Писму in
утЬшите да се небрин8 за мене и да хоћу кући да одемъ, па
нека они плате Пошту — Опетъ васъ покорно молимъ за мой
кап8тъ, да ми непропадне, хоћу вамъ поштено вратити ваши
20 Гроша позаймлЪни, кад пойемъ кући, й молимъ отпиши-
теми по Господину капетан8 нашемъ, кадъ се буде кући сво1ой
вратю, ели мије донешенъ кап8тъ, й ако ie донешенъ то васъ
молимъ, подайте га братъ Глиши Возаровић8, да ми се у
чистота сач8ва, до мота пришеств1я, а ваши 20 Гроша, кои
стеми позаймили, не само што ћ8 вамъ сь благодарноепю
вратити, него хоћ8 вамъ и код Moie к8ће, благодаранъ бити,
кад васъ Богъ донесе у Б8димъ Ербо самъ врло у мисли
да ми непропадне, пакъ будите уверени да кући неби смео
отићи безъ нГга, ербо би мислили Родительи, да самъ га м
продао, па новце потрогаю, молим васъ незаборавите на Moia
прошешя, ербо висте ми садъ Родитель, й у вами цел8 На
дежде имамъ, и зато хоћ8 вамъ све благодаранъ бити, код
моје куће, Остаемъ васъ любезно поздравляюйи, и Госпо
дина Аврама Гашпаровића, и братъ Глишу Возаровића и
остаемъ вами люблПш Десниц8, и есамъ
вашемъ Високопочиташю
Понизанъ
Дюшгсш Стефановийъ
Високославие Кралйве Таб8ле С8деиске заклети Нотарйт
у Кораћици
8° JaHyapia 1831
364
Високоученомъ Господин«
Б у к у С ш еф ан ови ћ Н
филоссофје Доктору й проч:
съ честно да врбчится
у Б ео Г р а д ъ .
АСАНУ, 4031.
Б у к о в а п р е п и с к а V , 684—685.
232.
ВУК КАРАЏИЋ — АВРАМУ ГАШПАРОВИЋУ
Београд, 21 јануар 183.1.
Оно писмо, што сам Вам синоћ дао на Њиово Сијатељ-
ство, чујем, да није послато по суруџији, него je дато Ристи
из Крагујевца, који се join овде налази; зато Вас молим, да
пошаљете кога нека га узме, и да га предате Ђорђији мезул-
џији, да га оправи по суруџији, који сад полази у Крагујевац.
У Београду 9. Јануар. 831. Вук
Господину Авраму Ганшаровићу. АСАНУ, 4085.
Б у к о в а п р е п и с к а V I , 1.
233.
АВРАМ ГАШПАРОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 21 јануар 1831.
Господине!
Я самъ пошао быо с’ пандуромъ къ Вама, па ме е сусрео
Мезулдая идући одъ васъ, и питао ме оћели узети одъ Ристе
писма, а я самъ му одговорю да узме сва, и да пошлГ по свомъ
суруџш, — онъ се обећао, да ће савъ посо свршити како валя.
А. Гашпаровјић]1
АСАНУ, 4085.
Б у к о в а V I , 1.
1 Ово писмо писано je на полеђини претходног.
365
234.


С највећим високопочитанијем усуђујем се јавити Вам,
да je, по гласу, који сам данас из Земуна добио, М еш ер н и х
зб ачен с М и н и ст ер ст ва . Мисли се, да су то највише учинили
Французи за то, што су се некаква његова особита писма
нашла код Полињака. На његово мјесто још није нико по
ставлен, него се говори, да ће се поставити или Весенбер!,
који je сад у Лондону, или Л еп ц елдерн , који je прије био у
Петерсбургу; или А п оњ и , који je сада у Паризу А он остаје
Obersthofmeister, што je до сад био Траутмансдорф.
К оној новини, коју сам 8. о. м. имао чест јавити Вашему
Књажеском Сијатељству о искању Ратковићеву, препоручено
ми je, да Вам пишем, да изволите (најдаље до десет дана)
писати Варадинској Генерал-команди: Будући да je Ратко-
вић својим неправедним искањем Вас узнемиривао и доса-
ђивао Вам (јер сте морали млого писати и одговарати се),
и пријетио ферботом, за то да сте ради знати, je ли та ствар
са свим прошла.
Јављајући Вам ово и препоручујући се свагдашњој ми
лости Вашега Књажеског Сијатељства, и цјелујући Вам скут,
с највећим високопочитанијем јесам
Вашега Књажеског Сијатељства,
препокорни и вјерни слуга,
У Бијограду 11 јануар. 831.
366
235.

Већ има три-четири дана, како се овђе почело говорити,
да je Асан-ага (у Крајини на Турској и Њемачкој сувој међи)
опет неколико Њемачки села поарао и попалио, но ja сам тек
данас, тобоже из поуздани уста, разумијо, да Асан-ага при-
јети ЬЬемачкоме мајору Поповићу да ће га жива на колац
набити и све онуд по граници поарати и попалили; и за то
да су већ два баталиона мајору у помоћ отишла, но до сад
join да Асан-ага никаке куће Австријске поарао ни запалио
није, него je арао и палио куће некаки Турака, који су се од
њега одбили. — Тако се каже.
За Пољаке се говори (по Агентским гласовима из Беча),
да ће се лијепим начином умирити, будући да им цар Никола
врло милостиво све прашта, а и они не ишту ништа друго,
него да им се конштитуција мало преиначи (да буде мало
налик на Мацарску).
За Метерниха се јоште не чује ништа више.
Препоручујући се свагдашњој милости Вашега Књажес-
ког Сијатељства и цјелујући Вам десницу и скут, с највећим
У Бијограду 13. Јануара 831.
Штампа се по: Б у к о в а п р е п и с к а I I , 606—607
236.
ЈЕРНЕЈ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЂУ
Беч, 25. јануар 1831
Wien den 25ten Jan. 1831
Freund!
Ihr Pakett hab’ ich endlich herausbekomen. Der arnauti-
schen Lieder sind 1 1 , ich weiss nicht, woher ich im K opfe hatte,
dass ihrer 50 seyn sollten.
367
Tirka hat, als ich ihm das Pakett für Sie (Шлецеръ und
den sch w eizerisc h e n Robinson in 4 Bänden, das ganze f. 8 40 Cm.
betragend) brachte, selbst sich zum Bezahlen erboten, und so hab’
ich ihm den Conto von Schalbacher abgetreten, da ich ihn sonst
wohl auch auf u nsere Rechnung hätte behalten können für die
MS., die ich erst untersuchen muss. Übrigens retten Sie auch so
a b g efressen e Codices, so viel Sie sehen, wer weiss ob wir nicht
einst einen von C y r ill s e lb s t wenigstens fragmentarisch in die Hand
bekomen!
Der R o b in so n wird dem Sawa, und dem g a n zen H a u se viel
Unterhaltung machen, er ist auch als Erziehungsbuch g e s c h e it,
nur hat die M u tte r oder der L e h re r manchmal mit D ru c k feh lern
zu kämpfen; es gibt von den ersten 2 Bänden auch eine d r itte
Aufl., aber ich konnte sie n irg en d s auftreiben, und wer weiss, ob
da die D ru c k fe h le r vermieden sind, die Kupfer aber sind noth-
wendig in der dritten Aufl. sc h le ch te r als in der 2-ten.
Also was ist Ihr T ite l nun, damit wir uns nicht gegen den
Respect versündigen? Wladislaw hat mir auch, v e rste h t sich , mit
Freude und ohne N e id , Ihr Glück erzählt. Lucian ist seit August
hier, mitunter weil er vo r S ch ulden nicht fort kan, wie Wagner
so ziemlich überall erzählt’ Stank** scheint ihm Temeswar weg
fischen zu sollen. Es ist schwer sich unter solchen Bewerbern zu
entscheiden. Doch Sie kennen die Leute besser als ich. Wie steht
es mit Eurer штампарја? Und eurer südlichen und südwestlichen
Grenze? Wer ist nun Herr in der Црна гора? Wan wird Euer
Code Milosch gedruckt? Haben Sie unsern Grafen С ё ч ё п и , als
er bei Milosch war, gesprochen? (diesen Herbst). Stellen Sie sich
vor, dass ich Ш Seiten g la g o l. Predigten aus dem XI —XII Jahr
hundert bekomen habe, die amin sagen, folglich aus einem russ.
oder bu lgarischen Codex überschricben sind, aber Zeichen haben
für ъ, h, Tii, а , а , 1Ж, iA, also auf jeden Fall Dobrowsky’s Jahr
1 2 2 2 , u. m a n g elh a fte Bezeichnung widerlegen. So entdeckt man
täglich N eu es in unserm so verwahrlosten Fache. Fahren Sie darin
also auch brav fort, und schreiben одма Ihrem noch inter reco-
valescirenden
Одма.
Alles Schöne an den G ro ssv e zie r David** u. den Е ћ им баш а

Стеић.
368
H errn
H errn Basil. Wassiliewitsch
zu g. Abgabe
in S e m l i n
Воштани печат с орнаментима.
[Жиг:] Wien
одговорено 20 Февр. 831.
АСАНУ, 1733.
I , 393—394.
[Превод:]
Б е ч , 2 5 . ја н у а р а 1 8 3 1 .
К о н а ч н о м и j e п ош ло з а р у к о м д а д о б и је м В а ш п а к ет .
А р н а у т с к и х й еса м а у к у п н о j e 1 1 , н е зн а м о д а к л е м и j e би л о
у глави д а j e т р е б а л о д а и х б у д е 5 0 .
Т и р к а , се, к а д с а м м у д о н е о п а к ет з а В а с (Ш л е ц е р а и
швајцарског Р о б и н зо н а у 4 т о м а , с в е за је д н о у и зн о с у 8 .4 0
ј . С . М ) п о н уд и о д а лично и с п л а т и и з а т о с а м м у у с т у п и о
Ш а л б а х е р о в к о н т о , ј е р б и х ia и н а ч е м о ш о за д р ж а т и и на нашем
р а ч у н у з а р у к о п и с е , к о је т е к т р е б а д а и сп и т а м . У о с т а л о м ,
с п а с а в а јт е и о во л и к о п о х а б а н е зб о р н и к е , ко л и к о го д и х у м е -
д а т е , ко зн а н ећ ем о л и м о ж д а je g u o i д а н а д о б и т и у р у к е
н еш т о, м а к а р и ф р а ш е н т а р н о , о д самог Ћирила!
Робинзон h e з а С а в у и делу кућу б и т а вел и к а за б а в а , т о
j e и к а о в а сп и т н а ю ъ т а паметно д е л о , је д и н о ш т о ћ е мајка
или учитељ п о н ек а д и м а т и д а с е б о р е са штампарским греш-
кама, о д п рва 2 т о м а п о ст о ји и треће и зд а њ е , а л и н и са м и х
M.oiao н т д е п ри бави т и , а к о зн а д а ли с у т а м о и и зб е ш у т е
штампарске грешке; а б а к р о р е з и с у у т р е ћ е м и з д а њ у н у ж н о
лошији n e w у д р у го м .
Н е го к а к в а В а м j e с а д а титула, д а се н е огреш и м о о д у ж н о
п ош т овагъ е! В л а д и с л а в м и j e т а к о ђ е , разуме се р а д о с н о и без
зависти, и сп р и ч а о В а ш у ср е ћ у . Л у к и ја н се о д а в гу с т а н а л а зи
о в д е , д е л о м за т о ш т о због дугова н е м о ж е д а о д е , к а к о В а т ер
гот ово с в у д а п р и п о вед а . И з гл е д а д а h e м у С т а н ко ви ћ о т ет и
Т ем и ш вар. Т еш ко j e о д л у ч и т и се и з м е ђ у о в а к в и х н ат еи ,ат ељ а.
А л и В и иге љ у д е п о зн а је т е б о љ е него j a . К а к о с т о је ст в а р и с
В а ш о м ш т а м п а р и јо м ? И с В а ш о м ју ж н о м и ју г о з а п а д н о м ip a -
н и цом ? K o j e с а д а io c ü o g a p у Ц р н о ј Г о р и ? К а д а he се ш т а м п а т и
В аш М и л о и гев за к о н и к ? Д а ли с т е Говорили с нагиим Грофом
Сечењијем к а д j e б и о к о д М и л о ш а ( о в е је с е н и ) ? — З а м и сл и т е
24 П реписка IV 369
д а с а м д о б и о 1 0 ст р а н и ц а глагољских п р о п о в е д и и з X I и X I I
в е к а , к о је к а ж у а м и н , п а с у , п р е м а т о м е , п р е п и с а н е и з неко1
р у с к о i или бугарског з б о р н и к а , а л и к о је и м а ју з н а к е з а
ъ, к, та, а , я,, ix, и», д а к л е у с в а к о м с л у ч а ју o ü o e p ia e a jy Д о б -
р о в с к о в у го д и н у 1222. и /ь е ю в о непотпуно о з н а ч а в а њ е . На
о в а ј н ачин с е св а к о д н е в н о о т к р и в а н е ш т о ново у н а ш е м з а п у ш -
т еном п р ед м ет у. Н а ст а ви т е и В и вредн о у т о м е и пиш ит е
о д м а В а ш е м о н о м к о ји се о п о р а в љ а
О д At а
Н а јл е п ш и п о з д р а в и великом везиру Д авидовићу и ећ и м -

-б а ш и С т еји ћ у .
Г о с п о д и н у Караџићу
Земун
237
Belgrad den 26. Jäiier 1831

Theuerste Gattin!
Deinen Brief von 24. dieses Monaths habe ich gestern emp
fangen. Ueber was wir gesprochen haben, du hast ziemlich gute
Ordnung getrofen, aber ich kan dir noch nichts bestimen, beson
ders ich fürchte mich, die Rosa und die Wassilia könten ohne
dich krank werden. Auch die Wietterung ist jetzt schlecht. Wir
sollen also daweil noch warten. Wen die Zeit dazu komt, dan
werde ich selbst wegen Pass Ordnung treffen, auch werde ich
dir schreiben, was du mitnehmen sollst. Wegen das, worüber du
schreibst dass dir Angst und zu bange ist, sollst du gar keine
Sorge haben.
Dem Sawa ist heute sein Nahmenstag. Ich wünsche ihm, dass
er viele Jahre gesund und glücklich lebt, dass er von Tag zu Tag
gescheiter wird und seinen Altern gut folgt. Ich hoffe, du hast ihn
heute gut trahtirt.
Vom Herrn v Kopitar habe ich auch einen Brief gestern
bekomen. Er war 11 Wochen so krank (hat eine Art von bösen Ass
[Abscesse] gehabt), dass er weder gehn, noch sitzen hat könen,
370
aber letzt ist wieder besser. Diese seine Krankheit war die Ursa
che dass er dem Sawa die bestellte Bücher hat nicht geschickt; jetzt
aber verspricht er sie mit erster Gelegenheit zu schicken Ich
habe auch ihm heute geschrieben, auch von dir.
Diese Tage werde ich dir etwas Geld schicken.
Küsse mir unsere lieben Künder vielmahl, und schreibe mir
wieder bald.
Ich verbleibe bis ins Grab dein getreue
Gatte
Wuk
P S. Ich habe zwey Schweine bestellt, im Falle, dass sie dir

sollten gebracht werden, ich glaube, du solltest eine wieder dem
Herrn Oberlehrer geben. Du darfst für die Schweine nichts zahlen.
An
(im Hause des seel. Pop Kosta Rakitsch)
in S e m l i n .
Воштани печат c шицијалима ВС и орнаментима.
Ilip C D C W J _ , 7 0 0 7
БеоГрад, 26. jcm yapa 1831
Ј уч е сам примио т воје писмо о д 24. o eo i месеца. Оно о
чем у см о Говорили, прилично си д о б р о среди ла, али jo iu нишша
не м огу одређено рећи, нарочиш о се бојим д а би се Р о за и Васи
л и й б е з т ебе могле р азболет и . А с а д j e и в р е м е лош е. Ст ога
би, дакл е, т ребало јо ш сачекаш и. К а д за шо д о ђ е врем е, j a ћу
се сам побринут и за пасош , а написаћу ши ш акође шша са собом
да понесеш. Н е м о ј уо п ш т е д а се бринеш о т ом е, о чем у Юво-
риш д а т е плаши и онеспокојава.
Сави j e дан ас имендан. Ж елим м у д а дож иви jo iu иуно
Година зд р а в и срећан, д а из дан а у дан б у д е све памешнији и
д а слуш а д об ро своје р о д и т е л е . Н а д а м се д а си Га дан ас добро
почаст ила. __
Ј уч е сам добио писмо од Господина Коииш ара. Био j e je g a -
наест недељ а м н о г о болест ан. ( И м а о је је д н у врсш у Гадногчира!)
Н щ е м от о ни д а и де нити д а седи. Н о са д м у j e оиеш б о л е .
ЊеГова болеет била j e у з р о к ш то није иослао Сави иоручене
K ib u ie . О бећава са д д а he и х послат и првом ириликом. И њ е м у
сам данас писао, т акође и о шеби.
24 * 371
О ви х д а н а ћ у ши иослаш и неш ш о новаца.
П о љ у б и м и пуно пуш а н аш у g p a iy д е ц у и пиши м и ш то
пре.
Д о Гроба ост а јем т во ј верни c y ü p y i
В ук
Р S. Н а р уч и о са м д в е свињ е. У сл у ч а ју д а ти и х д о н ес у,
м ислим д а би т ребало д а д а ш оп ет је д н у Господину у ч и т е /ь у.
За свињ е н ем о/ ниш ш а плаШити.
Б л а г о р о д н о >ј Г о с п о ђ и Ани Караџић
([ у к у ћ и п о к о јн о г п о п -К о с т е Р а к и ћ а )
Земун
238.
У Бијограду на Савин дан 1831.
Заиста сам се био врло уплашио за Вас, и прије неколико
дана писао сам Шаффарику, да ми јави, еда он што зна за
Вас; но сад примивши нисмо Ваше од 14. о. м. обрадовао
сам се и умирио: вала Богу кад je и тако!
Врло ми je жао што пакет онај још нијесте примили; а
још ће ми жалије бити, ако се несрећом изгуби.
Ja сам у ономе писму за то само казао. „има сила и знат-
ни новина“ , што сам се надао, да ћете ји Ви на скоро у Вео-
bachtery и у Alg. Zeitungy читали, као што сте нешто и читали.
По ономе берату Господар je наш на првозваног Андрију
(у који су дан Срби 1806 г узели Бијоградску варош на јуриш)
о вђ е иншталирати (од везира Бијоградскога пред скупштином
на пољу иза вароши, а у цркви од владике) за насљедст веноГа
СрпскоГа кн еза или Fiirsta. По том je дошао овђе из Питера
капетан од гарде, К о ц е б у е (најмлађи син познатога Њемачког
Списатеља Коцебуа), и донијо ми je поздрав од Аделунга,
који му je дао у наруч Ранка (die serbische Revolution); за Кеп-
пена каже да je са женом отишао у Симферопољ. Коцебуе
je одавде 17 дек. (по нашему) са оцаћаном Лсбин-ефендијом
(Турским комесаром, као што je Коцебуе Руски), и с неко
лико Српски чиновника отишао низ Дунав у Кључ и у Кра-
јину, да, почевши оданде, т р а ж е они 6 наија, но чује се да
372
у Видину чекају некакав ферман. Ове су све новине (осим
Аделунгова поздрава и оног о Кеппену) код Вас у Бечу ја-
мачно већ позната, а може бита, да ћете ји у Beobachtery чи
тали док Вам ово писмо моје дође.
За нашега Буссе и ja сам питао Коцебуа, но он ми само
толико каза, да je Новосиљцов прије буне изишао из Варшаве
и отишао у Питер (чини ми се рече, да га je он негђе срео).
Ja би рекао да се Буссе морао предали Пољацима, ако га у
самом почетку не буде ко и у био.
Ранке се у за л у д од мене нада ономе, шло ми пишете.
Кад успишете Баурингу, кажите му за мој превод Н. 3.
оно, шло сам Вам из Земуна писао.
Молим Вас гледајте за оне књиге ради Саве мога, шло
сам Вам писао из Земуна, јер кад сам гођ отишао на парла-
торију, питао ме je за њи, и видим да мисли, да ja нијесам
Вама ни писао, него да га варам.
Moja je фамилија здраво у Земуну, него сви готово чезну
за Бечом, а особито жена, која ме и у последњем свом писму
(од 24. о. м.) питала јесам ли шло за Вас разабрао. Нити знам,
шта ћу чинили са Савом, ни с осталима. —
Давидовић je у Крагујевцу, Исаиловић такођер; а Стеић
у Шанцу
Како ли je Грим, јели оздравио? Ђе je сад Ранке? Кад
им успишете, поздравите ји све од мене, молим Вас. Ако je
ту join Г Мушицки, и састанете се, поздравите га од мене,
молим Вас. Поздравите ми Г Јенка и сав округли астал. Пи
шите ми одма и до ст а , као и ja Вама што пишем.
Вук.
П. П. У посљедњем Љетопису има неколико и Арнаутски

ријечи (Светић све п а љ ет кује за нама ); ваша да читате. Збиља!
Шта има до сад од Арнаутски Граматика и рјечника?
Sr Hochwohlgeboren
in W i e n .
Durch d. Hn. Basilius Wassiliewitsch in Semlin.
Воштани печат Sigill. sanitatis semliniensis.
[Жигови:] Tur Semlin Wien
3(?) Feb.
АСАНУ, 1732.
Б у к о в а I , 391—393.
373
239.
ЈЕВРЕМ ОБРЕНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ

Шабац, 26. јануар 1831
№ 58.
Любезный Г - Вукъ Стефановићн!
Ваше писмо од 12. текущегъ мца дримю самъ, на кое
одговаракзћи благодаримъ вамъ на извЕспяма, и опетъ ако
бы се овде я дуже задржавао, непропуштайте извЕщавати
што ново дознали будете. Гледайте извЬстити ме за Фин-
ландою оћели потвржденЬ доћи, кое дай Боже да лажъ буде.
Поздравляюйи васъ остаемъ
У Шабцу 14. Януара 1831
Вамъ доброжелателный
Ефремъ ОбреновиИъ
Благородномъ и Высокоученомъ Господину
Члену Суда Београдскогъ
у Б еограду
Воштани печат с натписом Ефремъ Обреновичъ.
одговорено 19. јануар 831
АСАНУ, 3854.
В у к о в а V , 494.
240.
Београд, 27 јануар 1831
Високоблагородни Госнодару Васо,

Кажу, да je онај Ш ут ари , који je љетос био у Крагујевцу,
писао из Варшаве у Земун своме брату, да Пољака има на
оружју до двјеста иљада, међу којима je и он обор-лаћман,
и да се без крви неће размимоћи. Пошто сам купио, по
то Вам и продајем. —
У Бијограду 15. Јануар. 831. Ваш покорни слуга
374
В а с и л и ју П о п о в и ћ у
старјешини наије Пожешке и пр.

у К р ш у је в ц у .
АСАНУ, 1336.
241
Нови Сад, 27 јануар 1831.
Neusatz d. 27 Jan. 1831
Hochgeehrter Freund!
Die Nachricht über Ihre Anstellung in Belgrad hat mich sehr
erfreut. Wiewohl Sie jetzt weniger Zeit haben, sich mit der Litera
tur zu beschäftigen, so werden Sie deshalb Ihrem Lande und Volke
nicht weniger nützlich. Es handelt sich jetzt darum, einem ver
jüngten Volke wahres Leben einzuhauchen. Dazu soll ein jeder
nach Kräften in seiner Stellung beitragen. Es können nicht alle
schreiben, und auch einzelne nicht immer Vielleicht werden Sie
mit der Zeit wiederum zu literarischen Arbeiten zurückkehren
können. Also wird nichts verloren gehen.
Ich bitte Sie, mir die Copie der Studenitzer Inschrift möglichst
bald zu schicken. Ich warte darauf mit Ungeduld. Wegen des
Lebens des. h. Sawa wird es wohl noch lang dauern und mehr
Zeit brauchen. Wenn Sie in Serbien nichts aufjagen so ist für
mich wohl vergebliche Mühe.
Bei der Frau von Mandics ist keine Spur von einem Diplom!
Dafür habe ich in Ragusa eine Menge serbischer alten Diplome
aufgefischt, und Herrn Kopitar schon geschrieben. Später mehreres
hirüber
Hr Kopitar war zwar etwas unpässlich, ist aber jetzt schob
gesund. Wahrscheinlich haben Sie schon Briefe von ihm. Ich schrieb
ihm ebenfalls heute.
Wladika Petrowitsch in Cernagora ist todt Oct. vor Jahres.
Jetzt ist sein Neffe, Radiwoj Petrowitsch Njegosch, 20 Jahr alt,
Führer des Volks (Предводитель народа черногорскога, sagt Hr
Gagitsch). Milutinowitsch schrieb mir auch. Nach seinem Briefe
muss er ein sehr wildes Leben führen.
375
Ich bitte Sie, mir anzuzeigen, ob ich Ihnen künftig Briefe
directe nach Belgrad mit der Post expediren kann, oder noch
immer durch Herrn Wasiljewitsch. Auch weiss ich nicht, wie ich
Ihr jetziges Amt in deutscher Adresse ausdrücken soll.
Ich bitte, meine Bekannten herzlich von mir zu grüssen.
Mit aufrichtiger Hochachtung
Neusatz d. 27 Jan. 1831 n. St.

Un-
ergebener Diener und Freund
P J. Schaffarik
Von Neusatz.
Sr. Wohlgeboren
H errn D r W u k S t e p h a n o w i c s K a r a d z i c s
Mitglied m ehrerer gelehrten Gesellschaft, etc. etc.
in B e l g r a d .
одговорено 21. Априлија.
АСАНУ, 3453.
[Превод:]
Н о в и С а д , 2 7 ја н у а р а 1831
М н огои ои л ш о ва н и и р и ја ш е љ у ,
В е о м а м е j e о б р а д о в а л а в е с т о Вайлем п о с т а в љ е њ у у Б е о -
граду. И а к о h a u e са д а и м ат и м а њ е врем ен а д а се бавиш е књ и -
ж е в н о ш ћ у , н е ћ е т е з а т о с в о јо ј з е м љ и и н а р о д у бит ы м а /ъ е о д
к о р и ст и . С а д а с е р а д и о т о м е д а с е је д н о м п о д м л а ђ е н о м н а р о д у
у д а х н е и ст и н ск и ж и в о т . Т о м е т р е б а с в а к п р е м а сн а га м а н а
с в о м п о л о ж а ју д а д о п р ш е с е . Н е м о г у сви п и с а т и , п а н и п о је-
ди н ц и у в е к . М о ж д а ћ е т е с е в р е м е н о м м о ћ и п о п о в о в р а т и т и
кгы лж евн им р а д о в и м а . Т а к о н е ћ е ниилта п р о п а с т и .
М о л и м В а с д а м и лито п р е п о и ла љ ет е к о п и ју ст уд е н и ч к о Г
н а т п и са . Ч ек а м н а т о с н е с т р п љ е њ е м . — Ш т о с е пличе Живота
Св. Саве, с т у р н о lie т о jo u i g y l o п лрајат и и б и ћ е п о т р е б н о
вииле в р е м е н а . А к о В и ниилта н е п р о н а ђ е т е у С р б и ји , о н д а j e
з а м е н е за и с т а у з а л у д а н т р у д .
К о д го сп о ђ е М а н д и ћ н е м а плраш о д п о в е љ е ! — У м е с т о
ü io ia п р о н а ш а о с а м у Д у б р о в н и к у ю м и л у с т а р и х с р п с к и х п о ве /ь а
и већ п и са в Г осп оди н у К о п и т а р у . Д о ц н и је вииле о т о м е .
Г К о п и т а р j e б и о неилт о б о л е ш љ и в , с а д а j e већ з д р а в .
В е р о в а т н о већ и м а т е п и с м а о д ње1а. И j a с а м м у д а н а с пглсао.
376
В л ади ка П ет ровић j e у м р о о кт о б р а прош ле io ди не, у Ц р н о ј
Г ори . С а д а j e гьею в синовац, Р а д и во је П ет рови ћ Њ егош , ст ар
20 година, вођа н ар о д а (П р е д в о д и т е л ь н а р о д а черногорскога,
к а ж е г. Гагић) — П и са о м и j e и М илут ин овић . П о гьею вом
писм у м о р а бит и д а ж иви вео м а бурн о.
М ол и м В а с об авест и т е м е д а ли д а В а м у б у д у ћ е ш а љ ем
писма директ н о у БеоГрад пош т ом или и д а љ е преко Господина
Василијевића. И ст о т ако не зн а м д а у н е м а ч к о ј а д р е с а и зрази м
B aiu y садаии ъу сл уж б у.
М о л и м , п оздра ви т е срд а ч н о о д м ен е м о је познанике.
С искреним пош т овагъем
Н ови С а д , 2 7 ја н у а р а 1831 по новом к а л ен д а р у
В аш одан и слуга и п ри јат ељ

и з Н о в о г С а д а
Њ е г о в о м б л а г о р о д с т в у
Г о с п о д и н у д р Вуку Стефановићу Караџићу,

ч л а н у м н о г и х у ч е н ы х д р у ш т а в а и т д ., и т д .
Београд
242.
ЈОВАН БАЛАИТСКИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вршац, 30. јануар 1831
Благородный и Высок мученый Господине,

мнЬ Высокмпочитаемый!
Премда какм из могъ устменногъ, такм и многмкрат-
ногъ писменогъ Вашему Благородно мкрытогъ Изяснешя
небы више ны нуждно было писати вамъ. ничто менше, из
особитогъ могъ къ вамъ почиташя, нисамъ могаш пропус
ти™ прилику ову, да вамъ не пишемъ.
Ьасамъ, Благородный Господине, еднакш —- колико соб
ственно мое корысти ради, толико найпаче из превелике къ
миломъ Отечеству момъ любови — при пређашнГмв намГре-
шю момъ тврдъ и непоколебимъ, нити што м онога времена,
мкадсамь тамш доћи наумыш, такм силиш желимъ, развЬ
да што брже дођемв, зато самь вейь и за мпущенГ мое рекур-
pipaw, како да на прво позы ваше таки доћи могу, кое да бы
что CKopie амо приспЬло, надамсе, даћете вы и Г 1саиловичь
377
— коего заедно са Г Чанийемъ любезна поздравлям’ —
врлш лакш учинити моћи.
Желећи Вамъ свако w Бога добро у великой надежди
пребывамъ и есамь
у Вршцу 18° fanyapia 831 Вашегш Благород1я

Особитым Почитвтейь
I w a H H b Балайтскш
Сенаторь
Штампа се по: Б у к о в а п р е п и с к а V , 694.
243.
Крагујевац, 30. јануар 1831
Почитаеми Пр1ятелк>
Ваша почитаема два Писма исправно npiMio ес[а]мь, и
вщю да сте здрави, и я самъ благодареше Богу здравъ, и бу-
дући да е Чико Радомировичъ 14гь текуГгегъ овде здраво
приспЬо, то се и я надамъ да ћу добити одъ Gro С1ятельства,
дозволенЬ, до Мое куће отићи и съ децомъ видити се.
Обхождеше ваше съ Г Толмачемъ Васшиевийемъ Hio-
вомъ С1ягельс7ву е повольно, а особито чрезъ тога, што изв%-
щаваюйи се о разнимъ новостима и нами сообщавате; Тако
гледаите и убудуще што ново буде, да намъ явите.
Притомъ неизоставлямъ Вамъ и ову радостну вЪстъ при-
нети, да ономадъ, кадъ е чико изъ Шабца дошао, било е о
Вашимъ Свангел1ю разговоръ, при Gro Оятельству, изъ когъ
надати се можемо, даће се Вамъ одавно очекиваюйа желя
изполнити. Него молимъ задржите то при Вами утаиности.
РазумЪлисмо изъ Писма вашегъ 15. т упризрешю Петра
Шкутари него каже Русъ нашъ Якшичъ ако буде и онъ ка-
кови велики чинъ1 кодъ Полака пршмю, да ће скоро морати
црне Лисице по Сибиру ватати. Поздравляюйи Вась остаемъ
У Крагуевцу 18 1ануар1я 831

Вашъ искреннМшш пр1ятел
Васшпе Попович
378
Благородному Господину
Буку Стефановићу Караджнћу
ч. Суда Бфоградскогъ.
У ß b o ip a g ь
АСАНУ, 3069-
1 Преправљено од в е л и ч и н е .
244.
МЕТОДИЈЕ ЛАЗАРЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Манастир Троноша, 2. фебруар 1831
Благородии Господар« В«че

Любезншвасъ Поздравляю животомъ и здравлЬмь Бога
молимъ и Срцемъ желимъ вама вел’кш добрш акосте ради
занасъ ч«ти ираз«м±ти. Хвала творц« Н[е]беском8 Ссмю здра
во и мирнш до Cerw дне ивеликовамъ благодаримъ коисе
Незаборавляте Насъ Нарвой крайни поздравили даими ч«емо
завасъ и желимъ Дабисе тЬлеснимъ очима видЬли докленсмш
1шште живи акоби Бож'1я воля допустила Особитовамъ хвала
за иш« книжиц«, чтостеми Неке Године зовоми Забавникъ
тесе иданасъ Санимъ разговарамъ великомисе хвали ©еодоръ
изворника какостем« учинили велик« любовь Скнижицама
и новомъ H C T o p iw M b чтосте Составили запрећашнк Состояние
из аверковногъ Господара Милоша гесамъ он« книжиц« об«-
став1ш код себе тесе Санимъ разговарамъ и какосамъ ю пре-
читю ч«д1ш самсе что се радшдо по серби а доданасъ шсамь
Mono све знати шт к«дъ Состави кадасисе Насвакомъ мЬсту
До годно и очима В1д'(w.
Сотимъ остаю вамъ Доброжелатель вашь роГгакъ
1ан«. 21 831 г.
МееодУе ЛазаревШъ
архимандрит О Щ. Ж: М. Троноше
379
Благородном» Господар»
В»к» Стефановић»
философ» Сочестию
у Бешградъ или гдЬ б»детъ.
Воштани печат с орнаментима и иницијалима ML.
одговорено 27 Јунија
АСАНУ, 4086.
В у к о в а й р е п и с к а V I, 2 .
245.
ВУК КАРАЏИЋ ДИМИТРИЈУ ДАВИДОВИЋУ

Београд, 3. фебруар 1831
У Београду 22. Јануар. 831

Високопочитајеми Пријатељу!
Јакшић ми je одбио од плате за месец Декемвриј шест
дуката, изговарајући се, да ји je дао Вама. Ако je тако (jep
Јакшић нити ми шаље Ваше квите, нити сам мени пише, него
ми само Павлић азкадар каже, да се за то 6 # мање даје),
онда сам ja мој дуг Вама платно, и молим Вас, да ми опро
стите, што je тако дуго заостао. Сад Ви остајете мени дужни
7 форинти и 20 крајцара у сребру (било je од оног Бечког ра-
чуна за Рихтера и Дитриха &с. 9 f. 32 кр., по том сам
Вам лани купио у Земуну две шлофкапе за 48 кр. то чини свега
10 f. 20 кр., а ви сте мени дали у Пожаревцу 12 цванцика
или 4 f.).
Шаффарик и Копитар поздрављају Вас. А ja особито по-
здрављајући Вас и Ваше домашње јесам с истиним високо-
почитанијем.
Ваш искрени високопочитател.
Збиља! Ако Вас не мрзи покажите ово писмо Господину

Јакшићу, не би ли се опаметио, да ничијом платом нераспо-
лаже, већ ако да бисе судејски пресудило и њему заповедило,
или би му пуномоћије дао онај, кому плата припада. Ja сам
њега јесенас псовао као балавца, што je без знања и питања
мога на рачун плате моје давао Цветку новце за мене (а ja
ту у Крагујевцу био!), но луду и бесну човеку, не помаже ни
савет ни псовка, само батина може бити да би га опаметила.
380
Благородном» и високоученом Г дину
Д и м и т р и ју Д а в и д о в и ћ у ,
књажеском Секретару и пр.

у К р т у је в ц у .
Бук записао неке бројке.
В у к о в а п р е п и с к а I I , 92.
246.
Београд, 3. фебруар 1831.

Разумијо сам из Земуна, да су Французи послали Ерцога
Мортемара у Петербург, да предлаже цару Николи, да Руси
с војском не ударају на Пољаке, него да им даду оно што
ишту, то je e r да им даду конштитуцију као што je Маџар-
ска, и да се та конштитуција у напредак тврдо држи. Кажу,
да Французи за узрок тога предлагања наводе, да je искање
Пољака праведно; и за то да пријете с ратом, ако га Руси
не би ћели примити.
Толмач Атанацковић, који je ономадне из Цариграда
овуда у Земун прошао, увјерава, да се при свој Пољској буни
Руси једнако у Цариграду уважавају више, него икакав други
двор Европејски.
Не сумњам да je Вашему Сијатељству већ познато, да
je Паичевачки дојакошњи генерал Мијаљевић постао фелд-
маршал-лајтнант, и одлази у Лемберг за дивизионера, а на
његово мјесто доћи ће у Панчево генерал Чолић.
Препоручујући се свагдашњој милости Вашега Књаже-
ског Сијатељства, и цјелујући Вам десницу и скут, с највећим
У Бијограду 22. Јануарија 831.

Вашега Књажескога Сијатељства
Штампа се по: В у к о в а п р е п и с к а I I , 607—608.
381
247
ВУК КАРАЏИЋ ВАСИЛИЈУ ПОПОВИЋУ

Высокоблагородий Господару Васо,

Са особитом радости имао сам срећу примити Ваше мило
и високопочитајемо писмо од 18. овог мјесеца, за које вам
неисказано благодарим. За мене je највећа срећа на овоме
свијету милост Њиовога Књажеског Сијатељства. Истина да
сам ja желио, а и сад би ми мило било, мој превод Јеванге-
лија издати на свијет; но ако се то и немогбуде учинити (као
што сам још јесенас, ту у Крагујгвцу, надежду изгубио), ja
опет Њиовоме Сијатељству и зато остајем дужан вјечну бла-
годарност, јер знам, да су они то желили. —■
Ja мислим, да ће Вас ово писмо застати у Чачку код Ваше
љубезне фамилије (коју желим да у здрављу нађете). Од но
вина то Вам најважније могу јавити, да су Французы послали
у Петербург Ерцога Мортемара, да предлаже Николи, да
Русија не удара с војском на Пољаке, него да им да оно, што
ишту, то јест- да им се да конштитуција онака, као што je
Мацарска, па опет да остану под Русима.
Прелоручујући се свагдашњој Вашој пријатељској љубави,
с истиним високопочитанијем јесам
У Бијограду 23. Јануар. 831. Ваш покорны слуга

Високоблагородному Господ.
В а с и л и ју П о п о в и ћ у
старјешини наије Пожешке и пр.

Воштани печат с иншшјалима ВС.
АСАНУ, 1339.
382
248.

Belgrad den 5. Februar 1831

Theuerste Gattin!
Deinen Brief von 1. dieses Monaths habe ich richtig erhalten.
Ich kan mir leicht vorstellen, wie die Kinder sich gefreuet haben,
dass du bey ihnen bleibst, da weil soll so bleiben. In Frühjahr
vielleicht köntet ihr alle, ausser dem Sawa, auf einige Zeit mich
besuchen.
Die 4 Bücher habe ich durch den H. Basilius Wassiliewitsch
bekomen.
Von Herrn v Kopitar habe ich gestern wieder einen Brief
bekomen. Von den bestellten Büchern für den Sawa hat er dem
Tirka übergeben Vorbereitung zur Weltgeschichte für die Kinder,
und den schweizerischen Robinson in 4 Bänden. Den Robinson
lobt er besonders, nur auf Druckfehler muss man manchmahl
Acht geben. D a w e il wird der Sawa zu lesen genug haben, unter
dessen werde ich ihm noch was anderes bestellen.
Radislaw muss warten, wenigstens bis die Pension komt.
Mit nächsten Gelegenheit werde ich dir 10 Ducaten schicken,
dan kanst der Popadia zahlen.
Küsse mir unsere lieben Kinder vielmahl. Schreibe mir wieder
bald. Ich verbleibe bis zum Grabe dein getreuer Gatte Vuk
An

K o s ta R a K its c h )
in S e m l i n
Воштани печат c иницијалима ВС.
[Жиг:] Tur
АСАНУ 8532/81.
[Превод:]
E e o ip a g 5. ф еб р уа р а 1831
Н а јд р а ж а суп руго ,
Н а вр ем е сам прим ио т воје п асм о о д 1 o e o i м есеца. Л а к о
м о гу д а зам ы слим како с у се д ец а о б р а д о ва л а ш т о беги ост ат и
у з гьих. Н е к а за с а д т ако и ост ане. М о ж д а би ст е на пролеће
м огли сви д а м е посет ит е на н еко вр ем е, и зу з е в С аве.
383
П р и м и о с а м п р ек о В а с и л и ја В а с и л и је ви ћ а 4 п о с л а т е кьъте.
И о д го сп о д и н а К о п и т а р а ј у ч е с а м п о н о ео д о б и о п и см о.
О д н а р у ч е н и х књ и га з а С а в у он j e п р е д а в го с п о д и н у Т и р к и При-
прему за историју [свега] света за децу и ш вајцарскоГ Робин
зона у 4 т о м а . Робинзона о со б и т о х в а л и , а л и с а м о т р е б а
п о н ек а д о б р а т и т и п а ж њ у н а ш т а м п а р с к е гр еш ке. Т а к о h e
С а в а сада и м а т и д о в о љ н о з а чи т агье, и а j a ћ у м у н а р у ч и т и
јо ш н еш т о.
Р а д и с л а в м о р а са ч е к а т и , б а р д о к с т т н е п ен зи ја .
П р в о м п р и л и ко м п о с л а ћ у т и 1 0 зл а т н и к а , т а д а Леш моЛи
д а п лат и ш п о п а д и ји .
П о љ у б и м и п у н о п у ш а н а ш у д р а г у д е ц у ! П и ш и м и о п ет ,
ш т о п ре!
Д о гр о б а о с т а је м т в о ј вер н и с у п р у г
В ук
Б л т о р о д н о ј Г о с п о ђ иАни Караџић
(' у к у ћ и п о к о јн о г йой-Косте Ракића)
Земун
249.
ДИОНИСИЈЕ СТЕФАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Кораћица, 5. фебруар 1831.
Високоночитајеми Господине!
Писаше ваше почитаемо примю есамъ исправно 21 °
Тек8гцегъ месеца, й благодаримъ што сте моймъ Родительима
Писали о мени, ймомъ Состояшю, й благодаримъ такожде на
вашем Родительскомъ Попечешю, захвалюемъ на уп8Йеномъ
кмени Писм8, кое ie Послато отъ мой Родителя, й кое примю
есамъ 13а JaHyapia т л. и молимъ васъ понизно да бисте
молили Г Макс8 писара да мисе не изгуби Пасошъ, й да га
таки добиемъ, кадъ поћем к Shи о ћурћев8 Дн8, пофторавамъ
покорно мою Молитв8, вами као Родителю момъ, даби ми
дали Господин8 Аврам.8 20. Гр. на они 10. мой, па нека по-
шал Ь у Пожареваць Станою Терзш за капбтъ учините то Гос
подине сладки хоћу вамъ бога ми вратити, ербо капбтъ вреди
60 fl. пакъ ћеми пропасти, ние шала Господине већв 6. месеци
ће да буде, кући неби смео отићи, й нити могао ести, ни спа-
вати отъ бриге велике за ньиме, ербо знате Господине да се
тешко прави, пакъ бими врло тешко било да бими за 30 Гро-
ша пропао (а што има Г Аврамъ Новаца кодъ п'Ьга то нека
384
дрбгимъ начином извади) а васъ молимъ любезно позаими-
теми 20. Гр. и подаитем», да ми да донети, а и ia га молимъ
у ваше йме у овом писм» што му шалЪмъ, а ако неби хотео,
й ви видите данема волю, товасъ молимъ, й любимъ вамъ
Руке пишите ви сами у Пожаревацъ на Павла Полицая, й
пошальитем» Новце, он ће таки послати капутъ, неће проћи
ни Неделя дана, ербо сам га и я молио кадъ сам одлазю, и онъ
ми се обрекао учинити, а вами ћу таки вратити поштено кадъ
кући пойемъ о ћурћеву Дн», й код мое куће хоћу такоћер бити
благодаранъ, кадъ васъ Богъ донесе кнами, ербо ћетеми ве
лик», и Добродетели» любовь учинити, слатки Господине
гледайте докъ ie тамо Г Капетанъ, дами се донесе кап»тъ,
пакъ дами iaBHTe у Писму да е вейъ донешенъ, пакъ дами лак-
ше буде, й да се смиримъ отъ бриге, то васъ молимъ й Бога
мећем на васъ да ми учините, ербо нисамъ радъ ди се много
задержавамъ оћурћев» Дн», й да трошимъ, него да узмем
Пасош й халине мое, па у йме Божие да прећем у Контро-
мацъ, й јавитеми у Буд»щемъ Писму естели примила 10 Гро
ша што самъ по едним човеку у Пием» послао, вер»йте ми
Господине ништа немог» да едемъ, й да спавамъ, отъ бриге,
за капутомъ, догъ гойъ не чуем известно ели донешенъ, и тако
самъ вамъ све у неспокойств» великомъ й бриги, зато васъ
молимъ као оца й Благодетеля могъ, учинитеми ioui ту лю
бовь, й дай тега донети, да чуемъ обуд»щем вашемъ Писму
кадъ ми успишете, и пошалЬте Гласъ, дае донешенъ, и сотим
ме обрад»ете й одлакшате, бриги моюи, зато хоћу вами ваше
Новце позаймлЬне вратити, й када васъ Богъ донесе нашой
кући благодаранъ бити, сасъ Родительима заедно, ербо сва
ваша благодЬяша хоћу преставити мойма Родительима, и
како би прошао съ хальинама заедно, да ние васъ било, й
шалЬмъ вамъ Писмо да видите шта ми пишу Родительи, й
молим васъ Послаћете ми у Писму натрать, када ми будете
писали извЬепе о кап»т» моме. Со тим остаемъ васъ любезно
Поздравлюйи, й вами Любейи Руке да незаборавите на моја
Прошеша и СсамъУ
У Кораћици вами
24а IaHyapia 1831 Покорни на слугахъ
Високославне Кралйве Табуле су-
деиске заклети Нотарш
И з ъ К о р а ћ и ц е
Високоученомь Господин»
Дук» С т е ф . К а р а ц и Ы
Доктор» филоссофическогъ факултета итд.
съ високопочиташемъ да вр»чится
в ь Б е л т р а д ъ
Воштани печат с иницијалима DS.

АСАНУ, 4032.
В у к о в а п р о п и с к аV , 686—687.
250.
У Краг 25. Януара 1831.

По Тоши, зовомомъ Шашитъ. Пашићу, изволите при-
мити 6 f. 20 х. сребра, кое одъ нашегъ рачуна я Вама дужанъ
остаемъ. Да ми Hie сада требало пара, не бы васъ узнемири-
вао, но врло ми е нужно было, скупити, гдигодъ што имамъ.
Другш путь, кадъ узмогу опетъ ћу Васъ радо послужити.
Муштулукъ! Ономадне быяше рЪч о сванђелпо, Чика се
вейъ покрстю, и Господарь поддржава, да се печата. Види-
ћемо, оће ли се рГчъ одржати.
Съ Богомъ
Вашемъ[!] искрени
д.
Кадъ успишете у Бечъ, поздравите, молимъ, и опетъ Г
Копытара, а и Шафарика, и Глишу зета, и бата Лаку, и Максу
и Кир Марка, кадъ 1й видите; и Игню нашегъ.
386
Б лагор од ном у и высокоученому
гн у В у к у С т е ф . К а р а џ и ћ у ,
доктору философхе, разны учены друштва члену
и члену суда Србскопь.
у B b o ip a g y .
Одговорено 12. февр. 831
Опет писано за слова 22. февр.
АСАНУ, 2040.
В у к о в а I I , 93.
251
JEPHEJ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Wien den 8teTI Febr 1831
Freund!
Noch habe ich Ihre Sendung nicht einstudirt, daher darüber
ein anderes Mal, (првомъ поштомъ, ä la Lucian, der seit dem
August hier sitzt, weil er unter andern Sachen auch kein Geld
hat etc. Er ist unverbesserlich).
Aber auf etwas andres, dringendes, wollte ich Sie aufmerksam
machen. Sie werden doch Schulen, vielleicht ein M useum für die
in Serbien Vorgefundenen alten Inschriften (надписи) etc. errichten.
Selbst für den Sawa ist dies je eher je lieber zu wünschen. Und
wer wäre zum Vorsteher und L eiter aller dieser Sachen in jeder
Hinsicht für Euch brauchbarer, als Schaffarik! Er hat aber bereits
einen Ruf nach Pieter mit 4000 Rubel, und b a ld einen ähnlichen
nach Breslau! Könntet Ihr ihm nicht wenigstens ebensoviel (z.B.
1200 f. Cm. da in Serbien wohlfeiler zu leben ist, als in Piter)
anbieten, und P [ension] garantiren? In Ermangelung der Garantie
muss man den Leuten das doppelte geben, damit sie selbst etwas
auf die alten Tage zurücklegen können. Illaff. kann genug Ser
bisch, und kennt andrerseits die Bildung Europas umfassender
als Ihr andern. Das ist mir eingefallen, Ihnen vorzuschlagen, so
lang er allenfalls noch zu haben ist. Er weiss nichts von diesem
meinem Schritte, und braucht auch nie etwas zu wissen.
Da Sie so nahe an Semlin sind, so könnten Sie mir manch
mal doch etwas von Euren Neuigkeiten mittheilen. Wer ist nur
der Herr in der Црна гора? Wie steht’s mit Euern Südgrenzen,
Kosowo, Sjenitza, P rizren? Wann beginnt Eure D ru ckerey? etc.,
etc. Sie sind oberster Landrichter! Denken Sie an Moses und sei-
25* 387
nen Schwiegervater J eth ro , der jenem sehr weise rieth, nur die
O b era u fsich t zu führen, nicht aber Tag & Nacht s e lb s t über je
den Dreck zu richten. Wird nur je d e r Misbrauch so g le ic h und
stre n g gestraft, so nehmen sich alle anderen klein en Richter schon
in Acht. Darin besteht die obere Leitung.
Ich hatte diesen S o m m e r von niaff. in der 2-ten Aufl. seiner
Geschichte der sl. Literatur verlangt, in Absicht auf Sie & ча
Стева en tsch ieden er Partey zu nehmen er hat aber darüber fast
in d ie H o se n g esch * * s* n ! Freilich, da er in F ite r und selbst b e i
E uch eben so lch e Richter findet. Nur in B resla u wäre das anders.
Aber dann sollte Er auch nicht sagen, dass er die Wahrheit zu
bekennen M u th habe.
Ökonom hat nun auch griechisch in Piter ein dickes Buch
über die A u ssp ra c h e des Altgriechischen herausgegeben, versteht
sich као Грци.
Одма.
Herrn
H errn Basil. Wassiliewitsch
zu g. Abgabe
an H rn Karagich.
in S e m l i n
Суш печат.
[Жиг:] Wien
одговорено 20. Февр. 831
АСАНУ, 1734.
В у к о в а I , 394—395.
[Превод]:
Б е ч , 8. ф е б р у а р а 1831
П р и ја т е л у
Још н и сам п р о уч и о В а ш у п о ш и љ к у, зб о ! ü ioia о т о м е д р у -
1ом приликом ( п р во м п ош т ом , к а о Л у к и ја н , к о ји о д а в гус т а
о в д е сед и , за т о ш т о и зм е ђ у о ст а л и х ст ва р и н е м а ни н овац а
ит д. Он j e непоп рављ ив)
А л и н а н ет т о g p y io , х и т н о , х т е о са м д а В а с у п о зо р и м .
В и he т е сва к а к о п о д и за т и школе, а м о ж д а и музеј з а с т а р е
н ат п и се прон ађен е у С рбији. П а и з а С а в у о во в а л а п о ж ел ет и
чим п ре т и м б о л е . А к о би к а о предстојник и управитељ
св и х о в и х ст вари у сваком п о ы е д у м о га о за Вас биты п огод-
нији о д Ш аф ари ка? М е ђ у т и м , он већ и м а п ози в з а Пеп1ро1рад за
4 .0 0 0 р у б а л а , и ускоро сличай з а Вроцлав! Н е б и ст е ли В и гьем у,
у н а јм а њ у р у к у , моГли п о н уд и т и и ст о т оли ко (н а п ри м ер 1.200
/ С .М ., пош т о се у С рби ји м о ж е је ф т и н и је ж и ве т и него у
П е т р о гр а д у ) и д а м у гарантујете п. [ензију]. У недостатку о еа -
388
кве гаранције т реба љ у д и м а даты двоструко, како бы сам и могли
нет т о ост авит и за ст аре дан е. Ш афарик зн а до во љ н о српски
а, с др уге ст ране, п ознаје европско образование обимније нею
ви ост али. Сет ио сам се д а В ам т о п редлож им д о к се он још
може добити. Он ништа не зна за о ва ј м о ј корак и никада и
не треба д а нет т о о о вом е сазна.
П ош т о ст е тако близу Зем ун у, могли бист е м и понекад
нет т о саопш т ит и о д Ваших новост и. К о ли j e сам о ю сп о да р
у Ц рн ој Г о р и ? К ако ст оји с Ваш им ју ж н и м границама, с К о с о
вом , Сјеницом, Призреном? К а д почигъе В аш а штампарија?
ит д. ит д. Ви ст е врховни земаљски судија! М и ели т е гга М о ј-
сија и његовог т асш а Јетра, који j e овом веом а м у д р о савет овао
д а води сам о врховни надзор, а не д а д а њ у и ноћу сам пресу-
ђ ује о сваком ђ убрет у. Д о во љ н о j e д а се свака зл о уп о т р еб а
одмах и строго казни, па ће се све ост але мале суд и је узет и
у йамет . У томе се саст оји врховн о рук о во ђењ е.
Захт евао сам овога лета о д Ш аф арика д а у другом и здагьу
своје ист орије словенске кгъиж евности одлучније за у зм е ст ав
с обзи ром на В а с и на ча-С т еву: но он се због тога м алт ен е
уср а о у la b e l С вакако, к а д а у Петрограду па и код Вас налази
исте овакве пресуди т ељ е. Једино би у Вроцлаву ово било
друкчи је. А ли у овом сл уч а ју н е би ни т ребало д а ка ж е како j e
довољ н о смео д а призна истину.
Е коном иди j e са д а и на грчком и зд а о у П ет рограду де-
бел у г<пту о изговору ст арогрчког, р а з у м е се г<ао Грци.
О дм а
Г о с п о д и н у В а с и л и л и ју В а с и л и је в и ћ у
Земун
252.
МИЛОШ ОБРЕНОВИЂ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 9. фебруар 1831
Любезный мои Вуче!

Муштулукъ! Ћетко ће намъ данасъ сутра амо приотЬти;
мысмо се сви овде узмували и узпрдили, незнамо, како ћемо
му с’ пута сићи, кадъ дође; Вами е лако, вы сте поредъ ду-
389
нава и саве, пакъ му се можете лако и уклонили, ако до густа
дође; али шта ћемо мы овдЪ чинити; земля тврда, небо вы
соко, лепеница плитка, а на планини снегъ до ду та, кудъ
смо пристали, шта ли ћемо садъ чинити? ништа друго, развЬ
на миру чекати га, а кадъ дође, онда валя свима великашима
тогь основоположешя држатисе, да га нико нити за Петер-
бургъ, нити за што друго, шта бы се нЬговогъ посолства ка-
сало, не испытива, вейъ да му се са свимъ ладни у томъ пока-
жемо, а у истый паръ чибукш'е, кафеще, бербере, асталще
и друге манЬ мое служитель напустимо, да га с’ различитимъ
пытанЬмъ о Петербургу непрестанно забавляю. Тимъ еднимъ
средствомъ можемо му се осветити, и зато сам овде свима
већима наложю да га нипошто низашто не упыткую, вейт>
с’ н>имъ тако да се обходе као да у Петербургу и т е быо.
То мы у толико лакше можемо с’ тим ъ чинити, еръ намъ
е Аврамъ на руцы, одъ когъ ћемо моћи све чути и дознати,
шта намъ нуждно буде.
Послаћемо га и у Београдъ и Брату Ефрему, коме ћу я
особыто писали да се и онъ зна прамъ нЪга владати.
Вами пакъ с овимъ препоручуемъ, да свима чиновницыма
тамо закажете, да се вышереченогъ основаны држе; и, ако
бы Ћетко самъ о нЬговомъ посолству почео што говорили,
начинъ гледе, како ће га заћутати; а к’ тому е наиболЬ сред
ство ово: да му сирЪчъ сваки, комъ бы онъ почео о Петер
бургу што говорите, рЬчъ пресЬче, и запыта га. дедъ, бога
ти, кажи ми наипре, како си у Одеси лађе товарю и како си
прошао, кадъ си у Ерделю с’ дукати трговао?
У надежди, да ћете вы ову препоруку мою, по жельи мо-
Йи свршити, ОстаемъУ
У Крагуевцу 28. Януара 1831.

Вашъ доброжелатель
Благородномъ Господину
Доктору Филозофк,
учени друштва и С[е]рбскогъ Суда члену
у Београду
Воштани печат са грбом и текстом Милошъ Обреновичъ кнлзь сербскш.
одговорено 5. Февр. 831.
АСАНУ, 2334.
Б у к о в а П р о п и с к а
I I , 608—609.
390
253.

Будим, 10. фебруар 1831
Благородий Господине!
Ваше писмо примшсамъ исправно, й разумеосамъ да е
мога Сына Д ю таа мГтс натрагъ у Mafia рек8 доћи, сато[!]
ваше Благород1е молимъ, изволите моме Сын 8 гавити й ово
исто писмо нГм8 предати, да онъ безъ сваке сумГ доће у Б8-
димъ натракъ, ербо се моя обстоятелства овако налазе, коя
с8 нйм8 добро позната ш Процес8, а нарочито садъ кое вамъ
жалостно гавламъ дае моя CSnpSra умерля пакъ тай Процесъ
у име мой деца иде, препоручиемь и молимъ да ми Дютс1е
свое р8чно отпише или шта CKOpie додье, ербо се с8м.1амъ
даше болестанъ или даше умро или погино, зато за осведо-
чити молимъ неками своюмъ р8комъ отпише гдие штае и
какое ербо е овде гласъ дае мои Сынъ погино, онъ нека доће
да евршимо овде процесъ пакъ и га самъ немеренъ съ нимъ
у Cep6i8 доћи, ако поће подайте момъ син8 мало новаца на
п8тъ гачу вамъ поштено плат ит и и молимъ совет8йтега да
не плаче за Матеромъ ербо знаде какве е нарави била за се
Hie могла и излечити Прочимь Поздравламъ и любимъ ваш8
цел8 фамш8 васъ искрено съ Срином заедно остаемъ
у Будим8 дне 29- 1ан8а. 1831.

Вашемъ Благородј8 Покорный Сл8га
ДимитрЧе Стефановичь
Ланаръ.
[Прилог:]
Л ю б езн ы й Д ионШ е
Немой да пропустишь прв8 прилик8 дами не пишешь
свое ручно какоси диси и штаси овде говоре даси погино сато
пиитами й утЪшиме й гледай да дойешъ шта скорие збогъ
процеса, др8го ти гавламъ дат!е позната наравъ твое матере
зато и Hie се могла излечити негш 22° ДекемврЈа 1830 умрла,
неплачи ербо смо сви дужни умрети. Поздравлямте и лю-
бимте га и Сестра Сринка
остаемъ твой любезни отацъ.
ДимитрЈе Стефановичь
391
Такойеръ Поздравлаюте сви Приатели Сродниди й Дру-
зи и молимте и га да не плачешь да добро расудишъ. Ми сви
юрати смо е испратили мештеръ нЪногъ Сина Дюшаа.
Нколай Малетичь.
Juratus.
O fe n Herrn
H errn B a s s i l i W a s s i l i e v i t s
in S e m l i n
Воштани печат ca грбом у средний, са стране два лава и иницијали DS.
[Жиг:] Pesth
[Напомена туђом руком::]
Покорно молимъ изволте сие писмо Благородномъ Го
сподина Вук8 Стефан 8 Караџићу предати у Београдъ.
АСАНУ, 3833.
Б у к о в а V , 465—466.
п е р е п и с к а
254.
Почитаеми Гне Вуче!

Почитаема ваша два Писма исправно примю есамъ, и
благодаримъ Вамъ кой сте и мене удостоили новине сооб
щили.
Ш самъ благодареше Богъ здравъ и налазимъ се iomTb
при Господара у Крагуевацъ, будући обстоятельства садашна
недозволяваю, да се могу одъ нЪга удалили, и децы Моюй
отићи.
Незнаюйи колико смо дужни Списателю Михаиловићу, о
комъ сте ми и вы напоменяли, то пошшноћи Вамъ Писмо нЪ-
гово, гледаите, ако се можете опоменути, колико смо Екзем-
плара узели, пакъ узаймите одъ кота на Мое име износећу
Суму и одписавши пошлите му на опредЪленомъ м'Ьсту Въ
прочемъ поздравляюйи Вась искренно ОстаемьУ
У Крагуевцу 31. Miiyapin 831.

Вашъ
искренн^йши Пр1ятель
ВасилЈе Поповичъ
392
Буку Караджичу
ч. Суда БЬоградо Србскогъ.
У БЬоГрадь.
АСАНУ, 3070-
Б у к о в а ISO-
I V ,
255.
ТЕОДОР ДЕМЕТЕР ТИРКА — БУКУ КАРАЏИЋУ
У Бечу 31го Janyapifl 831
Любезнш й Высокопочитаемый
Господинъ Куме!
Вашй два последил писма одъ 13го прошастаго Декем-
врјл, и одъ 6го Генваря есамъ исправно примти), и радуемсе
дасте како Вы таки) дае1 и цела Ваша фамшя у доброме
здравлю, такођерв радуемсе дасте Господаремъ назначенй за
Суд1ю Беюградскога съ 1200 f. плаћом да Богда да и веће
достоинство й Милость Господареву получите.
По Вашему Атестату есамъ примю векслу, одъ 361 рубля
и 67 копейка за Парижъ, по ПО centimie у РублЬ, кой јогце
нисамъ продай) ненашавшй прилике; а стварй щостеми на-
ручили, кушиюамъ и отправив у Земунъ по Господару Павлу
Спиртй, такойеръ й Книге одъ Господара Копйтара, й у го-
тову предай) самъ му 137 f. СМ.
Щосе пакъ Вашега Сша тйче, тоћу га я за Вашу любовь
й пр1ятелство у мою Кућу драговолно каи) свога Сша примитй,
и гледатй за нимъ по моме могућству, а тоћетеми плайятй,
ща Вы по Вашему благорасужденпо за право наћи будете.
Въ прочемъ являмъ Вамъ да самъ Вашъ поздравъ Свима
одъ Васъ изручйо, а такойеръ и од Ваше Госпое, одъ кой
такоЬеръ ймате взаимно поздравлеше. И то Вамъ являмъ, дае
мене всемогущи! Творацъ послан) радость велику, получешемъ
унука, коие при Крещешю име веодора добив. При чемъ
остаемъ съ высокопочиташемъ Вашъ йскренный Кумъ
T boöoq AefiereQ Т щ ха .
393
Конзигнащя одъ послатй стварй:
cm.
За книге Г Копитару 8 f. 40
за два бр1яча у футроли. . . 5 f.
Streichriehmen2 наиболје сорте 1 f.
Четку сребрну . 1 f. 48
два Федермесера 1 f. 48
две Кугле за Каишъ 20
една кутшя съ Стакломъ 20
една Флаша съ сапуномъ. —• 14
19 f. 10
Мислено Васъ любя Павелъ Емануелъ2

Sr Wohlgebohren
H errn Wuck Steph. Karadgitsch
in Belgrad
АСАНУ, 1495
Б у к о в а / , 107— 108.
1 g a e дописано над ре дом.

2 Каиш за оштрење,
3 Писмо писао П. А. Емануел. Уз збир Вук забележио неке бројеве.
256.
МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 14. фебруар 1831
Приспе вейъ гласъ известный, да е Цветко на путу овамо.
Онъ е пошао изъ видина и ево га данасъ вечеръ у Ягодину
на конакъ, а сутра овде. Онъ вамъ е свуда парадирао, и уни
формы руской чрезъ сва места и русшске и влашке землЬ,
куда е пролазю, показивао се не снимаюћи ни ордена, когъ
е кавалеромъ постао. Овако украшенъ орденом и у униформы
ширио се и по видину Свимъ пр1ятельима нЬговимъ бью е
мыо овай гласъ, кои су о нЬму чули, надамъ се даће и вама
не мало щнятань и драгъ быти, тимъ више, кадъ се уверите,
да све ово, што е Цветко у свомъ своме одъ петрбурга доовде
путу чиню, Аврамъ Hie. Овде наодећи се пр1ятельи Цвет-
кови радую се долазску нЬговомъ, и что шмъ се овай више
приближава тимъ већа ньиова радость быва, и до тогъ е сте
лена дошла да ови завиде вами што сте при вейой реки, а
394
они малой, као што е лепеница, коя Hie довольна, за моћи
ш опрати одъ слфдетя, коя ће овай Цветковъ долазакъ надъ
ньима учинити. — Садъ судите како имъ е! и ово юштъ некъ
вамъ на утЬху служи, што се Амида спрема, да, како овде
Цветко приспе, оправи га съ овде наодећима се Царскимъ
людма по Наияма, да имъ овнове купуе.
У Крагуевцу 2а Феуруарш 1831. года.

Вашъ доброжелатель,
Милошъ Обреновићв,
у Београду
[Букова напомена:] ____
АСАНУ, 2335.
Б у к о в а I I , 609—610.
257
Београд, 17 фебруар 1831

Имао сам чест примити високопочитајемо писмо Вашега
Књажеског Сијатељства од 28. прошавшег мјесеца, и садр-
жање његово објавио сам коме надлежи, и стараћу се да се
онако изврши. По том сам имао чест јуче примити и друго
писмо Вашега Књажеског Сијатељства од 2. овог мјесеца,
за које Вам особито благодарим, јер видећи из њега, с каком
се парадом Ћетко приближује, врло се радујем, што сам ова-
ко близу Саве и Дунава. —
Овом приликом усуђујем се Вашему Књажеском Сија-
тељству јавити (које може бити да сте и с друге стране прије
разумјели), да су Руси, по гласовима Бечки агента, били ушли
у Пољску, пак су се опет због великог снијега, који je у један
пут пао, повратили натраг Кажу, да Руске војске има двјеста
иљада, а Пољске сто и двадесет шьада.
395
ског Сијатељства и цјелујући вам десницу и скут, с највећим
високопочитанијем остајем
У Бијограду 5. Февруар. 831
258.
Прем да сам увјерен, да овђе има људи, који се старају
за јављање овдашњи политически новина Вашему Књажеском
Сијатељству, опет се усуђујем с највећим високопочитанијем
јавити вам, да сам дознао од достовјернога лица, да je ов-
данпьи паша говорио, не само да му je дошао ферман, да
забрани Турцима (не само Бијограђанима, него и по свима
осталим варошима око градова) продавати куће и исељавати
се; и да гледа, да се продате куће повраћају; него још и ово.
„Истина да je дошао ферман, да комесари обиђу границе,
,,алисе Србиманеће дата више него са м о ш ест н аи ја по сми-
„слу Едренскога Трактата, а остало даће им се све по ономе
„јесенашњем Атишерифу.“ Ово je мени казао човек, који je
из уста пашини слушао. —• —
ског Сијатељства, и цјелујући вам десницу и скут, с највећим
У Бијограду 6. Февр. 831
396
259.

Belgrad den 8. Febr. 831.
Theuerste Gattin!
Deinen Brief von 6. d. M. habe ich gestern empfangen. Die
Pension ist deswegen jetzt weniger, weil der Tirka die Bücher
für den Sawa und einige andere Sachen für mich bezahlt hat.
Im Falle dass der Ueberbringer der Pension dir ein Barbierzeug
schicken sollte, du sollst mir das (samt die zwey Federmesser)
durch den Herrn v W assiliew itsch schicken.
Der Tirka schreibt mir, dass er auch einen Enkel (Theodor)
bekomen hat. Sie grüssen dich alle.
Zwey Schweine habe ich jetzt nicht bekomen könen, sondern
nur ein schicke ich dir heute durch den Herrn Jovan Kowatsch,
schau bald abstechen zu lassen.
Ich schreibe das in der Eile.
Küsse mir die Kinder vielmahl.
Ich verbleibe bis ins Grab
dein getreuer
Gatte
Wuk
An
Anna K a r a d s c h i t s c h
(im Hause des sei. Pop
Kosta Rakitsch)
in S e m l i n .
АСАНУ, 8532/82.
[Превод:]
E eolpag, 8 j [ 2 0 ] ф ебруара 1831
Н ајд раж а cyüpyio,
Ј уч е сам примио т воје писмо о д 6. o eo i месеца. П ензија
j e сада м ањ а зат о и т о j e Тирка платио ю ы п е за С а ву и јо ш
неке сш вари за м ене. У сл уч ају д а т и доносилац пензије преда
бријаћи прибор, пош аљи м и т о, заједн о с д ва џепна нож ића,
преко Господина Василијевића.
Тирка м и пише д а j e и он добио ун ук а , Т еодора. Они т е
сви п оздрављ ају.
397
С а д н и сам м о ш о добит ы д в е сви њ е, век са м о једну, и д а н а с
ћ у ши j e п ослат и по Господину Ј о в а н у К о в а ч у . Г л е д а ј д а се
ш ш о п ре за к о љ е .
О во т и пиш ем у ж ур б и .
П о /ь у б и м и пуно п уш а д е ц у !
Д о Гроба о ст а јем т в о ј верн и су п р у г
Б ук
Б л м о р о д н о ј го с п о ђ и А н и Караџић
( у к у ћ и п о к о јн о Г п о п -К о с т е Р а к и ћ а )
Земун
260.
Београд, 21 фебруар 1831
Belgrad den 9. Februar 831

Theuerste Gattin!
Gestern habe ich dir eine Sau geschickt. Meine Meinung war,
du solltest sie abstechen lassen, findest du aber für besser, sie
zu verkaufen lassen, du kanst es thun. Mit einem Wort, du kanst
mit derselben nach deinen Gutachten verfahren.
Küsse mir unsere lieben Kinder vielmahl. Schreibe mir bald.
Ich verbleibe bis zum Grabe
dein getreuer Gatte
Wuk
An
(im Hause des sSl. Pop

Kosta Rakitsch).
in S e m l i n .
[Жигови:] Tur Sigill sanitatis semliniensis
АСАНУ, 8532/83.
[Превод:]
E e o ip a g , 9 Ц 2 1]. ф е б р у а р а 1831
Ј у ч е са м т и п о сла о ј е д н у к р м а ч у . М и сл и о са м д а би т р еб а л о
д а j e за к о љ еш . А л и а к о ем а т р а ш д а j e б о љ е д а j e п родаш , он да т о
398
и учини. Једном р еч ју , м ож еш са њ ом посш упаши по свом е
нахођењ у.
П ољ уб и ми пуно пуш а наш у g p a iy д е ц у ! Пиши ми шшо ире!
Д о гроба ћу ост ат и т во ј верни супруг
В ук
Б л а го р о д н о ] Г о си о ђ и Ани Караџић
(у к у ћ и UoKOjHoi п о п -К о с т е Р а к и ћ а )
Земун
261.
Г Толмач Василијевић каза ми сад, да су Руси, по писму,
које je он данас из Беча добио, 14-га овога мјесеца по Рим
ском календару ушли у Варшаву заједно с Пољском војском,
која им се предала.
У Италији, а особито у Папиној држави, говори се да je
велика буна. Варадинска регемента полази у Грац, па оданде
ваша да ће у Италију или у Аустрију
ског Сијатељства, и цјелујући вам десницу и скут, с највећим
У Бијограду 12. Февр. 831
препокорни и преблагодарни слуга
262.
Шабац, 25. фебруар 1831
Любезный Господ: Вукъ Стефановићв!

Изъ писма вашегъ од 7 овогъ мца разумео самъ што
пишете за Симу Аџи-Михаиловића изъ Палежа, за когъ то-
399
лико могу вамъ одговорити, да што се тиче нЪгова процеса,
ако е нуждно, нека се позову на Господара, ербо е заиста
лЬговь посао веЬъ преко канцеларје княжеске ишао, зато као
што реко тамо и некасе позову; а као што чуемъ речени Симо
е садъ и болестанъ. —
За кочияша Димзщмя на питанЬ Г Торџомана, толико
одговорити могу, да е између 6. и 7 НовембрЈа ноћу побЪгао,
и у кое е доба ноћи не зна се.
Благодаримъ вамъ на новинама, и у будуще што вамъ
годь до знаня дође, извКщавайте ме а и Г' Торџомана од мое
стране любезно поздравите. —
ПоздравляюЬи и вас остаемь
У Шабцу 13. Фебруара 832.
вашъ доброжелатель
Сфрем Обреновић
Вуку Стефан: Караџићу
философје доктору, и учены друштава Санктпетербургскога
вольнога любителя руске словесности, краковскога,
тиринско-саксонскогь, за истраживанЬ отач: старине, и
кралфсвско Гетинскога Члену Корешподенту, и Члену
Суда Србскогъ
у Београду
Воштани печат с натписом Ефремъ Обреновичъ.
АСАНУ, 3855.
263.
Belgrad den 28. Febr. 831

Theuerste Gattin!
Deinen Brief von 25. d. M. habe ich vorgestern erhalten. Mir
ist sehr leid, dass du und der Sawa so krank seyd, aber ich hoffe,
es wird Ihnen bald besser werden. So bald du mir schreibst, das
du ausgehn kanst, ich werde trachten auf Pariatory zu komen,
damit wir uns sehn, dan kanst du mich vielleicht mit einem Span-
färkl trachtieren?
400
Der Tschokerljan ist schon in Kontumatz. Ich habe ihm
müssen dre Tahler leihen!
Hat dir Herr v Kopitar noch nichts geschrieben?
r Küsse mir unsere lieben Kinder vielmahl, und schreibe mir
wieder bald. Ich verbleibe bis zum Grabe dein getreuer Gatte
Wuk
An
(im Hause des sei. Pop Kosta Rakitsch)

in S e m l i n .
Воштани печат c иницијалима ВС. и орнаментима.
АСАНУ, 8532/85
[Превод:]
БеоГрад, 28. ф еб р уа р а 1831
П р е к ју ч е сам примио т во је писмо о д 25. о. м . М ного м и
j e ж а о шило ст е т и и С а ва т а ко болесни, али се м адам д а h e
ва м у б р з о биты б о љ е. Чим м и б у д е ш написала д а м о ж еш д а
излазит, н аст ојаћ у д а д о ђ е м на п ар ла т о р и ју д а се видим о.
Т а д а би м о ж д а м огла д а м е почаст иш је д н и м си санчет ом .
Ч окрљ ан j e већ у к о н т ум а ц у . М о р а о са м д а м у п озајм и м
3 т али ра.
З а р т и К оп и т ар јо ш ниш т а није п исао?
П о љ у б и м и пуно п ут а н а ш у д р а гу д е ц у и пиши м и о пет ,
игто пре!
Д о Гроба ост ајем т в о ј верни c y ü p y i
Б ук
Б л а г о р о д н о ј Г о сп о ђ и Ани Караџић
( у к у ћ и п о к о р ю i п о п -К о с т е Р а к и ћ а )
Земун
З е м у н
264.
ЈОВАН ПЕТРОВИЋ КОВАЧ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, фебруар 1831.
Високоучени Господ. Вукь
Здравствуйте!
Являмъ вамъ дасамь примио Свинк и дасее една одма
Сутра дань Опрасила а и друга he кои дань зато садсе немогу
убити. Наньима има трошка Експедище 4 f и 30 х у Сребру,
зато изволите Саставити Рачунь пакь да гледимо дасе про
туре кому свшгЬ, ербо за рану нису кукурузису Скупи. По
здравь одь в. Госпое супруге, поздравите све мое приятелк.
Сотимъ Остаемъ Ваш доброж.
1ованнь Петровићв, ковачь.

[Вук на писму записао:]
12 6 24—35
6—20 24—35
iJL 3—20 24—35
2
16 49—30
13 -1 33—30 16
2 49—30 24—35 8
13 48—40
6—20 1 40
1—10
33—3
Вукъ Стефану Караџићу
у Б еограду
[Жиг:] Semlin
АСАНУ, 3585.
Б у к о в а V , 65.
265.
Belgrad den 17 Februar 1831

Theuerste Gattin!
Deinen Brief von 15. dieses Monaths habe ich erhalten. Für
die Schweine habe ich dem Jowan Kowatsch 3 f. W W noch zu
bezahlen, im Falle dass er dir noch nicht ein Schwein übergeben
hat, so lasse ihn rufen, und begehre eins, und zahle ihm auch
die 3 f. W W Wahrscheinlich wird er auch für die Futter der
Schweine etwas zu fodern haben, du sollst ihm auch das aus
zahlen. Ich habe dir auch früher geschrieben, dass du mit un
sere Schweine kanst machen, was du willst und für besser findest.
402
So bald ich Zeit haben werde, ich werde in die Pariatory
komen, damit wir uns sehn. ., , ,
Dem Gott sey Dank ich bin ziem lich gesund, aber ich habe
aus meiner bisherigen Wohnung ausziehen müssen, da die Ge-
richtskanzeley ist auf ein andern Platz (weiter in die Stadt hin
ein) versetzt worden (Stat Semlin jetzt sehe ich Pancsowa).
Küsse mir unsere lieben Kinder vielmahl. Schreibe mir bald.
dein getreuer Gatte
Wuk
An

Kosta Rakitsch).
in S e m l i n .
Воштани печах c иницијалима ВС.
АСАНУ, 8532/84.
E e o lp a g , 1 7 ф еб р уа р а 1831
П рим ио сам т воје писмо о д 15. o eo i м есеца. За свињ е им ам
д а плат им Јован у К о в а ч у јо ш 3 f. W W У сл уч а ју д а т и јо ш
није дон ео свињ у, позови la и п от раж и једну, и плати м у 3 f.
W W ВеровагТшо he т раж ит и неш т о и за х р а н у за свш ъу, па
м у т и и т о исплат и. П и сао са м т и јо ш р а н и је д а м ож еш уч и-
нити са свињ ом оно ш т о ж елиш и ш т о см ат раш д а j e н ајбољ е.
Чим б у д е м имао врем ена, доћи ћ у на парлат ори ју како
бисм о се видели.
Х ва л а E oiy, j a са м прилично зд р а в . А ли м ора о сам се исе-
лити из досадаш њ ег ст ана, пош т о се с у д с к а канцеларија пре-
м ест ила на неко g p y io месило ( д а љ е у гр а д у ) С а д а Iледам пре-
м а П ан ч еву ум ест о п рем а Зем ун у.
П о љ у б и м и пуно пуш а наш у д р а гу д е ц у ! Пиши м и ш т о ире!
Д о гроба ост ајем т в о ј верни суп руг
Б ук
Б л м о р о д н о ј го с п о ђ и Ани Караџић
(у к у ћ и iiOKojuoi п о п -К о с т е Р а к и ћ а )
Земун
26* 403
266.
САВА ВУКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Крагујевац, 2. март 1831
Благородии и Високоучени Господине!

Господине мени особито Високопочитаеми!
И га у важна д1ела помешан, као и член Народног суда
Гд. Протић, о важнима пословима говорити, и договарати
се починЪм, и га, велим, као преднаведени член Н. С. о безпо-
слицама разговарати се нехотећи, побуђен важнима предста-
вленшама,1 та вами у једно време сообштити, кад дођу и Гдну
Марку да сообштена буду, прилику и време получивши, упу-
штам се: — 1уче при разговору, тко ће снабдјевати Сиромахе
апсенике београдске, неима1ући икаквог фундуса, откудаби се
препитавати могли, реши се на свом месту, да имаду се от
милостинЪ препитавати; кое кад у Народни С. дође, почне
член Суда (Протић) начином и паметним и ученим, као на-
равно-паметно-учен човек, високоумно прави смисал опредје-
ленига, испитива1ући, про1ектирати, како би се от стране Суда
Народног, београдском о предм1ету предузетом достаточно
наставление дати могло; о чем разсуждава1ући, на 1еданпут
звекнему у памет да от давно о важности послова Гдну
Марку, дрнкао ние, пак седне надрнкати му о предм1ету пред-
реченом, као штоће те прилику имати, да чуете, гди пропустио
ние продрнкати и нуз мога, будући да ме назива момчетом
ученим и паметним. —- Ьа пак да морам међу паметнима,
као што ie сочинитељ писма Гд. Марковог, и учен, као про-
1ектант наведени — бити, здрави ми разум заповеда, iep6o
ie рекле Србска пословица, у какво се коло уватиш, онако
играй. — Помешан дакле у ламетно-учено дружство, паме-
тан и учен, хоћу нећу, бити морам, да сам пак истино у па-
метном и ученом дружству, сведочи предложен iee у познатом
писму, кое гласи: у нашем дружству налази се учено и па-
метно м ом че----------- Да ie пак дјектвителни член напоме-
нутог дружства, и сочинител. писма Гд. Марковог, паметно
изражение, и учено представление, дрнкаЈући, и узвашег и
уз мог, без доказателства, iacHoe, iep6o, собствено признание
више сведочи, него 1000 сведока, слГдователно, и кад при-
мимо мудрост из главе, из кое би две минерве изтећи могле,
404
прилику получивши научити се, презретшу нетреба. ДалГ
с’ пуним почитанием, остаем,
---- Ваш
у Крагуевцу 18га Февр. 831 истини почитатељ
Савва Вуковић,
инж.
АСАНУ, 4053.
1 Иза прецртано ч л е н а .
267
ДИОНИСИЈЕ СТЕФАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Кораћица, 2. март 1831
В исокопочитаем и Г осп оди н е
здравствуйте!
Ваше почитаемо Писаше исправно примю есамъ 17°
Т М. и Л. и благодарим на вашем отеческомъ утЬшенпо, и
молим васъ покорно непримаите за досадбу моя Писаша што
васъ за Капутъ молимъ дами не пропадне, него гледаите дага
донесу, ербо нисамъ радъ дасе бавимъ о ћурћеву дн8, него
таки самъ радъ да прейемъ у ЗемВнъ иоданде кући, зато мо
лим Вас као Благодетеля дами искупите кап8т вратићу вамъ
поштено 20 Гр. й молим васъ покорно експедираите ово мое
Писмо момъ Г Родителю, й даитега на Пошту, сад сам вам
Господине у вейой жалости него што сам бю,1 зато васъ по-
низно молимъ и любимъ вам Руке учините ми и молите Г
Гашпаровића, дами донесе, мало ћетеми опетъ одлакшати
кад чуем дае донешенъ, ништа немогу да Спавам ни да едем,
одъ Бриге, и Жалости за мамомъ, кое вам ie Познато. сладки
Господине одлакшаитеми мало и даитега донети, хоћу вам
съ благодарностто вратити, ШшгЬмъ вамъ и ваше Писмо.
И молим васъ Господине ако би (сачуваи Боже) трефило се
у Београду каке Буне съ Турцима пошльитеми Пасошъ у Ко-
раћиц8 да таки прећем у Земунъ съ моим Халинама. Остаем
вами ЛюблЫги Рук8 и молећи васъ дами дате донети кап8тъ
дами непропадне, ербо се боимъ, а и радъ сам даби доне
шенъ бю, и како доћем у Београдъ дасе небавимъ него таки
да прећем у Зем8нъ любейи вами Руку есам
У Кораћици вама Покорни
18° фебруара 1831. Дюнтсш Стефановийъ
високос: КралЬв: Табле судеиске
заклети Нот у Майарской
405
И з ь К о р а ћ и џ е
Б у к а С т . К а р а џ и ћ у
филоссофје Доктор« и проч.

съ честно
у Београдъ
Воштани печат с орнаментима. АСАНУ, 4033.
1 Иза овог прецртано к а д ь с а м .
268.
У Бијограду 20 февр (по наш.) 831.
Примио сам Ваша два писма, од 25. Јануар. и од 8. Февр.
Koje пресељавање у нови квартир (које знате да je свагда до
садно), које различии други послови задржавали су ме, те
Вам до сад на њи нијесам одговорио.
1) Вала Вам, што сте оне књиге Сави послали! И опет
ако што за њега прилично видите (или Вам на ум падне),
купите и преко Тирке1 пошаљите му, молим Вас.
2) Од наше штампарије то Вам могу јавити, да су ма
трице (и од грађански и од црквени слова) и пресе кулљене,
и ф а к т о р (чини ми се Б ер м а н , који у Бечу брата књигопро-
давца има) д о ш а о ј е \ но кад ће се почети слова лити и књиге
штампати, то Бог зна. Кад би мене ко питао, ja би рекао,
да пошаљу мене с матрицами у Беч, и ту слова да се лије[!]
засад (као за први пут). Ja мислим, да би то било млого брже,
а може бити и јефтиније, него да словоливца отуда тражимо
и слова овђе љевамо (као што се намјерава).
3) Code Milosch може бити да ће бити прва књига, која
ће се овђе штампати.
4) Ко je сад у Црној гори старјешина, ja мислим, да Ви
то можете боље знати одатле, него ja о д а в д е . Јесенас кад je
Господар овђе био, чуо сам, као што ми je и Шаф. писао,
да je Владика на самрти оставио старјешинство на некаком
Р а д и в о ју , за кога сам само чуо, да je млад-, а јели калуђер или
je бијелац, то ни сад не знам.
5) Кад je граф С еч ењ и био у Пожаревцу (код Господара),
ja сам онда био у Земуну; но по његовој, у Пожаревцу пока-
406
заној и меня одонуд јављеној жељи поодио сам га у Конту-
мацу; и он изишавши из Контумаца, дошао je да пооди мене,
и не нашавши ме дома (jep сам се десио у Новом Саду), оста-
вио ми билет
6 ) Што ми пишете за Шафф., од тога за сад нема ништа. —
7) За они 6 наија јавио сам Вам у пређашњем писму
Коцебуе се већ кренуо из Видина, и ово дана мислим да je
прошао Крушевац. Ваља да ће, најдаље до Ускрса, низ Дрину
доћи у Шабац, и по том овђе у Бијоград.
8) Чујем да je у Питеру изишла1 2 кгьт а о мојој ортогра-
фији управо по [. .] жељи, и кажу, да je једна већ на
нуту у Србију ■кад je ja видим, јавићу Вам барем како се зове,
да je и Ви можете добавили. —-
9) Кажу наши депутата, да су виђели Л а з у от М и ле-
ш ића ; веле, да je у некаком Педагогическом и[н]штитуту; има
800 рубаља бумаж ны (на годину) и квартир. Издао je Ристов
образ и на Р уски , и сад оће Р у с е д а уч и Р уски . — За Телемака
кажу, да je до сад морао умријети, а Савка ваља да ће на про-
љеће с осталим Србима доћи амо.
10) Тирка ми je писао, да ће Саву примити к себи, и да
му платим, колико j a за право нађем. Шта миелите Ви, колико
би му платно?
Поздравите тамо све наше, и пишите ми одм а.
Вук
П. П. Стојковић je Србији поклонно 2000 књига, мислим

понајвише Руски (своју библиотеку?), које су још на пулу
Sr Hochwohlgeboren
Durch den Hrn. Basilius Wassiliewitsch in Semlin.
in Wien.
[Жигови:] Semlin Wien Wien Tax.
АСАНУ, 1735.
Б у к о в а I , 396—397
1 Прво погрешно Т у р к е , па затим прецртана доња црта на г и преправ-
љено у и .
2 После ове речи прецртано ј е д н а .
407
269.
МИЛОШ ЛАЗАРЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Земун, 8. март 1831
Благородии Господине!
Ваше почитајемо Писмо од 14го о. м. примиосам 17. а
18° и новце 25 f 30 х. CM. Ja Вам особито благодарим и даље
се препоручаем. Пренумеранте сам Ваше таки поело, и мом
Комиссионеру наложио, да ји неизоставно да труковати.
Ваш Сава добро учи српски, само ми je жао што често
изостаје зато молим Вас мало га покарајте.
Ja би сам к Вама дошо да се с Вама састанем, али ве-
рујте у јаком сам послу
С особитим почитањем
у Земуну 24. фе\г 831 покорни
Лазаревић
АСАНУ, 4088.
Б у к о в а V I , 5.
270.
АНА КАРАЏИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 12. март 1831
Deurer Gatte,
Ich habe dir noch wohlen gestern schreiben, aber es war
mir unmeglich dan noch auf den wege aus der Kontromatz kam
mir zu weinen aber wie ich nach hause kam da brach erst mein
schmertz aus und ich muste so vüel Weinen das ich geglaubt
habe ich werte in Trenen vergehen ein heftiges Füber überfühl
mich und ich muste mich zu Bete legen dan wan ich denke das
ich mit meine armen künder solte Jenseitz leben, da wolte ich
liber das du mich samt Jener frucht die ich unter meinen Hertzen
trage zernichstest, zertrete mich unter deinen Füesen wie einen
Wurm der sich nur krimen aber nicht helfen kan, da ich weis
das dein zorn sich über mich ausgisen wirt, weil ich deine Wien-
sche nicht befridigen kan, aber ich kan nicht vor meine Person
bezwinken kan, darum sagte ich reche dich an mir wan Du
glaubst das ich es verdine, mir wirt Jah der Dodt nicht biter in
408
deinen Armen sein, sondern er wirt mir vüelmer den weg zu
einen beseren Leben banen dem ich auch mit freiten entgegen
sehe, dan dort Sehe ich meine fromen Eltern meine vorangegan
genen küender, und ale die meinigen, und auch ich hoffe festiglig
das ich vor Gottes Trone nach gerechtigkeit gerichtet werte, ver-
zeie mir wan ich dich in meinen schreiben beleidigt habe, aber
was solte ich thun wan ich so gegrenkt bin weist du dich dan
nicht mer zu erinern was du mir oft und unzehliche mahl ge
sagt und versichert hast das du nie etwas wieter meinen wielen
thuen wertes oder hast du es schon vergesen, deine Liebe war
stetz zu gross vor dein Vatterland, ich liebe auch dein Vater
land weil ich dich liebe, aber du kanst selbst einsehen, das ich
in deinen Vaterlande besonders in heutigen Unständen, zwischen
Leute von anderer Sprache anderer Religion anderer Sitten und
gebrauche nicht leben kan weil aber nun das schücksal einmal
so entschüden hat über uns, so ist Jetz nichts anders zu Thun
als schon aus Vamiliens verheltnise die uns Aeltern es auch zur
Pflicht machet das wir vor unserre kleinen sorgen Jah zu sagen
mer vor sie als vor uns selbst und von diesen Henkt auch Ihr
gantzes künpftiges wohl und klick ab! und wegen diesen haubt-
bunkte miesen wir uns trenen bies der segen Gottes wieter über
uns herab daurt Deurer Gatte schenke mir meine Ruhe wieder
die du mir geraubest hast dan mein Hertz kan nicht frieher ruig
sein bies du mich nicht versicherst das du mich nicht in die Dir-
key füren werdest selbst wan du mich auch zur Fürstin machen
kentest ich wiel lieber hir eine der letzteren Frauen sein, aber
vor Jetz ist es selbst mein Wunsch auf ein par Monat zu dir zu
gehen um mich über vüele gegenstende zu besprechen aber bies
zur stunde meiner gebürt mich wieter zurick zu lassen das
beschwöre ich dich bey unsere Treue und Liebe, die Küender
küesen dir ale die Hende vüele mahl und ich verbleibe
bies zum Krabe deine Getreue Gattin Anna
Semlin ten 12 Mertz 1831

Високоблагородном и високоученоме
Господину Вуку Стеф. Караџићу
у E e o ip a g .
[Жиг:] Semlin
geantwortet den 14 Märtz
АСАНУ, 8533/16.
40?
[Превод:]
Д р а ги с у п р у ж е ,
Х т е л а сам јо ш ј у ч е д а ш и Пишем, али ни сам м огла. Још

на п уш у и з кон т ум а ц а д о ш л о м и j e д а за п л а ч е м , а к а д а са м
ст ш ла к ућ и и зби о j e м о ј б ол, ю р к о са м п лакала, т е са м већ
м и сл и л а к а к о h y се учуш ит и у с у за м а . П о ч е л а j e д а м е т р есе
ја к а грозница и била са м п рим орана д а л еш ем у к р е вет . Т еш ко
м и j e к а д пом ислим д а т р е б а са сво јо м ја д н о м д е ц о м д а ж и ви м
с оне ст ране. В а ш е во ли м д а м е см рвиш с к у п а с ови м п ло до м
који носим п о д срц ем , зга зи м е ногам а ка о ц р в а који зн а са м о
д а се 1рчи, али не м о ж е д а п о м ет е себи! Зн ам д а he се т в о ј
б ес на м ен и искалит и, ј е р не м о гу д а и сп ун и м т в о ју ж е љ у , али
не м о гу с а м у себ е присилит и. С т ога т и к а ж е м д а м и се освет иш
а к о м ислиш д а са м за с л уж и л а . И з т во ји х р у к у см р т м и liehe
бит и т еш ка. Н а п р о т и в, от вори ћ е м и п ут к а је д н о м б о љ е м
ж и в о т у који с р а д о ги ћ у о ч е к ујем . Т а м о ћ у д а ви ди м сво је чест и
т е р о д и т е љ е , с в о ју д е ц у к о ја с у м е п р ед у х и т р и л а и све м о је.
Н еп о к о л еб љ и во се н а д а м , тгакође, д а he м и п р ед Б о ж ји м п ре
ст олом по п р а вд а бит и суђ ен о .
О п р о ст и м и ук о л и к о са м т е сво ји м п и сањ ем у вр ед и л а . А
ш т а д а учин им к а д са м т оли ко ојађена. З а р не м ож еги ваш е
д а се сет иги ка к о си м и ч ест о и б е з б р о ј п уш а говорив и у в е р а -
вао м е д а н и к ада ниш т а нећеш уч ин ит и прот ив м о је во љ е.
Зар си т о в eh за б о р а в и о ?
Г а ји о си у в ек п р евел и к у љ у б а в п р ем а с в о јо ј от аџбини. И j a
воли м т в о ју от аџ би н у, ј е р воли м т ебе. А л и м о ж е ш и са м уви -
детги д а ja у т в о јо ј от аџбини не м о гу д а ж и ви м , нароч и т о п од
данаш гьим околн ост и м а, м е ђ у љ у д и м а који говоре др у ги м је з и -
ком , и м а ју д р у г е н а ви к е, о б и ч а је и в е р у . А л и поигт о н а м
j e суд б и н а т а к о д о с у д и л а , не п р е о с т а је н ам ни ш т а д р у го
него д а се већ у с л е д п о роди ч н и х прилика и р о д и т е љ с к и х оба-
в е за брин ем о з а сво је м ал иш ане. Д а , виш е з а гьих н ею з а нас
са м е, ј е р о д т ога за ви си сва њ и х о ва б у д у ћ а срећ а и зд р а в љ е .
T o j e главни р а зл о г због кош м о р а м о д а се о д во ји м о д о к Б о ж ји
благослов о пет не за в л а д а м е ђ у нам а.
М и ли м у ж у , вр а т и м и м и р који си м и о д у з е о ! M o je се срце
н ебе см ирит и д о к м и н е обећаги д а м е неТгеш во ди т и у Т у р с к у ,
чак к а д би м е т а м о и кнет гъом начинио. Вигие воли м д а б у д е м
о в д е , м а к а р и м е ђ у последгъим ж ен а м а . З а с а д а је д и н о ж ел и м
д а кр ен ем к т еби на неколи ко м есец и , р а д и до го во р а о многим
ст варим а, али т е заклигъем наш ом љ у б а в љ у и верн ош ћ у д а м и
410
у врем е м о г порођаја дозволи т д а се враш им. Д еца ши сва /ьуб е
р у к у , а j a ост ајем g o Гроба
Зем ун, 12. м арт а 1831 Teoja верна супруга
Ана
o g io e o p e m 14. м арт а
271
Belgrad den 14. März 831.

Theuerste Gattin!
Deinen Brief von 12. dieses Monaths habe ich empfangen-
Ich habe dir oft gesagt, dass meine grösste Sorge auf dieser Wel
ist für dich und für unsere Kinder; auch jetzt bey dieser Gelegen'
heit werde ich dir das zu beweisen Trachten. Sey du in diese
Insicht ganz sorgenlos und ruhig. Ich glaube, das ist ein voll"
komene Antwort auf diesen deinen Brief. Man erwartet hier
diese Woche den Fürsten, wen ich sehe, dass ich gegen meine
Ostern nach Semlin auf Paar Wochen nicht komen Jean, dan
werden wir schauen, dass du auf einige Zeit zu mir körnst, damit
wir uns könten über verschiedene Gegenstände besprechen. Du
sollst underdessen auf jeden Fall die nothwendigen Sachen auf
schreiben, die du herüber bringen müsstest. Auch die Rosa und
die Wasilia, glaube ich, werden wir samt dem Sawa bey der
Frau lassen.
Der Kowatsch hat mir wegen die Schweine gesagt, dass er
alle beyde um 35 f W W verkauft hat! Ich werde ihm diese Täge
wegen Geld und Rechnung darüber schreiben.
Küsse mir unsere liebe Kinder vielmahl, und schreibe mir
wieder Bald. Ich verbleibe bis zum Grabe dein getreuer und dich
aufrichtig liebender Gatte
Wuk
An
(abzugeben im Hause des sei.

Pop K o s t a R a K i t s c h )
in S e m l i n
411
1
[Превод:]
E e o lp a g , 14. м а р т а 1831
П ри м и о са м т в о је пшсмо 12. овог м есец а . В а ш е п уш а са м
ши р е к а о д а н а о в о м е с в е т у брин ем највиш е з а т е б е и д е ц у . И
о в о м приликом п о к уш а ћ у д а т и т о д о к а ж е м . У т о м п о ы е д у
б у д и сасви м б езбр и ж н а и м и рн а. Н а д а м се д а j e о во п от п ун
o g io e o p на ово т в о је писм о.
О в е н е д е љ е о ч е к у ју о в д е к н еза . А к о ви д и м д а око моГа У с-
к р с а н ећ у м оћ и д а д о ђ е м у З е м у н на к о ју н е д е љ у , т а д а ћ ем о
ы е д а т и д а т и до ђ е ш к м ен и на и звесн о в р е м е д а би см о се м огли
д о ю во р и т и о р а зн и м ст ва р и м а . Т р еб а , у м е ђ у в р е м е н у , о б а везн о
д а попиш еш н е о п х о д н е ст вари , к о је би м о р а л а понет и о ва м о .
Р о з у и В аси л и ју, м и сл и м , к а о и С а в у , ост а ви ћ ем о к о д Госпође.
К о в а ч м и j e р е к а о д а j e о б е сви њ е продао за 35 f. W W
О в и х д а н а ћ у м у писат и у в е зи с н овц ем и р а ч у н о м .
П о љ у б и м и пуно п ут и н а ш у д е ц у и пиши м и о п ет , ш т о пре!
Д о Гроба о ст а је м т в о ј верн и су п р у г, к о ји т е и скрено воли
В ук
(йр е д а т и у к у ћ и покојног йой-Косте Ракића)
Земун
272.
Беч, 21 март 1831
Wien den 21-ten März 1831

Freund!
1) Den Schweiz. Robinson muss der Sawa (so schreibt ihn
se lb s t B l a f f ä la V uk, den der с. отац heisst im griechischen
S ä b b a s mit zwey b) ein Jahr lang lesen. Dan kriegt er was an
deres.
2) Berman wird erst sehen, was es heisst in der Türkey seyn,
wo man nicht die Semel beim Bäcker holen, sondern s e lb s t b a ck e n
muss.
Es wundert mich nicht mehr, dass Ihre Familie lieber hier wäre.
Apropos, wäre es nicht selbst wirthschaftlicher für Sie, d ie F a m ilie
hier leben, und die K in d e r stu d ie ren zu lassen, als den Sawa f r e m -
412
den Leuten zu überlassen? Unter f. 200 Cm. würde ihn T. wohl
kaum nehmen, wiewohl er kein eigenes Zimer, und nur den
schlechtesten Theil der Hauskost ihm geben würde. Dan, wissen
Sie, dass man sich seinetwegen nicht geniren würde, weder mit
den M ätressen, noch mit der чифта-Gesinung überhaupt. Die
Mutter freilich wird ihn, wen sie mit ihm hier ist, verhätscheln,
aber das schadet bei weitem weniger, als obige zwey Dinge. Also
fragen Sie die Frau, ob sie nach Wien will, gegen das Versprechen,
dass Sie alle Jahre einmahl auf 6 Wochen auch heraufkomen
etc. Einmal bringen Sie den M** selbst mit.
3) Von Koppen habe ich seit der Heurat keine Briefe. Ranke
ist nun wieder in Berlin. Sie wollen also jetzt nichts mehr thun
für Ihren Ruhm? Jetzt, nachdem Sie das Schwerste überstanden,
und nur noch allen Ihren Verdiensten die Krone aufzusetzen ist!
Denken Sie an Ihr Evangelium Wer verharrt b is ans Ende, soll
selig werden.
Auf die Orthographie von ПКтеръ bin ich sehr begierig. Diese
Weltlichter machen uns alles nach, werden aber ebendeswegen
inter hinter uns seyn.
Lucian ist endlich fort, nach 7 Monaten Schuldenmachens
hier. Ich lag im B ette, und musste fast täglich drey Stunden seine
Pläne anhören, finer die nämlichen, чануте. Sie können sich
meine Unterhaltung vorstellen; ich konnte nicht einmal mit den
Füssen zappeln, wie Sie, wen Sie sich langweilen! — v M iletich
kam in Piter zu Adelung, und richtete Empfehlungen von uns
aus, und, wie mir K. schrieb, gab ihm Ad. unsertwegen das dürf
tige Brot. Grüssen Sie seiner Zeit die gute Savka, die mir in Ihrer
Gesellschaft so wohl gefiel. Hat sie Kinder?
Auf euern Code bin ich sehr begierig. Sind die Matrizen von
Piter? den cyrill. haben sie in Leipzig keine? Wissen Sie. dass
nun auch schon in Persien, und in B a gdad von Inländern für
Inländer gedruckt wird? In Cairo schon länger Also werden euch
die Türken bald zurücklassen. Das Albanesische solltet ihr doch
nicht den Griechen u. ihrer баба Смиляна überlassen. Es ist wich
tig, das Ihr, die Bulgaren, Walachen und Albanesen alle das näm
liche Alphabet habet. Über den neidischen Nachahmer Swetich
wollen wir derw eil bloss lachen. Odgovorite mi одма, sonst
antworte ich hundert Jahre nicht wegen der Bücher
413
Herrn
H errn Bas. Wassiliewitsch
zu güt. Abgabe
an Hrn Karagich
in S e m l i n
[Жиг:] Wien
одговорено 21 Април.
АСАНУ, 1736.
В у к о в а I , 397—398.
[Превод:] _
Б еч , 21 м а р ш а 1831.
1 ) Ш вајцарског Р о б и н зо н а т р еб а л о би д а С а ва ( о ва к о 1а
Нише чак и Шафарик као Вук, ј е р от ац се на Грчком к а ж е Sab-
bas, са д в а б ) годи ну д а н а чиШа. П о с л е т ога he д о б и т и негит о
д р уго .
2 ) Б ер м а н he ш ек видеш и ш ш а зн ачи биш и у Т у р с к о ј, где
се пеггџво н е у зи м а к о д п ека р а eeh ia ч овек м о р а сам испећи.
Н е ч у д и м се выше ш т о би В а ш а п ороди ц а во л е л а д а
j e о вд е. Као, н е би ли з а В а с било чак економ и чн ије д а В а м
фамилија ж и ви о в д е и д а деца о в д е студирају, н е ю ли д а С а в у
п р еп уст и т е туђим љ у д и м а ? И с п о д 2 0 0 / С М т еш ко д а би га
Т ирка у з е о , па ни т а д а не би и м ао с в о ју с о б у а д а в а о би м у са м о
најгори g e o храм е. А о н д а , зн а т е, д а се због гъега не би у с т р у -
чавао ниши ш т о се т и че метреса нити у о п ш т е ћифтинскоГ
д у х а . М а јк а he ia, д о д у ш е , у к о л и к о б у д е са н и м о в д е , р а з м а -
зит и. А л и , ово зн ат н о м агъе ш т ет е наноси н е ю оне д в е ст вари
н а п р ед . Д а к л е , п ит ајт е В а ш у ж е н у д а ли x o h e у Б е ч , у з о б е-
Ьагье д а свак е године т а к о ђ е је д н о м д о ђ е т е на ш ест н е д е љ а
о вам о. Ј ед н о м п о вед и т е и М * * лично.
3 ) О д К еп ен а , о т к а к о се ож ен ио, н е м а м й исам а. Р а н к е се
с а д а поново налази у Б ер л и н у. Ви, зн ачи, с а д а ни ш т а ви ш е не
ж ел и т е ур а д и т и з а с в о ју с л а в у ? С а д а , п ош т о сиге и зд р ж а л и
оно н ајт еж е, и к а д а јо ш је д и н о сейм за сл уга м и т р е б а ст авит и
к р у н у! С ет и т е се свог је в а н ђ е љ а : ко до краја истраје, биће
блаж ен .
В е о м а н ест рп љ и во о ч е к у је м орт о гр а ф и ју и з П ет р о гр а да . O ea
свет ск а свет ли ла у с в е м у н а с п о д р а ж а в а ју , но у п р а в о због т ога
оспгаће у в е к иза нас.
Л ук и ја н j e кон ачно от и ш ао, пош т о j e о в д е с е д о м м есец и
п рави в д уго ве. Лежао сам у кревету и Готово сва к о дн евн о м о -
414
р а о по три часа да слуш ай њ еш ве планове, у ве к оне исте, ча-
нуте. М ож ет е замислит и како сам се забављ ао; нисам Moiao
ни да поцупкујем ноЈама као што Ви чините ка да се досађујет е!
— Милетић j e у ПетроГраду доиш о ко д А д е л у ш а и испоручио м у
препоруке о д нас, па м у je , како ми j e Кепен писао, А д е л у т због
нас двојице д ао ш ај ја д н и хлеб. П оздравит е, зю д н о м приликом,
добру С авк у, која м и се у Ваш ем др уш т ву т олико допала. И м а
ли она д ец е ?
В еом а сам р адозн а о шшо се шиче ВашеI законика. л есу ли
мат рице из П ет рограда ? Јер ћириличке liehe имати у Л ајп ц т у ?
Знат е ли д а сада ech и у Персији и у Багдаду дом аћи љ у д и
ш т ам пају за дом аће? У Каиру већ д у ж е времена. Оставиће
Вас, дакле, Т урци ускоро за собом . Албански је зи к свакако не
би т ребало д а препуст ит е Грцима и В аш ој баба-Смиљани.
Важ но j e д а Ви, B yiapu, Власи и Албанци имат е сей исту а з
буку. Завидљивом п одраж аваоцу Свет ићу за сада д а се сам о
см ејем о. О дю ворит е м и одма, иначе В ам ст о година нећу од-
юворит и због књт а.
Г о сп о д и н у В а с и л и ју В а с и л и је в и ћ у
д а љ у б а з н о п р е д о
Г о сп о д и н у К а р а џ и ћ у
Земун
273.
Пешта, 22. март 1831.
Примијо сам у Г Ђорђа Милутиновића писму Ваш поз-
драв, ja Вам га благодарно повраћајући радујем се што сте
се те велике чести „Член Суда Београдског“ постати отва-
жили, таковиће људи наш Пантеон пунити, и родном по
томству славе и добра засобом оставити. Већ и Печатњу до-
бисте! Фала Богу, а и једног великог руског литератора, ткоје
тај велики муж смемоли знати?
Наше књижество тече, све се једнако печата, истина све
мале ствари, али нека, од мали бивају велике, а билоби ји и
велики, него не мож се, млоге мале недаду великим главе
помолити, јер свак се малог држи, а велико за сад пропу-
шта —. Толико имаде списани којекакви дјела, да би један
415
од нај богатији Србаља цело своје имање потрошијо оне све
насвет издати. У овај ма се налази овде у печатан 8. које-
какви дјела а то je доста за 1/ 4 године.
Како Вам се допада Свеславије? Има млого непријатеља
Ваш начин писања, а моји су свви[!], а особито Матичари, јер
мисле да ja све у потаји радим отом, да се Вукисте умложе,
и ма отму, ди се с’ дикојим кад кад про инатим. Најлепши
мисли младићи пишу овако, и боре се с’ побједом. Друга
част Свеславија ће прва бити са кратким јотама, дугачке сам
дао побацати, и отсадће кратка остати, да из противника
оно „репато јота“ изтерам. -— Мушицки оће да издаје дјела
његова! Стаматовић je Матичин Командант, шта он оће оно
бива —. За сад нек се престаје, јер артије нестаје —.
Јесам Вас високопочитујући
У Пешти 22г Марта 1831. покорни
J. Миловук
Благородном Господину
Вуку Стефанов. Караџићу
у E e o ip a g
АСАНУ, 3148.
Б у к о в а п р е п и с к аI V , 2 5 5 —256.
274.
ЈЕВРЕМ ОБРЕНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Шабац, 25. март 1831.
№ 250.
Любезный Господ. Вукъ!
Я самъ неколико нисама Ваши примио, и благодаримъ
Вамъ на новинама, и будуще несумнямъ, што дознате да ме
извещавати нећете; мени су ваше новине свагда повольне и
миле. —
Него разумео самъ дасте се нешто тамо поплашили, шта
е то? толико дипломатика, толико Кавалера, пакъ опетъ боите
се и плашите; Я мислимъ да на Дипломатику и Ордене нико
устати.
Вашъ землякъ, да вамъ е здравлЪ, преселю се у вечность,
кое мислимъ да сте вейъ до садъ извЬщени были. —
Поздравляю!™ васъ любезно, остаЪмъУ
У Шабцу 13. Марта 831. Вашъ доброжелатель
€фрем Обреновић.
416
Буку Стеф. Караџићу
философје Доктору и члену суда Србскогь
у E e o ip a g y
Воштани печат с натписом Ефремъ Обреновичъ. А„ Arrw
АСАНУ, Золи.
275.
ЛАЗАР ТЕОДОРОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Цариград, 26. март 1831
Благородны високоучени Господине Вуче,

Мени высокопочитаемый!
Почитаемо ми писмо Ваше од 14го пр. Февруар1а о. г
исправно съ приложенимъ Пирховимъ путе[ше]ств1емъ по Cep-
Gin, у две части, съ радостно примю самъ. Благодаримъ Вамъ
искреннейше, како на братскомъ поздравлю, тако и на по-
слатымъ кньигама. Ево пишемъ Г Якшийу да Вамъ положи
за ньи 4 фор. и 30 х. сребра. — Я самъ мало читао, и радуемъ
се да учены севера овако лепимъ бояма народъ нашъ опи-
сую, и радую се нашемъ нанредку у свему
Я самъ доиста Господине! написао и послао Вам едно
писмо чини ми се у месецу кш ю прошасте године, одавно
е было заборавю самъ и благодарю вамъ за издане кньиге:
Жизнь и подвиги Княза Милоша Обреновича, а тако и за
описаше револуцје Сербске Леополдомъ Ранке (коя се такође
Вама по вышой чести приписуе), за то, што су ове кньиге
депутащй овдашньой у дЬлима народнимъ много помогле.
Я самъ очекивао отговоръ на оно мое писмо, и не добивши
га тако за дуго, судю самъ (искрено исповЪдамъ) да Вамъ
ше, може бита, мило упуштати се са мномъ у писмене разго
воре; но зато опетъ самъ поздравю Вась у писму мога друга
Г Марка Георпевича, и садъ топрвъ изъ писма Вашегъ ви-
димъ, да Вы оно мое писмо примили нисте. Я самъ се овому
више обрадовао, него да се сумня моя потврдила; И за то
молимъ Вы опростите, што самъ я неосновано о томъ мыслю,
а я праштамъ што самъ овако дуго отговоръ чекао. — Ваше
поздравлЪ изявю самъ Гну Б. Рикману Онъ Вамъ благодари
на ономъ, и рекао ми е, да Васъ одъ нЪгове стране воспо-
здравимъ. Изручю самъ такође поздравлЪ Ваше моей дру-
жини: Г Сави, Антићу и Баћушки, кои Васъ сви любезно
воспоздравляю, а я съ истиннимъ високоночиташемъ остаемъ
у Цариграду Вашъ
14° Марта 1831го искрени и непремЪнни
почитатель
Л. веодоровичь.
Благородному и високоученому Гдину
Господ. Буку Стефановичу Караџићу,
философЈе доктору и заседателю Магистрата
у БЪ оГраду.
I V , 16—17
276.
Београд, 4. април 1831
Belgrad den 4. April 831
Theuerste Gattin!
In der Eile schreibe ich dir, dass ich deinen letzten Brief
empfangen habe. Wen du willst, die Basilia kanst du auch mit
nehmen. Ausser Bettgewand, T isch zeu g und nöthige Kleider Stücke
weiss ich nicht, was du noch mitnehmen solltest, denke du selbst,
was wir hier nothwendig brauchen werden. Ich glaube Bratspies
solltest auch mitnehmen. Von meine Taschenbücher niem die Helfte
mit (von ordineren, die feinen aber lass alle dort). Dem Herrn
Dolmetscher habe ich wegen des Passes gesprochen, du kanst
auch mit ihm nach Belgrad körnen. Dienstbote niem auch mit.
Vergiss nicht Mehl, Griess, Gestel [Gerstel] allerley Gewürz.
Dein getreuer Gatte
Wuk
An

Kosta Rakitsch)
in S e m l i n .
АСАНУ, 8532/87
418
[Превод:]
E eoipag, 4. аирила 1831
Н ајдраж а cyu pyio,
Пишем ти, у ж урби , д а сам примио т воје последњ е писмо.
Ако хоћеш , мож еш повести и В асилију са собом. Осим посте-
љине, прибора за јело и неопходне одеће, не знам ш та би јо ш
т ребало да понесеш. Разм исли сам а ш та би нам о в д е јо ш било
потребно. Мыслим д а би т ребало д а понесеш и ра ж а њ . О д
м ојих забавника понеси половину са собом (о д простијих, а
бољ е ост ави) П исав сам господину т ум ан у о пасош у. Tu м о
ж еш и с њим доћи у E eoipag. П оведи са собом и служ авку!
Н е заборави брашно, Гриз, герш лу и свакојаке зачине.
T eoj верни cy u p y i
Б ук
Благородно') шсиођи Ани Караџић
(у кући покојноГ поп-Косте Ракића)
Земун
277
Београд, 6. април 1831
У Бијограду на благовијести 831

1) Примио сам Ваше писмо од 21 Марта. Саву ћу по
свој прилици послати тамо ояако, као што Ви пишете (да
би најбоље било), али не знам, оће ли бити могуће, да га ja
сваке године поодим. —
2) Ранку ja засад join ништа немам послати, jep видите,
да се наши послови од дана до дана једнако растежу; а он
би требао сад да каже, да je свршено штогођ. —
3) Коцебуе je обишао границу од Дунава (Тимоком) до
иза Крушевца, а даље Бошњаци нијесу дали; и он се сад на-
лази овђе у Биј ограду
4) Без сумње je Вама тамо познато, да je Скадарски па-
шао[!] отишао на дара, и Нишки je са Скадарским. У Нишу су
још прије 20 дана побацали Турци низамске фесове, и млоги
делијнске калпаке опет понатицали на главе. 11 овог мјесеца
(по нашему), овдашњи Турци поплаше се од Срба (без икака
другог узрока, осим што се Господар спремао да дође у Би-
27* 419
јоград, као и јесенас што je био), и са женама и с ђецом и са
свим покретним имањем побјегну у град, само људи с ору-
жјем остану у вароши; и тако je и сад још. Господар по том
није ни долазио у Бијоград, него je био у м. Раковици (2 сата
од Бијограда), одакле су Стеић и Давидовић готово сваки
дан овђе долазили, и Вас поздрављају
5) За Питерску ортографију чини ми се биће лаж . Ако
буде што, јавићу Вам, кад дођу књиге.
6) Савка чујем да има ђеце, али не знам, колико.
7) Матрице су из Питера, и од грађански слова врло су
лијепе, а од Ћирилови донијети су и штемпли и матрице од
они слова, што je библ. општество у Питеру њима шта[м]-
пало; и све je по ск у п е новце кушьено. — Словоливца још
немамо, и мислим, да га join нико и не тражи. Берман учи
Српски, и п со ва т и већ добро зна.
Ово писмо довде сам написао на благовијести, па ево
данас тек, 21 Април. узимам, да га довршим! Међу тим je
овђе дошла на неко вријеме моја жена с Василијом и с Ми-
ном (а Сава и Ружа остали су у Земуну), и до десетак дана
мисле се вратити у Земун. Коцебуе сјутра полази у Кра-
гујевац, и оданде у Каравлашку, а остало je све код нас овђе
по пређашњему Чујем, да ће нам Тирка послати словоливца.
Збшьа! и то je ново: имао сам чест од Њиове Свјетлости
1. о. м. наименован бити президентом суда наије и вароши
Бијоградске (и то на три мјесеца).
Ваља да сте тамо од Грка и од Бугара чули, како je Кара-
-Фејзијћ (Айн познатога Крџалијнског бимбаше, К а р а -Ф е ј-
з и је ), као авангарда Шкодрина, дошавши у Софију са 6—7000
људи, п оарао све ондашње ришћане и Чивуте (турска ра
бота !).
Сад о Цвијетима дошао je са Сарајлијама на Ваљевски
панађур С и м а М и л ут и н о ви ћ , у бијелој аљини и у кариклији,
са струком на леђима, из Ваљева je отишао са Гдаром Je-
фремом у Шабац, али се надам, да ћемо се ово око Ђурђеву
дне ђе састати.
Поздравите све наше, и пишите ми о д м а (а не као ово
ja Вама).
Вук
АСАНУ, 1737
Б у к о в а п р е Г ш с к а
I , 399—400.
420
278.

Београд, 7 април 1831
Belgrad den 7 April 831.
Theuerste Gattin!
Vorgestern habe ich dir in der Eile geschrieben. Jetzt erwarte
ich dich in Belgrad. Wen die Gelegenheit nicht wäre, dass du
mit dem Herrn Dolmetscher v Wassiliewitsch hier körnst, so müsste
ich in die Pariatory körnen, um dich abzuholen. Die Lela niem
auch mit. Von Kuchelgeschier brauchst nichts zu nehmen, aussser
einige Tehler, aber auch diese könten ausbleiben, wen sie dir viel
Umstände machen, nur Kafe Schalen bringe mit. Den Bratspies
lasse auch stehn, den ich habe hier einen. Ich verbleibe mit Sehn
sucht bis zum Grabe
Dein getreuer Gate
Wuk
An

Kosta Rakitsch)
in S e m l i n .
АСАНУ, 8532/88.
[Превод:]
E e o ip a g , 7 а и ри ла 1831
П р е к ју ч е сам ши писао у ж ур б и . С а д а т е о ч е к ујем у Б ео-
ip a g y. А к о не б у д е м у прилици д а дођ еш с ю с п о ди н о м т ум а ч ем
Василијевићем , он д а ћ у j a доћ и на п арлат ори ју по т ебе. П о ве д и
и Л е л у са собом . О д кухињ скоГ п осуђ а н ем о ј ниш т а носит и
и зузев неколико т ањ и ра, а не м ораш ни >ьих понет и, ако би ши
причињавали т еш коће. П он еси сам о ш ољ ице за к а ф у. Р а ж а њ
т акође ост ави ј е р и м ам је д а н к о д себе.
Д о iр о б а ост ајем т в о ј верни c y ü p y f, који т е воли и чезне
за т обом
Б ук
Б .и н о р о д н о ] Г о сп о ђ и Ани Караџић
( у к у ћ и п о к о јн о г п о п - К о с т е Р а к и ћ а )
Земун
421
279.

Шабац, 12. април 1831
Любезный Господ: Вук!
Изъ писма Вашег од 26 т м: известно самъ се о но-
винама за кое вамъ благодарима, и у будуще опет извГща-
вайте ме, што дознали будете.
За кућу вашу у Тончидеру, толико вам досадъ одгово-
рити могу, да се за ово време претрпите, ербо садъ као што
и сами знате време Hie.
ПоздравляюМ васъ любезно, остаемь
Вашъ доброжелателный
У Шабцу 31 Марта 1831 Сфремъ Обреновийъ
№ 293
Вуку Стеф. Караџићу.
Члену Суда Београдскогь, ФилософЈе Доктору, я пр.
у Београду
Воштани печат с натписом Ефремь отъ Обреновичь.
[Забелешка:]
У Крагујевцу
1 Априла
№ 787
ББА.
С р ђ , 1902, бр. 7, 1032.
280.
Слатки мои роде!
Я нйсам заборавйо вас Поздравйтй у пйсму брата мога
Нодобйо сам Прйлйку у неколйко рЬчи вас саовйм моим ма-
лйм Пйсмом ПосЬтй[ти], й заблагодаритй вам Набратской
любовй й йскреноме дружескоме посещению колете ви мене
овие Неколйко дана бавлЪня мога у Београду чйнйли я ћк>
оно Неколйко дана у дане блажене йспокойне запйсати; Ана-
йцаче радоваЬюсе да мй бог да доживитй дазаедно код мое
422
куће будемо и у Студеницу Путуемо, снау йсйновца йсино-
вйце любезномй Поздравйте Атако, Господ: Марка вашега
друга й Госп: секретаре бата Лака й Макса ройяка млого и
любезно, Ново важно Немам вам явити; само то дае татар
Петар йз Царйграда дошао спйсмама од наши Кнезова с до
бром Надеждом йказуе дае Султан опет Неке бунтовнике у
Цариграду пронашао ййзсйкао, адошаое и Петар бивши Пй-
сар М Крагоевачког, из Скадра и црне Горе икаже дае Шко-
дра свойском йзашао до Призрена аодлазй управо Насусрет
Садрйязаму, какаћему срейя слйдовати чуйемо. Капетан Ио-
ванче йз Смедерева одлазй садрйязаму у Янйну са пйсмама
Господарскйм, Я оменй Нйсам йзвйстан Нйща йоще апрйлй-
кае дайю овйе дана одайи куйи; сада ймам кост йквартир у
двору Княжевском й врлое лйепе волй спройю мене ащо слй-
довало буде опетйю вам явити зета Илйю Мйлосавлйвийя
Поздравйтеми любезно, вйрочем Остаю Препоручуюйисе ва
тной братской любовй иесам ваш брат
У Крагоевцу Мйлосав Перуничий
31й Марта 831
П. П. Кодмое куйе деда чуосам да су здраво.
Господину Буку Стеванъ Карацићга
члену суда београдског
у б ео гр а д у
АСАНУ, 3968.
Б у к о в а V , 613.
П р ей и с к а
281
Београд, 16. април 1831.
Ваша Свјетлости,
С највећим високопочитанијем усуђујем се принести Ва-
шој Свјетлости моју најчувствителнију благодарност за осо-
бити знак Ваше превелике милости,1 који сте ми благоволели
сад показати наименовавши ме президентом суда Београд-
скога.2 Ja Йу3 за особиту своју cpefty примити, ако се4 будем
423
могао показати достојан овога премилостивога отличја Ваше
Свјетлости, а то ће ми највеће старање бити.
Препоручујући се свагдашњој милости Ваше Свјетлости,
и цјелујући десницу и скут, с највећим високопочитанијем
iecaM
В. Св.
У Бијоград 4. Аир. 831 Вук Стеф. Караџић
[На маргини:]
НЗ 1. Априлија
из Крагујевца
№ 487
[Споља:]
Њиовој Свјетлости, Премилостивоме
Господару Милошу Обреновићу
насљедственоме књазу од Србије
у Крагујевцу.
Оригинал изгубљен био у Архиву Србије.
Штампа се по: Букова преписка II, 612—613.
1 Прецртано показане ми сад.

2 Прецртано За мене he бити.
3 Прецртано себе за особито срећна почитовати
4 Прецртано покажем.
282.
Беч, 29. аир ил 1831
Wien den 29ten April 1831
Sie bleiben der a lte Faulenzer, wo Sie nicht gar täglich in
dieser Untugend zunehm en. Ich warte noch inter auf Ihre Ant
wort, um dann wegen der Manuscripte zu entscheiden. Indessen
schreibe ich Ihnen diese Zeilen um Ihnen dieses mein W a rten zu
bestätigen, und bei dieser Gelegenheit auch zu fragen, ob Sawa
die für die bayrischen Schulen (von einem H. C. Schmid) bear
beitete biblische Geschichte in 3 4 Thl. schon hat. Sie ist die
beste, und auf mein Anrathen von Raunikar k ra in isc h , u. von
Theoclitus neugriechisch , und wie mir einst Atanaczkovics schrieb,
von ihm im M .S . auf serbisch übersetzt worden. Wen Sawa sie
noch nicht kennt, und hat, so schicke ich sie Ihnen ein, damit
das ganze Haus, M u tte r und K in d e r sie lese und auswendig lerne.
424
Vielleicht finden Sie selbst das Werk so gut, dass Sie dan auch
für eine neue, von der M S. des Athanaczkovics unabhängige,
rein-serbische Übersetzung für Ihre Schulen sorgen.
Wir hören hier viel von den Bosniaken, die schon in S o fia
seyn sollen etc. Aber Polen ist auch sehr wichtig. Ganz Europa
ist mit Neuerungen schwanger Ist Ihre Familie schon bei Ihnen?
Sie müssen doch nicht glauben lassen, dass Sie für die Ser
bische Literatur gestorben sind? Der Mensch lebt ja nicht allein
vom Brode, Brod muss er haben für M a g e n aber nach dem Brode
auch das Wort Gottes, was ich für Literatur auslege, andere aber
für Surrogate des Brodes.
Vale et rescribe
tuo
Odma
P S. Hadsch, protegiert also lieber den Man in Шабац als

den Bruder?
Herrn
Herrn Bas. Wassiliewitsch
zu güt. Abgabe
an Hrn K a r a g i c h
in S e m l i t t .
АСАНУ, 1738.
Б у к о в а I , 400—401.
[Превод:]
Б еч , 29. ап ри ла 1831
Ви ост ајет е она стара ленш т ина, у к о л и к о о ва м ан а у В а с
не расте сваким да н о м јо ш ваш е. Још чекам на В аш o g io e o p
д а б и х онда одл учи о у в ези с р у к о п и с о м . У м е ђ ув р е м е н у пиш ем
В ам ове р е д о в е , како би х В а м п от врди о ово своје чекање и т ом
приликом т акође пит ао д а ли С а ва већ п о с е д у је библи јску ист о-
р и ју у 3 — 4 посебна д е л а , з а б а ва р ск е ш коле (к о ју j e о б ради о
неки X К р. Ш м ид) О на j e н а јб о љ а и, на м о ј савет , Р авн и кар ј у
j e превео на крањски, а Т еокли т н а новогрчки, д о к j e , како
м и j e својеврем ен о писао, А т анацковић д е л о у р у к о п и с у п ревео
на српски. У колико С а ва јо ш не зн а з а >ьу и н ем а j e , j a ћ у В а м
j e послат и, како би j e цела кућ а , мајка и деца, чит али и уч и ли
н апам ет . М о ж д а ћ ет е и Ви наћи д а j e д е л о т оли ко д о б р о д а
б ет е се побринут и з а је д а н нови чист срп ски п р ево д за В аш е
ш коле, н езависан о д А т анацковићевог.
М и о в д е м н ою сл уш ам о о Б ош њ аци м а, који с у н а водн о већ
у Софији ит д. Н о П о љ с к а j e т а ко ђ е важ на. Ц е л а Е вр о п а j e
брем ен ит а новйнам а. J e ли В аш а породиц а већ к о д В а с ?
425
Н е т реба д а нас ост ави т е у вер о ва њ у д а ст е за ср п ск у
к њ и ж е в н о с т в е ћ у п о к о ју . Ч о в е к н е ж и в и само о д х л е б а ; х л е б
м у j e п о т р е б а н з а стомак. Н о , после х л е б а , т р е б а м у и б о ж ја
р е ч , ш т о j a т у м а ч и м к а о књижевност, а д р у т к а о с у р о ш т
за х л еб .
Здраво и от пиш и сво м е
О дм а
Р S . Х а џ и ћ , д а к л е , р а д и је й р о т еж и р а оноI ч о век а у Ш а п ц у
нею ли б р а т а ?
г о с п о д и н у В а с и л и ју В а с и .ш је в и ћ у
г о с п о д и н у Караџићу
Земун
283.
ВУК КАРАЏИЋ — ПАВЛУ ЮЗЕФУ ШАФАРИКУ
Београд, 3. мај 1831
У Београду 20 Јануарија 831
Љубезни и високопочитајеми пријатељу!
Примио сам Ваше писмо од 27. о. м. по Римскоме, за
које Вам благодарим. Ево Вам шаљем онај натпис из С т у д е -
н и ц е, који сам међу којекаким артијама једва нашао. Док сам
га ja са зида преписао, прошло ми je готово по дана, и за то
ми се једнако чинило, да je већи, него што сад видим да јест
Ево га дакле:
+ Вь име оца и сна и стаго дха азь рабь Бж-i Стефань
Урошь правн8къ стго гна Смешна и вьн8к’ прьвовЪнчанаго
краа Стефана снь великаго кра Уроша и кра вс£ србскы земль
и поморскы сьах си храмь въ име стью праведник« и праро
дителю хв8 И шакима и Анны влЪ ^сшкв иньдикта кв и ваиже
приложихь сем8 стом8 храм» и 8 хр8вол8 писахь ктоли се
претвори да ё прокле ш ба и ш мене грЕшнаго аминь.
Ово je све изнад олтара споља испод самог крова изре
зано на камену; а где се овај натпис свршује, онде je настав-
426
љено на особитом камену (и готово би рекао човек мало
и с л о в и м а ):
д р у к ч и ји м ^
+ сьза же се ci храмь сь потр8жениемь архЈмандрНа
протосгел игбмена 1швна.
Видите у почетку овога писма, кад сам га почео и довде
написао, а данас, 21 Априлија, узимам да га довршим! За
то Вас молим, да ми опростите. Чисто ме je стид, да овако
малу ствар тако дуто од мене очекујете; али не знате како
je! —
Још коју ријеч о овим натписима. Они су понајвише на-
писани словима исплетеним једно у друго, н. п.
■>а /с <2- и т д.
/ иљ „ , Н 10/1ГСК4?
Али ни ja нијесам с в е овако могао преписати, јер ми je било
тешко нада се гледајући слово по слово бројити. па писати,
а уз то још био je дан и кишан. Особито су овако исплетена
слова у ономе наставку, тако, да сам га једва прочитати могао.
Сад о Цвијетима дошао je са Сарајлијама на Ваљевски
панађур С а м о М и л у т и н о в и ћ , обучен као најпростији Црно-
горац или Ерцеговац; него ja га још нијесам видно.
Писма на мене шаљите и у напредак преко Г. Васильева.
Имао сам чест 1 овог мјесеца од Њиове Свјетлости Кне-
за и Господара нашег наименован бити п р е з и д е н т о м с у д а
н а и је и в а р о ш и Б и јо Г р а д с к е . —
Давидовић je у Крагујевцу, и кад je скоро овђе био, мо
дно ме, да Вас и од Њега поздравим. Кад успишете, поздра
вите тамо све пријатеље наше.
Надајући се скорому писму Вашем, с истиним високопо-
читанијем јесамУ
У Бијограду 21 Април. 831 Ваш
покорни слуга
[На полеђини:] ВУК С т е Ф ' Караџић
Sr Hochwohlgeboren
H errn P. J. Schaffarik
Professor (P T.)
in N e u s a tz
Durch den H. Basilius W a s s ilie w its c h
in S e m / i t t .
[Жигови:] T ur Netto di fuora et di dentro Semlin
LAPP, 14 F 26.
______ S ta r in e J A Z U , 1882, XIV, 196.
1 1314.
427
284.
Почитаемы Гнъ Вуче!
Ваше сам писмо примло од 15° апрша и содержаше нЬго-
во точно разумео, у коему изражавате Благодарность Вашу
Неновой СвЬтлости за ньиову Благонаклоностъ Вама учинЬ-
ну Ньиова СвЪтлостъ у ово неколико дана више суме пута
запитивали, имаш ли шта ново одъ нашега By чине! Опоми-
няли суме да Вамъ, и ново, достоинство честитамъ, и дока-
жемь што е толико прекраћено, да е было посредствомь Гна
Давидовића, бринући се да неби се Вы на далЬ времена у
чему дужности Ваше заборавили. Новине кое сте ми доста
вили, сообщю самъ Ньиовой СвЬтлости, Гнъ Коцебуй са
Лебипь Ефендюмъ коимъ дЬломъ за овамо долазе мислимъ
познато Вамъ е. Я самъ са Гмь Сашалскимъ предЬлъ студе-
нички и старовлашкш обишао, видно самъ дуовника постника
и нЬгова ђака, онъ наше послове Hie бегенисао вейъ ме са
еднимъ нЬговимъ писмомъ укоравао за непристойно владанЬ
Т' е: што самъ я бЬле неделЬ месо а вишеречени Гнъ Марушке
— за коегъ е учинЬна наредба да намъ овде са ђакомв посЬще-
Hie учини. Нашъ списателъ за крстоноснице еднако се пре-
поручуе и моли да му се кньиге изплате, а я не знамь без Вась
колика му сума новаца потребуе. А зимусь писаосамь Пери
Цукићу колико би Вы заискали да Вамъ даде новце послати-
му, и садъ Mie овде казао да Bie одъ новаца нешто мало пре-
дао. При заключешю овогъ писма примю самъ и друго
писмо Ваше одъ 19й с: м: у коему ми являте новине, кое сте
изъ оне стране разумЬти могли, да Bennie граде пасквилЬ
на руску войску у Польской, и да се Дибичъ не зове више
забалканскш него да се зове Геамски (гсирЪчъ да кући иде:)
и заиста ове Ваше новине, и ове описане речи велику су
радость и смей причиниле намъ, а особито Гну Якшийу
кои еднако на шврће виче врло смешно было, и за незабо-
равити исте речи, извадјо е на арГю да се нађе кодъ нЬга.
Списакъ вашъ одъ крстоносница кньига ютросъ самъ у
Новой альини у цепу нашао, изъ коегъ самъ видю, дасамъ
дужанъ платити 77 цванцыгера и 1/2.
Остаемъ Поздравлтоћи све пр1ятелЬ есамъ
у Крагуевцу 22й Anpmia 1831. года.
Вашъ Доброжелатель.
Васшйе Попов :[ичь]
428
Благородному и Высокоученному
Господ: Буку Стеф: Караџићу
члену Суда Београдскогъ
у Б еоГраду.
одговорено 26. Април[а],
АСАНУ, 3071.
285.
МАРКО ГЕОРГИЈЕВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 7 мај 1831
Мени многопочитаемый Друже!

