Prepiska II 1822-1825

I
IPiipi
illillil
ПF О СВЕТА - 6 f 0 ГРА Д
С А БРА Н А Д ЕЛ А БУ К А К А Р А Џ И Ћ А
ИЗДАЊЕ
О СТОГОДИШЊИЦИ СМРТИ
БУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЂА
1864— 1964.
И ДВЕСТОГОДИШЊИЦИ ЊЕГОВА
РОЂЕЊА
1787—1987
САБРАНА ДЕЛА БУКА КАРАЏИЋА
Уређивачки одбор
Голуб Добрашиновић, Павле Ивић,

јВладан Недић , Берислав Николић
Милорад Павић, Мирослав Пантић, Радован
Самарџић, Живорад Стојковић
КЊИГА ДВАДЕСЕТ ПРВА
ириредио
Голуб Добрашиновић
ca сарадницима
ПРОСВЕТА • БЕОГРАД
ПРЕПИСКА
II
1822-1825
САДРЖАЈ
1822.
1. КОНСТАНТИН ХАДИЈА ПИВ АР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 3. јануар 1822. 29
2. САМУИЛО ИЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Карловац, 4. јануар 1822. ........ 30
3. ДИМИТРИЈЕ ФРУШИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 5. јануар 1822. 31
4. ЛУКИЈАН МУШИЦКИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Шишатовац, 7 јануар 1822. 32
Шишатовац, 10. јануар 1822. 36
6. СТЕФАН ФИЛИПОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Рума, 10. јануар 1822. 38
7 МАРИЈА ТИРКА ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пањева, 11. јануар 1822. 40
8. ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 17 јануар 1822. 41
9. М АРШ А ТИРКА ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пањева, 21. јануар 1822. 42
10. ПЕТРОГРАД СКО СЛОВО ДНО ДРУШТВО ЉУБИТЕЉА
РУСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Петроград, 21. јануар 1822. 43
11. ВУК КАРАЏИЋ МАРИЈИ ТИРКА
Беч, 22. јануар 1822. 45
12. JOB АН ПОПОВИЋ МОСТАРСКИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 22. јануар 1822. 46
13. ВУК КАРАЏИЋ ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ
еч, 26. јануар 1822. 47
' Џ . ВУК КАРАЏИЋ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
Беч, 29. јануар 1822. 50
15. JOBАН ПОПОВИЋ МОСТАРСКИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 31. јануар 1822. 52
16. КОНСТАНТИН ХАДИЈА ПИВ АР ВУКУ КАРАЏИЋУ
17 ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 3. фебруар 1822. 57
7
18. ВУК КАРАЏИЋ ХРИСТИФОРУ ОБРЕНОВИЋУ
Беч, 6. фебруар 1822. 58
19. КОНСТАНТИН ХАДИЈА ПИВАР БУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, И . фебруар 1822. 61
Шишатовац, 15. фебруар 1822. 62
21. ВУК КАРАЏИЋ М АРШ И ТИРКА
Беч, пре 17 фебруар 1822. 65
22. МАКСИМ РАНКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 18. фебруар 1822. 66
23. ПЕТАР ЈОВАНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сремски Карловци, 21. фебруар 1822. 66
24. ГЕОРГИЈЕ МАГАРАШЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 21. фебруар 1822. 67
25. ЈОСИФ МИЛОВУК и АРОН ДОБРОВОЈЕВИЋ
ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 22. фебруар 1822. . 69
26. МАРКО БАБИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Арад, 24. фебруар 1822. 69
27 ЮВАН ПОПОВИЋ МОСТАРСКИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 24. фебруар 1822. 70
28. JOBАН ХАЏИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
29. КОНСТАНТИН ХАДИЈА ПИВАР ВУКУ КАРАЏИЋУ
30. ВУК КАРАЏИЋ АЛЕКСАНДРУ СЕМЈОНОВИЧУ
ШИШКОВУ Беч, 26. фебруар 1822. 73
31. ВАСИЛШЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
32. КОНСТАНТИН ХАДИЈА ПИВАР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 27 фебруар 1822. 76
Земун, 14. март 1822. 76
Шишатовац, 18. март 1822. 77
Трет, 24. март 1822. 79
36. АВРАМ ПАНИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Шид, 26. март 1822. 79
37 ВАСИЛШЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 1. април 1822. .. 81
38. ЮВАН ГАВРИЛОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 12. април 1822. 82
39. ВУК КАРАЏИЋ BPXOBHOJ ПОЛИЦИЈСКОЈ УПРАВИ
Беч, 18. април 1822. .. 83
40. ДИМИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трет, 26. април 1822. 84
41. ВУК КАРАЏИЋ ХРИСТИФОРУ ОБРЕНОВИЋУ
Беч, 3. мај 1822. 85
42. ВУК КАРАЏИЋ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
Беч, 12. мај 1822. .. 86
8
43 . САМУИЛО ИЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Карловац, 17 мај 1822. .. 90
44 . РУСКО БИБЛИЈСКО ДРУШТВО ВУКУ КАРАЏИЋУ
Петроград, 18. мај 1822. 91
45 . ЛАЗАР ПАВКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 10. јуни 1822. .. 92
46 . ВУК КАРАЏИЋ ЉУБИЦИ ОБРЕНОВИЋ
Темишвар, 14. јуни 1822. 93
47 ВУК КАРАЏИЋ ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Пагьева, 24. јуни 1822. 95
48 . ВУК КАРАЏИЋ ПЕТРУ ИВАНОВИЧУ КЕПЕНУ
Пагьева, 14. јули 1822. 97
49 . ЈЕРНЕЈ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 16. јули 1822. 98
50. МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 20. јули 1822. 100
51 ЈЕРНЕЈ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 23. јули 1822. 101
52 . ВУК КАРАЏИЋ СТЕФАНУ ЖИВКОВИЋУ
Пагьева, 24. јули 1822. .. 102
53. ВУК КАРАЏИЋ ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Пагьева, 24. јули 1822. .. 105
54. ПЕТАР ИВАНОВИЧ КЕПЕН ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сибиу, 17 август 1822. .. .. 106
55 . ВУК КАРАЏИЋ ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Пагьева, 18. август 1822. .. 109
56. ЈЕРНЕЈ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 27 август 1822. 110
57 ВУК КАРА1ДИЋ АНИ КАРАЏИЋ
Крагујевац, 30. август 1822. 112
58. ХРИСТИФОР ОБРЕНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Дзенциол, 11. септембар 1822. 113
59. ФРИДРИХ ПАВЛОВИЧ АДЕЛУНГ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Петроград, 10. октобар 1822. 114
60 . ВУК КАРАЏИЋ ВАСИЛЮ У ПОПОВИЋУ
Панчево, 14. октобар 1822. 116
Темишвар, 29. октобар 1822. 117
62 . ЈЕРНЕЈ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 5. новембар 1822. . 119
Беч, 8. новембар 1822. . 121
Темишвар, 15. новембар 1822. 122
65. ВУК КАРАЏИЋ ЛУКШ АНУ МУШИЦКОМ
Темишвар, 15. новембар 1822. .. 124
66. ВУК КАРАЏИЋ
ФРИДРИХУ ПАВЛОВИЧУ АДЕЛУНГУ
Темишвар, 21. новембар 1822. . 126
9
67 JEPHEJ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 26. новембар 1822. .. 129
68. JEPHEJ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 29. новембар 1822. 130
69. ПЕТАР ИВАНОВИЧ КЕПЕН ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 3. децембар 1822. 134
Земун, 4. децембар 1822. 135
72. ПЕТАР ПЕТРОВИЧ ГЕЦЕ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Петроград, 6. децембар 1822. 136
73. ЛУКИЈАН МУШИЦКИ — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Шишатовац, 6. децембар 1822. .. 139
Темишвар, 9. децембар 1822. . 142
Беч, 20. децембар 1822. .. .. 144
76. ВУК КАРАЏИЋ ПЕТРОГРАДСКОМ СЛОБОДНОМ
ДРУШТВУ ЉУБИТЕЉА РУСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Темишвар, 21. децембар1822. 145
77 ВУК КАРАЏИЋ ПЕТРУ ИВАНОВИЧУ КЕПЕНУ
Темишвар, 26. децембар 1822. 147
Темишвар, 27 децембар1822. 149
79. ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 30. децембар 1822. 151
1823
Вршац, 2. јануар 1823. .. 155
Земун, 9. јануар 1823. . .. 157
83. JEPHEJ КОПИТАР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 14. јануар 1823. 158
Крагујевац, 22. јануар 1823. 159
87 ВУК КАРАЏИЋ ЛУКИЈАНУ МУШИНКОМ
Земун, 29. јануар 1823. .. 162
Беч, 7 фебруар 1823. .• 163
89. ВУК КАРАЏИЋ АНИ КАРАЏИЋ
Беч, 4. март 1823. .. 165
10
Беч, 6. март 1823. 167
АЛЕКСАНДРУ СЕМЈОНОВИЧУ ШИШКОВУ
Беч, 10. март 1823. . 168
92. ВУК КАРАЏИЋ ПЕТРОГРАДСКОМ СЛОБОДНОМ
Беч, 10. март 1823. . 169
93. ВУК КАРАЏИЋ и АНА КРАУС АНИ КАРАЏИЋ
Беч, 14. март 1823. 170
КАРЛУ ВАСИЉЕВИЧУ НЕСЕЉРОДЕУ
Беч, 14. март 1823. . . 173
Петроград, 15. март 1823. 175
Беч, 20. март 1823. .. 176
Праг, 31. март 1823. 178
98. СТОЈАН МИЛЕНКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Панчево, пре 1. априла 1823. .. 179
99. СТОЈАН МИЛЕНКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Жабар, 1. април 1823. .. 179
100. НИКОЛАЈ ПЕТРОВИЧ РУМЈАНЦЕВ —
Петроград, 7 април 1823. 180
Трст, 12. април 1823................... .. 181
Лајпциг, 14. април 1823. 182
104. ВУК КАРАЏИЋ РУСКОМ БИБЛШСКОМ ДРУШТВУ
Лајпциг, 16. април 1823. .. 186
105. Ю ВАН ГАВРИЛОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 18. април 1823. .. 187
Беч, 23. април 1823. . .. 188
Беч, 26. април 1823. .. . . . 190
108. ДИМИТРИЈЕ П. ТИРОЛ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Темишвар, 28. април 1823. . .. 191
109. ПЕТРОГРАДСКО СЛОВО ДНО ДРУШТВО ЉУБИТЕЉА
РУСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Петроград, 29. април 1823. .. 192
НО. ВУК КАРАЏИЋ ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Лајпциг, 1. мај 1823. .. .. 193
11
111. ФРИДРИХ ПАВЛОВИЧ А ДЕЛУ НГ ВУКУ КАРАЏИЋУ
112. ПАВЛЕ ЈОЗЕФ ШАФАРИК ВУКУ КАРАЏИЂУ
Нови Сад, 5. мај 1823. 197
Петроград, 17 мај 1823. .. 201
115. АЛЕКСАНДАР СЕМЈОНОВИЧ ШИШКОВ
Петроград, 17 мај 1823. 202
116. СТЕФАН ЖИВКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Кишиљев, 18. мај 1823. 204
117 СИМА МИЛУТИНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Кишшьев, 18. мај 1823. 206
НИКОЛАЈУ ПЕТРОВИЧУ РУМЈАНЦЕВУ
Лајпциг, 19. мај 1823. 207
Лајпциг, 22. мај 1823. 208
120. ВУК КАРАЏИЋ ЈЕРНЕЈУ КОПИТ АРУ
Лајпциг, 22. мај 1823. 212
121. ДИМИТРИЈЕ П. ТИРОЛ и JOBАН МАРКОВИЋ
122. ГЕОРГИЈЕ МАГАРАШЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 9. јуни 1823. 214
Земун, 18. jymr 1823 . 215
Беч, 25. јуни 1823. 217
125. САМУИЛО ИЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Карловац, 28. јуни 1823. 218
126. ВУК КАРАЏИЋ АНИ КРАУС
Лајпциг, 2. јули 1823. . ... 219
127 ВУК КАРАЏИЋ АНИ КАРАЏИЋ
Лајттциг, 3. јули 1823. 221
Беч, 5. јули 1823. 224
129. ВУК КАРАЏИЋ ВЕНЕДИКТУ КРАЉЕВИЋУ
Лајпциг, 7 јули 1823. .. . 227
Беч, 9. јули 1823. .. 228
Трет, 11. јулн 1823. .. ... 229
132. ВУК КАРАЏИЋ — ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Лајпциг, 17 јули 1823. ... 231
133. САВА ТЕКЕЛИЈА ВУКУ КАРАЏИЋУ
Арад, 18. јули 1823. ■ 232
12
134. ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ и С. УРОШЕВИЋ —
Чачак, 20. јули 1823. .. 233
135. ГЕОРГИЈЕ МАГАРАШЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Нови Сад, 21. јули 1823. .. 234
136. ВАЦЛАВ ХАНКА ВУКУ КАРАЏИЋУ
Праг, 21. јули 1823. 236
137. МАРКО ГЕОРГИЈЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 28. јули 1823 . 236
Хале, 30. јули 1823. ... 237
139. УРОШ ВОЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Вршац, 5. август 1823. 240
140. ВУК КАРАЏИЋ АНИ КАРАЦИЋ
Лајпциг, 7 август 1823. 241
141 ВУК КАРАЏИЋ ЈЕРНЕЈУ КОПИТ АРУ
Лајшдаг, 11. август 1823. 243
142. АКСЕНТИЈЕ ЈАНКОВИЋ ВУКУ КАРАЦИЋУ
Вршац, 11. август 1823. 244
143. ЈОАНИС ПАТРИКУСИС ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 18. август 1823. 245
Хале, 27 август 1823. 246
145. ВУК КАРАЏИЋ ПЕТРУ 1 ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ
Лајпциг, 30. август 1823. 247'
146. ВУК КАРАЏИЂ АНИ КАРАЏИЋ
Хале, 31. август 1823. 248
Беч, 3. септембар 1823. 251
Беч, 6. септембар 1823. .. . 253
149. ВУК КАРАЏИЋ АНИ КАРАЏИЂ
Хале, 10. септембар 1823. 255
Хале, 10. септембар 1823. .. .. 257
ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ЈЕНИ
Хале, 11. септембар 1823. 258
152. РАЗМУС КРИСТИЈАН PACK ВУКУ КАРАЦИЂУ
Хамбург, 12. септембар 1823. . 259-
153. ВУК КАРАЏИЋ ДИМИТРИЈУ ФРУШИЋУ
Хале, 13. септембар 1823. . .. 261
154. СЛАГАЛ ШТАМПАРЮЕ БРАЈТКОПФ и ХЕРТЛ
Лајпциг, 15. септембар 1823. 262
Хале, 17 септембар 1823. 263
156. ВУК КАРАЏИЋ ВАЦЛАВУ ХАНКИ
Хале, 17 септембар 1823. .. . 264
157 ЈЕРНЕЈ КОПИТАР — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Беч, 20. септембар 1823. .... . 265
13
158. ДИМИТРИЈЕ П. ТИРОЛ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Темишвар, 21. септембар 1823. . 268
Петроград, 24. септембар 1823. 270
160. ЈЕРНЕЈ КОПИТ АР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 27 септембар 1823. . 273
Касел, 1. октобар 1823. 275
162. ДИМИТРИЈЕ П. ТИРОЛ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Темишвар, 10. октобар 1823. 277
164. ВУК КАРАЏИЋ ВАСИЛИЈУ ПОПОВИЋУ
Лајпциг, 18. октобар 1823. 280
165. ТЕОДОР ДЕМЕТЕР ТИРКА ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 18. октобар 1823. 281
166. ЈАКОБ ГРИМ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Касел, 19. октобар 1823. 282
167 ВУК КАРАЏИЋ и ЮХАН СЕВЕРИН ФАТЕР
ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Лајпциг, 23. октобар 1823. 287
168. ЈЕРНЕЈ КОПИТ АР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 25 октобар 1823. 291
Лајпциг, 27 октобар 1823. 293
Земун, 27 октобар 1823. 294
171. ВУК КАРАЏИЋ ЈАКОБУ ГРИМУ
Лајпциг, 28. октобар 1823. .. 295
172. ЗЕРНЕЈ КОПИТ АР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 29. октобар 1823. . 2 9 8
173. РУСКО БИБЛИЈСКО ДРУШТВО ВУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 31. октобар 1823. 303
Петроград, 1. новембар 1823. 305
Касел, 2. новембар 1823. .. ... 307
177 ВУК КАРАЏИЋ ЈАКОБУ ГРИМУ
Лајпциг, 6. новембар 1823. 308
178. МАРКО ГЕОРГИЈЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 6. новембар 1823. 311
179. ВУК КАРАЏИЋ — ЈОХАНУ ВОЛФГАНГУ ГЕТЕУ
Лајпдиг, 8. новембар 1823. .... 311
181. ВУК КАРАЏИЂ ЈАКОБУ ГРИМУ
Хале, 14. новембар 1823. .. . 314
14
Хале, 19. новембар 1823. 318
183. ЈАКОБ ГРИМ ВУКУ К АРАЏИ Ћ У
Касел, 20. новембар 1823. 320
184. ВУК КАРАЏИ Ћ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
185. ВУК КАРАЏИ Ћ ЈОХАНУ ВОЛФГАНГУ ГЕТЕУ
Лајпциг, 1. децембар 1823. 329
186. ВУК КАРАЏИ Ћ ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Хале, 5. децембар 1823. 331
187 ЈАКОБ ГРИМ ВУКУ КАРАЏИ Ћ У
Касел, 5. децембар 1823. 333
188. ВУК КАРАЏИ Ћ ЈАКОБУ ГРИМ У
190. ВУК КАРАЏИ Ћ САВИ ТЕКЕЛИЈИ
191. ВУК КАРАЏИЋ ДИ М И ТРШ У ФРУШИЋУ
Арад, И . децембар 1823. 351
Касел, 12. децембар 1823. 352
194. ЈОХАН ВОЛФГАНГ ГЕТЕ ВУКУ К АРАЏИЋУ
Вајмар, 20. децембар 1823. 359
195. М А РШ А ТИРКА ВУКУ КАРАЏИ Ћ У
Бед, 20. децембар 1823. 360
196. ВУК КАРАЏИ Ћ ЈАКОБУ ГРИМ У
198. ВУК КАРАЏИ Ћ ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Хале, 26. децембар 1823....................... 368
199. ВУК КАРАЏИ Ћ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
Лајпциг, 26. децембар 1823. 369
200. М АРКО ГЕОРГИЈЕВИЋ ВУКУ КАРА1ДИЋУ
Београд, 31. децембар 1823. 370
1824.
201 ЈАКОБ ГРИМ ВУКУ КАРАЏИ Ћ У
Касел, 2. јануар 1824. .. . 373
202. ВУК КАРАЏИЂ —
НИКОЛАЈУ ПЕТРОВИЧУ РУМЈАНЦЕВУ
Лајпциг, 9. јануар 1824. 375
203. ВУК КАРАЏИ Ћ — ЈАКОБУ ГРИМ У
Хале, 13. јануар 1824. .. . 376
204. САМУЕЛ АУГУСТ ПЕНТЕР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Лајпциг, 16. јануар 1824............................. 379
15
Kacen, 18. јануар 1824. .. .. 380
Хале, 21. јануар 1824. .. 382
Касел, 21. јануар 1824. 383
Хале, 24. јануар 1824. 389
Пешха, 24. јануар 1824. 390
Касел, 25. јануар 1824. .. . 3 9 1
211. ЈОХАН СЕВЕРИН ФАТЕР и ГЕОРГ АНДРЕАС РАЈМЕР
Хале, 27 јануар 1824. 393
Крагујевац, 3. фебруар 1824. 396
Трст, 5. фебруар 1824. 397
Хале, 6. фебруар 1824. 398
Хале, 7 фебруар 1824. 399
216. РАЗМУС КРИСТИЈАН PACK ВУКУ КАРАЏИЋУ
Копенхаген, 16. фебруар 1824. 402
217 ЈАКОБ ГРИМ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Касел, 19. фебруар 1824. .. 403
218. САВА ТЕКЕЛША ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 26. фебруар 1824. . 406
220. ТИРИНШКО-САКСОНСКО ДРУШТВО ЗА ИСТРАЖИВА-
ЊЕ ОТАЏБИНСКЕ СТАРИНЕ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Хале, 1. март 1824. . 408
221 ВУК КАРАЏИЋ ЈАКОБУ ГРИМУ
Лајпциг, 2. март 1824. 409
222. ВУК КАРАЏИЋ — ПЕТРУ ИВАНОВИЧУ КЕПЕНУ
Лајпциг, 3. март 1824. .. 411
224. ВУК КАРАЏИЋ ПЕТРУ ТЕОДОРОВИЋУ
Праг, И . март 1824. . .. 414
Беч, 16. март 1824. 415
226. ЛУДВИГ ХАЈНРИХ JAKO Б и ТЕРЕЗА ЈАКОБ
Хале, 19. март 1824. .. .. 416
227 JOXAH СЕВЕРИН ФАТЕР ВУКУ КАРАН ИЋУ
Хале, 21. март 1824. . 419
Беч, 22. март 1824. 422
16
229. ВУК КАРАЏИ Ћ АНИ КАРАЏИЋ
Беч, 23. март 1824. 424
ВАСИЛИЈУ ГРИГОРЈЕВИЧУ АНАСТАСЕВИЧУ
Беч, 28. март 1824. .. 425
231. ВУК КАРАЏИЋ АН И КАРАЏИЋ
Беч, 30. март 1824. .. 427
232. ФРИДРИХ ПАВЛОВИЧ АДЕЛУНГ БУКУ КАРАЏИЋУ
233. ВУК КАРАЏИЋ Ю ХАН У СЕВЕРИНУ ФАТЕРУ
Беч, 31. март 1824. 429
Земун, 31. март 1824. 432
235. САМУИЛО ИЛИЋ ВУКУ КАРАЏИ Ћ У
Карловац, 31. март 1824. 433
236. НИКОЛАЈ ПЕТРОВИЧ РУМЈАНЦЕВ
Петроград, 31. март 1824. .. 434
237 ГЛАВАЧЕК ВУКУ КАРАЏИ Ђ У
Лајпциг, март 1824. .. 435
238. ВУК КАРАЏИЋ КАРЛУ АУГУСТУ БЕТИГЕРУ
Беч, 2. април 1824. . .. 436
239. ЈАКОБ ГРИМ ВУКУ КАРАЏИ Ћ У
Касел, 2. април 1824. .. 438
240. ЈЕРНЕЈ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИ Ћ У
Беч, 4. април 1824. . 442
241. БРАЈТКОПФ и ХЕРТЛ ВУКУ КАРАЏИЋУ
242. ЈОВАН ПОПОВИЋ МОСТАРСКИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, И . април 1824. 446
Темишвар, 13. април 1824. 447
244 . ТЕРЕЗА ЈАКОБ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Хале, 18. април 1824. . 448
245. ВУК КАРАЏИЋ — ЈАКОБУ ГРИМУ
Темишвар, 29. април 1824. .. .. 453
247 МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИ Ћ У
Крагујевац, 6. мај 1824. .. ___ 455
248. ВУК КАРАЏИЋ ВАСИЛИЈУ В АСИ Л ИЈЕВИЂ У
Темишвар, 14. мај 1824. 456
Беч, 19. мај 1824. 456
250. ВУК КАРАЏИЋ — ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Темишвар, 21. мај 1824. 458
251 Ю Х А Н СЕВЕРИН ФАТЕР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Хале, 22. мај 1824. 459
2 П риписка TI 17
252. ДИМИТРИЈЕ МИЛАКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Дубровник, 25. мај 1824. 461
Земун, 31. мај 1824. .. 462
Петроград, 2. јуни 1824. 463
Крагујевац, 5. јуни 1824. 465
Земун, 7 јуни 1824. .. .. 466
Беч, 8. јуни 1824. 467
258. ГОВАН ГАВРИЛОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 10. јуни 1824. 470
259. МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Крагујевац, 16. јуни 1824. 472
Земун, 17 јуни 1824. 473
Земун, 21. јуни 1824. 474
262. ДИМИТРИЈЕ П. ТИРОЛ ВУКУ КАРАЏИЋУ
263. САМУИЛО ИЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Карловац, 9. јули 1824. . 477
Земун, 14. јули 1824. 478
Крагујевац, 18. јули 1824. 479
Земун, 19. јули 1824. . 479
267 ВУК КАРАЏИЋ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
Земун, 24. јули 1824. . 480
268. ТЕРЕЗА ЈАКОБ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Хале, 10. август 1824. 481
Карловац, 18. август 1824. 483
270. ВУК КАРАЏИЋ ДИМИТРИЈУ МИЛАКОВИЂУ
Беч, 27 август 1824. 484
271. JOBАН ПОПОВИЋ МОСТАРСКИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 1. септембар 1824. .. 485
272. БРАЈТКОПФ и ХЕРТЛ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Лајпциг, 2. септембар 1824. .. 487
273. ВАСИЛИ JE ВАСИЛИЈЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 2. септембар 1824. .. 489
274. САМУИЛО ИЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Карловац, 8. септембар 1824. 490
Темишвар, 10. септембар 1824. 493
18
276. ДИМИТРИЈЕ МИЈ1АКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Дубровник, 11. септембар 1824. .. 495
277 ВУК КАРАЏИЋ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
278. ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЂ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 14. октобар 1824. . 497
Трст, 17 октобар 1824. .. 498
280. JOBАН ПЕТРОВИЂ КОВАЧ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 21. октобар 1824. 500
281. ЈОСИФ МИЛОВУК ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 25. октобар 1824. 500
282. ЈОВАН ГАВРИЛОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 30. октобар 1824. .. 501
Земун, 14. новембар 1824. 503
284. ВУК КАРАЏИЋ НЕПОЗНАТОМ
Беч, 16. новембар 1824. . 504
286. ЈОВАН ПОПОВИЋ МОСТАРСКИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 18. новембар 1824. 507
287 ВУК КАРАЏИЋ
Карловац, 28. новембар 1824. ... 513
Темишвар, 30. новембар 1824. 514
290. ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Земун, 6. децембар 1824. . 516
291. ВАСИЛИ JE ЛАЗАРЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 12. децембар 1824. .. 517
Шид, 13. децембар 1824. .. 518
293. JOXAH СЕВЕРИН ФАТЕР ВУКУ КАРАЏИЋУ
294. ГЕОРГИ JE МАГ АРАШЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 17 децембар 1824. 524
Дубровник, 21. децембар 1824. 527
296. Ю ХАН ФРИДРИХ БЛУМЕНБАХ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Гетинген, 30. децембар 1824. 528
297 ВУК КАРАЏИЋ — МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
Касел, 31. децембар 1824. . . 531
2* 19
1825 .
299. НИКОЛА ПОПОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 3. јануар 1825. 537
Плашки, 10. јануар 1825. 538
Беч, 14. јануар 1825. 539
303. ВУК КАРАЏИЂ
ВАСИЛИЈУ ГРИГОРОВИЧУ АНАСТАСЕВИЧУ
Беч, 21. јануара 1825. 542
304. ДИМИТРИЈЕ МИЛАКОВИЂ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Дубровник, 22. јануар 1825. 544
Беч, 26. јануар 1825. 545
306. ВУК КАРАЏИЋ ПЕТРУ ИВАНОВИЧУ КЕПЕНУ
Беч, 30. јануар 1825. 555
307 ЈОВАН ГАВРИЛОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 31. јануар 1825. 556
308. ПЛАТОН АТАНАЦКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Сомбор, 2. фебруар 1825. 557
309. ВУК КАРАЏИЋ JAKОБУ ГРИМУ
Беч, 3. фебруар 1825. 558
Земун, 7 фебруар 1825. 561
311. УРОШ ВОЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вршац, 11. фебруар 1825. 562
312. САМУИЛО ИЛИЂ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Карловап, 13. фебруар 1825. .. 563
Беч, 15. фебруар 1825. 565
ГЕТИНГЕНСКОМ НАУЧНОМ ДРУШТВУ
Беч, 19. фебруар 1825. 566
315. ПАВЛЕ КЕНГЕЛАЦ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Манастир Св. Георгија, 21.фебруар 1825. 567
Карловац, 27 фебруар 1825. . 568
317 АВРАМ ПАНИЂ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Шид, 2. март 1825. 569
318. АТАНАСИЈЕ СИМОНОВИЋ и ДИМИТРШЕ П. ТИРОЛ
Темишвар, 6. март 1825. 571
319. ДИМИТРШ Е ВЛАДИСАВЛ.ЕВИЋ ВУКУ КАРАИИЋУ
Трет, 7 март 1825. . 573
320. ИГНэАТ БРЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 8. март 1825. 574
20
321. ВУК КАРАЏИЂ ЈЕРНЕЈУ КОПИТ АРУ
Беч, 13. март 1825. 576
322. ЛУКА КЕНГЕЛАД БУКУ КАРАЏИЋУ
Кикинда, 23. март 1825. 577
323. ЕУСТАХШ А АРСИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Арад, 26. март 1825. . 579
324. ИГЊАТ БРЛИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 28. март 1825. 580
325. САМУИЛО ИЛИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Карловац, 28. март 1825. 583
326. ЈЕВТИМИЈЕ ЈОВАНОВИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Темишвар, 28. март 1825. 584
327 ДИМИТРИЈЕ ФРУШИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 29. март 1825. 585
328. ВУК КАРАЏИЋ ЈОВАНУ ПЕТРОВИЋУ КОВАЧУ
Беч, 1. април 1825. 586
Пешта, 2. април 1825. 587
5. април 1825. .. .. 588
331. ЛАЗАР МАРЈАНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 9. април 1825. 588
332. ЈЕВТА ПОПОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 15. април 1825. 590
333. ДИМ ИТРШ Е П. ТИРОЛ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 29. април 1825. .. 593
335. Ю ХАН СЕВЕРИН ФАТЕР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Хале, 9. мај 1825. 594
336. AHA КАРАЏИЂ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 10. мај 1825. 598
Беч, 10. мај 1825. . . 598
Славонски Брод, 11. мај 1825. 600
339. ТЕОДОР АТАНАСИЈЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Логош, 13. мај 1825. 601
340. ИГЊАТ БРЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 20. мај 1825. 602
Земун, 24. мај 1825. . . 603
Крагујевап, 30. мај 1825. .. .. 605
343. ТАДИЈА ИЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 7 јуни 1825. . 605
Земун, 9. јуни 1825. .. . ... 607
21
345. КАРЛ РУМИ БУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 16. јуни 1825. 614
346. БУК КАРАЏИЋ ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Земун, 19. јуни 1825. .. 615
347 БУК КАРАЏИЋ ГЕОРГУ АНДРЕАСУ РАЈМЕРУ
Земун, 20. јуни 1825. 616
348. БУК КАРАЏИЋ АЛЕКСИ СИМИЋУ
Земун, 24. јуни 1825. 617
349. БУК КАРАЏИЋ ТОДОРУ ЖИВКОВИЋУ
Земун, 25. јун 1825. 618
350. ГЕОРГИJE МАГАРАШЕВИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 30. јуни 1825. .. 618
351. КОНСТАНТИН КАУЛИЦИЈЕ БУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 1. јули 1825. 619
352. АТАНАСИЈЕ СИМОНОВИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Темишвар, 6. јули 1825. 620
353. БУК КАРАЏИЋ ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Пешта, 7 јули 1825. 621
354. ИГЊАТ БРЛИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 12. јули 1825. .. 622
355. БУК КАРАЏИЋ ЈОВАНУ ПЕТРОВИЋУ КОВАЧУ
Беч, 19. јули 1825. 623
356. ДИМИТРШ Е П. ТИРОЛ БУКУ КАРАЏИЋУ
Темишвар, 22. јули 1825. .. 625
357 ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 15. август 1825. .. 626
358. БУК КАРАЏИЂ АДАМУ ДРАГОСАВЉЕВИЋУ
Беч, 23. август 1825. 627
359. ГЕОРГИЈЕ МАГАРАШЕВИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 23. август 1825. 628
360. БУК КАРАЏИЋ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
Беч, 26. август 1825. . 629
361. БУК КАРАЏИЋ
ДИМИТРИЈУ ПАВЛОВИЧУ ТАТИШЧЕВУ
Беч, 27 август 1825. .. 632
362. СИМА ШИЋАР БУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 30. август 1825. 636
363. ПАВЛЕ ЮЗЕФ ШАФАРИК БУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 1. септембар 1825. .. 637
364. БУК КАРАЏИЋ ПЕТРУ ИВАНОВИЧУ КЕПЕНУ
365. БУК КАРАЏИЋ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
366. ВАСИЛЮЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 12. септембар 1825. . .. 643
367 ИЛИЈА БРАЦАНОВИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Шибеник, 13. септембар 1825. .. .. 644
368, Ю ХАН СЕВЕРИН ФАТЕР БУКУ КАРАЏИЋУ
18. септембар 1825. . 646
369. ИЛИЈА БРАЦАНОВИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Шибеник, 20. септембар 1826 647
22
370. ИГЊАТ БРЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 23. септембар 1825. 649
Трст, 26. септембар 1825. .. 652
Пешта, 29. септембар 1825. .. 654
373. ПАВЛЕ БЕРИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Мол, 30. септембар 1825. .. 656
374. ЈЕВТА ПОПОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 1. октобар 1825. 658
375. ЈЕРМЕНСКА ШТАМПАРИЈА ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 1. октобар 1825. 659
Шид, 2. октобар 1825. 660
377 ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
378. АДАМ ДРАГОСАВЉЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Шиклуш, 5. октобар 1825. 663
379. МАРТИН ХАМ УЛ>AK ВУКУ КАРАЏИЋУ
Будим, 5. октобар 1825. 665
380. И ГН А Т БРЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Славонски Брод, 6. октобар 1825. . 667
Пешта, 6. октобар 1825. 671
382. ХАРАЛАМПИЈЕ РАДОЈИЧИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Ириг, 7 октобар 1825. 672
Карловац, 9. октобар 1825. 673
384. ВАСИЛИЈЕ ЛАЗИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 14. октобар 1825. 675
385. ДИ М ИТРШ Е П. ТИРОЛ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Темишвар, 16. октобар 1825. . 676
386. ВУК КАРАЏИЋ И ГН А Т У БРЛИЋУ
Беч, 18. октобар 1825. 678
387 ВУК КАРАЏИЋ ПЕТРУ ИВАНОВИЧУ КЕПЕНУ
Беч, 20. октобар 1825. 679
388. ВАСИЛИЕВ ЈОВАНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 20. октобар 1825. . 681
Плашки, 21. октобар 1825. 682
390. МАТИЈА ЋУРИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Задар, 23. октобар 1825. 683
Карловац, 23. октобар 1825. . . 685
392. ПАВЛЕ БЕРИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Мол, 24. октобар 1825. 685
393. И Г Н А Т БРЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 24. октобар 1825. 686
23
Трст, 24. октобар 1825. . 689
Манастир Св. Георгија, 24. октобар 1825. 690
Дубровник, 25. октобар 1825. .. 691
397. СТЕФАН ТЕОДОРОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пивнице, 26. октобар 1825. .. 692
Беч, 28. октобар 1825. 693
399. АДАМ ФИЛИПОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Ћаково, 29. октобар 1825. 695
401. ПАВЛЕ ДИКИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, октобар 1825. 697
Карловац, 1. новембар 1825. . 698
403. ВУК КАРАЏИЂ МАРТИНУ ХАМУЉАКУ
404. ЈОЗЕФ ЦИГЛЕР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Храдец Кралове, 4. новембар 1825. . 702
405. ПЛАТОН АТАНАЦКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сомбор, 6. новембар 1825. .. .. 704
406. ПАВЛЕ ЈОЗЕФ ШАФАРИК ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 7 новембар 1825. 706
407 ИГЊАТ БРЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 8. новембар 1825. 710
Манастир Св. Георгија, 13. новембар 1825. 713
409. ВУК КАРАЏИЋ ИГВЬАТУ БРЛИЋУ
Беч, 18. новембар 1825. .. 715
Карловац, 20. новембар 1825. .. 716
411. К. ШТИЛИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 20. новембар 1825. .. 717
Пешта, 22. новембар 1825. 719
413. МАРТИН ХАМ УЉ АК ВУКУ КАРАЏИЋУ
Будим, 23. новембар 1825. 721
414. СИМА МИЛУТИНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Лајпциг, 24. новембар 1825. . 724
Трст, пре 26. новембра 1825. .. 725
416. ВУК КАРАЏИЋ ВАСИЛШ У ПОПОВИЋУ
Беч, 26. новембар 1825. .. . 727
417 ВУК КАРАЏИЋ ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ
24
418. ИГЕЬАТ БРЛИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 29. новембар 1825. . . 730
419. БУК КАРАЏИЋ МАРТИНУ ХАМ УЉАКУ
420. БУК КАРАЏИЋ —
Карловац, 4. децембар 1825. 736
422. АЛЕКСАНДАР СЕРНА СОЛОВЈЕВИЧ
БУКУ КАРАЏИЋУ
Краков, 7 децембар 1825. 740
423. ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
424. БУК КАРАЏИЋ ИГЕЬАТУ БРЛИЋУ
Карловац, 11. децембар 1825. 746
426. ДИМИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Трет, 12. децембар 1825. 747
427 ЛУКИЈАН МУШИЦКИ БУКУ КАРАЏИЋУ
Плашки, 12. децембар 1825. . 749
428. JOBАН Г АБРИЛ ОВИЋ БУКУ КАРАЏИЂУ
Вуковар, 13. децембар 1825. 750
429. ДИ М ИТРШ Е МИЛАКОВИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Дубровник, 17 децембар 1825. 751
430. ДИ М ИТРШ Е ВЛАДИСАВЉЕВИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
431. ПАВЛЕ ЈОЗЕФ ШАФАРИК БУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 19. децембар 1825. 753
432. ПАВЛЕ БЕРИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Бечеј, 20. децембар 1825. 757
433. ЈЕРЕМИЈА ГАТИЛ БУКУ КАРАЏИЋУ
434. УРОШ ВОЛИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Вршац, 24. децембар 1825. 760
435. ЈЕРЕМИЈА ГАГИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
436. ФИЛИП ПЕТРОВИЋ КАРАБАШ БУКУ КАРАЏИЋУ
437 ЛУКИЈАН МУШИЦКИ БУКУ КАРАЏИЋУ
Плашки, 26. децембар 1825. 763
438. ДИ М ИТРШ Е ВЛАДИСАВЉЕВИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
439. БУК КАРАЏИЋ ПАВЛУ ЈОЗЕФУ ШАФАРИКУ
440. И Л Ш А БРАЦАНОВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Шибеник, 30. децембар 1825. . 767
441. ЈОСИФ МИЛ ОБУ К БУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 31. децембар 1825. .. 768
СКРАЋЕНИЦЕ И ОЗНАКЕ 771
25
1822.
1
КОНСТАНТИН ХАДИЈА ПИВАР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 3. јануар 1822.
У ЗемунВ 22га Дек. 821
Благородии Господаре Вукъ Здравствуйте
На многая лГта!
Ваше на мене любезно писаше w 21п Декем. примю
Есамъ ирадВемсе Вашему добромъ здравпо, книге коестеми
Послали поделижану дошле Есу но Сада немогуй послати
буд8ћи да Наши Приятели како Николаевичи, тако и 0еодо-
ровичъ Есу у Никомъ маломъ распромъ, измећу Господара и
какосмо разумели преко приятеля да Есу подъ Никаковомъ
пред8зренш> Зато небринитесе када буде време хоћу ихъ по
слати, будите безбриге.
МаЦимъ Ранковичъ налази се у Крагуевц8 кодь Госпо-
дара.^
GD Господареве Браће нема ни Еднога у Београд8. Поздра-
витеми Господина Копитара много пута. и Остаю Вашъ
Брать.
приятель
Констандинъ Пиваръ.
[Дуж леве маргине:]
дами Поздравишь и Невестати.
[На полеђини:]
v. Sem i in.
Herrn.
Wuk Stephanovich wohnhaft auf der
Landstrasse in der Ungargasse bey der
schönen Sklavin № 324. im l ten
Stock die Thür N 16.
in Wien.
Воштани печат.
[Жиг:] Semlin
[Вукова забелешка:] АСАНУ, 3006.
единство Вукова преписка IV, 67
29
2.
САМУИЛО ИЛИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Карловац, 4. јануар 1822.
Благородии Господине и Високоучени,
мени најљубезнији и препочитајеми!
Ja сам јучер баш, добио писмо, из Дубровника, од мога
Знанца, које ми je баш, због Ваше Пјесмарице писао, и молио
ме, да не пожалим труда јавити Вам, да су join два Госпо-
дара Трговца одонуд, рада имати III. ч. народни пјесама. А
јесу Стеван Ђурасовић, и Риста Петар Мичић. — Извол’те
дакле и њиова имена дати штампати, и кад књиге буду голове,
скупа с онима за Карловац; на мене послали, да и послужимо;
а новце ћете припадајуће, и за комад још Учитеља1 Дубров-
ничког Г Јована Владисављевића добили, од Г Димит Вла-
дислављевића, Учитеља Трстанске Дјеце. — Ако имате И. ч.
нар. пјесама, молим Вас покорно, пошљите ми, ja ћу Вам и
цјену, кад ми јавите, с остали новци послали, и благодаран
били, који сам са истиним почитањем
У Карл овцу 23. Декемвра, 1821

Благородија Вашег
Покоряй Слуга
Самујло Илијћ.
Из Карловца.
Благородном и Високоученом
Господину Вуку Стефановићу
у Бечу.
А САНУ, 3178.
Букова преписка IV 293.
1 Испред било Г, па je затим прецртано.
30
3.
ДИМИТРИЈЕ ФРУШИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 5. јануар 1822.
У Трсту 24. Декемвр. п. ст 821.

Љубезни брате Вуче!
Примијо сам твоје последње писмо са одговором на пи-
тања моја, и зафаљујем ти усрдно, што си се потрудијо. Ja
те и унапредак молим одржати ме у добром мњенију код Г
Белецког и Копитара. које ћеш ми учтиво поздравити.
О твојима књигама незна се кадће бита свршене, ра-
зумјевам пјесмарице трећу част, на коју немој да изоставиш
оно 10 ексемплара на Перу Тодоровића а остало на мене запи-
сати. Питаш, како су овде учитељи плаћени, и били за тебе као
мјеста било код Трстанаца. Први има 600 fr. и квартир, а млађи
има 500 fr. (конвенц.) и квартир, а доодци остали jecy врло
малени, да се може и на њи што држата, веће ако једва која
приватна лекција да допадне, или један цекин, или кошуља
од које матере, и два три ручка на годину. Били за тебе овде
у Трстанаца било мјеста, морао би се сумљати о томе. Јербо
су проста, и да би до случаја дошло, неверујем да би втеченије
моје, као садашњег новопостављеног школа наши директора
могло втеченију митрополита карловачког, и простота Трстан-
ског общества одољети.
Сад ћу та честитати ново лето, желећи ти да та срећно
дође и прође, и да ме у старом садржиш пријатељству, које
ми je свагда утјеха и дика.
Још ћу те молити, да јавиш Копитару да ми није изишло
допуштење на моју иштанцију, примите титул сочлена коре-
спондирајућег и диплому содружества Краковског, говорећи,
да иштанција није се могла предложити Е. Величеству И упи-
тајдерга, оћели бити добро да јавим1 у благодарителном моме
писму на содружество, и то што ми je рјешено, и што ћу са
дипломом чинити, да неби им трошка чинијо поштанског, или
би он за добро налазијо, управ одговор мој и диплому заједно
послати им. А збиља шта би од Давидовића, мислишли,
да ће се вратити натраг Ja онај проклети дуг join од но
вина имам му платити, па мислим да ће ми одпустити интерес,
ако му цео капитал, о Ферфару, као што се надам, исплатим,
па ево немам се с њим сада у то име разговорите, а он не
знам кога je пуномоћника оставијо, ако дотле и сам недоће.
Би ли могао његову госпоју запитати? Кажи јој слободно, да
ако неможе она рјешити ми за интерес, њему нека пише, и- да
31
ja, ако ми га не одпусти нећу се усиловати ни за капитал
а камоли и за капитал и интерес. Јербо знаш како ми je узаи-
мати, кад нико без ипотеке новаца недаје. Поздрави ми и
Катанку ако je ди видиш.
Пиши ми скоро, и остани с Богом
Твоме искреном пријатељу
Димитр. Фрушићу.
[На коверту:]
An Herrn
Vuk Stephanovics
per adresse der Herrn
v. Kopitar Hofbibliothek
Zensors
a Wienne
АСАНУ, 1929.
Букова преписка I, 650—651.
1 јавим над прецртаним одюворим.
2 и дописано изнад реда.
4.
ЛУКШАН МУШИЦКИ БУКУ КАРАЏИЋУ
Шишатовац, 7 јануар 1822.
У Шишатовду 26. Дек. 821.

Љубезни Пријатељу!
& Вам објећани надписа. Једва и преписа. Сврши и
на сами бадњи дан. Две су књиге. I садржи 56. а II 41. над-
пис. Дакле 97 1
Све те ййдписе приписати морам Давидовићеву прише-
ствију у Шишатовац. Он je амо дошао 3. Новембра. У вече
говорисмо о премјени писмена Ваши Ћ и Ђ. Договори-
смо се, како ћемо и премјенити. Он рече, да ће будуће го
дине по новој форми печатати за се. — У јитру [!] рано, join
у кревету лежећи, састави му надпис за измјену ти исти пи-
смена. Тему се допадне. Од њега сам чуо за Таухница, кои
стой у надпису (књ. II, II.). После његовог одшествија ми-
слио сам да барем 10, ако не више, саставим и пошљем пе
чатати. — Но мало по мало отвори ми се пространо поље.
Побудите ми се све оне мозгове жилице к дјејствију, које
су кадгод граматичествовале.
1ве ми je књиге намјера најглавнија Вашу ортографију
ставити које веселим и пријатним, које шаљивим начином у
32
свјетлост, да би тако већу част читатеља к њој приволио. Мо-
рао сам и лукавновати, да се не зна право намјереније моје.
Морао сам дигди аки против Вас рећи, да се чини, да Вас не
браним, но дирам и исправљам. Судно сам, да ће тако обштој
ствари полезно бита, а и ja да сам међу там од калуђера
освобођен, ако ме под Милобратићем познаду (а како ме не
би познали?). Тако сам дигди и у пређашњим надписима
чинио. Дигди сам пак мњеније моје без увреде Ваше јавио.
При свем том ако Вам се гди што противно узвиди, за које
бисте се браните морали, па не без моје увреде, ja Вам остав-
љам свободу све оно изоставити. Jep моје намјереније није
Вас пред светом умаљавати, но ползовата обштем добру, ил’
мало што говорећи против Вашег мњенија, ил’ постављашћи
моје мњеније поред Вашег, да je свободно избирати. —
Зато мислим, да ће за обшту ползу најбоље бита, да, ако
Вам се не узвиди на увреду Вашу речено, оставите онако без
обране, без одговора, које би се и читајућој публици и Штап-
каловићу допало, да нисте као зоља, но да и философическе
флегме имате, и да ћете као Апеллес чекати, шта ће публика
рећи, или, ако судите, да je и за обшту ползу, и за моју чест
нуждно или исправите или ограничите моје мњеније, или
страну коју мог расудка, а Ви ми пре печатања надписа
јавите, па ћемо се сагласита (ил’ сгласити, како оћете). — Ej
да сам сад у Бечу с Вама и с Гдном Копитаром, да ми пра
вите обвржешя, а да Вам ja одговарам у Епиграмама, да
ми дате материала за епиграме, да узмемо на миндрос све
новосадске и Карловачке ципоре. — Ал’ можете ми и преко
писма, који материал послати за IV књигу Ja сам ову и
тако већ сашио. — То je било вобште на II кн>. Сад вособ.
Тврда je воља и моја и Давидовићева, да словима Ћ и Ђ
другу форму дамо. Ja одсад моје ствари овима писменима не
би нигда печатао. Нову форму (као што и сами себи већ
преставити можете) описује II. надпис. Сви читатељи негодују,
што сте стару форму слову /^измјенили, што сте му главу
одсјекли, па оставили сама плећа, подобно je слову Т, па je
особито странно у рјечи, које корен не’ма у себи слова Т
Колико сам Вам ja то исто и о том говорио! Сад што
Вам драго, тели Ви ил’ не тели, свет оће, оће Давидовић, и
сви његови читатељи, оћу и ja, да се старом Ћ своја форма
врата. Подобно je својој малој форми: ћ. А и сва су друга
писмена Србска — велика и мала — формом међу собом
равна. Изнад плећа има главу и t . С оном главом опет може
доћи у једну линију. — Дакле се старом Ћ (ком сте се Ви
силом дрзнули укинити форму) враћа одсјечена глава! —
3 П реписка II 33
Мјесто они цигљица дајте му танке праве чертице (Ћ) што
финије бити може. Том истом подобно бита мора горњом
страном и Ђ, на прим. Ал и то није доста. Његова крива
нога или трбушна черта крива мора се подобно малом ђ
ниже линије повући, да je велико и мало једно другом равно.
Садашње Ваше Ђ, врло je спрчено и доле затворено. — Фину
му долњу черту дајте, као и немачко ђ што има. — Треба
да и л. поправите: овако je подобно П, или слову покој,
сложену са ь. л.1 — Мало Вам je љ печатно врло лепо; њему
подобно мора бити и велико на пр. Л Све то може бити
субтилно и лепо. Она горња черта да не буде врло дугачка,
на пр. љ. Те ће се форме далеко већма допасти свим чи-
татељма. — Малом ће ђ главица морати доћи у једну линију
Сад ко ће платити за нове форме слова Љ
Гледайте откуд год те добите, па што скорије даЈте слита,
да се ови надписи с исправљеним словима печатају; да се и
ова година с литерарним предметом почне. — Или ако ми
имате што јављати за надписе, то међу тим да писмена го
това буду, док приспје мој одговор. — Ако ми не’мате ништа
јављати, како писмена готова буду, дајте печатати. Ja сам
слово љ назвао ље. Не знам како га Ви зовете; ел. казали
би Србљи — јељ. — Најсгодније je рећи ље, ње, као бе, ве,
ге, де, ђе, же, зе, и пр. — Што сам у надпису VII. назвао гураво
люди и наш, не ће им шкодити; још ће им то презиме помоћи.
Чрез то ће постати знатна, и онако je ље, ње, врло субтилно,
и чини се, аки би било л4, нЪ. XIII. надпис може на то
служити, да се учини вниманије, да се л>, н> разговетно пише. —
XX. надп. садржи Соларићеве рјечи. — Народный,
народня (XXI.) налази се у новом календару и у новинама
садашнћг прејемника. У надп. XXII. и XXIII. критикујем са-
мог себе из Арфе примјере доводећи. —
Критика против Глигорије, млого, српски (XXXI—XXXIII)
може лепо остати без одговора. — Нек пише сваки, како му
се правилније види. Кромје ствари внимајте ми и на језик.
У надп. II, казао сам с плећа. Ja тако говорим. Шта Ви на
то? Код Вас je чини ми се жен. рода, илећи (этова я не пони
маю). Но опет ja ни сам рад моје неправилности бранити;
рад сам да ми буде све правилно. Можете ми гдишто и испра-
вити, гди стих трпи. — У надп. XLV написао сам: в о зр а
ж е н и й поправлеше. Ако Вам се не допада два н. а Ви избри-
шите једно. Тешко ми се одвикнути од славенске ортогра-
фије. И већ сам почео изостављати једно н из двога. м ы с ле -
н ы й . кн>ижевственый. — У том истом надпису рекао несло ги
34
у дат Не бы ли тако могло остати по дјалекту Сремачком и
Бачком? Ако не, а Ви премјените г на з, нек буде н е с л о зи .
Сад о III књизи. Главно ми je овде намјереније силно дјеј-
ствовати на младеж, младе писатеље, млади народ (по Арфи
—). Научен собственим злом, савјетујем и, да се не обзире
на Меценате, но да се упну у се и у своје кљусе. Има гди-
што и за старије писатеље.
Надп. XXXIII. и за Вашу и за моју чест оставите овако
и задржите. Ви довољно не знате, колико се л>уди гну-
шају они и онолики гадности по Рјечнику! И премноги и
мени прилисују, што су оне гадности у књигу ушле, једнако
мислећи и држећи, да сте Ви сав лексикон у Шишатовцу
свршили, и да сам и ja одобрио и Вама подвладао. — Ja сам
се николико пути накањивао, да се у новинама правдам, пак
сам све очекивао која срећнија обстоятелства за мене, а и
још очекујем. Давидовић ми каза, да му гьегова тетка у Зе-
муну, Лецедерка, говори о РЬчнику, да су га градили Вук
и Мушицки! Ja Вам за чест Вашу, за чест и ползу лите
ратуре савјетујем пријатељски, да овако почнете преправ-
љати друго изданије: да све рјечи цјелог Рјечника — кромје
срамотни и гадни — без сваког толкованија и превода ста
вите у малу књижицу; да печатате 500. екземплара и раз-
дате само онима, кои се обећају узети на себе труд, да купе
рјечи кои у Рјечнику нема. Тако би га врло умножили и обо
гатили. Гершић je већ нашао 2000. рјечи, Србски, који Ваш
Рјечник нема! Овим би се путем и Ви и с Штипкаловићем
и с цЪлим народом помирили. Ако Ви то не учините, учиниће
други. А зашто би Ви допустили, да Вам ту чест други отме? —-
Надпис XXXVII. допустите. Вама не шкоди, а другим
ползовати може. ■ —
Найпосле мислим, да о свима надписима то могу рећи,
да ће на цјело младо књижество наше втеченије имати, да
ће старшм писатељима дати предмете к размишљенију на
једну и више година, а младим Србима представити цјељ на
цјео живот. Но ови исти надписи мени самом врло опасни
бити могу Врло много дрзавам у њима! Браним и хвалим
нову систему ортографије, коју калуђери пропасћу и као ку-
гом почитују
Дирам Шефа у Предговору II књ.
у III. књ. надп. VIII. XII. XVI. XIX.
XX. XXI. XXII. XXIII.
XXXII. XL.
А како ћу друголчје радити, кад ми о глави раде? —
Упропастише ме! Горе не могу! Од моје стране освета бла
з* 35
тородним начином стой у оди СС. на тезоимеше, у оду Црно-
горском Митрополиту и Арфи и сад у ови надписи!
Зато најпосле ови надписи представљају као барометр
нашег књижества данашњим даном! Показује и маглу, и
кишу, и вјетар, и сушу, и лепо време! Шат будуће године
(1823!) надписи Bečeni и буду! —
Немам кад писати Гдну Копитару Поздравите га, и ка
жите му, да га молим, да ми строго поцензурира за чест
моју ове надписе. Титл надписа XXXV књ. II. не знам
не каже ли се Revenge! Ja сам написао по мом старом
Лексикону — Tira над. XLVI. кн>. II (Et monere &) не сећам
се, каже ли управо онако Цицерон.
Опет и опет молим, писмена нови таки дајте лити, па
печатајте надписе, ил’ ми најпре пишите.
Мушицки
А Monsieur
Monsieur Wouk Stephanovics
ä Wienne. АСАНУ, 2122.
Воштани печат. Вукова преписка II 276—281.
1 Облик слова велико љ у I издању Вукова Рјечника подсећа заиста

на й са ь, jep je у врху више разведено него Л. и има озго једну цртицу.
[Нап. Л). Ст.]
5.
ЛУКИЈАН МУШИЦКИ БУКУ КАРАЏИЋУ
Шишатовац, 10. јануар 1822.
У Шишатовцу 29. Дек. 821.

Већ сте читали надписе. Je л’ да имам снаге и крјепо-
сти о једном, к тому сувом предмету задуто и јако мислити?
Не ћеду Живковићу главу одсјећи, не! Ради се у Шиша
товцу! — И стрјеле непријатељима кују Има и неко-
лико и у надписима. Све нек се печатају Нек им се за-
дркћу срдца! Нек из мог паденија мени паметник устане,
који ће се ругати злоби гонитеља мои. —• Истина да се они
из III. књ. надписи, у коима се о несрећи књижника говори,
лако против мене узети могу, да ји мои непријатељи не мое
уничиженије толковати могу, ал’ ништа зато: име Лазар
Милобратић може то поднети, а свима књижницима може
помоћи по томе, што се никаквој туђој помоћи надати не мају;
36
— а мени шкодити не може, ер таласи несреће моје нису
ме задавили. О да Ви знате најновију сцену уничиженија
мога! Ал опет да чујете узвишеније духа мога! —
О том други пут —
Она писмена што скорије измјените: Ћ, ђ, Л>, љ — —.
У тексту нек буду нова, ал’ у титлу нек се држе стара. Д а
с т е Ћ , Ђ о б ы ч ш и . Збшъа ово je у мушком роду! Обичније
Ћ, обичније Ћ, дакле обичнија? — Ал’ ево я ни сад не могу
казати: Да сте нам Ћ, Ћ обичнија! Шта ћемо сад? Одсудите
Ви. ил’ оставите v титлу само: Ћ , 73. Вјерујте свима ће се
допасти форма Я . Главица нек буде кратка, а
прека чертица врло танка (суфтилна!). Па љ поправите, па
ето побједе новосистемној ортографији. Дајте да навалимо, да
ове године уведемо Вашу ортографију — Moje je нам^реније
(оде Ł!) да друге к њој приводим најпре, како ћу ja мало
поздније безопасно примити. — Савјетујте свакоме, да у до-
датцима пишу по Вашој ортографији. Нуждна je, реците,
проба, да видимо ил’ ћемо je примити, ил’ одбацити. —
У сваки случај јавите ми Ваше и Гдна Копитара мње-
није најпре, а печатаније међу тим задржите. Ожегао ме je
Н а р о д о љ у б а ц . Жежен кашу лади. Волем да се мало доц-
није печата, а ja да се не срамотим, нит обштој ствари шко
дим. Пошљите ми непријатељску рецензију, да Вама, алама,
најпре одговорим, а лако ми je с ципорима. —
Ал немојте заборавити и похвалити, гди je што похвале
достојно. — Jep не ћу Вам више пјевати. — — А кри
тику таки пошљите. — Збшъа? У н а д п и с у за п и р а м и д у ве-
лич1я, кажем вештества. Србизирао сам щ на шт, ал’ оћемо
ли говорити у србском веш ш ? Ово нам je производно нуждно,
за рјеч м а т е p i а л. —
Док устраје наше надписивање (ако Вам се допада III.
књига као побуждение младежи) дед од Ваше стране побудите
једног из младог народа (сазданог Генијем Арфе) да — у
пркос моим нзпријатељма отпјева оду С о ч и н и т е љ у на д п и са
н а С р б ско кьы лж ест ву. Нек и не метне и м е Лазара Милобра-
тића. Да не зуи ла ж н о им е. Нек узме m o tto из моје оде к
Витковићу•
С Родом е свезана слава наша!
Овај ће m o tto најсходши бити предмету, најсилнш за сву
младеж — као сигнал к народолюбщю.
За тим стихом сљедугаћу цјелу строфу могао би исписати:
В нЪму смо древо богато вЪтвяма,
А изван Htra гранчице отпадше и сухе.
ВЪнац себи плете н£гову ищущш ползу славу,
37
Калуђери, кои презиру народ, и народни језик, нек чују
истину ту, и нек гледе очима име оног, кои je пређе 10. година
тако пјевао. Само као за извиненије с ла в я н щ и н е нек мете по-
ред мог презимена лето (1811.). Ви ваљда имате ту оду
Пјевац Вам je на руци. Матић сатрудник Давидовићев -—.
Младеж je србска моја дијецеза. Ову ми не оте ни СС. ни
каква сила кромје смрти! — Још више та je дијецеза највећа,
најславнија, састављена из свију други дијецеза. У тој дије-
цези не завидим ни Митрополитској митри. Moja дијецеза
мене милује, почитује, има повјеренија к мени, и моја je сва
радост, утјеха и дика у њој! С њом ћу ja и себи и народу
паметник учинити. Под щитом Божшм положу враги моја
под ноги моја!
Паде ми на ум. Пољаци имају у својој азбуци два 1,
и два п.
тврдо: меко:
ł 1 1
то би се могло ка-
n ń J зати код л>, н».
Додајте Ви с Гд. Копитаром.
Мушицкш
von Schischatowacz
S e r W ohlgebom
Herrn v. Kopitar
Hofbibliothekscustos u. Censor.
(Pour Mř Wuk)
Franco. in Wien
Воштани печат ca иницијалима LM.
АСАНУ, 2123.
Вукова преписка II, 281— 283.
6.
СТЕФАН ФИЛИПОВИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Рума, 10. јануар 1822.
Высокоученом8 Гн8 Р8ма 29° Декемвра 1821.

В8к8 Стефановичу у Беч8
Одъ како смо се последны п8тъ у Беч8 састаяли хя одъ
Вась никаково писмо примю нисамъ, кромЬ ово од 23 /11
Ноемвра, на кое што до сада одговорю нисамъ извините
ме; чрезъ то време нисамъ кодъ куће быо, зато опростите ми.
У Сербш кадъ сте были, я самъ вамъ двапутъ преко Београда
писао незнамъ к8дъ су се писма дела, ако ихъ нисте примили.
38
Кадъ сте се изъ Cep6ie вратили, жао ми e дасе састали нисмо.
— За они петь Словара не знамъ како се до сада задержало,
нико ми се явю нщ, и я заиста не мог8 се опоменбта, у Беч8
шта сте ми за ши говорили; оне у Витоевце поп8 дао сам
еще одавно, а за ове нисамъ знао управо к8да Ию съ ншма,
а сада када сте ми писали к8да ћк> дата, дао самъ, и мыслимъ
да имате веће извЪспе; б8дите за то безъ бриге. Прену-
меранта на III. часть Народни песама стараћго се сакупити,
колико могбйянъ б8демъ, а што пишете дасамъ се я може
быта чрезъ Ручника разсердю, то немоите мыслити; я самъ
онай щнятель Вашъ и почитатель кои самъ и до сада быо,
и такови остаЬю; желимъ такойеръ да и Вы Ваше прјлтелство
меня не укратите. — Кадъ бы я у Бечъ дошао, а небы Вась
потражю, то бы заиста моя срамота была, ербо я особито
желимъ съ Вама састата се, а знате да самъ свагда съ желюмъ
васъ тражю; и особыто бы ми мило было, да ме обстоя-
телства моя донес8 тамо, да се съ вама састати мог8. Одъ
Cep6ie може быта да сте раз8мели да су Николаевич и 0еодо-
рович кодъ Милоша у немилости велик8 дошли; мени узрокъ
прави познать Hie, зато Вам не мог8 ништа явити известно.
Давщовичъ нашъ тамо е како знате, извЪсыя никакова немамъ
одъ H ir a , чуемъ толико да га е Милошъ лепо примю. —
Поздравите ми любезно Госпою ваш8; желећи вамъ новое
лЪто дочекати и провести и то на многая лМ а у здравлю
и спокойствто остаемъ Вашъ HenpeMiHHH пр1ятель.
Стефанъ Фшшповичъ
Von Ruma
H erm Wuk Stephanovics
A u f der L andstrasse in der U ngargasse № 324.
bey der schönen Sklavin im 1*^ Stock Thür № 16.
a Wien.
[Вукова напомена:]
прими 19/31 Јануар 822.
А САНУ, 2171.
Вукова иреписка II, 357— 358.
39
7
МАРША ТИРКА БУКУ КАРАЏИЋУ
Пањева, 11. јануар 1822.
Благородий К8ме и приятелю!

Ваше писмо одъ 16га дек. есамъ са радостию примила и
врло ми е мило видећи даете сви здрави и желим вамъ свагда
одъ бога добро здравлЬ, особитосе рад8емъ щовидимъ да
мали Сава у свачемъ добро напред8е да га богъ поживи вами
на срећ8 и на велико радость, савеликомъ жалошћ8 видимъ
дави у вашима пословима велик8 смећ8 имате гцаћете претрпи-
тесе кое ви и одъ више знате докле богъ болЬ да кое я
вами одъ свега серца желимъ и надамсе даће вамъ у вашимъ
пословима болЪ напредовати само да богъ добро здравлЪ
подержи, млогое прошло малое остало щосе пакъ Пашаве
тиче т8 вамъ п8тъ отворенъ стой само ако ви вашъ миръ и
задоволство наодите у сел8 живити а моя браћа колико б8де
нима мог8ће бийед8вамъ ср8ке помоћи, навашимъ зактеваню
щосте ради ч8ти каквисмо гласъ одон8дъ добилй видимъ дави
мое писмо одъ 30га новем. нисте примили и унЪм8 стой пре-
писъ Г Милоша щое нама писао ясамъ све очекивала одъ васъ
одговоръ алй садъ видимъ дасе изъ гббило ербо и Тодоръ
намъ на др8го писмо одговара а на оно и не споминЪ мисмо
ваше писмо у Тодорово мет8ли и у Логошу[?] напощ8 дали
а онъ богзна к8дъе обравио а ми чекамо онако жаомие ми
смо чекалй одъ васъ да видимо шаћете и ви рећи валяли
нима опетъ писатй заото вамъ по др8ги п8тъ ево шштЬмъ
Г Милоша писмо и молимъ да ми право пишете ща ви
отимъ миелите ели заиста млада или нис8 ради снамасе при-
ятелити и далби било одъ потребе юще едаредъ писати молимъ
дами таки одъ пишете мисмо мислили о новомъ лет8 дам8 що
пишемо негосмо све одъ васъ очекивали, мили к8ме янезнамъ
ща веће да мислимъ какосмо о овймъ послу почели радити
свесе сплеће и задержава моя писма и Васино кое ћете изъ
преписа видити дание Г Милош8 у руке дошло атое Берзакъ
отворио и задержао кое после нЬгов лисаръ Николе Дане синъ
нашимъ момк8 у Панчево казао и зна да ми отимъ радимо,
садъ гледаите какосе Берзакъ ус8дио и писмо Господара свога
отворитй изадержати мение жао ми таемо аони са томъ при-
ликомъ разглаш8ю, сплетке имадоста само дабогда дае одъ
бога юще се може свершити и мои брать е младъ како знате
да ние нибио у мислисе женити и ако се састанемо више ће
мо се отомъ разговаратй, а на пролеће радъе Пера да п8т8е
40
и ако б8де мирно у Сербии мисли тамо перво даиде давиди
како тамо остала браћа жив» и доброби било дасе и ви тамо
трефите бар ко познать моглибим8 бол£ земалска старинства
показати до Пролеће време Йенасъ научити ща да чинимо
у Темишварб наодисе ваши песмарица‘одъ 1 книге до 40
ларчета и одъ 2 али незнамъ колико и пишитеми да вамъ и
пошлЬмо ербо овде нећедбсе продатй, я самъ била овде у
великимъ страу и бриги мои Тирка биое тешко болестанъ и
миелите какомие било садае вала богб здравъ и васъ любезно
поздравля и жели вамъ срећн8 нов8 Годин8. моя мати браћа
и сви др8ги васъ поздравлядб и жел8 вамъ срећн8 нов8 Го-
дин8, я одъ мое стране немоту вамъ све описати щавамъ же-
лимъ надам се да сте уверени како я вами желимъ само то-
вамъ могу казати накратко давасъ и к8м8 и малога Сав8 богъ
поживи и да одове настоюйе године б8дете срећнш ивеселш
аминъ да богда поздравите Г Добровска акое т8 и Г Копи-
тара остаемъ васъ к8м8 и малога Саву люубейи и поздрав-
ляюйи и желећи вамъ свако добро одъ бога,
и есамъ свагда ваша чисто сердечна
У Панюв8 30го деке. к8ма и прйятелица
821 Мария Тирка
Поздравите маик8 стар8 нема[ю]Йи одъ васъ писмо на

мое перво ево копию щасмо опетъ тамо писалй
[Споља:]
Благородному Господину
Вуку Стефановичу
у Бечу
Оригинал изгубљен, био у А СА Н У , 1482.
Штампа се по: Букова преписка I, 94—96.
8.
ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 17 јануар 1822.
У Земуну у очи Богојављенија 822

Љубезни пријатељу!
Ваше почитајемо писмо од туцина дана јесам исправно
примио, ево итам да Вам одговорим на њега. Шта се досад
збивало, то сте преко Карабаше разумели, шта буде се у на-
41
предак догађало, ако ja неузмогу то ће опет Карабаша Вама
јављати,1 за сада овде немамо никакви новина, а из Београда
чујемо, да je Лазар Тодоровић из Аришта пуштен, него Ни-
колајевић још није; узрок његова затвора знате одавно. Како
кажу да се Господар сам чудио, што су се толико знаменити
људи не само одонуд, него и одовуд за н>и подватили, и њега
за њиову слободу молили, дакле je обећао, да ће и Николу
што брже узмогне невредима пустити.
За Давидовића већ се опште говори, да je код Милоша
први државни канцлер. — Да Бог да да слутење на добро
изиђе. —
Поздрављају Вас сви код моје куће, и Мали Живко, мој
отац, и Игња (који je Магистратски совјетник ca 300 f. xc:
постао), и сви остали Ваши пријатељи, а ja Вас љубим и по-
читујем као
Ваш искрени
В Василијевић
Бешале! све ми се слути нетто, да ће те и Ви к нама до-

ћи, а данаскеми зуцну један, и каже да je у Београду чуо, да
Вас већ тамо чекају
Semlin Herrn
Wuk Stefanowits mit Briefen des H.
v. Kopitar Custos an der k. k. Hofbibliothek
in Wien
Воштани печат
[Жиг:] Semlin.
АСАНУ, 2496.
Букова преписка Ш, 107— 108.
1 Првобитно je ту била тачка и после ње реч Ново која je препртана.
9.
МАРША ТИРКА ВУКУ КАРАЏИЋУ
Паньева, 21 јануар 1822.
Оваи часъ добисмо писмо одъ Г проте одонбдь укое-
м8се изъговара щоние Васи написмо по сл8ги щомуе послао
таки одъговорити ербое за народни посао кое к8дъ ходио и
какое дошао таки намъ е писао да е онъ Г Милош8 за насъ
све казао и дае Г сарадостию све за добро нашао и тако
42
намъ явля да ће Г Милошъ да поће до Пожаревца и даће
намъ писали ди дасе састанемо и тако сада очекивамо одъ
Г Милоша писмо и надамсе радоснимъ гласб и како доће
такиЙ8вамъ писали, мое прошавше писмо знамъ давасъ ние
обрадовало ово Ьевасъ болЬ обрадовали а 3 ако богда са-
свим ће васъ обрадовали и да богда дакле мили к8ме мислимъ
даће ово добро битй щонамъ Г прота тако приятелски пише
како добиемо писмо таки ћува[м] писали и да богда радость и
срећ8, Тиркае сада сасвимъ здравъ и васъ лгобећи поздравля
и сви у к8ћи васъ све поздравляю Пера е нанеки дань у фа-
шанке у Темишвар8, остаемъ како васъ, и к8м8 и малога
Сав8 лк>бећи и сваковамъ добро одъ бога желимъ и да богда
да се скоро састанемо и есамъ свагда
У Пашови 9-го јан8ар Щ ваша приятелица и к8ма
822 Мария Тирка
Поздравите Г Копитара и Г Добровска и стар8 маик8.

[Споља:]
га) evrijiozávo)
y.vnico per y.vQÍoi Оригинал изгубљен, био у АСАНУ, 1884.
К8Я <7Te<pávoEr]4$ Штампа се по: Букова пре писка I, 97—98.
Biévva
10.
ПЕТРОГРАДСКО СЛОБОДНО ДРУШТВО ЉУБИТЕЉА
Петроград, 21. јануар 1822.
М. Д. Д. и Н. П. Господину Члену Корреспонденту
Высочайше утвержденное Высочайше утвержденнаго С. Пе-
Санктпетербургское тербургскаго Вольнаго Общества
Вольное Общество Любителей Российской Словесно
любителей сти Вуку Стефановичу, мужу
Россшской Словесности. достопочтенному и знаменитому
9 Генваря 1822.
№ 54.
Съ изъявлешемъ
благодарности.
ИмЪвъ честь получить присланный при почтеннЪйшихъ
отношешяхъ вашихъ разныя вами изданныя книги, я въ то
43
же время одни представилъ въ Общество, а друпя разослалъ
по адресами.
Уведомляя о семь васъ, Милостивый Государь мой,
долгомъ считаю сообщить вамъ, что Общество принявъ съ
истинною благодарностпо полезный произведешя вашего та
ланта, поручило мне, покорнейше просить васъ о продол-
жеши къ нему расположешя вашего и о доставлешю прила-
гаемаго у сего отношешя достопочтенному мужу Лазарю
Милетичу
Секретарь Общества
Андрей Никитин
Von к. к. GeneralKonsulat zu Warschau.
Господину Члену-Корреспонденту
Высочайше утвержденнаго С. Петер-
бургскаго Вольнаго Общества Любителей
Россшской Словесности Вуку Стефа
новичу. Herrn Wик Stephanovich.
zu Temes'var. [Прецртано: въ B tu i]
pr. Adresse des:
H Johann Ziolnay daselbst.
№ 54
Воштани печат. АСАНУ, 8552/146.
[Превод:]
M Д Д. и H П. Господину дописном члану високопо-

В ысоко потврђено тврђеноГ ПетроГрадскоГ слободног дру-
ПетроГрадско ш т ва љ убит ељ а р уске кгьиж евности,
слово дно друш т во В у к у СтефановиНу, уваж еном u зна
љ убит ељ а м енит ом човеку
руске кљиж евност и
9. ја н у а р а 1822.
№ 54.
С изјаеом захвалност и
П ош т о сам имао част да у з Ваш а веома цењена т е м а

добијем р а зн е књ т е које ст е издали ю, ja сам истовремено
једне приказав у Д р уш т ву , a gpyíe разаслао према адресами.
И звеи т а ва јућ и В ас о т оме, поштовани Господине мој,
смат рам за своју дуж ност саопштити В ам да j e Д р уш т во ,
прими вш и с ист инском захвалнош ћу корисна дела ваш еi пла-
44
лен т а , нало ж и ло м е н и д а В а с најпокорније м о л и м д а м у и д а љ е
б уд ет е н а к ло њ ен и и д а прилог у з о во писм о д о ст а ви т е у в а ж е -
н о м чо в е к у Л а з а р у М и ле т и ћ у .
С екр ет а р Д р у ш т в а
А ндреј Н икит ин
Генерални конзулат ц. к. у Варшавы.
Господину дописном члану високопотврђеног Петроградског сл о -
бодног друштва љубитеља руске књижевности, Вуку Стефановићу
у Темишвару
преко адресе
Господина Јована Циолнаја,
исто бр. 54
11
ВУК КАРАЏИЋ МАРШ И ТИРКА
Беч, 22. јануар 1822.
Благородна Госпођа Мацо,

милостива и високопочитајема кумо!
Ваше мило и високопочитајемо писмо од 30га декем-
врија примио сам с највећом радости; а у њему нам je то
најрадосније, што намјављате да je Господар Тирка оздравио,
зашто смо се били сви забринули, кад смо нули да je боле-
стан. Вала Богу! кад je оздравио. Врло ми je жао, да се
Ваше писмо од 30га Нојемврија изгубило(!). За Петрију ja
сам Вам и прије свагда казивао, да je join млада, а поред
тога и садашња опстојатељства њиова сметају им сад о томе
збиљски мислити и радити, као што смо се и разговарали
често. Али на свакојако мислећи тај je одговор његов добар,
и писмо Ваше што сте му на то писали, join je боље, само да
му оће у руке доћи. Ja се не могу начудити како je Брзак
могао учинити тако подлу и луду и страшну погрјешку, која
би му главе доћи могла (но то не дао Бог!) али мислим, да
ће му базерђан-башлук јамачно узети. А друго за сад
мислим, да му од Вас не треба ништа писати, док и ja опет
удесим згоду, да му што напоменем, и док видимо, шта ће
од њега зимус бити (из Земуна пишу да су му и секр ет а р
(мој највећи непријатељ) и азнадар дошли у некако подозре
ние и немилост, и да и je обојицу затворио).
Опет Вам кажем, да мени за сад друг ora спасенија и
прибјежишта нема осим П а њ еве, и вала и Вама и Вашим а
45
свима, што ми тако утјешително пишете о њој. Ето ме, како
се прољеће покаже. Ja сам се у селу родио (те још у такоме
селу према коме je Пањева, као Темишвар према Пањеви)
и у селу сам најбезбрижније дане живота мота провео.1
За путовање Господара Пере разговараћемо се, ако Бог
да здравље, на прољеће, кад се ту састанемо.
Пјесмарице те, што кажете, да и има у Темишвару нека
стоје за сад тамо.
Вала Вам на честитању нове године. Ja сам добро увје-
рен, како Ви меня желите, а мислим, да и Ви не сумњате
о мојој доброј жељи к Вама.
Поздрав Ваш изручио сам Г Копитару, и он Вас опет
љубезно поздравља, Господин je Добровски отишао у Праг
Сава (који je Богу вала здрав, и у свачему напредује)
и мати његова благодаре Вам на поздраву, и љубе Вам руку
и љубезно Вас поздрављају А ja особито како Вас и Г Тирку,
тако и Госпођу Анку и Господара Васу и Госпођу Сарицу и Г
Перу и Госпођицу Сосу и кума Милу и малога Тодора и све
остале домаће Ваше љубезно поздрављајући и дојакошњој
Вашој милости и пријатељству препоручујући се остајем с
истиним високопочитанијем.
Ваш
У Бечу 10ог Јануара В. Ст
ш .
Буков концепт изгубљен, био у АСАНУ, 1483.

Штампа се по: Букова пре писка I, 96—97
1 Било написано па превучено Гледајше ми дакле квартир макар

и у каквој земуници (бурдељу), ви знате, да ja нијесам кицош.
12.
ЈОВАН ПОПОВИЋ МОСТАРСКИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 22. јануар 1822.
Брайко!
Нисамъ ктео ове прилике да пропВстимъ коюмъ бы Ти
штогодь написао, и о моюй любови уверио. На ючерашнймъ
новина Србски додатку благодаримъ, а и молимъ да еданъ
ексемпларъ за мене заштедишъ. Несторовић се разпусти
са женомъ, већ у 5ТЫЙ месецъ трудномь. она добыл 800 f
одъ нйга пенз1е, и носи са собомъ свою алат8р8, кою е онъ
46
готово шћердао, у покућствб. д е т е , вели , ниее одъ нЫ а: за ш т о
се неопом инЪ , д а е ж е н у ебаоН Сва кривица паде на канцел-
листб Недокланскогъ. У овой размерицы бЈчше с8д1я Rakits.
У осталомъ любейи тебе, Снаю, й нашега Савву остаемъ
У Пешти Вашъ
22. Јану рим. 822. истинитый пр1ятель
Ј. П. Мостарскш
Лепо ми поздрави Ј Копытара одъ мене.
Высокоученом« Господиш
В$к$ Стефановићу,
млоги учены содружества член«,
мени высокопочитаемому
у Беч%
Воштани печат са иницијалима.
АСАНУ, 3093.
Букова преписка IV, 187.
13.
ВУК КАРАЏИЋ — ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ
У Бечу 26. Јануарија по римск. 1822.

Пречесњејши Господине,
љубезни и високопочитајеми пријатељу!
Натписе на Српско књижество читао сам с Г Копитаром,
и ево, у име Бога, узе перо у руке, да вам јавим, шта нас
двојица о њима мислимо. Најприје Вам морам казати, да су
ови натписи, кад се узме све једно с другим, заиста врло
лијепи, и могу књижеству нашему бити од велике ползе. А
о ђ еко ји м а особито ево слушајте:
1) Што се тиче дволичења вашега, помислите на по
т о м ст во . Нити ћете до вијека живити ви, ни Ча Стева, а нат
писи ће ваши остати, докле je гођ српскога рода, -— а зашто
да потомство вас за примјер узима, да ка луђер м ора к а л у -
ђерски м ислит и? Друге учите, да узму ума штат, и да буду
своји; а ви сами нијесте своји! Предательство наше немојте
у том ни мало да вас смете, него, ако миелите да je правије,,
слободно окрените против нас; ако ли не ћете да пишете по
47
своме уму, као што миелите да je право, него тражите какав
добитак, тога код нас и тако наћи не можете. Вас ће калу-
ђери познати без сваке сумље, и викаће на вас за м а ло , као
и за све, зашто и онако вичу, и макар се ви посветили, они
не ће престати на вас викати.
2) За Ћ и Ћ, по нашему вкусу немате право ни мало:
велико слово не ваља да иде преко линије ни дол>е ни горе,
а ваше Ђ иде доље преко линије. А ако je истина, што ка
жете Давидовићу, да му i , ћ у једној линији лијепо стоје,
онда се може и р, у, б, у једној линији начинити; тако се може
у једну линију саћерати и латинско b, d, h, 1, р, t, g, q и т д.
Аколи ви преко свега овога опет остајете при том, а ви
лоправљајте, него не треба да и мене на то приволијевате;
ви ту можете мене да и не споменете.
3) Ми мислимо, да Ћирило није зато слио га, is, ю, што
je ти слогова највише у језику, него, што су Грди иначе чи
тали иа, ие иоу и т д., као што сам ja и у Рјечнику моме казао.
Може ли се у овоме натпису метнути слажући мјесто
е ла ю ю к и (чини ми се да се стих не квари)?
4) Какогођ што велите за ј, да га човек пише девет дана,
па ће постати обично, тако исто може се рећи и за додаци,
ж е л у ц и и т д.
5) Т ам ница, обрам ница, гумно, м н о ю може остати за не-
вољу, зашто може бита да би се ђе нашло и проста л>уди,
који тако изговарају ђекоје те ријечи; али слобода (и с л о
бодам, слободит и) и Г лт о р и је (и Г л и ш а ) мора остати тако.
6) Д је л е и ц вјет по правици морали бисте написати
д']еле ц в 'је т као и л’јеп (XIV.) А у IX. натпису мјесто њ ем ац
да можете наћи каку другу ријеч, која се оштро изговара, као
њ едра, а нЪмац се говори нијем ац. Н ародњ и ако се говори,
није погрјешка. Њ еж ност би се могло казати неж ност и неж ан
(Ресавски и Сремачки), као и н ею ва т и и н ею ва н што се говори.
За С рб и С рпски то ви говорите као калуђер, а не као Гра-
матик. Српски je боље списат ељ него писат ељ . Б и д н е није
погрјешка, ни ти je само Бачвански.
7) У књизи III, у натпису V пошљедња два стиха могла
би се изоставити, или барем онај пошљедњи. Који има ш т ит
у м а , он ће се знати чувати од рђави новости, а од добры не
ваља се ни чувати. Каке ли се овђе друге новости могу ра-
зумјети осим моје ортографије, коју ви препоручујете?
8) Кад кажете, да Давидовић добро чини, што пише Ђ,
мјесто е, зашто ви пишете леб, лепо, волеш е, после, м ео ви (а
не лЬб, лЬ по, волЬш е, послЪ, м Ь ови 'р. Ja сам толико пута го-
ворио, да се м ора једним нарјечијем писали, а друкчије се
не може једнако и постојано писали. Узмите ви једно нарје-
48
чнје (које вам драго), ако оћете да сте мирни, па се прођите
п о п р а вљ а њ а језика.
9) Ja би вам рекао, да непишете нигђе с, него свуда
е; нити у вин. и род.) ји, него и. Зашто д у ж ш , а не д у ж и (не
каже се дуж я)‘! Кад ћерате ы, ый, iii, зашто ви тако пишете?
10) За рјечник мој није ми баш мило, што га ш д н и м на-
зивате. По млогом којечему судећи, ви једнако гледате на
ципоре и на дипорке: што je рекла Давидовићева страна
оно je право. Но ja ћу исправити т о ја н , али не као што
ви велите, зашто ове све ријечи да се прештампају без и кака
толковања стало би 500 f., а ja могу за манье прештампати
само оне листове, на којима je lag, па ето ти онда рјечника
без к у р ц а и без пичке. Деде колико ћете ви дата у помоћ,
да очистимо рјечник од ia д а ! Него вас молим покорно, да ми
назначите све оне ријечи, које ваља изоставити из рјечника.
Ако je Куцкало накупио 2000 ријечи С рпски , то je млого,
али око 1000 и ja сам и скупио и купићу и једнако за будуће
изданије. Кад бисте ме с Куцкалом могли помирити, врло
би ми било мило, инеисказано би вам благодарно. Ви можете
бита свједок, да он у народу Српскоме нема још три човека,
који га тако уважавају и почитују, као ja, и држао сам га
за пријатеља, као и вас; и ни данас се не могу начудити,
какав ђаво гьега наврати, да онако без невоље удари на мене!
По свој прилици je томе крив прота земунски, зашто сам чуо,
да су они у Земуну некако засједаније о мени и о моме рјеч-
нику торжествовали. Но било како му драго, ja би се опет
желио с њим помирити, не за то, као да га се бојим, него
ми je жао онакога пријатеља и помоћника у партији нашој.
Деде се ви, молим вас, потрудите око тога мира нашега.
Добровски je отишао у Праг; граматика му je готова и
до неколико дана послаћемо вам једну по дележанцу (тада ћу
вам и ja послати једну књижицу приповијетки). Да сам се
радовао, да ви Добровскога граматику преведете на славенски
(или што би најбоље било, на српски ), али сад не ћете моћи,
за што и у њој има ia g a : к. бемъ it. бета! Штета! нагрдио књигу!
па још архимандрит!! па још ова нагрђена и гадна граматика
коштује 5 f С. М. Тешко Шмиту сиромау! Док свијет чује
од Срба, какав je гад у књизи, тако не ће ни запитата за н>у
Примите поздрав и од Г Копитара и одговорите нам одма,
оћемо ли овако штампати натписе, или ћемо ми изоставити,
што нам je воља.
Вук
РОГПБ, ф. 894, оп. 1.
Јагић, Новыя письма, 865—868.
14 .
ВУК КАРАЏИЋ — МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
Милостиви и високопочитајеми Гдару!

Примио сам од Пивара 400 f. у име пренумерације за
100 књига пјеснарице III. Ч. на име Ваше, за које Вам неиска-
зано благодарим. Премда сам ja овђе у већему сиромаштву,
него ико у моме Тршићу, али ми опет ови Ваши новци нијесу
толико за то мили, колико, што су они знак велике Ваше ми
лости и благонаклоности, коју сте ми за девет мјесеци штедро
показивали ту у двору Вашему Та иста Ваша милост и ште-
дрота даје ми слободу, да Вам још један пут сад у највећој
песрећи мојој с овим прошением досаду учиним. Мене не-
срећа гони једнако. Ca ови Ваши 400 f. мислио сам да на-
штампам прије пјеснарице ону историју Вашу, што сам ту
писао, и да Вам je изненада штампану пошљем, и тако с оним
новцима, што би од продаје ти књига, које тамо по Србији,
које по Маџарској, дошли, којекако овђе да презимим и III. Ч.
пјесама! да наштампам; но, несрећом мојом, чекајући допу-
штење, да ту књигу наштампам, потроши све новце Ваше, и
допуштења јоште не доби, (нити се већ надам, да ћу га и до-
бити). Ja сам овђе сад у такој невољи и сиротињи, да немам
зашто љеба купити да једем, нити имам чим писма платити,
кад ми се откуда по пошти пошаље. Што сам гођ имао нај-
нужнији за моју потребу књига, и аљина и кошуља и марама,
и моји и женски и ђетињи, све сам лродао и у залогу дао; нај-
послије сам дао у залогу и колајну, што ми je послата из Ру-
сије. Сад већ немам шта ни продавати ни у залогу давати,
него ваља мријети од глади и од зиме. А ja знам, да сте Ви
по Вашем великодушију и по милости помагали и другим л>у-
дима у мањим невољама, зато се усуђујем покорно Вас мо-
лити, да помогаете и мени. Куд остали толики трошкови
иду, одредите и мени, двије-три иљаде гроша на годину, да
могу безбрижно живити и овај књижевни посао радити (као
што сам Вас и лани у оном прошенију моме молио). Ако ми
ово прошеније испуните, онда ћу одма ићи у Лајпциг, па ћу
онђе штампати и ову историју, и пјесме, и оно описаније ма-
настира, и још сила којекаки ствари полезни за садашње ста-
нье народа нашега. Видите, како се по свој Европи говори
о Грчкоме новом царству, и по Лондону се и Паризу већ и
новци купе у помоћ Грцима а о Србима нигђе ни спомена,
као да и и нема на свијету Грци ће прије добити своју сло-
50
боду, него Срби, а највише зато, што Грке, због њиови стари
књига и наука сва Европа жали, и жели, да и помогне и по-
дигне; тако Грци имају пријатеља и своји људи по свој Евро-
пи, који се за н>и, као што треба старају, и преко новина и
различии књига и журнала разглашују по свему свијету оно,
што њима помоћи може; а Срби немају нигђе другога прија-
теља, осим туђе политике. Није оно Бандиш-Каменски у
залуд писао, да Ђорђије и његови совјетници не знаду ни
чнтати ни писали, и да су у Србији Грци секретари и писмо-
водитељи; него je он оно писао по наговору туђе политике,
да покаже свијету, да Срби нијесу достојни имати свога го-
сподарства. Па зар миелите, да Србија данас нема таки
пријатеља? — За то сами можете виђети, да би нужно и по
лезно било за данашње стање Србије, да ja изиђем мало у
Лајпциг, и да се прођем мало по оним крајевима. Сад ми je
Бог свједок, а по времену ће и људи виђети, да ja никад ништа
од Вас нијесам искао, што није на Вашу чест и на славу те-
жило. Ако Ви то признајете, јамачно ћете испунити ово моје
прошеније. Ако ли ja, мимо остали Српски синова, будем
тако несрећан, да Ви ово моје прошеније сад не испуните,
онда ja више никаке надежде у Србији немам, и с највећом
жалости и тугом ерца мога мораћу тражити ђе у овим зем-
љама, да живим како се може; зашто се до вијека не може
живити о празној љубави и ревности к отечеству Ако ме ћед-
будете помиловати и помоћи, надам се, да ћете ми одма од-
говорити на ово моје прошеније; ако ли никака одговора од
Вас не примим, онда je знак, да нема ништа.
Препоручујући се Вашој милости, и цјелујући Вам де
сницу и скут, остајем с највећим високопочитанијем
Ваш
_ вјерни и препокорни слуга
У Бечу 22га Нојемврија 821 В. Ст
[Испод тога у наставку:]

Ово сам Вам писмо већ готово прије 2 мјесеца послао,
па одговора још никака нијесам добио. Ja друго не могу ми-
слити, него да писмо моје није Вама дошло, зашто знам, да
Ви новаца не штедите, да и у земљу закопавате, и видно сам
мојим очима, да сте по милости и великодушију ерца Вашега,
Бог зна колико људи помогли и срећне учинили, од који се
ни чему немате надати, до јединој благодарности о д д а н а с
д о сјут р а , зато се надам, да ћете и мени још радије помоћи
у овоме послу, који ће бити на вје ч н у чест и славу имена Ва-
4* 51
шега, и на ползу народа Српскога. Доћи ће вријеме, кад ћете
Ви признали, да Вама никакав човек на овоме свијету није
већега добра желио од мене2, али моји и ваши непријатељи
(којима je мајстор и коловођа Лаза Теодоровић) нијесу дали
да Вам га учиним. Ако и сад онакије запитате или узаслу-
шате, они ће Вам казати да ми не дате ништа, зашто они
или не разумију, што je права слава и полза, или воле своју
ползу и славу, него Вашу; ако ли запитате какова управо па-
метна и поштена човека, који зна шта je то,3 и који управо
жели Вама чест и славу, он ће Вам казати, да ми дате, макар
узајмили, као у највећу потребу народну
Још Вас једанпут молим чести ради и славе ради имена
Вашега и ползе ради народа Српскога, да ми испуните про-
шеније моје; за које Вас молећи и препоручујући се Вашој
милости и десницу Вам и скут цјелујући остајем с највећим
високопочитанијем
Ваш
у Бечу 17га Јануарија 822. препокорни и вјерни слуга
В. Ст /
Концепт. АСАНУ, 2287
Букова преписка II, 541—544.
1 Прецртано Пјеснарице.
2 Изнад прецртаыог нею.
3 Прецртано он he Вам казати.
15.
JOBAH ПОПОВИЋ МОСТАРСКИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
У П еш ш и 31 1ан. s. и. 8 2 2
Любезный мой Пр1яшине!
Добаръ е Богъ, те ће се доякошньи яди можда наплатити
мои: дошавнпй изъ Беча затечемъ писмо одъ Раячийа, Архи
мандрита, укомъ ми явля, да ће што брже новце амо послати;
то исто и Господину Шсдпосу явля; Гд. Шедпосъ изъ нежне
къ мени любави овы дана писа Баби Архимандриту, кои ми
е већ обећао, да ће ми савъ трошакь йсплатити; Станковић
Архимандритъ тако исто пише Гд. Шедшс8. даће новце
послати мени за оно таблица, што е у Пакрачкой Enapxiň;
Прекюче отидемъ у Высокославну Конзил1ю, и тамо на ра-
52
дость нову прочитамъ два Декрета одъ Н. Ц. К. Величества, а)
гди ми Н. Ћ. Кр. Величество, безъ положешя таксе, дозволява
употреблеше презимена мота честитога „Мостарскга“ запове-
даюйи, да се у Банкой вармеђи публицира, в)ый гди се на-
лаже Конзилш, да што брже о моимъ источнидима разс8де, и
да ш натрать къ двор» пошлю. Конзшпаръ се Несторовић
плаши, да неће Конзшня нЪму источнике послати, и нГгову
мысао заискати.
Брате, Вуче, вер8й ми: нити ести честито могу, ни спа-
вати: тако ми е срце набубрило одъ радости: Помладио самъ
се баремь съ 10 година. Дали видишь: како Несторовић
маже око мене; како ли ме на ручакь призивлЬ! Али самъ я,
до душе срейанъ у томе: што имамъ трем» од Hira, и
све еднако зазиремъ! Даишъ, брате, недопада ми се варо-
шанинъ Србинъ, кои ние као я, пузио; и твой Савва. Шикуръ
е ч8дноватъ човекъ. добро ти е, да се H ir a боишъ.
Печать ми валя новь градити; и башъ онакавъ, као што
ти имашъГТсако й еш ъ м и дакле кал8пъ~~одъ твога печата
послаПГГ да га изрежемъ. Печать се већ прави одъ челика,
текЪ-треба ворма. ОГгешъ ли намерити какову прилику, по
Koioň бы ми калупъ послао: то е тешко погодити; зато ће ј
найболГ быти, да ми калупъ одъ твога печата у писму на
пошти пошлЬшъ, осимъ тога, што ћешв писмо истымъ пе- /
чатомъ запечатити. (Доста бы было и оно споля; ама боиске /
отрћесе, па неће майсторъ моћи добру и удесну прегле- /
далиц8 имати, зато ми лепо начини калупъ и у край писма,1
изъ нутра постави.)
У овоме писму, што Йешъ у HiMy калбпъ послати, нека
се нађе одъ тебе писмо, на Азнадара у Сербш съ именомъ,
и титуломъ HiroBOMb за оне мое кодъ 1акшића таблице: тамо
Йешъ га на лепо молити, да ми опомене 1акшића: зашто већ
оклева послати обећане за таблице гроше; и ако бы башъ
ЯкшиЙ илъ не могао новце зглавити, или можда ни таблица,
яданъ я, продао ние, моли йстога Азнадара, да ми онъ то о
вашар8 будуштемъ пошлй, што таблице вред8 кадъ су и онако
за Серб|'ю наменбте. Него, брате, оваково гробјлнство наше
треба да м8 лепо представишь, да се човекъ не нарумези.
Твое писмо (кое да ние веће одъ врталь табака) завићу у
мое, па ћу м8 послати онымъ п8темъ, као што си ми говорио.
Господину Копытару кланямъ се, й молимъ се: нека
при i ми поздравлЪ мое одъ мене, као честита Србина. кои га
любимъ и поштуемъ, кано да ме е една сиса съ ньиме задоила.
Кажи Господину Копытар» да се я садъ зноимъ, полагаюйи
ценз8р8, и зато ние ми до тога, да пишемъ HiroBOMb земляку
Seegeru у Снаилукъ Voran, а юштъ манй у Либекъ у дальну
53
землю ради оне чорбе. А и тешко ће мени то кто и учинити,
башъ да iit молимъ: зашто самъ я незнань ньима човекъ. Инди
сву ову стваръ одлажемъ на Гдна Копытара, съ больомъ
веромъ, него да самъ Митрополита и што е годъ наши вла
дыка, о томъ замолио!! Колико ми на срц8 лежи ова еконо-
мичка кньига. то Ти немоту описати. ГрЬшанъ быо у бога, ако
слажемъ. ако е онакову, какву самъ окончао, издамъ. дра-
жчећс ми быти, особито подъ старость, него да самъ 30 годину
Митрополитовао!! А Гд. Шедпосъ (кои чита твое песнарице,
као я или ты) и никои ми дань рече: „ако оћу съ радошћу
съ овога света да преминемъ, треба се, вели, пож8рити, да
се та кньига изда већ еданп8ть, али чисто Србски не ме-
шовито“ !!
Хачић се латио дела, кое, ако срећно саврши, мора
красота нашемъ езику млого додати. А я мажемъ око детета,
говорећи м8: мой 1оцо, та ако е то й полакъ истина, што
ти говоришь, заиста Йешь образъ предъ нашимъ остаткомъ
осветлати: тако, брате Вуче, детету треба дата негашена
креча под репъ.
Кал8пъ одма, и писмо на Азнадара одма да си послао
Твоме, ако е могуће, и преко гроба брат»
1ован8 Мостарскоме
[На засебном листу:]
Брате
Т а т и вреди, што си одма ý зачел» твои додатака го-
ворио: Има Србаля у данашнье време, кои се о томе сумляю:
дали има гди на свету Србскога езика. Найславшя на свету
царица, Скатарина, пре толико година, Србсюй езикъ упо-
редила са Россщскимъ!!! Ово е башъ валянъ заглавакъ! Ту
си башъ почешао, гди валя, гди сврби! Брате, неможешъ ты
л8да уеданпутъ опаметити: времена тому треба. Еле смо
доста на далеко скочили, како намъ са сви страна препре-
чую путь.
У прекючерашньомъ твомъ додатку нетто самъ читао о
победи (победа): победа е Србски, те юштъ како Србски: и
управо значи латински convictio, convincere победита: а може-
се и у другомъ смыслу узети devincere победита. Прво се у
парницама узима. то самъ овако кодъ мое куће дознао. збогъ
некогъ особитогъ случая морало е свако обштество Бачкому
Епископу, више конвенще НЬговс, неколико мерова жита,
платити; питамъ я кнеза Пачирскогъ Нешу „зашто то“ зашто,
та заръ незнашъ, да е то победа. Имала су (судимъ) обштества
неку съ владикомъ парниц».
54
Што се тебе типе: немоту ти прећутати навали, да Ла
тински езикъ не само разумемъ, но и говоримъ. ово ти не со
тога велимъ, бояги човекъ безъ H ira небы могао савршенъ
быти, али ћешЂ, момче, у народа онда већш процентъ стећи.
Мысмо на светога Савву, пили у здравлк твога сына, и
мота сыновца. Твога имена немогу да нађемв у календаре, а
прочитао самъ га одъ угшю до репа.
Докъ у коти 1 добјсмв Декретъ за име, писаћу теби, да
ме метнешь у новине: да самъ Мостарскш, и изь благо-
словене земльице Ерцеговине: одъ кудъ стари мои преюрише у
Мацарску Као да самъ немешъ постао, тако ми е мило; чисто
ми садъ све одъ р8ке иде, што предузмемъ.
Сладку мою Снашу полюби (цмокацъ) место мене; и
кажи ioň да ми е врло милокрвна, и лепотворна, и да ће ми
тако на веки остати, ако ми юштъ баремъ 5 юнака роди,
као што е Савва, тако коштуньце Србе; мало незаборави: и
то iой испоручи: нека тебе ч8ва, као исте у глави очи: зашто
си ты (кашто) чиб, и ойешъ на страни пUKcmgepie!
Писмо по пошти на мене овако управи: abzugeben beym
Herrn Johann Rakits Advocaten, im Kemniczerischen Hausse.
Ако што CKopie изъ Беча пође Стефановић, будимскш
фишкалъ. по нЬму пошльи. Или ће најболве бита, да одма
калупъ одъ печата12 тутнешъ у средъ новина Србски на Ра-
кића. тамо се заиста неће здрузгати ни пореметити. Гледай
што брже.
Clarissimo Viro W ukío Stephanovits,
complurium Eruditarum Societatum
Membro correspondenti, Domino
mihi inprimis colendo.
Wienna3
АСАНУ, 3094,
Букова преписка IV, 188— 191
1 Ова реч написана изнад прецртане речи сорт.

2 Прецртано иза овога зав/ень.
3 Преславном господину Вуку Стефановићу, дописном члану виШе
учених друштава, мени међу првима драгом господину. Беч?
55
16.
КОНСТАНТИН ХАДИЈА ПИВАР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 31 јануар 1822.
У Земуну 19r“ IaHHSapia 1822.

ГосподарВ Буку Стефановичу у Бечъ!
Здравствуйте любезни Приятелю! Ваша Писан ia w 3го
Т- М. изправнш примлш Есамъ, и радуемсе Вашимъ добримъ
Здравлю. Опроститеми любезни Брате што Вами нисамъ Mo
raw таки одговорити по Вашимъ Прошение; Писмо коестеми
послали 22. НоемврЈа Прошавше Године на Верховнога Госпо-
дара, примюсамъ, и такисамъ onpaßio Сигурнш, пакъ будните
на Миру; ДрВго пакъ штоми питате за Предворни Господа-
реви за Николаевича и ©еюдоровича. Любезни мои Побра
тиме? Стваръ Hie важна коликосмо раз[ум]Тли nerw Черезъ
Едно Пичаросъ —, пакъ нато се начишо некакви Пашквилъ,
и Сумя Сва Палаје на Ова Наша Два Браћа. Сада после
вилике изпиташе и Изноведаше 0ешдоров1чъ изказао Свою
Лексйо докъ je знао, и одпуштенъ да отиде к8ћи, Николаевичъ
знаешь дае Далматинска Вера и Све каже да незна ништа,
у толико Пута штосу га питали, и Опетъ каже да незна ништа,
Оваке Стваре Сведочанство немаю и акосе не изда самъ
Оно je било пакъ хоће проићи. Книге јоште стою кодъ мене
докъ буде Прилика и Начинъ, пакъ Хоћ8и Послати. Господина
Копитара поздравляемъ Покорно, и благодаримъ штоми не
заборавля. Вашу Госпою и мою Снаю любезно Поздрав
ляемъ, такойеръ и w моя Невеста, и w моя фамшпа имате
любезни Поздравь, и я остаемъ, и Есамъ,
Вашъ
Брать и Побратим
Констандинъ Пйваръ
[На лолеђини:]
v: Senilin. Herrn.
Уiik Stephanovich auf der
Landstrasse in der Ungargasse
bei der schönen Sklawin № 324.
im l ‘en Stock die Thür № 16.
in Wie.
[Жиг:] Semlin
[Вукова забелешка:]
22га Нојемвр. 821 АСАНУ, 3007
Вукова преписка IV, 68.
56
17
ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 3. фебруар 1822.
У Земуну 22. Јануарија 1822

Ваше љубезно писмо од 13. о. м. јесам исправно при-
мио, из њега видим да узрок Лазина и Николајевића затвора
знали нисте, и по Вашему зактевању, колико сам чуо, ево
Вам јављам: Видећи обојица како Милош непоредочно, и
развраштено са својом женом живи, презирући ову, а с дру-
гима којекакве ексцесе водећи, молили су га да се тога вла-
дања окане, и то николико пута. Милош неотећи свој жив-
љења начин променути, а они непропуштајући све једнако
њега за то корети, досадимусе, пак им одсудно рекне, да je
готов њиног совета, што се народне користи тицало буде,
у свако доба послушати, али у напредак дасе неусуде о до
машнем његовом владању речи проговорити. Обојица не-
буду са тим задовољни, него немогавши усмено ништа свр-
шити, начини1 Николајевић пасквилу, на форму dialoga, на
Милоша, у којој се говори да су и ове речи уметнуте: „док
je главе биће поглавица“ и још претње к тому да Милоша
убију. Кад Милош почне истраживати, који je то писао, а
Лаза се ода, да je Николајевић, Господар му ома заповеди,
да иде кући, и даму више пред очи недође, на које му он смело
одговори, нека му најпре суди, па ће онда да иде, а Милош:
Кад je тако, чекај да ти судим, и затвори га у тавницу То je
сав повод њинога затвора.
Књижице из Пеште join нису дошле, а кад дођу стара-
ћусе да и што брзо продам, и у новац учиним.
Знаменита новина немамо овде, за Николајевића чујесе
да join није пуштен.
Поздрав од Карабаше, Игње, и од свију познаника и
пријатеља Ваши. Будите здрави, то жели
Ваш истини пријатељ

ВВасилијевић
За Давидовића ни сам николико дана ништа чуо.

Баш сад чу, даје Николајевић окован у гвожђе одведен
у село црнићу на неизвесно време.
57
Semlin
Herm
Wuk Stefanowits mit Briefen
des Herrn v. Kopitar Custos an
der k. k. Hofbibliothek
in Wien
[Жиг:] Semlin АСАНУ, 2497
Букова преписка III, 108— 109.
1 После овог глагола првобитно je било написано иасквилу.
18.
ВУК КАРАЏИЋ ХРИСТИФОРУ ОБРЕНОВИЋУ
Беч, 6. фебруар 1822.
Љубезни и високопочитајеми Г дине,
Здравствујте!
Ваше предраго1 и високопочитајемо писмо од 12га дек.
примио сам с највећом радости, на које Вам с таком истом
радости ево одговарам. Ja не пишем историју данашње Срн-
ске политике, него пишем Српску историју нашега времена,
или управо рећи од година 1791, од када буна Српска почетак
свој има. А што Вам о том нијесам писао узрок je тај,
што ja2 нијесам рад, да људи о послу моме прије суде, него
га виде, и зато нерадо оваке послове коме показујем, док
на свијет не изиђу, а кад изиђу на свијет, онда сваки читатељ
може рецензент бити, а ja сам дужан одговарати. 3А ево ћете
сад разумјети, шта ме побудило и наћерало, да се овога
посла примим: видимо3, да je сва наша стара историја тамом
покривена, и сви кривимо старе наше, што нијесу ништа
писали; а и нама оставили; а видимо и то, да ће потомство
наше тако исто нас кривити, ако му сад што не напишемо
и не оставимо.
Ja сам се с поглаварима Српским разговарао о којекаким
догађајима, ђе сам и ja с њима заједно био, па не знаду управо
да ми кажу, како je4 било; а кад нас посленици и очевидне
свј едоке црна земља покрије, шта ће се онда истинито моћи
казати о овој важној епохи народа нашега? Онда ће извори
за нашу историју бити туђи списатеља којекаке басне и гата-
лице, које се већ и данас за истину продају и држе.5 Зато сам
ja још у Србији био зажелио, да пишем ову историју, и распи-
тивао сам које зашто и бшъежио сам. Ja сам се у Србији ро-
58
дио и узрастао, и запамтио сам стање Српско и под даијама
и прије даија, био сам и кад се прва буна 804. почела, и 813.
кад се свршила, и за они 10 година бивао сам у различним
народним пословима, и готово све знатније поглаваре по-
знавао сам лично, а с многима сам се разговарао и у друштву
јео и пио, а при том, како за они 10 година, тако и послије
до данашњега дана, распитивао сам и Срба и Турака, и тру
дно сам се, колико je могуће, да дознам прави узрок, или
квасац, ове буне, и њезин послије напредак и свршетак (813);
и опет послије почетак (814 и 815), и ако доживимо још какав
прави свршетак.
Ja не тражим у овој историји мојој, да оставим примјер
Српским реторима и историцима, него сам се трудно да опи
шем све онако просто, без икаке мајсторије и философије,
као што би Србин Србину приповиједао, а закон сам себи
поставио, да нити кога валим ни к у д и м , нити да се чему под-
см ијевам , ни чуд и м , него само да кажем како je било, па чи-
татељи сами нека суде, што je за валу, што ли за куђење, што
ли je за чудо, што ли за подсмије. Ви мени к овој књизи пре-
важне ствари помоћи обричете, то јест м ат ери ја ле, и т рош ак
за ш т а м п а њ е ! Да вам управо кажем, колико ми je то мило,
толико ми je и за чудо, зашто знам, да су Срби до сад слабо
марили за оваке ствари. Већ ако кака такова звијезда и на
наше небо дође од истока, откуд сунце и сав свијет обасјава!
Ja ћу Вас чекати драговољно два-три-макар и четири мјесеца
(зашто ja и онако нијесам рад био све штампати сад одма,
док не ће ли се како свршити ови садашњи послови Српски);
само вас молим, да ви међу тим гледате, да ми то скупите
и пошаљете. -— По искању вашему ево вам шаљем неколико
параграфа из ове моје историје, и што вам више не могу по-
слати, надам се да ћете ми опростити; зашто сам вам казао
мало прије, да ja моје књижевне послове и не показујем радо,
док на свијет не изиђу, а камо ли на тако даљни пут да и ш а-
љ е м ! Или можете ви дати какоме пријатељу, да чита, па он
преписати; или може ко украсти од вас, или од вашега при-
јатеља па наштампати, као своје, прије мене (знате како je
ту Врањевски прије неколике године имао с неким таку ра
стру). По овоме, што вам шаљем, можете од прилике себи
представити, кака ће бити ова моја (сад већ и ваш а) историја.
Велика ће бити око 30 табака штампани; ту ће бити из по
четна на кратко преглед дојакошње историје народа Срп-
скога, да се зна о чему je говор. А осим ове историје, рад сам
join издати на свијет малу књижицу биоЈрафија ђекоји зна-
тнији Србаља, од који вам ево шаљем С т анка А рам баш ића.
59
Сад се ja усуђујем вас молити покорно, да ми по првоме
куриру пошаљете: 1.) Штогођ има штампано о К у т у з о в у и о
Чичагову, особито што се типе Т ур ско т рата. 2.) Ако има
наштампан трактат последњега мира Турскога и Рускога.
3.) Д Ъ я т я апост олска (и послат я, ако су наштампана) на
Р уско м језику (и ако се што од светога писма наштампало
на Б ут р ск о м језику). 4.) Ш лецер je писао кратку всемирну
историју у 2 части, и опет за ђецу Vorbereitung zur Weltge
schichte für Kinder; ja сам чуо, да су Руси ове књиге превели
на Руски језик, зато би вас молио да ми и пошљете (на Р уски ).
5.) Некакав митрополит Т еот окије писао je на Грчком толко-
ванија неђељни јеванђелија, па je преведено и на Руски; и то
би молио да ми пошљете (на Р у с к и ). 6.) Ту у еремитажу има
оригинално портре Црнога Ђорђија, би ли ви мени могли
преко кака добра молера списати један списак па да ми по-
шаљете ?б Кад ми то (и друго, шта му драго било) узашаљете,
немојте више упућивати на К опит ара, него на овдашњега
трговца Т и р ку (mit Briefen des Herrn Th. Demeter Tirka in
Wien); тако ми у напредак и писма атресирајте. —- Не пишете
ми, јесте ли примили оно моје писмо, што сам вам послао у
мјесецу Августу преко Колл, асесора Петра Ивановича К еп -
пена? Ако га нијесте примили, а ви га потражите код Санкт-
петербуршкога вољнога общества любителей Россшске Сло
весности (зашто може бити да je Кеппен умръо; а његово
сам писмо ja послао у пакету на Н икит ина, који Секретар
тога общества, па ми нико ништа не одговара). У Србији je
мирно, и стриц je ваш здраво, вала Богу! Прије неколико
дана прешао je и Г Младен у Србију, и налази се код стрица
вашега. Секретар (Лазар Теодоровић) и Азнадар (Никола
Николајевић) били су дошли у немилост код стрица вашега,
већ не знам како су сад (чини ми се, да je Теодоровић пуштен,
и отпуштен кући, а Николајевић je још затворен). Да смо
један код другога, сила би вам којешта о Србији имао гово-
рити; али ме мрзи писати, зашто знате како наши Срби веле-
„књига иде од руке до руке, па ће доћи у погане руке“
Поздрављајући љубезно вас и све остале наше Србе (осо-
бито мога љубезног ученика Илију Јефтића) и друге позна-
нике, остајем с истиним високопочитанијем
У Бечу 25га Јануарија 822. ваш покорни слуга
Вук Стефановић.7
[У почетку писма напомена адресатова:]
Въ Петербург^. Получ. 1го Марта 822.
Оригинал изгубљен, био у Архиву Србије.
Штампа се по: Букова преписка IV 84—86.
60
1 У концепту прецртано мило.
2 У концепту прецртано ни nuj.
з - з Уместо овога у концепту стоји А узрок je, што сам се ja oeoia посла
примио тај, што знамо.
4 У концепту прецртано како.
5 У концепту било па избрисано И з таки je извора и Раић дојакошњу
Историју народа вадио. [Han. Л>. Ст.]
6 У концепту било join зашторад би био у првој части ове историје мет-
нутш портре Црноха Ђорђија, а у gpyioj eaiueia стрица. [Han. Љ. Ст.]
i Завршетак писма у концепту гласно овако У Србији je мирно за сад,
и стриц je ваш здраво-, Лаза Теодоровић и Николајевић били су дошли
у немилост код neia, већнезнам како су сад-, и Г дар je Младен пре-
шао у Србију, и кажу да je у Крагујевцу код стрица вашею-, сад je Да-
видовић (бивши овђе уредник Српски Новина) онамо\
У Бечу 25га Јануарија (по нашему) 822. [Нап. Л>. Ст.]
19
КОНСТАНТИН ХАДИЈА ПИВАР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 11 фебруар 1822.
Здравствуйте любезни Господарб Вукъ намногая
дЬта Савашомъ любезномъ ГоспоИомъ заедно.
Пре неколико дана, Есамъ Вамй писао занашега бившега
Брата Николаевйча, да е подарештомъ бю, й подъ унтерсу-
хунгъ, Но Судъ е пронашао, да свои животь запогрешеше
нЬгово изгубй, такойеръ 21го текушчега месеца свой живот
преко рука Паштромцъа w wвora света преметуш, но сада
любезни w мое велике жалости незнамъ икако дата простраше
пйшемъ, Овое башъ што Сербли кажб чудеса, сада толико
време шнимасте билй и Состояше верло добро знате, како
годъ хоћете скроите й подъ никаковй начин нећете наћи форму
какое то; Јасамсе башъ сасвимъ наоне неприятель расрдю,
то Сстъ коису Господара на толику лютину довели Пакъе
могло Ова Стваръ до толико да дойде, и да Ненаће занЬгову
доброту ц’проштеше предънЪма, Судъ понима Свима служи-
телима ОфйцТантима, й Благородному мора пониномъ зак-
летвомъ й Артикулй за животь йдсудити, Алй прошенЬ
заедно Овако Персону моралое бита верховному Господарб,
зашто неби тоемене завелико чудо, Седнимъ Словомъ крйй-
самъ пакъ гледай штае.
Поздравитеми покорнш Господина Копитара, й вошб-
щете стваръ између Васъ, но нека шстане мое име w ове
релацю настрану Овде сваки човекъ веће зато инфрармйратъ
61
али опетъ нисамъ радъ дасе чуе замое име може бити даћед8
и др8ги приятелй пйсати пакъ некъ се чуе йнихъ, засада
буднитемй здрави и 1а остаемъ Вашъ
30ra laHyapia Брать и Приятель
Очекуемъ йговорь мЬше ирасуждеше, у наикратје шти-

лосъ, 1а мислимъ и Онай нашъ Брать коисе сада тамо наи>дй,
да нећему битй башъ най поволнхе него времеће то Намъ
све показатй.
An dem Herren Vuk Stephanovitz
auf der lantstrasse in der Ungargasse
bey der schönen Schlavin 324. In l 1. St. N. 16.
in Wien
[Жиг:] Semlin
[Вукова забелешка:]
о Н иколајевићу
АСАНУ, 3008.
Вукова преписка IV, 68—69.
20 .
ЛУКИЈАН МУШИЦКИ БУКУ КАРАЏИЋУ
Шишатовац, 15. фебруар 1822.
У Шишатовцу 3. Февр. 822.

Љубезни Пријатељу Буче!
Рецензију сам на надписе примио. Не мото Вам одма,
као што желисте, одговорити. Друга већ пошта данас прође,
што не имадо посланика, кои би писмо однео. Сад преправљам
за трећу Драго ми je, да су Вам се надписи вобште допали.
На примјечанија Ваша ево вам одговор.
1 Яко Вам лада у очи моје дволичење. Дволичење јест,
ал произилази из необходимо нуждне политике и сбог мене
и сбог ползе кньижествене. Причина томе вобште стой у пред-
говору Добро je, да се нова ортографија читавзћој публици
представља од различие стране, под пријатним видом и ша-
љивим: да се отуд види, да се силом не намеће, да се с ньоме
не нагли, а чрез то само да себи придобије посљедоватеље.
62
Кои то тако представља, толико о том мисли, труд на себе
узима, доводећи у стихове; тога се намјереније види и под
његовим дволичењем, зато он узима на себе пред староси-
стемним людма већ опасност, и већу још него ли сами Ви
с Вашим сувим правилима, која и онако сбог рјечника, у којем
стоју, не читају За мене je дакле и под дволичењем врло
опасно. Познаће ме калуђери, као што и Ви велите, и викаће,
и Бог зна каква ће сљедствија отуд за мене вредна доводити.
А шта би радили, кад би видили, да и ja онако исто пишем!
Зато сам ja волео неут р а лн о представити, да би преправио
најпре читатеље, и писатеље побудио к размишљенију и
подражанију Ja би доцније у другим надписима почео по
новој системи писати. Доста сам о том говорио, a join много
имам. Чујте најпре што ново: За оне мое Оде духовне — Псал
ме — морао сам две чаше горкости испита. 16. JaHyapia добью
сам страшно писмо од Митропол!та. Аки би ja h ík o оправ
даннее против мнимы клеветника тражио. — Да сам на зло
употребио псалме, — да сам й профанирао; — да сам й метуо
на ноту јазическог поете; — да je непристојно међати оправ
дание против клеветника и гонителя у новине; — да ахи
мјрвнствујем у миру; најпосле ако од таког поступка не
престанем, да ће друга средства употребити на то, да ми се
таково прекрати. — Ту ми je чашу опет по други пут нови
Архимандрит Хранислав 24. Јан. поднео, изустно говорећи
налог Чрез овај узрок морам на врем е одустати од печа
тана надписа. — Нъколико би надписа управо против себе
разумео. Онај особито у III к. (XVII. ч1я ј ’ палата то?) и
јест управо против њега. — Има гди кои join, ал су они пок-
ривени. — Сачувај Боже, како би бјешенствовао, кад би ови
надписи сад у о в а ј пар изишли. Сад, кад je, кромје вике
и ларме против мене, чисто ватра око мене! — Сад би рекао
не само да мјрлнствујем но да јеретичествујем, странствујем,
расколничествујем, да се црквеној власти јавно противим,
да сам или безстидни противник, или л у д \ — Дакле, да за-
држимо на врем е те надпйсе! Н и пош т о не печатајте. Но
паче пошльите ми й натраг на врем е, да собштим Гершићу
и Магарашевићу. Jep немам кад ове моје на чисто преписи-
вата, да им покажем. — Пошљите по дилижансу И то je на
1, Ваше ПримЪчанще (оте ми се i!)
Само Ви настојте, нек ово лТпо изиђе,
нек чертице фине, нек глава не буде велика или висока, па
ћемо се после о том разговарати. За сад немам кад.
3. Она од мене казана причина сливања га, к, ю овде
je за моју цЪл> најсгоднија, најспособнија, а није невћројатно
63
(опет i!) да. Ћирило ни je ту исту имао. Није он за Грке
писмена словенска изводио. А Словени, Срби и Бугари, могли
су сливати ia, ie, iy, као и данас Пољаци.
4. На част Вам д о д а ц и , ж елуци.
5. Мени ћете као калуђеру дозволити да пишем свобода
Г рт орије.
6. Нијемац je ерцеговачки, славонци кажу њемац. На-
родњи, дња, дње, велика je и гадна погрјешка. Зар ћете бла-
городњи, дња, виноградњи, дња? За С р б и С рбски покортесе!
Б и д н е гадна je погрјешка!
7 Ja ћу дакле и посље л. и н. узети Е. Ево по новом
надпису. Али оћете ли по старом надпису допустити Срем-
цима и Бачванима изјатије?
8. „СписаГпељ“ Ja за себе нигда не би казао. Ево при
чине у надпису —-
9. Ja Вас са Штипкаловићем само овако помирити могу
пред светом. За сад оволико. Пошљите Граматику
Луюян
[Прилог:]
Н адписи.
1
Борете о еднакости са словом i.
Слогове льббим сливене у i , да, али не после.
Л** и Н* Тврдо милуем ньи.
Пред i полугласнице друге остаю цЕле:
Словима Л** и Н* мЕня природу t.
Народа една половина мЕня природу тима,
Не ће друга то! Шта ћемо радити ту?
Волео б’ я приступити к оной, што не ће да мЕня;
Али лгобећи i губим еднакости пут
Одећ с полугласницама другима едным.
Путем, смем ли с тог скочити с Л** и Н*?
„Я сам ти казао већ. пут едан узми, па иди.
„Ерцеговац, ил’ Сремац, ил’ Ресавац буд’ “
2.
Scriptor, compilator.1
Мысли, расуђуе Вапт, производи: писатель быва.
Из многи списуе Луп кньига. списатель ест.
64
3.
Чуйте, Стевановићу, и Штипкаловићу! да ми влада

Оћу, међ вама мир: яки сте, люб’те се сад.
Союз дружественый треба кньижество србско.
Нуждно е борити с’, да! ЛЪп е ал’ међ браћом мир.
4.
Кньижество србско юнаке треба по духу и срдцу
Многе с’ препоне ту! Чим ће одолЬти слаб?2
АСАНУ, 2124.
Вукова преииска II, 286—288.
1 Писац, књижевни крадљивац.

2 Приређивач Jb. Стојановић донео je само стихове под бр. 4, као, како
му се чинило, нештампане. За три претходна натписа упутио je на IV
књигу Стихотворенија Л. Мушицког, стр. 97, 96 и 93.
21
ВУК КАРАЏИЋ — МАРШ И ТИРКА
Беч, пре 17 фебруара 1822.
Благородна Госпођа Мацо!

милостива и високопочитајема кумо!
Не могу Вам исказати колико ме обрадовало писмп
Ваше од 9. Јануарија. Да Бог да, да се што брже сврши!
У том би већа срећа и слава била Милошу и Петрији и свој
Србији, него Вашему братији[!] и Вама и Вашој фамилији;
зашто сте Ви срећни и славни и онако.
Сад се прикучује дан, кад ће ту у двору Вашему два
Тодора празновати дан имена своји, којима ja од света срца
желим, да се млого и млого година у здрављу и у весељу ca
свима празнују
Ми смо, вала Богу! сви здраво, и вас све љубезно по-
здрављамо, такођер поздрављају и Господин Копитар и моја
пуница, Сава већ почиње ићи по мало; али не можете вје-
ровати како je весео и несташан. Најдаље join до један мје-
сец дана и ми ћемо се кренути одавде како ћемо барем за
васкресеније доћи у Пањеву Вашу Раићеву историју рад би
сам понијети ca собом, ако je нијесте однијели; зашто ће
нам требати. Поздрављајући вас све љубезно, и препоручу-
јући се вашој милости и пријатељству остајем
Ваш покорни слуга.
Концепт изгубљен, био у АСАНУ, 1485.
Штампа се по: Вукова преписка I, 98—99.
22.
МАКСИМ РАНКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 18. фебруар 1822.
Здравствуйте Господине Вуче!
Писмо Ваше од 24а Януара текуће Године примюсамъ,
На које одговаракЛи являм: познатом1е даје Госдодаръ едно
молебно писмо Ваше поприлици оно од 22. Новембра про
таете Године — примю, а може бити дае и друго. Желећи
вам и домаћим вашим добро здравлЬ. Ссам
У Београду 6а Фебруара 822 Вашъ

Максим Ранкович
{На полеђини:]
Господину
Вуку Стефановићу
у Бечу
преко Господара Пивара
у Земуну.
Воштани печати.
;{Жиг:] Tur
АСАНУ, 2461.
Вукова иреписка III, 59—60.
23.
ПЕТАР ЈОВАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сремски Карловци, 21 фебруар 1822.
Благородном» Гдр» В»к» Стефанович».
Здравствуйте w ХрстЬ ГднЕ на млогая ЛЕта! процесъ
и претензјл покоиногъ Гдара Ефте Савича против» Младена
болшее вами негшлъ мени познать, дае Младенъ увЬраваш
66
покоиногъ Ефт8 у й>ход8 изъ НСада у Градаць да хоћемб
положите 3000 гроша, и тое мени познато, но Hie примни,,
кадъ е Ефта у Бечь ишаи> Младена wбале застав Hie, iep6ee
B eht у Pociło съ прочима Поглаварима шташаш 6iw, при-
нуждень дакле Плинитенщю сь юблигащшмъ Младеновомь
нЪкоем8 Агент« предаде, т8 у Бечь. 1ме тога Агента без сумЪно
вамие познато и покоини Ефта више п8та w томь писаи>е
вами, и дЬло препор8чиваи>, щосе паче w тога времена збило,
ерь Сиромахъ умре, а я незнамь већћ знамь мою Несрећ8,
што самь и>с8Йень шбешенякб Шк8ли платите, на 2000 f.
мораш самь кредиторомь сва моя добра заложите, и будучи
дае Младень недавно у беи>градъ дошаш съ попъ Л8комъ
ипрочима. Ево сада прилика добра, дакле Moraw би и>д u tr a
наплатати w куда би се Ефтана Господ помогла и я бЕд8
Шк8ли плаћенб за мене намирити. 1а Хрста Гда ради молимъ
васъ вопросите вами тогъ познатогъ Агента за Претенз1ю
на Младена щое соверипш, и ако nie ижончаш, нека ми
тблигащю преко вась пошал% што берже може, да чрезъ
umy Високославн8 Генералъ Скоманд8 кодъ бешградске ко
манде притегне се Младень за 3000 Гроша, паки молимъ
Бога ради за ваше Спасеше д8ше, немоите се штречи испитати
Гдъ. Агента и мени шдписати, i я заиста хоћу заедно са Гос-
поћомв Ангел1омъ вами благодарите само да намъ Срећнш
Д'Ьло буде, и паки молимъ васъ у каковомъ Состоят ю се на
ходите ишишитеми, што е покоини Ефта претендират Гакова
за 19000 Гроша премъ дае и то Агент8 познато.
Сотамъ шстаго вамъ Свака
____ добра Желећи
У Карловци 9. Феръ. 822. Петаръ Гоановичь.
А СА Н У , 3224.
Букова иреписка IV , 354.
24.
ГЕОРГИЈЕ МАГАРАШЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 21. фебруар 1822.
У Бечу[!] 9. Февр. 822.

Любезни брате!
Заиста, да одавна сдан другоме ништа не пишемо; но
при свему томе едноме само теши, и то ово, што знам, да то
оклеван^ ни с едне ни с друге стране небива од срца, или
з» 67
због каквог неповолыюг узрока. Уверавам се, да ми при свему
томе ништа од пр1ятельства не губимо. — Добш сам, има
може бити две неделЕ, „народне српске приповетке“ ал тако,
да нит сам знао, ко ми шалЪ, и за што и inani. Знао сам,
да сте Ви ктели, да и я добЈем; но пошто да и продам, и
како с ньима да поступим, о том ми нико ништа не писа!
— Сад ћу већ гледати, да штогод од ньи учиним. — Заиста,
то ће найболЪ бити, да Ви сами Савину дадилю одведете. То
е найсикуршя прилика! А гледайте, да Сава већ неодяча, па
да дадилю другу неуспотребуе! (Ово само у овом смислу
говорим; ер иначе желим, да што брже те швабице по Бечу
познаду, шта е Србска глава!) Моя кньига заш већ недо-
лази? Цензуря ме плаши; па сам аясет божи изменьивао, и
на ново приписивати. Я незнам, каква су то времена? и како
се поред ньи владати валя? Првом ћу е приликом послати,
па што Бог да! — Пошльите и неколико ти бугарски пе-
сама, гледаћу, да распачам; и одм а новце пошлЕм. Я
незнам, шта ћемо с Каулщюм. Вама е већ Марковић явю, шта
он мисли. О н неда! Пошльите ту нЪгову облигащю, па ћемо
е дата, каквом адвокату, нека с ньоме очи вади. — Ристића
нема ни од корова; а тако е исто и с нЪговим берметом. Я
га юште видео ни сам! — Из Земуна чуемо, да е тамо све
мирно; но да и наш Д. тамо нешта посла има. — Поздра
вите ми Вашу госпою, и Савву. Матаћу кажите, да поред све
наше приправности, библ1отеку опет отворили нисмо! Зашто?
Због неслоге С рб ске !! — Мрзиме о той ствари и миелита,
а камоли, уздуж и попреко о ньой што писати. Ево већ
подне! неможе се више писати; ер се код нас пунктум у 12.
сати руча. Желим и Вама апетит к ручку ил к вечери; како
буде, па с Богом.
Магарашевић.
Herrn Vuk Stephanovits, Serbischen Lexicographen
zu Wien
Abzugeben bey der Redaction Serbischer Zeitung.
[Жиг:] Petervardein[?]
АСАНУ, 2258.
Вукова преписка II, 500—501.
68
25 .
ЈОСИФ МИЛОВУК и АРОН ДОБРОВОЈЕВИЋ
— ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 22. фебруар 1822.
У П еи т 10г Февру. 1822
Вшокоучеш Господине
Како пређашнГ од 10го п. тако i послЬднЬ од 24r ob.
почиајемо Ваше ест нама бшо, на која mí особиту чест Вам
одговорт јмамо, дасмо одслане Кныге щ»мш, i на Вашу
уредбу Господ. T>opl)i МагарашевШу у Новюад, i Г Bací
Васшевјчу у Земен[!] одслалј а остале код нас заржалј, оћемо
се т р у д т о Вашару (:ербо i сад овде hítko нетражј:) колко
се могло буде да утроннмо.
MicMO, будуЫсу KHÍre на ценсора с’ овдашнГ армще
управлГне бше, за оне кое коме подолнГм Рачуну из дал i,
i Вас обтеретшј, закое Bi Доброту имаые нас одобрјт.
ЬволИе нама за OBai пут onpocTÍTÍ да Вам Koe6i врло
радо ÍHane — означен! f. 50. одслат1 неможемо. С особком
чесД i почкашем Mice Вама понјзно препоручуемо
Мшовук & ДобровојевЈч
Nota
За фрахт . f 2. 30
Цензору и трогеру 5. 30
f 8. —
Hochgelehrten
Herrn Wuk Stephanowits
adresse H. Simon Jankowits
Wien.
[Жиг:] Pest АСАНУ, 3115.
26.
МАРКО БАБИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Арад, 24. фебруар 1822.
Высокоученый Гдне!
Прошлаго лЪта 1821° 1ул1я 15° позываше учинили
есте, да бысе пренумерирали на IIIs часть Народни Сербски
песама, зато и ia долуставлены хотео самъ се пренумерирати,
69
обаче Вашъ ме РЬчникь попланпо, на коега самъ се прену-
мерирао й 20 fi. W W положю, садъ пакъ ни РЬчника нити
20 fl. нисамъ добю, дакле настоящимъ молимъ Васъ да бысте
наредбу учинили, й мени преко Г Миливука Добровоевича у
Пешти или РЬчникъ или 20 fl. дали, заиста манЬ ћете одсадъ
й вы й други наши списатели пренумеранта ймати када тако
книге издаете.
У Арада 12° Фе\'руар1а 1822° Марко Бабичъ.
АСАНУ, 3225.
27
ЈОВАН ПОПОВИЋ МОСТАРСКИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
У П е ш т и 2 4 . ф еб. s. п. 8 2 2
Высокоученый Господине,
Брате мени любезный!
Пршмио самъ писмо по Г Стевановићу, распећано, на-
грђено; съ неколико калупа одъ печата Вашегъ. волемъ ово
последнЬ; него да сте три Терека дуга репа послали, за
орденъ
За Мразовића Реторик8, одъ кое 3. ексемплара да Вамъ
пошлЪмъ, ево нещлятна одговора. юштъ света невиди; а
тешкоће до вашара и видити: зашто 1осић, изуцаный и поа-
баный учитель, очекива неко писмо, да му се пошлЬ одъ
Епископа Лемберскога и докъ му образъ буде готовь. Овай
последный узрокъ Гд. Берић, одъ кота башъ садъ дођо, на-
стави. А о вашар8, када ћу и я што новца заиста угледати,
ако могао будемъ кои ексемпларъ, навашу и Господина Ко-
пытара страну, кбпити; оћу Вамъ по вашарџјама послати.
Ч8емъ одъ едногъ Бугарчета. да има такова кньига у
Типограф)и, што се имен8е М ы т арст ва ; али, (како ми се види)
тешко ћу се преморати, да Вамъ е к8пимъ, и пошл-Ьмъ. боиске
ћете и изъ нЬ што у новине наше уписати. Аратосъ и езыка
Бугарскогъ, и што е годь иеговы песама. вич8 амо и дозла
бога грде, а и урожацъ тераю: „ уд о б р ы й часъ, садъ на съ опет ъ
оће д а П о б у т р и “
Онай новый езика Србскогъ Радинъ, (о коме Вамъ нешто
пйса) крчећи, кршећи, чистећи полЬ езыка, далеко е већ
дотерао!
70
Гдна Светића оглёдъ у преложешю Виргшпя у наше на-
ptHie добьйете данасъ, съ Одомъ на Гдна Мушицкогъ. Мо-
лимъ Васъ учините наредбу да добыемо 3. ексемплара одъ
овога нЬгова дела, како бы еданъ нЪму, друпй мени, а трећш
Ныовомъ Высоко и Благород1ю Конзшпар8 Несторовићу до
пасти у таль могао. За Гдна Несторовића штампайте на
лепшемъ папирб; у Милов8кове, Раићеве, и Ракићеве новине
уметните. За конзшпара зато: да м8 покажемо, како се Србски
и Виргшпе и остали классики преводити, певати могу, текъ
е потребно вештака позвати на мейданъ; а не бриц8.
Гднъ Палковић, Литературе Словачке профессоръ у По
жуй«, кота самъ, вратившш се изъ Беча, яолазио, поздравля
и тебе и Господина Копытара. да м8 пошлете еданъ Вашъ
Лексиконъ. о коме е онъ млого читао, а нема га у р8к8. Онъ
вели, да ће Вама свой Лексиконъ (већ овы дана готовъ) по-
слати одъ 80 табака, у овомъ су Лексикону млоге наше, и
Россиске речи.
За Амбарове, Друштво Лубечко, яме, у коима се рана
придржава, морамъ Господина Копытара съ куће стерати:
шта е, одпишите ми о вашар8.
У прочемъ есамъ Вашъ
йстиный брать
I. Мостарскш
Изручи мое поздравлЬ, и мой поклонъ Господину Копы-

тар8; твоюй рођеноИ, и сыновц8 Савви.
Теркуля е кодъ Мшковића учитель Грамматике.
АСАНУ, 3095.
Букова преписка IV, 191— 192.
28.
ЈОВАН ХАЏИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Високиучени Господине,
мени високопочитајеми!
Г Јован Мостарски већ ми извади век, гонећи ме, да
ону моју багателу, коју сам по њему у Беч послао био, у
новине Српске пошљем, нити ме се пре окану, док ме на
то не склони, и не приволе. Дакле данашња пошта, која Вам
ово писмо донесе, донеће и моје мале послове, да се у додатку
71
новина Српски наштампају Но већ не изгледају онако, као пре;
са свим сам и скоро преобразио. Начиниосам једну оду, коју
сам на Г Мушицкога (кога се та ствар највише тиче) управио
и после превео сам нешто из књ. ]ве Виргилијеве Енеиде
у Хексаметрима, и с оним преводом по начину јуначки српски
песама упоредио, да се може разлика лакше видити. Не знам,
како ће Вам се Ода допасти, како л’ Г Копитару, коме sa
lutem plurimam et reverentiam1 од мене кажите. Турните бар
парченце написане артије у Г Ракића Новине, и кажите ми,
како Вам се допада, како л’ Г Копитару; јер ми je суд људи
у ствари вешти врло мио и угодан. Да ми један ексемплар
пошљете, не смем Вас ни молити; зашто на пред знам, да
ме неће бува ујести, као што ме ни летос ујела није.
Шта би од И ст орије, шта ли од П еснарице? Чини ми
се, да Србљи наши јошт слабо познају цену и важност народ-
ства свога, зашто и човек не може ни пасји зуби к прену-
мерацији да привуче. Мене можете сигурно рачунати, и да
Вам ништа и не кажем. Остајем Вас високопочитујући
У Пешти 25. Феб. 1822. Милош Света*.
Збиља! Како би ja могао доћи до једне Граматике Г До-

бровскога? Ja би поштено платно, и особито благодаран био.
(Споља:]
An den Hochgelehrten Hernn
WuK Stephanovits abzugeben
bey der Redaction der Serbischen Zeitung
in Wien. АСАНУ, 2960.
Вукова йреписка IV, 25—26.
1 Поздрав са много поштовагьа.
29
у Земуну 1Зг№ ферфбарја 822.

Здравствуйте Господарб и Побратиме
нямногая ЛЬта!
Ваше на мене любезнш Писаше w 7гш Т' М прим iо
Ссамъ, и видимъ штоми пишете. Николаевичи Соверпйо у
72
Цернуће, Едни С’Казую преко Пушке Др»ги пакъ Черезъ
Мача Смртъ Е Прошла. — 0еа»доров1чъ јоштв С’ незна rflie
и како, Люди различите Говор», Време доказаће и зато; w
Максима Ранковича, преклучуемъ Вами Ово Писмо. Давидо-
вичъ Есте на M icro ©еюдоровича кодъ Гор: у Крагоевцу
Пожарацъ како чуемъ јоште у Крагоевцу се Налази као
Regrations Sekretär Младенъ Самъ je дошао и нитко Др»гш
Шннме, пакъ и Онъ се Налази Овако и Овако и Самъ незна
Штаје до дал!> Провидеше. Поздравитеми покорно Господина
Копитара такоћерв и честну поштену вашу любезн» фамшйю.
Писмо Ваше w 17 Jaimyapia отишло јоштв пре Времена, и
имамъ и Одговоръ дае Примкни), пакъ будните на Мир»,
Све штоми Пишете имате Права), неги) штоћемо, учимъ
можемо помоћи кусуръ не Остае; а за да лк нека Богъ учини
Свое; Остаемъ
Вашъ
Братъ и Побратимъ.
[На полеђини:] Констандинъ Пиваръ.1
v: Semlin.
Herrn
Wuck Stephanovich, wohn
haft auf der Landstrasse in der
Ungargasse bey der schönen Sklawin
N 324 in l ten Stock die Thür № 16
Воштани печат’ in Wien.
[Жиг:] Semlin АСАНУ, 3009.
Букова преписка IV, 69—-70.
i Изостављени надредни знаци изнад и и у.
30.
ВУК КАРАЏИЋ — АЛЕКСАНДРУ СЕМЈОНОВИЧУ
ШИШКОВУ
Ваше Высокопревосходительство,1
милостивый Государь!
Я писаль Вашему Високопревосх. 8Г Августа и 2го
Сентября прошлаго года и послалъ Вамъ нисколько книжек,
не знаю получили ли Ви мои присилки. — По сихъ дняхъ
вышла изъ печати Славенская Граматика Г Добровскога,2
сочинитель ея предалъ мнк два экземпляра (съ письмомъ на
Васъ) для посилки Вамъ, которые я имкю честь Вамъ пре
проводить.
73
Въ прочемъ вручая себе милости Вашего Высокопревосхо
дительства съ величайшимъ высокопо читан iемъ имЪю честь
быть
14. Февруарија (по наш.) 822. В. Высок.

нижайшимъ слугою3
Концепт. АСАНУ, 2844.
Букова преписка III, 504.
1 Други део сложенице блаюродге прецртан и натписано прево

сходите.! ьство.
2 Првобитно настављено новом реченицом Сочинитель eío преда
ли мнЪ, па je то прецртано и натписано иза зареза который предали
мнЪ два экзем п ляра сь писмомъ на Вась.
3 У горњем десном углу Вук записао 8« Августа.
[Превод:]
В аш е ви сокопревасходст во,
м и ло ст и ви Господине,
П исао сам В аш ем високойревасхо д ст ву 8. август а и 2.
септ ем бра прош ле године и послао В а м неколико кгъижица.
Н е зн ам д а ли ст е доб или м о је пош иљ ке. П о с ле тога и зо ш ла
j e и з ш т а м п е Словенска граматика i. Д обровског: гьен ауигор
м и j e предао д в а прим ерка д а и х В а м а пош аљ ем , с п и см ом за
В ас, која им ам част д а В а м у пуш им .
П р еп о р уч ујућ и се м и ло ст и В аш еi високопревасходст ва,
с највећим високопош т овагьем им ам част бит и
14. ф ебруара ( по н а ш .) 1822. В аш еi високопревасходст ва
понизни слуга
31
ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ ВУКУ КАРАЦИЋУ
У Земуну на три Јерарка 822

Како што сам Вам ономад преко Г Матића поручио за
Николајевића, ево сада чује се обширније о његовој судбини
оно' Он je јамачно погинуо; али се било забранило говорити
74
о н»ему и његовој смрти, зато се двоумило о правој истини,
а и онако су гатали једни: даје обешен, други да je посечен,’
па je тешко било веровати, али сад je цело истинито, да je
из пиштоља од остраг убијен, и даје до конца смрти све јед-
нако говорио, да није крив, него да му душмани (особито
Ћелеш и Лисовић) неправедно живот узимају Кривица се на
гьега баца, не само штоје пасквилу правио, него да je у оном
саклетију био умешан, које je лане, кад je онај Рицал из Ца-
риграда у Београд дошао, против Милоша сковано било.
Што му драго у чему je, и, колико je крив, то ће време откри-
ти, толико Вас само могу уверити, да данас Митрополит да
умре, не би се о њему ca толиким сажаљешем говорило, ко
лико о Николајевићу што се и данас говори, свак живи жали
га, и вели да би Милош шњиме могао и милостивије посту-
пати. такођер чује се даје и Лаза обешен, а Ћелеш даје, као
виновник њиове смрти у гвожђу затворен. — Онде није са-
свим потаман, већ су1 партије једна од стране Милоша, друга
од стране гьегова брата и Николајевића постале, па то неће
добра донети.
Писао je Матеја из Панчева да пренумерирате на вашу
песнарицу-
Матеју Стојановића 2 комад и Јована Симића, бербе-
рин 1 [комад]. Новце ће послати. Ваши 25 књига јесам при-
мио, и труди ћу се да и што брже продам.
Ето љубезни пријатељу ово сам писмо почео на три Je-
рарка, како што горе стоји, писати, пак га онда морадо пре-
кинути, а од оно доба до јуче не би код куће; и тако сад Вам
га шиљем
На чисти понеделник. Ваш искрени пријатељ

Вас.
Semlin Herrn
Wuk Stefanowits mit Briefen des H.
v. Kopitar Custos an der К . K. Hofbibliothek
in Wien
[Жвг:] Semlin
АСАНУ, 2498.
Букова иреписка III, 109— ПО.
1 После овога написано па прецртано се.
75
32.
Sig Semlin 15‘ feb. 822.

Luibezni Pobratime zdravstvýte na Mnogaja ljeta Sa kadunom
Zajedno ý ljubezna famil.
Dajemte na Znanje da fala bogu danas jedan prijatelj doide
у kaxe da Za naschega ljubeznoga Brata Nikolajevitsja nije Jstina
amin daje Boxe Ti veliki Boxe tako Daje Jstina da nije xertio
Hoxju otzu Sfetomu Nikołaju. Da uschtnim samo Da on budne
xif arna brate у vredno jest nije rodila malka Drugoga Niko-
lajevitja u Serbiu Pozdravi gospodina Kopitara ý schta schu-
jem dale Hokju da ti pichem, budnimi zdrav ý piche tvoj brat.
Pivař
Sada Da mulschich Znajech Kato Zajatz.
[Ha полеђини:]
An dem
Herrn Wuk v. Stephan, wonhaft,
in der Ladstrasse in der
Ungargasse bey der schönen
Skia win № 324. In pen st. № 16
zu Wien
[Жиг:] Semlin
АСАНУ, ЗОЮ.
33.
Земун, 14. март 1822.
ЈБубезни Пријатељу!
Ама за Бога шта би, те новине изосташе веће три по-
ште, овде се свакојако говори за Давидовића и његову пе-
чатњу, и сам Бог зна шта се којешта гата, но једноје горе
од другог, а извесно незнасе ништа, за то Вас молим као сво-
га пријатеља учините добро, те нас известите шта je и какоје
ca лечатњом, и ca новинама, заштосу престале? Највећа je
76
срамота целoj нацији, ако од малености пренумеранта то*
заведеније укинуло се буде. Давидовић не пише ни бело, ни
црно, чујесе да je сада у вилајет отишао. А за Лазу Тодоро-
вића није истина, да je погинуо, него je стао опет у свој чин,
у ком je и пре био, него се чује, да1 су Милошева браћа сву
власт изгубила, зашто су и они у оном сазаклетију2 против
Милоша били, које je Николајевиђа главе стало, и да je поред
њи још неколико поглавица затворено што су шњима у спо-
разумјенију били, све се то говори, али Бог зна јели истина.
Други важни новина нема засада. Будите здрави, и примите
поздрав од свију Ваши пријатеља и од Вашег
У Земуну 2Г Марта 822 В Василијевјићј

Semlin
Herrn
Wuk Stefanowits p. Add. Herrn v.
Kopitar Custos an der k. k. Hofbibliothek
in Wien
[Жиг:] Semlin
АСАНУ, 2499 _
Букова преписка III, ПО—111
1 После те речи прецртано je и у продужетку дописано су.

2 После ове речи прецртано био.
34.
ЛУКИЈАН МУШИЦКИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Шишатовац, 18. март 1822.
У Шишатовцу 6. Марта 822.

Љубезни Пријатељу Вуче!
Ви у Вашем писму од 26. Јануарија по Римск. а по на
шем 14. Јануарија објећасте, да ћете ми по првом Дили
жансу Граматику Добровскога послати, па од оног дана до
данас прођоше равно 40. дана, а од Граматике ни трата ни
гласа! Долазише Дилижанси и враћаше се, и опет долазише,
а Ви ни мукает! Како да не жалим и на Вас и на Гдна Ко-
питара? Та ja од те Граматике очекивам прву и последњу
помоћ моју П рву јер прође година и 6. мјесеци, одкако
љуту нужду трпим, а ни одкуд ни крајцаре помоћи! По-
77
следњу јер се другој скорије не надам. Еј да сам ту могао
досад све по табак преводити, досад би поне половина готова
била, и могао би таки сад дата објавленије, па ето новаца! Па
да сте ми je и сад послали, да je почнем, чисто ми би ми лакше
било. Очекивајући ту Граматаку, ништа ни сам могао ни по-
чињати. — Посумњам се кадкад оће ли потребно бита пре-
водити je за наш народ, па остајем тврд у намјеренију, ил’
се удаљавала од данашњег црквеног, или не. — Мораћу и
Митрополиту јавити, да ћу je преводити, и избројаћу при
чине, зашто, пак ћу га онда као запитати, оће л’ ми по оним
причинама дозволите, да преводим. Волем тако, да ми не
шкоди, но паче, да откупованье Свештенству препоручи. —-
Дакле помагај, шшьите Граматаку! Да видим ту последньу
надежду моју Та кад ме нико с новцем не помаже, помозите
Ви с књигом.
О Бугарском се језику добро потрудисте. Хвала Вам буди
од стране књижества нашег Не мала je то заслуга Ваша.
Пошљите све оно Академији Россијској. Пре него што у но-
винама почеше изилазити они листови Ваши о том језику, дође
к мени бугарски свештеник, прави бугарин; објави, да би
желю у ком год миру бавити се до воскресенија. Я зажелим,
да код мене остане, с там намјеренијем, да помоћу његовом
учиним опит к бугарској Граматацы. Напишем писмо Митро
политу за дозволеније. Предам Свештенику Одговора не доби:
ил’ свештеник није предао писма ил’ СС. није ктео дозво
лите. — Од овог сам Бугарина чуо, да Бугари, даже и сами
прости, не говоре ja, но аз. То сам и од другог Бугарина
чуо. — И оно славенско азъ Hie србско, но бугарско.
Пишите ми чим се сад занимате. Здрави будите.
Ваш пријатељ
Л. Мушицкш
П. П. Ово писамце подайте Гдну Копитару

Szuszek von Schischatovacz
S e r Wohlgeboren
Herrn von Kopitar,
К. K. Hofbibliothekscustos
(Pour Wouk)
Franco in Wien АСАНУ, 2125.
78
35.
ДИМИТРИЈЕ ФРУШИЋ ВУКУ КАРАЦИЋУ
Трст, 24. март 1822.
У Трсту 12/24. Марта 822..

Љубезни Вуче!
Немоту се сетити нетто, јесам ли ти дисао, да сам при-
мијо твоје књиге исправно. Јади ми којим путем новце да
та пошљем. Кад сам Давидовићу векслу шшъао, мислијо сам
и за тебе да додам, па сам се побојао, да неби пропало. А
join и незнам, јели сирота жена његова новце у руку добила.,
или да нису кредитори какви појели. Збшьа чудим се да ми
ниси писао ништа о тему и његову стању Да je рђаво шњиме,
видим, јербо су Новине престале. Жао ми je за Новине мл ого,
и млогима ће бита жао. Пишими молим те скоро, што je
како je, јербо досада ништа нисмо управо разумјели. Гледај
да та Новине предузмеш. Поздрави ми љубезно Г Копитара
и Белецког. Остајем с високопочитанијем и искреном љубвом
твој
Фрушић.
von Triest
An Herrn
Vuk Stephano vies
Abzugeben auf der Landstrasse
in der Ungargasse bey der
schönen Sclavine № 324 im ersten
Stock
a Wien
АСАНУ, 1930.
Вукова пре писка I, 651
36.
АВРАМ ПАНИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Шид, 26. март 1822.
Высокопочитаемый Гдине!
Еще 1° Ян8ар1а п. р. предао самъ Илочкой Поста пи-
смо на Гдна Давщовийа, и у нЬму 15 f. W W у име наши
Новина за тек»щ» половиц» Године; но до данасъ новина до-
6io нисамъ. За то молимъ учините любовь (:кадъ Гдна ДавГ
79
довића како ч8емъ еще тамо нема.) гди треба настояти, да
се Новцима моимъ у трагъ уђе, и новине све да ми се по
шалю. Выше нисамъ радъ, да ми Новине крозъ Илочкб Пост«
.долазе, но молимъ наредите, да ми крозъ Осекъ, Вшковце, и
Товарникъ у Шидъ долазе.
Я самъ вамъ и у йстомъ Г Давщ. писм8 писао, и садъ
являмъ, да песме бне две по дел|'жанс8 нисамъ послао, ерь
ми ГОстениковъ зетъ изъ Н. Сада явля, да Варадинска Поста
ние, хотела пршмитш, изъ у’зрока што вели делижансъ м а й
н’ 1 П не носи. Я не знамъ ели то йстина, й како вы (:кадъ
сте ме на делижансъ упбтили:) не бы то знали. Ако то тако
биде, то незнамъ како бы вамъ послао, ванъ да бы по Н.-
Сађан8 Г Гр8ић8, йли Хариш8, кадъ у Бечъ поћу
Имам еще едн8 песм8 w Тићарић» Ил in; и о восташю
и падеж ю Cep6ie, ако й не ймате, явите ми, да вамъ й бве
пошалЪмъ.
Притомъ съ высокопочиташемъ пребывай
У’ Шид8 14го Марта 822. Вашъ
нижайшщ слбга
Авр. Панийъ.
Парохъ
Молимъ Васъ! набчите ме, што hS каколи ћ8 съ Илочкимъ
пость- Efi пед1торомъ почети, ако еще садъ Новина не доб1емъ.
Ни е ми толико жао Новаца, колико што Новине не доб1ямъ.
Ово писмо зато нисамъ франгарао, да поста и писмо й Новце
не caKpie.
Я ово писмо 6ÍB запечатю, но ево паки штворимъ, да
Вамъ явимъ, да садъ ево послЪдню 104. № прошедше године
доби. Сто како ми уредно Новине долазише до садъ, и зашто
самъ радъ пошт8 променбти. У хитошти написа нетто у
стрмоглавце.
Bacsincze
Herrn Herrn
Vuk Stephanovics auf der Landstrasse
in der Ungargasse bei der schönen
Sklavin № 324. im l ten Stock die Thür № 16
14 zu Wien
[Жиг:] Bacsincze
АСАНУ, 2207
Букова пре писка II, 423—424.
80
37
Земун, 1 април 1822.
У Земуну 20'а Марта 1822.

Примио сам Ваша писма једно од 12. о. м. п. р. (на које
велики одговор очекујете), а друго од 10ог о. м. — Ela прво
нисам Вам могао, нити пак сада могу достаточно одгово-
рити, будући да није било могућно о свему, што треба, исти-
нито известити се. За Николајевића толико сам чуо, да je сам
крив својој смрти, и што се могао оправдати није тео, него
je све уз нос ишао Еосподару, и Кнезовима на себе врло много
држећи, да je напослетку искао, да му туђи дворова министри
суде: гди се родио, и како je после амо прелазио, то ми још
нико неможе, као што ваља, да каже. Брат му je парох у Сре-
му у Сурдуку, али он још није амо долазио ( а ретко и до-
лази у Земун) да нас о свему најбоље извести. — Лаза Тодо-
ровић ступио je опет у свој чин, у ком je и пре био, за Ћелеша
није се посведочило, да je окован. Лисовић je као и досад.
Младен je у Крагујевцу, али се ни жив [не] чује, нити се пача
у што, само у миру живи, и ћути. За Давидовића не чује се
ништа жива сада, пре неколико дана говорило се да je у Шап-
цу, шта ради, и којим послом тосе незна. О Пожарцу још се
мање што чује. Српски Кнезови, што су у Цариграду били
су до скоро сви живи, али су непрестано у затвору Миловук
није још послао они 10 књижица сравнителни речника, од
они преповетки продао сам до сад само 2 књиге; а ти речници
оћеју се још слабије продавати.
Добровскога Граматику још нема нико овде; али за Бога
јели при свести Добровски, или како се смео усудити да метне
у своју књигу le ffем и иф с т и , па још /ь и н> та са тим je дирнуо
у блш очеспИ е!
Дакле новине Српске Бог да прости! вечна им памет!
веће штете Српска литература не може имати, него што je
н>и изгубила, а што je још најгоре, што ће се сада Баба Сми-
љана, матер јој јебем, осилити, и опет царовати. Љубомиру
ће то мило бити. јербо je Зћу част веће свршио, и у њу одавно
обећани одговор на рецензију ставио, па сад се неће бојати
никаква одвраћка у новина, које као што кажете без Дави-
довићева повратка, неће ју се печатати, и на свет излазити,
а Давидовић није још ни до данас прешао у Контромац, како
што сте у Бечу чул и били. Желећи да у здравльу дочекате и
проведете Ускрс поздрављам Вас љубезно и остајем
Ваш искрени пријатељ

— В —
Semlin Herrn
Vuk Stefanowits mit Brifen des Herrn
v. Kopitar Custos an der k. k. Hofbiblio
thek in Wien
[Жиг:] Semlin АСАНУ, 2500.
Букова пре писка III, 111— 112.
38.
JOB АН ГАВРИЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 12. април 1822.
Високоучени Господине!
Давна сам већ намеран бијо Вама писати, и Вас пытати:
зашто С ербске Н о в и н е више не примамо? Ово вас непитам
из каквог љубопитства, него из истине туге, коју сваки на-
родну своју литературу љубећи Србљин при овом несретном
догађају осећа. Молим Вас дакле, да ме известите о томе-
оћемол ји-кадгод добијати, или не? И зашто су престале?
Рад би сам ово дјело имати: K lein e encyclopädische B ib lio th ek,
oder zusam m enhängende U ibersicht a ller m enschlichen K e n tn isse
u n d F ertigheiten. W ien 1 8 1 4 . In Verlag der P e te r R eh m isch en
B uchhandlung. In C o m m issio n des cosm ographyschen Biireau.
Hajnpe изволите Господина Копитара упитати: јели то дјело
такво, као што му Надпис показује, т ј. можел се човек из
н>ега толико поучити, или барем штогод о свима наукама
у кратко разабрати. као што надпис показује? и пошто je?
Јели Г Домбровски неколико егземплара своје Граматике
славенске у Нови-Сад послао, или у Пешту, да човек купити
може? И пошто je ту у Бечу? -— Јестел доста скупили прену-
меранта на песмарицу Вашу? Шта се говори о Рату између
Руссије и порте Отоманске ту код Вас у Бечу? — Ала човече
млого питаш: рећи ћете. Дакле доста. Поздравите Господина
Копитара љубезно, и сву Вашу фамилију, а ja остајемУ
У Вуковару 31ог Марта 1822 Ваш истинити почитатель
Ј. Гавриловић
82
[Споља:]
Vucovar.
An den Herrn Vuk Stephanovits
der literarischen Gesellschaft zu Cracau, und der
Russischen zu St. Petersburg Mitgliedes, Wohlgeboren.
Mit Briefen des Herrn Hof-Bibliothek-Scriptors v. Kopitar
zu Vien.
АСАНУ, 2643.
Букова иреииска III, 257.
39.
ВУК КАРАЏИЋ — ВРХОВНОЈ ПОЛИЦИЈСКОЈ УПРАВИ
Беч, 18 април 1822.
Hochlöbliche К. К. Polizey Hofstelle!

Der Unterzeichnete Familienvater mit Weib und Kind findet
sich veranlasst des leichteren Auskommens wegen nach Ungarn
zu übersiedeln und zwar zu Herrn Theodor Tirka, Grosshändler
und Hausinhaber von Wien, der in Panjeva bei Temeswar Ver
wandte hat und nun dort lebt. Der Unterzeichnete hat in die
ser Absicht sein Quartier in Wien zu gehöriger Zeit aufgegeben
und muss es nun zu Georgi räumen. Er bittet daher eine hochlö
bliche Polizey Hofstelle geruhe ihm seinen Pass nach Panjeva
bei Temeswar ehemöglichst visiren zu lassen, damit er zu Aus
ziehzeit bereits auf der Donau nach Pest eingeschifft seyn könne.
Er erbietet sich übrigens zu jeder ihm möglichen Garantie,
dass er den hohen Anordnungen der Hofstelle genau und getreu
nachleben werde.
Wuk Stephanovich,
wohnhaft auf der Landstrasse in der
Ungarngasse No. 324.
Wien, den 18. April 1822.
[Решенье на молби:]
Einstweilen aufzubechalten, biss d er Hofkriegsrath sich

über diesen Gegenstand anher geäusserthat. Wien, den 21
April 1822.
Polizey-Hofstelle (Beč), 1214.
Ивић, Архивска грађа И, 215— 216.
6* 83
[Превод:]
С лавна ц. к. У ираво иолиције,

П от писани, от ац йородице са ж еном и деш ет ом , прину-
ђен j e д а се р а д и лакшеГ издрж авањ а пресели у М а ђа р ску, и то
ко д господина Теодора Тирке, велетрГовца и кућевласника у
Б ечу, који у П ањ еви ко д Тем иш вара им а р о ђа ке и сада т ам о
ж иви. — - П от писани j e у т о ј нам ери у прописном р о к у от казао
свој сш ан у Б ечу и м ора ia напусиш т и о Ђ урђевдану. Он cíTiola
м о ли славну У праву полиције д а м у ш т о пре изволи визирам и
пасош за П ањ еву код Темиш вара, како би се у врем е исељењ а
већ Moiao на Д ун а в у укрцат и на брод за П еш т у. Он уост а-
ло м нуди сваку моГућну Гарантију д а he се Шачно и савесно
равнат и према високим уп ут ст ви м а Управе.
Б у к Ст еф ановић,
Беч, 18. априла 1822. са ст аном у Л андш т расе,
УшарГасе бр. 324
[Решекье на молби:]
Засад задржати д о к се Д ворско рат но ве/ге не изјасни
о овом предм ет у. Б еч , 21. априла 1822.
40.
ДИМИТРШЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 26. април 1822.
Високоучени Господине
Мени препочитаеми!
lipie неколико дана разумЬо сам од Г Д. Фрушитћа Док
тора, да ме Вы дужите за ПЬснарице Србске од 1815. ЛЬта,
кое и право имате свое истраживати, само е мало посрамота
за нас овде, да смо се ми на исплаћиванГ дуга дали напо-
миняти. — Но шта ћете, зар ни смо ни ми сами, а камо срећа
да смо, онда би смо се и ми едни зар ил примером другог,
или бар кад год по времену исправили.
За ПЬснарице Србске до сада већ печатане ia се чисто
као кроз сан опоминЬм, да сам скупа, с’ моим онда бившим
садругом Г Михаилом Радонићем заедно Принумеранте ку-
nio, мом другу имена дао. Есам ли му пак и имена дао а
с’ ньима и Новце, и есам ли ia скупю од исти принумеранта
и новце? и све? Ничега се не могу опоменути кромЬ едини
имена, будући су ми онда они исти ученици били, и опо-
84
минЪм се обстоятелства, ви ће те то по свой прилиди гди год
записано имати, a ia ћу мом другу за то у Каир писати и од
H tra се о свему извЪстити, будући е била pin онда вама исте
Новце преко Блаженопочившег Г. Драге Теодоровића у Беч
послати, кое е мой друг бью на се предузео. Ели послао или
Hie не знам. Било како му драго ia вам овде од мощ При-
нумеранта предварително пришилЕм у сребру f. 7
Од Г Фрушића за кньиге послане му f. 4.
Од 1ована ВладисавлЕвића из Дубровника за
Принумеранте на Шснар. III част f. 5.
За Принумерацто на исту Шснар. од Г Ди-
MHTpia Милаковића и Г Јове ШкулЪвиЙа
из Дубровника f. 320. кр.
За Принумеращю на исту Шснарицу Г Ляо-
бомира Владисавлћвића и Милоша Вла-
дисавлЪвиЙа из Кузмина f. 320.
Свега f. 2240. кр.
Ово кад примите изволите ми молим вас Јавиги, имате
ли iouiT што од мене изискивати, а међу тим ћу ia и Г Радо-
нићу писати. На кое очекиваюйи имам чест остати вашим
Правим Почитатель.
У TpiecTy 14. Ап pinna 1822. Димитрш ВладисавлјЕвић]
АСАНУ, 3229.
Букова иреписка IV, 358—359.
41
ВУК КАРАЏИЋ — ХРИСТИФОРУ ОБРЕНОВИЋУ
Беч, 3. мај 1822.
ЈБубезни и високопочитајеми Гдине!
На мило и високопочитајемо писмо Ваше од 12га дек.
(прошавше године) одговорио сам Вам 25га Јануарија, и већ
се надам од Вас обећању.1
Не мојте заборавити оне2 књиге, што сам Вас молио да
ми пошљете.
У Србији je још за сад мирно, и Ваш je стриц здраво,
вала Богу! Госпођа je Љубица3 (најстарија Ваша стрина) ро
дила ђевојку прије неколика мјесеца.4
Шаљем једну књижицу народни Српски приповијетки и
Загонетки, и пошто je прочитате, подајте и другим Србљима
85
нашим, који су се ради опоменути матерњега језика свога,
нека читају.
Поздравите ми све Србље наше, а особито љубезнога мота
негдашњег ученика Илију Јефтића. Поздравите ми такођер Г
Тимковскога, и све остале познанике и пријатеље, који су (да
кажем управо Српски) ради за мене чути и разумјети.
21г Априла по нашему Зга маија по Римскоме 822.
Букова преписка IV 87
1 Прецртано материјалима и новцима за штампане књше.

2 Прецртано за књте оне што сам вас молио, да ми то не че.
3 Прецртано то.
4 Прецртано Естъли бы я имЪлъ ufacmie умножить cie описате,
чтобы оно было достойно полгодоваго nymeiuecmein, то бы я просил
вась, для, доставлетя мнЬ денЬгь за вторую половину года, да бы могь
продолжить (или начать) cie, для меня и для вась толь желательное
nymeiuecmeie; но теперь не знаю что сказать.
42.
Беч, 12. мај 1822.
Свијетли и Честити Кнеже,
милостиви1 Господару!
Већ прође година дана, како сам ja отишао од Вас из
Крагујевца. За то вријеме писао сам Вам четири писма осим
овога, и знам да сте та свачетири моја писма примили, али
ja од Вас ни на једно нијесам добио одговора. То je за мене
већ истинита свједоџба, да су непријатељи моји угасили у
прсима Вашим ону љубав и милост, коју сте ми ту за девет
мјесеци показивали. У последнему писму моме, од 17га Ja-
нуарија, напоменуо сам Вам, да je Лаза Теодоровић сейма
тамошњим непријатељима мојим мајстор и коловођа, који je
најродољубивије и најопштеполезније моје жеље и намјере-
нија наопако толковао и кварио (које сам, које преке своји
шегрта и калфи); а да не би он рекао, да ja њега опадам код
Вас, као што ми je и лани ту казао, да су с мене, и с онога
мога јеванђелија најзнатнији људи у народу Српскоме (то
јест- прота Ненадовић, и не знам ко још) пали код Вас у не-
милост; зато ћу ево овђе сад да му то докажем.
Ви сами знате, да сам ja желио (као што сам и нему и
свима Вашим Совјетницима више од сто пута говорио): 1)
86
да научим Вас читати и писати; па онда да уредимо да се
управо за Вас напише неколико исторически и други којекаки
полезни књига, па неке да Ви сами читате на беспослици, а
за иеке бисмо одредили кота, да Вам и чита у одређено ври-
јеме; и тако би Ви (како Вам je дао Бог здрав разум и добру
памет) сад накнадили оно, што се у ђетинству Вашему нијесте
преправили за садашње стање Ваше. 2) Да гледамо и ђекоје
кнезове да научимо овако на пречац читати и писати; а за
кнезовске синове и за осталу момчад, који пома л о знаду чи
тати и писати, да уредимо школу, у коју би се овака момчад
за двије — три године могла по Европејски преправити за
народне службе. 3) За мање школе да начинимо школске књи-
ге по најбољему Европејском начину, да и остали Србљи
(по другим земљама) од нас приме (као од матере своје), а
не да ми до вијека којеш т а од други узимамо. 4) Да Вас на-
говоримо, да поставите макар најмање што за ко н а , колико
je могуће према данашњем стању те земље, да буде коликагођ
налик на Европејску државу 5) Да скупим што2 je више мо-
гуће народни пјесама, да опишем намастире, барем те, који
су у подручју Вашему; и да напишем Историју Српску наши
времена (коју сам ja join одавно почео): па с тим књигама
да дођем у Њемачку, па да и наштампам и Вашему имену
посветим, и да кажем, да je то по Вашој наредби скушьено
и написано и наштампано; па онда у име Ваше да дам по
нешто и другим ђекојим зн ат нијим списатељима и туђим и
нашим, да и они кашто напишу и кажу о Вама што лијепо
и славно (а свијет би и онако Вас валио и славио, како би Ви
тако славне ствари учинили). И ето тако сам ћео3 да начи
нимо од Вас у народу нашему штогођ налик на Великога
Карла и4 на Великога Петра. Ви сами можете виђети, да су
то све таке ствари, које би се од онога доба, како сам ja с Вама
отишао у Црнућу, до данас све5 могле свршити, и сад би већ
Ваша слава по6 свему свијету грмила, и то би тим пословима
Вашим више помогло, него много којешта друго.7 Али за-
луду! кад то Лази није било по вољи. Он се бојао, да Ви онда,
кад научите колико и он, не станете тражити друкчије совјет-
нике и секретаре од њега, а опет му се жао и срамота чинило,
да ja Вама оно учиним, што Вам он није кадар учинити, и
бојао се, да Ви8 не залазите и мене као и њега, или join више,
него њега.9 Зато je он мене ту гледао, као највећега свога
крвника и злотвора, и једнако се старао и трудно да мене,
и оно, што сам ja ћео Вама да учиним, код Вас омрази, а мени
да убије надежду, да се ничему у Србији немам надати. Кад
сте Ви казали, да ме примате у двор Ваш, и ђе су остали Ваши
кнезови и совјетници, ту да будем и ja, онда он у први ма није
87
могао ништа чинити, нити je смијо што противно говорите:
али кад смо ми дошли из Црнуће, и Ви мене станете једнако
тражити и призивати на разговор, и питати ме које за што,
онда je он на моје очи сваки дан казивао, како je снио, даће
Србија своје послове срећно свршити, ако тајне добро уш-
чува, а за леђима je мојим то управо толковао, док није мене
опет потуђио; и послије ми je готово сваки дан говорио и
притврђивао ме, да се не мијешам ни у каке послове. Не само
што ми je за инат навалице пркосио и показивао ми, да се
од мене свашто крије, него ни новина Српски и Њемачки по
неђељу дана није ми давао да и чатим, док и он најприје не
чата10 и тако су млоге од мене остале и нечаћене.11 Кад je
за мене што добро12 писано у новинама, оно не само што
није ћео Вама да покаже,12 него je сакривао да ни друга не
чате;14 а кад je што зло било, оно су знале и слуге и слушки-
ње по конаку Сами се можете опоменути, како ме угонио
у лаж, да у Русији нема кипова по црквама и на крстовима,
док нијесте Ви доказали, да сте виђели на некаку крсту архи-
мандритскоме. За оно јеванђелије, које би имену Вашему
већу чест и славу чинило, него десет намастира изнова у Ср-
бији да начините, ваља да знате каку je буну ту био подигао
на мене; а кад сам ja пристао како je гођ он ћео, то јест, да
га поправља и Миоковић, и Гаја,15 и друга ко му драго, онда
ми je казао, да га носим у Карловне, да се поправља (зашто
зна, да се у Карловцима не би16 допустите, да се и Ваше име
на њега метне). Једанпут ме je био ишћерао, да носим јеван-
ђелије из канцеларије, куд ми драго, па га Николајевић опет
узме од мене, и метне на астал; а кад га послије узме кнез
Baco17 и Аџи-Атанасије да чате, ja пођем опет да га унесем
у канцеларију, а Павле и Стојко (који су Србији вјернији од
мене, зашто Лази перу ноге и пале му чибук) кажу ми, да je
господар Лаза заповиђео, да се та књига више не уноси у
канцеларију Па не само што су ме одатле оћерали,18 него
знате како ме и даље препоручивао из Бранковине преко своји
калфи и шегрта. А преко свега тога, знате на пооду моме
одатле како сте били уредили за мене, па како je он послије
окренуо, кад сам ja испред очију Ваши отишао. — Он воли
Вама препоручивати и у посао народни примати и мијешати
којекаке ћифте и муфлизе, од који се не боји, да ће кад по-
стати као и он, него се нада, да ће му се до вијека клањати,
да им што излаже од Вас; и пред којима се може слободно
показивати као највећи философ и политик, а да му нико ни
у чему не може рећи: није тако. Накратко да Вам кажем: ко-
лико je Лаза велики, сав да се претвори у злато, опет не би
могао исплатити онога добра, које сам ja ћео да Вам учиним,
88
па он није дао. Ако ли се Лази и његовој партији чини, да ово
није19 тако важно, што сам ja ћео Вама да учиним, а они ово
писмо моје нека пошаљу у којегођ оће новине Европејске,
нека се штампа на моју срамоту, што сам Вам то ћео да учи
ним, и на њиову славу, што ми нијесу дали учинити.20
Препоручујући се вашој милости и цјелујући вам руку
и скут, остајем онај исти, који сам и досад био.
У Бечу 30га Априлија 822. Вук Стефановић21

[Споља:]
Свијетломе и честитоме кнезу од Србије Господару Милошу ОбреновиЬу
у Кртујевцу или ђе буде.
Штампа се по: Вукова преписка II, 544—547
1 Прецртано у концепту и високопочита [. .].

2 Прецртано у концепту колико.
3 Прецртано у концепту желио.
4 Прецртано у концепту или.
3 Прецртано у концепту тамо.
6 Прецртано у концепту свој Европи.
7 Прецртано у концепту нею 90 којекаки ћифти да поша.ъете по сви-
јет у, да ноеце узалуд да троше и народ да сшрамоте.
8 Прецртано у концепту мене онда.
9 Прецртано у концепту и да се како не уваши у лажи.
10 У концепту чита.
11 У концепту нечитане.
12 Прецртано у концепту било.
13 у концепту каже.
14 У концепту чишају.
15 У концепту (макар и Гајиница).
16 У концепту неће.
17 У концепту Васа.
18 У концепту оћерао.
19 Прецртано у концепту истина што ja Говорим.
20 Прецртано у концепту Ja се никакој ползи од oeoia писма не
надам, него ме љубав к Вама и к Србији [прецртана реч отечеству]
наГони да Вам ia пишем. [Прецртано Срце ме моје боли, кад помыс
лим] Доћи he вријеме. кад На левој мартини дописано 30га Апри-
лија 822. Овим je концепт завршен.
89
43 .
САМУИЛ О ИЛИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Карловац, 17 мај 1822.
Благородии и Високоучени Господине,

мени најљубезнији и високопочитајеми!
Знам да сте се већ одавно, писму мом одговорителном
(на Ваше, још под 4. Јануара т г на ме отпуштено), надали.
Опростите; опстојателства ми не допустите, пре Вас посје-
ти ти . Ja сам поред оног писма, и 1 комад И. части пјесма-
рице Ваше, с 10. комада народ. Српски припов. и загонетки,
примио, које сте ми препоручити извољели, да ји овдје распро
дам, и новце Вам за њи, по том пошљем. Ево ји. Него би
за све требали 5. ф. 12. кр. да добијете ал’ штедећи (и) Вас
(и себе) од трошка за Делижанц, закључио сам Вам послати,
само ову банкноту од 5 ф., коју баш данас доби; а 12. кр. Вам
дати, кад будем више новаца, и другим путем, слао Вам.
Они 9. ком. II. части народни пјесама, исвол’те с бројем
III. части за Карловац послати; а ja ћу се постарати, новце
Вам што раније, ако ји и не продам, за њи потпуно изборити;
ал’ само ако Вас може поднети, за 1 ф. (ср.) ексемплар дати;
јер ће људма по и 12. кр. скупо бити, као и припов. и Загон,
за 23. кр.!
Шта се учини од новина наши? Гдје нам je Г Давидо-
вић? Зашт’ ли дадосте, новинама престати? Ах!
Љубећи и високооцјењавајући Вас, препоручујемсе и ja
љубави и доброта Bainoj, и јесам с неограниченим високо-
почитањем
У Карловцу, Благородија Вашег
5. Маија, 1822. Покоряй Слуга
Самујло Илијћ
№ 337.
An den Wohlgeborenen
und Hochgelehrten
Herrn W uk Stephanovicsh.
Wohnt auf der Landstrasse in
der Ungargasse, bey der schönen
Sclavin № 324. cm 1. Stock, die
Thür № 16.)
erga Recepisse.
in Wien.
[Жиг:] Karlstadt Illyrie
АСАНУ, 3179.
Букова прейиска IV, 294.
90
44 .
РУСКО БИБЛШСКО ДРУШТВО БУКУ КАРАЏИЋУ
Петроград, 18. мај 1822.
Милостивый Государь мой.

Въ слћдствје причинъ, изъясненных Росййскимъ По-
сланникомъ при ВЬнскомъ Дворе, по коимъ затруднительно
получить одобреше Духовенства на переводъ вашъ Новаго
Завета на Сербсюй языкъ, Комитетъ Россшскаго Библейскаго
Общества изъявилъ соглаЫе свое на последнее предложеше
ваше; и потому препровожденъ ныне же къ Г Посланнику
для доставлешя вамъ, вексель на 2.000 рублей. По полученш
оныхъ, манускрипть вашего перевода перешлется немедленно
сюда, и по получеши на оный здесь надлежащаго одобрешя,
доставятся вамъ и остальныя две тысячи рублей.
Присемъ считаю я пужнымъ удостоверить васъ, что оста
новка въ деле семь происходила доселе нимало не отъ Ко
митета Россшскаго Библейскаго Общества, который самъ съ
своей стороны, желалъ скорейшаго окончашя оному; но отъ
обстоятельствъ, коихъ не только мы, но и вы не могли знать
и предвидеть при заключенш обоюднаго съ Комитетомъ усло-
шя на переводъ Новаго Завета. Вы вспомните, что уже
доставлена была вамъ и часть денегъ чрезъ Г Посланника, но
вы оной не приняли. Затруднешя въ напечатанш сего издашя
происходили равнымъ образомъ не отъ Комитета, чему сви-
детельствомъ послужить вамъ письмо мое отъ 29. Ноября
прошлаго года.
Теперь кажется все исполнено по вашему желашю, и
мы не замедлимъ уведомить васъ и о последующемъ, когда
получимъ одобреше на переводъ, для напечаташя онаго въ
Петербурге.
Съ совершеннымъ почтешемъ имею честь быть
№ 394. вашимъ,
въ С. Петербурге Милостивый Государь мой,
6. Main 1822. покорнейшимъ слугою
Г Вуку Стефановичу Василш Поповъ
[Споља:]
Г Сербскому Литтератору
№ 394
Оригинал изгубљен, био у АСАНУ, 2821.
Штампа се по. Букова преписка III, 465—466.
91
[Превод:]
М илост ивы ю сиодине мој,

ЗбоГ разлога, које j e објаснио р у с к и Послании при бечком
двору, д а j e т еш ко добиты одобрењ е д уховны х власт и за
В аш превод Новог завета на српски је зи к , К ом ит ет Руског
библијског д руш т ва изразио j e своју сагласност на В аш по
следней предлог и стога j e јо ш данас упућена i. посланику м еница
на 2.000 рубаљ а ради дост ављ ањ а В ам а. П о гъиховом пријем у
рукопис В аш еi пре вод а ваљ а од м а х послат и овам о, а погито
се за гь овде добије ogloeapąjyhie одобрење, дост авиће В а м се
и ост алих д ве хиљ аде рубаљ а.
С м от рам при т ом за неопходно да В ас уверим д а заст ој
у овом послу Hiije досад ним ало пот ицао од К ом ит ет а Руског
библггјскоГ друш т ва, који j e сам ca своје ст ране ж елео д а се
иго најбрж е оконча, али су се испречиле околност и које ни м и
ни В и приликом закљ учењ а узајамног уговора за превођењ е Но
вог завета нисмо могли знат и ни предвидет и. В и се сећат е да
В а м j e већ био дост ављ ен и geo новца преко г. посланика, али
га В и нист е примили. Н и т еш коће за ш тамйагъе овог издагъа
нису т акође пот ицале од К ом ит ет а, за гита he В ам као до ка з
послуж ит и м оје писмо од 29. новембра прош ле године.
Сад j e ггзгледа све испугъено по В аш ој ж ељ и, и м и нећем о
оклеват и да В ас обавест им о о свем у ш т о Не уследит и, ка д
добијем о одобрегъе за превод, у Петрограду.
С ист инским погитовагьем им ам част биты
№ 394
У П ет рограду
_______ б. м а ја 1822. ______ Ваш ,
Господину Б у к у СтефановиНу милост ивы Господине м ој,
препокорни слуга
В асилије П опов
45.
ЛАЗАР ПАВКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 10. јуни 1822.
Biím 29га Ма1я/10га 1юшя 1822 /.
Ако и очекивамъ юще изв%спя о прибыл й вашемъ любе-
знМшш брать Вукъ, како щостеми обещали я cniiuaBaMb дать
вамъ радостей гласъ, да данаске примлЬнс есу вексле надве
92
хиљаде рубаля, за васъ како чтоћете отъ Копитара извЬ-
щени быть — и надатисе можете въ скорости примити и друге
две хиляде — и тЬмъ действительно познати да справедли
вость ваша, позната начальствомъ получила есте чтоюй при
надлежи, — поздравляюйи васъ дакленъ любезнйи Вукъ, о
семь ycntxt, желаю чуть отъ васъ что нибудъ добраго; въ
ожыданш же таковаго, остаемъ желая вамъ всякаго добра и
благополучја, и есмъ Вашь пр!ятелъ
/ Л. Павковичъ
Wien 15
Herrn Wuk Stephanowitz
Mit Briefen H. Basilius von Demelitz
über Temeswar
R em s a Kisetto.
Суви печат.
[Жиг:] Wien
одговорено 12га Јун. по нашему
АСАНУ, 3373.
Вукова йреписка IV, 535.
46.
ВУК КАРАЏИЋ — ЉУБИЦИ ОБРЕНОВИЋ
Темишвар, 14. јуни 1822.
Високородна Госпођо,
мени милостива и високопочитајема!
Ону превелику доброту и милост, коју сте Ви мени ту
у двору Вашему чинили, ja нијесам заборавио, нити ћу je за-
боравити до гроба мога.1 Жеља засвједочити благодарност
к Вама и к цијеломе дому Вашему даје ми слободу, да Вам
сад ово писмо пишем. Мислим да се опомињете, да сам Вам
ja неколико2 пута казивао за спаију Демелића, да би била
прилика, да се с њим опријатељите. Кад сам ja то Вама тамо
казивао, Демелић о томе ништа није знао, док се нијесам ja
амо вратио, и казао му, да у Вас има ђевојка, и наговорио га
да je иште;3 и тако je он већ лани у јесен писао Господару
за то и прота Ненадовић одговорио му je по заповијести Гда-
ревој, да причека док му Гдар јави ђе ће се састати с њиме.
Од како je то писмо Ненадовић Демелићу писао већ има по
године, а Демелић више никака писма ни гласа није добио
93
ни од Гдара ни од Ненадовића, нити зна, шта ће сад о том
послу мислити: или je Г забуњен другим пословима, па за
сад нема кад о том да мисли и да ради, или може бити да
му je и писао, па се писмо негђе у путу изгубило; а сад није
путно да Гдару опет пише и да му досађују; за то се ja усу-
ђујем Вама о том напоменути, и молити Вас, да учините
милост и да ми на писмо ово одговорите макар три ријечи.
Ja какогођ што сам Вама тамо казивао тако сам и Господару
лани из Беча писао, и свагда Вам на сваком мјесту могу сло-
бодно казати, да ja у свему народу Српскоме не знам прили-
чнији пријатеља за Вас и за кућу Вашу; људи су немеши и
спаије и богати; људи су поштени и велики4 пријатељи та-
мошњему народу нашему, да већије нема међу овостраним
Србима, момак je млад (сад ће му на Петров дан бити 24
године), здрав, лијеп, благе и добре нарави, воспитан као
први господичић у царству какоме. Ви бисте заиста имали
пријатеље и зета с којима бисте се свагда и на сваком мјесту
могли дичити и поносити, и Госпођа Перка постала би права
Госпођа, и имала би мужа, с којим би могла срећно и задо-
вольно живити. Што je момак 9 или 10 година старији од ђе-
војке, то у просвјештеним земљама код господе није мана,
зашто Господски син до 24 године ваља једнако да се учи;
а и приличније je свагда, да je човек десетак дванаест година
старији од жене5, зашто жена обично брже стари него човек,
па кад су једнаки година, може се човеку у најљепшим годи
нами своја жена учинити стара.
Сад дакле ja Вас молим, да учините милост, и да напо-
менете Гдару о том, па ако сте се јамачно ради с овим људма
олријатељити, а Ви ми отпишите да им ja кажем, па ће онда
Васа Демелић доћи тамо с младожењом на виђење и на про-
сидбу; а може бити, да би и то добро било, кад би Вас Гдар
опремио у Меадијске илиџе (као што je и лани говорено),
па да ударите на Демелићев спаилук, да видите и момка и
сав род његов, и кућу ђе живе и како живе. Кад би сте пошли
у Илице, само да ми јавите, па би ja дошао да Вас сретнем
у Панчеву, и послије би Вас отпратио и у Илице и у Демели-
ћево село. Ако ли Вама опстојатељства данашњега времена
не допуштају кћер Вашу сад удавати, а нијесте ради ове при
лике упустити, а Ви ми пишите, да дође Васа Демелић тамо
с младожењом, само да се видите и договорите, па се онда
може чекати макар join годину дана, ако ли никако нијесте
ради овоме пријатељству, а Ви ми опет јавите, да кажем људ-
ма, да о томе више не мисле; а они како су гођ до сад Србији
срећу желили и добро (о своме трошку) чинили, тако ће и
у напредак желити, и ако им се прилика покаже, чинити.
94
6Још Вас један пут молим, да ми одговорите на ово пи-
смо макар три ријечи, само да знам да сте га примили и шта
0 овоме послу [миелите].
Писмо кад ми успишете пошаљите у Земун на Сотира
Димитр. Зафира, а он ће га даље знати отправити да мени
дође; а кад би сте нашли да je вриједно, да ми одговор по-
шљете по какоме вашем човеку (као што je Демелић послао
Вама по своме), то би најбоље било. Ако би се догодило, да
ми одговор таки по Вашем човеку пошаљете, кажите му нека
пита за мене у Темишвару код Јована Жолнаја.
Препоручујући се Вашој милости и љубећи руку, како
Вама тако и Гдару, и све ваше љубезно поздрављајући остајем
У Темишвару 2Г Јунија 822.
Букова преписка IV 536—538.
1 Прецртано се до Гроба моГа блаГодарност к Вама у прсима мојим

уГасиши.
2 Прецртано Г в. д. спаия Пањевски Говорив.
3 Прецртано за брата ceoia.
4 Прецртана родољупци.
5 Прецртано а особито у Србији и у осталим Турским државама, ђе
човек може оћераши жену, кад му се учини стара, па узети gpyiy,
него да су једни Година, па кад буду између 30 и 40 Годна да се човеку
чини жена стара. [Нап. Л>. Ст.]
6 Прецртано Ja се тврдо надам да heute ми на ово писмо моје одГоворити.
47
ВУК КАРАЏИЋ — ЈЕРНЕЈУ КОП ИТАРУ
Пањева, 24. јуни 1822.
У Пањеви 12га Јунија (по нашему) 822.

Писмо Ваше без датума примио сам јуче, но чини ми се
да je читаву неђељу дана ишло од Темишвара довде, зашто
није добро било атресирато, зато Вас молим, да ми унапре-
дак атресирате: mit Briefen des Herrn von D em elics, per Te-
mesvar in K isetto .
Ja сам од 29га Маија/10Е2 Јунија примио писмо од г
П а уно ви ћ а , да ми je дошло (онај дан) пола новаца, а и оној
другој половини (вели) могу се скоро надати. Из оне цедуље,
95
што сам оставио код моје пунице да се Вама даде, видећете,
куда што ваља дати, а што остане мени, оно ми пошаљите
преко Тодора Тирке (тога Маргаритова зета) амо. Ja сад упра-
во не знам, колико сам Штраусу дужан, него мислим да ће бити
око 500 f. W W , зато би добро било, да Ви кажете Штраусу, да
Вам донесе конту од мота дуга, па онда да му дате 300 или
250 f. W W., и он нека запише на конат, да je то примћо, да
знам послије колико сам му још дужан (мислим да неће искати
интереса, „од зла дужника и козу без јарета.“); па кад да Бог,
те и она друга пола новаца дође, онда ћу му све исплатити.
Колико могбудете разабрати, јавите ми, шта мисле они ци-
пори с Г речевом кгъшом радити. Да су ми сад сви новци
дошли, јамачно би сам ове јесени с Мимом тамо дошао, и
путовали бисмо даље; али сад овако не знам ништа. Мима
je здрав, и отишао je с оцем у Меадијске илиџе. Мени се овђе
гради кућа од 4 собе (једна ђе ће се спавати, друга ђе ће се
јести, трећа ђе ћу писати, а четврта за слушкињу). Новина
никаки не добијамо! нити знамо, шта се ради по свијету
Чујете ли што за К о ш е н а ? Казао je да ће ме поодити кад
пође из Меадије у Темишвар (и то би ми било врло мило, а
не би му више било на заод, него је д а н сат из K isetto на десно
у Пањеву, а одавде би смо му дали коње до друге поште).
Ако му ђе скоро успишете, поздравите га (Тирка пише, да
још није дошао у Меадију).
Ja сам Вам казао, да отворите свако моје писмо, које на
мене дође, па мени на кратко јавите, шта се у њему пише;
или, ако je што особито, макар ми копију послали, само да
се писмо не изгуби.
Поздравља Вас љубезно госпођа Маца и сва кућа Деме-
лићева. Госпођи Маци je било врло мило, што сте писали за
Вашега земљака Hohenwarta. Будите здрави и пишите ми
скоро (макар и одм а)
Вук
[Напомена Копитарева:]
Vuk Juny 1822
АСАНУ, 1558.
96
48 .
ВУК КАРАЏИЋ — ПЕТРУ ИВАНОВИЧУ КЕПЕНУ
Пањева, 14. јули 1822.
Ваше Высокоблагород1е
Съ неописаною радоспю я слыхалъ, что Вы здоровы
прИ,хали въ МехадШсюе купили, а радость моя будеть тогда
совершена, естьли Вы мнЬ сделаете честь, и посетите меня
здЬсь въ моемъ новомъ жилиши, которое отстоитъ оть
Jloíoiua три часа, оть почтовой же дороги одинъ часъ (на
правую сторону). И такъ Вы когда прйхаете изъ Мехадши
въ Логошъ, прикажите на почте, что бы Васъ не везли на
почтовую станшю К изет о, но чрезь Беленце въ П анъево.
Можетъ быть, что Логошскш почтмейстеръ возметь отъ Васъ
деньги за две станщи; но отъсюда до следующей почтовой
станцш къ Темесварю достанете лошади отъ здИнняго по
мещика. Я совершено надеюсь, что Вы меня не лишите той
чести и радости, а Вы не потеряете больше единаго дня, и
мы увидимся и поговоримъ, и Вы познакомитесь съ одньмъ
изъ достопочтеннЬйшихъ венгерскихъ помЬщиковь Сербской
нацш, котораго племянникъ въ P occíh Генералъ-лейтенантъ,
Е м а н у и л ь ; а потомъ, естьли Вамъ угодно будетъ, я съ вели
чайшею радостью спровожу Васъ до Темесвара, и покажу
Вамъ Bet достопамятности, иаходяппяся въ округе Темес-
варскомъ.
Прошу засвидетельствовать мое почтеше Гдину Бере
зину, и третьему сопутнику Вашему, хотя и незнакому мне.
Я съ величайшимъ нестрпешемъ остаю въ совершенной
надежде увидеться съ Вами здесь.
Вашего Высокоблагородья покорнейшш слуга
Въ Паньеве. 2го/14го Јулија 822. Вукъ Стефановичь
ААН, ф. 30, оп. 3, ед. хр. 106.
[Превод:]
В аш е високоблаю родст во,
м илост ивы господине,
С неописивом р а д о ш ћ у чуо сам д а ст е здравы д о п ут о ва ли
у М е х а д и јс к у бањ у, а м оја р а д о ст ће т ек т ада биты п о т п уна ,
ако м и уч и н и т е част и посет ит е м е у м о м новом пребивали-
ш т у, које j e од Л о ю ш а у д а л е н о т ри сат а, од поштанскоГ п уш а
је д а н caul (с десне ст ране). И т ако, када д о п у т у је т е и з М е -
7 Преписка II 97
xa g u je у Л ою ш , каж ит е у пош т и д а В ас не возе на йош т анску
ст аницу Кисето, нею преко Беленца у Пањеву. М о ж д а he В ам
лою ш ки пош т ар наплат ит и за две станице; али одавде до сле-
деће пош т анске станице према Тем иш вару добићет е коњ е од
овдаш њеi спахије. Ja се чврст о надам д а м е нећет е лиш ит и т е
почаст и и радост и, а В и нећет е изгубити виш е од једног дана,
и м и ћемо се видет и и поразю варат и, и упознаћем о се с јед н и м
од најваж нијих y ia p c m x спахија српске народности, чији j e
нећак, Е м ануел, у Р усији генерал-лајтнант. Зат им ћ у В ас, ако
ж елит е, с највећом радош ћу от прат ит и до Темиш вара, и по-
казаш и В ам све знаменит ост и у Тем иш варском округу.
П ренесит е, м олим В ас, м оје пош т овање i. Б ерезину и В а
ш ем т рећем сапут нику, иако ia не познајем.
О ст ајем с највећим нест рпљ ењ ем у нади д а ћем о се овде
•видети.
B a w ei високоблаю родст ва најпокорнији слу1а
У П ањ еви, 2/14. ју л а 1822.
В у к Стефановић
49
ЈЕРНЕЈ КОПИТАР — БУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 16. јули 1822.
16. Juli 1822.

Endlich hab’ ich Ihre Sache in Ordnung. СовЬтникъ К.
übergab mir 790 f. in BN als den Betrag von 2/m p. Davon gab
ich der Mutter f. 180, dem Strauss 170 48, und Sie erhalten hier
den Rest mit f. 439 12. Str ist ganz ausgezahlt. Meine f. 40 blei
ben auf Pränumeration. So weit von Geld. Поп. schreibt übri
gens, № 394, 6 May 1822, dass по пол8чент одобрешя der
Rest folgen werde, und man Sie dann auch для напечаташя
онаго въ Питерћ не замедлить уведомить. Die bisherige
Verzögerung werde entschuldigt, als unwillkürlich. N iebuhr in Rom
wollte auch mehrere Exemplare der шЬснарица subscribiren. Он
je син OHora п8тника по арапской, и прайски ejinia в Рим»,
(из 8 видите како стари језик 8чйм). Machen Sie also, dass
Sie bald erscheinen können. Doch vozu Sie spornen, da Sie es
selbst ebenso sehnlich wünschen m üssen! M. сад неће више
српскога. Er wird voce populi als Kraljewich’s Nachfolger ausge
tragen. Utinam! Das wäre das G escheuteste bei alle dem!
Штраус каза, fr e u t mich dass ihm’s besser geht, и вЬр8йте да
98
ra freut. Кеппен тНмара по Ердељу, његов оффицерщик у
Пешти се зло владао, кажу Doch lassen wir die Weibereyen.
Оэде затворите кавница принципа због јеб*ч*не! Добро!
Fr v. Tirka soll ihr Wort, wieder herzukomen, doch auf den Herbst
halten, und soll Ihre Schwester mitbringen! Die neueste Mode ist
bei den höchsten D am en ein raizisches Jankerl!
Bedeutet gut für Griechenland.
NB. пЬснарица vor allem, dann die ncxopia. Ihr Lexicon
& ist itzt auch in London & Paris. V ielleicht bald ein Mehreres.
Пкснарице vor allem ! Solche Lieder hat kein Volk, weder
gehabt, noch hat es deren itzt.
П Ьснарица vor allem, und wenigstens im Herbst. J e frü h e r ,
j e besser Auf dem Congres soll man sie schon lesen.
Handkuss & Gruss an die Tirkischen & Demelitschischen.
Отпишите ми одм а.
[Споља:]
Herrn Vuk Stefanovics
mit Briefen des Herrn v. Demelics
p. Ofen Temesvar Kisetto
Воштани печат Копитарев (у овалу ЈК).
[Жиг:] Wien
одговорено 12. јул. по нашему
Штампа се по: Вукова преписка 1, 194.
[Превод:]
16. ју л а 1822.
Напокон сам средио В а ш у ст вар. С овјет ник К . предао м и
j e 790 ф оринйш у новчаницама као прот иввредност за 2.000
руба.ъа. О д т о ia сам м ајци дао 180 f , Ш т раусу 170.48, а Вы heute
овде прим ит и ост ат ак у износу 439.12 f Ш т раус j e у пот -
пуност и исплаћен. М о ји х 40 f ост аће као прет плат а. Т о ли ко
о новцу. — У о ст ало м , В асилије П о п о в пиш е, под 6р. 394 од
6. м а ја 1822, д а he по добијању одобрењ а след ит и ост ат ак
и д а ће В ас т ада р а д и ш т ампагьа onoia у П етро/'раду оба-
вест или. Д осадаш њ е одую влачегье д а се извини као ненамерно.
Нибур у Р и м у j e т акођер xüieo д а се претплати на выше при-
м ерака пјеснарице. Он j e син оноГа пШ тика по А р а п с к о ј и прај-
ски елчија в Р и м у (и з $ видит е како стари је з и к 8чим) П о-
т р уд и т е се, д акле, д а се ускоро м о ж ет е појавит и. Н о заш т о
Вас подстицагТш кад а и сам и за т им ист о т олико ж уд и т е!
М сад неће выше српскога! Г л а с народа ia истиче као К ра-
7* 99
љ евићево! наследника. К ам о среће! То би, у п р к о с свем у, било
најпаметније! Ш т раус каза: радујем се ш т о м у j e бољ е, и ве-
р у јт е д а ia p a g yje. К еп ен тумара по Е рде/ьу, њеЊв оф ицерш чик
у П еш т и се зло владао, каж у. Н о м аним о се послова са ж енам а.
О вде зат вориш е кавница принципа збо1 је б * ч * н е ! Д о б р о ! Г о -
спођа ф он Т ирка he, ка ж у, своје обећањ е, д а he поново доћи
овам о, ипак испунииш д о јесени, и повеш ће са собом сест ру!
Најновија м о д а ко д највиших дама j e српско либаде!
Значи добро за Г р ч к у .
N. В. П јеснарица пре ceeia, па за т и м И ст орија. В аш
р еч н и к сада j e и у Л о н д о н у и у П а р и зу. Можда уско р о и выше
о т ом е.
П јеснарице пре свега! Таквих йесам а нем а ниједан народ,
нити их je имао, нити и х сад има.
П јеснарица пре ceeia, и најкасније до јесен и . Ш то пре
тим боље. Н а к о т р есу и х с eh т реба чит ат и.
Р ук о љ уб и поздрав Т иркиним и Д ем ели ћ еви м а .
О т пиш ит е м и одма.
50.
МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 20. јули 1822.
Любезный мои Вуче! Здравствуйте!
Дознавшш изъ писма Любичиногъ, дастесе къ Границами
нашими доволвно приближили, и сада у Тамишвару находите
се, непропущами вами назначити, ако волю имате, и а ко вами
дЪла ваша допущаю, изволите за нЪки дани овамо прећи,
гдићемо се болГ него преко писама гциятельскш за много
коеща договорили; при коемп Остаеми
№ 1358. Вами
у Крагоевцу доброжелателный
8° Юл'1я 1822 й года Верховный Сербш Князи
Милоши Обреновичь
Високоученному Господину Вуку Стевановичу
сь чесНю
у Темишвару.
Суви печат К. К. Contiimaz
АСАНУ, 2289.
Вукоса преписка II, 547—548
100
51 .
JEPHEJ КОПИТАР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Бел, 23. јули 1822.
23 Juli 1822
Пријатељу!
Изишла je М*** р и т о р и к а ! Es ist für die gute Sache nicht
unwichtig, dass sie nach V erd ien st gewürdigt werde. Daher
молим Вас, да je рецензирате по за слузЪ . А ja ћу превести
etc. Brief und Rimesse vom 16ten d. haben Sie wohl schon
erhalten. О дм а setzen Sie sich zur Recension und schicken Sie
mir mit der Briefpost, wenn keine gleichzeitige Gelegenheit da ist.
Handkuss und Gruss an Ihre Umgebung.
М8ш**ме пошљите једн8 Рец. Добровскагш, да се мало

одане од словенства м акаронска1\и.
Р S. Кажу и пиши[!], да т а ји т е к8да ћете, или (сад) гдЬ
јесте. Зашто то? Треба да знам и ja?
mit Briefen des H. v. Demelics
p. Ofen
p Temesvar in K isetto
Воштани печати ca иницијалима ЈК и ca орнаментима.
[Жиг:] Wien
АСАНУ, 1561.
Букова преписка I, 196.
[Превод:]
23. ј у л а 1822.
П р и ја ш ељ у,
И за ш л а j e Реторика о д М * * * 1 H u je неваж но за д о б р у
ст ва р д а се овој ода признанье по заслузи. Зат о м о л и м В а с д а
j e р ец ен зи р а т е по заслузи. А j a ћ у превест и, ит д . П и с м о и м е-
н и ц у и зм и р ен у на д а н 16. о. м . свакако ст е већ прим или. Одма
се д а јт е н а р е ц е н зи ју и п о ш а л и т е м и j e об ичном п о ш т о м у к о -
ли к о у ист о врем е не би било друге прилике.
Р у к о љ у б и п о зд р а в В а ш о ј околини.
К опит ар
Господину Буку Стефановићу
ca писмима Господина Демелића
преко Будима
преко Темишвара Кисето
101
52.
ВУК КАРАЏИЋ — СТЕФАНУ ЖИВКОВИЋУ
Пањева, 24. јули 1822.
Из Пањеве 12/25[!] Јулија 822.

Гдину Стефану Живковићу у Кишинов.
Љубезни и почитајеми бретер]1
Последњеписмојасам одВаспримио у Србији 820 годи
не. 2А Вама2 сам ja писао Зна концу3прошавше године из Беда,4
но од Вас нккаква одговора добио нијесам. Из писма Вашега
писаног5 Госпођи Маци, разумијо сам да сте у Кишинову,
као што сам и прије од различии људи слушао и дознавао.
6Писмо то Ваше, у коме и за мене питате, побудило ме да Вам
сад опет пишем.6
Да свршим дакле најприје7 оно, што je за мене најваж-
није, па ћемо онда о новинама говорили.
С реверсом књигопродавца Новосадскога Каулије8 ja
се ништа не могу помоћи, зашто Каулиција није више књи-
гопродавац, него je трговину продао, а новце прокартао, и
мени je изјео више од 400 форинти 9(као и Ваш Себастијано-
вић 57 # ) 9; него ja Вас молим, да учините љубав братску,
и да ми пошљете векслу на каква трговца Бечкога, од кога
ћу ja примите новце голове без ината и без процеса. Ако10 je
само пједна десетина11 истина, што људи за садашње стање
Ваше казују, |2које се и из овога писма Вашега потврђује,12 и
ако Ви join13 оно срце и чувство у прсима имате, којестеимали
док сам Вас ja познавао, ja се тврдо могу надати, да ћете Ви
сад не само моје новце мени с интересом вратити, него да
ћете ми још14 и позајмити барем једну стотину дуката, док
срећа и мени откуд не помогне каким случајем. 15Баш да ja
Вама15никаква добра с новцима нијесам учинио, само од наше
љубави и пријатељства ja би се могао надати, да Ви мене у
потреби помогаете, као и ja Вас16што сам с радошћу помагао.17
Реверс пак који имате од Каулиције, пошаљите Г Тирки, и
пошаљите му уз њега право по.1помощ 1е, да он прими од Кау-
лиције све књиге Ваше, које не буду продате, и новце за про
дате; па ако Г Тирка преко каки трговаца или адвоката иш-
чупа кадГођ 18(зашто знате како процеси у Маџарској иду)18што
од Каулиције, он ће Вам послати поуздано,19 макар Ви у
Камчатки били.20
Сад о новинама. Давидовић се21 задужио у Бечу преко
30.000 f.W W па лани у јесен 22узевши пасош на 6 мјесеци,22
102
отиде у Србију, као да купи вересију, и онамо остане, и сад
je секретар код К. Милоша, а новине je послије њега неко-
лико мјесеци писао један ђак (који je још одавно и код њега23
писао,24 зашто се он био мало погосподио),24 па су по том пре
стале са свим. Књиге Српске за сад већ не пише готово нико:
Соларић умръо, Мушицкога Митрополит готово разархи-
мандритио (сад живи у намастиру као остали прости калу-
ђери и нема зашто чизама да наглави, и кад не може намо
лоти25 каква сељака да га вози на таљигама, а он иде пјешице
у Дивош и у Лежимир и у остала околна села); Берић се богато
оженио (он je сад најбогатији Србин у Будиму), па знате, да
у нас како се човек обогати, он више не мари за књиге. Нов
Списатељ Српски још26 никакав није постао осим Л а за р а М и -
лет ића, он je лани27 издао у Бечу двије књижице NB. (видите
да je код нас све наопако! Митрополита пишу како треба
муж и жена да се љубе, арх., како се ђеца праве,28 а адвоката,
како ваља владике да предикују 29и народ да благосиљају).
У нашој литератури још једнако траје распра, имају ли Срби
језик или немају Несторовић je још зимус послао прозбу
цару, да он пресуди, или ће се школске књиге штампати Срп
ски или Славенски; и да допусти, да се у Будиму учини једна
скупштина ради језика.29 Али Славенска литература од како
je постала нигђе30 није знатније епохе имала као овије година
у Бечу Добровски издао С лавенску граматику на Латинском
језику; /а Копитар свршује С лавенски лексикон с преводом
Елинским и Латинским, |џнздаје некакав стари Славенски руко-
пис, који се нашао у Минхену. Данашњи (Руско-) Славенски
језик страшно се потресао. 'Већ сад31 мора и Страт[имировић]
признати, да прави32 Славенски језик не треба тражити33 у да-
нашњим црквеним књигама нашим и Руским, него у најста-
ријим руколисима.^4 Сад Миш. и Хранислав морају на ново
учити Славенски^
з5Оћете ли још што ново? Прије неколико дана умрије
Темишварски владика, и36 кажу, да je оставио своме роду
100.000 f. W W а Сави камердинеру37 (јамачно) 500 f. на го
дину док je жив.35 38Вал>а да сте чули, да je умръо и Коста Ми
трополитов и Костиница која je од прије39 заповиједала свим
нам[астирима?] Фр[ушкогорским?], сад се вози у вин[оград?]
на туђим таљигама.38
40Петар je Кнежевић отишао из Беча у Мацарску и Ко
питар га je препоручио Берићу, да га намјесте ђе за учитеља,
но ja Вам сад управно не умијем казати ђе се наоди.40
Поздравите41 ми љубезно Гд. Митрополита Леонтија
и Гд. Недобу 42и Гд. Арх[имандрита] Филиповића42 и Гд.
Стојковића (као непозната), 43и Гд. полковника Алексијева43 и
103
Г Јакова и Г Петра Добрињца 44и Г Ст Живк.44 и Г Луку и
Вула и Јанићију и Чолак-Анту и остале све Србље наше, који
45гођ за мене45 питају; и јавите ми молим Вас, јесу ли сви живи
и здрави. 46Пишите ми одма,46 молим Вас47и пошаљите писмо
у Беч на Г Тирку, па ћу га ja послије поуздано примити. Ако
je ту ђе Сима Милутинов, или чича Милутин поздравите ми
и њи,48 и напомените им, не би ли ми вратили (ако имају)
они 38 # што сам им позајмио у Бијограду.48
49Ако je ту ђе Алекса Карађорђијевић и њега ми љубезно
поздравите.49
Поздрављајући љубезно и Вас и Савку остајем одговора
од Вас чекајући
Ваш покорни слуга
Вук Ст К.
Концепт АСАНУ, 1461.
1 брате иза прецртаног Гдыне.
2 - 2 Над прецртаним ja сам.
3 - 2 Написано под редом.
4 Иза Беча над редом било написано уКипинов па je прецртано.
5 писаноi над прецртаним које сте писали.
6-6 написано на десној мартини уместо прецртаног И будући да у
овом њезину тему и за мене Штате да Вам што пишем, зато Вам.
7 Најприје написано над редом.
8 Тако, уместо Каулиције.
9-9 Дописано са стране, лево, уз знак +
10 Ако иза прецртаног као.
1 1 - 11 Написано 1/10.
12- 12 Написано на левој мартини испод прецртаног (о чему ни ово
писмо ваше не да сумњати).
13 Било јоште па je то прецртано.
14 Било јоште па je Вук то прецртао.
15-15 Најпре било написано да ja вама баш па je бројевима (2, 3, 4, 1)
Вук успоставио овакав редослед.
16 Вас над прецртаним Вама.
17 Помато над прецртаним учинио.
18-18 Дописано на десној маргини уз знак + који je и на односном
месту у тексту.
19 поуздано исписано изнад реда уз прецртано стурно.
20 Потом прецртано амо Вас ja јоште једанпут молим да Bu м.
21 се иза прецртаног je.
22-22 Дописано на левој маргини.
23 H>eia над прецртаним Давидовића.
24 - 24 Дописано на левој маргини.
25 намолити иза прецртаног наћи.
26 још било најпре јосте па je Вук & прецртао.
27 лани дописано над редом.
28 Иза тога било и ракија пене па je прецртано.
29-29 Дописано над редом. Иза тога било Ja сам ћео да штампам III
народны наши пјесама, па нијесам мото али je прецртано, а уместо то
га стављен знак +
104
30 шпђе дописано над редом.
31 сад изнад прецртаног и Руси.
32 правы дописано изнад реда.
33 шражити дописано изнад реда.
3 4 - 34 Дописано са стране десно, уз знак + После тога било ако ohe
у право да знаду славенски па je прецртано.
3 5 - 35 Овај параграф написан je био иза онога који сад долази после
њега, па je испред њега стављен број 1, а испред тога који сада д о
лази иза њега, а у овом je концепту испред, стављен je број 2, што
значи да се он помера на друго место.
36 и иза неке прецртане речи.
37 камердинеру иза прецртаног своме.
38-38 Дописано на десној маргини уз знак + који je у тексту на однос-
ном месту.
3f од прије написано изнад прецртаног за живота пеюва.
44-44 х ај одељак претходи у концепту одељку означеном 35— 35, али
je Вук потом изменив њихов редослед и уз овај ставио број 2 на по-
четку. Завршне речи а ja вам сад у право не умијем казати ђе се наводи
написане су изнад прецртаних одонда шиита выше за ње1 нијесмо нули.
41 Испред одељка који почиње том речи било je Ако je туђе Сима
Милутиновић, поздрав па je прецртано.
4 2 - 42 Дописано изнад реда.
4 3 - 43 Дописано са стране десно уз знак + који je и у тексту.
4 4 - 44 Дописано изнад реда.
4 5 - 45 Написано изнад прецртаног ме познају.
4 6 - 46 Написано изнад прецртаног Кад ми успшиете.
47 молим Вас исписано изнад реда.
4 8 - 48 Написано на левој маргини уз знак + уместо прецртаног
и ако имају Гледајте не били икако узели од њи 30 # што сам им позај-
мио у Bujoipagy, па ми поилаљише све заједно.
4 9 - 49 Дописано на левој маргини.
53.
ВУК КАРАЏИЋ — ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Пањева, 24. јули 1822.У
У Пањеви 12ra Јулија (по нашему) 822.