Отъ калабалука немогу Вамъ простраше на Ваше любве
достойно ми писманце одговорити. Вы мени врло лепо чести-
тате праздникъ, и я Вамъ братски благодаримъ. Я истина
волео бы да сте ми дошли, ако не друго баремъ мою газда-
рицу да видите, кою самъ мало пре имао честь Вашъ поз
дравь отъ Ваше стране поздравити као што сте ми ономадъ
препоручили; она Вамъ е учтиво благодарила, пытала ме за
здравлЕ Ваше и за здравлЕ Ваше фамшпе, и жали што е слаба
те неможе да Васъ кодъ куће Ваше посЕти и Госпожи Вашой
визиту да учини; дакле реко да самъ волео Васъ амо видити,
ама па кадъ видимъ како ми лепо праздникъ честитате у пи-
сму, нека е и тако, сръ можетъ быти, у калабалуку заборавили
бы да ми овако честитанЕ учините кое е мени врло по воли.
Въ прочемъ, препоручаюся Вашемъ пр1ятельству,У
У Беогр[а]д 25 Апрыл 1831 Осамь Вашъ покорный

М. ГеоргicBH4b
Его благородно милостивому Господину
Вуку Стефановићу Караиићу
АСАНУ, 3499.
В у к о в а п р е п и с к а I V , 721—722.
429
286.
ВУК КАРАЏИЋ ВАСИЛШУ ПОПОВИЋУ

Београд, 9. мај 1831.1
Високоблагородни Г-дару Васо, господине,

меня љубезни и високопочитајеми!
Јуче сам вам писао два писма, а данас ево се опет усу-
ђујем писали вам.
Трговачка писма, која je ономадашња пошта из Цари-
града у Земун донијела јављају, да се Турци, како се сад у
Европи мир мало побркао, си р е м а ју на Г р к е , и да je велики
везир већ примио заповијест, да иде на грчке границе. Ови
су гласови зацијело у Земун дошли; али за истинитост њиову
ja вам не стојим добар; но опет сам нашао, да je вриједно
јавити вам ји, а особито ако ји од другога кога не будете чули;
а мислим да je боље и с три стране да ји добијете, него ни
одкуда. Не имајући превисокога налога за разбирање и јав-
љање оваки (политически) новина, нијесам се смијо усудити,
писати ји управо Њиовоме Сијатељству, него ји јављам вама
и ви ћете ји по вашему благорасуђењу употребили. Ja не
знам, да ли није, особито сад како Господара Јефрема овђе
нема, дужност суда нашега (овдашњега) бринути се за раз-
бирање и јављање оваки новина? Или може бити да би боље
било, да се и ja у ово не мијешам? —
Кућу још нијесам погодио никаку Турци сад управо
опет сумњају, да ће ићи из Бијограда, особито очекују од-
говор на некако прошеније, што су у Цариград послали. Го
вори се з а цијело, да им je везир казао: „Ja вас не нагоним
да продајете нити вам велим да не продајете, а ићи вам не
дам одавде“ Зато Турци сад ни мало не ите с продавањем
кућа.
Из другога мога јучерањег писма видићете, да сам ja
на онога ђачића само зато имао подозрение, што ми je ка
зао, да je код в. писар; и написавши оно вама, био сам за-
бшьежио код себе, да питам полицију, шта она о њему зна,
кад тамо, а то он већ уваћен! —-
Ево вам join особити новина. Синоћ око два сати ноћи
дође некакав глас са Саве к Вртомару, и каже му, да га зову
на Саву у Германов ан, да прими писмо, које му je дошло
из Панчева од таста и од пунице. Вртомар стаде говорили,
да je већ доцкан, него у јутру да иде; но жена на њега навали,
да иде одма, да би час прије дознала, јесу ли јој отац и мати
здраво. И тако Вртомар сирома пође и поведе пред собом
430
шегрта с фењером. Кад буду према протиној кући на ћошку,
учини му се као да нетто за њим шушне, но обазревши се,
не види ништа. Кад сиђу доље близу к равни, онда га опколе
два човека, па га један стане везати, а други потегне ногом
у фењер, те га угаси; по том га изгазе и истуку (али га нијесу
врло тукли да га испребијају или убију), па онда окренувши
у њега пушке повичу; бјежи! Човек онај, који га je звао, оти-
шао je још од ььегове (Вртомарове) куће некуд на другу стра
ну, а шегрче како му угасе фењер, Загребе кући без душе;
кад га Маца опази гологлава и поплащэна, а она повиче:
казуј, од Бога нащао, које умръо, тата или мама? Кад јој
дијете каже, шта je, онда je стане јаук, па потрчи и она тамо,
мужу у помоћ, но прошавши мало поред чесме, сретне Врто-
мара гологлава, каљава и крвава. Кад дођу у свој квартир,
шегрче му каже, да су оно били пандури, Јово Сретеновић
и Марјан, који су га били; онда дотрчи у конак

Штампа се по: Б у к о в а п р е п и с к а I V 152—153.
1 Датум преузет из „Државног издања1
287
Крагујевац, 13. мај 1831
Почитаемш Гне Вуче!

Оба Ваша писма съ новимъ извЪсыяма имао самъ срећу
прЈмити, коя содержан1я саобщ1о самъ такоДеръ и Сго СвЬт-
лости, коме су на увеселеше служили, а особыто послфцнЪ,
премъ да су двоумне.
Кадъ самъ по удутима съ Г Сашалскимъ ишао имао
самъ срећу съ Испосникомъ Софрошемъ быти, и онако исто
ми се допао, као што сте ми вы о нЬму преповЪдали одъ кога
и пошилЬмъ Вамъ едно писмо, на мене послато, него молимъ
да би сте ми возвратили, ако бы се Вамъ башъ допало а ви
можете кошю узети, а оригиналъ пошлите ми натракъ, еръ
се многи овамо н Ьга интересираю.
Швца за когъ сте ми говорили чуо сам га пјевати, и до
пао ми се, зато гледаћу, или да га доведемъ овамо, или да
пишемо Сердару, данамъ Пјесме нЪгове преписавши, пошлЪ.
431
Явити Вамъ неизоставлямъ и то да нам е Сима Милути-
новичъ кой съ Ц. Р Н. корешпондира у Крагуевацъ дошао,
него нисамъ га питао, ели какове црногорске пјесме собомъ
донео.
Поздравля васъ кап. 1окса МилосавлЪвичъ, и каже да се
некарате на Дел и? Марка што —. Сръ видеће те исписма Ис-
посника Софроше, да е и Арнаутинъ у џамш то исто учиню,
— зато кадъ е могло поднети нЬму то у џамш чинити, заиста
може и Дели#Марко. —
За шкодралйо немоту Вамъ ништа юштъ казати, еръ
нисмо могли ioHi ми истину дознати, само толико се говори
да Hie най болЬ. Поздравлагоћи Васъ и фамшню Вашу
Остаемъ
у Крагуевцу 1. Main 1831. Вашъ
искрешгЬйшш пр(ятель
П. П. Полазимъ у име Бож1е сутра кући. В. П.
Вуку Стефановићу Караджићу
президенту Магистрата БЪоградскогъ.
у БЪ оГрадъ
одговорено 21 Јунија. АСАНУ, 3072.
В у к о в а п р е п и с к а I V , 153— 154.
288.
Крагујевац, 17 мај 1831
Вы сте пре неколико дана моме брату Ефрему писали,
да е еданъ од полски Генерала с войскомъ своюмъ, немо-
гавшисе противъ руса држати, у австршску Галицпо прећи,
и ту у руке австршанаца оружЈе положити морао. Ову смо
вФстъ сви мы за могућну држали, и веровали, да е тако; но
Кумашинъ Давидовийъ нехтеде съ нами нристати, говорећи,
да Полски Генерали добро знаду, да у страны предЬлъ съ
оружаномъ силомъ несме безъ допуштен япрелазити, и т д. —
432
докъ юче предъ вече Беобахтеръ не дође, те му све засве-
дочи, што сте Вы пре тога писали. Не само што е Кумашинъ
о Вашой новини сумняо, но онъ и 1окси неверуе, да су Руси
већв у Варшаву ушли. 1окси, вели, не веруемъ за то, што му
е тай гласъ из Ковина дошао, гди никакви знаменита трго-
ваца неима, коима бы Штафета за раша новине донела, а
Вуку, вели, зато, што е зимусъ нами писао, да су руси заедно
съ Поляцыма у Варшаву улетали, а другомъ прилюсомъ. да
су Метерниха одъ министерства удальили, одъ кои ни едно
се ше осведочило. Све ове сумнЬ Кумашинове ништа незначе;
Вы сте међв више нами посланы новина, едну и то знамениту
новину погодили, за кою Вамъ аферимъ! рећи валя, кое Вамъ
е и рођакв вашъ Амиџа казао. Са овомъ сте Новиномъ себе
президентомъ Судеискимъ достоини учинили, само бы валяло,
да Ваше место проме[ни]те, ако, као што чуемъ, у Судници
за фуруномъ седите, и у горнЬмъ челу за асталомъ предеЬда-
вате, као што едномъ отличномъ президенту пристои. Ве
трова и Цуга не треба Вамъ се бояти, садъ е, фала Богу лето.
Кумашинъ међу тимъ остае при томъ, да Вашимъ бечкимъ,
1оксинимъ Ковинскимъ, и Тенкинимъ влашкимъ новинама
нигда не веруе, но Вы држите се, при свемъ томъ, Вашегъ
основашя и пишите што годъ одъ кудъ чуете. Особито бы
ми мило было, кадъ бы намъ едну пошту пре явити могли,
да е Варшава у руке руске пала, негъ што то беобахтеръ об-
знани.У
У Крагуевцу 5 Main 831
Вамъ благонаклонЪный
Князь Србскш
Доктору Филозофде, више ученый друштва члену,
и Президенту београдскогъ Суда
у Б еснраду.
одговорено 17 Маија.
АСАНУ, 2337.
В у к о в а I I , 613—614.
289.

Крагујевац, 27 мај 1831
ј? | Л Щ Маш 15. 1831
Высокоученый Господине'Вуче!
Кадь е Г о с п о д а р ь за себе искао льокъ чизме, а я самъ
за прилично суд!о, да се и Вама, као президенту судейскомъ
f д н е даду кои сте више посла око тога Грка имали, него Го
сподарь, сГдећи овде. Мислимъ, да ће Вамъ мило быти прав
долюбе мое и пр1ятельство, изъ когъ се о Вашимъ ногама
толико старамъ.
ПоздравляюЙи и Вась и све Ваше и наше друштво, ос-
таемъ
Вашъ искр.
д.
АСАНУ, 2041.
Б у к о в а I I , 93—94.
290.
Београд, 29. мај 1831
С највећом радости имао сам срећу примити високопо-
читајемо писмо Ваше Свјетлости од 5. овог мјесеца. Ja приз-
најем за срећу, што сам макар и једну, али тако важну и нама
свима повољну новину јавио прије од другије. А што се моје
ђекоје новине нијесу посвједочиле, то нека Г Давидовић
опрости; ja сам рад био јавити оно, што се говори, као што
млоги новинари често чине, а да сам чекао док се посвједочи
и сви чују, онда више не би биле новине. Она пак новина за
Метерниха, ако се и није посвједочила, разнијела се била по
свој Европи, и по свој прилици морало je у њој нетто и исти
на бити; ако Г Давидовић ово не вјерује мени, а он нека пита
Петка, коме не смије рећи, да није истина.
Ja би за особиту чест примио кад би прије беобахтера
Вашој Свјетлости могао јавити, да су Руси у Варшаву ушли,
434
и то очекујући задоцнио сам се с овим писмом неколике по-
ште; но до данас join нема ништа.
и дјелујућн вам десницу и скут, с највећим високопочитани-
јем, јесам
Ваше Свјетлости
У Бијограду 17 Маија 831.
[Споља:]
Њиовој Свјетлости, Премилостивоме
291
ЛУКА КИСИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Бечеј, 31. мај 1831
Благородном Господь Вуку Стефановић
здравствуйте
Високо почитаеми Господин
Писосам вам имолио јоште Прошастога декемра дами
Поздравите Господина Давидовича дами Пошле Позаимито
новаца. Некасе опомене Бога некасе опомене оне изкрене
любови коюсам нйму у нужди и све сердно творио. Расам
како штосе трефити море Свакоме Пострадо. Анемуе Бог
дао има от куда да плати. Камо она любов наша Јоштебими
и више могао дати дарадим камо ли дамоје задержи толико
Година — тогоради ипаки молим Поздравитега неками по
шле преко вас Авићете у Земун Предали Г Атанаси Петро
вичу онће Мени дати и РаЧу нйму Предали Г. Давидовича
Писмо с Моим Подписом. Не заборави Почитаеми Господ,
учинитеми такову любов, неЧувам Ра нити моје деле забо-
равити натаковой изкреной любови.
Спрочим остаем ваш вовйки
Н. Бечаю 19. Maja 1831га Приятел.
Лука Кисич
28 * 435
Благородном
и високо ученом Г[ос]подину
Вук Стефановић Каранђић
Предати се
у Биоград
у Сербн
Воштани лечат с иницијалима LK.
одговорено из Земуна 21. Нојемвр. 831
АСАНУ, 4055.
В у к о в а V , 711.
292.
САВА КАРАЏИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Почитајеми Отацъ!
Једва сам дочекати мого ово време да Вам српским јези-
ком моје благодарно срце одкријем. Ником заиста више по-
читања дужан нисам, него вама, ja не само без Вас овај сјајан
Свет неби видно, него и на нјему без Ваше помоћи ни
једно окатренуће обстати не би мого. Ви ми! у развијању
како дишевнй тако и тјелесни сила помажете. А ja за та главна
и велика благодјејања, шта Вам могу вратити? Ништа друго
него само мојим трудом у науди и мојим добрим владанјем
благодарити; и сотим засведочити да сам достојан нарећисе
Вашим Сином.
Сотим остајем Вашој отеческој љубави пропоручујућисе
у Земуну 25 Maia 1831

ваш
благодаран Син
Савва Карадић.2
АСАНУ, 8535/1.
1 И за овога прецртано н е с а м о .
У презимену преправљено ћ у џ .
436
293.

Будим, 9. јуни 1831
ВисокопочитаЈемн Господине
Разумео есамъ отъ мота Дюннуаа ваше Достойнство кое
есте саде получили, и радуем се особито, й благодаримъ вама
што нисте заборавили на мою Дец8, хвалю Mi се Дюнусте да-
стему учинили добро велико, кад ie 6io у нужди; саде ви-
димъ дасте ми велики Приятель, и да ваше обЬщаше испол-
нявате, што сте моюи Јерини били Приятельовали, и гле-
даите ако што може бити, даби сте изволили отписати, ербо
самъ ради сву мою Дец8 тамо да преведемъ и та хоћу сами
тамо прећи, а што се тиче нашега процеса хоћесе Августа
Месеца Т Л. окончати, и износи Ньинъ Таалъ до 12000 fl.
пофторително васъ молимъ дабисте били Приятель моюи
Јернни за Господ. Раевича што ми ДшнусЈе говорю, и хвалю,
овде ie проси еданъ Адвокатъ, али га би волю ньу онамо дата,
ербо без Новаца неће бита, а Дионуае садъ хоће учити фран-
ц8ски, па и онъ намГрава натрать да иде, а ньюво добро
хоћедВ све продати кадь се трефи Јерини срећа, даби се тамо
удала, црепоручугоћи себе остаемъ по здравляюйи любезно
вашу Госпоћу и Саву и мале фраелице и
Ссам ваши ДоброжелателнЬишш
у Будиму Димитри Стефановић
28. Maia 1831 Bürgerlicher Flachshändler1
Поздравляю васъ ваши Приятельи, и радуюсе, о вашемъ

Достойнству што сте саде получили. — — —
Поздравлямъ васъ и ia съ моюмъ Сестром Јерином ви-
сокопочитајеми Господине, и молим, да се неотречете бити
нашъ Приятель, у Јсрининомв, и у момъ Напредку понизно
люблЬЬи вами и вашои Госпоћи Руку есам
Покоряй
Високосы крал%ве Таб: Суд: закл: Нот-
437
И з Б у д и м а
Високоученомъ и Благород:
Господину Б у к у С т е ф а н 8 К а р а џ и ћ у
философје Доктору и учени ДрВштва С. Петер-
бургскога et cetera. Господину мнф почитајемом
у E e o ip a g y
Воштани печат, грб са два лава са стране и иницијалима DS.
АСАНУ, 3834.
Б у к о в а п р е п и с к а V , 466—467
1 Месни трговац ланом.
294.
Београд, 12. јуни 1831.
Јуче пре подне имао сам срећу Стојану Симићу пре-
дати неколико листа беобахтера, да ји по Суруџији одма по-
шаље Вашој Свјетлости, јер у њима пише, да су Руси Пољаке
разбили са свим. И будући, да je оне листове штафета (Шпир-
ти) из Бела донела, тако Давидовић оне гласове о побједи
Руској над Пољацима ваља да прими као м о је нови не, ко j e
he дан аш њ и б ео б а х т е р посвједочи т и .
и цјелујући вам десницу и скут, с највећим високопочита-
нијем остајем
У Бијограду 31. Маија 831.
[Споља:]
Њиовој Свјетлости,
Премилостивоме Господару
Милошу Обреновићу
438
295.

Београд, 12. јуни 1831
П рем и лостиви Господару!
Сад сам разумијо од пријатеља из оне стране, да из
Беча с данашњом поштом пишу, да ће по свој прилици врло
скоро изићи објавленије рата Француској. Кажу, да je Фран
цуза флота већ дошла у Анкону
и нјелујући вам десницу и скут, с највећим високопочита-
У Биј ограду 31 Маија 831.
[Споља:]
Њиовој Свјетлости Премилостивоме
насљедственоме кньазу од Србије
Штампа се по: Б у к о в а п р е п и с к а И , 616.
296.
Београд, 17 јуни 1831
Belgrad den 17 Juny 831

Theuerste Gattin!
Deinen Brief von 14. d. M. habe ich empfangen und_ mit
Tränen gelesen. Mehr darüber werden wir sprechen, wen ich
am körnenden Montag in die Pariatory kome (wen die W id e n in g
zulässt). Bis Dato gedenke ich allein zu komen. Ich hoffe, du
hast schon vorgestern 30 f. CM. erhalten, die ich dir durch einen
hiesigen Handelsman geschickt habe. Radislav und Popadia sollen
daweil warten. Die Jula ist in einem Dorfe gefunden worden,
439
sie wohnt jetzt bey ihrer Schwester, und ihre Sache ist noch nicht
entschieden.
Küsse mir unsere lieben Kinder vielmahl. Ich verbleibe bis
zum Grabe
Dein getreuer Gatte
Wuk
P S. Lasse mir S ch u h w ich s und B ra u m in zen Zeltel kaufen,

vergesse nicht, mir die Zahntinktur auf Pariatory mit zu bringen.
An
diem wohlgeborene Frau
A n a K a r a d s c h its c h
in S e m lin

АСАНУ, 8532/89.
[Превод:]
E e o ip a g , 1 7 ј у н а 1831
П ри м и о са м Швоје писм о о д 14. о. м . и чи т ао с а м ia са
с у за м а . О т о м е ћ ем о выше р а зг о в о р а м и к а д а б у д е м д о ш а о у
сл едећ и п о н ед ељ а к н а п а р л а т о р и ју (а к о т о време д о з в о л и )
З а с а д н а м ер а в а м д а д о ђ е м са м .
Н а д а м се д а си јо и г п р е к ју ч е прим ила 3 0 f. СМ., ко j e са м
т и послао по j e д н о м о в д а ш њ е м т р ю в ц у . Р а д и с л а в и п о п а д и ја
н ека п ри ч екају.
Ј у л у с у пронаш ли у н е к о м с е л у . С а д а с т а н у је к о д сво је
се ст р е и п е н а ст в а р није јо ш о д л у ч е н а .
П о љ у б и м и п ун о п у т а н а ш у g p a iy д е ц у ! Д о Гроба о с т а је м
т в о ј верн и с у п р у г
В ук
Р S. Д а ј д а м и с е к у п и паста за обућу и колаче са наном.

Н е з а б о р а в и д а м и п он есеш н а п а р л а т о р и ју и т и н к т у р у з а
зуб е.
Б л а г о р о д н о ] Г о с п о ђ и Ани Караџић
Земун
440
297.
ПЕТАР РИСТИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Сремски Карловци, 17 јуни 1831
В ы сокоучены й Г о сп о д и н е,
Г осп од и н е мнГ В ы сокопочитаем ы й!
Предатель писма, есть Высокоученый Господннь 1тсифъ
С екачъ, совершивший Науки Ф1лософ1ческ1я и веишопчесшя;
рождешемъ Унгаръ, вГроисповГдашемъ же Етаггеликъ, Пре-
фектъ и воспитатель соводимаго 1»ноше, Сына блаженопо-
чившега земледержца Н и к о л т а , бывшаго здГшнГгъ Народ-
нГгъ А ссист ент а. Господинь овай пробавля два ЛГга, овди у
Карловци, са своимъ воспитанникомь, овому при Хбманюрма
учащемуся. Ово за посмотрит и древлй во Истор1ческихъ
приключешяхъ знаменит» Твердиню, овоже найвише, као
Чтецъ и Любитель Лперат»рс наше, за познати Вась лично,
аки м»ж[а] коего Остроум1е и Пр1ятность Писашя силно
обожава, приспйо есть въ БЪ.Ирадъ. Сл»шатоћи одъ мене
многократъ Ваше Име сь честноспю споминяти, захтео есть
при полазк» своем», да га препор»чимъ Ваш ем у благовос-
пр1млешю. Кое я из’ иногдашнй Ваше къ мени благонаклон-
ности, учинити ус»ћ»емсе, и све знаке Ваше благопр1ятности
и ученаго почествовашя нйм» отъ Вась пол»чити ожидавамъ.
Найвише, кое В а с ь при Господин» овомъ обрадовати можеть,
есть, что онъ Писашя В аш а многимъ предпочит8к>ћи, На-
роднье пЬсме наше желить имати; кое себе ради, кое за по
казали ихъ, на прошеше, нЪкимъ своимъ Единоплеменнимъ
Лпералнимь, из ньихъ нГшто почерпали намГраклцимъ.
Видећи при мени такове запросиме да м» ихъ продамъ.
Я хотя ихъ по вейой части памяти предавши, ништа манГ,
за коем» драго Новце, склоню се небы, съ ньима се растати.
Видећи обаче одъ Иноплеменни Лыератора, таков» волю
и наклоность кь ньима, а надаюйи се да ћ» и јоште гдигодь
моћи придобити, дамъ ихъ овом» Господин»; не за новце, но
аки знакъ моего къ пЬм» пр1ятелства и воспоминан1я; за то
взаймнЬ что одъ нЬга ожидавагоћи. И овимъ истимъ пост»п-
комъ с»димъ, да не мал» Честь пГсмама нашимъ учиню
есамъ. —
Пол»чивши я, при изданию В а ш ем ь Лайпцигскомъ, На
родны! n t сама, незнамъ каквомъ погрГшкомъ, само IIs
и IIIs Часть, мыслю самь, ништа w непол»ченой незнаюйи,
да те две части содержаваю цГло последнГ издаше; а подъ
ромь Частто цйсама с»д1осамь, да В ы раз»мевате, оба
Бечка издашя. Но коликосе найемъ уцвелГнь, кадъ ми е
441
Господинь С екачъ казао, да мейъ одъ мене нЪм» данимъ
Ексемпларима, фали 1а Часть Женски пЬсама Лайпцигскогъ
Издашя. Га то нисамь никако могао вЬровати, отрицаюйи
силно по вишереченой потрошки и моему неразумно; докъ
ми онъ Hie показао, Г Секретари Берича Ексемпларъ те исте
Части. Таки поитимъ я моем» к»м», кои ми е пре 6. Година
донео кньиге одъ Г Василиевића, извЬщешя w тимъ искакнћи.
Овай ми каже, да е готовь сваки часъ на тога Господара
позватисе, да одъ нгЬга Hie више примю само два Ексемплара
IIе и IIIе Части. Гди е дакле Iе Части Ексемпларъ могао
заостати, и естли праведно, да я по мојои правой, претензш
и прен8мерацш такови непол»чимъ, то оставлямъ на Ваше
благоразсВждеше. —
Мыслимъ да высоки Д8хъ В а ш ъ , ако не из’ наклонения
кь мени, а оно из почитания ко овом» благообразном» ино
странном» Господин» и Любителю наше М»се, коем» самь я
объщанп'с учит'о, желаемо сотворити, проп»стити неће. —
Аколи В ы , имаюЬи негли више Ексемплара В а и т ъ издания,
сем» Господин» цЪло дЬло дати восхотите, а мени само йск»-
дЬваеми Ексемпларъ прислати изволите: том» я сь моимъ
одашемъ уст»пити несопротивимсе; чрезъ то сирЬчь знакъ
указанаго моего нтр1ятельства ненар»шаваюйи. В’ прочемъ
все то Вамъ на благопроизволеш'е оставляюйи, и всяко Добро
желећи, сь совершеннЬйшимъ высокопочиташемъ пребывамъ
в’ Карловцк 5го 1»ша. 831 В аш ъ
нижайшш сл»га
Петаръ Ристичь.
[Споља:]
Высокоученомб Господина Вукб
Стефановичб, философије Докторб,
Санктпетерббргскога вальнога ошптества
Льббителя Руске словесности, и Краковскаго
ученога дрбштва членб кореспондентб,
Господинб высокопочитаемомб АСАНУ, 3105.
в’ БЬлградЬ. Б у к о в а I V , 211—212.
298.
Belgrad den 21 Juny 831
Theuerste Gattin!
Gestern habe ich in Pariatory nicht körnen könen, sowohl
wegen schlechte Witterung, als auch wegen meinen kleine Unbös-
442
lichkeit, heute kan ich auch nicht, weil ich in einen Kloster dem
Fürsten entgegenfahren muss.
Aber sobald möglich ist, ich werde trachten in die Pariatory
zu komen.
Schreibe mir ob du schon die Pension erhalten hast. Küsse
mir alle unsere lieben Kinder Ich verbleibe bis zum Grabe
dein getreuer Gatte
Wuk
An
A n n a K a r a d s c its c h
in S e m lin

АСАНУ, 8532—90.
[Превод:]
Б еоград, 21. ју н а 1831.
Н а јд раж а cyü pyio ,
Ј уч е нисам м ош о доћи на п арлат орију, како збоГ лоше1
врем ена, т ако и ш т о се нисам осећао до б р о . Д а н а е т акође
не м о гу д а д о ђ ем , пош т о м о р а м uhu д о једн ог м анаст и-
р а , к н езу у сусреш . Н о чим б у д е м огуће, гледаћу д а дођ ем на
парлат орију.
Пиши м и д а ли си већ примила пензију. П о љ у б и м и сву
наш у др а гу дец у!
Д о Гроба ост ајем т во ј верни супруг
Б ук
Земун
299.
Belgrad den 23. Juny 831

Theuerste Gattin!
Mit grösste Freunde habe ich vernommen, dass du glücklich
entbunden bist, und eine Tochter hast geboren. Zwar wäre es
mir (wie auch dir und den Kindern) lieber, wen ein Publ wäre;
443
aber sie soll auch leben und glücklich seyn! Wen die Rosa und
Wassilia und Mina ihre Schwester nicht mögen, du sollst sie zu
mir schicken, und hier werde ich sie an jemanden schenken oder
verkaufen. Dem Gott sey Dank, dass du glücklich entbunden
bist!
Wegen Taufe habe ich mit dem Herrn v Wassiljewitsch ge
sprochen, er hat gesagt, dass er zu dir gehen wird, und sich da
rüber zu besprechen. Da der Fürst hier in der Nähe ist, so kan
ich nicht bestimen, wan ich dich besuchen werde, aber so bald
es möglich wird, ich werde das thun. Wen du köntest mir schrei
ben, ob du die Pension schon bekomen hast!
Küsse mir a lle unsere lieben Kinder vielmahl. Ich verbleibe
bis zum Grabe
dein
getreuer Gatte
Wuk
An
(im Hause des sei. Pop K osta Rakitsch)

in S e m l i n
Воштани псчат c иницијалима ВС.
АСАНУ, 8532/91.
[Превод:]
Б ео гр а д , 2 3 . ј у н а 1831
Н а јд р а ж а c y ü p y lo ,
С а зн а о са м с н а јвећ о м р а д о ш ћ у д а си се срећ н о п о р о д и л а
и д а си д о б и л а кТгер. И с т и н а , било би м и м и ли је, к а о и т е б и и
деци , д а j e т о био д е ч к и ћ , а л и н е к а j e и о н а ж и в а и ср ећ н а . А к о
j e Р о з а , В аси л и ја и М и н а н е б у д у во лели , о н д а j e т и п ош љ и м ени ,
а j a h y j e н е к о м е п оклони т и или п ро да т и . Х в а л а Б о1у к а д си се
т и са м о срећн о п о р о д и л а !
О к р ш т е њ у с а м р а з ю в а р а о с го сп о ди н о м В аси л и јеви ћ ем .
О н м и j e р е к а о д а ћ е д о ћ и д о т е б е и д а tie с т о б о м п о р а зго ва -
р а т и о т о м е , П о ш т о j e К н е з о в д е у близини, не м о гу т ачн о
о д р е д и т и к а д а h y т е п осет и т и . А л и чи м б у д е би л о м о гу ћ е ,
уч и н и ћ у т о. К а д би м о гл а б а р д а м и нап иш еш д а ли си већ д о
била п ен зи ју.
П о љ у б и м и п ун о п уш а сву н а ш у д р а г у д е ц у !
Д о гроб а о с т а је м т в о ј вер н и с у п р у г
Б ук
Б л а г о р о д н о ] Г о сп о ђ и Ани Караџић
( у к у ћ и п о к о јн о Г п о п - К о с т е Р а к и ћ а )
Земун
444
300.
Београд, 23. јуни 1831
С највећим високопочитанијем усуђујем се Вашој Свјет-
лости јавити сљедујуће новине, које сам разумијо од Тер-
џомана ћ. к. Игњата Васиљевића. Франдуски je краљ по-
бјегао из Франције, и већ je дошао у Баденску између вој-
ске Француске највећа je анархија (сви готово рат оће). Пре
зидент Австријскога војничког савјета наименоват je Ге-
нералисимусом. Велики кнез Мијајло Павловић примиће ко
манду над војском у Пољској. Пољаци су на јуриш узели
град Киргуч.
11 Јунија 1831 Ваше Свјетлости
у Бијограду препокорни и благодарни слуга
[Споља:]
Њиовој Свјетлости
књазу од Србије
у Крагујевцу
Оригинал изгубљен, био код Мите Петровића.
Штампа се по: В у к о в а п р е п и с к а I I , 746.
301
С највећим високопочитанијем усуђујем се Вашој Свет
лости послати 169-ту нумеру Австријскога беобахтера, коју je
штафета из Беча у Земун узгред донијела, а на пошти ће
тек прексјутра доћи.
445
препокорни и преблагодарни
У Бијограду 12. Јунија 831
Споља:]
Њиховој Свјетлости
књазу од Србије
у м. Раковици
302.
МИЛОШ ЛАЗАРЕВИЋ и МАРКО ПАВКОВИЋ
Благородии,
високоучени Господине!
На 114. имена Пренумеранта на моју књигу шаљем Вам
150 књига с покорном молбом, да би сте учинили милост ко-
лико за Пренумерацију вашу узтребате, да разшаљете; а
друге Ексем. да дате разпачати. За 144 Ех. примио сам од
Вас 14. феб. 831 25 f. conv М. 30 х. а други пут 10 f. опет у
CMZ. тако сасвим 35 f. 30 х. CMZ. а остаје 21 f. 30 х. CMZ.
за који Реет Вас особито молим да ми што брже аддресирајући
На мог Шогора Марка Павковића пошљете; јер мој рђави
комисионер мене у дуг баци; а кредитор неће да чека.
На вашу к мени милост ослањајући се надам се да ћете
моју покорну молбу испунити.
У Земуну 12. Јуша 1831 Вашег Благородија

Лазаревић
Р S. Ваш Сава сад je много приљежнији него пре, дао

сам и катихисисъ да пише, у С. Српском језику
446
[На посебном листу М. Павковић дописао:]
такочеръ и я васъ покорно Молимъ да Новце преко мене

пошлете, й за оне друге книге що вйше имаде!
Остаемъ вашъ покоранъ
Марко Павкович
Благородному и Високоученом Господину
философије доктору, и многй учени друштва
член: кореспон;
у E e o ip a g
[Жиг:] Semlin
АСАНУ, 4089.
Б у к о в а V I , 5—6.
303.
Раковица, 25. јуни 1831
№ 1521
Благодаримъ вамъ, кои сте ми послали и Беобахтера
№ 169. Исто тако препоручуемъ, да изявите мою призна
тельность драгоману Игньи, кои вамъ га е предао, да ми га
пошльте.У
У Раковицы 13. Юнш 1831 Вамъ благонаклонный
Милошъ Обреновийъ
Вуку Стефановићу Караджићу
у БђоГраду
Воштани печат с натписом Милошъ Обреновичъ кн азь сербски.
АСАНУ, 2338.
Б у к о в а п р е п и с к а I I , 617
447
1
304 .
СИМЕОН ЖИВКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Кузмин, 27 јуни 1831
Благородный и Высокоценный Господинъ

В«къ Стефановичь,
Ваше благородно и человЕколюбиво Сердце неће ми ово
писменце съ негодовашемъ, но паче съ своимъ благоволе-
шемъ, кое и свима усерднЕйше указ«е, пр1имити. Еа самь
имао честь w мое младости Вась, по моем« Брат« Стефан«
Живкович« познавати, а по томъ и по сродств« мое Снае Савке
рођене Чаркаџича есмо пр1ятельи. Покрай едногъ и др«гогъ
смысла Вась за высокобчена у Екропы м«жа высокопочит«-
емъ, и Васъ изъ памяти никадъ изгладили не бы желю.
ПовЕсть, w моемъ любезномъ брат« Стефан« Живкович«
находившем се при Гббернш Бессарабске Области, мыслимъ
да вейъ знате: Ако ли е вамь иоштъ ш нЕму неизвЕстно, ево
Вамъ пишемъ. нарочито штереара ме, б 8д«ћи, да ми е кадкадъ
у писм« своме, кадъ ми е писао ьавляо, да поздравлЕ w нЕга
покрай др«гй пр1ятеля и Вамъ засвидЕтелствбемъ, говорећи:
поздрави и Г Пр1ятеля В«ка Стефановича. Но признаемъ себе
за повинна, што самь исполнявати пренебрегавао, садъ вейъ
видимъ, да е касно поправили се.
На мою печаль Брать мой Стефанъ Живковичь, у коем«
самь свагда сладко и весело са нЕкимъ уповашемъ жив1о, есть
9w EatrSapјд ове године у КишинЕв« умрео. ПоследнЕ пакъ
нЕгово писмо у Декемвр1ю Мц 8 npiHMio самь, у коем« каже
ми да е у Адр1анополю заболео, после возвративши се к«ћи
крозъ нЕко време и смерть га постиже. У нЕм« самь много
изгббю, но опетъ несмемъ были неблагодаранъ, нЕговымъ самь
доводи w уп«тствован1емъ и довде дошао. ВЕчна м« память
moriendum est, hac est certe: et id incertum, aneo ipso die. Cic.1
GO нЕговогъ негдашнЕгъ тр«да имамъ иоштъ нЕколико
Сксемплара Телемака, a w благодЕтелши М«за ни едне. У
Новом Сад« книгопродавецъ Каблицщ изео и прошћердао до
Сто и тридесеть и еданъ комадъ. 3«бат’ е п«сти, да съ нимъ
на край никакw изићи немог«, прем’ да w Брата мога Каули-
Ц'инъ своер«чный реверсъ имамъ, коега е мени Брать иошт’
мнЕ На«к8 Благочесыя, слышавш«, поклоню.
Препор«чуемъ се Вашем« Благородјго да бы у любови и
Благонаклоности вашей пребывали могао, и кадъ бы едан-
путъ поне ради утЕшешя мени писали, радовао бы се зЕло.
448
Особито, ако сте у намерению што на свЬт’ издавати, жешо
бы на предчислеше вашего тр8да и га притећи. Удостойте
ме участникомъ Вашей любови быти, и дозволите ми наз-
вати се
У К 83МИН8 на Видовъ Дань 1831.
Вашего» Благород1я
нижайшимъ Пр1ятелемъ
Семе шнъ Живковичь
Сщенникъ.
Благородном» и Высоко»ченном»
Господин» В Ш С т е ф а н о в и ч ъ К а р а џ и ч Ч
фјлософје Доктор» и проч. съ Высокопочиташемъ
у Београд»
или К р а Ш е в ц 8.
АСАНУ, 2831.
В у к о в а п р е ш с к а I I I , 479—480.
1М о р а с е у м р е т и , т о je и зв е с н о , а л и je н е и зв е с н о д а л и б а ш т о 1 д а н а .
305.
Belgrad den 29. Juny 831
Theuerste Gattin!
Ich bin sehr froh, dass die Pension ein Mahl angekomen
ist! Heute schicke ich dir halb Oka Kafe, Zucker möchte ich
dir auch schicken, aber ich glaube, es ist nicht erlaubt. Die Nani
soll morgen in dieKanzeleydesHrn. Direktor gehen, und schauen
den Kafe zu expedieren.
Küsse mir vielmahl alle unsere lieben Kinder Ich verbleibe
bis zum Grabe
dein getreuer Gatte
“ Wuk
An
Anna K a r a d s c h i t s c h
in S e m l i n .
[Жигови:] Tur Netto di hiora et di dentro
АСАНУ, 8532/92.
[Превод:]
E e o lp a g , 2 9 . ју н а 1831
В е о м а сам срећан ш т о j e пензија већ је д н о м ст ш л а! Д а н а с
т и ш а љ ем пола о к е к а ф е . Ж е л е о б и х д а ши п о ш а л е м и гиећера,
али мы слим д а т о није д о з в о л е н о . Н е к а Н ан и о д е с у т р а у кан-
ц ел ари ју д и р ек т о р а и н е к а се п о т р у д и д а п о ш а л е к а ф у .
П о л у б и м и пуно п у т а с в у н а ш у g p a iy д е ц у .
Д о гроб а о ст а јем т в о ј верн и c y ü p y l
В ук
Б л ш о р о д н о ј Г о с п о ђ и Ани Караџић
Земун
306.
МЕТОДИЈЕ ЛАЗАРЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Манастир Троноша, 3. јули 1831
Благородии ГосподарУ ВУче,

Здравствуйте о Гд- i Многодетно.
Любезно васъ поздравляю Животомъ издравлЪмъ Б-га
молимъ, аи Срдцемъ желймъ вама свако Добр и», и како самь
разУмии» Даете у Белградскому сУдУ великосамъ радостанъ
учинио се кадае Б-гъ додай» тесе и»т Нашег рода Находи по-
великимъ м%стамъ толико време желии»самь и»т васъ примите
писми» ипоздравъ дасе разУмиемъ Гдисте икако се владате али
може бита Да сте ми и писали када алими Hie долазили» а
какосамь примни» вашу малУ книж иц У избеча послатУ то есть,
забавникъ есамь вамь заблагодаранъ велики» када сте се опо-
менУли засвои родъ сотемсте Насъ велико обрадовали иваше
отечество ГдЬстесе родили Сада молю васъ Немоите Насъ
заборавляти често Насъ посЬщаваите вашимъ писмамъ да
знамо еданъ задругогъ. Молићу данамъ чти» изявите и»т Но
вина замоискова иполяка иза Немца и вранцУза, что се чУти
може у коме сУ состоянию иза дрУги» что имате Нови». Садъ
поздравлямъ ©ад'йо Илића изаяче коие мислимъ ивама поз
нать естеми толики» пУта писи» иу писми вашъ поздравь
пратии» иза свои родъ пито iacaMy насвако писми» и»тГоворъ
пратю али НемогУ дознати ели прими» и ХакомУ пишемъ и
и»бзнанямъ свемУе здрави» имирни» и поздравляюга и свисе
желимо Да се видимо телеснимъ очима и тодоръ ристиБъ
изворника вал'1мисе какосте га обдарили сановимъ книжицама
450
тесмосе ползовали, и акоби что ради ч8ти и»т насъ ето тодоръ
штлази кодвасъ коићеви устмено показати аимислимъ дадр8гш
неможе дознати каки» тодоръ засвашто.
Сотимъ остаемъ ройакъ ивелико доброжелатель вама
всяко Добра»
Юнп 21 83Г Мееодое ЛазаревиИъ
архимандрить
О: Б Ш. Ж: М: Троноше.
И Поздравляема» инашегъ ивашегъ зета ипавлию Наш» не-
ћак8 аваш 8 сестр8 акое рада ч8ти засвои родъ 1 поздравляв
мати €ша брать Ма?имъ сестре стрина 1аня есу здраво
имирна» До Сега» дне и поздравляю сви Павлию акосе №е
заборавила засвои родъ ето садъ потоме ча»еку даими ч 8ема»
заню Нека Напише 1 книг8 и пошалЪ потоме чоек8 уфатшае
прилик8 ако жели ише заборавјла за насъ.
Благородном» Господар»
В8к8 Стефановић»
Сенатор» Белградском»
С‘ почиташемъ.
у Бет радъ
Воштани печат с иницијалима ML.
одговорено 27 Јунија.
АСАНУ, 4087.
В у к о в а V I , 3—4.
307.
Београд, 10. јули 1831

У посљедњему писму моме од 21 ов. мјесеца напоменуо
сам вам као мимогред, да сам слаба здравља, а сад вам управо
тога ради морам ово писмо писати. Готово цијело прољеће
нетто сам слаб, а око тројица неколика дана баш сам лежао,
и од онда не могу никако да се опоравим; а ви знате, да
моју сваку болеет увеличава ипохондрија, а то особито бива
сад, кад м о р а м сваки дан у одређено вријеме ићи у канце-
ларију, и готово по читав дан говорити и с људима се ина-
29* 451
тити. Све сам се надао, не ћу ли се мало поправит, да пре-
трпим до јесени, но видећи да ми сваки дан горе бива, морам
вас сад молити, да молите Њиову Свјетлост да би се смило-
вали, да ме из службе отпусте с п лат ом . Ja знам, да je ова
молба превелика, али je милост и великодушије Њиове Свјет-
лости може испунити, не гледајући, што je ja нијесам заслу-
жио.1 Ви знате, да je моја давнашња жеља, да ми Њиова
Свјетлост даду п ен зи ју, па, колико ми стање здравља допушта,
да купим пјесме и да пишем којешта, као и до сад (и то je
оно, што сам ja јесенас, кад су се Њиова Свјетлост из Кра-
гујевца спремали у Бијоград, да се иншталирају за књаза
насљедственога од Србије, мислио одавде вама пишући: „Сад
je вријеме; ja сад, ja никад“); ако ли они нијесу ради за сад
пензија код нас у обичај уводити, а они ме могу наимрновати
српским историјографом, или друкчије макар како, само да
имам плату, а да нијесам везат за оваку посведневну службу.
А мислим да није нужно ни Њиову Свјетлост ни вас увјера-
вати, да би ja и у напредак, докле сам гођ жив, свагда и на
сваком мјесту за највећу срећу примио сваки догађај у коме
би се могао макар најмање показати достојан милости Њиове
Свјетлости.
Милостива, мени до сад свагда показивана благонакло-
ност Њиове Свјетлости даје ми надежду, да ће се они и на
ову препокорну молбу моју смиловати; а особито се томе
надам, знајући, да и на ово, за мене врло дично и ласкателно
мјесто нијесу ме поставили никаки моји особити способности
ради, него сам из превелике милости и благонаклоности.
Молим вас, кад прву прилику удесите, пољубите Њиову
Свјетлост за мене у скут и руку, и молите ји како гођ знате,
и гледајте, да би сте ме што скорије обрадовали милостивим
одговором на ово писмо. За које вас молећи и препоручујући
се вашој свагдашњој пријатељској љубави, с истиним високо-
почитанијем остајем.
у Бијограду 28. Јунија 831 Ваш покорни сл8га
Вук Стеф. Карацић.
Високоблагородноме Господару
В а с и л и ју П о п о в и ћ у , старјешшш наије
Пожешке и пр.
у К р а Г у је в ц у .
АСАНУ, 1374.
В у к о в а п р е п и с к а I V , Г55—156.
1 Прецртано З н а т е к а к о н е1 ђ е у Ј е в а н ђ е л и ју с т о ји : ,,в ъ д о м Ъ о т ц а м о е ю
м н о ш о б и т е л и с $ т ъ “ т а к о и Њ . С е . и м а ју м ного н а ч и н а , н а к о је м и
о в у м о л б у , и с п у н и т и и м е н е с ф а м и л и јо м м о јо м с р е ћ н а у ч и н и т и M o iy :
452
308.

Знам дасте изволели чути, да je колера код нас близу,
а можете себи преставити, да у оваком стању све престаје, а
и престало je тако, да већ нужда тишти. Ми трговци кои од
пазара живимо, кад га нестане, ондасмо пропали, а ово зло
нам je код куће. Зато би Вас препокорно молио, да ми по
могаете и да ми оно мало новаца пошљете, а ja ћу Вам бла-
годаран за то бита
Високопочитујући Вас
У Пешти 2./14. Јулиа 1831. понизни
Јосиф Миловук
Благородном Господину
Буку Ст. Караџићу
С. ц. ч.
у Београд
Б у к о в а й р е й и с к аI V , 256—257
309.
ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ
Крагујевац, 15. јули 1831
Почитаеми Господине Вуче!
Писмо ваше од 28. дана п: м: о предмету желГ ваше
за кою ми се препоручуете, као да би у доброй прилики могао
Шовой СвГтлости доставим, за све ово желаше ваше я самъ
опширно разумГти могао. И неку часть достав1о сам Шовой
СвЬтлости, но будући да Нюва СвГтлост у Понеделник намЪ-
рава к Београду поћи, из тог узрока далшая сообшю нисам.
Док се ми тамо лично састанемо хоћемо се о свему вашем
желашю усмено разговарати, и потом хоћу Шовой Свйтлости
ваше желаше преставити, и колко од мене могући буде
вами на ползу бки, и трудШу се вашу молбу подкрГпити.
С коим остаем ваш почитател
у Крагоевцу 3-а Юл1я 831 године.
Василие Попович.
453
[Споља:]
Буку Стефановићу Карацићу
у E b o ip a y .
[На полеђини белешка:]
Салами-аликум од ећим-баша
Т одорь
Штампа се по: Б у к о в а п р е п и с к а I V , 156.
310.
Крагујевац, 19. јули 1831
Сладки роде мой!

Могу вамсе фалйтй дасам богу вала здрав са свом фамй-
лйом мойом ово дана Позватсам пйсменом Нйове Свйетлостй
у Крагуевац да завреме у народном суду будем йбое засада
у суду Народном Обйчнй Членова умалйно мейютйм, улучйо-
сам Прйлйку вас Пйсмено посЬтйтй йлюбезно Нашкй брйянскй
Поздравйтй равноже идружйну, вашу како Господу членове
равноже и секретаре баталака йройяка Ранковийя премного й
любезно, Ново Нйща вам явйтй Немам, само то дае босанскй
витез освойо Пећ. Ай Шкодрин Сераскйр Али бег Карафейзйй
одржао Победу Над мур Саибиом под Матом, далЪ шаћс
слћдовати вйдййемо, брата Милутйна й Марка й Риста
млого йлюбезно поздравйте равноже й код ваше куће снау
сасйновцем моим Савом и сйновице све редом, йесам ваш
йскренй род,
У Крагоевцу 7й Юлйя 831 Мйлосав Перунйчйй
Господину Буку Караџићб
члену суда београдо Србск.
у београду
Воштани печатс орнаментима и натписом „Мйлосав Петровић 1796“
одговорено 25. Јул.
АСАНУ, 3969.
Б у к о в а V , 614,
454
311
Београд, 26. јули 1831.
Belgrad den 26. July 1831
Theuerste Gattin!
Deinen Brief von 20. d. M. habe ich richtig empfangen. Ich
bin sehr froh, dass dir wieder besser ist. Ich kan dir daweil noch
nichts neues über unsere Angelegenheiten sagen, aber ich werde
trachten alls möglich zu thun. Ich hoffe doch, Gott wird uns
einmahl segnen. Wenigstens hoffe ich gewiss in Herbst auf Paar
Monathe zu dir zu körnen. Wen der Sawa braf ist und dir gut
volgt, dan werde ich ihn, so bald er seine Prüfung gut gemacht
hat, zu mir auf einige Zeit nehmen.
Theuerste Gattin! Heute ist dein Namenstag. Mir ist sehr leid,
dass ich ihn auch diese Jahr mit dir nicht feuern kan. Ich wünsche
dir Gesundheit und Zufriedenheit auf viele Jahre noch.
Küsse mir alle unsere lieben Kinder, Klein und gross, viel
mahl.
dein getreuer
Gatte Wuk
An

Kosta Rakitsch)
in S e m lin .

[Жигови:] Tur Netto di fuora et di dentro Sigill sanitatis semliniensis
АСАНУ, 8532/93.
[Превод:]
E e o ip a g , 26. ју л а 1831
Најдраж а cyüpyio,
Т воје писмо о д 20. о. м . примио са м на вр ем е. В ео м а м и ј е
м и ло ш т о т и j e о пет б о љ е. H e мо1у ши с а д јо ш ниш ш а ново
р ећ и о наш ој ст вари, али Гледаћу д а уч ин им све ш шо j e моГупе.
Н а д а м се ипак д а tie н ас Б ог је д н о м блаГословиши. Н а д а м се
бар д а h y на је с е н ст ур н о м оћ и на који м есец д а д о ђ е м к ш еби.
А к о ј е С а ва д о б а р и ако т е б у д е д о б р о сл уш ао, ш а да ћ у ia узеш и
на н еко вр ем е к себи.
455
Н а јд р а ж а c y ü p y io ! Д а н а с j e т в о ј и м ен дан . В е о м а м и j e
ж а о ш т о ш ни о ве Године не моГу с т о б о м прослави т и . Ж е л и м
т и з д р а в љ а и з а д о в о љ с т в а јо ш Година. м н о г о
П о љ у б и м и с в у н а ш у g p a iy д е ц у , и вел и к у и м а л у , пуно п уш а.
Д о Гроба о ст а је м т в о ј верни суп р уг
В ук
( у к у ћ и п о к о јн о Г п о п - К о с т е Р а к и ћ а )
Земуи
312.
МИЛОШ ЛАЗАРЕВИЋ и МАРКО ПАВКОВИЋ
Земун, 26. јули 1831
Благородии и високоучени Господине!

Нужда ме велика нагони да Вашем Благородију с мојом
молбом опет досадан будем. Пре три недеље молио сам по-
низно да би ми заоставше новце од Г Пренумеранта послали
милост учинили, и будући да Ваше високо зваше можда Hie
допустило то таки евршити: то Вас сад при свему закли-
њајући молим и опет молим да ми тај Реет пошљете; јер ме
та моја књига у дуг ували: а Господар Јшановић који имаде
љубовв штампарију исплатити, више неће да ме чека: а није
ни право. Зато високоблагородни Господине! примите моју
нужду к Вашем благом ерцу, и изволите ми те новце атре-
сирајући на мог Шогора Марка Павковића (у кондицији код
истог Г Алек Ј шанновића) што скорије послати.У
У Земуну 14. ЈулЈл 1831 Вашег Благородија

Лазаревић
Ваш Сава љуби Вам руку

[На посебном листићу:]
Такочеръ й я васъ Молймъ да скорйемъ временомъ Новце
пошлћтс койчетенамъ велйку любовь показали, ербосмо у ве-
лйкой Нуждй.
Марко Павкович
456
[На псшеђшш:]
Б л а г о р о д н о м е и високоученом е
Г о сп о д и н у В уку С теф. К арац ићу.
П р еси д ен ту С у д а , ф илософ ије Д ок тор у,
и м л о ги учени др уш тва
члену, и. т. д.
у Eeoipag.
[Ж иг:] Sem lin А С А Н У , 4090.
Вукова преписка VI, 6— 7
313.
ВАСИЛИЈЕ ЈОВАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 30. јули 1831
Ваше почитаемо писмо съ пренумеранти и 51 f. 36 хг
сребра исправно примю есамь, благодаримъ вамъ съ топлЪ-
йшимъ срцемъ на указаномъ ми груду вашемъ.
Я самь юче одъ Паула Булића писара изъ Свилайнца
писмо примю, и моли ме да му едну капу и еданъ паръ ру
кавица купимъ, и да новце за ове ствари одъ васъ иштемъ,
а онъ да ће вами послати; тако, ако е тако; а вы ми изво
лите послати
За капу . . 6 f. В. В.
„ рукавице . . 2 „ „
„ Експедищю . . — 20 хг
8 f. 20 х. В. В.
По зактеваню вашемъ, шилЬм вамъ 3 квите, за Haxito

Ћупр1иску, Пожешку и Рудничку
Ако бы 1оштъ изъ Cep6ie на васъ Пренумеранти послани
были, покорно васъ молимъ, изволите ми овимъ начиномъ
послати.
Господинъ Адвокатъ Петарь Вировацъ изъ Осека, послао
ми неколико Ексемп: Главокривна Мацарска Права на продаю
по 1. f. сребра ком. у коему видимъ и ваше име. Тако ако
нисте добыли, и знате да би се тамо продати могло. Изволите
ми явити да вамъ пошалГмъ. Препоручуемсе вашой любови, и
остаемъ съ вечытымъ почиташемъУ
У Земуну 18° Јул1а 1831. вашъ покорный слуга
В. Вианнович
Учитель
457
[Приложено на посебним лисшовима:]
К вш и а .
Сверху 12 f. Сребра, кои я долу подписатый средствами

Благородногъ и Высокоучен: Г Вука Стеф: Карацийа Презщен.
суда Београд: за Пренумеранте на 1сторно Петра Великогъ,
послани одъ Высокоблагород: Г Милосава Здравковића
Главногъ Управителя Haxie Ћупр1иске на 10. Ексемпл: по
1 f. 12 хч. Сребра, исправно примю есамь, съ овомъ квитомъ
сведочимъ.
У Земуну 18г 1ул1я 1831. В 1шанновичъ
Учитель
К ви ш а
Сверху 12 f. Сребра, кои я долу подписатый средствЧемъ

Благор: и Высокоучен. Г Вука Стеф. Караџића ПрезЧд. суда
Београд. за Пренумеранте на IcTopiio Петра Великогъ, послани
одъ Ньювогъ Оятелства Г 1шанна Обреновића на 10. Ексемп:
по 1 f. 12 хч. сребра исправно примю есамъ, съ овомъ Квитомъ
сведочимъ.
У Земуну 18го 1ул1я 1831 В Вванновичъ
Учитель
К ви ш а .
Сверху 27 f. 36 хч. сребра, кои я долу подписатый сред-

ств1емъ Благород. и Высокоучен. Г Вука Стеф. Караџића
Презщента суда Београд. за Пренумеранте на Icropiro Петра
Великогъ, послани одъ Высокоблагород. Г Васшя Поповића
Старешине Haxie Пожешке на 23. Ексемп. по 1 f. 12 хч. сребра,
исправно примю есамъ, съ овомъ квитомъ сведочимъ.
У Земуну 18° 1ул1я 1831.
В Кеановичь
Учитель
[Н а коверту:]
Б л а г о р о д н о м у , Вы сокоучен:
Г о сп о д и н у В у к у С т е ф . К а р а џ и ћ у
П рез'щ енту с у д а Б еогр ад ск огъ
у Б е о г р а д ъ.
[Ж иг:] Sem lin
А С А Н У , 3756.
Б у к о в а V , 343.
458
314.
Любезно Почйтаемй Господйне!

роЬяче!
Я сам вама йоще бдно Пйсмо Послао йявйо вам дасе у
народном суду Нанеко време као член задержавам, кое йсада
Непропуштам явйтй дасам благодаренйе богу савршено здрав
й сва моя фамйлйя, засиновца вашега рйшйосамсе послйе фа-
кацйе дага Предам Господйну Исайловййю, коега ипоздравлям
любезно, арадоваћу се йвашему Пйсму у коему битићу из
вещен оздравйю вас и све любезнемй фамйлйе ваше, Ай за
полску како Пасковић у полской Поступа, Явйтемй, разумео-
сам дае йз цесарйе Пребегао Некй Яков Ковачевић йз сурдука
закоега вам суд Народнй Пйше дага туна оставйтй дажйвй Не-
можете Но дага од обале савскей дунавске 10 сатй удалйте
юга аконеће аоно да се уону страну врати Аменее Сдан чоек
потребан кой овинограду знаде радйтй у томе вама Препо-
ручуем даакое тай способан дага управо кмене пошалЬте у
томећете мй велйку любав учйнйтй аяйюсе старати дай юЬму
код мене буде, аако йжену ймао буде яйюга примите впро
чем остаю вас йсве Прйятелй Наше любезно ПоздравляюМ
йесам твой брат
УКрагоевцу 21й Юлйя 83L Мй: Перунйчйй

Б лагор одном у и високоученому
Господину Буку Стев: Караџићу
члену суда београдског
у 01Ю1раду
одговорено 25. Јул
А С А Н У , 3970.
459
315.
МИЛОСАВ ПЕРУНИЧИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ

Крагујевац, 4. август 1831
ЛюбезнЬйшй Господин роде!
Я сам вам досада Пйсао вйше Путайнйсам вам Нйкаке Но-
вйнеодБосней Албанйе явйо ибоми извЬстне Нйсу билеасада
вам являм доста вЬрно дасу бошняцй Под вйтезом Нйнйм
собранй На полю Косову одржали баталйю Над царском вой
ском Пред койоме бйо предводйтел Сйлйстрра валйя, онЬ веема
разбйен Йяяе нЪгов самлого Нйзама жйв у руке бошняцйма
Пао мур ейайбяе сасвом силом ректерйрао у бйтол абошняци
доскопля занйм машйралйсу йондийесе саарнаут пашама сае-
динйтй Паоданде већ давйдймо кудће Говорйсе даће сада й
Шкодра мало оживлйтй адакосе йон даврандише (турси да вам
кажем) друго роде Слаткй являм вама йто да сам я Почео
учйтйсе Немачкй исадам1е учйтел Гос, Иовановйй и Гаврй-
ловић коймйе казао дакодвас йма Неколйко Екземплара тйро-
ловй Граматйка закое вас молйм да ми Пошлете 1 Екземплар
иедан да задержйте заейновца кад вам доће Оесенй код Г'
Исайловийя впрочем остаю вас йсведружество ваше любезне
йше ПоздравляюМ
йесам ваш Почйтателнй роЬяк
У Крагоевцу 23й Юлйя 83Г Милосав Перуничић
Б л а г о р о д н о м у и ви сок оучен ом у
Г о сп о д и н у Б ук у С теван К ар аџ и ћ
и м н о ги учени др у ш етв а члену
у биограду
В ош тан и печат с о р н ам ен т и м а и н а т п и со м „ М и л осав П етровиК 1796.”
А С А Н У , 3971
316.
Београд, 13. август 1831
Шаљем Вам 12 књижица по имену п лем ен ит а и силна
љ у б а в , које сам ja зимус на Вас и Вашу наију записао. За
460
ши сам ja платно 18 цванцика, које чини гроша 45, а мени
je зимус капетан Петар Лазаревић дао за Ваш рачун (управо
не знам зашто) 88 гроша и 22 паре: тако код мене остаје
join Ваши 43 гроша и 22 паре.
За оно, што сам Вам прије (28. пр[ошлог]. мјјесеца]) писао
и у Топчидеру Вас устмено модно, опет Вас сад молим. Мо
лите се Њ.јеговој] Св[јетлости]. за мене какогођ знате, и гле-
дајте што брже да би ме милостивим одговором обрадовали.1
Ако по ономе пређашњему писму моме никако ни на
који начин није могуће, да се док сам гођ жив отпустим из
службе с платом; а Ви гледајте не би ли се Њ. Св. смило-
вали, да ме отпусте (с платом) барем на три године, па према
ономе, што за то вријеме учиним, нека ми се даље у на-
предак (ако жив будем) одреди; ако ли ни ово среће ja још
не могу имати, а Ви се молите Њ. Св., не били се смило-
вали да ме отпусте из службе (с платом) донде, док не дође
вријеме да се пође у Лозницу и у Тршић. — Али Вам то опет
кажем: Ако би још и каку ползу ja народу нашему и Њ. Св.
учинити могао, највећу би учинио, да ми се даде пензија,
па да живим, ђе ми je воља, и да радим, шта ми je драго,
или да ме Њ. Св. пошаље у Петербург, да онђе сједим јед-
нако (тако би онђе могао и Њиовој Св[етлости]. у политич-
ким пословима што послужити, и моје књижевне послове
радити).
Даље ако сте за мене ради разумјети, заиста сам слаб.
Мислио сам овога љета молити Њ. Св. да идемкуд у илице,
макар у нашој земљи, но будући, да сам сад на јесен рад
отићи к фамилији, да уредим којекаке домаће послове, зато
се нијесам смијо усудити (јер би обоје било млого, а ово ми
се последње учинило претежније и од здравља).
Новине2 ja сам Вам већ престао писати, једно зато, што
сам Вам преко млогога посла join и слаба здравља, па нити
ми се. .мили разбирати ни писати; друго, што се сад како
ми je у Раковици заказато, с Терџоманом врло ријетко са-
стајем; а треће, што знам, да овђе има људи, који je главни
посао то, новине разбирати и Њ. Св. јављати.2 За колеру
без сумње сте чули, како се распространила по свој Маџар-
ској, па се готово не зна, или ће бити гора колера болёснима,
или скупоћа здравима. Из Земуна амо не даду ни за једну
пару ништа, што се једе. У Земуну je на свако десет кућа
одређен надзиратель, који ји свако јутро мора4 обићи и ви-
ђети, je ли све здраво, и држи ли се чисто. Ja сваки дан по-
гледам5 објављеније Њ. Св., да се бјежи из Бијограда.6
1 Августа 831 у Бијогр,
К онцепт. А С А Н У , 3074.
Лукова преписка IV, 157— 158.
461
1 Лрецртано Ja сам вам у ономе пређјашњем иисму сву моју жељу изјавио.
2 Прецртано вам одавно.
3 Прецртано За мене су сад најважније новине колера, која се, по данашњим
ыасовима.
4 Прецртано њему йодручне куће.
5 Прецртано заповијести.
6 Прецртано Кака je наша овдашња полиција, и како смо измијешани с
Турцима, ако овдје дође колера, би ће раат, шшо ншдје није била, како
je у Европу дошла.
317
АДАМ ДРАГОСАВЉЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 13. август 1831.
Ja чу ономадне, да тамо у трећој класи нема учитеља.
Ако je то истина, молим, изволите ми таки отписати, и могу
ли људи сад због колере тамо и овамо с пасошом прелазити.
У Вуковару 1. Августа 1831
Драгосављевић
An des hochgelehrten Herrn
Wu k Stephan, Karagih
Mitglieds mehrern gelehrten
Gesellschaften, Hochwchlgeboren
pr Semlin in Belgrad.
in der Türkey.
[Жиг:] Wukovar
одговорено 10. Септ 831.
АСАНУ, 3709.
318.
Стефану Васиљевићу Живковићу, који je зимус као1 Ро-
сијско-Императорски чиновник (чини ми се Колежски Асесор)
462
у Кишињеву у Бесарабији умръо, дао сам ja 1812. године
50 ћесарски дуката у зајам, као што и приложена овђе ко-
пија од његове облигације свједочи,2 за које се препокорно
молим В. Св., да би се смиловали и преко Росијско-Импе-
раторске надлежни власти добавили ми ове новце из масе
поменутога Ст. В. Ж.
Исти Ст. В. Ж. остао je мени join млого више дужан
од новаца, које сам му у Бечу 1814. године узајмио, но будући
да ja на то облигације немам, а и он и жена његова умрли,
тако о том не могу ништа ни говорити, већ ако да које од
њи двоје буде што у тестаменту назначило; за које такође
молим се препокорно Вашој Свјетлости, да би се смиловали
и преко Росијско-Императорски надлежни власти разабрали.3
У Бијограду 2. авг 831. В. Св.

век.'
К онцепт. А С А Н У , 2339.
Вукова преписка II, 617— 618.
1 П рецр тан о Руски.

2 П рецртано Он je мени и још млою више остао дужан.
3 П рецртано већ ако да би сама жена гьеюва. Савка, признала, као што
jo j je добро познато. За ови пак 50 дуката чујем, да ju je покојник и у
тестаменту назначив: за које се препокорно молим В. Св., да би се сми
ловали и преко Росијско-Императорски надлежни власти добавили ми
о в е новце из масе покојноја Ст. Ж. [Н ан. Л>. Ст.]
319.
МАРША ПОПОВИЋ (МИЛУТИНОВИЋ)
Будим, 14. август 1831
У Будиму 2го Аугуста с. 1831.

Благородюй Господине!
Кадъ самъ последни путь, пре 2. Године имала Честь съ
Вами у Пешти говорити, онда сте имали ту Доброту мене опо-
менути, да акоби ма кадъ било, што чула за Луке Милованова
Георпевича Опит Н а ст авл ен ьа к С рбскоi СличноречносШи и
СлоюлперГу или П росодш да Вась известим. ПросодЈа е дакле
прави узрокъ могъ слободногъ писма, съ коимъ Васъ Благо
родий! Господине, у Сербш нагледати намеравамъ. Пре 2.
463
мца нашла се Два Србина кои желе ту исту Просодпо 1мати,
али по ниовой вольи поправили, и не, наименовали Луке
Георпевича Просодюмъ! ово ме с врло разжалило, шло та
Книга баш нема Среће, да онака на Светъ изаће, као шло е
написана, и као шло многа Книга, на Србскомъ Сзику, до
данасъ е издана, гди би болЬ било, да су 10 др8ги на страну
бацили, а на Просодпо сви жертвовали, отъ кое би мислимъ
болю хасну имали, него одъ свјк> новщ Романа шло до да
насъ имаю. Мене се ова книга само у толико каса, шло е
Покойни Лука мене одъ найнЬжшегъ Детинства познавао,1
много пула поучю, псовао за незнанЬ и за уво повукао за
заборавностъ, за кое самъ нЪму свагда Благодарна била.
Ружно би дакле било прво зато, шло еле ми ви Благородии
Господине нар8чили давам пишем, а дрбго, шло се догодило,
да е онъ пре него шло ће умрети, мени желю последню во-
верю, и као дамЈе Аманетъ оставю, да то тако били мора.
Ви еле ми говорили, да макаква ПросодЈа била, опет заслу-
жуе да е одавна вейъ готова, алъ какоће? кадъ е Цензоръ,
кои е властъ имао, Hie допуштао, а кой новаца има, и подъ
дрбгим Цензоромъ би могао штампати, тай опет хоће по
новой моди да е скрои? свакояко по Просодш зло! еръ се
нашло онакови читателя, кое Лука башъ Hie желю и закое
у Свом Пословно говори, „Да та поставльена правила об-
державати се могу, о том не имам сумнЪ, али припознајем
да она потребуiy исправленьа, само Боже Сачувай! да се не
надье читатель тако фантаста Сулуд, кои би др8ге yeiepaeao,
да све шло е у овои Кньижици написано, невальа ништа,
нити вреди едне Потуре“ Отуда видити се може, да ови исти
неће книгу да поправе, него болй рећи покваре, и намГренГ
имаю, да сасвимъ голову ПросодЈто само у др8гом виду,
Народ8 Србскомъ наштампану предаду; и сотимъ, одъ евпо
Учени Србаля, неограничену Благодарность изискую, као
као да су Богъ зна шла! учинили. Зато желимъ, да ако би
вами могуће било Благороднш Господине, да се ви као нЪговъ
изкренъ iipiaTeab, нЬгове Сироте ПросодЈе преватите, и ваша
примГчаша додайте по вашой вольи, али само да Оригиналъ
Лукинъ, читавъ остати може, иначе ше нГгова Просод ia
еръ онъ говори у свомъ Предисловио „Ово ie одмене мали
опит, и др8ги нека мало шло к овому дода, и юшт кои мало,
п ак т ь е с е нат ъи (као шло Соларичъ говори) кои т ъ е о д о ви
c e iy м а л а , iegn o вел и ко с о б р а т и м н о ю . Познаваюйи Благо
роднш Господине ваше искрено Пр!ятельство, кое сте ми
свагда показивали, отузима ми савъ Стра кои бисам имала
кадъ би непознатом писала. Познало M ie Но да ми никадъ
замерили нисте, ако самъ кадъ у говор8 съ вами и фалила,
464
съ томъ веромъ и Надеждомъ и садъ ово моје писмо у Прес-
толни Градъ ЗемлЬ ОбЪтоваша шилЬмъ, и Вашемъ Бла
городно пренорбчуемь, да колико годъ погрешака, кое и не
сумнямъ, наћете, даћете тако добри бити, све момъ Женскомъ
незнаню, а не нехотеню преписати.
Пре неколико дана него што ће Лука умрети 6io е кодъ
мене и говорю ми да ће найдуже до 2 Мца нЬгова тако жельна
ripocoflia после толики беда кою е одъ моляца чрезъ цели
18 Година претрпила, еданпутъ на Светъ изаћи, али не нГ-
говимъ трошкомъ, него туйомъ помоћпо. Накога е дакле онъ
Надежду свою полагао? то незнамъ, еръ казао ми Hie, й јага
опетъ питати нисамъ ктела, толико само знамъ дае Вашъ по-
вратакъ изъ Cep6ie съ неизказаномъ жельомъ очекивао, и го
ворю даће скоро Просодш Сунце огранути, и ако ми се оно
36ie што желимъ, т - е: давидимъ ойедулъ паметнш отъ мене
люди мой посао одобрити, и ако то буде, то ћу онда и више
што писати, (јасаму онда говорила дасе окане Просодје и да
др8го што напише) дайешъ и ти читати и разумевати моћи,
али не пре него докъ не видимъ као што ти реко, дае ова
книга за паметнше Главе него твоя што е. Еле онъ то за н Ьга
тако радостно време дочекао Hie, нити му е сућено било да
Просоfliio штампану очима види, него као што вамъ е познато,
нагло умре. По нЬговой смрти, обрече ми Гос. Димичъ даће
онъ П. гледати на сваки начинъ да е на штампу да, изъ медъ
тогъ времена, приспете и Ви срећно у Будимъ, ja вам таки
желю Лукину сообщимъ, и Вими нарычите, да ако би могла
Рукопись добити, да би сте ви на себе примили НароднГ ползе
ради, што се штампе тицало буде, и край тога, даћете Лукинъ
животъ укратко описати. Ja ово рекнем Г Д. и онъ таки
додуше отиде да Рукопись донесе, но зачуди се кадъ чуе, да е
на саму самцату Прос: Секвестеръ от ПО f. w w метут Г
се тога за време мануо, мислећи даће онъ тай Дугъ касирати
моћи, пакъ ако башъ и после 2. Г - Просодия на Светъ изаће
опетъ ће свагда Народу Сербскомъ отъ велике Ползе бити.
Алъ ево и по смрти Лукшой, препречице нГговой Просодш
случай на путь метуо, еръ нагла смртъ, коя Господина Ди-
мича 15 JyHia нашегъ 1831 пресели съ овогъ на Др8гш Светъ
— Навалимъ дакле на нГгову Госпоћу да затимъ гледа,
алъ она као што веровати можете, дајоИ прво жалость за Лю-
безнимъ Др8гом нЬнимь, а др8го ово жалостно време кое е
ова Несрећна Колера у Будиму и Пешти приузроковала, не
допушта joft за др8го што, него за нГнъ, и нЬне двое неяке
Дечице, животъ старати се, колико е могла тое учинила, изва-
дила Рукопись, и Кавирала зато време, докъ га прегледамъ,
и Васъ о Содержашю Рукописа известимъ. Изволите дакле
30 Препнска IV 465
Благородии Господине прегледати као што вам овде колико
самъ болЪ и јасше могла, назначено стон.
I Д и ел Ш ш о iecu i к р а ш а к слог?
У вод Ш т о Гест о бш т и слог?
о сл и чн ореч н ост и .
О д к у д о в а р а зл и ч н о с ш сл о го ва ?
Ш ш о гесш сличн ореч н осш ? Јесули сви слогови дугачки
како
Ш т о Гест слоГомГерге? и к р а т к и ГедноГ р о д а ?
Ш т о Гест слог? Имали штогодь чим би се о в а
Ш т о с у писм ена? р а зл и ч н о сш у и и сан ъу н а зн а -
К о л и к о и м а писм ен а? чит и моГла?
К ол и к о стрЪк Гесте слог? Како се зову ови особени
Ш т о ie gyiu слог? знаци и ко л и ко и ie?
Будући ова различност слогова очевидна iecT, и у изго-

вараньу сматрати се мора, небили сваког слога таковог свой
знак у писан ю п о ст а ви т и т р е б а ло?
Имаюли слогови ionire особити какови с в о й зн а к?
П оГ лавак I
о слоГомГерГу,
§ 1 у п р о ст и м р е ч м а .
К а к о се р а зд Г е л ы у р е ч и п рост е?
Р еч и Геднослож не к а к о в и слог g a iy ?
К а к о в о слоГомГерГе имаГу р е ч и двоГеслож не?
К а к о в о слоГомГерГе имаГу р е ч и т роГслож не?
К а к о в о слоГомГерГе имаГу р е ч и ч ет воросл ож н е?
К а к о се р е ч и п ет ерослож н е п р о ст е разм ГераваГ у?
§ 2 у С лож еним р е ч м а
Н а ш ш о ш р еб а у слож еним р е ч м а м ош ри ш и .
II П оГ лавак о чланцим а сл и ч н о р ед а ка
Ш т о Гест чланак?
К ол и к о и м а ч ла н а ка ?
П оГ лавак I I I о сличн оредц и м а

Ш т о ес т С т и л?
К а к о се р азд Г ел ъ угу сл ичн оредци ?
К а д се з о в е сл и ч н о р ед а к п рост , а к а д см геш ан?
К ол и к о вр ст и и м а ie g m о б р а зн и сли чн оредака?
466
Како се ови једно ставни сличноредци по коликосш и чла-
иака разликупу?
1 р о д прост и сличноредака, 2 р о д и: слич. и 3 р о д и: с
I I сличноредци cMieuicmu
П о ы а в а к I V о у п е к у или у л о м у
ш то Гест у п е к сличноредака^ или ул ом ?
u M a iy ли у п е ц и у сва к о м ст и х у M ie c u io ?
igu т реба Ш есм о т во р ц у ст аеит и у п е к ?
П о ы а в а к V о слику
чт о iecui слик‘1
К олико ст рук Гест слик?
наш т о се има у слику мот рит и?
имали безслични ст ихова?
0 редцима кои ни слогомЈерЈа, ни поредности чланачнс,
ни горе споменуте сличности п раве имагу, а под именом
сличноредака ст ое? _
Како бива сличноредак и поред слоюмГерносши и иоредака
чланачноГ нечист?
К а д се зо в е нечист или неправилан слик?
Сликови горе поменути триу родова, кош су изборно
добри, и кои нису?
I Р о д елико в а м уж ески
1 врло добри, 2 средн ее добри , 3 недобри или нечисши.
I I Р о д елико ва ж енски
1 врло добри, 2 средн ее добри , 3 недобри или нечисши.
I I I Р о д елико ва дГетГньи
1 добри, 2 средн ее добри , 3 нечисти.
П оы авак VI
0 слободност и везаноГ списа?
што се разукпева под именом слободности везаноГъ сииса,
или ст ихот ворст ва?
1 Скратньа, 2. Продужньа, 3. Преметньа, 4 . иремГена,
5. Б еж неа.
Конацъ првогъ Диела, а Др8ги Диелъ содржава Преве-
дене немачке, и ньим саставлЪне песме. Напоследакъ е наз-
30 * 467
начю Pa3MiepS С л и ч н о р ед а к а у п р едп олож ен и м а Л и р и ч ески м и
Ш есн а м а и изясненге Р е ч и неки, к о е се в и д е сум н и т елн е.
t Книга се цела состой изъ 126 страна на х/4 табака густо
написата, но Просодја по себи съ р а зм г е р о м ъ сл и ч н о р ед а к а има
читава 62 образа. Преведене песме у нЬговой книзи су ове.
1. мила кою я мислим по Б и р ге р у 2. на Пчеле опетъ Б : 3:
Природе Право п. Б . 4. Пияначка и. Б . 5. Слава любве п. Б.
6. Надежда п. Б . 7 Смилка изъ В а й с а 8. Хвала ФантазЈе по
ВишнерЧ 9. Цвеће по Ш райберЧ 10. позиваше Пролећа и зъ
нЪ мачкогъ К а л ен д а р а .
Ньимъ сочшгЬне, 1 мојои ДЈеци на Мајалесв. 2. на Кни
жицу за новол-Ьтни даръ, 3. О погребу Митра Поповича калфе
Трговачкогъ, родом изъ Мохача 1810. Г то е све у Просодш,
а кое самъ кодъ Госпоће Димичке нашла, што joit спомена
ради преписао есу ове, и то безъ сумнЪ irtroßo Сочинен1е.
1 на д о б р о вино, а др8га на разстанку Ш я н о г ъ Д рЧ ж ст ва.
после има 2. надгробна надписа, коя е онъ прво брату Г Ди
мичке Јоакиму Стефановичу, а др8ги нЬной шестолЪтной кћери
Елисавети написао, кое е она дала на плочама резати, и нашла
сам Ф ра т р а З век а н а , но за ово башъ незнам ели нЬговъ тр8дъ,
прем да цела Србска будимска варошъ коя е З ве к а н а читала,
држи за Лукино сочинеше. Садъ пакъ Благороднш Господине
молимъ да ми опростите, што васъ съ оваковимъ дугачким
Писмомъ обтерейавамъ. Желимъ да васъ и Благородну Гос-
поћу, и вашу милу Дечицу у Добромъ здравлю затече. Моя
Мама е фала Богу здрава съ нами заједно, и моли васъ да се
несрдите на мене чрезъ овогъ писма. Вашой Госпоћи любимъ
Руке, Ружу, Васшйо, и Вилхелмину малу любим неброяно
пута, исто тако и могъ младоженю Савву! дал’ месе юштъ
опоменути зна? мали е онда 6io, тое истина, алъ опет би ми
ловала, кадъ б1му бу[де]те поздравь изпорбчили даме се опо-
мене. ОстајемЋ съ сваким Почиташемъ вашегъ
Благород1а Понизна Службеница
Mapia Поповичь
молимъ ако ме те чести удостоили будете да ми отпи

шете, то адресирайте, im Weinmanschen Hause zu Ofen.
P S. има јоштн у Рукопису и Мишятове проповЪди
Др8гу част, и има до 208 страна, а отъ 208, до 945 изгублЬно е,
после има отъ 945, до 951 стране гдие престао писати, и
тое све на нашем чистом Србском езику писано.
468
V. Ofen
An den Wohlgeborenen Herrn
Herrn T h e o d o r R a d o s a v l j e v i t s
Bürg. Handelsmann abzugeben
z u S e m lin .
[Обо прецртано, па испод тога написано:]

Б л а ю р о д н о м ъ
Г о с . B u y К а р а џ и ћ .%
у Б е о Г р а д ъ .
Молимъ изволите ово Писмо expedirati Благородномъ
Господину Буку С. Караџићу у Београдъ.
Воштани печат с ликовима ратника и орла.
[Жигови:] Pesth Semlin
одговорено из Контумаца Земунског 7 Септ по нашему
АСАНУ, 4091.
В у к о в а V I , 8—13.
1 Иза прецртаног м е н е .
320.
ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 16. август 1831
У Земуну 4Г Авг: 1831
По моме брату послани ми 60 f сребра јесам исправно
примио, и у Ваш рачун ји за добре уписао. Баш Вам фала!
пристале су ми у посао, да боље не може бити.
Првог и другог Августа умреше овде на пречац троје
четворо, што су били одавно већ за путовање, па већ огла
сите колеру, школе и цркве затворите (:у бирцаузе и кафане
сме ко год оће:) учини се буна по свој вароши. Јуче умре
један чифутин, почем je једну олбу ракије из јутра смазао,
данаске нит се ко разболе, нити умре, сва се буна утиша.
Да Бог да! да ова колера код нас на томе прође.
Желеђи Вам свако здравље, остајем
Ваш свагдашњи пријатељ
ВВасилијевић
469
Високоблагородноме и високоученоме
Господину Вуку Стеф. Карацићу
у Б еоград.
АСАНУ, 2548.
I I I , 164.
321
Високопочитаемый Господине Вуче!

По растанку нашему у Топчидеру одемь у Haxiio где се
кое с’ посломъ кое пак с’ грозницомъ до 6 текуйегъ меседа
Августа задржимъ. Вративши се изъ Haxie амо, застанемъ
Ваше почитаемо нисмо одъ ГА Августа у ком’ ми являте, да
ми 12 књижица подъ именомъ племените и силне любови ша-
лЬте, за кое сте 18 цванцика дали, и кою сте суму одъ оны
88 гроша и 22 паре одбили, кое самъ Вамъ зимусъ средствомъ
капетана Пере Лазаревића послао, да Моисилу Лазаревићу у
Земуну књиге содржавагоће жит!е рождества Христова, пла
тите, за кое самъ му я по томъ другомъ приликомъ нлатю,
а те паре кодъ Васъ на мой рачунъ оставю, да далГ прилике.
Одобраваюйи Вашъ поступакъ, касателно предузете пренуме-
papie тый књига, и учшгЬногъ за њи рачуна у пуной мери,
неизоставлямъ явити Вамъ, да ми те књиге до руке юштъ до-
шле нису, премъ да нисамъ nponyerio, у канцеларш овдаш-
н>ой, одъ кое самъ и писмо Ваше примю пытати: нисули имъ
поредъ писма и књиге какве дате? Може быти да сте 1й вы за-
боравили с’ писмомъ заедно послати, пак’ е тако само писмо
амо дошло безъ књига, или може быти, да су ономъ, по кимъ
сте писмо послали, књиге гди на путу испале, пак’ изгубивши
ш само писмо овде донео и безъ књига га предао.
Поред тога видю самъ изъ истога Вашегъ писма како
новине у призрГшю болести колере, тако и повторителну
жел>у Вашу, о коей сте ме юштъ у Топчидеру были известили;
Што се првый тиче, за ни Вамъ благодаримъ и молимъ, да
бы ме и у напредакъ по могућству Вашемъ с новинама кое
Вы опетъ тамо лакше чути можете нежели я овде, удостоя-
вали; а што се Ваше желГ касателно поболтан ia Вашегъ
данашнГгъ счасня тиче, на то Вамъ простодушно примГча-
вамъ, да се у данашнЪмъ вашемъ звашю претрпите док’
не видймъ овде, до когъ ће се времена одъ прилике наша обща
дЪла свршити, кои свршетакъ повседневно очекуемо. Садъ
470
видите и сами, како кубуримо и одъ света се стежемо, да бы
само у толико већма у пословима пространили се кадь се
сва наша отношешя с’ Портомъ сврше, отношешя велим,
коя ће свима нама, ако богъ да, щЬлителне плодове донети.
Онда ћемо списателЬ, чиновнике, учителЪ, трговце и за-
нацје помагати, и с’ исключителнимъ привилепяма снабдЬти,
обезбМјавагоћи добро станЪ свпо н>и. Зато велимъ, да до тогъ
времена стерпйливи будете, пакъ кадъ време дође будите
увЪреный, да ће и на васъ цЪлително жребл пасти, кое ће
како вама тако и свомъ роду нашемъ одъ ползе быти. €ръ Васъ
ув'Ьрити смемъ, да самъ я Вашу желю, с начиномъ моимъ,
и его Светлости до знаня довео, одъ когъ самъ у равномъ
смислу одговоръ получю, као што самъ Вамъ га мало выше
низложю.
УвЪраваюЙи В асъ при томъ о моюй правой любови и до-
садашнЪмъ пр1ятелству, и поздравляюйи В асъ усердно остаемъ
у Крагуевцу 9. Августа 831 Вашъ
искренный щчятель
Васил1е Поповичъ
П. П. Пре него што самъ ово писмо запечат1о, донесе

ми данасъ Лазарь изъ Београда Ваше почитаемо писмо одъ
8 . т у комъ сте ми о далЬмъ поступку Холере извЪстити до
броту имали.
В. П.
Благородному и высокоученому
Господину Вуку Стефановићу Караџићу
у Б Ь оградъ.
одговорено 16. Августа.
АСАНУ, 3075.
322.

Имао сам чест примити Ваше високопочитајемо писмо
од 9. о. м., из кога видим како Њ. Св. премилостиву
471
к мени благонаклоност, тако и Вашу пријатељску љубав,
за које Вас молим да примите, и са згодом да изручите
моју благодарност.1
Тако пензија моја засад нек очекује рјешенија судбе на
рода нашега, а мене ево опет к Вама с новом молбом. Као
што сам Вам и у последњем писму моме напоменуо рад сам
на свршетку овога мјесеца отићи у Земун к фамилији барем
на два мјесеца дана, да уредим којекаке домаће послове, без
који знате да није ни један човек, који фамилију има, за то
Вас молим покорно да представите Њ. Св., да би се смиловали,
да ми на то пошаљу допуштење.
У Бијограду 16. Авг 831.
П. П. По свршетку овога писма дође ми из Земуна глас,
да ми je жена болесна на смрти! Зато Вас опет молим, да
гледате што брже да ми Њ. Св. послали допуштење да идем
у Контумац.2 Није нужно, да Вам представљам жалосно стање,
у коме би остало моје петоро ситне ђеце, да им мати умре,
а ja овђе, а особито међу туђим људма и у вријеме оваке
болести, кад се сви људи клоне од они кућа, ђе ко3 болује
и умире!!
в е к .

Б у к о в а п р е й и с к а I V , 160.
1 Прецртано А j a ћ у с е з а с а д т је ш и т и . Д а к л е м н а д е ж д а јо ш н и је п р о п а л а
J a с а м н а с в р ш е т к у o e o ia м је с е ц а .
2 Прецртано м о ж е т е с е б и л а с н о п р е у с т а в и т и .
3 Прецртано л е ж и .
323.
СИМА МИЛОСАВЉЕВИЋ ПАШТРМАЦ
Крагујевац, 31 август 1831
Любезнш Рођлче.
Чук>ћи, да си у намЪрешю къ рођаки у Земунъ ићи;
одма самъ се съ Ђурђевцима прочими постарао, да Вами се
Пасошъ къ прелазку у ону страну нужный пошлЕ. За то ево
и прилажемъ Пасошъ који ће Вами нужданъ бити, као што
Вам е овомъ подобный датъ, кадъ сте и пређе изъ Крагуевца
472
у Земунь прелазили. Примите, примите, велимъ овай Пасошъ
одъ рођака Ваши подносимы Вамъ, хотя да ћете и другш
добити, ерь овай сваку препоруку за Васъ нужну у себй со-
држава. Желећи Вамъ срейный путь, поздравите ми и Снау
мою, и Саву
дато у Крагуевцу
19га Августа 1831 года
Вашъ Доброжелательно! Рођакв
Сима Милосавлевийь
Паштрмацъ
[У прилогу:]
П асош ъ.
Показатель овогъ Гнь Вукъ Стефановийь, Карацић,

рођакЂ мой, изъ Тршића, око 45 година Старь, стаса израстна,
лица любка, поглйда умильна, чела намргођена, носа лепа и
округла, малы уста, ситны, честы и бели зуба, унню сораз-
мйрны, ноге едне мало краће истина, но нешкоди му къ ско
рому оду, руке праве и свободне, само едномъ неможе свуда,
куда бы желю радити; кътому лако се нознати може и по
тому, што леты у поставленнымъ кожамъ альинама иде, и
мало врло говори, а кадь Проговори, варнице му беле из
чести зуба излећу Словомъ овый рођакв мой, подобный
писарю и Советнику цара Душана, као што га истор1я описуе,
найсквершя фигура, полази у Земунь фамилш евоюй: зато
и препоручуемъ надлежнимъ Сербскимъ властима да му
прећи у Земунь препятствовале не бы, а Ц. К. учтивейше
умолявамъ, да кадь у Контумацу рођакв мой буде, не бы
многогъ када на нйга трошили, онъ е самъ од себе кадь
пр1ятанъ, подобный житномъ калу, а найвише молимъ Ц. К.
власти, да бы на то внимаше свое обратит и зв о л и т Ь , да
се и пенцери и врата по соби, у коюй бы рођакт. мой за време
Контумацирашя свога пребывати морао, тако утврђена
была, да се нигди одушке ни найманй ненађе, крозъ коя
бы воздухъ у собу ући могао; ерь кромЬ свега свойства, коя
рођакн мой има, то му е найотличше, по коимъ се равно, и као
по другими више назначенными познати може, да врата
и пенцере одма, гди наиђе, затвара и тврди, да га одкудъ
цугъ ударю небы, пакъ онда то-првъ седа, као што обичай
има затваратисе лепа птица Вуга. коя пр1ятанъ и мирись
од себе дае. —
473
Дано у засЬдашю Ђурђевачкомв
У Крагуевцу 19 Августа 1831 год
Сима Милосавлевић
Паштрмаць
у име ђурђеваца и про.1
Пасошъ овай дае му се на толико времена колико нЬму

(Вуку) одъ рођенл има Година.
Благородноме Гну
члену Суда Београдскогь
у Београду.
АСАНУ, 3803.
1 Печат манастира Раванице с натписом: С в я т о в о з н е с е н с к а ю Р а в а н и ч -
к а ю м о н а с т ы р я € ю ж е С . С е р б с к и В е л и к о м у ч . К н я з ь Л а з а р ь с о . в ь
л Ь т о 1 3 7 4 .
324.
Крагујевац, 2. септембар 1831
Почитаемый Господине!
Почитаемо писмо Ваше одъ 16. т Мца примю самъ, и
разумео жалостно положеше Фамшпе Ваше, я васъ дражайши
прјлтелго одвеЬъ сожалявамъ, а юштъ више съ тимъ, што у
ово време нисте могли, тамо присуствовати, и жалости Вашой
мало одлакшати, еръ знамъ како вамъ е морало бита, чуюйи
таково што одъ другш, безъ да би могли сами присуств1емъ
Вашимъ сва возможна къ лреупређенк) речене болести упо
требите.
За дозволен!, да можете, на неко време до фамшпе Ваше
отићи, сообщю самъ I-Повой Свйтлости, всемилостивГйшемъ
Князу нашемъ на кое е соизволю, и наложю да Вамъ се пасопгь
пошлй. Него и то вамъ доставити неизоставлямъ, да не би за
зло примили, аще би се случило, да Рођаковв пасошъ пред
вари, кое и не сумнямъ да ће Васъ увредити, знаюйи npin-
тельско Ваше съ Рођакомв сношеше.
Послате ми книжице по Гована Миленковића прим1о
самъ. А што се они при мдйн и 88 гр. одъ Кап. Петра Лаза-
474
ревића тиче, то е онъ norpeinio, еръ неразумйвши ме, нака-
кови конецъ самь му речене новце послао, то равнимъ на-
чиномъ, Hie бю у станю ни васъ точно извЬстити.
Ако Васъ застане ту, мой мали Георгъ Прюръ примите
га собомъ у Котроманацъ и пошльите оцу Въ прочемъ
являюйи да самъ благодареше Богу здравъ и поздравляюйи
Васъ съ фамилюмъ Ссамъ
У Крагуевцу 21 Августа 831.
Вашъ
на службы готовййшш
Васшне Поповичъ
Благородному и высокоученому
Господину Вуку Стефановићу Караџићу
президенту Магистрата БЬоградскогь.
у Б Ъ о \р а д ъ
Воштани печат с иницијалима
АСАНУ, 3077
Б у к о в а 161
I V ,
325.
Земун, 4. септембар 1831
У Земунском контумацу 23 Авг (по наш) 831

Још у мјесецу Априлију једно се моје писмо с Вашим
у путу размимошло. По том нити сам ja Вама што писао,
нити сам од Вас каква писма примио! Сила сам се пута на-
кањивао, а кашто сам и почињао, да Вам пишем, но које
млоги посао, које различие друге сметње и незгоде нијесу
ми дале, да Вам писмо напишем и пошљем, до данас.
Прво, желим, да Вас ово моје писмо у животу и здрављу
застане! Вей има 23 дана како се у Земуну показала колера,
и до сад кажу да je умрло од ње двјеста душа. А млоги управо
мру од страа. Ja сам синоћ овђе дошао, да жену моју тје-
шим и разговарам (прем да сам се и поплашио, као и она),
и сјутра се опет мислим вратити у Бијоград, ђе се такођер
од ономадне, колера показала. Писао сам у Крагујевац и
молио, да ми се допусти на једно два мјесеца прейи у Зе
мун к фамилији, но још немам одговора. Аманет Вам Бо-
475
жиј моја ђеца, ако остану сиротна иза мене. Ja од Вас већег
пријатеља на овом свијету немам.
Давидовић je прије два мјесеца отишао опет у Цари-
град и чујем, да je прије неколико дана писао Господару,
као и ja ово горе Вама, јер je и онамо не само колера, него
и куга и још некаке красте. Стеић je у Ваљеву; прије дваес-
тину дана био je у Бијограду, и молио ме, да Вас поздравим
од њега. Да ли сте виђели II књигу његови Забава? Добро je
Српски научио.
Збшьа! Да ли ова колера није она с р д о б о љ а , која je по
Турским војскама морила (као што се и пйше и приповједа
и пјева)?
Пишите ми, молим Вас, о д м а , и јавите ми, имате ли Ви
колере у Бечу, или око Беча. У нас у Србији унутра до сад
je здраво: истина да готово у свакој кући има грознице, у
којој се и бљује и ћера напоље; али се не умире. Послови
наши с Турцима повлаче се још једнако по староме, него се,
то боже, сваки дан надамо, да се сврше.
Поздравите Г Јенка и остале пријатеље, а особито Г
Меглицкога, ако га видите. Ако ђе успишете Гриму, Аде-
лунгу, Кепену и Ранку, поздравите и њи, молим Вас.
Вук
Sr Hochwohlgeboren
in W i e n
Воштани печати lg Wasiliewi. Sigill.sanitatis semliniensis.
[Житови:] Semlin Netto di fuora et di dentro Wien
11 Sep.
[Копитарева забелешка:]
Vuk 23 Aug 1831
Штампа се по: Б у к о в а п р е й и с к а I , 401—402.
476
326.

Wien den 13ten Sept. 1831
Freund!
Ihre Briefrechnung ist richtig. Da ich Ihre Faulheit kenne
so habe ich erst auf den August-September Briefe erwartet. Frei
lich mit Ihrer Familie der Schulen wegen. Auf die Cholera hatte
ich nicht gerechnet. Durch diesen Gast sind alle unsre Pläne
f ü r den A ugenblick verschoben. Auch hier so ll sie seit dem
13ten August also bereits just einen Monat lang seyn, ist aber
öffentlich noch nicht anerkannt. Wir sind im Ganzen bisher guten
Muths, und haben auf jeden Fall eine g u te wen es nicht ärger
wird, so werden wir am Ende einander und die Ärzte vor allem,
auslachen, dass sie einerseits selbst am m eisten sich fürchten, sich
weigern zu solchen Kranken zu gehen, und am Ende weniger
wissen, als alte Weiber Grim ist, wie Sie, um uns besorgt, und
räth mir, wie er thun wird, zu thun nur gute Rindsuppe, Rind
fleisch und Kartoffel zu essen und übrigens guten Muths zu
seyn. Beides that ich bereits vor seinem Rathe, und gebe ihn daher
w eiter vielleicht können Sie ihn gebrauchen. Auch ich glaube,
dass die in einem Ihrer Lieder, erwähnte срдобоља, die Gott den
gottlosen Indiern schickt, aus a lter T radition sich herschreibt: aber
die bei den türkischen & christlichen Armeen gewöhnliche ist seit
Hippocrates in Europa bekannt; z. B. in einem Handbuche für
Feldärzte, Wien 1 7 5 6 , haarklein beschrieben. Die indische ist nur
stärker, wie alle Erzeugnisse der südlichem Sonne, sie muss aber
bei uns schwächer werden.
Reine Luft, und M ä ssig k eit, und R ein lichkeit sind die drey
Hauptpräservative. Daher B elg ra d gesünder als Sem lin. Freilich
nicht überall eine reine frische Luft in einer guten Gegend von
Semlin ist besser, als eine unreine in einer stinkenden Gegend
von Belgrad. Ob unsre Schulen am lten October eröffnet wer
den, hängt von dem G rade der Cholera ab. Bisher glaubt man,
ja . Sollte es aber nein werden, so halte ich Wien* auch so, für
gesünder als eure Moraste.
Steich’s Buch will ich suchen. Meine schönste Empfehlung etc.
Serbien und Griechenland werden nun wohl warten müssen, bis
Polen in Ordnung ist, und vielleicht noch länger; den auch P aris
ist den Herrn noch nicht recht. — Wen ich Herr (euer Госпо
дарь) wäre, so mächte ich derweil p ra k tisch und a u f eigne Faust
All
a lles, oder doch so v ie l als möglich, so einleiten und behandeln,
wie ich es seiner Zeit de jure und diplomatisch hoffe und wünsche.
Sie haben bei mir noch f. 25 CM. für die србуље gut.
Ihr unveränderlicher
К
* Aber alles aus Ungarn herkomende muss 20 Tage Con-
tumaz in B ru ck an der Leitaf!]. Auch Ihr B r ie f ward dort da capo
gereinigt.
Herrn
Herrn Vuk Steph. Karagich
mit Briefen des H errn Basilius Wassiliewitsch
in S e m l i n
[Жиг:] Wien
одговорено 24. Септ 831
АСАНУ, 1740.
В у к о в а I , 402—404.
[Превод:]
Б еч , 13. се и ш е м б р а 1831
П р и ја ш е љ у ,
В аш е п р еб раја њ е п исам а j e т ачно. К а к о зн а м В а ш у леносш ,
очекивао сам Гшсма т ек з а а в iy c iu -c e п ш ем б а р . Д о д у ш е , с В а-
ш ом п ородиц ом , збо1 ш коле. Н а к о л е р у н и сам р а ч у н а о . З оог
o e o i Госта сей с у наш и планови у овом тренутку одГођени. И
о в д е она в л а д а , како кажу, већ о д 13. авхусш а, д а к л е већ
ск оро м есец да н а , али јавно јо ш није призната. У целини у зев,
м и см о з а с а д при д о б р о м р а с п о л о ж е п у и, у сва к о м сл уч а ју,
и м ам о благу [к о л е р у ]: у к о л и к о не б у д е горе, см еја ћ ем о с е н а к р а ју
је д н и друГима, п ре ceeia лекари м а, за ш о ш ш о се ови, с је д н е
ст ране, сам и највише плаш е, т е о д б и ја ју д а и д у д о ова кви х
болесн и ка, и н а к р а ју м а њ е з н а ју о д сш ари х ба б а . Г р и м се, као
и Ви, брин е з а нас и са в е т у је м и д а у р а д и м онако како he о н
радити: д а је д е м са м о д о б р у говеђ у j y x y , loeelje м е с о и кр ом и и р
и д а иначе б у д е м при д о б р о м р а с п о л о ж е њ у . О б о је с а м чинио
в eh пре њеГовоГ са ве т а и за т о о в а ј совет п р ед а јем даље; м о.ж да
ia м о ж е т е корист и т и . И j a в е р у је м д а она с р д о б о љ а к о ју иом и-
њ е т е у једној о д В а ш и х п есам а, к о ју j e 6 o i п ослао безбож ны м
И н д уси м а , пот иче и з старе традиције, али она к о ј а ј е у о б и -
чајена к о д т урс'ких и х ри ш ћ ан ски х а рм и ја и озн аш а j e у Е вр о и и
о д Х и покрит а, на п рим ер, у је д н о м п ри ручн и ку за војн е лека р е,
Беч 1756, оп исан а j e д о д е т а .ьа . И н ди јска j e са м о јача, ка о и
478
сви производи јуж н ога сунца; но она м о р а к о д нас д а постане
слабија.
Чист в а зд ух , умереност и чистоћа три с у Главке заш т ит е.
Зат о j e Београд здравији о д Земуна. Д о душ е, не свуда: свеж
в а зд у х у неком добром д е л у Зем уна бољ и j e нею н ездрав у неком
см рдљ ивом д е л у Б ео Града. — Д а ли he нагие ш коле биты от во-
рен е 1 окт обра зависи о д стушьа колере. Засад се вер ује д а Не
бити. Н о, уколико ово не би био случај, см ат рам д а je , и ова-
кав, Б еч* здравији нею Ваш е баруш тине.
С т ејићеву Ну к њ т у потраж ити. Н ајлепш е се препоручу-
је м ит д. Срби/а и Г р ч к а Не сада вероват но морат и д а приче-
к а ју док са Пољском не б у д е у р е д у . А м о ж д а и дуж е. Јер ни
Париз Господи јо ш није по вољи. — Д а сам j a Ваги ю сподар,
j a бих у м еђуврем ен у практично и на своју руку покренуо и р а
дио све онако, или бар онолико колико j e могуНе, како бих се
надао и како бих ж елео д а у своје врем е б у д е de iure и дипло-
мат ски.
Ви имат е код м ене на располагагъу јо ш 25 / С М за
ср б уљ е.
* Али све што из М а ђ арске до л а зи овам о м о р а провест и
20 дан а у кон т ум ацу у Бруку на Л ајт и . И Ваше писмо j e
т ам о од почет ка д о краја окађено.
Ваш непромењени
Копит ар
го с п о д и н у Б у к у С п геф . К а р а џ и ћ у
с а п и с м и м а го с п о д и н а В а с и л и ја Б а с и л и је в и ћ а
Земун
327
СТЕФАН РАДИЧЕВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 17 септембар 1831.
Благородный Господине
дражаишш ПрЈлтелк)!
ВеЬъ два писма одъ Вась прими, и немого времена улу
чили на гьи одговорити Вамъ. Боећи се дакле правед.ъивогь
укора Вашегъ за то, улучуемъ прилику ову явити Вамъ, да
самъ књижице, кое сте доброту имали послати ми, примю, и
едну Ђоки Протићу а другу Лази Зубану предао; но новце
нисамъ юштъ од њи добю. Међу тимъ, докъ ме случай у Бео-
479
градъ доведе, гледаћу да Вамъ књиге исплатимъ, а я ћу се
самъ са вышереченом Господомъ овде равнати и намирити.
Прилагаюйи Вамъ пожелано Свидетельство ради при
мани пенз1с Ваше, увЬравамь Васъ да ће Вамъ Гръ Васа на
Ваше писмо одъ 30 Августа посредствомъ моимъ првомъ
приликомъ одговорити, док’ само мало времена за то доб1емъ,
ерь ово два три дана быйу с’ оправлянЬмъ татарина у Ца-
риградъ занять, да Вам пре нећу у станю бити на Ваше,
Гръ Васи послано, писмо одговорити. Молећи Васъ при
томъ, да бы ме у ономъ дружелюбно задржали, у ком самъ
у време превођенл закона участникъ бью, остаемъ
У Крагуевцу 5. 7мвра 831.
Вашъ покорнейшей Слуга
С. Радичевић
Доктору Филозофје, више уч[ени] Друштва
члену, я Президенту Суда Београдскогъ
у Зем уну.
Воштани печат с иницијалима СР
[Жигови:] Netto di fuora et di dentro Sigil sanitatis semliniensis
одтоворено 27 Септ
АСАНУ, 4109.
В у к о в а V I , 46.
328.
Крагујевац, 19. септембар 1831
Почитаемый Господинъ Вуче

Пре неколико дана имао самъ удовольство Ваше почи
таемо писмо изъ Земунскогъ Контумаца одъ 30 Августа при
мите, и, међу прочемъ, лекъ разумети, кои е Сынъ покойногъ
Антуна у Земунскомъ Контумацу противъ Холере пронашао.
Премъ да е истый лекъ и Господинъ Генералъ Фойтъ Его
Светлости нашемъ Господару на немецкомъ езику послао, то
ништа мане опетъ Вамъ не само у мое собствено име, но и
у име Господара нашегъ, на описашю истогъ лека благода-
480
римъ, што га на Србскомъ езику имамо, и време заштеђуемо,
преводити га на Србскш. Я нисамъ изоставю Его Светлости
Ваше писмо но свимъ точкама сообщите, и чувствовашя
Ваша протолковати, кшя сте у нЬму касателно посланогъ
Вамъ Пасоша изразили. По изражешю ЕЬюве СвЬтлости
судећи, смемъ Васъ уверите, да нЬгова досадашња благо-
наклонностъ прамъ Васъ нимало оладнила nie; Вы ћете,
мислимъ, познаваюйи начинъ поступаня нашегъ с’ чиновни-
цыма, знати се и у напредъ у овакимь догађаИма ладнокрвно
владати, и сва дЬла Ваша по той точки управляли, на коion
написано стой, да намъ у време догодившег’ се негодовашя
Господарскогъ нетреба очаявати, и да напротивъ тога у
случаю задобитогъ особитогъ повЪрешя нЬговогъ, гордити
се не валя. Држећисе овогъ основоположешя, мислимъ,
да ћете очекиваня наша оправдали, и себе заслужнимъ учи
нили, да я с’ мое стране у станю будемъ, у пређашн+лп.
писму момъ, Вами дано ooehaat, по времену испунити. Знамъ
да Вамъ е Амицинъ пасошь, когъ Вамъ е Ћетко у Суду про-
читао, неповолянъ. Я Вамъ к’ утЬшешю Вашемъ ништа друго
придали немогу осимъ повторителногъ увкренЈ«, да с’ тимъ
у уважешю Вашемъ кодъ насъ ништа нисте изгубили. А
поредъ тогъ и то Вамъ явити смемъ, да ће овыи дана и ЦвЪтку
едно похвално писмо одъ Амиџе доћи, што е по Бесарабш,
идући с’ Гнъ Петрон1евиЙемъ у Петербургъ, онако майс-
торскш жене подпасивати знао, те му међу прочима кћи
ЯниШева, оставивши мужа свогъ, чакъ изъ Кишенева, за
истый лекъ, доюря, немогавши, може были, нигде тако
доброгъ подпасача наћи, као онъ што е. Примите при томъ
увйрешя могъ истиногъ пр1ятельстпа. с' коимъ непременно
остаемъ
У Крагуевцу 7 7вра 831 Вашъ

правый Доброжелатель
Насилie Поповичъ
[Споља:]
Вуку Стеф. Караџићу,
Доктору филозофје, више ученый друштва
члену, и Президенту Магистрата београдскогъ
у Зем уну.
одговорено 27 Септ
АСАНУ, 3078.
В у к о в а й р е п и с к аI V , 162—163.
329.
ВУК КАРАЦИЋ — АДАМУ ДРАГОСАВЉЕВИЋУ

Земунски контумац, 22. септембар 1831
у Земунском Контумацу 10. Септ 831

На питање Ваше у писму од 1. прошавшег мјесеца јављам
Вам, да у Бијограду у једној класи нема учитеља, али у којој,
то Вам не могу одредно казати; јер онамо ни учитељи ни
класе нијесу још тврдо одређене. Колера не смета сад одовуд
онамо прелазити, а одонуд амо мора се 20 дана у Контумацу
лежати (као ево и ja сад што чиним).
Ja ћу 16. о. м. изићи из Контумаца к мојој фамилији,
но око Митрова дне мислим се опет вратити у Бијоград. Ако
би смо се међу тим могли састати, да се лично познамо, би
ми врло мило било (не би стели могли око 20. о. м. доћи
у Земун?)
Рад сам мога Саву дата у Винковце у школу, за то би
Вас молио, да ми по првој пошти јавити [!], кад ће се школе
онђе почети (то Ви, ако и не знате, можете одатле ласно
разабрати).
С истиним цочитанијем јесам
Ваш свагдашњи пријатељ
H errn A d a m D r a g o s s a w lje w its c h ,
illyrischen Lehrer
in Wukovar.
Вук забележио:]
Durch den H. Basillius Wassiliewits in Semlin1
[Жигови:] T ur Netto di fuora e sporco di dentro
PO MC, 5519.
В у к о в а V , 260.
1 Преко г. Василија Василијевића у Земуну.
482
330.

Земун, 9. октобар 1831
У Земуну 27 септ 831

Са особитом радости имао сам чест у Контумацу примити
Ваше високопочитајемо писмо од 7 о. м. за које Вам врло
благодарим. Већ има 12 дана, ка ко сам изишао из Кон-
тумаца, али сам још једнако слаб, и сваки дан у вече као
мала грозница вата ме, а глава ме боли без престанка, и
за то вам прије нијесам могао писали, а и сад сам се једва
наканио.
Вјерујте, да ми овај садашњи1 Амиџин пасош није био
тако врло неповољан, jep ja већ знам, да je ово наша шала.
Млого ми je неповољније било, кад ми je Стојан Симић, до-
шавши из Крагујевца на сокаку пред Цвјетком и пред мло-
гима другима казао. „Одредио сам ти пензију у Крагујевцу“,
по том приповједао, како су они писмо моје (писано Вама)
читали, како су ми он, чико Радомир, Амиџа и Јакшић пен-
зију одређивали, и како су ми на њу ћели диплому да пошљу,
па Ви нијесте дали и т д. Но и ово сам све, као од Симића,
морао примити за шалу, само Њ. Св. нека од мене не одврате
своје дојакошње милостиве благонаклоности а остали нека
чине и говоре што им драго. Кад ђаволи на човека највећма
навале, онда му Бог највише помаже. Ja знам из искуства,
да и Њ. Св. тако раде.2
Ja сам се преко Вас молио Њ. Св. за допуштење да оти-
дем к фамилији на д в а м јесец а; но ево већ прође мјесец дана,
а ja сам тако слаб, да ми се чини, да нигда више нећу бити
ни онако здрав, као што сам прошавше зиме и прољећа
био. Зато Вас молим покорно, да бисте са згодном приликом
представили Њ. Св. моју препокорну молбу ако би се до-
годило, да слабости ради не могбудем до Митрова дне тамо
прећи, да би се смиловали, да заповједе Јакшићу, да ми пре-
милостиво одређену плату за ова три мјесеца амо пошаље;
jep и осим тога, што се слабости ради могу задржати, да на
вријеме тамо не пређем, рад сам Саву одвести у Винковце
у школу и будући, да je то мјесто доста с пута, морам барем
за по године рану и квартир за њега напријед платити; а и
31* 483
овђе код куће3 ваља ми прије него тамо пређем купити дрва,
бранша, које свињче и остало што треба за зиму
И овом приликом усуђујем се напоменути Вам моју
главну жељу и молбу (да не заборавите) позивајући се на она
два писма, која сам Вам о том љетос из Бијограда писао.
Молим вас, да Њ. Св. кад се прилика догоди за мене
скут пољубите.
Препоручујући се свагдашњој Вашој пријатељској љу-
бави, и молећи Вас да би ми поскоро на ово писмо одго-
ворили, с истиним.
Б у к о в а п р е п и с к а I V , 163—164.
1 Прецртано р о ђ а к о в .
2 Од Н о и о в о с а м . поправлено овако, а пре било па избрисано Н о
и о в о с а м , о д о п а к о б е з о б р а з н а (а с и л н а и б и ј е с н а ) ч о в е к а , к а о ш т о j e о д
С и м и ћ а , м о р а о п р и м и т и з а ш а л у . А о с о б и т о , д а в а м у п р а в о к а ж е м , ja
с е Г о т о в о р а д у је м , в и д е ћ и д а с у н е п р и ја т е љ и о в а к о н а в а л и л и н а м е н е ',
је р с а м и с к у с и о , д а к а к о Г о ђ ш т о Б ог ч о в е к у у н а јв е ћ о ј н е в о л и и с м е и ч ь и
н а јп р и је п о м а ж е , т а к о и Њ . С в . р а д е . А и б а к е н а ш е к а ж у . П о с л и је Г рм -
}ь а в е н а јљ е п ш е в р и је м е б и в а . H e io в а с м о л и м п о к о р н о , д а с е в х о д н о м
п р и л и к о м п р е д с т а в и т е Њ . С в . и д а м и ја в и т е , ш т а ћ у ja с а д с а с о б о м
[Нап. Љ. Ст.]
ч и н и т и .
3 Прецртано ж е н и и ђ е ц и .
331
Будим, 13. октобар 1831.
У Будиму 1 и 13. Окт Рим. 831

Благородней Господине!
Ja Вамъ довољно благодарити незнам, прво зато што сте
се Ви потрудили таки ми ичшсати, а друго што ме уверавате,
и несматрајући на трудъ! даћете се Ви сироте T lp o c o g ie край
св1ю тегоба коима е она обтерећена, опетъ се нй драговолно
примити. За овай неизплаћени трудъ, когъ Ви годинама за
Просвещение Рода Србскогъ радо полажете, требалоби дакле
да одъ свпо Одлични Србаля съ пунимъ Правомъ Благо
дарность очекуете, зато Вамъ ja као прва коя о вашемъ пред-
пр1ятпо знамъ, благодаримъ, и уверавамъ Васъ Благородий!
Господине, да никадъ престати нећу Васъ као истиногъ Про
светителя и некористолюбивог Ревнителя Србскогъ Кни-
жества високопочитовати. —
484
Како сам Ваше Писмо примила, ома самъ на Госп: Ди-
мички прочитала и она е обрекла ако Ви одобрите, не само
Кавирати, него тай исти Дугъ изплатити, пакъ кадь се Книге
напечатаю и разпродаю, дајоА вратите. Онаби и више што
учинила, алъ Hie зактевати, еръ вамъ е познато Господине,
дае кодъ покоиногъ Еп: Лука бю, а то му е Г Димичь испо-
словао, па по смрти владикиной опетъ е нима найвише на те-
рету 6io, и као што се сами осведочити можете, да га е Г
Димичь укопати дао. Изтогъ узрока Вась молимъ да кадь ми
писали будете, да ми и то у колико можете јавите, хоћели се
из пренумераще моћи толико извадити да се книга Ш т ампанЪ
и Рукописи Д у г отудъ изплатити може? (€р ови 110 фор. башъ
нежелимъ да штетуе) и ако то бити може, то ми више ништа
неостае, него Рукопис Вамъ о вашару овомъ, кои и тако да
леко Hie, послати.
Што сте пакъ у Писму Вашем изволели назначити, ели
Дугъ ист инит ъ и м о р а л и се платити? о овом Господине сумн-
яти1 неваля, еръ да онъ на ГТросо.щю задужио се есте, доказуе
прво то, што нйгови дужници за Рукопись (кога е онъ скоримъ
временомъ намераво штампати, и изъ добитка дужнике нЪгове
намирити) знаду, а друго е ово, кадъ самъ вама казала дае
w Луке ТТросодЈа остала, онда самъ вейъ съ покойнимъ Г.
Дими. о ньой говорила, и онъ Mie обрекао Рукопись дати
онако као штое, алъ Hie знао да д у г а има изъ тогъ узрока
е до данасъ Рукопись у Будиму стало. Писала самъ Вамъ дае
Господинъ самъ намеравао Просодно издати него е све нато
чекао небили дужници отреклисе чрезъ многогъ чеканя ти
новаца, а кадъ е ввдю да они при еднимъ остаю, онда имъ е
обрекао, да како први Вашаръ доће, даће за рукопись уредити,
и да они штете имати ней ею. Изъ медъ тогъ времена покаже
се Колера у Галицш, и после у самой Майарской, ово га е
збунило да му ни напаметъ Просодја падала Hie, а по краткомъ
времену падне самъ у Болесть, и умре. Дужници по смрти
нйговой се опетъ узбуну, и стану отъ Г Димичке искали новце,
или Рукопись и тако она имъ Рукопись преда (тай Рукопис е
наипре кодъ Маринковича некогъ шустера бю, а Г. Д. га узме
нйговимъ знанГ[!] и тако, да онъ на Рукопису ништа тражити
неће, него да се наплати кадъ одъ нокойногъ Владике поклонъ
по Тестаменту прими) подъ тим уговоромъ, да они дотле ни-
комъ рБкописа непоказую, докъ имъ она недопусти. Овое
прави поводъ бю могъ првогъ писма, а др8го, што самъ се
догодила ове зиме еданъ путь кодъ Госпое Димичке, кадъ е и
нашъ парохъ Г Витковичь онде 6io, онъ незнаюйи дасам ja у
дрбгой соби, почне съ Господ, разговор о Луки и нйговимъ
книгама, докъ наипосле и на П росодпо редъ не доће, поче га
485
онъ советовати да Рукопись тай на штампу да, и ако гди што
нужно било буде, даће онъ како найболЬ зна додати и По
правите. Кадь самъ ово чула, нисамъ могла дочекати да едан-
путь отиде, и таки нападнемъ на Г осподина, да Рукописа Г ос.
Пароху, Г Беричу и едномъ Полетарц» Поети Бачкомъ, кои е
опетъ ктео Г Епископу Мушицкомъ Рукопись послати да онъ
съ нЪговомъ просод iо мъ ОВУ! поправи: нипошто неда дотле,
докъ ja Вами о томъ писала небудемъ, и тако е Г Пароха све
одъ дана на дань одгаћао, докъ найпосле Г умро Hie. Зато
хоће Г Димичка да таки плати, да неби како Маринковичь
и Маричка коима е око 300 f. дужанъ дознали да се кавира
Штампе ради, ерь би могли и Сестрб нЬгову коя е у Винковци
наговорите, да Книге у Штампаню Секвестрира.
Ево данасъ 11 дань одъ како на овомъ писму пискарамъ
и јоштн га довршила нисамъ! добро те самъ помомъ o6i4aio
найпре написала, иначе до данасъ неби ништа одъ мое муке
било, кою самъ имала докъ самъ Концептирала башъ о
Миолю дне е Берба овде почела, и то ме е задржало да Вамъ
таки отписати нисамъ могла, но опет е добро што таки пи-
сати нисамъ могла еръ самъ нашла изъ медъ Господинови пи-
сама едно пыемо од Лукиногъ Шогора, гди онъ пише, да онъ
одъ Лукине масе коя е у Винковци, и н Ьговой сестри припала,
дугъ нйговъ платите неће, него да се книге нйгове продаду,
и одъ они Новаца дужници намире, и онъ ништа дрбго съ
Женомъ незактева, а ако би башъ и претекло што, то да Го-
сподинъ отудъ трошакъ кой е за Погребъ положю задржи, но
одъ овог нема ништа, еръ свагда квартиръ и р8чакъ јоштв
неплаћен остае, а просодја има дугъ Чизмарски и Шнай-
дерски и ПралЬ. Садъ одъ сестрине стране ништа неваля да
се боимо, еръ прво дуга на Рук. има кота она платите неће,
а др8го света се одриче, да би само Г Д. себи за погребъ
издану Суму задржати могао, ja би друго писмо писала, да
само времена имамъ, алъ овако самъ рада кадъ га и овако
написати могу
Што се пакъ Вашегъ Конгреса тиче, тога тамо нема, ис
тина да нисамъ2 книге претресла, еръ мислимъ дае доволно
кадъ 1нвентаръ прегледимъ и у 1нвентар8 нема, (кота су пра
вили у очи Лукине смрти) да га запета онде бита неће, а елъ
Г Бер. неговъ оригиналъ добю? то Вамъ немоту служити:
оп[ом]инЕм се дае таки по смрти нЕговой тражю неке книге,
алъ HCBepSjevtb дай е добю, еръ се врло тешкао. Фратра
Звекана нЕговомъ Рукомъ написана имамъ, и хоћу Вамъ га
послати, али песме кое се кодъ Г Димичке находе, кромъ
neiio. нису нЬгове, а кое су башъ нЬгове, тесу из просод.
преписате, Она пакъ 2. надгробна надписа Васъ молимъ
486
покорно да ако Ви за путно наћете, да и накраю Просод1с
Штампати дате. Што самъ пакъ слободна Васъ Благородий
Господине молити да Оригиналъ читавъ остане, томи не-
мойте замерили, еръ ja сумнямъ да кадъ Ви Пр. прочитате,
даћете е за „сасвим ъ С о в р ш ен у“ држати! него ћетепо Вашемъ
мнГшю изправляти, правое дакле кадъ Ви толики трбдъ
полажете, да Ваше примЬтбе съ звездицом додаете по Вашой
не ограниченой вольи. Овде су одъ колере умрли ови люди:
Мишка Остоичъ, Пелапа Веселиновичъ и нЬна сестра Пух-
пинтерка (али не у Колери) и др8ге 23 душе Србске кое
неверХемъ да познаете, а у Пешти е умро Јова Ракнчъ Ад:
неки Нешковичь списателъ Влашке IcT opie, Матичь Адво-
катъ и многи др8ги. Число умрши ће Вам познато бити
(т е. колико су у Буд.) умрли. Но то су само они кои су у
Колери и подъ Докторомъ умрли, а др8ге Болести кое ћу
Вамъ обширше описати др8ги пут, горе су биле него иста
Колера. Молимъ отпишитеми таки. Поздравля Васъ и Вашу
Госпоју и Фамилпо Г Димичка и нГна Госп. Сестра, исто
и моя Мама и Кача, ЋониДа и 1рша (Дюнпяа Mie рекао пре
11 дана да ће едну цедулю написати да съ моимъ писмо
оправимъ, еле онъ не доће) ja пакъ любимъ р8ке Б: Госпои
и Вашу любезну фамшю съ новодобитомъ Любицомъ лю
бим и остаем съ свакимъ Високопочиташем Вашегъ благо-
родјд понизна службеница
Mapia Поповичъ.
[Споља:]
V. O fe n .
An den Hochedelgeborenen und Hochgelehrten Herrn
Herrn V u k S t e p h a n K a r a d s i t s
Doktor der Philosophie und mehrerer gelehrten
Gesellschaften Mitglied.
mit Briefen des Herrn Basilius Wasilievits
abzugeben
z u S e m lin .
одговорено по Обраду 12/24 Окт из Земуна.
АСАНУ, 4092.
В у к о в а V I , 14— 171
п р е п и с к а 2
1 Иза превученог н е.
2 Иза превученог с а м ъ .
487
332.
BACA БРАНКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Врањево, 14. октобар 1831
Любими и Високопочитаеми Приятелю!

Пригнавши овде Житель и Трговац Земунски Младен Јова
или Целат, жалостни глас како мени тако мојсш целой фа-
милш принео ест, глас сирћч дами се мой единоутробни Брат
Аврам Бранковић, кои е као штосам разумео свами заедно у
СербЈто прешао, представ io. Смрт истина ни едног смертног
човека не мимоилази, но чудомЈе и весмамЈс чудо, да како се
не наће когод од приятеля нћгови, да фамилш нЬговой смерт
нЬгову обяви. — Јулјд веле Месеца јошт умрео, пак никога
од Толики нкгови Приятеля да пише! Молим вас дакле учти-
вјешне Гдне Приятелю, ако вам е Смерт мога Брата Аврама
позната нежалите труда мени Первом Поштом јавити, уверени
будите даћетеме сотим веема обвезаног учинити. Друго штоћу
вас молити ест то сирЪч Дабисте Учинили наредбу ако умрео
буде дасе ствари нћгове До Земуна Донесу, а особито чуем
дае Manu scripta нека имао — Опростите в’ далшем Дава[с] с’
овим узнемиравам. Дами Hie ваш благородии Характер јошт
од неколико година познат, небисам то чиню. Очекиваюйи
дакле на ваше скорЬйше писаше, и Повторително молећи
дабисте Доброту имали Случай овай обширно описати, ос-
таем ваш
У ФранЪву 2. 8bri 831.
искренЬйши Приятель
Васа Бранковић
код слав: Мац: крал: Табле
заклети Нотар
Neu Beese.
An den Hochgelehrten und Wohlgebornen
H errn Vu kS te p h a n . K a r a d z s itz
Mit Briefen des H errn Moysei M. Lazarevits abzugeben

ä S e m lin
[Жиг:] R. Betse АСАНУ, 4123.
В у к о в а V I , 67

одговорено 15. Окт 831.
488
333.

Земун, 15. октобар 1831
Не имајући чести, при томе радосном весељу у друштву
с осталим чиновницима Вашој Свјетлости скут цјеливати, усу-
ђујем се с највећим високопочитанијем одавде честитати вам
весеље то, желећи од света срца, да вам оно буде срейно и
честито, и да у здрављу и сваком задовољству дочекате, да
изжените синове и унуке!
Koje од света срца желећи и препоручујући се свагдаш-
њој милости Ваше Свјетлости и цјелујући вам десницу и
скут, с највећим високопочитанијем јесам
У Земуну 3. Окт 831
[Споља:]
Њиовој Свјетлости Премилостивоме
334.
ЈОВАН БАЛАИТСКИ ВУКУ КАРАЦИЋУ
Вршац, 16. октобар 1831
Благородный й Высокшученый Господине!

УвЬдомившисе, дасе за садъ ту у Земуну, у Средний Ваше
миле Фамцде, находите, и судећи, даће време Вашегъ ту
бавленя, кадете еданпуть контумацъ издржали, по свой при-
лицы дуже морати быти: нисамъ могао пропустити, да вамъ не
пишемъ, й мое сверху вашегъ Молчашя Удивлен1е не изяснимъ.
Та дасте гди годь иза Кауказа, а не преко Дунава, пакъ бы
могли на толика моя писма баръ еданпутъ одговорити! Я васъ
покорили молнмъ, немоите ме више у недоумлГшю држати, но
489
1
или бело или црно wпишите ми, да знамъ, куд ћусе девати?
Ерь овде више шнюдн заостати немоту, потрошивши, што оно
кажу, и црно и за нокта. Ускорите дакле и паки васъ молимъ,
са одговоромъ вашими, и извуците ме из мысленогъ корабле-
крушешя овогъ, у комсе находимъ.
На Госпою вашу како w мое, так w и w стране мое жене
сердечный поздравь!
У Вршцу 4-0 Октом. 831.
IwaHHb Балаитскш.
Grco Благородью
Высокд’уменпом» Господину
Вуку Стефановичу Карацјићу
у Зем уну
Воштани печат с орнаментима и иницијалима [I] В.1
Штампа се по: В у к о в а п р е п и с к а V , 695.
1 Само коверат сачуван.
335.
ВАСИ Л И JE ПОПОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 18. октобар 1831
Почитаемый Господинъ Вуче!