Писмо Ваше од 16гз Јулија (по Вашему) примио сам, и
вала Вам. За пјеснарицу старам се, и гледаћу да je видимо
што се прије буде могло (барем на зиму). Кеппен ме je по-
сјет ио у Пањеви, и ja сам га ономадне у суботу отпратио у
Темишвар, и виђео сам му оф ф ицерщ ика, они су се у неђељу
вратили из Темишвара, и отишли у Ердељ, и казали су, да
ће у Беч тек у Септемврију приспјети. Муш. je поп (или ка-
105
луђер, то je све једно, Pfaf); а поп и да je паметан, не може
бити пошШен човек (право Срби кажу, да поп m je човек), а
камо ли кад му je и разум као и срце (а код н>и може бити,
да то и мора бити тако). Тужио се Кеппену, како сте Ви по-
кварили и мене и Добровскога (што je ударно на траг, да je
Славенски језик Српски), и радите да се прекине связь између
Руса и Срба (али ово нек остане само код Вас; ни Кеппену
немојте казивати, ако Вам он сам не каже). -—
Чули сте да je умръо Темишварски владика, сад очекују
митрополита у Темишвару, да им доведе администратора.
Не ће ли Миоковић сад доћи у Темишвар! — Госпођа Маца
доћи ће на јесен у Беч, ако Бог да здравље, и може бити да
ће довести са собом брата (Перу), али сестру не. — Ако ђе
видите Штрауса, поздравите ми га љубезно, такођер и од
остали пријатеља и познаника, ако се с ким састанете. Одавде
Вас сви љубезно поздрављају, а и ja особито, и молим Вас,
да ми опет што пишете одма. Збиља! Штампа ли се Магара-
шевићева књига, или join што друго? Лијело би било, да се
одма штампа 3. пјеснарица, па да Гримм опет дође у Беч(?)
на кот рес, да je рецензира! Будите здрави.
Вук
[Уврх 1. стране напомена Копитарева:]
Vuk. 12 Jul 1822
АСАНУ, 1560.
Вукова преписка I, 195.
54.
ПЕТАР ИВАНОВИЧ КЕПЕН ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сибиу, 17 август 1822.
Herrmannstadt den 5/17 August 1822.
Въ слкдствЈе даннаго Вамь, Милостивый Государь, обЬ-
гцашя, выписиваю изъ полученныхъ мною здЬсь писемь то,
что касается собственно до Вашей особы:
Г А д е л у т ь пишетъ отъ 28 апрЬля с. г
„Wegen Herrn Wuk habe ich nach Kräften gesprochen. Die
Bibel-Gesellschaft wird ihm 2000 Rbl auszahlen lassen, und wahr
scheinlich noch eine ähnliche Summe, wenn Graf Golowkin das
Manuscript seiner Übersetzung einschickt.
Г н ъ В ост оковъ, отъ 7 Боля с. г
Приношу Вамь чуствительнкйшую благодарность за по
дарки Ваши, и именно, за С ербскт С ловарь Вука Стефановича,
106
за ёгоже Д одат ек и пр. и за народне серпске приповијет ке;
Bei t Ł книги для меня весьма интересны. Словаремъ В.
Стефановича пользавался я доселГ изъ библиотеки А. И. Тур
генева, а теперь у меня будете свой. Въ додат кЪ своемъ В.
Стеф, подаетъ намъ первый свГдГше о Булгарскомъ нынГш-
немъ HapÍ4ÍH, которое я давно хотЪлъ узнать и пр.
Г Калайдовичъ отъ 16 1юня с. г
„Вашу драгоцГную посылку я получилъ 10го 1юня съ
чувствами душевной признательности. Меня порадовало при-
бавлеше къ Сравнительному Словарю и Сербсюя повГсти, а
pÍ4HHKb для меня драгоцГненъ. Пожалуйте не отказывайте
m h í въ сообщенш подобныхъ новостей, ибо Вы знаете, сколь
они у насъ рГдки; а особливо если можете, сохранить m h í по
экземпляру грамматики и словарей разныхъ славянскихъ на-
рГчш: недавно читали я въ ОбществГ любителей Россшской
Словесности, возражеше противъ Добровскаго, въ которомъ
опровергалъ его мнГше, будто древн1й церковный Славянскщ
языки, есть старинное Сербское impiwie. — СдГлайте одол-
жеше при свиданш съ Вукомъ Стефа, спросите его о сооб
щенной мною ему статеГ о писменахъ Черноризца Храбра.
Я на желали бы, что бы она была напечатана, ибо сами
недоволенъ нГкоторыми примГчашями. УвГдомъте его о но-
вомъ, безъ сомнЬшя прјатноми для него открыли, псал
тыри съ возслГдовашемъ, напечатанной на сербскомъ нарГчш
въ 1495 году на ЦГтиню (Цетиња у сред горе Црне) iepo-
монахомъ Макарјеми от ъ чрьт е ю ры при МитрополитГ
Зетскомъ киръ ВавилГ. Cie Псалтырь принадлежитъ Графу
0ед. Андреевичу Толстому Алексей ©еодоровичъ Малинов-
сюй благодарить Вась за сербск1й литературный гостинецъ.
Онъ самъ хотЬлъ oTBinaTb Вамъ и пр.“
Гну Калайдовичу я на это отвГтствовалъ что Г Добров-
скщ нынГ самъ уже перемГнилъ прежнее свое мнГше, и что
въ КрушедолЬ нашелъ октоихъ 1493а Года, печатанной тГмъ
же свещенноинокомъ Макарјеми. Въ тоже время я послалъ
къ нему краткое описаше славянскихъ Древностей въ Сирмш.
Если будете писать къ Гну Копитару, то скажите ему,
что Г. Аделунгъ получилъ его посылку.
Господину Демеличу, и почтенГйшему семейству его, ко
торому я обязанъ столь ласковымъ приемомъ, прошу Васъ,
равно какъ и cynpyri Вашей, засвидГтеяьствовать отличное
почтеше. Васъ же, если пожелаете писать ко m h í , прошу
адресовать письмо на имя Гна Копитара въ ВГну
107
Съ истинымъ почтешемъ и совершенною преданностью
имЬю честь быть,
Вашимъ покорнЬйшимъ слугою
№ 62 Петръ Кеппенъ
Р S. Къ Господину Копитару я писалъ оть сего же почтою.

ББА
Срђ, 1902, бр. 16, 720.
[Превод:]
С ибиу, 5117 август а 1822.

36 ог датоГ В а м обећања, м илост иви Господине, и з писа-
м а које сам овде добио исписујем оно ш т о се уп р а во односи
на В а ш у личност .
Г А д е лу ш пиш е од 28. априла о. i..
,,П оводом Господина Б у к а разГоварао сам прем а моГуЧно-
ст има. Б иблијско д руш т во he м у 2.000 р уб а љ а исплат ит и, а
вероват но јо ш т олико кад Гроф Г о ло вки н пош аљ е р уко п и с гье-
io eoi превода
Г о сподин В ост оков од 7 ју л а о. i..
„ И зјављ ујем В а м најсрдачнију захва лно ст за В аш е по
клоне, найме за Српски рјечник Б у к а С т еф ановића, за њеГов
Додатак и gpyio, и за Народне српске приповијетке. С ве т е
књ т е за м ене су веом а инт ересант не. Р ечником В . С т еф а
новича корист ио сам се д о сада из библиот еке А . И . Typie-
п е в а , а сад Чу им ат и свој. У свом Додатку В . СтефановиЧ нам
прей gaje подат ке о садаш њ ем буГарском наречју, које сам
давно ж елео д а зн а м “ и др.
,Г К алајдович, од 16. ју н а о. i..
„ В аш у драГоцену пош ш ьку сам 10. ју н а примио с осеЧа-
њ им а срдачне захвалност и. О брадовав м е j e Додатак к[Санктпе-
тербурским сравнительны рјечницима и Српске приповет ке, а
Рјечник j e за м ене драГоцен. Н ем ојт е, м о ли м В ас д а пропуст ит е
д а м и и даљ е саопшГпавате сличне новост и, je p B u знат е како
су оне ко д нас р ет к е, а нарочит о ако м ож ет е д а м и сачуват е
по прим ерах Граматикй и речника р а зн и х словенских наречја.
Н едавно сам чит ао у Д р у ш т в у љ убит ељ а р у с к е књ иж ееност и
крит ику прот ив ДобровскоГ, у којој се оспорава гьеГово м и-
ш љ ењ е д а j e ст ари црквенословенски је зи к старо српско на-
речје. Б уд и т е љ убазни па уп и т а јт е Б у к а СтефановиЧа, ка д Га
срет нет е, за м о ј чланак о писм еним а Ц рнорисца Х рабра, који
108
сам м у саопш т ио. Н е б а х ж елео д а се ш т а м п а , je p сам н е з а -
дово.ъ ан н еки м п рим едбам а. ^ п о з н а јт е ia с новым, б ез сумхъе
за H>eia п ријат ним от крићем — Псалтиром с последованијем,
ко ји j e на српском н аречју ш т а м п а о је р о м о н а х М а к а р и је о д
Ц р н е Г ope, 1495. íoguue, на Ц е т и њ у („Цетиње усред Горе Црне“)
з а врем е м и т р о п о ли т а Зет ског кир В а ви ле. О ва ј Псалтир п р и
па д и хрофу Ф јодору А н д р ејеви ч у Г олст оЩ А л е к с е ј Ф јо д о р о в у ч
М а ли н о в с к и за х в а љ у је В а м за п о к л о њ е п у с р пеку к њ т у . С ам j e
х т е о д а В а м ogloeopu“ ит д.
Г К а ла јд о в и ч у сам на т о j a ogioeopuo д а j e X . Д о б р о вс к и
са д в eh сам пром енио своје р а н и је м и ш љ е њ е — и д а j e у К р у-
ш е д о л у наш ао о к т о и х из 1493. Године који j e ш т а м п а о т а ј'
и ст и свеш т ени к М а к а р и је \ У ист о врем е послао сам м у к р а т а к
о п и с сло в ен с к и х ст арина у С р ем у.
А ко б уд е т е писали i. К о п и т а р у, р е ц и т е м у д а j e i. А д е -
л у т д о б ио хьею ву по ш и љ ку.
Г о с п о д и н у Д е м е л и ћ у , и веом а пош т ованој њ ет во ј пород и ц и ,
к о јо ј сам за х в а л а н за онако љ уб а зн о ю ст о п р и м ст во , и ст о као<
и В а ш о ј с у п р у зи , и зр а зи т е, м о л и м В ас, д уб о к о пош т овањ е.
А к о ж е л и т е д а м и пиш ет е, м о л и м В а с д а м и ад р еси р а т е Гшсмо
на и м е i. К о п и т а р а у Б е ч у .
С ист инским пош т овањ ем и п о т п у н о м о д а но ш ћ у имам-
част биты
В а ш на јп окорнији слуха-
П ет а р К еп ен
Р S. Г о с п о д и н у К о п и т а р у сам писао о д а вд е пош т ом .
55.
ВУК КАРАЏИЋ ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Пањева, 18. август 1822.
Примио сам Ваше писмо и од 16. и од 23. Јулија. М. р и
т о р и к у ух још нијесам добио у руке, него, колико сам по чуве-
њу могао разумјети, чини ми се, да он р и т о р и к у пи ш ућ и није
р и т о р и к у писао. Ja мислим, да ћете Ви то сами све боље на-
чинити и без мене; зашто Ви то боље разумијете; а да не ре-
чете, да сам лијен, и ja ћу сад кад с вашара Пештанскога до-
бијем ту књигу назначити штогођ, па ћу Вам послати по делс-
109
жанцу, зашто и онако имам 4 пјеснарице Кепнену да пошљем.
— Ej! кад би сте ми послали join како онако писмо, као оно
од 16. Јулија! Онда би сам Вам одма т ам о дошао (а на другу
страну да ћу за сад ићи, не вјерујте никоме, као ни то, да
Шајим, ђе сам !). — Не знам били требало на попово писмо
одговарити што? Ако имате каку нову књигу, или друго што,
да ми пошљете, можете ми послати по дележанцу, зашто
дележанац кроз Kisetto пролази свако 15 дана, те иде у Ердељ,
и ономадне je слушкиња Госпође Маце добила по њему не-
каке пантљике из Бела. М у ш и ћ у join нијесам послао рецен-
зије, али ћу му je скоро однијети1 Поздравите све, и пишите
ми одма.
У Пањеви2 на Преображење 822. Вук
Ап
Herrn, v. Kopitar
[Напомена Копитарева:]
V u k — 1822 АСАНУ, 1562.
Букова ирейиска I, 196— 197
1 Натписано изнад прецртаяог послати.

2 Натписано изнад прецртаног Бечу.
56.
JEPHEJ КОПИТАР — БУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 27 август 1822.
27 Aug. 1822
Freund!
1) So einen Brief, wie der vom 16-ten, dürften Sie einst wohl
bekomen, aber etwa erst nach 2—3 Jahren. Allerdings sollten
Sie dem Herrn P antworten und zwar, wie Sie wissen, dass man
mit ihm wirksam sprechen muss. Er hat jetzt höflich gesprochen.
2) Wäre es den gar nicht möglich, die neue пкснарица
erscheinen zu lassen? Niebuhr subscribirte z. B. auf ein paar Hun
dert, andere auf 50 etc. Hier ist vor Ende des türkischen Kriegs
nicht wohl viel zu machen. Grim’s Gramatik 2-te A u f/, ist
soeben erschienen.
In Pouqueville’s Reise nach Griechenland heisst es vom Pa-
schabey (Ismail), dass er an der Quelle des Vardar in ein Ser
bisches Kloster sich vor Ali-pascha versteckt habe. Sie werden
110
davon doch auch gehört haben? Dieser Пуквил ist für die Geo
graphie und Statistik vom adriatischen Meer an bis gen Salonik
recht brav, sonst aber ein Bader (био je хирург, с Бонапар
том в’Египту). О философа каже Нешић, да je затворен у
Сербш . (Пуквил има V. torna, карте и добар index). Само
да мало престане войска (рат), доћемо ми Срби у м о д у,
наша пксмарица, и лексикон he се раскупити сав, и тре-
баће друга едища!
Ich erwarte Ihre 4 Bände für Koppen und Ihre Bemerkungen
über M. wenn nicht My** die g a n ze A n zeig e, m it Ihnen, über
nimmt. Schauen Sie doch, ob er seine Moskauer Gramatik
1648, 4to wieder hat. Er schreibt mir imer nicht bestirnt, dass:
er sie erhalten. Wird er Bischof in Шибеник?
Handkuss und Gruss an Alle
mit Briefen des H. v. Demelics
in Kisetto
P Ofen
Temesvar
Воштани печат ca орнаментима.
[Жиг:] Wien АСАНУ, 1563.
Букова преписка I, 197— 198.
[Превод:]
2 7 август а 1822.
П р и ја т ељ у,
1) О накво писм о као оно од 16. вероват но д а ћ ет е јед
ком прим ит и, а ли о т п р и ли к е т е к з а 2— 3 године. Д о д у ш е ,
т ребало бы д а свакако одговорит е господину 77., а, као што
знате, са гъим се м ора ю ворит и ефикасно. О н j e сада учт и во
говорив.
2 ) Зар заиста не би било м огуће д а се огласи нова пјесна-
р и ц а ? Н и б ур се, на прим ер, п р ет п ла т и о на неколико стоигина
прим ерака, д р у т на педесет ит д. О вде пре за вр ш ет ка ранга
с T урцим а вероват но није Moiyhe много уч инит и . Г р и м о ва ipa-
м а т и ка , друго издање, у п р а во се појавила.
У П у к в и л о в о м П ут о в а њ у у Г р ч к у каж е се за П а ш а беја
(И с м а и л а ) д а се крио пред А ли -п а ш о м у неком ср п ско м м ана-
ст иру на извору В ардара. Б иће д а ст е В и т акође о т о м е ч ули ?
O eąj П у к в и л j e сасвим добар за географију и ст а т и ст и ку од
ЈадранскоГ м ора гарема С а лун у, а ли иначе j e берберин-видар
(би о j e хирург, (П ю н а п а р т о м у Е ги п т у ) За ф илозоф а к а ж е
111
Н еиш ћ д а j e зат ворен у Србији. (П у к в и л им а пет Т о м о ва ,
карт е и добар и н д екс.) С ам о д а м а ло прест ане војска (р а т )
добелю м и Срби у моду, и наш а пјеснарица, и Р ечни к he се пот -
пуно распродат и, па he биты пот ребно g p yio изд ањ е!
О чекујем В аш а 4 т ом а за К епена и В а ш е прим едбе на М .,
у к о л и к о М и * * не преузм е цео приказ, заједно с Вама. П о ы е-
gajiüe ипак д а ли j e попово дош ао д о своје м осковске Граматике
и з 1648, на чет врт ини. Н и к а д м и не пиш е одређено да j y j e
прим ио. Х о ћ е ли он пост ат и владика у Ш ибенику ?
Р у к о љ у б и поздрав сейма
К опит ар
ca писмима Господина Деме лика
йреко Будима Кисето
Темишвар
57
ВУК КАРАЏИЋ — АНИ КАРАЏИЋ
Крагујевац, 30. август 1822.
Theuerste Gattin!
Am Sofitag, den 13/25 August, bin ich, dem Gott sey Dank,
hier glücklich angekomen, und hier befinde ich mich recht wohl.
Deine grösste und daweil einzige Sorge soll um den Sawa seyn,
dass ihm nichts geschieht, und dass er nicht zu schlim wird.
Поздрав ту свима нашим пријатељима. Ако Гдар Тирка
и Госпођа Маца прије отиду у Беч, него се са мном састану,
кажи им, нека ми љубазно поздраве Гдина Копитара, али би
ми драго било, кад би смо се ту видјели прије одласка њиова.
А може бита, да ћу ти скоро и више писати. Sey lustig und
gesund, und küsse den Sawa vielmahl für mich. Ich verbleibe
Kragojewatz den 18/30 August 822. Dein treuer Gatte
Wuk
An
die Frau Anna Stephanovich,
mit Briefen des Herrn v. Demelich
in Kisetto
pr. Temesvar
Reuasch
Воштани печат ca иницијалима ВС.
АСАНУ, 8532/22.
112
[Превод:]
Н ajдраж а супруге,
У н ед е/ьу, 1 3 /25. август а, х в а л а Б огу, срећно сам ст т ао
и о вд е се вео м а добро осећам . T eoja највећа и за с а д је д и н а б рт а
н ека б уд е д а се С ави н и ш т а не g o io g u и д а не б уд е неваљ ао.
П о зд р а в т у сейм а наш им пр и ја т ељ и м а . А к о Г д а р Т и р ка
и Г о с п о ђ а М а ц а пр и је о т и д у у Б еч , него се са м н о м са ст а ну,
ка ж и им , нека м и љ уб езн о п о зд р а ве Г д й н а К о п и т а р а ; а ли
би м и драГо б ило, к а д би см о се т у в и ђ ели прије о д ла ск а њ иова.
А м о ж е бит и, д а h y т и скоро и виш е писат и.
Б у д и весела и зд р а ва и п о љ уб и С а ву пуно п уш а и за м ене.
О ст а јем т в о ј верни супруг
К рагујевац, 1 8 /3 0 . август а 1822. Б ук
Госпођи Ани Стефановић,
с йисмима господина Демелића, Кисето
преко Темшивара [и ] Рекаша
58.
ХРИСТИФОР ОБРЕНОВИЋ БУКУ КАРАЏИЂУ
Дзенциол, 11. септембар 1822.
Почитаеми Господине!
НапослГдне мое письмо къ Вамъ отъ 12го Дек: прошлаго
года, ево текъ што садъ получи отъ Вась отговоръ и кни
жицу Сербски загонетки и 1 приповГдки: за кое Вамъ благо
д арим ой равномерно есамьрадъ дасте Вы сьпрочомъ нашомъ
брайомъ у здравлю. Ясамъ већв садъ незнам ели Вамъ из
вестно, давно изишао изъ Петербурга юште сьначало ове го
дине у2 Oep<t>yapiio месяцу по причине моемъ выпуска у Офи
цере! по приказаше Его Им: Величести; почему и све што
самъ имао вещи и книге принужденсамъ бю вверить зато
нГкомъ момъ npiятелю: будући Военна служба какъ Вамъ
известно требуе легкости, чрезъ кои узрокъ инисамь ништа
могао узети съсобомъ само необходилне вещи алине боле
ништа. чрезъ что иизвинявамъ себе кодъ Васъ что немоту за
садъ таки исполнити Вамъ просьбу Вашу, вьпрочемъ ако Богъ
да уздамся данеће тобити тако дуго.
За Сербпо што ми пишете дае мирно и да мше Стрицъ
здраво чуствительно Васъ благодаримъ ербо има већв готово
по године дана какосу мое переписке сь шниме прекращени.
8 П реписка I I и з
Я се садъ налазимъ подъ начальствомъ Константина
Павловича въ мЪстечкЬ Дзенцюлк въ Градненской губерни въ
Конной Артилериской port, № 29. Изъ Петербурга како се
овде налазимъ немамъ никакога извЬспя ни откога незнамъ ко
чему бы то предписати могао: равно итай у кота самъ оставю
вещи ништа неизвЪщаваме хотя дасамъ npie мало и получавао
отъ нега доста исправно письмо; при всймъ томъ како по-
лучимъ како нибудъ извЬсые нећу пропустити Васъ увЬдомить.
Поздравите све любезно нашу браню Сербле.
Остаемъ съ истинимъ высокопочитатемъ Вашъ
у Дзенщолу преданный
1822 год Августа 30г дня Обренович
АСАНУ, 3023.
Букова иреписка IV, 87—88.
1 Прецртано прев.
2 Прецртано Петер5.
59.
ФРИДРИХ ПАВЛОВИЧ АДЕЛУНГ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Петроград, 10. октобар 1822.
St. Petersburg am 28. Sept. 1822.

Ich muss Sie, mein hochgeschätzter Freund, recht sehr um
Verzeihung bitten, wenn ich Ihren Brief vom 21 April erst heute
beantworte und Ihnen so spät für das schöne Geschenk danke,
das Sie mir mit Ihrem vergleichenden Sprachwerke gemacht ha
ben. Die schmeichelhafte Art, mit der Sie meiner darin erwähnen,
ist mir ein erfreulicher Beweis Ihres freundschaftlichen Anden
kens, wobei ich Ihnen noch insbesondere meinen herzlichen Dank
abstatte. Die andere beigelegten Exemplare sind Ihrer Verfügung
gemäss vertheilt, so wie auch der beigefügte Brief richtig besorgt
worden ist.
Die gelehrten Nachrichten aus Serbien habe ich dem Herrn
Grafen Romanzoff überreicht, und von ihm den Auftrag erhalten,
Ihnen recht sehr dafür zu danken. Er ist sehr geneigt, die ver
sprochene jährliche Unterstützung für literarische Reisen fort
zusetzen, wünscht aber vorher genau von Ihnen zu erfahren, wel
ches Ihre gelehrten Pläne für die Zukunft sind und zu welchen
literarischen Arbeiten für ihn Sie sich bestimmt und in einer fest
gesetzten Zeit anheischig machen können. Melden Sie mir also
114
so bald als möglich, was Sie zunächst für ihn unternehmen könn
ten und welches die Ausbeute ist, die sich mit Warscheinlichkeit
erwarten lässt, damit ich ihn sogleich davon in Kenntniss setzen
kann.
Mit der aufrichtigsten Hochschätzung
Ihr ergebenster
Fr Adelung.
АСАНУ, 2794.
Букова преписка III, 432—433.
[Превод:]
П ет роград, 28. сеиш ем бра 1822.
М о р а м В ас, м о ј високоцењ ени пријат ељ у, најлепш е зам о-

литш за извињ ењ е undo т ек данас одю варам на В аш е писм о од
21 а прила и ш т о В а м т ако касно за хва љ ујем за ле п и поклон
Koju ст е м и својим уп о р ед н и м је зи ч к и м д ело м учи ни ли . Л аскав
начин на који м е т у спом ињ ет е за м ен е j e пријат ан д о ка з В а
ш еi пријат ељ скоi осећања, на чем у В а м јо ш посебно од срца
за хва љ ујем . О ст али прилож ена примерци р а зд ељ ен и су како
ст е одредили, а и прилож ено писм о уредно j e от прем љ ено.
Н а учн е вест и из Србије пренео сам Господину Грофу Ру-
м ја н ц еву и добио сам од њеГа налоГ д а В а м за т о на јлеп ш е за
х в а л и м . Он j e веом а склон д а продуж и обећану Годишњу помоћ
за књ иж евна пут оеањ а, али ж ели д а од В ас п р ет ход но т ачно
сазна који су В аш и научна планови за будућн о ст и које књ и-
ж евне р а д о ве м ож ет е за њеГа ст урно и за одређено врем е ура-
дит и. Јавит е м и стоГа ш т о пре ш т а бист е за њ еш у прей м а х
моГли п ред узет и и какви су р е зу л т а т и који се с вероват ноћом
м огу очекиват и, да ia с т им моЈу о д м а х уп о зн а т и .
С најискренијим иош ш овањ ем

В аш најоданији
Ф. А д е лу ш
8* 115
60 .
ВУК КАРАЏИЋ — ВАСИЛИЈУ ПОПОВИЋУ
Панчево, 14. октобар 1822.
Благородии Гдару Baco,

Здравствујте млогољетно!
Опет дође вријеме да се преко писма разговарамо. Ка-
зивао сам Вам, како сам био рад, да се прије поласка мога
са Гдаром разговорим, и да га молим, да ми да у зајам 1000
форинти у сребру, макар од они 500 дуката, што каже да je
одбројио за штампање моје историје, да за сад штампам
ове пјесме; но растадо се опет с Гдаром, а то му не мого
поменути. Зато сам се сад наканио Вас још један пут молити,
да гледате, да ми се одкуд гођ пошаље 1000 форинти у сребру
(то чини 3000 цванцика). Да више за сад не досађујемо Гдару,
то можете мени дати вас четири главна обор-кнеза, то јест:
Ви и Гдар Јован и Гдар Јеврем и Ресавац. Ja не иштем те
новце да ми и поклоните, него да ми узајмите, да штампам
ове пјесме на чест и на славу Гдареву и на дику и радост сви-
ју вас; а тврдо можете бити увјерени, да вам ти новци неће
пропасти, зашто ћу вам ja, од онога дана, кад новце примим,
до по године, послати 500 књига, које ћете врло ласно тамо
распродати по 6. цванцика, а и прије него књиге тамо дођу,
ви те новце можете тамо скупити као пренумерацију: кад су
Николајевић и Миоковић могли новосадском професору Ма-
гарашевићу скупити 215 пренумеранта на његову књигу, која
не може бити ни момак овој пјеснарици, ваља да ви у цијелој
Србији можете мени скупити 500 врло ласно на наше народне
пјесме, које ће по свему свијету свагда чинити чест и славу.
Гдару и свему народу Српскоме. -— Прем да би се и ja с том
шьадом форинти мало потпомогао, али, вјера и Бог! Гдару
Baco! да je ово само за моју помоћ, ja би се већ давно оканио
овога просјачења и досађивања, него ми je жао, да Гдареву
славу други преузима. зато Вас још један пут молим, за љу-
бав и пријатељство наше и за чест и славу Гдареву, да гле
дате да ми се та 1000 форинти пошаље; а то Ви ласно можете
учинити. Ja ћу за сад бити у селу Пањеви; дакле и писмо и
новце можете ми послати преко Панчева, само препоручите
ономе, на кога пошљете, да не држи код себе мјесец дана,
као Миленковић лрије оно писмо, него одма да ми пошаље,
макар само зато човека опремио.
Молим Вас покорно, да ми Гдара љубезно поздравите
и да му скут и руку за мене пољубите.
116
Поздравите ми љубезно Гдара Јована, нека уреди да ми
се оне пјесме препишу и пошаљу, што сам га на пооду молио.
Поздравите и све остале познанике и пријатеље, и гледајте
да ми се одм а на ово писмо одговори, макар само три ријечи,
које од вас очекујући остајем
у Панчеву 2га Октомвр. 822.
Ваш покорим слуга
Вук Стефановић
Благородноме Гдару
Василију Поповићу, обор-кнезу
наије пожешке
у Крмујевцу.
АСАНУ, 1062.
Букова преписка IV, 99—100.
61
Темишвар, 29. октобар 1822.
У Темишвару 29га окт (по Римск.) 822.

На преображеније у јутру писао сам Вам у пошљедњему
писму моме, да из Пањеве никуд не ћу поћи, до к Вама, а
онај исти дан послије подне добио сам од Милоша писмо, у
коме ме позива да отидем на неколико дана до њега у Кра-
гујевац: И тако сам се сјутра дан одма спремио и преко Те-
мишвара и Уј-Паланке отишао у Србију. По писму Милошеву
могао сам се млого надати; али од цијелога овога пута мога,
на коме сам изгубио 2 мјесеца дана, ту сам ползу имао, што
сам написао 6—7 ли јеп и јуначки пјесама, и што сам добио
им ена свију села у пашалуку Бијоградскоме; а највећа je пол-
за и добитак, што сам се здраво и мирно натраг вратио. Ми
лош ме зато звао, да ми обрече материјале и трошак (500 ±р)
за историју, као и његов синовац лани у ономе писму' сад
све можете знати. Опет велим, вала Богу! кад сам се здраво
и мирно вратио.
Даклем за нову пјеснарицу ja ништа нијесам боље изми-
слио и изнашао, него Ви што кажете, да ће се Niebuhr sub-
scribiraT1 на 200 (а кад би платно?), а други на 50 etc. За сад
од тога ништа боље ни прече не ће бити, него ћу и ja потра-
117
жити амо доље, не ћу ли тако што наћи, а међу тим и Ви гле-
дајте једнако, па до 5—6 неђеља, ако да Бог здравље и срећу,
да се видимо.
О П у к ви л у ja до сад ништа нијесам чуо. — Философ je
здраво; затворен није био, него мало ишћеран (ca своје па-
мети), али je сад опет примљен, док опет не почне ром ани-
зирати, а Пожарцу су му ударили 50 батина (а да je ко бро-
јио и више би било). — Прољетос je дошао у Крагујевац (из
Црне горе преко Ерцеговине) и бивши Краљевићев ђакон
Л ичинић! — Четири пјеснарице за Кепена послао сам сад
по Госпођи Маци и по Гдару Тирки. Кепен ми je писао из
Сибиња, и ислисао ми je из писма Востокова и Калајдовића,
како се радују нашој Бугарш т ини. (Збиља! до ономадне ни-
јесам знао, да Востоков у својој поезији („опытъ о Русскомъ
стихосложенш“) спомиње моју и писменицу и пјеснарицу, и
каже, да je Српска прозодија „способнее Русской къ метриче
скому стихосложешю“ !) Ђе ли je сад Кепен?
Кад би сте могли како разабрати, да нема ту како писмо
на мене од Шишкова, или од другога кота! А еда што за оно
писмо моје, што je Трнка казивао, да га je у Варшави видно?
Пошаљите ово писмо мојој пуници, молим Вас. Отпи
шите ми одма, молим Вас. Ja сам се за сад доселио у Теми-
швар, док ми се жена породи; дакле писмо ми сад атреси-
рајте у Тем ш ивар, mit Briefen des Herrn Johan Marcovich,
beym Goldenen Karpfen.12
Кад je ово мало бијеле артије остало, ајде да Вам јоште
што надрљам. Философ наш и онамо философски своје по-
слове ради; као и у Бечу. Жена му je дошла у Нови сад, и он
je отишао у Бијоград, да гледа, да je преведе у Србију; но
мислим срећом њезином, да je не ће пустити с пасошем, а
без пасоша не ће смјети. Осим ови 6—7 ли јеп и и знатны
лјесама, написао сам у Србији и неколико и нови ријечи; и
добио сам надгробии натлис Стеванп. ЈТазаоевића (т ј. сина
Кнеза Лазара). Гроб му je уТгаирГКрагујевдчкој у селу Д рвен-
ы авам а, а у натпису стоји само главе: даклем се види, да није
камеи откуд донешен, него баш да je онђе сарањен. — Пи
шите одма.
Вук
Vuk 29. Oct 1822
АСАНУ, 1564.
1 Претплатити.
2 С отсмима господина Јована Марковића „Код златног шарана“
118
62 .
Беч, 5. новембар 1822.
5 Nov 1822
Freund!
1) Hier 2 indessen eingelaufene Briefe.
2) Köpp. ist noch hier, gew iss bis Ende Nov. Vielleicht länger
3) Dem Nieb** hab’ ich durch Pertz[?] zu Ihren Gunsten
geklagt, vidiheMo.
4) Aber nur JE ist der Ort, wo Sie hin denken müssen. Auch
an Adelung hab’ ich vor 1 Monat von Ihnen geschrieben, er scheint
gegen R. in Verlegenheit zu seyn wegen Ihnen. Von III, und über
haupt aus Russland ist kein Brief da. Trnka ist ein arm er L u m p
der nichts weiter weiss. Кудр. ist in Verona.
5) Ihre 6—7 Heldenlieder (alte?) und die lexicalia, Inschriften
etc. und der Anblick des Wesens in Kp. ist doch die Reise werth,
wenn wir auch andere Sachen vermutheten. Wie sehne ich mich
Sie wieder zu sehen!
6) Dass Sie in russischen Werken, und auch in Grim’s neuer
Ausgabe seiner Gramatik citirt sind, ist natürlich. Ihr Ruhm
muss imer wachsen, sollten auch die S. S. vor Aerger und Neid
bersten. Ist einmahl die vollkom ene пкснарица heraus (und viel
leicht zu gleicher Zeit in Л?) so wird sie ihren deutschen Bowring
(антолопа) von selbst finden. Kein jetziges Volk hat solche Poesie!
7) Vom Philos[ophen] werden wir mündlich bald ausgespro
chen haben.
8) Schreiben oder sagen Sie doch dem Horaz von Шиш***
dass er mir die vom Mitropolit Nenadovics in Rimnik veranstal
teten (wie sein Smotriski) officien святыхъ сербскихъ, wovon
Köp. ein Exemplar mitgebracht, procuriren möchte. So wolle ich
ihm, ausser den durch den hier gewesenen Isailovics überschickten
Dobrowskyschen Sachen, auch noch 1 Epistola obscurorum viro
rum schicken. Die Rec. von Dobr scheint er noch nicht zu ke-
ften? Diese officia sind in 4to russoslawisch zwar (ob die auf
dem Berge Athos auch ca im Original haben, wie die Karlowitzer
Abschrift, wovon Köpp. die erste Seite als Facsimile erhalten?)
Auf Wiedersehen, baldiges. Um одм а Antwort will ich nicht um
sonst bitten.
АСАНУ, 1565.
119
[Превод:]
5. новем бра 1822.
П р и ја ш ељ у,
1) Е во 2 т е м а приспела у м еђуврем ену.
2 ) К епен j e јо ш овде, свакако д о краја новем бра. М о ж д а
д уж е.
3 ) Н и б ур у сам преко П ерца јад и ко ва о у прилоГ В а м а , ви-
дићем о.
4 ) Н о , је д и н о j e Л ајпцш оно м ест о на које т реба д а м и е л и
т е. И А д е л у м у сам пре м есец дана писав о В а м а , и зГ лед а д а је он
због В ас у неприлици прем а Р ју м ја н ц е в а ] О д Ш [иш кова] и
у о п ш т е из Р у cuje нема т е м а . Т рнка j e бедан јадник који не
зна ш т а he. К уд р а j e у В ерони.
5 ) В а ш и х 6— 7 ју н а ч к и х песам а ( ст а р и х ?), грађа за р ечни к,
нат писи и т о ш т о ст е видели прилике у К р [а 1 ујевц уј и п а к су
завредели ово пут овањ е, м акар м и и g p y ie ст вари очекивали.
К олико сам о чезнем д а В а с Понов о видим !
6 ) Ш то су В а с цит ирали у р у с к и м д ели м а , као и у Г р и м о -
вом новом и зд а њ у ььеюве Граматике, посве j e природно. В аш а
слава м ора ст ално д а ра ст е, па нека сви С. С. п у к н у о д je g a и
завист и. J e д н о м ка д се објави целокупна песм арица ( у ист о
врем е м ож да и у Л ? ) она he сам а nahu ceoi немачког Б а ур и н т
(а н т о ло т ја ). Н иједан о д с а д а ш њ и х народа нем а о ва кву
поезију!
7 ) 0 ф илозоф у heMO уско р о усм ен о р ећ и ш т о се им а
p eh iu .
' 8J) П иш ит е, или пак каж ит е Х орацију изШ иш ат овца д а м и
прибави служ бе српским свет ит ељ им а, ш т о и х j e м и т р о п о ли т
Н енадовић приредио у Р и м н и ку ( као ш т о j e и ceoi См ош ри-
цког) , од ко j u x j e К еп ен донео је д а н прим ерах. А j a б и х м у , по
р е д о ни х ст вари од Д о б р о в ckoí, ш т о и х j e овај у п у т и о преко
ИсаиловиЈга, који j e био овде, послао и је д н у еп и с т о лу obscu
rorum virorum. За р е ц е н зи ју о д Д обровског као д а јо ш не зн а ?
О ве служ бе богослуж ењ а на чет врт ини је с у д о д уш е на р у с к о -
словенском (д а л и она на С вет ој Г о р и т акође и м а ју са у
оригиналу, као карловачки п р е т е , од а кле j e К еп ен добио п р ву
ст рану као ф а кси м и л? ) Д о виђењ а, скорашњег. За ogioeop
одма, д а не м о ли м у за л у д .
120
63 .
Бен, 8. новембар 1822.
8ten Nov 1822
Freund!
Wieder ein Brief. Antworten Sie sogleich und bestirnt darauf
damit Sie die Antwort b a ld und mit einem Mahl darauf erhalten.
Er soll Sie vor allem auf ein % Jahr nach L** schicken, damit
Sie dort Ihre d rey oder sieben Sachen zurecht machen, und damit
von einem Meere zum andern herumreisen könen. D a s wird
eine gründliche Grundlage seyn.
Zu meiner neulichen Commission an Мушицкш ist es viel
leicht nöthig zu erläutern, dass der G ottesdienst (служба) der
in den russischen Kirchenbüchern nicht enthaltenen serbischen
Heiligen von dem Nenadovics, der den Smotriski hat in Rinmik
nachdrucken lassen, ebendort mit eben der Schrift in einem Quart
band besonders aufgelegt worden ist, und es dürfen daher auch
in der Metropolie von Karlowitz, so wie vom Smotriski, so auch
von diesem Gottesdienst, noch Exemplare zu haben seyn, für
g u te F reunde und человЪки xpieriaH bi. (Der Redacteur hat darin
c a etc. überall verbessert. — Ob der D aniel auch ca hat?
Also ich erwarte Ih re Antwort, wen nicht Sie selbst, je eher
je besser.
K[opitar]
P S. Dieses Schreiben von Ad** ist früher, als er meinen

Brief haben konnte. Desto besser, dass wir uns begegnen (in der
Meinung von Ihnen). Ich hatte ihm geschrieben, dass Ihnen weder
Wille, noch Talent, sondern bloss die Müsse fehle, dem RK. etw as
rechtes zu leisten. Die könne und solle er daher verschaffen. Deus
otia fecit.
Herrn
mit Briefen des H. Joh. Markovics im goldenen Karpfen
p Ofen in Temesvär
Воштани печат ca иницијалима Ж .
[Жиг:] Wien
АСАНУ, 1566.
121
[Превод:]
8. новембра 1822
П ријат ељ у,
Е т о попово йисма. О дю ворит е одмах и одређено како
бисте одю вор примили ускоро и одједном. Н ека Вас, пре ceeía,
пош аље на 3 /4 Године у Л ајпцт , како бисте т ам о средили своја
три посла или својих седам послова и т ако м о ы и д а пут ујет е
наоколо од je g n o i м ора до gpyioi. То ће бити темељита подлот .
У з м о ј нови комисион за М ушицкоГ м ож да j e потребно
објаснити 'g a j e Н енадовић, који j e у Р им нику дао д а се пре
ш т ам па Смотрицки, управо т ам о и управо ист им словима
приредио у кььизи на чет врт ини, боГослужења (служ бе) оним
српским свет ит е/ы ш а којих нема у руским црквеним књ т ама,
и зат о вероватно да и у К арловачкој м ит рополији пост оје јо ш
примерци како Смотрин,koí т ако и ове служ бе бож је, за добре
пријат еље и человјеке христ ијане. ( Редакт ор j e у њ и м а с в у д а
CA ит д. исправно. — Д а ли j e у Данилу т акођер CA ?)
Д а к ле Ваш одю вор очекујем , ако не и В ас лично, ш т о пре
то боље.
К опит ар
Р S. Ово писмо од А д е лу н т написано j e пре нею ш т о j e он

м от о примит и м оје писмо. Тим боље, ј ер се слаж ем о ( у ми-
ш љ ењ у о В ам и) П исао сам м у да В ам не недост аје ни воље
ни т алениш већ једност авно времена за д околицу, како бисте
за Р К . ст т ли да урадит е нетто ваљано. Зат о би он м от о,
и морао, то д а В ам обезбеди. B o i j e подарив доколицу.
ca писмима i. Јовану Марковичу „Код златно1 шарана“
преко Будима у Темишвар
64.
Темишвар, 15. новембар 1822.
у Темишвару 15./3. Нојемвр. 822.

Ваша сам обадва писма (и од 5. и од 8. Нојемвр.) примио.
На друго ћу Вам послати одговор друге поште (т ј. у лрви
122
уторник). Да ме ово друго писмо особито обрадовало, то
знате сами.
Í Мушицкоме сам данас писао за officia с в я т ы хъ С ербскихъ,
и добро сам му истолковао, какогођ што Ви мени пишете.
Ja мислим, да су оно са etc. без сваке сумље поправили ка-
луђери, који су преписивали. Ja сам један пут искао у Кар-
ловцима Данилов љетопис, па кад сам виђео, да je језик
правя данаш њ и Р уско-славен ски, нијесам га ћео ни читали.
Може бити да je Раић за своју Историју исписивао у Фи-
линдару из ондашњега оригинала, зашто чини ми се, да он
има се и кнезъ на млого мјеста!
Овије 6—7 пјесама, што сам сад у Србији добио, јесу
понајвише старе, а међу њима je једна пјесма (како je Црно-
јевић Иво женио сина Максима дуждевом кћери из Мле-
така) од најзнатнији пјесама наши, јер има у њој више од
1000 стихова! Друге двије (о Бановићу Страињи, и о Леки
Капетану) јесу, по историји, старије, али нијесу тако ве
лике; једну малу нову пјесмицу писао сам из уста једнога
Црногорца, који je прије 14 дана био изишао из Црне горе,
и знатна je по томе, што има особито којешта у језику; та-
кођер су по томе знатне и двије пјесме, које сам писао од
једнога Косовца из наије Вучитрнске. Да видите чуда, како
се ово Ресавско нарјечје пружило иза Крушевца па Преко
Косова отишло чак у Црну гору и у Ерцеговину (одовуд од
Арнаутске)! Ништа друго не помаже, него (кад се наштампа
пјеснарица) ваља ићи у Црну гору и у Ерцеговину, те ушима
својим слушали како људи говоре. Али да не помислите, да
и Црногорци и Ерцеговци говоре лепо, вера, видет и и т д.
не; него по Синтаксису ударају на Ресавско нарјечије, н. п.
нема га у сват ове, мјесто у сваш овим а (или, као по Сријему
и Бачкој и Бан., у сва т о ви ) ; па се тако говори у на ш у П о д
горицу, мјесто у наш ој Подгорицы и т д. (о том се ваља разго-
варат и, ако да Бог здравље, кад се састанемо). ■ —
Мразовићеву риторику ja сам видно мало у Крагујевцу,
а овђе je још нијесам могао наћи. Оно je будалаштина над
све наш е будалаштине. Руководство к С лавенском е красно-
р је ч ју , а примјере сам попреводио из Л ат ински поет а, и по-
узимао из своји ода!! Видите да наши оће да праве и р ет орику,
као и је з и к \ То ћете Ви све знати и без мене начинили, као
што треба и заслужује. А и против данаш гъет Славенског
језика има сила погрјешака, па join у примјерима!
Молим Вас, шла би од Магарашевићеве књиге? штам
пали се?
Овђе један преводи Српску граматику на Њемачки језик.
Били му се могао ту ферлегер наћи?
123
Поздравите ми љубезно Гдина Кепена; такођер и Го-
спођу Мацу и Гдара Тирку (ваља да су Вам пјеснарице за
Кепена предали).
Поздравите све. Вук
Молим покорно, ово писмо предајте (пошљите) мојој
пуници.
[Уврх 1. стране Копитар записао:]
V uk' АСАНУ, 1567.

Ђ. Рајковић, Факсимиле од рукописа знаменитих Срба, Беч. 1871, I.
65.
У Темишвару 15/3 Нојемвр. 822.
Пречесњејши Господине,
љубезни и високопочитајеми пријатељу!
Ми већ престасмо један другоме писати, као да су нас
мора раставила, а сад смо на ближе, него што смо били од
прије! Од како сам прољетос из Беча отишао, све сам се до
сад накањивао, да Вам пишем, Ви ако би сте се како и на-
канили, да ми пишете, ваља да нијесте знали, куда и како.
Полазећи из Беча поздравио сам Вас по Кепену и по
Березину, који су ме опет у Пањеви нашли и донијели ми
глас од Вас. — Ja сам ове јесени био у Србији, а сад ево ме
опет у Темишвару
Како сте Ви? Ja сам се надао, нећете ли доћи у Теми
швар на администраций, па ништа.1
Знам да сте примили Граматику Добровскога, а Копитар
Вам je послао једну своју рецензију, но ja Вам je до сад не
мото послати, али ћу гледати да Вам je како преко Васиље-
вића из Земуна пошаљем^Копитар ми пише, да Вам пишем,
да му набавите ^cTie vom Mitropolit Nenadovics in Rimnik
veranstaltete officien свдтыхъ сербскихъ, wovon Koppen ein
Exemplar mitgebracht“ ;2 а он ће Вама, осим онога што Вам
je нослао по „IsailoviTSy“, послати још „1 Epistolae obscu
rorum virorum“.зр\ у другом писму (од 8. Нов.) опет ми пи
ше: „Zu meiner neulichen Commission an Мушицкш ist es viel
leicht nöthig zu erläutern, dass der G ottesdienst (сл8жба) der
in den russischen Kirchenbüchern nicht enthaltenen serbischen
Heiligen von dem Nenadovics, der den Smotriski hat im Rimnik
124
nachdrucken lassen, ebendort mit eben der Schrift in einem
Quartband besonders aufgelegt worden ist, und es dürfen daher
auch in der Metropolie von Karlowitz, so wie vom Smotriski,
so auch von diesem Gottesdienst, Exemplare zu haben seyn, für
g u te Freunde und человЬки xpicrianfeT"^ Сад гледајте Ви да
потражите те му je нађите и пошљите, молим Вас.
Чим се Ви сад забављате? Радите ли што од Књиже-
ства? Прије неколико дана добио сам од Александра Во
стокова „Опытъ о Русскомъ стихосложеши“ ; Востоков у тој
књизи говори и о Српској прозодији (из моје граматике) и
[томе?] се чуди, што српски списатељи (као и Руски и Пољски
и Бемски) употребљавају „стихосложеше силлабическое съ
женскими риемами“ — „И cie, вели, тЬмъ удивителкнке, что
производдя ихъ (т. ј. Српска), какъ мы прежде заметили: еще
способнее Русской къ метрическому стихосложешю!“ —
„Между тЬмъ народные пЬсни у Сербовъ сочиняются безъ
риемъ, и кажется имкють стихосложеше тоническое подобное
старинному Русскому, см. пЬсенникъ Сербский (шеснари-
ца и пр.) изданный 1814. въ ВЪн:Ь Вукомъ Стефанови-
чемъ сочинителемъ упоменутой нами Грамматики или
писменици Сербской!“ — Исти тај Востоков, који je у Петер
бургу библијотекар (као Копитар у Бечу, само већега чина
по Руском обичају) и сад издаје Славенску граматику по
најстаријим рукописима, пише Кеплену од 7 јулија. „Приношу
Вамъ чувствительнейшую благодарность за подарки Ваши,
и именно, за Сербский Словарь Вука Стефановича, за егоже
додатекъ и пр. и за народне с е р п с к е приповијет ке- всЬ тЬкньига
для меня весьма интересни. Словаремъ В. Стефановича поль-
зовалься я доселћ изъ бибютеки А. И. Тургенева, а теперь
у меня будетъ свой. Въ додаткк своемъ В. Стеф, подаетъ намъ
первое свктдкше о Булгарскомъ нынЬшнемь napŁuin, Ко-
торие ...[једна реч нечитка] Калајдовићиз Москве пише Кеп-
пену од 6. јунија: „вашу драгоценную посылку я получилъ
10-го Юня съ чувствами душевной признательности: Меня
порадовало прибавлеше къ Сравнительному Словарю и
Cep6cKie повксти, а ркчникъ для меня драгоценень. — Калај-
довић такођер пише да je читао у ошнтеству љубитеља Руске
словесности „возражеше противъ Добровскаго, въ которомъ
опровергалъ его мнете, будто древный церковный славянский
языкъ есть старинное Сербское i-iaptuie“ —
Камо шта ви ћутите? Дајте што на свијет Или може
бита да ви чекате, да угодите свима читатељима и ципорима?
Јесте ли виђели Кенђелчево быпИяслсние? Богме се он про-
слави мимо све наше владике и архимандрите: он ако и није
125
владика, али je доказао, да je вриједан бити владика и у Руса
и у Луторана, а камо ли у Срба!
Ja сам овђе за зимус дошао, док ми се жена породи, па
ћу послије опет ићи у Пањеву Пишите ми штогођ, али по-
доста, па писмо атресирајте mit Briefen des Herrn Joh. Mar-
kovics beim goldenen Karpfen in Temesvar.5
Поздравите све познанике и пријатеље и одма ми отпи
шите. Бук.6
Оригинал изгубљен, био у АСАНУ. 2126.
Штампа се по: ГСУД, књ. 75, 1892, 296—298.
1 Приређивач Л>. Стојановић у наставку додао међу заградама. чети-
ри врсте избрисане.
2 Житије које je у Римнику сачинио митрополит Ненадовић, од којих
je Кепен донео један примерах.
3 Посланице мращъацима.
4 Што се тиче мога ономадашњег обраћања Мушицком, можда je
потребно објаснити да богослуженье служба у руским црквеним кгьигама
не садржи српске свеце од Ненадовића, који je Смотрицки поново
штампао у Римнику, да je управо тамо овај спис посебно издат у чет-
вртини и да би се стога и у карловачкој Митрополији могли наћи при-
мерци како Смотрицког, тако и ове службе божје за добре пријатеље и.
5 С гшсмима господина Јована Марковића, „Код златног шарана“ у
Темишвару.
6 Писмо je веома избледело.
66 .
ВУК КАРАЏИЋ ФРИДРИХУ ПАВЛОВИЧУ
АДЕЛУНГУ
У Темишвару 9/21 Ноемвр. 822.
Ваше BbicoKopoflie,
Милостивый Государь!
Ваше дражайшее и высокопочитаемое письмо отъ 28.
Септ я получилъ съ величайшею радостно. Паче всего меня
порадовало, что Ваша и ихъ аятельства, Графа Румянцова,
благосклонность еще не отвращена отъ меня. И съ такоюже
радостно спЬшу Вамъ не медлЬно ответствовать на толь
преважное для меня письмо:
1). Прежде всего я бы желалъ теперь издать большое
собраше народныхъ Сербскихъ песней, которое бы изнесло
около 60. печатанныхъ листовъ (gedruckte Bögen); для того
покорнейше прошу ихъ Оятельство, что бы милостивою своею
помощЬо послалы меня на единъ годъ, или по крайней M tp t
на 3/4 года, въ Лейпцигъ, да бы могъ издать cie собрате
драгоценностей Сербскаго духа и серца.
126
Правда, что Сербсюя народный песни очень мало каса
ются до Русской Исторщ, но я думаю, что o u t достойны
издашя Русскаго Мецената. При семь случай, есть ли угодно,
могъ бы я печат[ат]ь! въ Лейпциге и этой опытъ описан iя Серб-
скихъ монастырей, который до пришестая Вашего письма пос
тараюсь я здесь умножить разными Сербскими древностями.
2) . По окончаши печаташя сихъ народныхь Сербскихъ
песней, я желаю неотложно! предпринять по условлешю и
обещашю моему, путешесгае чрезъ Далмащю, Рагузу, и Боку
Которскую, Черную Г ору, Г ерцеговину, южную часть Сербш,
и (есть ли возможно будеть) Абонскую Гору и Bonrapito. Во
всЬхъ тЬхъ странахъ я бы желалъ. а) описать все монастыри,
подобно тому малому опыту, присланному Вамъ мною преж
де; б) искать, какъ въ монастырскихъ и церковныхъ, такъ и въ
прочихъ библютекахъ, необр-Ьтаются ли гдЬнибудь каковыя
древньи рукописи, интересный для Славенской Литературы
или Руской Исто pi и; и таковыя рукописи (якоже равно и
давно печатный и рЬдюя книги) покупать по условлен! ю;
в) замечать о Географји и Статистике тЬхъ странъ, а особливо
о различно Славенскихъ нар^чЈи и о народныхь обычаяхъ.
Теперь я не могу сказать, будетъли какова корысть отъ сего
путещестая для Руской Исторщ, но вообще для Славянской
Исторщ будеть непременно.
3) . По совершен!и же сего путешестая, аще бы я и дальше
имЪль честь и шастје быть участныкомъ благодеяшя Рускаго
Мецената, тогда бы желалъ жить въ ВЪнЬ, и извещать Его
0 издаваемыхъ книгахъ на Сербскомъ и Бемскомъ языкахъ,
и приготовлять къ издашю собранные въ путешествш семь
матер1ялы.
Это мои литературные планы и литературный дела, ко
торый бы желалъ предпринять и совершить за ихъ пять.
Грофа Румянцова, а касательно времене[!] я готовь завтра
предпринять 1ое, а потомъ неотложно 2ое
Гдинъ Кеппенъ писалъ мне, какъ Вы за меня говорили
Б. О., за которое Вась покорнейше благодарю. Я подлинно
получилъ 2000 р., я думаю, что и они давно ужь получили
переводъ. Дай Богъ, что бы я и следюшш)!] мнЬ еще 2000 р.
скоро получилъ, а ихъ да умудрить необходимая сила духа
святаго!
Вручая себя милости и благосклонности В. В: съ вели-
чайшимъ високопочиташемъ честь имею быть
В. В. покорнейшими
1 Било, немедлђно, па прецртано медлЪно.
127
[Превод:]
У Темиш вару, 9/2 1 . новембра 1822.
Ваш е високоблаю родст во,

милостивы господару,
С највећом радош ћу примио сам Ваш е iipegpaio и много-
поштовано писмо од 28. септ . П онајвиш е м е j e обрадовало што
блаюнаклоносгп В аш а и ЊеГове свет лост и, Грофа Р ум јанцева
није прест ала према мени. И с т аквом радош ћу ж урим да В ам
одм ах одГоворим на писмо, т олико важ но за м ене'
1 П ре ceeia ж елео бих сада д а издам велику збирку на
родны х српских песама, која би износила око 60 ш т ам паних
табака, зат о најпокорније м олим Њ ихову свет лост да м е сво-
јо м м илост ивом помоћи пош љ у на Годину дана, или бар на 3 /4
Године у Л ајпцт , како б и х моГао да издам ову збирку драГоце-
ност и српскоГ д у х а и срца.
Д одуш е, српске народне песме тычу се врло м а ло р уске
ист орије, али j a мыслим д а су оне дост ојне издањ а рускоГ
мецене. ]У овом случају, ако j e по вољи, моГао бих ш т ам пат и
у Л ајпцш у и utaj оГлед описа српских манаст ира који ћ у до
приспећа Bauiei писма обоГатити различит им српским ста-
ринамаХ
*27~По заврш ет ку ш т ам пањ а ових народных српских пе
сама, према goioeopy и м ом обећању ж елим да предузмем
неодлож но путовагъе по Д алм ацији, Д убровнику и Б оки Кот ор-
ској, Ц рној Гори, Х ерцеГовиниЈуж ном д е лу Србије и, ако то буде
моГуће, по С вет ој Гори и БуГарској. У сейм т им зем љ ам а ж елео
бих: а ) д а опиш ем све мдиаст ире, слично оном м а ло м оГледу који
сам В ам раније послао; б'))да ист раж им, како у манаст ирским
и црквеним, т ако и у другим библиот екама, налазе ли се neige
какви стари рукописи, занимљ иви за словенску кгъижевност
или р у с к у историју, и д а т акве рукопи се (ист опгако и давно
ш т ам пане и рет ке кгъте) купујем по goioeopy, в) да саберем
Грађу о ГеоГрафији и ст ат ист ици о ви х зем аљ а, особито о
различит ост и словенских наречја, и о народным обичајима. Н е
моГу сад д а каж ем хоће ли од oeoi пупювагъа биты какве ко
рысти за р у с к у ист орију, али за словенску ист орију уопш т е
— биће неизост авно.
3. А ко бих и даљ е имао част и срећу да уж ивам помоћ
рускоГ мецене, онда б их, по заврш ет ку oeoi путовагъа, ж елео
д а ж ивим у Б ечу и д а ia извеш т авам о књ т ам а које б уд у из-
даване на ср пеком и чеш ком је зи к у , и да Грађу сабрану на пут о-
вагьу припрем им за штампагье.
То су м оји књ иж евни планови и књ иж евни послови које
бих ж елео да предузм ем и изврш им за Њ и хо ву свет лост , ipo-
128
фа Р ум јанцева, а ш ш о се ш ине врем ена, сирем ан сам д а йре-
д у зм е м сут ра 1во,, а зат им неодлож но и 2го
Г о сп о д и н К еп еи м и je писао д а ст е В и о м ен и Говорили у
Б и б лијском д р уш т ву, за ш т а В а м најпокорније за хва љ ујем .
Д обио сам поодавно 2.000 р ., м и сли м д а с у и они в eh одавно при-
м и ли превод. Д а] бож е, д а и о н и х 2 .0 0 0 р ., које м и јо ш след ују,
брзо добијем , а њ и х д а у р а зу м и насуш на сила д у х а свет ош .
П р е поручуjyh u се м и ло ст и и б лаю накло но ст и В а ш еi
високойревосходст ва, с високим пош т овањ ем и м а м част
бит а
вашеГ високопревасходет ва најпокорнији
67
ЈЕРНЕЈ КОПИТАР — БУКУ КАРАЦИЋУ
26 Nov 1822
Freund!
Wiewohl ich Ihren versprochenen Brief noch nicht erhalten,
so säume ich doch nicht, die weibliche (Korrespondenz sogleich
zu befördern, um so mehr da vielleicht andre U m stände davon
abhangen. Ich habe die пуница nach Ankunft der Tnpkischen
hinpersuadirt etc. etc. Also gut. (Schade dass Sie den Beo
bachter nicht lesen! Oder ja? Daraus sehen Sie dass die Türken
deutsch und fr a n z ö s is c h ] könen encore (анкбр = jonrrjund gut,
gut! Siehe den Beobachter vom 25 N o v.)
2) Nenadovitsch’ens Officia (лжнеа) cb. сербскихь finde ich
in Kaulitzi’s Katalog, um f 12 W W., die ich gerne darum geben
will. Also können wir es kürzer haben.
3) Aber nach Koppen, der vielleicht bis Neujahr hier bleibt,
ist auch in Крушедол und Олово ein Evangelium von Makarie,
gedruckt in Зета!
4) Ihr junger Dichter A puh ist, wie mir Bojadschi sagt, hier
5) Isajlovics will (ћео би) serbischer Novinař werden. Warum
nicht Sie? Ihre пуница fände es ohnehin, am E nde, am besten,
wen Ihr wieder hier wäret. (Ich habe ihr ein Wort entschlüpfen
lassen, dass Sie in 7 Wochen vielleicht hier seyn würden!) So geht’s
m it B riefen! Sie hatten mir nicht geschrieben, dass das geheim
-seyn soll. Indessen ist nichts verdorben. Aber mit za rten Kindern
kan man im Januar nicht reisen. Auf Wiedersehen — na
razgovor!
АСАНУ, 1568.
{Превод:]
М а д а јо ш нисам прим ио В а ш е обећано писм о, и п а к не о кле-
вам д а В а м одмах от п р ем и м женску кореспонденцију, т а м
пре ш т о од тога м о ж д а зависе друге околности. Ja сам пуни-
ц у , по д о ла ск у Т иркин их, уб ед и о д а т реба д а оде т а м о ит д.
ит д. — О во j e д а к л е у реду (Ш т ет а ш т о не чит ат е „ B eo
b a c h te r"! И л и ia чи т а т е? И з њсча м о ж ет е видет и д а Турци
зн а ју немачки и француски: encore (анкбр = јо ш т ) и g u t
g u t! I B u g u „ B eobachter “ од 25. новембра.Ј
>:2 ) Н енадовићеве служ бе (лшн£а ) свет ит ељ а с р п ск и х на-
л а з и м у К аулицијевом кат алогу, за 12 / W W „ ш т о ћ у р а д о
за њ и х плат ит и. Знача, м ож ем о и х добит и краћим п ут ем .
\3 ) М е ђ у т и м по К еп ен у, који овде ост аје можда д о И о ве
iogufíé, и у К р уш е д о л у и у Х о п о в у н а ла зи се по је д н о Јеванђељ е
о д М акарија, ш т ам пано у Зет и!
4 ) В аш м л а д и песник Аџић, како м и Бојаџија каж е, на
л а з и се овде.
5 ) И сајлови/г ж е ли (7гео би) д а пост ане српски новинар.
Заш т о не Ви? В аш а пуница ионако см ат ра д а би, на крају, било
најбољ е д а ст е В и поново овде. (И зр ек а о сам се пред њ ом
д а ћет е м о ж д а за 7 н едељ а бит и овде!) Тако В а м j e с писмима!
Н и ст е м и написали д а т о т реба д а б уд е т ајна. Н и ш т а се збоГ
тога није порем ет ило. А л и с нежном дец о м се не м о ж е пут о-
•ватш у Jany ару. Д о виђењ а — на разговор!
Копит ар
68.
ЈЕРНЕЈ КОПИТАР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
29 Nov 1822
Freund!
Ihren Brief von 22ten d. samt Einschluss habe ich heute
erhalten, und werde letztem bestens besorgen. Auch K. will ich
130
b esten s davon sprechen. Dass K. überall nur gefirnisst ist, versteht
sich von selbst. Im Anhänge der Wiener Jahrbücher hat er einen
Artikel 2 Bogen stark, über Alterthum und Kunst in Russland
mitgetheilt, an dessen Ende auch von Ih re n bulgaricis die Rede
ist. Ungeachtet ich ihm die gröbsten Missgriffe ausgeredet hatte,
ist doch das geblieben, dass den Bulgaren in H e rm a n n sta d t Ihr
Bulgarisch nicht e c h t war, sondern so, wie es an S erb ien s G ren ze
etwa üblich. Daraus sehen Sie, dass er unsern Freunden auch
was angenehmes sagen volíte. S e in Bułgar ist ein Spion, Musta-
kow, der gegen Ihre Orthographie шт, љ, њ, ђ, ћ, protestirt, wie
wohl er selbst О т и ш ш е schreibt. In K’s handschriftlichen Jour
nal seiner Reise, was er einst wohl auch herausgeben wird,
sind alle oberwähnten Missgriffe stehen geblieben. Ihre Gegend
Р а зл о г fanden wir auf keine Karte. Wo ist also Разлог? Musta-
kow will von der H a u p ts ta d t Терново seyn. Ob der Mensch
das Alphabet versteht? Er schreibt ямъ essen, изйкъ Zunge,
искать Nagel, сарце Herz, замъА Schlange, свиньа, заицъ,
петель, дарво, трА В ъ Gras, zarnö, ц в а т ъ Farbe, корАНъ яицё,
м л а к о , мисо, х л а 6 ъ , Brot etc. Ob er das a nicht walachisch
ausspricht wie je, é?
Von Serbischen Nationalliedern werde ich selbst A***en
auf Grimm’s göttingische Anzeigen aufmerksam machen.
Seit des Philosophen Flucht liegt alles serbisch hier dar
nieder Was mit Magar** Buch geschehen weiss ich nicht, ich
hatte es mutatis mutandis admittirt, habe aber seit jener Zeit
nichts mehr davon gehört noch gesehen.
Machen Sie nur dass Ihre Frau gut niederkomt etc, etc.
Meinen Brief von 26tcn d. werden Sie erhalten haben.
Ohne weiteres muss die fernere Reise unsern serbischen
Homer mit ebenso schönen Theilen completiren! LeljaH muss
sich Ihren Forschungen dan auch zeigen. Welche Bereicherung
fürs Lexikon! Wen Sie bald heraufkomen, bis Mitte Dec., so
werden Sie den Congress etc. noch hier finden,
if Vale et fave Tu о semper eidem
Und wen Sie nicht о д м а komen, so schreiben Sie wenig
stens одма, nach unserer schönen Ordnung. S ie sollten die ser
bische Zeitung übernehmen! Und wie neuen wir Sie? Danii<a
nicht. Etwa српски К орр есп о н д ент (niniSn? 8вођа?) из царствб-
јуштега града Бела? —
А СА Н У , 1569.
Букова иреииска I, 204— 206.
9* 131
[Превод:]
Ваш е писмо од 22. о. м . примио сам данас заједно ca при
ловом и пост араћу се за овај ш т о боље moi у. Такође ћ у и К еп ен у
ю ворит и о т ом е ш т о j e могу he повољније. Д а j e К . свуда само
површ ан, по себи се р а зу м е . У д о д а т к у у з , , W iener Jahrbücher “
j e гьеюв чланак, обима два т абака, о ст арини и о ум ет но ст и
у P ycuju, Где j e на крају р е ч и о Вашим бухарским списим а. Б ез
обзира на т о ш т о м и j e у с п е л о д а м у најгрубље Грешке избијем
из Главе, ипак j e осигало д а БуГарима у Сибију њ ихов буГарски
је з и к није онај прави, већ j e т о онај који j e уобичајен о т п р и ли ке
на граници Србије. О т уда видит е д а j e наш им пријате-
љима т а к о ђ е ж елео д а каж е неш т о пријат но. Његов
БуГарин j e ш пијун, М уст аков, који прот ест ује прот ив В аш е
ортоГрафије ш т , љ , њ, ђ, ћ, прем да лично пиш е Огниште. У
К -овом р уко п и сн о м дневн ику њеГовоГ пут овањ а, који he свакако
је д н о м и да објави, ост али су сви напред наведени промаш аји.
В аш предео Разлог нисм о наш ли ни на је д н о ј м а й и . Г д е je ,
прем а т ом е, Р азлог? М у с т а к о в т врди д а j e и з главног
града Трнова. Д а ли т ај човек р а зу м е а зб у к у ? Он пише
ям ъ је с т и , и з т ъ —- је з и к , нек/ьт ъ нокат , сарце — срце,
зам ъ/ь — зм ија, свинъа, зсгицъ, п е т е ль , дар вб , т р/ьвъ Gras,
zarnö, цв/ьт ъ — Farbe, кбр& нъ, яйце, млгько, м исб, хл/ьб ь —
B ro t ит д. Н е изГовара ли он а по влаш ки, као je , e l —
Ш то се т иче с р п с к и х народных песама, j a ћ у лично у п о -
зорит и А д е л у т у на Грымове Гетитенске рецензије.
О т како j e ф илозоф побегао, све српско j e овде сигало. Ш та
he биты с М агараш евићевом к/ы иом , не знам , j a сам променило
се ш т о се променит и могло дао сагласност, но од т ада ниги-
т а выше о њ ој нисам ни видео ни чуо.
Г ледајт е д а се В аш а ж ена добро породи ит д. ит д.
M o je писмо од 26. о. м . биће да ст е прим или.
Свакако he наст авак путовагъа у п о т п у н и т и нагиег срп-
ског Х ом ера подједнако ле п и м деловим а ! Л еђан he се т ада
т акођер нем иновно от крит и В аш им истраж ивагъима. К акво
обоГаЈгење за Р јечник! У колико се ускоро врат ит е, до средине
децем бра, зат ећи ћет е јо ш Конгрес ит д.
Здраво и д а си наклогьен йгвоме у в е к ист ом
А у к о л и к о одма не дођет е, оно м акар пиш ит е одм а, по
наш ем леп о м обичају. Требало би д а Ви п р еузм ет е С рпске
новине! А како д а и х назовемо? Н е „Д а ни ц а “ М о ж д а „ С рп-
ски кореспондент“ (ш п и ју н ? у х о д а ? ) из царспгвујуштеГа Града
Б еча ?
К опит ар
132
69 .
ПЕТАР ИВАНОВИЧ КЕПЕН ВУКУ КАРАЦИЋУ
Sehr geschätzter Freund!
Sie erhalten hiebey einen Aufsatz von mir, den ich für die
Jahrbücher in Hermanstadt niederschrieb. Möge er Ihnen, der
Sie auch Russland kennen, willkommen seyn. Hoffentlich wird
unsere Freundschaft dadurch nicht leiden, dass ich die Meinung
derjenigen nicht mit Stillschweigen übergehe, welche mehr als
einen bulgarischen Dialekt anerkannt haben wollen. Sie sind der
Einzige, der bisher über jene Sprache geschrieben hat, mögen
es nun auch die andern versuchen ihre Meinung ans Tageslicht
zu bringen. Als Fremdling in jenem Gebiethe habe ich nichts
zu entscheiden gewagt. Sprachproben habe ich einige mitgebracht,
andere sollen mir noch nachgeschickt werden. Jedoch wünsche
ich Ihre Meinung in dieser Angelegenheit so bald als möglich zu
erfahren, und bitte Sie Ihr Schreiben nur bald fertig zu machen
und unter meiner Addresse auf die Post zu geben, da ich noch
4 Wochen hier zu bleiben gedenke.
Empfehlen Sie mich Hern, v Demelich und allen den Ihrigen
bestens und behalten Sie in gutem Angedenken Ihren
Wien Freund und Diener
d. 18/30 November 1822 Koeppen
116
АСАНУ, 2880.
[Превод:]
В р л о цењ ени п р и ја т ељ у,
Д о с ш а в љ а м В а м је д а н сво ј ч ла н а к к о ји сам на п и са о у Си-
б и ју з а „ Ja hrbücher“ Н е к а В а м б уд е о д коры ст и, пош т о и Вы
п о зн а јет е Pycuj'y. Н а д а м се д а н а ш е п р и ја т ељ ст во неће т р п е т и
збо1 т о т ш т о не п р е ла зи м ћ у т к е преко м и ш љ е њ а оны х ко ји
т в р д е д а с у з н а л и выше о д j e g m i бугарскоГ д и ја л ек т а . B u ст е
је д и н и к о ји j e писао о т о м је з и к у , н е к а с а д а и д р у т п о к у ш а ју
д а н а све т ло с т д а н а и зн ес у своје м и ш љ ењ е. К а о ст р а на ц у т о ј
о б ла ст и н и са м се у с у д и о д а и ш т а о д л у ч у је м . П о н ео са м собом
н ек е је з и ч к е пробе, друге т р еб а јо ш д а м и б у д у на к н а д н о по-
c.ла н е. И п а к , ж е л и м д а ш т о j e м о1уће пре с а зн а м В а ш е м и ш /ье-
њ е о о во ј ст вари, а м о л и м В а с сам о д а своје п исм о у с к о р о
за вр ш и т е и п р ед а т е на пош т и на м о ју а д р есу, п о ш т о м ы слим
о ст а т и о вд е јо ш 4 нед ељ е.
133
П р еиоручш ие м е Господину ф он Д е м е л и ћ у и сейм а В аш им и
и задрж ит е у леп о ј усп о м ен и В аш еi
Б еч , пријат ељ а и слуху
18/30. новем бра 1822. К еп ен а
116
70.
Беч, 3. децембар 1822.
Wien 3 Dec. 1822
Freund!
Ihr Brief an A. ist vor 4 Tagen per post expedirt worden,
einbegleitet von mir K. schickt Ihnen ein Büchl, das nämliche,
wovon ich neulich sprach. Daraus ersehen Sie, dass in KpiSine-
doji und Опово ein Octoich von Macarie 1493 und andre Sachen
sich finden. (Weh er sie nicht gekapert hat?) Wären diese paar
Sachen nicht zu haben? Den Octoich würde ich wohl z u 10 #
bezahlen, weh ein Antiquar ihn hätte.
Vergessen Sie doch bei Gelegenheit nicht auf die E rhaltung
solcher serbischer a lter D rü cke aufmerksam zu seyn, wie Sie sich
einst vorgenomen hatten. Geld, oder neue Bücher mit Geld,
werden gerne dafür gegeben, und die Seltenheiten in der ewigen
Bibliothek für die Nachwelt und unsre Nachfolger in Verthei-
digung des serbischen Dialectes und des ce= Slavismus auf be
wahrt!
Dem K. hab’ ich von Ihnen und mir alles Schöne gesagt,
und will hoffen, dass er wenigstens nicht gegen Sie seyn werde.
Alles Andre werden wir wohl, weh Sie komen, umständlich
aussprechen. Von Ofen nehmen Sie doch den neuesten Katalog mit.
Wo S im o n Живковић, Telemachs Bruder ist?
Vale et fave
P S. Ich fr a n k ir e nicht, damit doch der Brief sicherer zu
kam.
mit Brifen des Hn Joh. Markovics im goldenen Karpfen
p. Ofen. in
Temesvär
Воштани печат ca иницијалима ЈК.
[Превод:]
Б еч , 3. дец ем бра 1822.
П ријаш ељ у,
В а ш е писм о уп ућ ен о А д е л у т у послат о j e пре 4 д ана, про-
праћено уво д о м с м оје с т р а н е .Т ё п е н В а м ш аљ е н еку књ иж ицу;
и ст у ону о којој сам В а м недавка~ю ворио. ^О т уда видит е да
се у К р уш е д о л у и Х о п о в у налази Октоих М а ка р и јев, из
1493. и неке друге ст вари. (У к о л и к о и х он није покупио ?) Н е
би л и се ове ст вари м огле добит и ? За Октоих б и х платно до
10 # , д а ia могу наћи к о д ант иквара.
Н е заборавит е, ка д се у к а ж е прилика, да обрат ит е паж њ у
на очување оваквих старих српских издања како ст е себи је д -
ном ст авили у задат ак. Н овац, или нове књ т е у з новац, р а д о
се за т о д а ју, и р ет ко ст и се чувају у вечној библиот еци за
пот ом ст во и за наше наследнике у одбрани српскоГ д и јалект а
и [? ] с ла в и зм а Л
К епену с а м о В а м а и о себи loeopuo сам о најлепш е и надам се
д а он, у најм ањ у р у к у , неће бит и прот ив В ас. О свем у друГоме
опш ирно ћем о поразГоваратш када дођет е. П онесит е и з П еилт е
најновији кат алог.
Г д е j e Симеон Ж ивковиН, Т елем аков б рат ?
Здраво и д а си наклогьен
К опит ару
Р S. Н е ћ у франкирати писм о, ка ко би c u iy p m je ст т ло .
ca йисмом i. Јовану Марковићу „Код злашноГ шарана“ иреко Будима у
Темишвар
71.
Земун, 4. децембар 1822.
У Земуну 22га Нојемвра 1822.

Љубезни и високопочитајеми пријатељу!
Ваше љубезно писмо из Панчева писато јесам исправно
примио. Пређе сам се надао Вас лично овде видити, неголи
од Вас писмо добити. За обећану критику Г Копитара о Гра-
135
матики Добровскога покорно Вас молим, да ми учините љу-
бов преко листодавца овога Стојка лослати, Ви ће те особито
мене са тим обвезати. А ако још ђешто ново о литератури
има, опет Вас молим јавите ми, зашто од како су новине срп-
ске престале, од оног доба нечује се овде ништа, (осим објав-
ленија на трећу част Љубомира).
Ваши пријатељи јесу сви здрави и поздрављају Вас лю
безно, и шњима
Ваш искрени почитатељ
Васа
Дали миелите скоро у Земун доћи?
Herrn
Wuk Stefanowits
in Temeswar.
А СА Н У , 2501
Букова прейиска III, 112— 113
72.
ПЕТАР ПЕТРОВИЧ ГЕЦЕ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Петроград, 6. децембар 1822.
St. Petersburg den 24 Nov 1822

Bester Herr Wuk! Es ist schon recht lange her, dass wir nichts
von ein ander vernommen haben. Wenn ich nicht irre, ist es meine
Schuld u. ich habe verfehlt, auf Ihren letzten Brief zu antworten.
Ich entschuldige mich, durch meine Reisen nach Livland, wo ich
mehrere Monate zugebracht habe. Im Februar u. März befand
ich mich als Delegirter des Ministeriums der geist. Angelegen
heiten in Dorpat, wo eine Conferenz der vornehmsten evangeli
schen Geistlichen stattfand, um sich über die neue Organisation
des evangelischen] Kirchenwesens zu berathen. Ich bin mit der
Ausarbeitung der hierauf bezüglichen Organisationsprojekte be
schäftigt, die mir viele Zeit wegnehmen. Den Juny u. July brauchte
ich die Seebäder in Reval. Sie werden durch Koppen Nach
richt über Jhre hiesige Bekannte erhalten haben. Es ist mir nicht
erinnerlich, ob ich Ihnen schon für Ihr so trefliches u. verdienstli
ches serb. Wörterbuch meinen schuldigen Dank abgestattet habe.
Ich kann Sie versichern, dass Jhr angenehmes litterarisches Ge
schenk den gebührenden ehrenvollen Platz in meiner kleinen
Bibliothek einnimmt u. dass alle, die es bei mir sehen, Ihre Ver
dienste um die slawische Litteratur würdigen. Was mich an-
136
betrift, so beschäftige ich mich in den Stunden, die mir meine
Amtsgeschäfte übrig lassen, mit dem Studio der russischen u.
livländischen Geschichte u. darin finde ich meine angenehmste
Erholung. Ich lege für mich eine Bibliothek, Manuskripten u.
Münzsammlung über Russland an, der Anfang ist zwar noch
klein u. die Mittel beschränkt, indess hoffe ich mit der Zeit recht
viel zu sammeln. Bezeugen Sie Hn. v Kopitar meine herzliche
Ergebenheit u. Hochachtung, ich hoffe mit diesem würdigen
Gelehrten noch einmal in nähere Relation zu kommen. Vielleicht
kann er Ihnen sagen, ob ausser den in Wichmann’s Sammlung
kleiner Schriften zu altern Gesch. des russ. R. l r Band Berlin
1820. Svo., gedruckten Gesandschaftsberichten, noch andere in
der Kaiserlichen] Hofbibliothek vorhanden sind? u. ob ihm die
in der Wenetianischer Bibliothek befind. Manuscripte über des
ältere. Rus. nicht näher bekannt sind? Wichmann, den Sie
vielleicht gekannt haben, ist im vor. July Monat hier gestorben,
nachdem er seine herrliche Bibliothek über Russland dem Kai
serlichen Generalstabe verkauft hatte. Adelung befindet sich wohl
u. lässt Sie grüssen. Ich habe meine serbische Lieder nicht auf
immer bey Seite gelegt, sobald ich Zeit finde, die letzte Feile daran
zu legen u. sich ein Verleger dazu findet, lasse ich sie drucken.
Schreiben Sie mir doch recht viel über Ihr literarisches Treiben.
Werden Sie die ungedruckten serb. Lieder nicht herausgeben?
Ich nehme jetzt mit Ernst meine Ueber Setzung der russ. Volks
lieder vor, um Sie zum Druck auszuarbeiten. Alles, was neu mir
erscheint, werde ich Ihnen zuschicken. — Grüssen Sie doch
Koppen, wenn Sie ihn sehen oder ihm schreiben. Leben Sie
recht wohl!
Der Ihrige
v Goetze
Herrn
Herrn Wuk Stephanowitz
Wohlgeboren
in Wien!
bei dem Kaiser. Hofbibliothekar Herrn v. Kopitar.
[Жиг:] P Memel 1 Фебр.
[Забелешка:]
er ist abgereist nach АСАНУ 2840
Wienn Букова преписка III, 489—491.1
1 Ова реч прецртана, такође и натписана реч Temesvar, па преправ-

л>ено за Беч.
137
[Превод:]
П ет роград, 24. новембра 1822.

Д раги Господине Б уч е,
П рош ло j e већ дост а врем ена от како ниш т а нисм о нули
је д а н о другом. А к о се не варам, кривица j e до м ене, j a сам про-
пуст ио д а ogloeopim на В аш е последњ е писмо. П р а вд а м се
пут овањ им а у Л и т ву, Где сам провео выше месеци. У ф ебруару
и м а р т у налазио сам се, као делеГат М инист арст ва духовны х
дела, у Д о р п а т у, Где се одрж авала конф еренција најуГлед-
нијих ева м ели ч к и х свеш т еника р а д и савет овањ а о орГанизацији
еват еличких цр квен и х послова. Заокупљ ен сам израдом до-
т ичних орГанизационих пројекат а, који м и о д узи м а ју много
времена. У ју н у и ј у л у у зи м а о сам м орске к у ш е у Р ева лу. —
Вероват но ст е од К епена прим или вест и о В аш им овдаш њ им
познаницима. Н е сећам се д а ли сам В а м већ изразио д уж н у
захвалност за В аш изврсни и заслуж ни Српски рјечник. Уве-
ра ва м В ас д а В аш леп и књ иж евни поклон за узи м а у м о јо ј м а ло ј
библиот еци почасно м ест о, које м у припада, и д а сви, који ia
к о д м ене виде, цене В аш е заслуГе за словенску лит ерат уру.
Ш то се м ене т иче, j a се у часовима, које м и м оји служ бени по
слоен ост ављ ају, бавим проучавањ ем р у с к е и лит ванске исто-
рије, и у т ом е налазим најпријат нији одмор. У ређујем себи
библиот еку, збирку р уко п и са и новца о Pycujii; почет ак je ,
додуш е, јо ш незнат ан, а средст ва су ограничена, а ли се надам
д а h y с врем енем прикупиш и веом а много. П осведочит е г. К опи-
т ару м о ју срдачну оданост и пош т овањ е; на д а м се д а h y ca
овим дост ојним паучником јо ш је д н о м доћи у ближ у везу. М о -
ж д а В а м он м ож е р ећ и д а ли у Ц арској дворској библиот еци
пост оје јо ш неки извеш т аји посланст ва, осим о н и х који су
ш т ам пани у В ихм ановом Зборнику досад јо ш неш т ам паних
сит них списа о ст аријој ист орији р у с к о ј и познавањ у р у с к е
држ аве. Ce. I , Б ерлин 1820, 8во, и је с у ли м у р уко п и си о
ст аријој Р усији, ш т о се налазе у М ле т а ч к о ј библиот еци, по
ближ е познат и? В и хм а н, когп ст е м о ж д а познавали, ум р о j e
овде прошлоГ ју л а , пош т о j e своју д иену библиот еку o Р усији
про дао Ц арском Генералгитабу. А делунг j e у добром здрављ у
и поздрављ а В ас. J a своје српске песме нисам за увек ост авио
наст рану; чим б удем наш ао времена д а и х коначно дот ерам ,
и ка д се нађе издавач за т о, д аћу и х у ш т а м п у. П и ш ит е м и
подробно о В аш ем књ иж евном р а д у. Н ећет е ли и зд а т и оне
негит ампане српске п есм е? J a сам се сад озбиљно лат ио сво-
ј и х превода р у с к и х народных песама, да и х припрем им за ш т ам -
138
пу. С ве ш т о се ново појави, послаћу В ам . П о зд р а ви т е К епена,
ако ia видит е, и ли м у пиш ет е. О ст ајт е зб о ю м !
В аш
ф он Г ец е
Господину
Благородном
у Беду
предати царском дворском библиотекару господину Копитару
[Забелешка:]
отпуШ овао j e за Б е ч .
©
Шишатовац, 6. децембар 1822.
У Шишатовцу 24. Ноемв. 822.
Любезный Пр1ятелк>!
Хвала Богу, те се еданпут сетисте и мене. Обрадовалисте
ме доиста с писмом, ал’ сте ми и жао учинили, што ми до
сад нисте писали. Та кромЬ пр!ятельства дужни сте ми были
писати чрез препоруке Копитарове. Копитар Вам е дао Ре-
цензјк», да ми пошлЬте, а Вы е држите читаво лето код себе.
Доиста ми е и сад жао и срдим се, што ми непосласте. Та
ми е ре ценз] я и полезна и нуждна. Зашто ми ионе сад по пошти
не посласте? Ил’ е зар превелика! Ваше е писмо заедно с
Копитаровым с поште дошло. 14. Ноемв. по нашему. Већ ево
прође 9. дана, а данас е ый 10. Не могу ни Вама ни Копитару
одговорити. Копитару ћу слЬдуюЬе поште писати, па и Тур
геневу и Востокову и КалайдовиЬу Сад ми Копитар пише, да
сте ми одавно дужни ону РецензЈЈО. Каже да ће те ми писати,
па и он накратко ми явля, да ће ми дати epistolas obscurorum
virorumi, ако му нађем и пошлЬм службу србски светителя.
Вама е друго писмо о той книги писао 8. Ноемв., а мени е
писао 12. Ноемв. Я се не могу довольно начудити, што он,
требашћи ту кньигу од мене, пише за ню Вама, и то и по
других пут и обширно! Па ми Вы после морасте половину
нЬговог писма исписати! О странна посла! О права и прека
пута у Шишатовац преко Темишвара ил’ join Панову! Сад
како ћу му и я одговорити? непосредственно од мене, ил’
139
преко Вас? Айде кад сте тако почели, нек се тако и сврши.
Пишите му, да ћу се постарати, да му желаему кньигу
службу святителей Сербскихь добавим и пошлем. Ал’ међу
там, док я ову кньигу потражим и нађем, нек он мени E pi
sto las o b sc u ro ru m v iro ru m (да видим од чуда, какви су ово
люди) пошлк, нек ме се не бои овде као S chuldenm achera,2 нек
пошлк он мени напред, па после нек терпЬливо почека мой
овай книжный дуг, као и остали кредыори мои. И Храни-
слав е, и СС. запео у оном славном одговору против обвер-
жешя Вашему Словару за ове v iro s o b scu ro s. —• Мораю
смкшни люди быти. Особито Вам благодарим на со-
общешю PocciňcKe Литературе. И молим Вас, да ми одяко
свагда, кад што из Литературе обще, или Россшске (и то
наипаче), чуете или што добыете, да ми, велим, пишете.
Пошлите ми што CKopie ону РецензЈго, па оном приликом и
тай новодобыенный опыт Востокова. — О Русскомъ стихосло-
женш, не учините друголчЈе. Вратићу Вам га опет Кен-
гелчеву HCTopiio нисам видю. Я за ово време по-
доста сам радјо у ЛЈтератури. Казаћу Вам друлй пут
Пишите ми таки опет и явите ми, ел’ Панова село ил’ oppidum
M a rk fle c k ,з варошица, и nie е? Како бы се тамо вама писма
шиляла? Како тамо стоите? Имате ли кост и квартир frey?
Сете ли своевольно из Беча отишли, ил’ чрез недоскутицу?
Зашто велите, да метнем mit Briefen des Hn?4 — Шта
чуете о бкдном Давидовићу? Она блевотина против мене,
она лаж убиточна, оно изношеше непрЈлтелл мои даће ми
повод и матерпо ко славной Оди. Вы ме браните опет юначки.
Явите ми таки, кои су они, с киме сте w мени говорили:
нуждно ми е знати за умножеше идеа у оди. Я Вам се кунем
Богом живым по чистой совксти й по дубоком познашю самог
себе, да оном пороку подложан нисам, ни по склоности ни
по удоволствпо.
Л. М.
Мой Пр1ятелю! Каква е ово несрећа, коя мене сад окру-
жава. Две поште прођоше, а писмо Ваше лежи на асталу
Немам човека! Едва данас Станиша шздрави, й ево га
дође, да ми носи писма. Сад бы Вам опет много имао
писати, да имам времена. Повод ми даю писма — Беницкога
и Гершићево. Отераше Власи из Темишвара Србске учителье
Клиркалне и Митрожштског Komissionata. О Бранковићу
каже ми (на мой вопрос) Беницкш. Brankowics war kein Admi
nistrator4 nur als Comissionatus Metropolitae pro tempore
(за време) dahin geschickt, die Führung der Geschäfte ist dem
Consistorium und dem Baba (!!) anvertraut.
140
In Temesser Dioeces hat sich die Nikorasche Scene erneuert.
Den Temesvarer Prota an der Spitze hat die Geistlichkeit recur-
rirt, dass man Ihnen zum Rector des Clerical Instituts, zum
Administrator und endlich auch Biphof den Kengyelatz ge
ben soll.
Sie haben darüber (што су Влае у Вршачку школу ктели
шиляти) mit Br so expostulirt, dass er vor Gift und Galle sich
entschloss nach Hause zu kommen lieber als dort zu sterben.
Er ist krank hier, und geht nicht aus. Jetzt warten wir dass
der Recurs uns komunicirt Vird12345 (да се сообщи). И c M íoko-
вићевом EnapxioM ктела су Господа Карловачка тако уредити,
да нкгови клир ши иду у Пакрачку школу Он е рекурирао
к Цару Он другончје оће. Он оће да Семшар1ум код себе за-
веде w 24. младића или й дјакона, па да и рани и одева. На
то треба 4000 f фонда, ал’ не каже, есу ли то у сребру или
у папиру Он (вели) нема више него 670 f, а што оскудква
да му се даде из народног фонда. Ал вели Beniczky Ja wenn
wir nicht gescheid weren!6 Мшковић e отишао у Верону ca
своим АрхЈмандрИом. Знате да е тамо Сабор Царева и
Крал tea.
Таки ми (впишите и за ту Темишварску буну й за оне,
с коима сте о оным блевотинама говорили. Потражите нкког
Свту Саввића, трговца, мог старог и доброг щнятеля! Поз
найте се шниме.
Мушицкш
von Schischatovacz
An den
Herrn Herrn Wuk Stephanovics.
Mit Briefen des H. Joh. Markovics
beym goldenen Karpfen.
in Temesvar.
Воштани печат c иницијалима LM.
АСАНУ, 2127.
Букова преписка II 292—294.
1 Посланице мрачњацима.
2 Човек који се задужује.
3 Трговиште, варошица, паланка.
4 С писмима гдна.
5 Бранковић није био администратор, упућен je тамо као привремени
повереник митрополитов; вођење послова поверено je Конзисторију-
му и Баби.
У Темишварској епархији обновљена je никорашкасцена.Свештенство
се, с темишварским протом на челу, жалило да му дају за ректора бо-
гословског завода, за администратора и, најзад, за епископа, Кенгелца.
Ви сте о томе (што су Влае у Вршачку школу ктели шиляти) са Бр.
тако да се од једа одлучио да се радије врати кући него тамо да умре.
Овде je болестан и не излази. Сада чекамо да нам се жалба саопшти.
6 Да, кад не бисмо били паметни!
141
74 .
Темишвар, 9. децембар 1822.
у Темишвару 9га Дек. (по Римск.) 822.
Примио сам Ваша три лисма, (од 26. и 29. Нојемвр. и
од 3. Дек.) на која Вам ево одговарам:
1) Ja би радо био Српски новинар, али засад није мо-
гуће: а) зато, што сам прије света рад ове пјесме издати на
свијет; б) ja и друкчије не би писао, до по мојој ортографији,
а тако би врло мало пренумеранта било; зашто je Карло-
вачки двор и онако свуд овуда разгласио, да сам ja рад Србе
да пошокчим и да поунијатим, и да сам нато поткупљен од
Нијемаца и преварен од Вас; и да ме митрополит тужио за
оне пробе Бугарског језика, и да сам зато из Беча проћерат,
и Новине Српске да су зато укинуте. То je све из овдашњега
двора владичина разглашено, и данас се разглашује (оно-
мадне кад je овђе био Бранковић, сам je из своји уста људма
ђекојим говорио, да се са мном не мијешају и да ме се чу-
вају). Но доћиће Видов дан.
2) Ja М уст акова мало познајем по имену Он je ћифта,
као ти пошљедњи кожари по Altenfleischmarkftjy i Ако се К.
на онаке људе ослања, он слабо људе у нашим крајевима
с те стране познаје. Ђе je Р азлог , то Вам ja сад не знам казати,
него запитајте Грка и Бугара у кавани код бијелога вола,
они ће Вам ласно казати; на Граници Српској јамачно није,
него не знам да не буде негђе: у Маћедонији. Мустаков до
бро познаје оне моје Разложане (или, као што се обично зову,
Р озоклије), и с оним je (наопако-) ученим велики пријатељ,
а оба су Моји неИријатељи, једно зато, што ja с онаким људма
нигда нијесам могао ни бити пријатељ, а друго, onaj je на-
дрикњига од прије говорио, да je Бугарски језик бољи и к Сла-
венскоме ближи од Српскога, па се сад види из otwia, ш т о
м и j e он казивао, да je Бугарско нарјечије од свију Славенски
нарјечија најгоре и од Славенскога језика најудаљеније (као
што сте и Ви у рецензији казали). Зато смо се сад у Крагу-
јевцу тако свадили, да сам му ja пред толиким људма у очи
казао, да je он ћифта, и да се не мијеша у туђе послове, него
нека гледа своје теразије etc.
Да се ђе на другом мјестој!] може бити друкчије ђекоје ри-
јечи говоре и изговарају, то сам ено онђе и ja сам казао; али
најглавније ствари остају опет Но Мустаков и К. у оном
142
ће засад тешко што поправиШи (прем да би и мени самом
било мило, да се што управо поправи и дода). Како треба а
у ц в м и ъ etc. читати, то треба да зна онај, који je писао; пи-
тајте га, па ако не зна, а он нека itoiaba, кад не ће по мојој
ортографији.
3) Кажете, да ми К. шаље ein BüchP, али не кажете, по
коме ми шаље?
4) Поздравите ми К., ако скоро пође одатле, нека ми
напише оно писмо, па нека га остави код Вас.
'о)' За окт оихе и за јеванђ елија и псалтыре Макаријеве и
другије, немајте бриге, само се молите Богу, да један пут
ja тим путем пођем (усмено ћемо се о том више разговарати);
а и прије ако ми ђе што падне шака, Ваше ће бити.
6) Ономадне сам примио из Варшаве, „vom к. к. General
konsulat zu Warschau“,3 оно писмо (С. п. вольнаго общества)*
за које je Трнка казивао; у томе je једно и на Милетића (Ла-
зара), које ћу му послати преко Константиновића друге по-
ште; него ако га (Милетића) видите, кажите му, нека пита
за писмо код Константиновића.
7) Ja сам Телемаку писао, да сте му брата Ви препору
чили Берићу, да му ђе даду учитељство; али ja не знам, ђе
je сад.
8) Да Вам кажем што ново, које може бити, да сте и
чули. Овђе je послије владичине смрти поставио митрополит
за администратора архимандрита Августина, кога овђе оби
дно зову бабом, и који не зн а ни чит ат и ни писат и. Послије
тога дође Бранковић, и по заповијести митрополитовој опре-
ми Бабу у намастир, а он остане на његову мјесту. Бранковић
je такођер ca собом био довео два попа (из Земуна мога при-
јатеља попа В илипа, и још једнога Карловчанина), да пре-
дају Богословију и Славенску Граматику; но Власи се стану
противити и предаду Вармеђи тужбу, да није право, да они
своје Богословце шал>у у Арад и у Вршац, него оће и овђе
да се и Влашки предаје; и тако, пошто се Богословија почне
токорсе, баш у очи онога дана, кад ће у Вармеђи бити кон-
грегација и тужба се цару оправити, дође од митрополита
курир, да у Темишвару небуде Богословија ни Влашка ни
Српска, и сјутра дан Бранковић с поповима отиде у Карлов-
де опет, а овђе засад у двору нема никога осим једнога лакаја
и кочијаша и куварице: њи троје и суде и конзисторијум држе
и све. Једни говоре, да ће овђе доћи Миоковић за владику;
и то би мени било врло мило.
9) Јуче ми je жена родила кћер. Причекајте још 13 го
дина, па ћете ми бити зет; и црна je и црномањаста je. Сјутра
ћемо je крстити, доктор Чокрљан биће кум. Поздравите ми
143
љубезно Госпођу Мацу, и кажите јој ове новине, молим Вас.
Писамце ово пошаљите мојој пуници, молим Вас.
10) Писма немојте ни пошто да франкирате; зашто Бог
зна кад би ми које дошло, а овако и сигурно примам.
[Дуж леве маргине 4. стр. напомена Копитарева:]

Vuk Dec. 1822
АСАНУ, 1571
1 Стари месни трг (у центру Беча).

2 Књижица.
3 Од ц. к. Генералног конзулата у Варшави.
75.
ЈЕРНЕЈ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЋУ
20‘ Dec. 1822
Freund!
Hier ein Brief von der пЯница (die in Krain beinah das Um
gekehrte von einer Schwiegermutter bedeutet, i. e. ein Mädl).
Ken. hat mir auch 1 Exemplar von einem (seinen) Aufsatze
im Archiv, für Sie gegeben, worin die gute Aufnahme Ihrer Bul
garia in Питеръ, und der Wunsch nach den zwey fertigen Bän
den Ihrer пкснарица berichtet wird. Der Aufsatz ist zuvor
von m ir übersetzt worden.
Wan komen Sie? (damit nicht etwa Briefe an Sie unten
verloren gehen). Allein oder mit Familie? Transito oder Consumo?
Die Auskünfte, für den А. К., перве поште. Über Mustakow
etc. mündlich.
Gewiss, доћиће Видовдан! M eistens, aber doch nicht imer,
triumfiren die Schlechten! = К. = П. = CC.
от1 пишите ми одма К
Р S. Wie heisst doch meine neue Braut? Empfehlen Sie mich
also der neuen пИница.
M*** besucht mich nun doppelt, seit er Sie nicht hier hat.
Also überm orgen werde ich ihm den Warschauer Brief anmelden,
falls er ihn nicht schon von Konstantinovics hat.
Appendini trägt zum Verlage 5 0 schokzische попквке an!
Sehen möchte ich sie doch. Er sagt, sie seyn in der H erzegow ina
144
gesamelt. Und ein Ragusaner habe sie auch in lateinische He
xameter übersetzt! Also wieder ein Band für Sie.
АСАНУ, 1572.
1 g преправљано у tu.
[Превод:]
20. д ецем бра 1822.
Е во т е м а од пунице (т о у К рањ ској значи скоро су-
прот но од т аш т е, найм е — девојка)
К еп ен м и j e дао за В ас и прим ерок ( ceoi) чланка у А р
х и в у , у ко м е обавеш т ава о ле п о м пријем у В а ш е б улт р и ке у
П ет роГраду и о ж е/ьи д а добије за два доврш ена т ом а Ваш е
пјеснарице. Ч ланак сам пре uioia ja превео.
Када ћет е доћи ? ( д а се не би Губила м о ж д а т е м а упућена
В а м доле,) С ам и или с породицом ? У пролазу или за ст ално?
И нф орм ацией за А . К . првом поштом. О М у с т а к о ву ит д.
усм ен о .
С вакако, доћи he В и д о вд а н ! Најчешће, но и п а к н е увек,
л и к у ју зл и ! = К . = П . = С. С.
О т пиш ит е м и о д м а К.
Р S. К ако се оно зваш е м оја нова н евест а ? П р еп о р учи т е

м е д а к л е новој пуници.
М * * * м е сада двоструко посећује, от како нем а В ас овде.
Д а к ле , прекосутра ћ у м у најавииш варш авско писм о, у к о ли к о
ia већ није прим ио од К онст ант иновића.
А п е н д и н и носи и зд а ва чу 50 ш о ка ч ки х попевки! Ипак б и х
хГпео д а и х видим. О н каж е д а су сакупљ ене у Херцеговини.
А да и х je , наводно неки Д уб ровчанин и превео у лат ински хекса -
м ет а р ! Д а к л е , попово т ом за В ас.
76.
ВУК КАРАЏИЋ — ПЕТРОГРАДСКОМ СЛОБОДНОМ
Темишвар, 21 децембар 1822.
Ваше Высокоблагород1е,
Высокопочигаемое письмо Ваше отъ 9го Генваря я
имЪлъ честь получить 23го Ноября! Можетъ быть что оно
такъ долго лежало въ ВаршавЬ, ибо я получилъ его чрезъ
АвстрШскш Генеральный конзулатъ въ ВаршавЬ.
Приложенное письмо я послалъ Г Лазарю Милетичу
въ ВЬну
Я надЬюсь, что Общество получило также чрезъ Г Стат-
скаго Советника и кавалера Фридриха Аделунга двЬ послан
ный мною (21го Априля) книжки.
Знаменитый Сербски Славянинъ, Свято-Георгиевскаго
(въ Темесварскомъ БанатЬ сущато) монастыря Архимандритъ,
Г Павелъ Кенгелацъ, отдалъ мнЬ здЬсь двЬ своя книги
(„Естествословје“ и „Бьтяслов1е“ ) для прислашя въ Обще
ство, которыя я съ первою надежною OKasieio буду Вамъ
прислать.
Въ прочемъ съ величайшимъ высокопочиташемъ честь
имЬю быть
въ ТемесварЬ 9го дек. 822.
Вашего Высокоблагород1я
покорнЬйшимъ слугою
Вукъ Стефановичь
РОИРЛ, ф. 58, № 5, № 7.
[Превод:]
Ваш е високоблаю родсш во,

м илост иви Господине,
И м ао сам част д а В аш е високопош т овано писмо од 9.
ја н уа р а добијем 23. новембра. М о ж д а j e оно т ако gyio леж ало
у Варшавы, je p сам ia примио преко аустријскоГ ГенералноГ
конзулат а у Варшавы.
П рилож ено писмо послао сам Л а за р у М и лет и ћ у у Беч.
Н адам се д а j e Д р у и т в о т акође добило две књ иж ице које
сам послао (21 а прила) преко државноГ савет ника и к а ва лер а
Ф ридриха А д е л у м а .
Славны српски С лавјанин, архим андрит м анаст ира св.
Teopiuja (који се налази у Тем иш варском Б а н а т у), i. П а вле
К ет елац, дао м и j e овде две своје књ т е (Естествослов1е и Все
м и рн ая сбьгпяслов1'е, прей део) д а и х дост авим Д р уш т в у ,
које ћ у вам послат и првом ст урном приликом.
И надаљ е с највећим високопош т овањ ем им ам част, биты У
У Тем иш вару, 9. децем бра 1822.

В аш еi високоблаГородетва
пре покорны слуГа
В у к Ст еф ановић
146
77
Темишвар, 26. децембар 1822.
Вашъ драгоцЕнный подарокъ (über Kunst und Alterthum
in Russland) я получилъ съ величайшею радостЈго и благодар-
ностпо. Особенную радость причи[ни]ло мнЕ Ваше для меня
толь ласкательное, упоминаше и примЕчаше о моимъ опытамъ
о Болгарскомъ нарЕчш, за которое я Вамь ничто инное, кромЕ
чувствительнЕйшей благодарности, не бы зналъ сказать, но
понеже Вы желаете знать мое мнЕше объ этомъ, то дерзаю
Вамь сказать слЕдующее:
1) Я самъ увЕренъ, какъ и призналъ въ моей книжкЕ,
что оное не совершено извЕепе о цЕломъ нынЕшнемъ Бол
гарскомъ нарЕчш, и единствено для того издалъ оное, что бы
незнаюгще ничего о Болгарскомъ нарЕчш могли имЕть поня ае
о немъ, а знакнще лучше да бы оное поправили и научили
и меня.
2) Но я боюсь, что Васъ „sachkundige Bulgaren“ не обма
нули въ томъ, что мои опыты „hauptsächlich n u r diejenige
Mundart betreffen, die an der Gränze Serbiens gesprochen wird“
Я. не сумнЕваясь о помЕстномъ различш Болгарскога нарЕч1я,
сказали, что мнЕ въ собранш оныхъ опытовъ пособствовали
Болгари изъ предЕла Р азлога; а гдЕже Разлогъ, я Вамъ теперь
не знаю сказать, но вЕрно знаю, что онъ прежде будеть въ
Македонш, нежели на границахъ Сербш.
3) Естьли бы я былъ увЕренъ что Ваши Болгари такъ
п р о ст ы купцы, какъ мои, тогда бы желали ихъ вопросить
какъ могутъ они den Ternawer Dialekt den übrigen vorziehen,
когда еще ни въ одном ъ Болгарскомъ нарЕчш нЕтъ н и к а к о в ы х ъ
к н т ъ ? Еда ли они потому это не дЕлаютъ, что они изъ Чер
нова? Или, что Тернова б ы ла столица Болгарскихъ кралей?
4) Пусть меня мои Разложане (или, какъ они себя име-
нуютъ, РозоклГе ) обманули въ сравненыхъ словахъ и въ
переводЕ о т че наш а и причтЕ о С ам арянинЪ и Б луд н о м ъ сынЪ
желая приближить свое HapE4Íe къ Славянскому (какъ мнопе
дЕлаютъ); пусть и пЕсни всЕ взаимствованы отъ Сербовъ (какъ
и я самъ упомянули о пЕснехъ 15—25) и походятъ на Серб
ское HapEnie; но я надЕюсь, что моя Граматическая примЕ-
чаюя о величайшей странности Болгарскаго нарЕч1я вообще
остаютъ вЕрна за все Болгарское нарЕчЈе; то есть, а) что
10* 147
Болгары имЪютъ членъ, которой на конце слова прилЪпля-
ютъ, б) что имена не имЬютъ почти никаковыхъ склонешй. —
Я получилъ также Ваше милое и высокопочитаемое пись
мо изъ Hermann sta, отмъ 5/17 Августа, за которое Васъ по
корнейше благодарю. Естьли еще изволите удостоить меня
каковаго письма Вашего, то прошу, что бы его атресили[!]
здесь въ Темесваръ, mit Briefen des Н. Joh. Markovich beim
goldenen Karpfen.
Гдину Березино и всемъ знакомымъ, прошу покорнейше
засвидетельствовать мое истинное почтеше.
Вручая себя Вашей всегдашней дружби и благонакло-
ности съ величайшимъ высокопочиташемъ честь имею быть
14/26. Дек. 822.
В. В
Букова прейиска III, 556—557
[Превод:]
В аш е високоблагородст во,
м и ло ст и ви господине,
В аш драгоцени дар (о у м ет н о ст и и ст аринам а у P ycu ju )
добио сам с највећом р а д о ш ћ у и за хва лн о ш ћ у. О собит у р а д о с т
причинив м и j e В аш , за м ен е т ако ласкав, осврт и прим едбе на
м о је [Особиге] огледе бугарског језика, за које В а м , сем д убо к е
за хва лно ст и , не б и х знао ниш т а g p yio рећи, а ли како ж е ли т е
д а зн а т е м о је м иш љ ењ е о т ом е, у с у ђ у је м се д а В а м ка ж ем
следеће:
1 У верен сам , као ш т о сам у својој књ иж ици и навео,
д а т о није п от пуно обавеш т ењ е о ц ело к уп н о м садаш њ ем бу-
Гарском је з и к у и д а сам т о искљ учиво и зд а в д а би они који ни
ш т а не зн ају о бугарском м огли д а ст екну појам о гьему, а они
који бољ е знају, д а и м е н е по праве и науче.
2. А л и , j a се бојим д а В ас ,,зналци Б угари “ ни су преварили
У т ом е д а се м оји огледи односе „ углавном сам о на оно наречје
којим се Говори на граница С рбије“' Р екао сам, не сум њ а јућ и о
м ест и м и чн у различит ост бугарског је з и к а , д а с у м и у са куп -
ьагьу о ви х огледа помогли Бугари и з околине Разлога, а Где j e
Разлог, j a В а м сада не у м е м рећи, но зн а м засиГурно д а he
пре бит а у М а к е д о н и и него на Граница Србије.
3. К ад б и х био увер ен д а су т и В аш и E yia p u т ако прости
трговци као м оји, онда б и х и х ж елео у п и т а т и како они м огу
ш рновском д и ја л ек т у д а т и првенст во у о дносу на ост але, када
јо ш нем а ни ка к ви х кгьиГа ни на је д н о м буГарском д и ја л е к т у ?
148
Н е чине ли они ш о зат о ш ш о су они из Т рнова ? И л и иггио j e
Трново било прест оница б уш р с к и х к р а љ е ва ?
4. Н е к а с у м е м о ји Р а зло ж а н и (и л и , ка ко они себе зо ву
Розоклије) о б м а н ули при поређењ у р е ч и и у п р ево д у [т е к с т а ]
Оче наш и Приче о Самарићанину и Блудног сина, ж елећ и
д а сво ј д и ја лек а т приб лиж е словен ском (к а к о м н о т чи н е);
нека с у и све песм е позајм љ ен е о д С рба ( како сам и на п о м енуо
за песм е 15 —25 ) и наличе на српски говор, а ли н а д а м се да
м о је грам ат ичке оп а ске о вели ки м необичност им а бугарског
је з и к а у о п ш т е ост а ју т ачне за цео буГарски је з и к ; т о jecu r,
а ) д а Б у ш р и и м а ју ч ла н који д о м е ћ у на к р а ју р ечи , б ) д а им ена
н е м а ју скоро никакое деклинације.
Д о б и о сам т а ко ђе В а ш е gpaio и високопош т овано писм о
и з С иб иуа о д 5 /1 7 . август а, на к о м е В а м на јп о ко р ни је за х ва -
љ у је м . А к о бист е м е ж е л е л и уд о с т о ји т и јо ш ко ји м својим iiuc-
м о м , а д ресирајт е га, м о л и м В ас, овам о, на Т ем и ш ва р ; с
п и см и м а г. Јована М а р ко ви ћ а , „ К о д злат ног ш арана“
Н а јп о к о р н и је м о ли м д а господину Б ерези ну, и сейм по-
зн аницим а, посведочит е м о је ист инско поштовагъе.
П р е пору ч ујући се В а ш ем ваздагињ ем при ја т ељ ст ву и б ла
гон а к ло н е сиги, с највећим ви сокопош т овањ ем и м а м част битги
В. В.
1 4 /2 6 д ец ем б р а 1822.

Темишвар, 27 децембар 1822.
У Темишвару 15/27 дек. 822.

Ваше писмо од 20га dec. примио сам. Такођер и über
Alterthum und Kunst etc. Данае сам одговорио и Кеп., ако
га не нађе писмо, кажите му, молим Вас, нека га потражи на
пошти. Да ли Вам оће показати моје писмо! По шеговој жељи
казао сам му, колико се м огло учтивије и смиреније, моје мње-
није. Данае сам писао и Милетићу О рације ми пише, да ће
Вам наћи ону књигу, него би рад, да му Ви напријед пошљете
epistolas virorum etc. Ja сам ово дана рад сам отићи до њега
(само да не прођем као Коцебуе у Њемачкој). Како би било,
да ми та epistolas и онај Кёп-ов Aufsatz из Archiva пошаљете
149
по дележанцу (који први пође) на Васу Василијевића у 3**?
Прије сам Вам негђе напоменуо, да овђе један преводи Срй-
ску граматику на Њемачки, па ми ништа не одговористе.
Он he скоро оити готов, него Вас молимо, да тражите Verle-
gera. Он не пише више за свој труд, само 50 књига, а Ви ако
можете откинути још 50 мени и Вама за коректуру, то ће
бити свега 100 књига (то није млого?) Ja сам му обрекао скр-
пити штогођ и од Синт аксиса, да буде читава граматика.
Не ће ли се Штраус тога примити? А куповаће je и Срби и
Нијемци. Предговор ћу ja правити с Вама заједно. Овђе je
један начинио Српску мапу од Баната, na je писао ту ономе
Василију Николићу, што je у политехни, ческом инштитуту,
да му je изреже на камену, но тај му ништа не одговара. Сад
пак како сам ja овоме казао, да je Николић сирома човек, а
добро се учи; он му je рад поклонит и ову мапу, само да je
он изреже и њему да пошаље само једну, а остале нека про-
даје за себе, а муштерија he им бити доста, зашто он само
овђе има 50 suscribenta, који ће платити по 5 f. W W., кад
приме по једну мапу. Кад би дакле Ви могли наручити Ва
шему слуги, да нађе тога Николића, да му каже, да дође к
Вама, да му кажете ово; па ако ће се овога посла примити,
и ако га може скоро свршити, да му пошаљемо мапу одма.
Кад би могао Кёп. наћи ту am alten Fleischmarkt i некога
Лазара Германа, Бугарина из РазлоЈа, он би му показао, ђе
je Разлог, и мислим, да би га увјерио, да није све онако, као
што je он, по Мустакову, написао. Taj je Герман прави Буга-
рин, и лани, кад je ту дошао, није знао никаквош језика, осим
Бугарски (ако ту досад и он не буде научно поправљ ат и и
к Славенскоме приближивати језик). — Ja сам још у Шиша-
товцу виђео неке пјесме преведене на Латински (и штампане);
ваља да ће то бити те Аппендинијеве попијевке. Врло ће ми
драго бити, ако изиђу на свијет, барем да и видимо. -— Вашој
je заручници име Р уж а. — Ja не знам, или они мисле, „allein
oder mit Familie“;12 али кад би што било (које не вјерујем),
морало би бити allein, зашто фамилија неће никуд, већ ако
У Р°9- Пошаљите ово писмо, молим Вас. Честито Вам
ново л,ето! —
Вук Стев. К араџић
[Уврх 1. стр. напомена Копитарева:]
Vuc Dec 1822
АСАНУ, 1573.
Букова иреииска 1, 210—211
1 На старом Флајшмаркту [трг у Бечу].

2 Сам или с породицом.
150
79 .
ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 30. децембар 1822.
Любезни Мой Брате Вуче

Здравствуйте
Не пропуштам Вама явити како сам по вашему одавде
одходу едно ваше писмо примио Накое вама данас чест
имам одговорити иявити за онй посао да шћете Бити служени
код нашега верховнога и милостивог Господара, закое се по-
трудите до у Панчево доићи или одатле явите преко кота
хоћете давам се она сума новаца а заонай посао пошалЬ
с коим остаемъ
у Крагуевцу 822. декем. 18ог Василие Поповичь
Первй кнез Наие Пожешке
Благородному Господину
Буку Стефановићу Сербиянцу
вручитися сочестию
Herrn Wuk Stefanovik
in Temesvar
Темишваръ1
[Жиг:] Tur
1 Предртано изнад адресе Herrn Konstantin [?] H aggi [ ? - - ] in Semlin.
АСАНУ, 3033.
Букова Прописка IV, 100.
151
1823.
e
В УК КАРАЏИЋ — ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Вршац, 2. јануар 1823.
У Вршцу 2га Јануарија (по Вашему) 823.

Даклем сам се кренуо из Темишвара да мало потражим
пјесама и С рбуљ а. Сјутра ћу у име Бога поћи у Панчево, и
мислим Бояйййовати код Василијевића. У ономадашњему пи-
сму моме желио сам, да ми на Василијевића пошаљете по
дележанцу онај Kn. Aufsatzi из Архива, и за Орација epistolas
virorum12 etc., а сад Вас молим, да то учините, и уз то join да
ми пошљете (али по првоме дележанцу) Добровскога Славен-
ску граматику и Славина и обје Слованке; ако ли коју од ти
књига не могбудете добити, а Ви ми пошљите оно, што до-
бијете; И конту такођер пошаљите ми, да знам, пошто je
што, и да могу наплати[ти] (од избранога владике Радивоје-
вића, који ме je особито молио, да му те књиге добавим, и
ja сам му обрекао), а ja ћу Вама новце, што ускоштује, или
одма послати, или сам донијет и. За које Вас молећи и нада-
јући се остајем
Ваш
Вук
Vuk Jan 1822
АСАНУ, 1574.
1 Чланак.
2 Послана це мрачњацима.
155
81
Свијетли и честити Кнеже,

Милостива Господару!
На пооду моме из Крагујевца дали сте ми слободу, да
Вам се почесто јављам; по тому се усуђујем, да Вам опет по
чнем писати. Најприје Вам благодарим на Вашој великој ми
лости, с којом сте ме ту примили. А друго Вам ништа важ
н ее немам писати, осим мога прошенија, с којим Вам једнако
досађујем већ има неколико година. Кад сам јесенас ту у Кра-
гујевцу разумијо Вашу милостиву вољу и мисли о штампању
моје историје, једнако сам се спремао и накањивао, да Вас
молим, да ми дате барем 1 000 форинти у сребру, да штампам
за сад ове наше народне пјесме, но у том се Ви несрећом мо-
јом разбољесте, и тако ja отидо од Вас, а не мого Вам ништа
споменути. Из Панчева писао сам о том кнезу Васу, но Бог
зна, или он мога писма није примио, или се друго нешто до-
годило, еле ja од њега join никака одговора нијесам примио.
За то сам1 сад дошао овђе2 на границу и усуђујем3 се Вас
управо молити, да учините велику милост, од они 500 дуката,
што сте одбројили за штампање моје историје, да ми поша
лите 1000 форинти у сребру (то чини три иљаде цванцика),
да на чест и славу Вашу штампам за сад ове пјесме, док у
том дође вријеме и за историју Ja не иштем те новце да ми
поклоните, него да ми дате у зајам; а тврдо можете бити увје-
рени, да ти новци неће пропасти, зашто ћу Вам ja, од онога
дана, кад новце примим, до по године послати 500 књига,
које ће се врло ласно тамо распродати по 6 цванцика, а и
прије него књиге тамо дођу, Ви те новце можете тамо (преко4
ваши млађи) скупити као пренумерацију Кад су Николајевић
и Миоковић могли Новосадскоме професору Магарашевићу
скупити само у неколике наије 215 пренумеранта на његову
књигу, која не може никад бити ни момак овој пјеснарици,
ваља да В и -у цијеломе Бијоградском пашалуку можете мени
врло ласно скупити 500 на наше народне пјесме, које ће по
свему свијету свагда чинити чест и славу вама и народу Срп-
скоме. Ако ви само оћете, мени се ласно може помоћи; али
ако ви нећете, онда ми не помаже да се сав Лепенички пије-
сак претвори у дукате.
Истина да би се и ja с том 1000 форинти мало потпо-
могао, али, вјера и Бог Господару! да je ово само за моју
156
помоћ, ja би се већ давно оканио овога просјачења и доса-
ђивања, него ми je жао, да Вашу славу други преузима, за
то Вас још један пут молим, и заклињем Вас Вашом чести
и славом, да не одбаците ово моје прошеније. Ако тако сре-
ћан будем да ме удостојите одговора на ово моје писмо, изво
лите ми га послати преко Марка безерђанбаше; а ja ћу овђе
чекати зашто сам зато дошао.5
Примио сам писмо од Риста из Дзенциола од 30-га ав
густа, у коме ми и то пише, да има већ готово по године, како
за Вас ништа није чуо.
Даље желим Вам, да ново љето и остале Ристове праз-
нике у здрављу6 дочекате и весело проведете, и да и у напре-
дак млого љета у здрављу и у слави срећно дочекујете и про
водите, а и мене да не лишите Ваше милости, за коју молећи
се и препоручујући и љубећи Вам руку и скут, с највећим ви-
сокопочитанијем остајем одговора чекајући
У Земуну 25га дек.7 822. Ваш вјерни и препокорни
слуга
Свијетломе и честитоме кнезу од Србије
Г[оспо]дару Милошу Орреновићу,
с највећим високопочитанијем у
Крепујевцу.
Воштани печат уништен.
Суви печат оштећен. АСАНУ, 2290.
______ Букова преписка II, 548—549.
1 Прецртано се.
2 Прецртано у Земун.
3 Прецртано сам се.
4 Прецртано своји.
5 Прецртано у Панчеву на Г Миленковића. [Han. Љ. Ст.]
6 Прецртано у весељу.
7 Прво je писало у Темишвару 9. дек., па превучено. Изгледа да га није
био послао из Темишвара већ доцније, мало преправљеног, из Земуна.
[Нап. Л>. Ст.]
82.
У Земуну 28га дек. (по наш.) 822.
Писао сам Вам из Вршца, да ми по првоме дележанцу
пошаљете овђе на Васиљевића једну граматику (Славенску)
157
Добровскога, и Славина, и обје Слованке, и онај Кеп. Auf
satz из Archiva, које се све надам овђе примити. Ja ћу се овђе
бавити још најмање 15 дана, рад сам отићи мало у Шиша-
товац, а и у К а р ло вц е (!) Надам се, да ћу сад с Муш** и ону
књигу заВас наћи. Ако je ту још Кеп., кажите му, да je Разлог
у Маћедонији блйзу Сереза, а Мустак. je из Габрова, (близу
Трнова). И Бугари овдашњи истина признају (као што сам
и ja казао), да се у правој Бугарској (доље око Дунава) мало
друкчије говори (или управо, као што они веле заноси је з и -
к о м ), него у Маћедонији; али опет кажу, да je један језик,
као н. п. што Е рцею вци и С ријемци говоре Српским језиком.
Даклем itera je Муст свакојако преварио. Кад би сте ми сад
одм а могли у писму послати оне Кеп. и Муст Sprachproben,
да пропитам овђе Бугара! Отпишите ми штогођ одм а (по
првој пошти), молим Вас. — Овђе je зима готово као и у Пи
теру И преко Саве и преко Дунава иду кола и саони преко
леда и тамо и амо. Очекујући одговора остајем
Ваш
Вук
Поздравите ми љубезно Госпођу Мацу и Гдара Тирку,
и остале.
Vuk, 28 Dec. 1822
АСАНУ, 1575.
Букова преписка I, 212—213,
83.
Wien 14. Jan. 1823.
Freund!
Auf Ihre wiederholte Aufforderung von 2-ten d. aus Угшац
habe ich also die verlangten Dobroviciana samt Conto vom
Schalbacher mit dem gestrigen Postwagen an die Adresse Ihres
Freundes nach ЗеМ8н abgehen lassen. Ich bitte Sie mir den Emp
fang seiner Zeit zu bestätigen. (Auch von Muschitzki köflen
Sie mir den Rückempfang seiner Граматика 1648, der noch i-
mer fehlt, nachfragen lassen). Heute ist nun auch M a rk o D arvar
gestorben. Körnen Sie bald, wen Sie uns noch alle treffen wollen.
In Eile
Ihr Imerderselbe
158
P S. Grüssen Sie auch von mir Ihren Wirth, und wer sich
sonst meiner freundschaftlich eriüern mag. Aus Зем8н sehen Sie,
das ich vallachisch treibe.
Herrn Vuk Steph. Karagics
mit Briefen des H. Basilius Vasilievics
p. Ofen in Semlin
Peterwardein
Букова Преписка I, 213.
[Превод:]
Н а В аш поновни за хт ев од 2. о. м . из В рш ца, јучер а ш њ и м
пош т анским колим а у п у т и о сам на адресу В аш е! пријат ељ а
у Зем ун т раж ене р адове Добровског, заједно ca Ш албахеровым
конт ом . М о л и м В ас д а м и пот врдит е кад cifie т о прим или.
( И М уш ицкога м ож ет е пит ат и д а ли j e йримио своду грама-
т и ку из 1648, коју сам врат ио а д а м и т о јо ш није пот врђено)
Д а н а е j e ум р о и Марко Дарвар. Д о ђи т е ш т о пре, уко ли ко
ж ели т е д а нас jo u i све зат екнет е. У ж урби
В аш у в е к ист и
P S. П оздравит е и с м оје ст ране В аш еi дом аћина и сва-
Koi ко би м е се иначе пријат ељ ски сет ио. П о т ом е ш т о пиш ем
Зем 8н видит е — да*се бавим влашким је зи к о м .
84.
МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 22. јануар 1823.
Любезный мой Буче
Здравствуйте!
Прщмю самь писмо ваше отъ 25° Декемвра прошле Го
дине изъ Земуна мени отправлено; оно ми е казало желю
вашу за мало новаца, да бы могли nicne народне на щампу
дати, примкчавагоћи притомъ дами неће на щету быти; вы
добро знате да сваки онди найрадоетше cie, где зна даће
цело жети; за испунити вамъ желю у овомъ призрешю, и за
обнадеждити и себи заръ на híkíh начинъ, уведомлявамъ васъ
съ овимъ, да самъ се piiuio уступите вамъ 3000 гроша. —
159
Вы имате явитисе само Георпю Поповићу Ћелешу, койсе
сада у БФограду налази, онъ има одъ мене налоги, и изручиће
вами выше наведенну сумму; уверавагоћи васъ о совршенномъ
почитаню моемъ остаемъ вамъ Доброжелатель
№ 46.
У Крагоевцу 10° Януара Князь Сербскш
1823° года Милошъ Обреновичъ.
Высокоученному Господину
с честью
у Земуну
Воштани печати са грбом и текстом Милошъ Обреновичъ Кназъ
СербскШ.
[Жигови:] Tur Sigillum sanitatis semliniensis АСАНУ, 2291
Букова претска 11, 550.
85.
ВУК КАРАЏИЋ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЂУ
Милостиви Господару!
Ваше милостиво и високопочитајемо писмо од 10ra Ja-
нуара и с њиме три иљаде гроша, примио сам с превеликом
радости и с највећом благодарности; но моја ће радост тек
онда бити савршена, кад вам благодарност моју пред сви-
јетом посвједочим, и видим, да сте ви с њом задовољни. Увје-
равајући вас, да ћу се о том једнако трудити, док ми душа
у прсима куца, и препоручујући се вашој свагдашњој мило
сти, и цјелујући вам десницу и скут, остајем с највећим ви-
сокопочитанијем и благодарности до гроба
У Земуну 14га Јануара 823. ваш
вјерни и покорни слуга
Вук Стефановић.
[Споља:]
Свијетломе и честитоме
кнезу од Србије,
Господару Милошу Обреновићу
у Крагујевцу
Оригинал изгубљен, био код Мите Петровића.
Штампа се по: Букова прейиска II, 744—745.
160
86.

У Земуну 17га Јануара (по наш.) 823.

По ономадашњем дележанцу примио сам исправно по-
слате ми књиге с контом од Шалбахера, за које Вам врло
благодарим! Ономадне у Четвртак био сам у Карловцима
код С. С. (!!), и које из његови ријечи, које од К уц к а ла (код,
кога сам ручао тај дан) разумијо сам, да по Муш** не би
добро било, да га ja у садаш њ е вријеме поодим; зато му ни-
јесам ни ишао, него сам Вашу рецензкју предао Куцкалу,
да му je он пошаље, a epistolas предао сам овђе његовом и
мом пријатељу, да му и по првом дележанцу пошаље преко
Сусека. А за остало ja сам му данас писао.
Ja данас, у име Бога, полазим у Темишвар, и онђе се на
лам од Вас дочекати одговор на ово писмо моје. Како сам
прошао у Карловцима, то се мора казивати, а описати се
не може.
Одавде Вас љубезно поздравља мој газда и Пивар, а
Гина Вулко и дугачки Коста (који je прије неколико дана
остао удовац) особито (као познаници).
Поздравите ми љубезно Госпођу Мацу и Гдара Тирку
и остале њиове домаће. Јуче сам се с пријатељима мојим код
њиовог пријатеља Сотира частно какогођ на Божић (то се
зна, да je за њиову љубав).
Будите здрави и пишите ми одм а у Темишвар.
Вук Стев. Караџић
[На десној маргини 1. стр. напомена Копитарева:]
Vuk Jan. 1823.
АСАНУ, 1577.
Букова преписка I, 213—214..
У Земуну 17га Јануар. 823.

Пречесњејши Гдине,
љубезни и високопоч. пријатељу!
Нијесам Вам ћео на писмо Ваше одговорити, зашто сам
мислио, да Вам сам изненада дођем, као што сам се ево био
и прикучио, но кад најприје отидем у Карловце на благослов,
онђе видим и разумијем, да то за Вас у овај пар не би добро
било; и ето тако се вратим опет на трат Рецензију Копита-
рову и Востокова Опытъ о Русскомъ стихосложеши дао сам
Г Гершићу, да Вам он пошаље. Прекјуче сам примио од
Копитара за Вас epistolas obsc. vir.,1 и предао сам овђе оцу
Филипу, да Вам по првом дележанцу у Сусек пошаље (које
од данас до 15 дана можете у Сусеку тражити). Сад дакле
Ви треба Копитару да гледате ону књигу (Житија сербскихъ
светыхъ) да тражите и да пошљете. Такођер ми се тужи Ко-
питар да му још нијесте одговориЗга, да сте примили ону Сла-
венску Граматику, што сте му били послали, па Вам он по
дележанцу опет вратио; јавите му дакле, молим Вас, и за то.
Како ме Ча С. примио, казаће Вам Гершић.
Ja сјутра, у име Бога, полазим у Темишвар; пишите ми
штогођ опет онамо, као и прије. Збиља, сад ми нешто паде
на ум, што сте ме прије питали. Пањева je Демелићево село,
и Тирка ми je онђе начинио кућу оЈГ4собеГнозасатТ дошао
сам у Темишвар, те ми се жена породила, зашто у Пањеви
нема бабице ни доктора. Пањева je од Темитнвара лалеко
3 мигвс. ^ — ' '
Будите здрави и дјелајте дондеже свјет имате.
Вук
[У горњем десном углу адресат забележио:]
прими (20. Яи.)
АСАНУ, 2128.
Стражилово, 1887, бр. 7, 110.i
i Писма мрачних људи.
162
88.
JEPHEJ КОПИТАР — ВУКУ КАРАЦИЋУ
Бем, 7 фебруар 1823.
Wien 7 Febr 1823
Freund!
1) Da ich so lang keine Nachricht von Ihnen hatte, schrieb
ich vor 3 Tagen an Vasilievics, wo Sie waren etc. Gut, dass ich’s
nun durch Sie selbst weiss. Aber Sie sollten doch auch einm al
endlich ein ordentlicher Mann werden!
2) Etwas von der Audienz bei SS. und von der doch im
mer schönen Versöhnlichkeit des Кбцкало könnten Sie mir
doch mittheilen, in Hauptzügen, wie in einem Index (казало)
Mich interessirt Ihr Muth nach Gebühr Also одм а!
3) Schreiben Sie mir doch, was Sie für Valachica (Bücher)
für mich etwa schon beisamen haben?
4) Zu den Tirkischen werde ich wohl gehen, wiewohl unsre
Müsse sich schlecht begegnet, und ich im Grunde ohne Sie und
Dobr dort nichts rechtes zu thun habe. Ihre Grüsse indessen
und Complimente werden im Kaffeehause wie durch Köpp. aus
gerichtet, den Sie noch hier finden werden, wenn Sie bald komen.
5) Ihre Bulgarica interessiren auch Niebuhr’n, dem ich 1
Exemplar davon schicken musste. Sie sollten diese Materie (Spra
che) auch noch über sich nehmen! Auch bitte ich Sie, m öglichst
genau zu erfahren, wie viel der Bulgaren sind, ich fürchte ich habe
sie mit y2 Million zu gering angesetzt. Interessant ist der Dialekt,
weil er unter allen slavischen der einzige neuer Art ist, und sich
zu seinen Schwestern so verhält, wie Italienisch Französisch, Spa
nisch, Portugisisch, Wallachisch zum Latein!
6) Dobr schreibt, dass er von Niebuhr, Romanzoff auf
gemuntert sich an die Herstellung des Urcyrill’s machen will!
7) Vor allem suchen Sie mir doch die (in Kronstadt 1652)
gedruckten wallachischen правила, die vielleicht aus der slawi
schen Kormczaia übersetzt sind.
Ihre Schwiegermutter war seit der Zeit ein einziges Mahl
bei mir, weil sie indessen keinen Brief von der Nanni, die ich auch
schön grüsse, haben wird.
О дма К
Herm Vик Stef. Karadylcs
mit Briefen des H. Joh. Markovics
im goldenen Karpfen
p. Ofen. in Temesvár
Воштани пенат нечитак (вероватпо са иницијалима ЈК).
[Жиг:] Wien 13 feb.
АСАНУ, 1578.
Букова иреписка J, 214—215.
п* 163
ЈПревод:]
Беч, 7 ф едруара 1823.
1) П ош т о сам т олико gylo био без вест и од В ас, писао
сам пре 3 дана В асилијевићу [и пит ао] Где ст е В и, ит д. Д обро
je шшо сада сазнајем [вест и ] непосредно од Вас. А л и т ребало
би д а најзад једном пост анет е уредан човек!
2) П онеш т о од аудијенције код С. С. — и о јо ш у в е к ле-
иој сиремносш и К уцкаловој д а се помири — могли бист е м и
ииак саойш ш иш и, у главним црт ам а, као по пеком индексу
(к а за л у ) М ене, како и приличи, инт ересује В аш а одваж ност .
Даг одма!
Та ииш иш е м и ш ш а сше већ ирикуиили за м ене од вала-
хик књ игама) ?
4 ) Д ° Т иркиних ћ у свакако от ићи, прем да нам се м оја и
п и х о в а доколица слабо сусрећу, а j a без В ас и Добровског т ам о
заправо нем ам ш ш а памеш но д а радим . В аш и поздрави, м еђу-
ш им, и В аш и ком плим ент и биће испоручени у каф ани, а т акође
и преко К епена, кога ћет е овде јоиг зат ећи уко ли ко се у скор о
врат ит е.
5 ) С писок Ваш е булгарике инт ересује и Н ибура, ком е сам
м орао послаш и примерах. Требало би д а преузм ет е jo tu и ову
маш ерију (је зи к ) Такође В ас м олим д а што je могуће тачније
сазнаш е колико им а Бугара, бојим се д а сам и х с пола м илиона
сувиш е ниско одредио. Д ијалекш j e заним љ ив зат о ш т о j e м еђу
словенским једини нове врст е, и ш т о се прем а својој браћи
држ и онако као ит алијански, ф ранцуски, ш пански, португал-
ски, влаш ки је з и к прем а лат инском !
6) Д обровски пише д а жели, п од с т а т у т од Н ибура, Р ум -
јанцеву, д а се позабави реконст рукцијом праћирилице!
7) П ре свега, пот раж ит е м и влаш ка правила, ш т ам пана
1652. у К ронш ш аш у [Б раш ову], која су м о ж д а преведена из
слоеенске крм чије.
В аш а игашша j e од т ада свега је д н о м била код м ене, биће
да у међувремену није прим ила неко писмо од Н ани, коју т а -
кође лепо поздрављ ам .
Одма К.
Господин Вук Стеф. Караџић
■со йисмима i. Јована Марковића,
„К од златног шарана“
.преко Будима у Темишвару
164
89.
Беч, 4. март 1823.
Theuerste Gattin!
Dem Gott sey Dank ich bin glücklich und gesund nach Wien
gekomen, wiewohl ich viele Schwierigkeiten wegen schlechten
Weg und Wetter gehabt habe. Frau Mutter ist recht gesund, und
am künftigen Sontag werden wir beym Rabitsch speisen, und
auch in Deine Gesundheit trinken. Ich bin beym weissen Wolf
ins Kwartier; Frau Mutter war auch heute bey mir, und Sie lässt
Dich vielmahl grüssen und küssen. Fräula Schariota und Ihre
Schwester und Aelter, wie auch alle andere Bekanten lassen Dich
grüssen, und besonders die gnädige Frau und Ihr Man. Ich kaň
Dir jetzt nicht bestirnt sagen, wie lang werde ich mich noch hier
aufhalten. Du sollst mir bald schreiben, wie gefält Dir das neue
Kwartier, und was machen unsere Kinder, und ist die Saweta
noch bey Dir; alles schreibe mir, und den Brief kaňst adressieren
an Frau Mutter, oder an H. v. Kopitar In Pest war ich bey
den Schwägerinen von Davidovich, die Fräula Sophia heueratet
einen Auditor, der just so erzogen ist wie Sie. Die Mutter von
Davidovich ist gestorben in Neusatz. Die Holik ist auch den 25ten
Februar (den nemlichen Tag, wen ich hier angekomen bin) ge
storben, und ich habe Sie Todt gesehen.
Stadt Wien ist noch voll Schnee, wie auch ganz Oesterreich,
und man erzählt, dass diesen Winter hat die Schnee Stadt Wien
schon über 90.000 Gulden gekostet, und noch imer in allen Gas
sen beschäftigen sich die Leute mit putzen und ausführen. Schöne
Gruss und Empfehlung an Herrn v Thirol und seine Frau, wie
auch an den Herrn v C sokrljan, wen Du Ihn siehst. Viellmahl
küsse unsere Kinder statt mich, und dem Sawa sage ein Gruss
und zeige Ihm den Brief von seinem Tati.
Gib Acht auf Dich und auf unsere Kinder, und schau dass
Du imer gute Laune bist.
Lebe wohl, und schreibe mir bald. Ich verbleibe bis zum
Grabe Dein
Wien den 4ten März 823. getreuer Gatte
Wuk
An
D ie Wohlgebohren Frau
Anna Stephanovich
in Temesvar.
Воштани печат Вуков c иницијалима ВС.
АСАНУ, 8532/23.
165
[Превод:]
Н ајдраж а су пру io,
Х ва ла БоЈу, срећно и здраво сам ст ш ао у Беч, иако сам
имао пуно т еш коћа због лоше1 пуш а и времена. Г о сп о ђа м а јка
j e здрава. И д у ћ е педељ е бићем о на р у ч к у код Р абнчевих и пи-
he м о и у ш воје здрављ е. J a сам у ю ст ионици „ К од белог ву к а “
на ст ану. Д анае j e била Госпођа м ајка ко д м ене. Ш аље Ши
м но ю поздрава и пољубаца. П оздрављ ају т е ш спођица Ш арло
та, њена сестра, њени р одит ељ и, као и сви познаници. Н а р о
чито м илост ива ш спођа и п е н супруг.
Н е могу т и jo in т ачно казат и колико g yio ћ у се овде за-
држ ат и. П иш и м и о д м а х како т и се д о п а д а нов ст ан, ш т а
р а д е наш а деца и д а ли j e С авет а јо ш код т ебе. П и ш и м и о
свем у, а писмо м ож еш адресират и на госпођу м а јк у или на
господина К опиш ара. У П егит и сам био код Давидови/гевих
снаја. Г оспођица С оф ија се у д а л а за неког судију, који j e обра
зован уп р а во т олико колико и она. Д авидовићева м а јка j e у м р ла
у Н овом С аду. Х оликова j e т акође ум р ла , 25. ф ебр уа р а ( ист ою
дана када сам j a овам о дош ао) и видео сам j e м рт ву.
Б еч j e jo tu ув е к пун снега, као и цела А уст рија, прича се
да j e ова зим а кош т ала Б еч в eh 90.000 гулдена и јо ш су, у сейм
сокацима, љ уд и запослени чигићењем и одношегьем снега.
С рдачан поздрав и йоштовагье ю сп о д и ну Тггролу и гъею-
во јж ен и , као и господину Чокрљану ка д га будеш видела.
П уно пуш а пољ уби наш у д е ц у ум ест о м ене, а С аву по-
здрави и покаж и м у писм о од гъеювог т ат е.
Ч увај себе и наш у д е ц у и гледај д а будеш у в е к добре во/ье
О ст ај здраво и пиш и м и ш т о пре!
О ст ајем до гроба iTieoj верни супруг
Беч, 4. м арт а 1823. В ук
Благородној госпођи
Ани Стефановић
Темишвар
166
ВУК КАРАЏИЋ — ФРИДРИХУ ПАВЛОВИЧУ АДЕЛУНГУ
Беч, 6. март 1823.
Ваше высокорсдае
На высокопочтенное и для меня пр1ятнЬйшее письмо
Ваше отъ 28. Септ, я имЬлъ честь отвЬтствовать Вамъ изъ
Темесваря подъ 9/21 Ноября и въ скоромь времени надЬюсь
получить благопр1ятный отвГтъ.
По отлравленш къ Вамъ послфцняго письма моего я
имГлъ тдастје наити прилагаемую у сего старинную Сербско-
-Славянскую книгу (лтурпе), напечатанную въ Венецш 1519.
года, которую теперь имГю честь преповодить къ Вамъ для
доставлешя оной Сго Сиятельству Господину Государстве
нному Канцлеру Графу Николаю Петровичу Румянцову Я
почту себГ за величайшее ujacTÍe, естьли а я посылка моя
принесетъ Сго Оятельству хотя малейшее удовольств1е.
ИмЪю еще нисколько менГе важныхъ новЪйшихъ Славянскихъ
и Сербскихъ книгъ, который долженъ переслать къ Сго G a
re л ьству; сш въ послГдствш времени доставлены будутъ
съ другою оказјек).
Поручая себя Вашей милости и благосклоности съ отлич-
нымъ высокопочиташемь честь им !.ю быть
въ BinŁ 22. Февраля/6. Марта 823.
Милостивый Государь
Вашимъ покорнГйшимъ слугою
В Ст.
Букова прейиска III, 435.
[Превод:]
В аш е високоблагородст во,
милост ивы Господине,
Н а м ною пош т овано и за м ене најпријат није В аш е писмо
од 28. септ , им ао сам част д а В а м одю ворим и з Тем иш вара
9 /2 1 . новем бра и ла д а м се д а ћ у уб р зо добиты повољ ан ogloeop.
П о с ле ceol последњег т е м а које сам В а м послао, имао
сам срећу д а нађем прилож ену %тару српско-словенску к н и гу
(ли т ур ги је), ш т а м п а н у у В енецији 1519. године ко ју сад им ам
част д а В а м у п у т и м како бист е j e дост авили гъеюво] свет лос
т и Господ и н у држ авном канцелару, Грофу Н и к о ла ју П ет р о ви чу
Р ум јанцову.ј С м ат раћу за иајвећу срећу ако ова м оја пош иљ ка
167
м акар најм ањ е задовољ ст во причини Њ еговој свет лост и А И м а м
jo u i неколико магъе важ ны х најновијих сло в ен ски х и ср п ски х
књ т а, које сам д уж а н д а пош аљ ем Ib eio eo j свет лост и, ове he
бииш дост ављ ене gpyioM приликом у догледно врем е.
П р еп о р уч ујућ и се B a u io j м и ло ст и и б ла ю на кло но ст и с од-
личним высоким пош т овањ ем и м а м част биты милост ивы lo
o m дару, В аш најпокорнији слуга
B y к С т еф ановић
У В ечу, 22. ф ебруарајб . м арт а 1823.
91
ВУК КАРАЏИЋ АЛЕКСАНДРУ СЕМЈОНОВИЧУ
ШИШКОВУ
Беч. 10. март 1823.
Ваше Высокопревосходительство,
Последнее пиьсмо Ваше я имЕлъ честь получить отъ 18го
Октября 820. года. Потомъ я писалъ Вамъ 8га Августа и
2го Сентября 821. года, и 14го Февраля и 23го Марта и
21го Априля 822. года. Bei сш посылки я отдавалъ въ здЕ-
шною канцеляр1ю Россшскаго посольства, но не знаю по
лучили Вы ихъ.
Знаменитый Сербскщ Славянинъ, Свято-Георпевскаго
(въ БанатЕ Темесварскомъ сушаго) монастыря Архимандритъ,
Господинъ Павелъ Кенгелацъ отдалъ m h í в ъ Т емесварЕ у сего
прилагаемый двЕ своя книги („Естествословје“ , и „Б ь тя -
слов1е“ ) для прислашя въ Императорскую Россшскую1 Ака-
дем1ю, который теперь, вмЕстЕ съ БесЕдовникомъ Илличко[!]-
Итал1янскимъ честь имЕю къ Вамъ препроводить. Особенномъ
честно и награждешемъ послужить мнЕ извЕспе, что Вы всЕ
мои посылки вЕрно получили.
Поручая себя милости и благосклонности Вашего Высо
копревосходительства съ глубочайшимъ высокопочтешемъ
честь имЕю быть
въ ВЕнЕ 26го Февр. 823. В. Высокопр.12
нижайшимъ слугою
В. С.
1 Прецртана реч Академгю у наставку.
2 Иза овог прецртана једна нечитка реч и покори.
168
[Превод:]
В аш е високопревасходст во,
м и ло ст и ви господине,
И м ао сам част добит а последњ е писм о В аш е од 1
окт обра 1820. Године. П о т о м сам В а м писав 8. авГусша и 2.
септ ем бра 1821 Године, т е 14. ф ебруара, 23. м арт а и 21 априла
1822. Године. Све ове пош иљ ке предавав сам овдаш њ ој канце-
ларији РускоГ посланст ва, а ли не зн а м д а ли ст е и х добили.
П о зн а т и српски С лавјанин, архим андрит м анаст ира св.
ГеорГија (који се налази у Б а н а т у т ем иш ва р ско м ), Господин
П а в л е К еш елац, дао м и j e у Т ем и ш ва р у д в е ceoje k i bide, овде
прилож ене (Естесл вословЈе и Всемирна™ с о б ш а с л о в ја ), да
и х пош аљ ем им перат орској Р у с к о ј академ ији, које сада им ам
част д а В а м у п у т и м заједно с Беседовником илирско-ита-
лијанским. К ао особит а част и наГрада биће м и обавеш т ењ е
д а ст е све м оје поиш љ ке заист а добили.
П р еп о р уч ујућ и се м и ло ст и и блаГонаклоност и B a u tet ви-
сокопревасходст ва, с најдуб љ им високопош т овањ ем и м ам част
биты
У Б ечу, 26. ф ебруара 1823. ВашеГа превосходст ва

понизни слуГа
В ук С т еф ановић
92.
ВУК КАРАЏИЋ — ПЕТРОГРАДСКОМ
СЛОБОДНОМ ДРУШТВУ ЉУБИТЕЉА РУСКЕ
КЊИЖЕВНОСТИ
Беч, 10. март 1823.
Милостивый Государь Андрей Афанасьевичь!1

Я надЕюсь, что Вы2 получили письмо мое отъ 9го Де
кабря прошлаго года изъ Темесваря. Теперь имЕю честь пре
проводить къ вамъ двТ Славянсюя книги, (,,Естествослов1е‘‘
и „Бьтяслов1е“) преданный мнЕ свято-Георпевскимъ Архи-
мандритомъ Павломъ Кенгелцемь для прислашя въ Общество,
вмЕстЬ съ БесЕдовникомъ Иллиричко Итал1янскимъ.
169
Извксые, что Вы получили cito посылку мою, по[фужить
особенномъ честно тому, который съ отличнымъ почтешемь
честь имЬетъ быть Вашими
въ Bimi 26го Февраля покорнейшими слугою
823. В. С.
РОИРЛ, ф. 58, № 5, № 7
Букова пре писка IV, 555.
1 V наставку прецртано Ваше Высокоблаюродie.

2 У наставку прецртано ужь давно.
[Превод:]
П ош т овани ю сйодине,
А ндреју А ф т ш сјевичу,
Н а д а м се д а ст е прим или м оје писмо од 9. децем бра йро-
ш ле ю дине, из Тем иш вара. С ада им ам част д а В а м дост авим
две словенске књ т е (Естествослојме и Всеми рнагы сбьтдсло-
bía), које м и j e дао П а вле К еш елац, архим андрит м анаст ира
ев. Г 'eopluja, р а д и слањ а Д р уш т ву, заједно с Беседовником
илирско-италијанским.
О бавешт ење д а ст е добили ову м оју пош иљ ку биће осо-
бит а част ономе који, у з најлепш е пош т овање, им а част бит и
Ваш
У Б ечу, 26. ф ебруара 1823. препокорни с лу ю
В. С.
93.
ВУК КАРАЏИЋ и АНА КРАУС — АНИ КАРА1ЈИЋ
Беч, 14. март 1823.
Theuerste Gattin!
Vor 10 Tage habe ich Dir geschrieben; nach dem habe ich
Deinen Brief von 28ten Februar erhalten. Mich freuet es, dass
Dir da lieber ist als in der Stadt. Aus Frau Mutter Ihren Brief
wirst sehen, wie wir hier gesprochen haben. Ich werde Dir auch
widerum schreiben; daweil bin ich noch hier Du sollst nur schauen,
dass Du sammt unsere Kinder gesund bist, und sollst Dich nicht
kränken, sondern lustig seyn. Herr Gott kann alles besser ma
chen, als wir denken können.
170
Gruss und Empfehlung an den Herrn v Thirol und seine
Frau. Den Sawa und die Rose küsse viellmahl für mich. Lebe
wohl. Ich verbleibe bis zum Grab
Wien den 14ten März 823. Dein getreuer Gatte
Wuk
[У прилогу писмо Ане Краус Ани Карацић:]
Innig geliebte Tochter

Deinen Brief habe ich den 7 März erhalten und daraus gele
sen dass Du saint Deinen lieben Kindern gesund bist und dass
Du nicht mehr so traurig bist. Das freut mich von Herzen, den
ich bitte Gott täglich dass er dir ein ruhiges und zufriedenes Herz
verleihet. Wir halten alle eine grosse Freude deinen Mann wieder
zu sehen, und unsre Freude wäre noch grösser gewesen wen wir
auch Dich samt deinen Kindern in unsrer Mitte gesehen, allein
es erlauben es Zeit und Umstände nicht du hoffest freilich das
wir uns diesen Somer noch sehen werden, was wir auch alle wün
schten. Doch sey getröstet wen es der liebe Gott will und es Zeit
und Umstände erlauben so will dein Mann dass ich hinreisse und
Dich abholle, den wir haben uns schon so verabredet, und der
Rabitsch hat dein Mann versprochen dass er indessen meine Stelle
vertretet. Gott verleihe seine Gnade und Segen dazu, den wir
freuen uns schon alle. Was mich anbelant so bin ich gesund, wie
auch deine Schwester und ihr Mann und die Nedi, aber die Lisi
hat sehr böse Augen sie kan keines aufmachen und ligt immer
auf dem Gesicht.
Die Luis lässt dir die Hand küssen und sie ist immer mit ihre
Grüssen behaftet. Im Sontag hat uns dein Mann bey deiner Schwe
ster Tragdirt wo wir uns recht gut Unterhalten und dein und dei
ner Kinder gesundheit getrunken haben. Du hast dich über mei
nen letzten Brief beleidigt gefunden, du kenst aber deine Mutter
wie sorgfältig sie immer für dein Wohl ist so wirst ihr diess nicht
so übel aufnehmen. Ich grüsse und küsse dich samt deinen lieben
Kindern vielmahl, und Schlisse mein schreiben und Empfehle
dich und deine lieben Kinder in Schutz des Allerhägsten und
verbleibe deine Treuinnig liebende Mutter bis zum Grabe.
Anna Kraus.
Von allen Bekanten und Verwanten einen schönen Gruss.
den 14. März. Wien 1823.
Von meiner Mutter
АСАНУ, 8532/24.
171
[Превод:]
Н ајдраж а cyupyio,
П исао сам i m пре 10 дана. П осле тога добио сам т воје
иисмо од 28.. фебруара. Д р а ю м и j e ш т о ш и j e т у лепш е нею
У 1РаУУ- И з писма госпође м ајке вид ehem о чем у смо овде разГо-
варали. J a h y ш и о пет писат и, пошило јо ш ост ајем овде. Г л е д а ј
да и ши и деца будет е здрави! Н ем о ј д а се јед и ш , већ буди ве
села! Г оспод E o i м ож е све да учини боље ueio ш т о м и мыслимо.
П оздрав и поштовагъе Господину Т иролу и његовој ж ени!
Саву и Р о зу иољ уби пуно пуш а за м ене!
Ociiiaj здраво! О ст ајем до Гроба
Беч, 14. м арш а 1823. т вој верни супруГ В у к
[У прилогу писмо Ане Краус Ани Карзџић:]
Н ајљ убљ енија кћери,

Tsoje писмо сам прим ила 7 м арт а а у њ ем у сам прочит ала
д а сш е ши и драГа деца здрави и да Ши выше ниси т уж на. То
м е од срца р а д ује, је р свакодневно м о ли м боГа да т и подари
мирно и задовољ но срце. Н а наш у велику p a g o d u им али смо
срећу да видимо попово швоГа су пру ia а наш а p a g o d u б и била
јо ш већа д а си и ши са Гпвојом децом била у иаш ој средини. А ли
шо не дозвољ авају врем е и околност и.
Tu се свакако надаш д а ћемо се видет и jo tu овоГа лет а,
шшо и м и сви ж елим о. Н о шеиш, се ако д озволи gpaiu боГ, када
време и околносш и б уд у повољне, j a ћу допут оват и по ж ељ и
w.eoia cyüpyia и према goioeopy са њ им да Гпе у зм е м . Р абит ч
j e обећао т вом е м у ж у д а ће ia у м еђуврем ену заст у пати. Н ека
нам бог поклони сво/у м илост и блспослов. Сви се м и већ сада
т оме радујем о.
Шшо се ш иче м ене, здрава сам, као и т воја сестра, wen
cyü p yi и Н еда. Л иси су очи ја к о лош е, не м ож е ни је д н о да от во
р и и леж и сшално лицем окренут им према ја ст ук у.
Л у јза ши љ уби р у к у и ж ури увек са својим поздравима. У
недељ у нас j e ш вој м уж частио код т воје сестре, Где смо се
заисш а лепо забављ али и пили у здрав.ъе т еби и т војој деци.
У вредило ше j e м оје последьъе писмо, али не м ож еш у зе т и ни-
ш т а за зло својој м ајци, која увек бриж но мысли за т воје добро.
П оздрављ ам ше и љ убим , као и т воју gpaiy д ец у и заврш авам
писмо препоручујући тебе и uieojy gpaiy д ец у заш т ит и све-
виииьеГа. В олећу ше и ост ат и до Гроба твоја верна мајка,
А н а К раус
Л епо Гпе поздрављ ају сви пријатељи и познаници.
Беч, 14. м арт а 1823.
172
94.
ВУК КАРАЏИЋ — КАРЛУ ВАСИЉЕВИЧУ НЕСЕЉРОДЕУ
Беч, 14. март 1823.
Konia (Его Оятельству Графу НесельродГ.)
Ваше Слятельство,
Особенная любовь къ изучешю Славянскихъ Языковы
побудила меня къ сочинешю перваго Словаря и Грамматики
Сербскаго языка, къ собиранию народныхь Сербскихъ песней,
и къ сочинен|'ю додатка къ Санктпетербургскимъ Сравни-
тельнымъ Словарямъ всйхъ языковъ и нарЬчш вмћстћ съ
опытамъ о Болгарскомъ языке. Желаше, продолжать ein
упражнешя до конца жизни моея, побудило меня отправится
въ Pocciio. Тамъ я надеялся получить средства, который, обез-
печивая остатокъ дней моихъ и семейство мое отъ нужныхъ
потребъ, поставили бы меня въ состояние прилежно продол
жать мои упражнешя. Но, къ сожалйшю, сладчайппя мои
надежды, какъ известно Вашему Оятельству, тогда остались
неисиолнены; теперь же угнйтаемъ будучи нуждою я долженъ
оставить ученыя упражнешя.
Въ таковомъ положенш еще одинъ разъ осмеливаюсь,
чрезъ посредство Вашего С1ятельства, прибегнуть къ велико-
дунню Его Императорскаго Величества, какъ Царя величай-
шаго изъ Славянскихъ народовъ, испрашивая средства, ко
торый, обезпечивая домашшя потребы мои, возвратили бы
меня опять моимъ литературнымъ упражнешямъ.
Сколько изъ моихъ одноземцевъ обязаны продолжешем ь
существовали я своего милости императора Александра, поль
зуясь ежегоднымъ пособјемн! И я не осмелился бы просить
Ваше Сиятельство о споможенш сего рода, есть ли бы меня
надежда не оживляла, что мои доныньшшя занялпя въ Poeciй
удостоились благосклоннаго внимашя.
Могу ли я послужить Россш какъ чиновникъ при какой
нибудь миссш въ нашихъ краяхъ, то я почту величайшимъ
щаспемъ, есть ли Вашему Сйятельству угодно будетъ распо
лагать мною по Вашему произволению, есть ли же я въ семь
отношенш не могу быть полезенъ, то всепокорнейше прошу
о милостивомъ годовомъ вспоможеши, чемъ Ваше Оятель-
ство меня и мое семейство на веки обяжете.
173
Представляя у сего копш съ имеющихся у меня атте-
статовъ, сь глубочайшимъ высокопочтешемъ имЬю честь
быть
___ Милостивый Государь
Въ B ta i 2го Марта 823. Вашего Сиятельства
всепокорнЬйшимъ слугою
Волкъ Степановичь Караджича
ЦГАДА. ф. 17, on. 1, ед. хр. 51, л. 3 и об.
[Превод:]
Копија. (Њ еговој свет лост и Јрофу Н есељ родеу)

Ваш а свет лост и,
м илост иви господине,
Особита /ьубав за изучавш ее словенских је зи к а подст акла

м е je д а сост авим прей Р ечник и Г рам ат и ку српскоГ је зи к а ,
д а скуН ьаы народне српске песме и да сочиним Додатак уз
санктпетербуршке упоредне речнике свих језика и наречиа
заједно с о и е д о м о бугарском је зи к у . Ж ељ а да о во истраж и-
вање наст авим до краја ceoi ж ивот а побудила м е j e д а пођем
у Р усију. Н адао сам се да ћу т ам о добит и средст ва која би м и
омоГуУшла д а прилеж но продуж им своја исГираживања, обезбе-
дивш и ост ат ок својих дана и породицу своју у неопходним
иот ребама. А ли , на ж алост , м оје најслађе наде, као ш т о j e
познат о B auioj свет лост и, нису се т ада испуниле. Б уд ућ и сад
иак прит иснут бедом, м ораћу да се м анем на учни х истра-
ж ивања.
У т аквом ст а/ьу усуђ ујем се jo iu је д а н п у т да се посред
ст вом Ваш е свет лост и обрат им великодуш ност и ЊеГовоГ
uapcKoi величанст ва, као највећеГ цара славенских народа, м о -
лепи за средст ва која би м е о пет врат ила м ојим ю ъиж евним
пословима, обезбедивш и м оје дом аће потребе.
К олико j e м о ји х зем љ ака захвално за свој опст анак м и
лост и цара А лександра уж ивајући io g u u m y помоћ! А ja се не
б и х ни одваж ио да м о ли м В аш у свет лост за помоћ ове врст е
д а м е не подЈрејава надо д а су м оји досадаиньи радови удост о-
је н и блаГонаклоношћу и паж њом.
А к о б и х моГао послуж ит и Pycujii као чиновник при некој
м исији у наш им крајевим а, см ат раћу за највећу срећу да
Bauioj свет лост и буде угодно д а располаж е м иом е по својој
в о л и ; ако пак не могу у игом иоГледу бит и корист ан, нај-
174
покорније м о ли м за м и л о а й и в у годиш њу иомоћ, чиме бисш е,
Ваш а свет лост и, обавезали довека м ене и м о ју породицу.
П рилаж ући копшје сведодби к о р м а расй о ла ж ем , с нај-
д уб/ьим високопош т овањ ем им ам часш бииш, м илосш иви гос
подине,
В аш е свет лост и
У Б ечу, 2. м арш а 1823. н а јп о к о р н и р слуга
В ук С т еф ановић Караџић
95.
ФРИДРИХ ПАВЛОВИЧ АДЕЛУНГ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Петроград, 15. март 1823.
St. Petersburg am 3 März 1823.
Hochgeehrtester Herr und Freund!
Wenn ich Ihr geehrtes Schreiben von 9. Nov vor Jahres
erst heute beantworte, so muss ich zu meiner Entschuldigung an
führen, dass ich die Zurückkunft des Hrn. Grafen Romanzoff
abgewartet habe, um Ihnen etwas Befriedigendes melden zu kön
nen. Der Graf ist nun seit Kurzem wieder in St. Petersburg und
ich habe ihn nicht abgeneigt gefunden, die Herausgabe ihrer voll
ständigen Sammlung Serbischer Lieder zu befördern. Er wünscht
aber vorher die Stärke des Bandes und die zum Drucke desselben
nöthigen Kosten genau zu kennen, weswegen ich Sie ersuche,
mir diese so bald wie möglich anzuzeigen. Je eher Sie diess thun,
je besser wird es seyn, weil der Graf im Mai eine Reise in die Bä
der des Kaukasus unternimmt, und die Sache vorher entschieden
werden müsste. Rechnen Sie übrigens dabey auf meine thätigstc
Theilnahme, so wie auf mein Bestreben, Ihnen Beweise der Hoch
schätzung und Freundschaft geben zu können, mit welcher ich bin
Ihr ergebenster
Fr Adelung.
[Ha иолеђини:]
Herrn Wuk Stephanowitsch
Wohlgeboren
in Wien.
АСАНУ, 2797
Byкона прописка IU, 436.
175
СПревод:]
П ет роград, 3. марш а 1823.
М ногопошш овани Господине и пријат ељ у,
П ош т о В ам на В аш е цењено писмо од 9. новембра прош ле

.iogime т ек данас одю варам , т о м орам за своје извињ ењ е на
весит д а сам чекао на поврат ак Господина Грофа Рум јанцова,
како б и х В а м моГао ја в и т и неш т о повољно. Г роф je , ево, од
пре крашкоГ времена попово у ПетроГраду, и нисам ia нашао
ненаклоњ ена д а помоГне издавањ е В аш е целовит е збирке ерп-
ск и х песама. Он, м еђут им , ж ели д а прет ходно т ачно зна обим
Khbuíe и т рош кове који су потребны за њено ш т ам пањ е, збоГ
чеГа В а с м о ли м д а м е о т ом е гито j e моГуће пре обавест ит е.
Шшо пре шо учиниш е, уш о ли ко fie бољ е бит и, пош т о се Гроф
У м а ју спрем а на пут у бање на К авказу, и ст вар бы т ребало
пре шоГа реш иш и. У осш алом , р ачунајт е при т ом е на м оје веома
акт ивно суделовањ е, као и на м оје наст ојањ е да В ам пруж им
доказе высоко! пош т овањ а и пријат ељст ва, с којим ост ајем
Ваш веом а о дани
Ф. А д е л у нг
благородном
у Бечу
96.
ВУК КАРАЏИЋ ФРИДРИХУ ПАВЛОВИЧУ
АДЕЛУНГУ
Беч, 20. март 1823.
Ваше Высокород1е,
Знаменитый Сербскщ Славянинъ, Свято-Георпевскаго
(въ БанатЬ Темесварскомъ сущаго) монастыря Архимандриты
Гдинъ Певелъ [!] Кенгелацъ, отдалъ mhí у сего прилагаемый
двЬ своя славянсшя книги („Естествослов1е“ и „Бьтяслов1е“)
для прислашя €го Сиятельству Гдину Государственному Канц
леру Графу Николаю Петровичу Румянцову, которыя теперь,
bmíctí съ БееЬдовникомь Иллиричко-Итал1Янскимъ и съ По-
минакомъ книжескимъ о Славено-Сербскомъ въ Млеткахъ
печаташю, честь имЪю препроводить къ Вамъ для доставлешя
оныхъ1 €го Сиятельству
176
Гдинъ Павелъ Кенгелацъ сочинилъ также Ц ер к о вн ую
HcTopiio, которой первая часть въ скоромь времени начнется
печатать здЬсь.
Поручая себя Вашей милости и благосклонности2 сь от
личными высокопочиташемъ честь имЪю быть,
Вашимъ покорнейшими слугою
ВСт
въ Bí h í 8./20. марта 823.

Букова преписка III, 436—437
1 Натписано изнад прецртаног ихь.

2 После ове реяи прецртано я ожидая.
[Превод:]

м илост ива Господине,
П озн ат и српски С лавјанин, архим андрит м анаст ира св.
ГеорГија који се находи у Б а н а т у т ем иш варском , Господин
П а вле К ет ела ц дао м и j e своје д в е словенске к/ы пе, овде при
лож ено (Естествословје и Всемирнагы сбыпяслов1е), д а и х
д о ст авит е њеГовој свет лост и Господину држ авном канцелару
Грофу Н и ко ла ју П ет р о ви чу Р ум јанцеву, којс сада, заједно с
Беседником илирско-ит алијански.м и с П одсет ником о славе-
носрпским штампаним књигама у Млецима им ам част да
Вам у п у т и м д а и х предат е Њ еГовој свет лост и.
Г о сподин П а вле К ет елац написао j e т акође Црквену исто
рику, чији he прей т ом ускоро почеш и овде д а се ш т ам па.
П репоручујући се В аш ој м илост и и блаГонаклоности, с и зу-
зет ним високопош т овањ ем им ам част бит а, м и ло ст и ви
Господине,У
У Б е ч у 8 /2 0 . м арт а 1823. В аш најпокорнији случа

В у к Ст еф ановић
97

Праг, 31. март 1823.
у Златноме Прагу 31го Марта (по Вашему) 823.
На Ваш Велики Четвртак у јутру дошао сам овђе здраво
и мирно, и онај сам дан до подне нашао и Анку и Добров-
скога, а послије подне дође Добровски к мени, и пред ноћ
ме одведе у намастир милосрдне браће (Barmherzige Brüder),
те ми, као новом доктору, покаже њиов шпитаљ, и онамо смо
с калуђерима и вечерали (барем сам виђео, како и Ваши ка-
луђери живе). Сјутра дан ми je Добровски донијо Ваш по-
здрав и писмо од моје жене, за које Вам благодарим. За онај
комад граматике није ми Добровски могао управо казати,
или ваља да ja отпишем Веша, или Тиролу. Ако je дакле де-
шао онај комад граматике, а Ви ми га пошаљите у Липиску
на Чирнера, ако ли није дошао, а Ви ми јавите, само одма,
молим Вас, да ме писмо онђе стигне, или дочека.
Ja сјутра, у име Бога, на дележанцу полазим у Дрездну
Ево сам пет дана овђе у залуд провео, а до данас никако друге
прилике нијесам могао наћи.
Никад нијесам могао мислити, да je Праг овако голем
и лијеп! Добровски једнако ради око глосариума, али, како
ми каже, неће голем бити. Врло се обрадовао, кад сам му
показао у нашем рјечнику гиувака и ш увак, зашто каже, да
ни у једноме Славенском нарјечију до данас ништа није на-
шао од ш ут и ш уш ца. — Анкина млада није рђава. танка,
висока. То je чудо! Он, као поста, ваљало би да je узео ружну
жену (избирая нађе отирач). Прекјуче je он био код мене, а
ja данас идем к њему Примићете од њега ову цедуљицу
Ако ђе видите Госпођу Мацу и Г Тирку, поздравите и
љубезно, такођер и Г К-на, и моју пуницу Жени ћу писали
послије. — Будите здрави, и пишите ми одм а
Byк.
[Уврх 1. стране Копитарева напомена:]
Vuk. 19 märz
АСАНУ, 1579.
Букова ире ииска /, 215—216.
178
98.
CTOJAH МИЛЕНКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Панчево, пре 1 априла 1823.
Благородш Господйнъ В8че шд Стефановичь
M ni вйсоко Почйтаемя.
Tipi шдход8 вашймъ 1зъ Тем1швара 3aý бечъ Ссамь Вамъ
Каз1ваи.’ Да Mie Нашъ велйкй Приятель Го: Милошъ Князъ
Сербскй за 5 Пари Пищоля Добри Са Гвозденомъ ябЬ'комъ
Препор8чио к8пити овд1 Нйти у TcMiiimapS Нйп у Арад8
онакова ДобиД Не може, За Koie васъ Молимъ у беч8 код
хохе Брйке Доле Како кро Й8прию Проћете 1д8йй уварошъ
Надесн8 р8к8 1ма П8шкаръ ко1е мени Преће Две Годйне ова-
кове ПодолГ FlpaBio 1ли код кота Др8гога Гди вй знате упи
тайте цен8.1 Докле Можед8 Готовй Бйтй Докъ од Господара
од Говори Доб1ем молймь Первомъ Пощомъ од Говорите m í .
Ново марко абд8ла Стефанъ Добрйнацъ ПоСечет Го.
Младенъ оСванВш мертавъ ч81е Се Гвладка 1РеСеваца Да1е
I ни к8га Помор1ла.
niuiTC mí у Л отошь На Сл8жби
Стоянъ Мшенкович
v. Pancsova Herm
Wuk Stephanovich,
per Adresse d. H. Tirka
in Wien.
Воштани печат ca иницијалима С М и орнаментика.
[Напомена Вукова:] АСАНУ, 3389.
одговорено 10/22 маија 823. Вукова претска IV, 556.
99.
СТОЈАН МИЛЕНКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Жабар, 1 април 1823.
У Жабар8 823 Марта 21га

Любезш Господар8 В8че Ha Moie ГОСмо 1з панчева ПГ
сато Порадй 5 парй Пщоля Ншаква шдговора од вась ДобЈ w
Шсамъ а я самъ I Го: Мшош8 n iC a o Дасамъ вам коме CioHb
Дао, молимъ васъ како Moie ШСмо ПрЈмите учйнте любовъ
I ГледаДе зарад; tí Ш щоля Даб8д8 до 6 Драма Калйверъ
12
* 179
од 13 До 14 цола Дбгачкй молймъ Первомъ Пощомъ Дам!
фдговорите у Логошъ.
Пощ8Й8 вамъ П л а т т Када у Темшваръ Доћете.
Позд. Пере Ц8кШъ М1ло1е кнезъ Школе Станкович кнезъ
На Сл8жби
Стоянъ Мшенкович
[На полеђини Вукове забелешке:]
М. О. 1) библија
G. [?] von Serbien, 2) љекарија?
oder 3) с ким радити??
vollständige Nachrichten 4) коме продати? .
über die heutigen Verhältnisse 5) о граматици Српској.
in Serbien, als Beitrag zur
Kentniss der heutigen Lage des
türkischen Reichs
Kunert in Alluhstrasse [?]
von goldenen Löwen gegenüber 1
АСАНУ, 3390.
Вукова преписка IV, 557
1 М. О. Г Србије или потпуне вести о данашњим односима у Србији
као прилог за познавање данашњег положаја Турског Царства.
Кунерт у Алуштрасе [?] прекопута „Златног лава“
НИКОЛАЈ ПЕТРОВИЧ РУМЈАНЦЕВ—ВУКУ КАРАЏИЋУ

Петроград, 7 април 1823.
Милостивый Государь мой!

Г Статсюй СовЕтникъ Аделунгъ мнЕ вручилъ отъ имени
Вашего какъ подарокъ издашя Литургщ на славянскомъ
языкЕ, напечатанное въ Венецш въ 1519м году Примите
Милостивый Государь мой, за сей даръ премногую мою бла
годарность. Cie рЕдкое издаше украсить мою Библютеку, и
принесетъ мнЕ то удовольсгае, что будетъ служить для
всЬхъ доказательствомъ Вашего ко мнк благосклоннкйшаго
расположешя.
Желая самъ, что бы Вы, Милостивый Государь мой,
имЕлибы какую либо вещь помисленною по хозяйству и
полезною для васъ я вручилъ Г Аделунгу пять соть рублей
ассигнашями, съ тЕмъ, чтобы онъ Васъ попросилъ распорядить
ими какъ Вамъ будетъ благоугодно.
180
Продолжайте полезный Ваши занята и среди ихъ меня
не забывайте. Я конечно преисполненъ къ Вамъ достодол-
жнымъ уважешемъ. —
Съ совершеннымъ почтешемъ честь имЬю быть
С. Петербургъ Милостивый Государь мой
26. Марта 1823. ПокорнЬйшимъ слугою
Г Вуку Степановичу Графъ Н. Румянцевъ
ББА.
Концепт. ЦГАДА, бр. 17, on. 1, ед. хр. 51, доп 1.4
____ Срђ, 1902. бр. 19, 861
1 У концепту прецртано у наставку Вукъ Степановичь.
[Превод:]
М илост ивы Господине м ој,

Г држ авни совет ник А д е л у т ур учи о м и j e у В аш е им е као
д а р издањ е л и т у p lu je на словенском је зи к у , ш т ам пано у В ене
ц и и 1519. Године. П рим ит е, пош т овани м о ј Господине, вели к у
м о ју за хва лн о ст за о в a j поклон. О во р ет к о издањ е украсиће
м о ју б иблиот еку и причиниће м и задовољ ст во ш т о he служ ит и
сейм а као д о к а з В аш еi веом а блаГонаклоноГ односа према мени.
С ам ж елећи, пош т овани м о ј Господине, д а им ат е неку
ст вар к о ју бист е ж елели за дом аћинст во и корисну за
Вас, сам i. А д е лу ш у пет ст от ина руб а љ а дозначио с т им
да В ас он за м о ли д а њ им а располаж ет е како буде В ам а по вољи.
Н аст авит е свој корисни посао и у њ ем у не заборавит е
м ене. В еом а сам, наравно, прож ет дуж ним пош т овањ ем према
В ам а.
С пот пуним уваж авањ ем им ам част биты, м илосиш ви
м о ј Господине, најпокорнији слуГа
ПетроГрад, Гроф Н Р ум јанцев

26. м арпш 1823.*У
Г В у к у Ст еф ановићу
101
Трст, 12. април 1823.
У Трсту 31га Марта 823.
Једва један пут и о теби гласа. Одкако си отишао из
Беча, нити сам знао куда си,1 ни гди си. Врло ми je било
181
мило из уста Добрића чутя, да си у Беч дошао: зар ће Бог
дата те ћеш штогог написати.
Ja те молим да ми скоро пишет, и да ми о себя и о Да-
видовићу, и о оним тамо странама што знао будеш јавиш.
Поздрави ми Г Копитара љубезно. Ja сам овде у Тријесту
вала Богу добро, али сад како новина нема, сав сам и у сва-
чему стран; а мислио би, да се још што год у литератури
нашои бједнои дјела. Зашт не би та Вуче новине започео,2
па баш није ваљада све у Давидовићу стало. Како му je сбиља
мати и фамилија, и како се његови изгледи кроје. Знашли
што о Гд. Мушицком, и Живковићу Телемаку Поздрављајући
те љубезно чекам твога одговора твој
пријатељ
Фрушић.
[На полеђиии:]
An Herrn
Wuk Stephanovich
in
Wien
[Напомена Вукова:]
одговорено на васкрсеније.
АСАНУ 1931
Вукова преппска I, 652.
1 си дописана над редом.
2 Најпре било написано почео па je испред тога повиоге ргда дода-
то за.
102.
ВУК КАРАЏИЋ АНИ КАРАЦИЋ
ЈТајпциг, 14. април 1823.
Theuerste Gattin!
D einen Brief von 17 März habe ich in Prag erhalten. Mich
freut es, dass du samt Kinder gesund bist. Dem Gott sey Dank
ich bin auch gesund. Ich bin hier vor 8 Tage angekomen, und
wie lang werde ich mich hier aufhalten müssen, das kaň man jetzt
nicht bestimen. Ich bitte dich, du sollst dich nicht viel kränken.
Du konst dich nicht mehr nach deine Mutter und Schwester seh
nen, als ich mich sehne nach dir und nach unsere Kinder, aber
daweil muss man alles geduldig ertragen. Wir haben noch 6 Mo
naten bis Winter, unterdessen werden wir sehen, wie werden sich
die Umstände zeigen. Ich habe gute Hofnung. Herr Gott wird
uns nicht verlassen; wir müssen nur auf Ihm feste Zutrauen ha
ben, und geduldig warten Du sollst mir bald schreiben, und dein
182
Brief soll dir Herrn v Thirol adressiren. Wuk Stephanovich, mit
Briefen des Herrn H. A. P robst, in der Ritterstrasse in Leipzig.
Schreibe mir alles, wie befindest du dich mit Kinder Ich habe in
Prag begegnet einen bekanten Konducter von Wien, der wohnt
auf der Landstrasse beim Kcmet-Stern, und ich habe Ihm deine
Adresse gegeben, er wird dich besuchen, wen er diesen Somer
mit Postwagen nach Temesvar komt, er heisst Scheiberer, wen
es der Fall wäre dass du nach Wien reisen möchtest, so köntest
mit Ihm reisen (Ich bin auch mit Ihm gereist von Lemberg nach
Wien). Für dich köntest im Postwagen nehmen 50 Pf. Bagage,
und für Kinder 25 Pf., und übrige Bagage müsstest durch Fuhr
leute schicken lassen. Aber ich glaube noch imer, du sollst da
bleiben, bis man sieht, was werden die Umstände bringen, und
dan, wen Herr Gott was Gutes bringt, wird die Frau Mutter um
dich körnen, wie wir dir von Wien geschrieben haben. Unterdes
sen du sollst mir schreiben, wie du meinst.
Wilst jetzt etwas von meine Reise hören? Prag ist schöner
und grösser als Wien (ohne Vorstädte). In Bömen gibt’s noch
Schnee genug. Dresden ist auch eine schöne Stadt, hier gefällt es
mir am wenigste. Ist noch imer kalt, vorgestern hat geschneit. Alles
theurer alls in Wien I Pfund Rindfleisch 10 Kreizar gutes Geld.
Ein Butelie Wein ein Gulden gutes Geld.
Dieses Zettel gib dem Herrn v Thirol. Ein Empfehlung an den
Herrn v. Csokrljan und seine Frau. Küsse mir unsere liebe Kin
der vielmahl. Der Sawa soll mir auch was schreiben in dem Brief.
Ob er mich vergessen hat? Ist die Saweta noch bei dir? Wie führt
Sie sich auf? Lebe wohl und schreibe bald deinen getreuen Gatte
Wuk
Leipzig den 14. April 823.

Ob der Sawa was mehr serbisch gelernt hat? Kan er schon
ganz Vater unser (оче наш)? Saweta (wen Sie noch bey dir ist)
soll Ihn fleissig serbisch lernen, und wen ich zurück kom, ich werde
Ihr was schönes bringen.
АСАНУ 8532/25.
[Превод:]
H ajдраж а су up у ю ,
Твоје писмо од 17. м арт а иримио сам у flp a íy . Р а д ујем
се ш т о ст е т и и деиа здрава. Х вала E o iy .ja сам т акође здрав.
О вамо сам дош ао пре 8 дана, а колика ћ у м орат и да се задр-
183
ж им , luo се сада не м ож е одредиш и. М о ли м те, немо у се много
једит и. Tu не м ож еш за својом м ајком и сест ром чезнут и виш е
нею ш т о j a чезнем за т обом и децом наш ом, али се д о т ле све
м ора ст рпљ иво подносити.
И м ам о јо ш 6 месеци до зим е. В идећем о у м еђуврем ену
какое ће се околност и показаиш . Д р ж и м е добра нада. Г оспод
Б ог нас неће напусш ит и, само чврсто у њеГа м орам о веровати
и стрп/ьеГьа имат и.
П иш и м и ш т о пре, а писмо пек Гпи адресира Господин
Тирол:
Б у к Стефановић, с писмима Господина X А. Пробста,
Ритерштрасе, Лајпциг.
П иш и м и о свем у! Како ст е т и и деца ?
У П рагу сам срео једноГ познатоГ м и кондукт ера из Беча,
који ст анује у Л андш т расе, ко д Комет-Ш терна. Д а о сам м у
uieojy адресу. П осеш иће т е ка д oeoi лет а крене пош т анским
колим а за Темиш вар. Зове се Шајберер. А ко би искрсао случа ј
да пут ујеш у Беч, моГла би с њим. И j a сам пут овао с гьим
од Л авова до Беча. За себе би могла д а узм еш 50 ф унт и пртља-
ía, а за д ец у 25. О ст али пртљаГ би м орала да поша/ьеш по
кочијаш у. А ли j a и да/ъе м ислим да би т ребало д а останеш
т амо док не видимо ш т а ће нам прилике донет и. Тада, ако
Б ог б уде према нам а м илост ив, gohu he Госпођа м ајка по тебе,
као шшо смо ши писали из Беча. У м еђуврем ену пиши м и ш т а
м ислиш .
Ж елиги ли сада чут и ш т о о м ом е п ут у ? ПраГ j e леп и т и
већи од Б еча ( без предГрађа) У Чеш кој им а јо ш дост а снеГа.
И Д р езд ен j e л е й Град. О вде м и се најмањ е допада. Jotu увек
j e хладн о, прекјуче j e падао снег. Све j e скуп љ е neio у Бечу.
Je дна ф унт а ГовеђеГ м еса ст аје 10 крајцара; боца вина — j e дан
гулден у здравој валут и.
О ву цедуљ у предај Господину Т иролу! И зраж авам пошто-
вагъе Господину Чокрљану и њеГовој ж ени. П ољ уби м и много
пуш а наш у драгу д ец у! Н ека м и и Сава негито напиш е у писм у!
Д а ли м е је eeh заборавио ? Д а ли j e Савет а јо ш код т ебе ? К ако
се она понаша ? О ст ај здраво и пиши luiTio пре свом е верном
c y ü p y iy
Б уку
Лајпциг, 14. айрила 1823
Д а ли j e Сава научио негито вигие срп ски ? Зна ли eeh чит ав

Оченаги ? Н ека Га С авет а ( ако j e јо ш код т ебе) вредно у ч и
српски, а к а д а ја дођем , gouehy j o j негито лепо.
184
103.
Лајпциг, 14. април 1823.
У Липисци 2/14 марта [!априла] 823.

Ваше писмо примио сам. Ad. ћу сјутра писати. Ако Вам
Васиљевић пошље они 98 гроша, Ви и одатле, молим Вас,
пошаљите по дележанцу мојој жени (mit Briefen des Herrn
Demeter P Thirol).1 Онај комад граматике још нијесам при
мио (само да не пропадне ђе). Већ сам слушао и гледао не-
колике лекшије[!] у анатомији; то je гад и смрад, да Вас Бог
сачува! не знам како ћу се кавикнути. У Алу ћу ићи ово дана.
Какого!) што ми се Праг више допао, него сам се надао; тако
je овђе на против. Може бити да ће послије панађура прили-
чније и обичније бити. Право Гагић каже, да Беча нема у
„подсолнечной“ Ама ни у чему — Пишите ми одм а, молим
Вас. Писма ми атресирајте: mit Briefen des Herrn H. A. P robst,
in der Ritterstrasse in Leipzig.1
2 — Зем љ а и Чешка и Саксонска
врло ми се допада, зашто по брдима и потоцима млого личи
на Србију, само да je жупније. Чешка je на међи Саксонској
као Ерцеговина. Дрездна ми се много боље допада, него Ли-
писка. — Chyrurgia се овђе може за годину свршити, и око
тога ћу се трудити, ако ми се смрад не досади. За сад, док
панађур траје, не учи се ништа. •— Поздравите ми Кна и моју
пунииу, кад je видите, и остале познанике.
Ваш
Вук
[Уврх 1. стране напомена Копитарева]:
Vuk, 2 Mart. 1823
АСАНУ, 1580.
Букова преписка /, 216—217
1 С писмима господина Димитрија П. Тирола.

2 С писмима господина X. А. Пробста у Ритерштрасе у ЈГајпцигу.
185
104.
ВУК КАРАЏИЋ РУСКОМ БИБЛИЈСКОМ ДРУШТВУ

Лајпциг, 16. април 1823.
Ваше Превосходительство,
Писмо ваше од 6-га, Маија, прошлаго года, и 2000 ру-
баља, имао сам чест примите; и не сумљам, да je и Комитет
Росијскога Библијског Општества већ давно примиомој пре
вод Новога Завјета на Српски језик. Што вам прије нијесам од-
говорио на писмо ово, надам се, да ћете ми милостиво опро
стите, јер нијесам био у Бечу, него у Банату и у Србији.
Будући да сам ja сад моји особити послова ради дошао
овђе у Лилиску, зато не пропуштам вама јавита и јоште
jeдан пут представите, да би Комитет Росијскога Библијског
Општества изволио тај превод мој дати штампати овђе, ли-
јепим Таухницовим словима. Овом приликом Комитет може
заштедити неколике шьаде рубаља, што би ми се морало дати,
да идем у Петербург, да тамо живим (најмање 6 мјесеци), и
да се вратам на траг Ако Комитет ову прилику сад про
пусти, тај превод Српски, или се не ће овога времена на-
штампати, или ће доћи у руке каким невјештам људма, који
ће га сасвим искварити. Ако ли Комитет при свему томе
никако нећедбуде, или не могбуде, ову прилику употребите па
своју и тога превода Српског ползу, ja молим препокорно, да
ми се овђе пошљу и оне остале 2000 рубаља. Надам се, да
ће Комитет, имајући превод мој готов, ову препокорну и пра-
ведну прозбу моју радо испунити.
Препоручујући се вашој и Комитета милости, и очеку-
јући милоставог одговора, с истиним високопочитанијем
остајем,
Вашего Превосходительства
препокорни слуга
въ ЛейбцигГ 4-га Априля 823.

Штампа се по: Букова преписка III, 466—467
186
105.
JOBAH ГАВРИЛОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ

Вуковар, 18. април 1823.
Ja сам мого од Г Магарашевића Професора чути, да сте
Ви опет у Бечу Ви сте са свим за онај дуг од 300 f W за-
боравили. Та за Бога! Ви знате како сам ja страшно летос
ватром пострадо, и човек сам потребит Помого сам Вам,
кад Вам je нужда била, треба да ми вратите. Камо срећа да
сам богат! ja Вам досађиво заиста неби. Нити ja иштем, да
ми у једанпут платите. Пошљите, како ово писмо примите
моме брату Александру у Пожун 50 f W., а друго све мало
по мало па ћемо се као људи намирити. Гледајте и тако учи
ните. Ja се уздам да ћете Ви јамачно то и чинити, и на ово
моје писмо молим одговорите
Вашем бедном кредитору
J. Гавриловићу!
У Вуковару 6ог/18ог Априла 1823.
На мог брата атрес.
An Н. Alexander Gavrilovits
in 1,еп Jahre, Hörer an der Rechte an der kön. Academie
zu Presburg.
Vucovar.
Herrn Vuk Stephanovits
mit Briefen des Herrn Barth, v. Kopithar
К. K. Hof-Bibliothek-Scriptors
in Vien
[Жиг:] Wukovar
одговорено 10/22 маија 823
АСАНУ, 1582а.
Вукова преписка III, 258.1
1 Писмо je Вуку доставио у Лајпциг Ј. Копитар са својим писмом од

26. априла 1823.
187
106.
JEPHEJ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЋУ

Беч, 23. април 1823.
Wien 23. Apr 1823.
Freund!
Ihre Zeilen aus L. hab ich mit Ungeduld erwartet. Alles aus
gerichtet. K. hat nur die Numern 2503, und 56, 618 von der
Maza gebracht, dass ich Sie Ihnen mittheilen sollte. (№ 2503, und
№ 56, 618). Das verstehen Sie wohl besser als ich.
Die Anatomie köflen Sie hier weit besser, und weil man
cadavera nach D uzenden haben kaň, auch weniger eckelhaft
nachholen. Н ем а Б еча meine auch ich, wiewohl ich sonst nicht
imer mit Gagitsch gleich denke. Von Васиљевић noch nichts
da. Aber warum sollen die Groschen den Umweg machen? Weil
nichts mehr zu ändern?
Fruschitsch hat Ihnen indessen geschrieben. S ie sollen die
Zeitung übernehmen! Davidovitsch ist von der W Zeitung
von Merz über ein Jahr citirt, wen er nicht als Auswanderer be
handelt werden will.
Auf der Reichsbibliothek ist eine slawische Gram, in 4t0
von 1648 oder 1651 Sehen Sie doch an, ob das letzte Blatt von
der, die uns Muschitzki einschickte, abweicht.
In Paris sind griechische V olkslieder angekündigt. Ob es wir
kliche sind, oder nur itz t gemachte, wie die von M üller bei Brock
haus? Sie müssen sie ansehen, als in Ihr altes Fach gehörig, und
berichten mir darüber, falls ich sie indessen nicht gesehen haben
sollte. Aber warum sagen Sie Липиска? warum Дрездна? Hier
sind die Böhm en zu fragen, als nächste Nachbarn. Липско (oder
Липск m , wie Смоленск?) und Дрежђане.
Wie hat man Sie in L e ip zig empfangen? Schreiben Sie mir
doch recht o ft und одма. Herrn Vater meine wiederholte Emp
fehlung. Dobrowski ist im Stücke 35 der Göttinger Anzeigen
von Grim halb wahr und halb fa lsch angezeigt. Der Rest Ihrer
Gramatik wird nun in Ihren Händen seyn?
Ihr
О дма
P S. Ihre Schw ägerin hier ist gestorben.
{H a полеђини:]
Herrn Wolf Karagich
mit Briefen des H. H. A. P robst, Ritterstrasse
Leipzig.
Воштани печат оштећен. АСАНУ, 1581.
(Жиг:] Wien Вукова пре писка I, 217—218.
188
[Превод:]
Б еч, 23. апр и ла 1823.
С нест рпљ ењ ем сам очекивао В аш е р ед о ве из Л Све сам

испоручио. К . j e донео од М а ц е само бројеве 2.503, и 56, 618,
д а В а м и х саопш т им . (Б р . 2.503 и бр. 56, 618) То В и свакако
бољ е р а зу м е т е n e w ja .
А нат ом ију м ож ет е овде м но ю бољ е учи т и , а пош т о се
лешине могу добиты на т уце, м ож ет е и с м ањ е гађења надок-
надит и оно ш т о не знат е. Нема Бела, т о см ат рам и ja , прем да
иначе не мыслим ув е к ист о ш т о и Г ат ћ. О д В асилијевића јо ш
ниш т а није ст иы о. А л и збо1 чега д а Грошевы и д у овим обилаз-
ним пут ем ? Зат о ит ю се сада ниш т а выше не м ож е пром енит и ?
Ф руиш ћ В а м j e у м еђуврем ену писао. Требало би да Ви
пр еузм ет е новине! Д авидовић j e у м арт овском броју „W iener
Z e itu n g “ био позван д а се врат и за Годину дана, ако не ж ели
д а б уд е т рет иран као исељеник.
У Д р ж а вн о ј библиот еци налази се је д н а словенска Грама-
т ика, на чет врт ини, из 1648. или 1651 П роверит е т а к д а ли по-
след њ и ли ст одст упа од оноГа који В а м j e послао М уш и ц кј 7|
У П а р и зу су најављ ене грчке народне песме. Д а ли j e р е ч
заист а о правим песм ам а или о песм ам а које су начшъене сада,
као one Милерове у „B rockhausu “ ? Треба д а и х погледат е,
пош т о у л а з е у В аш ст ари ф ах, и д а м е о т ом е обавест ит е,
у к о л и к о и х у м еђуврем ену не видим . Н о заш т о каж ет е Л и-
п и ска? Заш т о Д р е з д н а ? У овом случају ваљ а пит ат и Чехе
као најближе суседе. Л ипско (и ли Л и п ск, мушкоГ р о д а , као
С м о лен ск?) и Д реж ђане.
К ако су В ас допекали у Лајпцигу? П иш ит е м и често и
одм а. Г о сп о д и н у Ф ат еру попово се препоручујем . ДобровскоГ
j e Г р и м у броју 35 „G öttinger A n zeig en “ приказао у п о л а т ачно,
упола погрешно. О ст ат ак В аш е Граматике биће сада у В аш им
р ук а м а ?
В аш Одма
Р S. Ваша свастика je овде умрла.
Господину Буку Караџићу
ca писмима господина X. А. Пробста
Ритерштрасен Лајпциг
189
107
J EPH EJ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЂУ
26ten Apr 1823
Freund!
1) Hier Geldsachen, mit denen nicht wohl zu zaudern ist.
Mit Gott und Geld soll man nicht spassen, sagt ein deutsches
Sprichwort.
Wie ist Ihnen D. 3 # schuldig gewesen, wie er mir schreibt?
(Doch das kan auch auf Ihre Rückkunft warten).
2) Vor allem sehne ich mich nach Nachrichten von Ihnen,
Ihren Beschlüssen und E inleitungen, und wie bald wir Sie wieder
sehen sollen. Das Ende des Tirolischen MS. hat Ihnen ein hie
siger Meßman wohl bereits überbracht.
Одпишите ми одма.
Ihr alter
Одма!
Herrn W olf Karagich,
mit Briefen des H. H. A. Probst
Ritterstrasse
Leipzig
[Жиг:] Wien
АСАНУ, 1582.
Вукова преписка I, 218—219.
1 Ово je писмо писано на другом, празном листу писма .1. Гавриловића

од 18. априла 1823.
[Превод:]
П ријат ељ у, 26. априла 1823.

1) Ево иовчаних ст вари, с којим а сеакако не би ваљ ало
да се оклева. С Б о ю м и с новцем не т реба се ш алит и, каж е
нем ачка пословица.
Н а основу чет В ам j e Д . био дуж ан 3 # , како м и пиш е?
(Н о , ово м ож е чекат и и на В аш поврат ак)
2) П ре ceeia, чезнем за вест им а о Вама, за В аш им за-
кључцима и уводима, и кад Немо В ас попово видет и. Заврш е-
190
т ак Тироловог рукоииса свакако Вам j e пеки овдаш њ и иосе-
т илац сајм а већ предав.
О т пиш ит е м и одма Ваш ст ари О дм а

ca писмима Господина X. А. Пробста
Ритерштрасе Лајпцш
108.
ДИМИТРИЈЕ П. ТИРОЛ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Темишвар, 28. април 1823.
У Темишвару 28га Априла 823. п. р.

Ваше сам писамце примио, и мило ми je, што знам ђе
се наодите. Да ће с Граматиком и осталим добро бити, увје-
рен сам; али сам опет љубопитан знати, зашт није остала
Граматика код Копитара, и ђе ће се она штампати. „Животъ
и приюьучетя“ послаћу Копитару колко пређе. — Чокрљану
казао сам, да учите Докторију, и он Вас je зато здраво фалио.
Од Илића имали сте једно писмо, али га je Василијевић, на
кога je адресирато било, спалио, и послије тога мени казао.
Овђе нема ништа ново, него то само, да Ђурковић, Адвокат
из Пеште, издаје „Право Наслфц1я“, и тешком муком наку-
пио сам му 30 Пренумеранта, који ће онда платити, кад књигу
приме. Нема ништа с оваком прошњом. Овђе je умръо 8ra
Марта, о. г Предовић трговац Фабрички, кој je јадно и че-
мерно живио; а легирао je у Тестаменти 8000 f. Влашкој Цр-
кви; 13000 f. градском Шпитаљу; Темишварској 500 f., Меха-
диској 500 f., Логошкој 200 f. — и Фабричкој Србск. Цркви
500 f. — послије тога оставио 12 ђевоикама, свакој по 500 f.
да се удаду; 24 удовицама, свакој по 250 f. — 200 сиро-
масима, сваком по 30 f. — 200 Робовима, сваком по 20 f. —
На мизерикор. Шпитал, да се један кревет обдржава 5000 f.
на један Крст 300 f. — и које куда join до 5000 f. — а уни-
версална наслиједница je његова сестра. Тутори су П. Ђор-
ђовић, Шишманоглу и мој Тает, и сваком je легирао по 1000 f.
Магистрат нема у томе никакво теченије, и Тутори су зато
скоро све легате досад исплатили. Нашло се у готовом новцу
82000 f. — — Ваша je Госпа с дечицама здрава и весела, и
Ви се за њом не брините; она je код вашега истиног прија-
191
теља, и ja њу толико почитујем, колико Вас љубим. Ваш мали
Сава научно je по ђекоју Српску рјич[!ј; а Ваша je Госпа по-
чела била Српски учити, па се опет оставила. Јесте ли састали
са Добровским, и шта ради? ■ — Пишите ми опет скоро, а
Вашој Госпи чините то чешће. Поздравио Вас je Марковић,
и ja Вас љубезно поздрављам и остајем Ваш
истини Пријатељ
Д. Тирол.
АСАНУ, 3391.
109
ПЕТРОГРАДСКО СЛОБОДНО ДРУШТВО ЉУБИТЕЉА
Петроград, 29. април 1823.
С. Петербургъ 17/29. Аир. 1823.

Вукъ Стефановичь!
Санктпетербургское вольное общество любителей pocciíi-
ской словесности препоручило мнь доставить къ вамъ № 4й
трудовъ своихъ (соревнователь Проев, и благотв.) и съ тГмъ
вмГстЪ просить васъ о доставивши первыхъ 4ХЪ книжекъ
сегожъ издашя Гну Кенгельцу, коего пребываше вамъ из-
вГстнГе, надГясь что вы пршмете на себя трудъ отправлять къ
нему и послГдуюнця книжки. Препровождая оныя, какъ и
прежшя отправили я къ вамъ, чрезъ Г Линде, пользуюсь
симъ случаемъ, привести вамъ и себя на память, какъ того,
котораго вы въ бытность свою въ сей столиц!) удостоили
своими поейщешемъ и благорасположешемъ. Съ прЈлтностно
всегда воспоминая о семь препоручаю себя и впредь вашей
дружеской памяти и по единоплеменству и по сочленству
и имГю честь быть всегда съ истинными почтешемъ и пре
данности
Ваши покорнГйшш слуга,
В. Анастасевичъ.
Ст. Сов.
АСАНУ, 2827
192
[Превод:]
П ет роград, 17Ј29. а п р и ла 1823..
М илост ивы господине,

Б у ч е Стефагговићу,
П ет роГрадско слободно др уш т во љ уб и т ељ а р у с к е кгьи-
ж евност и налож ило м и j e д а В а м д ост авим 4. свеску гъегових
р а д о ва ( СорЪвноват ель П росвЪ ш т еш я и благот ворет я) и yje-
д н о В а с м о ли д а Прее чет ири кгы ие oeol издагъа у п у т и т е
господину К еш елц у, чије j e боравиш т е В а м а познат ије, у з
н а д у д а бет е се п р ихват ит и т р у д а д а м у до ст а вљ а т е и
наредне кгъте. Ш аљ ући В а м и х , као и прет ходне, преко
i. Л индеа, корист им о ву п рилик у д а В а с подсет им на себе,
као оноГа к о т сиге В и у о во м прест олном граду уд о ст о ји ли
својом посет ом и благонаклонош бу. С ебајуби се у в е к т от , са
за д о во љ ст во м , и у б у д у б е препоручујуб и себе В а ш ем пријат ељ -
ско м спом ену, и као јед н о п лем ен и ка и као сучлана, и м а м част ,
с ист инским поштговагьем и преданош бу, у в е к биты,
м илост ивы Господине,
Ваги најпокорнији с луга
В . А наст асевич,
држ авни савет ник
110.
Лајпциг, 1 мај 1823.
У Липисци, 1га Маија (по Ваш.) 823.

Примио сам Ваша два писма. Фр. и Гавр, ja ћу одгово-
рити. Био сам у А л и (како друкчије да се пише Српски?). Фа-
тер ме примио како се најљепше може; могу рећи, као Аде-
лунг у Питеру (а и онако, по расту и умиљатости, он млого
личи на Аделунга). За читаву неђељу дана сваки сам дан код
њега бивао или на ручку, или на вечери; а у понеђељник ме
водно на вечеру у друштво, ђе се у тај дан обично сви про-
фесори скупљају; и позвао ме о Б ож ибу, да му идем у право
у кућу (он има своју кућу врло лијепу). А кад сам пошао на-
траг у Липиску, дао ми je неколико препоручителни писама,
а и ову цедуљу, да je пошљем Вама. Он би рад имати Г р ч к у
Кормчију, ако се тамо може добити за два талијера и по. —
Шта ћу о себи да Вам јавим? Докторији мојој сметай и не-
згода сијасет Божиј, а осим свију ове су најгоре, што се амо
науке не предају на једном мјесту, него растркано по цијелој
вароши, а знате како ja идем. Зато сам се највише из Але и
вратио овђе, ђе токорсе има неко Универзитетско зданије
(Paulinum, или Paulino), у коме се неколико наука предају.
Овога љета наумио сам код проф. Вебера слушати А нат ом ију,
и код Kühna Ф изиолош ју, а за више не знам како ће бита;
у другом ћу Вам писму извјесније моћи казати, зашто се науке
тек 5го почињу предавати. Врло сам погријешио, што ja ово
нијесам у Бечу учио, па амо само да сам дошао да се са сла-
вом задокторим; али човек се учи док je жив. Једну годину
на[у]мио сам остати овђе, па што Бог да. Join немам ни пра
вота квартира, него сједим у једној коморици (баш поред
Доситијева Брејткопфа); али сад по вашару биће квартира
достаЈОнај сам комад граматике примио, али Фатер до Бо-
ж ића тема кад о Славенским граматикама миелита (Збиља!
он слабо знай какови Славенски језик!) За Славенску грама-
тику, што je у овдашњој библиотеци, писаћу Вам други пут,
као и за оно код Brockhausa. Нумере, што Вам je послала
госпођа Маца, оставите кодВас. Г Кна љубезно поздравите
(ако je join ту); био сам (и у Али и овђе) с његовим пријатељем
Јакобом, и врло ме лијепо примио. Срби кажу (у Србији
и у Босни) Л иписка (погледајте у нашем рјечнику), а за Д р ез-
д н у може бита да сам погријешио. Гримову рецензију видно
сам, али још нијесам читао. Сирота моја пуница, сад мора
бита врло жалосна, ако je ђе видите, разговорите je мало,
молим Вас. Овђе ми je једнако још необично. А особито
сад у вријеме панађура. Чирн. (Чирнер) ме врло лијепо при
мио и он ме препоручио полицији те су ми дали Aufenthalís-
-Karte. Будите здрави и пишите одма. Збиља! Био сам и
код професора Круга и он ме врло лијепо примио, али о Гр-
цима нијесмо једнога мњенија могли бити. Он мисли и го
вори, да ће се Грци (барем у Мореји и у Островима) сасвим
ослободити, а ja то join не вјерујем. Вријеме ће показати ко
више право има.
ÖNB, XLV, 45.
Ивић, Архивска Грађа, 1931, књ. II, 87—88.
194
111.
ФРИДРИХ ПАВЛОВИЧ АДЕЛУНГ — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Петроград. 3. мај 1823.
St. Petersburg am 21 April 1823.

Hochgeschätzter Herr und Freund!
Ich habe das Vergnügen gehabt, Ihre beiden Briefe von 6
März und 14 April zu erhalten, und eile, sie heute nach der von
Ihnen erhaltenen Adresse zu beantworten. Das alte Serbische
Werk, welches Sie mir für den Grafen Romanzoff übersandt ha
ben, musste ihm natürlicherweise grosse Freude machen. Da er
Ihnen seine Dankbarkeit dafür zu bezeugen wünscht, so hat er
mir aufgetragen, Ihnen 500 Rubel zu übersenden, welche Sie in
beiliegendem Wechsel, zugleich mit einem Brief des Kanzlers,
finden werden. Es wird Ihnen in Leipzig nicht schwer sein, den
Wechsel gleich zu verkaufen, und ich ersuche Sie, mir davon
unverzüglich Nachricht zu geben.
Ihr zweiter aus Leipzig datirter Brief hat mich in eine grosse
Verlegenheit gesetzt. Sie schreiben mir, dass Sie dahin gereist
waren, um den Druck der serbischen Volksliedr zu überwachen,
da mein Brief vom 3 März Sie doch bloss aufforderte, mir vor
läufig einen ungefähren Ueberschlag der dazu erforderlichen Kosten
anzugeben, damit der Kanzler darnach bestimmen könnte, ob er
den Druck übernehmen wollte oder nicht. Nun melden Sie mir,
dass der Druck bereits angefangen ist, und mit Inbegriff Ihres
Aufenthaltes in Leipzig 300 Ducaten kosten wird, eine Berech
nung, die ich dem Grafen gar nicht vorzulegen wage, weil ich
vorher weiss, dass er die Summe viel zu hoch und es zugleich son
derbar finden wird, dass er die Kosten Ihres Aufenthaltes bezahlen
soll, während das Buch sehr bequem in Wien hätte können ge
druckt werden. Ich habe ihm daher bis jetzt nur von 150 Dukaten
geschrieben, als die eigentlichen von Ihnen angegebenen Druck-
Kosten, und erwarte nun seine Bestimmung, ob er diese Summe
geben will oder nicht. Sobald ich diese erhalte, werde ich sie Ihnen
mittheilen. Hätte ich das Doppelte verlangt, so würde er bestimmt
gar nichts bewilligt haben. Es thut mir sehr leid, diessmal Ihren
Wunsch nicht ganz erfüllen zu können, Sie werden aber selbst
gestehen, dass ich aus Theilnahme für Sie nicht anders handeln
dürfte.
Mit aufrichtiger Hochschätzung Ihr ergebenster

Fr Adelung.
13* 195
Sr. Wohlgebornen
dem H erm Wuk Stephanowitsch
Abzugeben bei dem Herrn Collegienrath und Ritter
von Freygang Kaiserlich Russischen Consul in Leipzig.
ББА.
Срђ, 1902, бр. 19, 862.
[Превод:]
Пеш роГрад, 21 а и р и ла 1823.
В еом а цењ ени господине и иријаш ељ у,
Ca задовољ ст вом сам прим ио В аш а оба т е м а , о д 6. м а р т а
и 14. априла, и ж ур и м д а В а м данас, на а д р есу ко ју сам о д В а с
добио, одю ворим . ^Уишро српско д ело које ст е м и п о сла ли за
Грофа Р ум јанцова, м о р а ло ia j e , наравно, м н о ю обрадоват и.
П о ш т о ж ели д а В а м искаж е своју за хва лн о ст за т о, наредио
м и j e д а В а м пош аљ ем 500 руб а љ а , које ћ ет е наћи у прилож еној
м еници заједно са канцеларовим писм ом . Н е ћ е В а м бит и Шешко
д а у Л а јп ц т у мении,) ш х продат е, и м о ли м В а с д а м е о т о м е
неодлож но обавест,
В аш е gpyio пис . дат ирано из Л а јп ц ш а , д о вело м е у ве
л и к у неприлику. П иш ет е м и д а ст е т ам о о т п ут о ва ли д а над-
Гледате ш т ам пањ е ср п с к и х н а р о д н и х песам а, а м о је писм о од
3. м арт а од В ас j e т раж ило сам о д а м и приврем ено наведет е
приближ ай предрачун т рош кова који с у з а т о пот ребни, како
би Гроф прем а т о м е моГао р е ш и т и д а л и Не п р ед узет и ш т а м -
па/ье или не. С ада м и ја в љ а т е д а j e ш т а м п а њ е већ почело и
д а Не заједно с В аш им боравком у Л а јп ц т у ст ајат и 300 д ука т а ;
т о j e р а ч у н ко/и се j a не у с у ђ у је м никако д а предочим Грофу,
је р зн а м у н а п р ед д а Не см ат рат и д а j e т а ј износ превисок и
УЈедно д а j e необично д а плаНа т рош кове Ваш е1 боравка, д о к
би се Kibuia моГла врло лако ш т а м п а т и у Б е ч у . СтоГа сам м у
д о сада писао сам о за 150 д у к а т а , као д а с у т о ст варни т ро-
ш кови које ст е навели, и сада о чекујем њеГову о д л у к у — д а ли
Не т а ј износ д а т и или не. Чим т а ј ogioeop д об ијем , саопш т иН у
В ам ia. Д а сам т раж ио д во ст р ук и износ, сш урно j e д а не би
ниш ш а одобрио. В еом а м и j e ж ао ш т о oeoi п ут а не могу испу-
ниш и пош пуно В а ш у ж ељ у; а л и Нете са м и признат и д а и з
сим пат ија прем а В а м а нисам м ош о д р укчи је д а у р а д и м .
С искреним пош т овањ ем В аш веом а одани
Фр. А делунГ
[Н а полеђини:]
Благородном
Господину Буку СтефановиГгу
предаши господину колешком саветнику и вшпезу фон Фрајиииу, царском
пуском конзулу у Лајпцшу
196
112.
ПАВЛЕ ЈОЗЕФ ШАФАРИК БУКУ КАРАЏИЋУ

Нови Сад, 5. мај 1823.
Neusatz d. 5 Mai 1823.

Wohlgeborner Herr,
Hochgeehrtester Freund!
Ihr Aufenthalt in Leipzig freut mich ungemein. Sie trinken
nun aus der Kastalischen Quelle selbst. ’Ayalh) тиу?) Dass
Sie sich meiner in Prag bei unserem biedern Jungmann in Lieb
und Freundschaft erinnert, war mir sehr erfreulich zu vernehmen.
Nun will ich aber auch Ihr akademisches Leben nutzen. Da
sehen Sie den Egoisten! Ich bedarf zu meinen literarischen Arbei
ten einiger russischen Schriften, zu denen ich im Wege unseres
elenden inländischen Buchhandels niemals kommen kann. Woll
ten Sie nicht die Freundschaft und Güte haben, diese auf der Rück
seite genannten Schriften durch irgend eine solide Leipziger Buch
handlung unm ittelbar aus S Petersburg für mich zu bestellen
und nach Wien an H. Matics od. [er] auch Schaumburg einzuschi
cken? О ja, Sie werden es gewiss thun davon bin ich über
zeugt. Das Geld dafür werden wir Ihnen auf Ihre Anordnung
entweder durch den Postwagen od. [er] durch ein Wiener Haus,
ohne Verzug zumitteln. Die Slavicis & Serbicis wird Ihnen
wohl H. Prof. Magaraschevics berichten.
Leben Sie wohl und meiner eingedenk! Gott geleite Sie bei
allen Ihren Vorsätzen und Unternehmungen.
Hochachtungsvoll
Ihr aufrichtiger Freund
Paul Joseph Schaffarik
Nota.
1 Exempl. Učebnaja Kniga rossiiskoj slowesnosti izd. N ik o l.
G rečem S Petersburg] 1819—1822. 4r B and.
(Es sind 4 Bände erschienen, davon enthält der
4te vom Jahr 1822 die Literaturgeschichte und
wird auch für sich verkauft. Nur diesen brauch
ich. Sollte er schon in’s Teutsche übersetzt sein,
wie man es angekündigt hat: so bitte ich auch um
diese Uebersetzung.)
1 Exempl. Kurs rossiiskoj slowesnosti, soč. Iw anom L e w itsk im ,
S Petersb. 2 Bde.
197
1 Exempl. Rospis rossiiskim knigam systematičeskim porjad-
kom, S Petersb. 1820. 3 Hefte.
P J. Sch.
АСАНУ, 3427
[Превод:]
Н ови Сад, 5. м аја 1823
Благородны Господине,
м ною поштовами пријат ељу,
Необычно се радујем В аш ем боравку у Л ајпцт у. Сада пи-
jeute ca самоi К аст алијско! извора. ’АуаОтј ти/т)! [Agathe tühe!]
Б ило м и j e веома м ило да чујем да ст е се р а д о и пријатељски
сет или м ене у Прагу, код наш еi честитоГ ЈунГмана.
А сада ж елим да искорист им В аш академ ски ж ивот . Егпо,
видит е егоисту! За м оје књ иж евне радове потребне су м и неке
р уске кгьте, до којих преко наш е бедне кгъижарске т рю вине
никада не могу доћи. Д а ли бист е били љ убазни и добры да ова
на полеђини наведена дела, преко неке солидне лајпциш ке юьи-
ж аре, директяо из П ет рограда за м ене поручит е и пош аљет е
у Б еч на 1осп. М ат ића или пак Ш аумбурга. О да, Ви ћет е то
сигурно учинит и — у то сам уверен. Н овац за т о дозначићемо
В ам без одлагања, по В аш ем налогу или пош т ом, или преко
неке бечке фирме. •— Г проф. М агараш евић сигурно he Вас
обавестити о свем у игто се о дно си на славику и сербику.
О ст ајт е здраво и м иелит е на м ене! Б ог нека В ас води у
сейм Ваш им плагювима и пот хват им а.
С особит им погитовањем
Ваги искрени пријатељ
П авле Јозеф Ш афарик
Ногиа
1 примерак Учебная книга россш ской словесности, изд. Н и
колај Греч, ПетроГрад, 1819 —1822. 4™ том
(И заш ла су 4 тома, од того 4 ти из године
1822, садржи историју кгъижевности и про-
gaje се и посебно. М ени треба само Шај. У
случају д а j e већ преведен на нем ачки, као
ш т о j e најављено. м олим и превод.)
1 примерак — Курсь россш ской словесности, написао И ван
Л евит ски, ПетроГрад, 2 тома.
1 примерак — Роспись россГйскимъ кнт ам ъ съгсшематичес-
ким ь порядкомь, ПетроГрад, 1820 3 свеске.
П Ј Ш
198
113.