Ваше почитаемо писмо примю самъ и за све разумЕосамн,
а особито сожалуемъ да юшь трозницу па и главоболю тер
пите, такое и мене яко и дуто ове године измучила но мо-
жемосе одъ Бота и болЕму здравия надати. Ниова СвЕт-
лость юште су слаби они су у Топчидеру и мы смо овде
од нЕколико дана занима се веселЕмь са нашими новыми
пр1ятельма за то ми и опростите што вами на све точке ваше
одговарати немоту и будите у надежди милость СвЕтлости
Ньиове вась неће оставити писмо кое сте ми за ради ваши
кое какви нуждни потреби, и у презрешю какве друге службе
послали. Я се онда нисамь тревю у Крагуевцу а они су мис-
лили какву другу новину у нЕму наићи зато су га отворили
и поели се разговори умножили те е и до рођакова пасоша
дошли вы се задержавайте кое време тамо уредите са ку-
ћоми и децомь вашоми. Потрудите се о науки Саве вашега
кад има прилика да бы и они могао на послугу свое браће
490
Сербскимъ синовъ бити, и да вамъ се што плате пошалЬ и
то ћу настоявати. Оъ кошмъ васъ и домаће ваше поздравлении
остаемъ
и есамъ вашъ Доброжелатель
Василие Поповичъ.1
6. Октобра 1831 године
у Београду
Высокоученному Господину
Вуку Караџићу
у Котроманацъ.
Воштани печат с натписом Васо Поповић.
одговорено 10. Окт
АСАНУ, 3080.
В у к о в а 165.
I V ,
1 Аутограф веома избледео.
336.
Земун, 22. октобар 183!
В[исокородни] Г[осподару] В[асо],

м[ени] л>[убезни] и в[исоко по читaј ем и!]
Како1 су се сватови одавде почели тамо спремати, једнако
сам се радовао, да ћу имати срећу Вас овђе у Контумацу
виђети и с Вама се разговарати, кад ји у повратку допратите;
но несрећом мојом онај исти дан у јутру увати ме особито
јака грозница но при свему томе око 11 сати (по Њемачки)
опет изиђем у Контумац, и чекајући Вас онђе до пола два-
наестог сата почне ме ватати зима на ново, зато2 побјегнем
кући, надајући се за цијело, да ћете Ви онђе ручати, па се
чак пред вече у Бијоград вратити; но кад по подне дођем у
Контумац на велику моју жалост разумијем, да сте се Ви
одма вратили на трат питавши за мене и траживши ме онђе.
Не могу Вам казати како ми je жао, што сам тако био не-
срећан, те се нијесмо виђели; Вама пак особито благодарим,
који сте ме се у оном калабалуку сјетили. По том сам имао
срећу, прпмити Ваше високопочитајемо писмо од 6. о[вот]
мјјесеца], из којега оне ријечи, „да будем у надежди и да ме
491
милосг Щегове] Св[јетлости] не ће оставити“ , пристале еу ми
на болестно срце као мелем на рану. Истина да се и сам томе
надам и у сваком се догађају тим тјешим и разговарам,
али ми се опет чини надежда тврђа и поузданија, кад и од
Вас таково што чујем. Молим Вас покорно, да згодном при
ликом Њ[еговој] Св[јетлости] за мене скут пољубите, и да гле-
дате за плату моју, као што сам Вас у последнем писму (од
27 пр[ошавшег] м[јесеца] молио, а ja ћу како мало по оздравим
и домаће послове уредим, одма тамо прећи, (већ ако да би
ми3 Ви од стране Њ[егове] Св[јетлости] време пребивања
амо продужили и нов рок за долазак тамо оставили).
Препоручујући се Вашој свагдашњој пријатељској љу-
бави, с истиним високопочитанијем јесам
У Земуну 10. Окт 831 Ваш покорни слуга

Byк Ст К.
В у к о в ап р е п и с к а I V , 165—166.
1 Прецртано с а м ч у о .
2 Прецртано в р а т и м .
3 Прецртано Њ . С в . п р е к о В а с .
337.
ТЕОДОР ДЕМЕТЕР ТИРКА, ПАВЛЕ АРСЕНИЈЕВИЋ
ЕМАНУЕЛ и ДЕМЕТЕР ТЕОДОР ТИРКА
Любезный Куме!
Ваше любезно Пюмо есамь скупа са Вашимь свидЬ-
телствомъ на Вашу Плаћу есамъ примј w. И по векслй одъ
336 рубаля и 67 копейка за Паризъ сасъ 111 центима рубль,
кое свега чини заедно 157 f. и 22 кр. у сребру, одъ кой одбиямъ
2 f. и 22 кр. за постъ порто и еснзалда, а остале 155 f. у сребру
шилЬмь Вамъ едно Шсмо, да бисте одъ Господара Сшрте
у Земуну примилй. Й овай nocaw съ овомъ векслом се окон-
ча w. Молећи Васъ, да на Ваше обещаше не заборавите намъ
щогодъ могући Вамъ писати, желаюйи Вамъ и Вашой целой
любезной фамилш здравля и благополучия, прймите како
492
одъ мой cbüo тако й одъ Госдодара ©еодора стране поздравь,
съ коимъ остаемъ съ высокопочиташем
У Бечу 25го 8бРа 831 Вашъ искренный кумъ,

Тсобор AspisTsp Trjpxoc
Ляобезный Приятелю!
Я немоту да пропустимъ, да вамъ не явимъ, дае брать
мой Ћорће 1го Юл in по нашему противу Черкеса, који су
еданъ градъ обсадили били 16 дана, у едной Баталш у десну
грудь на скрозъ ранЬнъ бйб, но гледаите провидите божче
задржага у животу, тако да после две нсделЬ дана моглое
се у нутра лећа тгЬгова гледатй, каы у едну Бутелу у којшз
е широкъ грк’лянъ. У той истой Баталш будему и сынъ нйговъ
Ћорће ранЬнъ у десни чланакъ одъ ноге, и Танесуму исекли
изъ Ноге. Оба двое су ванъ опасности, кадбуде щогодъ одъ
Цара за нкга дошло нећу пропустити да Вамъ не явимъ.
Вашъ искренный Приятель
Павелъ Емануелъ
Auch ich Demeter grüsse Sie Alle herzlich, wir sind alle
Gottlob gesund und wünschen sehnlichst dasselbe zu derzeit von
Ihnen zu hören Lieb wäre es mir lieber H. куме, wenn ich von
Ihnen ein Portrait haben könnte da ich solches hier im Kupfer
stiechen oder lithographiren lassen möchte um solche in die Wör
terbücher einzuschalten, und zugleich auch neue Titelblätter dru
cken lassen um es ein wenig zu verzieren und dann in den Allge
meinen Zeitungen zu anonsiren. Valeicht könnte man dann einige
Dutzend Exemplare absetzen? — Wenn Sie kein kleines gut
getroffenes haben, so könnten Sie sich dort vom Jemienden blos
tuschiren oder mit Bleystift zeichnen lassen im kleinen Format.
Wenn es nur gut getroffen ist: das ist die Hauptsache, dann
wird es hier leicht schöner ausgeführt.
Verbleibe mit aller Achtung
obiger
D. Tirka.
493
Herrn Wuck Steph. Karadgitsch in Semlin
одговорено 26. нојемвра 831.
АСАНУ, 1496, 1496а.
В у к о в а /, 109; V, 698.
[Превод:]
J a Д е м е т е р п о зд р а в љ а м В а с с в е срдачн о, сви см о , х в а л а
Б о гу, здравы и ж ељ н о ч ека м о д а т о и ст о ч ујем о о В а м а . Б и ло
би м и g p a w , g p a iu L к у м е , ка д б и х м огао д а и м ам В аш п орт рет ,
који бих о в д е д а о и зр еза т и у б а к р у или лит оГрафисат и, како
би х т а к в е у в р с т и о у Р еч н и к е и у ист о вр ем е ш т ам п ао и н о ве
н асловн е ст ран е, д а и х м а л о у к р а с и м и он да о ы а ш а в а м у нови-
н ам а (Allgemeine Zeitung). М о ж д а би се онда м о г л о продат и
неколико т уц ет а п р и м ер а ка ] —• А к о н ем а т е д о б р о поГођен
малы {п орт рет ), м огли б и ст е т а м о дат ы д а В а с н еко са м о
т уш ем или о л о в к о м , у м а л о м ф о р м а т у , н а ц р т а . С а м о д а б уд е
д о б р о поГођено, т о j e Главно, j e p о в д е he се л а к о и зради т и
лепш е.
О ст а јем са пуно п о ш т о ва њ а
Горњи
Д е м е т е р Т ирка
338.
ЛАЗА ЗУБАН БУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 26. октобар 1831
Благородии и высокоучени Г дине
Любезни Пр1ятелю!
По ючеранЬмъ разговору нашемъ молимъ васъ одъ стране
мога Господина высокопреосвештенГйшегъ Митрополита
нашегъ да му дате у Н. Саду начинити два печата, обадва
као што е печать НЬгове Екселенще Гдина Митрополита
Карловачкогъ съ томъ едномъ разликомъ што ћете op день
изоставити. Сданъ одъ ови печата валя да буде маленъ на
подобЈе повейегъ прстена, а други среднЪ величине као што
Г Митрополитъ обично печати од прилике оволики1
Синђелпо не заборавите. ПоздравляюНи синовца Саву и
делу фамилпо вашу и остале пр1ятелЬ остаемъ
У Београду 14 Окт 831 вашъ почитатель
Зубанъ
Г Митрополитъ вась поздравля.
494
Благородноме и Високоученоме Гдину
Вуку Ст. Караџићу
у Зем уну.
[Жиг:] Tur
одговорено 14 Нојемвр.
АСАНУ, 3977
В у к о в а V , 621
1 Облик и величина печати означена тачкама пречника 4 cm.
339.
ЈАКОБ ГРИМ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Гетинген, 30. октобар 1831
An herrn Dr. Wuk, grossrichter zu Belgrad,

Göttingen 30 oct. 1831
Wie es mir, lieber freund, seither ergangen ist, werden Sie
von Kopitar gehört haben, der mir auch von zeit zu zeit Ihre
Schicksale meldet, er ist das schöne band, welches uns, auch wenn
wir uns nicht schreiben, zusammenhält. Ich möchte Ihnen gern
den dritten theil meiner grammatik schicken, der neulich fertig
geworden ist, wenn ich eine gelegenheit wüste. Vor acht tagen
schrieb ich nolens volens eine kurze vorrede zu kindermärchen,
die ein Dr Dietrich zu Pirna aus dem russischen übersetzt hat,
ich wollte lieber es wäre die Verdeutschung einer serbischen Samm
lung gewesen, die Sie herausgegeben hätten, oder verträgt sich
das mit Ihrer jetzigen würde nicht? ich denke mir, die heraus-
gabe der unvergänglichen lieder, und alles was damit zusammen
hängt, ist Ihnen noch lieber, als Ihre aüssere würde. Sein Sie
aufs herzlichste gegriisst von Ihrem treuen freunde
Jacob Grimm.
АСАНУ 2002.
В у к о в а п р е п и с к а II, 5 2 .
495
[Превод:]
Г о с п о д и н у д р Б у к у , вел и к о м с у д и ји у E e o ip a g y ,
Г ет и ш ен , 3 0 . окШ обра 1831

К а к о сам ja , gpaiu п р и ја т е љ у , ж и в е о о д о н д а , ч у л и ст е
ст ур и о о д К о п и т а р а , к о ји и м ен и с в р ем ен а на в р е м е ја в љ а о
В а ш о ј судб и н и , он j e т а л е п а в е з а к о ја н а с с п а ја и к а д а н е пи-
ш ем о је д а н д р у ю м е . Р а д о б и х ж е л е о д а В а м п о ш а љ ем т реки
geo м о је Г р а м а т и к е , к о ји j e н е д а вн о за вр ш ен , к а д б и х нащ ао 3iog-
н у прилику. П р е о с а м д а н а , х ш ео не х т е о , нап исао с а м к р а т а к
п р ед ю в о р р у с к и м б а јк а м а к о је je н еки д р Д и т р и х и з П и р н е п р е-
вео ca pycKoia. В ш ие б и х во л е о д а j e т о п р е в о д н а н ем а ч ки je д н е
с р п ск е зб и р к е к о ју б и ст е В и и зд а л и , или се т о не с л а ж е са В а
ш им са д а ш њ и м д о с т о ја н с т в о м ? J a м и сл и м д а je В а м а и зд а њ е
б есм р т н и х й еса м а и с в е ш т о j e с т и м у в ези јо ш д р а ж е н ею
В аш е сп о љ а ш њ е д о с т о ја н с т в о . П р и м и т е ер д а ч н е п о зд р а в е од
Ваш е! вер н о i п р и ја т ељ а
Јакоба Грим а
340.
Крагујевац, 1 новембар 1831
Почитаемый Господинъ Караџићт,

Любезный ПрЈвтелк»!
При полазку момъ изъ Топчидера, имао самъ удовольство
почитаемо писмо Ваше примити, и желю Вашу, касателно
плате, и допуштеня, да юштъ кое време у Земуну останете,
разумели. Я самъ у пулу, идуГшизъ Топчидера у Крагуевацъ,
више пула прилику имао, Няовой СвЪтлости обе Ваше желЬ
представляли и колико самъ изъ одговора ЕЫовогъ разумели
могао, мислимъ, да бы за Васъ найполезше было, кадъ бы о
првомъ Ноемвру вейъ у Београду на вашемъ досадашнЬмъ
месту наодили се. Ако о долазку вашемъ у Београдъ лепо
време буде, то бы добро учинили, кадъ бы и до Крагуевца
дошли, и с’ Господаремъ састали се, у кое бы време и плату
Вашу досадашню примили и дечицу Вашу с’ трошкомъ снаб-
дЬти могли. Небуде ли пакъ време лепо, а вы пишите не
посредственно Няовой СвЪтлости кадъ у Београдъ пређете, и
у той прилицы замолите се и за плату Вашу; надамъ се, да
Вамъ ю неће одрећи. Но опетъ велимъ, да бы добро было, да
до насъ овде дођете.
496
Я с’ помоЫю мои и Ваши Пр1ятеля старамъ се Вами,
к’ поболшанпо Вашега щасия, на служби быти, и тврдо се
надамъ, да ми трудъ неће безплоданъ изпасти, увЕренъ бу-
дући, да Ibioßa Светлость свакогъ по могућству наградити
наклонна е, кои му се као Вы привржени покажу — несма-
грагоћи на обиде, кос Вамь се изъ безименны узрока кадь кадь
и учине.
ПоздравлякАи Вась, Госпођу и Дечицу Вашу усерднЕйше
остаемъ непремЬно
У Крагуевцу Вашь
20°гъ 8вра 83 Г искренный Пр1ятелъ
Васюпе Поповичъ
Буку Стеф: Карацићу
Доктору Филозофје, више учены
друштва члену, и Президенту
Суда београдскогъ.
у Зем уну.
[Жиг:] Netto di fuora et di dentro.
одговорено 31 Окт
АСАНУ, 3082.
341
СТЕФАН РАДИЧЕВИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
почитаемый Пр1ятелю!
Онай истый дань кадь самъ Ваше почитаемо писмо одъ
15. т - примю, приспео е и Гнъ >1ниГпс Джурийъ овде, комъ
самъ одма поздравь и желю вашу сообщю. Онъ се с’ недо-
статкомъ новчани средства извинява, да у станю Hie, Ваше
приманЕ, изъ Живковића масе, одкупити; но вели при томь,
да е исто приманЕ Ваше и кодъ масе покойногъ Дужника
познато, само юштъ за тимъ стой, да се Вы с надлежни До
кумента кодъ кишеневскогъ Суда сами явите, и зактевате да
Вамъ се новцы издаду
При. овакомъ обстоятельству мои бы незаповедаюйи
СовЕтъ быо, да одма сами у Кишеновъ надлежной власти
32 П рением IV 497
пишете, и онако исто зактевапЬ одъ прилике ставите, као што
сте у овомъ, предамномъ стоећем Вашемъ прошешю ставили.
Докъ Ваша непосредственна просба тамо оде, дотле, шатъ се
и нами прилика догоди, у Петербургъ или ако не тамо, а оно
поне у Букарестъ Киселеву писати, и истомъ приликомъ
Ваше прошенЬ послати съ надлежномъ препорукомъ.
Изь Гдъ Васина писма види ћете шта Вамъ совЬгуе.
Ако Вамъ е икако могуће, пређите, и дођите амо. Вы валя да
се вейъ уверите, да Вамъ земунскш воздухъ не npia; и зато
юришите у Cp6iio, докъ Вась ше и већа болесть тамо напала.
Кадъ бы знали, да се у Земуну каква фацырата куварка
наоди, коя бы и у Cepöiio прећи хтела, и кадъ бы ю амо по
слати могли; то бы сте ми особиту услугу учинили; еръ се
веЬъ одъ снаше мое стидимъ, што iой за толико време нисамъ
вреданъ СлушкинЬ наћи, и са Апгаяма, као што знате, Hie
могућно на край изићи.
Вашъ самъ поздравь свима нашима изручю, кои Васъ
воспоздравляю, а я поредъ тога молимъ, да бы Господара
Васу Васшпевића поздравили и о почиташю уверили,
У Крагуевцу 20гъ 8вРа 1831.
Вашегъ искренногъ пpinтел я
Радичевића.
АСАНУ, 4110.
В у к о в а V I , 47
342.
САВА КАРАЏИЋ и УРОШ РОМАНОВИЋ ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 3. новембар 1831
Liebster Herr Vater!
Da ich Gelegenheit traf die nach Semlin reiset so unterlasse
Ich nicht Ihnen zu melden dass Ich gesund bin und dass es mir
im Hause wohlgeht. Ich verbleibe mit vieler Hochachtung
Neusatz den 3ten November 1831 Ihr
gehorsamster Sohn
Sabbas
498
Amice!
Будући да вы сообрашчеше имате с’ людма до оне стране,
то молимъ имайте любовь испитати за нЪкоего Гешрпа
Юришича Монаха Фенечкаго кои се е’ пре 3 године тамо у
Монастырь РаковщВ преишао, гди си таковый за садъ находи
й Сеть ли живъ или не, нуждно ми е знати. С почиташемъ
самъ
нижайший
Урошъ Романовичи парохъ
v o m N e u s a tz
den Wohlgebohrnen Herrn Wuck

Stefannowich wohnhaft in dem
Hause des gottseligen Pfarrers Herrn
Kosta
zu S e n i l i n
[Букова забелешка:]
одговорено 2/14 Нојембр.
АСАНУ, 8535/2, 4124.
п р е й и с к а V I , 68.1
В у к о в а
1 Објављено само писмо Уроша Романовића.
[Превод:]
Н ајдраж и господине оче,
Л ош т о сам срео човека који п ут ује у Зем ун, не пропуш ш ам
прилику д а Вам ја ви м да сам зд р а в и д а ми j e у кући добро.
О ст ајем с пуно поштовања У
У Н овом С ад у, 3. новембра 1831 Ваш

йрепокорни син
С ава
за
Благородног господина Бука
Стефановића настањеног у
кући покојног пароха господина
Косте
у Зем уну
32* 499
343.
УРОШ ВОЛИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ

Вршац, 4. новембар 1831
Благородный ГДине,
высокопочитаемый Приятелю!
НовЪйше Ваше Писмо йзъ Зем8на, на Г дна Балаицкогъ
послано, да е ми поводъ писати Вамъ, у надежди, да ћете
д8же време на овой страни забавитисе.
CD Ваши книга, а имени w Песнарица налазесе кодъ мене
юшть неколико парчади у нат8ри, кое бы Вамъ радъ быо по-
вратити, б8д8ћи да самь неспособанъ трговацъ, пакъ й нисамь
могао продати: слЪдователно молимъ, да ми назначите место,
к8да бы Вамъ даномъ приликомь такове послао. Съ Београ-
домъ й вообще са Сербюмъ опасно е нами соббщешя ймати,
й тога ради, премъ да самь желю, нисамъ смео тамо писати
Вамъ, на нћк8 класс8 люди ймасе особито внимаше.
У призрЪнпо Гдна Балаицкогъ мог8 Вамъ казати, да е
бнъ см8щенъ, што нема надежде извйстнш ухл Ьбленъ быти на
бной Страни, а й га самь соболЬзнбемъ нћговои с8дбини,
слбжба м8 е такова, гди бы морао собственно притяжавати
ймЬше, да ш свомъ леб8 др8гом8 сл8жи, а кодъ нЬга сиромаха
не само што йм±шя таковогъ т е догодилосе, него што деца,
коямбсе по природи умножаваю, све выше й выше w оногъ
малогъ, што йма, укидаю, й тако жалостнб б8д8щность,
ако не бы станЪ променбо, — за нЬга преправляю. Вы право
ймате, што кажете, да юшть Hie време дошло, кадъ ће се
люди за Сербпо потребни тражити; й га гак ш с8димъ, а и
нЪм8 говоримъ, да се претрпи: Но ч8дна е стварь, кадъ чо-
века н8жда гони. Искао е веть допушл енЬ w всевыс. Места,
да нређе тамш съ фамилюмъ, й такш рећи cnpeMioce п8т8,
пакъ топервъ сад’ незна, к8даће? Помозите м8 ако мо
жете, у договорб съ гцлятел’и, нећете недостойномъ помоћи,
й нећетесе каяти, што сте га помогли, га бы w мое стране
желю лично съ Вама састатисе й пространна ш гдикоимъ
стварма йзвЪститисе, што не мог8 захтевати, да ми писменн ш
сообщите; ничим манЬ надамсе чповор8 Вашемъ й краткомъ
Азв^шенјш о Вашимъ йношешяма, а равн ш Г Г Давидовича,
й 1сайловича, коима, молимъ, по здравъ мой явити, й почи-
Tanie шсведочити др8г8 Гд8 не по знаемъ —
Спроћ8 Васъ Систае мъ свагда съ непремЬнымъ высоко-
почитанјем
У Вершц8 23г Окт 831. покорный Сл8га
Урошъ Воличь
500
An den Wohlgeborenen und Hochgelehrten Herrn
V u k S te p h a n o v its K a r a ts its ,
Doctor der Philosophie und mehrerer Gelehrten

Gesellschaften Corespondirenden Mitglied
zu S e m l i n .
Воштани лечат
[Вукова напомена:] ___
одговорено на Митровдан 831
АСАНУ, 3503.
344.
Будим, 4. новембар 1831.
У В у д и м у 4' Н .Р 831
Благородий Господине!
Ево данасъ Бож1омь помоћу сам Просодию добила, и
Вами е заједно съ Мишятовим ПроповГдима шалГм, край
тога, песме и нагробна 2 надписа съ Звеканомъ у Оригиналу
Госпоћа Димичка je реч одржала и платила, е просодиинъ
Дугъ, за кое су ньу Лукини Дужници квитирали, тако да ни
одкуд ништа се бринути немамо. Само желим да Просод1а
доста Пренумеранта доб1е. Поправди би и требало да тако
буде, из узрока тогъ, што Србске просод1е јошт нема. Од
Васъ Благородий Господине садъ све зависи, еръ ако Ви ту
Книгу небудете чрезъ обявлеше Не само Вашимъ Приятельма
него целом Роду Србскомъ Препоручили, то ће врло мало
пренумеранта бити. Сръ овим. Србима кои овудъ живе милија
би била једна будалаштина отъ Беш т инскогъ М о м к а , иначе
Carussime него сто Лукини найпаметнии Рукописа, и Со-
чинеша, зато велим да Ви Господине као што не сумням
садъ у препоручиванто Книге тако усталацъ будете, као ja за
Рукопись што сам била. Јасамв већ многими у Будиму гово
рила даћете Ви Господине Г1росо/шо издати. Многи пламте
одъ желЬ ньу штампану видети, само кадби сви учешг Срби
овако као ово неколико ньи били то бисе могли добром на-
предку надати. Штоми пакъ за Совокупителье пишете, то
болЬгь у Сентандреи неби знала кои би за Вашу и моју любовь
овог се лреватю Кромъ Г Па^ла w Белгради, само то не-
501
знам оћели му Жена допустили? ако ово не буде, тоћу опетъ
мом познанику и Адвокату Алекси Ьгачу писати и молитига
да се тогъ посла прими, за Пешту пакъ немоту др8те ни ja
мислити, окром кое сте ми Ви писали, а за Будимим морам
найпре да Питамъ редом еръ безъ да грешимъ, невреди ни
едне дрвене потуре алъ зато ћу опетъ срећу Кушати. У
Сегедину се садъ находи мой Сродникъ Георп'с Маркович
овом ћу писати, да ако се онъ и неби примио, усталацъ буде
и колико може чини, садъ ми пало на паметъ! оћели ктети
Цензоръ (ако се у Будиму штампала буде) Проацню онаку
оставили као штое? Ср по нГговом мнЬшю знамъ даће je
нагрћену до зла Бога држати, ако ово буде, тоће се трошакъ
морали умножили! Садъ како било, да било, само кадъ Ви
Рук. имате. Г П. Витковичу нипошто ни Г Беричу немойте
рећи, дае Г Димичка за Ру Кавирала, еръ знам да јои Г
Парохъ никад опростю неби. ако Васъ Господине узпита
само му реците, да сам вам ja Прос: предала а како и одъ
кота сам ja ню примила? то незнате. Госпоја Димичка, Моја
Мама и Кача Вами Блалодаре на Поздраву и Поздравляю
Васъ и Благородну Госпоћу и Вашу Милу Дечицу, я пакъ
любейи Руку Б. Госпоћи остаем съ сваким високопочитанйм
Ваша понизна службеница
Маца. П.
Кодъ Стефановича су сви здрави, но у ньювой Куйи

више не седе, нело е под кирио дали!
АСАНУ, 4093.
V I, 17—18.
345.
ВУКУ КАРАЦИЋУ
Будим, 4. новембар 1831
4r Н у ве ч е
Льубезнш Господине!
Мени башъ Hie дало да на мало папира напишемъ шло
оћу Зато Васъ опетъ морамъ на ново w посла да задржимъ.
А др8ги путъ ако Вамъ узпишемъ, тоћу ома цео Табакъ узети
предасе, пами нейе требати писмо у два понаособита листа
писати.
502
Данаеь сам Ваше писмо примила w Господара Суботича
Васшпа Книговезца, алъ небудем добро извештена, оће ли тай
Господарь изъ Београда до подне, или по подне на путь се
кренути? почнемъ дакле наврат на носъ писати, и Звекана
за Госпоћу Димичку преписивати, да би Вами обећани Ори-
гиналъ послати могла, запечатимъ све и однесемъ таки къ
Господару Суботичу, кадь ja тамо доћо, рекне ми Г С. даће
томъ Господару Пакетъ предати, и ако донеделЬ не доће, по
дрВгомъ нГму познатомъ Трговцу къ Вами оправити. Но ja се
надам да ће Г ос. Обреновичъ толико времена имати моћи, да1
одъ Г С. Рукопись однесе.
Засамъ Г Суботичу споменула за Совокупительа когъ би
онъ мислио да замолимъ, еле онъ нити мие рекао овогь ни
оногъ, него самъ насебе примио, говорећи ми, да онъ има
такове Люде кое безъ питаня и знаньа ньиова Пренумерирати
на сваку кшгу сме, дакле2 за Будимъ мислимъ овогь Госпо
дара за найболГгъ, ерь му сваки одрећи неће, а што се примио
онъ тога, тое управо за Вашу Любовь Господине учиню, и зато
што сте се Ви Просодје примили. Онъ би врло желю кадь би
само Цензоръ човечние съ Рукописи поступао, да се у Бу-
диму Штампа. Обрекао мие и съ Господаром Миловукомъ
говорити, пре него што Ви нГму може бита писали будете,
а за Г Уроша ћу ja евршити, ерь често се у кући Госпоје
Димичке съ овим састаемъ. Ja Васъ заиста отъ Срца жалимъ,
кадъ помислимъ на трудъ кога ћете имати докъ се книга на-
печата и разпрода.
Желила би дасте ме данасъ видили, како самъ читавъ
дань збунГна била, нашла самъ се у Оясету! пакъ немамъ
на једномв месту мира, Секе ми се читавъ дань р8гаде, а ja
Сирота мислимъ, „лако je Вами говорити, алъ дедъ пишите
Ви место мене, пакъ давасъ онда видимъ“ текъ опетъ кажем,
тешко просодш кадъ е спала да ja за ньу пишемъ. Да су они
льуди пре 20 Година „Льуди“ били те неби овако натезанЬ
съ ньомъ било, но садъ што му е, ту му е. ГТросодш е су-
дьено било да после прве Цензуре јопгв 20 Година съ мольци
у Сандуку, а не медъ Србима живи. Молимъ Господине, ако
е истина дае Господинъ Димитрне 1сайлович Професоръ Сом-
борскш садъ у Београду да учините Льубовъ мојои Мам] и
да га поздравите отъ нЬ и отъ мене јасамн га исто као Васъ
свагда миловала и Високопочитовала, кое ћу чрезъ целог
живота чинити, и онда кадъ небудемъ
Маца Поповичь.
503
П. П. А дасте ме видили колико сам се Звекана смејала
товам казати незнам. Г Су каже дае истинито Лука Звек. пи-
сао.
АСАНУ, 4094.
Б у к о в а V I , 18—20.
1 И за ирецртаног б и .
2 Иза прецртаног с л Ь д о в а т е л н о .
346.
МАРША ПОПОВИЋ (МИЛУТИНОВИЂ)
Будим, 6. новембар 1831
У Н еделю рано у ю т ру
Юче увече сам обадва Рук. Ilpoco/jic отъ 1810. 1г Агус.
кадь е на Цензури била, и отъ 1814 прочитала на ново, онда
као што сам Вам већ писала, да сам отвећ хитати морала,
а безъ нужде! нисам могла да прегледам 1оштъ еданпут,
есу ли ова примЬчаша и у Вашой просодш. нисам рада опетъ
лечат кидати, зато волим јошт ову цедулю написали, пакъ
место едногъ имаћете 3. писма
Дае Просод. кою Вам шалЬм съ овима еднака ловасъ
уверили могу, еръ сам е онда одъ речи до речи съ овимъ
двома слагала, и нашла да ни една речъ Hie др8гряч1е на
писала, него шло е 1810 писао, е ли ово за то што свое ДЬло
за сасвим Совршено мислю? или изъ јогунлука? то знати
немогу, еръ Mie зачудо да башъ ни у едну речъ т е дирнуо!
Молим дакле Господине нежалите тр8да и ова назначеша на
она места поставили коя ћу Вам ja написали, еръ мислимъ
да еднако писала били, нити ће ло велики тр8дъ правили, ако
и укои редъ се речъ она коя ова примГчаша има дал% пре-
селила у Преписиваню буде.
Прво на ст.. 10. код питаня. Ј е с у ли сви сл о ю в и дучачки
к а к о и к р а т к и je g n o ib р о д а у реду 11-мъ и ако кои наученик
неби доказао, да су и ови медьу собом двојаки* (примГчаше*
По Moioi миопи немогу и раздвоили, прем дами се ньека разлика
медьу ньима чини н. п. Црвен, roth, ruber, Црвён die Röthe
rubedo. Разлика ова бива од туд, што први слог у другом
случају ньешто ууимлье, особито од дугачкогъ до ньега сто-
етьег слога.)
504
Стран. 11та питанЬ како се з о [ в ] у ови особый знаци, и ко-
лико и ie у реду трећем будући да наш ie3HK юшт досад пис-
меницу своју на свют издану видити жели * (примЬча. *
онда кад ie ово писано)
на страни 58ой Продужньа има у 40М реду речь Диа
лекту * (примЬчан. * диалект начин говореньа
на стр. 69ой у Песми позиванье Пролећа у 5ой Строфи,
стиху др8гомъ „CHier“ * (прим, иначе сниег)
на стр. 75ой у строфи 5ой стиху 5ом Бахусъ * (прим: значи
вино)
на страни 78ай у Песми Слава Льубве по Биргеру таки
кодъ прве речи Припева, т е. Сутра и т д. стой звездица, а
примЬ. (Ова шесма битье многом читательу неразумителан
сбог нагатьиваньа Митологиски, но лагше ми ie ньу овде по
ставили, неиште толико труда, колико ме труда стао ньен
превод)
на ст у истой песми Стиху 58OM „crai * (прим, значи)
CTai или CTaia. такоЬеръ у истой песми у 152ом Стиху стой
„Оштра дјево * (прим. * Dat sparso capiti vivacis cornua cervi.
Она ie (Диана) тако льута била, да:е Актеона, што iy ie изне-
нада голу смотрио, претворила у јелена. Тако вели Овид.
(Nec nisi finita per plurima vulnera vita, Ira pharetrata fertur
satiata Dianae. Ovid. Metamor L. III. v. 250.) но немоту да
раза[з]нам ели она речь добро написата „satiata“ или би
вальало fatiata. Мастгло е врло бредо[!], а има неко1 блато по
нЬму тоћете Ви найболЬ знати.
у истой Песми 200ом Стиху Адонида * (прим. * Ovid.
Metamorph. Lib: 10. fab: ult.)
у истой Пес: 235° Стиху Ньу све птице гтснем * (прим:
ja üoieM болье наодим него йо'юм)
у истой Пес: 242 Стихъ што од кральа * (при. Пупавац
разумјевасе. Ovid. Metamorpb. Lib: 6.)
у истой Пс. 249. стой. Мощи јатом роду шене * (прим.
Роду шене, или Шенороднок или из nicHe родьеноц или Афро-
дити, све то значи колико Венери. Митолог:)
ово е све, ако за добро наћете, изволите и ово штампати,
ja мислим да кварити неће. ja се јошв овописашћи смеем, кад
погледим на подпись Цензора Петровича, и на Печать коег е
Лука метуо Ja би Вам Рукопись и овай послала али Г Д.
за себе оће да задржи.
АСАНУ, 4095.
В у к о в а V I , 20—22.
1 Иза прецртако н е ш ш о .
505
347

Беч, 11 новембар 1831
Wien am l l ten Nov 1831
Freund!
Schon am 8ten d. hatte ich den Einschluss hier, erhalten,
ward aber zufällig verhindert ihn Ihnen zu übermachen. Sie wer
den meine Antwort vom 18ten Oct. erhalten haben? Sie sagen
mir nicht, wohin ich die f. 25 Cm. schicken soll? Soll ich sie
dem Hra Tirka für Ihre Rechnung geben? Einmal glaubte ich
schon, ich würde sie h ier Ihrer Frau oder Ihnen selbst übergeben
können. Und alles in allem überlegt wäre diess vielleicht noch
inter am besten. Die türkische Zeitung in Stambol wird eine
serbische um so mehr verlangen machen. B is aber in Belgrad ge
druckt w ird, und die Anstalt sich bestätigt, werden wir beide
schwerlich mehr was schreiben wollen oder können. H ie r könnte
Einer, wie jener in Stambol, eine Zeitung in mehr als einer Sprache
unternehmen, z. B. Serbisch, bulgarisch, walachisch, albanesisch?
Nebst der Zeitung einen jährl. Kalender & Забавник, Gebet
büchlein, u. s. f. kurz lauter Dinge, die zugleich sehr gut für
die Nation und nicht ohne guten Ertrag für den Speculanten
wären, dem man aber freilich viel O rdn u n g und S te tig k e itt im
Leben wünschen müsste. Eigenschaften, die nicht J e d e r hat. Eras
mus war gut, sehr gut mit Kaisern, Königen und Päpsten, die
ihm um die Wette Ämter und Würden antrugen er aber dankte
allen sehr höflich, und blieb in Basel bei und mit seinem Buch
drucker Frobenius bis an den Tod, frey, ungenirt, und seinen
Studien lebend. Machen Sie desgleichen! und antworten odma
Ihrem unveränderlichen
Одма
P S. Sie sehen, dass Nicola, ohne Zweifel mit Ih rem Beifalle

sich g a n z der russ. Partey in die Arme geworfen hat, also Polen
einverleibt. Die Reaction kan also um so weniger ausbleiben.
506
Herrn
Herrn Wolf Karagich
mit Briefen des Herrn Basilius Wassiiiewitsch
in S e m l i n
[Жиг:] Wien
одговорено 12./24. Нојемвр. 831
АСАНУ, 1741.
В у к о в а I , 404—405.
[Превод:]
Бем, 11 н овем бра 1831
П р и ја т ељ у
Beh 8. о. м . примио сам о в д е йрилож ак, али сам случайно
био спречен д а В ам га дост ави м . Биће д а с т е примили м о ј од-
ioeop о д 18. окт обра ? Н е каж ет е к у д а д а пош аљ ем 25 /
С .М ? Т р еб а ли д а и х п редам госп оди ну Тирки з а Ваш р а ч у н ?
Једном сам век био поверовао д а к у моћи овде д а и х предам
В аш ој ж ен и или В ам а лично. П а ако се, све у свем у, разм исли ,
ово би м о ж д а било јо ш н ајбољ е. Т ур с к е новине у С т а м б о л у
изискиваће м о ж д а т им пре срп ске новине. А ли онда кад се у
B e o lp a g y почне са ш т ам п ањ ем и ова инст иш уција себе докаж е,
т еш ко д а ћем о нас двојиц а х т ет и или м оћи неш т о д а пиш емо.
Овде би се неко, као онај у С т а м б о л у, м о т о прихват ит и но
вина на виш е нею j e дн о м је зи к у , на пример на ср пеком, б у т р
еком, влаш ком , ал б ан ском ? У з новине годишгьи календар и
забавник, м олит венике и ш д., је д н о м р е ч ју , све ст вари које су
у ист о врем е и веом а д о б р е за нацију и не б ез д о б р о i прихода
за предузи м ача, ком е би, м еђут им , т ребало пож елет и много
реда и стадности у ж и вот у, особине који м а не р а сп о л а ж е сва-
ко. Е р а з м у с j e био до б а р , веолш д о б а р с царевим а, краљ еви м а
и папам а, који с у се ут рки вал и д а м у н у д е звагъа и дост ојан -
сгпва: но он j e сейм а веом а уч т и во за х ва л и о и ост ао у Б а зе л у
д о см рт и, к о д ceoi ш т ам й ара Ф робенијуса, Слободан и н еом е
тан, ж ивећи з а своје ст уди је. Учинит е Ви ово ист о! И ogio-
ворит е о д м а В аш ем непром ењ еном
О дм а
Р S. В идит е д а се Н икола, несум њ и во у з Ваше о добра-

вагье, потпуно бацио у за гр љ а ј р у с к е ст ранке, дакле, П о љ ска
д а се прикључи. Р еакц и ја тим м агье м о ж е изост ат и.
507
го с п о д и н у Б у к у К а р а џ и ћ у
с а й и с м и м а Г о с п о д и н у В а с и л и ју В а с и л и је в и ћ у
Земун
348.
ВУК КАРА1ДИЋ ВАСИЛШУ ПОПОВИЋУ
Земун, 12. новембар 1831
Високоблагородни Г[оспо]дару Васо,

мени льубезни и високопочитајеми!
Већ има1 десет дана како сам имао чест примити Ваше
високопочитајемо писмо од 20. о. м. Свако ме ваше дојакошње
писмо обрадовало, ово ме неисказано ожалостило, видећи из
њега, да ми за црошавша три мјесеца плату амо послати
одричете, него ме тамо на дојакошње моје мјесто позивате,
а ja се овђе не само у невољи без новаца, него и у великој
слабости и болести са болешљивом женом и међу петеро
ситне ђеце налазим! Од онда до данас сваки ме дан по не-
колико пута самртни зној пробије од муке борећи се с па-
мећу, шта ћу чинити: или ћу, оставивши све, овако слаб и бо-
лестан тамо ићи, па макар на по пута умръо, или ћу остати
овђе код своје фамилије, па што ми Бог да. И најпослије сам
смислио, да Вам пишем ово:2
Будући, да ja због стања здравља мога засад тамо доћи
не могу, зато се усуђујем преко вас још један пут препо
корно молити Њ. Св., или да би милостиво заповједити бла
говолили, да ми се премилостиво одређена плата за сад шаље
овђе, па како ми буде боље, одма ћу с радошћу доћи тамо,
и то управо у Крагујевац, као што сам и сам мислио прије
овога писма Вашега, ако ли ми несрећом мојом зимус не
буде боље, на прољеће (ако жив будем) доћи ћу и овако самд
ако ми не буде горе; или да би се емиловали, да ми одреое
штогођ пензије на годину, па ако Бог да, те се опоравим,
да поживим, докле буде Божија воља, приватно пишући што,
као и од прије што сам радио, и ово би за мене била највећа
срећа, за коју сам Њ. Св. како једном из Беча, тако и љетос
преко вас молио: и колика би гођ то за мене била срећа,
толика мислим, да би за Њ. Св. била чест и слава.
Од како сам ja 1820. године имао срећу Њ. Св. познати,
од онда сам се једнако трудно, да ову милост (т. ј. пензију)
код Њи заслужим. Ja сам зацијело увјерен, да Њ. Св. моје
508
заслуге признају, јер сам још 1827 године у Пожаревцу
имао срећу из уста Њиови ове незаборављене ријечи чути:
„Ако те и нијесам још наградио, као што треба, не мисли ти,
да ja твоје заслуге не признајем; ja добро знам каку си ти мени
чест учинио“ Но будући, да има тамо људи, који су љетос
како мени у очи, тако и за мном говорили, да никаки заслуга
ни код Њ. Св. ни код народа немам; за такове људе усуђујем
ее назначили Вам овђе, шта ja мислим да сам учинио Њ. Св.,
шта ли народу Ja овђе нећу спомињати оно, што сам же-
лио и могао учинити, па други нијесу дали, него само оно,
што je учињено. Осим небројени ријечи, које сам на различним
мјестима и у различним догађајима на славу и на обрану
Њ. Св. просуо, ja сам: 1) Још 1821 године Милоша Светића
наговорио (или му управо наручио), те je начинио лијепу
оду (пјесму) имену Милош (исти Светић послије поставши
непријатељ Њ. Св., корио ме у очи, да сам га преварио, те
ми je помогао фалити Н>. Св.); 2) у Липисци кад сам био,
наговорио сам и намолио Славнога Њемачког Списатеља
Грима, те Им je посветио Српску Граматику с онаком иос-
ветом, коју би (као од Грима) не само Душан, него и На
полеон и Никола I за чест примили; 3) Описивао сам Њиова
славна дјела, која су штампана не само Српски, него и Руски
и Њемачки. Поред тога ви сами у овоме писму Вашему приз-
најете, да сам ja у привржености мојој к Њ. Св. и онда пос-
тојан остао, кад су ми се „и обиде изъ беимены узро кадъ
кадь чиниле!“ А ништа ово поменуто да нијесам Њ. Св.
учинио, за саму ползу и славу, коју сам Српскоме народу
учинио с народним пјесмама и с оном књигом, што сам с
Берлинским професором Ранке на Њемачком језику издао
(за које je превод на Руски језик дат орден Св. Анне II. реда),
мислим, да би сам имао право, од Њи, као од главе народа
нашега, надати се Књажеској награди.
При свему томе, што je моја превелика жеља, јоште што
радити у књижеству нашему, само да je Бог дао, да сам бо-
љега здравља, ja би задовољан и презадовољан био с преми-
лостиво одређеном ми платом и службом у Бијограду. Али
Ви знате добро, да сам ja сакат у обје ноге (па ми je од не-
кога времена ова десна —- тобоже здрава у стопалу гора
од лијеве у кољену), и једва идем, при том да сам и онако
слаба здравља, и да ми уди и најмања зима, и цуг, и млоги
говор, и срдња, и друго млого којешта, чему се здрави људи
морају смијати; зато сам се свагда јавне службе клонио, као
што Вам je познато join од 1820. године, а сад сам особито
болестан: мало који дан не вата ме ноћу као потајна гроз-
ница, а прей, желудац, и глава боли ме једнако без прес-
509
танка. Из овога мислим да свак може виђети, да ja не тражим
љеба преко погаче, него да ме превелика невоља нагони,
да се код онаке славне службе и онолике плате за пензију
молим.
Познавајући великодушије и мени млого пута милос
тиво показивану благонаклоност Њ. Св. надам се тврдо;
да ће Они ову препокорну молбу моју милостиво примити
и моју давнашњу жељу испунити. Ja не иштем, да ми се даде
у пензију цијела моја плата, него колико Њ. Св. до милости
Својој за прилично нађу, само да имам колику гођ помоћ,
и3 да се свакоме могу пофалити милошћу Њ и о во м . Ако ли
поред све моје надежде тако будем несрећан, да Њ. Св. ни
једну од ови моји препокорни молби не услише, а оно се
молим препокорно, да би се смиловали, да ми пошаљу плату
за ова три мјесеца, док сам се у служби бројио, али најпослије
за онај мјесец, док сам у Бијограду био и служио. Превелика
je жалост за срце моје, што сам дочекао да ово писали морам,
али силом не могу ништа, а од Њ. Св. зависи, да ме утјеше
и све на добро да обрну, за које ЈИ, љубећи ИМ скут и дес
ницу, препокорно молим.4
Вас пак љубезни пријатељу! покорно молим, да Њ. Св.
за мене у скут пољубите, па да ИМ ово писмо од ријечи до
ријечи прочитате; по том како вас Бог учи. За које Вас мо-
лећи и препоручујући се Вашој дојакошњој пријатељској
љубави, с истиним високопочитанијем јесам
У Земуну 31 Окт 831 Ваш
В. С. К.
Б у к о в а п р е п и с к а I V , 169—172.1234
1 Прецртано о с а м .
2 Прецртано н и ш и с а м и з а к а к у т а м о ш њ у ја в н у с л у ж б у , з а т о с е п р е п о
к о р н о м о л и м Њ . С в . д а б и с е с м и л о в а л и , д а м и о д р е д е u iü io io t) п е н з и је
н а Г о д и н у п а , а к о Б ог д а , т е с е м а л о о п о р а в и м ж и в е ћ и П р и в а т н о д а п и ш е м
ш т о , к а о и о д п р и је .
3 Прецртано д а н е п р и ја т е љ и м о ји и Њ и о в и н е м о Г у p e liu , д а с а м о т у д
о ћ е р а н , и л и д а с а м п о б је г а о , н е го . [Нап. Л>. Ст.]

4 Прецртано в и с о к о /ь у б е з н и п р и ја ш е љ у \ О в о п и с м о j e п р е к о В а с .
510
349

Приложено овђе писмо ja преко Вас пишем Њиовој Свјет-
лости, јер управо на Њиово име нијесам смијо онолико млого
којешта трпати,1 да не би у чему непристојност нарушио, а
с малим чинило ми се, да се не може све казати. Вама je и
од прије познато, а и из тога ћете писма виђети, шта je моја
жеља, и чим ми се помоћи може. Ja знам, да су Њиова Свјет-
лост мени ону плату одредили из једине милости и благона-
клоности, а за мене ће бити млого већа милост, да ми даду
на годину сто дуката пензије,2 него иљаду дуката плате за
најлакшу и најславнију службу; и то само због стања здравља
мога, а да je Бог дао, да сам здрав, ja би за чест примио,
да сам момак код Њиове Свјетлости, а камоли оваки чиновник!
Ja се за цијело надам, да Њиова Свјетлост мени ову милост
не ће одрећи, као што ми и Ви у овоме посљедњему писму
Вашему надежду дајете. Жао ми je, што ми није могуће (као
што сам мислио) сад у Крагујевац доћи, да Њиовој Свјетлости
скут пољубим, и ову препокорну молбу моју пред ноге Њиове
да метнем. Гледајте сад Ви (с пријатељима Вашима и мојима),
како Вас Бог учи, ja сад, ja никад. Кад сам се 18 година око
Србије савијао, и за љубав њој неколико моји срећа пропу-
стио (н. п. да сам 1819. године остао у Русији, као што ми
je сам Родофиникин говорио, данас би сам био најмање кол
лежски совјетник и кавалер може бити од више ордена);
и кад сам се 11 година трудно, да заслужим милост и повје-
реније Њиове Свјетлости, немојте, да ми сад под старост то
све узалуд буде, и да мојим и Њиове Свјетлости непријате-
љима учинимо радост, да ми подсмијевајући се реку „Ето
твога Милоша, кога си до неба фалио и у звијезде ковао!“
Још како сам у Контумац дошао, свуда je овуд глас пукао, да
сам отуд оћеран, (као што се и у Биј ограду по свој при-
лици због Амидина пасоша, који je по вароши био познат
прије, него сам га ja у руке добио, говорило док join ни-
јесам био ни прешао амо), или да сам побјегао (које je Зу-
банова мати чула о Мијољу-дне на Бечкеречком панађуру, па
сад овђе дошла, да разбере, je ли joj син Зубан у жи
воту), а једнако говорим, да то ни једно није истина, него
да сам с допуштењем Њиове Свјетлости дошао к својој фами-
511
лији; и желио Си сам, да свагда тако и још љешде што (за
Њиову Свјетлост) могу говорити и доказати; али ако ме сад
овако болесна оставите, те станем продавати женске аљине и
друге потребне ствари и овуда код пријатеља и код непри-
јатеља помоћи тражити,3 онда ће се већ виђети, шта je, макар
ja како ћутио или шта говорио. —
Не знам, шта би Вам још о себи писао, већ ако, да ми
je здравље сваки дан горе, тако, да сам ова писма једва на-
писао. Чини ми се, нигда више нећу бити ни онако здрав,
као што сам љетос био; зато гледајте што брже не би сте
ли ме отуда каким писмом утјешили4 и мало повратили, које
очекујући, као озебао сунца, и за које Вас молећи, и пре-
поручујући се Вашој дојакошњој пријатељској љубави, с исти-
ним високопочитанијем јесам
у Земуну 31. Окт. 831 Ваш покорни слуга
В а с и л и ју П о п о в и ћ у , Старјешини

[Жиг:] Semlin Прение и концепт. АСАНУ, 1394.
В у к о в а п р е п и с к а I V , 168—169.
Прецртано у концепту
1 Прецртано д а н е б и у ч е м у у в р и је д и о .
2 Прецртано д а ж и в и м ђ е м и j e в о љ а .
3 Прецртано д а п р е з и м и м о в у з и м у ( а т о h e м о р а т и б и т и с к о р о , je p о н о
м а л о , ш т о м и j e з а й р о ш а в ш е д в и је г о д и н е о д п л а т е и о д Р у с к е п е н з и је
п р е к о м о ји т а м о ш њ и и о в ђ е д о м а ш њ и т р о ш к о в а й р е и г е к л о , д а о с а м н а
и с п л а т у к о је к а к и с т а р и д у г о в а , т а к о , д а с а д н и т и и м а м је д н е к р а јц а р е ,
н и т и с а м и ш и г а з а з и м у п р е п р а в и о , а т р е ћ и н а о д п е н з и је д о ћ и h e м и ч а к
н а к о н ц у м је с е ц а [Нап. Л>. Ст.]

ф е в р у а р и ја )
4 Од ч и н и м и с е . додато са стране, а место тога било у концепту о б а д в а

о в д а ш г ь а д о к т о р а (З р н д и ћ и В а л и к о н и ) л и је ч и л и с у м е у з а л у д , с а д h y и и -
т а т и и Ы и н а з а к о ји j e о н о м а д њ е д о ш а о ; а л и м и . [Нап. Л>. Ст.]
350.
ЦВЕТКО РАЈОВИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ
Благородный Господинъ Вуче!

СиноГтъ дошао самъ здраво и мирно изъ Крагуевца. При
полазку моме питала ме е Ныова СвЕтлость за васъ и нало-
512
жилами да вамъ поручимь, да на ваше мЬсто дођете док вамъ
Амиџа Пашоша за повратакъ посла Hie. и то придодае Го-
сподарь. „Да ко npie на Столицу eine, нћгово е Mt сто“ У
осталомъ желимъ, да васъ скоро овди у обнгпя дочекамъ.
Будите намъ здрави, и поздравите вашу Госпођу и сву
вашу любезну фамилпо.
Остаемъ вашь
V Београду 3 9вра 83Т покоряй Слуга
Ц. Раювичь
Благородному и високоученому
Господину Буку Стефановићу Караџићу
Пресид. Суда Београдског
у Зем уну
одговорено 6. Нојемвр.
1 АСАНУ, 3941
351
У Крагуевцу 9. 9вра 1831.
Любезный Прытелю!
30. 8вра вратю самъ се изъ Цариграда, и застао у Кра
гуевцу писмо Ваше къ Г Васи одъ истога дана. Зактевате
пенено одъ Н. СвГглости. Ово е стваръ, овде юште незаведена
у обичай, никомъ т е дана, не може се ни Вама, станГ землГ
ове Hie такво, да се пения икомъ може дати. Но, као искренъ
прштель Вашъ я бы Вамъ совйтовао, да се оканете Вы пенею
и награда, вейъ пређите на Ваше мйсто, гди сте и были, и на
посао, кои сте у БГограду евршивали. вратитесе и евршуйте
га и у напредакъ, и плаћа даће Вамъ се она иста,^ кою сте и
пре имали, плаћа, коя ше за одбацыванЬ, а осооито Вама,
кои сте се толико поболели: моћиће Вамъ се н Ьнпо и у стварма
елнимъ до дати, милость Г осподарска неће къ Вама оладнити,
како се на свое мЬсто вратите. Више казаће Вамъ доноситель
ови врста, бр. Сима Милутиновићв.
Поздравляюйи и Васъ и сву Вашу фамилию, есамь
Вашъ искренней шш
Давидовийъ
Vertatur
24. февр. (832) дође Тирол са Исаиловићем на парла-
торију, и казаше ми, да ми je Г Јефрем препоручио, да ми
кажу, да су Њ. Св. писали Г Јефрему, да ми пише, да пређем
у Србију, па ћу имати пређашњу плату, а да радим, шта ми
je воља, само да сам у Србији.
Гну Вуку Стеф. Караџићу,
доктору философЧе и разны учены друштва члену
У Зем уну.
Воштани печат Sigil. sanitatis semliniensis.
Сувя печат.
АСАНУ, 2042.
В у к о в а I I , 94—95.
352.
Ваше Сијатељство,
Милостиви и високопочитаеми Гдару!
Љетос у Топчидеру имали сте мил ост, запитати1 ме,2 јели
ми фамилија у Бијограду, додајући да би сте ми3послали масти
и брашна. Сад, како због4 слабога и рђавога здравља* на моју
превелику жалост тамо прећи не могу, и зато може бити да
ће ми се, на још већу моју несрећу, и премилостиво одређена
плата укинути, била би6 ми особита7 помоћ, кад би сте8 се сми-
ловали,9 да ми пошаљете овђе који фат дрва и које подебело
свињче (јер мает се тешко експедира, а тако и брашно, које
je овђе јефтиније, него тамо).
514
Ново, осим онога што je у Новинама, засад не чује се
ништа, а какосам рђава здравља, слабо и разбирам; но опет,
ако би сам што чуо, имаћу част, јавити10 Вашему Сијатељству.
Препоручујући се дојакошњој милостивој благонакло-
ности и покровитељству В. С. с највећим високопочитанијем
остајем
У Земуну 10. Нојемвр. 831 В. С.
В. С. К.
Б у к о в а п р е п и с к а I I , 619.
1 Прецртано ђ е .
г Прецртано н а п о м е н у т и , д а б и с ш е м и .
3 Прецртано р а д и п о с л а т и м и .
4 Прецртано р ђ а в о ш .
з Прецртано ja з и м у с .
6 Прецртано з а м е н е .
7 Прецртано м и л о с т .
8 Прецртано с ш е м и о в ђ е п о с л а л и к о ји ф а ш д р в а и к а к о с в ш ь ч е .
9 Прецртано б л а ю и з в о л е л и .
ю Прецртано В а м .
353.
ВУК КАРАЏИЋ JA КОБУ ГРИМУ
An Herrn Jacob Grimm in Cassel.

Semlin den 24. November 831
Hochgeschätzter Herr und Freund!
Ihr Brieflein aus Göttingen vom 30. v M. habe ich mit gröss
ten Vergnügen erhalten. Das ist mir zu der rechtesten Zeit ge-
komen, um mich zu trösten. Sie wissen, dass ich in Serbien,
theils als Mitglied (oder токоршњи Direktor) der Gesetzgebende
Komission, theils als Mitglied und Präsident des Belgrader Bezirks
und Stadt-Magistrats, beinahe drey Jahre zugebracht habe. Jetzt
aber, theils wegen meiner Kränklichkeit (die sich bey den dorti
gen Umständen hat vermehren müssen), theils wegen schlechter
Behandlung (die gewöhnlich dem Propheten in seinem Vaterlande
zu Theil wird), theils wegen augenscheinlicher Unmöglichkeit, bei
den jetzigen Umständen dort mehr zu nützen, als ein gemeinster
33* 515
Man nützen kan, und zuletzt wegen meinen ununterbrochen
Wunsch, noch Etwas herauszugeben, habe ich mit grösster Trau
rigkeit mein Vaterland, das ich imer über Alles liebte und lieben
werde, verlassen müssen! Nun muss ich wieder bloss von mei
ner russischen Pension (den von der serbischen Bücherschreiberey
lässt sich nicht viel hoffen, besonders da ich jetzt vom Tag zu Tag
schwächer bin und oft anhaltende Magen- und Kopfweh habe),
mit dem Weibe und fünf kleine Kinder leben. Über diesen Win
ter muss ich hier bleiben, aber im Frühjahre gedenke ich wieder
nach Wien kehren. Mein grösster und einziger Gewinst während
dieser Aufenthalt in Serbien sind etwa 100, meistens schöne, Hel
denlieder, gegen 200 Sprichwörter und über 500 einfache Wörter,
die in meinem Wörterbuche fehlen, auch einige Märchen habe ich
bekomen, aber die müssen erst stylisirt werden. Alles diess wün
schte ich eins nach dem andern heraus zu geben. Vor allem aber
wäre für mich das nützlichste, wen man die englische Bibelge
sellschaft bereden könte, meine Übersetzung des Neuen Testa
ments in Leipzig, oh n e b isc h ö flic h e G en eh m igu ng, drucken zu
lassen. Vermuthlich ist Ihnen die Geschichte des Stojkovitschisehen
Übersetzung bekant. Die Bibelgeselschaft hat mir durch den
John Bowring versprochen 500 Pf. St. für 1000 Exemplare, aber
ich sollte die Genehmigung von der Ober-Geistlichkeit in Serbien
prokuriren und das Werk dort (in Serbien) drucken lassen. Aber
das ist daweil u n m öglich , den ausser dem, dass die Geistlichen
glauben, die slawische Sprache wird zu Grunde gehn, wen man
die heiligen Bücher in die serbische übersetzt, viele (sowohl Geist
lichen, als auch P o litik e r ) meinen und öffentlich sagen, e s s e y
b esser, d a ss d ie g e m e in e C h riste n n ic h t w issen , w a s s ie glau ben !
In Serbien hat man jetzt eingeborene (anstatt bisherigen zwey
G riechen ) Bischöfe bekomen, aber das sind Leute, die kaum
lesen, schreiben aber beinahe g a r n ich t kön en ! In Belgrad wer
den auch schöne Letter gegossen, aber es wird noch Zeit ver
gehn, bis man dort etwas Ordentliches drucken kan. Konten
Sie nicht durch Ihre Freunde bei der Bibelgesellschaft auswirken,
dass sie meine Übersetzung ohne bischöfliche Genehmigung (wie
sie für andere Unchristen thut), in Leipzig drucken lasse, wen
nicht für die christlichen, wenigstens für die m o h a m ed a n isch en
Serben (B o sn ja k e n )? Wen Sie das machen könten, dan komete
ich im künftigen Frühjahre nach Leipzig, wo ich ausser dem N.7
noch wenigstens zwey Bände Volkslieder herausgeben könte,
und bei dieser Gelegenheit hätte ich das Glück, Sie noch ein
Mahl zu sehn.
Den dritten Theil Ihrer Gramatik möchte ich gern haben,
vielleicht könten Sie ihn durch Buchhändlergelegenheit an Herrn
Kopitar schicken, aber ich habe auch den ersten und zweyten
516
Theil nicht! Ais ich 1823. das Glück hatte, bei Ihnen zu seyn,
Sie haben mir geben wollen, aber, da ich mit Post reiste, könte
ich nichts nehmen, ausser Ihren Porträt, das auch hier noch die
erösste Zierde meines Zimers ist.
Grüssen Sie mir in Göttingen alle Herren Professoren, beson
ders den Blumenbach (wen er noch lebt), Beneke und Reiss, die
ich die Ehre gehabt habe persönlich keilen zu lernen. Wen ich
eine Gelegenheit hätte, ich möchte dem Blumenbach einige Stücke
Erz aus Rudnikergebirge schicken.
Ich bin überzeugt von Ihrer Liebe zu mir, darum hoffe ich,
Sie werden mir verzeihen, dass ich Sie mit einem so langen und
so schlecht geschriebenen Briefe belästige.
Mit grösster Hochachtung habe ich die Ehre zu verbleiben
Ihr ergebenster Diener
Wuk Steph. Karadgitsch
SBPK, Grimm 1200.
Vasmer, B a u s t e i n e 2 3 .
]Превод:]
Г о сп о д и н у Ј а к о б у Г'риму у К а с е л у
Зем ун , 2 4 . н о вем бра 1831
В исокопош т овани io c ü o g m e и п р и ја т ељ у,
В аш е писамце и з Г ет и ш ен а о д 30. прош лоI м есец а до б и о
сам с највећим за д о в о љ с т в о м . О но j e ст и ы о у правы час
д а м е теши. Ви зн ат е д а сам йровео у С рби ји скоро т ри ю ди н е
дел о м као члан (или токоршгьи д и р ект о р ) За к он одавн е ком и-
сије, д ел о м као члан и п редседн и к С у д а Н а х и је и вароиш б ео -
Градске. А са д сам с највећом ж а л о ш ћ у м о р а о н ап уст и т и
сво ју ош аибину к о ју сам у в е к во лео и во лећ у j e и зн а д ceeia, д е л о м
зб о 1 своје болест и (к о ја се у т ам ош њ и м приликам а м орал и
пою рш ат и) д е л о м збоГ пошел о п х о ђ е њ а п рем а м ени (ш т о се
обично деш ава пророцим а у сво јо ј з е м л и ) , д е л о м збш т ренут не
нем ојућност и д а у садаш њ им приликам а б у д е м т.амо о д веке
корист и neio ш т о т о м о ж е биты најпрост ији човек, и н а јза д
збоГ м о је н еп реки дн е ж е љ е д а јо ш неш т о и зда м . И са д а м о р а м
о нет ж ивет и сам о о д своје р у с к е п ензије са ж ен о м и пет оро
сиш не д ец е (је р не м о ж е се м н о ю очекиват и о д писањ а срп ски х
кгьт а, нарочит о збо1 т о т ш т о са м и з д а н а у да н све слабији
и ш т о чест о и м ам дучот рајне б о ло ве у ст о м а к у и и а в и ) О в у
зи м у м о р а м ост ат и о вде, али у иролећ е м ислим д а се поново
врат им у Б еч. М о ј највећи и је д и н и д о б и т а к j e о д o eo i боравка
у С рбији око 100 већином л еп и х, ју н а ч к и х п есам а, око 2 0 0
517
послови ца и преко 5 0 0 оби ч н и х р е ч и к о ји х цели у м о м Рјечнику
д о б и о са м и н екол и ко бајки , али чьих т р е б а н а јп р е ст и л и зо ва т и .
С в е ово б и х ж е л е о д а и з д а м је д н о з а др уги м . А л и за м е н е би пре
свега било н ајкори сн и је к а д би се Б р и т а н с к о б и б л и јск о д р у ш т в о
м о г л о наговориш и д а и з д а м о ј п р е в о д H o e o l за в е т а у Л а јп ц ш у ,
без епископског одобрења. В е р о ва т н о В а м j e п о зн а т с л у ч а ј

са С т ојкови ћ еви м п р ево д о м . Б и бл и јско д р у ш т в о м и j e п р еко
Џ о н а Б а у р и т а о б ећ а л о 5 0 0 ф ун т и ст ерли нга з а 1 0 0 0 п рим е-
р а к а , ал и j a т р е б а д а д о б и је м д о з в о л у ср п ск о г врховноГ све-
гит енст ва и д а т о д е л о ш т а м п а м т а м о ( у С р б и ји ) А л и Иго j e
з а с а д а немогуће, ј е р о си м т ога ш т о свеш т ен ст во с м о т р а д а
би сл овен ски је з и к п р о п а о а к о би се с в е т е кгъиге п р е в о д и л е на
ср п ск и , м н оги (н е са м о свеш т ен иц и него и п о ли т и ч а р и ) м и с л е
и ја в н о к а ж у д а j e боље да прости хришћани не познају то
у шта верују!
У С рб и ји с у с а д а д о б и л и игра сво ја еггископа ( у м е с т о д о -
сад аш гьа д в а Грка), а ли т о с у љ у д и који је д в а у м е ју д а читају,
а писати ск о р о ни како не умеју! И у Б е о г р а д у се л и ју л е п а сл о
в а , али проћи ћ е јо ш м н о г о в р ем ен а д о к се т а м о б у д е м о г л о
гит ам п ат и неш т о д о б р о . Н е б и с т е ли Ви мо1ли пост ићи п реко
своји.х п р и ја т ељ а к о д Б иблијскоГ д р у ш т в а д а оно ш т а м п а м о ј
п р е в о д у Л а јп ц т у б е з е п и с к о п с к е д о з в о л е ( к а о ш т о се т о чини
з а друГе н ехри ш ћ а н е) а к о н е з а х р и ш ћ а н ске, а о н д а з а м у х а -
м е д а н с к е С р б е (Бошњаке)? А к о б и ст е моГли т о уч и н и т и , о н д а
б и х j a и д ућ е Године д о ш а о у Л а јп ц т Где б и х м о га о и зд а т и , оси м
НовоГ за в е т а , jo iu б а р д в е кгьт е н а р о д н и х п еса м а , и т о м при
ли к ом б и х и м ао с р е ћ у д а В а с јо ш је д а н п у т види м .
T pehu g e o В а ш е Г р а м а т и к е во л е о б и х д а и м а м , м о ж д а
б и ст е Га м о г л и п осл а т и п реко к њ и ж а р а К о п и т а р у ; а л и j a н е м о м
ни прей ни друГи д е о ! К а д а с а м 18 2 3 . и м ао с р е ћ у д а б у д е м к о д
В а с , В и ст е х т е л и д а м и и х д а т е , али п ош т о са м п ут о в а о
пош т ан ски м кол и м а , н и са м ни ш т а моГао понет и, о си м B aiu ei
п о р т р ет а к оји j e и с а д а јо ш н а јлеп ш и у к р а с м о је co d e.
П о з д р а в и т е м и у Г е т и т е н у све и р о ф е со р е , н ароч и т о Б л у -
м е н б а х а (а к о j e јо ш ж и в ) , Б ен ек е а и Р а јс а к о /е с а м и м ао част
лично уп о зн а т и . К а д б и х и м ао прилике, в о л е о б и х п ослат и
Б л у м е н б а х у н екол и ко к о м а д а р у д е из планине Р уд н и к а .
У б еђ ен са м у В а ш у љ у б а в й р ем а м ен и и за т о се н а д а м д а
ћ ет е м и о п рост и т и ш т о В а м д о с а ђ у је м је д н и м т а к о ду ш ч к и м
и л ош е н ап исан и м п и см ом .
Ч аст м и j e б и т а с вел и ки м п о ш т о ва њ ем
Ваш о да н и случи
В у к С т е ф . K apau uh
518
3 54.

У Земуну 12/24 Нојемвр. 831

Примио сам Ваше писмо од 18. окт и друго од 11 о. м.
Баш ми je ова Гримова цедуља дошла, као да сам je нару-
чио, jep сам се ja сам накањивао њему да пишем. Ето ви-
дићете, шта сам му надрљао, уз то још пишите му и Ви, шта
знате. Ако се библијашима не може доказати, да ће превод
бољи изићи, ако се штампа без одобренија (које се засад
не може добити), а они нека штампају за Србе Т урскош
закона (за Б ош њ аке и њ иовим нарјечијем), па им онда
нико ништа не може рећи, а и ови ш обож е ришћански Срби
читаће превод, као да je и за њи наштампан. Ово Ви мо
жете и Гриму још боље протолковати, а знам, да je он по
знал с многим библијашима. Баурингу ћу писали и ja, а још
би боље било, кад би сте му и Ви писали. Ja би управо во-
љео, кад бисмо штампали Н. 3. за Бошњаке, jep онда нити
би наши имали право рећи: шта ће ј , нити шта бијело и т д.,
а сви би читали.
Што ме у првом писму корите, да сам непосш ојан, то ja
признајем и сам, и мислим, да je томе млor о узрок стање
здравља мога, и зато ja нијесам за писање новина (jep je то
лосао, који ва.ъа ради т и сваки да н у одређено вријем е), већ
ако, да би ко други био да ради, а ja само да надгледам, и
по својој волш што да радим; али je таковог ортака тешко
наћн. Него Календар, Забавник и друге такове књижице
могао би сам радити, и кад сам иоле здрав, радије би сам
радио, него би на бал ишао.
И ja знам, да би најбоље било уд во ји т и п ензију али
(„Сјетуј Зеко, ти си старјешина“) како се то може учинили?
Ви знате, да се и ово без Вас не би учинило. Кад би сам како
могао отићи у Питер, надам се за цијело, да би je удвојио,
али како ће се отићи? Тим су мене моји Срби преварили,
те сам жену довео овђе, „д а j e они м о гу лакш е које с чим пот-
йомаю т и, кад ja от и дем са законим а и с м ојим Н ови м Завјеш ом
у П и т ер“ , но лани у јесен виђео сам, да се није тако мислило,
као што се говорило. А сад, како сам отказао, да онамо
више не могу ићи, млоги ће се трудили, не би ли ми и ово
лензије укинули. Зато би добро било, да Ви поновите пере
писку с пријатељима нашим у Питеру, а особито са Шишко-
519
вом, с Адел. и с Кеп., а на љето гледаћемо да штампамо
пјесме и друго што, што ће и њима бити мило.
Саву сам дао у Нови Сад у прву Латинску школу. Ша-
ффарик je прије 20 дана био врло болестан, не знам, јели
се придигао.
У словима, која се у Бијограду лију, то je ново, што je
и мало т начињено као и велико т ј. т, н. п. отац (и то није
у Тшриловим словима, него у грађанскима). Кажу, да су
тако у Питеру почели, да би се боље разликовало т од ш.
Чујем, да ове зиме очекују онамо некаквога Бечкога папир-
фабриканта, да прави фабрику од артије. Исаиловић je на-
именоват цензором код типографије Бијоградске, и говори се,
да ће од новога льета почети и новине издавати. — Давидовић
je прије неколико дана дошао из Цариграда у Крагујевац,
него се join не зна, јели што ново донијо, али по свој при-
лици није ништа важно. Ваља да сте чули, да се Скадарски
паша предао царској војсци и одвели га у Стамбол. А Бо-
шњаци се сад кољу између себе. Султанова срећа једнако
напредује.
За тије 25 f. CM. молио би Вас, кад би сте ми ји могли
у писму по делижанцу послати.
Кум Мима (млади Тирка) пише ми, да би рад имати мој
портрет, да га да изрезати на бакру или на камену, па да
га прилијепи у рјечник Српски, начинивши му н о в T ite lb la tt ■*
па онда да објави у Algemeine Zeitung (не би ли се који више
продао). Но ja мислим, да je срамота књизи мијењати Titel
blatt, њу саму не промијенивши ни мало; него кад дођем тамо,
да наштампамо ово ријечи, што сам скупио на ново (преко
2000), па онда да се то учини?
Ja овђе још једнако говорим, да ћу ићи у Србију, према
томе владајте се и Ви т у (али у Питер можете слободно пи
сали, да сам опет списатељ). Пишите ми одма.
Вук
АСАНУ, 1742.
В у к о в а п р е и и с к а
L 405—407.1
1 Први део ове речи првобитно je имао исто два U ( T itte lb la tt) , па je по
сле друго г прецртано.
520
355.

КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 26. новембар 1831
Liebste Aeltern!
Den Brief habe ich nebst ein Gathahosen und einem Hemde
erhalten. Was es der Schule anbelangt, Ich gehe fleissig in die
selbe und lerne fleissig, Ich bin in derselben Sohciedator und was
die Studien anbelangt, so gehen mir dieselbe leicht. Im Hause
geht mir wohl. Ich bitte schicken sie mir mit Gelegenheit eine
Zirkel, der Herr Pfarrer und die Frau lässt Ihnen grüssen, übri
gens küsse ich Ihnen die Hände und verbleibe Ihr dankbarster
Neusatz den 26ten November 1831 Sohn

Sabbas Karadschitch
[У наставку писмо У Романовића:]
Такий два писма послана примюсамъ, что се Савве тиче,
онъ е здравъ, прилЬжно у школу иде, науке му легко за садъ
йд8, но мали) у Латннскомя теже, обаче съ временомъ болк
ће бити. В’ прочемъ све поздравляюйи есамь
слуга покорный
Урошъ Романо Парохъ
v o n N e u s a tz
An
H errn Wuck Stefanovich,
meinem liebsten Vater
zu
S e m lin .
АСАНУ, 8535/3, 4125.

В у к о в ап р е п и с к а V I , 68—69.1
1 Објављено само писмо Уроша Романовића.
[Превод:]
Н ајдраж и р о д и т е л и ,
П и см о сам примио, т акође Панталоне и је д н у к о ш у љ у . Hlüio
се ш коле тиче, п осећ ујем j e вредно и уч и м м а р љ и во . У исш ом
сам Sohaedator-y и ш т о се са вл а д а ва њ а iр а д и ва т иче , оно м и j e
яако. У кући м и j e добро. М оли м В ас, п ош али т е м и ка д се
521
у к а ж е ирилика је д а н ш есш ар, Г о с п о д и н и а р о х и ш си ођ а В а с
поз д р а в љ а ју а j a В а м /ь уб и м р у к е и о ст а јем Ваш н ајза х ва лн и ји
У Н о в о м С а д у 26. н о вем б р а 1831 син

С а ва К араџ и ћ
за
Господина Вука Стефановића,
мог предрагог оца
у Зем уну.
356.
ЈОВАН БАЛАИТСКИ БУКУ КАРАЦИЋУ
Вршац, 27 новембар 1831
Благородный и Высок шученый Гдине,

мнГ Выс шкопочитаемый!
Из Вашегъ, на Г Волича новййше приспЬвшегь Писма
извГстившисе, дае Сгш Княжеско Слятелство Г Исаиловича
Цензоромъ код нов w-заведене Типограф1е наименовати благо-
изволило, й, что више, Учителство велике школе, кое е онъ
досад’ шправляш, оному вручити вознамГрило, кога му онъ
препоручи: почешсамсе таки радовати, и предъ истим’ пред-
почтеннымъ Г Воличемъ изрыка фалитисе „дае и моя сикира
еданпуй у медь пала!“ Само то ми се едно ни е допало, гди
му пишете, да бы добро было, да самъ садъ тамш.
Господине Высокшученый! Та га мислим, и то безсу-
мнГннш дае и самъ Г Исаиловичъ посредствомъ Ваше пре-
поруке речено Учителство получш. Иначе заиста небысте
Вы мене лане кадсамъ и и и предпохвал Ьный Г Исаиловичъ
у Земуну быо, и овай w шпущешю либо nacouii? свомъ већ
шчаявати почео — небысте, велимъ, мене понуждавати могли
„былсе га на нГгово мЬсто юваж1ю?“ На кое, каш шоћетесе лако
опоменути моћи, мой е шговоръ быш „съ драге волЬ, таки
w часа“
Немойте дакле молимъ Васъ Ваше любезне деце ради
закашнявати, но препоручитеме, ако не Самом Сгш Cia-
телству, то поне Г Исаиловичу, w когъ каш шо и Сами ка
жете, стваръ завися, и кои особито Вашу препоруку
уважавати уме.
Мсамь готовь у свако доба — макаръ за садъ и без фа-
мЫе — тамо доћи, само да знам на гцоћу А та би заиста
522
поста неисказана за мене была, еръ сам Вамъ учитель w саме
природе скроенъ!
Поздравляюйи Милостиву Госпою, и желећи Вамъ w
Бога здравл-Ь, есамъ у великой Надежди
Вашегш Б лагоро/пя
У Вршцу 15. 9Bpia 831 покорнййшш Слуга

Кеаннъ Балаитск1й
АСАНУ, 4040.
357
МИЛОШ БОГИЋЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 28. новембар 1831
Высокоученный Господине
Многопочитаемый куме!
Изъ писма вашегъ од 10. ов. м. разумео самъ да сте
кньиге изъ Беча на мой рачунъ наручили, и да су вамъ оне
вейъ приспЬле: я вамъ благодаримъ на любови вашой и мо-
лимъ васъ да ш предате ономъ кои вамъ ово писмо преда, и
коиће вамъ заисте и новце положили.
Опростите и више бы вамъ што писао, али ми многа
дйла коя свршивати имамъ недозволяваю него примите
любезный поздравъ одъ вашегъ
покорногъ и непрсмйногь кума
Милоша Богићевића
У Београду 16. 9-вра 831
[Споља:]
Высокоученомъ Господину
философ1е доктору и т. д.
у Земунъ.
Штампа се по: Б у к о в а й р е п и с к а V I , 78.
523
358.
ВУК КАРАЏИЋ — ДИМИТРИЈУ ДАВИДОВИЋУ

Земун, 2. децембар 1831
Имао сам чест примити почитајемо писмо Ваше од 9.
о. м.,1 као одговор на молбено писмо моје од 31 пр. м.,
које сам преко Г В. П. писао Њ. Св. Ви ми кажете, да пен-
зи је д а е а т и јо ш није т а м о у о б и ч а ј заведено-, д а п ензија ни ком
није д а н а , д а се не м о ж е дат ы ни м ени, и д а с т а њ е т е з е м л е
није т а к о во , д а се п ензија иком д а т и м о ж е . С овим je молба
моја, што се пензије тиче, тако одбачена, да више о том не
смијем ни мислити, а камо ли спомшьати; за прво пак и
за т репе, што сам у ономе писму молио, не одговарате Mit
ништа!
Што ми пак у истоме писму, као искрен пријатељ, са-
ветујете, д а се окан им п ен зи ја и награда, н ею д а п ређем у Б е о -
ip a g на м о је м ест о , и д а с в р ш у је м п осао, који са м с вр ш и ва о ,
додајући, д а he м и се д а т и она и ст а плаћа, к о ју са м и пре
им ао, и к о ја није з а о дб а ц и ва њ е, а особи т о м ени , који са м се
ова к о п обол ев, и д а м и л о ст Г д а р с к а н ебе к м ени оладни т и,
како се на с в о је м е ст о в р а т и м ; на то Вам, што се главне
ствари тиче, ништа друго не знам казати, осим онога што сам
казао у горепоменутоме писму од 31. пр. м., које Вам ево
овде мало другим речима повторавам.2
1.) Ja најбоље признајем и осећам, да она плата није за
одбацивање; и знам добро, да у Србији мало чиновника има,
који онолику плату имају, и да су Њ. Св. мени њу из осо-
бите милости и благонаклоности одредили, а и служба je она
тако пуна славе и чести, да ja у Србији у данашње време
не знам каку би другу место Ње зажелити могао; али залуду,
кад je то због стања здравља мога све оставити морам! Сваки
човек служи (како државу и владаоце, тако и приватне људе),
да би могао ж иви т и б о л е и л акш е, него што би живио без
службе; а мени би служба дојако већ ака главе дошла, да
сам до сад једнако служио. Здравље je моје горе, него што
сам га у ономе писму описао: како ме од некога времена и
ова друга нога боли, како мало више пођем, после без велике
муке не могу с места да устанем; свако јутро у голој води
од зноја из постеље устајем, а док десет корака корачим,
морам се, због тешкога ођења, на ново ознојити3 (као што
524
сте и виђали млого пута); и зато сам сваки дан све муана-
тији од цуга и од назебе[!].
Најкраће рећи: стање je здравља мога таково, да ja, ако
сам рад свој живот, од кога нико ништа нема драгоцјеније на
овоме свијету, још који дан продужити, морам гледати да
живим по својој вољи. Све ово, што Вам о здрављу моме овде
кажем, и што сам у ономе писму писао, сви Ви, који ме гођ
лично познајете, морате за истину признати; а из тога, мислим,
сваки човек, код кога узроци и доказатељства што помажу и
значе, може се увјерити, да je мене највећа невоља нагнала,
да онолику плату (седам сребрни дванцика на дан!) и онаку
славну службу с превеликом жалости оставим.4
2. ) H aipaga ja нити сам тражио, нити тражим, него сам
тражио милости и помоћи од Н>. Св., као од Господара на
рода вашега, па била она из народне или из њиове сопствене
азне, и звала се како му драго, само да би ja у оваковом
стању здравља мога, имајући од Њ. Св. као додатак к пре-
милостиво дарованој ми Руској пензији, са женом и петоро
ситне деце могао лакше, докле буде Божија воља, поживити,
и, по мојој свагдашњој жељи, колико ми стање здравља до
пусти, моје кньижевне послове радити, као и отприје што сам
радио. Ja сам се тој милости од Њ. Св. за цело надао, јер
сам мислио овако: ако су Њ. Св. мени ону службу и плату
дали само из милости и благонаклоности, за мене je већа ми-
лост, да ми даду и половину оне плате без службе; ако ли
су ми службу и плату дали ошпте или Њиове ползе ради,
ja ћу и народу и Њима учинити сто пута већу ползу, ако ме
с платом отпусте из службе; јер за президента Магистрата
наије и вароши Београдске може се наћи готово у свакоме
селу човек, који ће, у данашње време, све оне послове свр-
шивати, као и ja, а ja, живећи по својој вољи, могао би што
радити, што сваки не може. Али5 ако je, као што Ви велите,
стање те земље тако, да ми се та милост ни од куд ни под
каквим именом учинити не може, ja се опет препокорно мо
лим Њ. Св., да би се смиловали, да ми пошаљу барем плату
за прошавша три месеца, док сам се у служби бројио, или нај-
после за онај месец, док сам у Београду био и служио; па у
напредак нека ме задрже у оној милости, у којој сам код Њи
био, док сам на овој страни као списатељ живио.6
3. ) Зло би и жалосно било за мене, кад сам о онда ми
лост 1Ь. Св. к мени не би оладнила, ако се на своје мјесто
повратим! Ja сам се трудно, што сам гођ више могао, да би
милост Њ. Св. к мени свагда и на сваком мјесту врућа била,
и у напредак ћу се, макар ђе био и како живио, трудити, да
ja не будем узрок, што ће она оладнити; а преко моје воље
525
и без моје кривице ако ме и та несрећа постигне, морам
трпити, jep je небо високо, а земља тврда.7
И ово je готово све код онога лисма мота од 31. пр. м.
сувише, а камо ли да јоште говорим, само Вас молим, да Њ.
Св. за мене скут пољубите.
Мило ми je, љубезни пријатељу! што сте здраво и мирно
из Цариграда дошли, ако сте ми то и јавили у овако непо-
вољном писму; а још ће ми милије бити, ако чујем, да сте
што добро за Србију донели.
Поздрављајући како вас тако и Ваше домашње, тако и
остале пријатеље, с истиним почитанијем јесам
У Земуну 20. Нојемвр. 831.

Ваш дојакошњи почитатељ
В. С. К.
Два концепта. АСАНУ, 2043.
Б у к о в а п р е п и с к а I I , 9 5 —98.
1 У првом концепту било па превучено п о с л а т о м и п о С и м и М и л у т и -
н о в и ћ у к о ји м и j e и и з у с т а к а з а о .
2 Од н а т о в а м . па довде, додато, а у место тога било п о л а В а с м о р а м
п о с л у ш а т и , а п о л а н е м о г у н и к а к о , и з а т о ћ у В а м ш т о г о ђ о д ю в о р и т и ,
п р е м д а б и с е и у т о м е п и с м у м о м е о д 3 1 п р . м . о д г о в о р н а с в е т о н а ћ и
Moiao.
3 Одавде до тачке у концепту уметнуто, а у место тога било па превучено
к а д о в а к о з н о ја в д о ђ е м у к а н ц е л а р и ју , ig e с е с о б а го т о в о п р е к о р а ч и т и
м о ж е , g p y ia p к а к а в , к о ји с е п у ш и о д з д р а в љ а и о д д е б љ и н е , н е Г л е д а ју ћ и
ш т о с е ja з н о ји м о д с л а б о с т и , в и н е : о т в о р и т е п е щ е р е , и т д .
4 Од а и з т о т . па довде дописано, а пре било па превучено п а а к о
с е и п р е к о с в е т т о ю јо ш к о ји м е ђ у в а м а н а ђ е , т е н е п р и з н а , д а j e м е н е . .
о с т а в и м , о н а ј о ч е в и д н о п о к а з у је , д а к о д гьега у з р о ц и и д о к а з а т е љ с т в а
н и ш т а н е п о м а ж у н и т и з н а ч е .
5 Испред овога била je у првом концепту и ова реченица: А ш т о с а м п е р е д
u t e м о л б е и з в е о н е к е м о ј е (м н и м е ) з а с л у г е , к а з а о с а м о н ђ е , з а ш т о с а м т о
у ч и н и о , и м и с л и м , д а , к а о п е р е д м о л б е , н и ш т а с у в и ш е н и с а м у ч и н и о .
6 После овога у концепту било додато па опет превучено Д а j e д р у г о
д о б а Г о д и н е, и д а н и је с а м о в а к о б е з т р о ги к а , j a б и с е , п е р е д с в е м о је с л а
б о с т и и б о л е с т и , к о је к а к о т а м о д о в у к а о , а л и н е д а п р и м и м с л у ж б у ,
н его Њ . С в . с к у т д а п о љ у б и м , и д а И М о в у п р е п о к о р н у м о л б у м о ју п р е д
н о ге м е т н е м и у с т м е н о д а j e п о т в р д и м , д а И М н а д о ја к о и г њ о ј м и л о с т и
с а с у з а м а б л а г о д а р и м и з а у н а п р е д а к д а с е п р е п о р у ч и м ; а л и м и с а д т о
г г и је м о г у ћ е у ч и н и т и .
1 После овога у првом концепту има ово П р и т о м е й д о б р о з н а ш е , а и
с в а к з н а т и м о ж е , д а м и л о с т н и је р и је ч о д р е ђ е н о г з н а ч е њ а , к а о н . tip .
и с т и н а , н е го ш т о j e з а је д н о т ч о в е к а м и л о с т , з а д р у го го м о ж е б и т и
н е м и л о с т . П р а в а j e д а к л е м и л о с т о н о , ш т о з а м и л о с т д р ж и о н а ј, к о м е
с е ч и н и . J a з н а м д а у С р б и ји и м а с и л а љ у д и , з а к о је б и б и л а в е ћ а м и л о с т ,
д а с е п о с т а в е у н а и ји к а п е т а н и (м а к а р гг б е з и к а к е п л а и гё ), н е го д а и м
с е д а је н а Г о д и н у п о 100 # п е н з и је , а з а м е н е б и б и л а в е /ш м и л о с т 1 0 0 #
п е н з и је , н е го д а м е п о с т а в е Г у б е р н а т о р о м н а д п о С р б и је с п л а т о м о д
1 0 .0 0 0 гп а л и р а н а Г о д и н у. З а ч и н о в н и к а , к о ји м о ж е и к о м е с е м и л и с л у ж и т и ,
526
б и л а б и (к а о ш т о и је с Ш е у ц и је л о ј Е в р о п и ) н е м и л о с т , д а ia п е н зи јо н и р а ју
с ц и је л о ц п л а т о м (а к а м о л и с п о л о в и н о м ), а з а м е н е б и л а в е ћ а м и л о с ш ,
д а м и с е д а и ч е ш в р ш и н а м о је (д о )с а д а ш њ е п л а т е и д а ж и в и м п р е м а
с в о м е з д р а в љ у п о с в о јо ј в о /ь и , н е ю д а м и с е јо ш је д н о м о н о л и к а п л а т а
п р и м а к н е , п а д а м о р а м с л у ж и т и . [Напомене Л>. Ст.]
359
ЈЕРНЕЈ КОПИТ АР БУКУ КАРАЏИЋУ
Wien den 2 Dec. 1831
Freund!
Ihr Einschluss an Grim ist denselben Tag auch weiter ge
gangen, begleitet mit einem paar Zeilen von mir in der Haupt
sache.
Ich freue mich auf eure Ankunft im Frühjahr Dief. 25 folgen
mit nächstem Postwagen. Sie sollten ein Quartier in der Nähe
der M eeh itaristen nehmen. Meglicki lässt Sie grüssen, von älterem
Datum her den Ihre neueren Pläne kennt er noch nicht.
Der junge Tirka ist halt ein Kaufman, der sich aus dem
Betriegen nichts macht. Aber wir dürfen nicht so handeln. Am be
sten und ordentlich aber geht das an bei Gelegenheit der Ver
mehrung. Doch auch da ist das Porträt überflüssig, und lächer
lich. Sie verzeihen meiner Offenheit. In Eile
Ihr alter
Odma К
P S. Alles Schöne an Ihre Frau, Savva, Rosa, Basilia,

Mina etc.
Herrn
Herrn Vuk Karagich
mit Briefen des Hrn Basilius Wassiliewitsch
P Ofen in S e m l i n .
Peterwardein.
Суви печат
[Жиг:] Wien
pS 8/12 Ш
одговорено 17 /29. Дек. 831
АСАНУ, 1743.
В у к о в а п р е п и е к а I , 407—408.
527
[Превод:]
Б еч , 2. д е ц е м б р а 1831
В аш прилож ак Г р и м у п роследи о са м ист оI да н а , пропра-
ћен с неколико м о ји х р е д а к а у Јлавној ст вари.
Р а д у је м се В а ш ем д о л а с к у у пролећ е. О н и х 2 5 ф оринт и
ст иж е сл едећи м п ош т анским холи м а. Т р еб а л о би д а у з м е т е
кварт и р б л и зу мехитариста. М е м и ц к и В а с п о зд р а в љ а , гит о j e
већ старијег д а т у м а : ј е р з а В аш е новије йланове јо ш не зн а.
lllü ia б ет е, м л а д и Т и рка j e т р ю ва ц , па м у ниш т а не см ет а
ш т о вара. Н о м и не см ем о т а ко пост упи т и . Н а јб о љ е и сасви м
у р е д у ово и д е приликом умножавања. Н о и у о во м с л у ч а ју j e
п орт рет сувиш ан и ком ичан.
В и б ет е м и оп р о ст и т и на м о јо ј и скреност и, у ж у р б и
В аш ст ари
О д м а К опит ар
Р S. С ве леп о В а ш о ј ж ен и , С ави, Р о зи , В асилији, М и

ни и т д
Г о с п о д и н у Б у к у К а р а џ и ћ у
с а п и с м и м а Г В а с и л и ја B a c u .iu je e u h a
П е т р о в а р а д и н а у Земун
360.
ПАВЛЕ ЮЗЕФ ШАФАРИК ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 7 децембар 1831.
Neusatz d. 7 Dec. 1831
Hochgeehrtester Freund!
Beide Ihre Briefe sind mir richtig zugekommen. Dass ich
Ihnen bis jetzt nicht geschrieben, daran ist lediglich meine fort
währende rheumatische Indisposition Schuld. Mit Mühe kann ich
nur meine Schulgeschäfte versehen. Auf jede drei Tage ausser Bett
muss ich viere fünfe im Bett zubringen.
Ihren Sawa liess ich einmal zu mir kommen. Ich sah, dass
er recht gesund ist. Ich fragte ihn um dies und jenes allein er
sagte, dass er mit allem zufrieden ist. Ich hoffe also, es wird alles
gut gehen.
528
Das Zeugniss habe ich dem Herrn Director übergeben. Ich
werde nach S. P schwerlich vor Mitte Januar schreiben können,
bis dahin hoffe ich, dass wir noch sprechen werden. Ich bin
durch meine langwierige Unpässlichkeit ganz entmuthigt ja
nicht einmal fähig ordentlich zu schreiben.
Indem ich Ihnen das beste Wohlergehen wünsche, bin ich
mit Hochachtung
Ihr aufrichtiger Freund
P J Schaffarik
Sr. Wohlgeboren
Herrn V u k S t e f a n o v i c s K a r a d g i c s
Doct. d. Phil. u. Mitgl. m. g. Ges. etc. etc.
in S e m l i n .
АСАНУ, 3454.
Б у к о в а I V , 667
[Превод:]
Н ови С ад, 7 децем бра 1831
В исокопош т овани пријат ељ у,

О ба Ваш а писма д о б р о с у м и стшла. Шшо В ам до сада
нисам писао т ом е j e јед и н о криво м оје ст ално реум ат ично
обољ ењ е. С м уком м огу д а обав/ьам сам о своје ш колске посло-
ве. Н а свака три дана изван кревеиш м орам провесит че-
т ири-пет дана у кревет у.
Ваш еI С аву позвао сам је д н о м к себи. В идео сам д а j e д о
броi зд р а вљ а . П ит ао сам 1а за ово и оно, р ек а о j e д а j e за д о -
вољ ан сейме. Н ад ам се, дакле, д а Не све бити добро.
Сведочанст во сам п редав Господину ди рект ору. Теш ко да
Ну моПи пре средине ја н у а р а писати у ПетроГрад, дот ле се
надам д а Немо јо ш разю варат и . Ja сам збо1 своје дуГоплрајне
болеш љивост и сасвим клонуо, чак сам неспособан д а како в а л а
пишем.
ЖелеНи В ам најбољ и нап редак, ост ајем с високим иоиаио-
вапем
Ваш искрени иријаш ељ
П Ј Ш афарик
JbeioeoM б л а го р о д с т в у
го с п о д и н у Вуку Стефановићу Караџићу,

д р у ф и л о зо ф н је и ч л а н у м н о ги х у ч е н ы х д р у ш ш а в а и ш д ., и ш д .
Земун
361
ВУК КАРАЏИЋ ГАВРИЛУ ТИХОНОВИЧУ

МЕГЛИЦКОМ
Ваше Высокопреподоб1е,
Милостивый Государь!
Прежде два месяца я заболЕвъ лихорадкою, сь позволе-
HieMb Князя Милоша Обреновича, пришелъ изъ Белграда въ
Землинъ къ моему семейству, гдЕ и теперь1 нахожусь. Хотя
лихорадка оставила меня, но я безпрестанно слабь и томимъ
болЕзшю въ желудкЕ и въ головЕ,2 а и кромЕ того известно
Вамъ прежнее положеше3 здоровья моего.4 Съ одной стороны
таковое, состояте моего здоровья; а съ другой очевидная не
возможность въ нынЕшныхъ5 обстоятельствахъ6 Сербш при-
несть какую либо большую пользу, которую бы всякш прос-
тый Сербинъ не могъ принесть7, съ третьей же желан1е,
пользуясь милостивЕйше пожалованною мнЕ Монаршею
neHcieio,8 продолжать (по крайней мЕрЕ колько состояюе
здоровья моего позволить) мои лрежшя литературныя
занят1я, принудило меня оставить зваше президента уЕзднаго
и городскаго Магистрата БЕлградскаго съ жалованьемъ отъ
840 f гульденовъ серебромъ въ годъ. На таковое мое пись
менное9 объявлеше князю Милошу Обреновичу я не получилъ
еще никаковаго другаго отвЕта, кромЕ позывоваъ (письме-
нныхъ и словесныхъ10) опять возвратится на свое мЕсто,
но я остаюсь въ своемъ намЕренш.
Теперь я опять Сербскш писатель. Н а р о д н ы х ъ С е р б ск и х ъ
пЪсней я собралъ въ Сербш довольное число (Героическихъ
почти толико,11 колико напечаталъ ихъ въ ЛейпцигЕ), также
п ослови цъ, и с л о в ь , не и м е ю щ и х с я въ моемъ словарЕ,12 при
томъ я желаю13 продолжать мою даницу и писать чтонибудь
о Сербскомъ языкЕ. Въ ОфенЕ было бы мнЕ дешевлЕе жить,
нежели въ ВЕнЕ, но для воспитан in дЕтей, которые величаний
предмЕтъ моей заботы, можетъ быть опять возвращусь въ
ВЕну А наипаче я желаю съ14 ва м и на Рускомъ языкЕ про
должить H c T o p iio Сербской револуцш, или написать къ оной
прибавлеШ е, естьли не для публики, по крайнЕй мЕрЕ для
М и н и ст е р ст в а Р о с с т с к а ю . Вы знаете, что я и прежде
имЕлъ довольно матер1яловъ къ тому, а наипаче теперь.
Естьли бы мои экономичесюя обстоятельства позволили мнЕ,
для того единаго я бы тотчасъ отправился на дорогу къ
Вамъ15 Часто думая объ этомъ16 прошлую ночь во снЕ я
530
читалъ съ Вами какую то Вами сочиненную ИсторЛю, какъ
то о крестоносной войнЬ.17
Мой Савва теперь въ Новомъ СадЬ18 въ первой Грама-
тикальной (Латинской) класса. Онъ радуется быть Вашими
дьячкомъ, какъ Вы ему обещали; а я19 бы почелъ особенною
милостпо, естьли бы20 посольство съ временемъ доставило
мнЪ случай послать его въ С. П. въ какое нибудь казенное учи
лище. (Всуе трудился я уговорить княза М. О.21 послать въ
С. П. для воспиташя нисколько сыновъ отмГнныхъ чинов-
никовъ.)
Вероятно вы слыхали, что два Сербская Архимандрита22
(Мелетш Павловичь и Никифоръ) въ КонстантинополГ посвя
щены въ Епископы, и первый отъ нихъ наименованъ Митро-
политомъ и высочайшимъ Эксархомъ въ Сербш. Они воз
вратясь изъ Константинополя Bi Б'Ьлградъ, въ M icrt съ
бывшими тамъ Греческимъ Митрополитомъ, посвятили еще
онога Игумена (Герасима) во епископа. Мелетпо назначено
мГсто пребывашя БГлградъ, Никифору Ужице, Герасиму же
Пожаревацъ. Бывшш же прежде въ БГлградГ Греческш
Митрополитъ Анеимъ, не хотГвъ принять Пожаревачкую
Enapxire и быть подчиненымъ новому Сербскому Митрополи
ту, чрезъ здГшнш лазаретъ (прежде нГсколько дней) поГхалъ
въ TpiecTb чтобы отъ тамъ моремъ отправиться въ Грецию.
Вы можете-"3 и самы догадатся24 что новопроизведенный
Сербскш Митрополить и Епископы25 знаютъ ед ва читать,
писатьже не знаютъ ничего болГе. развГ съ величайшимъ
затруднешемъ подписать свое имя.
Два Секретаря княза Милоша Обреновича, бывшие про
шлаго года въ С. П. депутатами его, принесли въ Сербпо
матрицы гражданскихъ (прекрасныхъ) и церковныхъ (кото
рыми Библейское общество печатало Славянскую библио)
буквъ, и привели однаго фактора (НГмца Б ерм ан а , который,
по его сказывашю, имГетъ въ ВГнГ брата книгопродавца);
потомъ чрезъ Тирку доставь изъ ВГны два словолитца, те
перь занимаются учреждешемъ типографш, но мнГ кажется,
что въ нинГшныхъ обстоятельствахъ26 въ Сербш не можно
надЬяться особенной пользь сего полезнаго предпрлязчя.
Еще прощу Васъ покорМшше27 при случаЬ рекомандовать
меня Дим. П. и Г Меиндорфу28 и засвидГтелствовать мое вы-
сокопочтеше всГмъ знакомыми чиновниками при посольствГ.
Извините, что я Вамъ29 наскучили такъ долгимъ писмомъ,
на которое я съ радостно ожидаю отвГта Вашего.
34 * 531
Поручая себЬ Вашей прежней благосклонности, съ30 вели-
чайшимъ высокопочтешемъ честь имЬга быть
Землинъ 26 Ноября 831 М. Г

В. Высокопреподоб1я
покортгЬйшимъ Слугою
В. С. К.
Концепт АСАНУ, 3987
Б у к о в а п р е п и с к а V , 629—631
1 У наставку прецртано е щ е .
2 Прецртано после овога д л я т о ю и н е з н а ю к о г д а в о з в р а щ у с ь в ь С е р б г г о .
3 Изнад прецртаног с о с т о я ш е надписано п о л о ж е н и е
4 Прецртано у продужетку д л я т о г а .
5 Написано изнад прецртаног о т е ч е с т в у м о , а предлог п р и замењен
предлогом в ь .
6 И за овог прецртано п р и н е с т ь в ь С е р б ы .
1 Прецртано у наставку б о л Ь е п о л ь з ы , н е ж е л и ч т о т о в с я к т п р о с т ы й
С е р б и н ъ п р и н е с т ь м о ж е ш ь .
8 Написано изнад прецртаног м и л о с г ш ю .

9 У наставку прецртано п р е д а й .
10 Написано изнад прецртаног у с т м е н ы х ь .
11 Изнад прецртаног т о л .
12 У наставку прецртано в ь d e
13 Написано изнад прецртане речи н а м Ъ р е н ь .
14 Испред овога прецртано А п р е ж д е в с е ю я б ы ж е л а л ъ с ь , па дописано
на маргини В ь О ф е н Ъ [. .].
15 Ова реченица била међу заградама које су затим прецртане.
16 Прецртано у продужетку я .
17 К а к ь и г о надписано изнад нечитке, прецртане речи, а речи о к р е с т о
н о с н о й в о и н Ь преправљене од к р е с т о н о с и м ъ п о х о д а м ь .
18 Иза овог прецртано н о .
19 И за овога прецртано н а д Ъ я с ь ч т о м п о с о л ь с т в о , па уметнуто б ы
п о ч е л ь [. .]
20 После овога прецртано п о в р .
21 У наставку прецртано н а т о к о в ы й к о н е г / ь [ г! \
22 Прецртано М е л е т г й
23 Прецртано у наставку с е б Ь л е г к о п р е д .
24 Написано изнад прецртаног з н а т ь .
25 Прецртано у наставку (нечитко) ц е р к о в ь .
2 6 У наставку прецртано т р у д н о б у д е ш ь ч т о гги б у д ь х о р о ш о п р о и з в е с т ь
в ь С е р б ы .
27 Прецртано у наставку за с в и д Ъ т ге л ь с т гв о в а и гь м о е в ы с о к о п о ч т е т е ,
р е к о м е н д о в а т ь м е н я .
28 Прецртано у наставку з а с в и д Ъ ш е л ь с и г в о в а ш ь и м ъ и п р о т а м ь .
29 Н а маргини прецртано д о в о л ь н о и п р е м н о г о .
30 Уметнуто на маргини па прецртано и с т и н н ы м ъ ч у в с т в о м ъ д у ш е в н о г о
п р и з н а т е л ь н о с т и .
532
[Превод:]
В аш е ви сокоп реп о до б и је,
милост ивы господине,
П р е д в а м есеца, пош т о са м се р а зб о л е о о д iро зн и ц е, с д о -
п уш т ењ ем к н еза М и ло ш а О бренови ћа преш ао са м и з B e o ip a g a
својој породици у З ем ун Где се и с а д а налазим . И а к о j e {роз
ница прош ла, и д а љ е се слабо осећам , м у ч е м е болови у ст о м а к у
и Главобоља, а В а м а j e п озн ат о и м о је д о ја к о ш њ е зд р а в љ е .
С је д н е ст ране т акво ст а њ е моГа зд р а в љ а , с g p y ie ст ран е т о
и ш о се у д а н а ш п и м приликам а у С рбији не м о ж е учинит и ни
какой корист з а к о ју не би био сп особан и сваки прост Србин,
с Шреће ст ране, м о ја ж е љ а д а у з пом оћ м и лост иво м и д о д е -
/ьене М о н а р х о ве пензије п р о д уж и м (б а р е м онолико колико то
сиш ње моГа зд р а в љ а д о з в о љ а в а ) своје до ја к о ш њ е књ и ж евн е
послове навели с у м е д а н ап уст и м м е ст о п редседн и ка С у д а
н а х и је и варош и беоГ радске с п лат ом о д 8 4 0 сребрни х Гул-
д ен а на Годину. Н а т а к в у м о ју п исм ену и зја в у к н е зу М и ло ш у
О бреновићу јо ш нисам до б и о g p y lo i o g io eo p a осим позива ( пис-
м ен и х и ус м е н и х ) д а се поново врат и м на своје м ест о, но j a
ост ајем при сво јо ј нам ери.
С а д а сам о пет српски књ иж евник. Народних српских пе-
сама у С рбији сам сакуп и о у приличном е б р о ју ( ју н а ч к и х ист о
т олико колико сам и х у Л а јп ц т у н а ш т а м п а о ), а т акођ е и
пословица, као и р еч и к о ји х н е м а у м о м е р еч н и ку, у з т о ж ели м
д а п родуж и м сво ју Даницу и luiüoiog д а напиш ем о срп ском je -
зи к у. Ж и вот би м и у Б у д и м у био неш т о јеф т и н и ји neio у Б еч у,
али за р а д васп ит ањ а м о је дец е, о који м а се највећ м а и бринем ,
м о ж е биты д а ћ у се оп ет врат и т и у Б еч . А особи т о ж ели м
д а с Вама на р у с к о м је з и к у п р о дуж и м и ст о р и ју срп ск е р е в о -
луци је или д а з а њ у напиш ем додатак, ако не з а ја в н о с т , а оно
у н а јм а њ у р у к у з а Руско министарство. — В а м а j e п ознат о
д а сам и р а н и је и м ао п о до ст а Грађе з а т о , а са д а j e особит о
и м ам . — К а д а би м о је м а т ер и ја лн е прилике д о зв о љ а в а л е , j e -
дино б и х збоГ тоГа и з о ви х ст о п а кр ен уо на п ут к В а м а . П ош т о
чест о о т о м е р а зм и ш љ а м , прош ле ноћи сам у сн у с В а м а читао
н екакву и ст ори ју ко ја j e з а В а с била написана, неш т о као о
крст аш ком р а т у .
M o j С а ва j e са д а у Н о в о м С а д у у п рвом Граматичком ( ла
т и н ском ) р а з р е д у . О н се p a g y je ш т о he битш В аш е ђаконче,
како ст е м у обећали, а j a б и х см а т р а о з а о со б и т у м и ло ст ако
би м и посланст во с врем ен ом п руж ило прилику д а ia п ош љ ем
у П ет роГрад у п ек у д р ж а в н у ш колу. ( У з а л у д сам се т р удн о
д а наГоворим кн еза М О бренови ћа д а д а у П ет роГрад на васпит а-
и,е пош љ е неколико сынова знат ны х чиновника.)
533
В ер о ва т н о ст е ч у ли д а с у д в а с р п с к а а р х и м а н д р и т а ( М е -
лен т и је П авлови ћ и Н и ћ и ф о р ) у Ц а р т р а д у посвећени за еп и
ск о п е, а прей о д њ и х наи м ен ован j e з а м и т р о п о л и т а и u a jeu u iei
e rsa p x a у С рб и ји . П а к а д с у се и з Ц а р т р а д а вр ат и ли у B e o ip a g ,
за јед н о са Грчким м и т р о п о л и т о м који j e т а м о бо р а ви о , п о све
т или с у јо ш je g u o l т у м а н а (Г е р а с и м а ) з а еп и скоп а. М е л е н т и ју
>е као сед и ш т е о д р е ђ ен B e o ip a g , Н и ћ и ф о р у У ж и це, а Г е р а с и м у
П о ж а р ева ц . Г р ч к и м и т р о п о л и т А н т и м , који j e р а н и је био у
B e o ip a g y н ије х т е о д а п р е у з м е п о ж а р е в а ч к у е п а р х и ју и д а се
пот чини н о во м е с р п с к о м м и т р о п о л и т у , па j e к р о з о вда ш њ и
к о н т ум а ц (п р е н е к о л и к о д а н а ) о т п у т о в а о у Г р ет , а о д а н д е ћ е
м о р е м у Г р ч к у . В и Пете се и са м и д о с ет и т и д а н о во ун а п р еђ ен и
срп ск и м и т роп ол и т и еп и ск о п једва у м е ) у чи т ат и , а писат и
н е у м е ју ниш т а виш е н е ю д а у з Голем н ап о р п о т п и ш у с во је и м е.
Д в а с е к р е т а р а к н е за М и л о ш а О б рен ови ћ а, к о ји с у п рош ле
године боравили у П ет р о Г р а д у к а о њеГови и засланици, д о п ел и с у
у С р б и ју м а т р и ц е Грађанских сл о ва (п р е л е п и х ) и ц р к в е н и х (к о -
ји м а j e Б и бл и јско д р у ш т в о н а ш т а м п а л о с л о вен с к у б и б л и ју ) и
д о вел и једн оГ ф а к т о р а (Н е м ц а Бермана, к о)и у В е ч у и м а, но
њеГовим р еч и м а , б р а т а к њ и ж а р а ), па п ош т о с у преко Т и рке
и з В еч а н абавили д в а сл о во л и вц а , с а д а о сн и ва ју ш т а м п а р ц ју
али м ени изГледа д а се у да н а ш њ и м п ри ли кам а у С рби ји не м о -
ж е очекиват и йена о со б и т а кори ст о д o e o i корисноГ п о д у х в а т а .
Још В а с н ајп о ко р н и је м о л и м д а м е у зГодној прилици п ре
п оручи т е Д и м и т р и ју П а в л о в и ч у Т а т и ш ч е ву и Г М е је н д о р ф у
и д а сейм й озн ат и м м и чиновницим а у п о сл а н ст ву и зр уч и т е
м о је ви со х о п о ш т о ва њ е .
О п р о ст и т е ш т о В а м д о с а ђ у је м о ва ко дуГим п и см о м , на
к о је р а д о о ч е к ујем В аш o g io e o p .
П р е п о р у ч у ју ћ и се В а ш о ј д о ја к о ш њ о ј блаГонаклоност и,
с највећим ви со к о п о ш т о ва њ ем и м а м част бит и,
З е м у н , 26. н о ве м б р а 1831 М и ло ст и ва Господине

ВашеГа ви со к о п р еп о д о б и ја
п реп окорн и слуГа
В . С. К . '
534
362.
МАРИ JA ПОПОВИЋ (МИЛУТИНОВИЂ)

Будим, 8. децембар 1831.
У Будиму 26ог Новем: 831

Високородшй Господине!
Уверена самъ, да сте до данасъ Просод1у, (кою е Г- Су-
ботичь по Г- и Трговцу вами оправио) съ остали Рукописи
примили, и може бити већ прочитали, незнамъ ойедулъ се
Вами Лукини Преводи тако допасти, као мени? ово само
желимъ, да Богъ да, да вишима тако мили буду као мени,
па се добромъ напредку надати можете.
Ja би Вамъ онда могла све писати, кадъ самъ Ру оправ
ляла, али онай Страа да ће Г Обреновичъ таки по ручку
одлазити, тако ме е збуню, да нисамъ знала гди Mie глава.
€два самъ оно мало преписати знала, а то мора одтудъ бити,
што никадъ не хитамъ писанГмъ, него све на тенани, дакле
мише можно што заборавити! но Данасъ самъ опетъ дошла
на стару меру! прво Mie пала П ренумерацга на паметъ и
јавллмн Вамъ, да ja кромъ Сент-Андр1е, joimi. више познати
льуди имамъ и тосу у А р а д у Г- Влайковича Адвоката, у В е
ликой Кикинди Станоевича Адво: у C e ie g m y могъ сродника
Јурата Марковича, у Н овом С а д у Јурата Михайловича, у Р у ми
Адвоката Димитрјевича, у Ф ут огу Јурата Николича (не Не-
надовича) у С ом бору Мразовича младогъ, а у К арловци Ми-
трополитова Кувара! премъ да овогъ немогу, медь ове више
поменуте брояти; Што се познанства тиче, то самъ га у Берби
кодъ Г- Берича видила, и Говорила снимъ о Просодай, били
се нашло у К. Пренумеранта, и онъ Mie казао, да онъ многе
познате тамо има, кои ће се радо Пренумерирати. Молимъ
Васъ Благородий Господине, шта валя садъ да радимъ, оћу ли
ja овимъ льудма писати, да се приме за СкупителЬ, или не?
и ако имъ писала будемъ, да ме како за л у д у или безобразну
небуду држали? до душе мени би све едно било, кадъ би се
они само тогъ посла примили, пакъ макаръ они оба зла мени
приписали, то я не би марила, алъ томи неби право било,
кадъ би се надували као Ловранскс Гајде, а ништа учинили
не би, зато Васъ молимъ пишитеми, и научитеме, како валя да
почнемъ, и ако имъ узпишем (ако нужно буде) валя ли имъ
казати да съ Прос: никакова Трговина Hie, него Србскогъ
Просвеш. ради, сазивате ji Ви на Пренумерашю, да скупа по-
535
могну дугь кои е на Рукопису платити и т д. Край тога мо-
лимъ јавитеми оћели се скоро штампати Просод^а (ер w
Проповеди знамъ да ништа нема) и у којои Типографш, w ко-
ликоће табака книга w прилике бита; пошто ће се книга
купили моћи, оћели десети екземпларъ скупителя бити: и
найпосле, оћели се обявлешя штампати, или не? ако ли се
пакъ узбуду, и Ви мое Секретарей одобрили; то ja дотле
писали нећу, докъ не буду Обявлеша готова, да и таки у
Писмама слали могу Ja труда заиста жалили нећу, свећу
чинили шло будемъ знала даће добро бити. Све мислим да
ако будемъ писала, да ми нећекз тако замерили, као шло
ja себи воображавамъ, еръ као Д е в о й к и нећеду се показали
грубјани; а ако они шло мислили и говорили буду медъ
собомъ, то се мене онда ништа тицати неће, зато кажемь,
нека они само помогну мени оно докучити шло желимъ, пакъ
некъ они мисле, и говоре, што им годъ драго буде.
Друго пакъ Васъ поздравля Госпоя Димичка и моли, да
кадъ будете Судбу Просодје у Предсловју описивати, да о Ка-
вираню, (као што еле ми изволели писали даћете у Предсло:
то метути) ни речи неспоменете, еръ ако то буде, то ньой
Г Парохъ, и Г Беричь свагда пребацити могу, што она ше
ньима найпре, и тимъ истимъ начиномъ гледала npoconiy у
руке да преда, као што е Вами учинила, зато ово како Ви
найболЬ знате обићите. Ви (отъ прилике мислим ja овако) мо
жете метнули дае 1828 Г. на Васъ Лука чекао, О'еръ то е пре 4
дана него што ће умрети мени воверю) докъ се вратите и да
ћете Ви наћи начинъ Просодгю онаку, као што е он јошт 1810
Г писао, наштампу издали, алъ кадъ сте се у Будимъ вратили,
нЬга жива затекли и т д: по йговой смрти, ктео е Господинъ
Димичъ, исту книгу на штампу, Лукина вечита Спомена ради,
дали, алъ великимъ и важним пословима обтерейенъ будући,
Hie имао кадъ отомъ мислити, него е одгаћао од дана, на
данъ знаюйи да ће Просод1а СрблЪмь свагда и у свако време,
еднако хаснели бита, но из медъ тогъ времена умре и Г
Димичъ и тако дужнике да боль увери да ћеду наплаћени
бити, преда им Г. Димичка Рукопись, ja ово знаюйи јавимв
Вамъ и Ви се драговолно тога примите и т д. и даће те Ви
тай дугъ изъ Штампани книга, и кадъ се распродаду платити.
Ти Церемоша неби требало него онако стваръ оставили као
штое, алъ кадъ ше рада попа да увреди, а много мапЬ Го
сподина Берича, еръ нйга едногъ ПрЈлтелл има дакле Васъ
Повторително моли да joft учините то Приятельство, еръ она
каже да Йе се сваки смеяти кадъ буде читао к а в и р а л а a Hie
п оклони ла, а да е она само мало безбрижша остала, то би и
то учинила, као што му е чрезъ Целогъ Живота Приятельски
536
се показала, свећу му додржала, и ньиовимъ трошком са-
ранГнъ е бю.
Кадъ самъ Ваше прво писмо примила, изпоручила самъ
Г Дионисии Вашъ поздравь, онъ Mie зафалю, и обрекао де
дулю едну у момъ писму Вами послали, еле Hie одржао речь,
по краткомъ времену дође једанн Јуратв къ Гос. Димички, да
мене пита „Ели истина, да ће Високоучени Господинъ Ка-
радичь преко Пеште у Бечъ одлазити, еръ самъ вели добю
писмо изъ Земуна, гди ми мой Приятель пише, да се Го
сподинъ у Земуну находи“ ja самъ таки видила да е то све
измишлЬно, и да с ктео само осведочити се, ели истина, или
не, да сте ме ви Господине своеручно те чести удостоили,
после му пэкаже[м] писмо, и кадъ е Вашъ подпись (друго му
нисамъ допустила читали) прочитао, онда е опетъ казао, да
ме Ви намеравате (и то му е нГговъ Приятель писао?!) тамо
удали. Чудила сам се доста той нЬговой будалаштини, алъ за
мало време Mie казао, дае тај При. Дюшйа био, садъ башъ
му више нећу казати, а и досадъ нисамъ шла ми пишете, нека
се мало намучи, а ja се смеемъ, нГга вийамъ често и видимъ
да е здравъ, молюме да кадъ будемъ писала да Васъ поз
дравим, алъ 1ршу и Г- Отца не видимъ нищи. Моя Мама
Поздравля Милостиву Госпою, Васъ и Вашу милу дечицу
исто тако Кача и ja любимо руке Милостивой Госпой а
Децу (и Саву медь децу броимъ) любимъ неброено пула,
остаемъ съ свакимъ високопочиташемъ
Вашегъ Благородја
понизна службеница
Mapia Поповичъ
П, П. JouiTb едну молбу имамъ, алъ на предъ Васъ мо-

лимъ да се не срдите, нашъ Газда Господарь Вайнманъ
Mie поручю да кадъ Вами писала будемъ, да онъ готови
особит о лепи бшнара има, ако се наће да би ко од Господе
Србске у Србш купили хотео, тоћеду кодъ нГга свагда о ва-
шару по прилипну цену имати моћи, онъ Mie ово зато наручю
да Васъ молимъ, будући е онъ вейъ еданъ у Шабацъ илъ у
Смедерево правю.
537
V O fe n .
An den Hochedelgebornen und Hochgelehrten Herrn

Herrn V S te p h a n
u k v K a r a d s its
Docktor der Philosophie und mehrerer gelehrten
mit Briefen des Herrn Herrn B a s i l i u s Wassiliewits
abzugeben
zu S e m l i n
Воштани печат c иницијалима LA.
[Жиг:] v Ofen
одговорено 9. дек. 831. и послато објављеније.
АСАНУ, 4096.
В у к о в а V I , 2 2 —25.
363.
ПЕТАР РИСТИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Сремски Карловци, 12. децембар 1831
Высокоученный Господине,
Господине мнЬ высокопочитаемый!
Ьа се В ам и често являмъ, чимъ може были да В а м ь што
и досађбемБ. — Но вещи кое из’ простосердечности, почиташа
и преданности произходе, мислимъ, ако нЬчто и узнемир»ю,
да лагкопростителне были мог». Поводомъ овимъ, мое искрен
ности и В аш ею благоразНша побуждаемъ, ус8ђ»емсе В а м ъ ,
мени важное представление учинили, и сверх» тола увЕдом-
лен1е просили.
По мојои тако збывшойсе С»дбы, занимамсе я ово нГко-
лико година, съ едномъ токмо Економ1омъ. Строка ова, хотя
да се сь променителномъ, по вейой части слабомь наплатомъ
союжава, ништа манГ не б»д»ћи са свимъ без’ ползе и npi-
ятности, я бы се сь ньомь, аки сь малимъ доволянъ, задоволь-
ствовао. Обаче многе кое фамшарне, кое др»ге коекакове при
чине и противности, прин»ждаваюме одъ овога од»стати, и
др»ги какови начинь живлЬня предбзети. Ако небы спрячь из’
Сцилле у Харивд» упасти морао. (?) овимъ много коешта ми-
слећи и разс8ждавак>ћи, паднеми наравно на паметь и тамошня
Страна, небили се тамо могло како проживлкти: или сирЬчь
по пример» др»гихъ, у занимань» каквога званја, или кадь бы
поредъ овогъ, или осимъ тога, могао Човекъ какв» стр»к» трго-
вине пред»зети; б»д»ћи да я небы без’ крайцаре дошао, него
што имамъ иманьца у Головин» бы сабрао.
538
Fa ч8емъ w тамошньй странн разне и такове говоре, да
се кое w чемъ у с»мнь» приводимъ. Того ради приликомъ
овомъ, ус»ђ»емсе Вами, аки мнЬ едином» тамо познатом» до
стоверном» М»ж», мнГше мое сообщите, и В ась любезнейше
молити, да бы сте ми сверху сего, ясно и тбетоятелно изве-
meaie учинили. Чимъ ће те ме беспределно шбвезати. Fa на
всякш начинь за неотложно держимъ, съ Вами се састати и
устменно разговорили. Flo межд» темъ пред»готовлеша мога
ради, желю бы, да бы сте ми пре что шбявили; было ово
еднимъ или дрВгимъ начиномъ, само молимъ, по сиг»рной и
скровитой прилики да се изяви. —
Ожидаваюйи одъ Вашегъ благо = и великодбнна, совр-
шенно довлетвореше, Лстаемъ съ пожелашемь всякаго добра
и здравја, и сь совершеннейшимъ высокопочиташемъ
Вашъ нижайшш сл»га
Петарь Ристичь.
В’ Карловце 30го Носмвр. 831
АСАНУ, 3106.
Б у к о в а п р е ш с к аI V , 212—213.
364.
ВУК КАРАЏИЋ ЏОНУ БАУРИНГУ
Иванъ Карловичь!
После долгаго времени я опять осмеливаюсь Вамъ пи
сать. Почти два года я быль въ Крагуевце членомъ и директо-
ромь законодательной Сербской коммисш, потомъ одинъ
годъ въ Белграде президентомъ уезднаго, и городскаго ма
гистрата Белградскаго, теперь же опять я Сербскш писатель!1
Съ одной стороны состояше моего здоровья, которое изъ
разныхъ причинъ чрезъ прошлые три года въ Сербш хуже
стало, съ другой же желаше, продолжить мои прежшя —- ли
тературный — заняня, принудили меня, оставить и службу
и жалованье и Сербно. Теперь я, отягощенъ семействомъ
(состоящимъ изъ жены и пять малолетныхъ детей) и слабо-
сыю здоровья, не имйю никакой другой подпоры, кроме
всемилостивейше пожалованной мне пенеш (100 ФГ ежегодно)
великодушнаго Императора Всероссшскаго. Народныхъ Сер-
539
бскихъ (геройческихъ) песней я собралъ въ Сербш вновь
довольное число (почти равное тому, каковое напечатанно
въ Лейпцигк 1823. г въ второй и третьей частяхъ), который
желалъ бы издать гдЪнибудь. Какъ для издашя сихъ пЬсней,
такъ и для прочихъ моихъ литературныхъ намЬренш и до-
машныхъ обстоятельствъ особливо полезно было бы, естьли
бы можно было Лондонское Библейское Общество уговорить,
что бы оно пособило мнЬ въ напечатанш моего перевода Но-
ваго Завета на Сербски! языкъ въ Л ейпцт Ъ (не смЪю сказать
въ Л ондон Ъ ) б е з ь о до б р ен и я д у х о в н о ю н а ч а л ьст ва . Касательно
затруднетя, достать желаемое одобреше, я между прочимъ пи-
салъ Г Д. Ливесу въ Константинополь 17 Юлья 1827 года
следующее: »Aber das allerschwerste bei dieser Sache wird die
Erhaltung der Genehmigung von den serbischen Bischöfen seyn. Die
Pfarisäer und Schriftgelehrten wollen ja immer und überall das Mo
nopol der heiligen Schrift haben. Dazu gesellen sich bei uns noch
andere Schwierigkeiten, nämlich, wir haben zwey Sprachen, die
altslawische K irch en -S p ra c h e und die serbische N a tio n a l-S p ra c h e .
Wie einmahl die römische Geistlichkeit gegen alle europeischen Na
tional-Sprachen gemeint hat, dass nur die lateinische Schrift-Sprache
seyn könne und solle, eben so meint unsere Geistlichkeit (besonders
die Bischöfe) j e t z t von der altslawischen Sprache! Das ist die Ur
sache, dass unsere Kinder noch heute zu Tage aus dem a lts la
w ischen H o ro lo g iu m und P s a lte r lesen lernen! Und wen man auch
mit grosser Mühe einem die Nothwendigkeit, für die serbische
Nation serbisch zu schreiben, bewiesen hat, dann komt erst die
litterärische Streitigkeit, w ie man schreiben soll? Ein jeder, der
aus den altslawischen Büchern e tw a s lesen und schreiben gelernt
hat, will sich von den anderen (die nicht lesen könen) dadurch
unterscheiden, das er beim Sprechen und Schreiben einige alt
slawische Wörter und gramatische Formen willkürlich hinein
mischt. Daher komt es, dass nicht nur beinahe ein jeder Schrift
steller eine eigene Sprache hat, sondern sehr oft der nämliche Autor
in jedem Buche eine andere!“ Къ сему прибавлю Вамъ теперь
еще: 1) Что ньпгЬшшй Сербекш Митрополитъ (посвященный
сего лкта въ Констаитинопол Ь) и Епископи знаютъ только
е д в а читать, писать же не знаютъ ни чего болЬе, развЬ съ
величайшимъ затруднешемъ подписать свое имя; 2) Что
MHorie, не только священники, но и мнимые политики, дума-
ють и не обинуются явно говорить, „лучше, что бы простый
народъ не разу Mt валь того, что вЬруетъ“ , 3) Естьли бы ка-
ковымъ особеннимъ случаемъ и удалось достать желаемое
одобреше, въ таковыхъ обстоятельствахъ должно бы было
изпортить переводъ не только въ языкк, но даже и въ смисл'Ь.
Естьли же все cie не можетъ побудить общества, для
540
Сербовъ Хрисыанскаго вЬроисповфдашя противъ своихъ
узаконенш напечатать Новато ЗавЬта безъ одобрения ду-
ховнаго начальства, не льзя ли печатать оный Босшйскимъ
Hapi4ieMb съ прибавлешемъ на заглавш: дл я С ербовъ М о-
хам м едан скаю вЪроисповЪдатя (Бошњаков), которыхъ въ
Боснш и Герцеговина есть больше однаго миллюна душъ?
Такимъ образомъ общество обезпечило бы себя противъ
Bctxb мнимыхъ противоположен^, а народъ Сербскш весь
могъ бы пользоваться чтешемъ сей священной книги (и
самые тЬ, которые теперь стараются доказать излишность
оной, когда бы только было напечатанна, читали бы ее съ
великою охотою), ибо, какъ Вамъ известно, очень малое
разистые между Босншскимъ и прочими Сербскими нарГ-
чinми. Я увГренъ, милостивый Государь, что Вы съ радостно
постараетсь, естьли только какимъ ни будь образомъ воз
можно будетъ, cie желаше мое привесть во изполнеше.
Когда Вамъ угодно будетъ, почтить меня отвЬтомъ на cie
письмо, прошу покорнЬйше, отправить оный въ ВЬну Госпо
дину Копитарю.
Поручая себя прежней Вашей благосклонности, съ глубо-
чайшимъ высокопочтешемъ и равною же преданности честь
имГю бить
Землинъ 3./15. Декабря 831 Вашимъ

покорнЪйшимъ слугою
Herrn
J o h n B o w r in g
(P. T.)
in L o n d o n .
Концепт и два преписа. АСАНУ, 2856а.