Петроград, 6. мај 1823.
St. Petersburg am 24 April 1823.
Mit der letzten Post, am 21ten dieses, hatte ich das Vergnü
gen, Ihnen ein Schreiben Hrn Grafen Romanzoff und einen Wech
sel von 500 Rbl. zu überschicken, über welchen letztem ich Ihnen
heute die Secunda inliegend übersende, im Falle, dass Ihnen wider
Vermuthen jener Brief noch nicht zugekommen sein sollte.
Vorgestern habe ich durch eine Courier-Gelegenheit aus Wien
das Paket mit Büchern erhalten, welches Sie mir am 20. März
n. St. für den Reichs-Kanzler geschickt haben. Ich habe ihm diese
Bücher unverzüglich überreicht und von ihm den Auftrag erhal
ten, Ihnen dafür recht sehr zu danken. Zugleich wünschte der
Graf von Ihnen zu erfahren, welches die vollständige Adresse
des serbischen Archimandriten zu erfahren, weil er ihm selbst
schreiben und für die übersandten Bücher danken will. Haben
Sie daher die Güte, mir diese Adresse in Ihrem nächsten Briefe
zu schicken und mir auch zu melden, auf welchem Wege man
auf die von diesem Prälaten zu erwartende Kirchengeschichte
pränumeriren könnte.
Der Kanzler hat mir zugleich eine Antwort wegen des Drucks
Ihrer Serbischen Lieder ertheilt, diese ist aber leider weder nach
Ihrem noch meinem Wunsche ausgefallen, wie ich freilich schon
vorher befürchtete und Ihnen auch in meinem letzten Briefe äus-
serte. Er bewilligt Ihnen nehmlich dazu nur die Summe von 500
Rbl. und bedingt sich dafür nach vollendetem Drucke eine ver-
hältnissmässige Anzahl von Exemplaren aus. Diese Entscheidung
entspricht freilich Ihren Hoffnungen und meinen Erwartungen
sehr wenig, es ist indessen möglich dass er die Summe noch ver-
grössert. Zu diesem Zwecke würde es gut sein, wenn Sie an ihn
selbst schreiben, um ihm für die übersandten 500 Rbl. zu danken
und zugleich erwähnten, dass ich Ihnen Nachricht von seinem
Entschlüsse gegeben hätte, eine ähnliche Summe zu dem Drucke
Ihrer Serbischen Lieder herzugeben. Vielleicht würde es Ihnen
dadurch gelingen, den Beitrag zu den Druck-Kosten vergrössert
zu sehen. Übersenden Sie mir diesen Brief, und zwar, wenn Sie
ihn mit der Post schicken, unversiegelt, um das Briefporto weni
ger hoch zu machen.
Ich bedauere aufrichtig, dass mein heutiger Brief Ihren Er
wartungen so wenig entsprechen wird und bitte Sie überzeugt
199
zu sein, dass ich bei dieser Angelegenheit durchaus nicht ver
säumt habe, um ihr eine für Sie günstige Wendung zu geben.
Mit der aufrichtigsten Hochachtung habe ich die Ehre zu sein
Ihr ergebenster Diener
Fr Adelung.
Sr Wohlgeboren
Abzugeben bey dem Herrn Kollegienrathe und Ritter
von Freygang Kais. Russischen Consul
in Leipzig.
[Жигови:] St. Petersbourg Memel
Apr 25 11 Mai
107
АСАНУ, 2799.
Букова иреииска III, 438—439.
[Превод:]
П ет роград, 24. априла 1823.
В еом а цегъени Господине и пријат ељ у,
И м ао сам задовољ ст во д а В а м последгьом пош т ом , 21-ог
oeoí [м есеца], пош аљ ем писмо господина Грофа Р ум јанцова и
м еницу на 500 рубаљ а, збоГ oeoí g p y io i гиаљем В а м данас у при-
лоГу копију, за случај д а В ам , м им о очекивагьа, оно писм о jo u i
гluje ет ш ло.
П рекјуче сам по курирској служ ба из Б еча примио поиги/ьку
с кгъиГама к о ју ст е м и 20. м арт а по новом послали за царскоГ
канцелара. П р ед а в сам м у кгъте о д м а х и добио од гъеГа налоГ
д а В а м се за т о најлепш е за хва ли м . Г роф j e ујед но ж елео да
од В ас дозна пуну адресу српскоГ архим андрит а, је р ж ели да
м у лично пиш е и д а се за х в а л и за послане кгъте. Б у д и т е зат о
љ убазни д а м и т у адресу погиаљете у свом следећем т е м у
и д а м и, ист о т ако, јавитге на који би се начин могло прет пла-
титги на ц р квен у ист орију која се очекује од тог прелат а.
К анцелар м и j e ујед но дао ogioeop у погледу шт ампагьа
В а ш и х српских песама, а који, н а ж а ло ст , није испао ни по Ва-
ш ој ни по м ојој ж ељ и, као ш т о сам се, д од уш е, већ у н а п р ед
прибојавао и изразио В а м т о у свом последгъем т е м у . Он В ам ,
найм е, за гпо одобрава само износ од 500 р уб а љ а и пост ав/ьа
у с ло в д а по заврш ет ку ш т ампагьа добије сразм еран број при-
м ерака. О ва одлука, ист ина врло слабо ogioeapa В аш им надам а
и м ојим очекивањ има, али j e моГуће да he он јо ш повећат и и з
нос. Б ило би добро збоГ тогп д а м у сами пиш ет е, д а м у се за
хва ли т е за послат их 500 р уб а љ а и д а ујед но спом енет е да
200
сам В а с обавест ио о њ еговој о д луц и д а he В а м даты сличай
износ за ш т ам па/ье В а ш и х срН еких песам а. М о ж д а би В ам
т им е пош ло за р у к о м д а повећат е iip iu o í за т рош кове ш т а м -
пања. П о ш а љ и т е м и т о писм о, и т о незапечаћено ако ia ш а-
. ьет е пош т ом , д а см ањ ит е пош т арину.
И скрено ж алим ш т о he м о је данаш њ е писм о т ако м а ло
одю варат и В аш им очекивањ им а, и м о ли м В а с д а б уд ет е у в е
рены д а у овој ст вари нисам баш ни ш т а пропуст ио д а б и х ј о ј
д а о повољ ан обрт за В ас.
С најискренијим пош т овањ ем и м ам част биты
В аш веом а одани слуга

Ф. А делунГ
ЊеГовом благородству
господину Буку Стефаповићу
Предати код господина колегиког советника
и витеза фон Фрајгаша, ггарског руског коггзула
у Jlajüifuiy.

Беч, 14. мај 1823.
Wien 14 May 1823

Vater soll ein Ex. meines Aufsatzes über die Kormczuia krie
gen, sobald er heraus ist. Mit der Gramatik machen Sie daher
andere (frühere) Anstalt. Und nur fle is s ig studiren damit Ihre
Frau und wir andere Freunde Sie nicht um sonst so lange entbehren.
Ала ist wohl recht geschrieben. Aber wenn die Serben Dresden
nicht keflen, so ist’s doch am besten es schon m undrecht aus
einem anderen slawischen Munde, dem böhmischen, zu nehmen.
Koppen ist auf 8 Tage nach Prag. Die Prager schreiben mir, dass
Sie ihnen sehr добро дошао waren. Es freut mich dass 4. unsre
Meinung nicht geteuscht. Schauen Sie doch auch W eim ar, G öthe
R iem er an. Auch ich bin in meinem neuem Quartier noch
nicht recht einheimisch. Was sind wir für P hilosophen, die ein
Z im e r so oder so stimt! Und doch ist das auch natürlich! Ge
nug, wen wir den H a u p tzw eck nicht aus den Augen verlieren,
der uns bei allem Verdruss zerstreut, beschäftigt, tröstet etc. Schrei
ben Sie bald
Ihrem
Одма
201
P S. Kein Wort von Muschitzky Es geht ihm also gut. Aber
meinen миней сербскш möchte ich doch haben. Sie vergessen
auf die slavische Gram. 1651 nicht.
АСАНУ, 1583.
Букова upeписка I, 219.
[Превод:]
Веч, 14. м аја 1823.
Фатер т реба да добије примерах мог чланка о крмчији,
чим се овај појави. С Г рам ат иком зат о начинит е друкчији
(ранији) распоред. И само марљиво студирајте, как о В ас се,
ни В аш а ж ена ни м и ост али пријатељи, не бисмо узалуд т ако
gyio одрицали. А л а j e свакако добро написано. Н о, ако Срби
не знају за Д р езд ен , онда j e ипак најбоље д а им се подеси из-
loeop преко некоГ g p y io l славенског јези ка , чет коi рецим о. Ке-
пен j e на 8 дана отиш ао у ПраГ. П раж ани м и пиш у д а ст е им
били веом а добро дош ли. Р адујем се гито Ч није изневерио наше
м иш љ ењ е. ПоГледајте т акође Вајмар, Гетеа и Римера. H u ja
се јо ш нисам сасвим одомаћио у свом новом кварт иру. К акви
смо м и филозофи, кад нам нека соба м ож е изазват и овакво
или онакво располож ењ е! А ипак j e и то природно! Д овољ но
j e ако не Губимо главну сврху из очију, која нас у з сва нераспо
ложений разонођује, заокупљ а, т еш и ит д. П иш ит е ш т о пре!
Ваш О дм а
P S. Н и р ечи од МушицкоГ. Значи да м у j e добро. Н о,

ипак б их хт ео да им ам свој минеШ сербскгй. Н ем ојт е забора-
виш и словенску Граматшку из 1651.
115.
АЛЕКСАНДАР СЕМЈОНОВИЧ ШИШКОВ ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Петроград, 17 мај 1823.
Государь мой Вукъ Стефановичъ.
Я очень виноватъ передъ вами: на мнопя письма ваши и
присылки разныхъ не отвЬчалъ. Elo тЬмъ не менше вамъ за
оное благодаренъ. ПослЬднее письмо получилъ я отъ васъ
вмкстЬ съ присланными отъ Архимандрита Павла Кенгелаца
202
книгами сочинстя его, подь назвашемъ Е ст ест во сло вю и
BceMipnaio сбытпясловГЯ. Я прилагаю при семь письмо къ
нему и прошу васъ оное ему доставить. Также естьли отъ
него что въ ответь получите, то пожалуйте пришлите къ намъ.
Вероятно, ежели не издана еще имъ вторая часть В сем ирною
сбы т Гяслов 1Я (ибо я получилъ только первую), то будетъ
издана, и въ такомъ случай попросите его, что бъ и оную къ
намъ прислалъ. Вы некогда присылали въ Акаделпю листочки
Сербскихъ ведомостей. Нехудо, когда бы Вы bcí, сколько ихъ
по ныне издано, собрали въ одну или двЬ книги переплетнныя,
и къ намъ прислали; ибо въ присыланш по листочкамъ они
теряются. Больше всего почитаю я себя виноватыми передъ
господиномъ М и лет и ч ем ъ , къ которому прилагаю при семь
письмо, и прошу васъ ему оное доставить. Не поставте mhí
въ вину прошедшее молчаше мое и продолжайте по прежнему
писать и присылать, что за благо разеудите. Акадсм1Я будетъ
вамъ за то весьма благодарна, и я также. Я говорилъ объ
васъ князю Голицыну и онъ уверили меня, что вы за переводъ
библш на сербской языкъ удовлетворены по условда съ вами.
Естьли обстоятельства ваши непозволяють вамъ оставаться
въ ВЬнЬ, и естьли вы пожелаете имЪть какое нибудь зваше при
нашемъ посольств^, то увЬдомьте меня, я постараюсь похло
потать объ васъ, можетъ быть и удастся мнЬ доставить вамъ
какое нибудь мъсто, могущее приносить вамъ некоторое по-
co6ie. — Съ истинными почиташемъ навсегда пребываю,
ваши,
С. Петербургъ государя моего
5 Мая 1823 года. покорный слуга
Александръ Шишковъ.
Милостивому Государю моему
Господину Вугу [!] Стефановичу.
въ ВФнФ. АСАНУ, 2846.
Воштани печат Букова прописка III, 505—506.
[Превод:]
Г осподин е м ој, В уч е С т еф ановићу,

В еом а сам крив пред В ам а: на много В аш а писм а и р а зн е
иош и/ьке нисам ogioeapao. А л и т им е В а м за њ и х нисам м ањ е
за хва ла н .
П оследњ е писмо добио сам од В ас заједно с послат им
к/ьш ам а архим андрит а П а вла К еш елца, и то: Естествословје
203
u BceMipHaro сбы пяслош'я. П рилаж ем и писмо за гъе'га и м о
лим В ас д а м у ia дост авит е. Такође, ако од гьега као ogioeop
ш т о добијет е, пош аљ ит е нам т о, м о ли м Вас. А к о јо ш није аз-
дао gpyiu geo Всемирнаго сбьтяслсдая ( пош т о сам добио
само прей), вероват но lie ia издатш, зам о ли т е ia у т ом случа ју
да нам и гъе~га пош аље.
B u ст е некада дост ављ али А кадем ији додат ке „Н овинам а
српским .“ Н е би лош е било када бист е све до сада и здат е ску
пили у је д н у или две повезане кгыпе и послали нам , је р се по-
слат е појединачно — губе. П онајвиш е се осећам кривим пред
господином Милетићем за Koia гиа.ъем у прилогу писмо и м о ли м
Вас д а м у ia дост авит е. Н е у зм и т е м и за зло м оје panuje hy-
ш ање и наст авит е као и panuje д а пиш ет е и ш аљ ет е ш т о за
добро нађет е.
А кадем ија ће В ам за т о биты веом а захвална, и j a т акођс
Говорио сам о В ам а кн езу Г а ли ц и н у и он м е j e уверио д а В ам
j e за превод Библије на српски је з и к удовољ ено по yioeopy.
А ко В ам околност и не дозвољ авају д а ост анет е у Б ену
и ако бист е ж елели им ат и какво звањ е при наш ем посланст ву,
ја ви т е м и, наст ојаћу д а се за В ас заузм ем ; uohu ће м и
м ож е бит и за р у к о м д а нађем какво м ест о за В ас које би
м о м о д а В а м обезбеди пеку новчану iioMoh. — С ист инским
пош т овањ ем ост ајем заувек Ваш ,
neuipoípag, 5. м аја 1823. Господина мога,

покорны слуга
А лександар Ш ишков
116.
СТЕФАН ЖИВКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Кишињев, 18. мај 1823.
Любезный брате Вуче!
Я самъ Вамъ писао изъ Одессе преко Беча писмо отго
вори на Ваше отъ прошавше године на мене отпущенно. Онда
’сам Вамъ све описао како я сада живимъ а Господинь Ми-
трополитъ Леошге каза ’ће Вамъ ющь болЬ за мене и за мое
станЬ. За оне новце брате, що ’самъ Вамъ я дужанъ што
204
више мыслимь и старамъ се, то све више отчаявамъ б лево з-
можности1. Разве ако Богъ неда да намъ се откудъ превали. —
Несрдите се брате зато, так’ва е наша судба, ющь може
Богъ дати. Не ’ћемо губити надежде. — На кратко Вамъ яв-
лямъ да преводъ Еуаггшя и Апостолски деяшя на нашъ езикъ,
б комъ сте се Вы подвизали, ние нашао среће у Россш, а то
нове или Ваше оргографје ради. Препорученое было Г Стои-
ковићу као изв^стяомъ писателю у Pyccin да онъ оно поправи,
а онъ е казао да га воли изънова превести по свомъ начину
него ’га поправляти. И тако е ономадъ изъ Кишинова отишао
у С. Петерб. да преводи и печата. То су Вамъ новине. Въ
прочемъ све е здраво. Господинъ Митрополитъ дооди тамо,
гледайте да се сниме састанете. Пишите намъ молимъ Вась
б свему што тамо знате. Я ни’самъ никада овако безъ посла
быо као сада, отъ бриге и яда не могу ништа ни да пишемъ.
Нити знамъ шта ’ћу ни кудаћу, стигоше и године и старость
и затекоше у недоумЪшю и нерешимости, тако быва съ най-
веЬимъ умовима и духови кадь изгубе скокъ. Богъ нека
намъ е у помоћ. Ево Вамъ и отъ Симе Милутинова неколико
слова. Ово мало на мога брата Симу, кой у Карловцы сту-
дира ©еологпо да буде — да му Богъ да срећу Пишите намъ
б свему обширно, особыто б ономъ што мене найвише
може интерессирати, а то Вы знате.
Поздравите ми снау любезно и Савка е поздравля и Со-
ф!я и Фшиппъ. Имате ли дЬце? Поздравите све щнятелЬ и
явите шта радите? Немойте насъ заборавляти, не престайте
любити, све ’ћемо мы и опетъ люди быти. Бог е добаръ.
Будите ми здрави и остайте съ Богомъ. Остаю
у Кишиневу 6го Майя Вашъ

1823. покорнЬйшш слуга и брать
С. Живковичь
Сви Сербли и Господари поздравляю.
Одговорено из Беча 25 окт (по нашему) 824.
АСАНУ, 1462.
Вукова преписка I, 70—71
1 У Вуковим хартијама сачувана je, у оригиналу писаном руком Сте

фана Живковића, и у Буковом препису следећа
205
Облигация
дуката пешдесеть или Гроша шесть стотина, кое я доле именоеати
узо ошъ Господ. Бука Стефановића узаямъ обвезуемь се колико прие
будешь Moiao нЪму i. Буку съ благодарностию возвратити. Зато, мђсто
даше на шо сьиисмомъ квише чрезь Joey Цочу, даемь ову облигацию.
У Београду 20-Га Окгпомв. 1812. Года.
Стеф. Живкович
[На полеђини, Буковом руком:]
Осимови педесет дуката дао сам Жиековићу у Бечу 1814. года сто и три-
десеги и један дукат и по (131х12) , и казао je послије сам, кад смо се у
Сријему расшали, да he ми са ови педесет дуката у облишцији дата сто
дукйгиа, 811/2 да he одбити, игто сам ja код гьеГа живио у Бечу неколика
Mjeceifa! (АСАНУ, 1971, Букова преписка I, 705).
117
СИМА МИЛУТИНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Кишињев, 18. мај 1823.
Побратиме Драговићу
и Христосъ васк’рсъ
Вуче!
Нека у дугу земану и опета доће на руку баремъ да се
лисмомъ поздравимо, кадсе веће вићети и састатисъ неда
—- Гв. Живковичь казивао ми е од тебе поз драв, и какоси;
я бы ти брате и самъ оно учинио, што од мене захтевашъ,
него и я овде надвезуемъ лико на опуту засад, а у напре-
дакъ што богъ да, заборавит’се нећемо заиста —
Мећу то поздрави ми твою Г оспою супругу, а мою снаху
и омладке ваше —
Остаемъ на свагда Твой усрдствователь
у Кишенову 6го Майя Симеонъ Милутин
1823го года.
АСАНУ, 1431.
Букова иреииска I, 9,
206
118.
ВУК КАРАЏИЋ — НИКОЛАЈУ ПЕТРОВИЧУ

РУМЈАНЦЕВУ
Лајпциг, 19. мај 1823.
Ваше С1ятельство,
Премилостивое и высокопочтеннейшее письмо Ваше отъ
26. марта и пять сотъ рублей я имЪлъ щаст]с получить чрезъ
Гдна Статскаго Советника Аделунга. За cie, для меня толь
ласкавое и драгоценное письмо; за сей богатый Меценатскш
даръ, всякой языкъ благодарности маленъ. Господь да про
должить драгоценн'Ьйнлс дни Ваши на многая jitra! Я же ве-
личайшимъ щасыемъ почту, показывать Вамъ знаки моей
безконечной благодарности.
Cie премилостивое письмо Вашего Оятельства дало мнЬ
смелость наскучить Вамъ съ слЬдующимъ всепокорнейшими
прошешемъ.
Не неизвестно Вашему Оятельству, что мое величайшее
желаше было (и нынЬ есть), обезпечить домашшя потребы
мои пенаею Государя PocciňcKaro, дабы потомъ беззаботно
могъ продолжать мои литтературныя занятая. Съ тЬмъ намЪ-
решемъ отдалъ я въ B tn t 2го марта сего года Господину
Татищеву на имя Его Оятельства Графа Несельрода письмо,
съ котораго прила[га]ю у сего кoniro. Господинъ Татищевъ
обещался мне, не премЬнно отправить оное въ С. Петербурга
У Вашего Оятельства теперь прошу величайшей милости,
дабы не отреклися единою милостивою строкою препоручить
меня Его Сиятельству Графу Нессельроде. Премилостивымъ
исполнешемъ сей всепокорнейшей прозбы Вы даруете mhí
и семейству моему и всемъ моими литтературнымъ наме-
решямъ новую щастливую жизнь. Рцыте, и я шастливъ буду
Поручая себя высокой милости Вашего Оятельства съ
глубочайшимъ высокопочтешемъ и безконечною благодар
ности» честь имею быть,
Милостивый Г осударъ,
Вашего Оятельства
вселокорнейшимъ слугою
въ Лейпциге 7го Mai я 823. Волкъ Степановичи Караджичи
ЦГАДА, ф. 17. on. 1, ед. хр. 51, л. 2—2 об.
Букова иреииска IV , 561
207
Щревод:]
В аш а свет лост и,
м илост ива господине,
В аш е йрем илост иво и веом а цегьено йисм о од 26. м арт а
и пеш сш ош ина р уб а љ а имао сам срећу д а добијем преко Госпо
дина државноГ савеш ника А д е лу т а . С вака р е ч захвалност и
м а лен а j e за ово за м ене т олико ласкаво и драГоцено йисм о, за
овај боГаши м еценат ски дар. Н ека В а м Г о сп о д подари jo tu
много драГоцених Година! А j a ћу см ат рат и својом највећом сре-
ћом д а В а м израж авам знаке своје безГраничне захвалносГпи.
Ово йрем илост иво йисмо Ваш е свет лост и дало м и j e сме-
ло сш и д а В ам досадим следећом најпокорнијом м олбом .
В аш ој свет лост и није непознат о д а j e м оја највећа ж ељ а
била (и је с ш е ) да своје дом аће пот ребе обезбедим пензијом
дара рускоГа како о и х заиш м без брш е моГао наст авит и своје
књ иж евне послове. С ш им побудам а предао сам у В ечу, 2. м арт а
ове Године, йисмо Господину Т ат иш чеву на им е њеГове свет лост и
Грофа Н есе.ъродеа, чију ко п и ју прилаж ем . Г осподин Тат иш чев
м и j e обећао д а ће ia неизост авно у п у т и т и у ПетроГрад. Сад
м о ли м В а ш у свет лост за највећу м и ло ст да м е је д н и м м ило-
сш ивим р ет ко м препоручит е њеГовој свет лост и Грофу Н есељ ро-
деу. А ко бист е испунили прем илосиш во ову м о ју најпокорнију
м о ло у, даровали бист е нови срећни ж ивот м ени и породици
иојој и сейм м ојим књ иж евним ном ерам и. Рсцит е, и j a ћ у сре-
ћан бита.
П репоручујући се узвиш еној м и ло ст и Ваш е свет лост и,
г најдубљ им велепош т овањ ем и безЈраничном за хва лно ш ћ у им ам
часш бит и,
милостивы Господине,
У Л а јп ц т у, Ваше свет лосиш препокорни слуГа
7 м а ја 1823. B y к Ст еф ановић Kapaguh
119
ВУК КАРАЦИЋ — АНИ КАРАЏИЋ
Theaerste Gattin!
Deinen Brief von 3 ten Mey habe ich mit grösster Ungeduld
•erhalten. Mich freuet es sehr, dass du samt Kinder gesund bist,
nicht weniger freuet es mich, dass du zufrieden bist, und in Noth-
fall willst gern noch einen Winter im Banat zubringen. Liebe Seele!
208
du weisst, wie ich gern alles für dich thun wünsche. Wen Herr
Gott gebete, dass die Umstände sich diese Somer besserten (wie
ich noch immer hoffe), dafi möchte ich dich nicht nur nach Wien
komen lassen, sondern sogar hier, den wirklich ich bin hier allein
sehr unzufrieden, erstens ich sehne mich sehr viel nach dich und
nach unsere Kinder, zweytens, du weisst wie ich gewohnt bin an
Ordnung in allen Stücken, und das muss ich hier alles entbehren
hier in Gasthäuser kocht maň gewöhnlich nicht mehr, als 1 Speiss
und Suppe (aber keine Rindsuppe), und auf diese Art kän man
nicht ausklauben, wie in Wien und Pest und Temeswar, sondern
maň muss dass essen, was der Wirt gekocht hat. Und so gehet
es in vielen anderen Sachen. Vor etliche Tage war ich sehr krank
(wie wohl ich nicht im Beth gelegen bin) meine Augen waren
ganz gelb, und ich habe weder lesen noch schreiben können, aber
dem Gott sey Dank, jetzt mir besser Ich muss hier bleiben we
nigstens bis auf künftige Frühjahr (also noch 1 Jahr). Wenn es
aber geschehen müsste, dass du müsstest über Winter in Temes
war bleiben, so solltest du dich wegen Quartir dem Herrn Doctor
Csokrljan empfehlen, wäre vielleicht in dem Hause, wo er wohnt,
nicht ein Zimer für dich, oder doch wo in Nachbarschaft bey
ihm. Du sollst ein Mahl mit Ihm darüber sprechen. Ich habe
dem Herrn Basilius Wassiliewich heute nach Semlin geschrieben,
er wird dir gegen 50 f. W W schicken, was mir jemand von Bü
cher geschickt hat, damit sollst wie möglich wirtschaften (was
ich weiss, dass du ohne meine erinerung thust), und in etlichen
M onathen werde ich schauen, dass du noch was bekomst. Mich
freut es, dass der Sawa Оче наш gelehrnt hat, du sollst schauen,
dass er was mehr serbisch lehrnt, die Saweta soll imer serbisch
mit Ihm sprechen, und soll imer brav und fleissig seyn, und ich
werde Ihr gewiss etwas schönes von Leipzig bringen (wen Sie
vielleicht mit dir nicht selbst nach Leipzig komt). Herrn v
Kopitar und Frau Mutter haben mir geschrieben, dass die Luisi
gestorben ist. Du sollst dich nicht viel darüber kränken; das ist
göttliche Wille, und du weisst, dass Sie imer kränklich war Frau
Mutter schreibt mir, dass du hast Ihr geschrieben, dass unsere
Kinder kränklich sind, und du schreibst mir nichts! Du sollst
dich recht in Acht nehmen, dass du samt Kinder nicht krank
würdest, besonders jetzt in Sommer sollst dich und Kinder von
vielen Obst hütten. Du weisst, wie der Sawa in Panjowa hat ab
weichen bekomen, und du auch nach dem. — Schreibe mir bald
wieder, und der Sawa soll auch was auf den Brief kratzen, du
sollst Ihm eine eingetunkte Veder in Hand geben, und Ihm helfen.
Spricht er schon alles gut? Кай er schon gut laufen ohne zufallen?
1st er noch imer so schlim und lustig? Hat er die Karten noch
so gern? Thut er auch gaigen? Hast du auch was serbisch gelehrnt?
Schöne Empfehlung an den Herrn v Thirol und seine Frau,
und gieb Ihm dieses Zettel, auch schöne Empfehlung an Herrn
K w n v. Csokrljan und Frau Kuma, und an alle im Ihren Hause.
Lebe wohl! Küsse mir unsere Kinder vielmahl, und schreibe
mir bald. Ich verbleibe ewig
Dein getreuer Gatte
Leipzig den 22ten May 823. Wuk
Da es so eine leere Seite ist, so schreibe ich dir noch etwas

über Leipzig. Leipzig ist grösser als Temeswar, aber viel kleiner
als Pest. Wiewohl die Häuser sind genug hoch und schön zu sehen,
aber wenig Häuser gibt es ganz von Ziegel gebaut, sondern mei-
stentheils sind Ziegel zwischen hölzerne Balken ineingelegt, wie
in Türkey! Um ganze Stadt sind sehr schöne Gärten und kleine
Waldungen. Quartire sind hier ausser Masse wohlveiler als in
Wien, aber lebensmittel theuerer. Kaffe ist nicht theuer (eine Schale
einen Sächsischen Groschen, das ist beiläufig 10 Kreizer w w.),
aber es wird sehr schlecht gekocht.
Apropo! Den Herrn von J a sk y habe ich hier gefunden! Er
ist samt seine Frau und dem Mädchen nach Wien abgereist. Die
Frau ist sehr kränklich, Sie sind voriges Jahr nach Pohlen und
Bessarabien gereist, und die Frau hat dort bei Ihrer Mutter noch
ein Mädchen gebohren, und dort bei der Mutter gelassen. Das
Mädchen, welches bei Ihnen ist, ist übsch, aber mehr ausgeartet
als der Todor in Panjowa.
Lebe wohl!
АСАНУ, 8532/26.
[Превод:]

Твоје писмо од 3. м аја примио сам с највећим нест рт ье-
љ ем . Р адујем се ш т о ст е ши и деца здравы, а ниш т а м ањ е
ш т о си задовољ на и ш т о ћеш , за нуж ду, ра д о провести јо ш
је д н у зи м у у Б анат у. Дра1а душ о, т и знаш д а б и х све р а д о учи-
нио за шеое. А ко Г о сп о д E o i нареди д а се oeoi лет а прилике
побољ ш ају (као ш т о се и даљ е надам ) ж елео б и х д а не дођеш
само у Беч, в eh, ш т авиш е, и овамо. П от п уно сам, j a сам овде
веома незадовољ ан. П ре ceeia, чезнем за т обом и наш ем де-
цом, а зат им т и знаш како сам навикао на p e g у по ы ед у ceeia,
а шо м и све овде недост аје. О вде се у ю ст ионам а кува обычно
само је д н о је л о и супа (али не ш веђа) и т ако не м ож е да се
бира као у Б ечу, П еш т и и Тем иш вару, већ се мора је с т и гита
j e юеш ионичар скувао. Тако j e и у многим другим ст варима.
210
П р е неколико дана био сам веом а болест ан ( прем да нисам
леж ао у кревет у) очи су м и биле пот пуно жуте, нисам моГао
ни чит ат и ни пшсати, али, х в а л а Богу, сад м и j e боље. O ege
м орам ост ат и бар до с ле д chci пролећа ( д акле, јо ш је д н у io-
д и н у ). А к о би се десило да ш и и преко зим е м ораш ост ат и у
Т ем иш вару, м орала би за ст ан д а се препоручит Господину
д о кт о р у Чокрљану. М о ж д а би се лако наш ла је д н а соба за
гпебе у купи Где он ст анује, или пак у суседст ву. ПоразГоварај
је д н о м ca њ им о т ом е.
Д анае сам писао Господину В а си ли ју В асилијевићу у Зем ун.
О н he т и послат и око 50 f. W W., које м и j e неко послао за
књ т е. Ca т им би т ребало некако д а изађеш на к р а ј ук о ли к о
j e моГуће, ш т о зл а м д а hem и без моГа подсећањ а учинит и.
Г л е д а ћ у д а за неколико месеци јо ш нет т о добијеш . Р адујем
се ш т о j e Сава научно О ченаш . Г л е д а ј д а виш е у ч и српски.
Н е к а С авет а Говори с њ им у век српски и нека б уд е у век добра
и вредна, а j a h y j o j за т о ст урно донет и нет т о леп о из Jlajü-
цт а ( ако она м ож д а не дође с т обом у ЛајпциГ) Г осподин
К о пит ар и Госпођа м ајка писали с у м и д а j e Л у јза у м р ла . Н ем о ј
се збоГ тоГа много ж алост ит и! Т ако j e B o i ж елео. А и сам а
знаш д а j e била у в е к болеш љ ива. Г о сп о ђ а м ајка м и пиш е да си
j o j т и писала д а су наш а деца болеш љ ива, а т и м и не пиш ет
о т ом е ниш т а. Д обро пази д а се т и и деца не р а зб о ли т е! Н а
р о чи т о сада, за врем е лет а, чувај себе и д е ц у од многог воћа.
Знаш како j e Сава у П ањ ови добио пролив, а за т и м и ти.
П иш и м и опет , ш т о пре! Н ек а м и и Сава нет т о наж врљ а
у йи см у! Д а ј м у перо ум очено у м аст ило и пом ози м у ! Д а ли
изГовара већ све добро ? Т рчи ли већ добро, без падањ а ? Д а ли
j e јо ш у в е к т ако неваљ ао и весео ? В о ли л и јо ш карт е ? Свира
л и ? Такође, је с и ли т и научила ш т о српски?
Д уб о к о пош т овањ е Господину Т и р о лу и њеГовој супрузи,
g a j м у ову цедуљ у. И зраж авам т акође пош т овањ е Господину
к у м у Ч окр.ьану и Госпођи к у м и и сейм а у ваш ој купи.
О ст ај здраво! П ољ уб и м и пуно пуш а наш у д е ц у и пиш и м и
ш т о пре! О ст ајем вечно т вој верни супруГ
В ук
Л а јп ц т , 22. м аја 1823.
П ош т о им ам jo iu j e д н у празну ст рану, написай у т и јо ш

нет т о о Л а јп ц т у. ЛајпциГ j e eепи од Тем иш вара, но много м ањ и
о д П еш ш е. M a g a м ож е да се види д ост а высоких и л е п и х купа,
м а ло j e купа сазидано пот пуно од цт ле, neio су вепином изГра-
ђене т ако ш т о су ц т ле пост ављ ене и зм еђ у др вен и х Греда, као
у TypcKoj. О ко целоГ Града су леп и врт ови и ш ум е. С т анови су
14* 211
овде кудикам о јеф т инији но у Б ечу, али су намирнице скушье.
К аф а није скупа (је д н а ш ољ а — је д а н саксонски Грош, ш т о j e
от прилике 10 крајцара), али се веома лоше кува.
А ргоро! О вде сам нашао Господина Јаскија. О т пут овао
j e ca ж еном и кћеркицом у Б еч. Ж ена м у j e ја к о болеш љ ива.
П рош ле Године су пут овали у П о љ ску и Бесарабију. Ж ена м у
j e т ам о, ко д своје м ајке, р о д и ла јо ш је д н у девојчицу и т ам о
ЈУ je , код м ајке, ост авила. Д евојчица која j e код n u x леп а j e
али j e неваспит анија neio Togop у П ањ еви. О ст ај здраво!
120.
У Липисци 10/22 маија 823.

1) Писмо од 14 маија примио сам.
2) У чим се и мучим се и радим по мало.
3) Послије Миоља дне гледаћу да одем Гету и Римеру,
а може бита и Гриму
,4) Мушицкоме ћу писати, може бита и данас.
5) Граматаку од године 1651 погледаћу, док се ђе на
калим (јер није свагда отворено, а баш je према мени; штоно
веле Срби) препишала би жена.
6) Милерове начињ ене Грчке пјесме видио сам, прву књи-
жицу, а чујем, да je већ изишла и трећа.
7) Ономадне je (други дан дуова) предиковао Ч. у То-
миној цркви; и сва je готово предика била од полит ике , о
Грцим а и А м ериканцим а etc.
8) Ваља да сте видили књигу, што je издао Прехтл про
тив Ч-ова Католицизма etc.
9) ' Румј. ми je послао за ону летурђију 500 руб., и сам
ми пНше: „cie редкое издаше украсить мою Библютеку, и
принесетъ mhí то удоволвствје, что будеть служить для всЬхъ
доказательствомъ Вашего ко мнЬ благосклонЬйшаго разполо-
жешя“ То je писмо од 26. марта.
10) Кад сам био у Али, Поп. Патерови/?й пронио ђаво
овуда у Париз, а оданде ће лреко Лондона у Питер водом.
И казао je овђе једноме мом познанику, да овђе неће бита
ништа, него онамо. На ово немам им шта Српски реТш, него:
јеб. им матер! —
11) Ако ђе успишете Перцу, поздравите Нибура.
212
12) Шта би од оне рецензије о Архиву? Јели изишла, и
ђе се може читати?
13) Пишите Ад. нека Вам пошље Руска ђела ап. и ако
je још што изишло (али и за мене један егземплар).
14) Мене ћете тешко виђети прије Васкрсенија, и то
још ако не умрем овђе, јер ово дана није ми било најбоље.
15) Јели још онај калуђер код бијелога курјака? Или
je већ постао владика Буковински? (То запитајте оне црно-
мањасте штумадлице, и уз то јој кажите, нека остави кур-
ја к а , па нек иде амо вуку).
16) Како сам се овђе пођачио, никаки новина не читам,
нити знам, шта се ради по свијету.
17) Еда je ту био Ћућулија ђе скоро?
18) Ово писамце пошаљите мојој пуници, молим Вас.
Поздравите све и пишите одма
АСАНУ, 1584.
Букова йреписка I, 220—221.

Vuk 10 Mai 1823
121
ДИМИТРИЈЕ П. ТИРОЛ и
ЈОВАН МАРКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Темишвар 5. јуни 1823.
У Темишвару 5га Јунија 823. п. р.

Писмо je било дошло од Илића из горњега Карловца,
адресирато на овдашњег Трговца Василијевића, кој je то Ваше
писмо зато спалио, што му je Илић тако писао да чини, ако
вас овде ненађе. Ja сам одономад Илићу зато писао, и надам
се, да ћете од њега скоро писмо добити. — На III. Ч. Пје-
снарице почео сам Пренумеранте скупљати, и стараћу се
својиски, да Вам колко више Могу скупим. Први je Пренуме-
рант са 5 Ексемплара. — Од Мразовића je изишло опет једно
ново д е л о ; али веема макаронским језиком — дакле о књигама
ништа више. — Бранковић je опет дошао. Ваша je Г оспа
заједно с децама здрава, и мало je као невесела била, што сте
joj писали, да ћете се тако дуго бавити. Она једнако за Беч
тужи; али ja сам јој обећао, да ћу се за свашто старати; па
213
ако није рада код нас преко зиме бита, то ћу јој приличан
квартир у граду наћи, за кост, праљу и девојку стараћу се
како да буде наибоље и с’ мањим трошком — за њу и за
Вашу малу фамилију небрините се дакле нимало; ja ћу се
за н>и тако старати, као дасте и Ви сами овде. Поздрављам
Вас и желим Вам у свачему напредак, и остајем
Ваш искрени пријат[ељ]
Дим. Тирол.
Мили Мои Земляче како я тако и Нашъ Свети’ из’крено

васъ любй и’ поздравля желећи’ васъ у добромъ Здравйю, й
Наскоро у Банат8 видггй
остаем вашъ
Гоаннъ Маркович
Добрняць
П. П. На Пјеснарицу скупијо сам већ 20 Пренум: по
4 f то: е 80 f и надам се, да ћу 100 Прену сакупити.
АСАНУ, 3392.
Вукова преписка JV, 565—566.
122.
ГЕОРГИЈЕ МАГАРАШЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 9. јуни 1823.
У Новом Саду 28 Мая/9. Юшя 823.
Дакле у Алли, Дрездну, Лайпцигу и свима другима окол-
нима знатнима мйстама! Дакле у кругу найучешег, найпро-
свештешег свкта! Благо Вама. Преблаго Вама поред свпо, кое
може бита имате, незгода! Те све мораю изчезавати спрама
сретног положен1я, у кое Вас е судба Ваша положила. Ми
дольноземци завидимо и онима, кои у Бечу живе, и ту живећи
све забадава употреблявати могу, што им е за ньюво усовер-
шенствоваше нужно и потребно; А шта ћемо сада с Вама,
кои сада у Лайпцигу живите, и то за свое и народа свога
нанредованЬ и велику ползу живите? Шта е тЬсни и cboíom
полищом спрчени Беч спрам слободног Лайпцига, у ком се
умне силе по евоiой натури развјити, и велики умова беейдом,
животом, и сообраштешем изображавати; и увеличавати
могу? Заиста благо Вама! —
214
Ваше се лЉснарице код Г Марковића Стевана наоде; он
доказуе, да сте Ви нЬму и Давидовичи дужни нЪшта, и зато
исто говори, да би се рад пре с вама намирити, пак онда
пЪснарице Г. ВасилЉвићу предати. Ви би сте сада знати же-
лили тай дуг, и рачун, от куд е произишио; ал е сада Стеван
у Бечу, па немогу све обширно и обстоятелно знати; но ко-
лико ми е казивао, чини ми се, да више неизноси, него само
W 43 f. 38 xr. — А найпосле, кад он кући дође, онда ћу
обстоятелше о свему моћи писати. — С Каулищом не-
може се ни шта учинити. Ко ће се враг с ньиме гложити?
Ево прилаже Г Директор цедулю, и моли Вас, да му те кньиг е
наручите, и да нам таки явите, могул’ се добити и по кою
цЪну. Г Мушицки е здрав. Он е правлешя монастира
добю. Шат от сад све болЪ буде! Иначе нема ништа важно.
Очекиваюйи н [. .] отговор, есам стари Ваш
Магарашев:
[Споља:]
Herm
Vuk Stephano vits, Serbischen Lexicographers
Wohlgeborn
zu Leipzig
Mit Briefen des Herrn H. A. Probst in der Ritterstrasse.
[Напомена Букова:]
одговорено 18/30 Јунија.
АСАНУ, 2259.
123.
ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЂ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 18. јуни 1823.
У Земуну 6г0/18 Јунија 1823
Ваше писмо од 10/22: п. м. из Липиске примио сам пре
10 дана радујући се да сте здрави, у томе месту, и на таквом
занату (барем ће те сада, место оно знати, гди душа у човеку
стоји) који може доста пробитачан бити. — Оно новаца од
Милоја јесам променуо, али за приликом стоји, те ћу ји опра-
вити Вашој госпоји, од које сам и писмо примио, да јој што
брже пошљем, до 6 дана иде сигурна прилика у Темишвар,
и по њој ћу новце послати. Због ексични новаца, што je Ми-
215
лоје дао, нисам ваше добио од 52 fi. W W Од Миловука
из Пеште нисам досад оне књижице примио, ваља да и je
по Земунцима, који су на лађе пошли послао, а ови још нису
дошли. — Од Карабаше ради Еванђелија горњоварошког
засада незнам Вам јамачно ништа још казати, такођер Ваш
рођак није овде, да би Вам могао Римљане славенствоваше
послати, Када дође из Рватске оћу преко Беча на Г Копитара
три ексемплара послати, а он одонуд, иска поступа, како Ви
наредите. Од Илића из горњи Карловаца нисам1 писма ни-
каква на Вас примио, незнам од куд можете знати да je он
преко мене Вама писао? на Вас ми ни од куд писма дошло
није. Оно писмо на кнеза Васу јесам предао Бики Земунскоме,
и он га je оправио куда треба, не бринитесе, изгубило се није.
— Љубомир je готов у Будиму има веће три месеца, али стоји
за новци (300 f) треба join, да се исплати, па онда из „под
преса“ да се однесе, јербо Будимска типографија неверује
ЈБубомиру за багателну суму од 300 f W W То ми се сам
ЈБубомир тужио, кад сам се шњиме у НСаду пре 2 месеца
састао. Од Карловаца и Врушке горе најважније je то што
je Лазар Милобратић повраћен у своју пређашњу власт и
господство, само су му два из други Намастира додата брата,
да му у свему на руку иду, и да без н>и ништа несвршује, а
то ће дотле трајати, док се свега дуга неочисти, а к томе ће
света још две године требати. — Ново je на оној страни2 то,
да je Младен погубљен, има веће 10 дана, какосе о томе гла
са, и то je цела истина, а кад се запита кога из оне стране за
њега, он одговори, [. исцепаио ] Младен у Црну гору,
друго: ови дана дошла je [. исцепано ] преко Деличанца
на Милоша Урошевића за М. Обреновића једна молована
фигура, која би Белведер дичити могла, оно je Meisterstück
молераја, шта значи3 казати Вам незнам, представљала je
једног старца с брадом у порфири обученог на глави чалму
и круну носи прегрливши голог нагог пред њим клечећег
и рукама молећег човека. Може бити да сте Ви што више од
те фигуре у Бечу разабрали? на другој страни стоји: посве-
штена, Фиршту и Губернатору од Србије Г Милошу Обре-
новићу од Јевте Поповића. — Кнезови још нису дошли из
Цариграда. — За П рописе морам Вас и опет покорно молити
да учините љубав, и дате макар ту изрезати у Камену, не сум-
њам да ту још бољу згоду и прилику имати нећете, неголи у
Бечу. Новце ћу Вам ja послати колико треба, знам да неће
млого коштати, а овде се м о р а ју купова т и . Ако Вам je воља,
ајде да будемо ортаци у продаји да делимо сав профит на
двоје, учините бога Вам, да буду ако не пре, а оно до јесени
готови.
216
Марјан се жени, биће по Дуови свадба. Ваши пријатељи
јесу сви здрави, и сви Вас поздрављају, особито Г М. Уро-
шевић. Молим Вас пишите ми по чешће, па незаборавите о
њему у писмо ђешто споменути. Желећи Вам најбоље здрав-
л>е, и до бар напредак у ђачлуку садашњем јесам
Baca
Herrn
Wuk Stephanowits
in Leipzig.
одговорено 2га Јул. (по римск.)
АСАНУ, 2502.
Вукова иреписка III, 113— 115.
1 У место те речи прво je било написано није.

2 У наставку прецртано то je.
3 Натписано изнад прецртаног je представлала.
124.
Беч, 25. јуни 1823.
Freund!
1) Die Gramatik von 1651, 4to auf der Reichsbibliothek
nicht vergessen.
2) Die in Paris angekündigte griechische pésnaricza ist ein
wahres Pendant zu unsrer illyrischen a) Eintheilung in H elden -
lieder und in Hauslieder (женске), b) die сш дщ и sind Helden,
c) die pésnaricza ist das klassische Buch für das wahre, wirkliche
Neugriechisch. Der Band soll an 100 Lieder enthalten, m itte M a i
in Paris erscheinen etc. Hier haben wir ihn ncch nicht gesehen.
In Leipzig nimt Hr Zirges Subscription darauf an.
3) Mein Schreiben vom 11ten d. werden Sie erhalten haben?
Von сестрић Јован möchte ich bald die jüngsten Brüder sehen.
Fragen Sie ihn doch, ob er die Zeichnung der гусле noch brau
chen kan. Riemer kündigt die 4te Auflage an! Schreiben Sie doch
Одма
25ten Juny 1823.
АСАНУ, 1585.
Вукова преписка I, 221.
217
[Превод:]
f l ) Н е заборавит е у Библиот еци P a jxa Граматику из 1651,
на ч ш в р т и н и .
2 ) У П а р и зу најаељ ена 1рчка песмарица права j e пандан
наш ој илирској: а) по д ела на јуначке и дом аће (ж енске) песме;
б) аЈ9УЧи су i у наци, ц ) песмарица j e класична књ т а за истин-
ски, прави новоГрчки је зи к . За овај свезак ка ж у д а садрж и не
к и х 100 песама и да т реба д а се појави средином маја у П а р и зу
ит д. O ege ia јо ш нисм о видели. У Л а јп ц т у Господин Циргес
прима прет плат у.
3 ) Б иће д а ст е прим или м оје писмо о д 11 о. м . В олео б и х
да видим ускоро најм лађу браћу сестрића Јована. П и т а јт е ia
д а ли м у j e join пот ребан онај црт еж i у сала. Р им ер најављ ује
четврто издањ е! П игиит е свакако.
25. ју н а 1823. О дм а
125.
САМУИЛО ИЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Карловац, 28. јуни 1823.
Благородии и Славни Србине,
мени премили и препочитајеми
Господине!
За Бога, гдје сте? Једва би срећан, да Вас један пут на-
ђем! Молим Вас, имајте љубав јавите ми, јесте л’ примили
писмо моје, у ком сам Вам још лане (5. Maja) банкноту од
5 ф. послао за народ, приповјетке и Загонетке и за 1 ексем.
II. ч. народ, пјеснарице. Ja сам то писмо erga recepisse по
слао у Беч под оним натписом, кота сте ми Ви написали били,
и ни дандашњи ни одговора на писмо, ни retour - recepissa,
ни глас, ни трага. То исто писмо тражио сам већ и пош-
танским путем, и нисам се помогао.
Оће л’ нам скоро III. ч. народ, пјеснарице, слатки плод
трудова Ваши, усладити чувства душевна? Та млоги већ1желе2
но ее пјесме Ваше пјевати и слушати.
Ja Рјечника Вашег још недоби, а пренумерирао сам се
и платно, још кад сам у Сегедину живјео. Од Груића (у Н.
Саду) сам толико пута искао, а он вели да Ви имена мог, у
листу ону, по којој ће Бачване и пр. намиривати, записали
218
нисте. Будите ми добри, и наредите, да га примим с концем
Августа, кад у Н. Сад одем.
Имадосте л’ што од Кисића Симе примати? Он je већ
одавно умр’о, а и жена му неживи.
Препоручујући се љубави Вашој, јесам с неограниченим
високопочитањем
У Карловцу, 16. Јуна, 1823. Благородија Вашег
Слуга понизни
Максим Самујло Илијћ
[Споља:]
An Seine des Hochgelehrten Herrn
Wuk v Stephanovics
Hochwohlgeboren.
in Temesvar
одговорено 18ra августа 823.
писано опет из Беча 1°/13. Марта 824.
АСАНУ, 3180.
1 Већ иза прецртаног би.
2 желе било првобитно желели па je прецртано ли.
126.
ВУК КАРАЏИЋ АНИ КРАУС
Лајпциг, 2. јули 1823.
Leipzig den 2ten July 823.

Hochgeschetzte Frau Mutter!
Ihren Brief von 25 Juny habe ich richtig erhalten. Ich habe
auch von Nani beinahe einen solchen Brief von 7 Juny erhalten,
auf welchen ich Ihr den 23. Juny geantwortet habe, abe heute
habe ich von Sie einen noch viel schlechteren Brief von 21. Juny
erhalten, in welchem Sie mir schreibt, dass Sie keine Kraisar hat,
und dass Sie hat Ihr Schal um 10. f. W W versetzen müssen! Ich
habe in Semlin bei einengewissen Wassilievich 52 f. W W., der
mir von 18 Juny geschrieben hat, dass er bis 6 Tage wird sichere
Gelegenheit haben um diese 52 f. der Nani nach Temeswar zu
schicken. Oh Sie dieses Geld schon bekomen hat, das kan ich
gewiss nicht wissen (aber bekomen wird Sie gewiss, den der Was-
219
silievich ist ein ordentlicher Man, und er hat mir selbst hier ge
schrieben, dass diese 52 f. w w sind an Ihn für mich geschikt
worden.)
Ich lcafl Ihr von hier daw eil nichts schicken, sondern ich bitte
Sie recht schön, Sie sollen jene meine Medalie versetzen, und
schauen Sie, dass Sie Ihr gleich mit ersten Delischantz was schik-
ken. Und Sie sollen Ihr auf diesen Ihren Brief zugleich antworten,
den ich werde Ihr daweil nichts mehr schreiben, bis ich nicht von
Sie Antwort habe bekome auf meinen letzten Brief. Sie lamatiert
und bittet um alles in der Welt, ich soll Sie von Temeswar be
freien. Ich weiss wirklich nicht, was ich jetzt thun soll. Ich habe
imer geglaubt, Sie sollte daweil unten bleiben, bis man sieht, ob
die Umstände werden sich was verbessern (an was ich imer denke
und arbeite), jetzt aber da Sie so aufgedrungen hat, so muss ich
schauen, dass Sie nach Wien komt, aber das kan bis September
nicht geschehen, den Sie braucht zu diese Reise mehr als 200 f.,
und ich kaň Ihr jetzt kein Kreisar schicken, aber bis September
hoffe ich dass ich dan werde was haben. Diese Zimer beim Tisch
ler wird für Sie gut sein, aber wie wird Sie komen, das weiss selbst
nicht, Sie sollen Sie darüber fragen, was wird Sie darauf sagen.
Also ich bitte Sie nocheinmahl, schauen Sie, dass Sie Ihr
was bald schicken, und schreiben Sie Ihr, wie Sie wissen.
Ich bin auch hier ganz unzufrieden hiesige Lebensart gefeilt
mir nicht, und (?) thut auch nicht gut, darum bin ich imer krän
klich, und solche Briefe nachrichten tragen dazu viel bei.
Gruss und Empfehlung an Allen Wuk St.
Ihr Schwager
Das Zettel bitte ich dem Herrn v ICopitar abzugeben.
АСАНУ, 8532/27
[Превод:]
Л ајпцш , 2. ју л а 1823.
Высокойош тована госпођо м ајко,
Ваш е писмо од 25. ју н а примио сам у р е д у . Такође сам и

од Н ани добио скоро ист о Шакво писмо од 7 ју н а , на које сам
j o j ogioeopuo 23. ју н а , али данас сам добио од њ е јо ш је д н о мно
го Горе писмо од 21 ју н а , у ком е м и пшше д а нем а ни крајцаре
и д а j e м орала залож ит и свој ш ал за 10. ф оринт и W W Ja
им ам у Зем уну 52 ф оринт е W W ко д и з в е а ш В асилијевића,
који м и j e 18. ју н а писао д а ће кроз ш ест дана ст урно им ат и
прилике да ове 52 ф оринт е W W пош аље Н ани у Тем иш вар.
220
Д а л и j e т а ј новац већ добила, не Moly йоуздано знат и (а ли
добиће ia ст урно, je p j e Василијевић чест ит човек, а он м и j e
лично овам о писао да су т е 52 ф оринт е њ е м у послане за м ене)
j a j o j одавде за сада ниш т а не мо1у послат и, већ В ас лепо
м о ли м д а ону м о ју м ед а љ у залож ит е, и Гледајте д а j o j од м а х
ирвом дилиж ансом неш т о пош аљет е. И В и т реба д а j o j на
ово п е н о Гшсмо о д м а х ogioeopuüie, je p j o j j a , за сада, ниш т а
выше нећу писат и, д о к од В ас не добијем ogioeop на своје по-
следњ е Гшсмо. О на кук а и м о ли д а j e пош т о-пот о ослободим
и з Тем иш вара. Заист а не знам ш т а д а р а д и м . У век сам сма-
т рао д а она засад т реба т ам о да ост ане, док се не вида да
ли he се прилике неш т о пойравит и ( на ш т а у в е к м и сли м и на
чем у р а д и м ), али üouiüio j e она т олико навалила, м орам ш е
дш ий д а дође у Беч, али т о не м ож е бит и пре септ ем бра, je p
j o j j e за овај пут пот ребно виш е од 200 ф оринт и, а j a j o j сада
ne Moiy послат и ни кр a j царе. А л и се надам д а Ну до септ ем бра
неш т о им ат и. О на соба ко д ст олара биНе добра за п у ; али
како he gohu, т о ни сам не знам , пит ајт е j e у вези с т им , да
видим о ш т а Не она рећи.
М о л и м В ас д а к ле д а jo iu је д н о м ы ед а т е д а j o j ш т о пре
неш т о пош аљ ет е а пиш ит е j o j оно ш т о знат е.
И j a сам овде сасвим незадово/ьан: о в д а ш п и начин ж ивот а
м ен и се не до п а д а и ( ? ) не прија м и, зат о сам у в е к болеш љив,
а т акве вест и из писма м но ю до приносе т ом е.
Л о зд р а вљ а м и препоручујем се сейма
В аш зет В у к СтефановиН
М о ли м д а ову цеду.ъу предат е Господину К опит ару.
127.
ВУК КАРА1ДИЋ АНИ КАРАЏИЋ
Лајпциг, 3. јули 1823.
Theuerste Gattin!
Dein Brief von 21 Juny hat mir gestern die grösste Kumer und
Gram in meinem bisherigen Leben gebracht, und zur Vergrösse-
rung dieses ist noch das, dass ich dir in diesem Augenblicke von
hier nicht helfen kan! Wassiliewich von Semlin hat mir von 18.
Juny geschrieben, dass er in 6. Tage wird sichere Gelegenheit
haben, um dir 52 f. W W zu schicken; also jetzt hoffe ich, dass
221
du diese 52 f. bekomen hast. Ich habe dem Wassilievich auch
heute geschrieben. Auch habe ich heute der Frau Mutter geschrie
ben, damit Sie meine Medalie versetze und dir etwas schicke,
bis ich in Stand komme, dass ich dir was mehr schicken кай. Mich
wundert es, dass der Third hat dich zum Markowitsch und Scho-
luny gehen lassen! Oder hat er davon nichts gewusst? Oder hat
er selbst nicht? Aber wen es so weit gekomen ist, ich glaube,
es wäre imer besser, wärest du (bei allem dem, was du mir schreibst)
zum Tshokrljan gegangen, als zum Markowitsch und Scholuny
Wen es in der Zukunft ein solcher Fall sich ereignen sollte, so
gehe gerade zum Tschokrljan, und lasse Ihm alle meine Bücher
hintragen, und sage Ihm, dass du da keinen meinen besseren Fre
und als Ihn kenst. Ich hoffe er wird dir was mehr geben, oder
werden wir die Leute besser kenen lehrnen. Wen du diese 52 f.
von Semlin bekomen hast, so hoffe ich, dass du mit diesen kanst
wenigstens Paar Monathen auskomen ohne von keinem Men
schen was zu begehren , und unterdessen hoffe ich dir was mehr
zu schicken können. Wen du bekomst diese 52 f. von Semlin, du
sollst deinen Schal von Scholuny gleich nehmen.
Ich habe geglaubt hier bis künftigen Ostern zu bleiben, und
dass du unterdessen bleibst unten, da aber so ist, so muss ich
jetzt schauen, etweder dass du in September nach Wien körnst,
oder dass ich in Ocktober zu dir komen, (Ich kaň Dir keine bes
sere Gratulation zu deinem jetzt körnenden Namenstag sagen)
Nur sey etwas geduldiger, und schau dass du mit unseren Kinder
gesund bist, und schau wie möglich ist, dass ich solche Briefe
von dir nicht mehr bekome, den wirklich du kanst mich mit sol
chen Briefen auf ewig verlieren, den ich bin ohne dass unzufrie
den und kränklich, und wen ich auch von Eisen wäre, von solchen
Briefen müsste ich krank werden. Wie wirst du also nach Wien
komen? Ich glaube mit Delischanz wäre am bessten, aber alleinig
mit zwei kleine Kinder es ist wirklich zu schwere Sache!
Diese Zettel gib dem H. Thirol. Und schau, ich bitte dich,
dass mir was besseres schreiben kanst. Ob ich zu dir werde ko
men, oder gar nicht, du brauchst darüber keinen Menschen weder
fragen noch glauben, noch was sagen, die Menschen sollen den
ken und sprechen, was sie wollen. Küsse mir unsere liebe Kin
der vielmahl. Ich verbleibe bis zum Grabe dein getreuer Gatte
Wuk
Leipzig den 3 ten July/823

Ich glaube, dass du schon meinen Brief von
23 ten Juny erhalten hast?
222
Ап
Die Wohlgeborenen Frau
Anna Stephanovich, mit
Briefen des Herrn Diemeter P Thirol
per Wien in Temesvar.
Ofen im Banat.
Воштани печах ca Вуковим иницијалима В С.
[Жиг:] Leipzig 3. jul 23.
АСАНУ, 8532/28.
[Превод:]
Н ајдраж а cyüpyio,
Твоје писмо од 21 ју н а донело м и j e ју ч е највећу м у к у и
је д у м о м досадаш њ ем ж ивот у. А д а би све јо ш Горе било, не
могу одавде д а Ши помогаем у овом т ренут ку. В асилијевић м и
j e из Зем уна писао 18. ју н а д а ће за 6 дана им ат и ст урну при
л и к у д а т и пош аље 52 f. W W Н а д а м се, дакле, д а си т е 52 f.
већ прим ила. И В асилијевићу сам писао данас. Такође сам пи
сао Госпођи м ајци д а залож и м о ју м ед а љ у и нет т о т и пошаље,
д о к j a не б уд ем у ст ањ у д а т и нет т о виш е у п у т и м . Ч удим
се д а т е j e Т ирол пуст ио д а идет ко д М арковича и Ш олунија!
И л и о т ом није ниш т а знао, или ни сам н ем а?
А к о j e већ д о т ле дош ло, боље би, м ислим , било да си иш ла
Ч окрљ ану (к а д j e све т ако како м и пиш ет ) неГо М ар ко ви ћ у
и ли Ш олунију. А к о би се уб у д у ћ е десило т ако неш т о, онда
от иди право Ч окрљ ану и нареди д а м у се однесу све м оје кгъте
и р еци м у да не знаш од њ еш ниједноГ мог бољеГ пријат еља.
Н а д а м се да he т и даиш неш т о виш е или ћем о м о ж д а боље
уп о зн а т и љ уде. А к о си в eh добила т е 52 f. из Зем уна, надам
се д а ћеш ca т им е м оћи да издрж иш бар неколико м есеци а да
ниш т а не т раж иш ни од кого. Н а д а м се д а ћ у у м еђуврем ену
м о ћ и д а т и пош аљ ем неш т о виш е. К ада добијеш т е 52 f. из
Зем уна, у з м и о д м а х свој ш ал од Ш олунија.
J a сам м ислио д а овде ост анем до следећеГ Ускрса а да
т и ост анеш за т о врем е доле. А л и к а д j e т ако, Гледаћу д а т и
дођеш у септ ем бру у Б еч или ћ у j a доћи у окт обру к теби. ( Н е
моГу т и р ећи бољ у чест ит ку за т еој им ендан, који сад д о ла зи .)
Б у д и само неш т о ст рпљ ивија, и Гледај д а и т и и деца б удет е
здрави и Гледај ко лик о м ож еш д а онаква пи см а од т ебе виш е
не добијам , је р , заист а т аквим писм им а мож еш м е заувек из-
Губити. И без того сам незадовољ ан и болеш/ъив, а д а сам и од
Гвожђа, м орао б и х се разб олет и од т а кви х писама.
223
Как о hem дакле, gołiu до Б еч а ? М и сли м д а би дилиж ан
сом било најбоље, алы сам а са два м а ла дет ет а, то j e одист а
т еш ко.
О ву ц ед уљ у предај i. Т иролу. Г ледај, м о ли м т е, ако м о
ж ет , д а м и пиш ет о нечем бољем. Д а л и h y j a доћи к т еби или
не за то нем ој никога д а пит аш , нит и иком е вер уј нит и пак
говори било ш т а о т ом е. Н ек а љ уд и м исле и ioeope гита хоће!
П ољ уби м и пуно пут а наш у драгу децу. О ст аћу до гроба т вој
верни супруг
Лајпциг, 3. ју л а 1823. В ук
В ерујем д а си већ добила м оје писмо од 23. ју н а .
Благородној госпођи
Ани Стефановић,
с писмима господина Димитрија П. Тирола
Темигивар
у Банату
преко Беча [и] Будима
128.
Беч, 5. јули 1823.
Wien 5ten July 1823.

Freund!
Sie werden indessen meines vom 25ten v M. erhalten haben,
und daraus ersehen, das Kn nicht hier ist. Es würde aber auch
nichts helfen, wen er hier wäre. Er hat sich einmahl zu jen er
Partey geschlagen.
Hier ein gestern überbrachtes Schreiben von III. (Eben war
Ihre п8ница dorthin fragen gegangen, doch ist es vor ihrer Nach
frage ausgetragen worden). Nehmen Sie ihn beim Worte, vielleicht
setzt er was durch vor dem jüngsten Tage (страшни с8д). Am
meisten bin ich auf Ihr K nie begierig. Hej!
Sie werden den Rumanzoff für seine schmutzigen Papier
rubel doch keine Huldigung machen! Warum sehen Sie nicht
Weimar, Riemer, Goethe etc.? JoBaiťs Zeichnung перве поште!
Perz ist jetzt auf der Rückreise nach Teutschland, ich weiss nicht
wo. Und also zu warten, bis er schreibt. Niebuhr reist im Neapo
litanischen.
224
A b b é (по франц8ски, или Abate) Fortis (Без de), beschreibt
S. 58 des ersten Theiles (а има aff дЬла) jenes in Venedig 1774
erschienen viaggio in Dalmazia, in 4to die morlakische Sitte
des братимство. Auch der französische Oberst Vialla, der 1810
in Montenegro war, schreibt, wo ich nicht irre, davon.
Rothkirch’s Artikel ist im Jahrgang 1820 und 1821
Tirols Stücke bringen Sie mit, wenn Sie dort nichts damit
machen wollen; ich kan sie wohl entbehren, da ich ohnehin
eine neue Abschrift machen möchte lassen. Die Zeit, wo man
nach illyrischen Gramatiken fra g t, ist noch nicht da.
Ihrer Frau hab’ ich f. 50 WW geschickt, bis Sie das weitere
beschliessen.
Von Јепто ist noch nichts heraus. Vielleicht behält ers selbst
zurücki. Ко шло ла!
Wie heisst das alte Sardica in der Bulgarey, wo das Conci
lium в’Сркдцй gehalten worden, und was im Mittelalter T ria d itza
nun aber Sophia heissen soll. Haben Sie je davon gehört? Der
церковыи словарЬ macht den Nominat. СрЪдёц срЬдца etc.
Heut ist wohl nichts mehr davon zu hören?
Sehen Sie in Kruse’s historischen Atlas auf der Karte von
1000 — oder 1100 wo er Братлчево setzt, westlich von Belgrad!
Sehr sehne ich mich nach Ihren Briefen und Nachrichten,
besonders wegen Hej
Die г8сле konnten diesm al nicht fertig werden und doch
wollte ich gleich schreiben. Also перве поште.
Herrn Wolf Karagich
mit Briefen des Hrn. H. A. Probst (P T.),
Ritterstrasse in
Leipzig
Воштани печат нечитак.
[Жиг:] Wien.
одговорено 5/17 Јулија.
АСАНУ, 1586.
Вукова иреписка 1, 221—222.
[Превод:]
П ријат ељ у, Б еч, 5. ју л а 1823.
Б иће д а ст е у м еђувр ем ену йрим или м оје писм о од 25. про-
т екло! м есеца и из њела разо б р а ли д а К еп ен није овде. А л и ни-
ш т а не би вредело ни д а j e овде. О н се придруж ио оној парт ији.
О вде и писмо од Ш ., које j e ју ч е до ст а влен о . (У право j e
Ваша пуница кренула онамо д а пита, но оно j e испоручено пре
нею ш т о ј е она ст т ла) У зм ит е 1а за реч, м ож да Не он нет т о
у спеты пре судгъеi дана ( ст раш ноi суда) Н ајеиш е м е интере-
сује Ваш е колено. Х еј! —
Ta в а л д а нећет е Р ум јанцову испеват и славопојку за ње-
ioee прљаве папирнат е р у б л е . Заш т о не поГледате В ајмар,
Римера, Г ет еа и т д .? Јованов црт еж првом поштом! П ерц
j e сада на поерат ку за Н ем ачку, не знам ige j e управо. П а зат о
в а л а причекат и док он не пише. Н ибур п ут ује по н а п у л с к о ј
области.
Abbé (п о ф ранцуски, или abate) F ortis (б ез de) опшсује
на страны 58. првоГ д ела (а има два д ела ) оног Viaggio in Dal-
mazia, које ce појавило у Венецији 1774, на четвртини, мор-
лачки обичај браишмства. И ф ранцуски пуковник Viala, који
j e 1810. био у Ц рној Г ори, пиш е о т ом е, ако се не варам.
Р от кирхов чланак се појавио у Годишшу 1820. и 1821.
Тиролове примерке п о н е с и т е са собом, уколико Шамо
не ж елит е ниш т а д а урадит е с пиш а; j a без њ и х могу, пошто
ионако ж елим д а дам да се начини нов препис. Још није дош ло
врем е д а се траже илирске Граматике.
Ваш oj ж ени сам послао 50 f W W ., д ок не од лучи т е ш т а
д а л е д а се чини.
О д Јевт е јо ш ниш т а није изиш ло. М о ж д а он то сам за-
држ ава. К о и т о ла!
К ако се зове стара Сардика у Бугарској, Где j e одрж ан
консилијум у Средцу, и гита се у средгъем веку наводно звало
Тријадица, а сада Софија. Јест е ли икад о т ом е чу л и ? Ц ркве-
ни речник од т о г п правы номинат ив Средёц, Средца m ag. Д а
нае се ово свакако выше не чује?
ПоГледајте у К рузеовом ист оријском ат ласу на м а й и из
1000. или 1100. Године, Где он с т а в л а Браничево, западно од
БеоГрада!
В еом а чезнем за В аш им писмима и вест има, нарочито
збоГ Хеј.
Г у еле овај пут нису моГле биши Гошове, а хш ео сам о д м а х

д а пиш ем. Д а к ле, првом пош т ом.
са писмима господина X. А. Пробста (Р Г.)
Ритергитрасе Ларщш
226
129.
ВУК КАРАЏИЋ — ВЕНЕДИКТУ КРАЉЕВИЋУ

Лајпциг, 7 јули 1823.
(Краљевићу)
У Липисци 25. Јуна (по наш.)
Ваше Преосвештенство,
милостиви и високопочитајеми Гдине!
Већ има више од године дана, како се наше преписи-
вање (корреспонденција) претргло! 1Ајде опет да почнемо.1 Ja
сам лани у маију мјесецу отишао из Беча у Банат; потом
сам био неко вријеме и у Србији, па сам одонуд опет прешао
и преко Баната и Беча ево овђе дошао. У Србији сам виђео
Вашега ђакона Личинића. Он je лани у љето 12дошао с нека-
ким ајдуцима преко Ерцеговине2 у Србију, и сад се налази у
Крагујевцу код Гдара Милоша Обреновића као ђакон,
то јест- служи Зсвецем и неђељом3 у цркви, и за то има рану
и конак, и дају му по ђекоју пару на трошак.
За овај мој стари остатак и нови додатак, ja писа4 Ђи-
рилу Цвјетковићу, па ни одговора! Зато препокорно Вас
молим, да ми сад5 велику милост учините, и да ми Ви то овђе
пошљете, а Ви ћете то по том тамо лакше ишћерати од Ћи-
рила Цвјетковића. Ви ћете мени с тим таку милост учинити,
као да ћете ми то све поклонити; јер Ви знате како књи-
жевници у нашему народу живе, а особито ja сад овђе куд
сам заишао. Ja се тврдо надам, да ћете Ви мени ту милост
учинити; јер 6сам увјерен6, да Ви мени у оваквој потреби не
бисте милостиву помоћ одрекли и да нема 7никаква остатка
ни додатка од они књига. Ако дакле будем тако срећан, те ми
одговорите на ово писмо, изволите идговор атресирати на‘моје
име mit Briefen des Н. Н. А. Probst in der Ritterstrase in Leipzig;
а новце ако ми не бисте преко каке вексле управо овђе могли
послати, а Ви их пошаљите у Беч.7
1- 1 Дописано са стране десно уз знак + који je и на односном месту

у текту.
2- 2 Првобитно било исписано дошао преко Ерцеговине с некаким ајдуцима
n aje бројевима изнад речи (1, 5, 6, 2, 3, 4) успостављен овај редослед.
3- 3 Дописано изнад реда.
4 писа над прецртаним од.
5 сад дописано изнад реда.
6- 6 Над прецртаним мислим.
7- 7 Исписано уздужно на левој мартини.
и* 227
130.
JĘPHEJ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЂУ
Беч, 9. јули 1823.
9ten July 1823.
ihren Einschluss hab’ ich heute durch die gute nýunu,a erhalten.
Sie indessen meines vom 5 ten samt Шишков^ Einschluss?
Hier die Zeichnung des musikalischen Instruments für den
Sestrich. Man sollte aber eine Fam ilienscene geben einen Homer
umgeben von jungen und alten Zuhörern? oder 2 Scenen? eine
женска без г8сала, und eine männliche m it? das werdet ihr sehen!
Wen В. C t wirklich ein Kar** ist, so kaň er прдим sagen,
в. E. прдим!
Nur wen er es nicht wäre, würde er den Куцкала’в etc. Blos
sen geben. Also entscheiden Sie.
Sestrich soll nicht vergessen, das die Leipziger schlechte Ste
cher sind, und nichts als gratschete Gesichter machen könen.
Dem entscheidenden E j sehe ich mit Sehnsucht entgegen.
Der junge зет T. soll dem БојаџШ erzählt haben, dass B. in Л.
eine neue G eschichte oder nie*** mache! Ist etwas daran?
Der Zeichner wundert sich über die härenen Saiten der г8сле?
Und ist der Bogen auch von Haar? Wie gibt das einen Ton? einen
m usikalischen? Also erklären Sie das. Oder ist der Bogen von
струне? metallen oder Darmsaiten?
АСАНУ, 1587
Щревод:]
9. ју л а 1823.
В аш прилож ат примио сам данас преко В аш е добре пунице.
А В и у м еђувр ем ену м оје пасмо од 5, заједно ca Ш ишковље-
вим при ло ю м ?
Е во црт еж а м узи ч к о i инст рум ент а за сест рића. Н о т ре-
бало би д ат а неку породичну сцену: каквоГ Х ом ера, окруж е
ноi ст арим и м лады м слуш аоцим а или две сцене ? је д н а ж енска
без гусала, и је д а н м уш карац са гуслам а? To heute ви видет и.
А ко j e В . С т .је ф а н о в и ћ ј з а п е т а правы K apfauuhJ, т а да
м о ж е д а каж е прдим , В .[а ш а ] е.[кселенцијоЈ прдим !
Једино ако он т о није, он би К уцкалим а и СличниМа от кри-
вао слабе ст ране. Д а к ле , о д лу ч и т е Ви.
Н ек а сест рић не заборави д а су Л ајпциж ани слаби бакро-
ресци и д а је д и н о зн а ју д а праве изгребена лица.
О д лучујућ ем Ej с чеж њ ом и е д а м у сусреш . М лады зет
T наводно j e испричао Бојаџији д а В .[ у к ] у Л .ја јп ц т у ] правы
и о в у историју или пјеснарицу! И м а ли ист ине у т о м е?
228
Ц р т а ч се чуди збо1 костретних ст руна на хуслам а? А д а
ли j e и худало од д л а к а ? К акав т он т о g a je ? Музикалан? Д а -
кле, објаснит е т о. И л и j e худало од с т р у н е ? М е т а лн е и ли на-
чш ьене од хх,рева?
131
ДИМИТРШЕ ФРУШИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 11 јули 1823.
У Трсту 2га Јулија 823.
Љубезни Буче!
Ти се чудиш, што ти нисам одговорио на твоје прво
писмо од воскресенија. и као нагађаш, нијели зато, што си
новаца искао. Туей заиста погодијо. Ja сам млого и млого
борио се, шта ћути одговорити. Да ти дам тешко за мене, и
претешко, да ти недам тешко за тебе. Напосљедак доби и
твоје ‘друго писмо, и веће не могу оћутити и јавити ти, да
ja ти 5 0 # немам, а кад немам, немоту ти ни послати. Да
од другог иштем, само бисе срамотио, јербо за тебе неби овде
нико дао, зашто поклонити се1 неће, нити може, а кредита
немаш, нити залоге, веће ако би ja тео залога твоја бити, а
ja боме нећу Све ћу пре, неголи дуг чинити за себе, а ка-
моли за другога. То ти може бити доста.
Ja сам мислио 50 f. да ja дам, па сам нашао једног ро-
дољуба Перу Теодоровића, који je обећао био 60 f. и то ако
можеш вратити добро, ако не, неби ти ни искали, али ово2
5 0 # , то je ca свим посао покварило. Што ти за Соларића,
Стоиковића и Доситиа мислиш, то имаш право, али баш зато,
што се онима давало, неможесе теби дата, јербо кад се дуго
и дуго теглило и уешъавало, сустанесе свашто, што на земљи
живи. Ако je ово одговор туђи, то je мој још3 већма. Ja сам
давао више, него што сам требовао, до посљедне т. ј. краи-
царе, и преко посљедне, па сад видим да нисам добро чинио,
наивише зато, што сам танак, па да дуне ветар обори ме,
пре него би ми помоћ достигла, кад би се join ди год надати
могао. Ja ћу евршити ово жалосно писмо, од кога жалосније
и неутјешније за мене и за другога није рука моја писала,
и закључићи ca речма, које ми из ерца теку за сада (а да
Бог да, да се у будуће могу преокренути, и другчије ми
елита и творити) и рећићу, да волем, да ми ко из прсију
ерце чупа, неголи, да ми новаца у зајам без залоге, или на
поклон иште.
Твои
Фрушић.
229
П. П. Шта ће рећи срећа. У магновенију сам бијо писмо са-
вијати, и пођем за свећу и печат, па погледавши на прозор,
упазим Гд. Перу Теодоровића и дозовем га, да му твоје и моје
писмо прочитам. Његово мњеније било je ca свим од мога раз
лично, јербо он рече: „Немой човече убијати ни Вука сиромаа,
ja сам сасвим увјерен, да ће он join на ползу нашему народу би
та, било тамо у Липисци, било доцније у Србии. Ево ja ћу дати
60 fr., а та такођер 60 fr., па даље какому Бог да.“ То ме брате
ободри и join натера4на то Г. Радонића, и Гд. Владисављевића
свакога на 15 fr., и тако сам ти ову векслу од 150 fr. за сад
и за свагда истерао. Да није могло изићи 225 fr. жао ми je,
али штаћемо, кад се неможе. Нико неће да зна, а ja сам не-
могу. Него ти брате гледај, да та неупадаш у нужду, и да
неиштеш више пута. и ако узиштеш, а ти од мене не ишти
јербо ти нећу дати ни под какав начин: Ти знаш да ja имам
фамилије сирочад да горе бита неможе, па кунем ти се бо
гом, да нећу ни њима давати, јербо сам ja сам себи наи-
ближи, па требам већ за себе штогод да сачувам. Године су
доста велике, близу je болеет, и близу je старост, а сиротиња
ми и готово права оскудост у соби лежи. А ако се ожени
ди сам онда, и куд сам престао, а ти знаш, да je женски но
ваца нећу С’ богом. Одговори ми, јесили подпуно све примио
да могу браћи овои, која те љубезно самном заједно по
здравлю, јавити. Остајем још једанпут
твои
У Трсту 11 Јулија и. p. 823. Фрушић.
Немой се ердити, да сам ти може бита укорно писао: и
помисли, да je истина а не политика међу пријатељма нужна.
Мени су обећали још Гд. Јевта Поповић учитељ, Гдар Никола
Бота, и Гд. Криста Цветковић у име ти 150 fr. за тебе што
год5 дати. Ако буде сумма од 30 fr. већа, то ћу ти оно што
претече послати евременом, а ако буде маша, оно ћу задр-
жати за мене, да непадне све оно 60 fr. на мои терет. Зато
поздрави у одговору твоме и ову другу троицу. Може бити,
да ће нам моћи требовати и у другой (недаи боже твојои!)
нужди.
Rcommandirt
Herrn Vuk. Stephanovich
p. Adr des Herrn H. A. Probst
in den Ritterstrasse in
Wien Leipzig.
[Напомена Букова:] АСАНУ, 1932.
одговорено 9/21 Јулија Букова йрейиска I, 652—654.
230
1 се дописано над редом.
2 ово дописано над редом.
3 још дописано над редом и то двапут.
4 Дописано над редом.
5 штоГод дописано над редом.
132.
Лајпциг, 17 јули 1823.
У Липисци 5/17 Јулија 823.
Ваше писмо и од 5. и од 9. примио сам. Најприје Вам бла
годарим, што сте ми жени послали 50 f. И никако Вам доста
не могу за то благодарити; jep ми je била писала, да je у ве-
ликој невољи, и оно ме писмо њезино чисто убило, и од онда
већ немам воље овђе сједити. Ово дана гледаћу да отидем
к Фатеру, не би [ли] се како развеселио и повратио, иначе
мораћу се страшно разбољети и овђе умријети. — Од мога
кољена још ништа. Kühl je по том био само је д а н пут код
мене, и казао ми да парим врућом говеђом крвљу, но ja то
још нијесам почео. Ja не вјерујем, да Ви управо знате, каки
су људи овђе. — Од она два Шишковљева писма једно по-
дајте Милетићу (ако га ђе видите), а друго за сад зауставите
код себе (ако га нијесте већ послали). Та Ви сте имали и ly-
д ало ? И на њему je коњска длака (од р е п а ) какогођ и на гу-
слима, па гуди, те како! Шта значи код Вас ст р уна ? У Вајмар
чекао сам да одем о јесени, кад се распусте ђаци и пошто
сестрића испратим; али сад како ми није добро, може бити
да ћу и прије отићи. — Од С ардине и въ СрЪдцЪ etc. ja нијесам
ништа чуо, нити Вам што могу казати. — Од Адел. join ни-
каква гласа немам! Мораћу му писати ово дана. — Да одла-
зите Тиркиној кући, молио би Вас, да ми поздравите Госпсђу
Мацу и старога Тирку, да ми преко Вас пошљу 3—4 рјечника
(невезана), да и поклоним које коме; али знам да не одла-
зите, него ћу им ja ђе писати. — Поздравите ми моју пуницу,
и пишите ми одм а. — Даклем К араџић, па прдим, В. Е. прдим.
— Да ми се мало развеселити и повратити само join до je-
сени да остане[м] овђе, па онда ето ме натраг, к Вама.
[Дуж леве маргине на 4. стр. напомена Копитарева:]
Vuk 15 July 1823
АСАНУ, 1588.
231
133 .
САВА ТЕКЕЛИЈА БУКУ КАРАЏИЋУ

Арад, 18. јули 1823.
Любезнш мои!
Неожидаемо бi мнЕ писмо из Липска, тЕм менше и* вас,
кого мних в’ Черной горЕ быти, радбюся обаче, яка' вы мене
и тами* и*номян8ли есте: Сожалею уби*, яки* вы БанатЕ у
наших велмож неусиЕли, аз аще и срдечни* желаю вам на-
помощи быти, обаче и мои доходи с’ дня на ден умаляются,
и еще другаю гонителства сосвЕм из состояшя мя поставляют,
обаче сколики* можно будет малим чем усл»жити не и*при-
цаюся.
ПримЕчешя и* здЕшних влахов посилаю вам, воежебисте
их во какш Journal ставили ибо тим образом разпростра-
нится будут, аще способа неимЕете, то изволите до 500 или
1000 Exemplara дата печатати, и издржке мнЕ знатне здЕ-
лата якоже и п8ть имже вам скорЕ послалбы, егда готови б»-
д»т, изволите нЕтколико продати, а проче Кшнан» книгопро
давца в’ ПещЕ послати на продаж» и мене об том извЕстита.
Кассателноже книжества нашего*, чрез кое мните, яки'
наши люди помощ ожазиваю, быти может, ибо и аз изповЕ-
дати имЕю, як и* вы с’ др»зи вашими не мал8ю язв8 книже-
ств8 нашем» принели есте, но quot homines, tot sententiae i, аз
мню як w и cie из народолюбия произходит; прочи каждый
народ имЕет свои прости язык, ем8же простая er w мати в’
лонЕ своем обучила, и ученый, егоже учители в’ школах обу
чают, посем8 ученый люди должни водитися; правда яко* он
предЕлан есть на СЕверши изговор, но той уже таки* нам
предается, таки* ем» учится, слЕдователни* нам всЕм Слави-
яном л8че есть едынаги* држатися нежели 10, и таки* из еды-
наго народа 10 дЕлати, и аще воини, преселешя, смЕш с’ др8-
гими народми неученнаго человЕка, в’ езыцЕ его* смятоша, то
должни тыи. иже ученим себЕ чт8т, смятен народ изправита,
а не погрЕшешю еги* слЕдовати, и что х8же тоги* есть, уче-
нши свои язык опорачавати и ч8жим нарЕчти; и в’ др8гих
народах в’ школах уч8тся ученом» своем» язык», дойка еги* не
иЕвает, чети* ради ми пренебрегаем? но мнЕ кажется що здЕ
повЕст лиса и гроздия мЕсто имЕет. Прочем аз книжество и*
народолюбия раздЕлаю, cie во вами почитаю, оное презираю.
Cia чрез вас позваныи опомян»х, но вы языка ради не г»бите
народолюб1е, б»д»т потомци, иже цЕнити, и вЕдата б»д»т
ученый язык, и вашя тр»ди, и тЕм краснЕе тая описата, яже
232
без начерташя ваших описати невозмоглибы. Прочем имЬю
честь быти
в’ АрадЬ 6. Юлия 823. Вам наслВжби готов
С. Тюкюли.
одговорено 15/3 Септ 823.
Оригинал изгубл>ен, био у АСАНУ, 1819.
Штампа се по: Вукова преГшска I, 498—499.
i Колпко људи, толико мишљења.
134.
ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ и С. УРОШЕВИЋ — БУКУ
КАРАЏИЋУ
Чачак, 20. јули 1823.
Господар Вук Стефановић
Здравствуйте
Ваша 2 писма на мене из Липиске послата прво от- 10г
маиа й второ wt 21г йуния есам примио и у нима засве
штоми явЪте гдЬсте икако живите разумЬо сам иваше лю
безно ПоздравлЪ свима вашим приателима со общио сам кои
радую се вашему добром здравию и желе вас очима вићети и
дГло ваше израћено дониети. Наш верховни Господар Благо
дарение Богу у добромсе здравию находи и сва дЕла народня
у владению нЬгову напредую: Гос. Јоваш. ПреселЪн у по-
жаревад и са свом фамйлиом здраво се находи равним на
чином и Гос. Ефрем, Госп. Мелетие архим. враћевачки
овде се у служби находи. Гос. ацага здравое и настоява по-
заповести верхов Г осподара тему се у Миоковцу црква Г ради
ваш роћак Сима здраво е идобро тргуе ä други ваши роћаци
ћурћевци сви су здраво и добро владаю се, Госпоћа верхов
и млада Гос. Милан: Гос. перка и елисавета здравосу и
мала Мария пре неколико дана преселила се на вЪчно Бла
женство, друга Господа кнезови по наиама сви су здраво
и у здравлю нашег верхов Господара весело свога жйвота
дане проводе а што сте чулй за Гос. Младена и министу
нЬгова Огняна истинае била и у свему е узрок био Гос. Ли-
чинић кой их е до сада и разселйо Чича (Экнян у Горняку
манастиру монашески чин примио и wтуда по малу времену
протерат овамо а Гос. Младен у майю месецу шдишаое
Црној Гори да се калућери: код насу1 ове године Берићети
у вину и житима добри и у сиену и жиру рћави шкодра паша
собом одашио са 16 хиляда воиника на Морйю ивећ чуемо
233
дасе кавге от неколико дана починю. Базрћан Баша овде се
тревио и налог ваш шт ферховног Господ, насебе примио
коиће вам преко Бела явити, и есамъ ваш доброжелател
у Чачку 823. пюлйя: 8 — В: Попов.
О: К: Н. Пожеш.
[У наставку С. Урошевић дописао:]
П. П. допустите ми Госп: Вуче! Поздравити васъ усрдно,

и овако Еданъ путь — па ми nieno похитай братацъ дасе
опетъ видимо.
С: Урошевичь.
Herrn
Herrn Wuk Stephanovics, mit
Briefen der Herrn А . H: Probst
in der Ritterstrasse
in Leipzig. АСАНУ, 3034.
Вошгани лечат. Вукова иреписка IV, 101— 102.
1 Иза прецртаног каз.
135.
ГЕОРГИ JE МАГАРАШЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 21 јули 1823.
У Н Саду 9/21 Юшя 823.

Дакле сте кньиге код Кноблоха наручили? Благодари
Вам на томе Гд. Шафарик, кои би окром cbíio други, наро
чито оног Г реча, код ког сте Ви нЬколико пути ручали, — што
CKopie имати желю. Он вас зато моли, да како наручене
кньиге дођу, или преко Г Копитара, или пак преко Матића
нама пошлете; а ако бисте нас мало у трошку поштедити
ктЪли, преко H artlebenova Комисюнера. Найпосле, како буде;
не ће му! противно бита; ово само напоминГ како би зар най-
лакше, т. е. найептише могло.
С М арковићем немате, нитиће имати каквог процеса,
све е по Вашой вольи учинено. Он е већ 117 Екземплара
II. части ПЬснарица и 268. Писменица ВасшЉвићу у Земун
послао, да и он своим путем отправи. Марковића рачун ево
како гласи: „Прими Марковић от Лнковића II. части n t -
сна рица . 174 Егземпл.
234
а Писменида e имао . 407 ^ Екз.
От ови продао е Писменида 125. за . .21 f. 45.
„ ,, издерани било 14. Екз.
Шснарица продао е 25. Екз. ä l f . 25. f —
Магарашевић е донео у Бел 14. Екз. Остало е дакле код
H ira ioni 135. Екз. пЬснарица.
От ови задржао е ä Conto Вашег дуга 1В. Екз.
Дакле послати могао nicHap. 117 Екз
и писменида . 268.
Со там сте с Марковићем сасвим измирени. — С Кау-
лицюм неможе ништа бита, док Ви сами амо недођете. Ко ће
се враг с ньиме терати? —
Да е П о п и ц а (per excellentiam) у Бечу и да тражи Вла-
дичество, то знам; али чини ми се, неће га утом бува уести. —
Збиля, есте ли чули, да e I I I част Л ю б о м и р а изишла? Я би
Вам е послао, ал nie вредно да толики порто плаћате. Ал Вам
е барем отговорю на Вашу рецензию п ош т ено !!! Оће Домин.
Ево Вам прилажем HiroBy Антикритику, но због краткости
времена остаде ioin híuito, али не одвећ много недописано;
ал мислим, да ће ово доста бита, за моћи дух и вЬштину,
CKoioM е писана, упознати. E x ungve leonem ! кажу латини;
т е. познаесе по шапама Лав!!! — Што ми за нашел Митро-
полИа кажете и нЬгов с Вама диван кажете, могу Вам овде
то едно казати оно: Н и ш е В а ш , н и т и Н а ш & & & како Вас
е примю, чуо сам. Будите здрави и незаборавляйте на Ва
шег старог
Магарашевић
[Изнутра на коверту:]
У другом писму морам вам послати Антикритику Сад
би изнело много.
Маг
Herrn
Vuk Stephanovits
Serbischen Lexicographen. Mit
Briefen des H. H. A. Probst in der
Ritterstrasse
zu Leipzig
Воштани печат (с папиром).
[Жиг:] Wien
[Вукова напомена:] ___
одговорено из Але 6. окт (по нашему) 823.
* АСАНУ, 2260.
Вукова преписка II, 502— 503.1
1 Првобитно било написано hy.
235
136.
ВАЦЛАВ ХАНКА — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Праг, 21. јули 1823.
ако то ние по србску помозите себи другим нарЪчиама.

Придраги ПријателБу!
Г Линде дао je Г Проф. виленског всеучилишта, кои у
Карлови вари jainio je, приметнуто писмо од Г Анастасевича
с кньижкама, које сам код моне оставю чекајући вашег по-
рученьа, оћетели да je у Доброе б (Halle по ческу) или у Беч
Г Копитару пришлем, кои je Г Кенгельцу пратитиће.
Но IV je два пута, један пут вама, кад будем имао при
лику до Добросоли пришлем га вама с ньекоим писмом и
книжками од Миановића Г Проф. Фатеру, кое ми Миановић
прислао 6io.
Да незабудем, поклоню ми прекјуче Ньегово Величство
Иммператор Александер за превод Игора Сватославића и
за Кралодворску Рукопись драги прстен бршпантови.
Бог вама дао и здравлье и срећу!
У златном Прагу, 21 и. р. Јкшл 1823.
Вјаштаславв Ганка
Вјаћа?
АСАНУ, 3491.
Вукова иреииска IV, 707
137
МАРКО ГЕОРГИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 28. јули 1823.
Господине Вуче Здравствуйте!
Господарь благоволилъ Вамь на трошакъ послати у
сребро f. 120 ко1и Нашъ Корреспондентъ из’ Беча Господь.
1оаннъ ПатрикВси на полидб послађе Вамь там w у Лайпцигъ,
кадь то прУймите, явитеми. Вы що имате шиляти, пошльите
у Бечъ реченному пр'Уятелю, коме я днесь пространна) являмъ
за далЪ расположили. Пр'Уймите ово приложено писмо w
236
кнеза Васса. Донеситеми нещо добро из’ Лайпцига. В’ прочемъ
Васъ особито поздравллгођи пребываю
в’ БклградЬ Вамъ благожелательный
16° Юл!а 1823. С. Марко Геюрпевичъ.
КонсВлъ
[На омоту:]
An den Herrn
Wuk Stephanowik
mit briefen des Herrn А. H. Probst
in der Ritterstrasse abzugeben
in Leipzig.
АСАНУ, 3495.
138.
Хале, 30. јули 1823.
Halle den 30ten July 823

Theuerste Gattin!
Deinen Brief von 15. dieses Monaths habe ich erhalten. Dieser
deiner Brief hat mich in eine sehr schlechte Lage gefunden, denn
seit ich in Leipzig bin, war ich iiner kränklich und unzufrieden,
aber deiner Brief von 21 Juny hat mich ganz geschlagen, und
ich bin ordentlich krank geworden, noch heutigen Tag zittern
mir die Hände und die Füsse, und unter Herzgruben thut mich
weh, und nichts auf dieser Welt freut mich, so bin ich verdrüsslich.
Darum habe ich Leipzig verlassen müssen, damit ich hier könte
mich etwas zerstreien und erheitern, denn ich habe hier einen
guten Bekanten und Freund, einen gewissen Doctor und Profes
sor V ater Ich liege nicht in Beth, aber ich muss einnehmen und
Pflaster auf den Magen auflegen. In meinem Leben war ich nie
so gefährlich krank. Seit ich hier (vor 4 Tage) gekomen bin, ist
mir nicht schlechter, aber auch nicht besser Du hast in deinem
Leben keinen grösseren Fehler gethan, als dass du zum Marko-
wits und zum Scholuny gegangen bist, und mir den Brief geschrie
ben, und, wie ich jetzt sehe, das war alles ohne Noth! Ich ver
zeihe dir gern, aber wen ich nur könte gesund werden. Ich habe
nie mehr Ursachen gehabt, etwas gutes und (wie du besonders
237
gewünschen hast) Gewisses zu hoffen und zu erwarten, wie jetzt,
aber das freut mich nichts, da ich so meiner Gesundheit und ifler-
licher Ruhe beraubt bin. Ich muss alle Tag weinen, und den Brief
auch begüsse ich mit Tränen. Wen ich könte nur diese Gegend
verlassen und mich zu dir und zu unsere Kinder begeben, dan
wäre mir gleich leichter (das sagt mir auch der Doktor), aber
wie kan ich das thun, dass mir so viele Mühe und Umkösten um
sonst würden? Wen ich nur könte hier noch 2 Monathen bleiben!
Aber bis Ostern bleibe ich hier auf keinen Fall. Nur sey du gedul
diger. Schone mich, wen du mich liebst (und ich weiss, dass du
mich liebst). Du weisst, dass ich für dich und für unsere Kinder
mehr denke, als für sich. Ich weiss, was dein Wunsch ist, aber
nur Geduld! Du hast imer mehr Geduld gehabt ales ich, und du
solltest mich zum Geduld ermahnen (was nie nöthiger war als
jetzt), nicht aber mich mit deiner Ungeduld quälen und unge
duldiger machen. Der Kopitar hat mir geschrieben, dass er dir
auch 50 f. w w geschickt hat, daweil also hast keine Noth am
Geld, und der Herr v Thirol schreibt mir, dass du im nöthigen
Falle brauchst keinen Menschen zu suchen, als ihm zu sagen,
und ich hoffe in September dir etwas m ehr zu schicken köüen,
und dan, wen du keine Freude mehr in Temiswar zu bleiben hast,
dan, kanst nach Wien reisen. Mich freut es sehr, dass du und
Sawa was serbisch könnt, schau dass ihr wie möglich ist mehr
lernet, und, wen Herr Gott giebt, dass ich hier nicht sterbe, ich
werde Ihnen alle beiden, und der Rosa auch, was schönes brin
gen. Küsse mir unsere Kinder viel Mahl, und schriebe mir bald,
aber was Gutes. Den Brief kanst adressiren hier in H alle, mit
Briefen des Herrn Dr Vater, Prophessor Ich werde in Zukunft
meistens hier bleiben, den in Leipzig habe ich gar keinen Bekan-
ten, und so alleinig überfallen mich die schwere Gedanken und
Sehnsucht nach dir und unsere Kinder noch mehr Halle von
Leipzig ist nicht weiter als Panjowa von Temeswar Lebe wohl
dein getreuer Gatte
Wuk
das sollst abschneiden und den
Herrn von Thirol geben.
[Ha полеђини Бук записао:]
Vorergösslichen
АСАНУ, 8532/29.
238
[Превод:]
Х а ле , 30. ј у л а 1823.
Н а јд р а ж а cyüpyio,
Д о б и о сам т воје писм о o g 15. o eo l м есеца. О во т во је писм о
за т екло м е j e у врло Ш ешком п олож ају, је р о т ка ко сам у Л а јп -
ц т у, ст алн о сам б о леш љ и в и незадовољ ан. T eo je п исм о о д
21 ју н а д о т у к л о м е j e по т п ун о , т ако д а сам се озбиљ но р а зб о -
лео и јо ш м и и данас д р х т е р у к е и ноге, а под срцем осећам бол,
н и ч ем у се не р а д у је м на овом свет у, т о ли к о са м зл о в о л а н .
Зат о сам м орао н а п уст и т и Л а јп ц т , к а ко б и х се о вд е м а ло
р азо и о д и о и орасполож ио. Jep , овде и м а м je g u o i д о броi позна-
ника и пријат ељ а, извесноГ д о к т о р а и проф есора Фатера.
Н е ле ж и м у кревет у, а ли м о р а м пиш и лек о ве и ст а вљ а т и
ф ласт ер на ст ом ак. Н и к а д а у свом ж и в о т у н и са м био т а ко
опасно болест ан. О т како сам дош ао ам о ( пре 4 д а н а ), није
м и Горе, а ли ни б о л е . B e tty Грешку ниси моГла у ч и н и т и у свом
ж и в о т у, но ш т о си и ш ла М а р к о в и ћ у и Ш олунију, и ш т о си
м е н и на п и са ла оно писм о. А ка ко сад видим , т о у о п ш т е ни је
б ило пот ребно! Р а д о т и т о о п р а ш т а м , сам о к а д б и х мо1ао
и д а озд р а ви м !
Н и к а д а нисам им ао виш е разлоГа д а се н е ч е м у д о б р о м на-
д а м и (к а к о си т и нарочит о ж е л е л а ) д а неш т о сигурно оче-
к у је м неГо сад. А л и т о м е ниш т а не p a g y je , je p са м ли ш ен здрав-
-ьа и душ евноГ м ира. П л а ч е м сад свакоГ д ана , па и ово писм о
н а т а п а м суза м а . К а д б и х сам о моГао н а п уст и т и о ву ср ед и ну
и поћи к т еби и деци, о д м а х би м и б ило бољ е (т о м и ка ж е и
л е к а р ). А л и к а ко т о д а уч и н и м , к а д би м и т о ли к о т р у д а и fíipo-
ш кова п р о п а ло ? К а д б и х моГао ост аиш овде сам о jo tu д в а м е
сеца! А л и д о У скрса н е ћ у ост аиш ни у к о м случ а ју. Б у д и сам о
ст рпљ ивија! Ш т еди м е ако м е волиш ( а j a зн а м д а м е во л и ш )
Знаш д а виш е мы слим на т ебе и на н а ш у д е ц у неГо на себе. Зна м
ш т а j e т воја ж ељ а , а ли ст рпљ ењ а са м о ! У век си и м а ла ви ш е
ст р п љ ењ а неГо j a и т ребало би д а м е опом енеш на ст р п љ ењ е
( ш т о н икад а није било пот ребније но с а д а ), а н е д а м е м у ч и ш
т војим н ест рпљ ењ ем и чиниш јо ш н е с т р п л и в и ји м .
К о пит ар м и j e писав д а т и j e и он послао 50 f W W ., пре-
м а т о м е, за са д не оскудеваш у н о вц у, а Господин Т и р о л м и
пиш е д а , у с лу ч а ју пот ребе, не т реба д а т р а ж и ш ни о д коха
друГоГ, век д а се об рат ит њ ем у. Н а д а м се д а к у у сеп т ем б р у
м о к и д а т и п о ш л е м неш т о више, и т а д а , ако не ж елиги виш е
о ст ат и у Т ем и ш ва р у, м о к и к еш отпутовагТш у Б еч.
В ео м а се р а д у је м ш т о т и и С ава зн а т е н ет т о српски.
Г лед а ј, у к о л и к о j e моГуке, д а ia у ч и т е виш е, а ако д а Г о с п о д
Б ог д а j a овде не у м р е м , д о п е к у ва м а д во м а , као и Р о зи , неш т о
239
ле п о . П о/ъуби м и пуно пуш а н а ш у драгу д е ц у и пиш и м и ш т о
пре, али — н ет т о добро. П и см о м ож еш адресоват и на Хале
с а писм им а господина д окт ора проф есора Фатера. У б уд ућ е
ћ у већином бит и овде, је р у Л ајпцигу нем а м ниједног познаника
и, т ако сам ой сп о п а д а ју м е jo iu выше т еш ке мысли и чежгьа
за т обом и децом . Х а л е није д аљ и од Л а јп ц т а него u m o j e П а -
гьова о д Тем иш вара.
В ук
О ст ај здраво! T eo j верни супруг
О во одсеци и g a j Господину Т иролу!
139.
УРОШ ВОЛИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ
Вршац, 5. август 1823.
Любезный й Почитаемый Господине!

Ево ta спГшимъ на Ваше мило Писмо, кое самь неча-
янн w изъ Лаипщга пршмю, о»говорити. Ра нисамь пре тога
знао, да се Вы у Лайпщг8 находите, него самь мыслю у Беч8.
Вы рекосте у Писм8, да сте се поћачили у Немачкой; но га
то тако раз8мемъ, да Вы кнйге Ваше тамо печатате. Међ8
тимъ кадъ узимате выше времена, ивићете ми, каквимъ сте
поводомъ у Лащпргъ дошли, и како» се у нГм8 забавляте, ербо
самь люболытанъ знати.
ШилЪмъ Вамъ у прилог8 песме, кое при р8к8 ймамь, чрезь
нашегъ|Молера списане. Мећ8 ньима е С т реинъ Б а н о в и чв . Изъ
Беле Церкве недасе ништа добыта: Сестра Гдина ЕманВила
сднако се wnupe такове йли пЬвати йли д1кт1рати Писц8, а
нагонитасе не може. То ми е отецъ Иг8манъ laeio. Жао ми е,
да Вамъ се Hie могла й w те стране усл8га учинити.
Нашь Молеръ еднако шжидава на Пасошъ йзъ Беча, й
готовь ё сваю'й дань полазита, тимъ выше, што за садъ овде
посла нема.
Поздраве Ваше йзр8чю самь свима, кои с8 у Вршц8.
Они Васъ обратна’ даю сви любезно поздравити. Гднъ Apxi-
мандр1ть ми ё казао, да йма h ík 8 препор8к8 дата Вамъ; но
садъ ё болестанъ, пакъ нисамь м8 хотео напоминяти.
Кодъ мене с8 сви у к8ћи здрави, й поздравляю Васъ та-
кожде любезно, желећи скоро видити Васъ.
240
Въ смотренш новы Ешскопа стой стварь при старомъ, й
нншта се не ч8е, шта се со тимъ мысли. Пишите ми изъ ты
благословены предала чесће, не Лбинюяся на Поштанске
трошке; адресирайте: An den Löbl Werschetzer Stadt-Ma
gistrat zu Händen des Ober-Notars Volitj пакъ бнда й мене
ништа не коштВе.
И самь въ прочемъ съ йстинымъ почиташемъ
ý Вршц8 24. JSnia 823. Вашъ йскреный др8гъ

Урошъ Воличь
An den Hochgelehrten Herrn
Volfgang Stephanovits
über Vien.
franco zu Leipzig
M it Briefen des Herrn H. A. Probst
in der Ritterstrasse.
[Жиг:] Werschetz
[Вукова напомена и белешка:]
одговорено 18 августа,
молеру за ђевојку,
1 Сарајевка 2. Браничевка
3. Мачванка 4. Сремица
АСАНУ, 3500.
140.
ВУК КАРАЏИЋ АНИ КАРАЏИЋ

Лајпциг, 7 август 1823.
Leipzig den 7ten August 823.

Theuerste Gattin!
Vor acht Tage habe ich dir von Halle geschrieben. Dem Gott
sey Dank! mir ist etwas besser, nur du sollst dich nicht kränken,
und schau, dass du mit unsere liebe Kinder gesund bleibst. Ich
bin hier nur auf etliche Tage gekomen, und gehe ich wiederum
nach Halle, denn dort bei dem guten Prophessor Vater bin viel
heiterer als hier
Der Kopitar hat mir geschrieben, dass dir in dem nöthigen
Falle noch 50 auch 100 f. schicken werde, nur dass du mich nicht
störst in meine Geschäften, aber ich hoffe, dass du in solche Noth
wirst nicht komen, da du daweil etwas hast, und Herr v Thirol
hat mir auch versprochen, dass du in nöthigen Falle von keinen
Menschen brauchst was zu suchen, sondern nur ihm sagen; und
ich hoffe, dass auch ich werde dir bald etwas verschaffen köflen.
Trinkt die Rosa noch die Brust? Kafí sie schon kriechen?
Schöne Gruss und Empfehlung an den Herr v Thirol und seine
Frau. Küsse für mich vielmahl unsere liebe Kinder, und schau
dass ihr was serbisch lernet. Schreibe mir Bald. Ich verbleibe bis
zum Grab dein getreuer und dich liebender Gatte
Wuk
Der alte H err , der mir die Medalie geschickt hat, hat mir
was recht Gutes und hoffnunvolles geschrieben (das sollst du nur
für dich behalten).
An die Wohlgeborene Frau
Anna Stephanovich, mit
Briefen des Herrn Demeter P Thirol
pr. Wien. in
Ofen Temesvar.
im Banat.
Воштани печат (Вуков) ca инидијалима ВС.
[Жиг:] Leipzig 7 Aug. 23.
АСАНУ, 8532/30.
[Превод:] _
Лајициг, 7 aeiyciua 1823
Н ајдраж а cyv.pyio,
П ре осам дана писао сам ши из Х алеа. Х ва ла Бо1у, м ени
j e нет т о боље! Н ем о ј само да се је д ш и и гледај да останеш
здрава, заједно с наш ом децом . О вамо сам дош ао на неколико
дана, поново се враћам у Х але, је р сам ш ам о код доброI про-
фесора Ф атера м ною р а с п о ло ж е н и и neto овде.
К опит ар м и j e писао да he иш у случају пот ребе послат и
јо ш 50 или 100 f . , само д а м е не би о м ет ала у м ојим пос ловима.
А ли надам се да нећеш доспет и у т акву нестагиицу, пошто
већ неш т о имаш , а и господин Тирол м и j e обећао да, у случа ју
потребе, нећеш м орат и ни од кога да т раж иш , већ д а само
гъему каж еш . А j a се надам д а hy ускоро Mohu jo tu нет т о да
Ши набавим.
242
Д а ли Р оза jo u i сиса? М о ж е л и већ д а пуж е?
С поштовагъем поздрављ ам господина Т ирола и гъеюву
супругу. П о љ у б и од м ен е пуно пуш а наш у драгу д е ц у и гледај
д а у ч и т е пом ало српски. П и ш и м и гито пре! О ст апу т и до
гроба т во ј верни супруг који т е воли
Б ук
Стари господин, који м и j e послао м ед а/ьу, писао м и j e

о добрим и пуним наде изгледим а (т о задрж и само за себе)
141
Ла пциг, 11 август 1823.
У Липисци 11га Августа (по Римск.) 823.
Љубезни лријатељу!
Примио сам Ваше писмо од 23. Јулија, и све сам разу-
мијо. Може бити, да сам и ja мало kindisch u[nd] weibisch
постао (или и био); али то мене ништа не може смести и од
послова моји одвратити, али кад сам болест ан, онда ми се
ни мој живот не мили; а сад сам баш болестан. Да би ми што-
гођ боље било, био сам прије неколико дана отишао к Фа-
теру, и за једну неђељу дана био сам се мало повратио, но
како сам се овђе вратио, опет ме je мука напала, данас или
сјутра мислим опет ићи к Фатеру, и нећу се овђе враћати до
2 мјесеца. Фатер и његова жена примили су ме не може боље
бити; ja сам био отишао у бирпауз, но они су ме сјутра дан
довели у њиову кућу, и довели су ми њиова домаћег љекара,
и свакојако су се старали, да ми се одлакша. Ja истина нити
сам прије лежао у постељи, нити сад лежим; него je моја бо
леет у томе: 1) боли ме трбу ниже лажичице; 2) у цијелом
ми je телу некака срдња и незадовољност и нестрпјеливост,
па како ми што најмање није по вољи, одма ми удари у ноге
(као да утрну доље у стопалима); а то ми je све дошло од
срдЕье и Verdrussa.1
Вала Вам, што велите, да ћете ми жени join 50—100 f.
W W послати, ако буде нужно; но за сад мислим, да јој није
нужде; а ако јој буде нужда, то he Вам пуница моја казати;
али се надам, да he и она (т. j. жена моја) од Јована Сестрића
моћи што скоро примити. Сестрић je ca свим готов, само
града руо, те се одијева за пут. Онај Zeichnung он није могао
примити са собом, него je оставио Страињићу, који ће још
i6* 243
до 2 мјесеца одавде поћи; онда ћу и ja (ако не умрем, или
ако не оздравим) оставити Саксонију и поћи к Вама; што
свршим овђе, свршим; а што не свршим, гледаћу тамо да
накнадим: здравље je прече него све друго. „Робом и кад,
а гробом никад.“ Ако ми одм а те разговоре „между испы
тующим’ и увЬреннымь“ пошљете, ja ћу гледати с Фатером
да и преведем. Ако би ми Тирка ћео дати 2—3 рјечника,
ja би молио, да ми и по каку књижару пошљете, м акар и о
Миољу дне овђе дошли. — Пишите ми одм а, и пошљите йи-
смо на Фатера у Алу Поздравите моју пуницу, и остале. Јели
се Кепен вратио? Од Ад. још ништа!
Вук Стеф. Карацић,
Оадранин из Тршића, а од старине Дробњак
из Петнице.) Сже2 писахъ, писах
Збиља! Чујем, да je Зелићево житије штампано у Будиму!
А Васиљевић ми пише, да се говори онђе, да су Филосову
ударили 25 батина?
[Уврх 1. стране напомена Колятарева:]
Vuk Aug.
АСАНУ, 1589.
Букова иреписка I, 226, 224— 25.
1 Зловоља, јед, нерасположење.

2 Било јеж е, па ј прецртано а е преправљено у С.
142.
АКСЕНТИЈЕ ЈАНКОВИЋ — ВУКУ КАРА1ДИЋУ
Вршац, 11. август 1823.
Высокопочитаемый Господине!
Писмо Ваше на Господина Волича послато, пало е й мени
у тал на прочиташе, за кое вам особито на любезный ваш
поздрав’ благодарим; что се пак моег пЗтешествш каса, то сам
и давши й давни» вашем благом и искреном совйт» слГдоваич
й свобод» какш w вармеће, таки» и w консш»ма поиска«!,
такш дакле надам се что CKopie т»ю пол8чити, слГдователни’
таки полазити на он» стран» б»д». Обаче вас ймам чтогод
молити, да ме Г Милош» верховном» княз» C ep 6ie, нЬгозом
Настоиник» и Спскоп» ондашнкм» по вашем» обЬщан1ю Пис-
меннш препор»чите, но врло би н»ждни) было, да та препо-
244
р8чителна Писма мени у Вершац пошлГте, да йх и за болю
мою сигбрност нјима у р8ке предам, пак какш Г Милоша
измолбем, то ћ8 вам обещанию Портре нћгово a6ie послати.
Надам се дакле, как w препорбчителна Писма, такш й
дражайшег пожелаемог вашег швГта скоршм временем пол8-
чити. В’ прочем вашея любви себе вручаю.
ПокорнГйшщ сл8га
Агксентш Ганковичъ
малеръ
У Вершц8 дне 30. Ironia м-ца 823.
Господине!
Вы ми нећете зазло прјимити что овако Ikohomíio с’ па-
nipoM водим, узрок е свем8 поща, и далнји п8тъ.
Вы пощ8 неплайайте, да би сам сигбрше писмо добЈо,
платићу га овдје.
An den Wohlgebornen und Hochgelehrten Herrn
Vuk Stephanovics (zu Wien)
Mit Briefen des Herrn H. A. Probst
in der Ritterstrasse in Leipzig
[Жиг:] Werschetz
одговорено 15/3 Септ
АСАНУ, 3509.
Вукова преписка IV 733.
143.
ЈОАНИС ПАТРИКУСИС ВУКУ КАРАЏИЂУ
Беч, 18. август 1823.
Stá Asidi av
Тлрытате Kopie Boóx STscpavoßix:
’Ex Biśwtjp тгј: 6: aůyodcrrou 1823
'O sv BsXiypaSíw xoivóp cpíAop xópiop Mápxop rsatpysßiTp
K ó v a o A o p p a p S to p í^ s i S i á v á a a p s p ß a c H u p s v 120 t^t o i á p -
y u p á cpiopívio: exKTÓv síx o e ri x a í £7tsiSv) to io o t o v p ix p ó v атсош то
Sév £ 7 tS T Ú y a p sv , Siá to u to S io p í^ o p s v crÝjpepov т о о р a Ů T o a sv x o ü p :
Г 0 s o /á p r;v x a í tk ó v , T ta p á tw v ótcoicov O éX si erap боО-тј xaí r\
245
тгаробоа pap 8tá vá cap psTpÝjcouv та sípvjpéva 120 súaSíov
psT^sßoÜTxp cap xaí ^tjt'/jcsts та TCapaxaXoöpsv, áxoXou&wvTap
тар ösXrjCS'.p той xoü Mápxou. 6crap ;iap Xéyei, o t ł s / s t s vá
;aäp c t s í Xe t s BtßXia xaí aXXa 8iá ty jv eůyevsíav t o u xaí та
7ipocp,évo[xev sv xaipw, Stá vá xáfJttópisv хата t o v Stopicptov t o u
xaí хатастса^ ó iisvoí cap aśvo;xsv
Oí SoüXot. cap
’b r á v w j p Патр1хо0ст)р xaí cuvT pocptá
Herrn
Wuk Stephanowik mit Briefen
Herrn A. H. Probst
in der Ritterstrasse Leipzig.
АСАНУ, 8552/121.
Превод:]
И з Беча, 6. aeiyciüa 1823.

М ногопош т овани Господине Б у ч е Ст еф ановићу,
Н аш заједнички пријат ељ М арко Георш јевић, ко н зул у
Београду, налож ив нам j e д а В ам дост авим о 120 фор инт и у
сребру и йошшо нисмо т о усп ели збоГ крат коi времена, одре-
ђујем о данас Господу Г Teoxapuja ca сыном да В ам предају
полису и да В ам изброје пом енуш их 120 ф оринти и м о ли м о да
и х пот раж ит е. И спуњ авајући ж ељ е Господина М арка, који
нам j e рекао о књ ш ам а и другим ст варима које т реба д а по-
гиа/ьете гьеговом благородст ву, очекујем о и х на време, да би
пост упили према гъеГовом налоГу и поздрављ ајући В ас ост ајемо
на у с л у зи В ам и
Јоанис П ат рикусис и друш т во
144.
Хале, 27 август 1823.
У Али на Велику госпођу 823.

Писмо Ваше од 20. Августа примио сам. Фатеру сам
поздрав Ваш изручио, и он Вас љубезно поздравља (он je
баш јуче добио Asiam polyglottam, и он каже, да Клапрот
246
има право, што се тине ствари). И рјечнике сам јуче примио,
што ми je Тирка послао, но још нијесам гледао, колико и je;
поздравите га (ако се ђе видите), и вала му! а ово дана и ja
ћу му (уза Сестрића) писати. Сестрић полази са својим врс-
ницима и с млађима од себе, а Страињић и презимењак Зе-
лићева архијереја остају са старима, они ће join до два мје-
сеца полазити; па онда тек ж енскињ е ваља да се спрема, које
не ће моћи бити спремно прије малога Божића (да знам, да
би оно свој посао тамо код Вас овако могло свршити, ja би
га са Страињ. повео тамо, да нас зима овђе не затече?). Мени
je, вала Богу, побоље, али управо здрав нијесам! Ама сам
онај Zeichnung1 уредио, да Вам око види! Еро сједи, пак дигао
главу, какогођ Слијепац Вилип, а остали се око њега наче-
тили те слушају Молим Вас покорно, ако имате прву част
пјеснарице, изадерите ми ону фигуру, те ми je пошаљите у
писму (првоме); ако ли Ви немате, а Ви ми нађите макар ђе;
најпослије (ако нигђе наћи не можете, а Ви) иштите од го-
споје Маце матер Србију и Србина сина, те ми у писму по
шалите; а јаћу то опет донијети, те се може прилијепити, као
што je и било. — Од Sammlunga2 патријара Доситија „gegen
die Papisten“3 Фатер не зна нцшта. Није с горега што сте ми
смрт Швартнерову јавили. —г За граматику од год. 1651. опро
стите ми што Вам прије нијесам гледао, а јамачно ћу гледати
како први пут одем у Липиску Пишите ми о д м а опет овђе.
Поздравите све натйе.
Byк.
[Уврх 1. стране напомева Копитарева:]
Vuk. Sept.
АСАНУ, 1590.
Вукова йреписка I, 226.
1 Цртеж (бакрорез за II књигу песама).
2 Збирке.
3 „Против паписта“
145.
ВУК КАРАЏИЋ — ПЕТРУ I ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ
ЈЈајпциг, 30. август 1823.
У Липисци 180г Августа 823
Ваше Високопреосвешт.[енство]
Милостиви и Високопочитјајеми] Г.[осподине]
Ja сам Вама прије двије година [!] писао из Беча, и молио
Вас, да би каки Црногорски пјесама преко Ваши млађи могли
247
скупите и послати. Истина да ja нијесам имао чести од Вас
никаква одговор[а] на то писмо примите; но лани сам у Ср-
бији чуо од некога ђакона ЈТичинића, да сте Ви по томе писму
моме писали у Морачу и тражили мени пјесама. И то je за
мене довољно, да Ви писмо моје нијесте ca свим забацили.1
Што наши веле: „Кума нуђена као и чашћена“. За знак исти-
нога мота к вама високопочитанија2 и благодарности за3
Вашу жељу скупити мени пјесама, шаљем Вам ову трећу књи-
гу народни наши пјесама, у којој ћете наћи неколико пјесама
и о Црногорцима, које сам ja по Србији скупио.4 Ако да Бог,
те један пут дођем к Вама у Црну Гору, као што једнако же-
лим и надам се, онда ћемо више и бољи пјесама тамо пре-
писати. Ако би јоште ко тамо желио овије књига имати, Ви
изволите наручити у Тријест Г доктору Фрушићу и он ће
Вам и моћи послати коликогођ оћете.5
Препоручујућ[се] Вашој милости и благонаклјоности] и
пелујући Вами«* архипастирску десницу остајем с највећим.
Концепт.
Наставник, 1921, књ. ХХХШ, св. 1, 27—28.
1 У наставку прецртано но з.
2 Иза овога прецртано к вама које je пребачено раније.
3 Прецртано ту и натписано Вашу.
4 Овде написан знак за уметање, а на мартини забележено мени he бити
врло мило, ако ова куьиш моја буде Вама коликоюI) по во.ъи.
5 Између ова два пасуса знак за уметање, а на мартини дописано ако
висте ме удостојили тема Bauteia. изволите ia послати (ова реч нат-
писана изнад прецртаних написати) у Беч.
6 Прецртано Вашу и натписано архипастирску.
146.
Хале. 31 август 1823.
Halle den 31. August 823.

Theuerste Gattin!
Deinen Brief von 16. dieses Monaths habe ich erhalten. Dem
Gott sey Dank mir war ziemlich besser, aber dieser Deinen Brief,
oder Beschluss denselben, hat mir aufs neue Verdruss wie ein
Gift in ganzen Körper verbreitet! Du bittest mich, ich soll den
Brief, der mich in die Errinemng zurück führt, verwerfen, und
du selbst schickst mir von Temeswar die empfindlichste Errine-
rung! Denn was kann mein durch Verdruss vergiftetes Herz mehr
248
reissen und an alle Unannemlichkeiten errinern, als wen du Geld
begehrst, und ich habe keine dir zu schicken? Und ich weiss ge
wiss, dass du das ohne Noth thust denn ausser jene 100 Gulden,
was dir der Wassiliewich und Kopitar geschickt haben, der Herrn
v Thirol hat mir geschrieben, in den Fall dass dir Geld ausgeht,
du sollst nur ihm sagen, und er wird dafür sorgen. Der Kopitar
hat mir geschrieben dass er dir in Nothfall noch 50 bis 100 f. wird
schicken, nur dass du mir Ruhe gibst. Also ich bitte dich um alles
in der Welt, du sollst nichts mehr von mir begehren, denn daweil
habe ich nichts dir zu schicken, und wenn ich etwas haben werde,
dań werde ich nicht warten bis du begehrst, sondern ich werde
dir selbst schicken. Wen du unterdessen Geld brauchst, so schreibe
nur der Frau Muter, sie soll von Kopitar begehren oder ihm sa
gen, und er wird dir schicken, denn er hat mir das selbst ange
tragen, und ich habe ihm vorgestern geschrieben. Und sollst
schaun wie möglich Geld zu sparen (und ich hoffe, dass du das
ohne meine Errinerung thust). Ich bitte dich noch einmahl, du
sollst von mir nichts begehren, und wenn du mir nichts Gutes
schreiben kanst, so schreibe mir lieber gar nichts, denn wahrhaftig
ich fürchte mich schon von deinen Briefen wie von Pest. Mir ist
sehr leid, dass ich dir so schreiben muss, aber leider! ich muss
das thun, denn es gehet wirklich um mein Leben, und wer wird
dafl unglücklicher seyn, als du mit unsere Kinder? Du sollst dich
nicht kränken, dass ich dir so schreibe, sondern sollst daraus lehr-
nen und dich in Acht nehmen, was du mir schreiben wirst. Ich
bin nicht böss auf dich, denn ich weiss, dass du das nicht mit Fleiss,
sondern aus Unwissenheit gethan hast, und verzeihe dir alles,
nur schone mich in Zukunft, damit wir uns noch ein Mahl sehen.
Küsse mir unsere liebe Kinder vielmahl, ich verbleibe dein
getreuer Gatte
Wuk
Vielleicht in zwey Wochen werde ich dir wiederum schreiben.
Diese Zettel gieb dem Herr v Thirol.
Leibste und theuerste Gattin! Ich bitte dich recht schön,
sey nicht böse, dass ich dir so geschrieben habe, denn es ist mir
wirklich schwer. Mein Magen thut mich jetzt nicht mehr weh,
aber so in genzen Körper habe ich eine Reitzbarkeit, dass mich
die kleinste Unanemlichkeiten verdrüssen, du kafist dich errinern,
dass mir auch in Wien manchmahl so war, aber war nicht stark
und hat nicht so lang gedauert. Du sollst dich nicht kränken,
ich bin gar nicht böse über dich, ich verzeihe dir alles recht gern,
du bist meine einzige Freude in dieser Welt, ohne dich ist kein
Leben für mich, Sey nur ruhig und geduldig. Ich werde hier noch
höchstens 4 Monathen bleiben, nicht länger, dafl kome ich zu dir
249
und zu unsere liebe Kinder (nur diese Gedanke gibt meinem Her
zen und gantzem Körper eine Erleichterung). Seyd alle gesund!
Ich werde auch einem jeden etwas bringen, besonders dem Sawa,
wen er sich gut auffuhr, besonders wen er dir folgsam ist, werde
ich ihm Pär Pistolen bringen, und noch etwas.
Wen du Geld brauchst, so schreibe gleich der Frau Muter
nach Wien, und sie soll von Kopitar begehren. Ich werde dir in
Paar Wochen wieder schreiben. Lebe wohl! Dein getreuer Gatte
Wuk
АСАНУ, 8532/31.
[Превод:]
Х а ле, 31 аеГуста 1823

П рим ио сам т воје писмо од 16. oeoi месеца. Х ва ла Богу,
м ени j e м ною боље, алы ово т воје писмо или боље рећи, одлука
која стоји у њ ем у попово м е j e озловољ ила и р а зл и ла се као
отров по чит авом т елу. М олиш м е д а одбацим писмо које м е
наводи на сећање, а т и м и сама из Темиш вара шаљеш најосет-
љ ивије сеТгање! Ш та би могло ваш е да поГоди м оје зловољ ом
зат ровано срце и д а м е подсет и на све непријат ност и net о то
што т раж иш новац, а j a нем ам д а т и ia пош аљ ем ? С м урно
знам да т и т о зацело чиним без потребе, је р поред о них 100
Гулдена, које су т и послали Василијевић и К опит ар, Господин
Тирол м и j e писао, ако ост анем без новаца, само њ ем у д а ка
ж ем , и он ће се за т о побринут и. К опит ар м и j e писао да he
т и он послам и, ако б уде потребно, јо ш 50 до 100 f., само д а би
м е ост авила im м иру. М о ли м т е, дакле, у им е ceeia на свет у,
нем ој ниш т а вим е од м ене д а захт еваш , je p сад ни м т а нем ам
да т и п о ш л е м а када будем имао, нећу чекам и да м и м и т ра
ж иш , већг hy т и сам послам и.
А ко т и у м еђуврем ену б уде потребан новац, онда пиши
Госпођи мајци. Н ека она пот раж и од К опит ара, или нека ia
обавести, и он he т и послам и, je p м и j e он сам то предлож ив.
Ja сам м у писао прекјуче. Г л е д а ј да уш т ед и ш колико м о
ж ем . (Н а д а м се д а ћеш т о учинит и без м оје о т м е н е .)
J om j e дном т е м олим да од м ене не т раж иш ниш т а. А ко
не м ож ем да м и пиш ем неш т о лепо, онда м и бољ е и не пиши,
је р се заист а бојим т војих писама, као куГе. В еом а м и j e ж ао
што м орам ово да т и пиш ем, али, на ж алост , м орам т о да
учиним je p j e заист а у йитагьу м о ј ж ивот . А ко би т ада био
несрећнији од т ебе и наше деце?
250
Н е м о ј се је д и т и ш т о т и овако пиш ем . Н е к а т е т о поучи
д а о д сада пазиш ш т а ћеш м и писат и. Н е љ у т и м се н а т ебе,
је р зн а м д а т о ниси у ч и н и л а нам ерно, већ и з незнањ а, и све т и
праш т ам , сам о м е у б у д у ћ е п о ш т е ђ у ј д а бисм о се jo tu је д н о м
ви д е л и !
П о л у б и м и пуно пуш а н а ш у g p a iy д ец у.
О ст ајем т во ј верни супруг
В ук
М о ж д а Угу т и писат и к р о з д ве недељ е. О в у ц е д у л у пре g a j

Господину Т и р о лу.
Н а јв о л е н и ја и најдраж а супруго! Н а јле п ш е т е м о л и м д а
се не љ у т и ш ш т о сам т и онако писао, је р м и j e за и ст а т еш ко.
С т о м а к м е виш е н е боли, а л и м и j e чит аво т ело о б узе ла р а з-
д р а ж љ и во ст т е м е и најм ањ а непријат ност о зло во љ и . С ет и
се д а м и j e Гдекад т ако било и у Б е ч у , сам о н и ка д а није т ако
ја к о и g y lo т рајало. Н е м о ј д а се je g u iu ! J a се у о п ш т е н е љ у т и м
на игебе и све т и р а д о праш т ам . T u си м и је д и н а р а д о с т на
о во м е с в е т у и б ез т ебе м и н ем а ж ивот а. Б у д и сам о м и р н а и
ст р п љ и ва !
О вд е ћ у ост ат и jo u i највише 4 м есеца, не д уж е; за т и м
Угу д о ћ и к т еби и нагиој g p a io j деци. ( J едино пла пом исао пруж а
олакигањ е м о м е е р ц у и ц ело м т е л у .)
Б у д и т е сви зд р а ви ! С ваком Угу неш т о донет и , а нарочит о
С ави. А к о се л е п о понаш а и ако т е б уд е с лу ш а в, д о н ећ у м у
д ва п и ш т о љ а и јо ш неш т о.
А к о т и б у д е пот ребан новац, пиш и о д м а х Госпођи м ајци
у Б е ч д а п о т раж и од К о пит ара. К р о з нег<олике н е д е л е писаУгу
т и поново.
O cutaj зд р а во ! T e o j верни супруг
В ук
147
Беч, 3. септембар 1823.
3 Sept. 1823.
Freund!
Unter dem 20ten v M. habe ich Ihnen nach Halle geschrie
ben, ohne bisher Ih r одма dagegen erhalten zu haben. Doch hoffe
ich, dass alles richtig eingetroffen, und Sie besser sind. In jed er
Rücksicht besser! Wie steht es mit W eim ar, Riemer, Goethe?
251
ein Hr Wähner (Венер) von Dessau, der über 10 Jahre in Wien
gewesen ist nun in L eipzig. Mit dem sollten Sie zusamen kö
rnen. Er ken n t und Hebt Wien. Bei Brockhaus wäre er zu erfragen.
Empfehlen Sie mich Hrn. V ater, die kormczaia wird wohl bis
Ende dieses erscheinen. Unser lexicon ist mein letzter Abend
gesellschafter Haben Sie bei Cnobloch Ihre 4 Exemplare schon
abgeholt?
Одма
P S. die Gramatik von 1651?
Herrn Wolf Karagich (P T)
mit Briefen Hrn J. S. Vater (P T)
p Leipzig. in Halle.
[Жиг:] Wien
Geantwortet den 10. Sept.
АСАНУ, 1591.
Вукова преписка I, 227
[Превод:]
3. септ ем бра 1823.
П о д 20-им прош лоi м есеца писао сам В ам у Х але, а да
до сада нисам за узерат примио Ваше одм а. Н о j a се надам
да j e све у р е д у ст т ло и да В ам j e боље. У сваком п о м ед у
боље! К ако ст оји с Вајмаром, с Р имером, с Г е т е о м ? Н еки
Господин В енер из Д есауа, који j e преко 10 година боравио у
Бечу, сада се налази у Лајпцигу С гы ш би т ребало да се са-
ст анет е. Он познаје и воли Беч. М огло би се о гьему сазнат и
код Б рокхауза. П репоручит е м е Господину Фатеру; крм чија he
се вероватно појавит и до краја ове [године]. Н а ш р ечни к м и j e
последњ и саговорник навече. Д а ли ст е код К но блоха већ по-
дгпли своја 4 примерка ?
О дм а
P S. Г ра м а т и ка из 1651 ?
Господин Бук Караџић (P T.)
са писмима ig. Ј. С. Фатеру (Р . T.)
преко Лајпцта Хале
ОдГоворено 10. септембра.
252
148.

6 Sept. 1823
Freund!
Ihr Briefchen vom На Велику Госпођу hab’ ich erhalten.
Tags vorher ging ein meiniges mit Einschluss von Ihren Frauen
an Sie ab. Also heute nur das Nachträgliche, Nöthige.
Die F rauen, glaub ich, gehen hier leichter durch als Heiduken,
als gar H elden. Also wagen S ie n ich t viel, wenn Sie das женскиње
hieher übertragen wollen, wiewohl ich für keine L a u n e gut stehen
kafi. Nehmen Sie noch dazu, dass der Kaiser nach Чернавц in
der Bukowina geht, wo Sie gewesen, vielleicht um mit Alex**
zusamenzukomen. Die Serb, депутйрци sollen bei der Feuers
brunst entflohen seyn. Daher werden auch die Bilder hier besser
gerathen, die erwähnten sind ohnehin miserabel, was Ausdruck
betrifft. Das Kostüme ist aus Fortis, und V ater muss auch Ihre
erste пЬсмарица haben. Das serbische M ädchen sollte an die
Савка mahnen, und nicht so kalt und hölzern aussehen wie die
србска мома in der ersten иЬснарица.
Fabricius, glaub ich, erwähnt, oder Tschirner in der Fort
setzung des Schröcks, der Tractate des Dositheus in H alle.
Klaproth hat unser џ nicht gekannt, sonst hätte er in der
Asia polyglotta nicht aus д und ж ein hässliches дж zusamen-
gestoppelt.
Ad. hab’ ich geschrieben in betreff Ihrer ganz gerad, dass
man, kleinlich, nicht ausharre, und den Ruhm, der пЬснарица
M a ecen zu seyn, verscherzt habe, dass Koppen durch niedriges
(доны) Geschimpfe irre geworden sey etc. Diesen Brief hab’ ich
offen dem K. zum Einschluss an Ad. anvertraut. Er beklagte sich
auch Tags drauf darüber ich aber blieb bei meiner Meinung,
dass, wer bis ans E nde ausharrt, selig werde, und ich also der ein
zige Pylades Ihres Orestes sey. Sie werden ihn wohl noch antreffen.
Meine beste Empfehlung an den edlen Prof. V Sehen Sie
doch die französische Ankündigung (prospectüs-oSjaBneHie) der
griechischen пЪснарица bei Zierges in Leipzig. Sie geht von Ihren
Ansichten aus.
Aber warum ist Црноевић млад, Страиња a lt? —
Ist Ihr Црнојевић der nämliche, unter dem Maxapie den
ersten und schönsten Oktoich druckte? Seltsam, dass der erste
glag. und der erste cyrili. Druck zugleich die schönsten sind.
253
(Und beide offenbar von einem Venediger Schriftschneider!
Немойте заборавити ваш8 дшлом8 од Хир8рпе etc.
Herrn W olf Karagich (Р Т)
abzugeben bei Н. D r J. S. Vater (P T)
p Leipzig. in Halle
Воштани печат нечитак (вероватно ca иницијалима ЈК).
[Жиг:] Wien
одговорено 5/17 Септ АСАНУ, 1593.
[Превод:]
П ријат ељ у, 6. септ ем бра 1823
П рим ио сам В аш е писам це писано на В е ли к у Госпојину.

Д а н пре т ош пош ло j e м о је писм о, с прилош ком о д В а ш и х ж е
на, уп ућ ен о В ам а. Д а н а е д а к л е само оно ш т о j e на кла д но јо ш
ост ало, ш т о j e неопходно.
Жене he, чини м и се, овде лакше проћи нею ли х а јд у ц и или
јунаци. Значи д а не ризикујете много уко ли к о ж енскињ е пре-
несет е овамо, прем да ни за чије распо ло ж ењ е не M oly д а ia-
рант ујем . У зм ит е к т ом е jo iu д а цар полази у Черновице у Б уко -
вини, Где ст е В и били, м о ж д а д а би се саст ао са А лександром .
За српске деп ут а т е к а ж у д а су у м а к ли за врем е пож ара. Зат о
he и слике овде бољ е усп ет и ; оне спом енут е ионако су ја д н е
ш т о се т иче израза. К ост им и су у зе т и од Ф орт иса, а Фатер
м ора им ат и и В а ш у прву песм арицу. Требало би д а српска
девојка üogceha на С авку, а не д а изГледа онако хла д н а и
дрвена као српска м о м а у првој пјеснарици.
Фабрициус, чини м и се, или he то биты Чирнер наст ављ а-
jy h u Ш река, пом ињ е Д осит ејеве т ракт ат е у Халеу.
К лопрот није знао за наш е ц, иначе он у Asia polyglotta
не б и о д д и ж скрпио онакво р уж н о дж .
Ад[елун1]-у сам писав поводом Вас веом а непосредно д а не
би т ребало ист рајат и у ситничавости и д а j e проиграна слава
д а се б уд е мецена пјеснарице; д а j e К еп ен насео ниским Грд-
њ ам а ит д. Ово писмо сам поверив незатворено К -у, како би
1а овај прилож ив писм у за А д -а . С ут радаи се он и ж а л и о збоГ
т о\а: но j a сам ост ао при свом м иш љ ењ у д а he онај ко истраје
до краја бит и блаж ен и д а сам ja , значи, је д и н и П и л а д В а ш еi
О рест а. В и heute ia свакако јо ш затеЈхи.
Н ајбољ е се препоручујем плем енит ом проф есору Ф[атеру] и
поГледајте ф ранцуски оглас (prospectus — објављ еније) грчке
254
пјеснарице ко д ЦирХеса у ЛајициХу. О ва ј оХлас иолази о д В а ш и х
схват ањ а.
А л и заш т о j e Ц рнојевић м ла д , а С ш рахињ а стар?
J e л и В аш Ц рнојевић онај ист и под којим j e М а ка р и је ш т ам -
иао прей и најлепш и о к т о и х ? Ч удноват о д а су прво д ело
на Хлаю.ъици и прво д ело на ћирилици ујед н о и најлепш а
ш т ам пана д ела. ( И оба очт ледно од истог млет ачкоХ сло-
ворезача!) — Н ем ојт е заборавит и В а ш у д и п л о м у од хирур-
Хије ит д.
Господину Буку Карсцшку (Р T .)
предаши Господину др Ј С. Фатеру (Р T .)
преко ЛајпциХа Хале
149.
Хале, 10. септембар 1823.
Halle den 10ten September 823.

Theuerste und hochgeschätzte Gattin!
Ich habe dir in meinem letzten Briefe versprochen in Paar
Wochen wiederum zu schreiben, da ich aber noch nichts beson
deres habe, so hätte ich noch nicht geschrieben, aber gestern habe
ich von der Frau Muter den Brief den du ihr von 25 ten August
geschrieben hast, bekomen, darum eile ich dir heute zu schreiben.
Meine ganze Wunsch ist, dass du diesen Erbst nach Wien komst,
aber was dabei die Hauptsache ist, ich habe noch keine Geld.
Ich habe hier für einen Herrn von Arad (Sabbas von Tököly)
30 Gulden in Silber bezahlt, und heute schreibe ich ihm, dass er
dieses Geld dir schickt, ober er das gleich wird thun köfien, das
weiss ich nicht, aber er wird dir gewiss schicken, denn er ist ein
reicher und guter Herrn, und er hat mir geschrieben, ich soll ihm
nur schreiben wo wird er das Geld abgeben (er wird dir vielleicht
noch was mehr schicken für andere Sachen). Ich schreibe heute
auch dem Herrn v Kopitar, dass er dir auch etwas schicken sollte,
wie er mir selbst versprochen hat. Ich schreibe in diese Zettel auch
dem Herr v Thirol darüber. Also sobald du etwas Geld hast,
schau wie möglich ist nach Wien zu komen. Die beste Gelegenheit
wäre wen der v Thirol nach Pest reisete, wie du der Frau Muter
geschrieben hast, und könte dir auch in Pest Gelegenheit finden,
255
wen er aber nicht reiset hach Pest, so schau mit ihm eine andere
Gelegenheit, wie Sie am besten finden. Nur gib acht, dass dir nichts
geschieht, und dass die Kinder sich nicht erkühlen. Wen du müs
stest mit Postwagen reissen, dan müsstest alle unnöthige Sachen
durch einen Fuhrmafi schicken. Ich schreibe dem Herrn v Third
weitläufig darüber Dem Gott sey Dank ich bin ziemlich gesund.
Schau wie möglich ist dass du nach Wien körnst, und dort, wen
Herr Gott will, werden wir uns gegen Weinnächten sehen. Dan
werde ich nicht müssen von noch einmal1 so grosse Reise bis zu
dir machen wie von hier nach Wien, was in strengste Winter wir
klich seher schwer wäre, und wegen meine Geschäfte kan ich in
Frühjahr leichter nach Ungarn reisen. Der Herrn v Third soll
dir einen Pass von Magistrat besorgen. Lebe wohl und schreibe
mir bald. Küsse mir unsere liebe Kinder vielmahl
Dein treuer Gatte
Wuk
Diesem serbischen Brief ist für den Herr v Thirol.
АСАНУ, 8532/32.
i Написано изнад прецртаног eine.
[Превод:]
Х а ле, 10. септ ем бра 1823
Н ајдраж а и најцењ енија cyupyio,

У последњ ем т е м у обећао сам д а Ну т и писат и поново
к р о з неколж о недељ а, а пош т о нем ам д а Ши ја в и м ниш т а на
р очит о, јо ш не б и х писав, али ју ч е сам добио писм о о д Госпође
м ајке, које си ј о ј ш и писала 25. август а. Зат о ж ур и м д а Ши да-
нас пиш ем . Сва м и j e ж ељ а д а дођеш ове је с е н и у Б еч. А ли ,
ш т о j e при т ом на ји а вн и је, јо ш нем а м новца. О вде сам плат гю
за једноГ Господина из А р а д а ( С аву Т е к е ли ју) 30 Гулдена у сре
бру. Д анае Ну м у писат и д а т и т а ј новац пош аљ е, а д а ли Не
он т о о д м а х уч инит и, не знам . Н о ст урно Не т и Га послат и,
je p j e он је д а н боГат и добар Господин. Он м и j e писав д а м у
напиш ем Где Гпреба д а преда новой, (м о ж д а Не т и послат и и
нет т о виш е, за g p y ie ст вари)
Д анае Ну писат и и Господину К о п и т а р у д а т и и он нет т о
пош аљ е (т о м и j e и сам обеНао). У овој ц ед уљ и пиш ем и Го
сподину Т и р о лу о т ом е. Т ако, чим б удет им а ла нет т о новца,
пот руди се ако м о ж ет д а дођеш у Б еч. Н а јбољ е би било ко д
би Господин Т ирол пут овао до П еш т е, како си т и веН и писала
Госпођи м ајци, он би т и моГао и у П еш т и наНи зГодну прилику.
А к о он не п ут ује у П е й т у , goíoeopu се с њ им о и еко ј g p yio j
256
м огућност и, за коју см ат рат е д а j e најбољ а. П а зи само д а пас
се ниилта не goiogu и д а се д еца не п р ехла д е! А к о будеш м орали
пут оват и пош т анским колим а, м о р а ли би све непот ребне
ст вари послат и по кириџији. О пиш рно ћ у писат и о т о м е Го
с п о д и н у Т и р о лу.
Б 01у хва ла , j a сам прилично здрав. Г лед а ј, ако j e т о м о -
íyhe, д а дођеш у Б еч, па, ако т о Г о с п о д E o i xo h e, видећем о се
т ам о око Бож ића. У т ом слу ч а ју не б и х м орао jo u t је д н о м да
п у т у је м т ако да лек о до т ебе, као о давде д о Б еча, ш т о би м и
заист а било т еш ко по највећој зим и, а било би м и ла к ш е д а
збоГ својих послова у пролеће п ут ујем у М ађа р ску.
Г о сп о д и н Т ирол нека т и набави пасоил у М агист рат у!
О ст ај здраво и пиш и м и ш т о пре! П о љ уб и м и пуно п ут и
на ш у драгу д е ц у !
T e o j верни супруг
В ук
О во писм о на српском j e за Господина Гирола.
150.
У Али 10. Септ (по римск.) 823.
1) Прије неколико дана одговорио сам на писмо Ваше
од 20. прошавшег мјесеца.
2) Синоћ сам примио писмо Ваше од 3. септ и у њемуЈ
пи[с]мо од моје пунице и од жене. Ja сам рад да ми жена ове
јесени дође у Бел. И да није она навалила, ja сам то рад; једно
да не морам по зими још једном тако далеко, као одавде до
Беча к њој ићи; а друго, Ви знате, да се из Беча о д м а поћи
не може; а ни сам нијесам рад одма из њега поћи (треба да
се доста по разговарамо). Но ево муке и невоље: жена нема
новаца за пут! Молим Вас покорно, да гледате како да јој
пошаљете 100 f. W W као што сте ми прије и сами обрекли.
Па ће вам Сестрић и Страинић платити, ако ja од куд с друге
стране не добијем. За Ћућулију платно сам овђе 30 f. сребра,
и данас му пишем, да и пошаље мојој жени, но Бог зна, оће
ли га писмо у Араду наћи, и оће ли јој он то одма послати
(а писао ми je, само да му јавим, ђе ће новце положите); а
зима се прикучује.
3) Данае je отишао одавде тамо један Енглески ђак с
матером и са сестром, и однијо Вам je обиљежје од Сестрића,
ако би он заборавио, запитајте га Ви (кад Вам донесе писмо
од Фатера). Остало ће друге неђеље поћи преко Тирке.
4) Страињ. ће бита готов до 4—5 неђеља, па онда остаје
само женскиње. Ако ушчекам и њега да испратим (које he
морати2 бита), ваља ми сиђети овђе до Божића, па онда, ако
Бог да здравље, ето ме управо к Вама.
5) К Римеру и Гриму поћи ћу ја м а ч н о још до 14 дана.
6) Она 4 рјечника примио сам давно; и фала и ej вала!
7) Фатер Вас љубезно поздравља, и кормчаји се врло
радује.
8) Wähnera ћу тражити, кад одем у Липиску (а Brokhaus
je умръо).
0 ) За граматику гледаћу, Бога ми! Опростите ми, што
одавНо нијесам гледао. Да je библиотека сваки дан отво
рена, као у Бечу; то би ja давно учинио.
10) Фрушић ми je још с неколика Трјестанца послао ЮО
Саксонски талијера, онако на срећу; али сад ће се зачудити,
кад им сестрић изненада донесе векслу; и надам се, да ће ми
и на Страињ. што послати (сад лакше и радије, него прије).
11) Јесте ли читали Franz Lieber Tagebuch meines Auf
enthaltes in Griechenland (код Brockhaus 823.)
12) Од Аделунга ни трага ни гласа!
Будите здрави и пишите ми одм а.
(На левој маргини 4. стране напомена Копитарева:]
Vuk Sept. 1823
АСАНУ, 1592.
1 Иза превученог je.
2 Иза превученог 5ити.
151
ВУК КАРАЏИЋ ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ
У ЈЕНИ
Хале, 11 септембар 1823.
Der Hochverehrten Philosophichen Facultät der berühmten

Universität Jena
sage ich meinen ganz gehorsamsten Dank für die Ehre, welche
mir zu erweisen so Hochverdiente Männer beschlossen haben.
258
Eifer für Wissenschaft hat mich aus einem Vaterlande ohne
Bildung zum Nachdenken über seine Sprache und in die Hörsääle
der Philosophen geführt jene Ehre wird mich noch mehr zu
immer tieferer Forschung ermuntern.
Es ist mir theuere Pflicht, meine beiliegende Schriften mit der
Ehrfurcht zu überreichen, womit ich verharre.
Meiner Hochverehrten Herren
ganz gehorsamster Diener
Wuk Steph. Karadschitsch
Halle den 11 Sept.fember] 823.

Архив Филозофског факултета (Јена), 49.
Hermann Wendel, Südslavische Silhouetten, Frankfurt am Main, 1924, 55.
[Превод:]
В и со ко уч ен о м Ф илозоф ском ф а к у л т е т у сла вно i

У н и вер зи т ет а у Јен и
израж авам сво ју н а јодан ију за х в а л н о с т за част к о ју с у
о д л у ч и л и д а м и у к а ж у т ако ви со ко за служ н и м уж еви . Ж у д њ а
з а п а ук о м навела м е j e д а и з от аибине б ез образовагьа р а з -
м и ш љ а м о њ еном је з и к у и д о вела м е у слуш а о ни ц е ф и ло зо ф а
— т а част ће м е јо ш виш е о х р а б р и т и за све д у б љ е ист ра-
ж ивањ е.
Д р а га м и j e д уж н о ст д а с пош т овањ ем п р ед а м своје п р и -
ло ж ен е списе, ост ајући високопош т ован е Господе
најоданији с луга
Х а л е , 11 сеп т ем б р а 1823. В у к С т еф . К а р а џ и ћ
152.
РАЗМУС КРИСТИЈАН PACK — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Хамбург, 12. септембар 1823.1
An Herrn Wuk Stephanovitsch

Empfangen Sie, lieber Freund, hiedurch meinen recht herz
lichen Glückwunsch, dass Sie allen Gefahren entronnen und
die Reise glücklich beendigt haben, wie sehr freuet es mich nicht
Sie in Sicherheit zu wissen denn ich weiss ja welchen Gefahren
17* 259
Sie ausgesetzt gewesen sind. Aber wie leben Sie dann eigentlich?
wo gehen Sie jetzt hin? wie steht es mit der Reise?
Tausend andere Fragen möchte ich Ihnen thun, wenn es
mir verstattet wäre Sie einen Augenblick zu sehen. Ich weiss nichts
von Ihnen, gar nichts als was mir der Prof. Vater geschrieben
hat. Aus Rusland habe ich nichts gehört. Gleich nach meiner
Rückkunft habe ich meinem Commissionär Herrn Pastor Hipping
geschrieben, und so eben (!) erhalte ich die Antwort dass er nach
Finland versetzt worden, dass man ihm aber bald den Brief schik-
ken werde. Dass ich ganz lebendig zurückgekommen bin, werden
Sie von diesem ersehen. Geben Sie mir doch einen gleich unver
kennbaren Beweis dass Sie es sind, und dass Sie mich noch im
freundlichen Andenken erhalten. Wenn Sie bald nach Rusland
gehen so grüssen Sie ja schönstens alle unsre gemeinschaftliche
Freunde, und vergessen Sie niemals Ihren ganz ergebensten
Freund und Diener
R. Rask.
Sr. Hochwohlgeboren
Hrn. Prof. Joh. Sev. Vater
franco & & & Halle
Hamburg.
[Жиг:] Hamburg 12 Sept.
АСАНУ, 3510.
Букова пре киска IV, 734—735.
1 Датум je одређен на основу поштанског жига, а година на основу адре

се: Вук je найме тада боравио у Халеу, код J. С. Фатера.
[Превод:]
Г о сп о д и н у Б у к у С т еф ановићу
П р и м и т е овим , драги пријат ељ у, м о ју срдачну чест ит ку

гггто ст е избегли сейм опасност им а и срећио за вр ш и ли пут ,
како д а се не р а д у је м када зн а м д а ст е у ст урност и, је р зн а м
каквим ст е опасност им а били излож ены. А л и како заправо
ж и в и т е? К у д а сада и д е т е ? К ако ст оји с пут овагъем ?
П ост авио б и х В а м х и /ь а д у др уги х питагъа к а д а би м и
било M olyhe д а В ас за т р ен ут а к видим . Н е зн а м о В а м а ниш т а,
у о п ш т е ниш т а, сем онога ш т о м и j e проф. Ф ат ер писао. И з
P ycuje нисам нигита чуо. О д м а х по поерат ку писао сам свом
ком исионару I. паст ору Х ипингу, и у п р а во (! ) добијам ogioeop
да j e прем еш т ен у Ф инску, али д а he м у се уско р о послат и
писм о. Д а сам се ж ив вратгио, видећет е и з овога. Н о , д а јт е м и
260
ист о т а ка в очевидан д о к а з д а ст е и В и [ж и в и ] и д а м е јо ш
за д р ж а ва т е у пријат ељ ском сећањ у. А к о у с к о р о по ђет е у
Р у с и ју , н а јлеп ш е п о зд р а ви т е наш е за јед н и ч к е п ријат ељ е, и
ци када не заб оравит е ceoí
најоданијеГ пр ијат ељ а и слугу
Р Р а ска
153.
ВУК КАРАЏИЋ — ДИМИТРИЈУ ФРУШИЋУ
13/1 Sept. послало из Але.1
Љубезни Фрушићу!
Надам се да си примио моје писмо, у коме сам ти јавио,
да сам примио векслу од 150 f. у сребру, што си ми с ро-
дољубивим Пером Теодоровићем и с осталом браћом послао.
Ево ти сад шаљем 100 књига III. ч. народни српски пјесама,
које ћеш раздали лу Г Г пренумеранлима, као шло су пла-
лили и у књизи нашлампани. Ja сам мелнуо по 8 књила и
на Г Г Јевлу Поповића, Цвијеловића и Боту, као што си
ми ти писао, да су били обећали дали; ако дакле нијесу дали,
а ти сад ишти, нека даду. Сад, кад вам за оне новце, које
сте дали на срећу (вратили се, или не вратили), оваки залог
шаљем, мислим, да смијем опет молили и искали, да ми
онаку једну векслу пошаљете, па ћу вам до два мјесеца дана
опет таково што послали. Ja се цијело надам, да ћете ви то
мени драговољно учинили. А ви ћете те и о в е књиге, које по
Тријесту, које по осталим тамошњим крајевима и мјестима
врло ласно распачати моћи (пошаљите и неколико и у Одес,
и оданде у Бесарабију); и тако ћете без своје (велике) шлете
и мени и литератури нашој помоћи, и учинили добро људма,
који би ове књиге друкчије тешко добили. Књиге те ни пошло
не дајите јефтиније од 2 f. у сребру (ако за сад скушье не
можете); jep осим у књизи штампани пренумеранта у ци-
јеломе царству Аустријском неће остати 150 књига на про-
дају (Милош je за Србију платно 400 књига, а гроф Рум-
јанцов иште 50 да му пошљем у Петербург): и тако можете
ласно вјеровати, да ће се ове књиге најдаље до године дана
тражити по скупље новце.
Ja вама овђе шаљем свега 126 књига (осим те завијене)
т ј. 101 за Тријест, 5 за Дубровник, а 20 за горњи Карло-
261
вац. Те за Дубровник нека Г Владисављевић (који ми je
и новце за њи послао пошаље на кога зна, а те за Карло-
вац пошаљите на Г С ам уила И лијћа; али одма, молим Вас
покорно. А ту завијену пошаљите по какој поузданој прилици
(преко Илије Лумбардића из Боке?) у Црну гору Ja сам
писао Црногорском Митрополиту, ако би ко у Црној гори
ћео купите такије књига, нека он пише теби (ако нађеш за
добро, пиши му и ти што уз ту књигу).
Пиши ми одма, молим те. Поздрављајући како тебе
и Гдара Перу Теодоровића, тако и осталу браћу и пријател>е,
и свима вам се препоручујући, и писма и вексле чекајући,
остајем
твој стари
Вук
[Споља:]
Herrn Demeter Fruschich
Doctor der Medicín
in Triest
опет из Липиске 11 /23 Окт
Штампа се по: Вукова йреписка I, 655—656.
1 Дописано уместо препртаног. У Липисци 18/30 Aeiyciüa 823.
154.
СЛАГАЛ ШТАМПАРИЈЕ БРАЈТКОПФ И ХЕРТЛ —
Лајпциг, 15. септембар 1823.
Da auf den Correcturbogen, welchen ich heute erhalten habe,

zwischen 615 bis 620 eine Zeile ausgelassen ist, welche Sie nicht
berichtigt haben: so ersuche ich Sie, mir die 5 Zeilen (von 615—
—620) gut abgeschrieben, mit der möglichsten Eile zu überschic
ken. Da ich wie Sie wissen, nur 2 Bogen Schrift habe, und morgen
Abend ein frischer Bogen nach Halle geht, so werden Sie leicht
einsehen, dass ich bey der gerinigsten Verzögerung wieder einen
Tag Zeit verliere, indem ich den Bogen nicht kann drucken lassen,
übrigens steht für richtige Correctur
Leipzig den 15 Septbr 1823
Der Setzer
262
Herrn
Wust Stephanovich Karaschich
abzugeben bey H. Prof. Vater
in Halle.
Суви печах ca иницијалима В. А H
[Жиг:] нечитак
АСАНУ, 3512.
Букова преписка IV , 736.
[Превод:]
Б у д у hu д а j e на т а б а к у к о р е к т у р е који сам д а на с прим ио

и зо ст а вљ ен је д а н p e g и зм е ђ у 615. g o 620., који B u н и ст е и сп р а
ви ли, м о л и м В а с д а м и пет р е д а к а (о д 615. д о 6 2 0 .), ле п о пре-
üv. си н и х, ш т о пре пош аљ ет е. Б у д у ћ и д а ja , као ш т о знат е,
и м ам сам о д в а т аб ака р у к о п и с а , а с ут р а у в е ч е и д е свеж т а б а к
у Х а л е , ла к о ћет е у в и д е т и д а j a при н ајм ањ ем одучовлачењ у
о пет Губим j e д а н д а н , je p т аб ак не м огу д а т и д а се ш т а м п а .
У о ст а ло м , за т а ч н у к о р е к т у р у ogioeapa
С ла т ч
Л а јп ц т , 15. септ ем бра 1823.
Господину Буку Стефановићу Караџићу
предаши код i. проф. Фатера у Хале
155.
Хале, 17 септембар 1823.
У Али 5/17 Септ 823.

На писмо Ваше од 3. Септ одговорио сам Вам о д м а пре-
ко пунице. По том сам примио Ваше писмо од 6. Септ и јуче
друго од 10.
Страињ. ће до 4—5 неђеља бити готов, а са женскињем
не знам, шта ћу чинити. Ако ћу чекати и њега да испратим,
ваља ми сиђети овђе до Божића, па би онда све било готово;
али би се тамо млого боље оправило, jep око њега има млого
посла. Сад кажите ми, шта Ви велите о томе? — А треба ли
мало и б ук ви ц е ? — Доситијев тракт тражиће Фатер, него je
сад мало слаб, те не излази на поље. — Клапроту ћемо по-
263
слати (одавде) једну пјеснарицу, па нека види Џ. Онај нети
(по фамилији) Црнојевић, за кога времена Макарије Октоих
штампао. Страињ. je старији од њега од прилике око 100 го
дина, а особито се у том раздвајају, што у Црн. већ пуцају
пушке и топови. — Од дипл. Хирург не ће бити ништа, него
се надам да ће бити од филос., и то мислим ово који дан.
Добро ће и то бити (?). — За Стојковића ja велим да не пишем
никоме. Шишк. ће прије бити с њиове стране, него с моје;
а и другоме коме да пишем не ће помоћи ништа. Кад и од
будалаштине не могу са свим одвратити, не треба да и сме
там у њој. Кажите Кпну, нека он пише коме, ако оће (али
мислим да je он писао и сам још како je из Карловаца сти-
шао.) Кад Телемак вели, да je (6. маија) отишао да преводи
и ш т ам па, ваља да ће скоро бити готово. То ће бити Славено-
-С ербскије од Физике његове и Аристида и Наталије. Шта
им драго. Може бити да ћу ja ово дана писати Тургеневу за
остатак моји новаца, не ће ли ми што одговорити. — Без
сумље je и Телемак био судија у мом послу Гледајте, мо
лим Вас, да ми жена ту како дође; jep ja ту прије ње нијесам
рад долазити. Може бити да ћу ja апокал. полазити за
углед. — У идући уторник ja мислим поћи ка Гриму и к Ри-
меру — Join до 8 дана доћи ће Вам тамо онај Енглез с мате
ром и са сестром. — Да ли je ту join Роткирх! — За депутирде
Српске читао сам и у новинама (амбургским), да су побјегли.
Ja врло желим виђети, како ће они доћи у Србију —•
Поздравите све, и пишите одм а.
Вук.
[Уврх 1. стране Копитарева напомена:]
Vuk.
АСАНУ, 1594.
Вукоеа пре писка I, 230—231
156.
ВУК КАРАЏИЋ — ВАЦЛАВУ ХАНКИ
Хале 17 септембар 1823.
У Добросоли 5/17 Септ 823.
Предраги Пријатељу!
Ваше предраго и високопочитајемо писмо од 21га Jy-
лија примио сам доста подавно, опростите ми, што вам
одма нијесам одговорио, а узрок ћу вам казати кад се са-
станемо. —
264
Молим вас, да све оне књиге, што вам je донијо Г. Линде
од Анастасевића, пошаљете по каквој је ф ш и н о ј прилици у
Бед Г Копитару А писмо и књиге од Миановића на Г проф.
Фатера предајте ту књижару, који вам ово писмо преда, па
ће и он амо оправите. —
Поздрављајући вас љубезно како вас и вашу госпу, тако
и г Добровскога, и профес. Јунга и Челаковскога, и онога
другог младића, кота сам код вас нашао, остајем
ваш јединоплемени брат
LAPP, 2F 54.
157
JE P H E JКОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Wien 20ten Sept. 1823
Freund!
Gerade am Tage, als Sie Ihr letztes an uns schrieben, sandte
ich Ihnen (alte) Einschlüsse vom Télémaque und Sima, die Sie
hoffentlich rechtens werden erhalten haben. Ћућуља war im Au
gust hier, ist vielleicht noch in Baden, wird aber doch Ordre gelas
sen haben wegen Briefen. Bravo Dr F. und die Triestiner aber
auch Sie mit dem Wechsel. Franz Lieber kehe ich aber solche
Autoren entscheiden die Sache nicht. Wir zwey, und Sie beson
ders, kennen die Sache vielleicht noch besser Wir sind auf
Чрнавц sehr begierig. — Бог зна!
Nun allerley Свјетовања. l)Im Сорквнователь, №IV dieses
Jahres, ist erstens eine anonyme aber recht brave Abhandlung
über Volkspoesie, wo Ihrer Samlung und der böhmischen (von
Čelakowsky) erwähnt wird, zweitens Briefe aus Ungarn, von Be-
resin, wo Ihr Lexicon imer befragt wird, um крш etc. zu erklä
ren. Aber die Nom. propria aus den Karten sind doppelt gefehlt,
weil Beresin nicht lesen konnte, z. В. Пассаравачъ für Пожаре-
вац. Diese hab’ ich ihm nun zur Berichtigung (im folgenden №
oder wo er will, z. B. in der eigentlichen Auflage des путешесгае)
übergeben. Könnten Sie nicht einen Band der Weimarer Frau
dediciren? Unter Göthes Vermittelung? Dan wird er se lb st und
sein junger und alter Anhang sich über unsre пкеснарица her
machen, anzeigen, übersetzen. Vater sollte Ihre Gramatik,
so wie er’s mit der polnischen gemacht, auf 2 — 4 Bogen u n d in
265
Tabellen herausgeben. Dies würde auch nach dem Lexicon mehr
Nachfrage machen, und die D eutschen alle Hilfsmittel haben, um
die Lieder ganz zu gemessen (генйсен). Oder hätte Grim, Rie
mer die Paar Tage Zeit, um nun die 2—4 Bogen zu schreiben?
Vater wäre aber der nächste dazu, da er schon so viele solche
Gramatiken gemacht. In einem Falle in Чрнавц, müsste man
sogar eine grössere Gramatik, und den Teutsch-serbi sehen Theil
des Lexicons dazu machen.
Von allen Ihren Werken sollten Sie einige 100 Ex. in Leipzig
(oder auch bei Perthes (Пертес) in Hamburg, der mich kennt,
in Comission lassen.
Riemer würde in der Kirchenbüchern der Griechen, dem
O ctoich, T riod etc. eine Menge von Suicer etc. nicht beachteter
guter Wörter finden.
Wie, wen Sie sich auf imer in L. niederliessen, wie Obrad
& Solarich in Triest und Venedig? Id est, wen, wie f ü r sie, die
Triestiner eine Pension auswürfen? Doch das mag Т*ш* ent
scheiden.
Zu Vater sagen Sie, nebst meiner ergebensten Empfehlung,
dass ich alle seine Addressirten im er mit Vergnügen bestens
empfangen werde, wen ich ihm auch darüber nicht allzeit R ü c k t
aviso mache. Falls Schwetschke mehrere Exemplare der neuen
Edicion словарь академ:с bekomt, so wünschte ich vor allem
eins für mich, und er soll dafür a vista auf mich ziehen. Dem jun
gen Schwetschke, der sich meiner vielleicht noch erinnert, sagen
Sie meinen schönsten Gruss.
Auf Telemaque’s Nachricht sollten Sie ohne weiteres die
Evangelien alle, und die ДЂ јат ја wenigstens mit, und allenfalls
Ihre апокал. auch, in die Welt schicken. So dass bloss die lang
weiligen послаша zurückblieben. Freilich, од куд новци? већ
ако 6oi и срђћа даде! Ich sehe Ihrem nächsten Briefe mit Sehn
sucht entgegen.
Одма.
P S. Die kleine G ram atik ist unerlässlich. Also liegen Sie

dafür den edlen und unverdrossenen Vater recht an! Göthe und
das übrige wäre ein G lück, nicht unverdient von Seite der Lieder,
aber kaum erwartet.
Herrn Wolf Karagich
mit Briefen H. D r J. S. Vater (P T)
p Leipzig. in Halle
Букова ирейиска 1, 231—233.
266
[Превод:]
Б еч , 20. сеп т ем бр а 1823.
П р и ја т ељ у
У право оног дана када спие н а м п оследњ и п ут писали, по
сла в сам В а м (сш а р е) прилош ке у з т е м а о д Т елем а к а и од
С им е, које ст е, на д а м се, у р е д у прим или. Т е к е л и ја j e у август у
био овде, м о ж д а j e јо ш у Б а д е н у , но свакако j e издао налог збоГ
В а ш и х писам а. ■ — Б раво д р у Ф. и Т рш ћаним а, а ли т а ко ђе и
В а м а с м еницом . — Ф ранца Л ибера познајем . а ли овакви аут ори
не р еш а ва ју ст вар. Н а с двојица, а п о ю т о ву В и , п ознајем о о ву
ст вар вероват но јо ш бољ е. — Ж ељ но очекујем о Чрнавца.
Б ог зн а !
А сада свакојака свјет овањ а. 1) у „С орЬ вноват ель“ бр. 4
за о ву Годину на ла зи се, прво, аноним на, а ли вео м а ваљ ана р а с
права о народној поезији, Где се пом ињ е В аш а збирка, ка о и
чеш ка (Ч елаковскоГ) gpyio, т е м а и з М а ђа р ске, о д Б ер ези на ,
Где у в е к к о н с у л т у ју В аш Р ечник, д а би об јаснили крш и т д . Н о ,
no m ina propria из ГеоГрафских карат а су двоструко поГрешна,
зат о ш т о Б ерезин није у м е о д а чит а, на прим ер Н ассаравачъ
у м е с т о Н ож аревац. О ва им ена сам м у сада пр ед а в р а д и по
правке ( у след ећ ем броју и ли т ам о Где xo h e, на прим ер у к о
панном и зд а њ у Путешествнја). — Н е бист е ли је д а н о д Т о м о в а
могли д а посвет ит е Госпођи у В а јм а р у ? У з Г ет ео во посредо-
ва њ е ? У т о м с лу ч а ју лично он и њ еш ве м л а д е и ст аре При
ст алице бациће се на на ш у П јесна р и ц у, приказиваће je и пре-
водити. Т ребало би д а Ф ат ер В а ш у Грамат ику, онако ка ко j e
у р а д и о с пољ ском , објави на 2—4 т аб ака и у т аб елам а. Taget
би се и за Р ечник ваш е пит ало, а Немци би и м а ли сва пом оћна
средст ва д а у пот пуност и у ж и в а ју у песм ам а. И л и би Г р и м ,
Р им ер им а ли т и х неколико дана врем ена д а сада н а п и ш у ова
2 — 4 т а б а к а ? Н о Ф ат ер би био најближ и, пош т о j e приредио
већ толико Граматика. У је д н о м случ а ју, у с лу ч а ју Ч рнавчевом
т ребало би чак у з т о ур а д и т и и веб у Грамат ику и немачко-
-ср пски д ео речника.
О д с в и х В а ш и х д е л а т ребало би д а ост авит е н е к и х 100
прим ерака у Л а јп ц т у у ко м и си о н у ( или т ако ђе к о д П ер т еса
у ХамбурГу, који м е п о зн а је).
Р им ер би у Грчким ц рквен им ю ъиш м а, у октоиху, триоду
и т д ., наш ао м нош т во д о б р и х р еч и на које Суицер и т д . нису
обрат или паж њ у.
К ако би било д а се за у в е к наст анит е у Л ., као О брадовић
и С оларић у Т р с т у и Венецији? О во зн ачи ако би Т рш ћани, као
за Вас, предвидели п е н зи ју ? Н о ово нека о д л уч и Ш иш ков.
267
Ф а т ер у р е ц и т е , у з м о ју и а јодаиију п р еп о р у к у , да ћу све
њ егове по ш и љ ке увек са за д о в о љ с т в о м и на н а јб о љ и начин пре-
у зи м а т и , м а к а р и х сваки п у т не пот врђивао а ви зо м . У ко ли ко
би Ш вечке прим ио выше п р им ерака нове ед иције А ка д ем и ји но г
р е ч н и к а , во лео б и х пре свет један при м ер а х за себе, па нека
м е он за т о за д у ж и a vista. М л а д о м Ш вечкеу, к о ји се м о ж д а
сећа м ен е, пренесит е м о ј н а јл е п ш и поздрав.
Н а Т елем а к о в о об авеш т ењ е т р ебало би д а б ез за д р ж а -
вањ а пош а љ ет е у свет сва је в а н ђ е љ а , а са њ и м а у н а јм а њ у р у к у
и дејанија и е в ен т уа лн о В а ш е а п о к а л и п с е. Н а о ва ј начин о ст а ла
би В а м сам о д о са д н а посланија. Д о д у ш е , о т к у д н о вц и ? Beli
ако бог и срећа g a g e ! С чеж њ ом јле д а м у суср ет В а ш е м сле-
д е ћ е м писм у.
О дм а
Р S. Мала граматика je неопходна. За т о на ово наю -

варајт е g o 6 p o i и неум орно1 Ф а т ер а ! Г е т е и о ст а ло б и ла би
срећа, не н е за с л у ж е н о са ст р а н е песам а, но је д в а д а би се т о
м о ы о очекиват и.
158.
Темишвар, 21 септембар 1823.
У Тамишграду 21га Септемвра 823. ( п. Р .)

Ja сам се одономад са Светим код Јове Марковића са-
стао, и казао ми je Свети, да ће вам ови дана одговор на Ши
шкова заједно с копиом његовога писма послати. А за књиге
му je мило, што lie добити, и каже ми, да ће Вољном опште-
ству зајем тај вратити.
Овога сам љета начинио још једну мапу, па кад je тако,
као што сте ми писали, то ћу на вас чекати, и вама обадве
дати, да и ви у Рус. оправите како знате. — Ja сам држао,
да je Руски Елч.* Г о ло в к и н , а ви га назначујете с Р** —;
дакле je други, и у Шеми добро не стоји. —
С Депутацијом Школском посвадио сам се поштено, и
ако се састанете ( кад се вратите) с богатим Берићем, и о
школским ктьигама разговор поведете, то ће вам он имати
шта казати. Особито сам у овој прилици Аси-Марковића лепо
накйтио. — — -—
268
Ове године добилисмо у Литератури више произвола:
1 ) Мразовић je списао Н ачинъ Д о м о в о д ст в а Славено-Српским
наријечијем, и то мало горе од Магазина. 2.) Вуић je превео
и издао П р'авоучест елное У ч и ли щ е, с којим потврђава истину
ваши ријечи: да je код наши Списатеља прва књига боља од
друге, друга боља од треће и т. д. јер ова његова последна
књига je најгора. 3). Архимандрит Боко-Которски списао je
Ж и вот и п р и к .ъ учем е свое доста прилично; али je опет гдишто
макаронизирао. 4.) И ст о р и ја je Магарашевића изишла, али
ja je нисам још добио, нити о њој што судити могу Он издаје
сад опет Л Ъ т опис, кој ће изгледати као Давидов. Забавник и
обећава га сваке године издавати. 5.) Видаковићев Љ у б о м и р
(: III. Ч.) je изишао, и писао сам Магараш+, да ми га пошље,
да видим, шта je на вашу Рецензију одговорио. — ------
6.) Ђурков — П р а во наслЬдИя je изишло, и право има мој по
братим Д. +, што ми пише: „Престале су Новине ( Српске ,)
и наши су се књижници почели опет утркивати, кој од кога
боље да макаронизира, особито се Ђурковић у томе сад по-
казао, и са својом књигом: П раво иаслЪд: превосходный сте
пень заслужив. а Ђурковић вели у своме предговору, како
да ми немамо основане Граматике, и како да нико неможе
чисто писати и т д. па зато да неће никоме одговорити; ако
се трефи, да га кој у језику рецензира. — Баш добро, што се
штампа Српска Грам.+ Немачким језиком, и ова ће, мислим,
дати повода, да ће млоги, а и гдикоји од наши књижника,
друкче по чети мислити, и једанпут на мешовити језик мр-
зити. — Сад о књигама нища ви ш е--------------- Штета ве
лика, што немамо Новине. Збиља! како би било, кад би ви
за Редакцију рекурирали, и Новине Српске издавали. Ja ми
слим, да би ви то желили, али мож’ бити да миелите, да не
ћете као Турскн поданик декрет добити. Ортачити се ваља,
па ће све лако бити; ми ћемо се о томе, кад се састанемо,
више говорити. —---------
Чујем да je Давидовић зло прошао: неки опет кажу, да
то није истина, него да je он Директором постао, и у Сербији
Типографију увео.
Молим, одпишите ми, код кога се могу Српска слова у
Бечу добити, и колико сте ви за вунту платили. Ja сам рад
неколико вунти слова да купим, да Хел*** сам наштампам. —
Ваша je Госпа заједно с децама здрава; и преправља се,
како ће (• опет код мене; ал у другој соби, гди ће мање дрва
потребовати:) зимовати, и вас на печено прасе дочекати. До
сад je она свагда новаца имала, а да je Савегу, која je доста
преварила и вас коштовала, онда таки, кад je напоље дошла,
одпустила, те би још новада имала, нити би морала зато
269
вас узнемиравати. Али се ви зато опет небрините. Ja сам тако
уредио, како сам најбоље могао, и Госпи вашој казао, да
она вас и никога зато без нужде недосађује; јер ћете ви и тако
скоро к нама доћи. Ал будући да вас je она толико пута већ
увредила, то ваља зато да je казните, и кад дођете за штраф
недељу дана шњоме да неспавате, да зна и да памти, како
ће она новце искати, да може у Беч ићи.
Сад поздрављајући вас љубезно и желећи вам, да скоро
ваше послове свршите, и к нама на печено прасе и леи бермет
{ ове године тако je добро вино родило, да ће се и у Рекашу
Ausbruch правити' дакле бежите једанпут из тога предела,
гди ова славна медецина доста нероди:) остајем Ваш
истини пријатељ
Тирол.
АСАНУ, 3393.
159.
ПЕТАР ПЕТРОВИЧ ГЕЦЕ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Петроград, 24. септембар 1823.
St. Petersburg 12/24 Septemb. 1823.
Liebster Herr Stephanowich!
Ihren Brief vom 25n Juny habe ich erst seit kurzem erhalten,
da ich von einer Reise nach Livland hieher zurückkehrte. Ich
theilte dessen Inhalt sogleich Herrn v Turgenev mit, der sich
bei der Bibelgesellschaft nach der Forderung von 2000-/ erkun
digte, von welcher Sie Erwähnung thun. Aber die Bibelgesellschaft
erklärte dass Sie die stipulirte Bezahlung für Ihre serbische Ueber-
setzung des neuen Testaments längst erhalten haben und darüber
eine Quitung von Ihnen vorhanden ist. Wenn demnach in dieser
Sache kein Missverstand obschwebt, so schicken Sie mir ein kur
zes Memoire darüber zu, unter der Adresse des Herrn v. Turge
nev, aber zur Vermeidung der Portokosten nicht durh die Post,
sondern durch den Russischen General-Consul in Leipzig. Colle-
gienrath von Freigang. Uebergeben Sie ihm demnach Ihre Ant
wort an mich, unter der Adresse des Herrn v Turgenew, und sagen
Sie Herrn v Freigang, dass Turgenev Ihnen habe zu wissen get-
han, Sie möchten das Paquet, welches Sachen für die Bibelgesell
schaft enthielte, ihm (dem Collegienrath v Freigang) abgeben
und bitten, es durch Couriers oder andere Gelegenheit gefälligst
bestellen zu wollen. Sie können, bei dieser Gelegenheit, mir viell-
270
eicht auch ein Exemplar der neugedruchten serbischen Volkslie
der zukommen lassen.
Haben Sie die Güte sogleich in die Brockhaus-sche Buch
handlung zu gehen, um sich daselbst nach Folgendem zu erkun
digen. Der seelige Brockhaus schrieb mir am 5 ten Februar d. J
und foderte mich auf, ihm einen Aufsatz für das Conv Lexicon
zu schicken. Dies that ich in einem Briefe vom 4 Juny a[lten]
Stfyils], den ich durch Schiffsgelegenheit nach Lübeck spedirte
unter der Adresse eines dortigen Handelshauses, welches den
Brief per Post nach Leipzig befördern sollte. Einige Wochen spä
ter schrieb ich an Herrn Brockhaus und fragte an, ob ihm meine
Sendung zugekommen sey Da ich aber darauf keine Antwort
erhielt, so schrieb ich ihm desshalb im vorigen Monate (nach
Brockhaus’ Tode, der mir aber damals nicht bekannt war) mit
dem Sächsischen Legationsrath Trautretter, welcher nach Dresden
reiste, und both der Buchhandlung zugleich den Verlag m einer
S tim m en des russischen V o lks an, wovon im Morgenblatt Proben
erschienen sind. Erkundigen Sie sich geffälligst: 1 ob meine Briefe
und namentlich der vom 4ten Juny angekommen sind, 2. ob die
Brockhaus’schen Erben auf den Verlag der russischen Volkslieder
eingehen wollen und welche Bedingungen Sie mir anbieten? Ich
erwarte diese Nachrichten durch Ihre Gefälligkeit sogleich und
bitte selbige mir, zur Ersparung des theuren Porto’s, nicht durch
die Post, sondern auf dem oben angezeugten Wege durch Herrn
v. Freigang unter Turgenev’s Adresse zukommen zu lassen. Sie
werden mich durch schleunige Erfüllung meiner Wünsche sehr
verbinden.
Wenn Brockhaus Erben mir keine annehmliche Bedingungen
in Betref der russ. Volkslieder machen, so werde ich selbige bei
Cotta in Stuttgardt, der mir desshalb Anträge gemacht hat, druc
ken lassen. Nach Herausgabe dieses Werkes sollen meine serbi
schen Volkslieder erscheinen.
Ausser der 4 Evangelisten sind von der russischen Bibel
übersetzung noch erschienen der Psaltir u. die Acta Apostolorum.
Leben Sie recht wohl! In Erwartung baldiger Antwort
der Ihrige
[Ha полеђини:] P von Goetze
Sr. Hochedelgeboren
Herrn Wuk Stephanowich
franco in Leipzig
zu erfragen bei Herrn H. A. Probst in der Ritterstrasse.
[Жигови:] Sl Peterbourg Memel
Sep 12. 28. Sep.
ББА.
Срђ, 1902, бр. 19, 863—865.
271
Шревод:]
ПетроГрад, 12Ј24. септ ем бра 1823.

Д раги господине С ш еф ановићу,
В аш е писм о од 25. ју н а примио сам т ек недавно, йош т о
с а м с е в р а и ш о с пуш а у Л и т ву. Њ егову садрж ину о д м а х сам
саоиш ш ио Господину ТурГењеву, који се к о д Библијског д р уш т ва
распит ао о пот раж ивагъу 2.000 /., које помигъете. А л и Б и-
блијско другит во j e изјавило д а ст е В и уговорено плаћањ е за
Ваш српски превод Новог завета већ одавно прим или, и д а о
гноме посш оји Вагиа признаница. А к о д а к л е у овој ст вари није
посреди неки неспоразум , пош аљ ит е м и крат ок подсет ник о
гноме, на адресу Господина ТурГегьева, али, не пош т ом него
преко рускоГ Генералног к о н зу ла у Л а јп ц ш у, савет ника фон
ФрајГата, како бисш е избеГли пош т арину. П р ед а јт е м у , према
т ом е, В аш ogioeop м ени, на а дресу Господина ТурГегьева, и ре-
ц и ш е Господиггу ф он ФрајГашу д а В а м j e Тургегьев поручив да
пакет , који садрж и сш вари за Б иб лијско д р уш т во , у р уч и т е
гьему (савеш нику ф он ФрајГанГу) с м о лб о м д а ia по к ур и р у или
на gp yiu начин и зволи дост авит и. М о ж д а бист е м и т о м при
ли к о м м о г л и послат и и је д а н прим ерах н о во ш т а м п а ни х ср п ски х
нар о д н и х песама.
Б у д и ш е ш ако добри, пођипге о д м а х у Б р о кха усо ву кгъи-
ж а р у и распигиајш е се т ам о о следећем : покојни Б р о к х а у с пи
сав м и j e 5. ф еоруара о. г. и п озвав м е д а поигаљем је д а н чланак
за Conversations-lexicon. T o сам учинио у т е м у од 4. ју н а по
■старом ка л., које сам зГодном приликом от прем ио бродом у
Лггбек, на а дресу је д н е т амош гье трГовачке к уп е с т и м д а ia
она пош ш ом пош аљ е у Л ајпциГ. Н еко ли ко неде.ъа доцггије пи
сав сам Господину Б р о к х а у с у и пит ао д а ли м у j e стиГла м оја
пош иљ ка. Ilo u iu io нисам добио ogioeop, писао сам м у стоГа
прошлоГ м есеца ( након Б р о кха усо ве см рт и, гито м и т ада,
м еђуш им , није било познат о) по савеш нику СаксонскоГ послан-
сгива Т рауш рет еру, који j e пут овао у Д р езд е н , и у је д н о по-
ггудио кгыгжари д а и зд а м о је Stimmen des russischen Volks
[Гласове руског народа], од ко j u x су неки објављ ени у М орген-
блаш у. Б у д и ш е ш ако љ уб а зни и р а сп и т а јт е се: 1. д а ли су ст и
Гла моj a т е м а , особииго оно од 4. ју н а ; 2. д а ли Б р о кха усо ви
наследница прист ају на издавагье р у с к и х нар о д н и х песам а и
какве у сло ве м и нуд е ? О чекујем ову вест , Вагиом љ убазнош ћу,
одмах и м о ли м В ас д а je , р а д и у ш т е д е скуп е пош т арине, не
гиаљеше пош ш ом , неГо горе означеиим пут ем — преко Госпо
дина фогг ФрајГанГа, на ТурГењевљеву адресу. Б р зи м испугъегьем
мојггх ж ељ а веом а heute м е обавезат и.
272
А к о м и Б р о к ха усо ви наследницы не п онуд е пр и хва т /ьи ве
у сло ве за р у с к е народне песм е, j a ћ у и х гит ам наш и к о д К о т е
у Ш т ут гарт у, који м и j e т о понудио. П о с л е и зд а ва њ а овог
д ела т реба д а б у д у објављ ене м о је ср пеке народне песме.
О сам 4 еват елист а, о д руског превода Библије и зи ш ли
с у jo tu : Псалтир и Дела апостолска.
О ст ајт е зб о ю м . У очекивањ у скоро! ogioeopa
Ваш
П ф он Г е ц е
Њ. Блаюдродсшву
франко у Лајпцигу
раейитати се код господина X А. Пробста у Ритерштраее
160.
ЈЕРНЕЈ КОПИТАР БУКУ КАРАЏИЋУ
Бел, 27 септембар 1823.
Wien 27 Sept. 1823

Freund!
Ihr Schreiben vom 5/17 d. habe ich erhalten, und früher,
noch vom Engländer (der mit dem neuen Eilwagen um f. 17 Cm.
in 36 Stunden von Prag hieher reiste) das interessante Paket, was
mir beim Wolfe in Gegenwart von Kppn. übergeben wurde. Aber
auch sonst kam Бој** Tags darauf hin, ganz ausserordentlich,
und nach-ihm weiss es bereits die ganze Stadt, auch ohne meine
бкда. Ueber alles wollen mir sprechen.
2) Prof. Fritz von Prag, & in Prag, der dieser Tage hier war,
machte mir freundschaftliche Vorwürfe, dass ich Sie nicht an ihn
adressirt hätte. Dobr hätte ihm vom Ihnen gesprochen. Also
auf der R ü ckreise lassen Sie sich von ihm beurtheilen. Mit dem
Ochsenblute, meint er, ist es nichts. Aber ej! an Ihrer Knie
scheibe etc. m ündlich. Да сте здрави, würde ich Ihnen den grossen
Душан zum Vater geben.
3) Das grosse J steht nicht gerade mit den andern Buchsta
ben. Im ganzen sind, nach Kppn, die Leipziger Lettern schöner
4) Eine deutsche Gramatik, der S. Sprache, auf 2—4 Bogen,
wenn Vater sie gar nicht machen w ill oder k a n , könen ja S ie
selb st mit Hülfe des nächsten besten S tu d en ten abfassen, und auf
eigene oder fremde Speculation drucken lassen. Sie ist unentbehr
lich um D eutsche fä h ig zu machen, sich unsrer Literatur zu freuen,
anzunehmen, und sie zu feyern und zu verbreiten,
5) So könnten Sie auch, wenn Grim & Riemer & Göthe
nicht dran wollen, ebenfalls einem empfänglichen Studenten hel
fen, einige Gesänge zum M u ster zu übersetzen.
6) Die буквица wäre fü r 's Vaterland sehr gut aber haben
Sie drüber genug gedacht, und verglichen, um auf einem Bogen
das Beste und nöthigste zu geben? N iem eyer wird zu alt seyn,
um sich selbst mit Ihnen abzugeben aber seine L eu te könnten
Ihnen auch ebenso gut rathen.
7) Dr Vater liebt Sie. Empfehlen Sie mich Ihm auf schönste.
Seine Engländer hab’ ich ausstudiert. Ich diene ihnen nach Kräf
ten, seinetwegen. Dositheus soll er wegen seiner Kirchengeschichte
aufsuchen. Ich sehe Ihren Briefen nach G. & R. entgegen. Ihrer
Frau wird heute das Geld geschickt. Also dürfe sie in 4 Wochen
hier seyn. Auf Fritz in Prag vergessen Sie nicht. Er ist ein Karl
städter
Одма.
Herrn Wolf Karagich
mit Briefen H. Dr. J. S. Vater (P T)
p. Leipzig in Halle
[Жиг:] Wien
одговорено 23/11 окт.
АСАНУ, 1596.
[Превод:]
Беч, 27 септ ембра 1823.
1) Ваш е писмо од 5 /1 7 о. м . примио сам, а јо ш пре üioia
од o rn i ЕнГлеза (који j e новим експресним кочијама, за 17 f
С М ., за 36 часова ciüuiao из Lípala овам о) ону инт ересант иу
Иошиљку, која м и j e предат а код Волф а, у К епеновом прису-
ст ву. Н о и иначе j e Бојаџија следећел дана дош ао т амо, сасвим
неочекивано, и после ње1а цео Град зна за ово, и без м оје беде.
2) П роф есор Фриц из ПраГа и у П рагу који j e о ви х дана
био овде, пријат ељски м е прекоревао ш т о Вас нисам уп ут и о
на њеГа. Д обровски м у j e ioeopuo о Вами. Д а кле, на повратку
дајт е да он процени. С воловском крви, смат ра он, не м ож е
се ништа. А ли — ej! на В аш ем колену ит д. усмено. Д а ст е
здрава, дао бих Вам Д уш ан а СилноГ за оца.
274
3 ) В ели к о J не cuioju у линији с другим слови м а . У целины,
по К еп е н у , ла јп ц и ш к а слова с у лепила.
4 ) J e д н у ср п с к у грам ат ику на немачком, на 2— 4 т абака,
у к о л и к о Ф ат ер никако неће д а j e у р а д и , и л и не може, м о ж е т е
и Ви сами саст авит и, у з пом оћ üpeoi студента к о т на ђ ет е, и
дат ы д а се ш т а м п а на В а ш и ли т у ђ р а ч у н . О на j e неопходна
ка ко бы се Немци научили д а се р а д у ју н а ш о ј кгьиж евност и,
д а j e п р и хва т е, сла ве и ш ире.
5 ) Н а овај начин м огли б ист е, у к о л и к о Г р и м и Р и м ер и
Г е т е не би х т е л и овош д а се п р и хва т е, и д а п о м о т ет е неко м
пријемчивом с т у д е н т у д а за оглед п р евед е неко ли ко песам а.
6 ) Б у к в и ц а би за отацбину б и ла вео м а добра: но д а ли
ст е о т о м е довољно р а зм и ш љ а л и и је с т е л и правили поре-
ђења ка ко д а на једном т а б а к у д а т е оно ш т о j e н а јб о љ е и
н а јн уж н и је ? Нимајер he б ит а прест ар д а се ли чн о позабави
В ам а: а ли гъеюви људи В а с би м огли ист о т а ко д о бро поса-
вет о ва т и .
7) Д о к т о р Ф ат ер В а с во ли . П р е п о р у ч и т е м е н а јлеп ш е.
Његове Е т л е з е проучио сам д о краја. С л уж и м им , ко ли к о м огу,
због њега. Д о си т е ја нека п о т раж и збо1 његове ист орије ц р кве.
О ч е к у је м В аш а писм а за Г и Р B a u io j ж ен и h e данас биты
по сла н новац. П р е м а т о м е, она би к р о з 4 н е д е љ е м огла
битги овде. Н е заб о равит е Фрггца у П рагу. О н j e К арловчанин.
О дма
с писмима i. др Ј. С. Фатера (Р T .)
йреко Лајпцта Хале
161
Касел, 1 октобар 1823.
У Каслу 1га окт (по римск.) 823.

Ja сам у прошавши четвртак у в еч е примио Ваше писмо
од 20. Септ , а у петак у ју т р у пошао сам из Але на пут У
неђељу послије подне дошао сам овђе, а сјутра (у сриједу)
полазим у Гетингу Грим ме je примио као и пјесме Српске.
18* 275
Не могу Вам казати како ми je прекрасно писмо дао на Гета,
уз које му шаље преведену на Њемачки д и јо б у Јакш ића. П р в у
к њ т у мислиМ вајмарској госпођи посветити. Ja нијесам никад
могао мислити, да Грим оволико зна Српски! Он преводи
пјесме у велике. Не знам јестели Ви били у Каслу; мени се
до сад нигђе никаква варош није љепша учинила од Касла.
Онај превод граматике дао сам Гриму, и он мисли, да ће што
моћи бита оД н>ега, као што ето и Вама пише. — Од куд Вама
IV № соревноватеља? мени je Анка из Прага послао писмо
од Ст совј. Анастасевича, и јавља ми, да je дошла IV № Со-
ревноватеља, и још неколике за Кенгелца; и ja сам прије не-
колико дана Анки писао да и Вама све пошаље, као што сам
и Вама јавио, чини ми се. Ja сам за Шафарика и за Мага-
рашевића наручио преко Кноблоха неколико Руски књига,
особито Латински и Руски Лексикона, за које ми je Кноблох
казао, да су већ на путу Бојим се, да Магарашевић и Ша-
фарик не издаду објављеније о Њ ем а чк о -С р п ск о м рјечнику,
те би нам покварили посао; а особито Шафарик мислим да
још не зна добро Српски, а Магарашевић знате да ради брзо
као и ф илосов. Ако немате кака особит о!а посла, почнит е В и
Њемачко-Српски рјечник, па ћу Вам ja помоћи кад дођем (?)
Ja ћу те књиге послати на Вас, а Магарашевићу ћу писати,
нека новце Вама пошаље (мислим да ће све засјећи око 60
рубаља. — Сестрић мислим да Вам je већ дошао. Пиште
ми што о њему Ja ћу оставите код Швечке у Али неко 100
књига, а може бита и код пертеса. — Ако je Ћућулија joru
ту, није ми мило, јер сам му ja у Арад писао (за 30 f. сребра,
које сам Швечку — за штампање примј. о В л а х а х — за њега
платно). — Други пут (може бита из Вајмара) више ћу Вам
писати. Пишите ми одм а, и пошаљите писмо у Липиску на
Probsta, јер ћу ja из Вајмара (преко Јене) управо к Страињ.
у Липиску — Грим већ Сестрићу прави орацију; а и Ви ваља
што да му кажете. Здравствујте, и све наше поздравите
(ако ђе успишете Фрушићу, благодарите му за ону векслу
то би било мило и њему и Пери Теодоровићу, и осталим
Трјестанцима.)
Ваш Вук
Сад ћу да будем и Њемачки аџија!
Каснији препис Вукове кћери Мине(?). АСАНУ, 1597

Букова преписка 1, 234—235.
276
162.
ДИМИТРИЈЕ П. ТИРОЛ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

У Тамишграду 10га Октомвра 823. (п. Р.)

Ви сте ради да вам Госпа ове јесени у Беч отиде, а она
опет на тај даљни пут сама неће да се упусти, и воли да вам
толики трошак заштеди, и с вама се овде састане, кад ви и
тако на пролеће доле доћи намјеравате. Ви сте мислили за
дело, да Йете у Бечу вашу Госту загрлити и вашу дечицу по-
љубити, а да то бити неће, увјерићете се и из њезинога писма,
зато преправите се само добро — јер се и ми справљамо,
како да вас на печено прасе дочекамо — ал у куйу к Гости
вашој тако лако непустимо. — Што се пак мене тиче, у сва-
чему сам готов за љубав и пријатељство ваше по могуйству
моме учинити; а будуйи да она за сад помойи моје не потре-
6vie. то јој дакле немам шта ни учинити.
Копитар ми je ови дана писао, да на вла ш к а правила
(кормчая) не заборавим; и ja му с овом поштом одговор ши-
љем, како да нисам ту кньигу нигда найи могао; него да сам
ону конфисцирату, за коју сам вам писао, из прковне Библио-
теке узајмио, да видим шта у себи садржава. Та je књига у
Терговищи (а не Сибину) 1652. године печатана, и гледайу,
да му je на које време пошљем. Послайу му и један стари
влашки Ч'алтшр. I — -------
Свети je бздравио, и одговорийе ови дана Шишкову, а
вама Йе копију његовога писма послати. Истина да je Бала-
шескул постао Буковински Владика; али се за остале Вла
дике ништа не чује. Власи се још једнако буне, и по својој
прилици реузирайеду —
Ево вам и Бачванске девојке: и Сави нисте зато ништа
дужан, него Йете мени Елвецијуса за новце донети.
Кад се вратите, донесите ми једно 10 фунти Српски слова
за Ел-—, а што буде, ja Йу вам с благодарнсшйу платити.
Одпишите ми, гди се Грам — штампа, и шта je у њој Дк. Фа-
тер радю? и јестели што око предговора радили? —
Будите ми здрави и весели и остајем ваш
искрени лрија.
In der Eile. Тирол.
Штампа се по: Букова пре писка IV, 568—569.
277
163.
ФРИДРИХ ПАВЛОВИЧ АДЕЛУНГ — ВУКУ КАРАЏИЂУ

St. Petersburg am 2 Otober 1823.
Ihr letzter Brief vom 8 Sept. ist mir, wie die drey vorherge
henden vom 7 und 10 Mai und 10 Juli richtig zu Händen gekom
men, und ich würde die beiden letzten längst beantwortet haben,
wenn ich nicht von einem Tage zum andern auf Nachrichten von
dem Reichs-Kanzler gewartet hätte. Diese habe ich zwar auch
heute noch nicht ich wage es indessen doch nicht, mein Brief
länger aufzuschieben, weil Sie über die Ankunft des übersandten
Manuskript unruhig zu seyn scheinen. Diese Sendung ist richtig
zu ihrer Zeit angekommen, da aber Hr Graf Nesselrode bereits
über 2 Monate abwesend ist und erst im Anfänge des Novembers
zurück erwartet wird, so muss Ihre Handschrift auch so lange
bei mir liegen bleiben. Unterdessen habe ich sie mit grossem In
terresse gelesen. So bald der Graf zurück kommt, werde ich sie
ihm übergeben und dann zugleich mit Vergnügen die Gelegenheit
ergreifen, ihm Ihre übrigen Wünsche in Erinnerung zu bringen.
Hr Graf Romanzoff ist den ganzen Sommer in den Bädern
des Kaukasus gewesen und erst vor Kurzem auf seine Güter in
der Ukraine zurückgekehrt. Er hat ihren Brief sehr gut aufgenom
men und sich auch bereit erklärt, Ihnen überall behülflich zu seyn,
doch zweifle ich, ob gewisse Verhältnisse ihm erlauben werden,
die gewünschte Fürbitte einzulegen. Wegen der Ihnen zum Drucke
der Serbischen Lieder zugesagten 500 Rbl. können Sie völlig aus
ser Sorgen seyn, nur dürfen Sic dieses Geld wohl schwerlich vor
seiner Zurückkunft nach St. Petersbug erwarten, die erst am Ende
dieses Monats erfolgen soll. Im Falle er jedoch länger auf dem
Lande bliebe, werde ich ihm noch einmal wegen dieses Geldes
schreiben und Ihnen dann gleich Nachricht von dem Erfolge ge
ben. Ueberhaupt bitte ich Sie, fortwährend überzeugt zu seyn,
dass ich gewiss mit wahrem Vergnügen jede Gelegenheit ergreifen
werde, um Ihnen Beweise meiner wärmsten Theilnahme und
Freundschaft zu geben, und es ja nicht einem Mangel an Eifer
von meiner Seite zuzuschreiben, wenn der Erfolg nicht immer
unsern Erwartungen entspricht.
Leben Sie recht wohl und bleiben versichert von der auf
richtigen Hochschätzung
Ihres ergebensten
Fr Adelung.
278
Sr. Wohlgebornen
abzugeben bey dem Kais. Russ. Consul,
Herrn Staatsrath und Ritter von Freigang
in Leipzig.
[Жиг:] Berlin 17 Nov. АСАНУ, 2800.
Букова пре писка III 440—441.
[Превод:]
П ет роград 2. окш обра 1823.
В еом а цењ ени ю сиодине и иријаш ељ у,

В аш е м и j e писмо од 8. септ ем бра, као и т ри прет ходна
о д 7 и 10. м а ја и 10. ју л а , ур ед н о ст т ло у р у к е , и j a б и х на по-
следњ а два давно ogioeopuo д а нисам од j e gnoi до g p y io i дана
чекао на вест и од царскоi канцелара. Њ и х , ист ина, нем а м јо ш
ни данас, ипак се не у с у ђ у је м д а своје писм о д уж е одш ђам , је р
и зы ед а д а ст е неспокојни у п о ы ед у ст изањ а послат оi р у к о
писи. Та поиш љ ка j e ур ед но , у одређено врем е ст т ла, а ли пош т о
j e I. 1роф Н еселр о д е већ виш е од 2 м есеца одсут ан и очекују
ia т ек почет ком новем бра, т о В аш р у к о п и е м ора ист о т ако
g yio д а ост ане ко д м ене. За т о врем е j a сам ia с великим инт е-
р есовањ ем чит ав. Чим се 1роф врат и, предаћу м у ia и т ада
ујед но ca задовољ ст вом искорист ит и п рилик у д а ia подсет им
на о ст але В аш е ж ељ е.
Г 1роф Р ум јанцов j e цело лет о провео у бањ ам а на К а вка зу
и т ек се пре крат коi врем ена врат ио на своја добра у Укра-
ји н и . В аш е писм о j e веом а добро примио и изјавио j e д а j e спре-
м ан д а В а м ссуда б уд е од помоћи, али пит ањ е j e д а ли he м у
извесне прилике дозво ли т и д а преда ону ж ељ ен у м о лб у. Ш то
се т иче 500 р уб а љ а које су В а м обећане за ш т а м п а њ е срп ски х
песам а м о ж ет е бит и сасвим без брт е, је д и н о ш т о т а ј новац
т еш ко м о ж ет е очекиват и пре w eioeoi поврат ка у П ет роград,
који he ус ле д и т и т ек крајем oeoi м есеца. За случ а ј д а он ипак
ост ане д у ж е на им ањ у, писаћу м у јо ш је д н о м поводом m oi
новца и од м а х h y В ас обавест ит и о у с п е х у . У опш т е, м о ли м
В ас б уд и т е у в е к уверени д а h y зацело с правим задовољ ст вом
искорист ит и сваку прилику д а В а м пруж им до ка зе својих нај-
т о п ли ји х сим пат ија и пријат ељ ст ва, а ако у с п е х не б уд е увек
ogioeapao наш им о ч еки ва п и м а т о нем ојт е приписиват и недос
т а т к у т р у д а с м о је ст ране.
Б уд ит е здраво и ост ајт е уверени у искрено пош т овањ е
Ваш е! веом а ogaiioí
Фр. А д е лу т а
219
Његовом блтородству
Господину Буку Сшефановићу
предати код царскоГ рускт конзула
Господина државноГ саветника и витеза
фон Фрараша у Лајпцту
164.
ВУК КАРАЏИЋ — ВАСИ ЛИ Ј У ПОПОВИЋУ
Лајпциг, 18. октобар 1823.
Благородии ГДару Baco!

Прије 5—6 неђеља послао сам ГДару једну нову књигу
u узњу вама једно писмо. Можете ми ласно вјеровати, да
сад једнако дању мислим, а ноћу сањам о писму из Крагу-
јевца. Још одавно сам знао, да у Килу има један човек, који
добро зна ударати у ове гусле, што сам и овђе начинио, за
то сам сад ишао чак до њега (готово као из Крагујевца до
Пеште), те сам се с њим лично познао и разговорно. Какакав
je мајстор и на какаву je брду, и ви ћете чути кад засвира.
Koje на овај пут, које за остале моје овдашње потребе већ
сам се задужио 300 f. сребра, a join ми ваља двапут толико,1
да исплатим све што ми се овђе ради и за мој ужитак овђе
до Божића. Вуче, кукавче сињи! није то шала, то je гомила
новаца. Но надежда на милост ГДара рабри ме и весели ме.
Добро се опомшьем како ми je Г.2 рекао један пут, кад смо
играли карте, да никад не говорим: нема новаца; „у Младена,
вели, и у Кара Ђорђија није било новаца, а у нас, вала Богу!
има,2 и биће док смо гођ ми живи и здрави.“4 Свето писмо
вели: Ко вјерује и-5 има тврду надежду, биће спасен; а моја
je вјера и надежда тврђа од камена, да ће мене Гдар изба-
вити сиромаштва, да се до вијека не бринем, шта ћу јести
и у шта ћу се обући. Ноћас сам снио, да ми je Гдар послао
један бињиш, а кад га отворим, а он пун превелики ушију
Сад знате како ja тај сан толкујем: Бињиш ( ц р в е н ), биће ско
ро, а у ш и све новци.
Ja би рад наштампати једну књижицу управо за Гдара
Милана, и гьему je посветити, но незнам каку ћу му титулу
дати. Зато вас молим покорно, да ми ви то ту са знањем Гда-
280
ревим и у договору са секретарима начините, па у првом
писму да ми пошаљете!
у Лииисци 6га Окт по нашем 823.6
Вукова преписка IV, 102— 103.
1 Прецртано к oje.
2 Прецртано један.
3 Прецртано доста.
4 Прецртано свето П.
5 Прецртано нада се.
6 Концепт je писан на омоту неког писма упућеног Буку на коме je адреса.
Herrn W Stephan Karaschich Adr. Herrn Professor Vater Wohlgeb. in
Halle gedrucktes.
165.
ТЕОДОР ДЕМЕТЕР ТИРКА — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 18. октобар 1823.
Herrn Wuck Stephanowitz. Leipzig
Wien d. 18ten 8ber 823.

Ihre wert he Zuschrift vom 12/24 7-ber habe ich erhalten,
wie auch die mir durch H. Theochar zugesandte Küste mit 310
Stück Bücher mit welchen ich laut Ihrer Ordre verfahren werde,
wegen meinen darob gehabten Spesen wollen wir uns bey Ihrer
hiesigen Ankunft verständigen.
In Betreff der des Patricuhsi[?] gesandten Bücher hat die
selbe damit Ihre Ordre befolget.
Sollten mir für Ihre Rechnung Gelder eingehen, werde ich
Ihnen selbe mittelst H. Thecchar zckcmmen lassen.
Ich verbleibe mit Achtung Ihr
Ergebenster
Theodor Demeter Tirka.
[Споља:]
v. Wien. Herrn Wuk Stephanowitz
bey H. A. Probst Ritterstrasse
Leipzig
Штампа се по: Вукова преписка I, стр. 99.
281
[Превод:]
Б еч, 18. окш обра 1823.
Г осподин у Б у к у С т еф ановићу у Л а јп ц т у
П рим ио сам В аш е цењ ено писм о од 1 2 /2 4 . септ ем бра као
и сандук са 3 1 0 ком а д а књ ш а које м и j e послао i. T eo xa p и ca
којим а ћ у пост упит и прем а В аш ем у п у т с т в у ; око т р о ш ко ва
које сам им ао т гш поводом споразум ећем о се ка д приспет е
о вам о.
Ш т о се т иче к њ т а п о сла т и х П аСприкузију/ ?] он j e по-
ст упио по В аш ем у п у т с т в у .
А к о м и д о ђ е новац на В аш р а ч у н , п о сла ћ у В а м ia преко
i. Teoxapa.
О ст ајем с пош т о ваш ем Ваш
вео м а одани
Теодор Д ем е т е р Т ирка
[Споља:]
из Беча. Господину Буку Стефановићу
код X. А. Пробста Ритершшрасе
Л aj ищи
166.
ЈАКОБ ГРИМ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Касел, 19. октобар 1823.
Cassel 19. Oct. 1823.