Б у к о в а п р е п и с к а V , 478—480.1
1 Било још па избрисано , , з д Ь с ь в ъ Е в р о п е й с к о й о б л а с т и в ъ к р у 'Л с е м е й
с т в а MoeioV’ [Нап. Л>. Ст.]
[Превод:]
М илостивы Господине
И ване К арлови чу,
П осле дуж еГ времена попово се у с у ђ у је м да В ам пишем.
Г от ово д в е Године био сам у КраГујевцу члан и директ ор зако
нодавне комисије, зат им је д н у Годину у БеоГраду председник
С уда Н ахи је и варош и беоГрадске, а сада сам поново српски
књиж евник. С је д н е стране, ст ањ е моГа зд р а вљ а које се, из
541
р а зн ы х у з р о к а , за т ри iogime у С р б и ји п ою рш ало, а с gpyie ст р а
н е ж е љ а д а п р о д уж и м м о је д о ја к о ш њ е к њ и ж евн е п ослове
наш али с у м е д а ост а ви м и с л у ж б у и п л а т у у С рби ји . J a са д а ,
оп т ерећен п ородиц ом (к о ја се са ст о ји о д ж е н е и п ет оро м а л о
лет н е д е ц е ) и сл аби м з д р а в љ е м , н ем а м gpyie п о т п о р е осим
пензије (1 0 0 # ю д и и а ь е ) к о ју м и j e н ајм и лост иви је д о д ел и о
велико душ ны цар сверусхи . С р п ск и х народны х (ју н а ч х и х ) пе-
са м а ja сам оп ет ск уп и о у прили чном е б р о ју ( Готово онолико
колико j e н аш т ам п ан о у Л а јп ц т у 1823. log., у gpyioj и т р ећ о ј
к њ и зи ) и ж ел ео б и х д а и х neige и зд а м . К а к о з а и зд а в а њ е ови х
п есам а, т ако и зб о ! о ст а л и х м о ји х књ и ж евн и х н а м ер а и до м а ћ и х
прилика било б и о д о со б и т е коры ст и ако би се Л о н д о н с к о би-
бл^'ско д р у ш т в о М01Л0 н аю во р и т и д а м и п ом ош е у ш т а м п а њ у
Moia п р ево д а Новог завета на срп ски је з и к у Лајпцигу ( не см ем
рећ и у Лондону) без одобрења духовних власти. О т еш коћ ам а
д а се д о б и је ж е љ е н о о д о б р е њ е ja са м 1 7 ј у л а 1 8 2 7 iogune п и с а в
у Ц а р т р а д Г Д Л и в з у и зм е ђ у ociua.noi сл едећ е:
„ А ли н а јт еж е у о в о ј ст вари биће д о б и ја њ е д о з в о л е о д
ср п ск и х еп и скоп а. Ф арисеји и књ иж евници у в е к и с в у д а ж ел е
д а и м а ју м о н о п о л н а д свет и м п исм ом . Т о м е се к о д нас п р и др у-
ж у ј у и g p y ie т еш коћ е, най м е: м и и м ам о д в а је з и к а , ст а р о сл о
венски црквени језик и ср п ск и народни језик. К а о ш т о j e н ека д
р и м ск о свеш т ен ст во мы слило д а н а с уп р о т сейм гер о й ск и м
националним је зи ц и м а м о ж е и т р е б а д а пост оји само лат ински
књ иж евн и је з и к , и ст о т а ко н аш е свеш т ен ст во ( нароч ит о еп и
скопы ) м исли сада о ст а р о сл о вен ск о м је з и к у ! T o j e у з р о к ш т о
наш а д ец а јо ш и д а н -д а н а с у ч е д а читају и з старословенског
часловца и псалтира! А к а д се у з велики нап ор н е к о м е и д о к а ж е
н уж н ост д а се з а ср п ск и н а р о д пише на ср п ск о м , о н д а т ек
д о л а зи књ и ж евн а п реп ирка како т р е б а писат и! — С ва к о ко
j e и з ст а р о сл о вен с к и х к њ т а н аучи о д а понешто чит а и пиш е
ж ел и д а се о д g p y iu x (к о ји не у м е ју чи т ат и ) р а з л и к у је т и м е
ш т о he ioeopetm и пиш ући произвольно у п л и т а т и п о јед и н г ст а-
р о сл о вен ск е р е ч и и iр а м а т и ч к е обли ке. О т у д а не са м о ш шо
Готово свахи писац им а соп ст вени је з и к н ею в е о м а чест о ист и
а ут о р у св а к о ј књ и зи д р у к ч и ји !“
У з т о ћ у В а м с а д а п р и додат и . 1 ] д а са д а ш њ и ср п ск и м иш -
р о п о л и т (л е т о с посвећен у Ц а р т р а д у ) и епископы једва у м е ју
чит ат и, а писат и ниш т а выше н ею д а у з Големе н е в о љ е пош пи-
ш у сво је име, 2 ] д а м н ош , н е са м о свеш т еници н ею и т обож њ и
полит ичари, м и сл е и б е з ох о ли ш ењ а ја в н о Говоре: ,,б о љ е j e д а
п рост и н а р о д не р а з у м е т о у ш т а в е р у је “ 3 ] ако би се који м
срећним сл уч а јем и до б и л о о д о б р е њ е , п р ево д би се у овакви м
прилихам а м о р а о квари т и не са м о у је з и к у н ею и у см ы слу.
А л и а к о све ово не м о ж е н авест и Д р у ш т в о д а з а С р б е хри -
542
шћанске верои сповест и, противно својим законим а, ш т ам па
Нови завет б ез одобрењ а д у х о в н и х власт и, д а ли се он да он
м о ж е ш т ам пат и босанским наречјем с д о д а т к о м у з нас лов:
за Србе мухамеданске вероисповести ( Б ош њ аке) који х у Б ос-
ни и Херцею вини има више о д милион д у ш а ? Тако би се Д р у -
гитво заш т ит ило о д м а који х лаж ни х прекора, а сав српски
н арод Moiao би д а чит а о в у свет у к њ т у ( чак и они који се сада
ст арају д а д о к а ж у д а j e некорисна, врло р а д о би j e читали)
je p , како В ам j e познат о, постоји врло м ал а р а зл и к а и зм еђ у
босан скоi и ост алих срп ских наречја. J a сам уверен , милост иви
Господине, д а heute се Ви р а д о пот рудит и , сам о ако се за т о
у к а ж е прилика, д а о ву м о ју ж е љ у испунит е.
А к а д а б уд ет е изволели д а м е уд о ст о ји т е o g io eo p a на
ово м о је писмо, препокорно м олим д а ia от п равит е у Б еч Госпо
ди н у К о пит ару.
П р еп о р уч ујућ и се В аш ој до ја ко ш њ о ј блаГонаклоности, с нај-
д у б љ и м високоп ош т овањ ем и о дан ош ћ у част им ам бити
Зем ун , 3 15. дец ем б р а 1831 Ваш

препокорни слуГа
В у к С т еф . Караџић
365.
ДИМИТРИЈЕ ИСАИЛОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 18. децембар 1831
Благородный и высокоученый Господине,

любезный ПрЈлтелш!
На почитаемо и драгоценно ми Писмо ваше одъ 20гъ
9вРа т г требало бы да самь давно и давно одговорю; алъ
шта ћу, кадъ самь (веруйте ми!) по вазданъ у послу На
препоруку Вашу за Г Балаицкогъ и срцемь бы и душомъ
радю и трудюсе, да онъ службу ову добые, еръ су ми и за
слуге и способности нЪгове добро познате, а и я самь самь
у почетку то желю и п гсао му два Пксма съ томъ препо-
рукомъ да Молбу о томъ свою одма Господару пошлЬ. но
откако се нашъ пр1ягель Васа за исту службу явю, одъ тогъ
времена никоме другомъ волети не могу, помоћи у ствари
овой, него нЪму, еръ нитко помоћи не потребуе толико, ко-
лико онъ сирома у садашньимъ обстоятелствама. Жао ми е
и прежао Балаицкогъ и срце ме мое боли, што му се садъ
543
помоћи не може; алъ шатъ се и за н ћ г а скорымъ временомъ
што нађе!
Мило ми е было разумети изъ писма Вашегъ, да ме се
лепа Маца изъ Будима заедно съ Матером своюмъ опоминЪ.
Ако имъ успишете поздравите и Вы ньи одъ мое стране
любезно.
Што ми за Обявлеше о Поезш покойнога Л у к е изъ Бу
дима пишете, докъ само юштъ мало Тупографгя наша у редъ
дође, можете слободно у ньой, што годъ Вамъ повольно буде,
печатали дати. ЈИтере /ь и њ нису саливене, а незнамъ, оће л’
се и саливати — знате зашто. Hie ми ни ньи толико жао,
ербо се са л ь и н ь лако заменути могу, али j ако изостане,
као што ће по свой прилицы изостати, то ми се ненакнадима
штета види.
Ако се Господине тамо гди съ щнягельима нашима, а
особито съ милымъ братомъ моимъ Паюмъ Аеанацковийемъ
састанете, поздравите га поиляду пула одъ мене. Явите ми,
елъ се што далЬ одъ Наместничества помакао, и имали на
дежду што годь поступили скоро? или су га заиста калуђери
страшно преварили? Штета! на веки штета изрядны да-
рова и способности! n t го вы! Онъ е заиста способнш него и
Митрополыъ и све Владике тамошнЬ, и сирома се по ньивама
и виноградма Крушедолскима вейь ево скоро три године дана
тепсти мора, Hie ли то Богу плакали?— Die Menschenbrut1
Поздравляю Васъ любезно сви овдашньи П[йятельи Ваши,
коима самь поздравъ Вашъ изручю.
Я пакъ любейи Васъ и высокопоч итуюЬи, остаемъ
Вашъ покорный слуга и истинитый

Прјлтел!.
Димитрш 1саиловиЙь
У Београду на Николь данъ 1831
Sr Wohlgeboren H errn
Wuk S te p h a n . K a r a d z s ic s
der freyen Künste und Weltweisheit

Doctor, mehrerer gelehrten Gesellschaften
Mitglied (p. t.) hochgelehrtester
in S e m l i n .
[Жиг:] Sigillum sanitatis semliniensis
АСАНУ, 4026.
Б у к о в а п р е п и с к аV , 678—679.i
i Изрод!
544
366.
ВУК КАРАЏИЋ ПЕТРУ ИВАНОВИЧУ КЕПЕНУ

Петръ Ивановичи!
ПослЬ почтеннЬйшаго письма Вашего, начатаго въ Сим
ферополь 17./29.1юнья, а заключеннаго въ ОдессЬ 14./26.1юлья
1828. года я не имЬль удовольств1я получить отъ Васъ ни-,
какихъ подробныхъ извЬстш. Между тЬмъ я (nolens volens)
провелъ въ КрагуевцЬ почти два года членомъ и директоромь
законодательной Сербской коммиссш, одинъ годъ въ БЬлградЬ
Президентомъ уЬзднаго и городскаго магистрата БЬлград-
скаго, теперь же опять я Сербскш писатель только! Состояше
моего здоровья, которое изъ разныхъ причинъ въ Сербш хуже
стало, очевидная невозможность, въ нинЬшнихъ обстоя-
тельствахъ въ Сербш принести какую либо особенную пользу
(которой бы всякш простЬйшш Сербинъ не моги принестъ); и
на конецъ страстное желаше, пользуясь всемилостивейше
пожалованною мнЬ Монаршею пенс1ею, продолжить мои
прежшя — литературный — заняыя, принудили меня, оста
вить и службу и Сербш. —
Народныхъ Сербскихъ (геройскихъ) пЬсней я собрали въ
Сербш вновь почти таковое число, какое напечатано въ Лейп-
цигЬ 1823. года въ IIой и Шей частяхъ, также пословицъ
и около двЬ тысячи словъ, не имеющихся въ моемъ СловарЬ.
Вотъ моя величайшая добыча, которая въ Сербш мнЪ доста
лась. — Какъ для издашя сихъ дЬлъ, такъ и для возпитатя
д+.тей, я вознамерился будущаго лЬта опять возвратиться
въ ВЬну Тамъ я намЬреваю также продолжить мою Даницу
Естьли Вамъ угодно будетъ почтить меня отвЬтомъ на de
письмо, прошу покорнейше, отправить оный въ ВЬну по преж
нему Я особенно желалъ бы, естьли бы Вы теперь были въ
Санкт-Петербурге.
Поручая себя прежней Вашей благосклонности, съ глубо
чайшими высокопочтешемъ и равною же преданностш честь
имЬю быть
Вашими покорнейшими слугою
Вукъ Стеф. Караджичи
Землинъ 9./21 декабрая 831
Его Высокоблагородно
Милостивому Государю
П е т р у И в а н о в и ч у К е п е н у ,
Господину Коллежскому Советнику и кавалеру

Получ. 8. февр. 1832. въ Симферополе.
РОГПБ, фр. 894, on. 1, ед. хр. 2 2 .
Јагић, Н о в ы я п и с ь м а , 808—809.
[Превод:]
М ы лост и ви Господине П е т р е И ва н о ви ч у
П о с л е в е о м а п ош ш ованоГ B a w e i п и см а п о ч ет о Г у С и м ф е р о -
п о /ьу 17 29. ју н а а заврш ен ог у О д е с и 14 2 4 . ју л а 1828. Године,
нисам им ао за д о в о /ь с т в о д а д о б щ е м о д В а с м а к а к в е п о др о б и в
вест и . М е ђ ут и м j a хпГео, н е х ш е о , п р о в е д о х у К р а Г ујевц у ск о р о
д в е Године к а о члан и д и р ек т о р ср п ск е за к о н о д а вн е ком и си је,
је д н у Годину у Б еоГ раду к а о п р едсед н и к С у д а Н а х и је и вар о и ш
беоГрадске, а са д а са м о ист са м о срп ски писац! M o je з д р а в -
ст вен о ет а њ е се, и з р а з н и х разлоГа, поГоршало у С рби ји , очи-
Гледно, немоГуће j e д а у С р б и ји д о п р и н ес ем било к а к в у кори ст
(к о ју би сваки и н а јп р о ст и ји С р б и н д о п р и н ет и ) и нај-
м о г п о
з а д , ст расн а ж е љ а д а п р о д уж и м с в о ју п р еђ а ш њ у к њ и ж евн у
д ел а т н о ст , кори ст ећ и се п р ем и л о ст и во д а т о м м и ц а р ск о м
п ензијом , принуди ла м е j e д а о с т а в и м а с л у ж б у и С р б и ју.
С рп ск и х н а р о д н и х (ју н а ч к и х ) п еса м а сакупшо са м у С р б и -
ј и п он ово ск о р о т оли ки б р о ј ко л и к о j e ш т ам п ан о у ЈГајпцт у
1823. Године у И и III к њ и зи а т а к о ђ е и п о сл о ви ц а , и око д в е
х и љ а д е р е ч и к о ји х н и је било у м о м р еч н и к у. Е т о т о j e н а јвећ и
д о б и т а к који м и j e пао у р у к е у С рбији. К а к о р а д и и зд а в а њ с
о в и х д е л а , т а к о и р а д и васпит авсньа д е ц е н а у м и о са м д а се
следећеГ л е т а оп ет вр а т и м у Б еч . Т а м о н а м ер а ва м т а к о ђ е д а
п родуж и м и зд а в а њ е м о је Данице.
А ко В а м б у д е по во/ьи д а м е у д о с т о ји т е одГовора на ово
писм о, м ол и м н ајп окорн и је д а Га п о ш а љ ет е у Б еч ка о и пре.
Б и ло би м и осо б и т о g p a io д а силе с а д у П ет роГ раду.
П р е п о р у ч у ју ћ и се B a iu o j п р е ђ а и т о ј блаГонаклоност и с нај-
д у б љ и м ви сокоп о ш т о ва њ ем и ист о и ш квом п редан ош ћ у и м а м
част бит и
З ем ун , 9 /2 1 д е ц е м б р а 1831 Ваш преп окорни случа

В ук С т еф . Караџић
546
Њ е го в о м б л а го р о д с т в у м и л о с т и в о м го с п о д и н у
П е т р у И в а н о в и ч у К е п е н у ^
го с п о д и н у к о л е ш к о м с о в е т н и к у и к а в а л е р у
Примљено 8. фебр. 1832. у Симферопољу
367
ВУК КАРАЏИЋ — МАРИЈИ ПОПОВИЋ
(МИЛУТИНОВИЂ)
у Земуну 9. дек. 831

ЈБубезна и почитајема Мацо!
Примио сам Просодију, и остало све, што сте ми уза њу
послали, за које вам врло благодарим. По том сам примио
писмо Ваше од 26. Нојемвр., на које Вам ето шаљем објав-
љеније о Просодији. Сад Ви са свима Вашим пријатељима и
познаницима употребите сву мајсторију, да Г Витковић то
објављеније да потпише, па Г СуботиЙ да га да одма штам-
пати. Будући да су отпре млоги наши Списатељи купили
пренумерацију, а књиге нису ни попели писати; зато се уре-
дило, да се објављеније не допушта, док се књига не дензу-
рира, но ja не знам, би ли ми ову књигу сад ту дати цензору,
да je ко не препише, пак, забранивши je нама, сам не објави,
и преиначену под својим именом не изда? Код наши људи
све то данас бита може; зато гледајте Ви какогод знате, неби
ли нам и Г ВитковиЙ ово објављеније пређе књиге под-
писао. Он зна, а и из садржања може видети, да je та књига
готова, ни ти je то такова књига, да се о њој може сумњати,
оће ли je цензура допустили; а најпосле ако ништа то не
помогне а Ви ми што брже пошаљите ово објављеније на траг
(волим и пошту платити, него га на ново писати), да га поша-
љем у Беч с рукописом заједно. Али би ми врло било мило,
ако се ту узможе штампати; јер сам ja на лето рад доћи ту у
илицу, па би смо том приликом и књигу ту могли штампати.
Ако се објављеније ту допусти, ja ето пишем Г Суботийу
како Йе га штампати; па Ви онда уставите за себе колико,
ойете објављенија, и пошљите ји Вашим познаницима (а
мени јавите, куда сте послали), само гледајте, да не пошљете
коме, који Йе новце покупити, па појести. То писмо ja Г
Суботийу само за то пишем, да га може Г. Витковићу по-
35* 547
казати; ja сам у објављенију зато метнуо, да се пренуме-
ранти Миловуку у Пешту шаљу, будући да je он познат с
млогим љубитељима наши књига, па о идућему Пештанском
вашару може и сам гдекоме препоручити. Гледајте и Ви
и Госпоја Димићка, само да би се објављеније ту сад допус
тило, а како сам ja рукопис добио, то ћемо м и (ако Бог да
здравље т у на лето) начинити, као што треба, зато ни мало
бриге немајте, ни Ви ни она.
Г Исаиловића поздравио сам и од Вас и од Ваше Госпоје
маме, он ми je одговорио јуче, и благодари Вам, и моли ме,
да и Вас од њега љубезно поздравим. Ако чујем, да ко
билијара тражи или потребује; ja ћу Ватнмана драговољно
препоручити. Ђонисија оставите, нека говори, што му
драго.
Како би било, да Госпоја Димићка каже, да je Лука
просодију 1828 године наново преписао, и на самрти препо-
ручио, да се мени преда? Чувајте Ви тај други рукопис, да
коме у руке не дође, не шалите се!
Ja би радо ово писмо франкирао, ал се бојим; да се онда
не би изгубило, него Ви запишите пошту на просодију Поз
дравите све. Ваш свагдашњи
АСАНУ, 8789/Г.
368.
ВУК КАРАЏИЋ ФРИДРИХУ ПАВЛОВИЧУ
АДЕЛУНГУ
Феодоръ Павловичи!
Господин Коцебуе прошлаго года принесь мнъ оть
васъ поздравлеше, за которое я просилъ его изявить вамъ
мою чувствительнейшую благодарность. Теперь же я самь
осмеливаюсь уведомить васъ о себе. Почти два года я (no
lens volens) провелъ въ Крагуевиф членомъ и директоромъ
законодательной Сербской коммиссш, потомъ одинь годъ въ
Белграде президентомъ уезднаго и городскаго магистрата
Белградскаго. Нине же съ одной стороны состоите моего
здоровья, которое чрезъ прошлые три года изъ разныхъ
причинъ въ Сербш хуже стало, съ другой очевидная невоз-
548
можность, въ ншгЬшнихъ обстоятельствахъ въ Серб) и при-
несть какую либо пользу, которой бы всякш простый Сербинъ
не могъ принесть, съ третьей же страстное желаше, пользуясь
всемилостивейше пожалованною мнй Монаршею пенслею,
продолжить мои прежшя — литературный —• заняпя, при
нудили меня оставить въ Сербш и службу и жаловане (840
гульденовъ серебромъ ежегодно). Кроме нйкоторыхъ досто-
пятныхъ [!] матерјллов ь для Сербской Исторш нашего вре
мени я вновь собралъ въ Сер бin: (частью теперь, частью же
прежде 1827 и 1828. годовъ) народныхъ Сербск[и]хъ (геро-
йскихъ) песней почти таковое число, каковое напечатано въ
Лейпциг!» 1823. года въ П-ой и Ш-ой частяхъ, также йословицъ
и сл о в ь, не имеющихся въ моемъ словаре. Какъ для издашя
сихъ n t сней, пословицъ и словъ, такъ и для возпиташя детей
которые величайшш предмйть моей заботы, я вознамерился
будущаго лГта опять возвратиться въ Вйну Мой одинад-
цатолЬтпый сынъ Савва, теперь въ Нейсац!» въ первой грам-
матикальной (латинской) классе, я почель бы особеннымъ
щасиемъ естьли бы вашимъ ходатайствомъ доставленъ m h L
случай, привест ъ или по крайней »vitpt послать, его въ С.
Петерсбургъ въ какое нибудь казенное училище. Онъ учиться
очень хорошо, и нЬмецкш языкъ, соразмЪрно лйтамъ своимъ,
знаетъ совершенно.
Естьли ту господинъ Коцебуе, прошу покорнейше, кла
няться ему отъ меня. Я бы очень желалъ ему писать, но не
знаю ни где онъ теперь, ни имени его.
Приложенное у сего письмо прошу покорнейше отправить
П. И. Кеппену
Есть ли вамъ угодно будетъ почтить меня ответомъ на
cie письмо, прошу покорнейше отправить оный въ канцеларјк)
Р И. посолству въ Вене или Г-ну Копытарю.
Поручая себя всегдашней милости и покровительству В.
П., съ глубочайшимъ високопочтешемъ и равнойже преданно-
ciiio честь имею быть,
Землин 10/22. декабря 831 М. Г

В.П .
Вук С. К.
Штампа се по: Б у к о в а п р е п и с к а I I I , 453.
549
[Превод:]
М и лост ивы госп оди н е Ф јо д о р е П а вл о ви ч у,
П р о ш л е Године м и j e Господин К о ц е б у пренео В аш е чест и-
ш ке, збоГ чеГа са м ia за м о л и о д а В а м и зјави м о ју н а јср да ч н и ју
за х в а л н о с т . А с а д а се у с у ђ у је м д а В а м се и лично ја в и м . J a сам
ск оро д в е Године (х т е о н е х т е о ) п р о ве о у К р а Г ујевц у к а о члан
и ди р ек т о р ср п ск е за к о н о д а вн е ком и си је, он д а j e д н у Годину у
E e o ip a g y к а о п редсед н и к С у д а H a x u je и варош и беоГрадске.
А с а д а , д е л о м збоГ мог зд р а вст ве н о Г ст а њ а , к о је се з а
п рош екле т ри Године у С рби ји поГоршало, а р а зн и с у у зр о ц и
т о м е; д е л о м збоГ о ч т л ед н е нем оГућност и д а у с а д а ш њ и м
п рили кам а б у д е м С рби ји о д н е к е к о р и ст и , к о ју сва к и п р о ст
С рбин не м о ж е д а ј о ј п р уж и , и н а јза д , збоГ ст р а сн е ж е /ь е , а ко-
ри ст ећ и се п ен зијом к о ју м и j e благонаклоно д о д е л и о м о н а р х , д а
н аст ави м с в о јр а н и ји књ и ж евн и п осао, с в е м е j e т о п ринуди ло
д а н а п уст и м у С рбији и с л у ж б у и п л а т у (8 4 0 Гулдена у с р е б р у
Годиш ње) С ем н еке Грађе з а и с т о р и ју С р б а н а и ш а вр ем ен а
вр ед н е д а се й ом ен е, j a са м у С р б и ји п о п о во п ри куп и о (је д н и
д е л о м с а д а , а д е л о м ра н и је, 1 8 2 7 и 1828. Године) с р п ск е н ародн е
(ју н а ч к е ) п есм е, ск о р о т оли ко коли ко j e у Л а јп ц т у о д ш т а м -
пано 1823. Године у I I и I I I т о м у , к а о и пословице и речи ко ји х
н ем а у м о м Рјечнику К а к о р а д и и з д а в а њ а т и х п еса м а , п о с л о
вица и р еч и , т ако и збоГ ва сп и т а ва њ а д е ц е , ко ја с у м о ја велика
б р т а и ст а р а њ е, н а у м и о са м u g y lie i л е т а о п ет д а се вр а т и м
у Б еч . М о ј једаи аесш оГ оди ш њ и син С а в а с а д а j e у Н о в о м С а д у
у првом лат и н ском (Г рам ат и чком ) р а з р е д у . Б и о б и х особи т о
срећан к а д а би м и се В аш и м з а у зи м а њ е м п руж и л а прилика д а
Га доведем или б а р п о ш а љ ем у П ет роГ рад у н е к у д р ж а в н у ш ко
л у . О н врло д о б р о у ч и и, з а сво је Године п от п ун о в л а д а н ем а-
чким је зи к о м .
А к о j e т у Господин К о ц е б у покорно В а с м о л и м д а Га по
зд р а ви т е. И м а м вел и к у ж е љ у д а м у пиш ем али н е зн а м m i Где
се са д а н ал ази , а не зн а м м у ни им е.
О е д е прилож ено писм о покорно м о л и м д а от п р ем и т е
И И . К еп ен у.
У кол ико б и ст е х т е л и д а м е п о ч а ст вујет е одГовором на
ово писм о, покорно м о л и м д а ia п о ш а љ ет е на а д р е с у канцела-
p u je Р ускоГ царскоГ п ослан ст ва у Б е ч у , или Господину К о п и т а р у.
П р е п о р у ч у ју ћ и се сваГдаш њ ој блаГонаклоност и и п окрови
т ельст ву ВашеГ п р ев а сх о д ст в а , с д у б о к и м п о ш т о ва њ ем и ис
т о м т аквом одан о ш ћ у и м а м част битш, м и лост и ви Господине,
ВашеГ п р ев а сх о д с т в а
З е м у н , 2 2 /1 0 . д е ц е м б р а 1831 покорны слуГа

B y к С т еф . К араџић
550
369
ВУК КАРАЏИЋ — АЛЕКСАНДРУ СЕМЈОНОВИЧУ

ШИШКОВУ
Ваше высокопревосходительство,
милостивый государь
Съ1 величайшею радостно и благодарноспю2 я имйль
честь3 отъ бывшихъ прошлаго года въ С. ПетерсбургЬ де-
путатовъ князя Милоша. Обреновича. слышать,4 что Ваше
высокопревосходительство имели милость спрашивать обо
мне и поздравити мя. Теперь я самъ осмеливаюсь5 уведомить
Ваше высокопревосходительство о себе. Почти два года я
провелъ въ Крагусваце6 членомъ и директоромъ бывшей
законодательной Сербской Коммиссш, потомь одинъ годъ
въ Белграде. Президентомь уезднаго и городскаго магистрата
Белградскаго. Нине7 же8 съ одной стороны состояше моего
здоровья, которое чрезъ прошлые три года изъ разныхъ
причинъ въ Сербш хуже стало; съ другой9 очевидная не
возможность, въ нынешнихъ обстоятельствахъ принесть
въ Сербш какую-либо пользу, которой бы не могъ принесть
каждый10 простой Сербинъ, съ третьей же страстное же-
лаше, пользуясь1! по ходатайству Вашего высокопревосходи
тельства всемилостивейше пожалованною мне Монаршею
пенЫею12, продолжать мои прежшя — литературный за
няп'я; принудили меня оставить въ Сербш и службу и жало
ванье. Безъ милостивейшей монаршей подпоры я бы теперь,
отягощенъ семействомъ (состоящимъ изъ жены и пять ма-
лолетныхъ детей) и слабостто здоровья, подверженъ быль
величайшей беде, которая смертнаго въ Mipe семь постигнуть
можетъ.13 За ciio превысокую милость единъ14 только Богъ
можетъ15 наградить и16 великодушнаго Государя и Вась.
Народныхъ Сербскихъ (геройческихъ) песней я собралъ
въ Сербш вновь17 довольное число (почти18 равное тому,
какое напечатанно въ Лейпциге 1823. года въ второй и тре
тьей частяхъ19),20 также пословицъ, и около дв£ тысячи21
словъ, не имеющихся въ моемъ словаре. Какъ для издашя
сихъ ДеЛъ, такъ и для возпиташя22 детей, которые величайшш
предмета моей заботы, я вознамерился23 будущаго лета
опять возвратиться въ Вену, откуду по прежнему начну слать
въ Академто книги.24 Есть ли бы угодно было Вашему вы
сокопревосходительству25 ощастливить меня какимъ ни-
будъ26 новымъ препоручетемъ со стороны Академ1и, или
551
только драгоценными27 письмомъ Вашимъ, прошу покорне
йше, таковое28 отправить29 въ канцелярпо россшско-импе-
раторскаго30 посольства въ Btub.
Поручая себя всегдашней милости и покровительству Ва
шего высокопревосходительства, съ глубочайшими высоко-
почтешемъ и безконечною благодарностью честь имЬю быть,
Землинъ 10. декабря милостивый государь,
1831 года. Вашего высокопревосходительства
Вукъ Стеф. Караджича.
А А Н , ф 8. on . 1 № 37.
К он ц еп т. А С А Н У , 2856.
С ухом л и н ов , И с т о р г я , 585 —586.
1 П оч етак п и см а je и м а о неколико верзи ја П о с л Ь д о лГ а Г о в р е м е н и я о с м Ъ -
л и в а ю с ь ; С ъ Г л у б о ч а й ш и м ъ в ы с о к о п о ч т е ш е м ъ и б е с п р е д Ъ л ъ н о ю б л а -
Г о д а р н о с т Г ю о с м Ъ л и в а ю с ъ п р и в е с т и с е б я н а п а м я т ь В . В .. М о ж е ш ь
б ы т ь В ы р а з у м Ь л и п р о ш л о г о Г о д а огпъ д е п у т а Г п о в ь К н я з я М и л о ш а О б р е -
н о в и ч а , ч т о я в ъ К р а Г у е вц Ъ в З а к о н о д а т е л ь н о й С е р б с к о й к о м и с а и ; Б ы в
ш и е п р о ш л о ю Г ода д е п у т а т ы К н я з я М . О . с к а з а л и м н Ъ , ч ш о В . В . с п р а
ш и в а л и о б о м н Ъ и п о з д р а в и л и м я , з а к о т о р у ю в ы с о к у ю м и л о с ш ь я
б л а Г о д а р ю В а с ь ч у в с т в и т е л ь н Ь й ш е .
2 К асн и је у б а ч ен о .
3 П о сл е т о г а п р ец р тан о п р о ш л а Г о Г о д а о т ъ .
4 У м е ст о с л ы ш а т ь б и л о р а з у м Ъ т ь .
s У м е ст о т о г а б и л о с ъ Г л у б о ч а й ш и м ъ в ы с о к о п о ч т е ш е м ъ .
6 С л ед ећ е д в е речи су д оп и сан е н а м ар гин и.

7 П рвобитно Т е п е р ь .
8 Речи које сл ед е ( с ъ о д н о й с т о р о н ы ) убач ен е су н а м аргин и.
9 Д о п и са н о н а м ар ги н и .
10 П о р е д к а ж д ы й н а м ар ги н и д оп и сан о п р о с т ы й .
11 П р в о б и т н о je б и л о п о с р е д с т в о м ъ .
12 П р в о б и т н о м и л о с т Г ю .
13 О ва реченица у кон цепту г л а си овако: О т я ю щ е н ъ т е п е р ь с е м е й -
с т в о м ъ (с о с т о я щ и м ъ и з ъ ж е н ы и п я т ь м а л о л Ъ т н ы х ъ д Ъ пгегг) и с л а б о с ш Г ю
з д о р о в ь я я б ы т е п е р ь б е з ъ м и л о с т и в Ъ и ш е й (пр ец ртан о п о м о ч и ) М о н а р ш е й
п о д п о р ы п о д в е р ж е н ъ б ы л ь в е л и ч а й ш е й б Ъ д Ъ , к о ш о р а я с м е р ш н а Г о в ъ
м Г рЪ с е м ь п о с т т н у т ь м о ж е ш ь .
14 П рвобитно е д и н н ы й .
15 П о с л е т о г а п р ец р т ан о д о с т о й н о .
16 И з а и пр ец . Го-
17 У б а ч ен о касније.
is И з а т о г а п р ец р тан о Г п а к о в о е .
10 П р в о б и т н о в ъ в т о р о м ъ и т р е т ь е м ъ т о м а х ь .
20 П о сл е т о г а п р ец ртан сл ед ећ и т ек ст ’ к о т о р ы я ж е л а л ь б ы и з д а т ь (п р е -
ц р Г п а н о : в ъ с в Ь т ъ ) ГдЬ н и б у д ъ . К а к ъ д л я и з д а т я с и .х ъ п Ъ с н е й т а к ь и
д л я п р о ч и х ъ м о и х ь л и т е р а т у р н ы х ъ н а м Ь р е т й и д о м а ш н ы х ъ о б с ш о я -
т е л ь с т в ъ б ы л о б ы о с о б л и в о (п р в оби тн о: о с о б е н н о ) п о л е з н о , е с т ь л и б ы
м о ж н о б ы л о (п р в оби тн о: В ы м о Г л и ) Л о н д о н с к о е б и б л е й с к о е о б щ е с т в о
у ю в о р и т ъ , ч т о б ы о н о (п р ец р тан о: п е р е в о д е м о й Н . 3 . н а С е р б с к Г й
я з ы к ъ н а п е ч а -) п о с о б и л о м н Ъ в ъ и а и е ч а ш а н г и м о е го п е р е в о д а Н . 3 . н а
С е р б с к Г й я з ы к ъ в ъ Л е й п ц т Ь б е з ъ о д о б р е т я д у х о в н а Г о н а ч а л ь с т в а .
552
21 У концепту 2 0 0 0 .
22 Иза тога прецртано м о и х ь .
23 Првобитно н а м Ь р е в а ю о п я т ь .
24 Иза тога прецртано п е ч а т а т ь и х ъ в ъ н а ш и х ъ .
25 у концепту само В . В .
26 Убачено касније.
27 Дописано на мартини.
28 убачено касније.
29 Иза тога прецртано о н о е .
30 Првобитно било само Росстскою.
[Превод:]
Ваш е високопревасходст во,
милостивы Господине,
С највећом ра дош ћ у и захвалнош ћу сазнао сам о д посла-
ника кнеза М илош а који су прошле године били у П ет рограду
да j e Ваш е високопревасходст во показало милост д а пиша за
мене С ада сам слободан д а и сам саопштим Ваш ем високо-
превасходст ву о себи. Скоро д в е Године сам провео у Крагу-
је в ц у као члан и директ ор бивше српске Законодавне комисије
зат им је д н у Годину у Б еограду као председник среског и Град-
скоГ беоГрадског маГистрата. С ада пак, с је д н е стране, моје
здравст вено стагье, које j e прот екле три Године у Србији
из разны х разлога било погоршано, с друге — очевидна немо-
Гућност д а у садашгьим условим а допринесем Србији било какву
к о р и т к оју не би могао д а допринесе сваки прости Србин,
т реће ст расна ж ељ а да , користећи се пензијом ко ју сам
добио захваљ ујућ и Ваш ем високопревасходет ву, продуж им
своју пређаш њу књ иж евну делат ност , принудили су м е да
ост авим у Србији сл уж бу и плат у. Б е з ваш е најмилосшивије
помоћи j a бих сада, обрем ењ ен породицом., био подврГнут нај-
већој беди која см рт ника на овом с в е т у м ож е д а задеси.
За о ву превисоку милост сам о једи н и Б м ож е д а награди ве-
о г
ликодушноГ господара и Вас.

С рпских јун а ч к и х народных песам а сакупио сам у Србији
ггоново дост а велик б р о ј ( скоро исто толико колико j e објав-
љ е н о у Лајпцигу 1823. Године у другом и трећем т о м у ), а та-
кође пословица и око д ве х и љ а де речи којих није било у м ом
речнику. К ако за издавагъе ових дела, т ако и р а д и васпитагъа
деце, која су м оја највећа брт а, наумио сам д а се следеће године
опет врат им у Беч о т куда hy као и пре, почети да ш аљем
књиге А кадем ији. А ко Ваш ем високопревасхо д е т ву б уд е угодно
д а м е усрећи неком новом препоруком о д стране А кадем ије,
или само својим драгоценим писмом, молим најпокорније да га
пош аљет е у канцеларију Руског императорскоГ послансшва у
Б ечу.
553
П р е п о р у ч у ју ћ и се сва гда ш њ о ј м и лост и и п о к р о ви т е љ ст ву
В аш е:а в и с о к о п р ева с х о д ет ва , с највиш им ви со ко п о ш т о ва њ ем и
бесконачном за х ва л н о ш ћ у и м а м част бит и,
З ем ун , 10. д е ц е м б р а 1831 милост ивы господине,

В а ш еi ви со к о п р ева с х о д е т в а
п реп окорни слуга
В у к С т еф . К араџ ић
370.
ЈЕВРЕМ ОБРЕНОВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 24. децембар 1831
Любезный Господ: Вукъ!

Писмо Ваше одъ 10. прошастогъ мца примю самъ, на
кое Вамъ npie одговорити нисамъ могао, узрокъ е, што самь
изъ почетка кадь самъ овде дошао у многомь послу забунФнь
заборавю, а после паднемъ у болесть одъ кое юштъ и садъ
самъ слабъ, Вейъ самъ одавна за дрва поручю незнамъ шта
учинише те мш непослаше, а како овде приспЪду, такићу
Вамъ послати, кое бы одавно учиню да су дошла.
УвЕраваюЬи Васъ о моюй наклоности къ Вамъ, и поздрав-
ляюйи Васъ, остасмъ
У Београду 12. Хвра 831. Вашь доброжелатель

ефремъ Обреновић
№ 856.
Высокоученомъ Господину
философ!е доктору, и т д:
у Зем у н у
Воштани печат Ефремъ Обреновичъ.

[Жигови:] T ut Netto di fuora e sporco di dentro Sigil. sanitatis semliniensis
одговорено 21 дек. 831
АСАНУ, 3857
В у к о в а п р е п и с к аV , 496—497
554
371
ВУК КАРАЏИЋ —
ВРХОВНОМ ДВОРСКОМ ПОЛИЦИЈСКОМ УРЕДУ
Hochlöbliche К. К. oberste Polizey-Hofstelle!
Der Unterzeichnete, türkischer Unterthan, aber mit einer Wie-
nerinn verheiratet, und Vater von 5 unmündigen Kindern, hat
sich von Wien nach Semlin übersiedelt, so wohl um seine Kinder
in der serbischen Sprache zu üben, als auch um da ökonomischer
auszukommen und seinen Ressourcen in Yaterlande Serbien näher
zu seyn.
Mit Schmerz muss er sehen dass er seit einiger Zeit der Ge
genstand polizeylicher Verfolgungen ist, wie sonst kein einzelner
türkischer Unterthan, geschweige ein halb-österreichischer Fa
milienvater
Einerseits sich seiner Unschuld bewust, und jeder Zeit zu
strenger Untersuchung erbötig, und anderseits die Gerechtigkeit
und Milde der österreichischen Staatsverwaltung aus früherer Er
fahrung kennend, ist er überzeugt, dass diese polizeyliche Verfol
gung sich nothwendig auf ungerechten Verdacht oder Verleum
dung gründen müssen, und bittet daher ehrfurchtsvoll, die hohe Po-
lizeyhofstelle wolle, nach beliebig erhobener genauer Information,
Befehl geben, dass die erwähnte Verfolgung aufhören, und der
Unterzeichnete, in Ansehung der Pässe und Aufenthaltsscheine
wenigstens den übrigen türkischen Unterthanen gleich gehalten
werden möge.
Semlin den 26. December 1831
Wuk Steph. Karadschitsch1
Dr der Philosophie und serbischer
Schriftsteller 1
An eine hochlöbliche К. K. oberste Polizey-Hofstelle.
in Wien.
АСАНУ, 3953.
Б у к о в а V , 593.
1 Уз писмо Љ. Стојановић je објавио и Одлуку Ј. Фојта од 13

априла 1832 ( Б у к о в а й р е п и с к а V , 594Ј који je увршћен у II кньигу
Г р а ђ е о ж и в о т у и р а д у Б у к а К а р а џ и ћ а .
555
[Нревод:]
П реславн ом Ц а р с к о -к р а љ е в с к о м вр х о вн о м д в о р с к о м поли-
цијском у р е д у
Д о л е пот писани, т у р ск и поданик али ож ењ ен је д н о м Б еч -
ликом и ош ац п ет оро м а л о л ет н е д е ц е , п ресели о се из Б е ч а у
З ем ун , д а би с в о ју д е ц у уч и о ср п ск о м је з и к у ка о и д а би т у еко-
ном ски лакш е и злази о на к р а ј и био бли ж е својим и звори м а при
х о д а у дом овин и С р б и ји .
С б олом он види д а j e о д недавн о пост ао п р ед м ет поли-
цијских проГона, ш т о иначе није с л у ч а ј ни са је д н и м т ур ски м
подаником а кам о л и са оц ем j e д н е п о л уа уст р и јске породице.
С вест ан , с је д н е ст ран е, с во је невиност и и у свако д о б а
сп рем ан д а се п одвр т е ст рогом и сп ит и вањ у, а, с д р у ге ст ране,
познајући из ранијег и скуст ва правичност и м и лост ивост
ауст ри јск е д р ж а в н е у п р а в е , у в е р е н j e д а се о в а ј полицијски
прогон нем иновно засн и ва н а н еп рави чној сумгъи или клевет и , па
ст ога понизно м о л и В и соки д во р с к и полииџјски у р е д д а , по при-
ј е м у тачггих инф орм ација, било к о је в р с т е и зволи и зд а т и на-
р е ђ е њ е д а се прест ане с пом ен ут им югьегъем и д а се пот пи са
ни, с обзи ром на пасош е и д о з в о л е з а б оравак, см а т р а у н ајм ањ у
р у к у као ост али т ур ски поданици.
Зем ун , 26. д е ц е м б р а 1831

B y к С т еф . К араџић
д р ф и лозоф и је и срп ски списат е.ъ
В р х о в н о м д в о р с к о м п о л и ц и јс к о м у р е д у
у В е ч у .
372.
ГАВРИЛУ ТИХОНОВИЧУ МЕГЛИЦКОМ
М. Государь!
Я не сумнГваюсь что вы уже давно получили писмо мое
отъ 26 прошлаго месяца, на которое надГюсь оть васъ утЬ-
шительному ответу Благосклоность Димитр1я Павловича ко
мнГ будеть для меня и для всЬхъ моихъ предпр1ятш вели
чайшее щасне; того ради и паки прошу васъ покорнейше,
рекомендовать меня, какъ вы найлучше знаете.
556
Прошу васъ покорнЬйше, приложенный у ово два письма
отдать въ канцеларгю, и попросить, чтобы съ первою оказ!ею
отправлении были въ Санкт-Петерсбургъ.
Поручая себя вашей всегдашней благосклонности, съ
величайшимъ высокопочтешемъ и равноюже преданносыю
честь имЬю быть
Землин 14 декабря 831 М. Г

В. В.
покорнМшш слуга
НЗ. У О б ја вљ ен и ју: ђ ум р укџ и л ; предђл, т ео; препят -

ст вовати.
Штампа се по: Б у к о в а п р е п и с к а V , 631—632.
[Превод:]
В аш е высоко преподобије,
милостивы господине,
Ja не сум њ ам д а ст е већ давн о добили м о је писмо о д 26.
прошлог м есеца, на које очекујем о д В а с ут еиш н ogioeop. Б ла-
ю наклоност Д м ит ри ја П авловича била би за м ене и за све м о је
п одухват е велика срећа; т от р а д и j a В ас јо ш j e дном пре по
корно м олим д а м е препоручит е како најбољ е ум ет е.
П репокорн о В ас м олим д а ова д в а прилож ена т е м а пре
дат е у канцеларију и зам олит е д а их пош аљ у у П ет роград
чим се ук а ж е прва прилика.
П репоручујућ и се В аш ој ce a ig a u m o j блаю наклоност и, с нај-
већим високопош т овањ ем и оданош ћу имам част биты
Зем ун, 14. децем бра 1831 М Г.

В. В.
НЗ. У Објављенију: ђум рукџин, предЪл, тео, препят -

ст вовати.
557
373.

У Земуну 17/29 Дек. 831

Писмо Ваше од 2. овог мјесеца мало нијесам у Беч на
траг вратио! Књигоноша га донесе мојој жени, кад сам ja
био у кавани, и узевши 29 крајцара сребрни даде јој га. Кад
ja видим на писму записано 28, помислим, да има join како
писмо унутра, но кад га отворим, зачудим се, видећи да
нема ништа, кад писмо измјерим, не изађе ни '/г лота. Кад
сјутра дан запитам на пошти, како се за просто писмо може
узети дупла плата, одговоре ми: So ist oben taxirt.1 Ви знате,
да ja не жалим платити поште готово ни за како писмо,
а камо ли за Ваше (макар да je трипут онолико); само ми je
жао на неправду и на м о б у .
Опет су ме ономадне овђе заокупили з а пасош (будући
да виде, да на ону страну за сад не мислим ићи); зато сам
26. о. м. по Римскоме предао овдашњој милитар-команди
ону лањску моју тужбу и молбу на Polizey-Hofstelle, и мислим,
да ће данас одавде д о б р о испраћена тамо отићи. Добро би
било, кад би сте Ви опет замолили онога, што je Риста мучио,
да се напомене С., да ме један пут опросте од ове биједе.
Ваља да сте већ одавно примили овдашњега Oberlehrera-
Ацијћа буквар с рецензијом некакога попа њиовога. Онаки
би рецензенти и у нас морали судити о моме преводу Н. 3.,
кад би му се одобреније искало. Ацијћ би рад начинити
нова слова мјесто дојакошњега крпежа (ch, cs, sh, dj или gj
&c.), али не зна како ће. Не би ли га Ви у том могли што поу-
чити (кад не ћете сами тога посла за све Славене Римскога
закона — да се примите)?
У Србији нема ништа ново. Мене зваше, па и престаше.
Ово дана ће Господар доћи на Топчидер (добар сат од Бијо-
града, а толико и од Саве; ту je љетос лијеп двор начинио;
а у Бијоград знате да га Турци не пуштају). У Бијограду се
штампају којекаке ситнице; ономадне сам виђео трговачко
обявлеше (допуштење, да му je слободно марвом трговати),
у коме стоји предЪ лъ, и т ео, препятствовали и т д. Онога
Зорића, што je у Питеру 1824. године издао ни каки м је з и к о м
малу всемирну историју за Српску младеж, очекују у Србији,
с његовом женом — Францускшьом — и с ђецом, да буде
восп ит аш ељ м лады к п а з е в а . У Питеру je живио под покро-
558
витељством А т . Ст ојковића. Ваља да сте нули, да je Јевта
Поповић из Тријеста отишао у Црну гору; а Сима je Милу-
тиновић у Бијограду полицај-комесар, мало га нијесу у Црној
гори убили.
Да ли знате, ђе je сад Капен?2 Бусе ваља да je опет у Врша-
ви. А Кухарски ваља да je у Питеру
Моји Вас сви поздрављају Прије 6 мјесеци добио сам
још једну кћер, Љубицу (Амалију).
Еда Вам je што писао Мушицки? Темишвар му оте Стан-
ковић. Све се накањујем, да му пишем.
И сам сам мислио, да у Бечу тражим квартир ђе у Јозеф-
-штату близу Јермена.
Поздравите ту све наше, и пишите ми одма.
Вук Стеф Караџић
^На полеђини:]
Sr Hochwohlgeboren’
Herrn B. v. K o p i t a r ,
in W i e n .
[Жигови:] Semlin Wien.
4. Jan.
Vuk Dec. 1831
АСАНУ, 1744.
Б у к о в а I , 408—409.
1 Тако су одозго одредяли таксу.

3 Вукоза омашка, вероватно je у питању К е й е н .
374.
ВУК КАРАЏИЋ СИМИ МИЛУТИНОВИЋУ
Љубезни брате Симо!
Невоља ме наћерала, да ти пишем ово писмо, и да те
братски молим, да ми пошаљеш штошђ новаца сад за Божић.
Ja сам љетос примио за ваш рачун из великога1суда 636 гроша
и 16 пара (које код мене има записано Бата-Лакином руком),
а од продати ствари у Бијограду 372 гроша, које све, узевши
дукат по 36 гроша, чини 28 дуката и 16 пара, тако ви мени
остајете join дужни по моме рачуну 11 дуката ман>е 16 пара,
а по вашему2 21 дукат мање 16 пара. Ja не тражим, да ми
даш сад све у један пут, него штогођ, колико се може. Мис-
559
лим,3 да си за4 цијело увјерен, да ja у друкчијему стању не
само што не би од тебе (особито у данашњему твом стању)
ово заискао, него би ти још дао, као и онда што сам; за то
се надам, да ми не ћеш за зло примити, што ти се с оваким
писмом јављам: вјеруј ми, да сам се на њега више од мјесеца
дана накањивао.
Ономадне ми je Г Зубан казао твој поздрав, за који ти
вала!
Да ли си чуо, да je Трјестански учитељ, Јефто Поповић,
по уговору5 с Матијом Вучићевићем отишао у Црну Гору/
Поздрави миб све пријатеље, а особито вашега газду
Бата-Лаку и његову госпу и малу Јецу
Желећи ти од свега срца, да Божић и Ново љето и остале
Ристове празнике на7 млого љета у здрављу дочекујеш и весело
проводит, остајем надајући се повољном8 одговору на ово
писмо.
У Земуну 18. дек. 831. тв°ј
стари пријатељ
Вук Ст К.
п р е п и с к а I , 42—43.
Б у к о в а
1 Иза прецртаног K p a i y j e e .
2 Испред прецртаног р а ч у н у .
3 Иза прецртаног J a .
4 Иза прецртаног ш и .
5 Изнад прецртаног п о з и в а / ь е .
6 Иза прецртаног т е .
1 Иза прецртаног з д р а в - .
8 Иза прецртаног о д т е б е .
375.
ВУК КАРАЏИЋ — ВАСИЛШУ ПОПОВИЋУ
Истина1 да сте ми дужни одговор на два, за мене врло
важна писма од 31. октомврија, која сам преко Вас Н>. Св.
писао; но опет за знак2 дојакошњега високопочитанија и
благодарности за пријатељску љубав, коју сте ми близу два-
наест година показивали, усуђујем се честитати Вам Божић,
Ново љето и дан Вашега имена, и остале Христове празнике,
желећи од свег срца, да ји на млога и премлога љета са3 свима
560
Вашима у савршеном здрављу дочекујете и весело у сваком
задовољству проводите!
4Чуо сам да нијесте били у Крагујевцу, кад сте горе
поменута моја два писма примили; зато join мало имам
надежде. —• Само, ако миелите, да се што може учинити,
гледајте побрзо; јер послије боја копљем у трње. Што се
мене тиче ништа Вам више не знам казати, преко онога што
сам Вам у она два писао (које сам послије Г Давидовићу
у писму од 20. Нојемвр[ија] повторно), него ћу Вам само
повторити оно, што сам у ономе другоме писму рекао, да
би ja ону милост од Њ. Св. желио имати колико себе ради
помоћи, толико (ако не више) и ради чести и славе Њ. Св.,
јер сам се ja трудно, да добро и славно мњеније о Њ. Св. раз
несем не само по нашем народу (и тамо и амо) него и по
другим земљама, па би сам рад био, да се то једнако потврђује.
Још ћу нешто да Вам кажем, што Вам, чини ми се нигда
прије нијесам казао, прем да ми je често на ум падало:
Жао ми je, што све вријеме код Њ. Св., од како сам имао
срећу познати ЈИ, проведо највише у просјачењу којекаки
сопствени потреба, а недаде ми се прилика, да на тенани
учиним каку особиту ползу Н>. Св. и народу, него оно што
сам учинио (ако сам што учинио), учинио сам на велику силу,
с крвавим својим знојем и муком. Какогођ да се несрећа с
непријатељима Њ. Св. и народа нашега договорила, да ме
тим (просјачењем сопствени потреба) у узди држе, да не би
сам спомињао за ползу народну и Њ. Св.
Млого сам Вам пута досађивао за наше народне пјесме
и доста сте ми у том учинили; али Вас опет молим, да нару-
чите, ђе знате, да би се још која могла добити, а особито би
сам желио од онога могаТурчина(Јаковчића) из Ужица пјесму
о Блаж евићу О м еру и од онога калуђера из Вујна о некаком
пат ријару, ш то су т Т урци погубили. А и другије, макар какве
биле, што гођ више скупите и пошљите ми, то ће бити боље.
Капетан Перу ЈТазаревића молио сам, да ми начини једне
лијепе гусле, и чујем, да ји je начинио; Ви би сте ми учинили
љубав, кад би сте ми ји по какој поузданој прилици послали,
јер би сам рад на једно мјесто да ји пошљем. Ja сам имао
срећу слушати, ђе су Њ. Св. собом заповједили, да ми се троје
најљепше гусле начине; но оно, што се мене тиче, некако се
по Њиовој заповијести свагда не извршује.
Молим Вас, да Њ. Св. пољубите за мене скут Поздра
вите све пријатеље, а особито рођака Амиџу и Кучука Алију
Препоручзјући се дојакошњој Вашој пријатељској љубави,
с истиним високолочитанијем јесам
У Земуну 18. дек. 1831 Ваш покорни слуга.
П. П. По свршетку овога писма разабрао сам жалосне
гласе, да je Сигентал умръо у Бечу за асталом а Чико Радомир
у Циганлији на лађи. Бог да им душу прости! И ми ћемо сви
кад који, за њима, него Тешко грешну и омражену! ЧеловЬкъ
гако трава, дше его гако цвЬтъ селный. Збиља! Чико Радомир
не може ни умријети без моје штете: дужан ми je за неке метке
и за шувикс, што ми je у Топчидеру наручио, те сам му из
Бијограда послао g e u [ je ] цванцике и чеш ири п аре, ако ни од
куд не узмого наплатити, да му je Богом просто! Болим што
je он мени остао дужан, него ja њему да сам.
[На десној мартини прве стране:]
н з.
читање. Цариград.
школе, Питер
закони. Јеванђелије
у Париз. типографија
м. Јермана. папир фабрика
гл. квартир манастири.
Едрене и
Б у к о в ап р е п и с к а I V 172—174.
1 Испред прецртано П р е м .
2 Прецртано и с т и н и т о ш .
3 Прецртано В а ш е м ф а м и л и ј о м .
4 Прецртано А к о б и в а м ш т о .
376.
БУК КАРАЏИЂ МИЛУТИНУ ЋОРЋЕВИЋУ
Земун, крајем децембра 1831
Благородии Г Милутине!
Ви сте ми једном казивали, да сте на моју молбу неко-
лике песме преко некаког писара преписали и обећали сте,
да ћете1 гледати још коју да препишете. Сад Вас молим, да
ми све оне, које сте до сад преписали,2 под печатом пошаљете
на Г Милоша Богићевића (Секретара Њ. Сијат Г Ј Об.),
а он ће ји мени ласно дотурити.
За које Вас молећи и љубезно поздрављајући, с истиним
почитанијем остајем очекујући одговор Ваш на ово писмо.
Ваш искрени поч
Вук
562
Б у к о в а п р е п и с к а V I , 142.
1 После ове речи опет пише д а ћ е ш е .
2 Иза овога пренртано п о ш а љ е т е .
377
ВУК КАРАЏИЋ ПАВЛУ ДА НИ ЛОВИЂУ
Земун, крајем 1831
Благородии Господару Павле!

Join лани молио сам Вас, да1 ми преко В[ашег] нисара
напишете јуначких песама, и Ви сте ми радо обрекли, да ћете
то учинити. Сад Вас молим, да ми оно, што123je до сад скуп
лено и написано, пошаљете под печатом на Г Милоша Боги-
ћевића, а он ће ји мени ласно оправити.
За које Вас молећи и љубезно поздрављајући, с истиним
почитанијем остајем надајући се одговору Вашему
Ваш искрени почитателе
Вук Стеф. К.
Богорадим 64
дангубим 8
мимоулазим 72
мирбожима 56
начетвороножим се 4
објелоданим 63
празнословим
[У горњем десном углу Вук забележио:]
П олисе
АСАНУ, 4170.
В у к о в а V I , 142.
П р еп и с к а
1 Иза овог прецртано м и ју н а ч к и .
2 Иза прецртано с т е .
3 Испод овог прецртано п о к о р п и с л у \а .
36* 563
1832.
378.
ВУК КА РАЏ И Ћ АДАМ У ДРАГОСАВЉ ЕВИЋ У
З е м у н , 2 . ја н у а р 1832.
Mora Саву ja не одведо у Винковце (него у Нови Сад),
тако не мого ни Вас поодити. Оставши за зимус од Србије,
сад се опет забављам с књижевним стварима. Сад ћу да пре-
гледам и у ред поставим како оне п јесм е, тако и р и јеч и , што
сте ми још одавно послали. Пјесама сам јуначки доста наку-
пио у Србији, и мислим ји на љето штампати.
У Бијограду се типографија оправља једнако; већ се
штампају пасоши и друге којекаке ситнице. Исаиловић je по-
стао цензор код типографије, и мислим, да ће поред тога учити
Господарску ђецу Њемачки и Француски. За професора на ње-
гово мјесто не зна се join ко ће бити постављен, тражи се
овдашњи учитељ Василије Јоановић и Јован Балаитски из
Вршца, али Ви не ћете ништа изгубити, што ћете ту прези-
мити.
За Г Јову Гавриловића мислим да сте чули, да je у Цари-
граду, и добро му je врло.
Желећи Вам, да Божић и ново љето у здрављу дочекате
и весело проведете, и да ји тако на млого љета дочекујете
и проводите, с истиним почитанијем јесам
у Земуну 21. дек. 831 Ваш почитатељ

[Туђом руком у горњем десном углу:]
21 X 83Г
РОМС, 5520.
Б у к о в а V , 261.
567
379.
В У К К А Р А Џ И Ћ — Л У К И ЈА Н У М У Ш И Ц К О М
З е м у н , 2 . ја н у а р 1832.
.Знате да сам 1829. године отишао на позивање Госпо-

дара Милоша Обреновића у Србију По томе готово двије
Године провео сам у Крагујевцу као член и (тобожььи) дирек
тор бивше српске законодателне комисије, а годину дана
у Београду као президент магистрата наије и вароши Биоград-
ске; а сад сам опет српски списатељ и нисатељ.
.С Турцима се још ништа више није свршило, осим
што je Милош признат за наследственог књаза од Србије.
Надежда je, да ће се зимус и границе и данак одредити. Ваља
да сте нули, да су два архимандрита српска, Мелентије и
Нићифор у Цариграду завладичени, и Мелентије наименоват
српским Митрополитом и височајшим Егзархом, вративши
се њи двојица из Цариграда, с пређашњим Биоградским
митрополитом Грком Антимом, завладиче у Биограду још
једнога игумана Герасима, (мислим, да вама није нужно
казивати, да ни један од ове тројице не зна ништа, осим које-
како читати, а писати — у правом смислу не зна ни један).
Мелентијева je столица у Биограду, Нићифорова у Ужицу,
а Герасимова у Пожаревцу, (то je сад нова Епархија), Антима
су нудили да буде пожаревачки владика, но je волио преко
ваше Епархије и Тријеста отићи у Грчку, него узјати с коња
на магарца, бита под власти српскога Митрополита. Сад
чујем, да се у Биограду, уређује конзисторијум.
У Биоград je донесена типографија из Петербурга и већ
се штампају којекаке ситнице, као пасоши, објављенија, раз
личии протоколи, и т д. Грађанска су слова врло лијепа, а
црквена су она нова Библејскога општества. — Исаиловић
je од лани био као професор и учитељ Господарске ђеце, а
сад чујем да je постављен цензором код Типографије.
[За законе, на којима je радио, каже Вук, да су готови,
и од скушнтине одобрени] но кад ће се наштампати и у судове
увести, то само Господар зна.
ГСУД, 1891, г а . 72, 130—131
568
380.
ВУК К А РА Џ И Ћ ЈЕ В Р Е М У О Б Р Е Н О В И Ћ У
З е м у н , 2. ја н у а р 1832.
Милостиви и високопочитајеми Господару!
Прије неколико дана имао сам срећу примити високо-
почитаемо писмо Вашег Сијатељства од 12. овог мјесеца, за
које Вам неисказано благодарим. С превеликом жалости
био сам чуо, да сте били болесни, но вала Богу, кад Вам je
драгоцјено здравље опет повратио.
Вашему Сијатељству познато je добро моје данашње
стање. Увјерен будући о истинитој Вашој благонаклоности
к мени, ни мало не сумњам, да ћете сад кад Њ. Св. ту дођу,
само ако се прилика догоди, драговољно коју добру ријеч
за мене рећи, да би се моја молба и жеља испунила.
Желећи Вам од срца, да Божић, Ново Љето и остале
Христове празнике, са цијелом Вашом фамилијом у здрављу
дочекате и весело у сваком задовољству проведете, и да ји
тако на премлога љета дочекујете и проводите на ползу и
на славу народа нашега, и препоручујући се дојакошњој милос-
тивој благонаклоности и покровитељству В. С., с пристојним
У Земуну 21 дек. 831 В. С. препокорни слуга.
Б у к о в а
п р е п и с к а V , 497—498.
381
ВУК КАРАЏИЋ ЉУБИЦИ ОБРЕНОВИЋ
Милостива и високопочитајема Госпођо!
За знак онога високопочитанија, које се к Вама још прије
десет година, када сам први пут срећу имао у Крагујевцу
виђети Вас, у срцу моме дубоко укоријенило, усуђујем се1
честитати Вам Божић, и ново љето и остале Христове праз
нике, желећи од свега срца, да ји са свјетлим Вашим супру
гом, с младим књазевима, и са свима Вашима, који су Вам
569
мили, на млога љета у здрављу дочекујете и весело у сваком
задовољству проводите!
Желећи Вам ово од света срца, и препоручујући се Вашој
милости, и цјелујући Вам десницу, с највећим високопочи-
танијем јесам
У Земуну 21 дек. 831
[На мартини знак за уметавье ф којег нема у писму и текст:]
, а не даде ми се прилика, да на тенани што особито учиним
Њ. Св. и народу, него и оно мало, што сам учинио (ако сам
што учинио), учинио сам на велику силу, с крвавим својим
знојем и муком. Какогођ да се несрећа с непријатељима Њ.
Св. и народа нашега договорила, да ме тим (просјачењем
сопствени потреба) у узди држе.
Концепт. АСАНУ,1441а.
Б у к о в а
п р е п и с к а I V , 538.
1 Прецртано с а д о в а к о .
382.
Ако и нијесам још имао среће, добити од Ваше Свјет-
лости одредни одговор на моју препокорну молбу, коју сам
Вам представио преко Г Василија Поповића под 31. Октом-
врија ове године, опет се усуђујем,1 за знак највећега мога,
високопочитанија и незаборављене благодарности, чести-
тати Вам2 Божић, Ново љето и остале Христове празнике,
желећи од свега срца, да ји на млога и премлога љета са ције-
лом Вашом свијетлом фамилијом у савршеном здрављу доче-
кујете и весело у сваком задовољству проводите; на срећу
и на славу народа нашега!
Са овом жељом3 и вјечном благодарности у срцу себе
и горе поменуту своју препокорну молбу препоручујући доја-
кошњој милости и опште познатоме великодушију В. Св.,
и цјелујући Вам десницу и скут, с највећим високопочитанијем
јесам
У Земуну 21 дек. 831 В. Св.
570
[Споља:]
Њиовој Свјеглости Премилостивоме
насљедственоме књазу од Србије4
Штампа се а о ' . В у к о в а п р е п и с к а I I , 619—620.
1 Преиртано с н а ј в е ћ и м в и с о к о п о ч и ш а н и ј е м .
г Прецргано п р а з н и к Х р и с т о в о р о ж д е с т в о .
3 Прецртано Ж е л е ћ и В а м о в о о д с в е г а с р ц а .
4 у концепту je овај текст, без последње 4 речи, написан на полеђини.
383.
ВУК КАРАЏИЋ — ЈОВАНУ СТЕЈИЋУ
Одавно сам мислио, да Вам пишем, па сам све очекивао
да дођете у Бијоград.
Прво Вас молим, да учините љубав, да ми пошаљете
оно 5 форинти сребра СМ. за оне књиге Милоша Лазаревића,
јер знате у каком сам сад стању И Бошко Тадијћ из Ваљева
има да ми да 2 ф. сребра за исте књиге, ако се где с њим сас-
танете, молим Вас, да ји узмете и мени пошљете.
Друго Вас молим, за оне народне песме, што сте ми кази-
вали, да сте које где скупили, да ми ји по поузданој прилици
пошљете (само да се предаду Г толмачу Игњи Василијевићу),1
јер сам2 ове зиме намислио, да све скупљене песме у ред намес-
тим и за штампу преправим. Као што сам Вам и пре казао,
ja ћу за све песме, које ми Ви пошаљете, у предговору казати,
да сте ми ји Ви3 дали; а у Ваше Забаве коју сте ради да мет
нете, као што сте ми казивали, Ви je још једном препишите,
па уставите код себе; зато би Вам и ja дао каку од мојије (као
што сам дао Г Давидовићу Забавник ону о кнезу Ивану
Кнежевићу), кад би знао, која би Вам најповољнија била.
Ja имам већ начисто преписани јуначки пјесама за 40—50
штампани табака, и то изабрани пјесама; а кад би сам штам-
пао све, које имам, б ез избора,4 изишло би више од 200 табака,
али ja мислим, да онде, где (шта) има д о т а , била би буда-
лаштина не избирати. Млоге5 песма имам по две6 (од раз
личии певача), гдекоје и по три2 а о женидби кратьа Вука-
571
шина имам четири,8 (па да Вам управо кажем, још ми се
чини, да ниједна није онако лепа,9 Као што сам je у детињству
слушао).
Г Копитар често Вас у писмима поздравља.
Желећи Вам с новом годином здравље и сваку срећу
У Земуну 21 дек. 831.

В у к о в а
п р е й и с к а V I , 79—80.
1 Прецртано п о ш а љ е ш е .
2 Прецртано б а ш с а д д о ш а о .
3 Прецртано п о с л а л и .
4 Прецртано иза овога б и л о .
5 Написано па прецртано Г д е к о ј е .
6 Написано па прецртано п у т .
7 Било написано т р и п у т и прецртано п у т .

8 Било написано ч е т и р и п у т па прецртано п у т .
9 Било написано л и ј е п а и преправљено у л е п а .
384.
ЛУКА КИСИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Бечеј, 2. јануар 1832.
Почитаеми Господин Вук Стеф. Караж. здравствуй

Ваше почитаемо от. 21. Прошастог примио иразумио
есам, штоми кажете да наш Приятел у Срби не има от куда
мени вратити нЬму у нужди Позаимито заисто Приятелу
имаде Пет Пута дамие толико дужан имоби от куда Послати
него je заборавио наону мою нГму учинити праву любов кою
неби могао моме роћеноме Брату учинити. Ада Га имам от
куда живитя опетабига радо Причекао. Али ево старост
доће за службу ниесам А ни от куда Помоћи неимам. Сада
Суди Брате какомие штосам дочекао а све добро чинећи
роду нашем и помоћ Приятелу давати, учини вели добро
доброћетисе вратити. Али ево ниесам Ра трефио такову душу
коя чувствуе набога и надужности человЪческе. Менесу млоги
наговарали, дата тужим Преко обре[!] команде ниовом Сия-
телству князу Али Fa све очекиваюИи и самсе опомене дуж-
ности християнске идаће то он Сам послати. Писосамму
9. писама и ни на едно не отговори ми. Сад ниели право дата
Бог каштига нГга и нЪгову фамилию. А он акоје јоште коме у
Немачкой дужанн онисуму и поели имаде право даим не плати.
572
У име тога Брате молимте Бога ради опоменига да не
патим Под Старост Мою идасе могу лебом ранити до Суд-
бинЪ Божие.
С прочим како вас такоћер вашу мйлу фамилию у дому
любимо Поздравлям иостаем ваш
Н. Беча. 21 декем. 1831.г0 изкрени приятел
Лука Кисич
АСАНУ, 4056.
В у к о в а п р е п и с к аV 711—712.
385.
СИМА МИЛУТИНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
У Београду 22а Декем. 1831
Любезный Вуче Караџо!
На твое писмо, у коме иштешъ одъ мене оно кусуръ
дуга, жао ми е и прежао, што немогу ништа послати, ама ни
паре, зашто ё неймамъ садъ, а ты брате знашъ, дасамъ я
безъ ништа дошао амо, и доксамсе покрпю, и прераню дода-
насъ овди, ништа ми остало Hie одъ плате, а другога максула
одъ ногу засада неймамъ но уздамсе даси ты увТренъ
о томе, да ’самъ ти радъ исплатити, како найперво могбу-
демъ, кадсамъ ти све дао безъ pienn штосамъ очевине имао
npifiMHTH, а то у овако доба, кад’ ми е пара скупля была одъ
негдашнЬга гроша —. Пакъ ты. ? фала Богу и Дарима и
одъ мене за тебе!! 1ошъ ме попричекнути благоволи, докъ
сдда и моя гуска кадъ излеже прасе —.
Фала ти за новине! Ясамъ и одавно и собомъ познао, да
е у Цернугору одлазило и npie ньихъ и мене людш, те юшъ
подрукчш, паксусе могли поодморити текъ. а меда и ско-
рупа умiю и Церногорцы употребит’, кад’ бы га ђе каднокадъ
удесили —. Но некасе они одъ Церногораца понауче, и то
томе свему што ни у каквимъ Кодексима и Аделунзима небы
наћи могли —.
Здравъ и живъ млоголТтно, друле мой! Са свЪма тво-
има!. Аминь.
Твой и садъ и вазда
Искренный
Сима Милутиновић
scilicet:1
Чубро Чойковийъ —.
573
Высокоученому Гну Вуку Стефановићу Караџићу
у Земуну.
Воштани лечат са натписом B tp a спасет и иницијалима СМ.
НЗ. једанаест ћесарских дуката.
АСАНУ, 1442.
В у к о в а I , 43—44.
1 дакако, жали боже.
386.
ГАВРИЛ ТИХОНОВИЧ МЕГЛИЦКИ—ВУКУ КАРАЏИЋУ
Бел, 4. јануар 1832.
ВЪна 2 3 Д е к а б . 1 8 3 1
Почтенныя письма Ваши, отъ 26 Ноября и 14 Декабря,
получены мною исправно. Простите, что не отвЪчалъ Вамъ
тотчасъ на первое письмо. Я быль немного нездоровъ, и
это воспрепятствовало исполнить мой долгь въ надлежа
щее время. По поручешю, изясненному во второмъ письме,
приложенные конверты тотчасъ отправлены въ Канцелярно.
Съ Его Высокопревосходительствомъ не было еще случая
говорить объ Вась. Что касается до Саввы, то я обЕщалъ
дать ему услужеше въ ОлтарЬ, что и исполню, ежели Вамъ
будетъ угодно, и ежели ростъ его не будетъ препятств1емъ.
Штатныяже места причетниковъ и пЬвчихъ при Посоль
ской Церкви зависять отъ распоряжешя Правительства.
Естълибы Савва умЬлъ пЕть въ хоре, тобы могъ получить
порядочное вспоможете оть нашей Церкви. Впрочемъ что
зависитъ отъ меня, въ томъ смЪло можете пологаться на меня.
Въ продолженш Сербской Исторш можетъ встретиться зат-
руднеше по моей неспособности къ таковымъ трудамъ, ибо
Истор1ею вообще мало занимаюсь. Впрочемъ, ежели нужно
будеть, неоткажусь помочь вамъ по сил Ь. У меня была и есть
охота переводить Сербская Песни на Русскш языкъ. Жалко, что
это не мой (не духовной) предметь. При возвращенш Вашемъ
въ Вену, не увидители гденибудь. Г Демелича, у него мой
Гомеръ, переводъ Кострова. Я чрезвычайно быль бы обязанъ,
5 74
естълибы онъ возвратилъ его Вамъ для доставлешя мнЪ.
По случаю приближающагося (наступившаго) новаго
года, желаю Вамъ и всей Вашей фамилш, какъ встретить,
такъ и провождать оный въ радости.
Съ истиннымъ почтешемъ
Покорный Вашъ слуга
Свящ. Г Меглицкш.
АСАНУ, 3988.
Б у к о в а п р е п и с к аV 632—633.
[Превод:]
Б еч, 23. дец ем бра 1831
М илост иви Господине,
Б уч е Ст еф ановићу,
В аш а пош т ована писма о д 26. новем бра и 14. дец ем бра
ур ед н о сам добио. О прост ит е ш то В ам нисам о д м а х ogloeopuo
на йрво писмо. Био сам нешто болест ан, па м е j e т о спречило
д а на врем е испуним с в о ју оба везу. К а ко ст е м и у другом
писм у поручили, о д м а х с а м прилож ене коверт е от правио у
канцеларију. Још м и се није пруж ила прилика д а с БЬеювим
високоп ревасходст вом р а зю в а р а м о В ам и. Ш то се С аве тиче,
обећао сам д а ћ у м у даты д а п ри служ ује у олт ару, и т о ћу
испунит и ако j e В ам и по во/ьи и ако /ьсчов у зр а с т не б у д е пре-
прека. М еђ ут и м о ст алним намеш тегъима ц рквењ ака и певаца
у цркви наш еi посланст ва о д л уч у је влада. К а д би С ава ум е о
д а пева у х о р у , о д наш е би ц р кве могпо добиты приличну нов-
чану помой. У ост алом , у свем у ш то о д м ене зависи м ож ет е
се слободно на м ен е ослонити. У ж ељ и д а се наст ави писање
српске ист орије м о ж е се појавит и пот еш коћа зат о што сам
j a неспособан за т акве послове, je p j a се и иначе м ало бавим
ист оријом. А ли ако б у д е пот ребе, нећу одбит и д а помогаем
колико м огу. Ja сам имао и имам ж е љ у д а преводим српске
песм е на р уск и је зи к . Ш т ет а што т о није м о ј ( није дух о вн и )
посао. К а д се врат ит е у Б еч, м о ж д а ћет е негде срест и Г Д е -
мелића, к о д гъега j e м о ј Х ом ер, превод К ост рова. В еом а бист е
м е задуж и ли к а д би га он врат ио В ам а, а Ви мени.
П ово д о м скорог (већ от почет ог) новоГ лет а ж елим Вам а
и целој Ваигој породици д а у р а до ст и ново доч екат е и ст аро
испрат ит е.
С истинским п оит овагьем
препокорни Ваги слуга
С веш т ен и к Г а вр и л М еглицки
575
387
ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ ВУКУ КАРАЦИЋУ

Почитаемый Господине Буче,

Любезни пр1ятелю!
Данасъ пре подне имао самъ честь, Ваше почитаемо
писмо одъ 18. т м. примити, у комъ ми пре света наступаю Не
празнике честитате. Благодарећи Вамъ усердно на пр1ятель-
скимъ изражешяма, и желећи и Вами и Вашой почитаемой
фамилш, да Вамъ наступаюНа нова година повольно здравл!.
и свако задовольство са собомъ донесе, непропуштамъ явити,
да Вамъ на писма Ваша изъ ти узрока одговорю нисамъ,
што самъ 1во у време, кадъ самъ нрво писмо ваше одъ 31
8-вра прим1о, у Чачку бью, гди самъ толико куНсвны послова
имао, да самъ одговоръ на писмо Ваше до повратка мота у
Крагуевацъ одложити морао, а 2го што самъ одма по одласку
моме у Крагуевацъ поболео се: од црвенога ветра, и донде
замотаномъ главомъ собу чувати морао, докъ се међутимв
Г Радичевићу путъ у Београдъ неотвори, кои Вамъ е све оно
устмено казао, као што бы вамъ я самъ одавде писао, и зато
самъ и за излишно сматрао, на Ваша почитаема писма одго-
варати Вамъ, кадъ самъ одъ irhra разумео, да е съ Вами о
Вашемъ намГреню подробно говорю, и да Ви за садъ у станю
нисте амо доћи.
Као што Вамъ е Гнъ РадичевиНъ усмено у парлаторш
говорю, и као што самъ Вась и я у моимъ пређапињимт» пис-
мама опоминяо, тако исто и садъ вамъ у призрЬшю жел+.
ваше повторити морамъ, да се та Ваша желя пре никако неће
моћи испунити, докъ се сами Ныовой СвЪтлости не пред
ставите, и узроке устмено ньима не изкажете, кой Васъ зах-
теваню познатомъ побуждаваю. Я, као што не сумнямъ, да
одъ кое ни будъ стране увЬрени нисте, свакояко гледамъ,
да се жельи Вашой, безъ доласка Вашегъ амо, удовлетвори,
но бађава! Страна о поз игре претежшя е, и тако за садъ ништа
Вамъ друго у станю нисамъ одговорити развЪ, да се претр-
пите, докъ Ныова СвЪтлость садъ по Божићу у Топчидеръ
дође, пакъ да сами на састанакъ дођете, и сву Вашу желю
предъ ноге Ныове Светлости ставите. Надамъ се, да Вамъ
трудъ безплоданъ неће быти, а и я ћу у Топчидеру наодитисе,
пакъ колико могу гледаћу, да Вамъ одъ ползе будемъ.
Што се наручбине за песме тиче, на то Вамъ съ нема-
лимъ прискорб1емъ одговорити морамъ, да одъ свакога,
576
у кога бы знао да се коя песма добити може, на одговоръ
доб1ямъ, да ю е Гну Дкру Стеићу продао, кои iй за скупе
новце купуе, и тако садъ слабу надежду полажемъ, да ћу у
напредакъ у станю быти, какву полезну песму за Васъ добити.
Кап: Перу Лазаревића опоменућу за гусле, кое вамъ е обећао,
и одма ћу вамъ ш послати, како ш одъ Htra примимъ. Ако
нема песама а оно ће баръ быти довольно гусала.
Шкода, што се чика Радомиръ баръ пре у вечность не
пресели, пре велимъ, него што Вамъ путаню наиважшегъ
намЪрешя Вашегъ натруни. А две цванцике и 4 паре,
кое Вам е за четке дужанъ остао, остале су данасъ единстве-
ныи предметь разговора.
УвЪраваюЙи Васъ, да самъ поздраве Ваше свима овдаш-
њима пр1ятел>има Вашима изручю, који Васъ као и я усердно
воспоздравляю остаемъ у надежди, у Топчидеру с Вами ви-
дити се
у Крагуевцу на Бадњш Дань 1831

Вашъ непременный пр1ятелъ
Буку Стеф: Караџићу
доктору философје и више
учены друштва члену
у Зем уну.
одговорено 5. Јануар. 832.
АСАНУ, 3085.
В у к о в а п р е ш с к аI V , 174—176.
388.
МАРИЈА ПОПОВИЋ (МИЛУТИНОВИЋ)
Будим, 7 јануар 1832.
У Б у д и м у 26. • 831 Д е к
Благороднш Господине!
Оно вече кадъ самъ Ваше писмо примила, одемъ ома Къ
Г - Суботичу — предамъ му по Вашем зактеваню приключено
ми писмо, и замолила самъ га, да не пожали труда што пре
37 Прсписка IV 577
састатисе съ Г Вит- кое е онъ таю у ютру учiiгiо, али ништа
сврнпо Hie као што ми е говорјо, тое w Г Ви: добЈо wro-
воръ тай, да онъ преко закона ништа чинити несме. 21 бу-
дући дае мое Маме 1менъ данъ, доће кнами Г В. моя Мама
га е са мномъ заедно молила, еле онъ се ни осолити Hie дао,
говорећи, да ни ройеномъ Брату за Любовъ по закону уста
новлено Прописе, преступити неможе. Онъ нимало несумня
ели книга готова, али зато опетъ подписати неможе, еръ Bawi
е добро познато, како су строги Цензори у Бечу, и дае онъ
шта више башъ одъ Васъ то чуо, кадъ сте му „Граћу“ поднели
да подпише, него ако хоћете, тому пошлите Рукопись, пакъ
ће онъ видити ели та книга за Цензуру, или не? а да онъ
има вл а ст ь Рукопись макарь чш бю, ако га онъ наће да неваля
неврати, сумняти неваля! — Ако ли се пакъ на Страни штам-
пати буде, то неваля да мислимъ да онай Цензоръ питати
неће, зашто се у овой Типографш Hie штампала, найпосле,
да онъ и изъ овогъ узрока обявлеше подписати не може,
што е книга већ еданпутъ Цензуру прешла, и Hie било сло-
бодно ню штампати; а друго, што му е познать Лукинъ на-
чинъ писаня, нити ће онъ кадъ допустити, нити ће Паметанъ
Човек зактевати да онъ Лукинъ Каприцъ одобри, гди онъ
Слова, а, бе, це, и: т д: назива, сотимъ смо вели, све ближе
УШ ятма, и ако се башъ и неби съ нима соединили, то наши
потомци нећеду знати, шта валя онашой Азбуки мислити
дакле за времена валя зло избегавати. Штао ме е, каквимь
начиномъ е Вами Просодоа дошла до руке? и накога сте ви
Писмо Г С: оправили, после му кажем дасте умом писму и
нйгово приключили. Ад1с то писмо, покажемъ му писмо кое
сте ми найпре писали, а кадъ е Вашъ надпись смотрю, а онъ
рече, „гле! тое иЬгова рука“ помислимъ у себи да небуде
како помислю дае Бшостура, прокушам Срећу, будући се
осведочю, юштъ еданпутъ, еле онъ ни помаћи се нектеде.
Предъ вече одемъ опетъ къ Г- С: дами обявлеше да,
онда Mie онъ казао, да ако се та книга у1 Бечу Штампати
буде, да може отудъ найвейе зло изаћи, еръ овай Цензоръ
м ож е и има в л а с т ь уносъ сумнителни книга у Маћарску за-
бранити!? па онда не само штоћете одъ стране Пренуме-
ранта оштећени бити, него се и Процесъ изъ тог родити може,
него ви то можете болй учинити, оставите да они раде како
найболй знаду Г- Беричу е показао обявлеше, и овай Hie знао
доста да фали содржаше книге, и онъ е питао Г - С: како вамъ
е ПросоД1а дошла до руке.
Колико ja съ мојомЂ Памећу постигнута могу, томи се
чини, да неће добро бити ако му книгу пошалйте, ер ъ онъ им а
ел а с ь , ако онъ к и т у nahe з а н е ва л я н у, виш е н еврат и т и.
578
М самъ таки после оногъ у Нов. писатомъ писму, Вами
писали ктела, али самъ w Васъ чекала Фговоръ. Швлямъ Вамъ
дакле съ радостно, да одъ данасъ ПросодЈа, никрайцаре дуга
више нем а, ово е могло таки овако бита, теби самъ Вамъ
юштъ у Аугусту Рукопись послала, алъ шта самъ знала Силом
еръ како су ми свирали, тако самъ морала играти.
Г Димичка е дужнике оправила, да се кодъ владике на
плате, а книгу е дала Мами да ради шномъ што хоће. садъ
дакле, е книга управо Ваша и наша, шилите рукопись кудъ
знате, а у обявлешю мислим да може остати, да ПО f дуга
има, еръ како бисе онда могли пренумерирати, тако исто могу
и садъ, а то нико неваля да зна, кромъ ми. само Васъ молимъ,
да кадъ у Будимъ доћете, и предъ самомъ Г Ди: да се чи
ните као да е дугъ на книзи, еръ она Mie рекла, будући самъ
Вамъ већ писала да дуга има, тода притимъ и остане, само
съ 1зят1емъ, што се немора све платити него колико се може.
а Г В: Hie пропустю писали какавъ е то дугъ. а Мама му е
казала, дае она нГму много Година шила, новаца узаймала,
и кадъ е мој ујакв умроо халина му продале, и да се сотимъ
110 f скупило. Покойни Господинъ Д . Hie ктео да Мама штетуе,
и тако јои Пр. дао да се ньомъ наплати, но будући е Лука
на смрти Г Д. просодш наручю да се Вами преда, зато е
управо Вами послале. овако е Мама предъ Г- В: лагала, треба
дакле та лажъ за истину да остане, нити кадъ годъ Г Бе-
ричу речи спомените, еръ би опетъ за Ди: ружно изпало.
Остаемъ съ сваким високопочиташем
Ваша понизна
Mapia П.
Г - Д. еднако се брине да не споменете како нГно име у
просодга тог дуга ради.
VO fe n
An den Hochedelgebornen und Hochgelehrten
Herrn Herrn V u kS te p h a n v K a r a d s i t s Docktor
der Philosophie, und mehrerer Gelehrten Gesellschaften Mitglied.
Mit Briefen des Herrn Herrn
Basilius Wassilievits abzugeben.
zu S e m l i n
Воштани печат с орнаментима и иницијалима ГС.
[Жиг:] Pesth
отписано 13/25 Февр. 832.
АСАНУ, 4097
В у к о в а V I , 25—271
1 Иза превученог ни.
37« 579
389.

Любезный Г* Вукъ!
Ваше писмо дошло е овде у множини писама мой, и тако
я несматрагоћи све редомъ разпечаћивати станемъ, кадъ на
еданпуть видимъ да на вас иде врло ми мучно буде, и зато
молимъ за оггроштсн 1>.
При коемъ поздравляюГш Васъ остаемъ
У Београду 29. Хвра 831

Вашъ доброжелатель,
бфремъ Обреновић.
Благородному и высокоученомъ Господину
Вуку Стеф: Караџићу,
ФилозофЈе Доктору и многи учени Друштва члену
у З е м у н у
№ 915.
Воштани печати с натписима Ефремк Отъ Обреновичъ. Sigil. sanitatis
semliniensis.
[Жиг:] Neto di fuora et di dentro
АСАНУ 3858.
V
390.
ДЕМЕТЕР ТЕОДОР ТИРКА ВУКУ КАРАЏИЋУ
Wien 10. Januar 1832.

Herrn Wuck Stephan Karadschitsch
Ich habe das Vergnügen Ihnen inliegend ein Schreiben von
Übergabe Sr Hoch würden dem Russischen Geistlichen beyzu-
schliessen, dessen Inhaltes Sie sich zu verständigen belieben.
Aus Ihrem sehr Werthen an meinem H. Vater ersehe
ich, dass Sie gesonnen sind auf’s Frühjahr dem Wörterbuche
einen Anhang von mehreren tausend Wörtern nachdrucken zu
lassen, und somit können wir dann dasselbe mit Recht mit dem
580
verdienten neuen Titel und Ihrem Porträte schmücken; worauf
auch gehörigen geschehenen Ankündigungen gewiss einiger Ab
satz folgen wird. Wegen dem Original Porträte werde ich s. z.
die Güte des H. v Copitar in Anspruch nehmen, um es dar
nach in Kupfer stechen zu lassen.
Zur Annäherung des neuen Jahres freue ich mich Ihnen
Glück, Gesundheit, Zufriedenheit und langes Leben zu wünschen,
so wie auch Ihrer schätzbahrsten Frau Gemahlin und lieben
Kinder, die wir herzlich küssen, welches ich auch von Seite
meiner liebsten Frau zu wiederholen habe, und somit zeichne
ich mit aller Achtung und Freundschaft Ihr
кум
D. Tirka
Meine Kinder sind gesund und küssen Ihnen die Hände.
An Sr Hochwohlgeboren dem Herrn Herrn
W u k S te p h a n K a r a d s c h its h
D r der Philosopfie Mitglied mehrerer gelehrten Gesellschaften etc. etc.
bey H. Saphir & Timoleon
S e m lin
одговорено 18/30 1832.
АСАНУ 1497.
В у к о в а I , 110.
[Превод:]
Б еч , 10. ја н у а р а 1 8 3 2 .
Г о сп о д и н у Б у к у С т еф а н о ви ћ у К а р а џ и ћ у
Чини м и за д о в о љ с т в о д а В а м у прилогу, о д ст ран е њ еговог

п реосвеш т ен ст ва р уск о г свеш т ен ика, прик/ьучи.и је д н о писмо,
чијом садрж ин ом и зво ли т е у п о зи а т и се.
И з Вагиег вео м а цењ еног (писма) упућ ен ог м о м L о ц у, видим
д а н а м ер а ва т е у пролеће д о ш т а м п а ва т и у з Р ечник д о д а т а к
од виш е х и љ а д а реч и , па п рем а т о м е м о ж е м о fa онда с п равом
ук раси т и за сл уж ен о м н о во м н асловн ом ст ран ом и В аш им
порт рет ом , на uiiua he после п одесн и х оГлаш авањ а св а к а к о
доћи д о и з весн е прође. Р а д и оригинала порт реш а j a ћ у се у
сво је вр ем е п ослуж ит и д о б р о т о м г. К оп и т ара, како би х порш-
р е т пот ом д а о и зреза т и у б а кр у.
З а н аст уп а јућ у н о в у годину д р а ю м и j e д а В а м пож елим
срећ у, зд р а в љ е , за д о в о љ с т в о и д у г ж и во т , ка о и В а ш о ј ц ењ еној
госпођи с у п р у зи и м и л о ј деци , к о ју м и срдачно љ у б и м о , ш ш о
581
и м ам д а поновим и о д ст р а н е м о је g p a ie ж ен е, и т а к о о ст а јем
са пуним п ош т о ва њ ем и п р и ја т ељ с т во м Ваш
кум
Д . Т ирка
Д е ц а с у м и зд р а в а и љ у б е В а м р у к е .
В и с о к о б л а Г о р о д н о м Г о с п о д и н у
Г о с п о д и н у Вуку Стефан. Караџићу

д р ф и л о з о ф и је , к л а н у в ы ш е н а у ч н ы х д р у ш ш а в а и т д . и т д .
к о д Г. С а ф и р а и Т и м о л е о н а
Земун
391

Ja сам се надао, да ме Ви каким повољним писмом обра-
дујете и тамо приближите, а Ви сте ме писмом Вашим, пи-
саним на бадњи дан, још даље од вас одбацили. У овоме писму
Ви кажете, да се жеља моја прије испунити не ће моћи, док
се ja сам Њ. Св. не представим и устмено не искажем узроке,
који ме к зактевању познатом побуђују; да сте Ви свакојако
гледали, да се жељи мојој, без доласка мота тамо, удовлетвори,
но залуду, jep je ст ран а опозиције п рет еж н и ја ; зато да ми
за сад ништа друго не знате одговорити, него да дођем у
Топчидер Њ. Св. на састанак, и жељу моју пред ноге Њиове
да ставим. А и не знам, каку би особиту важност ту имали
узроци?
Љубезни пријатељу! Ja никаки важнији узрока немам,
од оније, које сам у писмима к Вама и г Давидовићу навео,
тако ако они ништа не помажу, ни други неће помоћи. Ja
немам тамо ни с ким никаке парнице, да доводим узроке и
да се препирем с опозицијама, него од ЈЊ. Св. тражим ми
лости. Ко милости тражи, ономе слабо узроци помажу, а
ко даје, ономе су највећи узроци његова воља и срце. А ова
жеља моја није јучерања, него je позната како Њ. Св. тако
и Вама, join од 1821. године. Из овога свега мислим да ћете
и сами признати, да ни најмање није нужно, да ja овога посла
ради, овако сакат, болешљив, у ово доба године, преко оваки
вода идем у Топчидер на састанак. Кад Ви са свим трудом
582
Вашим и с дојакошњим писмима мојим, не можете ништа
да учините против опозиција, што ћу учинити ja устмено?
Ако Њ. Св. оће мени каку милост учинити, нека ми je учине
без моје муке и опасности, по мојој вољи, jep1ja мислим, да
je права милост оно, што за милост држи онај, коме се чини;
а не само онај, који чини; ако ли не ће, или од опозиција
не могу, ни ком ништа. Они су од своје милости господар, а
ja И м остајем благодаран и на ономе, што су ми до сад чи
нили.12
Што се пак тиче мота доласка тамо, ja нити сам ми-
слио, нити сад мислим, да ми се да пензија, на тамо никад
више да не дођем; него сам желио, да ми се допусти живити
ђе ми je воља, па би ja онда, може бити, живио више у Србији,
него и ђе на другом мјесту; jep ми никако мјесто на свијету
није милије од Србије. И сад да ме Њ. Св. испунењем жеље
моје помилују, ja би на љето, како би ми стање мога здравља
допустило, с највећом радости тамо дошао, да Њ. Св. скут
пољубим и да благодарим; али овако сад доћи тамо, да се
инатим с опозицијама, и да слушам од н>и потпрдице, управо
да Вам кажем, нијесам р а д .
За пензију од прилике знам шта говори страна опози-
ције, jep сам чуо од Стојана Симића и видно из писма Да-
видовићева, али би сам желио знати, шта каже за онај мјесец
дана, што сам служио, па ми се није платило?
Молим Вас, да Њ. Св., за знак моје свагдашње благодар
ности и привржености, пољубите за мене скут, и да ми по
здравите све пријатеље.
Препоручујући се Вашој старој пријатељској љубави с
истиним високопочитанијем остајем за свагда
у Земуну 5. Јануар. 832. Ваш

прави високопочитатељ
В.С.К.
Б у к о в а п р е п и с к а I V , 176—177
1 Прецртано je м и л о с т у п р а в о м с м ы сл у .
2 Прецртано и д о к с а м io lj ж и в, је д н а к о h y се ш р у д ы и ш , д а с е и о к а ж е м
д о с т о ја н o u o la , ш т о с а м у Њ и и с к а о , а к о м и с ш р а н а о п о з и ц и је и н щ е
д а л а д о б и т ы .
583
392.
ЛАЗА ЗУБАН — БУКУ КАРАЏИЋУ

Благородии и высокоучени Господине!

любезни Пр1ятелю!
да е моя мати сама без брата мога и безъ [п]асоша
дошла, кои юштъ валя кодъ ђенералкоманде да. и кои
она у Земуну чекати мора, за то судећи да. а и млого
посла имагоћи не могу садъ на састанакъ. а она кадъ доб1е
подписанъ пасошъ нека пређе. явите ми паћу онда доћи
по ню. Да е дошла съ. не бы мого овамо прећи, я бы савъ
посо оставю па. се састанемо, али овако да не бы морао
дангубити. да юй попшЬте пасошъ у Варадинъ, ако га
ни. слали.
У Београду 7 Януара 832* Вашъ почитатель

Л. Зубанъ
[Вукова напомена на полеђини:]
различна писма од године 1832.
АСАНУ, 3978.
393.
СТЕФАН РАДИЧЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вейъ на бадњи дань извЕштенъ самъ бью, посредствомъ
почитаемога писма Вашегъ одъ 21 Х-вра 831, о требовашяма
Вашим како у призрЪшю приманя Вашегъ одъ масе, у Ки-
шенЪву умершегъ Живковића, тако и у призрЕшю одговор[а]
на молбу Вашу Нповой СвГтлости, чрезъ мене устмено, а чрезъ
Г Давидовића писмено поднешену; но онай дань догодисе
башъ данъ поштанск1й, у кои самъ међу прочимъ писмама и
Гдру Васи писмо за васъ сачиняваги морао, кое несумнямь,
да до садъ вейъ примили ниете, и тако ми могућно небуде,
584
онай дань одговорити, а међу тимъ Н>юва се Светлость у По-
жаревацъ крене, а мене кодъ куће остави, гди до данась при
лике не доби, на вышеречено писмо одговорити Вамъ.
Што се молбе Ваше к’ Нновой Светлости каса, на ту
Вамъ я выше ништа нисамъ у станю казати, него што Вамъ С
Гдръ Васа у писму на бадњи дань явю, съ тимъ само увЪ-
ренймъ, да у Иловой Светлости поредъ свега тога, што се
садъ с’ Вами збива, и што су се до садъ за Васъ коекакве не-
повольности догађале, правог и непоколебимогъ благодетеля
сматрати можете, кои Васъ, ако у захтеванамъ Вашимъ умЬ-
реныи будете, неће оставити, да одъ досадашњи непр1ятеля
Ваши к болемъ состояню фамшпе Ваше, помоћ тражите.
За књижице, прошлогь лета послане ми, нисамъ ни одъ Г
Ђоке Протића нити одъ Зубана новде примю, но при свему
тому овомъ лриликомъ Ьиръ Панти X. Стойлу у Београду
пишемъ, да Вамъ (:за мою и за Протића књигу:) три Цван-
цыке плати, а одъ Зубана мислимъ да ћете моћи непосред-
ствено за вручену му књигу 1х/2 дванцыке добити, еръ се
онъ садъ у Београду, у Вашемъ соседству, наоди.
Од Капетана ИЫе Момировића нисамъ Вамъ пожелану
књигу тога узрока ради у станю послати, еръ се онъ оста
вивши службу Княжеску садъ у влашкой (:мислимъ у Бу-
курешту:) наоди.
Кодъ Г на ИниЫя толико самъ, касателно Ваши 50 # ,
кое из массе покойнога Живковића примати имате, успео, да
ми е атресъ дао, оный особа, коима би писати валяло, да Вамъ
новце пошлю. Прилагаю!™ Вамъ тай атресъ у оригиналу,
мислимъ, да небы шкодило, кадъ бы у исто време, кадъ Ра-
дићу или Николаевићу узпишете, и гражданской власти Ки-
шеновской писали и замолили ю, да бы са споразумешемъ
надлежныи надзирателя масе и тутора малолетни наследника
Живковићеви посредствовала, Ваше приманЬ наплатити. До
дайте, ако оћете, за подпору Ваше молбе, и то, да сте мло-
гочисленомъ ситномъ децомъ снабдевены, и пр: небили се пре
приволели, намирити Васъ, за кой ћете случай юштъ Инштан-
цщ вашои явити. гди ћеду Вамъ новце положити, и оригиналну
облигацпо одъ Васъ примити? одъ кое ћете имъ — заедно са
Инштанцюмъ само (:одъ земунскогъ магистрата потвр-
ђену:) кошю послати.
Слушкиня ми е юштъ о Светомъ Николи дошла, и до
садъ више колача и друп'и ела покварила, коя самъ юй на-
ручивао да ми ш готови; но то е едно добро, што укоре стр-
пеливо сноси и добродушно обећава, да ће се поправити; и
зато ю морамъ држати, докъ се обстоятелства не промену, те
585
и мы изъ ове шуме међв светъ дођемо, и плодове наши да-
нашњи трудова уживати почнемо.
Примите любезный Пр1ятелю! увГреше истыногъ почи
таю я. съ коимъ остае, Вашь
У Крагуевцу 7ГЪ (ануара 832.

искренный прЈлтелБ
Стефанъ Радичевийъ
[На засебном листу:]
Сто Високо благородию
Милостивому Государю
Якову Николаевичу
Полицъ Маистору Кишеновскому
Господину Радичу
въ: Г' К иш е новь.
Радичь есть опекунъ како надь дГцомь рамно и надь

имГниемь оставшися после смерти Стефана Живковича Госпо-
динъ Вукъ може писать право къ Радичу послать законую
вексель и требовать свое1. —
Буку Стеф: Караџићу,
Доктору Филозофје и више учени друштва члену.
у З е м у н у .
[На полеђини коверта П. X. Стоило забележио:]

Чрезъ мее Панте Т Стоила кой вась лыбезно поздравля
примићете отъ мога НамГстника Г Михайла 3. Цванцигера
у Сребру за рачунъ Г-на Радичевића.
Воштани печат с иницијалима SR.
АСАНУ, 4111.
В у к о в а V I , 48—50.
1 Његовом високоблагородству
Милостивоме господину
Јакову Николајевичу
Кишшьевском управнику полицеије
Господину Радичу
у Кишињеву
Радич je старатељ над децом једнако као и над имањем што je
остало после смрти Стефана Живковића. Господин Бук треба да пише
самоме Радичу да пошаље закониту меницу и тражи своје.
586
394.

Wien den 20-ten Jan. 1832

Freund!
Damit die liebe und g erech te Postverwaltung uns nicht aber
mal um 14 xr p relle , so schreibe ich Ihnen nur auf einem halben
Briefbogen.
Sie werden indessen meine Schuld mit f. 25. CM. erhalten
haben? Ihre Passachen sind v e r m u tlic h in Ordnung; Sie wissen,
wie man hier vergesslich ist. Überdiess behauptet man Gründe zu
haben, Ihnen nicht unbedingt zu trauen. An Vorwänden wenigstens
fehlt es nicht Sie sind beim Metropoliten schlecht angeschrieben
—, und der weiss mit den Herrn aus ihren Interessen zu sprechen.
Am Ende lacht man m ich aus, dass ich mich für Sie will braten
lassen! W o Koppen ist, weiss Gott. Ad** schweigt und der Sohn
ist auch Gott weiss wo. Grim wird uns wohl antworten. Machen
Sie nur, dass Sie bald hieher komen. In Serbien ist für Sie nichts
zu machen, aber doch braucht es nur ein gutes Wort, um Sie
neuerdings anzuführen! So unbeständigen Leuten ist schwer und
unangenehm zu rathen.
Wegen Pass wäre es vielleicht am besten, wen Sie einen
russischen nähmen, falls die österr Polizey forthfahren sollte, ihre
üble Laune an Ihnen auszulassen. Antworten Sie bald
Ihrem
Odma К
Herrn
Herrn Wolf Steph. Karagitsch
mit Briefen des Herrn
Basil. Wassiliewitseh
p Ofen
P e te r w a r d e in . in S e m lin
[Жяг:] Wien
одговорено 18/30. Јануар 832.
АСАНУ, 1745.
В у к о в а I , 409—410.
587
[Превод:]
Б еч , 2 0 . ја н у а р а 1832.
Да нас драга и праведна у п р а в а пош т е не би поново
преварила з а 14 крајц ара, пиш ем В а м са м о на половини иш-
бака.
Б иће д а ст е у међувремену при м или м о ј g y i о д 2 5 f С .М
В аш е пасош ке ст вари с у вероватно у р е д у . Ви зн аш е ка к о с у
о в д е заборавни. У з т о, т вр д и се д а И остоје разлози збоГ к о ји х
В ам не би Ш ребало б езус л о вн о вероваш и . Т о б о ж њ и х разлоГа з а
ово, у н а јм а њ у р у к у не н е д о с т а је : В и ст е к о д м и ш роп оли ш а
лош е записаны, а о в а ј у м е р а зю в а р а ш и с Господом како о д-
Говара њ и ховим инт ересим а. Н а к р а ју и см еваће мене ш шо
сам сп рем ан д а м е п еку у м е с т о В а с! Где j e К еп ен , 6 o i зн а. А д е -
л у т ћут и, а и сын м у j e 6 o l зн а где. Г р и м he сва к а ко одговори т и.
Г л ед а јт е сам о д а ш т о пре д о ђ е ш е о ва м о . У С рби ји Ви не м о
ж ет е ниш т а ур а д и т и , а и пак j e д о в о љ н а са м о л е п а р е ч д а би
В а с поново н асам ари ли ! О в а к в е непостојане љ у д е ш еш ко j e
и н епријат н о са в е т о в а т и .
Ш т о се т иче пасош а, било би м о ж д а н а јб о љ е ако бисш е
узели р у с к и , у к о л и к о би а ус т р и јск а полиција п р о д уж и л а д а на
В а м а и ск а љ у је ceo je лош е располож ение. О дГовориш е ш ш о пре
В аш ем
О д м а К оп ит ар
Г о с п о д и н у Б у к у С т е ф . К а р а џ и ћ у
с а п и с м и м а Г о с п о д и н а В а с и л и ја В а с н л и је в и ћ а
Петроварадина У Земун
395.
ВАСИ Л И JE ПОПОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Любезный Пр]>пелю!
Изъ писма Вашегъ одъ 5. т м. видю самъ сва садашня
израженя Ваша, и постарао самъ се колико ми е могућно
было, ючеръ у прилици сва она израженя представили Мило-
стивомъ Господару нашемъ. Ньюва СвЬтлостъ саслушала е
милостиво оно, што излажете и благоволила е заповЕдити,
588
чини ми се Якшийу да Вамъ се пошлй савъ едином'Ьсечный
аилукъ, кога велите, да нисте примили; за проча пакъ зак-
теваня Ваша, ништа ми друго одказао Hie, вейъ само сожа-
лително и на кратко изговорю е слфцуюйе рйчи: „Я познаемъ
и самъ, да е оваи човекъ достоянъ еожалйшя, но коя файда,
кадъ е сакатъ, слабь и немойанъ. Да е Богъ дао, да е колико
толико здравШ, могли бы га заръ наместити гди годъ, и дати
му на уживлйнй свое плату, као што му е и дата была, пакъ
нека бы се занимао съ полезнимъ дйлима у отечеству нашемъ.
Давати му пакъ на уживлйнй одовудъ по нйгову зактеваню
какву пензто, а онъ живити у туђемв царству, то ми се ни-
како не свиди, ибо шта ли ће после на то рећи онаковы,
кои данасъ овде служе, и кои добро знаду да Cp6ia юштъ
Hie у станю, пензје коме нибудъ давати, кадъ и сама нуж-
дава се у многоме. Хвала Богу слушао си и самъ, шта су
кое кои говорили и пре, кад су за оно прво писмо нйгово
чули, а шта ли су и ономадъ овуда противъ тога роптали!“
Ово су, пргятелю! Господареве рйчи, а изъ ньи се ласно
може видити, да е онъ наклонйнъ Вама, и да кодъ нйга нисте
у никаквои замйрки. Но сверху свега тога право да Вам ка-
жемъ, Вы сте добро погодили, што велите, да е овде претежт'я
опозищ е страна, и доиста она млого дЪиствуе у тому, да се
не може изходатоиствовати оно, што желите. Я ћу Вамъ овде
яапоменути и нека лица, коя су Вашой жельи противна, и
башъ она, на коя мислимъ да Вы и не саняте. Давидовийъ Вамъ
е првый врагъ, за ньимъ слйдуе Стеийъ и Радичевийъ, а овде
познао самъ и Цвйтка за таковога, ибо и онъ е ономадъ почео
нетто мумлати противъ Васъ, а и Тюку Протића опазю самъ
еданъ путь у Крагуевцу гди за Васъ узъ разговоръ поче др-
жати Давидовић страну Давидовийъ упрео се одъ пре и
виче на Васъ, да никако неимате право зактевати пензјк>, и
кадъ бы вели видю, да ће то Господаръ одобрити Вама, сма-
трао бы оне новце, као да бы изъ нйгове кесе изашле. Шта
е вели заслужю Вукъ, да пенэпо одъ Cp6ie иште, и коя е
С е р б ы , да иностранцыма neroie дае: npaßie бы, вели, было,
кадъ бы се neroie давале, да се Грмалю да. Стеийъ му е се-
кундирао, и управо викао, да ни Вы ни Ваша досадашня спи-
сан!я имаю какво уважеше кодъ икога изъ учене класе, и
доказуе, да сте вы млогога ученога, кои е желт овамо прећи
одвраћали, као што сте и нйга, да не бы, вели, Ваше угур-
сузлуке овамо опорочавали, и да бы опровргао све Ваше до-
садашнй труде, еднако купи сада кое какве нЬсме србске да
ш на светъ изда, и да све оне досадашнй Ваше уничтожи.
Радичевийъ такођерн блебетао е и одъ пре коешта за
Васъ у Крагуевцу, како е одъ туда одъ Васъ дошао, кое не
589
могу изразити перомъ, да и Пера Бранкова едно писмо пи
сано овде едномъ свомъ пр1ятелю читао самъ, кое такође из-
явлюе неке непристойности Ваше по Земуну и Пешти. Ово
су дакле смртни непр1ятельи Ваши, о коима можете се и одъ
другога кога по тайно увЬрити, а ето троице и сада у Бео-
граду, само подметите каквога пр[ятеля, нека съ ньима о Вама
отворе рГчъ, пакъ ће те видити, какви су Вамъ непр1ятельи.
Што се Амице тиче, онъ истина проводи много пута шалу
и почти рећи спрдню као рођакв, но у нЪму нема никакве
злобе, за то самъ га и поздравю одъ Ваше стране, и видимъ га
да ми непрепятствуе ниучемъ. Поздравля Васъ любезно, гово-
рећи, да сте Вы нГму опростили у свему юштъ у Пожаревцу
Ево прјдтелго како е, кадъ се човекъ удали одъ лица
еднога Господара, а казале су и бабе, кои е далеко одъ очно
Господара, далеко е и одъ срца, тако и Вы, како се удалисте,
почеше непр1ятельи противъ Васъ силше дЪиствовати, дае
богдице дао дасте овде, ништа одъ тога небы было.
Молећи Васъ, да ово мое писмо сгорите на ватру, или
да га у тайности сачувате, поздравлямъ Васъ искренно и есамъ
у Топчидеру 8. Януара 1832.
Вашъ
свагдашньи и непремЪни
пр!ятелъ
Примљено у Земуну 9. Јануар. 832.
одговорено 17 Јануар. 832.
АСАНУ, 3087
396.
АДАМ ДРАГОСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 24. јануар 1832.
У Вуковару 12. Јану 832.
Драги пријатељу мој!
Ваше ме je писмо затекло било у највећем нездрављу;
но сад сам фала Богу здрав, и вас поздрављам и желим да
вас моје у добром нађе здрављу!
590
Од оног доба, како сам вам оно 44. песме поело, скупио
сам још неколико; но будући да нису баш од особите вред-
ноће, за то вам нећу сад ни да препишем; него вам ево ша-
л>ем само једну од Г Јустина Мијаиловића који ми je ево
сам својом руком написао, и дао да вам предам. Ако вам се
уздопадне, можете je штампати дати. Речи сам пак од оно
доба готово још онолико скупио, и јесенас кад сам у Земуну
био код Г Хацића Обрлерера тамошњег оставио, да ји пре-
види, и ако му устребају за његов речник, ког каже да сас-
тавља, да ји испише са значењем заједно. Дакле ако и вама
значенье од тије речи треба, а ви иштите од њега, и можете се
послужити. Гледајте да се те речи код Г Обрлерера нејзгубе
како, и нека ми ји сад по вашарџијама о Пештанском вашару
пошље, да ји и ja у ред доведем, зашто join имам и код себе
неколико и осим они.
Из Београдске штампарије добијо сам један лист на ком
je подписато овако: •„Београд, у штампарый Сербской Кня
жеской тгпографый“ Чудим се какве то морају бити не-
зналице, које су онако руску незгодну ортографију обегени-
сали и употребљавају je! Ja сам се надао, да ће се тамо бар
сад завести нова ортографија ваша, као боља и правилнија!
Што се тиче красоте типа, мени се истина допада, особито
мило ми je што су црквено старо твердо (т) место новога (Т)
примили. Кад су могли ђ и ћ место дь и ть, зашто не при
мите и њ и љ место нь и ль?
Дакле ништа нећу изгубити што ћу овде презимити, ве
лите? И сам велим данећу, поклен сад имам два пут то-
лико плаће но лани и овде. Листе ми писали: тко je пос
тавит тамо у трећу класу, закоју сам се и ja препоручивао?
Незнам што ми натраг моју молбу сад са одсудом нешаљу?
Здрави ми будите и остајте ми и у напредак пријатељ,
вашем добром пријатељу
А. Драгосављев.
Herrn
Н. Wuk Steph. Karadschits
abzugeben
in S e m l i n .
одговорено 11 Априла 832. с објављ.
АСАНУ, 3710.
В у к о в а п р е В и с к аV , 261—262.1
1 Прво je било написано у E e o ip a g y , па je после прво и последње у прецр-

тано.
591
397
ЛУКИЈАН МУШИЦКИ ВУКУ КАРАЏИЋУ

Карловац, 28. јануар 1832.
Любезный Приятелю!
Врло сте ме обрадовали съ Вашимъ писмомъ. Хвала Вамъ
на оволикимъ лЪпымъ и пр1ятнымъ извЪспяма. Драго ми е,
да се писательства еднако держите. Пишите ми опетъ мало
после о успћху у томъ.
Некъ су само Србльи Епкпи, какви му драго засадъ
были. Явите ми, Бога Вамъ, ако знате, колико има у Босни,
колико у Ерцеговини Епкпа Грчки за Срблье. Писана засадъ
немамъ, но садъ ћу дати по цЬлой Дјецези списивати. Гемиш-
варъ! У руку правогъ народолюбца много бы добра про
извести могао.
Зашто не иштете Сави Вашемъ штипендшумъ w княза?
Я у средъ дЪла офщюзны, коихъ врло много имамъ, о лые-
ратури и мыслимъ и радимъ. Но о овомъ другш путъ. Не
сећамсе непр1ятельства Светићева противу Васъ. Кое године?
у коюй части? Ево Вамъ Царевы пЬсана и прве и друге
едище. Явите ми, како Вамъ се допада моя шаля, што самь
й латинскимъ словима дао печатали; й како се другими до
пада, шта о томъ мысле. Овако бы могли посрбити, кои
су се (ссрбили.
Пишите ми опетъ новина о Сербш. Жао ми е врло за
парохомъ Фшшпомъ Петровичемъ.
Поздравите вдову попадто утЪхе ради.
у Карловцу 16. 1ан. 832. Луюанъ

Епкпъ.
[На омоту:]
K a r ls ta d t
Sr Wohlgeboren Herrn
W S te p h
u r v. K a r a d s c h i c h
D oktor der Weltweisheit, und mehr
in Z e m l i n
одговорено 14. Апр. 832.
АСАНУ, 2157
Б у к о в а I I , 337—338.
592
398.


Још прије би Вам одговорио што на1пријатељско писмо
Ваше из Топчидера од 8. овог мјесеца, али сам очекивао, не би
ли ми Јакшић послао онај мјесечни ајлук2, па да Вам јавим,
да сам га примио, и да пишем и благодарим и Њиовој Свјет-
лости, но до данас још нема ништа3. Али већ за то се не бри-
нем, само кад су Њиова Свјетлост благоволили заповједити
да ми се пошаље.
Што ми у истоме писму јављате моје главне непријатеље
поименце, зато Вам особито благодарим. Међер сам ja то
добро оњушио још поодавно, а особито од лани; и зато сам
још љетос, кад сам Вам она писма из Бијограда (28. јунија
и 1 августа) писао, смислио, да за мене ништа боље бити
не може, него да се од њи,4 дакле и из отечества, уклоним.5
Јер тамо нигђе од н>и ja не би мира имао, а борити се с таким
лавовима ja би био Мали и да слм најздравији, а камо ли
у оваквом стању здравља. С лавовима велим, јер су то послије
Њиове Свјетлости први6 членови данашњега правительства
или владјенија Српскога. што je у Австрији Метерних или
у Русији Несељроде, то je у Србији Давидовић, Радичевић
je мало мањи од њега, Ђока7 Протић президент великога
суда народног; Цвјетко министер лолиције, коме се мора
вјеровати све, што за кога рекне или напише; а Стеић Њиове
Свјетлости8 придворни љекар, који се мора трпити и ночито-
вати макар какав био, јер ja по себи врло добро знам како
je, кад увати грозница или нападне кака друга болеет, а
доктора нема. То су све људи, од који свакога Њиова Свјет-
лост морају више уважавати него педесет9 оваки Вукова из
Тршића. И Ви, као пријатељ мој, видећи тако силне моје не-
пријатеље, морате се управо у себи радовати, што сам се ja
од њи уклонио. Мени je сад довољна утеха, што ми пишете,
да10 су Њиова Свјетлост мени једнако наклоњени, и да ja код
њиП ни у какој замјерци нијесам; а непријатељи моји, само
кад12 сам ja од ши мало даље, нека говоре и чине, шта им
драго- вријеме ће изнијети свачије ђело навиђело. Међу тим
ja се опет препокорно молим Њиовој Свјетлости, да би ми
лостиво своје уво приклонили к молби мојој, да и ja, у старо
сти и слабости13, са петоро ситне ђеце, овај живот што лакше
38 Приписка IV 593
у свијетлом14 здрављу њиовом проведем! По годинама мојим
истина да не би сам имао право рећи: у с т а р о с т и , јер ми
нема више од 45 година, али кад се узме статье здравља мога,
онда ми има више од 65.
Што Давидовић вели: „Шта je заслужио Вук, да пензију
од Србијеиште? И ш та15 je Србија, да и н о с т р а н ц и м а пензије
даје? Правије би било, кад би се пензије давале, да се Грмаљу
да.“ На то16 би му ja одговорио ово: Ако нијесам ништа зас
лужио, ja иштем милости, а милост се може17 учинити и без
заслуга. Остров je Хио још под Турцима давао пензију Грч-
коме Списатељу К о р а ју , који je у П а р и з у ж и в и о , а ja мислим,
да je Србија данас!8 у млого бољем стању, него што je онда
био Хио19 Какогођ што сви људи, који у Србији живе, нијесу
Срби, тако и ja могу бити (као што сам и до сад ево 17 го
дина био) Србин (а не и н о с т р а н а ц ), макар ђе живио. Што се
тиче Грмаља, Давидовић, као дипломатику зна боље од мене
његова отношенија са Србијом; а ja би казао, да се прије
да пензије и мени и тьему, него ли ни једноме да се неда,
а да се да прије мени, него њему, то би сам казао из два
узрока. п р в о , што ja волим себя, него тьему; a g p y io , што
тьему, може бити, није тако ни нужна Српска пензија као
мени.
Што Стеић Давидовићу секундира и виче, да ни ja ни моја
досадашња списанија немамо никаква уваженија ни код кога
из учене класе, и што, да би све моје досадашње труде опро-
вргао29, једнако купи сада којекакве Српске пјесме да ји на
свијет изда, и да све оне досадашње моје уништожи: то, ако
му се мили, нека ради и у напредак; али што доказује, да
сам ja млогога ученога, који je тамо прећи желио, и самога
њега, одвраћао21, то н е к а опрост ьЛ Ако нијесам кога наго-
варао, да иде у Србију22, заиста до данас никога нијесам од
тога одвраћао, ни самога онога, којега у Србији, кад би сам
имао власт, ни у какав општи посао не би примио.
Доста сам се зачудио, видећи и П е р а Б р а н к о в а међу
мојим с м р т н и м непријатељима! Али знам, за што je. Некака
баба љетос у Топчидеру преда Њиовој Свјетлости писмену
тужбу, да joj je Пера23 Бранков оборио кућу, и да од тьега
не може да живи. Тужбу ову Њ. Св. пошаљу магистрату
Бијоградскоме с превисоким својим налогом, да се ствар
извиди и по правици пресуди. Магистрат Бијоградски изви-
дивши ствар, нађе, да je Перо Бранков с в о је в о љ н о и готово
н а с и л у покварио з а је д н и ч к и зид између његове и бабине
авлије, и тако оборио бабину кућицу од двије собе, која je
из тьене авлије, уза зид била припојена, осим тога не само
да je зид своје куће до саме бабине земље тако24 ударно, да
594
му стреа капље на бабину земљу, него join и пендер један
од оне стране у бабину авлију начинио. Баба je дакле имала
са свим право искали, да Перо начини онаки зид као што
je и прије био, и узањга њој онаку кућу, као што je и прије
била, а своју кућу толико да измакне натраг, да му стреа
на његову земљу капали може, и пенџер онај да зазида. Но
Магистрат Бијоградски једно признајући за дужност, сваке
парничаре, ако се може, помирили; друго, видећи, да би то
за Пера било врло трудно и на велику штету; а треће, зна-
јући да je Перо пријатељски познал не само с Вама, него
још и с другим превисоким лицима, учини између њега и
бабе овако помиреније: 1.) Да он начини зид између његове
и бабине авлије, као што je и прије био23, и на његово захти-
јевање26 дода се, да27 уз тај заједнички зид у напредак ни једна
страна не смије ништа зидати ни градити; 2.) У име оборене
бабине куће, и у име28 тога, што ће његова стреа капали на
бабину земљу, да плати он баби 300 гроша, а 3.) Пенцер
онај од бабине авлије да зазида. Ово je овако, на самом
пооду мом амо протоколирато у магистрату Бијоградском
и Перо je донијо суду29 300 гроша, но јесу ли баби новци дали,
и јели Перо зид начинио и пенцер зазидао, то не знам. Перо
je истина на то све пристао, али je толико био безобразан
и бијесан, да je и у самом суду пријетио осветом, говорећи:
„Тешко ми je вратити ономе, који ми добро учини; а који
ми зло учини, ласно ћу му вратити.“ Ваља да му je било
жао, што магистрат Бијоградски није баби запријетио да
ћути, или je наћерао, да му своју кућу пошло зашло прода.
Ово je узрок, што ja у овоме писму Вашему налазим и
Пера Бранкова међу мојим см рт ним непријатељима. Hero
ми je жао, што ми и то не јављате, каке су то моје непристој-
ности по Земуну и но Пешти, које он у писму свом пријатељу
изјављује?
Што се тиче Амиде, ja сам управо и сам овако мислио,
као што ми Ви пишете. Бабе наше кажу за искрена човека.
„Што му je на срцу, оно и на језику“ , а ja за Амиду мислим,
да му je на његову срцу још много боље, него на језику;
него су оно прави непријатељи, за које баке говоре: „Ку-
салом те закусује, а дршком ти очи вади.“
Неисказано ми je жао, љубезни нријатељу! што чујем,
да сте болесни, и желим од света срца, да Вас Бог скоро
придигне и савршено здравље да вам дарује!
Кад отидете у Крагујевац, молим Вас, да Њиову Свјет-
лост за мене пољубите у скул и у руку Поздравите ми л>у-
безно рођака Амиду, а и остале ако има још који од при-
јатеља.
3S* 595
Желећи Вам да скоро оздравите, и препоручујући се
Вашој дојакошњој пријатељској љубави, с истиним, високопо-
читанијем остајем
У Земуну 17 Јануарија 832. Ваш покорни слуга

ВСК.зо
Б у к о в а й р е п и с к а I I , 622—625.
1 У концепту прецртано в ы с о к о п о ч и т а је м о .
2 У концепту прецртано к а о lu iiio в е л и т е , д а с у Њ . С в . и з в о л и л и з а п о в -
је д и т и .
3 у концепту прецртано М о ж е б и т ы д а j e Ј а к ш и ћ з а б о р а в и о .
4 У концепту прецртано т а к о .
5 У концепту прецртано Н и з а Ц е р о м у T p u iu h y , п и з а Ч е м е р н и м у С т у -
д е н и ц и .
6У концепту прецртано п р е й љ у д и ч л е н о .
7У концепту Ђ о к о .
8У концепту С в и ј е т л е к њ а ж е с к е ф а м и л и ј е .
9 у концепту д е с е т .
ю У концепту прецртано j a к о д Њ . С в .
и У концепту Њ И .
12 У концепту прецртано с у о д м е н е .
13 У концепту прецртано с и т н о м Ь е ц о м .
14 У концепту с в и ј е т л о м е 1 Ь .
15 У концепту прецртано к о ј а .
16 у концепту прецртано j a б и .
17 У концепту прецртано д а т и .
is У концепту прецртано n u j e у ю р е м у .
10 У концепту прецртано П о ч е м у л и м е н а з и в а и н о с т р а н ц е м ? в а љ а д а п о
т о м е ш т о .
20 У концепту прецртано к у п и С р п с к е п је с м е .
21 У концепту прецртано д а у С р б и ју н е и д е .
22 у концепту прецртано Н и к о м ja д о д а и а с н и је с а м .
23 у концепту П е р о .
24 у концепту н а м ј е с ш [. .]
25 у концепту прецртано к о ј и и у н а п р е д а к д а о с т а и е з а је д и и ч к и .
26 у концепту з а к т и ј е в а њ е .
27 У концепт прецртано у з а / ь .
2S у концепту прецртано п р а в а .
29 У концепту у с у д .
30 Оригинал или препис овога писма Вук je послао и кнезу Милошу Оо-
реновићу 11. фебруара 1832, jep je адресат у међувремену умро.
596
399.
САМУИЛО ИЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Карловац, 29. јануар 1832.
Ваше Благород1е,
Оћу да се приликомъ овомъ, колико толико, у смотрешю
Высокопочнашя могъ, къ Вама и старогъ Пр1ятельства, пол-
зуемъ. Зашто ми не пишете? Заръ се срдите на мене? Я на
Васъ, ако се на мене и срдите, не могу се разсрдити. Имате
ли што пословица. Я се съ моима задржа. Скоро ћу быти
у состояшю издати ш. Пошальите ми Ваше съ условјемв,
кое сте Вы негда мени предлагали. Шта е одъ Буквице? При
мнете ли е? Пытайте Гд. Аеанаспо Петровича о ньима, ако
ш нисте пришили. Пытайте, распачайте и пошльите, за стару
любовь, новаца, Вашемъ, кош Васъ и данасъ онако исто цЬни
и высокопочитуе, као што е и дояко цЕшю, лгобю и npin-
тельовао Вамъ, и есть съ истинными высо копочига нiемъ
У Карловцу, 17 1ан. 832. Благородья Вашегъ

локорнБйшш слуга
Севасыанъ Илшйъ
1еромона.
одговорено 14. Априлија 832.
АСАНУ 3211.
400.
У Земуну 18/30 Јануар. 832

Примио сам Ваше писмо од 20. о. м., и прије неколике
неђеље дана они 25 f. СМ., за које Вам благодарим.
Што се мога пасоша тиче, ja сам прави мученик на с е е
стране. Ja знам и сам, да би најбоље било, у оваким опсто-

јатељствима, да узмем Руски пасош; али како ће ми Руси
597
дати пасош, кад je митрополитова партија по Петербургу,
као и по свему народу Српскоме у овоме царству, разгла
сила, да je двор Австријски мене преко Вас поткупио, да
Србе унијатим и да шокчим? Опомињете ли се, како je Му-
шицки на наше очи код бијелога курјака говорио Меглиц-
коме: „ова два господина, на све, што у Славенском језику
није по њиховој ћуди, вичу, да je Руско“ ? А з а н а м а Бог
зна, шта je join говорио! За то велим, да сам мученик,
jep ме митрополит код полиције овога царства опада, да сам
у тајним друштвима, и да сам опасан за ово царство; а код
народне партије и код Руса опада ме, да сам од овога цар
ства поткушьен, да унијатим и шокчим! А полиција Бечка
може бити да мисли, да и Ви са мном против овога царства
за Руски интерес интригате! Ето како човека на правди Бога
може биједа да нађе! Тако ми Бога, да имам куда би сам
бјежао и из овога царства и из народа Српскога, само да
се уклоним од оваки интрига. А и онај шпијунчић, што je
био на робији, чујем да je опет у Бечу!
У Србију су ме звали и звали, и још ме једнако зову;
али више нијесам рад ићи, особито у оваким обстојатељ-
ствима.
Ово дана послаћу Јерменима С р п с к у п о е зи ју покојнога
учитеља Л у к е , да je даду у цензуру, и да ми објављеније
одма штампају и пошаљу, да би сам скупио што новаца за
пут Смијем ли Вас молити, да коригирате објављеније, ба-
рем један пут? Само да се не ће у цензури што задржати!
У Будим нијесам смијо рукописа послати, jep знам, да je
Будимски цензор, поп Витковић, млого овој књизи пријетио,
особито што у њој стоји, да би и у нас требало слова кзго-
варати а, бе, ее, Je, и т д.
Прије јесени ja не ћу моћи у Беч доћи, jep сам рад да
Сава сврши егзамен у првој латинској школи, не би ли ту
послије могао бити примљен у другу(?).
Свима сам пријатељима пгсао, само Р а н к у још нијесам;
него ћу и њему гледати ово дана да пишем, па велим писмо
Вама да пошљем(?).
Еј да оће Грим и Бауринг (којему писмо ваља да сте
В и оправили?) што учинити!
Пишите ми опет поскоро.
Ваш
Вук
П. П. полиција Бечка може бити да мисли да Ви1 самном

против овога царства за Руски интерес интригирате! Ето како
човека на правди Божијој може биједа да нађе!
598
Sr Hochwohlgeboren
in Wien
6 Feb. АСАНУ, 1746.
Б у к о в а I , 410—412.
[Уврх писма J. Копитар записао:]

V ltk
1 Речи д а В и у аутографу се више не виде.
401
ВУК КАРАЏИЋ JEPMEHCKOJ ШТАМПАРИЈИ
An die Mechitaristische Buchdruckerey in Wien
Semlin den 31 Jänner 832-
Beyliegend übermittle ich Ihnen ein Manuscript über serbische
Dichtkunst und Sylbenmass von dem verstorb. Lukas Milowa-
nowich samt Praenumerations Ankündigung mit der geziemenden
Bitte, womit Sie die erforderliche Censur dieser Schrift gefälligst
besorgen, und ohne Verzug die Praenum. Ankündigung auf
Postpapier auf halbem Bogen in Form eines Briefes, so, dass
dieselbe auf einem Blatte Platz nimt, während das andere Blatt
leer bleiben soll, wie Sie auch die Ankündigung auf meine Danitza
bewerkstelliget haben. 200 Exemplare drucken lassen, und selbe
mittelst erstem Postwagen an mich versenden wollen. Das Ma
nuscript aber belieben Sie g u t aufzuheben bis zu meiner Ver
fügung darob.
Damit diser Gegenstand keine Hindernisse erfahren möge,
sende ich Ihnen zugleich das Werk in Dupplo abgeschrieben, und
wünsche das Sub N. 1 zurück zu erhalten, um daraus drucken
zu können.
Ich hoffe annoch, dass Sie sich werden erinnern können,
wie sehr ich besorgt war Ihre Druckerey im serbischen Fache
zu beschäftigen, jetzt glaube ich die Zeit gekomen zu seyn diesen
Wunsch in Erfüllung gehen zu sehen, indem ich aus Serbien
zurück gekomen bin, um meine literarischen Arbeiten wieder
fortsetzen zu können, auch bereits 50 Druckbogen serbische
Volkslieder nebst meinen übrigen Arbeiten in Bereitschaft habe.
Nicht minder versichert mich ein Freund auf meine Anempfehlung
599
den Gil Blas in der Serbischen Uibersetzung durch mich Ihnen
zum Drucke zu senden.
Ihrer Seits glaube ich, wie wir schon gesprochen haben,
wäre vortheilhaft, noch eine Art sch ö n e Cicerolettern zu ver
schaffen, aber diess glaube ich werden Sie schwerlich thun, bis
ich selbst nicht nach Wien komme, v'as ich nächsten Sommer
beabsichtige, wo wir uns sowohl über das, als auch über mehrere
andere Gegenstände berathen werden. Annoch wünsche ich, wo
mit Sie die eigentliche Ankündigung mit Cicero Lettern, den
Inhalt des Buches aber, der mit Röthel gestrichen ist, mit Pettit
und Garmont Lettern drucken lasen.
Da nach dem dortigen Gebrauche für die einzulaufenden
Praenumerations Gebote Jemand haften müsste; so ersuche ich
Sie rücksichtlich unserer Freundschaft für dis Haftung gefälligst
zu fertigen, sollte hingegen Ihnen diess nicht thunlich seyn können,
so wollen Sie die Ankündigung zum H. Theodor Tirka dortigem
Grosshändler durch H. Factor schicken, er wird schon die
nöthige Fertigung beysetzen.
Schliesslich wiederhole ich meine Bitte um recht baldige
und ungesäumte Vornahme zum Drucke obiger Ankündigung,
und sohinniger Anheroübermachung, mit welcher Zuversicht mit
Hochachtung geharre
А Л И .
Ö s te r r e ic h is c h e O s th e fte , 1987 97—98.
[Превод:]
Ј е р м е н с к о ј ш т а м п а р и јп у Б е ч у
З е м у н , 3 1 ја н у а р а 1 8 3 2 .
У ирилоГу В а м д о с т а в љ а м р у к о п и с п о к о јн о i Л у к е М и л о -
ва н о в а о с р п ск о м п есн и ш ш ву и м е т р у за је д н о с о гл а со м з а
п р ет п л а т у у з љ у б а з н у м о л б у д а о б е з б е д и т е н е о п х о д н у р е ц е н з и ју
з а о в а ј р у к о п и с и д а б е з о д л а и и ь а д а т е у ш т а м п у 2 0 0 й рим е-
р а к а о и а с а з а п р е т п л а т у н а п о ш т а н ск о м п а п и р у, н а п о л а
т а б а к а у о б л и к у п и см а , т а к о д а ист и ст а н е н а је д а н л и ст , д о к
д р у т л и ст т р е б а д а о с м а н е п р а за н , к а о ш т о с т е т о у р а д и л и
и с а о ы а с о м з а м о ј у Даницу и д а м и ia и зв о л и т е п о сла т и
п рви м п о ш т ан ски м к о л и м а . М о л и м В а с , м е ђ у т и м , д а р у к о п и с
ч у в а ш е н а сш у р и о м м е с т у д о к не д о б и је т е g p y ia u u je у п у т с т в о
о д м ен е.
Д а о в а ј п р ед м е т н е би н аи ш ао ни на к а к о е п р еп р ек е , ш а љ е м
В а м и с т о в р е м е н о о в о д е л о п реп и сан о у д у п л и х а т у и ж е л и м
д а м и се вратш п р е д м е т бр. 1 д а би и з њ е /а м о гл о д а се ш т а м п а .
Н а д а м се д а се јо ш с е ћ а т е к о л и к о с а м се с т а р а о д а за -
п осли м В а ш у ш т а м п а р и ју у о б л а с т и ср п ск о i је з и к а , с а д а
600
в ер ујем д а j e дош л о вр ем е д а видим к а к о се о ва ж е љ а и сп уњ а ва ,
з а х в а љ у ју ћ и т ом е ш т о са м до ш а о и з С рби је д а б и х попово
MOiao д а н аст авим с в о ј кгъиж евни р а д и и м ам спрем но гот ово
50 ш т ам паних т аб а ка срп ских народны х п еса м а п оред м о ји х
ост али х р а д о в а . Д а ни он н ем а ниш т а м агье од т ога, у в е р а в а о
м е ј е је д а н пријат ељ који ће В ам , на м о ју п р еп о р уку, послат и
на ш т ам п ањ е Gil Blas-a у српском п реводу.
М ы слим д а би з а В ас, ка о ш т о см о о т о м е већ говорили,
било п овољ н о д а н абави т е јо ш је д н у в р с т у лепих цицеро слова,
али см ат рам д а he т е т о т еш ко ур а д и т и д о к j a са м не д о ђ е м
у Б еч, ш т о н а м ерава м следећег лет а, и д о к се не п о са вет ује м о
како о о во м е, т ако и о м ногим др уги м ст вари м а. О си м т ога
ж елим д а оглас ш т ам п ат е цицеро сл ови м а, с а д р ж а ј књиге,
м еђ ут и м , пет ит и гарм онд словим а.
П ош т о, прем а т ам оии ъем оби ч ају, з а пријаве на п рет п лат у,
које пристыж у неко м о р а д а гаран т ује т о В а с н а јљ уб а зн и је м олим
д а се, с об зи ром на наш е п ри ја т ељ ст во , побринет е за је м с т в о ,
ако В ам , м еђ ут и м , т о није м огућ е учинит и, и зво л и т е онда
оглас послат и г о с п . Т ео д о р у Тирки, т ам ош гъем велет рговц у,
преко госп. ф акт ора ш т ам парије и госп. Т ирка ће већ йрило-
ж ит и потребны до к у м е н т .
И на к р а ју п он ављ ам с в о ју м о л б у з а ш т о j e м огућ е скорији
и неодлож ан йочет ак игт ампагьа горе п ом ен ут о! огласа и након
тога гъегове испоруке, и о ст а јем с п о вер ењ ем и д у б о к и м пош т о-
ва њ ем
В у к С т еф . К араџић
402.
JOBАН СТЕРИЈА ПОПОВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Вршац, 1 фебруар 1832.
Благородный, Высокоученый Господине!
Прјдтелк) Высокопочитаемый!
Мило ми е было одъ рођака Г Волића чути, да сте за
мене распытивали, и поздравили ме, но юшт’ ми е мшне было
разумети да Вамъ се мой ЈГажа и Паралажа допао. Дакле после
дугогъ тумараня и кривуданя едва на правацъ изиђо, а на
лам се да нећу с’ овогъ пута сврнути, почем сам и Поконди-
рену Тикву истимъ Маниромъ написао. Но жалостна ме дуж-
ность засади одъ литерарны стварш одвраћа, явити Вамъ
сирЪчь имамъ да е наши добрый Балайтскш после кратке но
страшне болести умро, башъ несрейомъ нЬгове фамшпе онда,
кад’ му е Г 1сайлови1ть поручго, да може на нГгово место
601
ступити. Тако дакле при свомъ упираню людш опетъ срећа и
несрећа суди! Онъ е отишао, но ядна жена и четворо деде
(найстар1е одъ 8 година найманТ од’ 6 месецш) у найвейой
сиротиньи п; ште; ништа им после нЪга ше остало до едне
кућице на коюй е юшт 600 f. дуга. Ко ће юй помоћи? На
молбу нЪну я самь се склоню Васъ пытати небыли юй се
каква помоћв изъ Cepöie послати могла, премда ямачно
знамъ да е то врло тешко, ништа манЬ за любовь покойногъ
могъ Прјнтелл свашта предузымамъ, да бы иеговой удовицы
станТ одлакшао. Писаћу и Г [саиловићу и молићу га, не бы
ли е како годь сунде огрануло, ер’ я сам найболый сведокъ
нЬне беде и нужде и туге.
Овомъ приликомъ имаюйи писмо Г 1сайловиЙа у руцы,
и видећи обстоятелно послове бывшегъ звашя нТговогъ усу-
ђуем се, уверенъ о наклоности Вашей къ мени, за советь Васъ
запытати, был’ добро было да я за истш упразнЬный вышшы
школа у Сербш Профессоратъ рекурирам, с’ препокорномъ
молбомъ, да бы ме гди треба свойски препоручили ако бы ово
за добро нашли, или путь ми показати изволили, коег бы се
у овомъ случаю држао. Я другогъ Атестата немам одъ издали
кньига, друго да самь Мадарска права сврпно, и изъ свно
наука калкулъ Еминент'е добю (кое ништа не значи) да одъ
три године Латшску Грамматпсу с’ найвейимъ напредкомъ
предаемъ, такође: поредъ матернТгъ езыка Латински немецки
и Влашки добро, и по мало ТаЈпански знамъ. Све ово Вашей
мудрили представляюйи и тврдо намераваюйи онако радити
како Вы за добро нађете, препоручуемъ се Вашей к’ мени
любови и остаемъ
У Вршцу 20г 1ануар. 1832. Вашегъ Благорохмя
покорный Слуга
Гоаннъ С. Поповић
[Дуж леве маргине:]
Профессоръ.
# Ако Вамъ народнЪ песме требаю изволте ми поручили,

я ћу Вам болћ скупили него ни сдан. Шкода шло се народтгЬ
приповедке не купе.
[Споља:]
Wohlgebornen, Hochgelehrten Herrn
W uk S te p h . K a r a d z s its
Doctor der Philosophie & c. (t. p.)

fr a n c o zu Z e m lin .
одговорено 17 Јануара 832. АСАНУ, 3767
602
4 03.

Беч, 7 фебруар 1832.
Wien den 7ten Febr. 1832.

Freund,
Ihre Klage vom 18/30 Jan. habe ich gestern erhalten. Es
scheint wirklich so zu seyn, wie Sie sagen, und wäre nur am
besten hier persönlich zu erörtern. Ich hoffe, dass die unsrige
Polizey doch den letzten Bescheid vor Ihrer Abreise nach Belgrad
noch haben und befolgen werde? Im N oth falle schreiben Sie mir
halt wieder ohne Noth d a r f man die ohnehin viel beschäftigten
Diplomaten nicht sekkiren, und thut es auch ohne Erfolg. Ich
wiederhole aber, dass ich selbst an Ihrer Unbeständigkeit irre
werde. Haben Sie den Serben doch gesagt, unter welchen Bedin
gungen Sie fortdienen wollen? Wladisl. sagt mir, Sie seyn in voller
Ungnade. (Versteht sich, zu seiner Freude). Dass ich von Grim
seit lange Antwort erwarte, schrieb ich Ihnen neulich Antwort
auf Ihren Brief, den aber auf die, Polizey, vielleicht 2 M a l, gelesen
haben, und Ihr Bibelverbrechen, als sey’s dem P a p ste zu lieb, da
Sie doch ein Schismatiker sind, ad notam nigram genomen haben
mag. Solche Leute sind kaum zu belehren! Aber der junge
Adelung ist nun wieder hier, und bleibt hier. Wegen Sawa können
Sie zu O stern so gut heraufkomen, als im Herbste. Man hat ja halb
jä h rig e Cursus. Um den Sisatovzer Apostol gäbe die Hofb. ger
ne f. 100 С. M. Er geht unten am Ende doch verloren. Првом
поштом ist inier der alte Narr nun ist er voll Pläne, um eine
K asse (National-Wohlthätigkeit etc.) in die Hand zu kriegen. Mir
ist er noch f. 50 Cm. die er auf 3 Tage vor 15 Monaten borgte,
schuldig. Mit ihm ist nichts, aber gar nichts zu machen.
Vale, fave & rescribe
tuo Odma
К
603
Herrn Wolf Karagitsch,
mit Briefen Hm Bas. Wassiliewitsch
p Ofen
Peterwardein. in S e m l i n .
[Жиг:] Wien
одговорено 8/20. февр. 832.
АСАНУ, 1747
В у к о в а I , 412—413.
[Превод:]
Б еч , 7 ф е б р у а р а 1832.
Л р и ја т е љ у
П ри м и о са м В а ш у ж а л б у о д 1 8 /3 0 . ја н у а р а . И п л е д а д а j e
за п ет а онако како к а ж е т е и н а јб о љ е б и било д а се ово о в д е
лично расп равы . Н а д а м се д а наиш полиција јо ш располаже
последњом о д л у к о м до н ес ен о м п ре В аш еI о д л а с к а з а Б ео гр а д
и д а he се т ога држати? У случају нужде, пиш ит е м и попово,
б е з н у ж д е , ионако м н о ю за о к у п љ е н е д и п л о м а т е , не треба /ь у -
тиш и, ј е р о н д а j e све б е з у с п е х а . Н о j a п о н а вљ а м д а и м ен е
лично буни В аш а н еп о ст о ја н о ст . Ј е с т е ли С р б и м а р е к л и под
к оји м ст е ус л о в и м а сп рем н и д а н аст ави т е с л у ж б у ? В л а ди
слав м и j e р е к а о д а ст е у п ун о ј н ем и лост и. ( Р а з у м е се на гъе-
io e y вел и к у р а д о с т ) О д Г р и м а већ д у ю о ч е к ујем o g io e o p на
В аш е писм о, а о н а ј о д полиције ia j e можда и 2 пута чит ао, и
В аш е огреш егье о Библију, к а о д а j e п айи п рем и ло ш т о ст е
В и у з т о јо ш ш и зм ат и к д о к раја. О ва к ве љ у д е т еш ко j e
научит и пам ет и! Н о м л а д и А д е л у т j e п оново о в д е и о ст а је
о вд е. Због С а ве м о ж е т е з а Ускрс доћ и о ва м о , као и у је с е н .
Н о с т о је полугодишњи к у р с е ви . — Ц в о р с к а б и бл и от ка би
р а д о д а л а 100 f. С М з а Ш и ш ат овачки А п о ст о л. Д о л е he он на
к р а ју ипак биты и згуб љ ен . Првом поштом j e у в е к ст а р а б уд а л а :
са д а j e п ун п лан ово к а к о би н е к у благајну (нац и он алн у д о б р о -
т в о р н у помоћ и т д.) д о б и о у с в о је р у к е . M e n u j e јо ги д у ж а н
50 f. С М ., к о је j e п р е 15 м есец и п о за јм и о на 3 д а н а . С а п и м се
не м о ж е ништа, а м а баш ниш т а ур а д и т и .
З д р а в о , б уд и наклогъен и от пиш и
т вој О дм а
К оп ит ар
Г о с п о д и н у Б у к у К а р а џ и ћ у
с а и и с м и м а го с п о д и н а В а с и л и ја B a a u u je e u h a
П е ш р о в а р а д и н а у Земув
604
404.
ТЕОДОР ДЕМЕТЕР ТИРКА БУКУ КАРАЏИЋУ

Беч, 7 фебруар 1832.
Wien d. 7tn Februar 83Г.