Lieber Freund!
Der Verleger zu der serbischen grammatik hat sich Ihrem
wünsche nach bereits gefunden, Herr Reimer aus Berlin, zugleich
eigenthümer der Weidmännischen Buchhandlung in Leipzig über
nimmt sie und will sie sogleich drucken lassen. Er ist ein redlicher
mann und thut es mir zu gefallen, honorar kann er nicht zahlen,
hofft aber seine auslage gedeckt zu sehen. Er wird vom 14 Oct.
bis zum 6 Nov in Leipzig sein, säumen Sie daher nicht, ihn per
söhnlich aufzusuchen und mit ihm das nöthige wegen satz und
correctur zu verabreden. Ich habe darauf bestanden, dass der
druck bei Breitkopff oder Tauchniz geschehe und verweise ihn
auf Sie, denn mit der morgenden post sende ich die ersten 40 sei
ten der handschrift an ihn ab, damit unverweilt begonnen werden
kann. Hauptbedenken machen mir die accentuierten und slaveni-
schen typen, werden sie alle ordentlich zu haben sein?
282
Sie werden sehen, wenn Sie Sich das ms. zeigen lassen, dass
ich es sorgsam und genau durchgangen, auch nach vermögen
gebessert habe. Der gute Ungar verstand nicht viel Deutsch und
scheint sich einigemahl übereilt oder den text misverstanden zu
haben.
pag. 6. ist eine lücke (wie im original p. XXXI) von der com
mutation des ђ in h, welches Sie ausfüllen müssen.
p. 22. hätte auch wohl etwas über den zweiten accent (') sollen
gesagt werden, fehlt auch im original p. XXXVI.
Ich bekenne, dass mir die ganze grammatik fast z u k u r z ist,
wie viel müssen Sie noch wissen, was Sie nicht sagen!
pag. 39. habe ich, so gut ich konnte, nöthiges zugesetzt, ich
wollte Sie zählten alle neutra, welche theils ен, theils ет, theils
ec einschalten, vollständig auf; die mit ec fehlten ganz und Ihr
Wörterbuch gibt zwar bei семе das ена, bei теле das -ет а an,
nicht aber bei небо, тело, коло das vermuthliche -eca?*)
Wegen des adjectivs muss ich fragen, was ich auf dem herzen
habe sollte man nicht die erste hälfte der seite XLII (des origi
nals) ich meine, die eintheilung des adj. in drei classen weglassen?
Alles was da angemerkt wird, gehört in die (nicht abgehandelte)
lehre von der Wortbildung, geht eigentlich die declination nichts
an. Sie fahren zwar fort »die adjectiva der ersten classe (прил.
имена реда) endigen sich in mase. doppelt« d. h. sind entw. apo-
copata, oder integra. Von der zweiten und dritten classe ist aber
hernach gar keine rede. Sind diese letztem überall nur apocopata,
so würde das besser in einer anmerkung am Schlüsse der adj. de
clination gesagt. Ich bin übrigens Ihrer meinung, dass die benen-
nung abgeschnitten und g a n z unpassend sei und werde dafür set
zen indefinita und definita.
Auch in böhm. poln. russischen grammatiken scheint mir
die lehre vom unbestimmten und bestimmten adj. nicht glück
lich behandelt. Ihr paradigma p. XLIII, XLIV erregt mir einiges
bedenken. Warum hat die apocopierte form z. b. im gen. sing,
neben )KýTa auch noch acýTÓra, im dat. neben 5KýTy noch жутбме?
Sollten letztere nicht zur b estim m ten form gehören? Sie schreiben
zwar in bestimmter form mit verschiedenem accent, жутбга,
жутбме, doch wäre das nicht zu sp itzfin d ig ? Im altslawischen
hat nach Dobr der unbestimmte gen. sing. masc. überall nur -a,
der dat. sing. masc. -y und nicht -aro, -ому, wie beide casus defi
nite lauten. Aehnliches gilt von andern casus. Doch über solches
müsten Sie mich mündlich belehren, denn vielleicht sind meine
zweifei und fragen z u d u m m ! Warum sind Sie nicht länger hier
* vermuthl. lautet der gen. lieber неба, тела, кола, чуда, als небеса, те
леса, колеса, чудеса? und nur im plur. schieben einige ec ein. Im altslav.
und krainischen waltet dies ec häufiger.
283
geblieben, dass wir die revision der graram atik fein langsam durch
geführt hätten!
Was Sie mir nun noch über alles und einzelnes schreiben
und senden wollen, thun Sie aber unverweilt, auch um die lite
rarischen notizen bitte ich, sowie um den abschnitt über partikeln
(adverbia, praepositionen) etc.
War Ihre reise glücklich? haben Sie Göthen gutgestimmt
getroffen? und wegen der Zueignung das nöthige ausgerichtet?
Grüssen Sie Vätern, und antworten mir bald, aber deutsch (denn
die serbische prosa wird mir zehnmal schwerer als die poesie)
und ganz ungezwungen, ich verstehe Ihr Deutsch dennoch.
Von herzen Ihr ergebenster freund
Grimm.
Noch etwas.
Was p. 22. 23. des ms. steht sollte deutlicher ausgedrückt
seyn, doch habe ich es gelassen, weil das original p. XXXVI eben
so lautet.
Ihre meinung ist doch, dass der erste accent (') zwei abstufun-
gen habe, also ausgesprochen werden müsse öpa (nux) öpa (hora),
бацати (pungere) бацати (jacere)?
Ebenso beim vierten accent ( л) machte mich anfangs das
beispiel друга (sociorum) und друга (fusorum) irre, da Sie im
lexicon p. 150 друг (socius) друга (fusus) accentiueren, also in
keinem л setzen, sondern den ersten und dritten accent? Desgl.
accentuirt das lexicon p. 152 дута (iris) дуга (tabula). Nun be
greife ich freilich, dass der gen. pl. überall л fordert, also друга
und дуга, um folglich jene Wörter deren accent im sing, verschie
den ist, zu unterscheiden, würde man deutlicher schreiben.
друга (sociorum) друга (fusorum)
дуга (iridum) дуга (tabularum)
das blosse Zeichen ''v e r w ir r t hierbei; ipse judicabis. D er accent
des vierten Zeichens ( л ) ist insofern doppelt, als jene Wörter schon
im sing, zweierlei accente haben.
[Споља:]
zu Halle an der Saale bei H. Prof. Vater
der den Brief nach Lpz. weiterzuschicken
gebeten wird, falls H. V dahin gereist ist.
frei
geantwortet den 28. oct.
Штампа се по: Вукова пре писка II, 5—8.
284
[Превод:]
К асел, 19. окт обра 1823.
Д раги пријат ељ у,
И зд а ва й за С рйску грам ат ику се наш ао йо В а ш о ј ж ељ и.
Г осподин Р ајм ер из Б ерлина, који j e ист оврем ено власник В ајд-
м анове књ иж аре у Л ајпцш у, преузим а j e и х о ћ е о д м а х д а j e
ш т ам па. Он j e пош т ен човек и чини т о као ус лу гу м ени. Х оно-
р а р не м ож е плат ит и, али се нада д а lie покрит и ceoje тро-
ш кове. Он he бит и од 14. окт . д о 6. нов. у Л а јп ц т у; зат о не-
м о јт е пропуст ит и т у прилику д а Га лично пот раж ит е и да
се с гыгм договорит е о свем у игто j e неопходно у вези са гитгам-
пањ ем и корект уром . J a сам захт евао д а се ш т ам па ко д Б рајт -
ко п ф а или Т аухница и у п у ћ у је м fa на В а с је р м у сут раш њ ом
пош т ом ш аљ ем првих 40 ст раница м анускрипт а д а се м ож е
започеиш без одлагања. Н а јвећ у бригу м и за д а ју акцепт ована
и ст арословенска слова; д а ли he се сва Mohu добит и како т реба ?
В идећет е ка д В а м покаж у м анускрипт д а сам га бриж љи-
во и т ачно преГледао, а и исправљ ао колико сам могао. T a j добри
М а ђар [!Д. П. Тирол] није знао много нем ачки, и изГледа д а j e
неколико пуш а пренаглио, или j e погрешно р а зу м е о т екст .
Н а ст р. 6 j e j e дна празнина (ка о и у орт иналу на стр.
X X X I ) о промени ђ у h ко ју м орат е допунит и.
Н а ст р. 22 т ребало je , еаљ да, p eh u нет т о и о друГом ак-
ц ент у ( ') недосигаје и у орт иналу на стр. X X X V I
J a признајем д а м и j e цела ова Г р ам ат ика скоро прекратка,
ко ли ко л и В и јо ш м ора д а знат е тоГа о ч е м у не Говорите!
Н а сшр. 39 додао сам, колико сам моГао, ш т о j e неопходно.
В олео б и х д а ст е у пот пуност и иабројали све им енице средњег
р о д а које добијају д ело м еи, делом ет, д ело м ее; т е са ес су
сасвим изост ављ ене, а В аш Р јечник наводи, додуиге, ко д семе
-ена, ко д теле -ета, али ко д небо, тело, коло не наводи -еса
ка ко би се очекивало?*
Због придева м орам д а пит ам т о гито м и леж и на срцу:
не би ли т ребало изост авит и прву половину ст ранице X L I I
(оригинала), мыслим на поделу придева у т ри Групе? С ве ш т о
се т у напомигъе спада у (необрађену) н а у к у о т ворби речи ,
уопигт е се у ст вари не т иче деклинације. В и, додугие, наст ав-
љаиге: „придеви прве Групе ( ’прил. им ена р е д а 1’) заврш авају се
у м уш к о м р о д у двојако“, uij. или су усечени, или цели. А л и о
9РУЩ п iüpehoj групп после тога нем а ни йомена. А к о су ови
* Вероватно je обичнији Ген. неба, тела, кола, чуда, него небеса, ко
леса, чудеса? и само се у множили код неких умейте ес. У старо
словенском и крањском се ово ес чешће налази.
285
последњ и у в е к сам о усечен и, онда б и б ило бољ е р ећ и т о у је д н о ј
напом ени на крају д е к л ш а ц и је придева. Ja сам , у о ст а ло м , В а
ш еi м иш љ ењ а д а су називи усечен и цео неподесни и ст а ви ћ у
ум ест о тоГа неодређен и одређен.
И у чет ким и, пољ ским и р у с к и м Граматикама неодређени и
одређени йридеви нису, чини м и се, најсрећније обрађени. В аш а па
радигм а на ст р. X L I I I , X L I V побуђује к о д м ене извесне сум њ е.
Заш т о усечен и облик им а нпр. у Ген. је д н . поред жута јо ш и
жýтóгa, у дат . поред жуту јо ш и ж;/т0ме? Н е при п а д а ју ли
последњ и одређеноме облику? B u, д о д уш е, пиш ет е у одређе-
ном е об ли ку д р укч и ји акцент- жутбга, жутоме, а ли није л и то
и сувиш е довитљиво? У сигар о словенском , прем а Д обровском ,
неодређени Ген. је д н . м . р о д а им а свуд а сам о -а, д а т . је д н . м .
р о д а -у, а не -аго, -ому, како оба падеж а Гласе у одређеном
облику. С лично важ и и за g p yie падеж е. А л и т о м и м о р а т е
усм ено објаснит и је р , м о ж д а , су м оја пит ањ а сувише глупа!
Заш т о нист е ост али овде д у ж е па д а см о леп о и полако из-
вригили р еви зи ју Г р а м а т и к е!
То ш т о јо ш ж ели т е д а м и у о п ш т ен о и о поједност им а
напиш ет е или пош аљ ет е, уч и н и т е т о о д м а х , и лит ерарне
нот ице м о ли м , као и одељ ак о п арт икула м а ( адвербим а и пре-
позицијам а) ит д.
Jecuie ли срећно пут овали? д а л и сш е Г ет еа на ш ли у д о
бром располож ењ у? и је с т е ли у р е д и л и ш т о j e н ео п хо д но у
вези са посвет ом? П о зд р а ви т е Ф ат ера и одГоворите м и у с -
коро, али на нем ачком ( јер м и j e српска проза д есет п ут а т еж а
од п о ези је), и т о сасвим без уст руча ва њ а , р а зу м е м j a В аш
нем ачки је з и к
О д срца В аш одани пријат ељ
Г рим
Још нешто.
То ш т о ст оји на ст р. 22, 23, т ребало j e и зр а зи т и ја сни је,
а ли сам ia, ипак, ост авио je p и орт инал ciup. X X X V I ист о т ако
Гласи.
В аш е м ш иљ ењ е je , ваљ да, д а прей акцент ( ') им а д ва
ступгъа, д а се, дакле, м ора изГоварати ора ( н и х ) и бра (h o r a );
бацати (h u n g ere) и бацати (ja c e re )?
И ст о т ако к о д четвртоГ акцент а ( Л ) м е j e у почет ку
збуњ ивао пример друга (so c io ru m ) и друга (fu s o r u m ) пош т о
у Р јечнику на ст р. 150 а кцент ујет е друг (so c iu s) и дpýгa
(fu su s), д а к л е ни к о д једноГ ст ављ ат е Л , неГо прей и т рећи
акцент ? И ст о т ако Р јечн и к на ст р. 152 акцентгује nýra (и р и с)
и дуга (т а б у л а ) С ада, наравно, с х в а т а м д а Ген. м н. свуда
286
за хт ева А, д а к ле друга и дуга, прем а т ом е, д а би се р а зли ко -
ва ле оне р еч и чији j e акцент у је д н и н и р а зли ч и т , било би ја с н и је
писат и:
друга (sociorum ) друга (fu so ru m )
дуга (irid u m ) дуга (tabularum )
С ам знак - овде зб уњ ује; о длучићет е сами. А кц ент чет врт оi
знака ( л ) двојак j e у т ом см и слу ш т о т е речи в eh у j í днини
и м а ју две врст е акцент а.
[Споља:]
у Халеу на Зала код i, проф. Фашера
који се моли да писмо иоша.ье у Jlajuąui
ако je i. Бук отпутовао шамо
Франко
Одговорено 28. октобра
167
ВУК КАРАЏИЋ и JOXAH СЕВЕРИН ФАТЕР
ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
I i
У Липисци 23 11 окт 823
Надам се да сте примили моје и Гримово писмо из Касла.
У Гетинги су ме примили не може боље бити: Hofrath1 и
библиотекар Б енеке (на кога сам имао писмо од Грима) не
само што ме два дана по библиотеди водио и пријатељски
ми све показивао, него ме још код своје куће частно и к мени
у квартир долазио. Био сам код Б лум ен б а ха , Ерена (Herren),
Т и хсена и А јхо р н а (старога), могу казати, да су ме сви с нај-
већим комплиментима примили. Осим овије познао сам се
још у библиотеди с HofratoM Reussom. С Бенеком сам се
и о Вама млого разговарао; казивао ми je како сте Ви пи
сали, да je је л т е Славенска ријеч и т д. У Вајмару сам био
8 дана, и могу казати, да су то били најславнији дани живота
мога (дојакошњега). На Б ет а сам имао од Грима једно пи
смо, у коме му je послао преведену на Њемачки пјесму о ди-
јо б и Јакш пћа. Не могу Вам казати, како je Грим у том писму
валио наше пјесме: „Што je гођ, вели, мени од ове струке
познато, ништа се са Српским пјесмама испоредити не мо
же“ ; и „што се гођ човек више труди, да вјерно преведе, то-
287
лико се више познаје и осјећа недостатак или несавршенство
језика нашега спрама овоме“ и т. д. Ja сам ово писмо предао
Гетову камердинеру у вече баш кад се Гете спремао да изиђе
некуд на колима. Пошто му камердинер писмо преда, каже
ми, да су Њиова Ексцеленција казали, да ће им бити особито
мило, ако и сјутра у 11 сати поодим. Кад сјутра дан дођем,
Гете ме дочека на сред собе, и пошто се послије млоги ком
плимента посадимо на канапе (софу), на коме je стајало Гри-
мово писмо развито и превод дијобе Јакшића и једна отво
рена свеза новина, онда ми Гете пруживши руку на свезу но
вина рече: „Видите, да нијесте Ви данас први пут у мојој соби;
Ви сте већ одавно овђе код мене.“ Кад ja бацим очи на но
вине, а то ренензија моје прве Српске Граматике! Сами ми
елите какав je то тријумф за мене био! По том смо се млого
разговарали о нашим пјесмама, и читао ми je дијобу Јакшића,
и питао ме за ђекоје стихове, како je у оригиналу, и казао
je, да ће je он дати, да се наштампа, и молио ме, да му ja
w örtlich2 преведем неколико пјесама и да му и пошљем etc.
С Римером био сам два пут- једном у његовој кући, а друга
пут у библиотеци, ђе ми je он, као библиотекар, показивао
књиге и остало којешта. Великој кнегињи дао сам преко Hof-
marschala један рјечник и III. књигу пјесама, потом (онај исти
дан) она ми поручи по своме попу, да ме je рада виђети и
говорити са мном, и да ће она сјутра дан у 5 сати послати
из Белведера (ђе je она join живила) кола по мене. И тако
у одређено вријеме дођу дворска кола, и одвезу мене и попа
у Белведер (мало поближе него из Беча у Шенбрун). Кад изи-
ђемо из кола, ми отидемо даље у једну собу код њезини двор-
кшьа, по том дође једна дворкиња, и каже попу, да су Њиово
Императорско Височество казали, да ће сићи доље у једну
собу, да не труде мене уз басамаке; по том до неколико ми
нута дође један момак, и каже нам да заповиједамо. Онда
ja и поп отидемо у једну округлу собу, која je сва у наоколо
вијенцима искићена. Пошто ми ту постојимо неколика ми
нута, дође Велика кнегиња на једна врата изнутри и за н>ом
она иста дворкиња, која je казала попу, да ће она сићи доље.
Дворкиња остане код врата, а Вел. кнегиња дође к мени на
другу страну собе, и ту сам се с н>ом разговарао готово по
сата (говорила ми je да сједнем, но ja нијесам ћео). По том
она изиђе на она врата, на која смо ми ушли, а и ми за њом
изиђемо, и отидемо у ону собу, ђе смо и прије били; оданде
нас одведе једна Руска дворкиња у башчу, ђе су којекаке траве
и дрвеће и цвијеће из други земаља. Из башче послије дугога
врљања и казивања и загледања вратимо се опет у ону собу
на чај (теј). Ту je на чају из најприје била и мати секретари
288
Вел. кн. Hofratha Otta и још једна Рускшьа, но оне отиду
одма, а ми останемо с оном дворкињом, што je с Вел. кн.
била у соби, и с овом Рускињом, и пошто се сити напијемо
теја и наједемо којекаки посластица, начини нам Рускиња
пунч, те се у разговору готово и опијемо (ту ми та Рускшьа,.
Мавра Соколова, поклони Р у с к и псалтир, само Р уск и без
Славенскога). Око 8 сати дође један момак, и каже да су кола
готова, онда ja и поп (или прот а, Probst) сједнемо на кола
и отидемо опет у Вајмар. То je било у четвртак, а у неђељу
у дркви послије службе прикучи се опет к мени В. кн. и с нај-
већим ласкама и комплиментима поразговара се опет мало
са мном. Из Вајмара ишао сам један дан и у Јену, но будући
да су се професори понајвише били разишли, зато нијесам
био ни с ким другим осим Hofratha Деберајнера, који ме врло
лијепо примио и частно. Ето тако сам ja мој пут свршио;
а кад дођем преко Липиске у Алу, онђе нађем диплому д о к
т ора ф илософ ије од Јенскога универзитета. Дакле Doctor
Из Касла сам Вам писао, да je Грим примио Граматику,
и с гьом ће бити врло добро, само ваља да га и Ви мало по-
оштрите. Предговор, а особито о ортографији ваљало би да
му Ви покажете; а мало синтаксиса ваљало би да В и управо
начините, па да му пошљете, такођер и о нарјечијама (али
ово пошљедње макар му и ja начинио). Прекјуче Ертел доби
од некака књижара из Вајмара писмо, у коме се иште један
Српски лексикон и Граматика и пјесме! — Ствари дакле моје
кљижевне иду као што треба, него ево друге невоље: нема
новаца! Ове неђеље Страињ. готов, и ваља да му платим око
250 талијера, а ja немам, Бога ми! ни 5 талијера пуни! Надам
се из Србије да што дође, а и из Тријеста писмо погледам.
Не знам како je тамо Сестрић прошао, о том чекам писмо
од Г Тирке, а и Ви ако што знате, кажите ми. Друге неђеље
м о р а м почети са женскињем, јер новаца немам да одавде
пођем. Од Adel, ни трага ни гласа! писао сам му прије 4 не-
ђеље, и ово дана надам се писму (но никаком добру) и од
гьега. Ви примите од Г Тирке 20 књига, а не 15 као што сам
ja писао (заборавио сам се); а 5 ћу Вам послије дати. По једна
на лијепој артији биће и Вама и Кну. — Еда je моја жена већ
дошла? Ако je ко упита зашто je дошла, нека каже, да je до
шла на свој завичај својој матери; а како ће живити? као и
до сад. То пуница може све уредити да она и не иде. Ja сам
примио и оно Ваше писмо од 27 Септ Фатер шаље тој Ен-
глескињи то писамце. Он се нада да му пошљете оно Ваше
о кормчији особито наштампано, јер он каже, да ће читаву
књигу доцне добити. — Фрица ћу у Прагу поодити узгред.
Ja би женскиње могао и оставити овђе (и тако један мјесец
или два прије к Вама доћи), али ће се искварити без мене,
па ће бити срамота код Вајмаркиње — Швечке нема никаки
Руски књига, него се може наручити (па за годину да ако се
добије). Међу оним Магарашевићевим и Шафариковим књи-
гама наручио сам и за Вас Р у с т дјејанија и посланија апо-
столска.
Ето сам Вам накнадио што Вам поодавно нијесам писао,
сад и Ви мени пишите одм а а подоста.
Молим Вас да ми поздравите моју пуницу, и питајте je
имали како писмо од оздо; поздравите ми Госпођу Мацу и
Г Тирку (од њега сваки дан погледам писмо) и Кна. Бога
ми да имам новаца би сам са женскшьем дошао тамо (би ли
оно одатле могло Вајмаркињи поклонити?). О д м а у Липиску
{На првој страни у врху:]
Sehr hochgeschätzter Freund!

Sehr vielen Dank für Ihre gütigen Bemühungen um die gute
Engl. Familie. Schade dass die Mutter, etwas eigensinnig, wenig
guten Rath befolgt, und dem Sohne ohne vieles Talent, nicht
Zeit lässt, zu verdauen was er lernen soll. Er kann nicht anders
als wie es jene will. vielleicht bekehrt sie sich durch beiliegendes
Zureden.
Gar begierig bin ich auf Ihre Untersuchungen in die
Кормчая книга. Bald mehreres.
Achtungsvoll und ergebenst der Ihrige
Vater3
[Копитарева напомена дуж десне маргине 1. стр.:]
Vuk Oct. 1823
АСАНУ 1598.
СКГ, 1902, XVII, 611—612 (одломак).
Букова преписка II, 235—239.1
1 Дворски саветник.
2 Дословно.
3 Високо цењени пријатељу,
Веома велика хвала за Ваша љубазна настојања око ваљане енглеске
породице. Штета што мајка, помало својевољна,слабо следи добарсавет
и што силу, без великог талента, не оставља времена да свари оно што
треба да научи. Он не може друкчије него како она хоће: можда ће се
она поправити помоћу приложених савета.
Веома сам радознао на Ваша истраживања у књизи Крмчији. Ускоро
више.
Уз поштовање и најоданије Ваш
Фатер
290
168.
JEPHEJ КОПИТАР ВУКУ КАРАЏИЋУ

Wien 25ten 8ber 1823-

Freund!
Eigentlich haben Sie uns mehr zu sagen, als wir Ihnen. Wie
ist’s bei Goethe etc. gewesen? Wahrlich eine Uebersetzung der
pjesme würde ihm selbst mehr Ehre etc. bringen als der ganze
westöstliche Диванъ! Nun, wir sind ganz Ohr und Aug auf Ihren
nächsten Brief; wiewohl ich mitunter auch an слути und злогук
verfalle!
Dass Ihre Frau nun dru n ten bleibt, werden Sie wissen! Dem
Ћгоћ.** hab’ ich ein Wort von Ihrem B rie fe , der ihn suchen würde,
hingeworfen, aber keine A e u sse ru n g erhalten. Ich bin mit solchen
U n a u frich tig en Leuten immer auch gelangweilt, und froh wenn
sie fort sind. Also was werden Sie machen? Auch schon um der
Gleichheit der Kleidung willen und des посгЉћете halber sollte
alles lieber d o rt fertig werden? (Wiewohl, wenn Sie die Erlaubniss
mitbrächten, auch hier kein Anstand gemacht wird). Aber was
w erden Sie den P a tie n te n thun, die den Doctor in Ihnen suchen? Ihr
Exemplar des СорЬвнователь liegt noch bei Köpp. (der in 1 Monat
fort will). Das an Кенгелац überschriebene hab’ ich durch Аџић
expedirt ehe ich Ihre Ordre hatte. Ihr Ссстриђ, ist schön, aber
die Vorrede (philologische) darf nicht ausbleiben. Martolosen
sind M en sch en rä u b er, vom griechischen] auy.piw/.bę (грЬшник).
Ueber die D ia le k te der Lieder muss die V orrede Rechenschaft
ablegen, und bei den w eiblichen könnte vielleicht das сарајевска
etc. nach der Ueberschrift bleiben. Druckfehler fehlen n ic h t, ich
habe ihrer die meisten angestrichen. Die k le in e Grammatik sollte
eigentlich z u g leich er Z e it erscheinen nach 1 Jahr ist es zu spät.
Vielleicht, w enn S ie n u r n ic h t so g e d rä n g t w ären, könnte man hier
Grammatik und d eu tsch es Lexicon machen. Aber ich kann a u s
vielen G ründen es nicht übernehmen. Kurz, w enn S ie w ieder h ie r
sin d , lässt sich das alles abmachen.
In Prag vergessen Sie nicht sich bei D-r Fritz zu zeigen. Ej!
свЂтли к р а љ у !
Ihre пуница ist gesund, und Rabitsch hat seit 8 Tagen die
2te Frau, die erste Schwiegermutter musste Beistand seyn.
Also schreiben Sie uns recht viel, oder noch besser kommen.
Sie selbst.
19* 291
'[На десној маргини 1. стране Копитарева напомена:]
Vuk Oct. 1823
H erm W olf Karagich
mit Briefen des H. H. A . Probst (P T)
Leipzig
Воштани лечат ca иницијалима ЈК.
[Жиг:] Wien
1Вукова напомена:]
одговорено 8. Нојемвр. (по римск.)
АСАНУ, 1600-
[Превод:]
Б е ч , 25. окш обра 1823.
Заправо В и н а м а и м а т е выше д а ка ж ет е нею м и В а м а .
К ако j e б ило к о д Г е т е а ? Заист а, превод пјесам а њ е м у б и лично
д о н ео виш е част и н ею ц е ло к уп а н Западно -и ст о чни д и ва н ! Сви
см о се прет ворили у у х о и око у очекива њ у В а ш еi след ећ еi пи-
см а; прем да м е понекада с п о п а д а /у и с лу т њ е и злоГук!
Д а В аш а жена сада ост аје доле, вероват но зн а т е! Т е к е л щ и
сам и ом ену о о В а ш ем писму, које lie ia пот р а ж и т и , но о д њеГа
нисам прим ио н и ка к ву изјаву J a се у век и д о са ђ ујем с иш квим
неискреним љ у д и м а и срећан сам к а д о д у. Д а к л е , ш т а Нете
р а д и т и ? B eh и због је д н а к о с т и у одева/ъу и због посвећенија
бољ е би било д а се све тамо о б ави? (П р е м д а , у к о л и к о бист е
д о п ели са собом д о зв о л у , ни овде не би б ило см ет њ е) А л и шта-
ћете ур а д и т и с пацијентима који tie у В а м а п о т раж ит и д о к
т о р а ? В аш прим ерах „ С оревноват ељ а “ н а л а зи се јо ш к о д К е-
пена ( који за м есец д а н а ж е л и д а о д е) О но u m o j e насловљ ено
на К еш елца експедовао сам преко Х аџ и ћ а пре нею ш т о са м при
м и о В аш нало1. В а ш сест рић j e ле й ; а ли пр ед ю во р ( ф и ло ло ш ки )
не см е д а изост ане. М а р т о л о з и су људокрадице, о д Грчке р е ч и
áp.aptcoXo? (Греш ник) О дијалекатским особинама песа м а т р е
ба предговор д а полаж е р а ч у н а , а к о д женских песам а могло
би м о ж д а д а ост ане оно: сарајевска и т д. п осле н ат писа. Ш т ам -
п а р ск и х Грешака не недост аје, j a сам већ и ну већ п одвукао. Tpe-
б ало би заправо д а се у исто време појави мала Граматика,
након Годину дана — прекасно je . Да нисте толико под при-
тиском, м о ж д а би се овде м огла начинит и Граматика и не-
мачки р еч н и к . М е ђ у т и м , из многих разлога, j a ово не м огу
преузетш. У крат ко, све се т о м о ж е у р е д и т и кад будете по-
ново овде.
У П рагу не заборавит е д а се пока ж ет е д р у Ф рицу. E j!
Светли краљу!
292
В аш а пуница j e зд р а ва , а у Р аб и ћ а j e о д пре 8 д а н а g p yia
ж ена. Прва пуница м о р а ла j e д а б у д е к у м а .
Д а к л е , пиш ит е н а м много, и ли јо ш бољ е, д о ђ и т е сам и.
Господин Бук Караџић
ca писмима Господина X. А. Пробста (Р T.) Лајпцт
169
Лајпциг, 27 октобар 1823.
У Липисци 27га Окт (по Римск.) 823.
1) Ономадне сам Вам послао једно довелико писмо; а
јуче сам примио писмо од Грима, да je за Граматику нашао
ферлегера, и да je већ 20 листа послао амо да се почне штам-
пати. Гледајте и Ви штогођ те му пишите, молим Вас. Ja сам
му обећао literarische Notitzeni за предговор, па и сад иште,
а ja управо не знам, шта ћу му послати, него оћу да му испи
шем ђешто из мога предговора к рјечнику (јер он прозу не
разумије добро), и да га упутим нека чита Ваше рецензије
о рјечнику и о Добровскога граматици. Да оће штогођ добро
0 ортографији казати! Join иште да му пошљем што и од
p a rtik e ln (adverbia, pmepositionen etc.), а то у мене ништа
није готово! —• Сад сам се забунио са свију страна.
2) Примио сам писмо и од жене, да ове јесени неће доћи
у Беч! Каже да je већ зима, и да не може сама. То je обоје
истина, али ми je жао; а Ви можете знати зашто. — Но сад
je већ тако. Ja морам овђе остати до Божића. Женскиња je
већ у послу
3) Збиља! шта чујете Ви ту за философа? Ja од Васи-
љевића немам никака писма, Бог зна од кад. Тирол ми пише,
да једни казују зло за философа, а једни, вели, говоре, да je
постао директор и отворио типографију (!!) Прво може бити
истина, а друго јамачно (мислим да) није.
Поздравите све. Збшьа! не заборавите јавити како je про-
шао Сестрић. Одма.
Vuk. Oct. 1823
АСАНУ, 1599.
1 Књижевне белешке.
293
170.
ВАСИЛИ JE ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Земун, 27 октобар 1823.
У Земуну 15/27 Октомвра 1823
Ваше писмо од З.г Августа о. г п. р. јесам одавно при-
мио, но од неког доба падајући из једне болести у другу ни-
сам Вам одговорити могао, особито пак чекајући од Милоја
из Чумића новце за послате Песнарице, па онда да Вам о
свему извесно јавим. Милоје био je овде пре три дана, ja сам
се састао шњиме и опоменуога ради мало новаца за оне књи-
ге, и да би Вама врло мило било, ако би он тео за н>и платити,
и што оно реч вели, мазао сам га курјачким салом да би што
помолио, но све што сам шњиме свршио то je, да ће до нико-
лико дана опет овамо доћи, и штогод новца дати. Он се тужи
да није још ни једне књиге продао, пак му je жао да плати.
Ja се надам да ће он своју реч одржати, зато изволите ми
јавити, оћу ли Вашој госпоји у Темишвар оправити, како
што сте ми у горњем писму јавили.
Давидовић je у добром поверянщу, такођер и Лаза То-
доровић, а за кнезове што су у Цариграду били незнасе ни
трага ни гласа, или ми о н»има овде не чујемо.
Разговарао самсе овде са Вашим рођаком (који Вас по-
здравља) ради Доситијеви басана, данаске неби никаква књи-
га ниједном списатељу бољу ползу донела од тиј басана, били
Вами могуће било да Ви дате препечатати ту књигу, но да
je у свој својој целости да се и не позна да je Nachdruck, и
к тому даје исти папир онако крут, како у оригиналу штоје
те би се књиге распачале као Алва све за готове новце, а то
je оно место, гди се могу печатати. Младенова je госпођа
овде дошла са допуштењем своје власти, иде да тражи свога
господара за кога није чула била четири месеца, па овде чула
о њему све, и почем je нешто мало досаде претрпила ( јербо
дужници мужевљи ради су били од ње наплатитисе:) осталаје
зимовати овде.
Знате што ново од наше литературе? ми фала Богу не-
чујемо нигде ништа, као да смо на другоме свету Сви Ваши
пријатељи јесу здрави и поздрављају Вас, особито Господар
Милош Урошевић. Желећи да сте здравији од мене, па пи
шите одма
Вашему искреном пријатељу
Васи
294
Herrn
Wuk Stefano wits
in Leipzig.
[У горњем левом углу Вукова напомена:]
приповетки да остави.
АСАНУ, 2503.
Букова пре писка III, 115— 116.
171
ВУК КАРАЏИЋ ЈАКОБУ ГРИМУ
Leipzig den 28. oct. 823.

Hochgeschätzter Herr!
Ihren werthesten Brief von 19. d. M. habe ich die Ehre gehabt
zu erhalten. Mich freuet es sehr, dass Sie den Verleger für unsere
Grammatik gefunden haben, ich habe ihn schon gestern besucht,
aber das Man[u]script habe ich nicht gesehen, da er mit jemandem
andern beschäftigt war, morgen oder übermorgen werde ich ihn
wiederum sehen. Künftige Woche werde ich Ihnen mit fahrende
Post einige literarische Notitzen wie auch etwas über Partikeln
und über serbische Dialekten schicken; daweil eile ich auf Ihre
einige Fragen und Bemerkungen zu antworten
1) Uiber den zweiten accent (') habe ich daweil gar nichts
mehr zu sagen, denn er ist imer gleich.
2) Zwischen öpa (nux) und öpa ist gew iess ein Unterschied
so wie auch zwischen бацати (jacere) und бацати (pungere), wie
ich schon bemerkt habe.
3) Was den vierten accent ( л ) betrift, Sie haben ganz recht,
er ist inseferne doppelt, als die Hauptwörter in sing, zweierlei
accente haben. Und daher wäre nicht unrichtig zu schreiben
друга (sociorum^ друга (fusorum)
дуга (iridum) дуга (tabulorum).
Друга (sociorum) nach dem nominat, müsste друга sein, aber
hier wird das у gerade so ausgesprochen wie in дуга (iridum).
4) Небо, тело, коло haben in genit, неба, тела, кола, nur
in pl. sagt mann небеса und чудеса, aber nicht колеса sondern
кола!
5) Wie wohl ich bekenne, dass Sie auch in Betreff des Adjec-
tivs ganz recht haben, dass die erste Hälfte der Seite XLII (des
295
originals) gehört in die Lehre von der Wortbildung aber ich wün
schte sie doch nicht auslassen, und zwar aus folgenden Ursachen
a) In der altslawische Sprache können alle adjectiva diese doppelte
Endung haben, z. В. 1аковль statt (oder von) 1аковлееъ, so auch
царскь von царскш etc. б) Die Böhmen haben diesse doppelte
Endungen bei keinem von adjectiven, sie können nur sagen свати
(serbisch свети), aber сват können Sie nicht mehr sagen! в) Ich
habe vor Herausgabe dieser Gramatik einem serbischen Profes
sor aus Ungarn öffentlich in Zeitungen der Unterschied zwischen
свети und свет beweisen m üssen (denn auch in bisherigen (d. h.
bis Dobrowski) altslawischen Gramatiken stehet kein Unter
schied in Bedeutung). Aus diesen Ursachen glaube ich das sollte
bleiben, übrigens machen Sie wie Sie für Besste finden, denn ich
bin auch in diesem ein Fuscher gegen Sie.
6) Жýтa und ж;ут6га, жуту und жугбме etc. wird auch so
wirklich gesprochen (in der serbischen Sprache).
Diese unsere Grammatik ist ziemlich zu k u rz, aber was De-
clinationen und Conjugationen betrifft, ich hoffe sie wird vollstän
diger sein, als viele andere slawische Gramatiken.
Meine Reise war sehr glücklich. Der Göthe hat mich einzig
gut aufgenommen, wie auch der Herr Hofrath Beneke in Göt
tingen (und von Ihnen so gut empfohlen wie könnte ich nicht
gut aufgenomen werden!). Wegen der Zueignung habe ich recht
gut ausgerichtet und zweimal mit Gross Firstinn gesprochen,
einmal hat sie mir Wagen von Belweder geschickt und ich bin
zu ihr ausgefahren, und zweitemal in der Kirche hat sie mich
angeredet. Zweite књига der Volkslieder ist ganz fertig, ich er
warte noch nur auf Kupferstich, welcher diese Woche wird auch
fertig sein. Von Kopitar habe ich einen Brief in Halle gefunden,
aber ich habe noch keinen Antwort auf den, den ich ihm von
Cassel geschrieben habe, er wird sich über Gramatik sehr freuen,
denn auch in dem letzen Briefe (von 27 Sept.) hat er mir über
sie geschrieben.
Ich wünsche, dass Sie diesen meinen Brief verstehen (oder
wenigstens meine Gedanken errathen), und dass Sie imer gesund
und mir imer wie bis jetzt gut bleiben.
Wegen die accenten und altslavische Letter ist keine Sorge,
Ihr unterthänigster Diener
Wuk Steph. Karadschitsch.
РОГПБ, ф. 991, ед. xp. 648.
Archiv für slavische Philologie, II, 726—728.
296
[П ревод :]
Л а ји ц т , 28. окш обра 1823.
В ы сокоиош ш овани ю сиодине,
B aute цењ ено писм о од 19. о. м . им ао сам част д а прим им .
В еем а се р а д у је м ш т о ст е наш ли издавача за н а ш у Г р а м а т и к у ;
ју ч е сам ia в eh посет ио, али пош т о j e био за узет с неки м д р у
гим, нисам видео м анускрипт , сут ра или прекосут ра h y ia по
пово срест и. И д у ћ е седм ице ћ у В а м послат и пош т анским ко-
ли м а лит ерарне нот ице и неш т о о п а р т и кула м а и ср Неким
д и ја лект им а, сада ж ур и м д а В а м ogioeopuM на неколико В а
ш и х пит ањ а и прим едаба:
1 ) О gpyioM а кц ен т у ( ' ) нем а м за сада ниш т а выше д а
к а ж ем je p j e он у в е к ист и.
2 ) И з м е ђ у öpa (n u x ) u бра сигурно пост оји р а зл и к а као
и и зм е ђ у бацати (ja cere) и бацати (p u n g e re ), као ш т о сам већ
напом енуо.
3 ) Ш т о се т иче чет врт ог акцент а ( л ) , В и ст е сасвим
у праву: он j e у т о ли к о д во ст р ук ш т о т е им енице и м а ју у је д -
нини д ве врст е акценат а. П а збо1 uioia не би било iioipeutuo
писат и
друга (sociorum ) дру’га (fu so ru m )
дуга (irid u m ) дуга (ta b u la ru m ) п
Друга ( sociorum ) би прем а ном инат иву м орало биты друга,
а ли овде се у изю вара у п р а во као у дуга (irid u m )
4 ) Небо, тело, коло и м а ју у ieH. неба, тела, кола, сам о
у м нож . се каж е небеса и чудеса, а ли не и колеса, н ею кола!
5 ) М а д а признајем д а ст е и у о дносу на придеве сасвим
у праву д а прва половина ст ране X L I 1 (о р и т н а ла ) сп а д а у
н а у к у о т ворби речи: али и п а к не ж е ли м д а j e изост авим , и т о
и з сле д е ћ и х разло1а: а ) у ст арословенском је з и к у сви придеви
м о гу д а и м а ју ове двојаке наст авке, нпр. 1аковлъ у м е с т о (и ли
о д ) Лаковлевъ, т ако и царскъ од царскиј ит д. б ) Чеси н ем а ју
о ве д војаке наст авке ни код једног придева, они M O iy р ећ и сам о
свати ( српски свети), а сват выше не m o i у рећи. ц ) J a сам пре
објављ ивањ а ове Г р а м а т и ке морао је д н о м српском проф есору
и з М а ђ а р ск е ја в н о у новинам а д а д о к а зујем р а зл и к у и зм е ђ у
свети и свет (je p у д осадаш њ им (т ј. до Доброс.ско:) ст аро
словенским грам ат икам а не ст оји р а зл и к а у зн а чењ у) И з о ви х
р а злЫ а см ат рам д а т о т реба да ост ане, уо ст а ло м уч и н и т е
ка ко см ат рат е д а j e најбољ е, je p j a сам и у овом е ф уш ер у по-
р е ђ е њ у ca В ам а.
6 ) Жута и жутбга, жуту и ж;)тбме ит д. т ако се ст варно
и говори ( у српском је з и к у )
297
Ова наш а Г рам ат ика je прилично прекратка, али ш т о се
т иче деклинације и коњугације, надам се д а Не биты пот пунија
него MHoie друге словенске граматике.
M o je пут овањ е j e било веома срећно. Г ет е м е j e изу-
зет но лепо примио, као и дворски савет ник Бенеке у Г ет ин-
гену (а пош т о ст е м е В и т ако лепо препоручили, како би
м от о да не будем добро прим љ ен!) Око посеет е сам прилично
добро уредио и разю варао сам два пуш а с В еликом кнеш њом,
је д а н п у т м и j e послала своја кола из Белведера т е сам се о д -
везао к њој; а д р ут пут м е j e ословила у цркви. Д руга кгьта
народних песама j e сасвим готова, очекујем jo u i само бакрорез
који ће т акође бит и ю т ов у т оку ове недсљ е. О д К опит ара
сам зат екао је д н о писмо у Х а леу, али јо ш нем а одю вора на
оно које сам м у писао из К асела, огг Не се м но ю радо ва т и због
Грам ат ике је р м и j e и у последгьем писм у (о д 7 сеп т .) писав
о lbOj.
Ж елео б и х д а р а з у м ет е ово м оје писмо, ( или д а бар одго-
ггетнете м оје м и с ли ), и д а будет е увек здрави и добри према
м ени као и до сада.
Због акценат а и ст арословенских слова се нем ојт е бринути.
Ваш понизни слуга
В у к Стеф. КарациН
172.
ЈЕРНЕЈ КОПИТАР БУКУ КАРАЏИЋУ
Wien 29ten 8ber 1823.

Freund!
Alles herrlich und gut aber der Schluss Ihres Briefes vom
23/11 d. verdarb m ir allen Triumph! Ich selbst bin mit einem
eigenen Quartier von fv 400. Cm, und daher begonener Selbst-
wirthschaft in Verlegenheit. Ihre Frau, wie Sie wenigstens aus
meinem vorigen wissen, bleibt diesen Winter unten, und erwartet
Sie unten im Fasching. Ausser den doch nach und nach einge
henden Pränumerationen, könnten Sie nicht etwa folgende Spe
culation machen 1) einen Theil der pjesme an einen Buchhändler
verkaufen, etwa an R eim er, von Berlin, der itzt die Weidmaüsche
Handlung in Leipzig auch hat. Sie oder ein Freund müsste ihm
freilich den Nutzen der pjesme = ihren Verschleiss begreiflich
machen. Haben Sie Wähnern aufgesucht? Grims Rec. müsste
bald erscheinen oder besser schon erschienen seyn. 2) Könnten
298
Sie nicht einen Verleger finden für eine teutsche Übersetzung der
pjesme, wobei Sie als serbischer Dolmetsch auch mithonorirt
würden?
Nach Triest schreib’ ich Samstag den 31ten d.
Hätten Sie sich lieber in Göttingen doktorisiren lassen, da
mit na Стева nicht schimpfen könnte, ohne sich mit zu beschim
pfen. Oder werden Sie doch sein College in der Gött. Gesellschaft?
Wen Goethe ba ld es herausgibt, so körnen Sie noch zu
rechter Z e it in die Mode.
Ich habe schon, (theuer genug von Van Ess durch die Wis)
das slaw. und russ. N. Testament. Indessen werden wir auch
Schischkovs Exemplar leicht anbringen.
Um hier der W Frau etwas widmen zu köfien, müsste man
ihre A nnahm e vorzeigen könen. Tirka hat Ihnen geschrieben,
ich auch den 25ten d. nach Lfeipzig], worauf ich mich mitbeziehe.
Ihr in vollem Ernste брижни невесели
Одма.
P S. Сестрић ist seiner Wege weiter gegangen. Kn. geht in
14 Tagen über München, vielleicht Göttingen, Berlin nach Peters
burg, der Offizier nach Italien, ein Dritter über Ungarn nach Ha
use. Über Чернавц wissen Sie alles aus den Zeitungen.
Herrn W olf Karagich,
mit Briefen H. H. A. Probst (P T)
Ritterstrasse Leipzig.
Воштани лечат нечитак.
[Жиг:] Wien
одговорено 8. Нојемвр (по римск.)
АСАНУ, 1601.
(Превод:]
Б еч , 29. окт обра 1823.
С ве величанст вено и добро, а ли заврш ет ак B a iu ei писм а
о д 23/11 о. м . покварио j e мени свако ликовањ е! С ам сам у
невољ и ca својим квартшром за 400 f . С М и с дом аћипст вом ,
које сам из тог разлога почео сам д а водим . В аш а ж ена, ш т о
у најмању руку знат е из мог пр ет хо д н о i писм а, ост аје ове
зи м е д о л е и очекује Вас ша.мо за покладе. Н е бист е ли , и зузи -
м а јућ и прет плат е које пост епено ст иж у, м огли о т прилике
саст авит и следећи предрачун: 1) д а је д а н део песам а продат е
чеком књ иж ару, евеит уално Рајмеру у Б ерли ну, ко м е сада
299
ü puüaga и В а јд м а н о ва т р ю ви н а у Л а јп ц т у . B u и ли п еки при-
ја т е љ м о р а ли б ист е, д о д у ш е , д а м у објаснит е знача] пјесам а
— њ ихово1 р а ст у р а њ а продајом . Ј е с т е л и п о т р а ж и ли В енера ?
Г р и м о ва р е ц е н зи ја би се м о р а ла у ско р о појавит и, или, бољ е
р ечен о , м о р а б ит и д а се већ појавила. 2 ) Н е бисш е ли м о ы и
пронаћи не к o i и зд а ва ч а за немачки превод п јесам а, при ч ем у
б ист е, као прееодилац ca срйског, т а ко ђе д о б и ли хонорар.
У Т р ст пиш ем у суб о т у, 31 о. м .
Б о љ е д а ст е п о ст а ли до кт о р у Г е т и т е н у , како ча-С т ева
не би Moiao ipguuiu, а д а при т о м н е ip g u и себе. И л и heute и п а к
пост ат и гъеюв к о л е т у Г е т и т е н с к о м д р у ш т в у ?
У к о ли к о Г е т е ово ускоро објави, B u ћ ет е jo iu у право
време д о hu у м о д у .
B e k и м а м ( доеољ но скуп о , од В а н Е са , иреко Н а уч[не /аьи-
ж аре]) словенски и р у с к и Нови завет У м е ђ у в р е м е н у Немо и
прим ерах Ш иш кова ла к о набавит и.
Д а бисм о о вд е ва јм а р ско ј т сп о ђи м о ы и неш т о д а посве-
т им о, т ребало би д а се предочи д а j e то и одобрено. Т ирка
В а м j e писав, j a т а ко ђе 25. о. м . у ЈЈајпцш , на ш т а се о вд е т а-
ко ђе позывам. В аш озбиљ но бриж ни невесели
О дма
Р S . С ест рић j e наст авио својим п ут ем . К еп е н за 14 д а на

йолази, иреко М и н х е н а , м о ж д а Гет инЈена, Б ер ли н а за П е т р о
град, оф ицир за И т а л и ју , н еки т р ећ и о д л а зи иреко М а ђ а р ск е
кући. О Ч ернавцу зн а т е све и з новина.
Господину Буку КирщшЬу
с писмима I. X. А. Пробста (Р. T.)
Ритершшрасе Лајпциг
173.
РУСКО БИБЛИЈСКО ДРУШТВО БУКУ КАРАЏИЋУ
Милостивый Государь мой.

Письмо ваше ко мнГ изъ Лейпцига отъ 4-го АпрЬля по
лученное мною не прежде какъ въ минувшемъ Сентябрь
мГсяцЬ, т. е. по возвращенш моемъ изъ путешеств1я въ чужнхъ
краяхъ, я имЬлъ честь преставлять на благоусмотрГше Ко
митета Россшскаго Библейскаго Общества въ засЪданш она го,
300
бывшемъ 4-го числа сего мЪсяца, вмйсг!» съ письмомъ вашими-
къ Его Превасходительству Александру Ивановичу Тургеневу,
коимъ вы просите о высылкГ вами остальныхъ двухъ тысячь
рублей за изготовленный вами переводъ Новаго Зав'Ьта на
Сербскомъ языкГ.
Прежде нежели я сообщу вамъ рйшеше Комитета по симъ
двумъ писъмамъ вашими, я долженъ привести вамъ на память,
что по заключенному вами съ Комитетомъ Россдаскаго Би-
блейскаго Общества условно, оный обязался заплатить вамъ
пять тысячь рублей, не только за изготовлеше перевода Но
ваго ЗавГта, но и за исправлеше корректуры при печатанш
онаго, которое предполагалось произведено быть въ Австрш-
скихъ владГшяхъ, но какъ въ послГдствш времени вы встре
тили прелятсиня печатать переводъ вашъ въ сихъ владЬшяхъ,
и предлагали произвести издаше въ Лейпциге, на что Ко-
митеть, по весьма важными причинами согласиться не могъ,
а положили напечатать переводъ вашъ уже въ Ст Петер
бурге, то чрезъ бывшаго въ B í h í РосЛйскаго Посланника
Графа Головкина отнеслись вы къ Комитету РоссШскаго Би
блейски! о Общества, чтобы вамъ, за получешемъ уже вами
1.000 рублей, выплачено было 2.000 рублей, подъ какимъ
услов!емъ согласны вы были вручить Посланнику манускрипты
перевода вашего, для препровождешя онаго Комитету; осталь
ные же 2.000 рублей просили вы заплатить по полученш Ко
митетомъ одобрения на переводъ ваши отъ Начальствугощаго
Сербскаго Духовенства.
На семь основанш выслано вамъ было 2.000 рублей, а
полученный отъ васъ переводъ подверженъ быль разсмотрЪшю
Преосвященнаго Сербскаго Митрополита Леоипя, и нь-
которыхъ другихъ ученыхъ особь изъ Сербовъ духовнаго и
свътскаго звашя. Но по надлежащемъ просмотрйнщ ими
перевода вашего, оный, по свйдГтельству ихъ, оказался во
многомъ весьма неисправнымъ и для издашя для пользы
Сербскаго народа не приличными. Комитетъ въ слћдствЈе
того просили ихъ исправить переводъ сей, но по учинеши
сему опыта, трудъ таковаго исправлешя оказался болГе
затруднительнымъ, нежели самое составлеше новаго пере
вода, почему Комитетъ симъ исправлешемъ и остановился.
По сему какъ переводъ вашъ за неисправностпо онаго,
для Комитета безползенъ, то оный и поручилъ мнЪ возвратить
вамъ его, а притомъ изъяснить, что хотя оный по всей спра
ведливости имГеть право требовать отъ васъ возврата выслан-
ныхъ уже вамъ 3.000 рублей, но прјемлл въ уважен iе недоста
точное состоя nie ваше, требоваше cie оставляетъ, и увГренъ,
что и вы съ своей стороны за получешемъ нынГ обратно
301
перевода вашего не можете имЪть никакихъ требований на
Комитет! Россшскаго Библейскаго Общества.
Исполняя таковое поручение Комитета Россшскаго Би
блейскаго Общества, и препровождая въ слЬдстше онаго ру
копись перевода вашего, честь имЪю быть съ совершеннымъ
почтешемъ
№ 540. вашимъ,
18. Октября 1823. Милостиваго Государа моего
Въ Ст Петербург!. покорными слугою
Вуку Стефановичу Bacnni й Поповъ.
[Споља:]
Господину Сербскому Литтератору
Присемъ слЬдуеть посылка подъ литер. В. С.
Штампа се по: Букова прописка III, 467—469.
[Превод:]
М илост иви Господине мој,

Ваш е писмо из Л ајпцш а, од 4. априла, примио сам т ек
септ ем бра месеца, т ј. по поврат ку с пут а по т уђини. И м ао
-сам част да ia прикаж ем на ув и д К ом и т ет у Р уско i библиј-
cKOi друш т ва приликом њеЈовоГ заседањ а одржаноГ 4. oeoi м е
сеца, заједно с писм ом В аш им n e io e o j преузвиш еност и А л е к
сандру И вановичу ТурГењеву, којим м олит е да В а м се дост ави
преосш алих д ве хи љ а д е р уб а љ а за превод Новог завета на срп-
ском је зи к у , који ст е B u сачинили.
П р е него гишо В ам саопш т им од луку К ом ит ет а у
в е зи с ова д ва В аш а т е м а , дуж ан сам да Вас подсет им да
се по yloeopy с В ам а закљ ученом , К ом ит ет РускоГ библијског
д р у ш т в а обавезао д а В ам исплат и пет хи љ ада р уба љ а не
само за превод Новог завета, већ и за вођење корект уре при
ликом n e io e o i ш т ам пањ а, за ш т а се прет пост ављ ало да
ће бит и обављено у ауст ријском царст ву, али како ст е у
м е ђ увр ем ен у наш или на с м е й т е за гитампагъе превода Ва-
lueia у овом царст ву и предлагали д а се он изда у Л ајпцт у,
н а шпго се К ом ит ет , из веом а важ ных разлога, није моГао
слож ит и, већ j e одлучио да се Ваш превод ш т ампа у П ет ро
граду, т о ст е се В и, преко uueuiel р у с к о i посланика у Б ечу,
грофа Головкина, обрат или К ом ит ет у РускоГ библијскоГ
д р у ш т ва д а Вам , после прим љ ених 1.000 руба/ьа, исплат и
2.000 руба/ьа, под којим ст е усло ви м а били саГласни послаггику
302
у р у ч и т и р у к о п и с c e o i превода р а д и n e io e o i у п у ћ и в а њ а К о м и
т е т у . З а п р ео ст а ли х пак 2.000 р у б а .ъ а м о л и л и ст е д а се и сп ла -
ш е пош т о К о м и т е т д о б и је одобрењ е з а п ревод В а ш од ср п с к и х
в ер с к и х власт и.
Н а основу ово т било В а м j e у пућено 2 .00 0 р у б а љ а , а пре-
во д од В а с пр и м љ ен био j e д а т на преЫ ед преосвеЬеном ср п -
ско м м и т р о п о л и т у Л е о н т и ју и н ек и м д р у т м у ц е н и м ли ч н о -
сиш м а С рб им а д у х о в н о i и свет овног звањ а.
А л и пош т о с у они п р е м е д а ли В а ш прево д к а ко п р и ли чи ,
он се у м н о ю м п о к а за в као вео м а неисправа н и за издагьа
за ко р и ст српског народа недоличан. 3 6 o i т о т и х j e К о м и т е т
м о л и о д а по праве о ва ј превод, а ли пош т о j e о ва ј п о к уш а ј обав-
љ ен , п о к а за ло се д а j e т егобнији т р у д за т а кво поправ,ъагье
н е ю л и д а се сам п ревод и зн о ва сачини, зб о ! чет се К о м и т е т и
за уст а ви о на т о м е.
К а к о j e због своје неисправн ост и В а ш превод некорисш ан
за њ , К о м и т е т м и j e н а л о ж и в д а В а м т вр а т и м и у з т о оојас-
н и м д а , иако и м а право по сва к о ј п равичност и д а о д В а с т р а ж и
повраћај в eh п о с л а т и х В а м 3 .000 р у б а /ь а , он се од р и че о eoi
пот раж ивањ а, у зи м а ју ћ и у обзир о ск уд н о с т а п е В а ш е и у в е
р е н j e д а и B u ca ceoje ст ране, пош т о д о б и јет е сад uaiüpai ceoj
превод, не м о ж е т е а м а т и н и к а к в и х за х т е в а о д К о м и т е т а
Р ускоГ библијског д р уш т ва .
И с п у њ а в а ју ћ и т а ка в налог К о м и т е т а РускоГ библијскоГ
д р у ш т в а и д о ст а вљ а јућ и В а м у с к л а д у с т и м р у к о п и с превода
В а ш еi, и м а м част б ит и с ист и н ски м пош т овањ ем
№ 540 Ваш ,
18 окш обра 1 8 2 3 м илост ивог Господина м о т ,
у П ет роГраду ______ покорна слуга
В у к у С т еф ановићу В асилиј П опов
174.
МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевад, 31 октобар 1823.
Любезный Вуче!
Дошла ми е трећа часть П Ьснарице Ваше, издана у Ли-
писцы. Съ коликимъ нестрпйшемъ очекивао самъ ю, да изиђе,
съ толикимъ негодовашемъ примю самъ к>, нашавши у ньой
ово повтореше л Ьсама, печатаны веГгь у првимъ частима, ово
пакъ неистинно опЬванЪ боя на Чачку подъ Моимъ управле-
303
н1емъ. Прво е са свимъ излишно, читавшимъ намь пЪсме оне
и пре, а друго непрхятно, знаюйимъ намъ приключешя боя
оногъ совршенно и обстоятелно тако, да смо се сви, современ
ницы и очевидцы нЬгови будући, сгнусили, лажи пЬсме Ваше
видивши, коя бы требала, да е на истини основана, будући
се о Момъ времену пЪва. Истина, да се Вы подъ покривало
наименования исте иЬсме: „Прекидцы“ крх'ете, и тимъ и недо
статочность и неистинность н%ну извиняваге; ничимъ манЪ
я, о коме се она пЬва, недозволявамъ Вамъ, лажь о Моимъ
делима разносити по роду нашемъ, я, кои себе за иждителя
исте части пЬснарице ваше сматрамъ. Овы основашя држећи
се, совЬтовао бы Вамъ, да престанете у напредакъ овакве
ствари издавати, кое се на лажнимъ преповћдкама, а о совре-
менницыма дЪйствуюЙи, осниваю, или траж’те истинше, или
оставитесе издаваня п'Ьсама. Вы, као списатель, желићете безъ
сумнЬ и сами, да Вамъ све, што изъ пера Вашегъ истече, совр
шенно истече, и да се ни найпростш несгнуси, читаюйи списания
Ваша, те жел4 и држитесе, и пишите, што ће се и найпросыемъ
и найпросвЪщеншемъ Србину омилити. Ово Вамъ изъ искренне
благонаклонности совЪтуемъ, сожалуюГш, и чудећи Вамъ се,
што, овде при Мени више времена бывши, нисте Ми сообщили
содржаше пЪсме оне, у ко1ой се дЬла Mora времена не само
съ репа опЬвати починю, но и са свимъ лажно опъваю. Я
самъ се надао, да ће друго што о дЪли Мош или само Mora
времена одъ Васъ изићи, овакве лажи не бы ни у сну сню.
УвЪравамъ Васъ, да Вамъ ова часть Шснарице неће проћи,
као што сте мислили, нити ће Вамъ се распродати, као што
юте рачунали.
Остаемъ Вашъ доброжелатель,
Милошъ Обреновийъ,
Князъ Сербскш.
У Крагоевду 19. Октовра 1823.
јЧо 2012
!На полеђини:]
Hochgelehrten Herrn
Hern Wик Stephanovitsch Karaz sit sell,
mehreren gelehrten Geselschaften Mitglied,
mit Briefen des H. A. H. Probst in der Ritter-Strasse
per Wien. in Leipzig.
[Жиг:] Netto di fuora et di dentro.
примљено 6/18 Нојемвр. одговорено 9/21
АСАНУ, 2292.
Вукова йреииска П, 551—552.
304
175.
ПЕТАР ПЕТРОВИЧ ГЕЦЕ — БУКУ КАРАЏИЋУ

Петроград, 1 новембар 1823.
St. Petersburg d. 20 October/1 Novemb. 1823.
Bester Herr Wuk!
Sie werden nun schon meinen Brief vom 12/24 Sept.
erhalten haben, auf dessen Antwort ich wegen der darin enthal
tenen Anfrage mit Begierde warte. Jetzt schreibe ich Ihnen wie
derum in Aufrag Sr ExTdes Hn v Turgenoff u. es thut mir herzlich
leid, dass das Mitzutheilende Ihren Wünschen nicht entspricht.
Vor kurzem fand eine Vorsamlung der Bibelgesellschaft
statt nachdem Hr Popov von seiner Reise zurückgekonien war.
Es kam Ihre serbische Bibelübersetzung zur Sprache. Aus der
Durchsicht der Akten ergab sich, dass zufolge des, von Ihnen
selbst unterschriebenen Contrakts, Ihnen 5000 R. versprochen
waren, wenn die von Ihnen zu liefernde Arbeit die Approbation
des serbischen Metropoliten erhalten würde. Leider hat aber der
Metropolit erklärt, dass Ihre Uebersetzung nicht gedruckt wer
den könne, weil 1, Uebersetzung nicht richtig sey, weshalb er
das erste Heft euch gänzlich habe corrigiren lassen, so dass nur
wenig Stellen unverändert geblieben sind, wonach die serbischen
Prälaten in ihrer Korrektur ermüdet wären u. nicht weiter corrigirt
hätten. 2, weil Sie zwei serbische Buchstaben gebraucht haben,
welche in kirchlichen Schriften nicht angewandt werden u. daher
dem gemeinen Mann unbekannt sind. Darauf hat die Bibelgesell
schaft beschlossen, Ihre Uebersetzung n ich t zu drucken u. die
Uebersetzung einem andern Serbier zu übertragen. Die Bibel
gesellschaft wollte auch die 3000 R. wieder zurürkfordern, allein,
auf Hn v Turgenoffs Vorstellung, dass Sie unbemittelt sind u.
Ihre Zeit zu der Arbeit verwandt haben, unterblieb es, die resti-
renden 2000 R. wird man Ihnen jedoch nicht auszahlen. Auch
wird man Ihnen von der Bibelgesellschaft aus alles Obige melden
u. Ihre Uebersetzung zurückgeben, damit Sie sich selbst von den
gemachten Correkturen der serbischen Prälaten überzeugen
können.
Möchten Sie doch durch Ihre übrigen litterärischen Arbeiten
reichlichen Ersatz für diesen Verlust finden. Hr. v Turgenoff
lässt Sie bitten ihm durch den russ. Generalconsul Herrn Colle-
gienrath u. Ritter von Freigang 2. Exemplare Ihrer neuen serbi
schen Lieder zu senden u. ihm zugleich den Preis aufzugeben,
20 Upen иска II 305

damit er Ihnen das Geld in Leipzig oder wo Sie sonst wünschen,
auszahlen lassen könne.
In Erwartung baldiger Antwort verbleibe mit aller Achtung
Ihr ganz ergebener Diener
P von Goetze.
Sr. Wohlgeboren
Herrn Wuk Stephanowitsch,
serbischen Gelehrten.
in Leipzig
bei Herrn H. A. Probst in der Ritterstrasse.
[Жиг:] Berlin 4. Dec.
[Вук записао:]
Leipzig den 6. Dezember 1823. f 37 4x
АСАНУ, 2841.
Букова йреииска III, 493—494.
[Превод:]
П ет роград, 20. окш обра/1 новембра 1823.

Драги господине Б уч е, С вакако cille већ пришили м о је йисмо
од 12f24. сейш ., а j a одю вор на њ , због налога сад рж аних у т е
м у , ж ељ но очекујем . С ада В а м попово пиш ем по налогу гьегове
екселенције i. фон Тургегъева, и j a од срца ж а ли м ш т о ово ш т о
т реба д а В ам саопш т им не одговара В аш им ж ељ ам а.
Н едавно j e одрж ан ск уп Б иблијскоi д руш т ва, пош т о се
i. П опов био врат ио с пут овагьа. П о вела се р е ч о В а ш ем срп-
ском преводу Библије. П регледом акаига испост авило се д а je ,
према уговору који cute B u сами пот писали, В аш а обећано 5.000
рубаљ а, atw В аш р а д добије саы асност српског м ит рополит а.
Н а ж алост , м еђуш им , м ит рополит j e изјавио д а В аш превод
не м ож е бит а ш т ам пан, је р . 1 превод није т ачан, збо! vela
j e он прву свеску дао из основа исправит и, т ако g a j e само м а ло
м ест а осиш ло неизм ењ ено, пош т о су се српски прелапш зам о
р и л и од корект уре и нису даљ е исправљ али, 2. је р ст е у п о т р е
били д ва српска слова која се у црквеним списим а не приме-
њ ују, па стога прост ом човеку нису познат а. Н а то j e Б иблиј-
ско друш т во р еш и ло д а В аш превод не ш т ам па, и д а прево-
ђегве повергг другом Србину. Библијско д руш т во j e х т е ло да
за хт ева повраћај и о н и х 3.000 рубаљ а, али на приговор i. Typie-
гьева д а ст е В и без средст ава и д а В ам j e р а д одузео времена,
од uioia се одуст ало, ост ат ак од 2.000 руба љ а , м е ђ у и а ш , небе
В а м исплаиш т и. И Б иблијско друш т во lie В а м све горгье ш а-
кође. саопш т ит и и враш иће В а м В аш превод, кагсо бист е се
306
лично м огли уверит и о поправкам и ишго су и х изврш или српски
йрелат и.
Н е к а В а м ост али В аш и лит ерарни р а д о ви ируж е обилаш у
на кн аду за овај Губитак! Г ф он Тургегъев В а с м о ли д а м у преко
р ус. генералног ко н зула , господина савет ника ви т еза ф он Фрај-
sania, пош аљ ет е 2 прим ерка В а ш и х новых с р п ски х песам а и
ујед н о м у саопш т ит е цену, како би В а м новац дао и сп ла т и т и
у Л ајпцигу и ли Где В и ж елит е.
У очекивањ у скороi ogioeopa, ост ајем с пуним погииювагъем
В аш сасвим покорни слуГа

П фон Г ец е
Благодарном
српском паучнику
Лајпциг
К од Господина X А. Пробста у Ритершшрасе
176.
ЈАКОБ ГРИМ БУКУ КАРАЏИЋУ
Касел, 2. новембар 1823.
Cassel 2 Nov. 23.
Lieber Freund!
Hier schicke ich Ihnen meine Anzeige Ihrer Lieder, womit
Sie in Betracht meiner vielen Geschäfte zufrieden sein müssen.
Wenn ich das serbische mehr studiert habe (was sicher geschehen
soll) hoffe ich studiertere Dinge darüber vorzubringen. Irre
ich mich in meiner Ansicht der besternten Phrase oder nicht?
Das Verbum scheint jebati? und nena (mater) unslavisch. Unga
rische пене (soror) und mich dünkt Ungarn brauchen die Formel,
wie mir einmahl jemand zu Wien erzählte.
Bald hoffe ich von Ihnen einen Brief zu erhalten. Göthe hat
mir geantwortet und gedankt, dass ich Sie ihm zugewiesen, das
Lied von den zwei Brüdern gefällt ihm so wohl, dass ers gleich
in seiner Zeitschrift Kunst u. Alterthum abdrucken lassen wird.
In Deutschland wird das allgemeine Aufmerksamkeit auf die
serb. Lieder hervorbringen und ich freue mich herzlich darüber
Nächstens mehr, heute nur die schönsten Grüsse.
T T
Grimm.
20* 307
Beilage bitte ich dem Prof. Kruse zustellen zu lassen.
одговорено из Але 14. Норембра 823.
Штампа се по: Вукова преписка II, 10.
[Превод:]
К а сел, 2. новем бра 1823.
Е во ш аљ ем В а м свој приказ В а ш и х песам а ко ји м се м о р а т е
задовољ ит и с об зиром на м оје мно1е послове. К а д б уд ем вииле
ст удирао српски ( ш т о ст урно Шреба д а се д е с и ), ла д а м се
д а ћ у изнет и ст удиозније ст вари о т ом е. В арам ли се у с в о и
с хва т а њ у и зраза означеноi звезд ицом или н е ? Г ла го л и зы ед а
гласи јебати? а йена (м а т ер ) није словенско. М а ђа р ски j e пене
(c o p o p ), и м е л и се чини д а М а ђа р и уп о т р еб љ а ва ју Шај израз,
како м и j e неко у В е ч у је д а н п у т причао.
Н а д а м се д а ћ у уско р о добит и о д В а с писм о. Г е т е м и je
одю ворио и за хва ли о се ш т о сам В ас у п у т и о к њ ем у, П есм а
о двојици браће [Д и о б а Јакш ићаЈ м у се т ако допада д а he j e
д а т и д а се ш т ам па у њеГовом часопису „ У м ет но ст и ст арина “
То ће у Н ем а ч к о ј пробудииш опш т е инт ересовањ е за српске
песме, и j a се т ом е р а д ујем од ceei срца.
СледећеГ п ут а выше, данас само најлепш и поздрави
T T Г рим
ПрилоГ м о ли м дост авииш проф. К р узе у
177
ВУК КАРАЏИЋ — JA КОБУ ГРИМУ
ЈТајпциг, 6. новембар 1823.
Leipzig den 6. November 823.

Sie werden schon meinen Brief von 28. Oct. erhalten haben.
Jetzt schicke ich Ihnen versprochene N o titzen und etwas über
308
Mir ist wirklich sehr leid, dass ich Ihnen mit so vielen
P a r tik e ln .
und doch unvollständigen und ohne Ordnung gestellten Notitzen
muss Ihre theuerste Zeit rauben. Gott soll Ihnen dafür vergelten!
und die serbische Nachwelt wird Ihnen imer dankbahr seyn.
Sie müssen aus Allem diesen das Beste und Brauchbare aussuchen.
Ueber den Anfang der serbischen (und überhaupt slawischen)
Litteratur werden Sie am bessten in der Kopitars krainischen
Gramatik (sowie auch in seinen verschiedenen Recensionen)
finden. Es wird Ihnen bekant seyn, dass in den serbischen Schulen
(in Ungarn wie auch in Serbien etc.) die Kinder n o ch aus dem
altslawischen horologium und Psalter lesen lernen müssen, auch
das A - В - Büchlein ist nicht rein serbisch. Ausser Volkslieder
kann man auch die S p ric h w ö rte r (gesamelt von Johan Mu-
schkatirowitsch, zweite Auflage Offen 1807.) erwöhnen, wiewohl
einige darunter sind etwas slavonisirt, und giebt es darunter auch
viele ru ssisch e, d eu tsch e, la tein isch e, ungrische etc. Sprichwörter
Das Manuskript habe ich noch nicht gesehen. Künftige
Woche wird es vielleicht unter die Presse körnen. Vergessen
Sie nicht, ich bitte Sie, einige von Ihren Recensionen besonders
abdrücken lassen. Das II. B. ist auch schon fertig, ich warte
noch nur auf Kupferstich. So bald alles fertig ist, ich werde Ihnen
gleich schicken. Ich habe Ihnen schon auch aus dem II. B. einige
wörtlich übersetzt (aber Sie können besser übersetzen als ich).
Ich schicke Ihnen hierbey auch einen Abdruck von meinem Di
plom. — Wenn Sie nach Göttingen schreiben, ich bitte Sie meine
unterthänigste Empfehlung dem Herrn Hofrath Benecke und dem
(alten) Eichhorn auszurichten. So bald alle Lieder fertig sind,
ich werde Ihnen alle drey Bände für die Göttinger-Bibliothek
schicken. Wenn Sie mich noch mit Ihren Briefen beehren woll
ten, belieben Sie dieselben wiederum in Halle an den Herrn Dr
Vater zu schicken, denn ich gehe bald wieder nach Halle, und
dort werde ich die Correcturen komen lassen. Hätten wir
gewusst, dass Sie den Verleger für die Gramatik so geschwind
finden werden, ich hätte können bey Ihnen noch eine ganze Woche
bleiben. Wenn ich könnte meine Corecturen lassen, ich möchte
wirklich noch einmahl zu Ihnen komen, aber ich hoffe. Sie
werden auch ohne mich das Alles gut machen köfien. Ich
empfehle mich Ihnen und verbleibe mit grösster Hochachtung
Ihr ganz ergebenster Diener
РОГПБ, ф. 991. ед. xp. 648.
Archiv fü r slavische Philologie II, 728.
309
[Превод:]
Л аји ц т , б. новем бра 1823.
Вы сокопош т овани Господине,
В и ст е ст урно већ добили м оје писмо о д 28. окт обра. С ада
В а м ш аљ ем обећане белешке и нет т о о партикулама. М ен и
j e ст варно ж ао игто м орам д а В а м о д узи м а м В а ш е драю цено
врем е оеим многим, а и пак неп о т п ун и м и без р е д а пост ављ е-
ним белеш кам а. Бог иска В ас за т о награди, а српско п от ом
ст во he В а м у век биты за хва лн о . В и м ор а т е о д свега тога ода-
браш и оно ш т о ј е најбољ е и упот реб/ы гво. О почецим а српске
(и у о п ш т е словенске) кгъиж евности најбољ е heííie наћи у К о-
пит аревој KpaibCKoj грамаш ици ( као и у р а зн и м гьею вим рецен-
зијам а) В ам а j e сигурно познат о д а деца у српским ш колам а
( у М ађарској као и у С рбији и т д .) јо ш у в е к м о р а ју д а у ч е чи-
т ат и из ст арословенских часлозаца и псалт ира; ни буквар
iiuje чист о српски. — О сим народных песам а могу се сп ом енут и
и пословице (које j e издао Јован М угикапш ровић, g p yio издагье
П еш т а 1 8 0 7 ), иако с у иске од гыгх м а ло славјанизиране, а м е ђ у
гъима с у и многе р у с к е , нем ачке, лат инске, м ађарске и др . по
словице.
М а н ускр и п т јоги нисам видео. И д у ћ е седм ице he, м о ж д а ,
ouiuhu у ш т а м п у. — Н е заборавит е, м о ли м В ас, д а д а т е д а
се посебно о дш т ам па неколико прим ерака В а ш и х рецензија.
I I кгыгга j e т акође в eh Готова, чекам сам о бакрорез. Чим
све б уд е готово, о д м а х ћгу В а м послат и. И и з I I кгъте сам
В ам већ превео дословно неколико песам а ( а ли В и у м е т е бо/ье
д а прево д и т е него j a ) Ш аљ ем В а м у прилоГу и j e д н у к о п и ју
м оје д иплом е. — К ада б уд ет е писали у Гет инген, м о ли м В ас,
испоручит е м оје најпонизније поштовагъе Господину дворском
савет нику Б енекеу и (ст а р о м ) A jхорну. Чим све песм е б уд у
Готове, послаћу В а м све т ри књ т е за Г ет и т ен ск у библиот еку.
— А ко б уд ет е ж елели д а м е и д а љ е уд о ст о ји т е својим писми-
м а, изволит е ист а слат и опет у Х а л е на Господина д р Ф ат ера,
je p j a идем ускоро опет у Х а ле, а корект ур е lie м и доћи т ам о.
— Д а см о зн али д а Пете т ако брзо m h u издавача за Г р а м а -
т ику, j a б и х моГао ост ат и ко д В ас јо ш чит аву сед м и ц у. Д а
могу да ост авим своје корект уре, ст варно б и х волео д оћи к
В ам а jo u i је д а н п у т , али j a се надам д а ћет е В и мо1ш ур а д и т и
све добро и без м ене. —- J a Вам се препоручујем и ост ајем с нај-
већим погитовагъем
В аш најоданији слуГа
В у к С т еф . Караџић
310
178.
MAPKO ГЕОРГИЈЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ

Београд, 6. новембар 1823.
Почитаемый Господине Вуче!

Почтенно е писмо Ваше отъ 18. Августа исправно получио
самь, писма Ваша, едно на Господара, друго на Кнеза Васа,
кньигу едну, сандукъ еданъ са 300. кньига, све то послатое.
Ото Вамъ прилажемъ едно писмо w Господъ, кое Вамъ шил Ьсе
преко Беча Г Патрику са. пиштие ми паки, бнђе ми драго. Я
и самъ незнамъ што быхъ добро хтео да мисе w тамо донесе.
марама каква лепа, или нещо друго, Вы ђете болк знати,
кадете там w те имате предочйо све добро.
в’ БЪлградЬ В’ прочемъ почитагођи Вась
25. 8връ, 1823. пребываю Вамъ покорный
Марко Геи>рпевичъ
Конс8лъ
Herrn
Wuk Stephanowitsch
АСАНУ. 3496.
179.
ВУК КАРАЏИЂ JОХАНУВОЛФГАНГУ ГЕТЕУ
Лајпциг, 8. новембар 1823.
Leipzig den 8. Novemb. 823.
Euer Excellenz!
Von innigster Freude und ehrfurchtsvollem Dankgefühle
durchdrungen, in der Vergegenwärtigung des Augenblickes, in
dem ich von Euer Excellenz bey dem Besuche Weymars liebevoll
aufgenommen wurde, nehme ich mir die Freyheit, besonders da
ich von Euer Excellenz dazu beauftragt wurde, eine wörtliche
Uebersetzung von einigen serbischen Volksliedern hiermit gehor-
samst zu übermitteln, mit dem heissesten Wunsche, möchte ich
so glücklich seyn, dass dieser unvollkommene und noch unvere
delte Blumenstrauss von Euer Excellenz veredelt in Dero Garten
einigen Platz finden könnte, damit der Name unserer Nation durch
Ihre gnädige Mitwirkung der Welt mehr bekant wurde als ich
311
mich der Erfüllung eines solchen patriotischen Wunsches durch
die Vervollkomung des Liedes von der edlen Frau Hassanagin
erfreuen kann.
Wiewohl ich dergleichen Helden-Lieder als der Tod des
Kralewitsch (Königs Sohn) Marko (welcher in der Geschichte
von 14ten Jahrhundert als ein wirkliches Individuum erscheint
und bey unserer Nation als ein serbischer Herkules besungen und
besprochen wird) ist, mehrere übersetzt habe (und von dergleichen
Liedern 2 Bände bereits gedruckt sind), so habe ich mir doch
nicht getraut ihrer Länge wegen (da sie meistens zu etlichen Hun
derten Verse lang sind) Euer Excellenz mit solchen zu belästigen.
Wäre ich aber so glücklich zu erfahren, dass diese beigelegten
Lieder bey Euer Excellenz gefälligsten Eingang gefunden haben,
oder dass ich mich mit mehreren zu dienen unterstehen dürfte,
so werde ich es als eine besondere Gnade zu schätzen wissen,
der in tiefster Ehrfurcht verharre
Euer Excellenz ergebenster Diener
Wuk Stephanovitsch
Mit Briefen den Herrn Breitkopf & Härtel
in Leipzig.
GŠA, 28/469.
Morgen, 1925, бр. 904, 39— 41.
[Превод:]
Л а јп ц т , 8. новем бра 1823
В а ш а Е кселен цијо,
П рож ет најприснијом р а д о ш ћ у и осећањ ем за х ва л н о с т и
п уним пош т овањ а и оданост и у сећањ у на час к а д а са м при
посет и В ајм ара био од В а ш е Е кселен ци је љ уб а зн о прим љ ен,
у зи м а м себи слоб од у, особит о пош т о са м о д В а ш е Е кселен -
ције добио т а ј пало/, д а В а м најпон изни је д о ст а ви м о вд е д о
словны Превод о д неколико с р п с к и х народны х песам а, са нај-
т о п ли јо м ж е љ о м и ска б и х био т ако срећан, д а ова н е п о т н ун а
и јо ш нео п лем ењ ен а к и т а цвећа, о п лем ењ ен а о д В а ш е Е к се-
ленције нађе н ет т о м е с т а у В а ш е м вр т у, к а ко би и м е n a w e t
народа В а ш о м м и ло с т и во м сарадњ ом све т у выше по зн а т о
п ост ало, neto ш т о се м о \у р а д о в а т и ост ва р ењ у је д н е т а кве
пат риот ске ж е.ъе уса вр ш ењ ем песм е о п ле м е н и т о ј Госпођи
X acanaie.
M a д а са м т а к в и х ју н а ч к и х песам а, као ш т о j e С м р т
К раљ евића ( К раљ евог сына) М а р к а , који се у ист орији X I V
века као ст варно ж ив и н д и ви д уу м појављ ује, и к о д наш еi на
312
р о д а као српски х е р к у л опева и прича, выше йревео (о д т а к в и х
п есам а с у већ д ве к њ т е ш т а м п а н е ), и п а к се нисам поуздао
з6о1 њ и хо ве д уж и н е ( пош ш о су оне м а х о м g y le по неколико
ст о т ина ст и х о в а ) д осађиват и ca пш квим а B a iu o j Е кселен-
цији. Н о ако б а х био т ако срећан д а б уд е м обавеш т ен; д а су
прилож ене песм е, к о д В а ш е Е кселен ције наиш ле на најљ убазнији
пријем , и ли д а б и х се см ео у с у д и т и д а В а с са јо ш ваш е т а кви х
у с л у ж и м , т о h y j a као особит у м и ло с т зн а т и ценит и, ко ји у
н а јд уб љ ем пош т овањ у и од аност и ост ајем
С а писм им а Господи В а ш е Е кселенције

Б р а јт к о п ф у и Х е р т л у најоданији слу1а
у Л а јп ц т у . В у к С т еф ановић
180.
у Липисци 8 Нојемвр/27 Окт 823.

Примио сам Ваша два писма. од 25. окт и од 29. окт
Страивь. je готов има 10 дана, само чека Еру с гуслима, а
и он ће му бита готов најдаље до једно 8 дана. Женскиње већ
4 аршина (1 /5 од свега) откало! До нашега малог Божића (нај-
даље) све ће бита готово. — Ja ћу мојим болесницима казати
управо као што јест' а) да сам био почео, па се разбољео и
морао оставити; а б) да je тај посао овђе тако растркан, да
бисе ту млого лакше могло што напречац учинити. Мислим
да ће то сваком паметну човеку бита доста(?). — Узмите
Ви од Köpp. мој егземплар соревноватеља. Кад би ћео Köpp.
из Гетинге ударити преко Але и Липиске, да се и овђе види
мо, врло би ми драго било; а не би му било млого на заод
кад ће у Берлин. — О предговору мислим једнако, и гледаћу
(колико ми без Вас буде могуће) да што добро начиним. Него
Вас молим, да ме научите, шта ћу В. госпођи казати? Ej! Да
сам сад с Вама! Напишите ми Ви управо, како мислиге, па
ћу ja послије крпити (а њеним језиком; да како!). — Да по-
станем ja судруг ча Стевин у Гет друшт то Ви најбоље мо
жете учинити преко Грима, jep je он с њима познат врло до
бро, а учиниће радо, ако му Ви пишете. Није прилике да му
ja о том говорим или пишем; него ћу му ja послати светри
књ. пјесама за библиотеку Гетингску, и тако ме он уз то може
препоручити Бенеки и Ајхорну (који и мене сад познају). —
313
Гету сам данас писао, и послао сам му неколико превода.
Новаца још ни од куд, баш ни паре; него се надам једнако
(из Крагујевца, из Тријеста, из Псште, из Земуна etc.). Илијћу
(у Горњи Карловац) и Васиљевићу писао сам да пошљу Вама,
а Ви ми одатле можете одма ласно послати. Од шпекулација
нема овђе за мене ништа. — Ja се надам да ће новаца бити
као и блата. Само да оће сестрић у Пешти с миром проћи.
С Венером још нијесам био. Reimer je Verleger1 Српске
граматике. Да оће Г Тирка да му пошље неко 25 рјечника
на продају, добро би било (ja сам говорио с њим прије писма
Вашега, он je сад отишао у Берлин, а овђе су му млађи у књи-
жарници). — Ономадне сам био у библиотеци овдашњој.
Она je граматика штампана Spfis. (почела се штампати дек.
6. а свршила фебруар. 2. те године, то je нетто брзо!) То ни
ше на крају, а титлблата нема. 43 листа имају сама предго-
вора! Листови нијесу бројем назначени. Ако још што желите
0 њој знати, пишите ми; сад знам ђе je. — Ja ово дана идем
опет у Алу; дакле онамо ми пишите о дм а. Поздравите све.
АСАНУ, 1602.
Букова првписка I, 242—243.
На левој маргини 4. стране Копитарева напомена:]

Vuk nov 1823
1 Издавач.
181
ВУК КАРАЏИЋ — ЈАКОБУ ГРИМУ
Хале, 14. новембар 1823.
Halle den 14. Nov 823.
Ihren Brief von 2. d. M. samt 4 Ihre Anzeige unserer ser
bischen Volkslieder, habe ich erhalten, für welche ich Ihnen Tau
sendmal danke. Sie sind das grösste Glück unserer Lieder, unse
rer Sprache und unserer Litteratur Hätten Sie mir wenigstens
ein Duzent von diesen für die serbische Nation schätzbarste An
zeigen abdrücken lassen! Vielleicht lasse ich hier aufs neue etwa
50 Stück drucken um meinen und unserer Sprache Freunden zu
schicken. Das ist einzig für unsere Sprache was Sie auf Seite
1764 & 1765 über p ö b elh a fte und edele Sprache etc. gesagt haben!
Auch ist nicht weniger wichtig und recht was Sie auf der 1772.
314
Seite über serbische Buchstaben sagen. Es ist Ihnen bekant,
dass diese neue russische Buchstaben (Letter) hat Peter der grosse
in Holland schneiden lassen, um die russichen Alvabeth etwas
näher dem lateinischen zu bringen. Dan also haben die Russen
(Ihnen unnöthige) s , 8, w, w, g, \|r, ra. ausgelassen. Von Anfänge
hat man viel gestritten, soll man s oder 3, 8 oder у behalten. Da
rum sagt der Hofrath Греч ins eine Geschichte der rusischen Litte-
ratur „Schade, dass daň beim Peter den Grossen hat sich kein
Mensch getroffen, der verstanden hätte, was eigentlich Alvabeth
heisst, um eines vollkomenes und der Sprache gebührendes
Alvabeth zu machen“ Collegien- (vielleicht jetzt Staats-) Rath
Jasików (Јазиков) hat vor etliche Jahren ein Buch ohne ъ drucken
lassen (in St. Petersburg), und denkt noch imer an eine Refor
mation des russischen Alvabeths. Ich schmeichle mir, das diese
serbische (oder meine) Alvabet wäre für alle Slavische Mundarten
(natürlich mit Zusatz noch einige Buchstaben, z. B. für Russen
Ы, für Krainer noch eine e & iw). Wenn irgend noch eine Sprache
nach ihrer Natur oder Eigenthümlichkeit einen J bedarf; so ist
wirklich die Slavische (mit allen Mundarten) die erste in dieser
Hinsicht. Wie viele Regel und Ausnahmen hat man nicht in den
altslawischen und russischen Gramatiken nur aus Mangel an dem j?
z. B. Theilung der Zeitwörter in solchen, die sich (in praes.) auf. у
und auf ю endigen! Den sie endigen sich alle auf y, z. B. дај-у (дај-
-еши 2te Person), мет-у (мет-еши) etc. Ebenso wird paj wie меч,
струја & змија wie душа, зелије & спасеније wie поле decliniert (z.
В. im serbischen пушка gen. pl. пушака, ђевојка-ђевојака, лонац
gen. лонца, крајац-крајца etc.). Ebenso wen man љ & њ hat,
geht коњ & учитель wie меч & paj, und земља & рабьпьа wie
душа & змија etc. (z. В. im serbischen чворак gen. чворка, ва-
љак - ваљка, дроњак - дроњка etc.). Ich möchte Sie sehr bitten,
dass Sie darüber in der Vorrede zu der (serbischen) Gramatik
etwas Gutes und Gewisses sagen. Die besternten Phrasen sind
vielleicht durch Ungern oder durch die Türken bei uns in so ge
wöhnlichen Gebrauch gekomen, aber das Wort (j.bati oder
j.psti) ist acht slavisch das haben alle Slawische Nationen. Nena
& nana (statt mati oder mama) ist in Bossnien bei den Türken
gebräuchlich. Ihre Erwöhnung с пете у дупета etc. kan dem
Stratimirowitsch Muth geben, einen ganzen Artikel gegen mich
in die göttingische Anzeigen zu schicken, denn er hat mich schon
1819 wegen solchen phrasen in dem Wörterbuche beim Con
silium in Ofen geklagt, aber die Klage ist noch rncht auf den Tag
gekomen. Aus j.b.ti ist bei uns durch den täglichen Gebrauch
nur ein Schimpfwort geworden in der 3 ten Person schimpfen
damit nicht nur попови & калуђери, sondern auch Weiber &
Mädchen (z. B. јебо му пас мајку!), ohne zu an den wahren Siň
315
des Wortes zu denken. Aber bei allen dem wäre viel besser ge
wesen, hätte ich alle solche Wörter auch in dem Wörterbuche
ausgelassen, aber jetzt ist schon geschehen.
Ich hoffe dass Sie meinen Brief aus Leipzig von 28. Oct. schon
lange erhalten haben. Nach dem habe ich den 6. d. M. ein Paket
mit verschiedenen Notitzen an Sie in die Weidmännische Buch
handlung gegeben, ich hoffe, dass auch das werden Sie bald ha
ben. Wie wohl meine Gramatik ist nur für die Serben der
griechischfen] Religion geschrieben, aber da es die Rede von der
Sprache überhaupt ist, so müssen Sie auch über Slawonischen
(Schoktzischen) Dialekt etwas erwöhnen (das ist am leichtesten
su bestimen. вира, мира, рич, дивојка, вриме etc.). Dem Göthe
habe den 8. Nov von Leipzig geschrieben und von einigen Lie
dern habe ich ihm wörtliche Uebersetzungen geschickt. Ich weiss
nicht, wie er das annehmen wird. Heute habe ich vom Kopitar
einen Brief von 8. d. M. erhalten. Er freuet sich sehr über unsere
Gramatik, und bis er Ihre Recension über Lieder bekomt,
er wird vor Freude nicht wissen was er thun soll. Jetzt ist schon
genug. Verzeihen Sie mir, ich bitte Sie.
W S. Kar
Gruss und Empfehlung vom Herrn Dr Vater Ihre Beilage
ist dem proph. Kruse abgegeben.
РОГПБ, ф. 991, ед. xp. 648.
Archiv für slavische Philologie II, 729—-730.
[Превод:]
Х а ле, 14. новембра 1823.
Высокопоштовани господине,
Д обио сам Ваш е писмо од 2. о. м . са 4 В аш а приказа на
ш их српских народных песама, за које В ам хи љ а д у пуш а хвала.
В и сиге највећа срећа наш их песама, наш еI је зи к а и наш е књ и-
ж евносш и. Д а ст е м и одш т ам пали бар т уце о ви х за српски
народ драю цених приказа! М ож да ћ у даты д а се ш т ам па овде
попово педесет ак ком ада, д а и х пош аљем својим и нагиеI је -
зика пријат ељима. — To j e јединст вено за наги је з и к ш т о ст е
р екли на ст раницам и 1764 и 1765 о простом и отменом је з и к у
итд. Испло т ако није м ањ е важ но и т ачно то ш т о каж ет е о
српеним словима на 1772. страны. В ам и j e познат о д а j e ова
нова руска слова П ет ар В елики дао д а се изреж у у Х оландији
да би р у с к у а зб уку м ало приближ ио лаиш нској. Т ада су д а кле
Руси изост авили (гъима непот ребно) s, 8, iv, w, §, \|r, и . Од
316
почет ка се м но ю препирало око тога т реба ли да се задрж и
S и ли 3, S или у . 'Због того дворски савеиш ик Греч каж е у својој
И ст орији р у с к е ю ъиж евност и: „Ш т ет а ш т о се т ада код
П ет ра В ели к о i није наиш о ниједан човек, који би знао гита j e
уп р а во азбука, како би начинио саврш енију а зб ук у која ogio-
вара ј е з и к у Коле шки (сад а, м о ж д а , држ авни) савеиш ик
Јазиков j e пре неколико Година ш т ам пао је д н у к њ т у без ъ ( у
С анкт П ет ербургу), и jo iu у век м и сли на р еф о р м у р у с к е а з
буке. J a ла ск а м себи д а би ова српска (и л и м оја ) а зб ука била
( поГодиа) за сва словенска наречја ( наравно с д о д а т ко м јо ш
н еки х слова, нпр. за Р у с е ы, за С ловенце („ К рањ це “ jo u i је д н о
е u w). А к о jo u i икојем је з и к у прем а њеГовој природы и особи-
нам а т реба Ј, онда j e у игом погледу словенски је з и к (ca сейм
наречјим а) на первом м ест у. К олико правила и изузеш ака по-
ст оји у ст арословенским грам аиш кам а само због недост ат ка
ј? н п р . подела Глагола на т акве који се завргиавају ( у сад. вре-
м е н у ) на у и на jy Jep они се сви заврш авају на у, нпр. дај-у
(дај-еши у 2. л и ц у ), мет-у (мет-еши) ит д. И ст о т ако се мегъа
рај као меч, струја и змија као душа, зелије и спасеније као
поле ( нпр. у српском пушка, Ген. м н. пушака, ђевојка — ђево-
јака, лонац, ген. лонца, крајац — крајца и т д .) И са ю т ако
к а д се им а л> и н>, мегъа се кон> и учитељ као меч и рај, а земља
и робиња као душа и змија ит д. (н п р . у српском чворак, Ген.
чворка, ваљак — ваљка, дроњак — дроњка итгд.) Ja б и х Вас
много м о ли о д а у üpegioeopy ( С рпској) Граматици каж ет е о
т о м е негито добро и одређено. И зр а зи означены звезд ицом
су, м ож да, у ш л и у у п о т р е б у к о д нас преко М а ђа р а и Турака,
а ли ига р е ч (ј-б а т и или ј-п с т и ) j e права словенска: т о и м а ју
сви словенски народи. Н ена и нана (ум ест о м аш и и ли м а м а )
упот ребљ сгва се у Б осни ко д Турака. В аш е спомигъагье с пете
у дупета ит д. м ож е охрабрит и С т рат им ировића д а поигаље
чит ав чланак прот ив м ене у Г ет ит енске вест и, je p он м е j e
в eh 1819. Године т уж ио ко д конзилијум а у П еш т и збоГ т а кви х
израза у Р јечнику, а ли т уж ба јо ш није објављена. Р еч ј.б .т и
j e к о д нас збоГ свакодневне уп о т р еб е пост ала само псовка: у
3. л и ц у п сују т ако не само попови и калуђери него и ж ене и
ђевојке ( нпр. јебо му пас мајку), не м ислећи гш правы смисао
т е речи. А л и и поред свега тога било би много бољ е д а сам све
т а кве р еч и изост авио и з Р јечника; а ли сада би ш т о би. —
Н а д а м се д а ст е већ одавно добили м оје писмо и з Л а јпцш а
о д 28. окт обра. П осле тоГа сам 6. о. м . предао за В ас у В ајдм а-
noeoj ю ьиж ари пакет са р а зли ч и т и м белеш кам а; надам се да
heute и т о ускоро добиты. — M a g a j e м о ја Г р а м а т и ка напи-
сана за Србе православие вере, а ли п о и т о j e р е ч о је з и к у у о п -
ш ш е, м орат е напом енут и негито и о славонском (игокачком )
317
наречју (т о j e најлакш е одредит и: вира, мира, рич, дивојка,
вриме и т д .) Г е т е у сам писао 8. новем бра и з Л а јп ц ш а и п о
слав сам м у дословне преводе неколико песам а. Н е зн а м како
he т о прим ит и. — Д а н а е сам добио о д К о п и т а р а писм о од
8. о. м . Он се м н о ю р а д у је наш ој Г рам ат и ц и ; а к а д добије В а ш е
р ец ен зи је песам а, liehe од р а д о с т и знат и u m a д а чини. — С ада
j e eeh дост а. О прост ит е м и , м о ли м В ас.
В а ш најоданији слуга
B y к С т еф . К араџин
Г о сп о д и н д р Ф ат ер В а м се препоручује и поздрављ а В ас. В аш

прилог j e предат проф есору К р узе у.
182.
Хале, 19. новембар 1823.
У Али 7/19 Нојемвр. 823Т
Ваша дваписма (од 8. и 12. Нојемвр.) примио сам. — Дра-
го ће ми бити ако се с Ке[пе]ном састанем (само да се на[!] ми-
моиђемо, т ј. да се ja не десим у Али кад он у Липиску дође,
а док он дође у Алу, ja да не отидем у Липиску). Гримова
рецензија (у Гетинги 177.178 Stück, den 5. November 1823.)
славна и преславна. Само на крају „с пете у дупета“ може
ослободити Ча Стеву, да се он начини судија. — За Славен-
ску граматику јавио сам Вам прије. — Кад успишем Гриму,
питаћу га за FAN. — Вала Вам, што велите, да бисте ми же
ни опет послали 50 f. Сад јој није потребе, а до по новом љету
да ако и ja тамо дођем. — Пише ми Грим, да му je Гете бла
годарно, што je мене упутио на њега, и да му се дијоба Јак-
шића тако допала, да ће je одм а да штампа у своме Kunst
und Alterthum. Још додаје Грим: „In Deutschland wird das
allgemeine Aufmerksamkeit auf die serb. Lieder hervorbringen
und ich freue mich herzlich darüber“.1 — He знам јесам ли
Вам писао, како ми je Р аск из Копенагева једно лијепо писмо
писао. — Фатер Вас поздравља љубезно, и врло се радује
рецензији о Кормчаји. — За мене рад би Вам био добре гласе
казати, али ваља право говорити: воваца join ни од куд ни
паре! Па сад већ и надежде мање. Од куд сам се највише на-
дао, од онуд најгоре! Јуче сам примио писмо од Милоша,
(философовом руком писано), да се он врло ерди на мене које
што сам опет штампао оне пјесме, што су прије штампане,
318
које за ону пјесму од боја на Чачку! Ja то све разумијем до
бро (о том ћемо се разговарати). Може бита да су и сп а ли ли
оно све 300 књига, што сам им послао, јер пише на крају-
„УвЪравамъ Васъ, да Вамъ ова часть пЬснарице неће проћи
као што сте мыслили, нити ће Вамъ се распродати као што
сте се надали“, а на другом мјесту каже управо, да он не до-
нушта, да се онаке лажи по народу разносе. —• Шишков може
бита да ће до године казати да нема ништа, или опет што
питати наново. Кад би ja могао ту постати професор Срп-
скога и Славенскога језика а 1а Беч, то би славна ствар била!
Па би ja онда свима њима благодарно на части. Морам опет
тражити Роткирха. — О буквару мислим једнако, али немам
воље, Бога ми! а још мање ми се мили тражити по рјечнику
Citationen etc. слаб сам једнако, и да Бог да да изиђем жив
из ове земље! — Колико сам ja разумјети и виђет и могао,
у Липисци се ноте јо ш не гитам пају, него се највише пишу на
камену; а и доцне je већ. — Од Adel, још ништа! А ни од Фру-
шиђа! — Кад одем у Липиску (а прије не могу отићи док но-
ваца од куд не добијем) тражићу В енера јамачно. — Supple
ment1 2 к рјечнику штампаћемо т ам о (Ви ћете коригирати).
— Моју пуницу поздравите љубезно. — Збиља! не заборавите
ми назначити шта ћу казати В. госпођи? — Ама одм а. To je
врло важно. — Пишите ми овђе у Алу. — Биће ми мило ако
ћедбуде и Добровски поћи ca мном. — За женскиње рад би
да начиним једну С рбијанку и једну С арајевку и једну Бачван-
с к у (ову ми je послао један молер из Темишвара), све три на
једном листу; али не смијем да почнем, јер немам новаца.
[На левој маргини 4. стране напомена Копитарева:]
Vuk nov 1823
АСАНУ, 1603.
1 То ће у Немачкој пробудити опште интересовање за српске песме,

и ja се томе радујем од свет срца.
2 Додатак, допуна.
319
183.
ЈАКОБ ГРИМ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Касел, 20. новембар 1823.
Cassel 20 Nov 1823
Werthgeschätzter Herr und Freund!
Ihren Brief vom 28 Oct. habe ich richtig erhalten, auch
vor einigen Tagen durch Buchhändlergelegenheit das Päckchen
vom 6. Nov Es thut mir höchlich leid, dass Reimer, wie es scheint,
die Einrichtung des Drucks unserer Grammatik nicht mit Ihnen
genau verabredet und angeordnet hat, worauf ich doch gedrungen
hatte. Jetzt in Ihrer Abwesenheit von Leipzig werden Format,
Satz, Buchstaben, und Accente dem Setzer zu schaffen machen.
Bei der Schmächtigkeit des Büchleins möchte es unschicklich sein,
ein so grosses Format zu wählen, wie zu Ihrem Wörterbuche.
Bei kleinerem lassen sich aber die Paradigmen der Declination
und noch mehr der Conjug. nicht so setzen, wie im Manuscripte
steht, man wird also theilen und immer die Hälfte der Themen
auf die andere folgen lassen müssen. Dazu gehört ein vernünftiger
Setzer und ich wollte, Sie könnten mich darüber beruhigen. Für
Tabellen bin ich durchaus nicht. Sie sind gut, wenn man nichts
als Tabellen vor sich hat. Aber zusammengefaltet in einem Buch
sind sie fatal, störend und lernen, ja die Übersicht erschwerend.
Empfehlen Sie ja (denn sonst ist unser aller Zweck vereitelt),
wenn Sie nicht selbst corrigieren oder vor beendetem Drucke
abreisen, dem geschickten Studenten, dessen Sie erwähnten, die
gröste Sorgfalt und Genauigkeit. Doch so schnell verreisen Sie
nicht, dass Sie mir nicht noch ein und mehrmahl schreiben?
So müde Sie der Pilgrimschaft in Deutschland sein mögen, denn
der Schluss Ihres serb. Briefs an Kop. verstand ich wenigstens.
Sonst habe ich das Manuscript mit genauer Sorgfalt durch
gesehen und in Ordnung gebracht, so dass ein Setzer, der serbich
setzen kann und deutsch versteht ohne Mühe und Fehl zurecht
kommen wird. Die serbische Currentschrift ist mir aüsserst unbe
quem und leichter hätte ich die Druckschrift gebraucht. Weil
aber der Ungar sich jener bedient, so muste ich folgerichtig dabei
bleiben. Er schreibt das Vjedi, ich weis nicht warum, nicht в son
dern n, v , v , welches ich ihm zu gefallen auch thue, damit der
Setzer nicht durch zweierlei Zeichen gestört wird. Weisen Sie
ihn doch demzufolge an.
Ich überschicke Ihnen hierbei das weitere Manuscript pag
41 108. um es in die Leipziger Druckerei weiter zu besorgen
Ich habe, wie Sie sehen werden, viel ausgestrichen, (der Ungar
3 20
hat oft ganz sinnlos gearbeitet, z. b. pag. 42. zeile 3 des msp. den
serb. Instrumentalis цијелим stehen lassen, der bei das deutsche
verbum genannt gar nicht past!)i und einiges umgesetzt, theils.
um das Ganze wirklich deutsch zu machen, theils weil Defini
tionen bekannter grammatischer Begriffe und hin und wieder
Polemik gegen Slavenisten füglicher wegbleiben. Letztere wird,
die gute Sache an sich zum Schweigen bringen oder bekehrent,
ohne dass es viele Worte bedarf. Sie waren ja mündlich selbst
von der Nothwendigkeit solcher Abkürzungen überzeugt. Noch
einiges Einzelne Beim Adjectiv habe ich die einleitende Einthei-
lung in drei Classen zwar getilgt, doch das Wesentliche daraus
hinten in einer Anmerkung (p. 48. msp.) beigebracht. So scheints
mir logischer. Über das, was ich sonst wider Ihre Darstellung
das Adj. auf dem Herzen habe, schrieb ich dieser Tage umständ
licher an Kopitar. — pag. 53. des msp. setze ich, dass један abge
schnitten flectiere, obgleich Sie im Texte p. XLVII као цијело
sagen. Denn die ganze Form müste ja lauten једни? — p. 55. des
msp. streiche ich unten den Satz, der das schon Vorgetragene
nochmals vorträgt, aber sich auch p. XLVIII. des Orig, einge
schlichen hat, wo sogar die Ziffer 1 falsch ist, indem 1 bereits
pag. XLVI. stehet! — p. XLVIII. des Orig, ist mit die Note *
hinter сёла undeutlich, wenigstens undeutlich abgefasst, ich habe
sie getilgt, irre ich, so bleibt Ihnen Zeit (und Macht überall) zu
bessern. Beim Verbo habe ich das von Ihnen überall in der
Reihe der Participien weggelassenen Part, auf -л doch hinzugefügt
und es das zweite Part. Prät. benannt, denn wiewohl es nur Prä-
dicierungsweise steht, und jedesmahl bei dem zusammengesetzten
Prät. (bei Ihnen вријеме давно прошавше) vorher angegeben
wird, so darf es meiner Ansicht nach bei den Part, selbst nicht
verschwiegen werden. Ich habe deshalb auch in der Einleitung
das Nöthige gewahrt, dahin auch verwiesen, was Sie über andere
Participia in Noten zum Paradigma erster Conj sagen, was aber
offenbar von den Part, aller Conjug. gilt. pag. 100 des Msp.
die Anmerkungen 9 und 10 stehen gar nicht im Original p. LXVI,
ich streiche die neunte an dieser Stelle und bringe sie vornen bei,
wo ich etwas über die Personen kennzeichen eingeschaltet habe,
was mir nicht unnütz schien.
Anderes geänderte und die Ursachen warum? werden Sie
selbst finden.
Noch anderes habe ich zu ändern, 2oder nur2 anzumerken
nicht getraut. Jene neunte Anmerkung enthält, dass man in Schu-
madien in der prima plur imperfecti & praeteriti das c vor dem
т о unterdrücke. Ist das völlig genau? Das altslavische zeigt in
dieser Pers. kein -смо, sondern -хом und Voltiggi unterscheidet,
dem imperf. gibt er z. B. biahom o, dem Prät. bism o. Jenes bia-
homo nach rein serb. Weise geschrieben wäre bijämo (бијамо).
Ob sich nun etwa Imp. биато oder биасмо und Prät. бисмо,
aber nicht бисмо rechtfertigt? können Sie entscheiden, nicht ich.
Übrigens halte ich die Form смо für unorganisch, da sie dem
plur praes, j есм о, verkürzt см о nachgebildet scheint. Oder wollen
wir das gesammte Imp. und prät. simplex aus einer solchen Ein
verleibung des Auxil. deuten? dann wäre biasmo und bismo im
Grunde gleichviel mit bili-smo. Ich zweifle aber und halte darum
das altsl. x (ch) für organischer
Sobald ich nur kann werde ich die Partikeln nach dem mir
übermachten Material und die einleitende Vorrede ausarbeiten.
Der neuere Nachahmer der Heldenlieder, wovon Sie mir erzähl
ten, ist doch nicht Cagich dessen Razgovor &. bereits 1759 zu
Venedig (u Mlezima) erschien. Dann wäre meine Bemerkung
in der Recension (die gewünschten vier Abdrücke sind Ihnen
doch zugelangt?) halber Misverstand. Ich ersehe den Titel aus
Engel. Daselbst wird auch Emerich P avích, descriptio regum
Ь-anorum et heroum illyricorum Budae 1764. genannt, worin einige
Heldenlieder lat. übersetzt sein sollen, gewiss ist da serbischer
Ton und Weise todt gemartert. Ihres fertigen zweiten Theils freue
ich mich, haben Sie der Variante des einen Lieds hinten noch
Raum gegönnt? ich hoffe es. Zum Doctor wünsche ich Glück,
ein Doctus waren Sie ja längst schon. Der alte Eichhorn lässt Sie
grüssen und ich grüsse Sie herzlich
Grimm
Nachschrift.
Eben langt noch Ihr Brief vom 14ten an. Ihre Zufriedenheit
mit meiner kurzen Anzeige der Lieder ist mir werth und lieb,
Dank sind Sie dafür gar nicht schuldig, höchstens mögen mirs
meine Landsleute wohlwissen, dass ich sie auf die trefliche Samml.
aufmerksam mache und hin und wieder etwas neues sage. Für
Sie konnte nichts neues darin sein. Leid thäte mir, wenn Ihnen
die Erwähnung der freien Worte und Redensarten unangenehm
sein sollte, ich hatte keinen Gedanken an die Möglichkeit übler
Folgen, wollte auch weder tadeln noch3 entschuldigen, sondern
auf den wahren Gesichtspunkt führen. Wir sammeln Wörter und
Lieder nicht bloss für heute, sondern auch für künftige Zeiten,
die nicht mehr sammeln können, und puris omnia pura. Die
Schwachen werden vergehen. Stratimirowitsch würde zu Göt
tingen nichts ausrichten.
Noch eine Frage, нијемац (Germanus) von нијем = mutus
zu leiten geht nicht an, da man schwerlich einem Fremden, der
Landessprache unmächtigen, deshalb die Fähigkeit der Rede ab
spricht. Aber beide Wörter mögen einander sehr nahe liegen,
322
d. h. auf dieselbe Weise abgeleitet sein. Offenbar von der Wurzel
im e . Heist das im Serbischen nur nom en? nicht auch wie im Poln.
im ię zugleich, status, conditio, genus? Dann wäre zwar nijem,
nijematz der Stumme, Namen und Wortlose, nijematz (Germa
nus) aber der alieni-gena, der bei den Slaven ohne Stand, Ge
schlecht und Verwandschaft erscheinende. Der Böhme sagt zwar
němec und nima, nicht negmec (wie er gmenj Habe und negmenj
Armuth sich entgegenstellt) noch negma, doch das beweist nichts,
als das jene Composita mit ne, ni- älter sind, als die Verwandlung
des ime, jme, gme.
In Herzegowina spricht man njemaschki (germanicus) nje-
mota (infantia). Der Ressawische Dialect hat dafür nemaschki,
desgleichen nematz und nemati (non habere) welches von im a ti
und ne stammt, so dass die Formen nem-, njem-, nijem- nim-
unbedenklich aus ne-im, ni-im geleitet werden dürfen. Und kein
Zweifel dass ime (nomen) mit imati (habere) eines Stammes ist.
Dass niematz ausser fremder auch bedeuten ka n n . Stummer,
armer, dürftiger (inops, mancus), vielleicht Kind? leuchtet ein.
Ein positives imatz findet sich wohl nirgends? Warum aber her-
zegow, nijematz und nicht njematz? oder warum nicht auch ni-
jemaschki?
Genug und zuviel schon.
mit der Sächsischen Fahrpost.
Herrn D r Vuk Stephanowitch Karadgitsch
Wohlgeb.
zu Halle
a. der Saale (bei Hrrn. Prof. D r Vater)
franco
hierbei ein Paquet Drucksachen
in gelb Pap. Sign. D . V st.
Воштани печат c иницијалима J. G.
[Жиг:] Cassel 21 Nov.
АСАНУ, 1991-
geantwortet den 6. Dec. 823. Вукова прейиска II, 14— 18.
1 Накнадно додато и означено звездицом.