Euer Wohlgeboren!
Ihre Geehrte Zuschrift vom 18/30 V Mths. nebst den beyge-
schlossenen Sanitaets-Zeugnissen habe erhalten.
Die hiesige Russische Gesandtschaft, übergab mir den auf
Ihre Ordre ausgestellten Wechsel, für R. 358.8.33 auf H. Hope
H.[?] pr[?] Amsterdam welche zu 52 Ctme f. 188.12 H. Cte be
tragen, und verkaufte solche hier zum Cours а 1381/4 bringen
in 20r f [?] 156.2
hievon ab für Sensarie & Briefporto 2.2
verbleiben in 20er f 154.—
wofür ich Ihnen inliegend eine Anweisung des gleichen Betrages

auf den dortigen Herrn Georg C. Spirta beylege, welche Sie
zu erheben belieben, und somit ist dieser Gegenstand ausge
glichen hinsichtlich meiner Unterschrift, die Anzeige betreffend
sollte es weiter keinen Anstand haben, werde ich vergnügen
unterfertigen.
Alle meine Angehörigen grüssen Sie vielmahls und verbleibe
mit Achtung
Theodor Demeter Tirka
Herrn Wuck Stephan Karadtschitsch
in S e m lin
АСАНУ, 1498.
В у к о в а 111.
I,
[Превод:]
Б еч, 7. ф еоруара 1832.
Ваш е благородст во,
Ваш цегьени допис од 18 30. йр. м . примио сам заједно са
прилож еним здравст веним уверењ им а.
О вдаш њ е р ус к о П осланст во предало ми j e по В аш ем налогу
вучену меницу за р у б а љ а 3 5 8 .8 .3 3 на Г. Х ойе Х .[? ] преко А м ст ер
дам а који по 5 2 l h Ctme износе ф. 1 8 8 .1 2 х[оландских?] C te, и
продао сам по к у р су од 1 3 8 х[^хи п ю g a je у ЋУ [ф ори нт а?]
15 6 .2
одбивш и за сензала и пош тарину 2 .2
ост аје у 2 0 er [ фор инти?] 1 5 4 .—
605
з а к о је В а м п рилаж ем у п у т н и ц у у и ст ом и зн о с у на тамогшъеГ
Господина Г е о р т ја К . С п и р т у, к о ју и зво л и т е подићи, и т а к о j e
о в а ј п редм ет и зр а вн а т , ш т о се т и че м ог п от писа у в ези са
о и а с о м не би т р еб а л о д а и м а д а љ е I д в о у м љ е њ а , j a ћ у п от пи са-
т и са за д о в о љ с т в о м .
С ви м оји В а с м н о ю п о зд р а в љ а ју , а j a о ст а јем са пош т о-
ва њ ем
Т е о д о р Д е м е т е р Т ирка
405.
УРОШ РОМАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 9. фебруар 1832.
Любезный Господине В8че!
Не пропбщамъ Вамъ явити w состоянш сына Вашего
Саввы, онъ хвала Бог8 есте са свимъ Лздравю, й Грозница
вставила га ё, у школ8 примЬрнш йде, а такожде й у Zeichen
Schule1 зато ништа се за нГга не старайте, него явйте ми,
ёдне чизме дао самъ м8 наглавити, й др8ге с8 м8 йздерале се,
и те би дао наглавити, но кратке с8 м8 cape, зато акш ви ймате
Вашега ш8стера т8 у Зем8н8 ето подайте м8 за ntra ёдне
штифле направити ербо дете с’ еднимъ паромъ не може бити,
ако ли пакъ Ви нећете, а Ви ми явите да м8 мог8 овде на
правити дати. В’ прочемъ Вась и госпожу Ваш8 поздравлямъ
и есмъ
У Н. Сад8 28 Јан8ар. ТГ. сл8га покорный
Урошъ Романовича,
катедр. Церкве парохъ.
A Monsieur
M o n s ie u r V uk K a r a d s ic h S te p h a n o v ic s
avec de tout de Г honneur

a S e m lin .
одговорено 4. Февр. 832.
АСАНУ, 4126.
Б у к о в а V I , 69.
1 Школа цртагьа.
606
4 06.

КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 10. фебруар 1832.
Liebster Vater und Frau Mutter
Ihren Briefen an den Herrn Pfarr gesendet hat er empfan
gen und ich antworte auf diesen das Ich gesund bin und fleissig
Гп die Schule gehe. Du und die Mutter solt euch gar nicht sorgen.
ich verbleibe
Ihr dankbarster Sohn
[у наставку писмо У Романовича:] Sabbas Karad schics
Mut высокопочитаемый Г дине!
Ваше писмо подъ 28гъ 1ан8. с: лЬ. писаное на пошти
прймихъ, но подъ тимъ истимъ датВмомъ и Вами послахъ
едино тамо на пошти кое не сВмнямъ да нећете прймити и изъ
коего w состоянш Савве Сына Вашегш сирйчъ како се онъ
за садь налази видити моћи ћете, сирЬчъ да ё у добромъ
здравлю и да иде у школ8, а да е то све таки», изъ горе
написания нъговыя рЬчей болше увЬрити се морете В прочь
с высокопочиташя ёс. у Н Сад8 29 1ан8ар. 832
сл8га нижайшш
Урошъ Ром. Парохъ
An den Wohlgebornen Herrn W u c k
S te fa n o w ic s K a r a d s c h its c h .
z u S e m U n
meinem liebsten Vater.

одгов ор ен о 4. февр. 832. АСАНУ, 8535/4.
В у к о в а п р о п и с к а V I, 69—70.1
1 Објављено само писмо Уроша Романовића са сигнатуром 4127
[Превод:]
Н ајдраж и оче и госпођо мајко,
Ваш е писмо послат о господину п ароху он j e йримио и ja
одю варам на ње1а, да сам зд рав и д а м арљ иво и дем у ш колу.
Tu и м ајка уоп ш т е не т реба да бринете.
О ст ајем
ваш веом а захвалан сын
С ава Карадић
607
Блтородном Господину
Моме најмилијем оду
Земун
407
Земун, 11 фебруар 1832.
Под 8. овога мјесеца примио сам из Топчидера једно
писмо од покојнога Василија Поповића, на које му 17га на
пишем одговор, но кад га 18га донесем на парлаторију да1
оправим у Бијоград, на превелику жалост моју разумијем, да
се он 17га у Бијограду у вјечност преселио. Истина да ja
не знам, je ли Вашој Свјетлости2 познато за поменуто писмо
Василија Поповића, но будући да се оно мене врло тиче,
зато се усуђујем одговор на тьега исто онако, као што сам
га 17га написао и запечатио ево овђе послати Вашој Свјет-
лости.3
Приликом овом4 усуђујем се непосредствено5 Вашој
Свјетлости поновити моју препокорну молбу и препоручили
се великодушију Вашему Жеља je моја познала Вашој Свјел-
лости, како из моје прве молбе још од 1821 године, тако и из
писма мога покојноме Василију Поповићу6 од 31. Окт и Г
Димилрију Давидовићу од 20. Нојемврија прош. године.
У обадва поменута писма казал je главки узрок (т ј. стање
здравља мога), који ме je нагнао да оставим онако славну
службу и онолику премилостиво одређену ми плату, и да
иштем једине милости од Ваше Свјетлости. Познато je Вашој
Свјетлости врло добро, да сам ja према здравом људма и од
прије био болестан и преболестан; а од лани се (особито пак
од љетос и од јесенас) здравље моје још на горе тако про-
мијенило, да ja сад нијесам ни налик на онога Вука, који je
негда имао срећу, ту у двору Вашему живили. Није прилика,
да Вам овђе жалосно стање здравља мога описујем, него ми
вјерујте, да je join горе од свега онога, што сам о томе од
јесенас тамо писао.
608
Осим стања здравља мога има још један главни узрок,
који ме нагони, да иштем, да могу с милости Ваше Свјет-
лости живити и изван Србије. Узрок овај ja нијесам смијо од
срамоте да кажем ни у једноме од напоменути и други о том
писати писама, а сад га ево Вашој Свјетлости, као своме оцу
и благодјетељу, исповиједам: то су моја дом аћа опст ојат ељ-
ст ва. Вашој Свјетлости je познато, да je моја жена од другога
језика и закона, па никако неће за сад да пристане, да живи
у Србији; а ja, као човек сакат и болестан, којему je особита
послуга неотложно нужна, без жене живити не могу А и за
васпитаније своје ђеце, за које се сваки отац, а особито оваки
који им ништа друго, осим тога, оставити нема, врло бринути
мора, не знам, или би теже било, кад би сам ји сад тамо пре-
вео, или кад би ји са женом амо оставио.
Знајући ja, како Ваша Свјетлост по великодушју своме,7
готово сваки дан дијелите срећу не само Србима и осталим
ришћанима, него и самим Турцима, и опомињујући се живо
оне превисоке милости и премилостиве благонаклоности, коју
сте ми8 до сада за цијели дванаест година великодушно по-
казивали, надам се тврдо, да ме ни сад у овакоме жалосноме
стању нећете оставити, да ми се свете и подсмевају непри-
јатељи моји; него да ћете милостиво уво Ваше приклонити
к мојој препокорној молби, да би и ja с фамилијом својом у
свијетломе здрављу и срећноме господству Вашему овај жи
вот коликогођ лакше провести могао. А ja ђегођ будем, докле
ми гођ срца у прсима ускуца, једнако ћу се молити Богу за
дуговјечно здравље и срећно господство Ваше Свјетлости
и цијеле Ваше свијетле фамилије, и трудићу се по могућству
да би се коликогођ показао достојан Ваше превелике милости.
За које се препокорно молећи и цјелујући Вам десницу
и скут, и препоручујући се Вашој дојакошњој милости и по-
кровитељству, с највећим високопочитанијем остајем на-
дајући се скоро премилостивим одговором помилован бити
У Земуну 30. Јануар 832 Вук Стеф. Караџић.9
Концепт, АСАНУ, 2342.
Штампа се по: В у к о в а п р е п и с к а I I , 620—622.
1У концептупрецртано предан.
2 У концептуВ. Св. што.
3У концептуувек скраћено В. Св.
4 У концептупрецртано изгубивши великого [изнад прецртаног jeguuoia]
пријатеља, кого сам у двору Вашему имао
5 У концепту изнад прецртаног управо.
6 у концепту Вас. Поп.
7 У концепту прецртано зна те различие милости.

8 У концепту прецртано показивали.
9 У прилогу писмо Василију Поповићу од 29. јануара 1832. године.
408.
ВУК КАРАЏИЋ — ЈЕРМЕНСКОЈ ШТАМПАРИЈИ
Semlin den 16. Februar 832.

Lieber Herr Schlegl!
Ich hoffe, dass die Mechitaristische Buchdruckerey das
Manuscript über die serbische Poesie, welches ich mittels Post
wagen von hier geschickt habe, schon empfangen hat. Ich bitte
Sie besonders, schauen Sie, dass ich die Ankündigung m ö g lic h st
b a ld bekome. Sie werden aus meinem, an die Buchdruckerey
geschriebenen und mit dem Manuscripte geschickten Briefe recht
gut verstehen, wie ich die Ankündigung gedruckt zu haben
wünsche. Das Manuscript zeigen S ie k ein e m M en sch en , sondern
heben Sie es in der Buchdruckerey g u t auf; den Sie wissen, was
Manuscript heisst. — Ich hoffe der Buchdrukkerey viel Arbeit
zu verschaffen, nur wäre nothwendig, dass die Buchdruckerey
wenigstens noch eine Art sch ö n e , Cicero, Lettern verschaft,
wie wir früher öfters gesprochen haben. Wen Sie mir die Ankün
digung schicken, schreiben Sie mir zugleich, was für einen serbi
schen Corrector haben Sie jetzt; ob man dort ohne m ich diese
Poesie drucken könte; den später, wen ich nach Wien kome,
wünschte ich eine Ankündigung auf die Д ан иц а für das Jahr
1833 herausgeben, Über alle diese Sachen brauchen Sie dort
m it k ein em M en sch en , besonders von meine L a n d sle u te zu
sprech en . -----------
Den beiliegenden Guldenzettel schicke ich Ihnen für Postport,
indem ich mich geforchten habe, den Brief zu frankiren, damit
ihn der Briefträger nicht wegwirft.
610
Grüssen Sie meiner Seits alle bekante Geistliche Herrn.
Ihr
gehorsamster Diener
Lj[arrnen.] 1832
Herrn Aloys Schlegl
Faktor in der Mechitaristischen Druckerey
am Platzl in Wien
АЈШ.
Österreichische Osthefte, 1987, 101.
[Превод:]
Зем ун , 16. ф еб р уа р а 1832.
Д раги Господине Шлегел,
Н адам се д а j e Јерм енска ш т ампарија већ доби ла рук о п и с
о српској поезији који са м одавде послао поштанским колима.
П осебно В ас м олим , пом озит е д а н а ја ву доби јем што пре.
Ви ћет е из м о г т е м а , к о је сам написао ш тампарији и йослао
заједно са рукопи сом , ееом а д о б р о схеат и т и како ж елим да
се најава ш тампа. Рукопис не показујте никоме и у ш тампарији
ia д об ро сакријт е. Ви зн а т е ш т а значи рукопи с. Н адам
се д а Угу ш тампарији обезбедит и м н о го посла, сам о било би
неопходно д а ш т ампарија надави м акар јо ш је д н у вр ст у лепих
цицеро слова, као што смо о т ом е раније чешУге разГоварали.
К а д а м и пош аљ ет е најаву, пишите м и ист оврем ено каквоГ
корект ора за српски сада имате, д а ли би се т ам о и без мене
могла ш тампати о ва поезија, је р бих касније, када до ђ ем у
Б еч, ж елео д а објавим н а ја ву за Даницу за Годину 1833. О сейм
тим ст варим а нем ојт е т ам о ни са ким д а Говорите, нарочит о
не са неким од м оји х земљака.
П рилож ену новчаницу ш аљ ем В ам за поштарину, је р сам
ст раховао д а на пи см о залепим м а р к у како ia п о и т ар не би
бацио.
П оздрави т е све д у х о в н е оце ко је познајем.
Ваш
најоданији слуГа
В ук С т еф . Караџић
1832.
Господину Алојзу Шлегелу
фактору Јерменске штампарије
на Плацлу у Бечу
39» 611
409.

Любезный Господине Буче!

По наредби Светлогъ Княза нашегъ, шилГмъ вамъ да-
насъ 100 f сребра одъ имена нГговогъ. Онъ васъ любезно
поздравля, и увЪрава, да ће вамъ и у напредакъ бьхти наклонЬнъ
колико може, али пенз1ю, кою ви желите имати, да извадите
изъ главе за садъ. Изволите дакле примите речене новце одъ
момка мота, и одговорите ми дасте ихъ примили.
У Београду 7ГЪ Февр: 1832.

вашъ Брать
Алекса Симийъ.
H errn
Wuk Stephan: Karacsich
in S e n i l i n
[Жигови:] Tur Sigillum sanitatis
одговорено 12. Февр: 832.
АСАНУ, 3688.
В у к о в а V , 212.
410.
БУК КАРАЏИЋ — ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
у Земуну 8./20 февр. 832.

Прије 8 дана примио сам писмо Ваше од 7 о. м. За
мој пасош овђе join није дошло ништа. Кад дође, јавићу
Вам. Само да ми не забране т а м о доћи! М и ло ш У рош еви ћ ,
овдашњи пропалица, којега сте Ви прије неколико година
виђали ту код бијелога курјака, завадивши се нешто с ов-
дашњим пургермајстором, капетан-авдитором Лазаревићем,
612
тужио га je (мислим још љетос) самоме цару, да je он йреко
и да би га за цијело издао,
м ене he о С рбим а д а и зда С ријем ,
да није њега (Урошевића) било! А и сад, како сам овђе из
Србије дошао, мислим, да ме Урошевић у Беч тужио, да сам
Милоша Обреновића шпијун, као што и по бирцаузима и по
сокацима јавно говори. Ово Вам само јављам да знате. А ja
мислим за цијело, да овдашња милитар-команда (која се Уро-
шевићевим плеткама — интригама — мора смијати) нема
ништа против мене.
Ja не знам, како сте Ви из посљедњега писма мога могли
разумјети, да ћу ja сад опет у Србију да идем! Ja у Србију
у данашње вријеме (и док су гођ у њој данаш њ а опстоја-
тељства) не мислим никако ићи. Што Ви спомињете уговоре
(Bedingungen), Срби ни за каке уговоре у оваким догађајима
неће да знаду; а и кад би пристали на н>и, ко ће бити до-
бар, да ће ји онамо држати? К у м а Г а ја се у радости сво-
јој вара, да сам j a у немилости, него су други к о д м ене у не
милости. — Три су ми писма (од јесенас) писали, да идем
на своје мјесто, а ja сам на сва три одговорио, да стање здравља
мога не допушта ми извршивати јавну службу, које сам се
ja у Србији свагда клонио; него ако ће ми из милости дати
што на годину (као неку пензију), па да живим ђе м и j e вољ а,
и колико могу да радим моје књижевне послове, као и од
прије, добро; ако ми не даду, ником ништа. На ово моје
искање још правог (одређеног) одговора нијесам добио, и
може бити да га нећу ни добита; него чујем, да се срде и
псују, а ja и не марим. Под 8. Јануарија добио сам једно
велико писмо од Милошева шуре, Васе Поповића (који je
17. OHOi мјесеца у Бијограду умръо) писано руком Мило
шева секретара Аврама Петронијевића, у коме ми се, као
Ђоја т ајно ,јавља, „да би Господар моју жељу испунио, али
сметају непријатељи, међу којима су први Д ави довић и Ст еић“
Овђе има мало и обичаја Крагујевачкога, завађати људе из-
међу себе; али има и истине: Давидовић je једнако онај ст ари
(као што je био, кад je у Карловцима писао пасквиле, у Пешти
у цркви проповиједао, и у Бечу писао новине и штампао
књиге), а Стеић je, још док сам j a онам о био, поузимао на-
родне пјесме од људи, којима сам ja још одавно наручио,
те су ји купили за мене! А сад особито чујем да ји једнако
купи. — Тако ja данас стојим са Србима.
Да ли сте примили буквар Шокачки (у рукопису) овда-
шњега Oberlehrerai Аџијћа?
Вук
613
П. П. Говори се, да ће Бошњаци сад по Бајраму да
ударе на Србе, па, пошто њи покоре, онда на цара, али ja
не вјерујем, већ ако да буде кака С у л т а н о в а ш п екулац и ја.
— Српски су послови с Турцима, по староме једнако.
Sr Hochwohlgeboren
in W i e n .
25 Feb
Вук 8, февр. 1832.
АСАНУ, 1748.
Б у к о в а I , 413—414.
411
Прије1 неколико дана имао сам срећу од базерђанбаше
Бијоградскога примити сто форинти у сребру, као милостиви
дар од Ваше Свјетлости с писмом, у коме ми јавља да ме Ваша
Свјетлост љубезно поздрављате, и увјеравате, да ћете ми и у
напредак бити наклоњени колико можете. Од2 оваковога
премилостивог увјерења Ваше Свјетлости, мени боља пен-
зија3 из Србије не треба (нити бити може). Ja немам ријечи
којима би Вашој Свјетлости за овај нови знак превисоке Ваше
милости благодарити могао. Моја ће света дужност бити,
једнако се с фамилијом својом молити Богу за4 дуговјечно
здравље и срећно господство Ваше Свјетлости, и цијеле Ваше
Свијетле фамилије и за особиту срећу примићу сваку прилику
у којој би могао5 Вашој Свјетлости макар најмањи знак бла
годарности моје дјелом показати.6
614
Препоручујући се за свагда дојакошњој милости и покро-
витељству Ваше Свјетлости, и цјелујући Вам десницу и скут,
с највећим високопочитанијем остајем
У Земуну 16. Февр. 832.
Вашој Свјетлости
црепокорни и благодарни слуга
Штампа се по: В у к о в а й р е п и с к а I I , 626.
Поред уобичајених скраћивања у концепту су и следећа препртаван»а.
1 Прецртано О н о м а д н е с а м и м а о .
2 Прецртано к о д .
3 Прецртано и з .
4 Прецртано с в и ј е т л о .
5 Прецртано м а к а р .
6 Прецртано п о с в ј е д о ч и ш и .
412.
ВУК КАРАЏИЋ ЈАКОВУ НИКОЛАЈЕВИЧУ РАДИЧУ
Земун, 1 март 1832.
Ваше Високородије,
Милостиви и високопочитајеми
Господине!
Стефану Живковићу, који je лане, негде око ово доба,
ту у Кишшьеву умръо, дао сам ja 1812. године 50 ћесарски
дуката у зајам, на које од њега имам и облигацију.1 Јанићије
Дим. Ђурић казао ми je, да je покојник овај дуг и у теста-
менту назначио; зато се усуђујем Вас, као тутора деце по-
којнога Живковића,2 покорно молити, да ме научите, како би
ja те новце најлакше примити и Вама облигацију предати
могао. .Тоште два месеца ja се мислим овде бавити, а после
намеравам полазити у Беч; за то би, по моме мњенију, нај-
лакше било, кад би Ви међу тим изволили писати у Србију
Јанићију Димитријевићу, да ми он, или непосредствено, или
преко свога зета, Цветка Рајовића, садашњега директора
Београдске полиције, те новце положи и од мене оригиналну
облигацију прими; ако ли то не буде могуће, а оно Вас мо
лим покорно, да бисте изволили3 новце послати у Беч4 Ро-
сијско-Императорскому посолству, да ји оно,5 примивши од
мене оригиналну облигацију, мени6 преда.
615
Исти Стефан Живковић остао je мени још много више
дужан од новаца, које сам му у Бечу 1814. године узајмио;
но будући да на то облигације немам, зато Вас молим по
корно, да ми јавите, није ли7 штогод или од Живковића или
од жене његове и за овај дуг у тестаменту назначено.
Ja се зацело надам, да ћете ме удостојити милостивога
одговора Вашег на ово писмо; за које Вас молећи с истиним
у Земуну 18. Февр. 832. Вашега Високородија

век.
П. П. Ево овде Вам додајем копију од номенуте обли-
гације:
Мислио сам, да ову копију особито напишем, и да je код
овдашњега суда, потврдим, но нисам рад писмо теже пра-
вити због поште, која je у Русији за инострана писма осо-
бито скупа.
век.
Букова преписка VI, 143—144.
1 У наставку прецртана реч Господина уметнута на мартини, затим

Чуо сам ево овде, такође испод тога од које Вам па крају oeoia према
копију [!] назначујем.
2 И за овога прецртано да.
3 После овога прецртано да пишите [!]
4 Пре ове речи прецртано ми, а после ње йоменути.
5 Натписано и прецртано иза овога преко.
6 У наставку написано мене, па прецртано и над тим написано мени.
7 Написано изнад прецртане истоимене речце.
413.
ВУК КАРАЏИЋ ЈЕВРЕМУ ОБРЕНОВИЋУ
Милостиви и високопочитајеми Господару!
Ово дана имао сам срећу примити четири фата дрва,
које сте имали милост послати ми. За овај нови знак Ваше
милости и благонаклоности ja Вам неисказано благодарим.
616
Препоручујући се свагдашњој милостивој благонаклоно-
сти и покровитељству В. С , с највећим високопочитанијем
остајем
У Зем. 19. Февр. 832. В. С. препокорни слуга

в.с.к.
Б у к о в а п р е п и с к а V , 498.
414.
ВУК КАРАЏИЋ — ЉУБИЦИ ОБРЕНОВИЋ
Ваша Свјетлости Милостива и

високопоч. Госпођо!
С превеликом радости имао сам срећу уочи Божића
примити преко Г Тоше Аџи-Баића печениду од Ваше Свје-
тлости. Ja сам у двору Вашему доста слатка љеба и сваке
части изјео,1 па сте изволили и овђе частити ме с мојом фа
милиям! За овај нови знак Ваше милостиве к мени благона-
клоности молим Вас да примите моју12 најчувственију благо-
дарност.3 Дужност je моја била join одавно благодарили Вам,
али које различии догађаји, који су се ту код Вас догађали,
које моје болешљиво стање задржавали су ме до данас.
Препоручујући Вашој свагдашњој милости и благонакло-
ности, и целујући Вам десницу, с највећим високопочитанијем
остајем В. Св. препокорни слуга
У Земуну 19. Февр. 832. ВСК.

Б у к о в ап р е п и с к а I V , 538—539.
1 Прецртано п о је о .
2 Прецртано и а јв е ћ у .
3 Прецртано J a б и В а м .
617
415.
УРОШ РО М А Н О ВИ Ћ ВУКУ КАРАЏИЋ У
Н о в и С а д , 3. м а р т 1832.
ЛюбезнЪйшш Пр1ятелю
мне многопочитаемый!
Книге послане к8пно с’ маслинами есамъ йсправнш при-
Mio, за кое вамъ по прилики овой Јавити непропбщамъ, чтосе
тиче пакъ вашегъ Сына Савве, бнъ е’ са свимъ шздравю, при
лежно у школу й у Zeichen Schule1 йде, й вейъ с’ т8шомъ цвећс
прави, а шсобенш что вамъ казати ймамъ, Савва w вашегъ
Фшестшя како сте кодъ мене были есте свое нрави са свимъ
промЬн8о, онъ е сада миранъ Hie несташанъ, нити пакъ скаче
нити терчи нити скита се, но добаръ, учтивъ, примерами
у науками као й преће, незнамъ може быти йли ваши совЬти
поправили с8га, йли оне 3 хр. что сте м8 обећали за неделю,
й четвертакъ, едномъ peniio ймамъ вамъ казати, да ви имате
сьша надежде полна, примерна, добра памятствовашя й шта
за садъ w еднога малолетнаги? детета выше можемо йзы-
скивати, достае то за садъ. В’ прочемъ поздравите Госпоју
ваш8 й ништа не брините се за дете, есамъ
у Н Сад8 20rw Фе\-р8. 832. нижаишЈи

Урошъ Романовичъ
парохъ.
P.S. что следовати б8де за Г протб твите ми. Савва е

йзъ свои Stadia referrirao Professoru й мора Eminens быти, и
то мећу первима.
V. N e u s a tz .
An Herrn
Herrn V u k K a r a t s ic s S te p h a n o v ic s
a S e m lin .
Воштани печат с орнаментима и иницијалима РУ.

АСАНУ, 4128.
Б у к о в а V I , 70—71.
1 Школа цртања.
618
416.
ПАВЛЕ Ю ЗЕФ Ш АФ АРИК — ВУ КУ КАРАЏИЂ У
Н о в и С а д , 14. м а р т 1832.
Hochgeehrter Freund!
Mein Freund Pantelics begibt sich unter misslichen Umstän
den nach Semlin. Welche Schwierigkeiten er hinsichtlich des Passes
erfahren hat, wird er Ihnen selbst erzählen. Ich bitte Sie recht
sehr, Ihn mit Rath und That zu unterstützen, so weit es Ihnen
möglich seyn wird. Über seine Lage wird er Ihnen selbst die
beste Auskunft geben können. J e tz t nach Serbien zu schreiben
und Bedingungen zu setzen ist schon zu sp ä t deswegen sollen Sie
diesen Punct gar nicht berühren. Ich hoffe, es wird alles gut
gehen.
Bei mir ist im Übrigen nichts, gar nichts Neues. Ihren Sawa
habe ich zwar diese letzten Tage nicht zu Gesicht bekommen,
aber ich hoffe, dass alles gut gehe.
Leben Sie wohl! Ich bin
Neusatz d. 14 März 1832

Ihr aufrichtig. Freund
P J. Schaffarik
P S. Ihren Sawa hatte ich so eben bei mir er war gesund,

hatte aber seit ein paar Tagen Fieber bekommen. Ich habe ihm
aufgetragen, zum Doctor Ramber [?] zu gehen.
Sr. Wohlgeboren
Herrn Vuk Stefanovich Karadxich
Doct. d. Philos. Mitgl. mehr. gel. Ges.
in Semlin.
Воштани печат c иницијалима PJS и орнаментима.
АСАНУ, 3455.
Букова преписка IV, 668.
[Превод:]
Високоцењени пријат ељ у,
М о ј пријат ељ Пантелић креће за Зем ун под непријатним
околност има. К а к в е j e т еш коће имао због пасош а, сам ће В ам
причати. Н ајлепш е В ас м олим , йомозиш е м у савет ом и дело м
колико В ам то б у д е могуће. Он he В ас најбољ е сам обавест ит и
619
о св о јо ј сит уацији. Сада писат и у С р б и ју и постављати услове,
већ j e прекасно, ст ога н е м о јт е т о п ит ањ е у о п ш ш е начињ аш и.
Н а д а м се д а he с ве биты д о б р о .
К о д м е н е, иначе, н е м а ничег, баш ниче1 н о во й В а ш еI С а в у
нисам , д о д у ш е , о в и х п о следгьи х д а н а ви д ео , али се н а д а м д а
je све добро.
О ст а јт е зд р а в о !
Н о ви С а д , 14. м а р т а 18 3 2 . В аш искрени п р и ја т ељ
Р S. В аш С а ва j e у п р а в о био к о д м ен е. Б и о j e з д р а в , али
j e о д п ре неколи ко д а н а д о б и о т е м п е р а т у р у . Н а р е д и о са м м у
да оде докт ору Р ам беру.
Његовом благородству
Господину В уку С теф ан ови ћ у К ар аџ и ћ у,
дру филозофије, члану многих ученых друшгиава
Зем ун
417
Беч, 16. март 1832.
Wien den 16ten März 1832
Freund!
Ihr MS. war mir erst vor 4 Tagen zugekomen; ich habe
es gleich erledigt, aber auf Ih re Vorrede bin ich begierig. Wozu
a b e rm a l eine neue Orthographie dienen soll? Der A. D. in dem
ЛЬтописъ schreibt zwar das j, aber in der Zeile, nicht in u. unter,
wie wir zwey, und die N a tu r des Buchstaben fordert, und dan
seine grundlose Faseley von der L ie b e des Griechen zum jota (i),
an der kein wahres Wort ist. Hr N Hacxich hat sein abc-Buch
durch die Diligence f r a n c o wohl schon erhalten? ja sam je poslao
vor 14 Tagen. Macht etwas gescheites zusamen. Aber dan über
setzt euer Werk wieder auch deutsch, damit es f ü r die Jugend
und vo r den Behörden auch den Vorzug habe, mit d eu tsc h zu
lehren.
Katancsicheva Biblia sollte Sie bewegen, sich auch an das
a lte Testament zu machen. Sie wissen, dass davon bereits drey
dicke Bände heraus sind. Yale fave et rescribe
tuo
Kp
620
Von einem Studenten J A. Murko in Gratz ist eine krainische
etc, Gramatik & Lexicon erschienen! ä la Meidinger
Herrn
Herrn Wolf Steph. Karagich
mit Briefen des Hm Basilius
Wassiliewitsch
fr a n c o in S e m l i n
[Жиг:] Wien
Franco
одговорено 14/26. Марта 832. Опет 31. Марта/12. Април.
АСАНУ, 1749.
Вукова преписка I, 414—415.
[Превод:]
Беч, 16. м арш а 1832.
П ријат ељ у,
Ваш рукопи с ми j e стшао т ек пре 4 дана. О д м а х сам 1а
преы едао, но с великим инт ересовањ ем очекујем Ваш предю вор.
Ч ем у би имала д а служ и опет нека нова орто!рафија ? А . Д
пише у „Л ет оп и су“ g o g yu ie j , али у ист ом р е д у , а не испод,
као ш то чинимо нас двојица и као што природа слова захт ева;
зат им његово неосновано б р б љ а п е о љубави Г рка према јо т и
( i ) , у чем у нема ни т рунке истине. Г осподин Н Хаџић биће
д а j e свој буквар примио франко преко дилиж ансе ? J a сам т
послао пре 14 дана. Н аправит е заједн о нет т о паметно. А
зат им преведит е Ваш е дело поново на немачки, како би за
ом ладину и пред власт има било и т е предност и д а уч и и не-
мачком је зи к у.
Кат анчићева Библија нека В ас подст акне д а преводит е и
Стари завет . Ви знат е д а с у о д ње1а већ изаш ла три дебела
т ом а.
Здраво, буди наклоњен и ошииши
т во ј
Коиишар
О д неко! сш уденш а Ј А . М у р к а иојавила се у Г р а ц у крањ -

ска ит д. Грамаишка и речник! као M ajgu m ep.
Господину
Господину Буку Стеф. Караџићу
са писмима Господина Василија Василијевића
Земун
621
418.
УРО Ш РОМ АНОВИЋ — БУ КУ КА РАЏ И Ћ У
Н о в и С а д , 19. м а р т 1832.
Гдине Пр1ятелю
мнЪ июобеннш почитаемый!
ПроповЪди почившагш Гдина пароха земйнскагю Фь
jiina Петровича мени на прочиташе посланный вамъ у це
лости 6 парчета натрать шилЬмъ, с’ томъ обаче молбомъ ако-
бысе продавале а могло се за мал8 и приличий ц1ш8 кйпити,
а ви ми кйпите 1 Predigten 2 Theile von einer Schweizerischen
Geselschafti, 2 Ambrosius Kollenetz. В’ прочемъ ми сви есмо
здрави й Савва имаће садъ у сред8 т - е: 9w Марта нашег w
попол8дне Examen полгодишнш, поздравляюЬи све васъ
есамъ
у НСад8 7w Марта 832. слйга нижайшш

Урошъ Роман[овиЙъ]
Парохъ.
P.S. Б8д8ћи да с8 се Саввине Гаће све на колени йзде-

р[а]ле, зато ако имате какове старе йли кошблю йли онакш
платно с’ коим се може покерпити, а ви по овомъ листодавцй
пощльите, моя ће то нЪм8 [. .] шправити.
и з Я . С а д а .
Господина В ч к ч К а р а ж и ч Ъ
с‘ частно датйся с 1 п а к л о м ъ .
у Зем Ч нь.
одговорено 12. Марта 832.
АСАНУ, 4129.
В у к о в а V I , 71.1
1 Проповед у 2 дела, издање швајцарског друштва, 2 Ambrosius Collenetz.
622
419.
ДИМИТРИЈЕ П. ТИРОЛ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
У Београду 10. Марта 1832 год.
Любезни Приятелю!
Познавагоћи Вашу препохвалну ревност у кньижеству
нашемъ усуђуемв се приключено обявлеше на кньигу
ПОЛИТИЧЕСКО ЗЕМЛЂОПИСАН1Е
съ томъ препокорномъ молбомъ послати, што би сте природ-
номъ добротомъ Вашомъ ползе, просвештешя и славе ради
премилога Рода свогъ бреме скупляня Пренумеранта дра-
говолно на себе примили, и по смислу обявлешя имена ньиова
преко Г . П ант е Хаџи Ст оила, ЗемунскоГ т рю вца по удесной
прилици 1 овамо послати благоусрдствовали. За услугу и руке
помоћ, кою ћете мени обште ползе ради принети, бићу Вамъ
благодаранъ, и съ еданаестимъ Ексемпларомъ признателянъ.
У надежди, да ћете благожелашю моемъ соотвЪствовати, и
нрепоручугоћи се у Вашу благонаклоност съ одмЬнимъ висо-
копочиташемъ остаем и есам
Ваш понизни
ДимитрЈе П. Тирол.
[Споља:]
An den Wohlgeboren, Hochgelehrten
Herrn Herrn Vuk Stephano. Karadzits
Doctor der Philosophie und Mitglied
mehrerer gelehrten Gesellschaften
in Semlin
Штампа се по: Б у к о в а п р е п и с к а V , 7 2 1 —722.
1 Писмо je штампано, само курзивни текст дописан руком.
420.
JEPHEJ КОПИТАР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 23. март 1832.
Wien den 23ten März 1832.
Freund!
Wen Sie zu Ostern heraufkomen (oder selbst spätei), so
sehen Sie sich doch um slav. Manuscripte bei Dragosavlevich etc.,
623
um. Da er seinen Ausflug wegen einer Heirat aufgegeben hat, so
kan er doch auch die Samlung aufgeben?
Aber warum sagten Sie mir nichts von seiner vorhabenden
Reise auf den h eil. Berg?! Vuics ist hier, um seine Biographie
zu drucken, die ich aber noch nicht gelesen habe. An Grim habe
ich vor 8 Tagen wieder geschrieben. Vale & rescribe
tuissimo
[Ha полеђини:] K-
Herrn
Basilius Wassiliewitsch
fr a n c o . in S e n d i n .
Franco Б у к о в а I , 415—416.
[Превод:] _
Б еч , 2 3 . м а р ш а 1832.
А к о з а У ск р с д о л а зи т е о е а м о (п а и к а с н и је ), п о гл еда јт е з а
словенским р ук о п и с и м а к о д Д раГ осављ еви ћ а и других. П ош ш о
j e он због н еке с в а д б е о д у с т а о о д и злет а , м о ж е о д у с т а т и и о д
зб и р к е ?
А л и , за ш т о м и ниш т а н и ст е р е к л и о /ь е ю в о м н а м ер а ва н о м
п ут о в а њ у на Свету Г о р у ? В уји ћ j e о в д е д а би ш т а м п а о c e o jy
биоГрафију, к о ју , м е ђ у т и м , јо ш ни сам чит ао. Г р и м у са м поново
писао пре о са м да н а . З д р а в о и от пиш и
т вом е
[На полеђини:] К опиш ару
Г о с п о д и н у Б у к у С т е ф . К а р а р и ћ у
с а п и с м и м а ю с п о д и н а
В а с и л и ја В а с и л и је в и ћ а
Земун
421.
у Земуну 14./26. марта 832.
1) Примио сам Ваше писмо од 16. о. м. Ja би Вам и
прије њега био што писао, али сам био у великој бризи
624
и сметњи. Василија ми je умрла, пошто се читав мјесец дана
неисказано мучила (добила je у мозгу водену болеет).
2) За Васкрсеније гГсамо није било могуће доћи, јер сам
рад и у Будиму неко вријеме да се купам у илиџи.
3) За мој пасош не чујем ишта да je овђе још дошло.
Најдаље још до 6 неђеља мислим се одавде преселити у
Нови Сад.
4) Аџијћ (Никола) примио je свој рукопис. Колико сам
знао, ja сам му од прилике казао, шта треба чинити.
5) Ако питате, ш та he опет нова ортоГрафија у Луктој
поезији, ja мислим, да je најприличније штамлати je онако,
као што je он писао; ако ли питате за А. Драгосављевића
i мјесто и, то он зна.
6) Катанчићеву библију још нијесам виђео; читаћемо je
тамо (у Будиму купићу оно, што je већ готово).
7) Чудо, да од Грима нема ништа! Збюьа! Да ли je Вама
Тирка (још зимус) дао једно писмо на Бауринга?
8) Само да ми објављеније оће брзо доћи! Ако Вам га
донесу из штампарије, молим, да га Ви коригирате, да не
би дошло у üoiaiie р ук е.
9) На овоме цисму видећете, како се у E u joipagy штампа!1
Ова су слова у E ujoipagy р еза т а ! Само да су малко мања,
могли би Јермени искати (а може бити и добит и) од Милоша
матрице. Овим je словима штампано и објављ. Тиролово, које
ћу Вам донијети. С мало м ањ им словима2 штампати су па-
соши и трговачка допуштења, али су од њи матрице доне-
сене2 из Питера. Да нијесу Јермени тврдице, најбоље би било,
да и они даду резат и слова у Б еч у, јефтиније би ји стало,
него да из Питера матрице купе!
10) У Србији je све по староме, само се то чује ново,
да 15000 Турске војске оће преко Србије на Босну, зато се
и Срби као спремају; Бијограђанима (Србима) заповиђено je
да спреме 200 људи на коњма. У Ужицу се изненада побио
један Србин с Турчином, и осим њи двојице погинуло je
још десетак људи, с обје стране; и сад се Срби сви иселили
из Ужица, и оће Пожегу да населе. Сад Србину никаком
није слободно (од Милоша) завирити у Ужице! —
11) Јесте ли читали Петра Демелића превод Омирове
Илијаде? —
Пишите ми оама.
Вук
Sr Hochwohlgeboren
Custos an der К. K. Hofbibliothek (P. T.)
in W i e n .
[Жиг:] Wien,
31. Mar.
Vuk 14 März 1832
АСАНУ, 1751.
В у к о в а I , 416—417.
1 Писмо je писано на чистом другом листу спроводног писма Тиролова

уз књижевни оглас на књигу Политическо ЗемлЪописаше. [Нап. Љ. Ст];
у горњем левом углу огласа жиг Netto di fuora et di dentro.
2 У наставку прецртана иста реч.
3 Преправљено ш у с.
422.
ВУК КАРАЏИЋ — МИЛУТИНУ РАДОВАНОВИЋУ
у Земуну 24. марта 1832.
Господару Милутину Радовановићу у E e o ip a g .
Не сумњам да Вам je предато од стране моје 43 књиге
П р вен ц а Д о си т и ја О б р а д о ви ћ а , које je издао С. Илијћ у Карл-
штадту; 46 књига П л е м е н и т а и С и лн а Љ у б а в , и 35 моји Да-
ница. Молим Вас, да бисте гледали, да се те књиге продају,
особито кад паланчани пазарују код вас; првенцима je цена
36 крајцара у сребру, онима другима (племенита и силна
љубав) 30 крајцара у сребру, а даницама 20 крајцара у сребру
(или макар и ниже, пошто се може). Првенце мислим, да ћете
ласно распродати.
Са истим књигама мислим да сте примили једну повелику
књигу и један пакет С рп ски н о ви н а ; ово обоје молим Вас да
предате Г Глиши Возаровићу, као дар од Јована Ковача за
тамошњу библиотеку
Молим Вас, да ми на ово писмо одговорите, да знам, да
сте поменуте књиге примили.
Поздрављајући љубезно и Вас и Ваше домашње и брат
Ристу и брат Илију и Госпоју Сену и остале наше пријатеље,
с истим почитанијем остајем
Ваш
626
НЗ. и 17 моји Српски рјечника остаје с овим књигама.
Б у к о в а
п р е й и с к а V , 699—700.
423.
АКСЕНТИЈЕ ТЕОДОРОВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 7 април 1832.
Благородный и высокоученный Гдне,

Искренный пр1ятелю!
На почитаемо Ваше по Гдну Пантелину послато ми
писмо ево Вамъ желаемый шилймъ одговоръ сказутоћи, да ме
одъ тврдо предузетогъ намГрешя могъ у Серб1ю прећи, й
милимъ нашимъ Сербльима, у колико ми годъ душевые
узмогу силе, й у колико ми ббстоятелства, коя ће ме окру-
жавати, й зваше, ако ме каквогъ удостое, дозволе, полезанъ
быти, нитко выше одвратити кадаръ Hie. Неслушамъ я ни
Гавру шнайдера, ни Васу учителя, кои ме ономадашньимъ
своими писмомъ мыслите, да забуне. Кодъ мене е Ньиовогъ
Оятелства Господара Ефрема рЬчь светыня; родо- й чело-
вЬколюбиво НЬгово срдце, й высоки духи Нћговн, кой за
тиши пламти, да отечество свое прослави, да роди — миле
СерблГ — просвГти, йзобрази, й усрећи, тако, велим срдце,
й таква Великоги овоги Мужа душа си много се выспренншмн
занимава мыслима, а не, као што се йзи оноги писма заклю
чили може, со тыми, да Они, кой е толико ньи срећне учито,
й непрестанно чини, мене баши, коги Гднн Николичи Руд-
нянскш, мой негдашний наймилш питомаци, као аманети
препоручуе, преварити (:сгрожавами се й писали, а камо ли
да е тако мысл или:) намфрава. Я Вами й опели кажеми, да
се я НЬму, коги ми е великодуппе, й человГколтобЈе предобро
познало, са свимп вовГравамп, нити се й найма nt сумнямн,
да поди любкоми НГговоги покровителства сЬнкомь бла-
жени й роду сербскоми полезани быти нећу Неки други,
како годи хоће, примГчаваю, я сами у сердцу й души ув'Ьрсни,
да ће мени, кой са согласјеми й милостивыми Нииовоги
С[ятслства Господара Сфрема одобрстиемп прелазими, й
тамо добро быти, нитиће Они то трпити, да Я, кой сади
овдЬ красно у Гимназји овдашнГй зваше йзи Любови ки Сербш
оставлями, й то на рЪчв Господара Ефрема, а моги питомца
Гдна Николића препоруку — у Сербш бези Звашя будеми,
йли да се вратими. Не, не, тога се заиста небоими. — Вы ми
40* 627
такођерЂ советуете, да ономъ писму невЬруемъ, већ да безъ
сваке сумнЬ й страве прелазимъ. Као што Вамъ у Земуну пре
две неделк реко, надайтеми се лицемъ на цвкты съ Вашимъ
Саввомъ. Юче самъ дошао изъ Рудне, onpoerio самъ се съ
Гдномъ Николићемв й нкговомъ мени драгомъ фамюпомъ.
Онъ ме увкрава, да ће ми добро быти.
Међу тымъ сообщите ово мое писмо Гдну 1саиловићу,
може быти, да ће Онъ ймати каквы йли одъ свое, или одъ
стране Господара Ефрема примкчашя. Само Васъ молимъ,
да бар’ йстый данъ, како писмо ово примите, й Вы покрай
нкга Гдну 1саиловићу пишете, й да ми одма тай данъ одго-
вори, како ћу до Цв+льг све знати, еръ на Цвфты самъ пут-
иикъ.
Съ отмЬннымъ почиташемъ остаемъ
У НСаду дана 26. Марта 832. Вашъ
АОеодоровичь
Sr Wohlgeboren
H errn V S te p h a n
u k K a r a z s its
D octor der Philosophie und mehrerer

gelehrten Gesellschaften correspondirenden
Mitgliede Hochzuverehrenden
in S e m l i n
одговорено 28. м арта 832. АСАНУ, 4172.
В у к о в а п р е п и с к а V I, 145— 146.
424.
ЈЕРМЕНСКА ШТАМПАРИJA — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Euer Hochwohlgeboren!
Ich habe die Ehre Ihnen anzuzeigen, dass ich Ihre Ankündi
gung bereits am Samstag den 7 d. zum К. K. Postwagen expedirte.
Es freute mich sehr wieder mit Ihren schätzbarsten Aufträgen
beehrt zu sehen. Das Mspt. sammt Ankündigung habe ich so
gleich in die Censur gegeben, und kurz vor Empfang Ihres ge
ehrten zweiten Briefes, sammt der Ankündigung mit Imprimatur
628
zurück bekommen; die Ankündigung liess ich sogleich drucken
und die Correktur von H. Eu. Gruitsch besorgen, allein erst
nach dem Druck erhielt ich Dero Schreiben wo Sie mich an Herrn
v Kopitar anwiesen, ich theilte ihm dieselbe mit und entdeckte
nur wenige, wie ich glaube unbedeutende Fehler gefunden zu
haben.
In Beziehung Ihres Wunsches um Anschaffung neuer schöner
Lettern ist unsere Congregation nicht abgeneigt, allein bishero war
hier in dieser Sprache gar kein Geschäft, sollten Sie uns mit
Ihrer Gegenwart beehren und dadurch Aufmunterung verschaffen
so wird auch von unserer Seite alles Nöthige geleistet werden.
Die Druckkosten betragen sammt Papier f. 5. CMze. Rück-
sichtlich Ihres Mspts erwarte ich Ihre ferneren Aufträge.
Mit ausgezeichneter Hochachtung habe die Ehre zu seyn
Wien am 10. April 831 Euer Hochwohlgeboren
gehorsamster Diener
Aloys Schlögl
P G. Herr v Sartori ist den 31. März nach einer längeren

Krankheit gestorben.
W ie n .
Seiner Hochwohlgeboren
Herrn W S te p h : K a r a z its c h ,
u k
P T
ä Semlin.
[Жиг:] Wien
[Букова забелешка:]
2<S Ю L.
1 f 44. ХГ CM АСАНУ, 2968.
В у к о в а I V , 31—32.
[Превод:]
Ваш е високоблаю родст во,
И м ам част јави т и В ам д а са м Ваш о ы а с послао већ 7
о. м ., по црквен ом календару, пош т анскам колима.
В еом а м и j e било д р а ю ш т о ст е м е попово йочасш вовали
својим цењеним налозим а. Р уко п и с, заједн о с о ы асом , о д м а х
сам йредао цензура, и крат ко врем е п ред присиеће В аш еi це-
њеноГ g p y io i йшсма доби о сам la нашраг са ,,им ирим аш уром ,
као и оы ас. О ы а с са м о д м а х д а о у ш т ам п у, а корекш уру сам
поверио ю споди н у Е. Г р уји ћ у, али ш ек након шшамиагъа дооио
629
с а м В аш е писм о к о ји м м е у п у ћ у је т е на госп оди н а ф он К о п и -
Шара: п о к а за в сам м у оглас, и он j e о т кри о са м о неколи ко, по
м о м м и ш љ е њ у б езн а ч а јн и х греш ака.
Ш т о се т иче В а ш е ж е љ е д а се н а б а ве нова, л е п а сл о ва ,
наш а Кот реГација j e ск лон а д а т о уч и н и , али д о с а д о в д е ни см о
о б а вљ а л и н и један п осао н а т о м је з и к у . А к о б и ст е н а с п о ч а ст -
вова ли сво јо м п о сет о м и т и м е д а л и п о дст и ц аја, биће и са наш е
ст ран е у р а ђ е н о све ш т о j e н е о п х о д н о .
Ш т ам п арски т р о ш ко ви за је д н о са х а р т и јо м и зн о с е 5 f
С М У п о гл ед у В а ш еi р у к о п и с а о ч е к у је м В а ш е д а љ е налоге.
С одличн им п ош т овагьем и м а м част бииги
Б еч , 10. а п р и л а 18 3 2 . В аш ега ви с о к о б л а ю р о д с т в а
в е о м а о да н и слуга
А л о јз Ш легл
Р S. Г о сп о д и н ф он С а р т о р и j e у м р о 31 м а р т а након д у ж е
болест и .
Беч.
Њ е Њ в о м в и с о к о б л а ю р о д с т в у
г о с п о д и н у Вуку Стеф. Караџићу

Р Т Земун
425.
МИЛУТИН РАДОВАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 11 април 1832.
у Земуну високо ученому господину

Вуку С. Караћићу
Неизъосталямъ Вама одъ говорити написмо Ваше да
есамъ примио онолико комада Ваши книга колико и у Вашемъ
писмо[!] стой и 14 комада риечника нисте уписали а примио
самъ са прочимъ книгама едну повезку и пакло Сербски Но
вина предаосамъ Глиши Возаровићу а за продаию книга Ваши
ако би ко потражио продаћу и драговолно Ваше приателе одъ
стране Ваше поздрави[!] самъ тако поздравлямъ како Васъ тако
и делу Вашу вамилию.
у Београду 30 март 832
Вашъ покорнеиши
Милутинъ РадовановиЬъ
630
[На посебном листу Бук забележио:]
17 моји рјечника
1 Стеићеве Забаве II. књига
3 Љетописа
1 Кратка всем. Историја.
1 Лажа и Паралажа
1 pal. Zuschauer
1 Првенац
1 Всеславије I. књ.
7 пакли: Талфиј, Ранке и две1 књиге пјес.
1 Књига новина
2 — главокривно право Маџарско
1 — Светолик.
1 — Lebens undCharactersschilderung
1 — С. C. Salustius I. Band.
26. авг 83L остави код мајстора Милована Чарукчије,
да даде Милутину Радовановићу с нотом:
44. Првенца Доситијева
46 племенита и силна љуб.
35 Даница.
Ове je књиге зацело предао Г Толмач Васиљевић Милу
тину Писато Милутину 24. марта 832. из Земуна.
Високо ученому Господину
Буку С. Караћићу
у Земуну
[Жиг] Geräuchert vom Contumaz-Amte zu Semlin am 14. April 1832
АСАНУ, 4045.
В у к о в а п р е п и с к а V , 700—701
1 Написано изнад прецртаног II.
426.
ВУК КАРАЏИЋ - ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
у Земуну 31. Марта/12. Априлија 832.
Зло за мене! Није доста, што ми je Василија умрла и
што сам и сам једнако слаб и болестан, него join дошло јуче
од Hofkriegs-Ratha1д а ми се не доп уш т а ниђе у ц арст ву овом е
631
сједит и, н е ю д а м о р а м ићи у Т у р с к у . Ето мога доласка у
Бел! Сад управо не знам шта ћу радити. У Србију друкчије
нијесам рад ићи, већ ако да ме предаду на са л у , као каквога
злочинца, јер знам, да ме н ем а , ако онамо пређем.
Ja се ништа другога немам бојати, о ви непријатељи, који
ме о вђ е, овако гоне, доћи ће ми онамо ака главе. Ja з а ци-
је л о знам да je Митрополит још лани против мене онамо ра
дио, а и овђе мислим, да je ово све његово масло, јер не знам,
зашто би ме друго полиција овако гонила. Чујем да стоји
у Verordmmg-y2, да j a са м зн а м , зашто ми се не допушта у овом
царству живити. То дакле мора бита превод Н. 3. — Ja сам
сад у највећем очајанију: овака гоњенија, на врату жена и
четворо ђеце, а сувише слабо здравље и сиромаштво! Кад
би ми се барем допустило, да доведем у Беч жену и ђецу,
па би сам онда ишао у Р у с и ју , прем да знам, да ме интриге
ови непријатеља и о н а м о чекају! Јебем ти овај свијет, и ону
правицу, што кажу, да има на њему! Да ми није жене и ђеце,
Бога ми! би сам с радости ишао у Србију, да се прије изба
вим овакога живота. — С Богом!
Вук
П. П. Ваља да сте примили моје писмо од 14./26. марта?
Sr Hochwohlgeboren
H errn B a r t h , v. K o p i t a r ,
Custos an der, k. k. Hofbibliothek (P T.)
in W i e n .
[Когштарева забелешка:]
Vuk April 1832
АСАНУ, 1752.
______ Б у к о в а I , 417—418.
1 Дворски ратни савет.

2 Наредба, пропис.
427
Беч, 13. анрил 1832.
Wien den 13 April 1832
Freund!
1) An Баур* hat mir Tirka nichts gegeben. Aber ein paar
Tage nach Empfang Ihres Briefes traf ich mit ihm auf der Gassr
632
zusamen und begleitete ihn. Da erzählte er mir unter Anderem,
dass er auch einen Brief von Ihnen an Б. bei pajep etc. abgeben
wollte, und auf dessen Ablehnung ihn unmittelbar per Post ex-
pedirt habe.
2) Eure Typen sind ohne weiters schöner, als die Wiener und
Ofner aber ein Kener hätte auch daran noch Manches zu wün
schen! Wen Sie herauf komen, so können S ie se lb st mit dem
P Jermeni alles weitere besprechen. Sie wissen dass Sie bei ihm
sehr viel gelten.
3) Vuics ist wieder fort mit seiner Баба Смиљана-Biographie,
und zwar баба noch mehr in Sachen als in Worten!
4) Von Грим muss doch endlich Antwort komen.
5) Von Macieiowski habe ich eben heute per Post ein Paket
erhalten mit y2 Dutzend 1. Bandes seiner praw odaw stw a Slawian,
darunter auch ein Exemplar für Ew. Excellenz!
6) Auf Marko’s Feldzug im Morea [?] mit dem Sultan bin
ich begierig. D**** hat sich doch einmal in der Allg. Zeitung
unterschrieben gesehen! Der glückliche Fürst Метернихъ des
Милош!
7) Grüssen Sie mir den Herrn Blaff, in Neusatz. Vale et
rescribe
tuo одма
P S. Dass auch Berlich eine illyrische Gramatik drucken

lasse, werden Sie wissen. Murko den Steyrischen Gramatiker und
Lexikographen kennen Sie. Aber wiewohl er ziemlich desperat
spricht, ist er doch noch kein Vuk und и он поправља језик!
Er hat nicht einmal den P Markus (von 1783) ganz benützt und
nur Dumheiten aufgenomen. Berlich sagte, er getraue sich eher
Ihr Alphabet auch den Шокцен angenehm zu machen, als was
Anderes Gescheutes einzuführen, z. B. o d lepi жена für o d lipih
shenah!
Iterum vale! Vesele prasnike!
P S.2 Suchen Sie doch mit einem wirklichen ungelehrten und
daher unverdorbenen und ununterschobenen Bulgaren zusamen
zu komen, und über seine Sprache etwas G ew isses und unbe
streitbares zu erfahren, z. B. wie er den зоубръ Auerochs nent.
In einem MS. heisst es, dass Anno 868 ein solcher nach Byzanz
gebracht worden sei, die Leute nanten ihn ^oirßpoc. Dies ist
offenbar das slav зоубръ, bulgarisch vielleicht зобръ oder gar
забръ?
Wie nenen sie die Hölle? Wie den божић, васкрсъ etc.?
633
H errn Wolf Steph. K a r a g i c h ,
mit Briefen des Herrn Basilius Wassiliewitsch (PT)
fr a n c o . in S e m l i n .
одговор. на велики четвртак. 832.
ББА.
С р ђ , 1902, бр. 7, 1032—1035.
[Превод:]
Б еч , 13. а и р и л а 1832.
1 ) За Б а ур и ш а Т и р к а м и ниш т а није д а о . А л и н еколи ко
д а н а по п р и јем у B a iu e i т е м а ср ео са м се с њ и м на ули ц и и ош -
прат ио ia. Т ом приликом м и j e , и зм е ђ у ост алоГ и сп ричао к а к о
j e ж ел ео д а п реда з а Б а ур и ш а је д н о В аш е писм о к о д Р а је р а
ит д. и д а га j e , п ош т о ia j e о в а ј одби о, непосредн о п ослао
пош т ом .
2 ) В аш и т ипови сл о ва с у , б е з ü oioeopa, лепш и него они у
Б е ч у и Б у д и м у : али зн алац би и њ и м а могпо ш ш ош ш а д а за м ер и !
К а д б у д е т е д ош л и о ва м о , м о ж е т е се лично с је р м е н с к и м т у
м а н о м доГоворити о све м у . Ви зн а т е д а ст е к о д њеГа н а вел и к о ј
цени.
3 ) В уји ћ j e о п ет от и ш ао, са сво јо м б а б а См иљана-биоГра-
ф ијом , и т о: б а б а јо ш ва ш е у ст ва р и м а него у р е ч и м а !
4 ) О д Г р и м а би кон ачно м о р а о доћ и o g io e o p .
5 ) О д M a h ejo e cK o i са м прим ио д а н а с п ош т ом п акет , с
пола т уц ет а првоГ т о м а њ е го ве Историје славенских народа,
а т у j e и п рим ерак з а В а ш у екселен ци ју.
6 ) Р а д о з н а о са м ш т о се т и че М арковоГ п о х о д а у М о р е ји
са султ ан ом . Д а ви д о ви ћ се и п ак је д н о м ви д ео пош писан у
„ A llg em ein e Z e itu n g “ ! С рећн и к н ез М е т е р н и х М и ло ш ев!
7 ) П о з д р а в и т е м и Господина Ш аф арика у Н о в о м С а д у .
З д р а в о и от пиш и г
свом е О дм а
Р S. Д а j e и Б рли ћ д а о д а се ш т а м п а и лирска Граматика,

в а љ д а зн ат е. М у р к а , ш т ајерскоГ Грамат ичара и лексикоГрафа,
зн ат е. Н о , п р ем д а говори прилично н ерасп олож ен о, ипак није на
ка к а в В у к и ■— и он п о п р а вљ а је з и к ! Н и је се чак ни сл уж и о у
целина П а т е р о м ? М а р к у с о м ( и з 1 7 8 3 ) — и прихваш ио j e
са м о Глупости. Б рл и ћ р е ч е д а се п ре у с у ђ у је д а В а ш у а з б у к у
учин и привлачном з а Ш окце неГоли д а у в е д е н еш т о друЮ на
м е т но, на прим ер о д lepi жена з а од lipih shenah!
Још је д н о м зд р а в о ! В е се л е празнике!
Р S. П о т р у д и т е се д а с е са с т а н ет е с неким истински
неученим и за т о н еп окварен и м и н е п о д м е т н у т и м БуГарином,
634
како бист е о п е ю е о м је зи к у сазнали нет т о поуздано и не
оспорно. Н а пример, како он зо ве зо уб р ъ . У је д н о м р ук о п и су
се каж е д а j e овакав 868. Године доведен у Ц арт рад. Љ у д и су
ia звали £6[ißpo?. To j e очт ледно словенско зо уб р ъ, буГарски
м ож д а зобръ , или чак за б р ъ ?
Како они каж у пакао ? К ако Бож ић, Васкрс итд. ?
Господину Вуку Стеф. Караџићу,
с писмима господина Василија Василијевића
Земун
428.
Нови Сад, 14. април 1832.
Господине Пр1ятелю
б8ди те здрави!
По желанно вашем» Савва долази вамъ за време овн
Праздника у Гости, ноб8д8ћи да бво два дана добио ё пек»
мал» Alteratiu на подобје Грознице за то мислио самъ та за-
держати и с’ докторомъ се совЬтовати шта ћемо чините, но
Савва желећи да васъ види а й я надаюГш се ако се мало
прошета й возд8хъ промени даће ово престати й он ће быти
здравъ й невредимъ. В’ прочемъ Праздникъ воскресешя же-
лимъ са свима домашныма у мир8 й здравлю дочекати и про
водите есмъ
в’ Н СадГ 2rw Anpin. 831 нижайшш сл8га
Урошъ Роман.
Парохъ
P.S. Б8д8ћи да дани настали с8 д8жи, то ако решите да
Савва у М8з1ки упражньава се, явите ми да м8 мог8 учителя
наћи, притомъ кадъ поће Савва бвамш нека дбнесе Сла|ушяч8
са сббомъ ербо у мою к8плен8 к8ћу дотле преселићу се, н8ж-
ное да има.
N e o p la n ta .
А Monsieur
Monsieur. V K a r a ts ic h
u k S te p h a n o v ic s
avec de tout de l’honneur

a S e m lin . АСАНУ, 4130.
Суви печат. Б у к о в а V I , 71—72.
635
429
ВУК КАРАЏИЋ — ЗЕМУНСКОЈ ВОЈНОЈ КОМАНДИ

Löbliches k. k. Militär Comando!

Der gehorsamst Gefertigte musste mit grösster Betrübniss
aus dem Bescheide Eines löbl. k. k. Militär Comando Praesidiums
dd-o 13. hujs №54 vernehmen, dass ihm auf dessen unterm 26ten
December v J. unterlegtes gehorsamstes Bittgesuch nicht ge
stattet werde, in dem k. k. Lande sich ferners aufhalten zu dürfen,
sondern sanit seiner Familie in dessen Heimat nach Serbien
zurückkehren zu müssen.
Ungeachtet gehorsa st Gefertigter laut der hier anverwahr
ten ärztlichen Bestättigung sub % seiner zerstörter Gesundheit we
gen sich dermal von hier nicht entfernen kan, erlaubt er sich
dessen fernere Gründe Einem löbl. k. k. Militär Comando, welche
seiner und seiner Familie Übertrettung, nach Serbien in Wege
stehen, und eine gnädigste Rücksicht verdienen dürften, hiermit
zu unterlegen.
Weder der gehorsamst Gefertigte, noch dessen mitgefertigte
Ehegattin sind bey der jetzigen Verhältnissen gesonen frey willig
nach Serbien zu übertretten, ausser wen sie gezwungen und gleich
Verbrechern (welches sie nie weder hier noch dorten gewesen) aus
geliefert würden.
Die mitgefertigte Ehegattin will aus der Ursache nicht nach
Serbien übertretten
pens v/eil ihr jenseits nicht nur die Menschen, sondern selbst
die Sprache, Gebräuche und die Religion fremd sind.
2tens Weil sie unsere ehelichen drey weibliche Kinder in ihrer
römisch-katholischen Religion auferzogen und sie auch in solcher
dem Herkomen zu Folge ausbilden will.
3‘ens к ад sje sich, als eine gebohrene Wienerin auf keinen
Fall entschliessen, ein Land zu betretten noch weniger in dem
selben, wo gar keine Gesetze bestehen, und wo alles der unbe-
gränzter Willkühr der Machthaber überlassen ist, ihre Tage zu
fristen.
Der gehorsamst Gefertigte selbst aber
A. Weil er fest überzeigt ist, dass sein Leben, durch die in
zwischen dortselbst gespielten Intriguen in Rücksicht seiner Per
son und seiner literarischen Beschäftigungen, wegen nicht überein-
stimende literarischen Ansichten, theils durch jenseitige, theils
636
aber durch diesseitige einflussreiche Intriganten in grösster Gefahr
steht, wobey auch Ein löbliches Militär Comando, als eine be
stehende löbliche Gränzbehörde bisher gewiss die Richtigkeit dieser
Angabe in die Erfahrung gebracht haben wird, und
°B. Obwohl Serbien sein Vaterland ist, dessen Geburtsort Ter-
schits aber, welches im Bezirke Jadar liegt, inter noch der türki
schen und nicht der jetzigen serbischen Herrschaft untersteht, wes
halb er seit dem Jahre 1813 stets in Oesterreich lebte, und alle
die im Verlaufe dieser Zeit nach Serbien gemachten Reisen blos
in seinen eigenen literarischen Geschäften unternomen hatte, aber
nie um dort zu bleiben. So geschah es, als er im Jahre 1829 auf
Verlangen Sr Erlaucht des dermaligen serbischen Fürsten, Herrn
Milosch Obrenowits, rücksichtlich einiger literarischen Ausarbei
tungen nach Serbien berufen war, dass er auch dessen Gattin
und Kinder von Wien in der Absicht nach Semlin herunterbrachte,
um daselbst leichter sein Auskomen befördern zu könen, und
die Kinder in der serbischen Sprache zu unterrichten, zu welchem
Ende für deren Aufenthalt zu Semlin der gedachte Fürst sich beim
hochlöblichen General Comando auch selbst verwendet hatte.
Bey nunmehr erfolgten Beendigung der gedachten literarischen
Ausarbeitung in Serbien, hägte gehorsamst Gefertigter der
Wunsch, mit seiner Familie wieder nach Wien zurück zu gehen,
theils, weil dessen Gattin, auf derer Gesundheit das hierortige
Clima äusserst nachtheilig wirkte, sich zu sehr nach ihrer Vater
stadt, allwo sie noch so viele theuere Anverwandten besitzt, sehnte,
theils aber um dortselbst in die frühere Lage zu komen, die
so sehr gewünschte Ausbildung den Kindern auf die leichteste
Weise zu verschaffen, nicht minder, dass er für seine Person in
den Stand gesetzt werde, auch seine literärische Laufbahn soviel,
als ihm dessen ohnehin zerrütteten Gesundheitszustände erlauben
würden, fortzusetzen. Ebenso wünschte er auf seiner allfälliger
Durchreise nach Wien, wegen Schlichtung einiger Geschäfte, die
sich auf Einkassirung mehrer Forderungen von veräusserten Bü
chern, und Berichtigung einiger Schulden, begründen, dan wegen
Besuch der Ofnerbäder, die sowohl ihm als auch seiner Gattin
von den Aertzten angerathen wurden, in Ofen einige Zeit zu
verbleiben.
Indem er also alle diese seine Pläne, Wünsche und Absichten
Einem löblichen Militär Comando ganz aufrichtig und getreulich
darzustellen sich anmit die Freyheit nimt, waget er, seine unter
tänigste Bitte noch beyzufügen, womit hochdasselbe sich in Gna
den seiner annehme, und bey den betreffenden hohen und höch
sten Stellen verwenden, dass ihm die unbeschränkteste Bewilligung
ertheilt werden wolle, nach seinen früheren Ansuchen in den k.k.
Staaten1 samt seiner Familie aufhalten zu könen, und wen
637
diese billige Bitte ihm verweigert werden sollte (was er von der
glorreichsten und gerechtigsten k. k. österreichischen Regi-
rung nicht erwartet) so muss er hier beyfügen, dass er nicht nach
Serbien, sondern nach Russland, allwo er von der Grossmuth
Sr Majestät des Kaisers Nikolaus für dessen der allgemeinen sla
wischen Literatur geleisteten Verdienste, eine Pension von jähr
lichen Hundert St. Dukaten ohnehin geniesst, sich zu begeben
gedenkt, und zwar allein, ohne der Familie, weil die Mitgefertigte
Gättin aus der obangeführten Gründen auf gar keinen Fall ihre
Vaterstadt, und umsoweniger verlassen wolle, als sie durch ihre
so gestaltige Entfernung von allen den Hilfsquellen, die sie daselbst
genüssen beraubt würde.
Er bittet demnach in diesem Falle, ihm einen Pass über Ofen
und Wien, (allwo er, wie gesagt, Geschäfte zu schlichten hat),
nach Russland seiner Familie aber zum ferneren Aufenthalt
in Wien in hohen Gnaden umsomehr zu erwirken, als für den
selben (aufrichtig zu gestehen) nicht nur kränkend sondern auch
in allen seinen Beschäftigungen sehr nachtheilig wäre, wen er im
Bewustseyn eines rechtschaffenen Manes in einem Lande dennoch
leben müsste, wo er unverdienterweise verfolgt und schief beur-
theilt werde.
Semlin den 16 April 1832
Dr der Philosophie und serbischer
Schriftsteller
dessen Ehegattin Anna
geb. Krauss m. p.
В у к о в а п р е п и с к а V , 594—597.1
1 Одавде па до краја дописано са стране, а пре тога било па избрисано

S ta te n s ic h a u th a lte n z u k ö n n e n w e il ( a u fr ic h tig z u g e s te h e n ) in B e w u s t
s e y n e w ig e r V e r d a c h te u n d s c h ie fe r B e u r th e ilu n g in e in e m S ta a te z u le b e n
fü r ih n h ö c h s t k r ä n k e n d u n d n a c h th e ilig w ä r e u n d e r in d ie s e m F a lle v o n
d e r a n g e s u c h te n G n a d e n ie e in e n G e b ra u c h m a c h e n w ü r d e , s o n d e r n d ie B itte
s te lle n , d a s s ih m f ü r s e in e P e r s o n e in P a s s e r th e ilt w e rd e , ü b e r O fe n u n d
W ie n , a llw o e r , w ie g e s a g t, G e s c h ä fte z u s c h lic h te n h a t, n a c h R u s s la n d
r e is e n z u d ü r fe n , in d e m ih m d o r t s e lb s t v o n d e r G r o s s m u th S r M a je s tä t d e s
K a is e r s N ik o la u s w e g e n e itr ig e n d e r a llg e m e in e n s la w is c h e n L ite r a tu r b e -
le is te te n V e r d ie n s te e in e P e n s io n v o n E in h u n d e r t S tü c k D u k a te n d ie a lle r
h ö c h s te G n a d e th e ilh a ft w u rd e ; s e in e r G a ttin u n d K in d e r n a b e r d e r fe r
n e r e A u fe n th a lt in W ie n u m s o m e h r g e s ta tte t w e r d e n m ö g e , a ls e r s e lb e
u n m ö g lic h n a c h R u s s la n d m itn e h m e n k ö n n e , in d e m d ie G a ttin u n d K in
d e r v o n a lle n d e n U n te r s tü tz u n g e n , d ie ih n e n v o n ih r e r A n g e h ö r ig e n in
W ie n z u k o m m e n , b e y ih r e r E n tfe r n u n g n a c h R u s s la n d b e r a u b t w ü r d e n
638
[. да може остати у царско-краљевским земљама, јер би за њега, искре-
но речено, било крајње увредљиво и штетно да живи у једној земљи с
уверењем да га вечито сумњиче и погрешно оцењују; у овом случају
он се не би никада користио милошћу коју тражи, већ би молио да се
н>ему лично додели пасош, како би могао отпутовати преко Будима
и Беча (где, као што je речено, треба да обави послове) за Русију, пошто
му je тамо, великодушношћу његовог величанства цара Николаја,
указана највећа милост додељивањем пензије од 100 дуката, његовој
супрузи и деци требало би, међутим, дозволити даљи боравак у Бечу,
утолико пре што он лично не може да их поведе са собом, јер би суп
руга и деца, својим одласком за Русију, били лишени све оне подршке
и помоћи коју добијају од својих рођака у Бечу.]
[Превод:]
Славна ц арско-кралевска В ојна ко м а н де,
Н ајпонизније потписани м орао j e с највећим ж а легьем
сазнат и из о д луке П р е зи д и у м а славне царско-краљ евске Војгге
ком анде, бр. 54, о д 13. oeoi месеца, д а м у , на гъею ву најпониз-
нију м о л б у од 26. децем бра прошле године, није д о зв о л е н о да
д а љ е борави у ц. к. зем љ а м а , већ д а се м ора, заједн о са сво-
јо м породицом, вратити у своју дом овину Србију.
Н ајпонизније потписани, прем а сачуваној и овде прило
ж ено] лекарској йотврди, под / због ceol нарушеноI зд рављ а,
не м ож е се сада ода вд е удаљ и т и , али се ипак у с у ђ у је д а
славној царско-краљ евској В ојној команды излож и ост але
разлоге који ст оје на пуш у гъеювом преласку и преласку гьеюве
породице у Србију, а који за с л у ж у ју д а се милост иво разм от ре.
Н и најпонизније потписани, ни гъегова супот писана с у п р у
га, нису во/ьни да у садашгьим приликама добровольно пређу у
С рбију, осим ако би гш т о били присилени и изручени као зло-
чинци (ш т о они нису никада били, нити овде, нити т ам о)
С упот писана супруга н еж ел и д а пређе у С рби ју збо1 тога:
прво — што су ј о ј т ам о страны не сам о л у д и нею и ]е-
зггк, обичаји и релит ја,
друго —• што j e нагие т роје законит е ж енске деце ogia-
ји л а у својој рим окат оличкој вери, и што ж ели д а их у гьо],
због гьиховог порекла, вас пита;
iüpehe — што се као рођен а Бечлика не м ож е никако
одлучит и да пређе у пеку д р у гу з е м л у , а јо ш магъе д а ж иво-
ш ари у т аквој зе м л и , где нема никаквих закона и где j e све пре-
пуштено сам оволи власт одрж аца,
а сам најпонизније потписани зат о.
А ) што j e чврсиго убеђен д а j e гъеюв ж ивот у крајњ ој опас
ности, у след интрига које с у се у м е ђ увр ем ен у т ам о водиле око
639
n e io e e личност и и гъеГовоГ књиж евноГ д е л о в а њ а зб о Г р а зл и ч и т и х
п.оГледа на кгъиж евност , д е л о м збоГ т а м о ш њ и х , д е л о м и
овдаш њ и х ут и ц ајн и х и нт рт ан ат а, при ч е м у j e са т ачн ош ћ у о ви х
п о д а т а к а славна В о јн а к о м а н д а , ка о п ост ојећ а Главна погра
нична уст а н о ва , сва к а ко д о с а д а била у п о зн а т а ;
В ) ш т о j e , м а д а j e С р б и ја њ егова д о м о ви н а , њ егово р о д н о
м е ст о Трш ић, који се н а л а зи у ја д р а н с к о м о к р у гу , јо и г у в е к п о д
т у р ск о м , а не п о д с а д а ш њ о м ср п ск о м влаш ћ у, збоГ чега j e он
о д 1813. Године ст ално ж и вео у А у ст р и ји , и ш т о j e сва п ут о -
ва/ьа у С р б и ју т о к о м о ви х Година п р ед у зи м а о са м о р а д и сво ји х
личних сп и са т ељ ск и х п ослова, али н и к а да д а би т а м о о ст ао.
Т ако j e било к а д j e 1829. Године, по ж е љ и њ его ве висост и тга-
дашгъеГ српскоГ к н еза , Господара М и л о ш а О брен ови ћ а, збоГ н е
к и х сп и са т ељ ск и х п о сло ва био п озван у С р б и ју , па j e с в о ју су -
ü p y iy и д е ц у био п ревео и з В еч а у З е м у н , ка к о би т а м о лакш е
моГао и злази т и н а к р а ј и к а к о би с в о ју д е ц у п о д уч а ва о срп
ск ом је з и к у , збоГ чеГа се з а гъи хов б о р а в а к у З е м у н у и сам
к н ез био лично з а у з е о к о д п реславне К о м а н д е к о р п у с а (Г е н е -
ралне ком анде)
П о за в р ш ет к у п о м ен ут и х сп и са т е љ ск и х п ослова у С рбији,
најпонизније пот писани Гајио ј е ж е љ у д а се са сво јо м п ородиц ом
попово врат и у Б еч , је д н и м д е л о м збоГ тоГа ш т о j e њеГова с у п -
p y ia , н а чије j e з д р а в љ е вео м а ш т ет но ут и ц а л а о вд а ш њ а кли м а,
ч езн ул а з а р о д н и м Градом, у к о м е јо ш у в е к и м а т а ко много д р а -
iu x р о ђ а к а , а друГим д е л о м и збоГ тоГа ш т о би се т а м о врат и о
у пређаш њ и п олож ај, који м у омоГућава д а н а најлакш и начин
пруж и деци т оли ко ж е љ е н о о б р а зо в а њ е , а ниш т а м а њ е и збоГ
тоГа ш т о би себи омоГућио д а наст ави с в о ју сп и с а т е љ с к у
к а р и јер у у он ол икој м ер и коли ко м у т о б у д е д о з в о љ а в а л о гье-
Гово поГоршано зд р а в с т в е н о ст агъе. О н j e т а к о ђ е ж е л е о д а се
при н ам ераван ом п ут овагъ у з а Б еч за д р ж и и звесн о в р е м е у
Б у д и м у , р а д и сврш авагъа н еки х п ослова који се о д н о с е н а на-
п лат у бројн и х п о т р а ж и ва њ а з а о д а с л а т е кгьт е и на и сп л а т у
н еки х дуГова, т е р а д и кори ш ћ ењ а багъских к у п к и у Б у д и м у ,
к о је с у лекари п реп оруч и ли и гъем у и њеГовој с у п р у зи .
У зи м ајућ и т а ко с л о б о д у д а све о ве сво је планове, ж е љ е
и н ом ере сасвим искрено и верно и злож и сл а вн о ј В о јн о ј к о м а н д а ,
он се у с у ђ у је д а д о д а јо ш и с в о ју најп он и зн и ју м о л б у д а се К о
м а н д а м и лост иво з а у з м е з а гьеГа, и д а се к о д н а д л еж н и х висо-
к и х и највигиих власт и за л о ж и д а м у се, п р ем а гъеГовим р а н и ји м
м о л б а м а , и зд а неоГраничена д о з в о л а д а м о ж е о ст а т и у цар-
ск о-краљ евски м з е м љ а м а за је д н о са сво јо м п ороди ц ом . У сл у-
ч а ју д а м у о ва о п р а вд а н а м о л б а б у д е о дб и јен а ( ш т о он о д нај-
славније и најправи чни је ц а р ск о -к р а љ евс к е а ус т р и јск е в л а д е не
640
о ч ек ује), онда м ора овде до даты, д а он не нам ерава ићи у Ср-
бију, већ у P ycu jy, ig e ионако, за х ва љ ујућ и великодуш носш и
ibeioeoi величанства цара Н иколаја, у ж ива пензију о д 100 д у
кат а Годшшъе, за заслуге и з област и опш т е словенске кгъижев-
ности, и т о ссгм, б ез породице, погито супот писана cyü pyia,
из горе наведених разлоГа, ни у ко м сл уч ају не би ж елела да
напуст и свој родн и Град, ут олико пре што би ш аквим одласком
ост ала б ез помоћи к о ју т ам о уж и ва.
У овом случају, прем а т ом е, он м оли д а м у се и здејст вује
пасош преко Б уд и м а и Б еч а (Где, као ш то j e реч ен о, т реба да
обави п о сл о ве) за P ycu jy, a њеГовој породици м илост иво
одобри д а љ и б оравак у Б еч у, ут оли ко пре ш то би за гъеГа ( ис-
крено речено) било не сам о увр едљ и во већ и веом а ш тет но по
гъеГов целокупни р а д , к а д би он, иако свест ан д а j e поштен
човек, м орао ж ивет и у је д н о ј зем /ьи Где Га незаслуж ено
проГоне и поГрешно оц ењ ују.
Зем ун, 16. априла 1832.

Б у к С т еф . Караџић,
д р ф илозоф ије и српски сп и сат ељ ,
гъеГова cy ü p y ia Ана,
рођен а К р а у с с. р .
430.
ВУК КАРАЏИЋ — ЈЕВРЕМУ ОБРЕНОВИЋУ
Милостиви и високопочитајеми Гдару!
Признајем1 за дужност, с највећим високопочитанијем ја-
вити В. С., да сам како2 ради воспитанија моје ђеце, тако и
ради моји друга домаћи опстојатељства, наумио3 до неколико
дана поћи у Беч с фамилијом мојом. За мене4 ће бити осо-
бита срећа,5 ако ме В. С. и у напредак задржите у оној ми
лости, коју сте ми досад показивалщб а за исто такову срећу
ja би дримио сваки догађај, у коме би В. С. макар најмањи
знак моје благодарности могао ђелом посвједочити.
С највећим високопочитанијем усуђујем се В. С. чести-
тати празнике васкрсенија Христова, желећи од свега срца,
да га у здрављу дочекате и весело у сваком задовољству са
цијелом Вашом Сијатељном фамилијом проведете, и да га тако
на премлога љета дочекујете и проводите на ползу и дику
народа нашега; а и на моју особиту радост и утјеху
Са овом истинитом жељом у срцу препоручујући се до-
јакошњој милостивој благонаклоности и покровитељству
В. С., с највећим високопочитанијем оетајем
у Земуну 6. Април 832 В. С. препокорни слуга

В. С. К.
__ Б у к о в а п р е п и с к а V , 499.
1 Прецртано Н а л а з и м .
2 Прецртано к о j a .
3 Прецртано о д м а п о в а с к р е с е н и ј у .
4 Прецртано б и б и л а .
5 Прецртано к а д б и с е п р и л и к а д о Г о д и л а , д а .
6 Прецртано н е м а њ а с р е ћ а б и л а б и з а м е н е , к а д б и с е у о н о м е п р е с ш о л н о м
ip a g y д о Г о д и л а к а к а п р и л и к а д а В . С в . у ч е м у м о г у п о с л у ж и т и ; т а к о
В а м н а јм а њ и з н а к б л а Г о д а р н и с т и м о је ђ . је л о м п о к а з а т и . П р и л и к о м о в о м .
431
С превеликом радости имао сам срећу, прекјуче преко
Бијоградског базерђанбаше, Алексе Симића, примити од Ваше
Свјетлости педесет форинти у сребру, као премилостиви дар
за празник овај, који. се прикучује. За оваке премилостиве
знаке истините милости и благонаклоности ни чије ријечи, а
камо ли моје нијесу у стању благодарност показати. Свемо-
гући Бог нека вам плати и накнади! А ja ћу за особиту срећу
и радост примити, ако кад дочекам, да вам чувствителну
благодарност срца мота дјелом покажем.
Приликом овом усуђујем се честитати Вашој Свјетлости
празник Васкресенија Христова, желећи од света срца да га
у здрављу дочекате и весело у сваком задовољству са цијелом
Вашом Свијетлом Фамилијом проведете на срећу и на славу,
народа нашега, а и на моју и фамилије моје срећу и радост!
Са овом свагдашњом жељом у срцу препоручујући се за
свагда дојакошњој високој милости и покровитељству Ваше
642
Свјетлости, и цјелујући вам десницу и скут, с највећим ви-
сокопочитанијем остајем
У Земуну 6. Априлија 832. Ваше Свјетлости


Штампа се по: Б у к о в а п р е п и с к а I I , 626—627
432.
у Земуну на велики четвртак 832.

Јуче сам примио писмо Ваше од 13. о. м., а Ви моје
ономадашње ваља да ћете примити прексјутра (ако га већ
нијесте и примили, јер чини ми се, да сам Вам га још прије
8 дана писао). Виђели сте из њега, да je на ону моју молбу
дошло од HofkriegsrathcKor президиума, да ми се у овом цар
ству не допушта живити, него да м орам с фамилијом ићи у
Србију Ja сам ономадне дао овдашњој милитар-команди на
ново молбу, у којој сам казао, да ни ja ни жена за сад у Србију
ићи друкчије нећемо, већ ако да нас, као злочинце (какови
нити смо амо ни онамо), на силу предаду (прем да нас од
онуд нико и не тражи); него ако ми се не допушта, по оној
молби мојој (unbeschränkt), у овоме царству живити, а оно да
се мени да пасош преко Будима и Веча за P ycu jy, а фамилији
мојој да се допусти живити у Бечу, јер жена никако не ће
да се удаљује од мјеста рођења свога. Молбу ће ову данас
одавде милитар-команда оправити у Варадин Генерал-ко-
манди, и оданде ваља да ће ићи чак у Беч. С ви људи, који
ствар разумију, кажу, да ми се једно од тога двога по правды
м ора допустити. Одавде се у Т ур с к у ни злочинци на искаше не
враћају; а камо ли да врате мене, (којега je мјесто рођења упра-
во још под Турцима) и моју жену, Бечкињ у, који нити смо коме
што учинили, нити нас ко, као злочинце, тражи. Ja би,
које због моје фамилије, које због Вас, које због моји књижевни
послова, врло рад био живити у Бечу; али (да Вам управо
41* 643
кажем, као што сам у овој последњој молби казао) под ова-
ким подозрением и гоненијем нити сам рад, нити je могуће;
зато би сам готово најволио, да ми се да пасош за Русију
Преко Будима и Бела зато сам искао пасош, једно што имам
у оба та мјеста моји приватни послова и рачуна, а друго,
да доведем тамо фамилију, да сама не иде преко мацарски
пустара. Гледајте и Ви, колико се може, тамо преко прија-
теља Ваши, да би ми се м а к а р к о је од тога двога што брже
допустило.
Ово je за цијело све Карловачко масло. Матица и Л>е-
топис и Светић то су орудија митрополитова против мене и
Вас. Да ли сте читали 27 и 28. књигу Љетописа? Па сад они
веле: ако оде Вук опет у Беч, опет ће да нам квари посао.
У Биограду je 28. марта штампата 1 нумера Н о в и н а С р б -
ски, као проба-, но не зна се, кад ће се даље наставити. Стеић
je издао Објављеније на „ С а б о р ист ине и н а у к е , или III. З а б а в е
з а р а ч у н и ср ц е“ Цензура je за сад К њ а ж е с к а кан целари ја
Давидовић и Стеић).
С Бошњацима мислим да до боја не ће доћи, јер ће се
они поплашити и предати; а ja мислим, да и Султан није
баш од зб и љ е рад Србе н а н о во учити војевати. Но при свему
томе једнако се оружје у Србију преноси.
Не опомињем се, који je то Мурко, за кота кажете, да
je Штајерску Граматику и Лексикон издао. И ja сам зимус
нешто писао о нашим ы а ю л и м а (као оно у Даници за го
дину 1828. о сушт и прил. именима); али залуду, кад ми
ова гоненија не ће допустити да штампамо.
Бугарина каквог правог тражићу, ако га буде могуће
овђе наћи.
Гледајте о д м а да ми пишете.
Вук
П. П. Немојте ни Ви франкирати писама, јер поузда-

није иду
АСАНУ, 1753.
Б у к о в а I , 420—421.
644
4 33.
ГАВРИЛУ ТИХОНОВИЧУ МЕГЛИЦКОМ
Ваше высокопреподоб1е,
Благодарю Вась покорнейше за почтеннейшее письмо
Ваше отъ 23. декабря прошлаго года, которое я имГлъ честь
получить въ свое время.
Теперь я принужденъ обезпокоить Вась новымъ проше-
шемъ, преважными для меня и для семейства моего. Во время
бытности моей въ вене я часто жаловался Вамъ на сносимое
мною гонеше отъ венской полиции веровали Вы сей искре-
нной моей жалобе, или не, это Вы Знаете, но гонеше de
продолжалось до сего дня, и теперь достигло высочайшаго
степеня. При отъезде моемъ изъ Вены 1829. года не хотели
дать семейству моему особеннаго пашпорта для пребывашя
въ Землине. Прибывъ здесь! Славонская (Петервардеинская)2
Генералъкоманда съ величайшимъ затруднешемъ едва на
письменную прозьбу князм М. О. позволили семейству моему
остатся здесь. По прибыли моемъ изъ Сербш здесь въ 1829.
и 1830. годахъ,3 здешняя военная команда оба раза4 напо
минала мне, что я, естьли желаю здесь долже жить, долженъ5
на таковое позволеше бснабдЬть себя6пашпортомъ7изъ Вены;
но какъ я всегда объяснялся, что только приеехалъ8 походить
семейство свое, и намереваю опять возвратится въ Сербию,
то коекакъ оставляли меня дольше въ покое. Теперь же при
возврагценш моемъ изъ Серб1и увидевъ здешняя военная
команда, что я9 намераваю19 опетъ въ Австр1йскомъ владей in
жить, она прика[за]ла мне, или снабдетъ себя нужными
пашпортомъ изъ вены, или убраться съ границы. Въ таковомъ
положен1и я, не могъ въ зимннее время11, отягощенъ мало
летными детми и слабостью здоровья, никуду селиться, при
нужденъ былъ!2 подъ 26. (14.) Дек13, прошлаго года чрезъ здеш-
ныю военную команду подать!4 прилагаемое у сего въ коши
подъ буквою А. прошеше >5 на предворную венскую обер-по
лиц1ю (oberste Polizey Hofstelle). — Cie прошеше мое дос
тавление мне. 1б (13.) сего месяця!б чрезъ здешную военную
команду!7 назадъ съ решешемъ, которое списано на прила-
гаемомъ у сего!8 подъ буквою Б.
Подъ 16. (4.) сего месяця я опять!9 подалъ20 здешней
военной команде2! объяснительную прозьбу, которой главное
645
содержаще cie22: „что ни я ни жена моя не хотимъ въ Сербгю
никакими иннымъ образомн, разве, естьли насъ н а си л ьн о пре-
дадутъ, подобно преступниками, но естили не позволяется
мнЪ по помянутому прошеюю моему (бези всякаго огра-
ничешя) ви Австршскихь владешяхь, а именно ви B int, жити
продолжая мой литературный заняыя но прежнему, то я,
мне одному прошу пашпортп чрези Офени и Вену в ъ P o c c iio ,
семейству же моему на позволеше жити25 ви Bilik, ви мЪстЬ
рождешя жены моей, оти котораго она никакими образоми
не хочети удалиться.“
Прошеше cie приняли здћшнш военный команданти Ге-
нерали Фоити и обещали отправить оное ви Петерварадеини
ки Славонской Генерали-КомандЬ, но24 потоми что послЪ-
дуети на оное, Боги весть. Сстьли предадути меня ви Cepöiio25,
я пропали ибо, при свей даже д о celo д н я мне оказиваемой26
благосклонности22 князя М. О., самые зд Ъ ш т е мои гонители
приготовляють смерть. И веруйте, что мнЬ не толь жалько
было бы жизни моей, каки моихи манускриптовь (наипаче
такого содержашя, о которомь я писали кь вами, что бы
желали си вами продолжить или прибавить —).
Ви такоми крайнеми положеши я прибегаю ки покрови
тельству Сго В. Г Д. П. Т., си покорнейшими прошешемн,
что бы они Бога и человечества ради приняли меня, естьли
не каки Сербина, по крайней M ipi каки Русскаго пензюнера,
о котораго щасы’ю они по великодушной милости и челове
колюбие своему много старался; поди свое покровительство.
Отсюда не возможно мне, подать Сму формальное про
шеше, но прошу Васи, вручить Сму cie письмо. Сдиными толь
ко словоми, или справкою о мне, Они можети меня невиннаго
избавить оти сей опасности и оти сего гонешя. Хотя бы мне
очень было npiflTHO каки для моихи домашныхн обстоя-
тельстви, тако и для продолжешя моихи литературныхи за-
нятш, жить ви Вене, но естьли не возможно2^ освободить меня
оти сего подозрешя или покрайней29 мере оти явнаго гонешя
и угнетешя сего правительства, я сами (каки и ви семи после
неми прошеши сказали), не желаю больше30 ви Австр. владЬнш
жить. Наипаче для того желали бы я ч р езъ ВЪ ну поехать вид-
Pocciro, что бы имели щас'пе ещо едини рази представится Сго
В. — На последокн я со всеми предаю себя и семейство свое
Сго милостивоми благоразсуждешю и расположенно: по
Сго милостивому произволешю я си равною радосыю буду
жить в ъ ВЬнЪ, отправлюсь ви Pocciio31 одинн или32 даже си
семействоми, чрези вену, или инною дорогою.
Прошу Васи Бога ради, бези замедлешя вручить письмо
cie Сго В. ибо дело cie не тернить отложсшя.
646
Въ ожидал iw утЬшительнаго отвЬта и слЬдсгв1я на cie
письмо, съ глубочайшимъ высокопочиташемъ и преданностью
честь имЬю быть
Землинъ 7/19 АпрЬля 1832. М. Г.
В. высокопреподоб1я
покорнЪйшимъ слугою.
Б у к о в а
й р е п и с к а V , 633—635.
1 Изнад ове речи натписано с ю д а па прецртано.

2 Натписано изнад прецртаног П е т р о в а р а д и н с к а я .
3 Било годовъ па последњи слог прецртан и натписано ахь.
4 Натписано изнад двапут натписане па прецртане речи в с е г д а .
5 У наставку прецртано имЬть.
6-6 Натписано изнад прецртаног и м а т ъ .
7 Реч била у номинативу.
8 У наставку прецртано о д е [?]
9 И за овога прецртано н е .
1 0 у продужењу прецртано б о л ь ш е в о з в р а т .
11 Натписано изнад прецртаног о т я ю щ е н ъ с е м е й с т в .
1 2 - 1 2 Натписано изнад прецртаног н е з н а л ъ и н н о е ч т о д Ъ л а ш ь , н о .
13 У наставку прецртано ( п о Р и м с к о м ъ к а л е н д а р ю ) .
14 Натписано изнад прецртаног истог наставка.
15 у наставку прецртано В Ъ н с к о м у М и н и с т е р с т в у П о . п а д и .
1 6 - 1 6 Натписано изнад прецртано c e i o д н я .
17 Прецртано у наставку с л Ъ д у ю щ и м ь р Ь ш е т е м ъ .
18 После овога прецртано л и с т ь .
19 Натписано изнад прецртаног п а к и .
20 У наставку прецртано й р о ш е ш е .
21 У наставку прецртано в ъ к о т о р о м ъ о б ъ я с н я л с я .
2 2 Натписано изнад прецртаног с л Ь д у ю щ е е .
23 Натписано изнад прецртане исте речи.
24 у наставку прецртано д а л ь ч т о ч т о п о т о , ау наредној речи п о с л ђ д у ј е и љ
[прецртано слово /].
25 Додато на маргини па прецртано о ч е н ь л е г к о м о ж е ш ь с л у ч и ш ь с я , ч ш о
я п о т е р я ю ж и з [ н ] ь .
26 у наставку прецртано м и л о с т и .
27 у овој речи последња три слога надписана изнад прецртано н а к л о н е .
28 Натписано па прецртано и з б о р в .
29 Прецртано ј у речи п о к р а и н е и .
з° У наставку прецртано з д Ь с ь .
31 После овога прецртано н е т о л ь к о .
32 Натписано изнад прецртаног н о .
[Превод:]
Ваш е високопреп одобије,
м и лост иви Господине ,
Б лагодарим В ам препокорно з а В аш е врло пош ш овано па
см о о д 23. дец ем б р а прош ле Године, ко j e са м им ао част своје-
врем ено доби т а.
641
С а д а В а с м о р а м у з н е м и р а в а т и н о во м м о л б о м , о д ве ћ в а ж
н о м з а м е н е и м о ју ф а м и л и ју. З а м о ш б о р а вк а у Б е ч у ч ест о сам
В а м се ж а л и о д а м е прогони б еч к а полиција. Д а ли ст е ови м
м о ји м и скреним ж а л б а м а вер о ва л и или не, т о В и са м и зн а т е,
али с у с е о ва Гоњења н а с т а в љ а л а с ее д о д а н а и а ьеш д а н а , и
са д а с у д о с т т л а в р х ун а ц . К а д са м о д л а зи о и з Б е ч а 18 2 9 . Го
ди н е, н и су х т е л и д а д а ју м о јо ј ф ам и лији п осебан п асош за
б о р а в а к у З е м у н у . К а д j e м о ја ф а м и ли ја о ва м о д о п у т о в а л а ,
сл авон ск а ( п ет р о ва р а д и н с к а ) Генералком анда у з Големе j e по-
т еш коћ е и ј е д в а н а п и см ен у м о л б у к н е за М О . д о з в о л и л а д а
она о в д е ост ан е. П р и л и к о м мојеГ д о л а с к а о ва м о и з С р б и је 1829.
и 1830. Године, о б а п уш а м и j e о в д а ш њ а во јн а к о м а н д а н а п о м е -
н у л а д а , ако ж ел и м о в д е д у ж е ост а т и , м о р а м з а се б е н абави т и
пасош и з Б е ч а д а би м и се т а к о неш т о д о зв о л и л о , но п ош т о
са м j a у в е к ioeopu o д а са м д о ш а о са м о д а п осет и м ф а м и л и ју
и н а м ер а в а м д а се о пет у С р б и ју вр а т и м , они с у м е н ека ко д у ж е
о ст а в љ а л и на м и р у . А л и с а д а , к а д а с а м се вра т и о и з С р б и је
и к а д а j e о в д а ш њ а В о јн а к о м а н д а ви д е л а д а о п ет н а м ер а ва м
ж и вет и у а у с т р и јс к о ј д р ж а в и , н а р е д и л а м и j e или д а н абави м
п от реб ан пасош и з Б е ч а или д а се Губим са Границе. У т а к во м е
п о л о ж а ју, и к а д а се по зи м с к о м в р ем ен у, с м а л о м д е ц о м и сл а
бим з д р а в љ е м н и к у д ни сам могпо сели т и, био са м п рим оран д а
26. [ 1 4 ] . д ец ем б р а п рош ле Године п о д н е се м п реко о в д а ш њ е В о јн е
ком анде м олбу ч и ју копш ју о в д е п р и л а ж ем п о д с л о в о м А —
Д в о р с к о ј б еч к о ј оберп оли ци ји (В р х о в н а д в о р с к а п олиција) О ва
м и j e м о л б а враћ ен а 1J13 o e o i м е с е ц а п реко о в д а ш њ е војн е к о
м а н д е с р е ш е њ е м к о је j e й реп и сан о у прилоГу п о д сл о в о м Б .
Н а д а н 1 6 /4 овоГ м е с е ц а о п ет са м о в д а ш њ о ј в о јн о ј ко м а н
д а п одн ео м о л б у с о б ја ш њ е њ е м , чији j e главни с а д р ж а ј ово.
„ д а ни j a ни м о ја ж ен а не ж ел и м о у С р б и ју ни како д р у к ч и је
неГо а к о н ас силом и зр у ч е к а о зл и к о вц е; а а к о се м е н и н е д о з в о -
љ а в а д а п р ем а м о јо ј п о м е н у т о ј м о л б и ( б е з и к а к ви х оГраничења)
ж и ви м у а у с т р и јс к о ј д р ж а в и , у п р а в о у Б е ч у , бавећ и се к а о и
д о с а д а својим књ и ж евн и м р а д о м , о н д а м о л и м д а се м ен и с а м о м
и з д а пасош з а о д л а за к у Русију п р еко Б у д и м а и Б еч а , а м о јо ј
ф ам илији д о з в о л и д а ж и ви у Б е ч у , у м е с т у р о ђ е њ а м о је ж ен е,
к о је он а н ипош т о не ж е л и н а п ус т и т и “.
О в у j e м о л б у прим ио о вд а ш њ и војн и ко м а н д ан т Генерал
Ф ојт и об ећ ао д а h e j e о т п р а ви т и у П е т р о в а р а д и н , у С л а во н -
с к у Г енералком анду. Ш т а ће с е на гьу одГоворит и, т о са м о Б ог
зн а. А к о м е и зр у ч е у С р б и ју , п роп ао са м , ј е р м и и п о р е д до да-
нашњег дана ук а зи в а н е блаГонаклоност и к н е за М О ., већ сам и
овдашњи проГониоци п р и п р ем а ју н е и зб еж н у см р т . И в е р у јт е
д а м и н е би т оли ко ж а о би л о моГа ж и в о т а ко ли ко м о ји х р у к о -
648
писа (особит о оне 1рађе о ко јо ј сам В ам иисао д а бих j e ж елео
с В ам а проширити или допунит и)
У т аквом крајњ е т еш ком полож ају j a се обраћам Њ еговом
в. i. Д П Тат иш чеву, с препокорном м олбом д а м е Бога ради
или човечансш ва ра ди прими под сво је покровит ељ ст во, ако не
као Србина, а оно барем као р ус к о ! пензионера о чијој се срећи
он због своје великодуш ие милост и и човекољ убљ а м ною сша-
рао. Е т о зат о м у j a не м огу поднети ф ормалну м олбу, нею
В ас молим д а М у уручи т е ово писмо. Сам о j e дном речи, или
обавеш т ењем о мени, Он м е мож е невиноШ избавити о д ове
опасности и ово! Гоњења. М а д а би мени било врло угодно, како
због м оји х дом аћих прилика т ако и због наст ављ ањ а мога кгъи-
жевног р а д а , д а ж ивим у Б ечу, но ако j e немогуће ослободит и
м е о д овога подозрегьа или барем о д от воренот гоњења и при-
тиска о д стране овдашгъег правит ељст ва, j a сйм ( као гито
сам у овој последњ ој м олби р е к а о ) не ж елим више да ж ивим
у ауст ријској држ ави. Ja бих особит о због т ою ж елео д а кроз
Беч от п ут ујем у Р уси ју што би ми се пруж ила срећна прилика
д а се јед а н п ут предст авим Њ еговом високородију. Н а јза д , ja
сасвим препуш т ам себе и своју фамилију Њ еговој м илосгш вој
одлуиџ и вољи: зависно о д Њ еговога милостиво! благовољења,
j a ћу с јед н а к о м ра дош ћ у ж ивет и у Б еч у, от п ут оваћу у Р уси ју
сам или чак с фамилијом, кроз Б еч или неким другим путем.
За име Бога, уручи т е ово писмо Њ е!овом високородију без
одлат њ а, је р ова ст вар не м ож е чекатги.
У очекивањ у д а ми се одю вори и саопшши шгиа j e после
ово! писма предузет о, с најдубљ им високопош ш овањем и ода-
ггошћу част имам бити
Земун, 7/19. априла 1832. милост иви господине,

Вашего високопреподобија
п ре покорна слуга
434.
Wien den 20ten April 1832
Freund!
Ich habe über Ihren casus dto 12ten d. M. mit dem mitre-
ferirenden Hofrath v Бр**** gesprochen, aber ihn zu meinem
Tröste bei weitem nicht so hart gefunden, wie er bei Ihnen lautet.
649
Er meint, Sie dürfen nun Ihre Lage in einer bescheidenen und
wahren Vorstellung schildern, um nicht nur A u fsch u b der Abreise,
sondern auch den O r t wohin, nach Ihren billig en Wünschen be
willigt zu erhalten. Hoffentlich wird Ihnen das dortige Commando
& Polizey nicht übel wollen?
Also nur vor allem die Vorstellung einreichen, daii bald nach
Neusatz & herauf, oder nach Ofen reisen. Übrigens die ohnehin
erbitterten und, weil sie Unrecht thun und haben, um so unver
söhnlichere Feinde nicht muthwillig und unklug gereitzt! — Ich
sehe Ihren nächsten Briefen mit Sehnsucht entgegen. Sie können
von diesen Zeilen nöthigenfalls Gebrauch machen, das heisst, sie
zeugen und mich nenen. Wie imer Ihr unveränderlicher
Freund
Kopitar
P S. Auch Ihren Brief vom 14/26 M. hab’ ich erhalten.

Herrn
H errn Wolf Steph. Karagich
mit Briefen des H. Basilius
Wassilie witsch
in S e m l i n
Суви печат,
[Жиг:] Wien
одговорено 21 Април. 832.
опет писато 9/21. Маија
АСАНУ, 1754.
В у к о в а I , 421—422.
[Превод:]
Б еч , 2 0 . а и р и л а 1832.
Р а зю в а р а о са м о В а ш ем с л у ч а ју 12. о. м . с а р е ф е р и -
р а ју ћ и м д в о р с к и м савет н и ко м ф он Б р * * * * , но, на с в о ју у т е х у ,
ни и зд а л е к а ia ни сам наш ао онако к р у т о i ка к а в слови к о д В ас.
О н см а т р а д а б и ст е с а д а Ваш п о л о ж а ј м о ы и оп исат и на ск ро-
м а н и ист инит начин, како б и ст е д о б и ли не са м о одгоду п ут о -
ва њ а , већ и место к у д а би В а м се ово о до б р и л о й р ем а В аш им
оправданим ж е љ а м а . Н а д а јм о се д а В а м т а м о ш њ а В ојн а к о
м а н д а и полиција nehe бит и н ен а кл о њ ен и ?
С а м о , д а к л е, пре ceeia, п одн ет и п р ед с т а вк у ; п о т о м у с к о р о
з а Н ови С а д и ова м о , или з а П е ш т у. У о ст а л о м , не д р а ж и т и
н ам ерн о и н е м у д р о и онако о ю р ч е н е н е п р и ја т ељ е, који с у , за т о
650
шшо чине неправду, тим непомирљивији! — С чеж њ ом Ыедам
у сусрет Ваш ем следећем т е м у . Ви се, у сл уч ају пот ребе,
м ож ет е користити овим редовим а, ш то значи д а а х покаж ет е
и м ене д а споменет е. К а о у в е к Ваш непромењени
пријат ељ
К опит ар
Р. S. Такођер сам примио и Ваш е пасмо од 1 4 /2 6 м арт а
Г о сп о д и н у Б у к у С Ш еф а н о в и ћ у К а р а џ и ћ у
с п и с м и м а I. В а с и л и ја
В а с и л и је в и ћ а
Земун
435.
ВУК КАРАЏИЋ — АДАМУ ДРАГОСАВЉЕВИЋУ
у Земуну 11 Април. 832.

Давно би Вам одговорио на љубезно писмо Ваше од 12.
Јануарија, али сам све очекивао, да Вам пошаљем ово објавље-
није о првој С рпској поезији па ево једва сад. Ja сам
уверен, да ћете се Ви радо потрудити, да ми пошаљете на
њега дост а пренумеранта. За приложена овде 4 објављенија
молим Вас, да ји пошаљете, куд Ви знате, а особито да по-
шаљете једно коме у М у а ч , јер онде некако никога познала
немам, а и у Даљ пошљите једно.
Г Јустину Мијаиловићу врло благодарим за ону песму,
што сте ми од њега послали; она ми je врло по вољи, и кад
je (сад на скоро, ако Бог да) штампам, казаћу, од кога сам
je добио. Ако међу тим још какву, Ви или он добијете, молим
да мије такођер пошљете.
Чујем, да сте се оженили, срећно Вам било, да Бог да!
Овога лета ja мислим полазити у Беч (са свим, опет
да се што пише и штампа), него би ми врло мило било, ако
и како буде могуће, пре с ВаМа састати се.
У Србији je све по староме. 28. марта штампан je у Бео-
граду један лист Српски новина, као за п робу, али се не зна,
кад ће се наставити. Тирол je издао објављеније на зем /ъео -
651
писаније,а Стеић на С а б о р ист ине и н а у к е, или З а б а в е III.
Речи оне примио сам од Г. оберлерера Аџијћа, и врло
ми je по вољи оно Ваше толковање. И за њи ћу Вам ја в н о
благодарили.
Како Вас, и Вашу, мени непознату љубу, тако и остале
пријатеље љубезно поздрављајући, с истиним почитанијем
остајем
Ваш искрени пријатељ
Вук Стеф Караџић
[Испод О б ја в љ е н и ја Вук дописао:]
НЗ. Осим садржања књиге остало je (право објављеније

моје) било написано по обичној мојој ортографији; но сецер
и коректор, ваља да мислећи, да сам ja погрешио, п о п р а ве,
те начине све једнако.1
РОМС, 5521.
1 Писано на празном листу О б ја в љ е н и ја на кн>игу Луке Милованова

О п и т Н а с т а в л е н ъ а к C p u c K o i С л и ч н о р е ч н о с т и и C io io M ie p iy и л и П р о -
c o g iu датовано у Земуну 17 јануара 1832.
436.
Ваша светлости,
Премилостиви господару!
Сваки човек жели знати, шта други људи о њему мисле
и говоре; владаоцима и управитељима народа то je особито
нужно, зато небројено благо троше, да би то дознали; а опо-
мшьем се, да сте и Ваша Светлост преко магистрата наије
и вароши Београдске, за време мога президентства у њему,
директору Београдске полиције, Цветку Рајовићу, за особиту
дужност препоручили, да Вам јавља оне људе, за које би
дознао, да су незадовољни са владањем Ваше Светлости.1*
Ово све даје ми слободу, да Вашој Светлости препокорно
јавим главне тамошње незадовољнике Вашега владања, и
да Вам исповедим моје мисли о томе, надајући се, да Вам
за сад ни чим боље не могу показали знаке моје благодар
ности и привржености.
Истина je оно, шло су наши стари казали, да нико не мо-
же целом свету колача намесили; али с данашњим владањем
652
Ваше Светлости готово би се у скупу могло рећи, да нико
тамо није задовољан; кад би се то пак стало даље разгра-
њавати и раздељивати, онда би се нашло, да су најнеза-
довољнији они чиновници, који су најближе и најчешће око
Ваше Светлости, и најзадовољнији они људи, које Ваша
Светлост не познајете никако.
Сви узроци овога незадовољства готово би се могли у два
главна реда разделити. Или су људи незадовољни зато, што
не само што не могу према своме могућству по својој вољи
живети, него што нико није сигуран ни са својим животом,
ни с поштењем (чешћу), нити je господар од свога богода-
нога и с правдом и с трудом стеченога иман>а;2> или зато,
што се за општу ползу не стара и не ради онако, као што би
(по њиовом мњенију) требало и могуће било. Није нужно
све мени познате незадовољнике овде поименце бројати,
и узроке њиовог незадовољства казивати; а и нисам рад то
чинити, осим остали узрока3*једно зато, што не би сам рад
био, да се рече или помисли, да кога из зависти или пакости
опадам, а друго, да не би ово писмо, против моје жеље и
намере, место ползе коме штету учинило; само ћу, за при
мер, назначити оно, што није никака тајна, или што ником
на штету бити не може. Ваша се Светлост јамачно join мо
жете опоменути, како Вам je Стојан Симић4> казао, у По-
жаревцу 1830. године, кад сте се срдили, што ће у Цариграду
да се метне у ферман, да у Србији мора бити сенат, с којим
ће књаз у договору земљом и народом управљати: „Не-
мојте се срдити: макар се шта у ферман метнуло, док сте
Ви живи, друкчије не ће бити, него овако, како je данас; а
после Ваше смрти ко буде жив, он ће с Вашим наслед-
ницима други уговор правити.“ Истога Симића слушао
сам ja где говори јавно: „Ja с Господаром не желим ни-
кад у једном месту живети, него кад je он у Пожаревцу, ja
да сам у Крагујевцу, а кад он пође у Крагујевац, ja да идем
у Пожаревац, па баш ни у путу да се не сретнемо.“ Кад сте
се Ваша Светлост у Крагујевцу 1830. године спремали у
Јагодину на комисију против кнеза Милете Радојковића,
један од знатни садашњи чиновника Ваше Светлости при
ступи к мени за леђима Вашим под ладником, па ми рекне:
„Знаш ли, зашто се то чини?“ А кад му ja одговорим, да не
знам, онда он настави: „То се чини само зато, да би се Ми-
летине заслуге умалиле и поцрниле, jep Господар оће, да
нико у Србији нема заслуга ни чести ни поштења, осим н>е-
га.“ 5) — Оне речи, за које je Живан Паразлама6* лане про-
теран из Београда, не само што су на срцима свију Београ-
ђана, Шапчана, Смедереваца и многи други знатнији људи по
653
народу, него се о е д е говори, јамачно по тужбама Београд-
ски трговаца, да Београђанима нашега закона није био већи
зулум ни под каком владом Турском, него што je у данаппье
време,7) и да су за лрошавше две године на два конака Ваше
Светлости дали двадесет и две ихьаде гроша самога кулу-
ка.8) Тако су се тамошњи марвени трговци, а особито
свињари, тужили, и сад се туже, по скелама, да сте Ваша
Светлост са својим ортацима целом овом трговином завла-
дали, а њи све да сте упропастили и т. д.
Опет на кратко да кажем: с владањем Ваше Светлости
нико тамо није задовољан, ама баш нико, осим Ваша два
сина, а и они да су мало старији, може бита да би били не-
задовољни, као макар ко други; и што се год ко чини задо-
вољнији, и чешће виче: „Да Бог живи Господара! У здрављу
Вашему, Господару!“ , он je незадовољнији, па се само прет-
вара, да би незадовољство своје покрио. Али опет не треба
миелита, да су сви они, који су незадовољни с владањем
Ваше Светлости, неп ри јат ељ и Ваши. Ваша Светлост добро
знате, да од Ваше супруге нико није незадовољнији с Вама и с
Вашим владањем,9> али опет Ви од ње немате бољег прија-
теља у Србији; Ваш брат Јефрем не знам je ли с владањем
Ваше Светлости што задовољнији него икакав други чи
новник,1«) али би он сутра за Вас погинуо; а тако би се исто
могло казати и за млоге од чиновника. А и осим тога ja
мислим, да би се, по правда и по обичноме људском разуму
судећи, слабо коме могло примити за зло, што je незадовољан;
јер, да Вам управо кажем, владање je Црнога Ђорђија за
чиновнике и за све знатније људе било млого боље од Ва-
шега,11) па сте се и Ви сами против њега бунили; и данас да
сте на месту макар кога чиновника ту, ако не бисте били
више незадовољни, него што je он, заиста не бисте мање. А
сви Ваши чиновници и подручници имају срце, разум, жељу,
вољу и све остале страсти и душевна својства, какогод и
Ви, јер су и они иста онаки људи, као и Ви што сте.
Ja се надам, да Ваша Светлост, као сваки мудар и разу-
ман владалац, желите своје подручнике, колико je год од
стране Ваше могуће, задовољне учинити, зато се усуђујем,
препокорно назначити овде, како ja мислим, да би се поме-
нути незадовољници задовољити могли.
Најпре ћу да кажем, као за правило, по коме ће ми се
о свему осталом судити моћи, д а j e с ва к о ш вла д а о ц а п р а ва
п о л за сам о оно, ш т о j e п олезно и з а /ь е ю в н а р о д ; а ш т о j e
год њ еГовом е н а р о д у на ш т ет у, оно ни њ е м у никако н е м о ж е
биты на п р а ву п о л зу. Овог правила држећи се ja мислим:
654
1) Ваљало би дати народу правицу, или, као што се да-
нас у Европи обидно говори, конш т ит уцију. Ja овде не мис-
лим конштитуцију Француеку, или Англијску, или нову
Грчку; него, од прилике, g a v e одреди начин прави т ељ ст ва
и п равит ељ ст во д а се пост ави (по ономе ферману или ати-
-шерифу, јер ко Вам год каже или одобрава, да друкчије
бити може, онај Вас вара и на зло навраћа12), д а се сеаком
човеку ocuiypa ж ивот , им ањ е и чест; д а свак с в о ј посао, који
ником није на илтету, м ож е ради т и по сво јо ј вољ и, и по својој
во љ и ж и вет и ;13) д а сваки човек зна, 1и т а м у ва љ а чинити, д а се
не боји нити Вас, нити ико1а g pyioia, д а нико никош не м о ж е на
силу нат ерат и, д а ia сл уж и ;14) д а се т врдо зна, који j e чинов
ник ст арији, који Ли j e млађи;15) д а се б ез п равоi у зр о к а и без
суда не м ож е чиновник ни из служ бе истерати, нити на w p a i у
м ањ и чин поврат ит и; д а се нико не м о ж е нат ерат и, д а се
прот ив своје вољ е прими каке служ бе, и д а сваки чиновник,
кад м у б уд е во/ъа, м о ж е сл уж бу ост авит и 1® (ово би пра
вило било нужно само за данашње стање чиновника, а како
се чиновници у боље стање поставе, онда ће се слабо ко
службе одрицати, a још мање примљену службу без особити
узрока остављати.) — А док се год ово не постави и не утвр-
ди, дотле се не може ни о законима ништа управо радити,
какогод што се не може кућа нити и кака друга зграда на-
чинити, док јој се најпре темељ не постави. Па ову прави
цу и законе не треба народу само обрећ и,17> него вала на
великој скупштини објавити, и заклети се, да ће се тако држа-
ти, и утврдити, да je онај сваки, био ко му драго, који би
то погазио и преступно, непријатељ народа и отачанства,
и да ће му се као таковом судити; и што се тако постави и
утврди, оно вала као највећа светиња да се држи и чува. И
да би сви људи могли лакше ту срећу познати, и Вама за н>у
благодарећи по њој се владати, ваљало би то све наштам-
иати и свакоме селу по један егземплар послати, а и осим
тога у свакој наији дати на продају, да сваки човек, који
жели, може купити за малу цену
Може ко рећи, да ће Ваша Светлост с тим што изгу-
бити, што ћете правитељство поставити и народу пристојну
правицу дати,18> а ja мислим, да не само што нећете ништа
изгубити, него да ћете Ви добити више, него и ко други.
Кад сваки човек у народу буде сигуран са својим животом,
с иматьем и с чешћу, онда ћете сам о и Ви бити сигурни с Ва
шим животом, с Вашим имањем и с Вашом чешћу, па не
само Ви за живота, него и ваша деца наком Вас; а докле год
Ви имате власт, свакога по својој вољи, без икака узрока,
погубити, узети му све, што има, или макар што од његова
655
имања, и осрамотити га, дотле и народ има право, како му
буде могуће, чинити од Вас и од Ваше деце, шта му je воља.
У оваким догађајима нити се треба уздати у султанов бе-
рат, ни у оне народне акте и заклетве, а још мање у момке
и у солдате и у ia p g y .19) Ето у наше време имамо у Европи
примера, како народ збацује и прогони своје краљеве, којима
je краљевство остало Бог зна од колико дедова; а камо ли у
Србији, где сви људи знаду, кад сте Ви били, као и они што
су, и могу казати, да су Вам они то господство и сву власт и
право, које миелите над њима да имате, купили са својим тру
дом и с имањем, са својом крвљу и са својим робљем, и да
Вас они нису својевољно избирали, него на си л у по Вашој
вољи потврђивали20» (ja ово само наговешћујем Вашој Свет
лости, а Ви боље од мене знате, што je народ, и како свако
у оваким догађајима уме говорити, само кад власт доби-
је21>); и где Ви никако нисте сами прави господар од земле
и од народа, него имате над собом два велика цара, који
не могу с једнаким ерцем гледати, да се народ на влада-
ње Ваше тужи. Што се пак тиле момака и солдата и
гарде, ja мислим: тешко ономе владаоцу, који за то држи
момке и солдате и гарду, да га чувају од његова народа!
Владаоцу треба да je највећа обрана у његовој земљи на
родна љубав, задовољност с његовим владањем и уверење,
да му (т ј. народу) по смрти његовој само горе може бити,
а боље никако да не може. — Полза п р а ви ш ељ с ш ва тако je
велика и важна, какогод и народне правице. Да je погле-
дамо само с ове три стране: а) Данае у Србији правитељ-
ства, у правоме смислу ове речи, нема никаквога, него сте
цело правитељство Ви сами: кад сте Ви у Крагујевцу, и пра
вительство je у Крагујевцу; кад сте Ви у Пожаревцу, и оно
je у Пожаревцу; кад сте Ви у Топчидеру, и оно je у Топчи-
деру; кад сте Ви на путу, и оно je на путу; а да Ви сутра, са-
чувај Боже, умрете (које једном мора бити), умрло би и пра
вительство, па онда, ко би био јачи, онај и старији. Управо
сад да Вам кажем: ja сам, док сам био тамо, кад сте се год
Ваша Светлост поболели, мръо од страа, да не умрете jep
знам шта би онда могло бити и од Ваше фамилије и од Ваши
пријатеља и приврженика. б) Кад би се у Србији прави
тельство поставило, онда би Србија добила пристојно^ и
нужно поверење и код држава и код приватни људи,22> jep
би правительство најпре добро размислило, шта ће обрећи
или учинити, а кад би што обрекло или учинило, онога би се
тврдо држало, по оној народној приповести: „Царска се не
пориче“ (кoje се не каже само за Ц ареве, него за све влада-
оце и за правительства); онда не би нужно било докторима
656
обрицати по 600 талира на годину23' (па опет слабо који без
невоље оће да дође), него би по објављенију правитељства
на одређене уговоре дошло у Србију доктора, колико год тре
ба, по 300 талира, и били би млого задовољнији, него ови да-
нас са обречени 600 талира24' Тако би исто онда и осим док
тора дошло у Србију и без позивагьа млого поштени, знатни и
полезни људи од свакојаки редова, а сад, као што сами кашто
кажете, долазе понајвише пропалице, скитнице и очајници,25'
који на другом месту или никако, или онако, као у Србији,
не могу да живе,26' па ни они нису задовољни (јам ач н о има
тамо људи, који су Вашој Светлости дошли без једне паре,
па сад броје своје дукате на иљаде, но будући да ји не
само не могу по својој вољи уживати, него ји морају крити
као гуја ноге; зато би одавно пребегли на ову страну само
кад би се могли са свим имањем својим измакнути, и кад
се не би надали, да ће се тамо што наскоро преокренуш и, а
они у том да ће, улагујући се око Ваше Светлости, још коју
иљаду закачити). в) Најмудрији владалац, који je макар
све време своје младости провео учећи се владати, опет не
може, као што треба, сам државом управљати, једно зато,
што je за једног човека тешко и једнога малог села свим
пословима управљати, као што треба, а камо ли читавом
земљом и народом;27' друго, што „четири ока боље виде него
два“ , а треће, што je и најмудрији и најученији владалац опет
човек, подложан свим страстима и слабостима људским, па
би могао у љутини или у какој другој овакој страсти коме
криво учинити, или по атеру на општу и на своју штету, а
на особиту своју срамоту, дати коме онаку службу, која
није за њега, н. п. могао би поставите јежа, да носи итне
книге и гласове; или курјака, да чува овце; или магарца,
да суди врани и славују, које од њи двога лепше пева и т.
д.28) — Кад би се чиновницима дала пристојна правица, онда
не само што би садашгьи чиновници с радости служили,
благодарећи Богу и Вама на својој срећи, него би се сваки
трудно и децу своју дати на науку и преправити за чинов
нике; а сад видите сами, да млоги најзнатнији чиновници
воле дати своје синове на занат и у трговину, него да се пре-
прављају за чиновнике,29' и своје кћери воле дати макар
за каке ћифте, него за чиновнике.30' Ваша Светлост држите
се, да нисте мањи од књазева Каравлашки и Карабогдански,
а чиновници Ваше Светлости према чиновницима они кња-
зева и земаља нису ништа друго, него просјаци и робови.
А да оставимо и Каравлашку и Карабогданску, него да
узмемо Турке, који се у Европи join држе за варваре, каке
су постојане уредбе за гьиове чиновнике! Ja не ћу Вашу
42 Преггаска IV 657
Светлост поредити са султаном, а Ваше чиновнике с риџа-
лима и с везирима и с осталим султанским и државним
чиновницима, него да речемо, да сте Ви као какав паша
учтуглија (а јамачно сте већи), а чиновници Ваши као чинов-
ници у пашалуку његовом; па ни овде да не спомињемо,
како господски живе ајани или војводе, кадије, везирев азнадар,
диван-ефендија и млоги други државни и везирски чиновници,
него да узмемо у Београду, где су Турци власт и господство
поделили са Србима, Садик-ефендију, који je само ђумручки
писар, како по Београду јаше на ату, и живи лепше и боље
него сви чиновници Ваше Светлости! Бољари и великанш
земаљски (какови у Србији данас други нема осим чиновника)
представљају народ, па кад je њима добро, онда и владаоца
себе ради чувају, бојећи се, да с њиме не би своје добро из
губили; а кад немају шта изгубити, онда желе промену макар
каку, надајући се, да ће им боље бити. Осим тога, чинов
ници су свакоме владаоцу и правительству тако нужни, као
орлу крила или човеку руке; зато су се сви паметни владаоци
и правительства свагда старала и сад се старају, да вредне и
достојне чиновнике, који су њиова највећа срећа, са свачим
задовоље, и с богатством, и с чешћу и са славом, да ништа же-
лети не би имали, него само да би им се боље милило верно
и поштено служити. Тако су постали различии чинови, ор-
дени, пензије (како чиновницима гдекојим за живота, тако и
фамилијама по смрти њиовој), различии поклони (и у покрет-
ним и у непокретним добрима), споменици по смрти (као
н. п. у Русији Суварову, Румјанцову и т д.). Истина да je на
свету бивало људи, а може бити да би се и сад где по који
нашао, који би само ползе ради отачанства својега служили,
не гледајући, што им се служба наоп ако наплаћује, али обично
како поштен чиновник опази, да га његов владалац или
правительство достојно не почитује и не уважава (а камо
ли да га н авалиц е ср а м о т и ),31> он већ не може имати праве
воље служити, него или ће гледати службу да остави, ако
и како без ње живети може, или ће, ако без службе никако
живети не може, у напредак служити као од беде, само плате
ради. Што се пак тиче наследствени чинова и господства,
ja заиста нити сам кад био, нити сам данас велики љубитељ
тога обичаја у државама,32) али ми се чини нужно, напо-
менути овде Вашој Светлости, да не знам, има ли данас
игде на земљи кака држава, у којој je само владалац наслед
ствен, а остали нико да нема ништа ни за живота п о узд а н о ,
а камо ли наследствено, и да ли може бити тврда и дуго
вечна така држава? Оће ли, и могу ли, људи допустити, да
један има с ее, и власт, и господство, и богатство, и чест и
658
славу, а друга ника да нема ништа? А ко то на силу притисне
и приевojи, он мора једнако у страу живети, јер сила до века
не може трајати, а што се год на силу узме и држи, оно свак
има право на силу и преузети.
Кад би се ово, што je до сад већ назначено, og.ua и саер
шено, као што треба, могло уредити, онда ми ништа више
овде не би требало говорити, јер би правица задовољила не-
задовољнике првога реда, а пријатељство другога, но бу-
дући да je слаба надежда, да се то тако одм а и саврш ено
може учинити, зато ћу да назначим, шта још мислим да
би поред тога ваљало чинити. И тако:
2) Ваљало би укинути кул ук , и ни од ко1а ништа не иска-
ти за бадава. Како год што се у историји спомиње, да су
негда Срби од Ниша и од Смедерева ишли у Едрене и у
Цариград, те султану косили сено, тако ће се спомињати, да
су људи из Ужичке и Сокоске наије долазили, те косили
Вашој Светлости око Крагујевца и око Београда, и да су
Крагујевачки, Београдски и Пожаревачки трговци и мај-
стори морали затворати своје дућане, да са својим калфа-
ма и шегртима и са свима осталим кућанима ићи, те ку
пили сено Вашој Светлости. Лане су се код магистрата
наије и вароши Београдске тужили кметови из села по путу
између Београда и Крагујевца, да момци Ваше Светлости,
кад коме сустане његов коњ, или га жали, он га остави у
меани, да се рани о сеоском трошку, а узме из села коња, чијега
пре нађе, па кад и овај сустане, а он узме другога, а овог оста
ви макар где, тако да човек мора изгубити по неколико да
на, док свога коња нађе. Па ово не само што чине момци Ва
ше светлости, него и Гаја рабаџија, кад вуче (јамачно под
кирију) из Крагујевца азну у Београд, или из Београда у
Крагујевац каке ствари Ваше Светлости, изгони по селима
волове псујући људма оца и матер и говорећи: „Ово je Гос-
подарско, ако смете, не дајте волова, него нека стоји овде
на путу “ У исто време, кад су се кметови из поменути села
за то тужили, капетан je Голуб казао, да су Грочани због
таки догађаја готово сви коње испродавали. Ja сам, колико
je могуће било, трудно се, ове све тужитеље ублажили, уве-
равајући ји, да се то чини без знања Ваше Светлости, и обри-
чући им, да ћемо Вашој Светлости јавити, и да се у напре-
дак то више неће догађати; и заиста сам после предлагао,
да Вам се јави, но остало друштво моје, коме су таки дога-
ђаји још од пре боље познали, казало je, да се то не сме чи
нити. Лане се говорило, да сте Ваша Светлост наумили,
да уредите, да се никоме другом од чиновника не кулукује, до
само Вама, но по моме мњенију то би за Вас било join го-
659
pe, jep сад народну мрзост и незадовољство због кулука де
лите с чиновницима, а онда не само што би све спало на саме
Вас, него би се с чиновницима незадовољници још умложили.
Дакле ja мислим, да би најбоље било, да се кулук, осим
ошнтинске ползе и потребе (н. п. градити путове, ћуприје
и т д.), и давање конака и дочекивање путем33) укине са свим.
Па ко куд путује, нека се стара, на чему ће путовати и како
ће се ранити; ко путује државним послом, оном држава нека
да нужни трошак, као што се и по свој Европи чини, и. п. кури-
ру се да, што му треба на трошак до одређенога места, па он
плаћа путем све, као и остали људи; а тако су већ и Турци
почели с њиовим татарима. Вашој пак Светлости да се у
име кулука и у име давања конака и дочекивања путем од-
реди пристојна накнада у новцима, па кад Вам каки после-
ници требају, нека ји одређени Ваши чиновници траже за
новце, као и остали људи; а кад куд путујете, опет нека Вам
одређени чиновници готове конаке за новце. Кад би се овако
уредило, онда би и они људи, међу којима седите, и они
око путова, куд често пролазите, држали за највећу срећу,
што онде седе, као што сад понајвише држе за несрећу
3) Ваљало би уредити ш ко л е. По моме мњенију Србија
данас нема ни у чему већи недостатак, ни већу нужду и по
требу, него у људма способним за народне службе. Ja не пре-
зирем ни Мићића34», ни Вучића35>, ни Стојана Симића3«, ни
Амиџе37, ни Пере Цукића38* ни Милосава Лаповца;3^ то су
све људи, који би се могли с ползом употребили на послове
пристојне њиовим способностима, и који, као и млога друга
браћа, према њиовим заслугама заслужују чест и поште-
ње; али се према данашњему веку с таким људма не може
(као што се није могло ни с чиком Радомиром ни с кнезом
Васом40), ни најуређенија држава управљати, а камо ли неуре-
ђена уредити (а управљати онако, као што су Турци управ
ляли, или у нечему мало и погоре, то нити je за народ какав
добитак, ни за управителе чест). Србима рођеним и науче-
ним изван Србије (у Австријским државама) овај недостатак
не може се накнадити, осим остали узрока, једно зато, што
они у народу не могу имати правог поверења, а друго, што
они нису ни учили оно, што за Србију у данашњем стању
треба. Зато сам ja 1820. године највише ради тога из Беча
у Србију дошао, да би се луди за службу преправило. Ja сам
предлагао, као што je Вашој Светлости врло добро познато,
да скупимо по народу изабране момчади од 15 до 20 година,
која знаду помало читали и писали, па с њима да се почне
вел и ка ш кола, у којој би три паметна и способна учитела за
три године предавали О п ш ш у и с т о р и ју o e o ia с в е т а , Г е о -
660
графију, Ш татистику, С рп ску Г рам ат и ку, м ало већи р ач ун а,
м ало рет орике, м ало о законим а, м ало лош ке, м ало И ст орије
јест ест вене, м ало Ф изике и т д. Тако, да би она момчад
после три године била способнија за сваку службу у Србији
од млогога, који je у Пешти свршио 12 школа. А које би се
од ове момчади показало, да има особити дар и вол>у к науци,
они, мислио сам, да се о државном трошку пошаљу у Европу,
даље да уче науке и језике. За мање пак школе мислио сам,
да се мало по мало на Српском језику начине школске књиге,
по најбољему Европејском начину, које би по том могли
примите сви остали Срби, како по Турским, тако и по Австриј-
ским државама. А да би ово све лакше било учинити, и да
би слава Ваше Светлости била сасвим савршена, мислио
сам, да најпре Вашу Светлост научим читати и писати, по
том да начинимо неколике књиге управо за Вашу Светлост,
па неке да Вам се у одређено време читају, неке сами на
беспослици да читате. Да овде не спомињем Карла Великог,
који je као крал, и ожењен научно читати и писати, него кад
je то могао Миленко у Одесу и Вуица41) у Цариграду, обојица
старији од Ваше Светлости, заиста би и Ваша Светлост могли
млого лакше и брже од њи обојице. Но како су се моји ови,
као и млоги други,42> родољубиви планови покварили, то
je све Вашој Светлости познато, нити je овде сад место о
том говорите. Године 1830. ja сам највише учинио, те
смо Исаиловића довели у Србију, да би се велика школа
почела, и тобоже се у почетку 1831 год. почела (даклем на
10 година после мога плана), али до данас join никака напрет-
ка у њој нема, оно неколико деце, која су лане ишла тобоже
у прву школу, иде и ове године у ону исту, и учи оне исте
науке, и ако се правитељство тако узастара о томе, као и
до сад, ни до године не ће бити друкчије.43> Пре 12 година
била би доста једна такова велика школа у целом подручју
Вашему; до сад би већ четири реда ђака из н>е изишло: да
ји у сваком реду, с једнога на друго, није било више од 20,
опет би свака наија имала по неколико способни људи, нити
би и сад било нужно, за писаре, за учитеље и за свештенике
примати којекаке овостранске скитнице и пропалице. Сад
пак, према данашњему стању Србије, ваљало би уредити
такове три школе, једну у Шумадији, другу доле преко Мо
раве, а трећу горе преко Колубаре; а осим тога и једну праву
гимназију, а лотом мало помало и ликеум и университет
Но ко ће то све уредити? Исаиловић je истина из реда нај-
ученији данас Србаља у Маџарској, и могао би у Српском
университету бити професор различии наука, али да се Српске
школе поставе и уреде, као што би управо ваљало, ja мислим,
661
да би требао какав Шаффарик или Ранке. Но док се у Србији
не постави и не утврди правитељство, дотле нити ће се таки
људи моћи у Србију ласно довести, нити би се могло од њи
правој ползи и напретку надати, баш и да би се нашли и
довели. И за саму децу Ваше Светлости ja мислим, да би
сад боље било, да се васпитају у Пажеском корпусу у Петерс-
бургу, или макар где у Европи; јер би на сваком месту што
боље научила, него што ће у данашњим опстојатељствима
ту научити.44)
Да учени људи буне подижу против правительства, тога
се ни мало не треба бојати, ни за то школе презирати и њи-
ову уредбу одлагати.45* Ja мислим, да се учени (који морају
бити и добры ) људи мудрој и праведној власти најрадије
покоравају, јер они знаду, да друштво људско без власти
бити не може, и да сви људи не могу бити ни цареви, ни
краљеви, ни кнезови, ни чиновници, ни богати; а на непра-
ведну власт устају и најпростији људи. О томе не треба тра-
жити примера на далеко: нити je наука подигла Србе на
даије, ни Вас на Сулеман-пашу; а и међу онима, који су се
противу Ваше Светлости бунили, ако има један, који je
знао читати, заиста имају тројица, који нису знали; па и сам
Милоје Ћак, који се тамо узима за пример, да учени људи
буне подижу, и да школе не требају, толико je од праве науке,
о којој се овде говори, имао у глави, колико што има Амица
или Милосав Лаповац. А да рекнемо баш, да je истина, да
учени људи пре познаду неправду, него неучени, и да им je
она несноснија, него њима, и да људи сами од себе (док им
ко не покаже) никако не могу научити, неправду познати
и зло од добра разликовати; али Србија није сама на свету
или ограђена од осталог света, него je овуд само Сава и
Дунав раздваја од Австријске државе и од Каравлашке, из
који земаља људи једнако иду по њој, као и из њс по њима,
с те отуд стране подиже се Грчка с Француском слободом,
а ето и сами Турци, који су и до сад, имајући неки, макар
какав, пост ојан и ред, били млого уреднији од Србије, уре-
ђују се од неколике године без престанка по Европејском
начину Тако, ако сте Ваша Светлост ради, да Вам се људи не
буне, ja мислим, да за то слабо помаже, бојати се школа и
наука, него би требало: п р во , дати свакоме пристојну лравицу,
и земљу тако уредити, да паметан и поштен човек, по здра
вом разуму судећи, ништа боље желети не може; a g p y io ,
старати се, што je год више могуће, да се људи обогате; јер
смо у почетку буне на даије (1804. године) видели, да су буни
најрадији били они, који ништа нису имали, а који су иоле
што имали, они су се (и у самоме ономе превеликом зу-
662
луму) из петни жила трудили, да би буну смели и утишали;
и по свој лрилици тако бива свуда, јер који нема шта изгу-
бити, онај се у свакој премени и буни нада за цело што до
бита, а који што има, без велике невоље није рад имање
своје на коцку метнути.
4) Кад ваља, да je сваком човеку слободно своје приватне
послове по својој вољи радити, тако би се могло рећи, да
je Вашој Светлости са евојим новцима слободно тргова-
ти; но будући да трговање Ваше Светлости може другим људ-
ма, а особито трговцима, бита на штету, или само може дати
повод, да људи о Вама зло мисле и говоре; зато би ja рекао,
да Ваша Светлост не тргујете ни чим никако, ни сами, нити и
с ким у ортаклуку 4б) Вашој je Светлости добро познато, да се
Младену ништа није тако за зло примало, као трговање и
ортаковање; а колико се год онда за Младена говорило, још
се више сад говори за Вашу Светлост; па светина кад један
пут узме ук, не говори само оно, што јест, него додаје и што
није; тако се н. пр. и тамо и овамо говори, да сте Ваша Свет
лост себе и своје трговине ради, а на очевидну пропаст свију
остали трговаца, и на штету самога народа, издали и понав-
љали ону заповест- „ Д а нико т р ю вц у ништа не д а на вересију,
и ко б и м у д а о , д а м у нема с у д а “ ;47) јер, људи веле, само ортаци
Ваше Светлости могу свагда за готове новце куповати, а
други трговци без вересије нити су кад трговали, нити могу
трговати.
5) Ништа не би ваљало чинити, чега би се човек морао
стидети, јер се ништа на овоме свету не може сакрити. Сила
тамошњи којекаки догађаја има, које би се тамо свак бојао
и слушати, а камо ли коме казивати, или кога за њи питати, а
овде се по сокацима и по меанама и каванама јавно припо-
ведају А баш и ту не треба мислити, да je оно све сакривено,
што Ви не чујете, да се говори, и да je све људма по вољи,
што пред Вама нико не куди. Ja сам доста пута очима гледао
и ушима слушао, како се Ваши млађи за Вама подсмевају оним
пословима Вашим, које пред Вама одобравају и фале. У
земљама, где се мало слободније може говорити, владаоци
лакше могу дознати, шта народ мисли и говори; али где нико
истине ни свога правог мњенија јавно показати не сме,48)
онде не само што je тешко дознати, шта људи мисле и говоре,
него се join товари на владаоца, поред онога, што je учинио,
и друго млого којешта, што није учинио, као, н. п., што се
овде, а може бита и тамо, говори готово за свакога тамош-
њег чиновника, који умре, да je убијен или отрован и т д.
Па овакве ствари у оваким опстојатељствима могу врло ласно
и потомству остати за истину, а сваки данашњи Европејски
663
владалац колико год мисли на Бога и на душу, толико и на
славу и на спомен после смрти своје. А и из други узрока
ваљало би, да паметан човек у највећој својој сили и власти
не чини ништа, за што би га ко у највећој тескоби и невољи
по правди прекорити могао, јер на овоме свету које се ствари
најпостојаније чине, могу се ласно изврнути, н. п. да по-
мислимо на Младена, кад je 1811 године не само Београдом,
него Србијом по вољи својој окретао, и кад je 1822. године
у Крагујевцу збијао спрдњу с њим, ко je год тео;49) или на
Наполеона, кад je 1810. године готово целој Европи запове-
дао и по њој краљеве постављао, и кад му je 1815. године у
Паризу народ гьегов споменик обарао, а он роб у Светој
Јелени.
6 ) Добро je знати, шта л>уди мисле и говоре, али не треба
свакога г о н и т и , ^ 0 ) који што противно рекне, а особито ако
људи по несрећи имају право. Сила пута човек рекне што
или у шали, или у љутини, или у каким другим опстоја-
тељствима уз реч, а не мислећи, нити могући учинити и
кака зла. У оваким догађајима ja мислим, да би правитељство
и владалац млого паметније учинили, кад би гледали, да се
поправе, ако људи право имају, и ако je и како могуће, него
људе одма да гоне и да вуку по судовима и да казне; ако
ли онај, који говори, нема право, а не мисли нити може и
кака зла учинити, онда може бити да би најбоље било, прока-
рати га тако, да и сам призна, да није право имао, или га
оставили, нека говори, шта му драго, само кад дужност своју
извршује.
7) Не могу пропустили, да овде на свршетку овога писма
не споменем још један важни посао Ваше Светлости, који Вам,
по моме мњенију, никакав прави Србин ни паметан човек не
може одобрили, а то je, ш т о сш е куп и л и с е л а у К а р а в л а ш к о ј.
Ви сте чрез то, на превелику срамоту своју и народа Српскога,
а на рад ост свију непријатеља Ваши, сами јавно показали,
да je по Вашему мњенију боље и поузданије у Каравлашкој
бити спаија, него у Србији књаз, и да се Ви у Србији бавите
само од дана до дана, да бисте што више новапа скупили
(као што се гдекоји око Вас савијају и улагују), па онда, како
Вам најмање што будне неповољно, да бежите у Каравлашку
Тешко Вама, ако сте на те мисли спали, a join горе, ако то
дочекате! Онда непријатељи Ваши веће освете на Вама не би
желети могли. Ви треба, да знате, да само у Србији можете
Господар бити и као Господар живети; а како се из Србије,
макар на коју страну (за свагда), макнете, одма сте готови,
да слушате онаке укоре, какови су се Младену 1822. године
у Крагујевцу јавно читали,51>и join млого горе. У Каравлашку
664
Ви да однесете још толико блага, колико га данас имате,
опет ћете, као туђоземац и, према поноситим и по Европеј-
ском начину васпитаним Каравлашким бољарима, прост чо-
век, који ни језика оне земље не знате, бити т ек п оследњ и бо-
љ а р ; и Г ица О пран 52'» биће онде старији и претежнији од Вас.
Уз то join може бити да би се појавили каки нови Ратковићи и
Урошевићи5з) које са свим благом Вашим не бисте могли
намирити; а Бог зна, те се и у Србији не би нашло људи, који
би Вам не само у селима попалили дворе, које сад одатле54>
градите, него од који ни у Букрешу не бисте мирно могли
спавати. Какве би се у Србији за народ полезне а за Вас
особито славне ствари могле начинити са они педесеш и љ а да
дуката,55) што сте дали у т у ђ у з е м љ у , з а села у т у ђ о ј зе м љ и \
Та ако сте оне новце баш били наумили оставити за црне дане,
могли сте ји дати у Петерсбургу у банку, па самим интересом
од ньи могли би се нлаћати сви учитељи за Српски универси
тет, или би се могло послати у Европу најмање двадесе-
торо деде, да уче различие науке и занате, или би се мо-
гао начинити и садржавати у Крагујевцу један главни шпи-
тал>,56) а у другим гдекојим варошима по један мањи.
Ево овако, од прилике, ja мислим, да би се сви незадовољ-

ници на славу и на ползу Ваше Светлости могли завовољити.
Онда би Србија постала налик на Европејску државицу свога
реда, у којој не само што тамошњи синови не би желели, ту
живећи, да буду подајници други држава,57» него и сваки
туђоземац, како би тамо прешао, желео би, да потпадне
под законе њене. Ако ли Ваша Светлост останете са свим
при дојакошњему и садашњему Вашем владању, онда за
недријатеље Ваше не може бити већа радост, а не само што
ће се знатни и поштени људи из други земаља клонити Србије,
него и сами тамошњи синови, који су иоле знатнији и мо-
гућнији, желеће, да би се из н>е уклонили.58>Па ако Ви мирно
у таком владању живот свој свршите, или Вас ко наш ера,
те народу и земљи пристојну правицу дате, онда може бити,
да ће се Ђ аку и Ч арапићу 59> спомениди у Србији подизати,
а сви остали, који су за онаке кривице од Вас изгинули, оста-
ће као мученици за правицу и за слободу народа Српскога,
млого већи, него да су изгинули на Мишару или на Дели-
граду,б0> или макар на коме другом месту против јавнога
непријатеља. Ja од свега срца желим, да Ваша Светлост
не бисте, на превелику штету и вечну срамоту своју и своје
фамилије и свију своји пријатеља и приврженика, славу
своју дали другоме! Ова жеља, истинита љубав, благодарност
665
и ириврженост к Вашој Светлости, и љубав к отачанству на
шему, натерали су ме, да Вам ово писмо пишем. Ja сам
се сила пута, особито у Крагујевцу 1830. године, накањивао
и спремао, да Вашој Светлости о овим стварима устмено гово
рим; али ми различна противна опстојатељства никако нису
допустила. И сад сам се о том млого с памећу борио и сва-
којако премишљао, бојећи се, да Вашу Светлост не би сам
увредио и с тим дојакошњу благонаклоност Вашу од себе
одвратио; али сам нај после према ползи Ваше Светлости и
отачанства нашега презрео ползу своју, и смислио сам, да je
боље, да Вам ja ово све у писму кажем, него да Вам сутра каки
Ђаковци читају. — Ja се овде не намећем Вашој Светлости
за учитеља, него Вам само исповедам моје мњеније, које
нити je пород каке науке ни практике, него само дуговре-
менога размишљавања о ползи и о срећи и несрећи народа
и отачанства нашега. Као што обично сваки човек мисли,
да je оно све право и добро, што он за таково налази, тако
се и ja надам, да je ово моје мњеније истинито, и да би га,
ако не од речи до речи, а оно барем узевши у скупу једно
с другим, одобрили сви паметни људи, који управо поз-
нају оно, о чему се говори; али при свему томе, ако га Ваша
Светлост никако не нађете за добро и паметно, ja се препо
корно молим, да би сте ми, уваживши добру вољу, с којом
Вам га исповедам, одбили на лудост, а мене и у напредак
да бисте задржали у Вашој дојакошњој милостивој благонак-
лоности. За које молећи се и целујући Вам десницу и скут,
с највећим високопочитанијем остајем
У Земуну 12. Апридија 832. Ваше Светлости

КОМЕНТАР
К ПИСМУ МОМЕ, ПИСАНОМ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ

12. АПРИЛИЈА 1832. ГОД.1
1) Колико се сад опоменути могу, чини ми се, да није само препоручено,

да се таки људи јављају, него да се одма, без и каквог испита, затво-
рају и у Крагујевац шаљу. И сви се таки незадовољници обично сма-
трају и казне, као б у н т о в н и ц и и р е б е л и ј а н т и ; зато они, који су нај-
незадовољнији, најчешће вичу „Да Бог живи Господара! У здрав-
л>у Господареву добро нам je, не може боље бити“
2) Милош може свакога човека у подручју своме, б е з и к а к е к р и в и ц е ,
сам и јавно и Ш а ј н о погубити, а може и великоме суду заповедити,
666
да га, као највећега злочинца, осуди на смрт. Т а ј н о се обично губе
знатнији људи, и то понајвише из преваре, као, н. п. што je погубљен
М е л е н т и је Н и к ш и ћ , митрополит Ужички; Г л ш о р и ј е , архимандрит
манастира Благовештенија (у наији Рудничкој); М а р к о А б д у л а , бивши
обор-кнез у наији Пожаревачкој; М . t a g e n М и л о в а н о в и ћ , знатни старе-
шина Кара-Ђорђијна времена, А н д р и ј а Ј о к и ћ , кнез Јасенички; А л е к с а
П о п о в с к и , Милошев секретар и т. д. И за ове je све људе народ одма
знао, да су по заповести Милошевој побијени, али не сме нико ни

вешт да се покаже. — С и м а њ е м свију своји подручника Милош тако
располаже, као и са животом, зато се обично говори: „Све je твоје,
Господару, што ми имамо“ ; а што се ч е с т и типе, он јавно прети
свакоме, који би се усудио казати, да чест има или жели имати.
3) Особито нисам тео вређати њега, напомињући му неправде, које je
људма починио, ни мрзост његову против они људи распаљивати.
4) С т о ј а н С и м и ћ , родио се у Срему у селу Бољевцима (отац му je био
Австријски вендрек). Он и његов млађи брат А л е к с а данас се броје
међу прве Милошеве чиновнике и најбогатије људе у Србији. До
свега тога највише ји je довела Стојанова безобразна и бесавесна
шала и мајсторија у спрдњи и потпрдици.
5) И то je цела истина, за то он обично држи за превелику кривипу,
кад ко рекне или само помислити може, да je каке заслуге учинио
њему или народу (гледај [31]). М и л е т а Р а д о Ј к о в и ћ , родом из наије
Јагодинске из села Катуна, за времена Кара-Ђорђијна био je бар-
јактар код Темнићкога војводе, кнеза Јефте, а за Милошева времена
кнез Темнићки и готово као обор-кнез у наији Јагодинској. Кад су
Милошевци 1826. године разбили Ђака на Опленцу, Милета je уп-
рављао кшыщима (а Гружански кнез Вучић пешапима); за то га
Милош после, као ђоја за заслуге, али управо, да га, као јунака и
човека, кога народ пази и слуша, уклони из наије, намести у велики
суд у Крагујевцу. Но Милош видећи по том, да Милета једнако мисли,
да je некаке заслуге њему учинио, у лето 1830. године подговори Ја-
годинце, да се туже на Милету, који je и у Јагодини имао лепу кућу;
и отишавши сам собом у Јагодину на комесију, не само што преко
своји секретара погради људма својевољно тужбе на Милету (који je
м о р а о остати у Крагујевцу), него и на неке жене и девојке, за које се
говорило, да с Милетом у љубави живе, а исте жене и девојке научи,

како ће се пред њим и пред комесијом одговарати, бацајући кривицу
на Милету, као да ји je он научно свему ономе, зашто се људи на е ь и
туже! Од целе су се ове спрдње водили протоколи и писали испити,
као од најважнијега каква посла, а кад се то све донесе у Крагујевап
на пресуду, и Милета већ помисли, да je пропао са свим, онда му
Милош објави своје в е л и к о д у ш и ј е , да му све опрашта, с а м о д а с е
и с е л и и з J a i o g i m e (где je осим куће и дућана имао и лепе њ и в е и л и в а д с ,
на које je Милош био највише очи окомио).

Ж и в а н а П а р а з л а м у , (ћурчијнског) мајстора и трговца Београдскога,
старца од 70 година, оптуже 1831. године у лето, да je говорио, да

се у Србији, а особито у Београду, не може живети, ако се Русија
или како друго ришћанско царство оне земље не прими, и д а j e и о ћ у
о д л а з и о к Р у с к и м о ф и ц и р и м а , К о ц е б у у и С а ш а љ с к о м е ; за то га, по
заповести Милошевој, у један пут из Београда под стражом оправе

у Крагујевац, оданде за Милошем у Топчидер, а онде му се (премда
он то ништа није признао) пресуди, да се из Београда, од своје куће
и од трговине, протера на век у Карановап, као што се и учини одма.
7) К у л у к значи рад забадава, што се у Срему зове р о б и ј а , а у Јадру 6e t -
л у к . Ко сам собом није рад на кулук ићи, а нема кога свога послати,
он замоли пандура (који на кулук зове) те место њега нађе кака бе-
667
ћара, па му он плати, као што Београђани сад понајвише чине; за
то се каже, да су платили на два конака (који су грађени 1829. и 1830.
године) двадесет и две шъаде гроша кулука. — Кнезовима, садашњим
к а п е т а н и м а , било je још одавно одређено на годину по два посленика
од пореске главе, и то, да ји у каком другом месту, осим онога, где

он с кућом седи, ни на што не сме употребите; но лане je Милош
говорио, да и то укине и, како се чује, већ je укинуо задело. Њему пак
сва земља мора радити колико год он оће, и где оће, и шта оће. Осим
поменутога. даље у овом писму кошења и купљења сена, код дворова
његови, у Крагујевцу, у Пожаревцу, у Баточини, у Београду, у Рако-
вици, и у Топчидеру, околна села секу и вуку дрва, вуку сено из поља,
заграђују, ору, сеју, копају, жању, вршу и т. д. Осим тога раде се
винограда у Тополи (које je Кара-Ђорђије садио), у Стр[а]гарима, у
Смедереву на Врачару и по другим млогим местима, заграђују се
у јесен читаве планине, да само ььегове и његови ортака свиње једу
жир; заграђују се читава брда и долине ради зверињака, кад гради
дворове, или макар каке друге зграде, народ сече и вуче грађу, и
свршује све оне послове, за које мајстори нису нужни; к о аи и кола
узимају се за различну послугу и т. д. Што жене с људма купе сено
и шљиве, жању, и остале гдекоје пољске послове раде, то све иде у
м у ш к и кулук, а жене (по варошима н. п. у Београду, у Крагујевцу и
у Пожаревцу) имају своје особите кулуке, т. ј. реде лай и вуну, преду,

ткају, везу, шију, перу собе и т. д. Од кулука није врло далеко, што
сведем и недељом морају све најлепше и најмлађе жене доћи у јутру
у двор, да Милоша, кад долази из цркве на капији (у Крагујевпу обич-
но с гьеговом јавном милосницом) срету и у руку да га изљубе, до
том у двору, у соби или на диванани, да послуже (како њета, тако и
остале чиновнике и знатније варошане, који га обично из цркве пра-
те), нека слаткишем и водом, нека ракијом, нека мезетом и т. д. А
између ови жена опет најлешпе и најповољније, или оне, с којима
je он рад спрдњу да збија, морају остати да послужују и око астала,
кад се руча, кад су пак каке особите части, онда и први чиновника
његови жене морају доћи да послужују око астала, н. п. у Крагујевпу
жена Давидовића (првога гьегова секретара), а у Београду, и по дво-
ровима око Београда, жене обојице Симића (гледај 4). Какогод
што Милошу сва земља кулукује, тако и његовој браћи кулукују осо-
бито оне наије, у којима они седе.
8) Плаћати и кулуковати ј а м а ч н о нису имали више ни под каквом вла-
дом Турском; а Бог зна, јесу ли кад и у већему страу могли живете.
9) Нс само што Милош држи милоснице јавно, на очи своје жене (једну
му je она својеручно убила из пиштоља у Црнући 1819. године), него
јој уз пркос свакојаким начином срамоти и гони род и све н>ене при-
јатеље, н. п. једном јој рођенога по матери брата, Гају, који je терзиј-
ски мајстор и трговац у Београду, узео у солдате, па га баш кад ће
она однекуд доћи поставио с пушком на кагшју да чува стражу, а
с њеним стридем Срећком, коме je било преко 70 година, једнако je
до смрти његове збијао спрдньу, градећи га Турчином, кнезом и т. д.
10) Истина да Милошев брат Јефрем, кад није код Милоша, живи и
влада, као и Милош, и готово би се могло рећи, да власт у целој
земљи с гьиме дели; али му свакојаким могућним начином пркоси
и досађује, а особито гонећи све људе, које он радо има. Тако су
летос само за уз пркос Јефрему, кад je он отишао у Меадијске илиџе,
Шабачки прота, Јован Павловић, и Јефремов пашеног, Ђука Стоиће-
вић (рођени брат славнога Поцерског војводе Милоша Стоићевића)
још с неколика Јефремова љубимца отерани из Шапца у Крагујевац,
као највећи злочинци; а у наији Ваљевској капетан прота Ненадовић
668
и капетан Јовица Милутиновић истерани из службе. И доктор je Стеић
највише за то морао пребећи на ову страну, што je љубимац и по-
читатељ Јефремов, од кота га je Милош био о т е о себи у службу.
Исто je тако, уз пркос Јефрему, Милош јесенас отишавши у Шабац,
објавио људма, да се сваки може тужити на све, што мисли, да му je
Јефрем за време свога онде владања, од године 1816. до лане, криво
судно. И тако на очевидну неправедну штету млоги људи исквари
све пресуде, продаје и погодбе, које су за то време онде биле учивьене.
11) Да ни по чему другом није било боље, било je по том, што се ништа
није радило с а м о с п р д х ь е р а д и , него што се радило, радило се од ис
тине, па било зло или добро; а сад кад ко шта код Милоша тражи,
или ко кога тужи, нигде се не стара, како ће се изнаћи истина и прав
да, него je највећа брига и посао, како ће се учинити спрдња или с
оним, који што тражи, или с тужитељем или с оптуженим; па се
спрдтьа не збија само са срећом, с чешћу и са ж и в о т о м приватни л>уди,
него и с ц р к в о м и са с е в ш и м њ е н и м о б и ч а ј и м а , и са спрдњом се свршуЈУ
најважнији државни послови, и самоме се Б о г у у ц р к в и м о л и с а с и р -
д њ о м !
12> У атишерифу стоји, да се у земљи постави с е н а т , с којим ће књаз

у д о г о в о р у управљати земљом и народом, и да се сенатори, к о ј и мо-
рају бити изабрани из најзнатнији земаљски синова, з а ж и в о ш а н е
м о г у з б а ц и т и без особити важни узрока. Милош je желео иЈрадио,
да се место тога метне у атишериф, д а к њ а з с н а р о д о м н а с к у и ш ш и н а м а

свршује све послове, мислећи, да ће он једнако, као и до сад, мопи
народ и скупштине варати и за нос вући, а чиновнике да гази и про
гони, као и сад; но кад није то могао учинити, он сад са с в о ј и м се-
кретарима једнако сања, да место сената састави м и н и с ш е р и ј у м из
своји секретара (гледај 25), које би он могао по својој вољи сваке
мене збацивати и мењати, управљајући земљом и народом као и
до сад.
13) Милош се сад меша у све приватне и домаће послове свију льуди,
особито они, који су ближе око њега, н. п. он људма забрањује, с ким
да не тргују, и заповеда, с ким да тргују млоги се жене и млоге удаЈУ
и распуштају само по његовој вољи; млоги се морају по ньегово.|
вољи са својом рођеном дедом делити; код њега се држи за особиту
погрешку, кад ко са својом женом у љубави живи; да ко купи кола
налик на његова, било би зло и наопако и т. д.
14> Кад какав Милошев слуга, н. п. сеиз или подрумџија или кувар, по-
мене, да изиђе из службе преко његове воље, он заповеди, те му се
удари најмање 25 батина, па опет мора да служи. У оваким су до-
тађајима сеизбаша Раић и гтодрумција Ранко изели најмање по сто
батина, и може бити још да служе! По овом примеру владају се не
само Мшгошева браћа, него и други гдекоји чиновници, особито
љубимци његови.
Отпре, док су били к н е з о в и , мислило се, да би ваљало, да су најстарији
членови великога суда, као тобожњи Милошеви саветници, па нащ-
ски кнезови, па членови наијски судова, па кнезови кнежински^и сре-
ски; но које што се кнезови сви (1830. године) назваше к а и е и ш н и м а
(да не би ни с именом к н е з нико био налик на Милоша), које што се
капетани за каку кривицу или без и кака узрока међу у наијски иля у
велики суд, а членови великога суда постају капетани или членови
наијски судова, сад се управо не зна, ни ко je млађи, ни ко je старији.
Има л>уди у Србији, који су п о н е к о л и к о п у ш а све чинове и службе
прошли и н а т р а х и н а п р е д , па ни Данае не знаду, шта су. Кад се пак
каки акти (који су до сад само за Милоша грађени) на скупштинама
потврђују, онда има и и с п р а в н и к а и с е р д а р а , прем да исправничке
669
дипломе нема још нико, а сердарску једини Мићић у наији Ужичкој,
и то највише спрдње ради; тако се членови великога суда потписују
и они, који н и с у , само да се чини ствар важнија.
16) Kora год Милош избере за каку му драго службу, он се м о р а службе
примити; а службе оставити по својој вољи не може нико ни из к а к в и
узрока, баш ни рђавога здравља ради, докле год не стане умирати!
Има људи (особито по наијским судовима, где je плата мала, а човек
везан за посао, и око Милоша), који би драговољно платили на го
дину онолико, колико они плате имају, па, кад би се могло, да живе
м и р н о и с л о б о д н о код своје куће и да гледају своје послове. Али кад
се ко против Милошеве воље стане изговарати, да није за службу,

он je толико безобразан, да му каже: „Кад би могло бити, не би ни
ja служио“, не мислећи, да људи виде, да то није истина, и да он
служећи живи царски и поред тога згрће небројено благо, а остали
кад служе, некима пропала и оно, што су пре са својим трудом стекли,
а неки, особито који су ближе око њега, живе као робови проклињући
свој живот и час, у који су се родили, и цркавајући п у т е м као марва.
17) Он je толико пута на скупштинама ј а в н о о б р и ц а о , да ће се издали
з а к о н а , и друго којешта да ће се поправили и уредити, па ништа! На
скупштини у почетку 1830. године ja сам својим ушима слушао, кад

je казао народу „Изберите између себе људе, који ће остати код
мене, да се гледају народни послови“ (као ђоја сенат да се састави,
или нека особита скупштина код њега једнако да остане). И заиста
остане неколико људи (истина све они, које je он тео), но пошло два-
-три дана прозује беспослени, отпусти ји, те отиду сваки својој кући,
а он и народни послови остану, као и пре што je било.
18) Истина да je он често говорио, да су закони нужни у земљи, али му je
опет кашто излетала реч, да je боље владати и управљати без за
кона, „јер, вели, онако се човек веже за артију, па не може да чини
ни зла ни добра“ - и по свој прилици ово ће бити његово право и сваг-
дашње мњеније.
19) Још 1826. године почео je он неколико људи егзерцирати, као Евро-
пејске с о л д а т е (премда нису имали једнаки ни аљина ни пушака);
а 1829. године слушајући из новина за Р у с к у г а р д у , како се бије с Тур-
цима, у почетку 1830. године изда писмену заповест, те и он из чи
новнички и кметовски синова састави с е б и г а р д у . Чини ми се, да je
у почетку одређено, да буде око триста гардиста, и обрицано je, да
ће живети господски, и да ће од њи у напредак бивали сви чиновници;
но не знам, je ли je кад и пуно двеста састављено, и живе сви као и
други солдати, проклињући своју срећу и једнако уговарајући да
беже сваки својој кући, да се жене я да живе као и остала њиова браћа.
20) Истина да Милош има неколико актова, у којима га народ избира
за свога господара и управитеља, но где човек м о р а изабрати о н о ,
ш и ш д р у г и о ћ е , онде се у правом смислу не и з б и р а , него се за невољу
пристаје и потврђује. Све најзнатније скупштине у Србији за Мило-

шева владања састављане су само за то, да се он у чину и у господ
ству своме потврди и утврди. Пред сваку je скугантину Милош најпре
преправио све оно, шта оће, да му се на скупштини избере и потврди,
па кад се скупштина састане, он само пошаље међу тобожње народне
депутирце кога од своји саветника и писара, те кажу, шта Господар
оће, и одма напишу, и пошло он одобри, подпишу. Тако он да je кад
рекао, да се ньегов ат избере за митрополита Српскога, нико не би
смео рећи, да je то срамота и греота, само за к г ъ а з а и управитеља
свог никога другог, осим н>ега, не би смели изабрати, макар ји он
колико на то наговарао и сам се одрипао, јер би све мислили, да ји
670
он вара и куша. Чујући Милош из новина, да у Франнуској и у
Англији депутирци долазе на скушптину с пуномоћијама, пред Кра-
гујевачку скупштину у почетку 1830. године у својој канцеларији на-
пише пуномоћија и разашље кнезовима, те се раздаду онима, који
полазе на скупштину; и да би било са свим по Француском и Англиј-
ском начину, кад се депутирии скупе у Крагујевцу, пошаље своје
писаре, те у великом суду она пуномоћија ђ о ј а прегледају, и од људи
поузимају на траг
2D Он обично народ зове с т о к о м б е з р е п а , која не зна, шта говори, него
само онако пушта глас у ветар, и н е б л а г о д а р н о м к у ч к о м , којој није
вредно ништа (добро) чинити. Заиста je смешна и чудна ствар: чо-
век, који се родио у највећем сиромаштву, одрастао чувајући туђе
козе и овце и свигье и говеда, 1804. године био сеиз код свога брата,
а 1815. године није имао двеста дуката, да избави свој живот из Ту-
рака, него ји морао узајмити, с помоћу народа дошао данас до та-
кога богатства, да не само дукате на шъаде просипа за сабље, за
ножеве, за одело и за све, што му срце иште, него je више од сто ока
дуката дао за сам свој наследствени берат, близу двеста ока дуката
за села у Каравлашкој, поградио дворе по целој Србији, и живи као
какав прави земаљски Бог; и опет народ зове н е б л а г о д а р н ы м и себе
од народа н е н а г р а ђ е н и м \ За ту неблагодарност и ненаграду он je у
Крагујевцу на скупштини 1830. године јадни народ, којим управља
и располаже, као сопственом својом стоком, јавно корио и готово
п с о в а о .
22) Милош je тако непостојан, лажљив и вероломан, да се човек ни на

каку његову реч, ни заклетву, ни уредбу (да ће постојана бита) осло-
нити не може, нити му и ко, ко га познаје, и шта верује без невоље.
Кад каку нову уредбу постави, гьегови дворани обично говоре између
себе, да ће трајати до п р в е м е н е .
23> Лекари Милошеви још из почетка (како ји je чини ми се 1819. го
дине почео имати) имају на годину 600 талира (1200 сребрни фо
ринта), које плате до сад никакав други чиновник није имао, осим
Милошеве браће. Но то je лекарима само о б р е ч е н о за цело, а слабо
се коме потпуно исплаћивало, н. п. ja се опомињем, да га je 1821.
године оставио неки Грчки лекар, Александриди, што су му почели
плату преко погодбе умањивати; кад се који истера из службе, слабо
се кад исплаћује за оно време, од како je плату примио; а и доктор je
Пантелин дошао на глас те велике плате, па му се сад не плаћа више,
до по 30 талира на месец. Али ни за каку плату код Милоша није
дужност лекарска само, да му дође до једном или по двапут на дан,
да види, je ли здрав, и да га лечи кад je болестан; него мора сваки дан
пре зоре устати, и читав се дан око њега налазити (и то понајвише
н а н о г а м а ) , тако, да по својој вољи нити може лейи ни устати; мора
јести оно, што Милош једе, и пита, шта се предан, донесе; мора кашто
и јеменије Милошу окренути и на ноге навуйи; кад Милош не Йе да
се говори, он мора Йутити, а кад Милош ойе да се говори, он мора
говорити ако му се и не йе; мора помагати, с другим људма (и с нај-
већим пријатељима својим) спрдњу збијати, а често слушати, да се
и с њим самим спрдња збија: ако му Милош заповеди, ни с највећим
пријатељима својим не сме се мешати ни разговарати; и преко свега
тога Милош га може, кад му год падне на ум, без и кака узрока из
службе истерати, он пак сам не може ласно ни с узроцима, а без псов-
ке и срамоте никако, службу својевољно оставити.
24) Ja мислим да би сваки Европејски лекар волео за 300 талира служити,
као што се обично у Европи служи, него за 600 талира, онако, као
што je горе казано, да се служи код Милоша.
671
25) Један пут je Милош, расрдивши се нешто на свога секретаря Дими-
трија Давидовића, казао: „Ja нисамсрећан, да мидође какав поштен
човек, него све којекаке скитнице и пропалице.“ И он нигда шце ка
зао правију истину, од тога, јер између осам његови бивши и садашњи
секретара само би се Л а з а Т е о д о р о в и ћ , који се родио у Србщи, и
А л е к с а П о п о в с к и , који je као ђачић из Мацарске пребегао у Србщу
могли извадити, а од остали шест тројица су ( А в р а м П е ш р о ш ц е в и П ,

Д и м и т р и ј е Д а в и д о в и ћ и Ц в е т к о Р а ј о в и ћ ) праве пропалице (и уз то ј о ш
Цветко скитница светска), а тројица ( П а в л е Т е о д о р о в и ћ , С и м а У р о -

ш е в и ћ и С т е ф а н Р а д и ч е в и К ) злочинци (Verbrecher), који су за злочин-
ства своја у тавницама и на робији бивали! А и осим секретара нису

млого бољега карактера ни они туђоземци, који су из Турске Милошу
у службу дошли, као н. п. Ђ о р ђ и ј е Ћ е л е ш , П а н ш а А џ и - С ш о и л о и т д.
И при свему томе Милош оваке људе воли употребити у сваки важ-
нији народни посао, него и способније од н>и земаљске синове. Од
Ђорђија Ћелеша није било луђега чиновника (а може бити ни н е е а л а -
A u j e i a ч о в е к а ) у Србији, и он опет не само што га je 1820. године, као
народнога посланика, послао у Цариград с кнезом Павлом Срете-

новићем, него je у послу још старији био од овога. Било je људи, к о ј и
су Милошу 1830. године наговешћивали, да je приличније послати у
Петерсбург два најпростија сеоска кмета, него о н е његове секретаре
(Аврама Петронијевића и Цветка Рајовића); али ништа није помогло.
Тако и у свима осталим важнијим, особито и н о с ш р а н и м пословима
или су сами н.сгови секретари и остали онаки туђоземци, или су у
друштву с којим рођеним Србином, који опет од ни. као од његови
шпијуна и особити пуномоћника и повереника, не сме ни бела зуба
помолити, него мора све одобравати, како они за право и за добро
налазе. Готово би се могло рећи, да Милош управо признаје, да ради
против народне ползе, па за то има веће поверење и у најгорим туђо-
земцима, него у људма оданде из народа. П а и између сами оваки
туђоземаца што je год који луђи, неваљалији и подлији, то га он
више воли и радије у службу употребљава. По овоме истом правилу
он и земаљске чиновнике разликује: што je год који паметнији и по-
штенији, и што с народом лепше у љубави живи, то он нан> више
мрзи, и више га гони; а што je год који луђи и неваљалији, и што су
људи с н>им незадовољнији, то га он више воли и брани.
26) Ja не знам ни једнога, који je до данас дошао у Србију б е з н е в о л е ,
осим Ј о в а н а Г а в р и л о в н а , садаппьега секретара Српске депуташуе у
Цариграду.
27) Милош, који н е з н а н и ч и ш а ш и н и и и с а ш и , не само што без и кака
питања и с киме саветовааа управља по својој вољи с е й м пословима
п о л и т и ч н и м , с у д и јс к и м , ф и н а н ц и ја л н и м и е к о н о м и ч е с к и м ; него запо-
веда и у ц р к в и , кад he се я како звонити, и како he се летургща слу
ж им , и у ш к о л а м а , ко he, шта, и како учити; и најпосле ц е н з у р и р а
Kibuie, и заповеда списатељима, к а к о h e к п т е и и с а ш и \
28) н. п. Под Турцима нигда није могао бити онај човек кнез, корт je
макар један дан био а ј д у к , а за Милошева je владања М а р к о Ш и ш -
Ш а р а д , који не само што je и за Кара-Ђорђијна и за Сулеман-пашина
времена ајдуковао, него до смрти своје ништа друго није оио, до

ајдук, био кнез и над Мачвом и над Поцерином. Л е ш а р Л а з а р е в а ;
иначе Ц у к и ћ (гледај 38), који не само што je за Кара-Ђорђијна времена

био ч а у ш код војводе Павла Цукића, и носио лисичје репове за ка
пом, него ни сад није способнији ни за што друго, био je по Мило-
шевој наредби п у н о м о ћ н и (готово с а м о в о л и и ) Београдски судија и
управитељ. П а н т у А р и - С т о и л а , скитницу и пропалицу из Mahe-
доније, човека више л у д а , него с у л у д а с ш а , поставио je 1829.Ю дине
672
не само првим членом магистрата Београдскога и особитим трговач-
ким судијом, него му још препоручио све послове, које би Земунска
Австријска власт са Србијом имала. Од три садашња Београдска
Српска учитеља, које je све Милош изабрао и поставио, један (М и ш а
Р е с н и ч а н и н ) не зна у правоме смислу н и ч и т а т и н и п и с а т и ; други je
( К о с т а З а к а , родом Цинцар) пропалица и скитница светска, који у
свом веку нигда није ни мислио бити учитељ; а трећи ( Т о м а С о л а р ,

родом Грк), не само што je пропалица, и ннје нигда мислио бити
учитель, него je за з л о ч и н с т в о своје био н а р о б и ј и и т. д.
Н. п. кнеза М и л е т е Р а д о ј к о в и ћ а (гледај 5) један je син терзија и трго-
вац; В у ч и ћ а П е р и и ш ћ а (гледај 35) син учи ћурчилук у Крагујевцу;
из народни песама познатога Јадранског војводе, А н т о н и ј а Б о т ћ е в и ћ а ,
син, Милош, рођени брат жене Милошева брата Јефрема, прекрасан
младић, који не само Српски зна писати боље од млоги Милошеви
секретари, него разуме и Немачки језик, тргује у Шапцу марвом и
ракијом; и Милошевиче je по оцу рођени брат, Гаја гледај [9], у
Београду терзија и трговчић и т. д.
3°) Н. п. мало пре поменути Вучић Перишић дао je своје две кћери за
последње трговчиће Београдске; Д и м и ш р и је Ђ о р ђ и је в и ћ , б и в ш и
Милошев побратим и обор-кнез наије Јагодинске, а садашњи к а п е т а и

у Јагодини, дао je своју једину кћер у Београд за трговца, Две сва-
сти Милошева брата Јована удате су за трговце, једна у Београд, а
друга у Чачак; П а в л е Р а д о м и р о в и ћ (гледај 40) никако за живота
свога није тео да да своје ћери за чиновника, а и сам Милош (може

бити признајући, да његови чиновници нису ништа) није тео своје кће-
ри дати ни за кога у Србији, него ји дао у Мацарску, и то другу ис
тина за спаију и племића Мацарскога, а прву за најпростијега свињ-
ског трговца у Земуну.
3D Како Милош опази, да који од његови чиновника, или макар ко у
подручју његовом, или каку чест у народу задобије, или само мисли,
да je има, он одма измишљава свакојаке, и н а ј п о д л и ј е , начине, докле
га не осрамоти и не покаже му, да ни он, ни његова чест није ништа.
Гледај 5.
32> Године 1830. запита он мене једном у Крагујевцу, шта мислим ja,
треба ли у Србији да буду наследствени племићи. Ja му одговорим,
да у свима оним државама, где je управитељ наследствен, обично
има и племића наследствени, а да се то управитеља ради држи за
нужно; тако и у Србији ако се по његовој жељи уреди, да управител,
буде наследствен, ваљало би да буде и племића наследствени. На то
ми он у онај пар не каже н и ш т а , али после неколико дана преко други
прекори ме, да сам ja то себе и своје деце ради тако одговорио.
33) Како Милоша, кад путује по целој земљи, тако и капетане по њиовим
капетанијама, дочекује и рани народ о своме трошку. Кад Милош
лане у лето дође на Топчидер са свима знатнијим чиновницима, не
деси му се на вечери ( у г ь е ю в у двору) земичака ни лепа белог вина,
зато сутри дан дозове к себи Београдске кметове и магистрат, те
ји све јавно испсује и изружи, што се грђе могло, и заповеди им, одма
да набаве све, што год треба. Ово je било око десет сати у јутру,
а у вече je већ било доста не само земичака и телећега меса и свако-
јака вина Сремачкога, него и Ш а м п а н с к о т (кога je бутела у Београду
13 цванцика) толико, да су га и они, који око астала послужују, пили,
колико су тели. И по том свагда како се чује, да Милош иде у Топ
чидер, Београдски кметови одма у Земуну наручују земичке, телећину,
вино, и остало, што треба.
34) Ј о в а н М и ћ и ћ , старепшна наије ужичке, врло прост и мало ћанут, али
приличан јунак, а још већи силеџија.
35) Л у ч и к { Т о м а ) П е р и ш и ћ , из наије Крагујевачке из села Вучковице.
Први година Милошева владања био je код н>ега први момак, по том
кнез Гружански, па „шеф књажеске гарде и оберсердар“, а сад je
президент магистрата наије Шабачке. Он je ведшей јунак, али je по
носит, бесан и прави крвопилац људски; као кнез Гружански не само
што je без и кака узрока отерао своју жену, с којом je пород изродио
и кћери разудао, па се венчао с другом, која има жива мужа, него je
своју стару мајку везао за шљиву, па je својом руком тукао.
з® С т о ј а н С и м и ћ , гледај 4.
37) А м и џ а { С и м а М и л о с а в љ е в и ћ ) , из наије Рудничке из села П а с т р м е ,
по чему се и П а с ш р м а ц зове. За Кара-Ђорђијна времена био je бар-
јактар и џ е л а т код војводе Антоније Пљакића, кад Милош 1815.
године устане на Турке, био je и код њега барјактар, по том буљу-
баша над момцима, а сад je као економически надзиратељ у двору.
Због шале, спрдње и потпрдице он je готово као ч а у ш у двору Мило-
шеву и саветник у млогим најважнијим делима, и има код Милоша
власт и слободу говорили, што нико други нема. Као прост човек
има (или управо рећи и м а о je негда, или и м а о би) здрав [разум], али
ерца ни душе нема ни мало.
38) П е ш а р Л а з а р е в и ћ или Ц у к и ћ , родом од некуд из наије Крушевачке,
за Кара-Ђорђијна времена био je ч а у ш код војводе Павла Ц у к и И а
(по коме je и он тако прозван), по том код Милоша момак и чибук-
чија, па Београдски кнез, а сад je капетан Карановачки.
39) М и л о с а в Л а п о в а ц , из наије Смедеревске из села Л а й о в а , био je негда
Кара-Ђорђијн момак, а за Милошева владагьа бивао je главки и
срески кнез у наији Смедеревској, сад пак мислим, да није ништа.
Мало je ћанут и врло je прост човек. Гледај [45].
40) П а в л е Р а д о м и р о в и ћ и кнез В а с а П о п о в и ћ били су два прва Милошева
саветника, који су обојица у месецу дана (први око половине Дек.
1831. године, а други 17 Јануар. 1832. године) на п у ш у умрли.
41> М и л е н к о С т о ј к о в и ћ , бивши за Кара-Ђорђијна времена комендант
наије Пожаревачке, пошто je изишао из Србије, научно je у Русији,
као човек око 50 година, тако читали и писали, да сад и писма пише.
Исто je тако научно В у и ц а В у л и ћ е в и ћ , бивши за Кара-Ђорђијна вре
мена комендант, а по том обор-кнез наије Смедеревске, у Цариграду
као Српски посланик (од године 1820—1827).
42) Осим овога, што je за школе овде казало, и осим школе по начину
Белла и Ландкастра, коју сам ja сам собом тео почети, ja сам још онда
наваљивао, да се начин правитељства одреди, правитељство да се
постави, и штогод закона да се састави и изда, и то све према ондаш-
н.им земаљским опстојатељствима, но то je све било у залуд. Koje-
како га наговорим, те почне једну недељу дана учити читали (и да je
још само једну недељу учио, знао би, како се чита), но гьегови савет-
ници одврате га, доказујући, да je боље, што не зна читати и писали,
и да се сад није вредно око тога мучили, кад има сила којекаки бес-
послица, који ло знаду, па им не помаже, него код н>ега службе траже;
а кад се он с гьима сложи, онда ми прота Ж у ј о в и ћ , један од први он-
дашњи његови љубимаца и саветника, јавно запрети, да се више не
усудим спомшьати, да Господар учи читати и писали. За школе пак,
и за правитељство и законе кажу ми, да томе онда још није време, а
један пут он, Милош, за асталом, као у шали, каже управо, д а j e б о љ е
в л а д а т и и у п р а в љ а т и п о с в о јо ј в о љ и , н е ю с е е е з а т и з а а р т и ју .
43> Кад je Исаиловић (бивши препарандски професор у Сомбору) 1830.

године у јесен у Србију прешао, и са мном у Пожаревац дошао, Ми
лош врати мене са својом фамилијом у Београд, а гьега одавде у Кра-
гујевац, обећавши ми на растанку, да ће он из Крагујевца расписали
674
по свим наијама, да се онде пошаљу момчад, која знаду читати и
писати, па ће онда дозвати и мене онамо, да се из н,и нови ђаци иза-
беру, и велика школа да се уреди и почне. Но то све буде с а л ю р е ч е н о ,
а момчад он нити скупи, нити мене у Крагујевац позове, нити се
школа онамо почне, него чак после неколико месеци дође Исаиловић
у Београд, и онде узевши неколико д е ц е из обичне школе, почне
тобожњу велику школу с а м , како je знао и тео. Но и при том да га
оставе на миру, опет би и што могло бита, него га ујарме, да по-
ред овог учитељства учи Милошеву децу Француски и Немачки, које
одма постане његов главни посао, а велика школа остане као узгре-
дица. После неколико месеци Исаиловић се с Милошевом децом дигне
у Крагујевац, а школа неколико недеља остане сама. У јесен 1831.
године буде у школи тобожњи егзамен, но деца не пређу у другу школу
(нити je учитељ за н>у био преправљен), него и ове године почну учити
оно исто, што су и лане учила, пролетос пак око ускрса отиде Исаило-
вић с Милошевом децом са свим у Пожаревац, а у школу на његово
место дође други (подобро ћанут) учитељ из Новог сада, који сад
управља великом школом по својој вољи. (Исаиловић je после
неколико месеци отпуштен од Милошеве деце и враћен у Београд,
но више није учитељ, него су му у типографији дали некаку службу).
44) Да су им макар каки учитељи, опет у данашњим опстојатељствима у
Србији (у друштву са Стојаном Симићем и осталим онаким дво-
ранима) више зла, него добра морају научити. Старији je син (и на
следник) Милошев, М и л а н - б е Г , коме ће бита 13 година, већ тако по-
кварен, да ништа од н>ега бита не може; већ пружа руку првим чинов-
ницима, те га у њу љубе, а он ји људски ни погледати не уме; како
му се најмање што против вол>е догоди, прети, да ће ударити 50 ба
тина или главу одсећи; а ja сам га лане у Београду гледао и слушао,
како се маторим људима и чиновницима у очи подсмева и спрдњу
с њима збија. Ja сам 1829. и 1830. године говорио Милошу неколико
пута, да се избере неколико чиновничке и друге знатнији људи деце,
па да се с његовим синовима пошаљу у Петерсбург на науку; но све
У залуд.
45) Будући да je М и л о ј е Ђ а к , који je у почетку 1825. године с наијом Сме-
деревском био устао на Милоша, знао помало читати и писати; за
то се онда у двору Милошеву говорило (а може бита и сад да се
мисли), д а ш к о л е н е т р е б а ј у н и к а к о ј е р у ц е н и љ у д и б у н е п о д и ж у п р о т и в
c e o ia п р а в и т е љ с т в а . Милосав пак Лаповац предлагао je јавно у то
време, д а с е п о б и ј у с в и , к о ј и з н а д у ч и т а т и и п и с а т и : а кад му je неко ре-

као: „Па шта ћемо онда без писара? Како ћемо купити порезу, и
јављати један другоме којешта?“, он одговорио: „Порезу ћемо ре-
зати у работ, а кад имам што коме да јавим, ja ћу му по момку по-
слати јабуку и поручити му оно, шта имам да му јавим.“
46) Не само што je Милош од неколико година ортак са свима знатнијим
марвеним, а особито свшьским трговцима, него je с некаким Чиву-
тима из Каравлашке и с о л а н у трговину са свим себи присвојио, тако,
да други нико не сме соли ни од куд у Србију донети (а ко би се ува-
тио да je донесе, онај не само што мора со изгубити, него join и глобу
платити и кажњен бита). И сваки му дан трговина све милија бива.
Од пре je био само ортак са свињским трговцима, а сад не само што
с а м с о б о м свиње купује и продаје, него се приповеда, да je ове јесени
у Ресави и наији Пожаревачкој од некаки трговаца покуповао на силу

к а п а р и с а н е свиње, па ји сам собом продао Земунскоме трговцу Дими-
трију Петровићу. Тако чујући, да се на шешарицама добро добија,

био je летос издао заповест, да ји из Србије у Немачку нико не сме
носити, мислећи, он сам њима да тргује; но јесенас, може бита због
43* 675
овога писма, раскаје се опет, и допусти, да ји купи и носи ко год оће,
али за свако сто ока да се мора платити њему две цванцике ђумрука
(тако ће, по рачуну Земунски трговаца, он опет добити од сами они
шешарица, које су већ скупљене у Србији, преко шездесет иљада сре-
брни форинти).
Истина да je у Србији велика част, бити с Милошем ортак, али
опет ко je год с н.име један пут ортаковао, онај се без невоље слабо
кад више намеће да ортакује; jep je он обидно ортак само у добишку,
а за штету слабо кад оће да зна. Тако кажу, да je лане свињским тргов-
цима дао кукурузе од спајинскога десетка, те су у ортаклук ранили
свиње; но кад он види, да се дебеле свиње јефтино (и на штету) про-
дају, онда каже својим ортацима, да гьему само плате кукурузе по
то и по то, а свшье они нека продају за свој рачун, како им драго.
47) Та je заповест запело издата још пре неколике године а лане je по
свим наијама поновљена.
48) Милош јавно прети свакоме ономе, који оће да je паметнији од њега
(т. ј. који оће да мисли друкчије, него што он мисли), за то и кад кога
обичаја ради запита за што, нико не мисли, како ће му одговорити
истину по своме мишљењу, него гледа, како би погодио, шта о томе
мисли, и како би рад да му се одговори. Ако ли ко не знајући каже
друкчије, него што се оће, он одма, како Милош покаже своје мње-
није, (макар да je како паметно пре казао, и макар како да je Мило-
шево мњеније лудо и неправедно) мора да рече: „Тако je, Господару,
ja нисам знао“, или: „нисам разумео, шта ви питате“ Тако ако Ми
лош данас десет пута промени мњеније о једној ствари, морају за
н>им мењати и они сви, који су око н>ега, и све оно, како он каже,
потврђивати и доказивати. За то се управо може рећи, да код Милоша
нико нема (нити сме имати) свога мњенија, него сви морају онако
мислити, како он оће: а како нико не може имати свога мњенија и
постојанога карактера, не може нико имати ни правота пријатеља,
на кога би се ослонити могао.
49) Гледај 51.
so) Гледај 1. .
SD Кад je Младен ( Миловановић, знатни старешина за Кара-ЂорђИЈна
времена), пошто je Ипсиландијна војска у Каравлашкој пропала,
добежао преко Баната у Србију, Милош га je изнајпре лепо примио,
а после не само што подговори, да га туже сви, који мисле, да од гьега
имају што тражити, него му je још преко различии лица толико пута
читао јавно све погрешке његова владања, н. п. како je био Кара-
-Ђорђијн министар, и све га на зло учио и навраћао; како je био рђав
војник, и од Турака све се крио и бегао; како je криво судно; како je
праве људе био и убијао; како je у Београдском граду беглучким ку-
курузима ранио своје крмаче; како Београдску и Остружничку скелу
нико други, осим њега, није могао закупит; како je солану трговину
сам, са својим ортацима, готово био притискао; како je по целој
Србији имао кованлуке и воденице, у трговини ортаке, по Београду
дућане и магазе; како je најпосле с новцима у Немачку побегао и т. д.
52) Гида Опран, Каравлашки трговац и бивши Милошев ортак, који му
je са Симићем та села и купио.
53) Димишрије Ратковић и Милош Урошевић, два Земунска трговца, којн
једнако доказују, да им je Србија још од Кара-Ћорђијна времена дуж-
на неколико стотина иљада гроша, прем да се зна, да су се неколика
пута за све намиривали.
54) Не само што су из Србије послати мајстори у Каравлашку, да дворе
у селима граде, него се и грађа за њи у Србији, и то чак амо горе на
левој страни Мораве, сече и низ Дунаво у Каравлашку носи.
676
55) Сам Милош казује, да je за та села дао п е д е с е ш и љ а д а д у к а ш а , но
друга људи, којима су његови рачуни добро познати, кажу, да je до
сад већ дао о с а м д е с е т и ш е с т и љ а д а д у к а т а ; и говори се, да je после
овога писма послао Стојана Симића у Каравлашку, да још на ново,
мени уз пркос, купи некака села за д в а д е с е т и љ а д а д у к а ш а .
56) Кад 1829. године у Крагујевац дођу гласови из наија, да се по народу
умножила венерическа болеет, а нико не зна, да je лечи, ja предложим
Милошу, да се у Крагујевцу начини шпитаљ барем од две велике собе
(једна за мушкарце, а друга за женскшье), па да се објави по свим
наијама, да се сви такови болесници јаве и у Крагујевац пошаљу, где
ће се без и кака страа за бадава лечити; после пак одређенога времена
од кога би се та болеет добила, онај да ће се казнити, да би се тако
болеет, ако не са свим истребила, барем умалила. Но Милош и његов
ондаппьи министар и саветник, Павле Радомировић, одговоре: „Вала
кад није нас нико чувао ни лечио, не ћемо ни ми никога“ На то им
ja кажем, да они не чувају ни једнога јединственога човека, него н а р о д
нека чувају, јер н. п. ајдук убије само једног човека, па сва наија устане,
те га гони, а ово je зло, које убија више људи. Но и ове речи буду
онда све у залуд; тек после три године једва се почне н е к а к а в шпитаљ,
у наији Пожаревачкој.
57) Кад су се Срби после пропасти Кара-Ђорђијне стали враћати из Ав-
стријске државе у Србију, сви су се готово Београдски трговци под
писали за Австријске подајнике, и с Австријским пасошима он[ам]о
прешли, да би у сваком догађају са животом и с имањем сигурнији
били. Кад под Милошевим владавьем Српска власт у Београду стане
расти, гдекоји од поменути трговаца престану Австријске пасоше ва-
дити и порцију плаћати; но по том видећи, да Српска влада, ако није
гора, није боља од Турске, опет почну сви Австријске пасоше тражити
и порцију драговољно плаћати. Лане je Милош заметнуо читаву
распру с царством Австријским (која мислим да још није евршена),
што je од Австријски подајника, рођени у Турској, узимао на силу
арач у Београду.
58) Ове су године, осим остали мање знатнији људи, пребегли у Австрщску
државу два од најзнатнији Смедеревски трговаца, Г а в р и л о П о и о в и ћ
(који je и чиновник Милошев бивао) и С т о ј а н С п а с и ћ ; П е ш а р В у л и -
h e e u h , син још за Кара-Ђорђијна времена знатнога Српског поглавице,
В у и ц е B y .iu h e e u h a ; шабачки прота, Ј о в а н П а в л о в и ћ , један од први

свештеника у Србији; шабачки трговац и бивши млого година кмет
Ј о в а н Т р к и ћ , и Милошев први лекар, доктор Ј о в а н С т е и ћ .
59) Кад je Милоје Ђак у почетку 1825. године устао пред наијом Смеде-
ревском на Милоша, Ђ о р ђ и ј е Ч а р а п и ћ био je почео подизати наију
Београдску, но пошто Милошевци Ђака у Тополи разбију, он пре-
бегне у Банат, а оданде у пролеће 1826. године пређе опет, у Србију,
и пође да подигне народ на ново против Милоша, но Милош дознав
ши за то, увати га и погуби.
60) М и ш а р je село и поље крај Саве ниже Шапца, где су Срби у месецу
Августу 1806. године славно разбили војску Босанску; а Д е л т р а д се
звао Српски шанац с ову страну Ниша на десном брегу Мораве,
где су Турци за Кара-Ђорђијна времена готово сваке године с најве-
ћом силом ударали.
[Нацрт писма (у угласгој загради оно што je прецртано, одн. обрађено):]
[у настављенију]
удаљујући се од вас.
[1. одредити начин владања, дужности и власт.]
[1. живот, имање, чест.]
677
[2. по својој вољи за себе радити и живити.]
[3. шта треба чинити, да се не боји никога.]
[4. чиновниди ко je старији, повратити, на силу. Није доста рећи,
него написати, <6с.]
[1. полза je владаоца народа № 2 или 3.]
[2. Нико не би тражио туђе протекције 3]
[3. Само би ово доста било. 4. (крају)]
4. Н а т е р а т и људе, да служе као чиновници без чести и без икаке
постојане награде, то се не може рећи, да су то чиновници,
него je то р о б / ь е .
[1. стр. 2. Richtschnur].
[2. закони (оно je двоје т е м е љ за њи) .]
3. 4. за чиновнике јоште што.
[4. 9. накањивао сам се да Г о в о р и м . ]
Ранке
Поповски
Сенат школе, болнице & с .
закони (ђозбојаџилук)
без предела влада
Ни самој браћи не може да прегори мало отлични живот.
Вуковић, Марко Теодоровић, Ћирић, Комновић [?], Стеић,
Давид, Јовановић, Радичевић, Гавриловић
Узрок Стеићев.
Прота Шабачки.
Циган Лаза & с .
Узрок оклевавьа граница & с .
1) чест 2. на оборотЪ или стр. 7
2) незад. супруге 5.
3) Кара-Ђорђ. влад. 6.
4) сенат министер. 7
5) приватни послови
6) слуге на силу
7) чиновници 8.
8) Г а р д а 10.
9) стока без репа 11.
10) непостојанство 12
11) докторска плаћа
12) Стеић 13.
13) скитнице & с . 13.
14) с е й м управља 14.
15) Басна & с . 14
16) децу на занате & с . 14
17) навалице срамот. 17
18) кулук 18
19) рана путем. 21
20) моји планови 24.
21) велика школа
22) скитнице 25.
23) Ђак и Чарапић писмо 27
24) Солана трговина 29.
25) С в о ј е мњеније 30
26) Читање Младену 33
27) Шпитаљи 34
28) Подајници и пасоши 35
29) Прота Шабачки 35
30) Ђаковци 36
678
I Н е з а д о в о л с Ш в о :
[1) због живљења]

[2) нар. послова] [да Бог живи Г'-дара!]
3) села у Каравлашкој [у Г-дареву здрављу!]
[4) трговине]
[5) Београђани (Жив. Пар. de)]
[6) Симић Стојан (берат. de)]
[7) зашто Милету гоне]
8) Амиџа, Бобовац, Станковић, прота Ненадовић
[9) Нису сви незадовољници непријатељи].
II Лек или Помоћ:
1 [I) закони и права за све (и за се). Служители! и државном
и приватном да je слободно службу оставити].
2 [2) правитељство (повереније опште, доктори, депутирци, по-
пови (уч. Јова Рапа), учитељи (Миша, Теодоровић) de.]
[чиновнике ваља уважавати].
[Да се чиновници не прогоне без узрока.]
6 [да не тргује он.]
5 [3) оборити кулук и ништа за бадава не тражити].
7 [4) Ништа не чинити, чега би се човек стидити морао (јер се
ништа не може сакрити].
[макар за живота ни Бога, чести не.
[ваши млађи за вама се смеју и куде вас. Где се сме го
ворили онде се сваки дан зна, што се млађи упита.]
[5) Уредити школе (мој план од г 1820., Исаиловић још 830,
Теодоровић, Теодоров. Шафарик)].
[6) Слободне земље са свију страна, Турско просвећивање.
читали учити].
3 [7) конзула искати.]
[8) Љубав je тежа од силе (момди, солдата, гарда, привр-
женици, берат, краљ франџуски.)]
8 [9) Добро je знати шта људи мисле и говоре, алй не треба
свакога гонита, који што против рекне, а особито ако,
по несрећи, има право (и против цара се говори, и ши сам
говорит.)]
10) Ваша и живити, и пустити, да и други живе. Човек и по
следнем слуги ваша да учини нешто по вољи.
[11) Сам владалац наследствен, а сви остали ништа\]
9 [12) Села у Каравлашкој, шта би се за оне новце могао у
Србији чинити? сам показује, да je ништа и да се
мисли, да само купи новце, као гдекоји око њега, па
да бежи. Онде да умре. Читало би му се као Мла-
дену.]
III Следства.
[1) непријатељи ће се радовати, ако овако остане.]
[2) Споменик Ђеку и Чарапићу (и остали мученици).]
Опасност за децу му.
[3) Одсвукуд се још људи населити, неће тражити туђу про-
текцију' доћи знатны и поштени људи (каки сад долазе,
и опет незадовољни, доктори) у Европи људи желе жи
вити у престолном граду.]
[4) Прави Европејци овај нараштај не може постати, али би се
ви могли прославили de.]
[Била би Србија налик на Европејску државу.]
[васпитаније деце своје.]
679
[Ово ће цело писмо одобрити тамошњи сви чиновници и
сав народ.]
Полза владаоца и народа ј е д н о j e у почетку.
Чиновнике уважавати.
Од кога се год млоги, боје, јамачно ни он не може на миру
спавати.
Н и је в р е м е .
Где нема цркве, доктора и суда.

[од свакуд ће се људи доселити, и н е ћ е н и к о ш р а ж и т и т у ђ е
п о д а н с т в о .]
I V П р а в д а њ е
[1) Љубав и благодари, к н>ему и љубав к отечест.]

2) Зашто нисам к а з а о .
2) Боље je да ja кажем, него каки Ђаковци да читају.]
[Коначни нацрт писма:]
1. ) Препорука Цветку.
2. ) Живот, имање, ч е с т .
3. ) Старање за општу ползу.
4. ) Незадовољнике поименце.
5. ) Ком. против Милете.
6. ) Живан Паразлама.
7. ) Шта je кулук? П о д Т у р ц и м а .
8. ) (2.) Трговина.
9. ) Незадовољство супруге.
10.) Влада Кара-Ђорђијна.
П .) Сенат Министер. Секретаријати.
12. ) Приватни послови и живот
13. ) Служба приватна на силу.
14. ) Чиновници (старији, млађи, премешт. <&с.)
15. ) Служба народна на силу.
16. ) О б р и ц а њ е (правице <£с.)
17. ) Нећу да се вежем за артију на Скушптини у Београду
18. ) Гарда.
19. ) Својевољни избор (пуномоћија депутирц. његов секретар. акте).
20. ) Стока без репа.
21.) Поверење непостојанство.
22. ) Плата докторска (Georgiades).
23. ) Незадовољство докторско
24. ) Скитнице & с
25. ) Свим управља.
26. ) Басна.
27. ) Чиновнички синови уче занате.
28.) „ кћери за ћифте.
29. ) Просјаци и робови.
30. ) Срамоћење навалице.
31. ) Кулучење (73—74 & с ).
32. ) Давање конака (у Топчидеру 71)
33. ) Моји планови 1820.
34. ) С а д а ш њ а велика школа.
35. ) Скитнице у службй (Предић).
36. ) Ђакова буна Киьижевници.
37. ) Милосав Лаповац.
38. ) Трговина Солана.
39. ) Запов. да се трг неверује.
680
40. ) Своје мњенијс нико не сме казати.
41.) Младен гледај 43.
42. ) Ко што противно рекне гледај 1
43. ) Читање Младену.
44. ) Гида Опран.
45. ) Шпигаљи.
46. ) Подајници туђи држава.
47.) Прота Шабачки Стокида.
48.) Ђак Чарапић гледај 36.
49. ) Ђаковци.
50. ) На штету трговање (вола из кола, потрица &с.)
1. ) Симић.
2. ) Мићић, Вучић, Ст. Симић, Амида, Пера Дукић, М. Лаповац.
3. ) Чича Радомир Кнез Васа.
4. ) Милан-бег већ п о к в а р е н (26.)
5. ) Миленко Стојковић и Вуица.
6. ) Мишар и Делиград.1
Препис. АСАНУ, 8552/34-4 (раније 1398).
С р б с к ш У л а к ъ , 1843, № 6, 22—24, № 7 26—28, № 8, 30—32, № 9, 35—36.
В у к о в а п р е п и с к а I I , 627—659; III, 627—631.
1 Ради деловитости писма додали смо и Вукове коментаре, накнадно

писане, иако они нису достављени уз писмо кнезу Милошу, послатог
тек 25. августа 1832. године. О концепту, преписима и преводима вид.
Б и б л и о јр а ф и ју с п и с а Б у к а К а р а џ и ћ а , „Сабрана дела Бука Караџића*
књ. XXXVI, Просвета, Београд, 1974, 335—337' о разликама измсђу
кон д е т а и преписа вид. коментаре у И с т о р и ј с к и м с п и с и м а , 1, исто
издање, кн>. XV 1969, 409—469.
437
ВУК КАРАЏИЋ ЛУКИ JA НУ МУШИЦКОМ
Земун, 26 април 1832.
Ваше високопреосвештенство,
Благодарим Вам на миломе и високопочитајемом писму
Вашем од 16. Јануарија и на послатим узањ књижицама.
Одавно би Вам што на пасмо оно одговорио, али сам све
очекивао, да Вам у једном и ово објављеније о Лукиној поезији
пзшљем, па ево га сад једва доби из Беча. Ja знам, да ову
кгьигу нико од Срба не зна тако ценили, као Ви, и зато Вам
шаљем особито 5 објавленија, да бисте ји преко кота од Ваши
млађи по Епархији Вашој разаслали онима, за које знате,
да ће скупили што пренумеранта. Макар ми ји чак и до конца
Јулијт послали, не ће били доцкан (само гледајте, да би ми
ји до ст а послали).
681
Овај Ваш начин писања с Латинским словима допада се
и мени и свима, који ствар разумеју Него би требало, да
шокци узму (или начине) л> и њ, јер, н.п. lja и nja нимало
није мањи крпеж од csa и од славенскога ль, нь и т д. А щ
право узевши, не треба ни нама ни њима, јер су у њему два
гласа (шт или шч).
За владике осим Београдског пашалука само Вам сад то-
лико могу казати, да међу народом наш им има још владика у
Нишу, у Зворнику, у Сарајеву, у Мостару и у Новом Пазару; но
јели у коме од ови места сад Србин, или су сви Грци, то не
знам. У Новом Пазару je доскора био Србин (бивши дечански
игуман З а х а р щ а ), но по смрти његовој не знам ко je сад.
У Београду се све више и више почињу којекакве си-
тнице штампати; 28 марта штампан je један лист српски
новина за п робу, но не зна се, кад ће ји продужити. Шаљем
Вам овде једно Тиролово објављеније, да видите, каква су
лепа слова (поменути лист новина штампан сит нијим словима).
Од књига мислим да ће се штампати п р ва Стеићева, Сабор
истине и науке, или III. Забаве за ум и срце, о којој je такођер
изишло објављеније. Осим ови књижевни новина у Србији
ништа особито нема. Срби истина купују коње и оружје и спре-
мају се, да Султану помогну против Бошњака, но ja мислм да
ће се Бошњаци без боја покорити, а не верујем, да и Султан
од збшъе жели Српске помоћи (већ ако да je луд, које по н>е-
говим пословима судећи, није).
За народне песме молим Вас да распишете по целој
епархији, да се купе где се год која нађе (макар каке биле;
из 10 или 20, које ми пошаљете, ако једну нађемо, које ja
немам, опет je добитак; а тамо по крајини Турској може се
наћи м л о г о лепи песама које ja немам). Ja ји истина имам око
50 штампани табака, и то и забран и песама, али што je више,
то je боље. ,,Нек je фала и мене и тебе“
Ja најдаље у маију мислим с целом фамилијом кренути
се одавде к Бечу, него ћу се у Будиму ради употребљавања
илиџа забавити до Августа. У Бечу рад сам своје књижевне
послове опет почети од збиље.
Непријатељства Светићева против мене мало у ком, од
новији љетописа нема, н. пр. у ова два последња (27 и 28),
а и у П ч е л а м а (оно je све његово масло). Али нека га што
му драго то су обични љуцки послови.
Давидовић сад мисли да je прави Мерних [Метерних?]
Милоша Обреновића. •— Исаиловић je био у Београду као
професор (ево сад прекиде ми ово писање човек из парла-
торије с гласом, да ме исти Исаиловић зове на састанак. И
вративши се од њега, који Вас љубезно поздравља, опет писмо
682
настављам), а сад се спрема у Пожаревац за Францускога и
Немачкога учитеља младим књазевима.
Опростите ми што прилажем овде писмо Вашему прото-
сингелу г Илијћу
Овдашњи прота Ивановић окривљен je од мирске власти
„за лихоимство, обману, злоупотреблеше власти звашя
своего“ и за „опорочешя чужей чести“ , и одлучен je од своје
службе (за администратора дошао je из Беочина поп Петар
Поповић), док ту из Беча пресуда (Urteil)He дође. Земунци, који
су му тужитељи, мисле да му ни брада неће на миру остати; али
он се нада, да ће само на том проћи, да се премести у друга
протопопијат
Ако ме скоро удостојите одговором на ово писмо наћи
ћете ме овде.
Препоручујући се Вашој дојакошњој благонаклоности и
пријатељској љубави, с истиним високопочитанијем јесам
У Земуну 14. Април. 832. Ваш покорни слуга
Вук Стеф. Кар.
[Уврх 1. стране писма Л. Мушицки забележио:]
Примихъ 19. апр. (1 мая) 1832.
РОГПБ, ф. 894, № 18.
Јагић, Н о в ы я п и с ь м а , 868.
438.
ГАВРИЛ ТИХОНОВИЧ МЕГЛИЦКИ
Беч, 27 април 1832.
Почтенное письмо Ваше одъ 7/19 Апреля получено мною
въ исправности. Только одинъ день пропустилъ я по полу-
ченш, и отправился съ онымъ къ Его Впрвсхдтлству Г По-
солъ изволилъ удержать письмо у себя, и приказали мнЬ при-
тти на другой день. Когда я явился въ назначеный часъ, Его
Впрвсхдтлство изволилъ приказать объявить Вамъ, что Онъ
не имГетъ права мЬшаться въ дьла здГшняго правительства,
и не можеть содействовать къ тому, чтобы Оно позволило
Вамъ жить въ Австршскихъ владЬшяхъ. Что касается до па-
шепорта въ Pocciio, то Г Посолъ также отказался снабдить
Васъ онымъ, изъясняя, что Вы не Россюкой Подданный, и
683
что пенал за литературный заняпя не даетъ еще права на
подданство.
M ut невозможно было возражать Его Впрвсхдтлству
Я весьма сожалею, что не могъ исполнить Вашего пору чеша
въ пользу Вашу, и что не имГю способа помочь Вамъ въ
настоящихъ тЬсныхъ обстоятельствахъ.
Примите, Милостивый Государь, увЪреше въ истинномъ
къ Вамъ Почтенш, съ которыми есмь
ВЬна, 15/27 Апр. 1832. Покорный Вашъ слуга

С. Г Меглиц
АСАНУ 3990.
Б у к о в а п р е п и с к аV 635—636.
[Превод:]
М илост ивы госп оди н е,
В у ч е С т еф ан о ви ћ у,
В аш е пош т ован о йисм о о д 7 19. а п р и ла д о б и о са м у р е д н о .
С ам о сам је д а н д а н п р о п уст и о д а , чим са м т до б и о , с гъим о д е м
Њ еГовом в и с о к о п р е в а с х о д е т ву . Г П ослан и и j e и зво л ео з а д р -
ж ат и йисм о, а м ен и j e нал ож и о д а с у т р а д а н д о ђ е м . К а д са м
се у одређ ен и час ја в и о , Њ ет во в и с о к о п р ев а с х о д ст во и зволело
j e н алож ит и д а В а м саоп ш т и м д а он н ем а право м е ш а т и се
у сш вари овдаш гъе в л а д е , па не м о ж е пом оћ и д а В а м се д о зв о л и
д а ж и ви т е у а ус т р и јс к о ј д р ж а ви . А ш т о се т и че п а со ш а за
Р у с и ју , I. П ослани и j e т а к о ђ е о д б и о д а В а м 1а и зд а изјави вш и
д а Ви нист е р у с к и п одан и к и д а п ензија з а књ и ж евн и р а д не
дон оси право на п о да н ст во .
J a иисам м о т о прот ивречи т и Њ его во м ви с о к о п р ева с х о д -
ст ву. В е о м а ж а л и м ш т о у В а ш у ко р и ст ни сам м о т о реш и ш и
оно ш т о ст е м и п оручи ли , и ш т о В а м н е мо1у пом оћи у са д а -
ииьим т еш ким прили кам а.
П ри м и т е, милост ивы госп оди не, увер а ва гъ е у исш инско
пош т овагье, с који м о ст а јем
Б еч , 15 2 7 ап ри ла 1832. Ваш покорны слуга

свеш ш еник Г а вр и л М е и и ц к и
684
439.
ВУК КАРАЦИЋ ЏОНУ БАУРИНГУ

Иванъ Карловичь!
Декабря 3./15. числа прошлаго года я писалъ Вамъ отсюда
по почте, но не зная вГрно, получили ли Вы de письмо, осме
ливаюсь теперь, чрезъ Господина Urquhart, съ которимъ
имелъ честь здесь познакомится, послать Вамъкошю съ онаго.
Я вознамерился1сего лета съ семействомъ моимъ возвра
титься въ вену Помянутый Господинъ уведомить Вась
далее о моемъ желанш и намеренш.
Поручая себя Вашей прежней благосклонности, съ глубо
чайшими высокопочтешемъ и равною же преданностью, честь
имею быть
Вашимъ
Землинъ 16./28. Апрелья 832. Вукъ Стеф Караджичь
[Споља:]
Herrn J o h n B o w r i n g
(P T.)
in L o n d o n .
Буков препис. АСАНУ, 3843.
[Споља:] Б у к о в а п р е п и с т V , 480—481
Г о с п о д и н у Џону Баурингу
(Р Т.)
у Лондон
1 Написано изнад прецртаног н а н Ь р е в а л о .
[Превод:]
Милостивы ioc подине И ване Карловичу,
П рош ле io g m e , 3 15. децем бра, писав сам В ам одавде
преко поште, а како нисам ст уран д а ст е то писмо примили,
у с уђ у јем се да В ам сада, по господину У ркварт у, с којим сам
имао част д а се овде уп озн ам , пош аљ ем гьегову копију.
О длучио сам д а се o eo i лет а врат им с породицом у Бем.
П ом енут и Господин упозн аће В ас о мојим даљ и м ж ељ а м а и
ном ерам и.
П репоручујућ и се Ваш ој ран и јој блаГонаклоноети, с нај-
дуб љ и м пош т овањ ем и истом т аквом оданош ћу, част ми j e
бит, и
Ваш препокорни слуга
Земун, 16. 28 априла 1832. В ук Ст еф . Караџић
685
440.
ВАСИЛИЈЕ ВУКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ

Петриња, око маја 1832.
Вйсокоученй Господйне
Мени вйсокопочйтаеми;
Ваше Обявлеше на книгу Луке Милованова, примю есамъ,
иколикое MorSlie било вамъ скупити ПренУмеранта, запоказати
вамъ мою службу 1а данаске послао самъ пренУмеранта 10.
на Г 1осифа Миловука у Пешту, а новце такойеръ послали
му хоћу о свому времену
Г Чакоя Поздравю самъ од Ваше стране кое равно йонъ
васъ позд.
Себе Препоручамъ у ваше приятелство.
Снаивећимв почиташемъ
Вас. ВУковичъ
П. П. Молимъ позд. Г Стефана Раевича.

Високоученому Господ.
Вбку Стеф. КараћићЂ.
Земунъ
Б у к о в а 170.
V I,
441
ТАДИЈА ИЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 2. мај 1832.
Высокопочитаиеми Господи Куме Здравствуйте

многа лЕтна въ са свомъ вашомъ вамилиомъ
И ако сте ради заме чутй благодарение творцу до въсего
дне ja самъ здраво i јавламв вамъ дайесе нашъ приятель
Господин Мееодие преселиосе у вечность и преставиосе 6го
марта дошо мие аберъ шво дана априемй писо и пор Учиво
и васъ поздравлао и желио да би смо могли йзйМ дасе ви
димо заживота й неби суђено й мени еврло бйло жаи> кад
самъ чУи> дайе умро я самъ задело ишо л Ьто био намГранъ
686
штићп донЬга и Ђуро ми казиво занкка шбявлешя дасте
послали дасе пренумерираю ал! слабо Јма да се пишу ббдући
засадь даима и више шбявлешя само 2 здкшна йзъ типогра-
фие а шсобита изъ цесарие дасте се били претрпили до 1юшя
и до 1кшя мца билоб| пренумеранта я самь бши написо
писмо да пошалЪмъ али самь шчекивао наваше писмо како
сте ми у парлатор! и били јавили и тако ми доће Гласъ дайесе
преставю и про.
Сотимъ цютайемъ вашъ долу понизни Кумъ и земнякъ
у Београду 20го Аирила 832

0адия 1ли1гь
Шнайдеръ Mai.
и з ъ E e o lp a g a
Высокопочитаиемомъ Господину
Гъ. В!5ку Стефановићу Караџићу
Съ aecTiio
у Зем унъ.
Geräuchert vom Contumaz Amte zu Semlin
am 5. May 18321
АСАНУ, 3109.
В у к о в а I V , 216.
1 Окадио Контумацки уред у Земуну 5. маја 1832.
442.
ДИМИТРИЈЕ ФРУШИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 2. мај 1832.
У Трсту 2га Maja 832.
Високопочитајеми и многољубезни
мои Гдине Буче!
Јуче сам читао Ваше писмо на Гд. Владисављевића, и
разумео за Вас, да сте у Земуну Јест ми драго и није ми
драго. Ал како je тако je, само да je без квара Вашег мо-
ралног и физическог, и1 друго je за нас све добит са Вашим
преласком, и новим писателством. Једно ми je само жеља
знати, зашто остависте Ваш чин? Жао би ми било да су не-
687
пријатељи Ваши томе криви. Ма непријатеља Ви како можете
имати, лако ми je знати, јербо што више слабости и узка
срца у људима, а у Вама више мирноће, поштења и слободе
у срцу, толико12 лакше и више на Вас зависти и мрзости. Дай
Боже да од света овог није ништа, и да je само Ваша воља
и Ваш избор у томе. Молим Вас пишитеми скоро, камо срећа
љубезни и драги мои пријатељу да се можемо очима видити.
Дао би сва друга весеља за то велико удовољство, које би
ме оживило и помладило здрава иначе, али готово венућа од
умора, и готово самости. Да ми није још Г Владисављевића
љубезна земљака и пријатеља, ja би при свем благу и срећи
што имам и уживам, у меланколију пао. Неможете ми веро-
вати, колико ми одмора даје разговарајући се преко писма
с Вама, та да ми време допушћа, неби Вас досутра пустио.
Гд. Владисављ. послаће Вам новце на Миловука у Пешти.
Ви ми поздравите моје пријатеље у Земуну, особито Вас.
Васиљевића, његова брата и Шиирту Веселитесе и уживаите
задовољно Ваше време, не заборавите на мене
Вашег
искреног и свагда њежног пријатеља
Д. Фрушића
Поздравља Вас моја Јованка, Чедомил, Душан и Милица.

Има ли у Вас још што фамилије. Како je по Сербији, како je
Давидовић, и какосте Ви шњима. Je ли молим Вас Јевта По-
повић у Сербији. Бијо je од нас за Ц Гору пошао.
An Herrn
Wuk Stephanovich Karagich
Basil Wassiljevich
a Semlin
АСАНУ, 1944.
В у к о в а I , 668—669.
1 и дописано над редом.

2 т о л и к о првобитно било написано т о па je над редом додато л и к о .
688
443.

У Земуну 21 Април. (по наш.) 832.
Прије 8 дана примио сам писмо Ваше од 20. о. м. по
Вашему, а и Ви сте ваља да у оно вријеме примили писмо моје,
које сам Вам на Велики Четвртак писао и послао. Онај нети
дан (на Велики Четвртак) отишла je одавде и моја нова
молба на генерал-команду, и сад ваља да je већ у Бечу Она
je одавде оправљена што се љепше може, јер овдашње власти
ништа против мене немају, него ме још сажалују, као поштена
човека, који на правди страда. Ja сам у молби оној уп р а во и
истинито казао све, шта сам рад; али не знам, оће ли бити
са свим bescheiden1, jep човек кад на правди настрада, изгуби
Bescheidenheit2, а и саме ове ријечи, да на правди ст рада, нијесу
bescheiden за онога, од кога се страда, а то се ни у оној првој
молби није могло мимоићи, да се не каже. Осим овога Мислим
да ништа није више unbescheiden3, него што сам се молио, да
би ми дали unbeschränkteste Bewilligung4 (по оној пређашњој
молби) in den К. К. Staaten5 с мојом фамилијом живити. С тим
сам ћео казати, да нијесам рад, да ми допусте живити само
на једном мјесту, па да ми се оданде никуд макнути не даду,
или да ми онако сметају у мојим књижевним пословима, него
да могу слободно по својој вољи, све оно радити, што се
осталим Турским поданицима не забрањује. А управо сам
казао, да желим с фамилијом вратити се у Беч. И како ми допу-
штење даду, одма ћу се одавде кренути у Нови Сад, и по
том у Пешту, ђе сам се рад (у Будимским илиџама) купати
неко вријеме, па онда управо у Беч.
У Бијограду се штампа Стеићева књига („ Сабор истине
и науке, или I I I Забаве за у м и ерц е“ ), у којој ће по објав-
љенију бити и народни пјесама наши (све ми отимају мој
посао).
Јуче су у Бијограду пуцали топови на весеље, што je
царска војска разбила Бошњаке и освојила Сјеницу и Нови
Пазар и друге варошице на ономе крају Тако, по свој при-
лици, амо доље око Дрине не ће боја ни бити.
Не знам, јесам ли Вам прије писао, да je Сава на са-
дашњему полугодишњему егзамену био пети еминенс. Оно-
мадне сам га опет одвео у Нови Сад. Шафарика сам нашао
у постељи; опет га вата грозница.
Гледајте, да би сам што прије добио повољан одговор
на моју молбу. Не бисте ли могли кога позната наћи код
HofkriegstrathcKora6 президијума? Јер je одатле дошао одго
вор на ону пређашњу молбу, која je била управљена на Ро-
lizey-Hofstelle^ (а ова je посљедња управљена на овдашњу Ми-
литар-команду).
Пишите ми о д м а .
Бук.
Штампа се по: Б у к о в а п р е п и с к а I , 422—423.
1 Скромно.
2 Скромност.
3 Нескромно.
4 Неограничено одобрене.
5 у ц. к. земљама.
7 Дворски полицијски уред.
444.
ИГЊАТ БРЛИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 11 мај 1832.
У Броду 11 Свибња 1832
Драги Брате и приатељу Буче!
Ваше угодно писмо од 11/23 п. м. примио сам, и с’
њим објављење о издавању нашег редкотворства.
Колико би Вам желио предбројниках сабрати Бог види,
али Брате баш нитко неће ни да чује од тога. Него се ja пред-
брајам на пет к о м а д а х , у име којих ћу вам новце у Пешту
послати.
Немогу Вам казат како би ми драго било, да Ви моје
Граматике Коректуру на себе примите, у име сам тога Г
Хартлебену писао, и још ћу му топлије препоручити, јербо
и онако незнам тко би ми по ћуди, осим Вас, то знао учинити,
наше Фратраге нйсу за тај посао, а ком би другом знао и
могао — барем послГдњу коректуру препоручити. Хартлебен
ми je обећао да ће такиа, док дође с’ Липиског Вашара штампу
предузети, еле јел ил’ није почео, ништа ми нејавља, а баш
би ми сад и драго било да непочне док Ви тамо недођете.
Брате наша ти je погодба смГшна, —• новце излаже Харт
лебен а ja Ризику носим! — дакле je више о мом’ него о ша
говом трошку
690
Да Ваш дух у сербском господству мировати неће, то ми
je Г Копитар већ од давно писао, с’ којим се сад чешће пис-
мено разговарам.
Да ме биасте, док сте у Земуну сидЪли, мало походили
верло би ми и мило и драго било! прйликах и по води и
по суху доста je било и join има!
Сада Вас и Ваше љубезно поздрављајућ остајем Брат и
Приатељ на служби
1гн. Ал. Берлић
V. B ro o d .
Ser des Herrn V m S t e f . K a r a c x i c h

Drs der Philosophie, und Mitgliedes
mehrer gelehrten Gesellschaften
Wohledlgeboren
in S e m l i n .
[Жиг:] Brood.
АСАНУ, 3627
Б у к о в а п р е п и с тV , 141—142.
445.
ВУК КАРАЏИЂ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
Признајем за дужност, с највећим високопочитанијем јави-
ти Вашој Свјетлости, да сам, које ради васпитанија моје ђеце,
које ради други моји домаћи опстојатељства1 наумио до неко-
лико дана поћи одавде у Беч с фамилијом мојом. За мене би
била особита срећа, кад би ми Ваша Свјетлост дали прилику,
да Вас кашто у ономе престолном граду могу у чему гођ по-
служити. Ja би се с највећом радости трудно, да би2 Ваша
Свјетлост с послугом мојом били задовољни, и тако да би
сам3 се макар најмање могао показати достојан превисоке
Ваше милости Ваше Свјетлости коју од толико година штедро
и великодушно на мене изливате.4
Препоручујући себе и фамилију своју дојакошњој милости
и покровительству Ваше Свјетлости и нјелујући Вам десницу
и скут, с највећим високопочитанијем остајемУ
У Земуну 1. Маија 832.
Вук Стеф. Караџић5
44* 691
[На маргини прецртано:]
д а о п р а вд а коли ко j e
MOiyhe.
т р у д н о се 12 Године
Т ош а
за в и с т и
и В и м е н е y e e p a e a jy
вид о e g ан
Два концепта и препис. АСАНУ, 2345.
1 Прецртано с а д п о в а с к р с е н и ј у н а у м и о .
2 Прецртано б у д е т е .
3 Прецртано В а м .
4 У првом концепту овако гласно завршетак: б и л и з а д о в о љ н и с м о јо м
п о с л у ю м , и т а к о д а б и с а м м а к а р н а јм а њ и з н а к м о је б л а ю д а р н о с ш и дj e -
л о м п о к а з а о , и м и л о с т и б л а ю в о л е ш д е В . С в . н а н о в о з а с л у ж и о .
П р и л и к о м о в о м у с у ђ у је м с е ч е с т и т а т и В . С в . п р а з н и к в а с к р с е н и ја
Х р и с т о в а , ж е л е ћ и о д c e e ia с р ц а , д а ia у з д р а в љ у д о ч е к а т е и в е с е л о у
с в а к о м з а д о в о /ь с т в у с а ц и је л о м В а ш о м С в и је ш л о м ф а м и л и јо м п р о в е
д е т е , и т а к о д а ia н а п р е м н о 1 а љ е т а д о ч е к у је т е и п р о в о д и т е н а с р е ћ у
и с л а в у [Нап. Л>. Ст.]

н а р о д а н а ш е го .
5 Испод потписа Љ. Стојановић истакао [Споља као на ранијим; у Крагу-
јевцу], т.ј.. Њиовој Свјетлости, премилостивоме Господару Милошу
Обреновићу насљедственоме књазу од Србије у Крагујевцу.
446.
Дубровник, 15. мај 1832.
Высокопочитаемый и предрагш Пр1ятелю!
Неимавши за три године отъ Весь никакова писма,
ласноћете вУровати, да ми е сада веома драго было имати
отъ Васъ писмо, ако е и пуно свачега — мила и недрага!
Жаоми е, штосте се Вы садъ у ово врјеме опростили
са Србюмъ, и преселявате се у Бечъ. дакле дов1ека, ко у
плочу, ко у клинацъ, -— а конь сирома неподкованъ! —•
1Ваптсга Сирочета, о коему сте ми обгавлен ге послали,
свакъ се овди отриче; а я колико могу, ево Вамъ овди шилЕмъ
у Банкноти отъ 5 f. (№ 141423.) коюсамъ по срећи овди нашао
у еднога официра, и за кою, колико Вамъ драго буде кньига у
свое вр1еме послати на име мое кћери Милене, преко TpiecTa.1
Г Учитель Земунскш В. 1овановић, ништа ми2 не явля
за Истор1ю Петра Великога, кою Пренумеранти отъ мене ишту
и за уши ме потежу d u ra c o n d itio 3 за Г Г скулителЪ! —
Хвала Вамъ на известно о моиой Сестри; поздравитею молимъ
Васъ! Гди е Урошъ Лазаревичь?
692
Бошняцы Ребеллы, и Ерцеговцы послушницы Царевы,
еднакосе бпо, — и послЬдньи, ово дана кодъ Невесиня были
су яко б1ены, и многи су прибкгли овамо у контумащю: ядный
Христяны у Босны и Ерцеговины, на великш су белай удрили,
чекаюйи или отъ Султана, или отя Милоша помоћ! —•
Прелоручуюйисе щнятельской Вашой любави и поздрав-
ляюйи Васъ, — съ истиннимъ высокопочиташемъ есамъ
У Рагузи 3./15. Main 1832. —
Вашъ Покорный Слуга
I. Гагичъ
S-r Hochwohlgeboren,
Doctor der Weltweisheit c. c.
p . P e te r v a r d e in in S e m lin .
АСАНУ 2437.
Б у к о в а й р е п и с к а
I I I , 32—33.
l - i Уз овај одељак, са стране лево, стављен знак
2 м и дописано над редом.
3 Тежак услов.
447
Беч, 18. мај 1832.
Wien den 18ten May 1832
Freund!
Auch Ihren Brief vom in dem Sie mir den Rekurs an-
zeigen, hab ich erhalten. Ich habe mein Möglichstes gethan, und
will alles Gute hoffen, wiewohl ich natürlich mich nicht ins Ver
trauen der Polizey hineindrängen kan.
Haben Sie den nicht die Herren in Semlin auf die vor 2
Jährige (für Sie dam a ls neueste) Entscheidung erinert, bei der es
ja bei Ihrer Ankunft heuer noch sein Bewenden haben sollte?
Warum schreiben Sie mir nichts vom Engländer Urquhart, der
Sie in Zemlin gesprochen? Ich gab ihm Bücher für Bowring
mit, und schrieb ihm dan per Post auch über Ihren превод № 1?
Was ist № 3?
Grim sagt, auch geschrieben zu haben, aber er w u ndert sich,
warum Sie, da Sie mit Bowr* in Correspondenz seyen, noch an
dere, entferntere, begrüssen. Ich habe ihm darüber freilich geant
wortet, aber sicher ist es, dass Sie ein sehr unbeständiger und
fauler Herr sind.
693
Konten Sie nach Wien, und leben von der P en sio n , Z a b a v -
und allenfalls von der serbischen Z e itu n g , aber fest und blei
n ik ,
bend, nicht aber heut dies, morgen jenes.
H errn
H errn Wolf Steph. K a r a g i c h
mit Briefen des H Basilius
Wassiliewitsch
in S e m l i n .
[Жиг:] Wien
одговорено 6./18. Јунија 832.
АСАНУ, 1757
В у к о в а I , 424—425.
[Превод:]
Б е ч , 1 8 . м а ја 1 8 3 2 .
П р и м и о са м и В а ш е п и см о о д у к о м е м и н а ја в љ у је т е
ж алб у. У чинио са м н а јви ш е ш т о м и j e би л о моГуће и ж е л и м
д а с е н а д а м с в е м у д о б р о м е , п р е м д а се , н ар а вн о , не м о г у у л а -
ш ват и д а б и х с т е к а о п о ве р е њ е полиције.
З а р н и ст е п о д се т и л и г о с п о д у у З е м у н у на о д л у к у о д пре
д в е Године (к о ја j e з а В а с тада би л а н а јн о в и ја ), а к о ја би и при
л и к о м В аш ег д о л а с к а ове године т р е б а л о д а j e јо ш н а сн ази .
З а ш т о м и ниш ш а н е п и ш ет е о Е т л е з у Е р к е р т у , к о ји j e
с В а м а р а зго в а р а о у З е м у н у ? Д а о с а м м у д а п о н есе кгъиге
з а Б а ур и н га и писао м у за т и м п о ш т о м т а к о ђ е и о В а ш е м п р е
во д у под 1 ? Ш та j e под бр. 3 ?
Г р и м к а ж е д а j e т а к о ђ е п и сао, али ч у д и се за ш т о , а к о с т е
у п реписци са Б а у р и ш о м , п о зд р а в љ а т е јо ш д р у ге , у д а љ е н и је .
J a с а м м у , д о д у ш е , н а о во о д го во р и о ; али и звес н о j e д а с т е В и
в ео м а н еп о ст о ја н и легь Господин.
Д о ђ и т е у Б е ч и ж и в и т е о д пензије, Забавника и, е в е н т у а л -
но, о д ср п с к и х новина, но ч вр с т о и з а ст а л н о , а не д а н а с о ва к о ,
с у т р а он ак о.
Г о с п о д и н у Б у к у С т е ф . К а р а ц и Ь у
с а п и с м и м а г. В а с и л и ја
В а с и л и је в и ћ а
Земун
694
448.

Нови Сад, 19. мај 1832.
Любезный Пр1ятелю.
Ваше писмо 5™’ Maia чрезъ пошти ёсамъ примю, на
кое вами й иловорити не пропбщамъ. Что се тиче вашега
Савве, онъ е здравъ, прилежна) у школ8 иде, а такоћерв и
Змай по мала» П8шта. Пре нйколика) дана изъмеждб прочи
разговора, нашъ Гдинъ Бировъ Константшовичъ питао ме е
за васъ, чбюйи да вы Сына кодъ мене у кост8 имате, каже ми
да ё онъ а> нйкога разбмео да ви желите съ фамилюмъ вашомъ
изъ Зем8на бвамо у Н. Садъ преселитисе, й овде за време
бавити се; на кое м8 и и аловоримъ да сте вы й мени то
исто говорили да желите овамо доћи. Садъ пакъ примившш
ia ваше писмо у разовор8 с Гдиномъ Быровомъ, каже[мъ]
да сте мени писали, и да ми гавляте да до 15 дана овамо
намЬравате с фамил1омъ доћи, на кое ми онъ рече, да ia
вами прјлтедски пишемъ да вы овами) не долазите, нити изъ
Зем8на крећете се, нити трошка себи правите, а йзъ коего
узрока онъ то пргятелски мени каже ia не знамъ, онъ као
сбхня може бы зна узрокъ, а й вы сами можете найболЬ ш
томъ знати. Такш дакле га као вашъ пр1ятелъ желећи вама
свако добро ob w гавлямъ, а га мислимъ да ће добр и) быти да
се т8 за кратк и) време задержите, а после к8дсте намЪрени
ййи, можете шићи, нежели да се бвамо крећете, й Богъ зна.
шта се може йтудб родити й какова сл1>да вјд произићи, i
хоћете ли бвде быти мирни, а т8 вййъ сте се с’ людма по
знали, а и можете време продолжити, да се т8 д8же бавите.
В’ проче[м]ъ поздравляюйи све домашнй есамъ вашъ
У Н Сад8 7rw Maia 832. йскренный пр1ятелъ

Урошъ Романовичъ
Парохъ.
v. N e u s a t z .
А Monsieur
Monsieur V K a r a ts ic h
u k S te p h a n o v ic s
avec de tout de l’honneur

a S e m lin .
Суви лечат
АСАНУ, 4131.
Б у к о в а V I , 72—73.
695
449.

Беч, 21. мај 1832.
У Земуну 9/21 Маија 832.

На писмо Ваше од 20. Априлија одговорио сам Вам 21
оног месеца по нашему; у том ваља да сте Ви примили моје
писмо, што сам Вам послао на Велики Четвртак; него се не
могу начудити, што, од толико времена од Вас никака више
писма немам! Морам мислити, или да поменута моја два пи-
сма нисте примили, или да чекате, да ми што одређено ја-
вите. Само да сте здраво! Већ би требало, да je дошло
што и на моју молбу од 16. Априлија по Вашему, која je
одавде у Варадин отишла на Велики Четвртак; али ево још
нема нитттта! Само да није join у Варадину молба моја!
Обрадујте ме одма каким писмом.
Ваш
Вук
Штампа се по: Б у к о в а п р е й и с к а I , 424.
450.
ИГЊАТ БРЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 23. мај 1832.
У Броду 23. Свибња 1832
Преведри Господине,
Драги Брате Вуче!
Ево Вам шаљем оно f. 10 W W у име нашке Просодие,
ако je готова, пошаљите ми ју по Брођаним, ако ли није, а оно
нек стоји, док будё.
Сада сам писао Г Хартлебену зарад моје Граматике, што
мисли како ли? Бог зна, ja сам Вас верло вруће препо
ручи© да Вам Коректуру предаде, ако ли се веће штампа, и
ако je прие Вас коректора нашао, да Вам Супракоректуру даде,
мЬсто мене.
Ja незнам што Шваба мисли, сада сам му писао, ако му
се моја погодба незгодна види, да он или плати, или добар
696
стане, код Штампатура и нека се такиа моја Граматика
0 м о м у Т рош к у штампа, јер баш оћу да овога лГта готова
буде. Дакле ако ово узхтие, казао сам му да мој Рукопис
Вама предаде, и да ћете се Ви бринути, да најдете и погодите
Штампара, и да ћете настојат да скоро буде готово, а он
само нека Новце положи за Штампу Ово мислим да ће учинит
Дакле га молим Вас тГштите, да недангуби, и непротеже
Штампе. Ja се са свим на Вас ослањам.
Ако дакле Ви о мому трошку Граматику штампати дадете,
ja Вас молим, да гледате, да што може јевтиније буде, да
добар папир, и лГпа слова буду, 525 комадах нека се штампа,
и вйше ни један, то јест 500 ком. на Друкпапиру, а 25
на великом Шраибпапиру да доста празна папира остане, на
чему се билежит може јербо ћу тих 25 комадах приатељом
и Браћи поклањат, пак нек пишу боље, покрај оног што сам
ja упйсао. Алфабетарион код 4 § што je, подајте нека се у
камену изсћче; Код погодбе морате гледати гдГ има акцен-
туиратих словах, то je c r a ä ä ä , е ё ё ё , i i i i , o ö o ö , u ü
й й, у у У у, а к’ тому ће се морат на ново изрЪзат ј, јер знам
да нећете у ниједној Штампарији готова најћп Овај ј —•
1 у у у нетреба да има велика илити почетна слова.
У свој Граматици гдЪ стоји südslawich или slawoaisch
говорећ о Граматици или Језику у обћину, онди поправите и
метните illyrisch то ме je наговорио Г Копитар а видит
ћете и у предговору
Код ортографие, гдЬ стоји, да се dj и tj у Босни и Дал-
мацији од gj й ch различно изговара оно избришете.
А остало све нека се штампа како je тако je, само молим
да на Акценте, на Г, и на j верло добро пазите, особито ако
сам гдГ Ь г j. у метнуо гдГ нетреба поправите, или ако сам
оставио гдГ треба ондГ метните etc. etc.
Ако се Граматика о мому трошку штампа, а Ви метните
на Титлблаг verfasst, und auf eigene Kosten herausgegeben
etc: моје име на Титлблату нека се латинскима словима
штампа.
Што Вашег Труда буде, драговољно ћу и са захвалностју
по первој прилики платит
Сада Вам све то још један пута вруће препоручујућ, и
Вас љубезно љубећ остајем
На служби
697
{На посебном листу:]
К ам ен и ц а
Г Андрей Петровичь
Г Гаврилъ Нешковичъ —
Г Iwci({)b Мачванскш купци й арендатори
плаћен[о] f 6
v. B r o o d .
Ser des Herrn Drs V u k S t e f a n o v . K a r a c x i c h
der Weltweisheit Dtrs und mehrerer gelehrten
Gesellschaften Correspond. Mitgliedes.
Wohledelgeboren
in P e s t h .
b e s c h w e r t m it f 10 W W
durch Güte. АСАНУ, 3628.
451.
ИГЊАТ БРЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 23. мај 1832.
У Броду 23 Maja 1832
Драги Брате Вуче!
Незнам с’ ким ћете се прие састат, дакле ево Вам још
једно писмо, ако нисте добили друго, а оно отиђете Г Хар-
тлебену тамо ћете добит, и у њему у име Принумерацие
f. 10 W W и сваћете тамо разумЬт што би рада и желим.
Само још то надодајем да формат моје Граматике овелик буде,
а штампа ситна, гледајте гдћгођ добит Italienische Sprachlehre
von Farnasari. ено баш онако желим да буде. Предговор и
РЬчник и Разговори још нису ценсурирани, ево баш и Г Нађу
пишем зарад тога. Само Вас join молим да ако о мому Трошку
буде, да јевтино пројде.
С’ Богом, целивајућ Вас остадо на Служби
Берлић
[На нолеђини:]
V. B r o o d .
Ser des H errn Vuk Stef. Karacxich
der Weltweisheit Doctors, und mehrerer
gelehrten Gesellschaft. Mitgliedes
Wohlgeboren
in P e s t h .
beim H. Milovuk auf dem Rathhausplatze.
АСАНУ, 3629.
Б у к о в а 144.
V ,
698
452.
JOBAH СТАНИСЛАВ ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Винковци, 24. мај 1832.
у Винковци 12га Майя 832.

Високолочитаюми Гподине!
На Ваше почшшемо w 14га Априла имам чест за по-
чившега Луку Георгшевића слЬдующе обявити коТесам w
1еднога Граничара 103 Године стара именом Дамняна Радића
разазнати могао.
Милован Отац Лукин родиосе у Сербши у Осату и узео
Стеваншу ВоЈевађић и родила Луку у Осату 1785 n t та. Пред
Турски рат приће у Черевић и бию дунћерин свежу га у фра-
икор коисе код Альмаша разкине и доће у Винковце и одавде
опет у фраикор на Саву и будне Стражмештер а кад се фра-
икор разпусти доће у Винковце гдше w свога дунћерског
заната жившо и преставию се 23г Майя 820 у 79тон Години.
Стевания престависе 804. у остави Луку 1елу и Ружу Си 1еле
има 2 деце 1оанн и Марица Меденац а Ружа1е юшт жива и
има сина Петар Василквић.
У Винковцше како у Сербску тако Немецку Школу ишо!е
и 6 Гимназиялни свершию пак!е онда отишо у Сегедин и
тамо совершивши Науке отиде потом у Пешту како!е и
коликой времена с’ Науком тамо провео овде дознати немогу
тамоћесе моћи разабрати кад!е учительства у Пешти латию
се и проче.
Пренумеранта нисам мого више сакупити.
Г Петар Милутиновић [ци]вил хирург и заклети Ц. К.

Толмач Мачжарскога и влашкога Езика код
градске регименте 1Ехем.
Маистор Павел Ковачевић ћурчил 1Ехем.
foaiiH Станисл. Поповић мени 1Ехем.
За ове придадо Г 1осифу Миловуку f 6 = W W ко!е

изволите примити.
Незнагоћи шта више есам с’ особитим
Почитаншем
1оанн Станислаус Поповић
699
An Sr des Herrn
Wuk Steph. Karadjich
Hoch und Wohlgeboren
Nebst f. 6 W W
in P e s t .
АСАНУ, 4174.
Суви печат. Б у к о в а V I , 148.
453.
ЈОВАН СТЕЈИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пожаревац, 28. мај 1832.
Почитаеми Господине,
любезни приятелю!
Одавно сам вам дужан, на ваша драга ми писма одгово-
рити. Чекаюйи, да одном у Београд одем, па да се на састанку
видимо, и надаюЬи се, да ћу вам кад моћи писати, што би
вредно било, да ви читате, пролазаше дан по дан, док зате-
занй на оволико неизађе. Ови дана разумео сам, да сте нау-
мили, скоро у Беч одлазити; зато не мото ову прилику про
пустит, да што вам непишем. Осим света рад сам вас братски
уверити, да вас искрено любим и поштуем. С мисли, да у
мени овде правота свог приятеля оставляте, найвише желим,
да се од нас удальите, а и гдигод били и живили, молим, да
се мене као друга, кои вам свака добра жели и кои вас нигда
неће заборавити, у свако доба опоминЬте. Драговольно и
искрено, као што вас я уверавам, примите чисте ове мое при-
ятельског осейаня знаке!
На оно ваше писмо, у ком ми налажете, да вам што пре-
нумеранта скупим, одговарам вам, да ми у овом мом станю,
као што вам е познато, никако ние могуће, пренумеранте
купити. А особито ми е сад, кад за себе средством други пре
нумерацие тражим, сваки пут за друге препречен. Но гледайте,
да се с друге стране помогаете, а с мое неће вам бити неправо.
Коликогод кньига ваши на мене запишете, я ћу вам у свое
време драговольно за ньи платити. Ви мене немойте млого
штедити.
Неколико побольи наши песама, што сам био пречистио,
дао сам да се за мое III Забаве штампаю. Мислим да вам то
нимало неће бити противно. И вама е полй широко и лепо,
а я сам после вас и тако као поп после празника. Неверуем,
700
да би вам с ово мои неколико песама помого; ер я свееднако
тврдо мйслим, да мой узгредички избор ни налик ние на ваш.
Ви знате, шта е добро и лепо болЬ него я, а трудили сте се,
да имате одкуд, што е валяно, изабрати. Међутим стараћу
се од сад, ако само прилике узимам, да што више песама наши
скупим, кое ћу вам за цело послати.
Знате, да се трећа част мои Забава у Београду штампа.
Мени е доста мило, што ће ова моя кньига први посао наше
Србске Типографие бити. Трошка не жалим, само да буде
лепо и добро израђена. А што се мога посла тиче, заиста сам
се свойски трудно, да у ньой сваки паметан читатель не само
важне но и валяно израђене предмете нађе. Мени ће одвећ
мило бити, ако срећан будем, да се ово мое дйло особито
вама допадне; а старао сам се на сваки начин, да вам се емачно
болГ, него доякошньи мои послови, допадне. Яко сам се тру
дно, да ми езики [!] изиђе чист и правилан, и надам се, да сам
овом приликом, као за мене, доста далеко дотерао. Међутим
желим, да се сами уверите; како ми кньиге из штампе изиђу,
гледа’Йу да вам одма кои ексемплар попигЬм. Но молим,
пишите ми првом приликом из Беча, пошто се людски намес-
тите, да знам, како ћу вас с мојим писмом наћи.
Join вас овом приликом молим, да ми Господина Копи-
тара с особитим почитанЬм поздравите, и да га уверите лепим
речма, да га любим, поштуем и уважавам. Не изоставите
любезно поздравили и нашега кума Гаю, Господара Владис
лава, мог доброг приятеля, и остале наше знанце и добре
люде.
Я сам засад овде у Пожаревцу код светли наши Бегова.
Ньиова Светлост ту ми службу дала, да се не само као Доктор
о скупом здравлю и животу Бегова старам, но ioin и ньино
доякошнГ воспитан^ и изображен^ да руководим. Толико
вам могу казати, да ми ние ни у чему зло, я сам с овом моюм
службом задоволян, толико више, што е Светли Княз према
мени заиста одвећ милостив и благонаклонГн.
Любейи вас и поздравляюйи любезно, есам
У Пожаревцу 16-а Мая 1832.
ваш найискрении
Доктор, I. СтеиЙ
К. И. Д. Л.
701
[Споља:]
Доктору Философие и више учени
друштва члену коресподенту
у Зем уну.
Чрезъ ПантслЈа Хачы Стойлу поздравляеть.
Белградъ 22. Main 1832.
Штампа се по: Б у к о в а п р е п и с к а V I , 80—81
454.
ЛАЗА ЗУБАН — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 30. мај 1832.
У Београду 18. Мая 1832.

В и сок оуч ен и Г о с п о д и н е ,
Л ю б езн ы П р гя т е л ю !
Позпавагоћи любовь и тежснЬ Ваше за напредкомъ Кньи-
жества и просвештеня нашега, усудю самъ се ово обявленЬ
нослати Вамъ понизно молећи Вась, да бы сте досадашньомъ
ревности Вашомъ, и мени у штампаню овога дЪла на помойъ
притекли, пославши ми найдалЬ до одређенога у обявленю
рока, колико Вамъ могуће буде Г Г Пренумеранта, на Г дина
ДИМИТР1Я П. ТИРОЛА преко Земуна у Београдъ адреси-
рашћи; а за то припадаюйс новце, послаћете о есенймъ ове
године Пештанскоме вашару у Пешту Г. ЮСИФУ МИ-
ЛОВУКУ, одъ кога ћете и кньиге примити.
ПрепоручуюЙисе любови и наклоности Вашой остаемь
Вашь
искрени п очит ат ель
Лазо Зубанъ.
П. П П оздравит е м и Г С н а у и ц е л у ф ам ил'ио.1
702
Н а полеђини:]
An Wohlgebornen, Hochgelehrten Herrn
V uk S t. K a r a d z its
Mitglied mehrerer gelehrten Gesellschaften
in S e m l i n .
1Жиг:1 Sigillum sanitatis
АСАНУ, 3979.
Б у к о в а 622.
п р е п и с к а V ,
1 Писмо je штампано уз књижевни оглас на књигу Б р а ч н и п о к л о н , а кур-

зивни текст je писан руком.
455.
ДИМИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 31 мај 1832.
Ваше ме е писмо с’ обгавлешем на Поез1ю обрадовало
с’ врло р'Ьтком и милом радошћу, а найвише, што Вас опет1
имамо за већу асну, него што би Вас имали на м’Ьсту, гди
стенам три године били. Г Доктор нам е по жељи жив здрав
и добро са своима. То желимо и Вама. Принумеращю сам
упутю у Пешту на Г Миловука, али без новаца. А ово при-
клоплЬно, кое молим упутите на Г Тирола, тамо, гдие, садр-
жава такођер Принумерацпо на нГгово ЗемлГописаше, али
и оно без новаца. — Мой бивши колега Г Поповић мислим
да е тамо у Србш под имен ом Остроило: ер га у Ц. Гори већ
от три месеца нема. •—• Тамо е сад Милаковић, кога мислим
познаете. Поздравляю!!и Вас любезно от свпо Вашш Пр1я-
теля, а найвише од Г Доктора есамУ
У TpiecTy на Спасовдан 1832 Ваш

Истини Слуга
и Почитатељ
Дим Владислављ
703
Dem Hochgelehrten
H. Vuk Steph. Karadshics
per C a r l s t a d t .
zu S e m l i n
in S y r m ie n
[Жиг:] v. Triest
[Туђом руком забележено:]
13/6 1832
АСАНУ, 3251
Б у к о в а 381.
I V ,
1 Слово б преправљено у п .
456.
ДАВИД МИЛОШЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Јасеновац, 31 мај 1832.
Камо срећа, да бы се онако могло, као што бы многш
peBHocTHin Родолюбцы кньижеству Нашемъ желили помоћи;
но шта ћемо! Ко бы мого, не ће, а ко бы токорсе и нешто
тео, вели: — „Да е Романъ или што таково, бы; а што ће намъ
Просод1а, кадь Поете быти не ћемо?“ Ево овакш самъ
одговоръ изъ Костайнице, ако сте кадъ за ню чути могли,
добю. Садъ судите, каковш Србаля на свЬту има! Тео самъ
и далГ у другш мГсти да срећу покушамъ, но збогъ краткогъ
времена съ еднимъ Обявлешемъ нисамъ мого доспйти: ерь се
нЪкш налази, кош не ћеду другчје да се пренумерираю, докъ
Обявлеше не виду и не прочитаю га, а докъ многш прочита,
оће се времена, — а да имъ се на противъ рече: да е дГло добро,
и за обшту ползу сасвимъ сходно и одъ потребе; а особито
за оне, кош Романе зактеваю, а по явнымъ доказателствима,
строго судећи, и по природи, сами Романи есу, невГрую, него
мысле, да ill човекъ само, као некомъ обманомъ, преварити
жели; а вальда, на несрећу, и то имъ се чини, да у свой цепь
иштемо. Опростите! да ме срце не боли, у краће бы тре-
бало као непознатъ речь да окончамъ, а овако, што но реко
мени н!жш Го. С а в в а М е р к а л ь , мой особитый негда ITpi-
ятель бывшш, моро самъ себы већу (respective) одушку учи-
нити, еръ бы чини ми се пуко? Што самъ у мГсту овде мого
Пренумеранта скупити, ево Вамъ шилЬмъ, истина мало е
число, но за садъ будите и съ тимъ задовольни. Новце самъ
за 12. Пренумеранта, т е. 24. f, в. в. преко Го. Глише Савића,
704
на Го. Стефана Раевића, тамошнГгъ Трговца авизјрао, и
онъ ће ш Вамъ предати. У прочемъ честь имамъ себе и у будуће
Вашой чрезвычайной Рода свогъ любови и Пр1ятельству
препоручите, с коимъ и пребывамъ
У Ясеновцу, 19. Maia 1832. Вашъ покорный слуга
Д. Милошевийъ
[У дну писма Д. Милошевић забележио:]
Ясно
Имена Г Г Пренумеранта.
Ясеновацъ. (у Хорватской)
Чест Г Георгш СтойниЬъ, НамГстникъ Пр. Костайнич.
и Парохъ ясеновачкш; Благород. Г Евео ЛазиЙъ, ц. к.
Лайтнантъ у 2° Баяалскомъ[!] Peri. Благород. Г Георгш
ГербатиниЬъ, Кр. Мађарскш Драйсиеръ и Туторъ храма
С. О: Ник. у Адашевцы; Почтен: ГГ Трговцы: Hi кола
ДедовиЬъ, 1оаннъ ДедовиЬъ. Гавро Недельковийъ рођ. фруш-
когорацъ, 1оаннъ Угренийъ, за сына Васу; Г Мйхаило
Кутааа, живописацъ, Г Петаръ КелиЬъ, ц. к. Feldwebel1,
— Г Aiiflpia Радоевийь, provis. 30igstaufseher2;, — 1оаннъ
СекулиЬъ, Шнайдеръ, Дав1дъ МилошевиЬъ, Д)аконъ и
учитель ясн. и скупитель Пр. рођенв у Вуковару
J a s s e n o v a z
Ser Wohlgebohrn
Herrn Wolf Stephan Caragyich
Doctor der Weltweisheit, dem Mitglied
mehreren gelehrten Gesellschaften etc. etc.
in S e m l i n .
[Жиг:] Jessenovacz
АСАНУ, 4175.
В у к о в а п р е ш с к аV I , 149—150.
1 Наредник.
2 Цариник.
457
ДАВИД МИЛОШЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Јасеновац, после 31 маја 1832.
Высокопочитаемый Гдйне!
У онай истый дань пошто самъ новце на Вась aBroipao,
послао самъ и имена ГГ. Пренумеранта, и садъ прилику
имао самъ разумели, да ш прјмили нисте, а збогъ шта, не-
знамъ? Ево Вамъ ш дакле и по другш путь шилЬмъ, и ако
икако буде могуће было, гледайте да не изостану не печатана,
ерь можете и сами знати, да се многш людш само зато прену-
мерираю, да имъ имена у кньигу дођу; а безъ тога незнамъ,
ко бы 1й на то наћерао. Съ тимъ и у будуће Вашой любови
и ПрЈнтелБству препоручуюЬи се пребывамъ
Вашъ покорный слуга
ДМ.
Ясеновацй. (у Хорватской)
Чест Г Георгш Стойнийъ, НамЬс. Пр. Костайничкогъ
и Парохъ ясеновачкш; Благород: Г Евео Лазийъ, ц. к.
Лайтнантъ у 2го Банскомъ Per Благород. Г Георгш
ГербатиниЙъ, К. Драйсггеръ и Туторъ храма С. О: Ник. у
Адашевцы; К Почтен: ГГ Трговцы: Школа Дедовийъ, 1оаннъ
Дедовийъ, Тавро Недельковийъ рођ. фрушкогорацъ, 1оаннъ
Угренийъ, за сына Васу; Г Мтхаило Кутала, живописацъ,
— Г Петаръ Келийь, ц. к. Feldwebel1 — Г Андр1а Радо-
евиЬъ, provis. 30igstaufseher2, — 1оаннъ СекулиЬъ, Шнайдеръ,
Дав1дъ Милошевийъ, Д1аконь и учитель ясн. и скупитель
Пр. рођенв у Вуковару
J a h s e n o v a z .
Sr Wohlgeborn, dem Herrn

Wolf Stephan Karacxich & . & .
in S e m l i n .
Суви печат
АСАНУ, 4176.
Б у к о в а 150.
V I,
1 Наредник.
2 Нариник,
458.
ВУК КАРАЏИЋ АДАМУ ДРАГОСАВЉЕВИЋУ
У Земуну 23 Маија (по наш.) 832.
Ja сам вам 11 Априлија одговорио на љубезно писмо
Ваше од 12. Јануарија, и благодарно и Вама и Г Јустину за
послату му песму; но ономадне ми Г Oberlehrer1 Аџијћ каза,
706
да je примио од Вас писмо од 19. о. м. (по римскоме), из кога
се види, да Ви поменуто писмо моје нисте примили! Ако je
тако, то ће бити узрок, што сам ja писмо овде франкирао,
будући да je у њему неколико објављенија било. Молим Вас,
јавите ми одма, јесте ли писмо примили, или je пропало. Ако
буде пропало, ево Вам опет једног објављенија, уверен сам,
да ћете се радо потрудити, да ми скупите пренумеранта што
више буде могуће (макар ји и до конца Јулија мени — преко
Миловука послали, неће бити доцкан).
Предао ми je Г Аџијћ оне Ваше речи, него ји ja још нисам
преписао, али немајте бриге за њи, а ja кад издам мој додатак
к рјечнику, благодарићу Вам за њи јавно, као што треба!
Ако Вам и песма још која падне шака, молим Вас, да ми je
с временом пошљете.
И ja и Г Аџијћ гледаћемо, да се Ваши атестати изнађу
и Вама по поузданој прилици пошаљу
Овога лета ja намеравам с фамилијом мојом селити се у
Б еч; него, ако и2 како буде могуће, гледаћу, пре с Вама још
једном да се састанем.
У Србији je од прилике као и до сад. Ово дана биће готова
Стеићева књига ( „ Сабор истине и н а у к е “) у Београдској типо
графии.
Поздрављајући љубезно и Вас и Г Јустина и остале при-
јатеље, с истиним почитанијем јесам за свагда
Ваш искрени пријатељ
РОМС, 5522.
Б у к о в а V , 264.
1 Наставник.
2 и je накнадно натписано.
459.
ЛАЗАР БОЈИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Осијек, 5. јуни 1832.
ПреиНмеранши.
На Опит Л8кеМиловановаГешрпевичаш Просодш etc etc
Г Васшш АоанасЈевичв фклкВсъ ОсЬчк.
Г Петар Хшановичь, великш Нотарш
Г Петар Сировац Адвокатъ
45" 707
Г IwaHH Ганковичь, профессор
Г’ 1шанн Кнежевичь Гражданин ь
Лазарь Боичь Парохъ.
Роде и Пр1ятелго В8че!
Новце, не када добЈемв, но w мене сигурно пршмити хо-
ћете, док мою раану само прибавим амо, само настойте да
имена печатана б8д8 дрЬ’гим за пример. Я самь се тр8дю сово-
кбпити што вышше, обаче всуе, нико непрбжа ништа, а при
том хладно говори — обаче за насъ шесторицу я до 15 дана
платац. В’ прочем пр1ятельству Вашем фцанъ
Ссамь Ваш покорный слбга
У ОсЬк8 24г Maia 1832. Л. Боичь
паро.
Alla Signora
S o p h ia B o its
P e te r w a r d e in D o b a n o w c z e
S e m lin .
Der Herr Basilius Basiliewich wird höflichst um die baldige Be

förderung gebethen.1
[Жиг:] Essegg
[Вук забележио са стране:]
Ч. Т Петар Руньанин, парох Кузминск.
Симеон Живковић, администратор napoxie Добановци
АСАНУ, 4182.
В у к о в а 158.
V I,
1 Најучтивије се моли господин Василије Василијевић за скору испоруку.
460.
УРОШ ВОЛИЋ ВУКУ КАРАЦИЋУ
Вршац, 10. јуни 1832.
Благородный и Высокоученый Гдне,
vinl> WMtiiHw почитаемый
Надао самь се ул8чити време личнш Вась у Зем8н8 по-
одити, али досадъ Hie могло быти. Сл8жба е обвязателство
й тягота велика, среЬанъ, кои безъ нЪ быти може!
(5) книга Ваши засталосе кодъ мене юштъ 9. парчета,
кое Вамъ овомъ приликомъ у нат8ри шшгЪмъ. Сдн8 самь
дао Гдар8 Еврем8 у МехадШски Тлижа, едн8 к8м8 вашемь
708
Чокерлян8, едн8 покойномъ садъ Арх1мандр1т8 Радивоје-
вич8, и юштъ едн8 покойномъ Айнемер8 Ћуричичу кое ми
(безъ с8мнЪ чрезъ личногъ нювогъ познанства и прјлтслства
съ вама) нис8 плаћене. Д8гъ брата Андрее Васича w 1 f. 45
к. сребра шилймъ по той истой прилики, и жао ми е, што
васъ нисамь у томъ дЪл8 по жели моюй полезше посл8жити
могао. Прсн8мераще на книгу „Правила Србске ПоезЈе“
npbmio е Гд. Ст. Поповичь на себе. Въ прочемъ молећи васъ
да брата могъ Берича у Будим8 поздравите, и желећи вамъ
срейанъ п8тъ и срећно бавлеше у Bien и есамь съ особенымъ
почиташемъ
У Вершц8 29° Maia 832. вашъ непрем'ЬнЫй
Урошъ Воличь1
An den Wohlgeboren und Hochgelehrten Herrn
V uk S te p h a n o v its K a r a z its
Doctor der Philosophie

nebst 1 f. 45 k.
zu Semlin.
АСАНУ, 3504.
В у к о в а I V , 728.
1 Оригинал веома избледео, нечитак за сравњење.
461
ЈОВАН СТЕРИЈА ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вршац, 10. јуни 1832.
Благородный Господине
Пр1ятелю млогопочитаемый!
Я самь се надао, да ћу се с’ Вами по писму Вашемъ про-
шавшегъ вашара у Пешти састати, но кадъ се нисте с’ Трговцы
изъ Земуна кренули, ево Вамъ брзо являмъ, да самь Вамъ
врло мало Пренумеранта на Поезпо скупили могао: Пр.
Г. Софроше 1вачковиЙь Протопр. изъ Оравице Пр. Г Пахо-
M ie Тоанновийь 1еромонах — Бл. Г ведоръ НедельковиЙ
бировъ Бл. Г Урошъ Волийь првый Нотаръ и я други
немаю волЬ ни вкуса. Међу тымъ Вы изволите мени 10 ексем-
плара послали, шат’ ift срећно распачамъ, я доста пр1ятеля
овде имамъ.
Обећао самь Вамъ и народне песме послали, но речь
одржати не могу, ер’ е башь онай певацъ, на кога самъ я зидао,
709
умро, други су пакъ врло плитки што се народне ПоезЈе тиче.
Народне Приповедке су луксусомъ и модомъ протеране. Може
были, да бы се юшт код кое баке помогао, но такове тражити
и с’ ньима се упознати есть за мене врло тешко.
Препоручутоћи се Вашой наклоности есамъ с’ почита-
шемъ
У Вршцу 10гъ 1ушя 1832 п. р. Вашегъ Благород1я
понизан слуга
1оаннъ С. Поповић
Wohlgebornen
Hochgelehrten H errn
W iiK S te p h a n K a r a d z its
D octor der Philosophie

& . c. (t. p.)
zu Z e m l i n .
АСАНУ, 3768.
Б у к о в а 361.
V ,
462.
ТИМОТИЈЕ ИЈТИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Санад, 11 јуни 1832.
Высокоучени Господине
мнЬ Высокопочитаемы!
Hie ни какво чудо што Вась е светъ учени, изъ међу доса-
дашньи наши Учени Србаля, за най учешега и наймудр1ега
Србльина признао и познао, кадь Вась мали и прости люди
изъ међу кньижевника за най добродЪтелшегъ признаю и
проглашаваю. Мой Шогоръ Михалъ Стаићи дошавши данась
къ мени изъ Серб1е идући, срећнш е одъ мене, удостоисе
пре с’вама познати и Васъ видити него я. Онъ Васъ хвали, и
куе до небесе, и скоро за добродЬтель и искреность Вашу
обожава. Изъ исте къ нЬму указане доброте шилГмъ Вам
25, мои мали книжица на даръ, и ако е за достойну читаня,
за Содружества волъногъ Любителей Русюсюя Словесности
у С. Петерсбургу нађете, пошлин имъ поне еданъ Ексемпларъ.
Ваше Песмарице немогу никако да стечемъ, ако ш юшъ имате
пошльите ми све свезке, я ћу за ньи гди Ви назначите шта
коштую платити. Вашъ самъ Лексжонъ пре неколико година
кушо, Данице имамъ II и III свезку, и на сваку книгу кою
710
Вы издавали будете, пренумерирайте ме. Я ћу Вамъ за сваку
поштено платити; еръ су ми Ваше книге миле и любезне.
Непознатомъ Гдину писали, а особито тако высокоу-
ченомъ мужу као што сте Вы, требало бы да избырамъ речи,
съ коима писмо мое Ваши руку достойнимъ учиню; но Вы
ће те ми опростили, я самь врло слабь ШтЫста, а особито
онда кадь већима одъ мене пишемъ. Примите ме у брой они
кои Вась высокопочитую, и у брой ваши слижителя [!] запи
шите и мене
У Санади 30. Maia 832. Вашегъ покорногъ слугу
Ti мое. Илшћа
Сщеника
Санадъ е у комлтату Торонталскомъ последня е пошла

Ту[р]ска Канижа.
П. П. Каже ми Шогоръ да ће те се опетъ у Бечъ пресе-
лити, явите ми молимъ Вась, кадь се у Бечу наместите, како
ћу мое писмо на Вась адресирати, имамъ неко по табака да
штампамъ кад Вы у Бечу будете, и мени явите да сте тамо,
онда ћу га текъ послати, и то у Бечъ преко Вась на штампу
одговорено 20. Јануар. 833. из Беча.
АСАНУ, 4186.
В у к о в а п р е п и с к аV I , 164—165.
463.
ПЕТАР (ПАВЛЕ) ЈОВАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Высокоученый,
многопочитаемый Господине!
Изволите неколико пренумеранта, кое самь на кньигу о
правилама стихотворства набавили овде могао, заедно съ
новцыма одъ пренумеранта положеныма примити. И писмо
ово съ ниженазначеныма 12. пренумерантима, и новце на то-
лико за ньи ексемплара припадаюйс, у суммы 9. фор. 40. кр.
сребра, шалймъ Вамъ преко Гна Теодоровића профессора,
на кота се и кньиге за мене, кадъ изиђу изъ печатай, могу
послати. Приликом овомъ шалймъ Вамъ и 4. вида трго-
вачки обявлешя, коя сте у Земунскомъ парлатор1уму одъ
711
мене искали, да Вамъ шшшлГмъ. — Препоручук>ћи се п р ш -
тельской наклоности Вашой, са отличнымъ почиташемь
есамь
У Крагуевцу 31. Maia 1832. Вашъ слуга покорный
П. 1овановиЙъ
П ренум еран ш и
К рсйуевац ъ у С е р б ы
Благородна Господа. Милета РадойковиЬъ и
„ Стоянь СимиЙъ, Суда Народногъ Срб-
скогъ Члени.
„ Павле Товановипъ, Секретарь,
„ 1ованъ Димитр1евийъ,
,, Ђорђе Чанићљ,
„ 1ованъ Сарановацъ, писари при Суду
Народномъ Србскомъ.
„ МЈлило Георпевийъ, Суда Н. Ужичке
и Соколске писарь.
ПречестнЬйшш Господинъ Симеонъ Илийъ, Прототпресви-
теръ из Карановда.
ЧестнЪйшш Господ. Григорје Димит-
р1евийъ, Парохъ изъ Мрсаћа.
„ ,, Сава Радонийъ, парохъ Стапарскш.
Tanacie Руфимовийъ, парохъ Каранскш
Господинъ Лазэ,р СтаиЬъ, учитель Ка-
рановачкш.
П. П. Являмъ Вамъ и то, да самь Г Теодоровићу препо-

pynio, да онъ, ако вы будете изъ Земуна отишли, пренуме-
ранте ове, одъ кош самь му особитый списакъ послао, заедно
съ новцыма, 9. фор. 40. кр. сребра, управо Г 1осифу Миловуку
у Пешту пошлЪ, као што се у обявлешю Вашемъ препоручуе,
а писмо ово на Васъ да оправи. Уверенъ самь, да ће се онъ
по томе точно и управляти
П. 1ованови!гь
[Жиг:] N etto di fuora е sporco di dentro
АСАНУ, 4189.
В у к о в а 168.
V I,
712
464.
АДАМ ДРАГОСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Вуковар, 16. јуни 1832.
У Вуковару 4 Јуна 832

Љубезш пруатељу!
Ja сам Ваше npiMio шсмо од 11 Апрша скупа са Објав-
лешјама јсправно ко што треба, a i ово што je за нЛм као у
иотеру дошло.
Ja се немоту с е т т како Bi то дознајете i3 Оберлерова nicMa,
да ja ваше ui сам шсмо npiM io? MeHi ce 4iHi да сам j a Обер-
лереру пре поело, него што сам ваше у руке добю. I то je
можда узрок, по ком Bi судДе, да ваше франшрато iiije Mi
у руке дошло.
Ево, шаљем вам ове на овој пршоженој овде целул.-iui
Пренумеранте; i ако join Koji падне M i шака оћу га маом Г
Мшовуку послат!.
Кад б!б!ло у вашој кнлжпр, какво местанце празно, да
метнете прве i друге книге Енејде Biргјлзеве од мене преве-
деш почетак тек за огледу српскога језЈка (ако 6i вам се до-
пало!) Koji сам у JbeTonic поело, но неће због ортографуе
да штампају; те тако се сад налаз! код Александра Буд1мВ
ровјћа 4. Годше слушатеља у Медещш Пештанског Факул-
тета, који je оне пршоге у Родољупцу саставю потпюом „Поб-
ратић“
Од њега, ако трефДе у Пени i бДт, можете гзюкаД i вџџтп
Но најбоље 6i 6ijio, да се можемо како пре, нег отселДе,
гдпод састатд i љубезно поразговаразј, о оном што nicaTi
неможемо. Ja 6i жел1о знатЈ ваш дојакошнл у Cp6iji посо,
i због шта одлазЈте, кудлј тежДе? Зар међу Србллма нема
места да iM помогаете?
ГЕш1те Mi ако се не састанемо. Како год Bi што моју поз
дравимте љубу, тако i ja вашу љубезно поздрављам Госпоју,
i желЈм вам дуг ж1вот i постојано добро здравље, i јест свагда
Ваш floopi услужили
Адам Драгосављевјћ
Herrn
Н. W S te p h a n ,
u k K a r a d s c h its
in S e m lin .
[Жиг:] Wukovar АСАНУ, 3711.
В у к о в а V , 265.
713
465.

У Земуну 6/18 Јун. 832.

Последње Ваше писмо примио сам од 18 маија (по Ва
шему), а ja сам Вама писао последње 9/21 истог месеца. Сад
ваља да Ви чекате од мене одговор на писмо Ваше, а ja исто
тако чекам од Вас на моје. За мој пасош join ништа не дође!
Не могу Вам казати, како ми je тешко, што овде овако дан-
губити морам. Рад сам био, неко време да се купам у Будим-
ским илицама, да би што здравље поправио; па ево најбоље
време за купање пролази. Обећао сам пренумерантима да ће
о Пештанском вашару у Августу месецу Лукина поезија
бити готова, и мислио сам онда издали објављеније о Даници
за годину 1833., па сад кад се за поезију уватим у лажи, објав-
ленија издали не смем, нити се пристоји. Moja je молба
из Варадина у Беч оправлена 30. Априлија (по Вашему) и
како чујем, добро je оправлена. Већ би требало да je овде,
па je ево join нема. Та да оће један пут доћи макар какав одре-
дн и одговор, да знам на чему сам. Не можете ли преко кога-
год код Hofkriegsratha разабрати шла се ради с њоме?
Urquhart ме звао, да га водим у гдекоје оближње наше
манастире, у Климентска села и у Тител, па нисам смео, да
не би Митрополит рекао, да je то какав мој познаник од т ај-
m i a друштва.
У Србији je све по староме, а Султан Бошњаке покори
сам. Кажу да je под Сарајевом била битка осам сати, у којој
je погинуло с обе стране до десет шьада луди. У том боју
кажу да je Алипаша Видаић из Зворника пролетао кроз цар-
ску војску, како год соко кроз голубове, и шест коньа je под
њим онај дан које погинуло, које се изломило и од умора
поцркало. Да није ститао некакав Арнаутски паша, који je
био отишао к Фочи Ерцеговцима у помоћ, те ударно на Бош-
њаке с друге стране, морала би се царска војска измаћи нат-
раг, и може бити чак и на Дрину; али тако царска војска одржи
мејдан, а Бошњаци се врате у Сарајево. Што je год тај дан од
царске војске живи поватано, све je Усеин капетан ж и в е пона-
бијао на к о љ е , говорећи: „Кад je велики везир моје бацио на
ченгеле, ja ћу његове овако.“ По том царској војсци стигне
у помоћ Столачки капетан с Ерцеговцима (и Турскога и нашег
закона) онда Усеин капетан, Алипаша Вид-.ић и Карафејзијћ
714
(син славнога Крџалијнског бимбаше Карафејзије) побегну
из Сарајева с неколико момака, и говори се, да су прешли
на ову страну; а царска војска по том уђе у Сарајево без боја.
Даље се извесно још не зна ништа. Да су сви Бошњаци били
сложни, пре би они Султана надвладали, него он њи; али je
тешко људе сложили у рату против свога Господара. Велики
je везир с регулатом војском у Косову, није пре смео проћи
у Босну бојећи се за леђима оставили Арнауте, (а може били
и Србе).
Лепа би ствар била, полети у Белу Српске новине, али
се сам тога посла не би сам смео примите. А мислим да би
добро било полети и какав журнал у коме би се назналивале
све књиге, које сад излазе у Будиму, Белу, Горшем Карловцу
и E eo ip a g y , с кратким р ец ен зи јам а. То би сам особито имао
вољу полети; па би се мог[л]о говорили о гдекојим и пређаш-
шим кшигама.
Само гледајте, да би сам се једном одавде избавио и
тамо дошао, па ћемо онда за остало све ласно уредити.
Ето сам ja Вама доела написао, пишите и Ви мени што
одм а.
Ваш свагдашши
Вук
АСАНУ, 1758.
Б у к о в а 425—427
п р е п и с к а I,
466.
АКСЕНТИЈЕ ТЕОДОРОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
У БГограду 6. Юшя 832

Благородный и Высокоуленный
Мени особенно политаемый Гдне!
ШалЬмъ Вамъ съ упућенимв на мене Г 1овановића,
Суда Народнйгь Секретара Вами принадлежећимв писмомь
и Пренумеранта ньимъ, у Крагуевцу скуплЬны лисломъ
12. 9. fl. 40 хг сребра, кое ће те на Парлаторјуму Земунскомъ
преко Г, Панте Аци-Стоила исправно примите.
ПрепорулуюЙи се Вашой Любови и пр1ятельству остаемъ
съ отмйннимъ политашемъ
Вашъ покорный слуга
А. ©еодоровиль
715
[Вук забележио на писму:]
9 — 2 2 — 30
40
24 — 10
АСАНУ, 4173.
V I ,
467
JEPHEJ КОПИТАР БУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 22. јуни 1832.
Wien den 22ten Juny 1832.
Freund!
Während mein letzter Brief vom 18ten May auf der Reise zu
Ihnen war, kam mir ein Ihriger zu, der im Grunde bereits durch
jenen vom 18ten May ins voraus beantwortet war Darum schreibe
ich heute nur andere Dinge, z. B. dass ich am 16 durch Urquhart
an Bowring einige Valachica sandte u. ihm auch über Ihre Sache
schrieb. Грим schreibt mir auch, dass er Sie schönstens grüsse,
nach Halle & zuletzt Berlin darüber geschrieben habe, den mit
London sey er weniger in Correspondenz. Was mit Ihrem Ge
such geschehen sey, weiss ich nicht, hoffe aber alles Gute, wenig
stens sprach man mir bei Бр** und П**л*т* so. Vielleicht könten
Sie auf die v o rjä h rig e Ordre hin einen Pass h e r a u f bringen, und
hier selbst alles kürzer abmachen. Illaff. schreibt mir schon lange
nicht. Ist er krank?
Vale & rescribe tuissimo
K.
P S. Byић soll um eine P e n sio n für seine literarischen Ver

dienste hier eingekomen seyn!
H errn
H errn W olf Steph. K a r a g i c h
mit Briefen des H errn Basil. Wassiliewitsch
p Ofen
Peterwardein in S e m l i n .
[Жиг:] Wien
одговорено 27 Јунија (по наш.) 832.
АСАНУ, 1759.
В у к о в а I , 427
716
[Превод:]
Б еч , 22. ју н а 1832
П р и ја ш ељ у
Д о к j e м о је последнее йисмо о д 18. м а ја било на п уш у к В ам а,
ст т ло м и j e је д н о о д В аш и х, на ко је са м за п р а во већ у н а п р е д
био ogloeopuo оним о д 18. м а ја . Зат о да н а с пиш ем сам о о д р у
гим ст варим а, на прим ер д а сам 16 -o i преко У р кварт а послао
Б аури н гу неш т о валах и ке и д а сам м у писао и о В а ш о ј ст вари.
Г р и м м и т акођ е пигие д а В а с најлепш е п о зд р а вљ а , д а j e писао
у Х а л е и, на кон цу, у Берлин, с Л о н до н о м j e м а њ е у преписци.
Ш та се д о ю д и л о с В аш ом м о л б о м , н е зн ам , но н а д а м се
св е м у до б р о м е, бар с у м и т ако Говорили к о д Б р * * и П илат а.
М о ж д а бист е на осн о ву прошлогодишњих н аређењ а могли д а
дон есет е овамо пасоги и д а о вд е сам и све у краћ ем р о к у оба-
вит е. Ш аф арик м и већ о давн о не пиш е Д а ли j e боле ст а н ?
З д р а в о и отпиши
сво м е Копииюр
Р S. В ујић j e наводно поднео за х т е в за пензију за ceoje

лит ерарн е заслуге овде!
Г о с п о д и н у Б у к у С т е ф . Караџићу
с а п и с м и м а Г о с п о д и н а В а с и л и ја В а с и л и је в и ћ а
у Земун
468.
Ваша Светлости,
С највећом жалости разумео сам овде ово дана, да ме1
непријатељи моји опадају код Ваше Светлости, да ja овде
по каванама и на другим јавним местима говорим рђаве речи
за В ам а. Бог ми je сведок, да не само што сам против Ваше
Светлости ништа не говорим, него се join трудим, да2 и оно
што чујем, да и друга за Вама зло говоре, колико j e год м огуће,
оправдам, доказујући или да није све онако као што људи
говоре, или најпосле (за оно, што се баш одрећи не може)
да по времену и по опстојатељствама друкчије није бити мог-
717
л о.5 О томе се Ваша Светлост можете најбоље уверити од
Вашега зета Г Тоше Аџи Баића, од кота мислим да овде
немате бољег пријатеља. А и како би ja могао сад тако јавно
против Ваше Светлости говорити, кад сам се дванаест година
трудно, да добро и славно мњеније о Вама разнесем не само
по нашему народу, него и по другим земљама, и кад једнако
милост Ваше Светлости уживам, и желим до смрти уживати?
Та ja да могу начинио би, да од Ваше Светлости4 нема слав-
нијега човека на свету, јер за мене већа казна не може бити,
него да ми непријатељи Ваши докажу, да нисам знао шта
сам чинио, или да сам лагао, фалећи5 онога, који фале6 није
достојан. Из тога се очевидно доказује, да мене само опадају
они непријатељи моји, који не могу да гледају, што ja и данас7
имам срећу дичити се8 милошћу и благонаклоношћу Ваше
Светлости, и који су може бити ради, да° Вас, сопствене ползе
ради, заваде и омразе са целим светом10
И мени се доказује, да Ваша Светлост сила којешта про
тив мене говорите и радите; но ja, имајући неоспориме знаке
Ваше к мени милости и благонаклоности11, мислим, или да
то није истина, или баш ако сте што и рекли, да нисте рекли12
од зла срца, него или од шале, или у друштву уз реч. Тако
би13 сам желио, да и Ваша Светлост14 о мојој привржености
уверени будете, и да не верујете никаким лажама. А ja се
у Бога уздам, да ће join доћи време, кад ћу ja моју привр-
женост к Вашој Светлости и љубав (макар и после смрти
моје) к народу и отечеству нашему, на срамоту свкју непри-
јатеља моји пред светом на ново засведочити моћи.
Са овим15 мислима у срцу препоручујући се дојакошњој
милостивој благонаклоности и покровитељству Ваше Свет
лости, и целујући Вам десницу и скут, с највећим високопо-
У Земуну 26. Јунија 832. Ваше Светлости16
Штампа се по: Б у к о в а п р е п и с к а //, 661—662.12345678
1 У концепту прецртано м е н е .
2 Прецртано у концепту с в а к и т а м о ш њ и , о в д е н е п о в о љ н и , g o ia h a j.
3 Прецртано у концепту К о л и к о .
4 Прецртано у концепту б у д е т е .
5 Прецртано у концепту с л а в е ћ и .
6 Прецртано у концепту с л а в љ е .
7 Прецртано у концепту м о г у .
8 Прецртано у концепту м и л о с т и в о м б л т о н а [. .]
» Прецртано у концепту б и .
718
10 Прецртано у концепту о м р а з и т и .
11 Прецртано у концепту н а д а м .
12 Прецртано у концепту и з .
13 Прецртано у концепту j a .
14 Прецртано у концепту з а м е н е м и е л и т е . A д о ћ и h e и в и д о в д а н к а д
Н е с е ја в н о п о к а з а т и , к о j e в е р а , к о л и je н е в е р а .
is Прецртано у концепту ч у в с т в о в а н и ј а м а .
16 У концепту В а ш а С в ј е т л о с т [скраћено:] В . С в .
469.
у Земуну 27 Јун. (по наш.) 832.
Наша су се писма опет размимошла (моје од 6./18. и Ваше
од 22. о. м.), и ja Вам сад не би ни писао (док не би од Вас на
последње моје одговор добио), али имам знатну новину из
Србије да Вам јавим. Ећимбаша Стеић ономадне у четвртак
иребеш о из Београда у овдашњи контумац! Али je још знат-
нији и смешнији догађај, за што je пребегао. Негде око ускрса
постави га Милош Oberhofmeisterom код своје деце (да уп-
равља васпитаније њиово), и у томе чину пошаље он своју
књигу у Београд, те се почне штампати без цензуре. Пошто
се четири табака наштампају, дође из Крагујевца заповест
на типографију, да се рукопис пошаље онамо на цензуру
Цензура (т ј. Милош и његови секретари) нађе, да у књизи
нема ништа противно, зато се рукопис потписан и печатом
потврђен врати у Београд са заповешћу, да се одма штампа,
а и сам Милош (од своје стране) јави Стеићу у Пожаревац,
да je рукопис његов само формалитета ради и за пример
другима у Крагујевац искат Као што у Србији млоги чинови и
друге уредбе трају најдаље до up ее мене; тако се и Стеићево
OberhofmeistercTBo не само еврши, него се он је д а н дан са
свим, као доктор, отпусти из службе, и даде му се писмо, да
може у Београду слободно, као приватан лекар, практици-
рати, а д р уш му се дан јави, да опет остане код Гдара као
Leibarzti, него му се допусти, да отиде (из Крагујевца) у Бео
град, да доврши штампање књиге своје, па онда опет у Крагу-
јевац да дође. Кад он дође у Београд, а то join одавно дошла
из Крагујевца заповест, да се књига његова, од које je већ
15 табака наштампано, выше не ш т ампа, до к л е Госп одар у
Топчидер не дође. Кад Стеић то јави у Крагујевац, и замоли
719
се, да би се та заповест укинула, онда му д и р е к т о р к њ а ж е с к е
к а н ц е л а р и је, С т е ф а н Р а д и ч е в и ћ (који je 4 године у Темишвару
био на р о б и ји , што je, као т р ю в а ч к и к а л ф а , нешто п о к р а о )
по заповести Њ и о в е С в е т л о с т и јави, да се књига његова дотле
не може штамлати, 1) ,,док je на ново не препише с дебелим
јером (ъ), будући да изостављање овога слова личи на Вукову
ортографију, а млоги су родољупци, не само у Србији,
него и у Русији, нашли, да то може имати зла сљедствија,
зато се у типографији нашој недопушта по Вуковој орто-
графији штампати“ 2) „док не назначив у књизи, од куда je2
што преводио3 или по коме je4 списатељу писао.5 Ако
му6 ово двоје није по вољи, он7 може8 своју9 књигу у другој
земљи дати штампати, али му10 неће бити слободно књиге
у Србију доносити.“ Стеић ово писмо прими у среду у
вече, а у четвртак у јутру, видећи, да се онде више с миром
не може живити, узевши од своји ствари, колико се могло,
п р еб егн е у Земун. Овоме je догађају сад највише узрок онај
З о р и ћ , за кога нам je Кепен писао, да je у Питеру 1826. г издао.
„Краткое руководство къ познашю вссмфне истор1е за Слав-
яно-Сербску юность.“ Овога Зорића (за кога само толико
знам, да je родом из Арада, и да je у Темишвару био трговачки
ш еГрт, по том као Руски с т р а ж м е ш т е р оженио се у Паризу
некаком Францускињом, и избавивши се некако стражмеш-
терства постане у Питеру на препоруку Атанасија Стојковића
учитель Немачког језика „при Екатерининскомъ институту“ )
позове Милош, на препоруку своји секретара, који су лане
као посланиди његови у Питеру били, за учитеља своје деце;
и ево je сад, пре месец дана, са својом Парискињом и с к ћ е р ју
о д 1 2 — 1 3 i o g m a (ово je таман као што треба—) дошао у Кра-
гујевац, и прем да je Стојковић, ваља да завидећи му слави
и господству (није шала код државнога књаза бити васпита-
тел> деде!), писао Милошу, да он н и је ни з а у ч и т е љ а д е ц е
с е о с к е , а к а м о л и к њ а ж е с к е , он je за сад јо ш у великој чести,
а особито поред секретара, који су га препоручили. — Исти
Зорић казивао je, да ће се и моја Руска пензија скоро уста-
вити. Ja велим: уплати, Боже, али не умори! Еда пишете
што Аделунгу или Кепену? —.
Гледајте за Бога, за мој пасош, да један пут дођем тамо.
Стејић мисли своју књигу на ново у Бечу штампати, и
као што говори, ca ј , л. и №. Овај до[га]ђај с п р в о м кььигом
из ю ъ а ж е с к е типографије показује, што смо м и знали и пре,
да се књиге с а м о онде могу штампати, где имају закони (макар
каки, само да су п о ст о ја н и ).
Пишите ми о д м а . Гледајте у коверти.
Вук
720
[На унутрашњој страна коверта:]
П. П. Са Стеићем контумацира шабачки прота, о коме je
у Allg. Zeitung стајало, како je на скупштинама, 1830. и 1831 г
предиковао, па сад од неправде и од зулума ут ек а о амо, оста
вивши у Шапцу кућу и жену и децу —
Sr Hochwohlgeboren
Herrn В. V. K o p i t a r ,
Custos an den k. k. Hofbibliothek (P T.)
in W i e n .
[Жигови:] Semlin. J. Wien _ АСАНУ, 1760.
14. jul. В у к о в а /, 428—430.
1 Лични лекар.
1а Прво написано н а з н а ч и т е , па je крајњи слог прецртан.
2 Првобитно написано с т е , потом прецртано и написано j e .
3 Првобитно п р е в о д и л и и преко последњег слога написано о .
4 Првобитно с т е .
5 Преко последн>ег слога л и написано о .
6 Првобитно В а м .
7 Започето В , па прецртано и написано о н .
8 Прецртан последњи слог т е .
9 Прецртано В а ш у и написано с в о ј у .
1° Прецртано В а м и написано м у .
470.
ЈЕРНЕЈ КОПИТАР БУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 13. јули 1832.
Wien den 13ten July 1832
Freund!
F a ta l, (aber andrerseits wieder sch m eich elh a ft) dass sich unsre
Briefe inter kreuzen. So habe ich auch Ihr Schreiben vom 18
Juny gleichsam ins voraus am 22ten Juny, einen Tag vor Empfang
desselben geantwortet. Ich habe s e it d em wieder angeklopft und
tröstlich e Antworten erhalten. Schreiben Sie mir nun odm a, ob
und was geschehen.
Gestern war der Neffe des првомъ поштомъ bei mir, im
Grunde nur um die baldige Ankunft seines Onkels anzusagen, da
auch der Ча Ct** auf dem Wege sey! In welcher Absicht? Ich
bin nun g a n z ohne serb isch e Neuigkeiten jeder Art, da ich sie
nicht mit der langen Weile bei кума Gajo oder Studenten bezahlen
mag. Auch von der лктописЬ ist № 25 mein n e u e ste s Heft. Cholera,
Quartier Wechsel zw eim a l, u. andre Dinge rauben mir Müsse und
Lust. Was wird Ihnen eigen tlich zur Last gelegt? Von wem ? Ihr
MS. haben wir dieser Tage solid einbinden lassen, und ich habe
den Anlass der Stiftung hineingeschrieben. Wen wir nur auch
einen Стоиковичъ beilegen könnten! Sagen Sie dem Hin H** Ni
cola dass ich von seinem Namenbüchl. noch imer nichts ge
sehen habe, auch nichts gewiss ist, ob ich es sehen werde, deft
man liebt nicht kritisirende Beurtheiler, sondern nur solche, die ihr
Ja zu allem sagen, was einem [. .] sp ra c h fre m d en aber ad id be
stelltem refenrenden Canonicus einfällt. Sie mögen mich in G a r
ten treib en , sagt der Krainer der v’rit und den v r t gleich aus
spricht. Ich glaube imer, das Ortscomando könnte Sie, kraft
der vor Ihrer Abreise nach Serbien erflossenen Resolution nach
Wien lassen, hier würden Sie dan keine Anstände mehr haben:
nur ordentliche E rled ig u n g en sind hier vor 10 Jahren nicht zu
erlangen. Vale & rescribe
Ihrem
[Ha полеђини:] Poznati
H errn
mit Briefen des H errn Basilius Wassiliewitsch (P T.)
in S e m l i n .
18
[Жигови:] Wien S 1832.
7
одговорено 7 /19. Јул. 832. АСАНУ, 1761.
В у к о в а I , 430—431
[Превод:]
Б еч , 13. ју л а 1832
П р и ја ш е љ у
Фатално j e (н о с д р у г е ст р а н е и ласкаво) ш т о се наш а

писм а ст алн о у к р ш т а ју . С т ога с а м и на В а ш е писм о о д 18.
ју н а одговори о, т а к о р ећ и , унапред, 2 2 . ју н а , д а н пре него ш т о
сам ia прим ио. У међувремену попово с а м за к у ц а о н а в р а т а и
прим ио утешне о д ю в о р е . П и ш и т е м и с а д а одма д а ли се н ет т о
д е с и л о и гит а. —
Ј у ч е j e к о д м е н е био нећ ак o m i „ п р в о м п о ш т о м “ , заправо
сам о д а б и м и н а ја в и о ск о р и д о л а з а к свог у ја к а , j e p j e и ч а -С т е в а
на п уш у! С к а к во м н а м ер о м ? J a с а м сада потпуно б е з српских
н овост и било к о је вр ст е, п ош т о ни сам сп р ем а н д а и х плат и м
д а ш у б о м к о д к у м а Г а је или с т у д е н а т а . А и ш т о се т и че „ Л е -
т о п и са “ , најновија с в е с к а з а м е н е j e б р о ј 25. К о л ер а , двапут
м егьагъе ст ан а и д р у г е ст ва р и л и ш а ва ју м е д о к о л и ц е и р а с п о -
л о ж ењ а . За ш т а В а с заправо о п т у ж у ју ? И ко? В аш с м о р у к о -
пис д а л и о ви х д а н а д а се со л и д н о п о веж е, а j a с а м у п и сав п о во д
д а р и в а њ у. А к о би см о с а д а м огли д а п рилож им о и је д н о ! С т о ј-
кови ћ а! Р ец и т е госп оди ну Х а џ и ћ у Н и коли д а о д гьегове ю ъ и ж и ц е
722
с именима јо ш нисам ншита видео, ниши j e ст урно д а ли ћ у j e
видети: je p не воле се оцењивачи који крит икују, већ једи но
они који каж у да на све што падне на йамет некем реферира-
јућем канонику ком е j e је зи к стран, но који j e за ово наручен.
Н ека м е отерају у врт, каж е К рањ ац, који подједнако изю вара
в'рит и врт J a и д а љ е верујем д а би В ас ком анда мест а, на
основу резолуц и је која j e и здат а пре Ваше! пуш а за Србију,
могла пуст ити за Веч, овде не бист е выше имали никаквих
неприлика, једи н о што на редовн а решења овде треба чекапш
најмање десет година.
Здраво и отпиши
Ваш ем П ознат ом
го с п о д и н у Б у к у С т е ф . К а р а џ и ћ у
с а й и с м и м а го с п о д и н а В а с и л и ја В а с и л и је е и ћ а (Р T .)
Земун
471
ВУК КАРАЏИЋ и ЈОВАН СТЕЈИЋ ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
У Земуну 7/19 [јула] 832.
На писмо Ваше од 22. Јунија одговорио сам Вам 27 оног
месеца, а Ваше писмо од 13. о. м. примио сам јуче. -И
За мој пасош ншпта овде није дошло! Него опет гледајте
Ви тамо, како Вас Бог учи. Да није пролетос одозго дошло,
да се морам у Србију вратити, овдашња би ми милитар-
команда била дала пасош за Беч, али сад не да ни она ни Гене-
рал-команда, изговарајући се, да се мора одговор из Беча
дочекати, и да то не ће дуго трајати etc. Ja управо не знам
ни ко ме тужи, ни за што ме тужи. Генералу je пролетос озго
дошло, да они узроци, за које je од Polizeyhofstelle 1829. дошла
заповест, да ми се овде не допушта седити, и сад стоје. — Чуо
сам, да ме зимус тужио Урошевић Милош (који je сад у Вара-
дину затворен) самоме цару, а може бити и полицији тамош-
њој, да сам ja с овдашњим пургермајстором Лазаревићем
тео прошавшег лета да побуним Срем, и да га саставим са
Србијом; и да сам Руски и Српски плаћени шпијун. Али преко
свега овога највише мислим, да je Ча Стевино масло.
Стеић ономадне у недељу изишао из контумаца. К ономе,
што сам Вам о њему и о његовој књизи у последнем писму
46* 723
писао, додајем Вам сад и ово, да je Ат.[анасије] Стојковићиз
Петерсбурга писао Милошу (Обреновићу) против мене и про
тив м о је о р т о гр а ф и је , додајући, да je и Рускоме министерству
противно, да се моја ортографија у Србији у обичај уводи.
И будући, да je ово писмо дошло из Питера с министеријал-
ним писмама (као што смо и ми сила пута од Шишкова и од
Аделунга у Бечу писма добијали), тако га Милош, који и
онако жели, да осим њега нигде нико чести нема, држи као
да je оф ицијелн о (а може бити, да и јест). Дакле опет све Ч а
С т ев и н е и његове партије]- интриге. Они исти, који ме овде
туже, да сам Руски шпијун, и да сам у тајним друштвима,
и да сам опасан за ово царство, они ме исти туже у Русији
и Србији, (а и овде код р о д о љ у б а ц а ) , да сам од двора Австриј-
скога преко Вас поткушьен да шокчим Србе! Тако св е т и
људи интригирају! Да ли ће кад истина, у овоме моме гоне-
нију, изићи на мегдан? Тако се Милош чрез мене (или чрез
моје гоненије) помирио и с Ча Стевом и са Стојковићем! —-
У Србији око Милоша сад царују све прави магарци. Колико
je Давидовић луд и ветрогоњаст, и он им je сад паметан, и
пао je у немилост
Зорић je казивао, да je Лаза од Милетића, почевши ви-
кати на Руску школску систему и на Руски језик (саветујући,
да се С л а в ен с к и узме), изгубио службу
Секретар Митрополита Београдскога, Лазо Зубан, пос-
лао je ово дана тамо Јерменима једну књижицу Ж и л -Б л а з а ,
да се штампа.
Ja опет мислим, да Ви о овој Српској типографији и о
првој њеној књизи начините један Artikel. У Београду
оће опет правитељство да штампа Стеићеву књигу с дебелим
јером, па ће после (мислим за ц ел о ) због с т в а р и за б р а н и т и .
Стеића зову на траг, али он не ће, него може бити да ће
остати Земунски доктор.
Да ће Ча Стева скоро у Беч, о том у Карловачком двору
нико ништа не зна! Него je ономадне утекао у Даљ од жало
сти, што je Земунски прота о с у ђ е н и за т в о р е н у Варадину
на 10 месеци.
[У наставку дописао Ј. Стејић:]
Нашавши се овде код Гд. Вука, узимам слободу, свое-
ручно поздравити Вас. Я сам мое житие у Србии свршио;
до сад е било свакояко, но р о д о л ю б ц и док не завладаше, више
добро него зло. Од сад како Бог да. Трећа част мои Забава
cBoioM чудном судбином2 постаде знаменита. Други пут
моћи ’ћете више о ньой и о мени разумети. Дебело ер пос
таде яче него сва моя философиа у овим новим Забавама.
724
Est p.nim epocha obscurorum virorum. О bonus deusP Сад ми
се Забаве изнова штампаю, као што родолюбци желе.
Ваш найпокорнии, високо почитукЉи Вас
Доктор Стеић
Ето Вам и од Г Стеића поздрава. Засад je доста, jep се
бошм да не оде пошта.
Вук
[Уврх писма .1. Копитар записао:]
Vuk
АСАНУ, 1762.
В у к о в а I , 431—433.
1 Грешком написано й а р т р и ј е , па je затим непотребно р прецртано.

2 Ова реч je била написана до половине на крају реда и, пошто je по-
грешно пренета у следећи, прецртана и поново написана.
3 То je доба незнатних људи. О добри боже!
472.
ДИМИТРИЈЕ ФРУШИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Монфалконе, 21 јули 1832.
У Монфалкону 21 Јуља 1832.
Млогољубезни и високопочитајеми
мои Вуче!
Писмо Ваше од 27га Јуња примио сам овде гди се у ба-
њама налазим здравља и почивања ради. Млого ми je мило
знати о Вама, и Вашим пријатељима што добро, али зло Ваше
мојим бива, свагда сам чувствителан бијо, врућа срда и пуна
участија. Случаи Гд. Стеића мени позната пријатеља и мло-
гопочитована јест ме ударијо ненадном жалошћу Неби пре
повјеровао, ни у сну помислио, да њему као љекару Мило-
шевом, и домаћем човеку, због чета због једне књиге, једног
може бити изречења, једне мисли изиђе прогон, и нужда
бјегства. Варам се, али немогу одољети мисли, да нису1 ка~
луђери криви и понови, да наипосле ни ученији њему бивши
пријатељи нису шњима заједно против њега и његове књиге
устали. Заиста право имате рећи, чудо „прва књига српске
типографије конфисцирата.“ Та да je и политика руска дир-
нута била, још би таковом Господину и његовои кгьизи лека
бити могло без конфисцирања и бјегства. Али слаби Милош,
и мало човек! То сам ja свагда знао, и свагда тако држао
против свију лепи речи Вука, и похвала Пирха и прочи Ми-
лошеваца.
725
Што ме питате за совјет, ваља да Вам кажем како мислим,
и како би ja на његову мјесту поступијо. Ако нема стра због
политически замјера, нека иде у Руссију, Москву, или и
мањи у који му драго град. У последњем ће мјесту Руссије
као љекар добро и боље стајати са мало среће и доста крје-
пости у здрављу неголи овде и по Европи акоће игди. У
Турской нема ништа добра, у Австрији свуда je слабије.
Овде у Трсту нијему доста за једну годину из свога на чисто
потрошити 800 f. сребра, и тако две три и четири године
узастопце више од своје кесе живити би морао, него могао
надатисе од медицине и добити. Тако je испунило се медицима
старијим и млађим страним а особито овданпьим домородци-
ма, да би му пре Дубровник неголи Тријест совјетовао, пре
Вијену неголи Пешту, а пре Пешту и Темишвар и Н. Сад,
неголи икоје друго мени у нашем царству познато мјесто.
Совим га лепо од мене поздравите и пишитеми тако Вас
молим обадва по првои пошти, да ако Вам у чему могао
будем још што помагати совјетовати, тјешити стање Ваше
да се нађем. Остајем љубезно поздрављајући
Ваш
Димитр. Фрушић
An H errn
Wuk Steph. Karagsich
a Semlin
[Жигови:] Mo. Falcone S 1832.

8 АСАНУ, 1945.
______ Б у к о в а I , 669—670.
1 н и с у првобитно било написано с у па je н и додато изнад реда.
473.
JEPHEJ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЂУ
Беч, 25. јули 1832.
Wien den 26ten [!25] July 1832.
Freund!
Ihren Brief vom 27ten Juny a. St. habe ich den Tag n ach
meinem letztem Schreiben von 13ten d., das Sie indessen auch
erhalten haben werden, erhalten. Ich habe darauf wieder um den
Stand Ihrer Sache mich erkundigt, und von g u te r S e ite erhalten,
dass sie im Gange sey, dass sie von Semlin aus gut einbegleitet
726
worden, dass man wahrscheinlich gegen Ihren Aufenthalt in Wien
nichts haben werde, dass aber der Semliner Einbegleiter am ent-
scheidensten sie beschleunigen würde, wenn er auch die gegen Sie
vorher angegebenen Anzeigen w iderspräche, oder doch für nicht
genug begründet oder unwahrscheinlich & unbedeutend erklären
wollte. Sie verstehen dies alles vielleicht besser als ich aber
ich glaube, dass es nicht viel anderes heisst, als alles lie g t noch
unentschieden da, vor andern Dingen, die dringender betrieben
werden. Also suchen Sie, dass Ihre Sache auch betrieben werde,
von Semlin aus, es wundert mich, dass ihr es nicht bereits ge-
than habt, da Ihnen doch das Bad in Ofen oder Baden verschrie
ben ist, was man nur im S o m er mit Erfolg brauchen kan.
Die überhäuften Geschäfte unsrer hohen Polizey, und daher
das L iegenbleiben der auch für den E inzelnen noch so wichtigen
sollte doch auch in Semlin aus vielfachen Erfahrungen bekannt
seyn, daher sollen auch, und könnten mit gutem Gewissen, die
Loca/behörden die Verantwortung für so einfältige und offenbar
nur aus Personalhasse fabricirte Verleumdungen & Denunciationen
auf sich nehmen! Und ich zweifle auch kaum, dass der Herr
Comandant, wen Sie ihm Ihre L a g e und den A n lass Ihrer Feinde
klar und deutlich vorstellen, es für seine Amtspflicht halten werde,
deutsche Unpartheylichkeit zu üben, wie es selbst der B öhm e Czer-
wenka sein Amtsvorfahrer gethan haben würde.
Steich’s Rückzug beweist von neuem, dass mit B arbaren nicht
leben kan, wer einmahl mit M enschen gelebt hat.
Eine Serbische Zeitung, w öchentlich 2 M a l, könnten Sie sehr
leicht bestreiten, und Gott danken, wen Sie, und kein andrer
die erste Bewilligung darauf erhalten, was itz t noch an der Zeit
wäre. Aber freilich habe ich selbst den Glauben an Ihre O rd en t
lich k eit und B estä n d ig k eit fast verloren, so leicht glauben Sie
imerfort den leeren Worten der serbischen Hofleute, die noch
wo möglich noch treuloser sind, als andre!
Vale, fave & rescribe aut ipse veni.
K .
Basilius Wassiliewitsch
in S e m l i n
Суви лечат
[Жигови:] Wien S 25/7 1832.
одговорено 25. Јул. 832.
АСАНУ, 1763.
В у к о в а I , 433—434,
727
[Превод:]
Б еч , 2 6 . [ ! 2 5 ] ј у л а 1832.
В аш е писм о о д 2 7 ј у н а по ст а р о м прим ио с а м д а н иза
м ог п осл едњ ег п исм а о д 13. о. м ., к о је сиге и В и у м е ђ у в р е м е н у
вер о ва т н о прим или. J a с а м се н а т о й оново р а с п и т а о з а с т а њ е
В аш е ст вари и о д добре стране с а зн а о д а j e она у т о к у , д а j e
п о к р ен ут а у З е м у н у , д а с е вер о ва т н о неће и м а т и н и ш т а п р о
т ив B a u ie i б о р а в к а у Б е ч у , но д а би зе м у н с к и п о к р ет а ч о в у
с т в а р н а јо д л уч н и је посп еш ио ук о л и к о би и противсловио
п р и ја ва м а п одн ет и м п р о т и в В а с или о в е п р о ы а с и о к а о н е -
д о в о љ н о о сн о ва н е или к а о н е в е р о в а т н е и б езн а ч а јн е. В и с в е
о в о м о ж д а б о /ье р а з у м е т е н е ю j a : али j a верујем д а о в о не
зн ачи ниш т а g p y io већ д а j e с в е јо ш н ереш ен о, д а чека п р ед
д р уги м ст ва р и м а , к о је се виш е пожурују З а т о п о к у ш а јт е
и з З е м у н а д а и В а ш а ст ва р крен е, ч у д и м е ш т о о во н и ст е већ
учин или, п о го т о ву ш т о В а м j e лечни чки п р оп и сан а багъа у П е
ги т и или у Б а д е н у , ш т о се је д и н о преко лета м о ж е ко р и ст и т и
с успехом .
Пренагомилани п ослови наш е ви с о к е полиције зб о г к о ји х
остају да леже ст ва р и ко л и к о lo g он е би л е в а ж н е з а појединца,
ово би т р еб а л о д а j e п о зн а т о и у З е м у н у на о с н о в у многостру-
ких и ск у ст а в а , т е би локалне вл а с т и морале и могле д а пре-
у з м у о д ю в о р н о ст з а о в а к в е глупе и и ск љ у ч и во и з ли чне м р ж њ е
ф а б ри к ован е к л е в е т е и ден ун ц и ја ц и је! И не сум гъ ам д а h e io-
сп о ди н к о м а н д а н т , погит о м у б у д е т е ја с н о и р а зго в е т н о при
к а за л и Вашу ситуацију и повод В а ш и х н е п р и ја т е љ а , см а т р а т и
као с в о ју с л уж б ен у д у ж н о с т д а се д р ж и немачке н еп р и ст р а с-
н ост и , он ак о к а к о би ово уч и н и о и Чех Ч ервен ка, гъегов п рет -
х о д н и к у сл уж б и .
С т еји ћ ево о д с т у п а њ е й оново п о к а зу је д а с варварима не
м о ж е ш ж и вет и а к о си са м о је д н о м ж и ве о с људима.
С р п ск е нови не б и с т е л а к о м о гл и двапут недељно д а из-
д а је т е и б о гу д а б л а го д а р и т е ш т о Нете В и и нико д р у т д о б и т и
прво одобрение, з а ш т о би сада још био п рави т р е н у т а к . А л и ,
чах са м и j a и згуби о в е р у у В а ш у уредност и постојаност; т а к о
о л ако настављате д а в е р у је т е дразним р е ч и м а ср п ск и х д в о р -
ја н а , к оји с у в ер о в а т н о јо г и н евер н и ји о д д р у ги х !
З д р а в о , д а си наклогъен и отпиши или д о ђ и са м
К о п ит а р
с а п и с м и м а Г о с п о д и н а
В а с и л и ја В а с и л и је в и ћ а
Земун
728
474.

Пожаревац, 25. јули 1832.
У Топчидеру примю самъ писмо Ваше од 26. Юшя т г
но нисамъ имао кадъ одговорити онда на utra, садъ овде
оданувши мало одъ дЬла, одговарамъ Вамъ, да я нити самъ
што одъ кота чуо, да сте Вы што за мномъ и противъ мене
говорили, нити бы вйровао, и да самъ што чуо; Ваша при-
врженостъ къ мени познана ми е, а познана и любовь къ Оте
честву, не миелите да Васъ ко лако кодъ мене оцрнити може,
то е нЪко ктео Васъ да узнемири, казутоћи Вамъ, да су Васъ
кодъ мене оцрнили; не вЪруйте никомъ.
Поздравляюйи Васъ любезно, есамъ
У Пожаревцу 13. Юл1я 1832. Вашъ благонаклонный

№ 1815 Милошъ Обреновийъ
Высокоученоме Господину
Буку Стефановићу Караџићу,
Доктору философк и разны учены дружтва члену
у Зем уну
Sr Wohlgeboren Herrn
Wuk S te p h a n K a r a d z ic s
Doctor der Philosophie etc

in S e m l i n
[Жигови:] Tur Geräuchert vom Contumaz-Amte zu Semlin am 26. jula
1832. Sigil. sanitatis semliniensis
Воштани печат Милошъ Обреновичъ князъ сербски
АСАНУ, 2346.
Б у к о в а I I , 662—663.
729
475.
ЈОСИФ МИЛОВУК — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Ja ево досад очекива Вас, или писмо од Вас, па ни Вас
ни писма, а има нетто мало Пренумеранта и новаца на Вашу
књигу —■. Иде вашар, људи ће доћи по књиге, а књиге се не
печатају. Молим покорно јавте ми упут шта ћу радити.
Ja чујем да Ви идете из наше земље! Јели истина, зашто
и јели могуће.
Шта je опет у Србији —. Зашто пређе амо Г Стеић и
још неки?
Молим ми упут одговорити за владање моје. Остајем
Вас навјек високопочитујући, и још мож бит видити Вас
У Пешти 26ог Jynia 1832. покорни
Јос. Миловук
Hochgelehrten H errn
Wuk St. K aradjits
in Semlin.
[Жигови:] Pesth Wien S 29/7 1832
одговорено 25. Јул. 832.
[Вук забележио на полеђини:]
О Богу луд, а о ђаволу мудар
АСАНУ, 3150.
В у к о в а 257
I V ,
476.
ДИМ ИТРШ Е П. ТИРОЛ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 26. јули 1832.
У Београду
Я сам наумио кньижевне листове, под заглавием: „Обзор
кньижества Србскога“ у союзу с нашими Литераторима,
730
што скорие, периодически издавати. Намереше и определе
ние е овога Обзора то: свойски старати се за изображение
езика Србскога, и за стално правописание и усовршенство-
вание iitroßo, а карактер биће му ничию личност не вређати,
но паче славу у кньижеству заслужени Срба озаравати и обе-
лоданявати.
Овай ће О бзор Србско'ш кнъиж ест ва бити на 6 оделения
разделен, а свако ће оделение садржавати определене пред
мета овим начином:
1. ) Дисерт ацие о езику Србскоме, и о начину писаня и ира-
вописанию нЫовоме. Премда смовећ уверени, да Србима
Србски, а не Славенски или мешовито писати валя, опет зато
нужно ће бити гдекоега, кои се ioui шлендриана држи, оба-
вестити, да Србима заиста Србски, а нипошто друкчие писати
валя, па и то зашто овако и овим или онако и оним наречием,
а не по нечием мнению и вкусу
После овога и резониране о правописанию, често пакъ
и Етимологии, а гдешто ће, у колико могуће буде, и о Син
таксису следовати.
2. ) Рецензие и критике Србски кньт а без увреждения
личности, по прикладу изображени люди просвећени народа,
кои, што се пристои, што е добро и лепо за пример другима
похвалюю, а оно, што е погрешно или недостаточно с найве-
ћом штедньом поправляюуйи к болеем учтиво и скромно
улућивати обичаваю.
3. ) Покушения Ист орие Србскога Кньижесшва.
4. ) Лит ерарна П исм а учены Срба.
5. ) П охвале заслуж ени Срба у Л иш ерарном призрению.
6. ) Смесице, у коима ће се проносите изишавше и ново-
излазеће кньиге обявления, то све сама Србска.
Ови кньижевни Листови, као што реко, издаваће се у
союзу с нашима Литераторима и помоћу ньиовом; зато Вас
у овим као родолюб1ем и ученосћу отличнога мужа покорно
и учтиво молећи позивам, да би сте и Ви из любови к напредку
нашега кнъижества на олтар просвештения с прилозима Ва-
шима по смислу изложенога Обзора по могућству и
ревностно у помой ми притекли и мене у предприятию моме
подкрепляваюйи обрадовати благоусрдствовали, за кое ћу
Вам я заиста, у свое време усрдно благодарите и признател-
ност Вам мою пристойно показати умети.
Ктитори и Приложници овога обзора за знак благодар
ности добиваће свакипут по едан Ексемплар на дар. А да би
се овай Литерарни журнал у народу нашем лакше распро
странили и без сваке муке и молбе свуда разашиляти мого,
зато ће се он у Мехитеристической Типографии у Бечу печа-
731
тати. Па кад довольно прилога од наши Учени набавим, да
могу прву част овога Обзора у штампу послати, онда ће се
и Публикуму Србском користопуно издаванк овога сред
ством штампе обявити, и к помоћи обштеполезнога заве
дения Родолюбци и БлагодЕтельи кньижества Србскога
учтиво позивати. Имена Ктитора и Приложника биће
у кньизи печатана.
Препоручугоћи се у Вашу любов и приятельство, и узда-
топи се да ћете ме скоро прилогом Вашим обрадовати, с най-
већим високопочиташем
остаем Ваш
Дим. П. Тироль
У Београду 14. Јулиа 832.

Любезни Приятелю!
Позивание ово шалкм Вам с том молбом, да га заедно
с Г Стеићем прорешетате и мени одма мнение Ваше сооб-
штите.
Поздрав ляюйи Вас, Вашу Госпу и фамилиу любезно
остаем
Ваш
истини при.
Димитр П. Тирол
П. П. Обећане листове послаћу Вам скоро ямачно.

АСАНУ, 3421.
477
ВУК КАРАЏИЋ — ЗЕМУНСКОЈ ВОЈНОЈ КОМАНДИ
Земун, 27 јули 1832.
Löbliches k. k. Militär Commando!

Unterm 16-ten April 1 J. hat gehorsamst Gefertigter bei Einem
löblichen MilitärComando sein Bittgesuch eingereicht, und darin
gebethen, womit, in Rücksicht seiner in demselben angeführten
Gründen, ihm die Bewilligung ertheilt, respective bey den hohen
Stellen bewirkt werden möchte, mit seiner Familie über Ofen nach
Wien abgehen zu köiien und künftighin daselbst zu domiciliren.
732
Nachdem aber zu seinem grössten Leidwesen auf dieses Ge
such die Erledigung inter noch nicht erfolgt ist und er in vielen
Rücksichten einen für ihm unersezlichen Schaden auf die unschul
digste Art und Weise samt seiner zahlreichen und ebenso unschul
digen Familie erleiden muss, weil
pens Wdi. die fragliche Erledigung noch längere Zeit aus-
bleiben und auch auf gegenwärtige Bitte keine billige Rücksicht
genomen werde, er von der vorgehabten ihm äusserst nöthigen
Badekur in Ofen heuer keinen Gebrauch mehr machen, und ein
solches Unterbleiben in der Folge seiner zerritt[et]en Gesundheit
wegen höchst nachtheiiig wird.
2 tens Als Schriftsteller hat er in einer vor einigen Monathen
erlassener Ankündigung versprochen, das Buch über serbische
Dichtkunst und Prosodie im Verlaufe dieses Somers in Ofen
drucken und im bevorstehenden Pesther Joh. Entl. Mkt. den Pre-
numeranten erfolgen zu lassen, in der Anhofnung, während der
Ofner Badekur ihren Druck daselbst vornehmen zu lassen um
dabey die Correctur desto leichter allein besorgen zu könen,
durch welches Ausbleiben aber er bey den Pränumeranten den
Credit verlieren würde, endlich
3tens Hat er auch dessen gehabtes Quartier in Loco der
Hauseigenthümerin bereits aufgesagt gehabt, welche Aufsagung
mit Ende v M. zu Ende ging, und ihn nun mit der Hausfrau
nicht in kleine Verlegenheit setzt. So bittet er gehorsamst, wo
mit ihm Ein löbliches MilitärComando den nöthigen Pass ent
weder selbst oder durch das hohe General Comando zum
abgesehenen Zwecke, um so gnädiger noch vor Herablangung der
fräglichen Erledigung ertheilt werden wolle, als dadurch dessen
Aufenthalt ohnehin bekant wird, und ihm die allfällige hohe
Entscheidung auf sein erstes Einschreiten füglich auch zu Ofen
oder Wien bekant gemacht werden köne. Übrigens ist er auch
von der angenehmen Hofnung beseelt, dass die hohen und höch
sten Stellen bey dieser Gelegenheit auch dessen gänzliche Unschuld
erkenen, und ihn von den unbilligen nur auf den aus Perso
nalhasse fabricirten Verleumdungen und Denunciationen ge
gründete Verfolgungen, befreien werden
d. 27 July 1832 Wuk Steph. Karadschitsch

Dr der Philosophie und
serbischer Schriftsteller
Б у к о в а
п р е п и с к а V , 597—598.
733
[Превод:]
С л а в н а ц а р ск о -к р а љ е в с к а В о јн а к о м а н д е ,
Н а јп о н и зн и је п от пи сан и j e 16. а п р и л а ш . г. п о дн ео м о л б у
сл авн ој В о јн о ј ком анды и за т р а ж и о д а м у се, с о б зи р о м на на-
вед ен е р а зл о ге , и зд а , о дн о сн о к о д вы соких власт и и зд е јс т в у је ,
д о з в о л а д а са сводом п ороди ц ом м о ж е о т п ут о ва т и п реко Б у
д и м а з а Б еч и ш ам о се у б у д у ћ е наст анит и.
К а к о , м е ђ ут и м , гьегова м о л б а , на њ е го в у н а јвећ у ж а л о с т ,
није јо ш у в е к р еш е н а , т о j e збо1 м н о ги х разлоГ а п ри м оран д а
на н а јн ед уж н и ји начин, за је д н о са с во јо м м н ого бр о јн о м и ист о
т ако н е д у ж н о м п о роди ц ом , п одн оси н е н а д о к н а д и ву ш т ет у,
јер: _
и рво —■а к о дош и ч н о реи лењ е јо и г з а д у ю не б у д е дон егио,
и ако се ни о са д а ш њ о ј м о л б и н е п о ве д е р а ч у н а , биће сп реч ен
д а о в е Године коры ст и п редви ђ ен о, гье м у неоп ходн о п о т р еб н о
багъско леченье у Б у д и м у , ш т о he ш т ет и т и њ его во м ја к о на
р уш е н о м зд р а в /ь у ,
g p y io — к а о књ и ж евн и к, о бећ ао j e п ре неколи ко м есец и
у је д н о м о гласу д а he т о к о м o eo ia л е т а ш т а м п а т и у Б у д и м у
кгът у о ср п с к о ј п о ези ји и п р о зо д и ји и д а h e j e на п р ед с т о је ћ е м
пеш т анском са јм у , н а У с ек о ва њ е, [ д а н о д с ец а њ а главе ев. Ј ован а
К р с т и т ељ а , 11 9 ] д о с т а в и т и п рет п лат н иц им а, н а д а јућ и се
д а ће т о к о м лечегъа у Б у д и м у м оћ и лично д а п рат и гьено ш т ам -
пагье и при т о м ла кш е д а у р а д и к о р е к т у р е . А к о д о т ога не д о -
ђе, изГуби/ге поверегъе к о д прет плаигника, н а јза д ,
iiipehe он j e eeh власници к у ћ е о т к а за о ст ан гсоји j e
о в д е им ао. О т к а з j e и ст ек а о к р а је м п рош лоi м е с е ц а и иго га
са д а д о в о д и у н е м а л у н еп р и ли ку с га здари ц ом . С т ога најп он и з-
није м о л и д а м у славн а В о јн а к о м а н д а , било с а м а или преко
ви соке Г ен ер а л н е к о м а н д е , благоизволи и зд а т и п от ребан
пасоиг, и јо и г понизније м о л и д а т о б у д е п ре р еш а ва гъ а дот ичн ог
питагъа, к а д се и онако зн а гд е б орави , д о к би м у се цегъено р е -
шегъе гъегове п рве м о л б е м огло саоп ш т и т и и у Б у д и м у или у
Б еч у. — У згр е д р е ч е н о , он j e и сп уњ е н ггадом д а h e се о в о м при
ли к о м ви со к е и н ајвиш е власт и у ве р и т и у гъегову п о т п у н у не-
вин ост и осл о б о ди т и га о д н еп рави ч н и х прогона, који се засни-
в а ју са м о на к л е в е т а м а и д о с т а в а м а п от екли м и з ли чне м рж гъе.
2 7 ју л а 1832. В у к С т еф . К араџ и ћ
д р ф и л о зо ф и је и
ср п ск и с п и са т е љ
734
478.
ВУК КАРАЦИЋ ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ

Нови Сад, 30. јули 1832.
у Новом Саду 18./30. Јул. 832/
Ваше писмо од 20. о. м. (по Вашему) доста ме ожа-
лостило. Ономадне сам дао милитар-команди Земунској
на ново молбу, да би ми се дао пасош преко Будима у
Беч, док би међутим дошао одговор на ону моју молбу од
16. Априлија. Истина да je Генерал Фонт несрећом мојом
пре неколико дана отишао у Меадијске илиџе, но опет je мили-
тар-команда доста добро оправила (беглајтовала) ову молбу
моју на генерал-команду Варадинску; и да би сам пре одговор
имао, сам сам собом донео то овде у Варадин; но слаба помоћ.
Фелдкригссекретар Граф Мајанс, каже ми јутрос да ми се
овде нишша не може учинити, док из Беча не дође; него да
ће се ова моја молба прекосутра у Беч послати, и да ће се
искали од Офкригсрата одговор на ону моју молбу, које
он мисли да ће до две три недеље доћи. Сад гледајте
опет Ви тамо како знате. Врло би добро било, кад би сте
могли наћи кога код Офкриг[с]рата.
Земунска je Милитаркоманда уз ону моју молбу од 16.
Априлија казала све, што je год требало, и што je она могла
казати (само што није именовала Ча Стеве).
Гледајте и опет и гледајте, да ме јесење зло време овде
не увати, или док нисам цркао од муке и од очајанија.
Доста je већ. Пишите ми одм а. Ja сутра полазим у Земун
опет
Вук
А С А Н У , 1764.
Букова иреииска I, 434—435
479.
САМУИЛО ИЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Карловац, 5. август 1832.
Ваше БлагородЈе,
Высокопочитаемый
Господине и Пр1ятелю!
На любезно Ваше писмо одъ 14. Апршя т г у коме се
снадписыванГ наше обнавляти поче, и Вы одъ мене Пренуме-
735
ранта на дГло Луке Милованова требовасте, едва садъ могу
Вамъ одговорити.
t f Я нисамъ могао, као што сте се Вы надали, по Епархш
ићи да Пренумеранта (на дЪло поменуто) купимъ, томе су
крива лремнога дЬла оффщюзна. Ал’ самъ се я 1 постарао на-
кнадити тай недостатакъ нрепоручителнымъ писмомъ на сви
10. Протопресвитера, одъ кои су ми ево до данасъ само 4.
послала имена, а за новце ми пишу да ћу пршмити, кадъ
они прилику удесе послати ми ш. На страни писма овогъ
изволићете видЪти имена и брой Пренумеранта, коя бы Вамъ
я и пре могао быо послати, да се дуго на путу, идући (по
дужности) у Треть (одовуда самъ корачю у Венещю и Па-
дуву и далЪ у Баталпо и Абано, да што е примЪчашя достойно
видимъ) забавю нисамъ, а о новцыма ћу Вамъ писати, кадъ
време томе буде.
Вы ништа кодъ мене више немате до 19. комада грађе
за Исторпо Србску Шта ћу съ томъ грађомн радити, молимъ,
о томъ одговорите ми (своимъ временомъ).
Я вамъ пословица мои не могу уступити, макаръ да су
(по мнЪшю гдЪкои) то ,,ствари врло п р о с т а ч к е .“ Я, колико
познаемъ важность Пословица, не бы заслужавао да се зовемъ
К а л у ђ е р ь, кадъ бы исте презирао и „ гн у ш а о с е “ ньи.
Имена Пренумеранта на „Луке Милованова Опит на-

ставленьа“ и пр.
1. П р р а т ь К о р е н и ч к т
Преч. Гд. 1оан. Прица, Прръ Кореничкш, Консист Членъ
и Скуп. ГГ Прнта. Чест ГГ Васшш Прица, НамГстникъ,
Макс. Орлийъ, Григор1й Маринковийъ, Mix. Илшйъ, ©еодоръ
Прица, Да 1пилъ Цв1яновиГъ, Савва Кнежевийъ, Симеонъ
Радуловийъ, Преи; Даншлъ Прица, Капелланъ.
2. П р р а т ъ Б у д а ч к т
Преч. Гд. 1оан. Славнийъ, Прръ Будачкш, Парохъ Гуши-
ловийсюй, Крлннш Членъ и Скуп. ГГ Пренумеранта. Чест
ГГ Фшппъ Майсторовийъ, НамГст Пррата Плашчанскогъ,
Прхъ Клокочкш и Членъ Крлннш. Пау МЈхаиловићп, Прхъ
КолариЙск1й; Гав. Верковийъ, ГорнГ-Будачкш, Даншлъ Чу-
дийъ, С’крадскш, Mix. Гаћеша, Требыньсюй; Mix. БабиЙъ,
Вслюнск1й; 1ак. ЖивковиЬъ, Крстыньсий; Дам. Гунь Утынь-
ск1й; Марк. МађерчићЂ, ДолтЉ-БудачкЈи, П а р о с и .
736
3. П р р а ш ь Глинскш
Преч. Гд. Еммануилъ Прица, Прръ и Прхъ Глинскш,
и Членъ КрЯный. Чест Гд. Гд. Вас. Злонога, Намћст Пррата
Киринскогъ, Прхъ Влаховићскш и Членъ Крлный; Григ
ЧучковиЬъ, Лужчанскш; Аеан. Янятовийъ, Лужчанскш, 1ок.
Демийъ, Великоградачкш; Адамъ ГламочлЈл, Шушнярскш;
Вас. Гвоийъ, Клашнићскш; Стеф, ©еодоровийъ, Малоградач-
кш, П ароси; Шла Муждека, Бузетскш; Mix. Маејевићв,
Глинскш; 1оан. Остоийъ, Жировачкш; Петръ Лазийъ, Вла-
ховићскш, Капелланы.
4. П р р а т ъ П ет р ы н ъ скт
Преч. Гд. Стеф. Чучковийъ, Прръ и Прхъ Петрыньскш,
Членъ Крлный и Скуп. ГГ Пренумеранта. Чест ГГ Лука
Адамовийъ, НамЪст и Парохъ Блынскш; Mix. Чучковийъ,
НамЬст и Прхъ Куевачкш и Членъ Крлный; Сум. Балякъ,
1ошевачкш; Геор. БеговиКь, Тремуншячкш; Стеф. Бузажичъ,
Комоговинскш; Геор. Балякъ, Бороевичкш; Савва Бамбурийъ,
Градускш; Вас. Бабићљ, Четвертковачкш: Марко Шумоня,
Свиничкш, Mix. ГГоповиЙъ Црквенобоикш, П ароси; ГГ Адамъ
ВрачаревиКь, Учитель Блыньскш, Пак Котуръ, Постмайстеръ
Бедничкш, Пак Диздаръ, Сенаторъ и Туторъ училищный;
И тя Станковийъ, Туторъ Церковный; Геор. Стояновийъ,
Сенаторъ, Геор. КавиГгь, Петаръ Чакое, Т рю вц и — 18.
5. КарлшшадШ ь
Н. ВПСшнство Гд. Л. М. Прав. Епъ Карлшти. Сева-
сыанъ Игуманъ Ч. Мнсра Гомир]я, Крлный Ассессоръ,
Учитель Богословје и Баерскогъ практическо-вертоградскогъ
Дружства у Фрауендорфу Членъ. 3. Пр. Гд. Марко СлавниЙъ,
Прхъ Войнийскш, Крлный Ассессоръ и (другш) Учитель
Богословю. Чест Гд. 1ак. Лончаръ, Парохъ Друго-Любин-
скш, ГГ Софрон. Милинковийъ, Рисователь, Mix. Паићв,
Трговацъ, Георгш Бодийъ, трговацъ, Даншлъ Буийъ, Кли-
piKb. 10
То Вамъ е плодъ труда могъ, съ коимъ се за садъ задо-
вольите, и при томъ увЯрени будите о высокопочиташю кое
према Вама чувствуе
Вашъ Почитатель и Слуга
Севаепанъ ИлшГгь
у Карловцу, 24. Iyaia 832. Игум.
Можда2 ће сл ЬдуюЙомъ поштомъ iomb имена быти.
[Н а коверту:]
Karlstadt
Sr W o h lg eb o ren H errn
W u k Steph. v. Karadschitsch
D o c to r der W eltw eish eit &c.
M it B riefen d es H errn Jo sep h M ilow u k
in Pest
60 Пренум. на Луке Милованова дђло
В ош тан и печат с о р н ам ен т и м а и иницијалим а SI.
[Вукова н ап ом ена:]
одговорено 16./28. дек. 832. из Беча.
А С А Н У , 3212.
Вукова йреписка IV 337— 338.
1 я до д а то над редом .
2 И с п о д п р ец р тан ог А ко ми се обећаше да he имена.
480.
у Земуну 25. Јул. (до наш.) 832.
Пре осам дана нисао сам Вам из Новог Сада. Моја нова
молба мислим да je у прошавши четвртак одрављена из Вара-
дина у Беч, уз коју je, као што ми je секретар казао, писано,
да би се једном одговорило на ону моју молбу од 16. Април.
Из К а р л о ва ц а излазе гласови, да се мени ни на који начин неће
допустите да седим у Бечу, него или да ћу бита протеран у
Србији, или у Русији. И то би за Ча Ст било врло добро,
јер не само што ja више ништа не би писао, него би се он join
могао надати, да ће ме у Србији убити, а у Русији (с помоћу
Стојковића и други његови јединомисленика) у Сибирију
послати. Јамачно да je он о том у Беч писао, и још може бити
преко Генералкоманде; него гледајте и Ви тамо те радите,
ш т о се м о ж е. Само да би се што брже свршило, да ме јесење
или зимно време овде не затече. У Србију мислим за цело,
да ме неће вратити, јер ни зл оч и н ц е одавде у Турску не вра-
ћају на силу против њине воље.
Гледајте најпре, да дођем тамо, па ћемо се онда за но
вине разговарати. Чујем, да je М а т и ц а тражила, и једнако
тражи, да издаје Српске новине у Будиму То би била права
несрећа за Српски језик, а срећа и слава за б а б у С м и љ а н у.
Може бита, да ћу Вам једно Стојковићево јеванђелије
донети за Библиотеку царску
738
Црногорци су од лане поставили некакав сенат, па сад
чујем, да се бију и зм еђу себе (једни оће сенат да укину, и да
живе као и до сад, а други га бране).
Стеићева се књига штампа у Београду на ново с дебе-
лим јером и (колико баба Смиљана зна) по Славенској орто-
графији, али ja за цело мислим, да ће je опет забранити због
ст вари (садржања).
Ономадне сам био у Новом Саду са Шафариком; он je
прилично здрав, и казао je, да ће Вам скоро писати.
Ваља да знате, да je Павле Атанацковић, бивши кати-
хета Несторовићев, сад т ум ан Ш ишатовачки. — Бечејски
поп Влаовић, који je подобро ћанут , утекао je од Новосад-
ског владике у Калочу, и оће да се поунијати.
Овдашњи бивши прота Ивановић у Варадину у
апсу преписује другу част свога Плутарха.
Ето сам Вам свашта доста написао, пишите и Ви мени
тако одма и што добро (а најпосле шта има).
Ваш
Вук
А С А Н У , 1765.
Букова преписка I, 435— 436.
481.
ВУК КАРАЏИЋ — МАРШИ ПОПОВИЋ
(МИЛУТИНОВИЋ)
у Земуну 25. Јул. (по наш.) 832.
Љубезна и почитајена Мацо!
Лукина Просодија оста не наштампана до другог вашара!
Ja летос не мого доћи ту у Илиџу, а у Бечу je без себе нисам
смео штампати, да je коректор (неки ш најдер Грујић) не ис-
квари, као што ми je и објављеније искварио. Ja ћу ове јесени
(може бити с концем нашега Августа) у Беч с целом фами
лиям. Ако сте од куд добили што пренумеранта, задржите
ји код себе, док ja тамо дођем, а људима, који би сад о вашару
за књигу питали, кажите, да ће о другом вашару бити готова.
Примите љубезни поздрав и Ви и Ваша Госпођа мама
и Кача и Госпоја Димићка, како од мене, тако и од моје
жене.
Ваш
искрени почитатељ
47* 739
П. П. Збиља! Ви и брата имате; име сам му заборавио,
него и њега поздравите од мене љубезно.
Г о сп о д и ч н и Марији Поповић
(у кући ти ш лер а Веинмана)
у Будиму.
А С А Н У , 8789/11.
482.
С највећом радости имао сам срећу примити високопо-
читаемо писмо Ваше Светлости од 13. овог месеца, за које
вам неисказано благодарим. Ja ћу се свагда и свагде трудити,
да овога милостивог мњенија Ваше Светлости о мени јед-
нако достојан останем.
Прекјуче казао ми je овдашњи писар садашњега Бео-
градског безерђанбаше, Панте Аџи-Стоила, да му je његов
господар (поменути Панта Аџи-Стоило) поручио, да сте му
Ваша Светлост наложили, да ме јуче позове у Топчидер Вашој
Светлости на ручак. Истина да je Панта Аџи-Стоило мој и
стари и садашњи, и тајни и јавни непријатељ, но опет нада-
јући се, да ме у оваком догађају не би смео варати, ja би с
превеликом радости ово премилостиво позивање, као знак
превелике ваше к мени милости и благонаклоности, на своју
чест употребио и јуче тамо дошао, кад би ми и како могуће
било. Осим тога, што би ми, при садашњем мом, једнако
рђавом, стању здравља водени пут изјутра могао шкодити,
и што ja, с мојом дрвеном ногом, од Саве до двора Ваше
Светлости никако пешице доћи не могу, има join и други
сметњи, које сад у писму нису ни за описивање. —■За то се
препокорно молим, да ми Ваша Светлост опростите, што
ову за мене врло милостиву, вољу вашу нисам испунити
могао. За које молећи се и препоручујући се дојакошњој
740
милости и покровитељству Ваше Светлости, и целујући вам
десницу и скут, с највећим високопочитанијем остајем
У Земуну 28. Јулија 832. Ваше Светлости
[Спољ а:]
Њ иовојЈС вјетлости, П р ем и л ости в ом е
Г о сп о д а р у М илош у О бреновићу
насљ едствен ом е и ь а з у о д С рбије
у Т опчидеру
О ригинал и з г у б л е н , би о у А рхиву Србије.
Ш там па се по: Букова преписка II, 663.
483.
ГЕОРГИЈЕ КИРЈАКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Е1ови Сад, 14. август 1832.
Высокопочитаемый Господине
Ваши Книга Милоша Обреновича, как ш што Вамъ е и
познато, да Mie Гдръ Миловукъ на продаю посла w, w коисе
засада вр’ло мало продало, изъ узрока што цена велика то
есть f 3. 20 х.
Я нисамъ знаю дасу Ваше Книге, такш пишемъ Гдру
Миловуку да акобы Книге те исте по f 2.30 могле поднети
могаш бы й све, и Кештъ може быти и више разпродати?
онъ ми уписму w говори да имамъ Васъ питати, и ако Вы
допустите, то дабысте имали доброту как« мени у Нови
Садъ явити могули й давати или по 3 f 20 остати, такад и
Гдру Миловуку ако будете хотЪли по f 2.30 давати пишите,
да имаде юштъ моему Брату коисе у Пешти на вашару находи
колико онъ узте предати.
Ваши пакъ книга кои имате можете сваки путь колико
хоћете на мене послати, и колико више могу буду себы труда
дати у новце учинити, сами» прилипну цену учините, ербо
што годъ више ефтише буду више и фришк1се продати буду
што се пакъ мота провизюна тиче, какш што самъ Вамъ и
устменни» казаи» да одъ 100/го немогу другячле примати,
Србо на Bepcciio морамъ давати, и какш книга на меидану
не буде, я свое новце морамъ, какш што и радимъ давати.
Вашъ е любезный Синчийъ здравъ, и имаду у Среду
до естъ 3™ по нашему Examen, у Суботу сви се буду привес
ти™, у Неделю у ютру класификашасс буде читати, на Литур-
741
rift Благодареше се буде w давати, и судимъ после Сте Литур-
rie разпустити.
СЭстаю Васъ Высокопочитаюйи и Ссамъ Вамъ
У Новомъ Саду 2. Августа 832.

Наслужби
Гешргш Кир1аковичъ
H o ch g eleh rten H errn
Wuk Stephanovits K aratsits
abzu geb en
a Sem lin.
В о ш та н и печ ат c a н а т п и с о м G e o r g K iria k o v .
[Ж игови:] P eterv a rd ein , S 1 5 /8 1832
А С А Н У , 4194.
Букова преписка VI, 173— 174.
484.
АВРАМ ПАНИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Шид, 15. август 1832.
Высокопочитаемый Гдне,
Вы пролетосъ питаете у Н. Сад8 за мене и Ваше мени
подъ 11 Апр. т л. послато писмо, и я w т8дъ с8дећи да сте
Ви оданде у Пешт8 Фишли посла Вамъ w прошастомъ Пеш-
танскомъ вашар8 мой шговоръ, кой ненашавшш Васъ онде
донесе ми се натрагъ, зато Васъ tuпеть у Пешти тражимъ,
да Вамъ явимъ, да при свемъ тр8д8 моемъ ни самъ могао на
Ваше Сироче ни едногъ прен8меранта добити. Ваше е писмо
управо предъ Собраше Схценства на ст8 исповедь приспело,
и я мышля т8се помоћи; но ни еданъ нехтесе прен8мер1рати,
акамоли прјимити коегъ прен8меранта у своей napoxin по-
тражити. Но ево неволЬ, ни я у моемъ Шид8 не помогосе,
изговараюсе, да стихотворцы нис8 и зато книг8 нетребаю.
Я дакле шета самъ. Самогъ мене гдигодь међв пренбмеранте
т8рите, а новце, кадъ нема више, нетражите садъ ни то, ше
ни т8 помоћи. Валя даћете, кадъ сте Ccpoira вставили, време
имати, и мене съ фамшюмъ изъ Зем8на походити пакъ ћемосе
онда поравнати.
Умре слепица Мара изъ Шида, и слепацъ Продановийъ
изъ Лежимира, w кога самъ песме преписивао, а новы слепцы
едва предъ к8Йомъ неке речи испева пакъ айде дал к.
742
П оздравляю Й и Вась л ю б езн о съ и ст ш н и м ъ почиташ емъ
есамъ
У Шид8 3. AvrycTa 832. Вашъ

искреный почитатель
[Дуж леве
Авр. Паничъ
маргине] Парохъ
а зашто Летависте мило отечество Сербјш?
H errn H errn
IVuk Steph. Karadsics
zu Zem lin1
А С А Н У , 2214.
Букова йреписка II, 434—435.
1 И за прецртаног Pest.
485.
УРОШ РОМАНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 15. август 1832.
Любезный Пр1ятелю,
мнЬ йсобеннш почитаемый!
Вашъ сынъ Савва Каражичъ Examen годишный данасъ
по пол8дне т' е: 3W cerw на коемъ и самъ прис8тствовао
есамъ срећно и похвална» совергшо есть, й садъ у с8ббат8
биће у церквы Благодареше Бог8, й по совсршсши Благо-
дарешя Classificatia прочитаћесе й така» расп8стићед8се,
да мог8 свак1й во своям[!] Лходити. Зато дакле изволите наре-
ждеше за дете учинити, хоћели оно кодъ мене еще задержа-
вати се, йли ће к8ћи доћи: приликомъ бвомъ шилЪмъ вамъ
по ред8 назначеный нйговъ годишнш трошакъ, вы мени 25 f
дали ёсте у йме тога, шдбите такойеръ за маслине мени пос-
лане, а такожде й за онё две книге колики.’ припада, а за костъ
знате по уговорВ колика» мени за бво време припада, кою
с8м8 мол1о бы васъ да бы ми скоро послати постарали се йбо
й я ймамъ коекакве ситнице йзплайивати. В’ прочемъ поз-
дравлямъ васъ, й Госпожу й дечиц8 ваш8 желећи добро здрав1е
бстаемъ
у НСад8 3™ AvrScTa 831 сл8га покорный
Урошъ Романо[виЙъ]
Парохъ.
743
P. S Савва може кодъ мене Летали и’ у’ б8д8ще онъ е
здравъ й весео, й нежалите ни мало что сте на нЬга трошили,
йбо обЬщава намъ велик8 надежд8 да ће бити времено поле-
занъ обществ8 човекь.
[Н а з а с е б н о м листу:]
Т р о ш а к ъ С а в в ы К араж и ч а з а лЪто 1832

[f.] хг
28 Окти>вр: дадо за Дивить й 1 тесте папира 45
2 Ноемвр. за две книге да к8пи 2 45
федермесеръ к8пи . —- 42
14г Ноем дадо за Кер’ллЬнЬ Бекеша и чакшира 30
,, за папиръ 12
„ за фамил1азин8 30
„ за сеченй косе 18
27™ Ное. дадо за папир плайвазъ й Г8ми Теластиконъ 30
2° Декем. дадо да плати плайвазъ чтоб детету йзг8бю 12
9°Д. за папиръ й плайвазъ 18
10w за пенжета на чизме 1
12w Что ё ћурчЈн WKp’nio Бекешъ й Саботъ чакшире 36
29w дадо за катихшлсъ 27
4W 1ан8ара дадо за плайвазъ и папиръ 18
19w за папиръ 18
30w наглавке чизме 3 30
1™ Фекр: плати книг8 Мажарск8 Mäsodik Resz . 50
3 —■дадо за Т8шъ, школьке й папиръ . 1 8
10. дадо за табл8 тшплер8 й нкм8 1 18
22 —- дадо за папиръ .. 24
1™ Марта дадо за папиръ и плайвазъ . 18
14. Мар. дадо за папиръ . 24
17 „ за фамшиазин8 . . . . 3 0
„ за дерну кред8 . 12
15™ Maia дадо за кр’пежъ . 25
22. дадо за папиръ, плайвазъ и цензоре 27
l w 18ша дадо за кр’плкню кап8та . . 18
4. дадо за папиръ . . 25
5. плати чизме наглавке . 4 30
10. за плайвазъ . 12
13. дадо за файнъ папиръ . 50
21 дадо за кр’плкню чакшира 21
4. I8nia дадо за плайвазъ 12
11 за коншпектъ 7
12. за коншпектъ й плайвазъ 25
што м8е кос8 секао 18
744
21 дадо за коншпектъ и папиръ у Zeichen
Schule 16
22. дадо за папиръ 42
31 за коншпектъ й крпежъ . 50
Рецепте у апоеекВ 2 55
Аугуста lw дадо за папиръ коншпектъ 6
3. плати наглавке чизме 4 30
35 f 44x
von Neusatz.
H errn H errn Vim Karaschics Stephanovics
abzugeben
zu Semlin.
Воштани печат c иницијалима U R и орнаментима.
[Жигови:] Petervardein S 19/8 1832.
одговорен о 11 августа 832 АСАНУ, 4132.
Букова преписка VI 73— 75.
486.
Нови Сад, 22. август 1832.
Не сВмнямъ да мое писмо 3-г сего послано вамъ нисте
примили. у kocmS вамъ явю самъ дае Савва похвално Examen
coBepniio, и да е то дййствително тако види се изъ прочитане
у Неделю Classificatie, онь е изъ межд8 свои соученика 2-гш
Em inens, дакле нисте вс8е на нћга трошили, нити е онъ вс8е
време проводю, ово заисга свакомъ родителю мора мило
бити, кадъ види дете свое у добромъ поведешю и у наукама
тр8деће се. В’ прочемъ ми сви здрави смо васъ поздравляюйи
есмъУ
У Н. Сад8 10-гчи AvrScra 832. нижайшш слЯга

Урошъ РомановиЙъ
парох Каеед.
745
[Спољ а:]
A M o n sie u r
V u k S tep h a n o v ics K a ra tsic h
av ec d e to u t de Г h o n n eu r
ä Sem lin .
О ри гинал и згу б љ ен , б и о у А С А Н У , 4133.
Ш там п а с е п о: Букова йреписка VI, 75.
487
Wien па m o j g o d , 24. Aug. 1832.
Freund!
Ihre beiden letzten Briefe sind mir in B a d en zugekomen. Ich
beschleunigte auch d esh a lb meine Cur, und war, nach 14 Tagen
Cur den 18-ten schon wieder in Wien. Sie werden wissen, dass
indessen Генцъ und Б равли къ gestorben sind. Nur Mario bleibt
uns, und ich habe nach eingezogenen Nachrichten, dass von unten
alles se h r günstig für Sie eingelaufen ist, um so getroster ein pro
memoria für Sie eingereicht, dessen Folgen wir nun freilich a b-
w a rten müssen. Ich will es meinerseits an Betreibung nicht fehlen
lassen. D a s w issen S ie . Знате u. знайт е!
Indessen erhielt ich gestern, gegen 55 kr Cm. Porto, eine
Zuschrift vom кнлзъ Серб in, mit ru ssisch er K a n zle y sc h r ift, und
D*** D****s Signatur, anstatt S-r Durchlaucht. Alles mit vielen
Complimenten, selbst m it B ezieh u n g a u f Ihren N a m en . Ich soll
ihnen ein schönes P e ts c h ie r s tö c k l anrathen, 20—50 Muster schi
cken. Die Unkosten würde ich e r s e tz t erhalten. Es versteht sich,
dass ich nicht den Grobian machen werde. Aber doch möchte
ich d e r w e il Ihre Meinung über diese Sache wissen.
Um auf Ihre Sache wieder zu komen, so haben mir erfa h
ren e Leute wohl bemerkt, es sey auf Ihre letzte Eingabe vor 6
Monaten*) kaum eine Erledigung zu hoffen, theils weil man ü b er
h a u p t langsam sey, theils weil sie vielleicht wieder nach Carlo-
witz a m B e ric h t geschickt sey So hätte der S. S. doch am Ende
recht, zu sagen, dass er noch nicht wisse, ob er Sie nach der
T ü r k e y oder nach S ib irie n schicken soll. Indessen werden wir sehen,
ob Er gerade allein imer Recht behalten kann, auch wenn er
g ew isse n lo s lü gt. Es ist wirklich ein Unglück, dass die redlich en
D eu tsch en einem solch en M a n n e keine Lüge Zutrauen k öh en ! sie
selbst wären ihrer freilich unfähig, aber sie kennen weder unsre,
746
noch weniger eure orthodoxen M önche. Aber der a lte G o tt lebt
doch noch!
Vale & rescribe odma.
tuissimo
Odma.
*> also machen Sie Ihre Pläne allenfalls noch a u f 6 M onaten
in Semlin.
[Споља:]
Herrn
H errn W olf Stephan. Karagich
mit Briefen des H -rn B asilius W assiliew itsch
in Semlin
одговорено 22. Авг 832.
Оригинал изгубљ ен, био у А С А Н У , 1766.
Ш тампа се по: Вукова преписка I, 436— 437
[Превод:]
Беч, на мој год, 24. август а 1832.
Ваш а д ва последњ а писма ур уч ен а су ми у Бадену Ja сам
због тога и уб р за о своје лечењ е и, после 14 дан а лечељ а, био
сам 18-о1 йоново у Б ечу. Ви Нете знат и д а су у м еђуврем ен у
ум рли Генц и Бравлик. Једино нам М арио ост аје, и j a сам после
прикупљених вести д а j e одоздо с ее врло добро ст т ло за В ас
тим спокојније поднео промем орију за Вас, чије последице,
м еђут им , тек т реба да сачекамо. С а своје ст ране нећу про-
пустити д а ст вар погурам. Ви то знате. Знат е и знајте!
У м еђуврем ену сам ју ч е , за 55 кр. СМ., поштарине, при-
мио допис од књ аза Србије, руским канцеларијским словима и с
П от т сом Димит ријем Д авидовићем ум ес т о гьею ве свет лост и.
С ве с много комплимената, па и када се односило на Ваше име.
Т раж е д а их посавет ујем за лей печат, д а пош аљем 20— 50
узорака. Трош кови ће ми бити надокнађени. Р а зу м е се да нећу
биты Грубијан. Н о, хт ео бих у међувремену т а к д а знам
Ваш е м иш љ ењ е о овој ствари.
Д а се йоново вратим В аш ој ствари. искусни љ у д и су ми
добро приметили д а се тешко т реба надати реш егьу Ваше
послед њ е м олбе пре ист ека шест м есеци.* Д елом збо1 тога
што су овде иначе спори, делом зат о што j e предм ет м ож да
йоново послат у К арловце на реферисање. Н а о ва ј начин С.
Стратшмировић би на крају ипак био у п раву ако каж е д а јо ш не
зна да ли Вас игреба послати у Турску или у Сибир. У м еђувре-
м ену видећемо д а ли уп раво он сам м ора у век д а j e у п раву, па и
747
он д а к а д несавесно лаже. З а и с т а j e н е с р е ћ а ш т о честити Немци
н е могу п о в е р о в а т и д а j e овакав човек у стању д а л а ж е ! О ни
са м и били би, с в а к а к о , н е сп о со б н и з а о в а к в у л а ж . Н о они н е
з н а ју ни наше, а ј о ш м а њ е Ваше, п р а в о с л а в и е калуђере. Н о
стари бог и п ак јо ш ж и в и !
З д р а в о и от п и ш и одма!
T eoj
О дм а
* Д а к л е, п рави т е п лан ове з а јо ш евен т уалн о 6 м есец и б о р а вк а

у Зем уну.
[С п ољ а:]
Господину
Господину Б уку Стефан. К а р а џ и ћ у
З ем у н
488.
В. Св.
Пр. Г
Приложено овде писмо* написао сам, као што ћете на
њему видети, join пре четири меседа, мислећи да Вам га по-
шаљем око половине Маија, кад сам се надао одавде у Беч
поћи; но због особити узрока задржавши се овде, задржао
сам и њега код себе, највише зато, што сам се све побојавао
да В. Св. не би сам њиме увредио и тако дојакошњу Вашу
милостиву благонаклоност од себе одвратио. Сад пак чујући
с различии страна, да je о ти та буна тамо против В. Св. са
свим готова, само што се није почела, усуђујем се послати
Вам га, мислећи, да Вам ни чим боље не могу засведочити
моју дојакошњу приврженост и благодарност за милости,
које сте ми показивали. Будите тврдо уверени, да у целоме
овом писму нема ни једне точке, коју сам ja измислио, а тамо
да се по свему народу не мисли и не говори. Кога год очима
видите (само ако je способан за мишљење) знајте да су му
те мисли у срцу; и кота би сте год запитали, па би Вам што
против томе казао, знајте, да Вас, од сутра, или из какога
другог узрока, в а р а . Па и то пријатељи и приврженици В. Св.
с а м о тако мисле и између себе (где смеју) говоре, а остали
додају join иљаду којекаки црњи и гори ствари. Има још
748
неколико (по моме мњенију) важни ствари, које би Вам рад
као т ајне казати, али ји не м огу писати, него ако ји желите
знати, а Ви ми изволите с Вашим писмом послати какога
Вашега верног човека овде на парлаторију, само Вас молим,
да у то име не шаљете Цветка Рајовића, ни Панте Аџи-Стоила,
нити и једнога од Симића, а ja би најволео кад би сте ми по
слали Милосава Перуничића, једно зато, што мислим (из
довољни узрока) да В. Св. поред свију погрешака, које je он
учинио, и поред гоненија, које je за њи поднео (и може бити
још подноси) немате вернијег ни приврженијег човека од
н>ега, а друго, што би сам се најбоље у гьега могао поуздати,
да оно, што би ja њему казао, он не би казао никоме другоме,
осим В. Св. (а други ко може бити да би још одовуд идући
казао пре другоме, него В. Св.).
Желећи од свега срца да В. Св. ова писма примите за
знак моје истините к Вама привржености и благодарности, и
препоручујући се Вашој дојакошњој милостиво) благонакло-
ности, и целујући Вам десницу и скут, с највећим високопо-
У Земуну 13. Августа 832. В. Св.
в. с. к.
Концепт. А С А Н У , 8 5 5 2 /3 4 —1 (раније 1398.)
Букова преписка III, 631— 632.
1 О дноси се г а познато Вуково писм о кнезу М илош у о д 24. априла 1832.
године.
489.
Wien den 28ten Aug. 1832.
Freund!
Indem ich mein Schreiben von 24-ten d. bestätige, ersuche ich
Sie heute um die Gefälligkeit, dem Schwager des Herrn Minister-
-Staatssekretärs Davidovich, Herrn Vozarovich sagen su lassen,
dass ich, schon wegen meiner amtlichen Stellung weder Pränume-
ranten für seinen Zabavnik auf 1833, oder andere seiner künfti
gen Speculationen, sameln, noch ein Exemplar zur Censurirung
unm ittelbar, sondern nur durch das R evision sam t annehmen kan.
Sie wissen ja unsre Ordnung Machen Sie sie ihm auch begreiflich.
749
Sie sehen, wie man mich von Belgrad aus auf einmal bom-
bardirt. Vielleicht dass man damit auch Ihnen schaden zu könen
glaubt? Doch so eitel will und darf ich nicht seyn. Ich bleibe
imer Ihr alter
K.
Grimm schreibt mir. dass er mit Ihrer Sache bei den Mittels
männern in Berlin mehr Hoffnung geschöpft habe, als in Halle.
In Engl, habe er keine derley Correspondenz.
[Спољ а:]
H errn
H errn W o lf Steph . K a ra g ich
m it B riefen d es H -rn B a siliu s W a ssiliew itsch
in Semlin
[Вукова нап ом ен а:]
одговорено 22. Авг 832.
О ри гинал и згу б љ ен , б и о у А С А Н У , 1767
Ш там па се п о : Вукова преписка I, 438.
[П р евод:] _
Бем, 2 8 . а в гу с т а 1832.
П о т в р ђ у јућ и с во је п исм о о д 2 4 -o l о. м . м о л и м В а с д а н а с
з а у с л у г у д а з е т у го сп о ди н а м и н и ст ра, др ж а вн о г се к р е т а р а
Д а ви д о ви ч а , го сп о д и н у В о за р еви ћ у , п о р уч и т е д а j a зб о г ceoi
служ беноГ п ол о ж а ја н е м о гу с а к у п љ а т и п р ен ум ер а н т е нит и
з а гъеГов Забавн и к з а 1 8 3 3 , нит и з а н еке д р у ге гъегове п о д у х в а т е ,
нит и Moiy п рихват и т и п р и м ер а к непосредно на ц ен зури сагье,
већ је д и н о преко ревизионог уреда. В и зн а т е к а к а в j e у нас
ред. О б ја сн и т е т о и гъем у.
В и ви д и т е ка к о м е и з Б ео гр а д а о д је д н о м б о м б а р д у ју . М о ж -
д а в е р у ју д а би т и м е м огли и В а м а н а ш к о д и т и ? Н о оволи ко
сујет а н не ж ел и м и не с м е м биты. О с т а је м у в е к В аш ст ари
К опит ар
Г р и м м и пиш е д а j e с В аги ом ст ва р и к о д п о ср ед н и ка у Б ер -
ли н у ст ек а о виш е н а д е н е ю л и у Х а л е у . К а ж е д а у Е ш л е с к о ј не
во д и н е к у о в а к в у п р е п и с к у .
[С пољ а:]
Господину
Зем ун
750
490.
АДАМ ДРАГОСАВЉЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ

Вуковар, 1 септембар 1832.
У Вуковару 20 Августа 1832.

Љубезш Прјјатељу!
Ja сам држао 6io, као што сте Mi писали, да сте, већ отсё-
nini, но ономадне каза Mi један човек, да Вас je вјдјо у Новом
Саду; а прекључе опет добю сам шсмо од Г Аџића, да сте
још тамо: зато Mi je Mino, да Вам могу још које nicMo, док
отселш шсте, послатц ini се како с Вама састатг
Bi сте меш у последним п!смЈма жељу Вашу открјлј, да
сте радц пре’ нег што одёте самном се састап, да знам како.
ja 6 i Вам жељу icnyHio. Ако Вас пут овуда ненанёсе, a Bi да
Mi дбђете („аще достоинъ есмь,даподъ кровь мой внидеши“)
угосте на дан на два (баш кастте); ini ако Вам je то тешко (да
ме кастше поодјте), а оно јавјте Mi гдј 6i ce M orni c a c ia ri, па да
j a к Вама дбђем (ту ini у Новом Саду?). Меш 6i врло Mino
6ino, да можете в! овамо доћи: овде Јмате ciny Bauii благо-
желатеља!
За книге оне, што сам Вам на ibi Пренумеранте поено,
слао сам новце у Пешту Г Мшовуку; но чујем, да се тамо
не штампају, него у Београду (тако Mi je Г. Миловук поручю).
Ако су готове („опит наставленьа к сличноречности &“),
а ßi Mi кажјте куда ћу i коме ћу новце послатј?
Г Аџјћ каже Mi да je он моје peni вама предао; за то вас
м олјм , акосте ji прегледалц i (ако вам требају) npenicani,
да Mi ji сачувате, i временом пошљете. Ако вам требају таке
речи ja iмам ове годше још скупљего, могу вам i ове послать
Песама немогу вам шкако набавгп (за сад).
Чује се да једна класа тамо (у Земуну) остаје празна (без
учИельа). Koja je, i каква je плаћа, још незнам. Да Mi Hije тешко
cenm ce i кућу овде остављатр ней Mapio i тамо (кад й доб!о)
коју годЈну учјтељеватј.
Bi сте у панском Љетошсу у ч. 3. може б т niTani оно
0 „Српској nicMeHOCTi“ моје мЈшљење; a 4i та heте, знам, i сад
у овој 3. ч. опет о томе „Наставак“ дакле, ja вас MoniM, јавјте
Mi CBojcKi, ваше мЈшљење; ствар je ny6ni4Ha, слободно je
irrni свакоме о њој, што зна, да 6i боље бшо, претстављатј
1 свету прјказјватј. Зато i Г СтаматовШ, чујем, претј се ca
страшном проНв мене кртком. Ншта, ja немарЈм; само
да оће што паметно доказатј, па макар се свј i по њему повелј!
751
Тешко српском jезiку! Кад je већ дотле дошло, да се crrica-
телйма (oßiMa HOBiMa) i caMi трговщ по дућаш смеју, да језка
не знају (него онако тек Ti Боже знаш, како преводе i niuiy!!!!
Саданпы Љетошш Hi мало Hicy болл од пређашнл! От
толјки у њему прјлога, не може човек једног наћр да je право
cpncKiM језжом наш сан!
ПоздрављајуШ вас љубезно, i желеШ вас вјдш, i лшно
се састатј, остајем с почпашјем
ваш почггатељ
Адам Драгосављевјћ.
[Н а п ол еђи н и :]
H er rn
Н . W u k S tep h . K a r a d g its
in S em lin .
В о ш т а н и печат.
[Ж иг:] W u k o v a r
А С А Н У , 3712.1
Букова преписка V, 26 6 — 267
i П о с т о ји с а м о д е о а у т о г р а ф а .
491
Земун, 3. септембар 1832.
У Земуну 22 августа (по наш.) 832.

После дугог чекања примио сам Ваша два писма, од 24.
и од 28. Августа. Ако ja join шест месеци овде узморам
седити, зло и наопако! Па куд сам онда у сред зиме пристао?
А особито што би сам са Савом радио? Он ваља сад ома
доле од 15. окт (по Рим.) да иде у другу Латинску школу
(у првој je био g p y iu e m m e n s између 30 ђака), Не знам шта
ћу чинити. Најпосле ће ме ово н е п р а в е д н о гоненије удавити.
Ja не знам јели још ико овако на правди Божијој страдао.
Оставио сам у Србији плату и службу, само да би сам у Евро-
пејској држави м и р н о и б е зо п а с н о живио, радећи своје пос-
лове и старајући се за васпитаније своје деце, па овде сад,
готово као апсеник, толико месеци морам дангубити и мучити
се! —
Са Србима сам мојим ба ш д а н а с са свим раскрстио.
Једнако су ме звали онамо, о б е ћ а в а ју ћ и ми, да ће ми дати
752
целу моју бившу плату (7 цванцика на дан) без икаке службе,
али д а п и и т а выше н е пишем', но ja сам се све изговарао да
за сад никако не могу онамо ићи. Пре три недеље дана звао
ме Милош у Топчи д е р на р у ч а к и на састанак (са сватовима);
ja сам се и од тога којекако изговорио. Koje зато све, које због
једнога истина грубог, али истинитог и знатног писма, које
сам не давно Милошу писао, данас дођу на парлаторију
тројица од најзнатнији његови чиновника, те ми јавно пред
толиким светом кажу, да ми je он ј. и оца и мајку и казао
ми, да у Србију више никад не смем ићи, и не само да сам у
његовој немилости, него да ће се он са свом могућом силом
потрудити, да ми и п ензију Р у с к у укин е; по том су ме и они
сва тројица псовали и ружили, што су год боље знали; а то
je све било по заповести Милошевој (exoficio).
Како ради онога посла за који сам Гриму писао, тако
ради ове Милошеве претње, да ће ми пензију укинути, ja
мислим, као што сам Вам и пре писао, да би добро било да
се што паметно о Српској типографији и Стеићевој књизи
у Allg. Zeitung даде. А и овај данашњи догађај вредан би био
новина, јер од како je ове парлаторије, овака комедија није
била на њој. Ако оћете, ja ћу Вам овај догађај описати Српски
па послати.
Возаровић je магарац као и његов шура. Данашња ми
je депутација Књажеска казала, да у Србију у напредак ником
ни речи не пишем, али ћу му ja поручити.
Доста je засад! Пишите ми одма.
Вук
П. П. У Београду je изишла п р еа (осим Стеићеве) књига,

у којој су две књижице (прештампане), обе за б р а њ ен е на овој
страни, т ј. овдашњег књиговесца Г Ковачевића о буни
Српској 1804., и некакога капетана Стаматовића, „Славено
Сербскому роду и обществу“
О ригинал и згубљ ен , би о у А С А Н У , 1768.
Ш там па се по: Букова преписка I, 438— 440.
492.
ВУК КАРАЏИЋ — ГАВРИЛУ ТИХОНОВИЧУ

МЕГЛИЦКОМ
Ваше высокопреподоб1е,
Хотя почтеннейшее письмо Ваше отъ 15./27 АпрГлья
принесло мне очень мало утешешя, однакожь я покорнейше
благодарю Вась за оное.
Я еще безпрестанно, почти подобно арестанту или плен
нику, ожидаю решешя на прозьбу мою оть 4./16. АпрЕлья.
Всуе просилъ я какъ здешнюю военную команду, такъ Гене-
ралъ—команду въ Петервардеинь, по крайней :мГр1. позво
лите мне одному Ехать въ Офенъ для пользовашя минераль
ными водами; ответь быль, должно дождаться решетя изъ
вены.
Cepöin1изобилуетъ разными (большею честпо нейронны м и )
новостьями. Позвольте мне, расказать Вамъ чтонибудь.
Кроме разныхъ купцевъ, которые часто убегають на ciro —
Австршскую сторону, недавно убежалъ Шабачкш прото-
попь, И в а н ъ П а в л о в и ч ъ , честнейшш человекъ, о которомъ
писано и въ всеобщихъ газетахъ, какъ онъ говорили пропо-
веды на сеймахъ въ Крагуевце (1830. г.) и въ Белграде (1831
г.), и Князя Милоша лейбъ-лекарь, Докторъ И в а н ъ С т еи чъ,
который можетъ быть Вамъ знакомь изъ Вены. Причины,
бегства всехъ сихъ людей не можно теперь описать, только
о причине Доктора Стеича скажу Вамъ последних перевесь.
Стеичь даль печатать въ Белградской типографш книгу („ С о
бор ист ине и н а у к е “ ) б е з ъ ер а (ъ), кторая въ манускрипте
одобрена самыми Княземь Милошемъ и подписана въ его
канцелярш; по напечаташи же почти целой книги писано
Стеичу, находящему ся тогда въ Белграде, что онъ долженъ
книгу свою перепечатать вновь съ е р о м ъ ,2 н а зн а ч и въ при каж дой
ст а т ь е , о т к у д у она в зя т а или по к а к о м ъ авт орЪ сочинена.
По получеши сего письма Стеичъ, и кроме того преизобилуя
незадовольствомъ, такъ осердился, что тотчасъ решился оста
вить не только свое зваше и отъ 1200 f CMZ. годовое жало
ванье, но и мнопя свои вещи. Онъ теперь находится здесь,
книга же его, на повелеше Князя Милоша, печатается въ
Белграде вновь, съ еромъ и по Славянской ореографш, но
я твердо думаю, что она опятъ будетъ запрещена по причине
ея большею частно политическаго и владешю Князя Ми-
754
лоша противяаго содержашя. Достопамятна Истор1я
первой книги сей Сербской типографш! Но въ Сербш теперь
т акъ долж но быть: я писалъ Вамъ ужь 26. Ноября прошлаго
года о сей Сербской типографш, „что въ нынЬшнихъ обсто-
ятельствахъ въ Сербш не можно надеяться особенной пользы
сего иначе полезнаго предпрјлпл!“ 3
Поручая себя всегдашней Вашей благосклонности, съ
глубочайшими высокопочтешемъ и равноюже преданнос
т и честь имею быть.
Милостивый Государь, Вашего высокопреподоб1я
Землинъ 25. Авг4/6. Септ 832 г
Прошу Вась покорнейше, при случай рекома[н]довать
меня Его. Впр. и засвидетельствовать мое высокопочтеше
всеми знакомымъ Г Г чиновниками при посольстве. Я без-
престанно5 думаю, что Его ВПр. можетъ, какимъ нибудь
образомъ, помочь мне въ нынешнихъ моихъ тесныхъ обсто-
ятельствахъ.
Концепт. А С А Н У , 3991.
1 П ре овога прецртано Позвольте мпЬ, сказать Вамъ чтонибудъ о
Сербш.
2 И за овога прецртано ъ.
3 Н а маргини д о д а то па прецртано Около половины мЪсяца Aelycma
К. М. съ семейсшвомъ своимъ посЬщалъ монастырей Раваницу и Мана-
аю; съ того времени[ натписано изнад прецртаног по томъ] въ Сербш
расказываюШъ, что съ нЪкотораю времени на немъ иногда примЬча-
юшся знаки сумашествјл; къ чему Др Стеичъ, шрехлЪтный ею леибъ-
лЪкаръ, наводить главный причины старахъ см ерти сребролгобЈе и похо-
тливу жизнь. МнЬ очень жалъко, М. Г., что я, по причинЬ моею здЪсъ
задержатя, не мо1у сообщить М. Р еще важнЬи[ш]ихъ приключетя
въ Сербш, а именно касателнно кн. М.
4 П рвобитно било па прецртано Землинъ 2./14. АвГуста 832.
5 И зн ад прецртаног непремЪнно.
[Превод:]
Ваш е високопреподобије,
милостивы господине,
M a g а ми j e Ваш е поштовано писмо од 15/27 априла допело
врло м ало ут ех е, ипак В ам најпокорније за х ва љ у јем за њела.
Ja јо ш у век очекујем одговор на м о ју м о л б у од 4/16. априла
као какав робијаш или заробљеник. К ако сам j a молио овдаш гъу
Војну ком анду, т ако и врх о вн у ком анду у П ет роварадину у
48* 755
к р а јњ о ј м е р и д а м и д о з в о л е д а с а м и у ш у је м у Б у д и м и к о р и сш и м
м и н е р а л к у в о д у , o g lo e o p j e био: т р е б а с а ч е к а т и р е ш е њ е и з Б еч а .
С р б и ја о б и л у је р а з н и м , већ и н о м н еп р и ја т н и м , в ес т и м а .
Д о з в о л и т е м и д а В а м н е т т о и сп р и ч а м . О си м р а з н и х т р ю в а ц а
к о ји ч ест о п р е б е т у н а о в у , а у с т р и јс к у , с т р а н у , н е д а в н о
j e иребелао и т а б а ч к и п р р т а Ј о в а н П а в л о в и ћ , ч а с т а н ч о ве к ,
о к о м е с у п и сал е с в е н о ви н е , к а к о j e он Говорив н а ск у п ш т и н а м а
у К р а Г ујев ц у (1830. г.) и у Б е о г р а д у (1831. г.) и к н е з а М и л о ш а
лични л е к а р , д о к т о р J o ва н С т еји ћ к о ји В а м j e м о ж д а п о зн а т
и з Б е ч а . У зр о ц и б е к с т в а с в и х о в и х љ у д и н е моГу се с а д а оп и са т и
с а м о о у з р о к у д о к т о р а С т еји ћ а р е ћ и ћ у В а м к а о п о с л е д њ о ј
прем оћ и . С т еји ћ j e д а о у ш т а м п у у Б е о г р а д у к гь ш у (Сабор
истине и науке) б е з ј е р а (&) к о ја j e у р у к о п и с у о д о б р е н а о д
с а м о i к н е з а М и л о ш а и п о т п и са н а у њ е го в о ј кан ц ела р и ји . П о
з а в р ш е т к у ш т а м п а њ а с к о р о ц е л е к њ т е п и сали с у С т еји ћ у ,
к оји с е н а л а зи о у Б е о гр а д у , д а м о р а ц е л у к гм н у п р еш т а м п а т и
н а н о в о са је р о м , с а н е зн а к о м у с в а к о м д е л у о д а к л е j e у н е т а
и по к о м а у т о р у с а с т а в љ е н а . К а д а j e д о б и о о в о п и с м о , С т еји ћ
се, и он ако н е за д о в о /ь а н , р а с р д и о и т о г м о м е н т а р е ш и в , н е с а м о
д а н а п уст и с л у ж б у и 1200 f. С.М. Годиш ње п л а т е, већ и .много
с в о је ст в а р и д а о ст а в и . О н j e с а д а о в д е , њ еГова к њ т а с е с а д а по
за п о в е с т и к н е за М и л о ш а ш т а м п а и зн о в а у Б е о г р а д у с а је р о м и
сл а в ен с к о м орт оГ раф ијом , а л и ј а ч в р с т о в е р у је м д а h e о н а оп еш
б ит и за б р а гь е н а зб о г великоГ у д е л а полит ичкоГ и вл а д а ви н и
к н е з а М и л о ш а прот ивноГ са д р ж а ја . Зн ач ајн а и с т о р и ја п р в е књиГс
о в е ср п ск е ш т а м п а р и је! А л и у С р б и ји с а д а т а к о м о р а бит и. J a
са м В а м већ писао 26. н о в е м б р а п р о ш л е Године о о в о ј с р п с к о ј
ш т ам п ари ји „ д а с е у са даш гьи м о к о л н о с т и м а у С р б и ји н е м о ж е
н а д а т и н а р о ч и т о ј к о р и ст и о во г и н аче кори сн ог п о д у х в а т а “
Н а јп о к о р н и је В а с м о л и м д а м е п р еп о р уч и т е гъ е ю в о м ви с о к о -
п р е в а с х о д с т в у и п о с в е д о ч и т е м о је в и с о к о п о ш т о ва гь е с е й м
позн ан иц им а Господи чи н овн и ц и м а при П о с л а н с т в у . J a н е п р еки д-
но м и сл и м н а гьеГово и р е в а с х о д с т в о м о ж е ли м и у н е к е м о б л и к у
п ом оћ и у сад аш гьи м м о ји м т е ск о б н и м о к о л н о ст и м а .
П р еп о р уч ујућ гг с е В а ш о ј с т а л н о ј блаГ онаклоност и, с н а ј-
д у б љ и м п о ш т о в а њ е м и о д а н о ш ћ у ч а с т м и j e бит и, м и л о с т и в и
Господине, B a iu e i ви со к о п р еп о д о б и ја
З е м у н , 25. а в Г у с т а /6 . с е п т е м б р а 1832.
н ајп о ко р н и ји сл уга
В у к С т еф а н о ви ћ К а р а џ и ћ
756
493.
ЈЕРНЕЈ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЂУ

Беч, 11 септембар 1832.
Wien den l l ten Sept. 1832
F reun d!
Ich habe in Ihrer Sache Hoffnung, aber fand heute den
Freund Mario nicht, von dem ich etwas bestirnteres erwartete zu
hören.
Sie haben keinen Begriff von der Schwierigkeiten, von ge
wissen Herren eine Erledigung zu erhalten.
Heute schreibe ich Ihnen bloss, um Ihnen meine Verwunde
rung zu sagen, dass Sie sich noch mit den Belgrader Dumheiten
abgeben wollen. Ich wäre an Ihrer Statt froh, nichts mehr mit
ihnen zu thun zu haben. Oder glauben Sie, dass Sie das erste und
le tzte Wort bei Cotta darüber behalten würden? Wie wenig kennen
Sie diese elenden Hofleute des Knjazen von Serbien? Wollen Sie
sich indessen ein wenig die G alle ringeln mit der Beschreibung
der Bestialitäten, so will ich sie gern lassen, aber einen fremden
Journalkrieg mit solchen Feinden möche ich nicht. Sobald ich
kan, ein mehreres, wen es nicht überflüssig seyn sollte (wen
ich erführe, dass der Pass angewiesen ist, und schon unten
seyn muss).
P S. Weaen der Pension besorge ich nicht viel Erfolg. Indess

können Sie ja dem St R. Adelung oder unsern ersten Veranlasser
Koppen, Ш ик. etc. auch Meglicki darüber schreiben. Auch ich
werde es gelegentlich thun. Aus Montenegro sind 2 Radonjich
hier Познајете li i vi?
[H a полеђини:!
H errn W o lf Steph. K aragich
mit Briefen des H errn B asilius
W assiliew itsch
in Semlin
[Жигови:] W ien S 16/9 1832
А С А Н У , 1769.
Букова преииска I, 440— 441.
757
[Превод:]
Б еч , 11 се й т е м б р а 1832.
Ш т о се Шиче В а ш е ст ва р и , н а д а м се, али н и са м д а н а с
за т ек а о п р и ја т ељ а М а р и ја , о д кош са м се н а д а о д а ћ у чуш и
н ет т о одређ ен и је.
В и п ојм а н е м а т е о т е ш к о ћ а м а д а се о д и звес н е ю с п о д е
д о б и је н еко реш егъ е.
Д а н а с В а м са м о пиш ем д а б и х В а м и зр а зи о с во је ч у ђ е њ е
ш т о и д а љ е ж ел и т е д а се б а в и т е беоГрадским ы уп о ст и м а .
Н а В а ш ем м е с т у био б и х срећ ан д а са њ и м а н е м а м виш е ни-
каквоГ посла. И ли с м а т р а т е д а h eu te за д р ж а т и прву и послед-
н>у р е ч к о д К о т е о ш о м е ? К о л и к о м а л о п о зн а јеш е о в е о е д н е
д в о р ја н е српскоГ к њ а з а ? Н о , у к о л и к о у м е ђ у в р е м е н у ж ел и ш е
м а л о д а очистите жуч оп и си м а сви р еп о ст и , р а д о h y В а с о ст а -
вит и д а ово чинит е, но не б и х ж е л е о р а т преко ш уђ и х новина
с о в а к в и м н еп ри јат ељ и м а . Чим б у д е м м о ш о о ш о м е н еш ш о ви ш е,
ук о л и к о о в о н е би било сувш и н о ( а к о б и х с а зн а о д а j e п асош
уп ућ ен и д а би т р е б а л о д а j e већ ст ш а о д о В а с )
К ои и ш ар
Р S. Ш т о се т и че п ен зи је, н и са м био м н о ю ус п е ш а н . У
м е ђ у в р е м е н у м огли б и с т е п исат и о ш о м е д р ж а в н о м со вет н и к у
А д е л у т у или нашем првом п о к р ет а ч у Кепену, Ш и ш кову и т д .,
па и М е ы и ц к о м . И j a h y о во н е к о м з ю д о м учин иш и. И з Н рне
Г о р е с у ст т л а 2 Радоњића. П о зн а је ш е ли и \х \ В и ?
са писмима господина Василија Василијевића
Зем ун
494.
Пешта, 13. септембар 1832.
Примио сам Ваше почитајемо од 25го Јулија п. н. на
којем Вам млого Благодарим! Меније врло мило што
Ви опет литератор постајете.
758
Молим Вас напишите штогођ за Родољубца, и кажте Г
Стеићу ако je ту, нек и он шта пошље —. ито на идући вашар,
јер онда Родољубац у штампу долази. Из Далмације je до
сад преко Г Илића НО пренумеранта Вама дошло готово
цело свештенство ондашње.
Оћетел нам скоро доћи?
Остајем Вас високопочитујући
понизни
У Пешти 130г Септемв. 1832. Joe. Миловук
Господину
у Земун
А С А Н У , 3151
Букова йреписка IV, 257— 258.
495.
ЈЕРНЕЈ КОПИТАР — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Wien den 14teu Sept. 1832

Freund!
Heute endlich sprach ich mit Mario, der mich versicherte,
Ihre Sache stehe gut, sie sey entweder schon expedirt, oder er
werde gelegentlich den Herrn Minister daran erinnern. Ihm & mir
komt es vor, dass er die Sache bloss, wie tausend andre völlig
ähnliche Dinge aus Vergessenheit u. љеност hat liegen lassen. Sie
dürfen und sollen daher, wen die Erledigung länger ausbleiben
sollte, Ihre Gründe wegen des Sawa, Winter etc., neuerdings drin
gen d aber in bescheiden bittender Form vorstellen. A lle andere
Stellen sind Ihnen billig, unten und hier Was macht Hr Steich?
Er wird wohl zurückgehen? Ihr Brief an Milosch wird wohl od
ösvete gewesen seyn, wie etwa die Beschreibung der Druckerey
wäre? Ich bin aber kein grosser Freund von desperater Rache,
sondern nur von solcher, die die Spitzbuben wirklich selbst er
reicht, nicht aber ärger auf mich zurückfällt. Aber geschehen ist
geschehen, und ich bemerke diess nur für die Zukunft.
Kennen Sie die Radonjich von Montenegro, deren nun 2 hier
sind, vertrieben von einem aus Russland mit reicher Erbschaft
heimgekomenen Rivalen.
759
Juranich bat mich um einen буквар, um den alten lesen zu
lernen. Der Neffe kan es zur Noth. Ich gab ihm einen Vukisch,
der es in 10 Tagen lehrt. Wir werden sehen.
Sie sollten d a h ie r seyn. Ranke wird sich freuen, Sie wieder
in Wien zu wissen.
[H a полеђиии:]
H er rn W o lf. S tep h . Karagich
m it B riefen d e s H er rn B a siliu s
W a ssiliew itsch
in Semlin.
С уви печат.
А С А Н У , 1770.
[Ж игови:] W ien S 1 9 /9 1832 Вукова преписка I, 4 4 1 .
[П ревод:]
П р и ја т е љ у Б еч , 14. с е п т е м б р а 18 3 2 .
К он ачн о са м д а н а с го во р и в с М а р и о м , који м е j e у в е р а в а о
д а В аш а ст ва р д о б р о ст о ји , д а j e о н а или већ о т п о сл а ш а или
h e пак он з ю д н о м п ри ли ком п о д сет и т и го сп о ди н а м и н и ст р а .
И гь е м у и м ен и чини с е д а j e о в а ј т у ст ва р , к а о и х и /ь а д у д р у
гих п от п ун о сл и ч н и х п р е д м е т а , и з за б о р а в н о с т и и лен о ст и
ост авио д а л еж и . З а т о В и м о ж е т е и т р е б а л о би, у к о л и к о р е -
ш ењ е јо ш з а д у ж е в р е м е н е би ст т л о , д а и зн е се т е В а ш е р а з -
логе зб ог С а ве, зи м е и т д . к а о п оново хитне али у с к р о м н о м м о -
л ећ и вом о б л и к у. Сва с у В а м д р у г а м е с т а о т во р е н а , т а м о к о д
В а с и о в д е . Ш т а р а д и госп оди н С т е ји ћ ? О н h e се св а к а к о вр а -
т и т и ? В аш е писм о М и л о ш у св а к а к о j e би л о и з о с ве т е , к а о
гито би био и о п и с ш т а м п а р и је ? А л и j a ни сам вел и ки п р и ја т ељ
о св е т е и з очајања, већ је д и н о о н а к ве к о ја за и с т а погађа м а н -
гуи е, а д а се при т о м е не вр а т и јо ш гора по м е н е . Н о , гит о се
д о ю д и л о д о ю д и л о се, и j a о во п р и м ећ ујем са м о з а б у д у ћ н о с т .
П о з н а је т е ли Р а д о гви ћ е и з Ц р н е Г о р е , о д к о ји х с у д во ји ц а
са д а о в д е ? П р о т е р а о и х j e неки суп а р н и к к о ји се вр а т и о и з Р у -
си је с богат им н а с л е д с т в о м .
Јуран и ћ м е за м о л и в з а б у к в а р к а к о би м о га о н а у ч и т и о н а ј
ст ари д а чит а. Н е ћ а к о во м о ж е по н у ж д и . Д а о са м м у је д а н
Б у к о в , који га о в о м е м о ж е н а уч и т и з а д е с е т д а н а . В и дећ ем о .
Т р еб а л о би д а ст е овде. Р а н к е he се р а д о в а т и д а В а с по
ново ви д и у Б е ч у .
К опит ар
760
Господину Буку Стеф. К араџ ићу
Зем ун
496.
ВУК КАРАЏИЋ — ЗЕМУНСКОЈ ВОЈНОЈ КОМАНДЕ
An S. des к. к. Herrn Generals und Militair Comandanten Ritter

von Foith Hochgeboren!
In gehorsamsten Befolg des vom Ew. Hochgeboren erhaltenen
mündlichen Auftrages, mich zu erklären was mich bewogen hatte,
jenen Brief an den Fürsten von Serbien Milosch Obrenovitsch zu
schreiben, habe ich die Ehre mich folgendes zu äussern
Ich bin ein Serbe, und in Serbien geboren, dem an dem Wohle
seines Vaterlandes (so wie überall einem jeden redlichen Patrioten
zusteht) sehr viel liegen müsse, und zwar umsomehr, als es nicht
nur die mächtigen zwei Kaiser der Eine als dessen Herr, und der
Andere als dessen Beschützer, mit deren Allerhöchsten Gunst be
theilen, sondern als es auch ganz Europa gewiss wünscht, einmall
aufgeblüht zu sehen. Leider aber! liess sich ohngeachtet seit so
vielen Jahren diesem Lande die Freiheiten eingeräumt wurden bis
her gar nichts wahrnehmen, der diesen Begünstigen um so mehr
entsprochen hätte, als selbes auch alle die Mittel besitzt, glücklich
zu sein. Und warum nicht? weil es ohne Gesetze verwaltet, und
der Willkühr eines Einzigen Preiss gegeben ist.
Ich bin in der Absicht von Wien nach Serbien gekomen um
mit meinen wenigen Kentnissen, die ich in Europa samelte,
dem Vaterlande und dem Fürsten redlich zu dienen. Anfangs be
schäftigte ich mich mit der Literatur, respective mit der Verfassung
des Gesetzbuches, wozu ich eigentlich von dem Fürsten selbst be
rufen wurde, bis ich nicht später gezwungen war, die Praesident-
schaft des Belgrader-Bezirk und Stadtmagistrates anzunehmen.
Hier erst, wo die Gerechtigkeit gehandhabt werden sollte,
lernte ich zu meinem grössten Verdrusse das Gegenteil kennen.
Alle meine guten Vorstellungen, die sich auf Billigkeit und Recht
stützten, wurden mit Hohn zurück gewiesen, und ich musste wider
meinen Willen manches Unrecht selbst ausüben helfen.
In der Anhoffnung, dass es doch einmal besser wird, ertrug
ich alle Unbiligkeiten, die sowohl meiner Persönlichkeit, als auch
mein Vaterland betrafen, mit Gedult, bis mir endlich zuvie] wurde,
761
und ich unter dem Vorwand meines Urlaubes zur Familie hier
über trat.
Von hier aus wurde ich von dem Fürsten viel mal auf mei
nen Posten zurück berufen, welches ich jedes mal durch verschie
dene Aeusserungen auszuweichen wusste.
Der Fürst theils über mich darüber erzürnt dass ich als ein
geborener Serbe mein Vaterland gegen seinen Willen meide, wel
ches seiner Aeusserung nach ein übles Licht auf seine Regierungs
form werfen, und einen üblen Eindruck auf die Ausländer haben
müsse, theils auch durch Einflüsterung meiner Feinde, deren Hass
sich bloss auf die Verschiedenheit der literarischen Meinungen
gründet, aufgereizt, hat nicht nur allein in ganz Serbien verbo-
then mit meiner Ortographie zu schreiben, und auch meine Bücher
zu lesen, weil solche seiner Erklärung nach dahin zielen, das Volk
von der g. o.n. Religion abwendig zu machen, und selber zu uniren,
sondern auch wurde selbst nach meinem Leben getrachtet.
Als ich nun alles dieses erfahren musste, fasste ich den festen
Entschluss Serbien bei solcher Gestalt der Sache nicht mehr zu
betretten.
Um aber dem Vaterlande einen wie immer Namen habenden
und noch so kleinen Dienst zu erreichen, erachtete ich für er-
spriesslich dem Despoten den gedachten Brief zu schreiben und
durch dessen Inhalt, nun nicht viel doch wenigstens etwas zum
Vorteil der Nation und womöglich seines selbst zu dessen Ruhmes
verbreitung ich mich ohnehin von jeher sowohl mündlich, als auch
in meinen Schriften viel bemüht habe und zwar in der angenehmen
Hoffnung ihn dadurch zu ruhmwürdigen, edlen Thaten aufzumun
tern, zu erwirken.
Ich schmeichle mir übrigens, dass mich desshalb niemand
tadle, und mir es für übel nehmen wird so gehandelt zu haben
und zwar umsoweniger, als ich diesen Brief mit der Begleitung
dem Fürsten sandte, dass er ihn nur durch seinen vertrautesten
Sekretär sich vorlesen lasse, weil er solche Geheimnisse enthält,
die ihn angehen, und weil ich zu seiner Publizität nicht das Ge
ringste beigetragen habe, sondern der Fürst selbst, in dem er drei
seiner vornehmesten Beamten Panta A. Stojlo, Alexa Simich und
Zwetko Rajewich mit dem Aufträgen in das hiesige Contumatz
Parlatorium sandte mich dahin zu rufen und mich Namens des
Fürsten und in ihren eigenen Namen auf das Niedrigste öffentlich
zu beschimpfen, weil ich darin alle Beamte bei Ihm verschwatzt
haben solle, wass diese gute Herrn an mir und zu meiner grössten
Bestürzung noch mit dem Beifügen in Vollzug gesetzt haben, dass
mir nicht nur auf ewige Zeiten untersagt bleibt nach Serbien zu
übertreten und nie mehr irgend Jemanden etwas dahin zu schrei
ben, sondern dass der Fürst sich bestreben wird mir auch meine
762
Pension, die ich für literarische Verdienste von Russland mit jähr
lichen 100 Dukaten beziehe, zu entziehen. Nach dem ich alles die
ses mit grösster Kaltblütigkeit im Parlatorium vernommen habe,
kehrte ich in meine Wohnung zurück und nahm mir vor den Vor
fall Euer Hochgeboren selbst zu erzählen und auch von dem Briefe
der auf jene Art zur Publizität gelangte, den Inhalt mündlich be
kannt zu machen, wurde aber gleich darauf vom Hochselben zu
sich berufen, und darüber befragt, wo ich die Ehre hatte alles
Vorgefallene getreulich wie hier mündlich zu erzählen. Da aber
Herr General solches jetzt schriftlich von mir zu haben wünschen,
so unterlasse ich nicht diesem Befehle, anmit in Gehorsam zu
entsprechen.
Semlin, d. 15. IX. 1832.

Vuk Steph. Karadschitsch
Doctor der Philosophie und serbischer
Schriftsteller
Archiv für slavische Philologie, 1920, X X X V II, 446— 449.
[П ревод:]
Њ еговом ви сокоблаю родст ву ц. к. Господину Генералу

и војном ком ан дан т у ви т езу фон Ф ојт у!
Н ајпокорн ије пост упајући по усм ен о м налогу који сам при-
м ио о д ВашеГ високоблагородст ва, д а се изјасним ш т а м е j e
навело д а напиш ем оно писмо срп еком к н езу М и лош у О брено-
вићу част ми j e д а изнесем следеће:
Ja сам Србин, и у С рбији рођен , и мени као С рбину не сам о
д а j e веом а много ст ало ( као ш т о j e т о свугде сш ало сваком
пош т еном р о д о љ у б у ) д о благостагъсг своје от аџбине, и иго уш о-
лико пре ш то ј о ј не сам о д в а моћна цара, је д а н као гьен госпо-
дар, а д р уга као гьен заш титник, п руж ају своју преузвиш ену
благонаклоност , — већ и због тога ш то и чит ава Е вр о п а ж ели
д а je је д н о м виды у процват у. Али, на ж алост , б ез обзи ра што
с у већ пре т олико година т о ј зем /ьи д а т е слободе, д о с а д се
уо п ш т е није приметило ништа што би т ом преим ућсш ву од-
ю варало, а поГотову што она им а зап ет а све ус л о ве д а б у д е
срећна. А заш т о није? Зат о ш т о се гьом. уп р а в љ а б ез закона
и ш то j e о ст а вл ен а је д н о м је д и н о м човеку на милосш и не-
м илост .
Ja сам из Б еча дош ао у C p o u jy са ном ером д а са м ало
знагъа, које сам ск уп љ а о у Европи, поштено служ им ошаџбини
и кн езу. У почет ку сам се бавио књ иж евнош ћу, односно саст ав-
л а гь ем законика р а д и чега м е j e уп р а во и позвао сам кнез, но
763
до ц н и је с а м био п ри м оран д а с е п р и х ва т и м п р ед с ед н и ш т ва
С у д а Н а х и је и варош и беоГ радске.
Т ек о в д е , Где j e т р е б а л о п р а в д у д е л и т и , у п о з н а о са м на
с в о ју н а јвећ у ж а л о с т с у п р о т н о . С в е м о је д о б р е п р е д с т а в к е ,
к о је с у се за сн и ва л е н а о н о м ш т о j e п р а во и п ош т ен о, с а п о р у-
гом с у би л е о дб ац и ва н е, и j a са м п р о т и в с в о је в о љ е м о р а о д а
у з м е м уч еш ћ а у и зв р ш е њ у mho Iu x не п равди .
У н а д и д а he је д н о м и п а к бит и б о љ е , п о дн о си о с а м ст р п -
љ и во све н еправи чн о ст и , к о је с у поГађале к а к о м о ју ли ч н ост
т а к о и м о ју д о м о в и н у , и к а д j e м о м с т р п љ е њ у д о ш а о к р а ј, п о д
изГовором д а и д е м на о д с у с т в о , п реш ао с а м о в д е к о д п о р о ди ц е.
К н е з м е j e о д а в д е ва ш е п у т а п о зи ва о д а с е в р а т и м нагара!
н а с в о је м е с т о , ш т о с а м сва к и п у т у м е о д а и зб егн ем п о д р а з
ним изГоворим а,
К н е з се д е л о м /ь у т и н а м е н е ш т о се j a к а о р о ђ ен и С рби н
клон и м сво је от аџ б и н е п р о т и в гъегове в о љ е , ш т о, й р ем а гье-
говој и зја ви , м о р а д а б а ц а л о ш у све т л о с т н а гъегов о б ли к вл а -
д а ви н е и уч и н и лош у т и с а к н а ст р а н ц е; а д е л о м , р а з д р а ж е н
д о ш а п т а в а њ е м м о ји х н е п р и ја т е љ а , чија с е м р ж њ а за сн и ва
с а м о н а р а зл и ц и у кгъи ж евн им сх ват агы гм а, он н и је с а м о з а
б ран и в д а се у ц ел о ј С р б и ји пиш е м о ји м п р а во п и со м и д а се
ч и т а ју м о је кгьт е, — ј е р о в е , й р ем а њ е го в о ј и зја ви , и м а ју з а
ци.ъ д а н а р о д о д в р а т е о д п р а во с л а в и е в е р е и д а га п о ун и ја т е ,
већ м и j e и о гл а ва р а д и о .
П ош иго са м све т о м о р а о д а и ск у си м , д о н е о с а м ч в р с т у
о д л у к у д а при т а к в о м ст агъ у ст ва р и вш и е у С р б и ју йогом не
кроч и м .
А л и д а б и х уч и н и о о т а д б и н и ј е д н у о д р е ђ е н у , п а ипак
т а к о м а л у у с л у г у , д р ж а о с а м д а j e ко р и сн о д а д е с п о т у
н ап иш ем с п о м е н у т о п исм о и д а п р ек о гье ю ве са д р ж и н е ггздеј-
с т в у је м а к о н е много, о н д а б а р н ет т о з а д о б р о н а р о д а и, а к о
j e моГуће, з а д о б р о гъега са м о г, з а ч и ју с а м се с л а в у и он ако о д у -
в ек к а к о у с м е н о т а к о и у с в о ји м сп и си м а м н о го залаГао, све
т о у п р и ја т н о ј н а д и д а ћ у Га т и м е п рослави т и , осо к о ли т и Га
на п лем ен ит а д е л а .
У о с т а л о м , л а с к а м се б и д а м е зб о г т ога ни ко не к у д и и д а
м и се н еб е за м ер и т и ш т о с а м т а к о п о ст у п и о , и т о у т о л и к о
пре ш т о са м ово писм о п о сла о к н е з у с п р о п р а т н о м н а п о м е н о м
д а м у Га п рочи т а гъегов н а јп о ве р љ и ви ји с е к р е т а р , ј е р са д р ж и
т а јн е к о је се н а гъега о д н о с е . И б у д у ћ и д а j a ни сам ни н а јм а њ е
д о п р и н ео гъеГовом п уб л и ц и т ет у, већ с а м к н е з, т и м е ш т о j e
п ослао т р о ји ц у с в о ји х н а југл едн и ји х чи новни ка, П а н т у Х а д и -
-С и гои ла, А л е к с у С и м и ћ а и Ц в е т к а Р а јо в и ћ а на п а р л а т о р и ју о в -
дашгьеГ к о н т ум а ц а , д а м е п р и зо в у и д а м е у и м е к н е з а и у с в о је
вл а ст и т о и м е гга најниж и начин ја в н о и с п с у ју , т обож е за т о
764
ш т о сам у т ом т е м у све чиновнике оцрнио к о д п ега, ш то су
ова д о б р а господа у пот пуност и изврш ила, и на м о је највеће
запрепаш ћењ е јо ш са д о д а т ко м д а м и се не сам о за сва вре
м ена за б р а њ ује д а пређем у С рби ју и д а m a g вш ие било ком е
Гпамо пишем, већ и д а he се кн ез побринут и д а м и се укин е м оја
пензија, к о ју за књиж евне заслуге прим ам о д Р уси је у годишгьем
износу о д 100 дук а т а . П ош т о сам све т о са највећом хладно-
крвноигћу саслугиао на парлаторији, врат ио сам се у свој стан
и одлучио д а сл учај испричам В аш ем ви сокоблаю родет ву и да
Вас о садрж ини писма, која j e већ доспела у ја вн о ст , усм ен о
уп озн ам , али сам о д м а х пот ом био позван к о д В ас лично и био
о т ом е упит ан, т е сам пгада имао част д а В ам све ш то се
догодило, верно као и овде, усм ено испричам. Б уд ућ и д а госпо
дин генерал сада ж ели д а т о о д м ене и написмено има, т о не
пропуш т ам д а се овом наређењ у покорно одазовем .
Зем ун, 15. септ ем бра 1832.

Б ук С т еф . Караџић,
докт ор ф илозоф ије и српски писан,
497
МЕГЛИЦКОМ
Земун, 17 септембар 1832.
Прежде1 пять недйль я написалъ Вамъ приложеное у сего
письмо, но ради одной причины задержали оное2 у себя до
назначеннаго на немъ дня, тогда же переписали1 его вновь,
но ради той самой причины опять удержали до сей поры.4
Теперь же5 сообщаю вамъ еще другою новость. Прежде
три недГли послалъ я К[нязю] М[илошу] одно большее письмо,
въ которомъ, единственно изъ любви къ отечеству и изъ при
верженности къ нему,6 открыли7 мое мнйше о учрежденш
н'Ькоторыхъ8 важнМшихъ дГль въ Серб in, какъ то9' прави
тельства, правосудия, училищъ и пр.
Письмо cie кн[язю] М[илошу] совсймъ непонравилось, и
они10 настоящего содержашя онаго не открыли11 ни кому, но
напротивъ объявили веймъ, будьто бы я12 предъ ними клеве
тали вейхъ чиновниковъ его и для того11 трое, изъ оныхъ14
почти знатнййшихъ, послалъ на здйшшй парлаторГумъ, что
765
бы меня публично12345678910*1516выругать всЪми возможными словами.
Чиновники ein пришедъ здЬсь, и призвавъ меня на парлато-
piyM b, по16 данному имъ наставлешя[!], выругали меня всЪми
простейшими и подлейшими словами, и обявили мне, что
бы я никогда не дерзнулъ въ Сербпо прштти17 или чтолибо
кому писать, и что я нетолько потерялъ княжескую милость,
но что князь всеми возможными средствами постарется, ли
шить меня и18 пенеш Императора Россшскаго. Все19 cie гово-
рено20 съ величайшимъ крикомъ, публично21 между много
численными22 зрителями и слышателями съ обеихъ стороны22
Таковымъ образомъ, милостивый Государь тайное письмо
мое, о которомъ я прежде ни кому не сказалъ ни слова, здЬла-
лось й уб л и ч н ы м ъ , и можетъ быть причинить мне въ НЫнГш-
немъ моемъ положенш новыя затруднешя и неприятности.24
Съ первымъ вернымъ случаемъ я пошлю Вамъ копю съ
помянутаго письма,25 и прошу Васъ покорнейше, перевесть
оное на Руской языкь и сообщить Его ВП.26 Я теперь зани
маюсь сочиненieMb изъяснительныхъ примГчанш на cie пись
мо27 единственно для министерства Русскаго. Между темь
прошу Васъ покорнейше, произшествЈе cie сообщить Его ВГ1
и рекомендовать меня Его28 высокой милости и покрови
тельству,29 поручая себя &.
Землинъ 5/17 Сент 832.

К о н ц еп т А С А Н У , 3992.
1 П р е о в о г а п р ец р т а я о Приложеное у ceio иисъмо.

2 Д о п и с а н о и з н а д п р ец р т а н о г ею.
3 П р еп р а в љ ен о о д п р в о б и т н о г переиисавь.
4 Д в е п р ет х о д н е речи д о п и са н е и з н а д п р ец р тан и х ceio дня.
5 И з а о в о г зн а к о м з а у м е т а њ е д о м е т н у т о н а м ар ти н и п а п р ец р т а н о дол-
юмъ поставляю сообщить.
6 У н а став к у п р ец р т а н о ( Књ . М .)
7 Д о п и с а н о и з н а д п р ец р т а н о г предешавилъ.
8 И з а о в о г п р ец р т а н о дЬ[лъ].
9 Н а п и са н о и з н а д п р ец р т а н о г и. и.
10 Р еч и и онь н а п и са н е и з н а д п р ец р т а н о г однакожь.
И У н а ст а в к у п р ец р т а н о онь.
12 П о с л е о в о г а п р ец р т а н о писал ъ.
13 У наставк у п р ец р т а н о прик приказам ъ, п а н а т п и са н о и п р ец р т а н о трое
своихь знатшЫшихъ чиновниковь и н а м ар ти н и д о д а т о п ет н а р ед н и х
речи.
14 Д о п и с а н о и з н а д п р ец р т а н о г нихъ.
!5 Н а п и са н о и з н а д п р ец р т а н о г явно.
16 Д о п и с а н о и з н а д п р ец р т а н о г держась. ^ _ щ
17 У н астав к у п р ец р т а н о или кому либо что что бы ни кому вь Cepotw
не писали.
18 У наставку п р ец р т а н о Русской.
766
19 Било в с Ь , па изнад последњег слова написано е .
20 Прецртан префикс в ы .
21 Написано изнад прецртаног я в н о .
22 Прецртан првобитни префикс б е з ъ .
23 Преправљено од првобитног с ъ о б Ъ и с т о р о н ы .
24 у наставку прецртано и б о я н о в о ю о к а з г е ю , такође реч в Ъ р н ы м ъ .
25 После овога прецртано с ъ п р и м Ъ ч а н г я м и .
26 На мартини додато па прецртано П и с ь м о t i e м о ж е ш ь п о н ы н Ъ и о ч е Ш с я
с а м о ю в Ь р н Ь й ш е ю к а р т и н о ю в л а д Ь ш я К . М . [Нап. Л>. Ст.]
22 Ове две речи прецртане, па изнад њих написана реч о н о е , која je затим
прецртана а поменуте две речи подвучене да важе.
28 у наставку прецртано п р е ж н е й и натписано в с е г д а ш н е й па и то пре
цртано.
29 У наставку прецртано в с е г д а и в е з д ђ б у д у с т а р а т ь с я [. а на мартини
написана па прецртана реч к о м м е н т а р .
[Превод:]
Ваш е високопреподобщ’е,
м илост иви Господине,
П ре пет недељ а найисао сам В ам писмо које j e у з ово
прилож ено, али сам 1а збоГ je g n o i у зр о к а задрж ао све д о на њ ем у
означено! дана; после сам Га изнова преписао, али збоГ истоГа
узр о к а опет сам Га задрж ао с ве досад.
А сада ћ у В ам саопштити је д н у g p y iy новост . П р е три
недељ е послао сам к н езу М и ло ш у је д н о дуГачко писмо у којем
сам , сам о из љ уба ви прем а отаџбини и приврж еност и к њ ој
изнео своје м иш љ ењ е о т ом е како с у неке најваж није ст вари
уређ ен е у Србији, на пример у п рави т ељ ст ву, п равосуђу, ш ко
ла м а и сл.
О во се писмо кн. М и лош у нимало није допало, и n e io e правы
садрж ај никоме није саопштио, него j e напрот ив објавио сейм а
д а сам j a пред њим опадао све њеГове чиновнике, па j e онда
т ројицу и зм еђу њ их, Готово најзнат није, послао на овдаш њ у
парлаторију д а м е ја в н о изГрде не бирајући речи. К а д су ти
чиновницы дош ли овде и позвали м е на парлат орију како ми
j e наређено, изГрдили су м е најпростачкијим и најодврат нијим
речим а, и казали м и д а се выше никада не у с у д и м доћи у Ср-
бију или било ш т а неком е пишем, и д а j a нисам изгубио
сам о к н еж еву милост , неГо д а ће се кнез сейм моГућим сред-
ст вим а пост арат и д а м е лиши пензије рускоГа цара. С ве
j e ово речен о с великом виком, ја в н о м еђ у многим Гледаоцима
и слуш аоцима с обе стране. Тако je , милост иви Господине,
м оје т ајно писмо, о којем раније нисам никоме ни реч и казао,
пост ало јавно, и м ож да he ми у данашьъем м ом п олож ају донет и
но ее т еш коће и непријатности. П рво м поузданом приликом
послаћу Вам копију поменутоГа писма, и најпокорније В ас молим
7:6.7
д а la и ре в е д е т е на р у с к и је з и к и са о п ш п ш т е Њ еГ овом в и с о к о -
п р е в а с х о д с т в у . J a с а д а с а с т а в љ а м о б ја ш њ е њ а у з о в о п исм о иск-
љ у ч и в о з а Р у с к о м и н и ст а р сш во . А л и В а с п рей окорн о м о л и м д а
о о в о м д о га ђ а ју већ са д а са о п ш т и т е Р Ь ею во м е в и с о к о п р ева -
с х о д с т в у и д а м е п р еп о р уч и т е I h e lo e o j в и с о к о ј м и л о с т и и
п о к р о в и ш е љ с т в у , п р е п о р у ч у ју ћ и се с.
Зем ун, 5Ј17 се п т е м б р а 1832.
498.
Нови Сад, 8. октобар 1832.
у Новом Саду 26. Септ (по наш.) 832.

Из различии узрока остао сам Вам до данас дужан од-
говор на последнее писмо Ваше. — Од мога пасоша join овде
нема ни трага ни гласа! Наново засад зато нисам тео опет
молити, што сам добио у Земуну допуштење, те сам Саву с
матером његовом и са сестрама тамо оправио (мислим да
ће око идућег петка к беломе курјаку доћи). Прво Вас молим,
да гледате за Саву да се прими у другу школу (ja би рекао
у Јозефштату, јер сам казао да онамо траже квартир нај-
више због Јермена —). Оно писмо моје, што сам писао Ми
лошу тобоже ш ајно, сад je већ у Бечу, и може бити у Еенцовој
канцеларији! Не само што ме Милош чрез своје посланике на
парлаторији Земунској испсовао, као што сам Вам пре писао,
него ме још тужио Варадинској Генерал-команди, и молио, да
би ме због моји „ D e m a g o g isc h e U m trie b e “ 1 од границе удаљили!
Но ову тужбу његову ja сам морао генералу Фонту дати ко-
пију од писма, које je он после на Немачки превео и у Вара-
дин пос[л]ао, а командирендер по том у Беч Hofkriegsrathy.2
Ко мени од пре није непријатељ, заиста ми ни због овога
писма постати неће, јер у њему ништа друго нема, осим при-
јатељски с а в е т а н. п. да се постави П р а ви т ељ ст во , и народу
п рист ојн а п рави ц а да се да, да се уреде ш коле, да се укине
к у л у к (Frohndienst) — да мајстори и трговци Београдски
не морају купити Милошу сено и т д. да се Милош окани
т р ю ви н е, да не гони људе, кад који што против њега рекне,
да не чини ништа, чега би се стидети морао, да се окани куп о -
еа њ а сел а у Каравлашкој, него да гледа у Србији да се утвр-
768
ђује. Ово сам ja све гледао најучтивијим начином да му пред
ставим, али je ист ина за онаке људе сама по себи ip y ö a . Писмо
се ово готово може назвати огледалом Милошева данашњег
владања у Србији, и зато ће га Немци тамо радо читали;
али опет они, који на мене већ мрзе, могу ми за зло примити,
што се у таке послове мешам. Већ сад што je, ту je. Уверен
сам, да ћете и Ви тамо једнако гледати што се год буде могло,
зато Вам ово овако и јављам, да знате. Уз копију морао сам ja
дати join и узроке, који су ме побудили, да оно писмо пишем,
казао сам, да ме највише побудила љубав к отачаству својему,
коју сваки поштен човек у срцу има.
Ja данас одавде полазим преко Карловаца опет у Земун,
и онде ћу чекати какву наредбу за мој пасош (командирендер
мисли, да ће м орат и што скоро доћи).
Од тије Радоњића, који су ту из Црне горе добегли, j a
не познајем ни једнога, него познајем једнога њиовог рођака,
који je сад у Цариграду код Турака инџинир.
Симу je Милутиновића Милош й ослао у Ц р н у ю р у , него
се join управо не зна, оће ли се натраг вратити, или ће онамо
остати, као покојни Младен.
Јуче je умръо Митрополитов синовац, Тоша Стратими-
ровић, који je сав кајмак са Српске митрополије скидао, као
што Светић скида са Бачке епархије.
Шаффарик je здрав, и казао ми je, да ће Вам скоро писали.
Пишите ми што одм а у Земун (а може бити да ме како
Ваше писмо већ онамо и чека, jep je данас десети дан, како
сам од онуд).
Вук
Sr Hochwohlgeboren
Herrn В . v . K o p i t a r ,
in W i e n .
[Жигови:] Petervardein Wien
13 Oct.
[Копитарева напомена:]
Vuk 26. Sept. 1832
АСАНУ, 1771.
Б у к о в а I , 442—443.1
п р е п и с к а 2
1 Демагошко роварење.
499.

МЕГЛИЦКОМ
Нови Сад, 8. октобар 1832.
Ваше высоко преподобје,

НадГюсь, что1Вы въ едно время1съ симъ письмомъ моимъ
получите2 (отъ жены моей) кошю съ письма, писаннаго мною
Књ. М. О. Къ тому, что я писали Вамъ подъ 5/17 сего мГсяца
о помянутомъ письмЪ, прибавлю3 теперь следующее:
1) Књ. М. О. не только выругалъ меня на Землинскомъ4
карантинномъ парлаторйумЬ чрезъ своихъ посланниковъ
(Алекс1я Симича, ЦвГтка Раювича и Пантелеймона Хаджи-
-Стоила), но потомъ и просилъ на меня Петервардейнскую
Генералъ—команду, что бы меня, по причинГ моихъ д е м а -
ю ш ч еск и х ъ дви ж ен ш („demagogische Umtriebe“), удалить
отъ границы. Въ слЪ дсте сей прозьбы или жалобы его я
принужденъ быль Землинской военой команд!, дать не только5
кошю сь помянутато письма, но и причины, побудивння
меня писать Књ. М. cie письмо, все cie, колько я дознать
могъ отправлено ужь изъ Петервардейна вь ВЬну
2) Письмо cie књ. М. написалъ я еще 12. Апреля, но ради
особенныхъ цричинъ послалъ оное ему послалъ топервь 13.
Августа.
3) Числа, написанныя на посланной Вамъ копш крас
ными каранташемъ, означаютъ мЬста, гдГ по мнЬшю моему,
нуждна объяснительная прим!,чатя, которыя почти довер
шили6 я, и какъ скоро возможно будетъ мнЬ, переписать
ихъ со б ст вен о р уч н о (ибо другому никому не могу их вов!.-
ритъ) то я постараюсь доставить Вамъ оныя.
4) 7 Я, какъ и прежде писали Вамъ, желали бы, что бы
Вы письмо это перевели на Русскш языки, и тогда8 что бы и
Сербскую кошю и Рускш переводи вручили Его ВПр. хотя
въ письмГ семи ести много слови, неимЬющихся въ моемъ
словарЬ, однакожь9 надЬюсь, что10 Вы ихъ разумГете по Рус-
кому11 или по Славянскому; некоторый же наипаче Турещпя
поставляю Вамъ здЬсь съ толкованЈеми.
влад алац , владетель,
ладник, сЬннъ (Laubechütte);
кон ак, дворъ (дворецъ); д а в а њ е к о ш к а (21) кормленје12
на пути.
770
ђ ум руч ки 13 таможненый.
наопако (стр. 17.), на против, н. п. въ место награды
roHeHie.
рабаџи ја, Fuhrmann извощикъ.
кул ук , барщина. 14
кулуковат и, отправлять барщину
у ск уп у, вообще
колача намесит и , 15 подкупит ь (bestechen)
збијат и сп рдњ у с ким, изсмйять кого,16 или
издаваться16
надъ кймъ самымъ грубейшими образомъ.
за црн е дане, т е. за случай нужды.
5)17 При семь случай долгомъ поставляю сказатьis Вамъ
о књ. М. О., что!9 въ сердце его нЬть ни страха Бож1я, ни сты
да20 отъ людей, ни же малййшихъ признаковъ совести,21
онъ не только презираеть22 всйхъ людей, и увеселяется имъ
самымъ причиняемымъ нещасыемъ подручнаго ему народу25
но публично разными образами, большею частно единственъ
для своего увеселен1я; ругаеть и самую рели гho и церковь
Бож!ю, онъ не имйетъ никакой другой святыни, кроме своей
мнимой пользи; о чемъ я въ особенной книжке (которая24
начата еще прошлаго года,25 только нынешнее положеше
мое не позволяеть мнй оную довершать), намйреваю под-
несть Министерству Рускому разные неоспоримые примеры.
Естьли бы26 ктонибудь теперь вопросили меня, какъ я
прежде могъ публично хвалить таковаго человека, я въ оправ-
даше мое сказалъ бы: а) что я до 1829 года не зналъ М. О.
т акь, какъ его теперь знаю, тйже погрешности его, кото-
рыхъ27 примйчаль прежде я приписывали его простоте и
невежеству,28 и надйялься, что онъ съ временомъ поправиться,
видя, что добрыя наипаче2®хвалятся, б) Что я изъ любви
къ отечеству моему хвалилъ его какъ начальника народа
Сербскаго.
Касательно моего пашпорта я еще безпрестанно нахожусь
въ прежнемъ положен!к, только удалось мнй въ Зимлинй[!]
достать позволеше семейству моему, отправиться въ Вйну
Прошу Вась покорнййше, какъ помянутую кошю, такъ
и письмо d e вручить Его ВПр.
26. Септ./8. Окт 832.
Б у к о в а
п р е ш с к а V , 639—641.
1-1 Натписано изнад прецртаног р а в н о в р е м е н н о .

2 У првобитној речи п р и м е т е прецртана прва два слога и натписано
п о л у ч и .
3 Пре ове речи прецртано с о (?), а после ње прецртано В а м ъ .
4 З е м л и н с к о й преправљено у З е м л и н с к о м ъ .
49 111
5 Иза овога прецртано д а т ь (?)
6 Пре ове речи прецртано я а иза н.е д о в е р ш и л ъпрецртано и к а к ь с к о р о
й ю з в о л е ш ь м н Ъ с к о р о п о з в о л е т ъ м н Ъ р а д и .] н ы н Ь ш н я г о о б с т о я
т Ь с н [.
т е л ь с т в а н е M o ib и х ь п о н ы н Ъ п е р е п и с а т ь [прецртано изнад тога п е р е п и

с а т ь и х ъ н е м о г ъ с о б с т в е н и р у ч н о ] { д р у г о м у ж е Н и к о м у н е могъ и х ь
в о в Ь р и т ъ ).
7 Преправљено 5 у 4.
8 У наставку прецртано с ь п о с л а н о ю .
9 У наставку као да je прецртано я.
10 У наставку прецртано В ы .
11 Прецртано у наставку В ы В а м в с е д е л о e ie п и с ь м о б у д е ш ь в р а з у м и
т е л ь н о .
12 Иза овог прецртано и л и и з д е р ж а м е н а и п а ч е н а g o p o i e , а изнад овога

натписано па прецртано Н а п у т и .
13 Натписано изнад прецртаног п и с а л ъ Einquartirung nemlich.
14 После овога прецртано Frohndienst
15 У наставку прецртано у д о в л е т в о р и т и .
16-16 Натписано изнад прецртаног и з д Ъ в а т ь с я .
17 Ова бројка прво била 4 па преправљена у 5.
18 У наставку прецртано В а м ъ .
19 Прецртано после овога о н ъ н е и м Ь е т ь .
20 Натписано над прецртаним с р а м а .
21 Прецртано у продужетку н и ж е о б ы к н о в е н н о ю ч е л о в Ъ ч е с к а ю р а з у м а .
22 У наставку прецртано и р у г а е ш ь .
23 Прецртано н а р о д у и натписано л ю д е й па цртицама испод речи н а р о д у
назначено да та реч остаје.
24 У наставку прецртано п о ч т и г о т о в а .
25 У наставку прецртано к а к ь я п и с а л ъ В а м ъ т о л ь к о н ы н Ь ш н е е п о л о ж е ю е
м о е н е п о з в о л я е ш ь о н о ю д о в е р ш и ш ь . Између тога прецртане речи в ь
м Ь с я ц Ъ [кад je ваљда почео писати]

26 У наставку прецртано В ы .
27 Прецртано у продужетку я.
28 На маргини дометнуто па прецртано ( о к о т о р о м ъ [нечитко] ч а с т о
р а с к а з ы в а л ъ ) :
29 Прецртано х в а л о ю м о е ю и д р у г ц х ъ л ю д е й .
[Превод:]
В а ш е ви с о к о п р е п о д о б и је ,
м и л о ст и ви Господине,
Н а д а м с е д а ћ ет е и ст о в р е м е н о са о ви м п и см о м добит ы
( о д м о је ж е н е ) к о п и ју п исм а к о је са м п о сл а о к н е з у М и л о ш у
О б р ен о ви ћ у. О н о м е ш т о с а м В а м о п о м е н у т о м п и с м у нап исао
5 / 1 7 o e o i м е с е ц а с а д а д о д а је м сл едећ е:
1) К н . М и л о ш О б р ен о ви ћ н е с а м о ш т о м е j e п р еко с в о ји х
и засл ан и к а ( А л е к с е С и м и ћа, Ц в е т к а Р а јо в и ћ а и П а н т е л и је
Х а џ и -С т о и л а ) изГрдио н а з е м у н с к о ј к а р а н т и н ск о ј п а р л а т о р и ји ,
него j e јо ш м о л и о п е т р о в а р а д и н с к у Г е н е р а л к о м а н д у д а м е , збоГ
м о ји х демагошких смутњи („demagogische Umtriebe“), у д а љ е
са Границе. ЗбоГ т е њ еГове м о л б е или ж а л б е м о р а о с а м з е м у н с к о ј
В о јн о ј к о м а н д и н е с а м о д а д а м к о п и ју пом ен ут оГ п исм а, неГо и д а
саоп ш т им разлоГе који с у м е н а ве л и д а к н е з у М и л о ш у напиш ем
772
о во писмо, а св е j e шо, колико сам м огао д а сазнам , већ иослаш о
из П ет роваради н а у Беч.
2 ) О во писмо к н е зу М и л о ш у найисао са м јо ш 12. априла,
али сам fa 3601 особи т и х у з р о к а п ослао т ек 13. а в 1у с т а .
3 ) Б ројеви исписаны ц рвен ом о ловком на копији ко ја В ам
j e послат а озн ачавају м е ст а ig e с у по м о м е м и ш љ ењ у пот ребна
објаш њ ењ а. J a сам и х Готово доврш и о, и чим узмоГнем д а их
својеручно препиш ем ( је р и х ником д р уго м не м о гу п о вер и т и ),
пост араћу се д а В ам и х дост ави м .
4 ) К ако сам В ам и ра н и је писао, ж ел ео бих д а ово писмо
и ревед ет е на р у с к и је з и к и д а о н д а с р п ск у ко п и ју и р у с к и пре
вод у р у ч и т е Њ еГовом ви со ко п р ева сх о дст ву. М а д а у о во м писм у
им а м н ою реч и који х нем а у м о м е р еч н и ку, ипак се надам д а
ћет е и х р а зу м е т и п рем а р у с к о м или сл овенском . М еђ ут и м
неке, особит о ш урске, д а је м В а м о в д е с т ум ачењ ем .
владалац, владЬт ел;
ладник, сЪнь (Laubechütte);
конак, д в о р ь (д в о р е ц ъ ),
давање конака, ( 2 1 ) , ко р м л еш е на пут и,
ђумручки, т ам ож енны й,
наопако (ст р . 1 7 ), напрот ив, н. й. мЬст о награды Гонете,
рабаџија, Fuhrmann, извощ икъ,
кулук, барщина,
кулуковати, от иравлят ъ барщину,
у скупу, вообщ е,
колача наместити, п одкуп и т ь (bestechen);
збијати спрдњу с ким, изсмЪять кого, или издЬ ват ъя надъ
кЪмъ сам ы м ъ ГрубЬишимъ о б р азом ъ,
за црне дане, т . е. за случай нуж ды .
5 ) О вом приликом см а т р а м за с во ју д уж н ост д а В ам
саопш т им о к н езу М О. д а у њеГовоме ср ц у нем а ни ст р а х а о д
Бога, ни ст ида о д љ у д и , а ни н ајм ањ и х зн акова савест и. Он не
сам о ш т о презире све /ь у д е и у в е с е љ а в а се н ево љ а м а ко је сам
причињ ава својим поданицима, ueio ја в н о на р а зн е начине, и
већим д ел о м је д и н о р а д и своје за б а ве, п сује и са м у р ел ш и ју и
ц р к ву бож ју; он нем а g p y ie свет ињ е осим своје уображене ка
р и е iuu, о ч ем у сам нам еран д а у за себ н о ј књиж ици ( к о ју сам
зап очео јо ш прош ле Године, али м и садаш њ и м о ј п олож ај не
д о зв о љ а в а д а j e заврш им ) изнесем Р у с к о м м и ни ст арст ву не-
оспорне примере.
А к о би м е сада ко запиш ао како сам ра н и је мош о ја в н о х в а -
лит и таквоГ човека, j a бих, р а д и ce o i о п равдањ а, рекао. а ) д а
д о 1829. Године ли сам познавао М О. т ако као ш то Га сада
познајем , а њ егове Грешке ко је сам прим ећивао приписивао
сам њеГовој прост от и и н езн а њ у, и надао са м се д а he се ере-
773
м е н о м и оирави ш и ви дећ и к а к о о со б и т о х в а л е д о б р е особине;
б ) д а са м la и з љ у б а в и й р е м а от аџ би н и м о јо ј х в а л и о к а о в о ђ у
cpucK oi н арод а.
Ш ш о се м о1а й а со ш а ш иче, и д а љ е се н а л а зи м у и ст о м
и о л о ж а ју. Ј един о ш т о м и j e пош ло з а р у к о м д а у З е м у н у д о б и -
ј е м д о з в о л у з а м о ју ф а м и л и ју д а о ш п у т у је у Б еч .
М о л и м В а с п р еп о ко р н о д а п о м ен уш у к о п и ју и ово писм о
ур уч и т е Њ ет вом високоп ревасходст ву.
26. се п т ем б р а !8 . о к т о б р а 18 3 2 .
500.
ДИМИТРИЈЕ ВУЈИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Панчево, 13. октобар 1832,
ДостодолжнопочтеннЪйшш Вуче
Стефановичь Карацићв
5На зактеванЬ ваше многократно, шшгЬмъ Вамъ ево
спр’дню Ср’бску у писму Вашемъ приложенну — Кою Вамъ
препоручуемъ пршмите ю као спр’дню: но др’жите као нас-
тоящу истину и на свЪтъ по времену произведите —.
Кадъ гр ми, мун’Ь сЪваю, пуца. треба и громови да падаю
. Да, и они, кои еще мыеле и вараюсе, да нетто w нась
може быти точно увЬресе; да ако и были, и бывамо, и остаемо
спр’дня у Е\'ропы! —
Дальше искреншй другь! желимъ Вамъ сретанъ путь и
сретный возвратакъ.
Остаемъ w свегъ сердца за Вась Богу се молећи, вашу
фамил]'ю поздравляюйи, и на ово писмо шговорь чекаюйи —.
У Панчеву 1го дне Октом: 1832го года.
Всегда любящь вась
Димитрш Вуичь
Поппъ
[Прилог: писмо М. Вујићу Д. Вујићу:]
К о ш а П и см а П о д л и н н о ю .
Недражайший и недостойнЬшиш бьгвш'ш

мой немужу Патеръ Димитр1е Вуићу
По терговцу изъ Адакала, 1ованчи, писмо твое изъ Крал-
Ьва одъ 11ы фегр8ар!а пр1имиласамь, и разумеласамь што
774
ми пишете; штосе тиче здравия твоега, буди ув^ринь да я
хичь немаримъ, или здравъ быо ты или болестанъ, мене то
све едно, заръ докъ си быо међу воинтири, судиласамь о
теби свакояко, носадъ кадъ те ђаво однесе у неке Полкове,
вейь самь уверена, да иош никада выше немыслишъ доћи
къ мени, сада видимъ даси постао Солдатъ и светска скит
ница, но какому драго, я башъ и немаримъ, ясамь себи нашла,
кой ћеме n t говати и коййесе о мени бринути, пакъ юшъ не
Патеръ и скитница, као штоси ты, но човекъ постоянъ и вЬранъ
у любови, браду има и онъ познаешь га и ты; Садъ имаюйи
нЪга можешь и самь разумети, да я затобомь и немаримь,
онъ ми е и чести достоянъ и съ снагомъ ячи отъ тебе, попи-
шамъ ти браду макаръ с плота было; што ми велишь да се
за тобомъ некаримъ, и свое здравлй да чувамъ, увйравамъ
те, дасе я ни найманй каримъ. Я самь себи угЬху нашла и
вейь имамъ другога, коййесе о момъ здравлю бринути, нейешь
ме ты, скитницо, светска выше лацкати, нитићу я слушати
штойешъ ми ты, лагаюйи беблетати; а што велишь да чувамъ
ћерку хвала Богу твоя и н1е, а акое моя, тоће мое стараше
быти чувати ю, ты не треба ни зато да говоришь, такође
и сиротиня е моя о ней немоисе бринути, ты гледай какойешъ
заслужите штоће ты на вшо и ракпо требати, тоси жел'ю
то тие и дао Богь, кадь велишь да за паре такову срећу ниси
могао купите. Видимъ да е Спаса постао пнлыромъ[!] у некак-
вый полкъ, и то башъ у Твоюй Дивизш; штоси ты да имашъ
ДивизУю, та Богь те неубю, видишли садъ да си право Дупе,
но зовни Неманића, некати молитву очита, да ти фантазно
изъ главе извади, акога неима туна, а ты га потражи нека
онъ будне Дивизюнсъ Комендантъ, а ты Пате’ръ нйговъ една-
кисте и обадва, штосе пакъ владаня Стамениногъ тиче, кажи
Спаси да е она свагда паметно владаласе у нйнымъ поступку,
никада Hie Другога шта да ради пакь и садъ онасе верло лепо
влада еднакосе др’жи старога заната, дућани су съквквъ коУю
проти тавану, а ключъ има еданъ старинскш, кадъ оће да
отвори дуйанъ понамаже те отвори пакъ га опетъ оставля
ди треба, крчма крчми, а пекарница пече пекмезъ за нйеногъ
Огурсуза мужа, што се тиче, нййзине среће онае фала Богу
такве среће, да съ Сдногъ огурсуза на другога огурсуза мужа
пада, што ми велишь, дасе радуемъ штотие Богъ испуню
желю, ясе доиста радуемъ, кадъ е дао Богъ, тесамсе курта-
лисала, а што за 1ову Писара велишь, да та поздравимъ,
то я знамъ кадъ ми узваля, яйуга и поздравити, доиста нећу
тебе пытати ни зато, такођерв и ядногъ 1ову за кота ты велишь,
и пуницу и свастике и унуку поздравићу ш онда, кадъ буду
рекли да чезну за тобомъ, за садъ нико и немари као што и
775
одъ Бшграђана. Сотым остаю у старой кући коя е пре твое
начинЪна за те пекмеза еерући, а твоимъ писмомъ дупе тарући,
и есамь твоя
У Бюграду 26“ Марта 1829го года
Бывша Дражайша
и вЬрнйша Mapia
Честному Гдину Полковомъ
Священнику Димитрно Вуичу при
Скатеринобургскомъ пахотному
полку 17 Дивизје
у К р а л ђ в о .
АСАНУ, 4229.
Б у к о в а п р е п и с к а V I, 238 (без прилога).
501.
у Земуну 3 окт (по нашему) 832.
Надам се, да сте прекјуче примили писмо моје, које сам
Вам из Новога Сада пре 8 дана послао; а надам се, да je већ
тамо и моја фамилија приспела. Ja сам овде још једнако по
староме и ако ми ск о р о не дође допуштење, да и ja тамо дођем,
да знате, да ћу пропасти, у м р е ћ у , које од слабости телесне,
које од ипохондрије и т. д. Вама je доста познаю рђаво стање
здравља мота, а особито сад, у оваким опстојатељствима,
растављен с фамилијом и без нужне неге и послуге! — Како
би било, да моја жена даде ту инштанцију, и да моли, да ми
се допусти к фамилији доћи, ако не за свагда ту да останем, а
оно барем з а зи м у с , јер сад већ (у ово доба године) нисам при-
стао никуд на другу страну, а до пролећа имају Бечка господа
доста времена, испитивати и договарати се, шта ће са мном
чинити, па онда, шта ми се одреди, оно ћу трпити? И то би,
по моме мњенију, требало о д м а да учини моја жена, док није
како п рот и вн о решеније амо послато. Молим Вас, научите
je Ви у свему томе, како најбоље знате, а и сами гледајте и
говорите где знате да би могло помоћи. Јер Вам опет кажем,
да ће ми овде гроб бити, ако ми се ск о р о не допусти тамо поћи,
па ми ништа тако није жао, као моји р у к о п и с а што ће овде
пропасти (јер Бог зна би ли ји ко — кад би ja и наручио — све
776
Вама донео или послао). Особито имам олисаније неки „Bes
tialitäten“,1 које може бита нико онако не би знао описати,
разредио сам летос Српске и т о л е од прилике онако, као
суштествителна и прилагателна имена у Даници за годину
1828., које би само требало преписати, па дата да се штампа,
речи, који у речнику нема, имам сила Божија, него нити су
преписане, ни у ред постављене; народни песама имам доста
на чисто преписани, а и непреписани има готово још онолико
(но ове последње ваљало би пробрати и сравнити с другима)
и т д.
Молим Вас, кажите мојој жени, нека ми одма пише,
како се ту намести. Кад ми она лише, да се ту наместила,
онда ћу и ja, ако међутим што за мене овде не дође, опет
преко овдашње милитар-команде дата молбу, да би ми се
допустило у Беч к фамилији ићи. Ево већ шест месеци прође,
како сам — 14. Април. — дао прву молбу моју, и још никака
одговора!!! —
Пишите ми одма, макар шта, јер свако Ваше писмо чини
ми се, да ми муку мало одлакша.
Гледајте, молим Вас, да ми Сава иде у школу Поздра
вите ји све.
Ваш свагдаппьи
Вук
АСАНУ, 1772.
В у к о в а /, 443—444.
1 Суровости.
502.
ВУК КАРАЦИЋ — ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
у Земуну 7 /19. окт. 832.

Ево ово je копија од писма, које сам писао Милошу Обре-
новићу; зато Вам je шаљем, да управо знате, шта сам му писао,
и да ме можете правдати, где затреба.
Ja од Вас очекујем одговор на два писма моја. Шта ћете
год чинити, гледајте, да ме одавде тамо преместите, и то
што брж е, иначе ћу овде умрет и, или управо рећи цркнуШи.
Савест моја мени сведочи, да сам прав, и на правды да ст радам;
777
ако ли ко држи који од моји послова за погрешку или за кри-
вицу, ваља да нисам заслужио, да ме овде овако у б и ју . Нека
ме пусте у Беч и мојој фамилији, па онда, ако мисле да сам
крив, нека ми кривице на мејдан изнесу, и нека ми суде по
законима.
Ко зна, да сам ja с Милошем толико време (готово) у
д р у ш т в у живео, с њим јео, пио, карте играо и т. д., онај мислим
да се неће толико чудити, како1сам ja (овако мали човек) њему
(управитељу земље и народа) овако писали могао. —
У писму овоме има доста речи, који нема у нашему реч
нику али мисли[м] да ћете ји Ви све разумели.
Пишите ми шло брже, и утешите ме.
С а ч у в а јт е ову копију, jep ja друге честите немам.2
В ук
П. П. Читао сам јуче у Beobachtery о Славенској лите-

ратури, и разумео сам све. — Само ме избавите, даовде не
пропаднем.
Sr Hochwohlgeboren
Herrn В . v . K o p i t a r
Custos an der k. k. Hof bibliothek (P. T.)
in W i e n
[Жиг:] Semlin
N U K , MS 579.
П К Ј И Ф , 1925, V, 223—224.
1 H a крају ове речи грешком написано па избрисано м .

2 Ова реченица je написана по дужини у доњем левом углу писма.
503.
Wien den 19 Oct. 1832

Freund!
Ihre Familie ist wirklich heut vor 8 Tagen Abends nach 9 Uhr
hier angekomen, musste bis 10 Uhr Unterkunft suchen, die sie
endlich durch Hülfe der guten Magd in einem Privathause in der
Jägerzeile fand. Den Tag darauf sah ich Ihre Frau mit Sawa, den
ich den 15-ten früh beim Präfecten der Josephstadt aufführen Hess,
778
und nach Mittag selbst in Person demselben empfahl. Er fand
ihn nach der Prüfung (die ihm mit allen solchen ungrischen Stu
denten geboten ist, und die oft Gramatisten um drey Classen
zurückversetzt) nur für die erste Gramaticalklasse geeignet, und
ich bin darüber selbst froh, da Sawa so fast erster P räm ister wer
den muss was ihm um so mehr Freude, Eifer und sogar eine
Stiftung verschaffen wird! Ich habe die Familie seit jener Zeit
noch nicht sehen können. Konten Sie nur bald nach. Ich habe
dem braven Mario Ihren Zustand notificirt.
Vale & fave & rescribe Ihrem Odma
К
[Ha лолеђини:]
Herrn
Wassiliewitsch
p. Ofen
Peterwardein. in
S e m lin
[Жигови:] Wien S 24/10 1832
одговорено 19./31. Окт 832.
АСАНУ, 1773.
В у к о в а I , 445.
[Превод:] _
Беч, 19. окш обра 1832.
Ваша йородица j e заист а ст т ла овамо пре неде/ьу дана,
у вече, после 9 часова, а м орала j e до 10 . да шраж и смешшај,
који j e на крају нашла захваљ ујућ и д о б р о ј служ авки у је д н о ј
приватној кући у ја е р и а јл е . Д ан иза тош видео сам Ваш у ж ену
са Савом , Koia сам 15-oi ујутро најавио директ ору ш коле у
Ј о зе ф и т а т у и поподне лично препоручив. Након испита (који
j e предвиђен за све овакве мађарске ст удент е и који полазнике
р а зр е д а за Граматику често враћа за три р а зр е д а у н а за д ) на-
шао ia j e подесног једи н о за први р а зр е д граматикалне школе,
и j a се т ом е лично р а д у је м , је р С ава на овај начин мора, т ако
рећи, да постане је д а н од првих међу ђацима, што he м у сва-
како донет и више радост и , марљ ивост и и м ож да неко благо-
дејаније! О д т о 1 времена јо ш нисам ст т ао да видим фамилију.
Д ођит е што пре!
О бавест ио сам д о б р о i М ариа о Ваш ем ст ању.
Здраво, буди наклоњен и отпиши Ваш ем О дм а
Копитар
779
с а й и с м и м а i. В а с и л и ја В а с и л и је в и ћ а
й р е к о Б у д и м а
у Земун
504.
Wien den 26ten Oct. 1832

Freund!
Hier vor allem ein Brief von Ihrer Frau. Über Ihren Pass
bin ich noch nicht im Reinen, ob er schon erlassen ist, oder nicht.
Im letztem Falle wird ihn die Frau selbst sollicitiren. Sawa stu
diert bereits ordentlich, und ich habe schon seine erste Aufgabe
mir zeigen lassen. Er taugt wirklich kaum erst für die erste
Gramaticalclasse h ie r, so spassige Fehler hatte er im Latein,
die er freilich s e lb s t auf mein erstes Staunen zu verbessern w u sste,
und sich, scheinbar mit Wahrheit auf die Eile, mit der das pensum
zusamenschrieb um es mir bis 4 y 2 Uhr Nachmittags in die
S ta d t /2 Stunde Weges (er wohnt gerade den Mechitaristen gegen
über) weit zur Einsicht vorzulegen.
Die Lieder von Milutinowics’s Samlung sind nun bei mir, da
Kucharski in Warschau selbst in Bedrängniss ist.
Vale & rescribc
Ihrem
Odma
Herrn
Wassiliewitsch
p Ofen
Peterwardein. in
S e m lin .
[Жигови:] Wien S 31/10 1832
одговорено 19./31 Окт 832.
АСАНУ, 1774.
В у к о в а I , 445—446,
и р е й и с к а
780
[Превод:]
Веч, 26. окш обра 1832.
П ријаш ељ у
Е т о, пре ceeia, п и ш а о д Ваш е ж ене. Што се тиче ВашеI
пасоша, )ош нисам начисто д а ли j e заврш ен или није. У овом
д р у ю м случају, Ваша ж ена he лично интервенисати. Сава већ
уредн о учи и траж ио сам да ми покаж е свој прей задат ак.
Он заист а д а j e је д в а за прей овдашњи р а зр е д Граматикалне
школе, толико с у м у смейт е грешке у латинском, које j e до-
душ е сам био у стању д а исправи, на м оје прво чуђењ е, пози-
вајући се, што Не бити истина, н а ж у р б у к о јо м је написао свој
задат ак д а би ми la д о четири и по по подне поднео на у ви д
у граду, пола часа х о д а (он сишнује уп раво прекопут а м ехи-
т арист а)
П есм е из МилутиновиНеве збирке сада с у ко д мене, йошто
j e К ухарски у Варшави у неприликама.
Здраво и ойгпишите
Ваш ем
О дм а
го с п о д и н у Б у к у С т е ф . К а р а џ и ћ у
с о п и с м и м а г. В а с и л и ја В а с и л и је в и ћ а
й р е к о Б у д и м а
у Земун
505.
ВУК КАРАЏИЋ ЗЕМУНСКОЈ ВОЈНОЈ КОМАНДИ
Semlin den 30 October 832.

Hoch - und Wohlgeborener!
Hochgebiethender Herr General!
In der tröstenden Hoffnung, dass Euer Hoch und Wohlge
boren mir, einem Unglücklichen, der ich ohne Verschulden der
mal in die misslichsten Lage versetzt bin, nicht verargen werden,
wen ich mich erkühne, diese Zeilen an dieselben zu richten, und
wegen Eitheilung der Bewilligung, dass ich eine Reise nach Wien
vornehmen könne, abermals die Unterthänigste Bitte stelle.
781
Schon unter 16. April 1 J schritt ich deshalb bittlich ein, und
bezeichnete in meinem diessfälligen Gesuche alle die Gründe,
welche mich bestimen, mein Domicil nach Wien zu übersetzen,
diese nämliche Bitte erneuerte ich unterm 27 July 1 J wieder,
leider aber! erfreute mich weder auf die erster, noch auf die letz
tere bis heute eines gnädigen Bescheides. Diese Ungewissheit, und
das immerwährende Abwarten der Entscheidung meines Gesuches
quälen mich schon über sechs Monathe auf das peinlichste, indem
ich diese ganze Zeit mit meinem grössten physischen und morali
schen Nachtheile hier nutzlos verstreichen lasse. Nebst dem, dass
ich krüppelhaft bin, ist auch meine übrige Gesundheit in dem
übelsten Zustande, solche verschlimert sich täglich, da ich von der
mir höchstnöthig gewesener Badekur, so wie ich in meinen obigen
zwey Bitten angeführt hatte, heuer keinen Gebrauch machen
konte.
Dass1 ich alles dieses ganz unschuldig leide, fühle ich es, und
mein Gewissen ist rein; dass ich es aber hier unter dem Scepter
des mildesten und gerechtesten aller Könige leide, verdoppelt mei
nen Schmerz, den ich bin ohne gerichtet zu seyn auf das uner
bärmlichste bestraft. Selbst für die Gesundheit des ärgsten Misse-
thäters wird in diesem menschlichen und gerechten Staate gesorgt,
ich aber, im vollen Bewusstseyn meiner Unschuld, musste durch
sechs Monathe zweymal fruchtlos um die Erlaubniss bitten, ein
Bad besuchen zu dürfen, welches meiner Gesundheit so wohlthätig
gewesen wäre wodurch mein sieches Leben meiner Familie auf
einige Jahre länger gefristet werden könnte, und noch jetzt auf
gehalten und gehindert von allen meinen Geschäften, Thun und
Handeln muss ich sehen mein Leben vor Gram und Verzweiflung
verzehrt zu werden.
Es sey dem wie es wolle, wen selbst missgünstig _für mich
die hohen Stellen entscheiden und mir der Aufenthalt in Österreich
verwehrt wird, so kan ich dennoch vor dem Frühjahre meine
Reise nach Russland nicht antretten, und ich schmeichle mir dass
man aus Humanität diese Strenge nicht gebrauchen wird. Also bey
so bewandten Umständen bleibt mir nichts anders übrig, als jetzt
um Gottes und der Menschlichkeits Willen zum drittenmal ganz
demüthigst zu bitten, mir unverweilt die Bewilligung zu bewirken,
dass ich nach Wien zu meiner Familie, die ich aus der Ursache
bereits dahin abgeschickt habe, damit, erstens, meine Kinder die
Schule nicht versäumen, und zweitens, damit sie nicht genöthigt
werden im spätten Winter bei rauher Jahreszeit die Reise zu
machen, abgehen kan, um mich dadurch von der mir bevor
stehender unvermeindlichen Verzweiflung zu erretten. Sollte ich
noch imer bey den hohen Stellen als ein verdächtiger, dem
österreichischen Staate gefährlicher Mensch gelten, so könte man
782
mich indessen, bis diese Sache gänzlich erledigt wird, wo meine
Unschuld sodan hoffentlich anerkant werden muss, nirgends
besser bewachen, als in Wien,
В у к о в а п р е й и с к а V , 599—600.
1 Пред овим било па избрисано M e in e F a m ilie s a n d te ic h sc h o n a u s d e r
U rsa c h e n a c h W ie n , d a m it, e r s te n s , m e in e K in d e r d ie S c h u le n ic h t v e rsä u
m e n , z w e ite n s , d a m it s ie n ic h t g e n ö th ig t w e rd e n im s p ä tte n W in te r b e y
ra u h e r J a h r e s z e it d ie R e is e z u m a c h e n , u n d d r itte n s , w e il m e in e G a ttin , a ls
e in e g e b o r e n e W ie n e r in , m it d e n K in d e r n s ic h v o n ih r e r G e b u r ts s ta d t n ic h t
r r e iie n w ill, e s m ö g e m e in K ü n ftig e s G e s c h ic n w ie im e r e n ts c h ie d e n w e rd e n
[ C e o jy п о р о д и ц у п о с л а о с а м у Б е ч в ећ з б т iä o ia : п р в о , д а м и д е д а н е
за к а с н е з а ш к о л у , g p y io , д а н е б и б и л а п р и м о р а н а д а у п о з н у зи м у , п о
л о ш е м в р е м е н у , к р е к у н а п у т , и ш р е ћ е , ш т о м о ја c y ü p y ia , к а о р о ђ е н а
Б е ч л и к а , з а је д н о с а д е ц о м н е ћ е д а се о д в о ји о д c e o i p o g u o i м е с т а б и л о
к а к о д а с е р е ш и м о ја с у д б и н а .]
[Превод:]
Зем ун, 30. окт обра 1832.
Ваш е високоблаГородство врховни заповедниче, Господине

генерале,
Тешећи се надом д а се Ваш е високоблаГородство неће на-
/ьуШити на мене, несрећника, који сам без кривице запао сад
у веом а т еж ак полож ај, ако се ус уд и м да В ам упуШим ове
р ед о ве и поново најпонизније замолим д а м и се и зда дозвола
за пут овање у Беч.
Због овога сам већ 16. априла т екуће Године уп ут ио ceojy
м олбу, и у њ о ј навео све разлоГе који м е нагоне да се преселим
у Беч. Т у ист у м олбу обновио сам 2 7 ју л а т. г., али се, н а ж а -
лост , нисам ни до данас обрадовав некој милостивој одлуци,
ни поводом прве, ни поводом последњ е молбе. Ова неизвесност
и стално ишчекивагъе одл уке у вези с м ојом м олбом м учи ме
страшно век више од 6 м е се ц и .јер све ово врем е проводим овде
бескорисно, сносећи највећу физичку и м оралну ш тету. Осим
т о г о што сам боГа/ь и м оје целокупно зд р а вљ е j e у врло лошем
стагъу, и као такво поГоршава се из дана у дан, je p ове Године
нисам моГао користити бањ ско лечењ е, које ми j e било преко
потребно, што сам навео у својим Горе поменутим двем а мол-
бама.
Осећам д а све ово подносим б ез икакве кривице, и моја
савест j e чиста. M o j бол j e двост руко веки што j a т о овде под
ж езлом најмилостивијеГ и најправичнијег краљ а подносим, je p
сам без икаквоГ суђењ а најнемилосрдније каж њен. Чак и о здрав-
/ьу najiopei злочинца води се брт а у овој човечној и правичној
држ ави, а j a сам, потпуно свестан своје невиности, м орао у
783
р о к у о д ш ест м е се ц и д в а п у т у з а л у д н о м о л и Ши за д о з в о л у д а
п осет и м је д н у б а њ у , к о ја би з а м о је з д р а в љ е била т а к о благо
т ворн а и чи м е би се за неколи ко година м о т о п р о д уж и т и м о ј
болеш љ и ви ж и во т за д о б р о м о је породит е; и јо ш с а д а , за-
д р ж а в а н и сп реч аван у о б а в љ а њ у сво ји х п ослова, м о р а м Гле-
д а т и к ак о м и ж и в о т п р о п а д а у ј е д у и о ч а ја њ у.
Б и л о к а к о било, чак и а к о о ва ви со ка вл а ст д о н е с е н епо-
в о л н у о д л у к у по м е н е , и забран и м и б о р а в а к у А у ст р и ји , j a
и пак не м о гу к р ен ут и на п ут з а P y c u jy п ре пролећ а, па се по
д а м д а и з х ум а н о с т и н ећ ет е бит и т а ко ст роги. Т ако м и , при
о вакви м околн ост и м а, н е п р ео ст а је нигмта д р у го д о д а В а с
с а д а , у и м е Б о т и човечн ост и , по т рећи п ут н ајп он изн ије з а
м ол и м д а м и б е з о д л а т њ а и з д а т е д о з в о л у д а м о гу от ићи у
Б еч св о јо ј породиц и , к о ју с а м већ т а м о п ослао: прво, д а м и
д е ц а не би закасн и ла за ш к о л у, и д р у го , д а н е би била прим о-
р а н а д а у п о зн у зи м у , при л о ш ем в р ем ен у, к р е ћ у на п ут , ш ако
б и х се сп а са о о д п редст ојећ ег наи збеж ног о ч а ја њ а . А к о б и х
високим вл а ст и м а и д а љ е био сум гъ и в и з а а у с ш р и јс к у
д р ж а в у оп асан човек, о н д а се у м е ђ у в р е м е н у , д о к се о ва сигвар
п от п ун о не окон ча, при ч е м у he се по с в о ј прилици м о ја невгг-
н ост доказат гг, на м е н е не би м огло нигде б о л е пазигии д о у
Б еч у.
506.
у Земуну 19./31. Окт 832.

Примио сам Ваша два писма, од 19. и 26. о. м. а и Ви
ваља да сте већ примили копију од писма мота М. О., коју
сам Вам пре 12 дана по делижанцу послао.
За Саву и ja управо волим, што иде у п р в у школу; само
га светујте, молим Вас, да добро учи (да би п рей био), и матер
да слуша, и поштено да се влада (да се не би — по овдашњему
обичају — с дедом свађао и т у к а о ). К а т и х и зи с он не треба
да учи у гиколи.
За мој пасош гледајте, за Бога, што брже, док нисам
полудео или у болеет пао и умръо. Ja сам данас опет предао
нову молбу овдашњему генералу, и сутра с писмом његовим
(у коме мислим да je и моја молба) полазим у Варадин, али
опет ништа неће бити моћи, док одозго не дође. Зато мислим,
784
да неће с ropera бити, ако и моја жена да тамо молбу, а и Ви
гледајте с тим Господином, Маг
Не пишете ми, јели Вам препоручено, да песме Симе
Милутиновића М и л овук у пошљете (Сима ми се правдао, да je
Кухарскоме казао, да ји преда или Б ук у или М и ловуку). Макар
како било, ja би Вас молио, да Ви песама и з р у к у не дат е, jep
je мени Сима дужан, на које и облигацију од њега имам; па
кад би песме ja узаптио (ферпотирао), онда би Миловук или
мени за Симу платно, или обећао на одређено време платити.
Сима je у Београду био полицајкомесар са 400 f. СМ.
годишње плате, и летос ми je неколика пута обрицао, да ће
ми што у име дуга дата, па ништа, по том je, пре два месеца,
био оставио службу, (него не знам, јели својевољ но, или за
н евољ у), и скитао се некуд по Црној гори, а сад кажу, да
je опет у Београду Еле ви гледајте макар на који начин да
песме те задржите код себе, док ja тамо дођем, па онда како
се ja и Ви договоримо.
Поздравите моју жену, писаћу јој други пут Ваља да и
Роза иде у школу?
Пишите ми опет одм а, и гледајте, да ми се једном пасош
пошље.
Ваш
Вук
Sr Hochwohlgeboren
Herrn В . v. K o p i t a r ,
Custos an der К. K. Hofbibliothek
(P T.)
in W i e n .
6 Nov.
АСАНУ, 1775.
В у к о в а I , 446—447
507
Земун, пре 5. новембра 1832.
Koje од доктора Стеића, које од други овде на парла-
торији разумео сам, да сте В, Св.1 издали заповест, да се у
Србији не штампају књиге ни по мојој нити и по какој другој
ортографи[ји]2 осим Славенске; и да се књига поменутога
доктора Стеића „Сабор истине и науке“ сад по други пут у
Београду на ново штампа зато, што je најприје била наштам-
пана без ъ, ы и г.
Из истшште моје привржености к В. Св. ja се усуђујем
препокорно представити Вам овде моје мњеније3 о томе.
1) По свој прилици ни у каком народу нису у почетку
писања сви људи почели о д м а је д н а к о писати, него су писали,
како je који мислио да je најбоље, док се4 по времену при-
стајући један уз другога, нису сложили на један начин пи-
сања. У гдекоји народа трајала je та неслога стотине године,
као и н. п. што Немачки списатељи ни данашњи дан, у нај-
већем цвету литературе нису сложни. Али се не опомшьем
да сам чуо или где читао, да се и у каком народу правитељство
у то мешало и списатељима з а п о в е д а л о , к а к о h e п и сат и или
за б р а њ и в а л о , како да не пишу; него je то свагда био посао
приватни учени људи, који су се о томе препирали, доказу-
јући сваки свога мњенија истину и вредност. Кад су се у Русији
почеле књиге штампати новим (грађанским) словима, једни
су писали свуда i (место м), а в место з, као што сведоче не
само штампане књиге онога времена, него и Г р е ч у Историји
Руске литературе; па се нравитељство у то ништа није мешало.
Знатни Руски списатељ, статски советник и кавалер, Ј а зи к о в ,
штампао je у П е т е р с б у р г у сад нашега времена књигу б е з
д е б ел о га је р а , па му правительство за то није ништа казало! —
2) Ja добро знам, да В. Св. нисте ту заповест и уредбу
из своје главе измислили, него да су Вас5 на то наговорили
они непријатељи моји, који ме у овоме царству опадају, д а
са м и т и јун Р у с к и и В . С е . и д а са м у т ајн и м д р у ш т в и м а , а
у Русији, д а са м о д о во га п р а в и т е љ с т в а п о т к у п љ е н , д а С р б е
ш окчи м и ун и јаш и м . Ja имам довољне узроке, за цело мислити,
да они В. Св. нимало бољи пријатељи нису, него мени; него
Вас сад граде само својим орудијем против мене, а сутра
кад се стане против тога на срамоту В. Св. писати и говорити,
онда ће се и они смејати Вашој срамоти. А срамота Вам тако
не гине, као што два и два значи четири; јер премда je орто-
графија у целом писању књига мала ствар, али je тако ситна
и танка, да je сви ни учени људи (особито наши и у нашему
језику) не разумеу, а камо ли у њој да не погреше, па ће сад6
кривица свију таки погрешака у књигама, које се тамо уза-
штампају, пасти на правитељство, или, управо рећи, на В. Св.
И тако ћете место славе, којој би се од типографије по правди
надати могли, без невоље добити срамоту
7S6
3) Ако В. Св. станете слушати савете таки „родољ убац а,“
неће они бита задовољни ни с том ортографијом, што сте je
Ви сад7 одредили; а по том, примичући мало по мало, прећи
ће с ортографије на је зи к и т д.
4) Ортографију моју8ja нити сам начинио коме® уз пркос,10
нити с том надеждом, да се прими и да буде отита у народу,
него наншавшн на њу пишући Српску Граматику и рјечник,
тео сам показати, кака би ортографија управо за наш језик,
према својству његовом, требала. Једина je награда моја,
којој сам се за то надао била ова, да учени и у овом послу
вешти људи,11 после смрти моје кажу, да сам ja мој посао
разумевао.12 Какогод што сам био онда, тако сам и сад за цело
уверен, да ће сви паметни и у овом послу вешти људи како
у Бечу и у Петербургу, тако и у Лондону и у Паризу и на сва-
коме другом месту13 признати, не само да je ова моја ортогра-
фија за Српски језик правилнија од свију остали14 начина на-
шега писагьа, него да je правилнија и паметнија од ортографија
свију народа и језика Европејски; а што ja за њу овака гоне-
нија трпим, ни том се не треба чудити: од како je овај свет
постао, до данас свагда je на њему било више људи луди него
паметни, а завист и злоба и приватни интерес сила пута и
паметна човека залуде, те говори и ради против свога разума.
5) Што се тиче Стеићеве књиге, по моме мњенију, она
(премда je сама по себи врло добра и за списатеља њена
славна) за сад тамо никако није за штампање, макар се у
свакој речи пометали јерови и на крају и у среди и из по-
четка, нити се ja могу начудити, какав je цензор гьу први
пут допустити могао!15 На књиге о правима природным човека
данас се попреко гледи и у гдекојим Европејским, уређеним,
државама16 где људи та права своја прилично уживају, а у
Србији засад о том писати, особито о п раву слободе и једн а-
кости, о праву чести и доброг имена, и о п раву имања и сше-
ченоГ добра, опасније je за Вас од прокламације Чарапића и
учитеља Мије, јер за онаку прокламацију сваки зна, да je
забрањена, а многи може помислити, да све није ни истина,
што се у њој пише; књигу пак која je с допуштењем пра-
витељства наштампана има17 право свак јавно читати и толко-
вати, држаћи све за истину, што се у њој, као у књизи, пише. —
6) Из свега овога, што je овде до сад речено, ja мислим
да би ваљало: а) да В. Св.18 онима, који Вас наговарају, да
се у ортографију мешате, и да забрањујете како да се не
пише, а да одређујете и заповедате, како да се пише, одго-
ворите од прилике овако: да je то посао књижевни, који Ви
не разумете, и зато да се у њега не можете мешати, него
они нека га расправљају књижевним путем, како знаду; б) да
50* 787
заповедите са м о д р ж а в н е сш ва р и (н. п. пасоши, различна
објављенија, протоколи, новине и књиге, које би се о др-
жавном трошку штампале) да се штампају, ко ли ко j e моГуће,
Славенском ортографијом (но и ту ваљало би, да Вам у том
послу вешти људи начине п о ст о ја н у и колико je могуће па-
метну Славенску ортографију, јер један приватан човек кад
погреши није толико срамота, колико, кад погреши прави-
тељство, које ради у име читавога народа: оно ако што не зна,
ваљало би да уме наћи људе, који знаду); остале пак све
приватне ствари за сад нека се штампају, к а к о ко оћ е, док
време само једну ортографију не одреди; в) А може бити да
би најбоље било, да В. Св. типографију за сад (осим пасоша
и протокола) са свим затворите. В. Св. видите из новина, да
данас најуређеније Европејске државе где су готово сви чи-
новници учени људи и списатељи, имају посла с типогра-
фијама и са цензуром, а у Србији данас не само што10 слабо
ко од чиновника зна и читали, него у целој земљи нема више
од три-четири човека (и то изван Србије рођена и васпитана),
који, као списатељи од прилике знаду, шта су књите, па и
они, по моме мњенију, само би се онда у том с ползом упо
требили могли, кад би од стране правитељства имали кота
над собом паметнијег од себе.20 До сад су само две књиге на-
штампане, и за обе ja мислим, да би боље било, да н и су
наштампане. За прву сам Вам већ казао (као што сами ви
дите), да je против Вас и вашега владања, а у другој су две
књижице, обе за б р а њ е н е на о в о ј ст раны ! Ja не знам, јели да-
нашње Српско к њ и ж е в с т в о према царству Австријскоме што
веће од слепота миша према соколу или према орлу крсташу
па опет не верујем, да би се допустило у Бечу, штампати
што против Ваше Светлости. Па и то да je тамо штампана
кака књига нужна или полезна за Србију, ако би мало и
противна била овдашњој цензури, ja мислим, паметни членови
овдашњег правительства то не би толико за зло примили; али
без икаке нужде и опште ползе, само за једну шпекулацију
приватни људи штампати књиге противне овоме или макар
коме другом царству, не знам који би паметан човек одоорши
могао.
п р е п и с к а I I , 664—6671
Б у к о в а 23456
1 Прецртано з а б р а н и л и у С р б и ји ш т а м п а т и к њ ш е .
2 Прецртано н е ю п о .
3 Прецртано о в о ј с т в а р и .
4 Прецртано н а јп о с л е .
5 Прецртано м е н и з а и н а ш .
6 Прецртано у с в е п о г р е ш к е с в е т а к о в е .
1 Прецртано о д о б р и л и з а .
788
8 Прецртано н и с а м н и н а ч и н и о з а т о .
9 Прецртано з а и н а т .
10 Прецртано ( к а о ш т о с е с а д п р о т и в м е н е п и ш е ) .
11 Прецртано к о ј и с т в а р о в у р а з у м е [ ј ] у .
12 Прецртано И с а д с а м з а д е л о .
13 Прецртано д а j e о в а м о ј а о р т о Г р а ф и ј а .
14 Прецртано н а ш и .
15 Прецртано J a н е в е л и м , д а к њ и ш о н а н е в а л а , о н а je д о б р а и з а с и и с а -
ш е љ а њ е н а с л а в н а , и л и н и је з а д а н а ш њ е в л а д а њ е вы ш е Место овога
било написано па и то прецртано м о га о В а ш ц е н зо р д о п у с ш и т и
ю ы п у , к о је с е ч и т а в а п о л о в и н а м о ж е ш о л к о в а т и п р о ш и в В а с , и п р о ш и в
в л а д а њ а B a m e ia ü [Нал. Љ. Cr.)
16 Прецртано п о й р е к о Г леде.
17 Прецртано в л а с т .
18 Прецртано о д ю в о р и т е .
19 Прецртано п р е й ч и н о в н и ц и н а Џ л а в н и ји ч и н о в н и ц и .
20 Прецртано за о б е кгъ ш е.
508.
у Земуну 24. Окт (по наш.) 832

Јуче je овдашњој милитар-команди дошла заповест од
Hofkriegsratha1 преко Варадинске генерал-команде, да се ja
за сад преселим у Будим, до к се реши са свим моја молба
за живљење у царству Австријскоме. Ово je дошло на пред
ставление овдашњега генерала (Фонта), који je, још како
ме Милош први пут тужио (у Септ м.), представио генерал-
команди, да би ми се допустило међутим у Будим уклонити
се одавде. Тако ja сутра, или најдаље прекосутра, мислим
одавде преко Новога Сада поћи у Будим, а Ви у том гледајте
тамо (преко Г Mar etc.), да би сам што пре из Будима к Вама
доћи могао; ако буде нужно, научите и моју жену, шта ће
она у том догађају чинити. Пишите ми у Пешту mit Briefen
des Н. Joseph M ilovuk. Гледајте, не би сам ли у Будиму застао
допуштење да одма тамо к Вама идем.
Вук
АСАНУ, 1776.
Букова преписка I. 447—448.
* Дворски ратаи савет,
789
509.

Беч, 7 новембар 1832.
Wien den 7ten Nov 1832

Freund
Da ich wusste, dass a m 24ten v. M die Weisung nach PW
ging, Sie, nach Ihrem ersten Gesuche, nach O fe n zu lassen, so
konnte ich Ihnen nur nach Ofen schreiben. Sowohl Ihren Brief
an M. O. als auch den vom 31ten Oct. aus Semlin habe ich, S a r a
u. R o s a sind in Ordnung. Es dürfte nicht schwer werden, dass
man Sie von Ofen aus, wen auch nur a u sn a h m sw e ise , G e su n d h e its
halber, wo nicht auf ifh e r, doch auf den Winter, oder 6 W o c h e n ,
oder u n b e s tim te Zeit hieher lasse. Nur glauben Sie nicht, dass
die P o liz e y , von der a m E n d e alles abhängt, nicht d r in g e n d e r e s zu
thun hat, als Unrechtleidenden zu helfen. Sie kenen ja die Welt
genug, und werden auch G e d u ld haben.
Wie Sie und ich, können nicht alle Leute von Ihnen denken,
an s c h e in b a r e m V e r d a c h t haben Sie es selbst nicht fehlen lassen,
und dan Ihre F e in d e und unsre Geschäfte u. Bequemlichkeit,
reichen 20 Mal hin um alles n a tü rlic h zu finden.
Sollte es nicht thunlich seyn, hierher zu komen, so ist O fe n
auch nicht z u v e ra c h te n . Dan besuche ich Sie dort um Weinach
ten, о Божићу Druckerey, Gymnasium etc ist dort, und wohlfeiles
Leben dazu. In Erwartung Ihrer Briefe Ihr alter,
unveränderlicher
K.
P S. Miletich ist von Piter wieder hier

Mit dem MS. der Lieder ist nichts für Sie, ich habe sie in
der Censur
K.
[У врху гшсма Вук записао:]
Н е ћ е с е в и д еш и
H errn Wuk Steph. Karagyics (P. T.)
zu H ä n d e n
Суви печат
одговорено из Пеште 9/21 Нојемвр.
А С А Н У , 1777
Вукова п р ет ска / . 448— 449.
79 0
[Превод:]
Б еч, 7 новем бра 1832.
П ош т о сам знао д а j e 2 4 . прош лоi м есеца пошло у п у т -
ст во за П ет роваради н д а В ам се на осн ову прве В аш е м олбе
доп уст и д а пођет е за Будим, мош о сам В а м писати јед и н о
у Б уд и м у. П рим ио сам како В аш е писмо М О бреновићу, т ако
и писмо о д 31 окт обра из Зем уна. Сава и Роза с у добро.
Ие!ге биты т еш ко д а В ам се одобри д а , м акар изнимно, здрав-
л>а р а д и , ако не заувек а оно преко зи м е или на 6 недеља,
или на неодређено врем е, до ђ ет е из Б уд и м а овам о. Једино д а
не помыслите како полиција, о д које на крају све зависи, нема
хитнијих послова неюли д а пом аж е онима щ и т рп е н еп равду.
Ви д овољ н о познајет е сеет , па tieiue зат о бити стршьиви.
О нако као Ви и j a не мо1у д а м и сл е сей л>уди о Вам а, а ка да
j e р е ч о тобожњој сумњи, није д а нист е т о м е дойринели, а
зат им Ваш и непријатељи и наши послови и [Ваша] уд о б н о ст
20 пуш а с у били довољ н и д а се све т о см ат ра за природно.
У колико н е би било уп ут н о д а до ђ ет е овам о, ни Будим
није за презирање. У т ом сл уч а ју j a ћ у В а с т ам о посет ит и
о Б ож ићу. Ш т ампарија, ш мназија ит д. т ам о има, а у з т о
ж ивот j e јеф т ин . У очекивањ у В аш еi писма, Ваш ст ари
непром ењени
Копит ар
Р S . М илет ић j e Ионово ст т ао овам о из П ет роф ада.

У з р ук о п и с песам а нем а ништа за В ас, оне с у к о д
м ене на цензуры.
Копит ар
[На полеђини;]
Г о с п о д и н у Б у к у С т е ф . К а р а џ и ћ у ( Р T .)
н а руке
510.
Wien den 1lten Nov 1832

Freund!
Ich antworte gleich auf Ihr Billet von 24ten Oct. a. St.
Bei Ihrer Ankunft in Pesth finden Sie b ereits einen früheren Brief
791
von mir vor, den ich am 7ten d. n. St. an H. Hamuliak für Sie
beischloss.
Heute bestätige ich Ihnen bloss noch den richtigen Empfang
Ihres letzten, wiederhole meine Ansichten über Ihre b a ld ig e Wei
terreise nach Wien als p r o v is o r is c h e Begünstigung bis zur Entschei
dung des bei einem auch sonst langsamen Gerichte vorliegenden
Processes, und kaii höchstens, (fast unbescheiden von meiner
Seite, da ich selbst nur e n tf e r n te r protege des würdigen Mannes
bin) den Herrn Bischof in partibus Ocskay (lese Очкай) dermalig
Studien-Referenten in Ofen nenen, der sonst hier Director der
höhern Clerical-Anstalt war und bei se in e n U n te r g e b e n e r u n v e r
g e s s lic h ist. Er kennt höchst wahrscheinlich Ihr literarisches Ver
dienst, und wen Sie ihm Ihre tausend Geschichten vorzutragen
die Bewilligung erhalten, so k a n und w ir d er Ihnen auch gern
zu helfen suchen. Sie könen mich Ihm bei dieser Gelegenheit
ergebenst empfehlen.
Ihr unveränderlicher
Kopitar
[Ha полеђини]
H errn D r W uk S t . K a r a g y i c h
bei H rn Jos. MilowuK zu erfahren
P e s th .
[Хамуљакова забелешка:]
Ich bitte ein mir fertig liegendes Paket Bücher gefälligst mir
hinauf zu nehmen. Hamuljak.
одговорено из Пеште 9./21. Нојемвр, 832.
АСАНУ, 1778.
В у к о в а 1 , 449— 450.
[Превод:]
Б е ч , 11 н о вем б р а 1832.
Одмах о д ю в а р а м н а В а ш у к а р т у о д 24. о к т о б р а п о ста
ром. П о В а ш е м д о л а с к у у П еш Ш у н а ћ и h e m e п и с м о к о је с а м
већ пре тога, 7 о. м . по н о в о м , п р и л о ж и в п и с м у з а Г осподина
Х ам уљ ака.
Д а н а е В а м је д и н о п о т в р ђ у је м у р е д н и и р и је м B a u te t и о с л е д -
њеГ т е м а , п о н а в љ а м с в о ја с х в а т а њ а о скором н а с т а в љ а њ у В а
ш е! п у ш а з а Б е ч , к а о п р о в и з о р н о ј п р и в и л е ш ји д о р е ш е /ь а п о с т у п
к а к о ји с е в о д и к о д је д н о г с у д а к о ји j e и и н а ч е в е о м а с п о р , и м о г у
у н а јб о љ е м с л у ч а ју ( ш т о j e Г от ово н е с к р о м н о с м о је с ш р а н е ,
п о ш т о с а м и с а м с а м о далеки п р о т е ж е о в о / д о с т о ја н с т в е н о Г
792
ч о в е к а ), д а В а м й о м ен ем госп оди на б и с к уп а м е ђ у и н о в е р т ц и м а
Oeskaya ( ч и т а ј О ч к а ј) , ст уд и јс к о 1 р е ф е р е н т а у Б у д и м у , к о ји је
и н аче о в д е би о д и р е к т о р виш ег з а в о д а з а к л е р и к е и к о д својих
потчшьених о с т а о незабораван. О н в е р о в а т н о зн а з а В а ш е ли-
т е р а р н е за сл у1 е и, у к о л и к о д о б и је т е д о з в о л у д а м у и зн е с е т е В а
ш их х и /ь а д у прича, моћи h e, и хтети, р а д о д а В а м п о м о т е . О в о м
п рили ком м о ж е т е и м е н е н а јо д а н и је п р еп о р уч и т и .
В а ш н еп ром егьен и
К опит ар
Г о с п о д и н у Ст. Караџићу
д р В у к у
п и т а т и к о д Миловука
Г о с п о д и н а
Ј о с и ф а
Пешта
[Хамуљакова забелешка:]
М о л и м В а с д а је д а н ю т о в п а к е т кгът а
к о ји j e к о д м е н е п о н ес е т е ю р е .
Х ам уљ ак
511
ВУК КАРАЏИЋ — ЈАКОВУ ГЕРШИЋУ
Нови Сад, 12. новембар 1832.
Не могавши с Вама ономадне ту састати се, задело сам
мислио, јуче или данас тамо доћи; но будући да ми ни то
није могуће (јер ме нетто боли трбу, па би рад да се мало
утврдим за пут), за то Вам ово пишем, и молим Вас, ако сте
што скупили пренумеранта на Лукину поезију, да ми (по овоме
момку, који Вам ово писмо донесе) пошаљете н о вц е (а имена
макар ми и после у Беч послали —- у писму —). Ако ли још
ништа нисте скупили, ja би Вас молио, да ми за онолико,
колико се од прилике надате скупили, пошаљете с а д н о ва ц а ,
ј ер ји за пут врло мало имам, а ми сиромаси људи у оваким
догађајима не см[ем]о се показали господи великој и богатима,
него се морамо помагати са својим друговима и пријатељима.
Поздравите ми љубезно Г Доктора Живковића и Г ,
Коларевића.
793
Препоручујући се и у иапредак Вашој дојакошњој при-
јатељској љубави, с истиним високопочитанијом јесам Ваш
истинити пријатељ
у НСаду 31 Окт (по наш) 832. Вук Стеф. Караџић

Благородному и високоученом
Господину Ј а к о в у Г е р ш и ћ у , директору гимназије Карловачке и пр.
у К арловцим а.
Власништво Богдана Поповийа (Београд).
512.
Пешта, 21 новембар 1832.
У Пешти 9./21 Нојемвр. 832.

Дошавши овде нашао сам Ваша два писма, од 7 и од
1) о. м., и у овдашњему магистрату прочитан ми je Verord
nung1, да ми je допуштено у Беч доћи и у овоме царству,
где ми je воља, живети. Фала Богу и пријатељима! Сутра
се надам, одавде поћи и у недељу тамо доћи (Донећу Вам
један пакет књига од Hamuljaka). Кад би сте имали по коме
јавити мојој жени, да ћу скоро тамо доћи! (ja би јој писао,
али сам заборавио, која je нумера на кући, а писмо њено
Бог зна где сам спремио).
Вук
Sr Hochwohlgeboren
H errn В . v. K o p i t a r ,
Custos an der k. k. H of bibliothek (P T.)
in
W ie n .
Воштани печат c иницијалима ЈМ (Јосифа Миловука).

[Жигови:] Pesth Wien
23. Nov.
А С А Н У , 1779.
1 Наредба, пропис Ђукова преџиска /, 450,
794
513.
ВУК КАРАЏИЋ — АДАМУ ДРАГОСАВЉЕВИЋУ

у Бечу 22. Нојемвр. (по наш.) 832.1

Ево ме једанпут већ у Бечу! Жао ми je, што се не мого
с Вама састати, као што сам желио.
Овде сам сад у квартиру баш према типографији Јер-
менској. Видео сам Ваше катшзме, сецовате су, само што нису
начисто наштампате. Не би ли Ви тели, да Вам у н>и помећем
и место i? Ja и сам признајем, да би i из виши узрока било
згодније, него и; али мислим, да није вредно сад инатити се
око ф орм е слова, него узмите и Ви и, пак ћемо барем нас
двојица бита сложни у свему
Молим Вас, да ми одм а на ово одговорите, јер сам ja
казао, да се Ваше катизме не штампају, док од Вас одговор
не дође.
Сад ће се и поезија Лукина почета штампата, и о иду-
ћему Пештанском вашару биће готова. Ако ми још кота пре-
нумеранта на њу нађете, пошаљите ми барем имена до по
ловине Февруарија.
За те речи, што ји још имате, молио би Вас, да ми ји
(ако пре не удесите прилику) о идућему Пештанском вашару
пошаљете у Пешту на Г Јосифа Миловука, који ће ји оданде
мени амо послати. А ja ћу Вам за њи све, као што се при-
стоји, јавно благодари™.
Г"ледајте, не би сте ли ми и песму још коју добили.
Поздрављајући љубезно како Вас и Вашу, мени са свим
непознату, Госту, тако и Г Јустина Мијаиловића и остале
пријатеље, с истиним почитанијем јесам Ваш
истинити иријатељ
П. П. Ja седим сад: Am Spitelberg № 133, hinten im Hofe

im 1 Stock die Thüre № 15.2
in Wien.
Збиља! ваља да je Вама познато, да су и Руси за време

Петра великога неколике године писали i место м; ja видео
таки више књиге[!ј. —
795
H errn
H. A d a m D r a g o s a v l j e v i c h ,
illyrischen Lehrer
par O f e n . in W u K o va r
E s s e g g .
Воштани печах. РОМС, 5523.

[Жиг:] Wien Б у к о в а п р е п и с к а V , 267—268.
1 А. Драгосављевић забележио испод Вуковог датума: 30 upiMi.

2 Шпителберг бр. 133, у дворишту позади, 1 спрат, врата бр. 15.
514.
ВУК КАРАЏИЋ — ДИМ ИТРШ У ФРУШИЋУ
у Бечу 26. Нојемвр (по наш.) 1832.
Љубезни и високопочитајеми Господине
и пријатељу Фрушићу!
Ево ме ј е д в а у Бечу! Различие смегње, које су ме онде
седам месеци против моје воље задржале нису1 ми пре допу-
стиле, да Вам одговорим на писмо Ваше из Монфалкона од
21 Јулија.
Стеић остаје у Земуну, као лекар, и засад се фали, да
има посла доста. Право велите, што кажете, да су калуђери
криви његовој књизи, па и то управо Сремачки2 калуђери, па
су зашли чак од Петербурга3 преко Стојковића, а и у Србији,4
као и свуда, више je људи луди и неваљали, него паметни и
поштени. Ово засад нека Вам буде доста о Стеићу и о н>е-
говој књизи, само ћу Вам још то додати, да му je књига у
Београду по други пут с ъ и с ы штампата, но кад се5 готова
донесе5 Милошу, он заповеди, те се из ње (из свију егземплара)
издере посветително писмо (његовом старијем сину), које je
у рукопису одобрено и по његовој заповести потписано и
његовим печатом потврђено 6(ово слободно можете узети за
пример постојанства и у свима осталим делима).6
Но знате ли, како сам ja најпосле (до сад) прошао с Ми
лошем? Јамачно сте нешто морали чути, али не знам, јесте ли
онако, као што јест. Раставши се ja с њиме са свим, и нетевши
на његова млога и писмена и устмена позивања више у Србију
вратити се, напишем му летос7 из Земуна једно писмо од п ет
пуни табака, у коме му 8(што се учтивије могло)8 представим
главне9 недостатке његови владања, и начин, како би се они
поправити могли, и најпосле зла следства, која ће морати
796
следовати, ако он остане при своме садашњему и дојакошњему
владању Кад му се ово писмо прочита, он запрети писару10
1)који му11 га je читао, да о том ником ни речи не каже, а сам
разгласи, да сам му ja писао, д а с у сви чиновницы њеГови не-
пријатељи, и д а м у о Главы р а де, и д а Га j a зат о наговорам да
ји побије\ па онда пошаље на Земунску парлаторију тројицу
од први своји чиновника, Алексу Симића. Цветка Рајовића и
Панту Аџи-Стоила, те ми јавно како од стране н>[егове] Св[ет-
лости], тако (по заповести) и од своје (по српски), ј е б у и
оца и матер и род и пород и све до девет колена, које ja све
све примим драговољно без12 икаке срдње или псовке од
стране моје. Па ни то не буде Њ[еговој] Св[етлости]13 доста,
него ме у исто време туже генералкоманди Варадинској, да ja
оћу народ у Србији да побуним, него да ме („wegen dema
gogischer Umtriebe“) од границе удаље. На ову тужбу ja за
оправдање моје будем принуђен Земунској милитаркоманди
дата: копију од писма, које се онде преведе на Немачки и
преко генералкоманде пошаље у Беч. Ето тако ш арю моје
писмо, којега садржање Милош онамо крије, као гуја ноге,
његовом будалаштином постане јавно. Ja знам, да би га14
Ви радо читали, и ja би Вам га послао,15 али не могу да се
наканим да га препишем, а другоме, да препише, нисам рад
давати.
Сад сам ja опет списател. Српски, као и пре што сам био.
Док не издам ону16 поезију покојног Луке,17 која ће о идућем
Пешт[анском] ваш[ару] бјити] готова,17 гледаћу да штампам
народне Српске песме, које на ново скушьени18 (и то све
јуначки)18 имам око 50 штампани табака, а имам и речи који
у мом19 речнику нема, око 4000; а и Даницу сам рад опет про-
дужити и т д. Ово je све добро и красно, и јамачно Вама
по вољи; али ево зла, што сам без новаца! Оно сиромашнога
покућства, што сам 20у Земуну20 имао, морао сам онде про-
дати, пошто су тели они, који су куповали, а овде морао
сам сад нужне ствари куповати, пошто су тели они, који
продају. Тако сам потрошио сву иензију, коју сам за про-
шавшу трећину године примио, и сад не знам, како ћу дота-
ворити док опет време дође (на концу Јануарија), да пензију
примим.
Не бисте ли ми Ви и Г Владисављевић могли послати
100 f. С.М., па би сам Вам21 за њи дао песама, од ови, што
мислим на ново штампати? Ако ли баш толико не можете,
а Ви ми пошљите, колико се може, боље je и што, него
ништа. Ja добро знам да се ни у Вас новци не пресипају и
врло ми je жао22, што Вам с оваким гласовима досађивати
морам; али што знам чинити, кад није друкчије.23
797
Кажите Г Влад[исављевићу], да сам његово писмо од 6.
Септ у Земуну примио, и приложено у Београд оправио.
Еда Ви што разумеете, где je сад Јефта Поповић?
Г Копитар je здраво, и поздравља Вас.
Поздрављајући и Вас и Ваше домашње, и Г Владисав-
љевића и остале пријатеље, с истинитим почитанијем остајем
Ваш стари пријатељ.24
[На маргини последнее стране]
НЗ Spitelberg N r 133. im Hofe
hinten im l te St. die Thür N r 15.
Концепт. АСАНУ 1946.
В у к о в а п р е п и с к а I , 6 7 0 —672.
1 н и с у иза прецртаног (и к о ји м а с у к а р л о в а ч к и к а л у ђ е р и н а јв и ш е б и л и
у з р о к ) .
2 С р е м а ч к и изнад прецртаног К а р л о в а ч к и .
3 П е т е р б у р г а изнад прецртаног с е в е р а .
4 Испред С р б и ј и било je К . па je прецртано.
5 - 5 Изнад прецртаног и т а к о к а ш т .
6 - 6 Дописано на левој маргини уз знак + која je и на одговарајућем месту
у тексту писма.
7 љ е т о с дописано над редом.
8-8 Додато на десној маргини.
9 ы а в н е дописано над редом.
10 н и с а р у иза прецртаног с в о м .
11-11 Било написано скупа, па je раздвојено усправном цртом.
12 б е з иза прецртаног н и м а л о .
13 Њ . С в . Вук je написао изнад реда.
14 и написано изнад реда.
15 п о с л а о иза прецртаног р а д о .
16 о н у 151 п з ц э г и з г е л д э т у .
1 7 - 17 додато изнад реда.
1 8 - 18 додато изнад реда.
17 м о и додато изнад реда.
20-20 В а м иза прецртаног с а м .
21 Вам иза прецртаног сам
2 2 - 2 2 дописано изнад реда над прецртаним ж а о м и л
23 И за тога било, па прецртано А . Г В л а д и с а в љ е в и ћ м и н и ш е у п о с л е д -
њ е м у й и с м у с в о м е о д .
24 Н а посебном листу Вук je написао М а испод тога Р а с т а в ш и с е j a ш а к о
с М . и с а С р б и јо м и н а м а с л и в ш и у д а /ь и т и с е о д њ е , н а п и ш е м М . и з З е .
515.
Нови Сад, 10. децембар 1832.
Neusatz 10 Dec. 1832.
Verehrter Freund!
Herzlichen Dank für die gelieferten willkommenen Benach
richtigungen in Ihrem Briefe.
798
Kaulitzy hat noch 2 Exemplare russischer Evangelien (Mos
kau 1796. auf grossem Folio und gutem Papier) aber er verlangt
für ein Exemplar Z w e i hundert Gulden Conventions — Münze!
Im J. 1825 verkaufte er das Exemplar zu 80 f. CM., wie Sie aus
dem Srbski Ljetopis, 25 Heft, am Ende, sehen können. Als ich
ihn deshalb zu Rede stellte, sagte er mir, dass er damals 8 Exx.
hatte, jetzt aber nur 2. Wenn er also von diesen eins verkauft,
wird es das letzte wenigstens um 400 f. CM. bieten! Dies zur
Nachricht.
Mit Szewisky [?] will ich wegen Sawa sprechen, aber ich habe
wenig Hoffnung, da der Zudrang zu gross ist.
Nach Sanct P werde ich nächstens schreiben, da ich nun
weiss, dass Hr v A. in Wien ist.
Empfehlen Sie mich aufs beste Hrn. v Kopitar
So viel in der Eile. Mit aufrichtiger Hochachtung
Ihr ergebener Freund u. Diener
Paul Joseph Schaffarik
Andere Evangelien, als die zwei obigen, hat Kaulitzy nicht.

Trachten Sie doch wenigstens 2. Exx. der Wostokowitscheri
Grammatik bringen zu lassen, eins für mich.
Von Neusatz.
Sr. Wohlgeboren
Herrn V u k S te fa n o v ic h K a r a d x ic h
Mitgl. mehr, gelehrten Akademien

Abzugeben mit Briefen des Herrn
К. K. Hofbibliotheks—Custos
B . v. K o p i t a r
in W i e n .
Воштани печат c иницијалима PJS.
[Жигови:] Petervardein Wien
16. Dec.
АСАНУ, 3456.
[Превод:]
Нови С ад, 10. децем бра 1832.
П ош ш оват пријат ељу,
Срдачно В ам захваљ ујем за пријатна обавегишења која
ст е ми дали у Ваш ем т е м у .
Каулиције има јо ш 2 примерка р ус к и х Јеванђеља (М осква,
1796, великоi формат а и на доброј харт ији), али он траж и за
је д а н примерах — две стотине гулдена текуће валуте. Године
799
1 8 2 5 . п р о д а в а в j e п р и м ер а к по 8 0 f. С М . , к а о ш т о м о ж е т е
в и д ет и и з „ С р п с к о г леШ оп иса “ 2 . с в е с к а , н а к р а ју . К а д с а м м у
зб о г т ога п р а ви о п ит агье, р е к а о м и j e д а j e о н д а и м а о 8 п р и м е-
р а к а , а с а д а с а м о 2. А к о о д о в и х п р о д а један, п о с л е д њ и ћ е н у -
д и т и за најмање 400 f. C M T o з а об а веш т егъ е.
С а С еви ск и м ( ? ) h y ю в о р и т и због С а в е , а л и с е м а л о н а д а м ,
je p j e п ревел и ка н ава л а .
У с к о р о h y и и сат и у П е т р о гр а д , поигт о с а д а зн а м д а j e
I. А д е л у т у Б е ч у .
П р е п о р у ч и т е м е н а јл е п ш е i. К о п и т а р у .
Т ол и ко у ж у р б и . С ггскреним п о ш т о ва гьем
В аш одагги п р и ја т е љ и сл уга
П а в л е Ј о з е ф Ш аф ари к
К а у л и ц и је н е м а д р у г и х Јеванђеља, осггм о н а д в а п о м е н у т а .
Н а с т о јт е д а се д о н е с у б а р 2 п р и м ер к а В о с т о к о в љ е в е Грама-
тике, један за мене.
Њ е г о в о м б л а г о р о д с т в у
Г о с п о д и н у Вуку Стефановићу Карацићу,

ч л а н у м н о г и х н а у ч н ы х а к а д е м и ја .
П р е д а т и с п и с м и м а Г о с п о д и н а Б. фон Копитара, к у с ш о с а
ы .к . Д в о р с к е б и б л и о т е к е
у Бечу
516.
ДЕ БЕН — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Verehrtester Herr Doktor!

Ich übersende Ihnen in der Anlage die Ihrer Magd ange-
hörigen Dokumente. Es ist alles in bester Ordnung und Sie haben
für den Fall als dieselbe Ihren Dienst verlassen sollte nichts An
deres zu besorgen, als derselben ein Zeugniss auszustellen und sie
zur Bezirks-Polizey Direktion von Neubau zu schicken.
Mit innigem Vergnügen erwies Ihnen diesen kleinen Dienst.
Wien am 21/12 832 Ihr

ergeb[en]s[ter]
De Ben
800
[На омоту:]
An den
Herrn
Herrn Stephan Wuck Karadschich
Doktor der Philosophie und
Schriftsteller
allhier
am Spittälberg
N 133. 1 St. rückwärts.
АСАНУ, 4230.
[Превод:]
Н ајуваж енији господине докт оре,
У прилогу Вам дост ављ ам докум ент а, која припадају Ва-
ш ој слуш кињи. Cee j e у најбољ ем р е д у . У сл уч ају да она код
В ас напуст и служ бу, морали бист е сам о д а се пост арат е да
ист ој д ат е сведочанст во и д а j e уп ут и т е у полицијску уп р а ву
кварт а Н ојбау.
С а искреним задовољ сш вом учинио сам В ам ову м ал у
услугу.
Беч, 21 децем бра 1832. Ваш најоданији

Д е Бен
[На омоту:]
господину Вуку Стефан. Караџићу

д о к т о р у ф и л о з о ф и је и п и с ц у
у месту
Ш п и Ш елб ер г
б р . 133 / с й р а т п о за д и
517
АДАМ ДРАГОСАВЉЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Вуковар, 21 децембар 1832.
У Вуковару, 9 10Бра 832.

Љубезш Господше,
floöpi Прцатељу мој!
Добро, што сте се опет наместш у Бечу! Него Mi je жао,
што mi шсте тел! отшсатд н т у госте доЫ, као што сте по
младом ByfliMipoBiihy лоручш! Ja сам мюлю (само да сте
Bi Tejii) сам у Земун доШ, те би се Morjii бiлi састалп, а овако
Бог свеД зна. оћемо ui се i када вџџД моћј?
Што Mi шшете за ,,i“ Бог вам а душа, само гледајте,
да се све по msptu љуцш наштампа са акцент}.
На Поезцу тешко да ћу вам моћл ког вине пренуме-
ранта д о б а в т .
Пошалите Mi о пеш. Вашару Реч! моје, пак ћу вам ja
опет i ове неколше слот ine што још Јмам отслаД.
Драго Mi je, да вам je познато, да су i Pyei за време Петра
велжога неколпсе годше nicani i место и. Добро je, што сте
таю ca / nicam книга вш е вщ ш .
Кад Mi уешшете ово ћете Mi казали.
а) . Колiко јма тамо ТЈпографјја, које могу наше книге
штампаД? Jeni то једна Тшографца. Ерменска i MexiTapicTa?
б) Ко je над нанпм кннгама Цензор? Нанпнац ni ini
туђш? Светски ini дуовш?
в) Ако Г Коштар нце већ повратю онај лист Паргамента,
што му je Г Шафарјк од мене предо; а он нека вам да, па
Mi пошалите.
г) Гледајте те Јздајетс one r Дашцу с календаром. ЈусДн
вам се обећава 30—40 пренумеранта свагда п рјб авт.
д) За ваше стање: како Ж1впе, каколј ж'\в'п\ мюлпе?
ГДО вам je сад Сава у школ!? Шта yni? Данае je i меш кћј
осванула?
е) Шта MicniTe: oheni се Г СтеШ с вама у ортографцј
сл о ж т? На дате л i се од ььега чему?
За Лггературу боље je, ja м ј с л ј м , што сте ту, него на
оној страш.
ПоздравДе Mi младог БудАпровЈћа. Отац му je Ырома
неправедно овде јзгубш штаццу, i богослов дошо на место
ньегово. Но он се узда да ће му Обрдјрекшја у том помоћј
i њега опет у штацјју намеси т , само му je тешко без леба
правду т р аж т!
ПоздрављајуЈп вас i вашу добру Госпоју љубезно, i же-
леГи вам свјма добро здравље остајем свагда вам на службј
ваш
свесрдш почДатељ
Адам Драгосављевјћ
802
Den hochgelehrten Herrn
Wuk Steph. Karadschies
Hoch wohlgebo ren
in Wien
Am Spitälberg № 133, hinten im Hofe
im l ten Stock die Thür № 15.
[Жигови:] Wukovar Wien
27 Dec.
одговорено 24 Јануар. 1833.
АСАНУ, 3713.
Вукова преписка V, 268—271.
518.
ВУК КАРАЏИЋ САМУИЛУ ИЛИЋУ
У Бечу 16./28. Дек. 832/

Пречестњејши Господине,
Писмо Ваше од 24. Јулија примио сам тек пре месец
дана, кад сам кроз Пешту амо прошао. Врло Вам благодарим
на љубави Вашој, и на пренумерантима на поезију Луке Ми-
лованова, које сте ми послали, како у овоме писму, тако и у
она два на Миловука (од 30. Јулија и од 12. Августа). Пое-
зија се ова сад тек овде штампа, и о идућему Пештанском
вашару биће готова. Врло би добро било, кад би сте ми (сад
одм а) што и новаца послали, ако сте ји скупили; ако ли баш
ниш т а нисте скупили, а оно нека стоји, док Вам књиге пошљем.
Кад ми новце узашаљете, одбијте за продате Ваше првенце
по ономе писму мом из Земуна. Што се пак тиче они непро-
дати првенаца, ако оћете, ja ћу Вам послати писамце на Бео-
градског трговца Милутина Радовановића, па чините с њима,
3како Вам je воља;3 а ja би рекао тако да чинимо и са они 10
егземплара, што су код Давидовића у Крагујевцу (што je код
Милутина, ја м а ч н о je на добру месту, а они 10. егз. код Да-
видовића ако пропадну, биће м о ја ш ш ет а).
За пословице не знам, шта ћемо чинити. Ви мени не мо
жете уступите Ваше, а мени опет тешко уступите Вама моје!
Не писаете ми, на каке сам Вам уговоре ja моје пре био обре-
51* 803
као? Кад би Ви мени тел и дати Ваше, да ји пом етам с моји-
ма, ja би пристао, да на Titelblaty метнем да ји нас д в о ји ц а
издајемо, а и добитка ако што буде да делимо. Него Вам ja
напред кажем, да ћете Ви имати пословица д е с е т п у т а выш е,
него ja. ja управо join не знам, колико ји имам, јер су неке
писане у речнику, а неке на листићима, за које сад не знам ни
где су (јесу ли где овде међу различним артијама, или су у
сандуку с књигама, које још нису ни дошле овде). Ja опет
мислим, да има млого пословица, које Ви н е с м е т е издати,
н. п. С и т а ш р б а к у р у к р е ћ е ; Н и л у д о је б и , ни л у д у подај', И
д у ш а у р а ј и к у р а ц у д у п е н е м о ж е бит ы и т д.
Желећи Вам с новом годином свако добро, и предоручу-
јући се и у напредак Вашој пријатељској љубави остајем
Ваш истинити пријатељ
Вук Стеф. Караџић1
[Дописано у врху с десне стране од датума:]
НЗ. Ja седим сад am Spitelberg № 133. (d. ungrische

Garda visavi hinten im Hofe im 1 St. die Thür N 15).
[Уврх 2. стр. C. Илић дописао, вероватно датум пријема писма:]

вь Караштадт 20. Дек. 832.
Оригинал био код Тихомира Остојића.
Фотокопија. Вуков одбор.
В у к о в а п р е п и с к а 11, 340—341.
1 У Државном издању писмо je објављено у оквиру Вукове преписке с

Л. Мушицким. Љ. Стојановић je приметно грешку и у IV књизи, на
338. стр., у преписци са С. И лићем, дао следећу напомену: Одговор
на ово писмо [од 5. августа 1832] наш тампан je у II књизи стр. 340,
као да je писано Мушипком, док међутим треба овде.
519
ИГЊАТ БРЛИЋ ВУКУ КАРАЦИЋУ
Славонски Брод, 28. децембар 1832.
У Броду 28. Просинца 1832.

Драги мој приатељу!
Ваш угодни лист из Беча од 6/18 Дек. јучер сам примио,
верло ми je мило што сте се б+>де куртарисали, ja сам све и
804
сва овдЬ од Г Плаела разумно, и оно исто бечко писмо, које
о Вама говори читао еле добро што je легло!
Сада нам je Г Плаел у великој бфци, и аратосу, нечинећ
службу сфци у Граду, с’ трећином своје плаће, саплаисаше га
понови, на које je био очито ударно.
Брате ja сам ти с’ моје граматике на зло ударио, како
сам вам писао, ja сам jy био Г Hartleben с’ верло добром
погодбом за њега дао, и веће су два листа т ј. 32 стране
штампане, и друга три листа веће сложена и с’ већом страном
поправљена, илити коригирана, а сад ми Хартлебен пише, да
неће за моју грам. ни да зна а то што нисам хтко да се
азбучна дашчица (Alphabetarium allen slawischen Nationen)
у бакру изсЬче, jep би више од f 100 у Сребру стала, него
сам jy дао да се с’ граматиком заједно у университетској
штампарији mit beweglichen Typen утГшти, обећали бо су ми
да ће глаголитски Алфабет, и остала што немају дат напра-
вити; из тога узрока, и за то што ja желим да се јевтино
продаје, неће ни да зна за њу али je опет толико уљудан
био, и ja му на тому зафаљујем и обећао je да ће он за
штампу платити, ако му се обвежем, да ћу му за двЬ године
новце са 6% интереса вратити, а да на мЬсто Verlag d. Н.
Hartleben метнем auf Kosten des Verfassers herausgegeben,
и к’ тому сам приволио, и мислим да ће до Јозипља бити са
свим готова, ако ова зима неузсмёта, јербо je коректор Ђа-
ковачки попо Станковић, који je и Генерал Семинариуму у
Пешти, пак ми нише да лгу Дунавски лед млого смета, не-
може бо у вГк, кад би хтТо, коректуре слати, и добивати.
Ова два листа (на пошти сам јих добио) доста су добро по-
прављена, без погрГшких нису, ал’ баш нису ни с’ много по-
грЪшаках, збиља! — на 7 страни најде ми се и цензорски
погръшка, и морао сам 7 страну на ново дат штампат, срећа,
те je још читав слог (:Satz:) био, пак ми нису ништа нара-
чунили. Ал сам Adjuncta Штрајбига молио да ми неколико
ексемпларах остави какви с у за добре приатеље незнам оће
ли смкт? од тога ћемо се други пут разговарати.
Сада сам од жељног рЬчника навГшћење нашао у, Inte-
ligenz Blätter zur Wiener Zeitung 832 № 31 pag. 124. Beim
Michael Lechner Deutsch-illyrisches, und Illyrisch-deutsches
Lexikon 2 bände Wien 1790. — f. 6, дакле немора бити Курц-
беков, jep je К. у Бечу 1791 године штампан, а овај je 1790.
дајте дакле молим Вас отиђите до Лехнера. А ако ме желите
у мојој кући а оно молим Вас гледајте ми парцове разтЪрат
Јесам ли ja кроз ову дЬчариу Г Копитара уврфцио?
ja га лЪпо молим за опроштење, сила Бога немоли!
805
Г Копитару изручите мој сердчани поздрав, и честитку
к’ новој години.
Ja и Вас и Ваше љубезно поздрављајућ, и свако добро у
новом л tr y желећи, остајем до смерти
ВЬрни Друг и приатељ
П. П. Што ми je мој Коректор свагдЬ мЬсто serbisch —

Serbien, serwisch Serwien коригирао за то сам га круто
опсовао, али се сад већ непоправи до можебит другог издања.
V. B r o o d .
Sr des H errn D rs Vuk Stefanovich K a r a c x i c h ,

Mitgliedes mehrer. gelehrt. Gesellschaften Wohledelgeb.
mit Briefen des H errn K ustos an der Hofbibi.
B a r th o l. v. K o p ita r
W ie n .
[Жигови:] Brood. Wien.

одговорено 27 Јан. 1833 из Беча.
АСАНУ, 3630.
В у к о в а п р е п и с к аV , 145— 146.
520.
ДИМ ИТРИЈЕ ФРУШИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 31 децембар 1832.
У Трсту 31га Декемвр. [рим.] 832.

Љубезни мои пријатељу Вуче и
високопочитани!
Никада на моје писмо нисте толико чекали, колико на
ово. Узрок je што нисам могао новаца наћи, а одма je писали
лако било. Једва сам ево сад ову малу векслу од 40 fr. спра-
вијо и то из доброте Гд. Владисављевића 25 fr Јовановића
10, а Ђурановића 5. А да ди сам ja и други? Немоите питали.
Сад je тако време, да нисмо вам могли били у помоћи, а биће
одет времена, ако Бог да живота, да ћемо вам бити на помоћи.
Мени je ваше писмо од 26 Ноемвр. млого новина донело чуд-
новати. Да би могао имати и ваше писмо Милошу писало,
би га радо читао. Из зла једног бива друго добро. Ви сте
806
списатељ постали србски опет и на ново. То ће вама донети
већу утјеху и мир, и похвалу, него ли je бијо вредан почитак
ваш и плата у Србији. Даницу, Новине, Песме, све je то лепо
што ви намјеравате. Да нисам у послу, а као данас мало на-
хлађен и болан главом ja би вам сила писао, и питао би Вас
зашто неби један пут оваи край посјетили, да се још једаред
видимо овога живота, поразговоримо, едали би овде у Трсту
једну тшотрафију завели и ваше књиге печатали и прочаја
и прочај.
Ja незнам али мислим ви не можете имати млого при-
јатеља онакови, као што сам ja и Гг Владисављевић, пак
састати се шњима и проживити ако би вам било могуће могло
би осим великог срцу весеља и задовољства нашег још коју
корист донети. Промислитесе, почнимо се договарати јавите
нам ваше намјерење и будите здрави и незаборавите ми
скоро јавити што имали будете за мене достойно. Поздравите
Гд. Копитара и реците му да терамо Гд. Мушицког да Букваре
и школске књиге"сачини и да ми Трстанци примамо трошак
печатње1 на себе,1 и да не би рђаво било да нам јави, ђе би
печатали или у Виени, или би боље било овде једну штампа-
рију да заведемо. Само незнам како би за цензуру и унос
књига одовуда било. Ако би нам знао што казати, нека нам
јави, и побуди нас добрим надеждама или join за времена од
неизвршими одврати.
Ваш искрени
Димитр. Фрушић
An H errn
Wuk Stephanovich
in Wien am Spitlberg
№ 133 im Hofe
hinten im l ten Stock die Thüre № 15.
in W i e n
[Жигови:] v. Triest Wien
4 Jan.
одговорено 2/14. Јануар. 833.
АСАНУ 1947
Б у к о в а I , 673—674.
и р е й и с к а
1Л дописано изнад реда.
807
СКРАЂЕНИЦЕ И ОЗНАКЕ
ААН Архив Академии наук СССР (Лењинград)

АГС Архив града Сарајева
АЛИ Архив Јерменске штампарије (Беч)
АСАНУ Архив Српске академије наука и уметности (Београд)
АСАНУ, СК Архив Српске академије наука и уметности, Сремски
Карловци
ББА Богишићева библиотека и архив (Цавтат), кут. XXI, бр. 15
Vasmer Bausteine zur Geschichteder deutsch-slavischen geistigen Beziehun
g e n I, von Max Vasmer. Aus den Abhandlungen der Preussischen Aka
demie der Wissenschaften Berlin, 1939

Букова преписка Вукова преписка, 1—V I1. Приредио Љуб. Стојановић.
Београд, 1907—1913
ГСУД Гласник Српског ученог друштва, Београд, 1891, књ. 72; 1892
књ. 75
Јагић В. Ягичь, Новыя Письма Добровскаю, Копитара и друшхъ юю-
западныхъ славянъ. Санкпетербургъ, 1897, Сборники ОтдЬлеюя
русскаго языка и словесности Академш науки, т. 62. Источники
для славянской филологш, т. 11
LAPP Literarny archiv Pamätnik-a närodniho pisemnictvi (Prag)
NUK Narodna in univerzitetna knjiznica (Ljubljana)
Österreichische Osthefte Österreichische Osthefte, Wien, 1987, 96—112
(Eva Maria Hubert, Eine Überraschung zum Jubiläum: neue 'Wiener
Vuk-Briefe).
ПКЈИФ Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Београд.
1925, књ. V, св. 1—2
РОГПБ Рукописный отдел Государственной публичной библиотеки
им. Ленина (Москва)
РОМС Рукописно одељење Матице српске (Нови Сад)
SBPK Staats-Bibliothek, Preussische Kulturbezitz (Berlin, zapadni)
Славянское источниковедение Славянское источниковедение. Сборник
статей и материалов. Академия наук СССР Институт славяно
ведения, Москва, 1965
Сухомлинов История РоссШской академш М. И. Сухомлинова. Вып
уски седьмой. Санктпетербурги, 1885
бб без броја, без сигнатуре
W W Wiener Währung (бечка вредност новца)
гр. грош
809
К . К. С/есарско/-К/раљевско/
Нап. Љ. С т Напомена Љуб. Стојановића
Q. S. Old styl (стари, јулијански, календар)
П. н. по нашему (календару)
П. П. после писма
Р. S. post scriptum (после писма, после написанога)
Р. Т (Т Т.) pleno tifu/o (скраћеница уместо набрајања титула)
R рајхсталир
Р. (р.) римски (нови, грегоријански, календар)
р., руб. рубља
Т рајхсталир
Т., т талир
f. форинт
П. флорин
fr франко (плаћена поштарина до адресата)
(хг., кр.) крајпара
f l# n ?
М . (CM ) Conventions-Münze (текућа вредност новиа)

дукат
фунта (мера за тежину)
810
ПИСМА У OBOJ КЊИЗИ ПРИРЕДИЛИ
С т а н и ш а В о ји н о в и ћ Павле Берић (26 ); Васа Бранковић (332);
Сима Милутиновић (29, 30, 50, 374, 385); Аврам Панић (484); Јован По-
повић Мостарски (62); Марија Поповић-Милутиновић (319, 331, 344,
345, 346, 362, 367, 388, 481).
Г о л у б Д о б р а ш и н о в и ћ Фридрих Павловић Аделунг (51, 368); Павле

Арсенијевић Емануел (179, 180, 337); Јован Балаитски (174, 242, 334, 356);
Јоаким Балан (13); Џон Бауринг (14, 22, 44, 131, 364, 439); Милош Бо-
глћевић (357); Лазар Бојић (459); Игњат Брлић (80, 104, 211, 444, 450,
451, 519); Василије Василијевић (43, 73, 320); Јован Виловски (173); Ди-
митрије Владисављевић (19, 455); Глигорије Возаровић (109); Урош Во-
лић (343, 460); Врховни дворски полицијски уред (98, 371); Димитрије
Вујић (500); Василије Вуковић (440); Сава Вуковић (205, 266); Јован Га-
вриловић (114, 197); Аврам Гашпаровић (232, 233); Јаков Гершић (511);
Јакоб Грим (339, 353); Павле Даниловић (377); Де Бен (516); Радован
Дољанац (151); Друштво за историју и старине руске при Московском
универзитету (53); Милутин Ђорђевић (376); Земунска војна команда
(9, 429, 477, 496, 505); Лаза Зубан (106, 112, 150, 198, 338, 392, 454); Рада
Зубан (97); Тадија Илић (441); Тимотије Илић (462); Димитрије Исаило-
вић (144, 162, 170, 365); Јерменска штампарија (401, 408, 424); Петар
(Павле) Јовановић (463); Ана Караџић (61, 63, 69, 71, 76, 79, 126, 134,
136, 145, 155, 161, 166, 169, 176, 182, 183, 185, 203, 208, 215, 217, 219,
225, 237, 248, 259, 260, 263, 265, 270, 271, 276, 278, 296, 298, 299, 305,
311); Сава Караџић (38, 135, 148, 159, 292, 342, 355, 406); Петар Иванович
Кепен (54, 366); Георгије Кирјаковић (483); Лука Кисић (218, 291, 384);,
Јернеј Копитар (6, 59, 66, 70, 72, 77, 90, 96, 99, 101, 115, 123, 127, 142,
156, 168, 186, 188, 194, 202, 220, 221, 238, 268, 277, 325, 354, 373, 400,
410, 421, 426, 432, 443, 449, 465, 469, 471, 478, 480, 491, 498, 501, 502,
506, 508, 512); Методије Лазаревић (244, 306); Милош Лазаревић (269„
302, 312); Мојсило М. Лазаревић (81); Урош Лазаревић (58, 60); Јован
Манојловић (34); Гаврил Тихонович Меглицки (110, 361, 372, 386, 433;
438, 492, 497, 499); Јосиф Миловук (12, 33, 46, 64, 121, 273, 308, 475, 494),
Сима Милосављевић Паштрмац (83, 87, 323); Давид Милошевић (456
457); Лукијан Мушицки (11, 379, 397, 437); Марко Павковић (302, 312);
Пајсије јеромонах (138); Константин Пеичић (122, 139, 154, 160); Мило-
сав Перуничић (75, 280, 310, 314, 315); Ото Дубислав Пирх (108); Јефта
Поповић (19); Јован Станислав Поповић (452); Јован Стерија Поповић
(402, 461); Алекса Поповски (65, 149, 177, 191, 193); Стефан Прерадовић
(120, 140, 162, 164); Јаков Николајевич Радич (412); Стефан Радичевић
Цифре означавају бројеве писама у књизи.
811
(327 341, 393); Милутин Радовановић (181, 422, 425); Георг Андреас Рај-
мер (27); К арл Г Рајмер (47); Цветко Рајовић (85, 350); Леополд Ранке
(143); Урош Романовић (342, 355, 405, 406, 415, 418, 428, 448, 485, 486);
Јован Стејић (383, 453, 471); Димитрије Стефановић (133, 204, 253, 293);
Дионисије Стефановић (165, 206, 216, 231, 249, 267); Теодор Сувајџић
(48); Аксентије Теодоровић (423, 466); Димитрије П. Тирол (49, 229, 419,
476); Јохан Фесл (51); П антелија Хаџи-Стоило (25, 41); Н икола Хаџић
(15, 16, 38, 128); Георгије Чокрљан (222); П авле Јозеф Шафарик (10, 23,
129, 137 141, 157, 171, 189, 196, 214, 241, 283, 360, 416, 515); Александар
Семјонович Шишков (56, 369).
З о р а н К о п с т а н т и н о в и ћ Јернеј Копитар (93, 94, 102, 111, 124, 125,

130, 147, 152, 163, 172, 175, 184, 187, 190, 192, 195, 228, 236, 251, 272, 282‘
326, 247, 259, 294, 403, 417, 420, 427, 434, 447, 467, 470, 474, 487 489,
493, 495, 503, 504, 509, 510).
М и р о с л а в П а н т и ћ Јеремија Гагић (17, 42, 68, 446); Симеон Жив-

ковић (132, 304); Самуило И лић (213, 399, 479, 518); Василије Јовановић
(313); Деметер Теодор Тирка (390, 404); Теодор Деметер Тирка (89, 113,
158, 167, 255, 337, 404); Димитрије Фрушић (35, 442, 472, 514, 520).
Д р а ш н а С а л ш р џ и ћ М арко Георгијевић (105, 285); Димитрије Дави-

довић (18, 36, 77, 78, 153, 178, 226, 245, 250, 289, 351, 358); А дам Драгосав-
љевић (317, 329, 378, 396, 435, 458, 464, 490, 513, 517); П етар Лазаревић
Цукић (7); Јеврем Обреновић (3, 116, 239, 262, 274, 279, 370, 380, 389, 413,
430); Љ убица Обреновић (381, 414); Милош Обреновић (2, 4, 20, 21, 28,
31, 37, 40, 45, 55, 74, 86, 117, 119, 146, 200, 223, 230, 234, 235, 246, 252,
256, 257, 258, 261, 281, 288, 290, 294, 295, 300, 301, 303, 318, 333, 352,
382, 407, 411, 431, 436, 445, 468, 473, 482, 488, 507); Јован Петровић (264);
Василије Поповић (82, 84, 88, 95, 1 0 0 , 103, 107, 118, 199, 201, 209, 210, 212,
224, 227, 240, 243, 347, 354, 284, 287, 307, 309, 316, 322, 324, 328, 330,
335, 336, 340, 348, 349, 375, 387, 391, 395, 398); П егар Ристић (207, 297
363); Алекса Симић (1, 5, 8, 24, 39, 57, 409); Л азар Теодоровић (275).
С А РА ДН И Ц И НА О БРА Д И И СРАВЊ ИВАЊ У ПИ СА М А
Бранислава Врховец, Владимир Јанковић, Јелка Милин

Станиш а Војиновић, Зоран Вучић, Рудолф Мајер, Боса Михаиловић,
Д раго Никчевић, Вања Станишић
П РЕВ О ДИ О П И
С немачког’
В е р а Б о ји ћ 143, 339, 353
Г о р д а н а В о јв о д и ћ 98, 371, 517
Б р а н и м и р Ж и в о ји н о в и ћ 424
З о р а н К о н с т а н т и н о в и ћ 61, 63, 67, 69, 71, 76, 79, 93, 99, 102, 111,
124, 125, 126, 130, 134, 136, 145, 147, 148, 152, 155, 161, 163, 166,
169, 172, 175, 176, 182, 183, 184, 185, 187 190, 192, 195, 203, 208,
215, 217 219, 225, 228, 236, 237, 248, 251, 259, 260, 263, 265, 270,
271, 272, 276, 278, 282, 296, 298, 299, 305, 311, 326, 347, 359, 394,
403, 417, 420, 427, 434, 438, 447 467 470, 474, 487 489, 493, 495,
503, 504, 510, 511
812
М и р ја н а П о и о в и ћ 429, A l l 496, 505
И в а н П у д и ћ 13, 23, 108, 129, 137 1 4 1 , 143, 157 171, 189, 196, 214,
360, 416, 516
В е р а С т о ји ћ 47 390, 404
М и р и ц а Т о м а 401, 408
С а в и ц а Т о м а 342, 355
С руског-
М а р и н а П е т к о в и ћ 52, 54, 56, 110, 366, 369, 372, 386, 432, 438,
492, 497, 499
Н и к о л а Т о м и ч и ћ 22, 44, 53, 364, 368, 439
Б о р н е Х е л д 180
С француског-
Љ и љ а н а М и р к о в и ћ 14, 131
РЕДАКТОРИ ПРИВОДА
Б р а н и м и р Ж и в о ји н о в и ћ с немачког
Р а д м и л о М а р о је в и ћ с руског
ТЕКСТОВЕ С ГОТИЦЕ П РЕНЕЛИ У ЛАТИНИЦУ

Ј е л к а А р с и ћ Вукову преписку са женом
Б о с а М и х а и л о в и ћ осталу преписку необухваћену „Државним
издањем“
813
САБРАНА ДЕЛА БУКА КАРАЏИЂА
Књига двадесет трећа
ПРЕПИСКА IV
Уредник Вук Крњевић, Рецензенти Мирослав Пантић, Радован Самардић

Нацрт за корице Мића Поповић
Коректура Коректорско одељење Просвете
Технички уредници Сека Кресовић БунеШа, Милена Мијаиловић
Издавач
Издавачка рад на оршнизација Просвета
ООУР „Издавачка делатност“
Београд, Добрачина 30
За издавача Добрица Вуловић, директор
Штампа
Beoipagcm издавачко-Графички завод

Београд, Булевар војводе Мишића 17
У трошковима припреме и штампе овог тома Сабраних дела учествовале

су Републичка заједница културе, Републичка заједница наука, Републичка
заједница основног образовања и Заједнина усмереног образовања за
територију републике
Штампано у 3000 примерака

1988.
86-07-00038-1
ISB N -----------------
86-07-00264-3
КАТА ЛО ГИ ЗА Ц И ЈА У П У Б Л И К А Ц И ЈИ (CIP)
886Л .2—6
КАРАЏИЋ, Вук Стефановић
Преписка IV Београд: Просвета, књ. , 22 cm
ISBN 86-07-00038-1
4: 1829—1832. 1988. 810 стр. (Сабрана дела Бука
Караџића; к а . 23)
ISBN 86-07-00264-3
ПК: а. Караџић, Вук Стефановић (1787—1864) Преписка
О б р а ђ е н о у Н а р о д н о ј б и б л и о ш е ц и С р б и је , E e o ip a g
. ^ x « : - . .... - ,, ... •f A ■
-УУ-3
...... " • ~ * '" •• ' “ ' ..v l/. . . . . Д , - у V .'. . ! . . •. •.- - ' ............•• - у - - , •, •' ,•’ •/- ' .- " ..........- ~ ■ - f y - !- ... • i » • . ■да
1A A ' ' ''® - •*’ . ' А ; .У V 'У " у-Ч' у
r*4t*Vv' ■- -»■»vУ-»"»,--— - •«у*-**-'*r f.?тг1 7гУ vr*Г•"' ,*ЛЛ} • J- ■•■-I-,. -
> ■®
-•*Ai?,*»^Vjrv*V'r'
"--Ц- V ' -•■'УА
у м у fyA ' • s"
. / ,-‘Чч
• л . ‘"г
’ "* " 1'
,' у A - ! ' - J rji. - * 4 * 4
Ј, :у-,3,Л- л- ■* А 1“ ТГ'” ,1 * ' ;• /■1 ут-Ау V"!.' --у •
r*,v »«‘f
- - -•
<n --1*
-»•- ' V - '
Г -y j
L /, -г- 1 v:
“А ' ■
..
• A x A .J -•; , / , r . Jr ■“ " T T p * . . a-.
. -4, A,.*-
f 3 *ä *» r w A v rT,' lv. '' 1r™* “ *■ У ц А " I .....................Вв
V \> T
* * Й А- r-jirÄ
r r ii
,-
■ * % r v X :r V
' / •" v’i - vA ri J if} V
ЗЙ ?
- A - A r ду t f - A ? ' ..«J: •zf- -X.Xr.gi Л Ä - W
I „ „ И _ AAA A t С'5-*"* S35 ' - v .' .
. . ..ХДд» . - 4i ' - r ' ’ j- . ■" ‘ / ' ■ ■ Л - .Л ' ••
•^ Г 9 * Ј 4^rl* r *!
f.',..; ‘. А > Л , « A r . ' V v ^ - y v ' ^ - v
. ■y гEЖ
^ .у
/--*
; л i ,J" А
■■ яч А
i ,А. / ;Х5 . . . . . p v .
Ч й A -
r ».,J . . . ’ -r -». <• - ' -.y’ -*/•■»■*¥. T / i 'A ; r /~... , ■■ . / ,. - . I .K ..

•4 . 'х'... '• - - гк--
• y
:f- V
• y J ’. ■
• '. ., - ' ......J.;... .... ..,
■ • •••((*•.'....• • з а - ^ - Ч А “*
; ~ ■■-- чг .;<.
* 7 ^ ' 7ГЧ‘ ^ * . ' Г ‘
* =-**
■•
*Г^ж . w Щ Й - -А
- V* • 3iy?T^ *"-■ т Л ’ ■■ v . .. . . ^ , v „
.г г -: '- '- Ч г -
1 Ш
э& й
Ш
1
”V v / *
• ^• -* • T ; / ' - • * n*k- - - ,
. .- Jr . V- . 7 , •~. 2f;f
... Ч - ч V"'
,.,. , . ...аС л - Л А гА - ^ г Н '? '
г.-г. j.'.v r v r ;-
::-4AvtrAnA:',V,>.44.“•^reä^-^^iäL'r1
' А 1■" . - / ' г / • ,'rу...4’
- -•
,. ... - , * . A r -V- .--. - Т Ч . - ■•*•;.. ,. ■•• S ffif . ->_УГ-Л - •*>;- -. • * - 4 r*.;- J--- у-- • . I -,
’
Si/* ч-v-''r .. < У - ЮАШ., * v' : T T l n r ’ '
р ^ Х T 1' * ■'■ - • ..A V - ’-?''
yV j !'ЧVb
»
;'л';7
O .
•-- ; iV --‘Г-'. ~v'; •'••■ •
;. v ' > j ^ ? - » p .K - ••;-. / - X ■'
- ■
.Ш? S S S S » WЯ ^ V ^ Вr V r W Нr t S v | ••• /Ј Л - •; :* -A-A-:>-/■
*** A ‘ ‘ - 11 ,'
:Х к Ж ^ & .> £ > & 4 а С .у
> ■
■■•■■..
. '
. . . . .
f X '-
j ,
. . . . . . . . . . ,, . . '. . ,
,
-
....... J
^ J i S i S . - ' s - т^- ‘ *tbv . 4 .. . , - . '. . ..-. ' - * .»-v-A ;•■■■«■. -
.
. ; ; ■ •• ' . - .' ■■ ■ • ' ' ■ - ; ; V - 1 ......... - • •<■• •• - -
., ■ •
'■'Л С y4!5' Pj1'-/’f YyäWtf-SW / X . v !^r','f'Ä v''."*',’Ä *‘!y r
vf - г - / / - . ' ' r , ■‘ V T ; ' * ? :
' • '• ' • •
, V X’ i > Ч J :Г * > W r 4 ■*V

У л '•■• >■• 1
•"•
■■■: " :, -•'•*'-• -•-,/■ - -• - • - - ’-
А* > ' У ................. г г 1
. г». .■ .1 . ■■ .. .'f.-.r r .: -r , .. ...
//.
UfA-ö-JpÄW'.-'v'‘''VVVy
' - - . 'A ’ f r x : :,:" .- Ч Х К ^ А - А ’г, ' <
A-lirr^r^f T'/ *;•
'• '• "Ч/Г,* :.;.^ 4... v ; . 2 - - » '/"■:
W h - ,1ЦуЈ, .J^J-r-.r
j vPt 'j s: j W
'г А
5
>
'
v S ■S i '- t **- -.>'■*'/*" 'v 'v .■•//"••*'?•)!"*.; v"•;•?’"!• - v v * ' ^ ж г’ A ; - t
i^..V■ A V wr / - *• ‘ ••“/
.. , x ^.,5^..^,^ . . -',-v 4 •
г V ' - v / ■ -/*4
■ ' A J' A f --------- . . . . . . . . . , — . . v
t-•'•’ -:r c ' : r ' ; f r ’ * -v• ;.! ••■у*A V\-' r ■•■•;- '■ <<•.: ; ; y ’ t-- •*. ••- --»* ,- -•. k ^ . >k\" ' ‘
--------- . . . . . 3' -У
'-I**1- а~' ‘“J7 *L
-■-3-.y-- .
*
-.....' ., - '.-
..... . .. s( Vi
vr ‘ А у У ^ П - v *.
y j- '•••*’ ' •угЧ Г‘" <Ь Ч 'rJy ^ '’ V • ' ? ■ Г ’Г V' чгл -•-.'Y * - • •'..- •• ' ....... 5 ‘Г’
•‘■уЈ Ч‘Ч•’* 'A j *'’ •
v s<^* гч--
' А Л, ■■•. - r .'- \r
* ^"в*У: г ^Г" ‘
. ^ r , у JV v v -'<%•
А
■■ a ira i >
• < y - Л - ;.- f
Ч е х - , J C . '
■ A c тгтг^г J, J . ,- -Уй & > 5 & & * ' - г ~ . . . . . . . , ...

lyУ...Ј7 ^ и.. , :.g&- ’y/f * ~-*• '-xp X " S A X ;V :^ - ■f•' ^ ^ . . . v.
- • ' ’- 'i " r i , ' v 1' , ' ? •; ' • X A X V y «^ , r . ........................................... - ■ ; ■ .■ '.." ■
V -- • ..... :. . • , ... . . . V •• - i.JC y X > V ji* Y 5 5 f > .:..;у д . '
:.: Ч ^ У » х -'; х Ч ?г . :'
. ... ..... •«-. . . , , :,:..J.r, r.-r ' -У /->. » / . . . ./-., . Л ,- ;. у .'• v; ■*Г^-Ч: v A A ‘.-' т у г - ' х “ * г . гј г -
^г ^ угЧ /^ .-Чг;'* А Ч х ' V -r < ■:.• =' ■ ■... - - • -••,.• ’ V r e *
. £Tv
-V v .,'............. o./ ' • x . ■ '; . ' - - ■ ■ r ^ 5 ?
■' - - • s
x<V -
. i У .^ Х Т '' У '- A * >y - ■ .'• ”!'Х ЈУ ЈЈ у-''/•*•'/ v A Ја,Ж ље\ j& fjJKX.. a,
v 'T -A c * •*.»" - Л т ' " ' * ' ' . V "■' У у. ,-rr. J--,’,. .. J j . : i . r Jr
г ■■■ . v A u H ' A - - : "V-'r-* •'i v-V y
. y ' . A . ^ . ; _ : : y , : v 7, ,v .;^ , . , д х. , v . / „ Х .. V '. ' ’ ' •• . ■■ '"
1Д/ W' "r\* ' *■."‘ '/ '^Д- - " -X. *к Mü'. ■ц*‘*. ' 'Гг~- г ..
У ' А А ’ -: . _ .
vr’it'r'jr ■'■ry-rvr'1'Ъ ■‘■ и 'Ж 'Х ■'••у- - у . - . г т ,- ' С . . . ..V . . . V. . гА
- — •' ' ; -*4. У ‘ v-С.: ?•.....% :. .,,, ■ > «г '.,¥.
гАчУ*/ X'-r.ffj'/fyry-i' \tcjrj7.A*1
ю а в | й Й
A t?5 ä
.. ' . *■ . г.Ј .Ж ■-• v.V-,..'i( iijjAj
r-r -r?ijrTv-,-^»г•ZV'1 ■угЧJ

---------- . . . „ . . ' . Л Л Л Ј . '.-■ . . - .Ж,. i:S <
■x
* -■ • •
..:,,> .4 . .7
•;А У 5 с У У"-'' ^ЧГ'* A - A A A '
А ,:: г/'гт '-’. -
‘'•.У’"-''' f -y •J ■u-•*-*''••?.'7--x-’v-- ...у-лу. -У---
Ч- '7'» - » A J»i- y y •■.t - / . r ..*x.- - y •, у
"ј О С ј
X ”? A v ^ :" 1’ - A . - . . A r ' | i s rr j y J i - ^ . . . - -- - А д а v v V A ■■ * • '%■■*/• ‘ч А у Д Д г . у . . . » . - . y : УЧЈЧ jy r - * ,y .i 4
у Х З , ,. ...Л Д
f7" ' ' *.; r ^’
" / . .’ .J s '• • . . ..... .. • .'... .
X.. 3 : X*/ * “*К..ХГУ rJ. r г.- у Jr -i. .. - • . .'r ... . / . > лЧ ф А ;
•■ту.г-рГЈ-.г - 'Г у : .
-Уу■ЧЧ:уА*:'Ч:-хзУт-.:У.v4Jev/-;'1'--AW*•4*
Т /,*'rt:'•.'уг*-•»Г'-Х;Ч•/
? -■ ., ' x; •* • -■ 5■ „ V j
у Ј'
. . . • ;,5 S b q q
й й iV t ; X . Ä X , Х Д •/•'.■
‘ t¥
“ ‘К ј А г'' ' ' ''
.'.
-':;V' -'Ч- - -
г • г>< ''• у .С V...... ч - у . v ^
' с Д .. . ^.Х-д’ -Jfl.. . Г г . Г.J .
>■*'. •;;.: • J /,..
y s r S i -
r- д а Ж ч , а-'У г ' ч * т гу ‘* ? у А '^ Р ;* '
;-У гг - ■ У У »;* "• .’у

A V - С -- ^ - v V r u у • ‘У® У У У
Ü .' j Tt ' A ' ' r /;* ■• v A -“ .r f V * А У » - у . -1
' ч - V A .- '- , А - д а ...! 5ä£ .... •. -. - - ,{ - у У т г -
Г 2У - - ; V .A -- А-
ш У‘гу,ХЗг,?“А'-?Асуя&з&Хх* »- V A ■У '
■ /у -1 ујЈА.Д. . 'гЈ.јХХXX-JrXJ. ‘ > п . 'Х "
:Г д а у % * А
‘X S c X J r r v - V V A r .v
У -• - - А ' Af‘vA4.*ААуАу*А■yA*АA4r
*" , . у (Ч'A r ‘ " • r * АЦ:'А..................
У ' У " А ''S -!*,У
..... * xА. А
yЖ*рЖ
A"?Ar■
тА г •r-yr^r* ‘
.,. „ •.x' - ' A V i
А : : •
.. .. „ . y x y i r Х У у х у 'Г ,
... -д- .-.„.,1 .. У х J- Л . . . . . Х : . * , ' , А А ' Л ј Х ч Л ''" ’Ч
Н1
-гЪ с 7 ' V ^ - у ^ д Н ф х - -?*; а - а *а .лЧ - Ф у * д а
А А
А*?1јА’ ’^*г'.Ач'!р*У/ чуу-у.,Д
г ; .- -
у..‘>Ау/јУ УАг;'•'.?v-f4.-*Г-с.З-.;х
ЦА, 7 -- ■: У у,- А *. '• У А 1А . ’- у у А " А ' ' : ■ А у А у '- !А Ч * > А Ч А А У у * ' у 'Я; Ч А с А ■
јш . ,:с - .; у -о Х '-Ч - -V,. ., . ,. / ј ј у - у -
i.w'.’, й. л
''A A A A A A д а о ; ;
,/v y j:,;... х а ',;
.-*«■•
'/Ат2г,,,','*с7гУ*Лл- '> ; 'frt.A/“?*<Л!ч“г‘т
■
■ у у Д А s f y V 'A A A ;
.... K..J iI j • •
А С А - А Ч Ф а . * а .. .у
* £ Г A /;;’ v~-v-^“^ y = A 'v ; x ; 4 i A :ZT ' У т
'ЧуАЧАААхх'’-'-AA'iAvA;-::',
У;vf; '.•".•’'•: ••S£*5' 1 -у■- ■ ■ . ■" ■ ; *
у
y1 V'; ’■•’•iA/У;AfeУ. pj
■ • ~ i Jhy \ i у \ . у Ч . , д
'7 . V,—* Ä А / - *■;■.' * •J';.'* ■•!/V' -; 4'’ у Ј.-' •’* ■• ■»<*'• ■*•..- ■ ■ А « .-.-г ' У ”Чг;ЛА у ' А - » У ----- хА А г у / * " У тА . '" A r “ *■
; - ■- A y '- A ^ V ’A ' ::.■ > r .;; • - ••■ '■ '• - • ••> y ' - - ' v -'- ' -• .••/>>,• • У А ' . - А / . ’ •.■Ч с л А A ‘ ’ - 7 A " ' 4 ' *
• • V - r '- •' • Ф х У \ у •> - -/ • < г У А ' У . .. ■-, . . . . ■ . .. .
:. V: •/-'-• - .......••* '••г * , ■x y y ■ •
> - У / ' А - у . У ' ‘ V ; ... Х у ■ A : 7 - J 7 ; :^ * > Г ;/.А , Ч г - A > - ''A ~ V Г '- A r r v A c W y o r f e “ A
'■■ ■ ' ■ ' ■ ■ ‘
'V ^ n r V ^.. ' v - . , / т ' :. *,
.Х у .ч у с .
•-*••-77--, y - ,'.x-.y.^/raS o m rA - r"crvA ; v-- .
f« 7 Й
- " 'А ; - ; •, ;
-VA- Л • , ••■.■'•' • - , ..
у -!■■■■■г ■1■г •• ■
->• ■-;6ААЧ -.■'•?: ’ --у
! .'У '£ * 1 ~ !.(гУ Т џ л ’Ч / ^ ,'', 't ',,'/ 'v '' ; ' ■.-ir,J:r< <f. •
' ^ .-..t- V i- .
.^...,- ..'.. ■*■■•' ' -••»Ч’т А v.rt7A ■r4i»Y'*vr-Г
■ -у? -.. y Ч - ‘г У *А^,»АА«А-ЧЧА" А у *
*.Jljr •rf-X'Pf': ' •- » А Ј-д./дХ . X , .-_ ,,U',
' / V
"’;' /:/ , "ЭГ1- ' '■“.■'г»У ’г \ р г ’■X~~ -■ •,* ••-■ / . . . . , .... 'u,».
,
:4AvA -
* *“д ' '1 * "ч •/тЈ* 1 •-.Х
..............у - Ч ' ,
p '-'г,Х.Л./~Л -'. . . ■ , '. д/. — М.,..X...... ,
’ ' ■■...............
4 ; V • Д -Ч 4 « . ■■.. , y . . j . . . ,V .V .; ■ ■' ................lA • •^ ' - / :
,. 5 - w V i r . v Г К ;v f - " A A r y -'■.-jrV • д Ж
o 'S y ^ A s '
... ..
А 'АтАа?’ /•■'•-•.•••->Х,'. - А--.лЧ/ч
';/А Ч-
••'г■-'V—'A .; ‘ .
•"гг• •'••
;■^r.-vAA
VA •vА ч Ј- А л * .ч А Л А -/А'-'-ЧгУАЧАг - .- у А У ' Ч А А А
*’*’•'<••
• ••• - х у А Ч 2 Ч А У - ' *■Д -, к * . . } . л . - -; , J.,-'- a -J- ■. 7. у ,. * .,.1 г /-., ... д . V -'•■ —■ >Ж -*- - у '- Х - . - ч * . д
A : 7 A * 'A A x 1 . 'А ' . . .- , S 7 . , ' •' - ' 7 'V . -

Prepiska IV 1829-1832

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prepiska IV 1829-1832

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПР6ПИСКА

Голуб Добрашиновић, Павле Ивић,

КЊ ИГА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА

СКРАЋЕНИЦЕ И ОЗНАКЕ 809

АЛЕКСА СИМИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ

У Београду 22. 10®Ра 1828. вашъ покорни слуга

МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ — БУКУ КАРАЦИЋУ

ВУК КАРАЦИЋ ЈЕВРЕМУ ОБРЕНОВИЋУ

Ваше Књ. Сијатељство,

Концепт. АСАНУ, 2321

1 Прецртано пр е к ју ч е у ју т р у [поново прецртано:] о н о м а д и е ( 2 4 у п о н е -

ВУК КАРАЏИЋ — ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ

у Земуну у очи наше нове године 828.

Любезный Господине Вуче!

Високоучени Господине Вуче!

У Београду 2Г Януара 1829. Вашъ Брать

ВУК КАРАЏИЂ ЗЕМУНСКОЈ ВОЈНОЈ КОМАНДИ

An der löbl. К. К. Militär = Commando

Semlin den 15 Jäner 829. W S. Kd2

[Изнад писма Вук забележио:]

6 Натписано изнад прецртаног i h r e .

ВУК КАРАЏИЋ ПАВЛУ ЈОЗЕФУ ШАФАРИКУ

У Бечу 6. Февр. (по Римск.) 829.

П. П. Гле! Мало не заборави послали Вам име од Бугарскога

Г Копитар поздравља Вас љубезно.

ВУК КАРАЦИЋ ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ

У Бечу 29. Јануарија 829.

ЈОСИФ МИЛОВУК ВУКУ КАРАЏИЋУ

Од четврте Данице налази се код:

у Суботици 22 бкзем. МилосавлЬвиД Арона

Високоученом Господину Вуку Ст Караџићу у Беч.

Ово ja Вама дадо и лредајем:

106 Екз. Мил. Обр. предали 3.20 353 20

Темиш вар, 13 ф ебруара 1829.

ЏОН БАУРИНГ ВУКУ КАРАМИ ћУ

[Ha крају писма:]

Дражаиши и любими Приятелю мои!

Немоитесе сердита, штовамъ писмо нефранкирамъ, ми-

wohnhaft auf der Landstrasse № 329.

Рагуза 16./28. ФееруарЈи 1829° года.

ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ ВУКУ КАРАЦИЋУ

Dr der Philosophie, und Mitglied mehrerer

Ваш Почитатељ и Слуга

Dr. der Philosophie, und Mitgliede mehreren

Воштани печат ca грбом и текстом: Милошъ Обреновичъ князь сербски.

ВЬна 5. Марта по Римскому 829.

1 Натписано изнад прецртаног й и с а л ъ .

3 После овог избрисано ж е л а е ш ь и м Ь т ь р Ь ш и т е л ы ю е м н Ъ ш е о м о е м ъ

[Нап. Л>. Ст.]

4 Натписано изнад прецртаног и о в о л ь н о м у .

Doct. d. Phil., Mitglied mehr. gel. Gesellschaften

Г Копит ар В ам j e йлатио, према гъеювом писму од 5.

О них 20 иримерака , Данице' за 1829 к oje сам иредао

У Београду 25 Февр. 1829. Вашъ покорни слуга

Воштани печат. АСАНУ, 3685.

Земунъ 25 [П]/9 Марта 829.

Љубезни и високолочитајеми пријатељу!

у Моолу 26г Фетр. 829. Ваш

8 Изнад прецртаног h a b e n натписано s a g t e n .

Високопош товани господине,

ВУК КАРАЏИЋ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ

В.[аше] Кн>.[ажевско] С.[ијатељство]

В[ашег] Књ[ажевског] С[ијатељства]

1ош ъ з б и л я ! За Тал фу ми, мномъ вкчно высокопочита-

Я Быш самъ волю послатш уземлю р8синк8 iимпера

Nachschrift. Herr v Kopitar hat mir von 21. Jul. geschrie