2-2 Натписано изнад пренртаног weningstens.
з Натписано изнад прецртаног und.
[Превод:]
К а сел, 20. новем бра 1823.
М н о ю цењ ени Госиодине и иријаш ељ у,
П рим ио сам В аш е писм о од 28 окт обра, а пре неколико
дана преко књ иж ара и пакет ић од 6. новем бра. В ео м а м и j e
ж ао ш т о се Р ајм ер, и зы ед а , није ca В а м а томно goioeopuo и
21* 323
ур е д и о припрем е око ш т а м п а њ а паш е Г р а м а т и к е, ка ко сам
j a захт евао. С ада he у В а ш ем о д с у с т в у и з Л а јп ц т а ф орм ат ,
слог, слова и акцент ы за д а ва т и м у к е слаГачима. К о д т а ко т а нке
књ иж ице било бы неподесно д а се изабере онако вели ки ф орм ат
као к о д В а ш еi Р јечника. А к о д мањеГ ф о рм ат а се п а р а д т м е
деклинације и, јо ш выше, конјуШ ције неће Mohu сло ж и т и онако
ка ко т о ст оји у м а н у с к р и п т у ; д а к л е Mopahe се д е ли т и , и је д н а
половина т ем е h e у в е к след и т и и сп о д g p yie. За т о j e н ео п хо д а н
р а зу м а н слаГач, и j a б и х ж елео д а м о ж ет е д а м е у м и р и т е збоГ
iTioia. J a у о п ы т е нисам за т абеле. О не су до б р е к а д се нем а
н и ш т а пред собом осим т аб ела. А л и савијене у књ иж ици, оне
с у ф ат алне, см ет а ју и от еж авају у ч ењ е, па чак и преГлед.
А к о В и сам и не ерш ит е к о р ект ур у, и ли о д л а зи т е пре за-
врш ет ка ш т ам пањ а, препоручит е т о м сп р ет но м ст у д е н т у ,
Kojeia спом ињ ет е, najeehy бриж љ ивост и т а чно ст (је р иначе
j e пропао циљ с ви х н а с) А л и т ако брзо н eherne, и п а к, о т п у т о -
ват и, а д а м и н е пиш ет е jo u i је д а н или выше пуш а ? М а како
д а ст е у м о р н и о д х о д о ч а ш /ia по Н ем а ч ко ј, је р р а зу м е о сам бар
заврш ет ак Ваш е1 српскоГ писм а К о п и т а р у. —
И н а ч е са м м а н у с к р и п т преГледао са највећом п а ж њ ом и
goeeo ia у p e g т ако д а he се слаГач који зн а д а сла ж е српски,
а р а з у м е нем ачки, снаћи б ез м у к е и Грешака. — С р п ска писана
сло ва с у м и крајњ е неуГодна, ла к ш е б и х се слу ж и в ш т а м п а -
ним а. А л и пош т о се т а ј М а ђ а р њ им а с луж и в, м о р а о сам и j a
биты д о след а н у т ом е. Н е зн а м заш т о он пиш е B je g u не као
в него као п, р, о, ш т о и j a збоГ ььеГа чиним д а слаГачу не би
с м ет а ле две врст е знакова. У п у т и т е ia у т о, ипак.
П р и ла ж ем В а м в с т а л и д ео м а н уск р и п т а ст р. 41— 108 д а
ia пре д а т е ла јп ц и ш к о ј ш т ам парији. К ао ш т о Пете вид ет и,
j a са м много прецрт ао ( т а ј М а ђ а р j e чест о р а д и о бесм ислено,
нпр. на ст р. 42, p e g 3 у м а н у с к р и п т у , ост авив j e ср п ски инст р у
м е н т а л цијелим који у о п ш т е не иде у з нем а чки глпгол genannt!),
и ш т ош т а испрем еш т ао, д е ло м збоГ тоГа д а б и х ц ели н у ст вар-
но прилаГодио нем ачком , а д е л о м зат о ш т о j e бо/ье и зост авит и
деф иниције п о зн а т и х Грам ат ичких појм ова, а м ест и м и чн о и
п о лем и к у прот ив С лавеносрба. — О ве последгъе he т о добро
д е л о сам о по себи у ћ у т к а т и и ли придобит и б ез много р ечи .
В и ст е у у с м е н о м разГовору б или и сам и убеђ ен и у н ео п хо д н о ст
т а к в и х скраћивањ а. Јо ш неколико појединост и: к о д придева
сам , д о д уш е, избацио у в о д н у п о д е лу на т ри Групе, а ли сам оно
ш т о j e т у бит но д о дао у је д н о ј нап о м ен и на кр а ју ( ст р. 48
м а н уск р и п т а ) Тако м и се чини лоГичније. О оном е ш т о м и
иначе леж и на срцу прот ив В а ш и х излагањ а о придевим а, пи
са в сам о в и х дана опш ирно К о п и т а р у. — Н а ст р. 53 м а н у
с к р и п т а ст а вљ а м д а се један м ењ а као у с еч ен при д ев, иако
324
B u к а ж ет е у т е к с т у на ст р. X L V I I „ као иџјело “ Jep цели
о б ли к би м орао ы асиш и једни? — Н а ст р. 55. м а н уск р и п т а
д о л е прец р т а ва м р е ч е н и ц у која поиављ а оно luüio j e већ р еч ен о ,
а ли се у в у к л а и на ст р. X L V I I I оригинала где j e чак и б р о ј 1
погреш ай je p 1 ст оји већ на ст р. X L V I — Н а ст р. X L V I I I
оригинала м и j e на п о м ена у з сёла нејасна и ли бар нејасно изра-
ж ена; j a сам j e избацио, ако сам üoipeuiuo, и м а т е врем ена (и
сва права) д а исправит е. — К о д глагола сам , ипа к, д о д а о п а р т и
ц и й на -л, к о ји ст е В и с ву д а и зо ст а ви ли у врст и са п а рт ици-
пим а, и назвао сам га другим п а р т иципом п р о ш ло I врем ена;
je p иако се он уп о т р еб љ а ва сам о предикат ивно, и к о д слож е-
ног п рет ерит а (к о д В а с вријем е давно прош авш е) у в е к се
наводи на јп р е он, и п а к ia по м о м м и ш љ е њ у т р еба с п о м ен ут и
и к о д паригиципа. Зат о сам и у у в о д у за д р ж а о оно ш т о j e по
т ребно и прем ест ио т а м о оно ш т о изн о си т е о д р у т м йарт и-
ципим а у прим едбам а у з парадигм у прве конјугације, а ш т о очи-
гледно ваэгси и за парт иципе свих конјугација. — Н а ст р. 100
м а н у с к р и п т а пргш едб е 9 и 10 уо п ги т е н е ст оје у оригиналу ст р.
L X V I ; j a п р е ц р т а ва м д е в е т у на овом м е с т у и д о д а јем j e на-
пред где са м д о д а о неш т о о о б ележ а ва њ у ли ц а ш т о м и се чи
н и ло корисним .
Д р уге и зм ен е и р а з .w ie за ш т о ? наћи heute сам и.
Д а jo u i и g p yio м егьам , и ли сам о објаигњ авам , ни са м се
у с у д и о . У о н о ј д е в е т о ј н а п о м ен и cüioju д а се у Ш ум а д и ји у
првом л и ц у м н о ж и н е им п ер ф ек т а и простог п р ет ерит а изо-
ст а вљ а с и сп р ед мо. Д а ли j e т о сасвим т ачно ? С т а р о сло вен
ски н ем а у првом л и ц у -смо н ею -хом, и В о лт и џ и прави р а зл и к у ,
он у и м п е р ф ек т у нпр. н аводи биах омо, у п рост о м п р ет ер и т у
б и см о . О но б и а хо м о , написано на чист ср п ски начин, било би
бијамо. Д а л и j e сада о п равд ан н п р . и м п ер ф ек т биамо и ли
биасмо — и прост и прет ерит бисмо, а ли не бимо ? т о м о ж ет е
о д л уч и т и В и, а не ja . У о ст а ло м j a с м а т р а м о б ли к смо неор-
ганским je p je , и зы е д а , начињ ен прем а м н о ж и н и п р езент а јесмо,
скраћено смо. И л и xohe.uo л и д а објасним о цео и м п ер ф ек т и
прост и прет ерит т акв им сраст ањ ем с пом оћним глаголом ?
о нд а би биасм о и бисм о било, у стгвари, ист о ш т о и били-см о.
А л и j a с у м њ а м у т о и за т о с м а т р а м ст арословенско х вигие
opiaHCKUM. —
Ч им б у д е м Moiao, р а зр а д и ћ у псгрт икуле п рем а д о ст а в-

љ ен о м м и м а т е р и ја л у и у в о д н и üpegioeop. О нај нови подраж а-
ва ла ц ју н а ч к и х песам а, о ко јем ст е м и причала , и п а к није Ка
лий, ч и ј и ј е Р а зю в о р иппд. об јављ ен већ 1759. у В енецији ( М л е -
ц и м а ) ? О нд а би м о ја п рим едба у р ец ен зи ји (је с у л и В а м ст и ы а
чет ири п р им ерка к о ја ст е ж е л е л и ? ) б и ла у по ла н е сп о р а зум .
Н а сло в са м видео к о д Е т е ла . Т у се спом игье и Е м е р и х Павић.
325
О пис краљ ева, банова и ју н а к а илирских, Б у д и м 1764, Где т реба
д а се налази неколико ју н а ч к и х Несома, преведених на ла т и н
ски; т у су српски т он и м ело д и ја ст ављ ени, ст урно, на сам рт не
м ук е. Р адујем се В аш ем заврш еном другом т о м у, је с т е ли на
ш ли м ест а позади за варијант у оне је д и е п есм е? Н а д а м се.
— Ч ест ит ам В а м „ докт ора“, а у ч е н човек, doctus, ст е већ
одавно. С т ари А јх о р н В а м ш аљ е поздраве, а j a В а с срдачно
поздрављ ам
Грим
Д одат ак.
У право ст аж е В аш е писм о од 14от То ш т о ст е задо-

вољ ни м ојим крат ким приказом песам а, м ени j e и важ но и дра-
Го, за хва лно ст м и за т о не дугујет е, нека м и за х в а л е је д и н о
м оји зем љ аци ш т о им скрећем паж њ у на т у извр сн у зб и р ку и
ш т о им с врем ена на врем е каж ем понеш т о ново. За В а с т у
не м ож е бит и ниш т а ново. Б и ло би м и ж ао ако би В а м спо-
м ињ ањ е слободнијих р е ч и и израза донело непријат ност и, ни-
сам ни пом ислио на м огућност ло ш и х последица, а нисам хт ео
ни д а прекоревам, нит и д а извињ авам , него само д а у п у т и м на
право гледање на ст вари. М и скупљ ам о р еч и и песм е не само
за данас него и за б уд ућ а врем ена која выше не могу скуп љ а т и ,
а чист ом е j e све чист о. С лаба ће нест ат и. С т рат им ировић
не би Moiao пост ићи ниш т а у Г ет и т ен у.
Још је д н о пит ањ е: извођењ е Нијемац (Germanus) о д ni-
jemmutus liehe ићи т ако је р т еш ко д а ће се ст ранцу који не
зн а д ом аћи је з и к порицат и сйособност Говора. А л и м о ж д а су
обе р е ч и врло б лиск е, ту. изведене на ист и начин. О чт ледно од
корена име. Знача ли т о у ср пеком само nomen? а не као у
пољ ском imię ист оврем ено и ст ат ус, полож ај, порекло ? О нда
би, додуш е, нијем , нијем ац био онај који j e нем , без им ена и
речи, али Н ијем ац (Germanus) би био онај који j e gp yio ia по-
р ек ла , који j e ко д С ловена без полож аја, порекла и сродст ва.
Чеси каж у, д одуш е, nemec и nima, а не negmec, нит и negma
(као ш т о супрот ст ављ ају gmenj, imanje и negmenj, неим аш т и-
н а ), али Т и м е се не д о ка зује ниш т а осим д а су оне слож енице
са не-, нист арије ueio пром ена ime, jme, gme.
У ХерцеГовини се Говори њ ем аш ки (germanicus) њ ем от а
(infantia). Р есавски д ијалекат т у им а нем аш ки, ист о т ако
нём ац и нём ат и (non habere) које поиш че од имати и не, т ако
д а се облици нем -, њ ем -, нијем ним- слободно см еју извест и од
не-им , ни-им. А нем а сум њ е д а су им е (nomen) и им ат и (habere)
од ист е основе.
Р а зум е се д а нием ац, осим тоГа, м ож е значит и и: онај
који j e нем , сиром ах, оскудан (inops, mancus), а м о ж д а и: д е т е ?
326
А позит ивно им ац се, и з и е д а , uuige не н а л а зи ? А заш ш о j e
хер цею вачки нијем ац, а не њ ем ац ? или заш т о не и нијем аш ки ?
Д о с т а и превиш е већ.
С аксон ским п ош тан ски м кол и м а
Блаюрод. Господину др Буку Стефановићу Караџићу
у Халеу на Зали
(код Господина проф. др Фатера)
ф ранко
у приложу пакет тисканица
у жушом папиру, стн. D. V
[ Б у к о в а н а п о м е н а :]
О дю ворено 6. децем бра 1823.
184.

У моме доданашњему вијеку ja нијесам несрећнијега и
жалоснијега писма примио1 од овога Вашега од 19га Октом-
врија, из кога сам разумијо, да се Ви срдите на мене. Оно
je за мене с тим још несрећније, што сам се ja од Вас надао
са свим друкчијему писму, које ће ме обасјати као сунце озе-
бло сироче.
Прије него са свим пропаднем усуђујем се чрез ово писмо
припасти к скуту Вашему и препокорно молити Вас, да ми
опростите и да ме примите опет у Вашу пређашњу милост.2
Више за узрок моји погрешака него за оправданије моје, мо
лям Вас само ово да послушате:
1) Прије штампане пјесме зато сам опет у т рећој књизи
наштампао, да буде једно с другим у реду; јер сам све досад
скупљене пјесме раздијелио у три књиге: у пре у књигу метнуо3
сам само ж енске пјесме, у g p y iy јуначке најст арије (у којима
нема пушака ни топова), а у т реку јуначке позније. А књиге
се и у други народа прештампавају по неколико пута. кад
се распрода оно, што се у један пут наштампа, онда се штампа
по други пут и т д.4
А што се тиче оне по мене несрећне и жалосне пјесме
о боју на Чачку,5 молим Вас само то да помислите да пјесма
327
није ист орија. У историји се гледа ист и на , а у пјесми се гледа
како je измишљено6 и намјешћено. Но поред свега тога мене
само Ваша милост и великодушије може оправдати, а осо-
бито кад помислите, да ja то нијесам учинио из зле воље,
него из једине жеље к вашој слави и чести: да покажем сви-
јету, да народ пјева и о вама, а за предговор к првој књизи,
оставио сам да кажем, да у народу има о Вама пјесама више
и7 млого бољи, али и ja за сада нијесам могао добити.
Што ja пак нијесам још ништа од п р а ве и ст о р и је на-
штампао, томе сами можете ласно узрок знати. Ja нијесам
рад, да когођ рече, да сам ja то прије времена учинио и с тим
општему послу8 што наудио; него све очекујем, да се један
пут што сврш и, као што сте ми и сами лани мало напоменули.
Опет Вас молим, Бога ради, да ме не лишавате Ваше ми
лости. А увјерени будите, да никаква наша дојакошња књига
није народу нашему толико чести и славе учинила, колико
ће те пјесме учинити по свој ученој Европи. А штогођ je чест
и слава нашега народа то je и Ваша.9 Већ Нијемци у Гетинг-
ским ученим новинама (од 5ог Нојемврија по ЕЬемачком
календару) због тије пјесама фале до неба народ наш и Вас,
који сте помогли да се оне скупе и наштампају. И сам Гете,
први Њемачки поета и министрај!] вајмарски превео je ону
пјесму о дијоби Јакшића на Њемачки језик и штампа je у сво-
ме журналу (Kunst und Alterthum), које ће Српскоме народу
учинити неизсказану чест и славу И то je све само почетак,
а виђећете шта ће join у напредак бити.1°
Ако Ви мене сад опет не помилујете, ja сам пропао са
свим, и све моје родољубиве жеље и намјеренија прошла су
као сан. Триста форинти11 сребра већ сам узајмио овђе од
једнога трговца, (и Бога ми истинога! од тога немам join
пуни десет форинти), а шест13 стотине14 форинти сребра
ваља ми још до 6 неђеља исплатити штампару, за ове друге
двије књиге, т ј. другу и прву част пјесама (друга je готова
већ има три неђеље дана, па само стоји за новцима, а и прва
he join до шест неђеља бити готова са свим); а осим тога рад
сам био да наштампам једну малу књижицу15 за Гдара Ми
лана, као што сам писао кнезу Васу 6га октомврија. Ja сам
се овуда свуд (како по Липисци, тако и по Гетинги и по Каслу
и по Вајмару) валио, како сте ми Ви помагали ове пјесме ску
пите и како сте ме послали да и штампам (као што стоји и
у16 реченим Гетингским новинама); па сад да ме дужници
вуку по суду и да ме затворају! Зато Вас молим, Бога ради,
и ради чести Ваше и народне и моје, да се смилујете, и да ми
пошаљете иљаду форинти сребра, да се избавим ове невоље
и срамоте, па ћу Вам одма послати 300 књига од друге часта
328
пјесама, a 300 од прве части, послаћу Вам мало послије.17 Ако
ви ту милост мени одма не учините, мене већ нема на овоме
свијету; јер сам и онако био слаб join како сам дошао у Ли-
писку, а ово ме писмо ваше сад убило са свим; ако се одма
смилујете, Ви ме опет можете милостивим писмом Вашим
избавити и од смрти и од срамоте. За које Вас препокорно
молећи и љубећи Вам руку и скут и препоручујући се Вашој
пређашњој милости остајем са највећим високопочитанијем
Ваш препокорни слуга
У Липисци 9ra Нојемвр. 823. By- С. К.
Букова преписка II, 552— 554.
1 П рецртано (нити сам Moiao примииш). [Han. Л>. Ст.]

2 П рецртано Кад 5и ми било слободно ( и ако би ми што могло помоћи)
правдати се, само би Вам ово имао казати:
3 П рецртано узео сам.
4 П рецртано и може биты, да he се ове наше пјесме за нашеГа нараш-
таја још два-три пуша на ново прештампавати. [Нап. Л>. Ст.]
5 П рецртано само Вам то Moly казати.
ö П рецртано како су ријечи измшиљеније и намјештај ријечи.
7 П рецртано 3)
8 П рецртано искварио.
9 прецртано А увјерени будите, да he те пјесме (перед сви мани, ко je
сте на њима нашли) Вама више чести и славе учинити, него да сази-
дате манастир као Студеницу, или као Високе Дечане. [Нап. Љ. Ст.]
10 П рецртано А особито се нетто знатно и славно за народ наш у
Каслу ради, о чему Вам нијесам рад писати док не изиђе на свијет.
[Н ап. Л>. Ст.]
11 П рецртано ДеЬста талиј ера.
12 П рецртано пет талиј ера код себе.
13 П рецртано четири.
14 П рецртано талијера.
15 П рецртано ( к а о б у к в а р , из кого се ласио може научити чишати, и
узањГа штоГођ лијепо за читање) [Han. Jb. Ст.]
16 П рецртано реченим.
17 П рецртано или hy Вам и сам донијети тамо по Божићу. [Нап. Л>. Ст.]
185.
ВУК КАРАЏИЋ — ЮХАНУ ВОЛФГАНГУ ГЕТЕУ
Лајпциг, 1. децембар 1823.
Euer Excellenz!
Ich habe die Ehre gehabt Euer Excellenz unter 8ten Novem
ber 1. J. die Übersetzung von einigen serbischen Volksliedern
329
mittelst der hiesigen Hartlischen Buchhandlung gehorsamst zu
übermitteln, Welche Euer Excellenz ohne Zweifel werden erhal
ten haben. Da ich aber mittlerweile vernommen habe, dass Euer
Excellenz in der benannten Buchhandlung nach einem serbischen
Worterbuche, Grammatik und Volkslieder Anfrage gemacht ha
ben, so bin ich so frey hiermit zur Nachricht zu dienen, dass ge
genwärtig keine andere serbische Grammatik zu haben sey, als
die (leider in serbischer Sprache), welche eine Vorrede zu dem
serbischen Worterbuche ausmacht, dessen Verlag in Wien ist.
Zum Glucke aber befand sich in meinen Händen ein Exemplar,
mit welchem ich hier Euer Excellenz zu dienen mir zur grossen
Gnade und Freude anrechne. Zugleich mache ich mir Vergnügen
daraus somit ein Exemplar des 3-ten Theils der bereits erschiene
nen serbischen Volkslieder zu ubersenden von welchen in kurzer
Zeit auch der 2te und l te Theil erscheinen wird. Schlusslich empfehle
ich mich Ihre Gnaden und bin Euer Excellenz in aller Hochach
tung unterhanigster
Diener
Leipzig den l ten Decembr 823.
GŠA, 29/108.
Jevto M ilovic, Goethe, seine Zeitgenossen und
die serbokroatische Volkspoesie,
Leipzig, 1941, 19— 20.
[Превод:]
В а ш а Е к с е ле н ц и јо ,
И м а о са м част д а , п од 8. но вем б р о м т е к у ћ е године, по
ср ед ст во м о вдаш њ е Х е р т л о в е књ иж аре, н а јп о к о р ни је д о с т а
вим B a iu o j Е к с е ле н ц и ји превод о д н ек о ли к о с р п с к и х народны х
пјесам а. B u h e д а и х je В а ш а Е кселен ц и ја , б ез сва ке с у м њ е , eeh
д о б и ла . А л и п о ш и ю са м у м е ђ у в р е м е н у чуо д а се В а ш а Е ксе-
лен ц и ја р а с п и т и в а л а у с п о м е н у т о ј књ и ж а р и за неки ср п ски
р е ч н и к , за Грамапш ку и н а род н е п јесм е, Слободан са м д а В а с
об авијест им д а се сада не м о ж е д о б и т и ни јед н а др уга ср п ска
грам ат ика о сим оне (гр а м а т и к е ) (н а ж а л о с т на ср п ек о м је -
з и к у ) к о ја се см а т р а као пр ед ю во р с р п с к о м е р је ч н и к у и ко ја
j e и зд а т а у Б е ч у . А л и се на м о ју ср ећ у наш ао у м о ји м р у к а м и
је д а и гъен прим јерак. С м а т р а м за в е л и к у ча ст и р а д о с т игиго
гьим м огу п о с лу ж и т и В а ш у Е к с е ле н ц и ју . У и ст о се вр и јем е
р а д у је м ш т о В а м с гьим м огу до ст а ви и ш и је д а н п р и м јер а к Шре-
h e i д и је л а с р п с к и х н а р о д н и х п јесам а к о ји се већ појавио, а к р о з
к р а т ко вријем е ће се п о јавит и и гъихов д руга и прей дио.
330
Н а к р а ју се и р еи о р уч ујем B a iu o j м и ло с т и и с највећим
висо копочит анијем В а ш е Е кселен ције најпокор ни ји слуга
ЈТајпцт, 1 д ецем бра 1823. В у к С т еф . К араџић
186.
Хале, 5. децембар 1823.
у Али 5. дек. (по римск.) 823.
Ваша два писма (од 22. и 29. Нојемвр.) примио сам. За
сестрића не би добро било, да га Будимци поправе; а још би
горе било, да га забране. Ja се горе бојим другога, него прво-
га. Из Новога сада ja немам ни ријечи, нити знам, шта се
у двору о мени мисли и говори и ради. Ако Ви што чујете,
јавите ми. — Муш. je к а луђер . Од њега ће, чини ми се, и сло
венски толико имати ползе, колико и српски. Срећан му пут!
Данае сам и од жене примио писмо, да je здраво.[Тирол
ми пише, да ће Вам послати некакав ст ари псалтирд— Ми
лошу сам писао опет, ал и се већ слабо чему надам. Тирол
пише, да се онђе говори, да су Милоша посјекли, и да су не-
каки Емири у Србију дошли. Чујете ли Ви што о том? —
Грим ми je писао од 20. Нојемвр., и каже да ће и Вама писати
о нашим прилагат. именима. Ако му Ви пишете, надам се
јамачно, да ће ме довести у друштво ча Ст-иво, јер онамо
његова ријеч млого значи, а и мене сад познају млоги, и у
овом пошљедњем писму пише ми, да ме стари Ајхорн по-
здравља. Ja сам му био писао, да његов спомен „с пете у ду-
пета“ може ослободити ча Ст-ву, да пошаље што у оне исте
новине; на које ми он пише: „Leid thäte mir, wenn Ihnen die
Erwähnung der freien Worte und Redensarten unangenehm sein
sollte, ich hatte keine Gedanken an die Möglichkeit übler Folgen,
wollte auch weder tadeln noch entschuldigen, sondern auf den
wahren Gesichtspukt führen. Wir sammeln Wörter und Lieder
nicht bloss für heute, sondern auch für künftige Zeiten, die nicht
mehr sammeln können, und puris omnia pura, die Schwachen
werden vergehen. S. S. würde zu Göttingen nichts ausrichten.“ '
To je све као што ваља. Граматику je врло добро поправио;
и надам се, да ће и у предговору бити што добро. Може бити,
да ћу му ja сјутра писати. — У Липисци већ почињу тражити
331
serbische Sprechapparat von Wuk.2 Тирка би добро учинио,
кад би ћео послати Reimery у Липиску (an die Weidmaliische
Buchhandlung) неко 50 рјечника у комисион; а кад Reimer
по Божићу дође у Липиску, ja ћу с њим говорити о томе. —
Писао ми je Adel., и обећава ми скоро послати обећани 500 р.
Фрушић je послао 110 f. Cm., те сам гусле исплатио, и остало
ми неколико талира за ужитак, а Бога ми! нијесам имао ни
једнога фенека! До нашега Божића биће и женскиње готово,
а по том хпта ће бити са мном и с њима, Бог зна! Ваљало би
да и женскињу неколике пјевачице дам, али се нема с чим!
Чудим се, да Миловук из Пеште ништа не шаље! Ако Reimer
нећедне купити 200 пјеснарица (т ј. од сваке), зло и наопако!
Буквар би се на једном табаку могао славан начинити;
али управо не знам шта ће бити. А морала би се и Ћирилова
слова на крају метнути, и барем оче наш и вЪрую; да би ча
Ст-винци мање могли доказивати, да сам јер ет и к . — D. Пер
цу ћу писати преко овдашњега његова једног пријатеља, с
којим сам се прије разговарао о њему — Баш би сам сад
желио бити новинар у Бечу — Венера више нема у Липисци;
одселио се у Тесаву (Thassau). — За графину Rosenberg (о
Морлацима) питаћу, и ка за ћ у Гету — За царовање и патри-
јаровање у граматици од године 1648. гледаћу, кад одем у
Липиску (а знам да стоји на крају обоје). — Не би било рђаво,
да се уз граматику додаду ријечи, који нема у рјечнику; али
без Вас ja то не ћу моћи начинити. — Сад да се разговарамо
за В. госпођу Ja од ње допуштења нити имам нити сам га
искао; него сам казивао гьеном дуовнику (који je превео ле-
т урђију на њ ем ачки језик; доније ћу Вам једну), и он њој ка
зивао, да ja то желим учинити, а она оћутила (нити je рекла
то ни то), и он ми je казао, да ja то могу учинити без икака
даљега питаньа. Ево шта сам ja смислио да joj каже:
В. И. В.
Всем. Г !
Собиратель народныхъ песней больше забвеннаго нежели
малаго и неважнаго въ южныхъ горахъ обытающаго народа
Славянскаго никакимъ образомь не можетъ своему народ
ному языку приобрести больше чести и славы, какъ ловер-
жешемъ сей первой части къ стопамъ любезнейшей сестры
благословеннаго Имп. А. I. и вселресвЬтл'Ьйшей внуки великой
Ек., превозвышенной Меценаткини языкоиспытат'я цЬлаго
круга земнаго.
Пршмите, Всем ил ос гив Ьйшая, дЬломъ и словомъ великая
Кн.! милостиво книгу ciio, какъ вернейшее зеркало языка и
332
сердца Вамъ единоплеменнаго и единовкрнаго народа Серб-
скаго!3
В. И. В.
В. Г etc.
Сад молим Вас, да то добро прочитате, па да ми управо
кажете, што ваља, што ли не ваља (или ништа не ваља). Срп-
ски (што би без сумље било најправије) Бога ми се ове титуле
не могу управо казати, а мрзи ме језик кварити. Ако Ви ово
поправите, добро he бити. Како ли би било, да пошљем и
дуовнику, да и он пролита? — Одговор одм а. Кад би ми дуов-
ник рекао, да ja то читаво писмо изоставим, па само онако
да joj посветим, то би ми најмилије било.
Пишите ми опе[т] овђе у Алу
[У врх 1. стран е К о п и тар ева забелеш ка:]
V uk
А С А Н У , 1604.
В у к о в а и р е и и с к а I , 2 4 5 —247
1 Ж а о би м и би л о к а д би В а м п о м и њ а њ е сл обод ни х речи и и зр а за
б и л о н еп ри јатн о, н и с а м н и п о м и ш љ а о н а л о ш е п оследи це, а н и с а м
хтео н и д а к у д и м н и д а и зв и њ а в а м н его д а д о в ед ем д о истинеке
тачк е гл ед и ш та. М и н е с а к у ш ь а м о речи и п есм е с а м о за д а н а с н е г а
и з а бу д у ћ а вр ем ен а, к о ја н ећ е в и ш е м о ћ и д а сакупљ ају, a p u ris
o m n ia p u ra [ч и сти м а j e све чисто]. С л а б и ћ е н е с т а т и . С. С. не би
н и ш т а успео у Г ети н ген у.
2 Т иче се С рп скоГ р је ч н и к а (1818).
3 В аш е и м п е р а то р с к о в и со ч ан ств о , с в е м и л о с т и в а госпођо,
Скугоъач н ар о д н и х п е с а м а сл овен ск ог н а р о д а к о ји ж и в и у ју ж н и м
б р д и м а , в и ш е заб о р ав љ ен о г н его м а л о г и н еваж н ог, ни н а кој и н а
чи н н е м о ж е о в о м н а р о д н о м је з и к у с т е ћ и ви ш е ч а с ти и славе н его
д а н ајп о к о р н и је п освети ову п рву к н и г у в е о м а љ уб азн ој сеетри
б л аго сл о в ен о г и м п е р а то р а А л ек сан д р а I и п ресветле унуке велике
К а т а р и н е , п реузвиш ене м ец ен е испитиватьа је з и к а ц еле зем љ и н е кугле,
П р и м и т е н а јм и л о с т и в и ја д е л о м и речју, вел и к а к и е г и а о , м и л о с т и в о
ову књ и гу к ао н а јв е р н и је о гл ед ал о је з и к а и срда јед н о п л ем ен о га.
и је д н о в е р н о га н а р о д а В а м срп ског
187
Касел, 5. децембар 1823.
Hochgeehrter Freund!
Das vor vierzehn Tagen abgesandte Manuscript werden Sie
hoffentlich erhalten haben. Ich bin nur begierig zu hören, ob der
Druck angefangen hat? ob sich Setzer und Corrector gehörig,
hinein finden?
333
Heute allerhand Fragen die Lieder betreffend:
1) Sind in Ihrem Texte die jedesmahligen Dialecte beibehal
ten oder haben Sie einem, etwa dem resawischen oder bosnischen
den Vorzug gelassen? In der That erscheinen die angegebnen
hauptsächlich auf je, i, e bezüglichen Dialectunterschiede ziemlich
gering. Die Mundart der Schokzen wird fast mit der bosnischen
und herzegowischen übereintreffen. Deila Bella scheint genauer
zu schreiben als Voltiggi. Jener hat pjevati, sjeno, djed, djeva,*
koljeno, vrjeme, mljeko, usw. wo Voltiggi pevati, selo, ded, deva,
koleno, vrime usw. D. Bella schreibt vjerra, mjerra mit geminier-
tem consonanten. Der Beisatz, illirico barbaro mag bei diesem
Jesuiten türkische Wörter anzeigen, z. B. hambar (амбар) hortak
(ортак) & welche Sie besternen. Doch stehts auch neben globa
(muleta глоба) welches kaum türkisch ist und bereits in Duschans
Gesetze vorkommt (Engel p. 294. schreibt wohl fälschlich glowa?).
Zuweilen fügt D. Bella hinzu, paro la bassa, z. B. bei brez für bez
Gehört dies brez einer besondern Mundart, der croatichen etwa?
Im Krainischen überall bres und das Croatische steht in der Mitte
zwischen Crainisch und Serbisch, ich besitze aber keine Hülfsmit-
tel, namentlich nicht den Jambressich oder Bellosztenez. Sollten
sich überhaupt nicht mehr einzelne Wörter zur bezeichnung der
dialectischen Spielarten ausmitteln lassen? Engel III. 459. führt
aus Rosa oder aus Cassio folgendes an
a ] der Bosnier sage poslaosam, rekaosarn
и О 1
•и N
—ę —н 1. Dalmatier poslalsam, rekalsam
J á Ragusaner poslosam, rekosam
О
1/1 f Narentaner poslásam, rekasam
Ihrer Grammatik ist рекао сам, послао сам gemäss.
2) Singen die in Oesterreich wohnenden Serben auch noch
Heldenlieder? Ich zweifle nicht, so wie sie den Kolo tanzen wer
den, Doch geschiehts wohl seltner, als in der Türkei und nimmt
mehr ab? Auch Jambressich soll häufig Bruchstücke aus Liedern
anführen.
3) Raitsch (soviel ich aus Engel sehe) gedenkt fabelhafter
Volkssagen, worunter doch wohl Lieder gemeint sind? Hatte er
sie aber geschrieben vor sich? oder hörte er auch nur singen? Kom
mt in Ihrem zweiten Theile das sicher herliche Lied vor von der
Kosowoschlacht und Lazars und Milosch’s’ Heldentod? Auch
die Lieder von Marco Königssohn, dem das Schwert aus der Erde
hervorgeht? Raitsch II. 701. Auch das von Starez Jug (altem Süd
wind)? Dergleichen Lieder müssen doch mindestens schon me
hrere Jahrhunderte unter dem Volke gehen. Singen die Bossnia-
ken. Herzegowiner und die Schokzen auch von den eigentlich
serbischen Königen und Helden?
334
Möchten Sie nicht wenigstens dem zweiten Bande die An
gabe wo die einzelnen Lieder gesungen werden, beifügen? oder
noch besser verbreiten Sie sich darüber und über viel anderes
in der einleitenden Vorrede zum ersten Band! und verweisen meine
Neugier darauf.
4) Wie heisst der Böhme der serb. Volkslieder übersetzt
hat? Sie nannten mir den Namen und er ist mir entfallen.
5) Statt Ihres први (primus) schreiben Della Bella parvi
und Voltiggi pervi, so wie sie auch in ähnlichen Wörtern z. B.
statt три schreiben tarn und tern. Kann sich der hörbare Unter
schied zwischen a und e auf dialecte gründen, прст, parst, persi ,
cpn, sarp, serp, крст, karst, kerst usw usw Das e ist russisch
und wohl auch altslavisch.
[Дуж л еве м ар ги н е прве стране:]
* fehlt bei Ihnen des einfache ђева absichtlich?
[H a полеђини:]
H e rrn
D r V uk S tephanow itch K a ra d g itc h
W ohlgeboren
zu
H a lle a . d . S a a le
bei H m . P ro f. V ater,
fr.
[Ж иг:] C assel 6. D ez. 1823.
[Н ап ом ен а Б укова:]
примљено 11 D ecem b.
А С А Н У , 1992.
Б у к о в а и р е п и с к а II , 22— 24.
[П ревод:]
Высоко пош т оаапи пријаш ељ у,

Н а д а м се д а ст е д о б и ли м а н уск р и п т који сам В а м по сла о
пре 14 дана. Ж у д и м сам о д а чујем д а л и j e ш т а м п а њ е почело ?
д а л и се слаш ч и корект ор добро с н а ла зе?
Д а н а е много р а зн ы х пит ањ а која се т и ч у песам а.
1) J e л и у В а ш ем т е к с т у свуд а задрж ан д о т и чни g u ja -
ле к т , и ли ст е д а л и предиост је д н о м е , нпр. р еса вско м е и л и
б о са н ско м е? Н а вед ен е д ијалекаш ске р а зл и к е , које се у ы а в н о м
односе на je , и, е, ст варно изГледају прилично незнат не. Шо-
ка чко наречје се, изГледа, скоро подуд а р а са босанским и хер -
цеГовачким. Д е л а Б е л а пиш е, изГледа, т ачније неГо В олт и и и .
О нај им а пјеват и, сјено, д јед , д јева * , кољ ено, врјем е, м љ еко
и т д ., а В олш иџи: певат и, село, д е д , дева, колено, врим е ит д.
Д Б е л а пиш е vjerra, mjerra са уд в о је н и м конзо на нт и м а . Д о -
335
■датак: илирски барбаризам о зн а ча ва к о д ово! је з у и т е , м о ж д а ,
турске р е ч и , н п р . х а м б а р (амбар), х о р т а к (ортак) и т д ., ко је
В и о зн а ча в а т е зв е зд и ц о м . А л и ст о ји и к о д Глоба (muleta Глоба),
к о је је д в а д а ћ е биты т у р с к о и к о је се и а ла зи већ у Д у ш а н о в о м
за к о н и к у ( Е т е л ст р . 2 94 пиш е, ва љ д а , поГрешно głowa?). П о -
н е к а д а Д . Б е л а g o g a je: прост језик, н п р . к о д б р ез у м е с т о без,
н е п р и п а д а л и ово б р ез н е к о м друГом иа р ечју, н п р . х р в а т с к о м ?
У к р а њ с к о м j e с в у д а bres, а х р в а т с к и ст о ји н а ср ед и н а и з м е ђ у
крањскоГ и српскоГ, j a не п о с е д у је м ни к а к ве п р и р учни ке, н а й м е
н е м а м Ј а м б р е ш и ћ а н и Б е ло ст е н ц а . М о ж е л и се у о п ш т е у с т а -
н о в и т и виш е п о је д и н а ч н и х р е ч и за об ележ а ва /ье д и ја л е к а т с к и х
о д л и к а ? — Е т е л I I I 459. н а во д и и з Р о се и ли К а си ја след ећ е:
Б о са н а ц каж е: п о сла о са м , р ек а о с а м
а а Д алм ат инац п о сла лса м , рекалсам

2 аг
3 § Д уб р о вч а н и н по сло са м , рекосам
^ 3 Н ер ет вљ а н и н по сла са м , рекасам
П р е м а B a iu o j Г р а м а т и ц и j e рекао сам, послао сам.

2 ) П е в а ју л и и С рб и к о ји ж и в е у А у с т р и ји јо ш ју н а ч к е
п е с м е ? J a у т о не с у м њ а м , ка о ш т о , ст ур н о , u ip a jy и ко ло .
И п а к j e т о , в ер о ва т н о , р е ђ е неГо у Т у р с к о ј u све ви ш е иш че-
зава. И Ја м б р еш и ћ , н а водн о, чест о до н о си о д л о м к е и з песам а.
3 ) Р ајић (к о л и к о в и д и м и з Е ш е л а ) сп о м ш ъ е ф а н т а ст и ч н е
н а род н е леГенде, п о д т и м , ва љ д а , п о д р а зу м е в а п е с м е ? А л и ,
д а л и и х j e он им ао п р ед собом за п и са н е, и ли и х j e и о н са м о
ч у о д а се п е в а ју ? Н а л а з и л и се у В а ш е м друГом т о м у о на ст вар-
но прекрасна п е с м а о к о с о вс к о м б о ју и Л а за р е в о ј и М и л о ш е в о ј
ју н а ч к о ј с м р т и ? И п есм е о М а р к у К р а љ е в и ћ у чија j e сабљ а
и за ш л а и з зе м /ь е ? И она о с т а р ц у J y iy (с т а р о м Ј у ж н о м В е
т р у ) ? Т а к в е п есм е м о р а д а пост оје у н а р о д у већ ви ш е веко ва .
П е в а ју л и и Б о са н ц и , ХерцеГовци и Ш окци о, у ст ва р и , срН еким
к р а љ е в и м а и ју н а ц и м а ?
Х о ћ е ш е л и бар друГом т о м у п р и ло ж и т и п о д а т ке: Где се
поједине п есм е п е в а ју ? и л и јо ш бољ е, и зл о ж и т е т о о п ш и р но ,
и јо ш много друГоГ, у у в о д н о м предГовору п р во м т о м у , а м о ју
р а д о зн а л о с т у п у т и т е н а гьеГа!
4 ) К а к о се зо в е Ч е х к о ји j e превео ср п с к е н а р о д н е п е с м е ?
B u ciа е м и н а ве ли и м е, а л и са м ia заборавио.
5 ) У м е с т о B a u ie l први (primus) Д е л а Б е л а п иш е парен,
a В о л т и џ и иереи, ка о ш т о т о п и ш у и у с ли ч н и м р е ч и м а , нп р .
у м е с т о три т а р н и т ерн. П о ч и в а л и р а з л и к а и з м е ђ у а и е, к o j а
се д а чут и , м о ж д а , на д и ја л ек т и м а , прст, парст , п ерст , срп.
са р п , сер п ; крст, к а р ст , к е р с т и т д . и т д .
То е j e р у с к о а, ва љ д а , и ст арословен ск о .
336
[Дуж леве маргине прве стране]:
Д а ли je једноставно ђева код Вас намерив изосшавлено?
Блаюрод, Господину
др Буку Стефановићу Караџићу
у Халеу на Зали
код Г. проф. Фатера
188.
Хале, 6. дедембар 1823.
Halle den 6. Dec. 823.

Ihren werthesten Brief vom 20. Nov sammt Manuskript
habe ich richtig erhalten. Ihre Verbesserungen gefallen mir sehr
Mir ist leid, wenn sie zu wenig ausgestrichen, verbessert und geän
dert haben; denn das habe ich für unsere serbische Leser, welchen
noch der wahre Begriff von der Gramatik fehlt, geschrieben,
ausser dem Sie sind ganz anderer Gramatiker als ich, und ich
habe auch einige Fehler gehabt, welche Sie recht gut corrigirt
haben (z. B. dass један wie усјечено, nicht wie цијело(\) declinirt
wird etc.). In Schumadien gewiss wird im imperf. & praet. pl. das.
c vor mo unterdrückt. Diese Anmerkung ist im original pag.
LXXI, zu findenden, und Sie haben recht gut gethan, dass Sie sie
auf rechte Stelle gestellt haben. Für Druck dieser Gramatik
haben Sie keine Sorge, nur dass sie noch nicht angefangen ist
zu drucken. Nachdem ich Ihren Brief erhalten habe, ich bin gleich
nach Leipzig gefahren, und alle meine Bemühungen, sie jetzt au-
fangen zu drucken, waren umsonst, sie muss noch 4 Wochen
warten, bis meine Lieder ganz ausgedruckt sind. Dali wird sie
auch in 4 Wochen fertig; und das werde ich vielleicht abwarten, in
dem Fall aber, dass ich eher abreisen müsste, sie wird der Student
corrigiren, und das wird er ohne Zweifel gut thun, ich habe ihm
das ganze Manuscript gegeben, rein abzuschreiben, dadurch wird
er besser corrigiren lernen. Format, Satz, Buchstaben etc. werde
ich schon besorgen. щ8до für ч8до habe ich im altslavischen
me gesehen, es kann sein vielleicht in die ältesten Manuskripten,
aber in jetzigen Kirchen-Büchern ist ч Ш о gewiss. Чётка freilich
22 ПрвЕкска II 337
ist angenomen von russischem щетина & щестка(?), aber ich
glaube, dass das keine analogische Verwandlung des щ in ч sey
Ich glaube Sie werden bis jetzt selbst wissen, warum sagt man
/шјемац und гьемачки, das ist accent Schuld daran, wie in ријеч
& рјечит, лијеп & љепши љепота, бијел & бјељи бјелило,
дијете& ђеца (Bossnjakisch дјеца) etc. Übrigens glaubt man gewiss,
dass Нијемац (Germanus) von нијем = mutus kommt, so wie
словени & славени von словкти (reden), also welche haben nicht
словити können, die sind нијемци! Jetzt weiss ich nicht, ob ich
wo gelesen, oder von jemanden gehört habe, dass auch deutsch
komt von deutlich (?). Die Erwähnung der freien Worte und
Redensarten ist mir gar nicht unangenehm gewesen, besonders
da Sie mich so trösten, dass man Wörter und Lieder nicht bloss
für heute sameln, und puris omnia pura (das wäre recht gegen
den Stratimirowitsch, da es aus h. Schrift ist). Aber jetzt muss
ich mich doppelt (in dem I. Bde.) von solchen Ausdrücken hütten,
da ich diesen Band der Gross = Fürstinn dediciren werde! Und
diese свшьа, die aus dem Feder hier ( ) ausgefallen hat слуги,
dass das wird schwer sein, besonders bei Zieses-Liedern. Aus
dieser Ursache habe mehr als 50 Lieder ausgelassen, und doch
haben sich einige eingeschlichen, welche ich Ihnen hier werde
anzeigen, und bitte Sie recht schön, dass Sie mir Ihre Meinung
darüber möglichst bald schicken.
1) Ein Hochzeitslied, welches gewöhnlich gesungen wird,
wenn die сватови mit dem Mädchen abgehen wollen
Млад младожења, ружо румена!
Предадосмо ти струк рузмарина,
Ако увене струк рузмарина,
Твоја срамота, наша греота,
Често заливај струк рузмарина,
Да не увене струк рузмарина.
Ich glaube wirklich, dass hier заливат и heisst gerade
begüssen (die grösste Pflege einer Blume), aber kann jemand eine
andere Art von заливање denken.
2) H u p a j ce ne Lie да. (Aufschrift).
Гледа мому од малена, ладо, ладо!
Од малена, до голема,
Кад би мома да je моја,
Онда ми се родом нађе:
Прво, друго оратучеда,
Греота je обљубити, —
А жао je оставити; —
А л и h y j e обљубити
338
Д а ћ у p a ja не в и д е т и , -------
Ш то he м ене р а ј п о м о ћ и -------
Н а јесељ е g y le n o h u ? -------
3) Сест ра отровница.
Сунце зађе међу две планине,
М о м а к леже м е ђ у д ве девојке.
Једну љуби, а другу не љуби.
Ал’ говори лепота девојка.
„Љуб’ и мене момче нежетьено!“
Њој говори момче нежетьено:
„Љубио б’ те, лепото девојко!
„Али не смем од брата твојега.
„У тебе je братац кавгаџија,
„Кудгод иде, он замеће кавгу.“
Кад то чула лепота девојка,
Она иде у гору зелену,
Те премеће дрвље и камење,
Док je нашла гују отровницу,
Заклала je злаћеним прстеном,
Уточила по кондира једа,
Оно друго вином доточила,
Па га дала свом брату рођеном,
Те je свога брата отровала,
Па отиде момку нежетьену
„Љуби мене, момче нежетьено,
„Ja сам мога брата отровала.“
Ал’ говори момче нежетьено:
„Ид’ одатле, једна отровнице!
„Кад си свога брата отровала,
„Отроваћеш и мене јунака.“
Dieses g a n z e Lied ist nicht schön.
4) Sehen Sie im I. Bändchen (Wien 1814, beim Schnierer)
das Lied unter № 54, wo ein Jüngling und Mädchen haben ge
wettet, um seinen Pferd und ihr Halsschmuck, dass sie eine Nacht
beisamen übernachten und eine den Andern nicht berühren.
Von solchen Inhalt habe ich ein Lied 128 lang, einzig schön, aber
ich weiss nicht, ob ich es jetzt in diesem Bande drucken dürfte?
In diesem Augenblicke entschllisse ich mich diesen Brief bis auf
morgen lassen und Ihnen das ganze Lied abschreiben und schicken
(damit Sie mir censuriren). Der neuere Nachahmer der Helden
lieder, wovon ich Ihnen erzählt habe, ist wirklich Качић (Caęich)!
Er ist dreimahl nachgedruckt worden, aber sind keine Volkslieder.
22» 339
А јк ун а А ш лаш ћа и Јован бећар.
Пошетала Ајка Атлагића,
На Ајкуни дивно одијело;
Једна глава, седам перишара,
Једне уши, а двоје минђуше
Једно грло, три дробна ђердана,
Једне плећи, три кавада жута,
Једне руке, троје белензуке,
Једно срце, три златна појаса,
На ногама гаће шаровите,
Какве су јој клете искићене!
До кољена вуди и бауди
Од кољена ситне јеверице,
А покрај њи све јуначки брци;
На усперку пашин делибаша,
Око њега тридесет делија,
На учкуру двије кујунџије:
Један кује, други позлаћује.
Шета млада низ нову чаршију
Пред дућане Јована бећара.
„Божја помоћ, Јоване бећаре!“ —
„Здрава била, Ајко Атлагића!
Здрава била и гаће дерала!
А и мене алвалука дала.“
Вели њему Ајкуна ђевојка.
„О Јоване, бог те не убио!
А шта ћу ти дати алвалука?
Да би дала везена јаглука,
У том нема за те алвалука,
Да би дала танка бошчалука,
Ни ту нема за те алвалука,
Да би тебе у ложиицу звала,
Не ћеш, Јово, ћети мировати,
Веће оћеш стати враговати.“
Проговара дијете Јоване:
„Од’, Ајкуна, да се опкладимо
У твој ђердан и у мог ђогата,
ђе речемо, да се састанемо:
Јал’ у моме, јал’ у твоме двору,
Ил’ у башчи бега Атлагића,
Да заједно ноћцу преноћимо:
Koje прије стане враговати,
Нека даде коња ил’ ђердана.“
Проговори Ајкуна ђевојка.
„Чујеш ли ме, дијете Јоване!
340
Кад довече тавна ноћца дође,
Дођи, Јово, у зелену башчу
Под неранџу бега Атлагића,
Чекај мене под жутом неранџом.“
Па ђевојка оде у дворове.
Мисли Јово на дућану своме,
Што му рече Туркиња ђевојка.
Да л’ ће доћи, да л’ навести Турке.
У то доба тавна ноћца дође.
Шета Јово у зелену башчу
Под неранџу бега Атлагића,
Мало стаде под жутом неранцом,
Стаде јека кроз зелену башчу
Стоји звека дробније ђердана
Стоји шкрипа жутије кавада,
Стаде клепет мества и папуча,
Рече Јово, навела je Турке,
Па побјеже кроз зелену башчу.
Јави му се Туркшьа ђевојка.
„Куд ћеш, Јово? ногу подломио!
Знаш ли данас што си говорио.“
Стаде Јово у зеленој башчи,
Дође к њему Туркиња ђевојка,
Узе Јову за бијелу руку,
Води њега на горње чардаке
Па легоше у меке душеке.
Заспа Јово како јагње лудо,
Ал ђевојка спавати не може,
Окреће се по меку душеку,
Уд’ри Јова руком уз образе:
„О Јоване, не дигао главе!
Зар ти жалиш твојега ђогата?
Да бог да га узјаали Турци!
А мој ђердан попили ајдуци!“
Кад то виђе дијете Јоване,
Он загрли Туркињу ђевојку,
Пољуби je три-четири пута,
Да ко броји и више би било.
Па заспаше ђеде обадвоје.
Кад се прену дијете Јоване,
Танку кулу огријало сунце!
Рече ријеч дијете Јоване;
„Ој ђевојко, мртви сан заспала!
На пенцере огријало сунде,
Оће мене Турци погубите“
34!
Вели њему Туркиња ђевојка.
„Не бој ми се, дијете Јоване!
Ja би тебе могла оставити
И годину дана бијелије
У нашему двору бијеломе,
Да не знаде ни отац ни мајка.“
Па се сколи на ноге лагане,
Па Јована у душеклук спреми
И затрпа њега душецима.
Ваздан Јово у душеку спава,
Доке њима тавна ноћца дође,
Те намири и оца и мајку,
Иде Јови на горње чардаке,
И Јована вади из душека,
Донесе му господску вечеру,
И накупи жутије дуката,
Па сиђоше пред подруме б’јеле,
Опремише дору Атлагића,
Оде Јово до под своју кулу,
Те опреми својега ђогата
И он узе што имаде блага,
Добрије се коња доватише,
Па одоше у равне Котаре.
Кад у јутру јутро освануло,
Виђе љуба бега Атлагића,
ђе на кули не има ђевојке,
Покушъено из ризнице благо,
А не има коња у подруму;
Брже гради књигу на кољену,
За кћери je књигу оправила.
„Зашто, кћери, да од Бога нађеш!
Своме оцу ти запали браду?
Старој мајци образе лоцрни?“
А Ајкуна другу шаље мајци:
„Не будали, моја стара мајко!
Да ти знадеш, моја стара мајко,
Како влаше плаовито љуби,
Ти би мога баба оставила,
Па 6’ от ш ила стара за каура.“ !
Das ist das Lied. Sie werden das ohne Zweifel alles gut ver
stehen köncn, плаовит steht im Wörterbuche nur vom Regen,
aber sagt man auch von andern, und hier (плаовито) ist soviel
als нагло eilig, feurig. Diess ist eigentlich јуначка пјесма, aber
ich habe es am Ende des I. Bandes drucken wollen, wo noch einige
342
kürzere als Mittelding zwischen женске und јуначке пјесме sind.
Ich bitte Sie noch einmahl, lesen Sie das alles und sagen Sie mir
darüber ihr Urtheil (ob das Buch mit solchen Liedern vor die
Gross -F ürstin erscheinen darf?). Statt не будали (rede nicht so
dum) (Vers 124) könnte man im Nothfall sagen oj Бога ми
etc. (das wäre etwas sittlicher von eine Tochter gegen Mutter).
Das 2. Lied (ни paj се не гледа) ist in seiner Art sehr schön, und
noch dazu Ладо (slavische Venus) wird angerufen. Im 3. Liede
(сестра отровница), wenn es ganz nicht hässlich wäre, könte
man statt момак леж е, момак cege sagen, das wäre mir viel leich
ter verbessern und das Blatt nachdrucken lassen, als das ganze
Lied auslassen. Jetzt erwarte ich Ihr Urtheil, und wie Sie mir sa
gen, so werde ich thun.
Der Variante des einen Liedes im II. Bde, habe ich Raum
gegeben, und alle beide habe ich für Sie wörtlich (so viel ich habe
können) übersetzen lassen. Vielleicht diese Woche werde ich Ihnen
das II. Bd. samt einigen Übersetzungen schicken (sobald ich
es vom Buchbinder bekome). Das I. Bd. wird auch in 3—4 Wo
chen ganz fertig.
Ich danke recht schön für den theuersten Gruss vom alten
Eichhorn, wen Sie an ihm schreiben, ich bitte Sie, dass Sie ihm von
meiner Seite den schönsten Gruss und höflichste Empfehlung
ausrichten.
Einen Caęich werde ich Ihnen auch schicken. Wen Sie
mit Partikeln und Vorrede fertig sind, haben die Güte mir zu
schicken, und ich werde weiter besorgen. Ich bitte Sie, ver
zeihen Sie mir, dass ich Ihnen mit so vielen und schlechten Schrei-
berey Zeit rauben muss.
Ihr ganze ergebenster
Wuk
РОГОВ, ф. 991 ед. xp. 648.
Archiv fü r slavische Philologie II, 730.
1 И знад извесног броја речи Грим je написао њихов превод на немачки.
[Превод:]
Х а л е , 6. д е ц е м б р а 1823
В и с о к о п о ш т о ва н и Господине,
В а ш е вео м а цењ еио пасм о о д 20. новем б ра с м а н у с к р и п т о м
при м ио са м исправно. В а ш е п о п р а вке м н о ю м и се д о п а д а ју .
M e n u j e ж а о ако ст е п рем ало п р ец р п ш ли , по п р а ви ли и и зм е
н и ли ; je p j a са м т о писао з а на ш е ср п ск е чит аоце к о ји м а јо ш
нед о ст а је права п редст ава о грам ат ици; а о си м iTioia, B u ст е
са свим д р у к ч и ји Грамат ичар н ею ja . И м а о сам u н еко ли ко /ре-
343
ш ака које cifie B u врло добро исправили (н п р . д а се један м ењ а
као усечени, а не као дели придев и т д .) У Ш ум а д и ји се у и м
перф ект у и п р ет ерит у у д а т . м н . ст урно и зо ст а вљ а с исп р ед
мо. О ва напом ена се н а ла зи у оригиналу на ст р. L X X I , и В и
ст е врло добро у ч и н и л и ш т о ст е j e ст ави ли н а право м ест о .
О ш т а м п а њ у ове Г р а м а т и к е н е б р и т т е се, сам о luuio јо ш
н и су за п о ч ели д а j e ш т а м п а ју. Ч им сам добио В а ш е писм о,
от иш ао сам о д м а х у Л а јп ц т , а ли цео м о ј т р у д д а j e сада почну
ш т а м п а т и био j e у з а л у дан, она м о р а д а чека јо ш 4 н е д е л е д о к
м о је песм е не б у д у сасвим одш т ам пане. О нд а h e и она биты
Готова за 4 н е д е л е ; и т о ћ у, м о ж д а , сачекат и, а у с лу ч а ју да
б уд ем м орао д а о т п у т у је м p a m je , он а ј ст уд ен т Не j e кори-
Говати, и он he т о, б ез сум њ е, у ч и н и т и добро, j a сам м у дао
цео м а н уск р и п т д а Га препиш е чист о, т а ко ћ е на учи т и д а
бољ е корт ује. — О ф орм ат у, слаГању, сло ви м а и т д . j a ћ у се
већ побринут и. — щ8до у м е с т о ч8до нисам у ст арословенском
никада видео, м о ж д а j e у најст аријим р ук о п и си м а , а ли у са-
даш њ им ц р квен и м к њ и т м а j e ст урно ч8до. Четка je , наравне,
преузет о од рускоГ щетина и щестка (?); а ли j a м и с ли м д а т у
нем а аналоГне пром ене щ у ч. — М и с л и м д а сада сам и зн а т е,
заш ш о се каж е нијемац и њемачки, т о м е j e крив акцент , као
и у ријеч и рјечит, лијеп и љепши — љепота, бијел и бјељи —
бјелило, дијете и ђеца (босански дјеца) и т д . У о ст а ло м , см а•
т ра се ст ур ни м д а Нијемац (Germanus) д о л а зи о д нијем =
mutus, као и Словени и Славени о д словити (foeopuiTiu), д а к л е
они који не у м е ју словити, они су нијемци! С ада не зн а м је с а м
ли негде чи т а в или о д некога чуо д а и немачки, deutsch, д о л а зи
о д ја с н о , deutlich. — С пом ињ ањ е с ло б о д н и х р е ч и и и зр а за м ен и
уопаит е није непријат но, нарочит о пош т о м е В и т а ко т еш и т е
д а се р е ч и не с к у п љ а ју салю за данас и д а j e чи ст о м е све чист о
( ово би било у право прот ив С т рат им ировића je p j e и з Свет ог
писм а) А л и сада ( у I кгъизи) м о р а м се д во ст р уко чува ш и
т а к в и х и зр а за је р ћ у о ву кгьт у посвет ит и В е ли к о ј кнегињ и!
А ова крм ача , која овде ( — ) и сп а д е и з пера, с л у т и д а h e то
бит и игешко, нарочит о к о д љубавних песам а. И з т о г разло га
сам изост авио вш ие о д 50 песам а, па и п а к с у се и ске п о т кр а ле
које ћ у В а м овде показат и, и м о ли м В а с најлепиге д а м и гииго
пре пош аљ ет е своје м и ш љ ењ е о т ом е:
1) Јед н а свадбена песм а к о ја се обично пев а к о д а сват ови
хо'не д а п о ђ у с девојком .
[Стихови песме Кад eeh xohe да иођу (први стих: Млад младо-
ж е»а, ружо румена!) у преводу изоставльени. Вид. стр. 338]
344
J a ст варно м и с ли м д а овде заливати зн ача у п р а во т о ( као
на јвећу n ety je g ito i цвет а) а ли неко м о ж е пом ислш ии и на
д р угу в р с т у заливањ а.
2) Ни рај се не гледа (н а сло в)

[Стихови у преводу изостављени. Види стр. 338— 339]
3) Сестра отровница.
[Стихови у преводу изостављени. Види стр. 339]
Цела ова песм а није леп а .

4 ) П огледајт е у I књ иж ици (Б е ч 1814. к о д Ш нирера)
п есм у п од бројем 54, како су се м ла д и ћ и девојка о п к ла д и ли у
њеГовоГ коњ а и њ ен накит д а ће преноћит и је д н у ноћ заједно,
а д а је д н о g p yio не дирну. С т аквим садрж ајем и м а м је д н у
п есм у дугу 128 ст ихова, јед и н ст вен о л е п у , а ли не зн а м д а ли
j e см ем ш т а м п а т и сада у овој к њ и зи ? O eoi т репуш ка сам се
о д луч и о д а ост авим ово писм о д о сут р а па д а В а м препиш ем
ц е л у т у песм у и пош аљ ем ( д а м и j e B u цензур и ш еш е) Н о ви
подраж авалац н а р о д н и х песам а, о ко јем сам В а м причао, сигвар-
но j e Качић! О н j e т ри п у т а ш т а м п а н , а ли т о н и су народне
п есм е.
Ajкуна Атлагића и Јован бећар.

[Стихови у преводу изостављени. Види стр. 340— 342]
To j e т а песм а. В и ћет е, б ез сум њ е, м о ћ и cee добро р а з у -

м е т и . Плаовит ст оји у Р јеч н и ку сам о за ки ш у, а ли се ка ж е
и за g p yio , а овде j e (плаовито) ист о ш т о и назло. О во j e , у
ст вари, ју н а ч к а песм а, а ли j a сам х т е о g a j e ш т а м п а м на кр а ју
I кгьт е ig e су јо ш неке краће које су н а средини и зм е ђ у ж ен
с к и х и ју н а ч к и х песам а. М о л и м В а с јо ш је д а н п у т , прочиш ајш е
т о и р е ц и т е м и своје м иш љ ењ е ( д а л и се књ т а ca ш аквим пес-
м а м а см е показат и пред В ели к о м к н е т њ о м ? ) У м ест о не бу-
дали (н е Говори глупост и) (с т и х 124) могло би се за нево љ у
р е ћ и oj Бога ми ит д. ( т о би било прист ојније од ст ране Перке
прем а м ајци) ДруГа песм а (Ни рај се не гледа) на свој начин
j e леп а , а јо ш се у з иго до зи ва Лада ( словенска В енер а ) У 3.
песм и (Сестра отровница), д а цела није р у ж н а , могло би се
у м е с т о м о м а к леже р ећ и м о м а к седе; било би м и ла к ш е д а шо
поправим него д а изост авим ц е лу песм у. С ада чекам В аш е
м и ш љ ењ е и како м и В и каж ет е, т ако ћ у и учинииги.
345
За варијант у оне йесм е наш ао сам м ест а у I I кгьизи и обе
сам превео за В а с дословно (колико сам м о т о ) М о ж д а ћ у
В а м ове недељ е послат и I I к њ т у ca неколико превода (ч и м
j e добијем од к/ы повесца) К р о з 3— 4 недељ е h e и I књига биты
сасвим Готова.
Х ва л а најлепш е за цењ ени поздрав о д ст ароi А јхо р н а ;
кода м у б уд ет е писали, м о ли м В ас д а м у с м о је ст ране испо-
р у ч и т е најлепш и ьюздрав и д а м е љ убазно препоручит е.
П о сла ћ у В а м иједноГ К ачића. — А ко с т е Готова ca парт и-
к у л а м а и предговором, б удит е т ако добра и пош аљ ит е т о
м ени, а j a ћ у се д а љ е побринут и. — М о л и м В ас, о п рост ит е м и
u m o м орам д а В а м о д узи м а м врем е т оли ки м и ло ш и м писка-
рспьем.
В ук
189.
у Али 8. дек. (римск.) 823~
Ономадне сам Вам у петак писао, али сам заборавио
питати Вас за „Zweydeutige Lieder“!. Више од 50 изоставио
сам и, и опет се бојим, да се која није прокрала, која не би
ваљало да je, н. п.
1) Млад младожења, ружо румена!

Предадосмо ти струк рузмарина,
Ако увене струк рузмарина,
Твоја срамота, наша греота,
Чест о за ли ва ј струк рузмарина,
Да не увене струк рузмарина.
Ja сам ово преписао од ђевојке у Бачкој, и мислим за-

иста, да je прави и општи смисао заливат и цвијет да не увене;
а може ко и друго заливање мислити.
2) Гледа мому од малена, ладо, ладо!

Од малена до голем а,-------
Кад би мома да je м о ја ,-------
Онда ми се родом н ађе:-------
346
Прво, друго братучеда, — —
Греота je обљубити, ладо!
А жао je оставите; ладо, ладо!
А л и ћ у j e о б љ у б и т и , -------
Д а ћ у p a ja не в и д е т и : -------
Ш т о he м ен и р а ј п о м о ћ и -------
Н а је с е њ е g y le н о ћ и ? -------
Ова се пјесма мени чини лијепа, да не може љепша бита;

само може ко рећи, да није побожна etc.
3) Сунце зађе међу две планине,

М о м а к леж е м е ђ у д ве девојке;
Једну љуби, а другу не љуби.
Ал говори лепота девојка.
,,Л>уб’ и мене, момче нежењено!“
Њој говори момче нежењено'
„Љубио б’ те, лепото девојко!
Али не смем од брата твојега.
У тебе je братац кавгаџија
Кудгод иде, он замеће кавгу!“
Онда ђевојка отишла у гору зелену, те нашла гују отров-

ницу, заклала je злаћеним прстеном, по кондира једа уто
чила, оно друго вином доточила, па дала брату, те га от ро-
ва ла , па отиде момку нежењену- „Љуби мене, момче неже-
њено, ja сам мога брата отровала.“ Ал говори момче неже-
њено' „Ид’ одатле, једна отровнице! Кад си свога брата отро
вала, отроваћеш и мене јунака“ — Ова je сва пјесма ружна,
нити знам, шта ћу јој чинити. Шта велите Ви? Мислио сам
овђе да додам на крају и А јк у А т ла ш ћ а , па сад не смијем.
Не знам оп[ом]ињете ли се, како je шетала у шареним гаћама,
па кад je назвала Божју помоћ Јовану бећару, он јој рекао:
„Здрава била, Ајко Атлагића! Здрава била и гаће дерала,
а и мене алвалука дала“ А она му рекла. О Јоване, Бог те
не убио! А шта би ти дала алвалука? Ако би ти везен јаглук
дала, у том нема зате алвалука, ако би ти бошчалука дала,
ни ту нема за те алвалука, ако би те у ложницу звала, Не ћеш,
Јово ћети мировати, etc. Како су се опкладили у њен ђер-
дан и у његова ђогата, да заједно преноће, па које прије стане
враю ват и, да изгуби опкладу и т д. Гёце ми пише у име Тур
генева, да С ербскт митрополит није одобрио мој превод,
једно што није прав (richtig); а друго што ja имам два слова,
који je нема у црквеним књигама, и тако су простом човеку
непозната, и зато вели, да се мој превод не ће штампати,
347
него преводи други Србинна ново; а остатак новаца мени се
неће платити, него ће ми општество превод послати на траг,
да видим колико je Митрополит морао поправљ ат и, и из
тога да се увјерим, да мој превод није добар etc. Још ако ми
Будимци у овом послу стану напут, таман ће бита посао!
Једнако ме несрећа гони. Тирол ми пише, да je у армицији
имао посла, док je књиге извадио. Могу ли Будимци забра-
нити, што кроз Беч прође? Не знам, смијем ли страињића
послати сад одма, или да причека док и ja пођем? Чудим се,
да Миловук и Добровојевић из Пеште не пишу! Кад би ћео
Тирка, да и опомене, не би ли ми новаца послали, и да раз-
бере, шта je било од књига. Бога ми ће зло од мене бита
најпослије. А ни сад није добро. Најгоре се бојим Буди-
маца, зато сам ja Тирки писао, да најприје књиге опреми у
Земун и у Темишвар, па у Пешту; а сад ако што узмисле,
он ће писати свуд по армицијама. То ми може сасвим несрећу
довршити.
[Уврх 1. стране Когштарева забелешка:]
Vuk
АСАНУ, 1605.
Букова иреииска I, 247—249.
1 Двосмислене песме.
190.
ВУК КАРАЏИЋ САВИ ТЕКЕЛИЈИ
Ваше Високоблагородије,
милостиви и внсокопочитајеми Господине!
Имао сам чест примите Ваше високоиочитајемо писмо
од 6га Јулија. Ваша су примјечанија готова. Засад одма ни-
јесам могао наћи да и метнем у какав журнал, него сам дао
наштампати 1000 exemplara, па велим неко 500 да прилож им
уз какав журнал, нек иду у свијет, а остале ћу Вам сад о Ли-
пискоме Мијољском вашеру послати у Пешту, као што сте
заповиђели. Изишла су два штампана табака (само je једна
страна остала празна), и које за штампу и артају, које што
ће се броширати ове, што ће у Пешту, сав трошак износи
тридесет форинта сребра, за које вас покорно молим, да уре-
дите (што je могуће брже), да се предаду у Темишвару мојој
жени, која je у Мајуреви у кући Димитрије Т и р о ла Ви ћете
мени тим особиту милост учинити. Само Вас покорно молим,
348
да гледате одма да joj се то у руке лреда. Ако Вам je могуће
да ми јоште што у помоћ пошљете, као што сам Вас и прије
молко и као што ми у писму не одричете, молим и то да уре-
дите, да се дреда мојој жени, па ће бити као и мени да je пре
дато. За које Вас молећи и препоручујући се Вашој милости
с највећим високопочитанијем јесам
Вашега високоблагородија
препокорни слуга,
У Халли 15/3 Септ 823.
опет 26 Нојемвр./8 Децембр.
Штампа се по: Букова преписка I, 500.
191
ВУК КАРАЏИЋ ДИМИТРИЈУ ФРУШИЋУ
Хале, 11 децембар 1823.
У Али 11 Дек. (по римск.) 823.

Љубезни Фрушићу!
Твоје писмо од 13/1 Нојемврија и у њему векслу од ПО f.
сребра примио сам с неизказаном радошћу и благодарношћу
Вјеруј, брате, да ja ову помоћ не само држим за срећу (у
мојој данашњој превеликој невољи), него и за особиту чест
Осим овога писма ja од тебе никаква1 другог одговора
нијесам примио. — Теокар je вама послао управо 127 књига,
него ви ваља да сте виђели написано2 67 ф унт и , а књига
нијесте ни бројили.
Из ове рецензије, коју ти овђе шаљем, виђећеш, каку
чест и славу ?у ученом свијету3 чине те пјесме народу на
шему. Рецензент Грим из Касла (који je ради Српски пјесама
Српски научно); и пише ми, да и сам Гете поред све своје
старости и државни4 послова преводи Српске пјесме на Ње-
мачки језик, и да ће скоро ону5 пјесму о д ијоб и Ја кш и ћ а из-
дати у своме журналу Kunst und Alterthum. Из те рецензије
виђећеш такођер, да ће још двије књиге пјесама изићи. Једна
je књига готова већ има 6 неђеља, него нијесам имао чим
да исплатим образа (Kupferstich), а сад како сам примио ову
твоју векслу, исплатио сам га, и књиге већ вежу; а и д р у ш
he join до 4 неђеље бити готова са свим. Но како ћу ja ове
књиге исплатити и одавде изићи, то милостиви Бог знаде; 6јер
349
ми6 500 Праиски талира (а то je 750 f. сребра) ваља штампару7
платити, а ja сад немам ни 10 талира! Што спомињеш друштво
имући људи, који би8 ме помогли; то друштво ако није у
Тријесту, нема га на другом мјесту. И м у ћ и људи у нашем
народу има доста, али за оваку ствар нијесу довољни само
им ући људи, него и р одољ уб иви; а у тому су Трјестанци до
сад први били 9(осим различии други примјера ja о том имам
свједоџбу на себи. Moja je дакле једина надежда у Трјестан-
цима).9 Да ми се даду сви ови новци, што ми требају,
то не смијем ни помислити, а камо ли искати; него велим
ево овако: да ми купите 10(ви пријатељи моји сви заједно или
сам Гдар Пера Теодоровић)10 по 100 књига од сваке ове три
части (као што и иду заједно), и то: ту трећу част по 2 фо
ринте сребра, а ове друге двије (које су по 6 табака мање од
те) по 1 f. 30 крајцара, то11 свега чини за 300 књига 500 f.
сребра. Koje прије које сад већ сте ми послали 260 f., дакле
још да ми пошљете 210f., а 30f. уставите12 з а трошак(које што
сте за13 ти 100 књига платили, које што ћете платити за ови
200. Ето14 тако ви можете мени помоћи 15(као што сте ми већ
пола и помогли)15 а без своје велике штете; јер књиге макар
се и до 2 године продале, опет ће се новци из н>и извадити.
Ако ли ме тако не помогнете, Бога ми сам пропао са свим;
јер сам и онако слаб join како сам дошао у Саксонију, а ова
ће ми невоља сад довршити живот са свим. У овакој невољи,
који човек има иоле срца љуцкога, помогао би највећему
непријатељу своме, а камо ли човеку, који се толико трудно
око чести и славе народа свога. Покажи, брате, ово писмо и
рецензију Гдару Пери Теодоровићу и још коме знаш,
па чините16 како вас Бог учи. Ja држим у десној руци, да ћете
ми помоћи, само гледајте да буде што одм а .17 А 100 књига
ћу вам послати одма, како се свежу, а и ону трећу стотину
како буду готове. Ако оне књиге Илијћу у Карловац нијесте
послали, гледајте, молим вас, те му и одма пошљите, не би
ли ми и он коју форинту послао. Писма ми не шаљи више у
Липиску него овђе mit Briefen des Herrn Dr. Vater Professor
der Theologie in H alle, — 18но векслу можете ми опет послати
на кака трговца из Липиске, јер Ала од Липиске није много
даље него Крушедол од Карловаца.18 Из ове копије од дип
ломе, коју ти овђе шаљем, виђећеш, како сам у Јени био
примљен. — Поздрављајући како тебе и Гдара Перу
Теодоровића, тако и остале пријатеље, и свима вам се препо-
ручујући и доброг одговора чекајући остајем
твој
искрени пријатељ
Вук
350
[C a стран е у врху писм а:]
НВ. дато писмо на пошту у неђељник [!] 15/3. Декемвр.
по други пут писато 19/7 Јануар. 824 из А л е
К онцепт. А С А Н У , 1934.
Б у к о в а п р е п и с к а I , 656— 658.
1 никаква иза прецртаног ja од тебе.

2 написано додато над редом.
з - з Дописано над редом.
4 Државни над прецртаним министерски.
5 Написано о ну.
6~6 Над прецртаним Пуни.
7 штампару над прецртаним ми.
8 Написано бе.
9 - 9 Дописано са стране, на левој мартини, над прецртаним почецима ви-
ше реченица испретурано исписаних, од којих се читају па и т о паметно
родољубиви, ja им се не uoiy, којима апостол Павле не би Moiao рећи.
„има т бо ревност, но не по рециму. Moja je једина надежда у Трјестан-
цима, а особито у Гдару Пери Тодоровићу.
10- ю Додато са стране са знаком + који je и у тексту писма на однос-
ном месту.
11 т о над прецртаним које.
12 уставите иза прецртаног да.
53 Иза прецртаног ови.
14 Е т о после прецртаног ш то ћу вам послати.
i s - и Дописано на десној маргини.
36 чините над прецртаним медајте.
17 Иза одма било дописано на левој маргини, па прецртано (а у нап-
редак, да знате, нећу Вам више досађивати).
18-18 Дописано на левој маргини.
192.
САВА ТЕКЕЛИЈА — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Арад, 11 децембар 1823.
Любезнш Гдине!
Вчера пришевши во Арад полбчих ваше писаше из Халли
под 3. сеп. т л. писано & печатанш малаш дЬлца моепл за
кое вам особливш благодарю. Новциже за cie чрез вас изло-
женш 30 f. сребра якоже и додатое w 25 f! Свепл 100 f. W W
сим писмом m íc t í прислах госпожи вашей в’ Темишвар, юже
и просих, во ежебы вам cie писмо прислала, обаче аз и до-
нынЕ никакого извЪспя штом пресиланшю топл дЬлца в’
ПещЕ не полбчих, приплетати ненбжднобы было, ибо лекше
книго продавцы получают, и аще до полКченЈи сего писма све
351
препяетано не б8дет, то л8че ббдет непреплетани нослати.
Прочем желаю вам всякое счасне егда им4ю честь быти
во АрадЬ 29. Ноем. 823. Ваш обвязанш сл8га
С. Тюкюлы
Аз возвращаюся позаутра в’ Пещ8, w т8д8 и во Виеы8 в’

коих градах зим8 провести мню.
[Споља:]
а Monsieur
Monsieur Vuk Stephanovits
Оригинал изгубљен, био у АСАНУ, 1821
Штампа се по: Букова преписка I, 500—501.
193.
Касел, 12. децембар 1823.
Cassel 12. Dec. 823.

Ich antworte sogleich auf Ihr gestern erhaltenes schreiben.
Das bedenken wegen der vier lieder, glaube ich, ist unnöthig und
ich stimme für deren beibehaltung. Im hochzeitsgesang hat mir
das често заливај gar nichts anstössiges, das ganze bild von rose
und rosmarin führt darauf, will sich ein unreiner was unreines
dabei denken, habeat sibi! Das merkwürdige liedchen von dem
der lieber küssen, als in paradis will, darf bei leibe nicht fehlen,
schon, wie Sie bemerken, des heidnichen refrains wegen nicht.
Heidnisch ist freilich der ganze gedanke, aber wofern sündlich
doch natürlich. Ich erinnere mich einer deutschen alten volkssage
vom könig der Friesen Radbot. Als er getauft werden sollte und
schon einen fuss im becken hatte, fiel ihm noch zu fragen ein ob
denn seine ungetauft gestorbenen Vorfahren nicht in das him-
melreich kämen? Die geistlichkeit verneinte es. Da zog Radbot
den fuss wieder heraus und sprach: was soll ich allein im paradis,
lieber will ich bei meinen voreltem in der hölle sitzen. Diese ant-
wort ist rührend. Gerade so heisst es hier- was kann mir das para
dis helfen in der herbstregen-nacht? Ich verstehe die letzte zeile
nicht ganz, дуга ist eigentlich regenbogen. Der refrain ладо, ладо
wird wohl zu mehr liedern gesungen? Ihr Wörterbuch wenigstens
gibt bei dem worte zwei zeilen aus jenem liede und noch zwei
andere: Ђурађ коси по побрђу (Gorge mäht am. . eine gegend)
352
Ђурђу жеђца додијала (den G. plagte der durst). — Das lied
von der verschmähten jungfrau, die auf ein leichtes wort hin,,
ihren bruder vergiftet, gehört, wie sie richtig sagen, nicht zu den
besten der Sammlung; doch stehts einmahl darin, so mags mit
der änderung des леже in седе (zeile 2.) bleiben, das bild im ein
gangs die sonne steht zwischen zwei bergen, der jüngling liegt
(sitzt) zwischen zwei mädchen, ist an sich sehr poetisch, aber das.
übrige im lied hat wenig ausgezeichnetes. Das grössere lied
von Ајкуна и Јован, welches Sie sich die mühe gemacht haben
mir ganz abzuschreiben, darf unbezweiflich ganz so gedruckt
werden, ich sehe weder in den Worten, noch in dem inhalt etwas
unsittliches. Keusches zusammenschlafen liebender war vermuth-
lich vor alters bei den meisten europäischen Völkern geheiligte
sitte und herrscht noch, wie bekannt, in Süddeutschland und in
Schweden und Norwegen. In diesen nördlichen gegenden wird es
immer höchst züchtig gehalten und beispiele des gegentheils sind
seltnere ausnahme. In dem was Ајкуна am Schlüsse der alten
mutter antwortet liegt eine härte, die aber wohl dadurch g em ild ert
wird, dass die T ü rkin durch ihre flucht mit dem ела (d. h. dem
christlichen Serben) zugleich als dem Christenthum gewonnen
anzusehen ist. Gegen den Unchristen erlauben sich mehrere heder
harte äusserungen und harte Sachen. Wie dürfte sonst besungen
werden, dass dem türkischen mann und bruder die frau und
Schwester abtrünnig gemacht und entführt wird! In unsern alt
deutschen gedichten gilt dasselbe und ähnliches nie für unrecht.
Also lassen sie selbst auch die worte не будали. плаовито über
setzt man wohl am besten durch, stürmisch. Die an sich seltsame
und merkwürdige Schilderung des putzes der schönen im eingang
des lieds (zeile 1 17 wobei mir die wölfe und wauwaue bis auf
die knie, im gegensatz zu den kleinen eichhörnern von den knien
an noch nicht ganz deutlich sind, vermuthlich in das gewand ge
stickte figuren? Schwerlich pelzwerk) diese ganze Schilderung er
hält hernach eine feine, treffende beziehung in der gartenscene,
wo der wartende jüngling das geschmeide klingen und die gold-
stoffe am kleide der jungfrau rauschen hört. Alles höchst lebendig
und glücklich gedacht. Wie mögen sie so was nicht drucken lassen.
Lieber das buch gar nicht der grossfürstin dedicirt! Doch sie
wird nichts dawider haben. Auch das kleine liedchen der wie
ner ausg. 1 № 54 würde ich ungern missen, je mehr beispiele des
gebrauchs Vorkommen, desto eher sieht der leser, dass er an eine
wirkliche, beim volk eingewurzelte sitte zu denken hat und an
nichts anders. Legen sie mir aber doch die vier schlusszeilen dieses
liedes aus. nachdem das mädchen gesagt hat. о јуначе сбрнисе
к мени (jüngling wende dich her zu mir) мртвога те мајка сбр-
тала (wende dich die mutter todt um!) das spricht doch das mäd-
eben und ist es eine beschwörung, um ihn zum umwenden zu
bewegen? also kehre dich zu mir, wo du das nicht thust, möge
deine mutter dich todt im bette finden? so auch, загрли ме (umar
me mich) усале ти руке (ich finde das verbum im wörterb. nicht,
vielleicht: heraus-fahren, aus dem gelenk fliegen? auf jeden fall
wieder eine Verwünschung’ verdrehe sich dir die hand, der arm,
mit dem du mich nicht umfassen willst?) ähnliche Verwünschungen
des munds und der zähne in den zwei letzten zeilen. Aber mich
macht irre, dass Sie keine commata hinter m e setzen und die male
dictiones nicht einklammern.
Um auf unsere grammatik zu kommen. Sie meinen ich hätte
mehr ändern sollen. Ich that es nicht 1.) weil es zu schnell gieng;
Reimer wollte sogleich drucken lassen, wie ich verlangt hatte,
weil Sie es wünschten und damit sie noch in Leipzig wären um
den druck und die correctur anzuordnen. 2) weil es Ihre gramma
tik ist und bleiben soll, ich durfte also Ihren plan nicht ändern.
In der Vorrede werde ich mir einige äusserungen darüber erlauben
und Ihnen einiges bestreiten, namentlich die aufstellung der dop
pelten adjectivdeclination, vielleicht auch die anordnung der
conjugationem Um hier eins zu erwähnen, die verba auf -ути,
-пути verdienen meiner meinung eine besondere conjugation. Ko-
pitar muntert mich auf, meine ansichten auszukramen. Irre ich,
so verzeihen mir die Slavisten.
Ich habe seit absendung des letzten manuscr. wenig in die
ser Sache gearbeitet, sondern andere zurückgelegte, auch drin
gende geschäfte unter händen. Folglich vermag ich den Schluss
und die Vorrede nicht sobald zu senden, d. h. erst im anfang Ja
nuar. Vermuthlich halte ich den drucker gar nicht auf, da er noch
nicht einmahl begonnen hat. Wann denken sie, liber freund, abzu
reisen? Weihnachten werden sie noch in Sachsen bleiben müssen.
Schicken sie mir das manuscript der grammatik, da Sie es
nun doch abschreiben lassen (ich meine das von der hand des
Ungarn, mit meinen correcturen) demnächst zurück, ich will mirs
zum andsnken auf bewahren. Die neue abschrift möchte ich wenn
zu Lpz. wäre, gerne vorher noch einmahl durchlesen.
Ich hatte erst nach abgang des ms. gesehen, dass die bemer-
kung über das schumadische купљамо, једамо aus Ihrem дода-
так1 Seite LXXII genommen war Ist auch die 3-te und 4-te be
merk. daselbst gehörig nachgetragen? ich erinnere mich nicht
auswendig.
Warum fehlt im paradigma p. LVIII das wahre futurum:
будем, будет, буде; будемо, будете, буду? Wenn sie meiner
ansicht sind, so rücken, sie es im manuscript noch ein.
Sie haben mir nicht geantwortet, ob Sie billigen, dass ich
die part. act. auf ao, ала, ало noch zugefügt habe. Und wird nicht
354
irgendwo gesagt, dieses part, stehe nur praedicierungsw eise, d. h.
nur mit dem (gesetzten oder subintelligirten) hülfsworte сам, си,
je &.? ich finde die stelle nicht gleich. Es scheint zwar in der regel
so, doch nicht völlig genau, denn zuweilen scheint es ganz als
ein freies adj. construi erbar, oder Sie müssen im wörterbuche
unter огријало = calefaciens (neutr auf сунце bezogen) etwas
Unrechtes lehren. In obigem liede freilich zeile 85, 88, ist j e aus
gelassen und bloss das praet. von огријати ausgedrückt.
In diesem augenblick finde ich auch in der gramm. nichts
über die conjug. von стати. Es scheint mir gut, dass Sie das nöthige
zufügen. Das Wörterbuch klärt nicht genug auf, denn es gibt das
praesens ст анем , gewöhnlicher oder daneben gültig ist aber сто-
ј и м (gramm. LXVIII) von стојати und ferner ст а д ем ? wenigstens
стаде wechselt ab mit стоји, ist diese form von einem infin. стасти
zu leiten, nach analogie von красти (furari) крадем? станем ist
das altsl стану, nach Dobr p. 354. 375. das alte futurum.
Mein voriger brief war in der eile ungeendigt und ununter-
schrieben abgegangen. Sie brauchen ihn also nicht anzuerkennen.
Herzlichen gruss
Grimm
Wie hat и д е м (ich gehe) im imperfecto und im einfachen
praeterito? lachen sie nicht über meine ignoranz!
[Ha првој страни дуж леве маргине:]
навести vers 52 ist doch: anführen, betriegen?
[На омоту:]
Herrn D r Vuk Stephanovitsch Karadgitsch
abzugeben bei Hrn Prof. D r Vater
Halle
a. d. Saale
fr.
[Жиг:] Cassel
13 D ez 1823.
одгодорено 23/11 Dec. 823.
АСАНУ, 1993..
1 Реч започета латиницом па прецртана.
[Превод:]
К а се л, 12. д ец ем б р а 1823.
О д м а х одГоварам на В а ш е писм о које сам ју ч е прим ио.
Д в о у м љ е њ е збо1 т е чет ири песм е, по м о м м и ш љ е њ у , непо~
23* 355
т ребио je , и j a iла са м за т о д а се задрж е. У је д н о ј свадбеној
песм и за м ен е нем а ничеI непристојноГ у т ом е: често заливај,
ц е ла слика о р у ж и и р у зм а р и н у води к т ом е, а ако неко ко j e
нечист пом исли нет т о нечист о, нека м у б уд е! О ва необычна
песм ица о човеку који вш ие воли д а љ уб и нею д а иде у р а ј, не
см е ни у ко м с лу ч а ју изост ат и, већ збоГ с а м о г паГанскоГ р еф р е
на, како и В и напом ињ ет е. П а ю н ск а je , наравно, ц ела м и са о ,
а ли иако j e Грешна, ипак j e природна. С ећам се је д н е ст аре не
м о ч к е народне леГенде о ф ризијском кр а љ у Р а д б о т у. К а д а j e
т ребало д а се покрст и, и eeh j e био ст авио је д н у n o iy у п о суд у,
пало м у j e на у м д а jo iu у п и т а : х о ћ е ли и њеГови преци, који су
у м р л и некрш т ени, биты прим љ ени у небеско ц а р ст во ? Све-
ш т еници су м у одГоворили д а неће. О нда j e Р а д б о т и звука о
ноГу и рекао: ш т а ћ у j a сам у р а ју, р а д и је ћ у седет и у п а к лу
са својим прецим а. O eaj ogioeop j e дирљ ив. У право т ако Гласи
и овде: ш т а м о ж е м е н и р а ј пом оћи у је с е њ о ј ки ш но ј н о ћ и ? 1 Н е
р а зу м е м пот пуно последњ и p e g . Дуга j e , у ст вари, Regenbogen.
Р еф рен ладо, ладо, се, вероват но, пева у выше п еса м а ? Б ар
В аш Р јечник наводи к о д т е р е ч и д ва с т и ха и з ове песм е и јо ш
два gpyia: Ђурађ коси по побрђу [Ђ урђе ко си на неки пре-
део ?] Ђурђу жеђца додијала [Ђ урђа j e м у ч и ла ж еђ]. — П есм а
о презреној девојци, која j e лаковерна и т р ује ceoia брат а, не
сп а д а м е ђ у н а јлеп ш е у т о ј збирци, како и В и с правом каж ет е,
а ли к а д j e eeh у њ ој, нека ост ане у з и зм ен у леже у седе ( 2 . p e g ) ,
слика на почет ку: сунце ст оји и зм еђу д ва брда, м о м а к леж и
(с е д и ) и зм еђ у д ве девојке, сам а по себи j e врло поет ична, а ли
у ост алом д е л у песм е н ем а м н о г о лепоГа. — Т а повећа песм а
о Ајкуни и Јовану, к о ју ст е се пот р уд и ли д а м и ц е лу препи-
ш ет е, см е се, без сум њ е, ш т а м п а т и цела т а ква ка ква je , j a
не видим ни у речи м а ни у садрж ају ни ш т а неприст ојно. Д а
заљ уб љ ени заједно спавају чедно, т о je , вероват но, о д ст арина
био свет и обичај к о д већине евр е й с к и х народа, и он јо ш вла д а
као ш т о j e познат о, у ју ж н о ј Н ем ачко ј, Ш ведској и Н орве-
ш кој. У овим северним крајевим а т о се у в е к испуњ ава веом а
чедно, супрот ни прим ера су р ет к и изузец и . У т о м е ш т о A j-
к у н а на кр а ју одГовара ст арој м ајци им а Грубости, а ли она j e
ваљ да т им е ублажена ш т о бекст во Т уркињ е са Влахом ( т ј.
хриш ћанским С рбином ) т реба посм ат рат и као њ ен п р ела з у
хриш ћанст во. П рот ив нехриш ћана мноГе песм е д о зво љ а ва ју
себи Грубости и ја к е изразе. К ако би се иначе м о г л о о певат и
т о како је д н о м т ур ско м м у ж у и брат у ж ена и сест ра п ост ају
одм ет нице и бивају о т ет е! У наш им ст аронем ачким песм ам а
за неправду не важ и никада ист о и слично ш т о иначе важ и.
Д а к л е ост авит е чак и речи: не будали. Плаовито je , ваљ да,
и а јб о љ е превест и са stürmisch. Чу да н и необичан j e о пис т е
356
леп о т и ц е н а п о ч ет ку песм е (p e g 1—17., т у м и ни су сасвим
ја с н и т и вуци и бауци д о колена и м а л е веверице о д ко лена , т о
су, ваљ да, ф игуре и звезен е на о д е ћ и ? Н е ћ е биты к р зн о ) Ц ео
овај опис д об ија касније ф ину и у п е ч а т љ и в у в е зу са сцепом у
баш т и ig e м ла д и ћ слуш а како н акит о д зва њ а и ш уш т е зла т н е
т канине у невест иној одећи. С ве j e см иш љ ено веом а ж и в о
писно и у с п е л о . К ако бист е моГли не ш т а м п а т и т ако нет т о!
Р а д и је у о п ш т е не посвет ит и т у к њ т у В е ли к о ј кн ет њ и ! А л и
она неће т у ниш т а зам ерит и. — Н е б и х ж елео д а изо ст а не
ни м а ла песм ица и з бечко! издагъа 1 бр. 54. у к о л и к о се виш е
прим ера за iTiaj обичај појављ ује, у т о л и к о пре чи т а ла ц схва т а
д а j e р е ч о обичају који j e уко р ењ ен у н а р о д у, и ни о ч е м у д р у
гом. А л и м и , ипак, објаснит е последњ а чет ири р е д а ове песм е:
пош т о j e д ево јка р е к л а : о јуначе обрни се к мени, следи: мртво-
га те мајка обртала, а т о Говори девојка, и т о j e за кли њ а њ е
д а би т н авела д а се окрене ? Д а к л е : окрени се к м ени , ако т о
не уч ш ш ш , нека т е т воја м а јк а н ађ е м р ш во ш у к р евет у ? И с т о
т ако, загрли ме усале ти руке ( овај глпгол нисам наш ао у Р јеч-
нику, м о ж д а : огппаст и, и ш ч а ш и т и ? У сваком с лу ч а ју о пет
проклигъагъе: нека т и се искриви р у к а ко јо м нећеш д а м е за -
Грлиги ?), и слична проклињ ањ а у с т а и зу б а у последгъа д ва
ст и ха. А м ен е зб уњ ује т о ш т о В и иза ме не ст а вљ а т е за р езе
и не ограђујет е т е к лет ве. —
Д а се врат им о наш ој Г р а м ат ици. В и м и е ли т е д а j e т ребало
д а виш е м ењ а м . Н и са м т о учи н и о 1 ) je p j e све ш и ло пребрзо,
Р ајм ер j e х т е о одмах д а ш т а м п а , како сам j a захтевао je p
ст е В и т о желели, а и д а бист е В и јо ш б или у Л а јп ц т у како
бист е у р е д и ли ш т а м п а њ е и к о р ект ур у. 2 ) je p j e т о Ваша 1ра-
м а т и ка , и т о т реба и д а ост ане; д а к л е нисам см ео м ењ а т и
В а ш план. У п р ед ю во р у ћ у д о зв о л и т и себи неколико изјава о
т о м е и оспораваћу В а м понеш т о, найм е и зла т њ е о д в о ја ко ј
деклинацији придева, а м о ж д а и р а с п о р е д конјуГација. Д а спо-
м ен ем овде је д н о : Глаголи на -ути, -нути за с л у ж у ју по м о м м и -
ш љ ењ у посебну ip y ü y у конјуГацији. К о п и т а р м е бодри д а изне-
сем своја схват ањ а. А к о поГрешим, нека м и опр о ст е славист и.
О т како сам послао последњ и р ук о п и с , нисам много р а д и о
на т о ј ст вари неГо сам им ао пуне р у к е друГих, о д ло ж ен и х, а
т а кође х и т н и х послова. ЗбоГ т о го не мо1у о д м а х п о сла т и за-
врш ет ак и предговор, т о зн ачи т ек почет ком ја н у а р а . В ер о
ват но не задрж авам ш т а м п а р а пош т о јо ш није ни започео.
Када нам ерават е, gpaiu пријат ељ у, д а о т п у т у је т е ? За Б ож ић
ћ ет е м о р а т и јо ш д а ост анет е у С аксонији.
В р а т и т е м и у скор о м а н у с к р и п т Г р а м а т и к е (м и сли м на
о на ј који j e писао М а ђ а р , са м о ји м к о р е к т у р а м а ) пош т о ст е,
ипак, д а л и д а се препиш е, х о ћ у д а ia за д р ж и м за у с п о м е н у .
357
T a j нови iipeuuc б и х р а д о ирочиш ао јо ш је д а н п у т пре iTioia ако
би било MOiyhe.
П ош т о j e м анускрипт от иш ао, видео сам д а j e прим едба
о ш ум адијском купљамо, једамо преузет а и з B a u /ei Додатка
на сшр. L X X I I . Д а л и су 3. и 4. прим едба д о д а т е т у како
ш реба? Н е сећам се на йам ет .
Заш ш о у парадиш и на ст р. L V I I I недост аје права ф у-
ш ур: будем, будет, буде; будемо, будете, буду? А к о ст е и с т а
м иш љ ењ а као ja , онда ia убацит е јо ш у м анускрипт .
Н исш е м и одю ворили д а л и се слаж ет е с т и м ш т о сам
додао акт ивни парт иций на ао, ала, ало. И није ли neige р е-
чено д а овај парт иций ст оји само предикат ивно, т ј. само са
пом оћним ы а ю ло м сам, си, je ит д. (ко ји се пиш е и ли подра-
зум ева ) ? Н е M oiy д а нађем брзо т о м ест о. Т о, д о д уш е, по
правилу и зы ед а ш ако, али ипак није сасвим т очно је р се он
каш када, и зы ед а , упош ребљ ава сасвим као Слободан придев
или В и üoipeiuHo објаш њ ават е у Р јечнику под огријало = cale
faciens (инт рансит ., односи се на сунне) . У iopiboj j e песми,
p e g 85, 88, наравно, изост ављ ено je и одш т ам пано j e само про
ш ло врем е од огријати.
Тренуш но не Moiy д а нађем у Г рам ат ици ниш т а ни о ко-
нјучацији и а ю л а стати. Б и л о би, чини м и се, добро д а д о д а т е
ш ш о је неопходно. Р јечник не обавеш т ава довољ но, је р пост оји
ирезенш станем, а ли обичније, или поред то!а, уп о т р ебљ а ва се
стојим од стојати (Г р а м . L X V 1 II), и јо ш стадем? бар стаде
се појављ ује наизм енично са стоји; изводи л и се овај облик од
инф иниш ива стасти аналот о прем а красти (furari) крадем?
станем, ст слов. стану, прем а Д обровском стр. 354, 375 т о j e
ст ари ф ут ур.
_ M o je прош ло писмо j e у ж урб и от иш ло недоврш ено и не-
пош писано. Д а к л е не м орат е ia признаиш .
С рдачан поздрав
Грим
К ако ы аси идем у им перф ект у и прост ом прет ерит у?
Н е см ејт е се м о м незнањ у!
[На омоту:]
Господину др Буку Стефановићу Караџићу
иредаши код i. проф. др Фатера
Хале на За.ш
О дю ворено 2 3 /1 1 дец. 823. iog.
1 Грим je превео реч gyioj са кишној\ даље у тексту, у угластим за-

градама, стоје преводи Гримових превода у оним случајевима где се
они не слажу потпуно са оригиналом.
358
194.
ЮХАН ВОЛФГАНГ ГЕТЕ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вајмар, 20. децембар 1823.
Ew Wohlgeb.
haben mir durch die Uebersendung einer wörtlichen Ueber-
setzung vorzüglich schöner serbischer Lieder sehr viel Freude
gegeben, sodann aber solche durch Gramatik und Lexicon ver
doppelt und verdreyfacht. Ihre bedeutende Sprache hat hiedurch
sich auch bey uns den Weg gebahnt und unsern Forschern
die Pflicht auferlegt sich emsig damit zu beschäftigen. Verze
ihen Sie aber wenn ich Sie abermals um eine Gefälligkeit ersuche,
um eine gleichfalls wörtliche Uebersetzung der hie beykommen-
den serbischen Lieder, besonders des letzten, worin sich ein
artiges Ereigniss hervorthut.
Leben Sie recht wohl und bleiben meiner Theilnahme gewiss,
Weimar, den 20. Decbr: 1823. ergebenst

J W Goethe
[Сдоља:]
An Herrn
Vuk Steph. Kapadschitsch
Wohlgeboren
nach
Halle
Adr Herrn Prof. Vater Wohlgeb.
GŠA, 29/108.
Србадчја, 1874, св. 1, 18.
[Превод:]
В а ш е б лаю род ст во,

П р и ч и н и ли ст е м и в е л и к у р а д о с т пославш и м и д о сло ва н
пр евод и зу зе т н о л е п и х ср п с к и х песам а, а т у ст е м и р а д о с т
јо ш у д в о с т р у ч и л и и у т р о с т р у ч и ли Г р а м а т и к о м и Р јечни ко м .
В а ш зн а м ен и т и је з и к j e овим прокрчио себи п ут и к о д нас,
и наш им ист раж ивачим а н ам ет нуо д уж н о ст д а се њ им е м ар-
л и в о баве. О прост ит е, м е ђ у т и м , ш т о h y В а с поново за м о л и т и
за љ у б а зн у услуГу, найм е, за ист о т ако д ослова н превод о вд е
п р и лож ених с р п с к и х песам а, нарочит о последњ е, у к о јо ј се
и ст ине је д а н љ у б а к д т ађај.
О ст анит е у д об ром зд р а в љ у и б уд и т е увер ен и у м о ју н а
к л о н о ст .
В а ш о дани
В ајм ар, 20. д е ц е м б р а 1823. Ј В. Гет е
359
[Споља:]
БлаГородном Господину
Буку Стеф. Караџићу
у Халеу
преко блтородноГ Господина проф. Фатера.
195.
МАРША ТИРКА — БУКУ КАРАЏИЋУ

Премесецъ дана добио мои братъ у Паниовй писмо одъ
вашега Господара и благодетеля, писмо, у кое позива да ид8
обадва брата настастанакъ и договори, и б8д8йй даовай овде
онаие сами отишао и састаосе са овдашнимъ одон8дь посла-
тимъ човекомъ, коие явно Г осподарово желание дае ради дасе
стваръ соверши, и б8д8ћи дае оваие овде остало е, докъ оваи
тамо стигне кои у понеделникъ у име божие полази одавде,
и иде у Паниов8 и оданде обадва ид8 на угледъ и погодбб, дай
боже дасе срећно сверши, мисмо се верло обрадовали и на-
дамсе даћетесе иви обрадовати, а що сте ви говорили за сребро
и злато дане говоримо нища до после тосмо и мй заправо
нашли, иако ви що миелите за добро поитаите и пишитеми а я
ћ8 таки у Паниов8 писатй дасе знад8 уредитй, мои домашни
васъ сердечно поздравляд8 такойеръ и я остаемъ вами свако
добро и срейнй свершетакъ одъ бога желеМ и есамъ свагдаУ
У Бечу 20/8 декемврЬ. вами на службй
823. Мария Тирка.
Изъ Пеще юще ние нища дошло.

[Букова напомена:]
одговорено 26/14 дек. 823.
Штампа се по: Букова преписка I, 100.
360
196.

Хале, 21 децембар 1823.
Halle den 21. Dec. 823.
Ich hätte Ihnen schon lang auf Ihren werthesten Brief von
5. d. M. geantworten, aber ich habe inter auf Ihre Antwort auf
meinen Brief von 6. gewartet, welche ich gestern richtig erhalten
habe, und danke Ihnen recht sehr dafür. Jetzt also (auf den ersten
Brief, der mir auch ohne Ihren Unterschrift und Zahl des Monats
sehr werth ist)
1) In Liedern habe ich keinem Dialecte Vorzug gegeben,
sondern habe ich sie so drucken lassen, wie sie hin und her gehört
und abgeschrieben habe. Heldenlieder sind beinahe alle in Herze -
gowinischem Dialecte, Liebeslieder aber in allen Dialecten ver
mischt. Echte Schokzische Dialect, welcher in Slawonien ge
sprochen wird, hat pivati, sino, did, kolino, vira, dite etc. Was
aber Della Bella hat pjevati, sjeno, djed, vrjeme etc., das soll (nach
meine Meinung) von Dalmatinischen und Ragusanischen Schok-
zen seyn, die mit Bossnjaken und Herzegowiner g rä n ze n
Voltiggi hat auch nach meine Meinung ganz unrecht geschrieben
pevati, seno, ded &, das ist syrmisch und ressawisch. Übrigens
man kann sich auf keinen schokzischen lexicografen in solchen
Kleinigkeiten ganz verlassen, denn sie glauben, dass ihre Mun
dart ist die erste und die älteste unter allen slawischen Mundar
ten. und darum schreiben Sie auch Wörterbücher für alle Slaven,
so hat z. B. Stulli Hunderte (vielleicht auch Tausende) russische
Wörter. Глоба kommt auch in einigen Kirchenbüchern vor,
und Engel (3, 294) hat ohne Zweifel unrecht glow a. Ich könnte
Ihnen nicht viel einzelne Wörter zur Bezeichnung der dialectischen
Spielarten anführen. Z. B. in Bossnien und in Herzegowina sagt
man auch дура statt ђевојка, in Schumadien еве & ене statt ево
& ено, in Kossowo und umliegenden Gegenden e, ел & ели statt
jep, једнак statt одма (gleich!) etc. aber ich halte das mehr für
in einem Gegend gewöhnliche, in anderen unbekante W ö rter,
als Bezeichnungen der Dialecte. Engels poslaosam & poslo-
sam heisst n ich ts, den poslosam, rekosam, pisosam wie auch
peto (statt petao) kann man auch (besonders wenn man geschwind
redet) in Serbien und in Bossnien hören. Poslalsam & rekalsam
ist gar nicht serb isch sondern Krainisch und Horwatisch
(Croatisch). Брез in Ердеговина wie auch in Bossnien und Ser
bien ist sehr gewöhnlich, aber man kan auch без hören.
361
2) Unter Österreichischen Serben werden die Heldenlieder
nur von Blinden gesungen, und sehr sch lech t aber Kolo
tanzen sie beinahe mehr als in Serbien. Darüber habe ich in Vor
rede zum ersten Band etwas geschrieben, wie auch über einige
andere Sachen was Lieder betrifft. Die Bruchstücke aus Liedern
im Jambreschich sind meistens aus gem achten Liedern, nicht
aus Volksliedern.
3) Раић schimpft sehr über unsere Volkslieder, und das (meine
ich) aus diesen Ursachen, a) weil er in dieser Hinsicht (wie auch
in vielen anderen) ein gemeiner Mönch war, und hat keinen Gefühl
für solche Sachen gehabt, sondern hat historische Wahrheiten
darin gesucht, b) Er hat auch keine ordentlichen Lieder (wie sie
z. В. Ерцеговди singen) gehört, sondern nur von schlechten слк-
јепци. Ich habe auch einige Lieder und Fragmenta von Kos-
sowoschlacht, aber von Marco Kraljewitsch habe ich sehr viele,
sein Tod wird Ihnen besonders gefallen, wie Шарац сузе pomi
etc. Die Türkischen Serben in Bossnien singen diese ältesten
Lieder nicht (sondern neuere aus XVI. und XVII Jahrhundert,
wie jene im III. Bande vom 7 15 sind), aber die ortodoxen
Serben singen sie in Dalmatien, Montenegro, Bossnien und Herze
gowina so wie in Serbien (aber merkwürdig ist, dass auch die
Bulgaren singen unsere Heldenlieder (etwas bulgarisirt), besonders
■von Kraljewitsch Marco, und sie wollen nicht hören, dass er kein
Бугарин war!).
4) Der Böhme, der serb. Volkslieder übersetzt hat, heisst
Челаковски (Čelakowsky). Ich habe ein sein Buch, aber ist in
Leipzig Sie brauchen keine andere zu suchen, ich werde Ihnen
meine schicken, und mir kann ich in meine Zurückreise in Prag
eine kaufen (oder wiederum zum Geschenk bekomen).
5) Was Deila Bella schreibt parvi, sarp, karst, und Voltigi
pervi, serp, kerst etc. das sind die Schreiber Schuld daran,
denn Sie glauben, dass man kein Wort (und Sylbe) ohne einen
Vocal schreiben kann, das Volk aber spricht in Dalmatien so
wie in Slavonien und Serbien први, срп, крст etc. Darüber hat
Kopitar in Recension über Dobrowskische altslawische Gra
matik viel geschrieben (Sie haben mir diese Kopit. Recension
gezeigt). In первый, серп etc. das e ist mehr russisch, als altsla
wisch, so wie das о in кровъ, торг etc. Die Manuskripten wie
auch ältere gedruckte Bücher (z. B. in Venedig, Montenegro etc.)
haben пьрвый, сьрпь, крьвь (oder кръвь) etc.
Jetzt korne ich auf den andern Brief. Also Ајкуна und Jo-
ван költen gedruckt seyn. Das freuet mich. Die Wölfe und Wau
waue etc. ist alles gestickt auf Leinwand, Das Liedchen der Wiener
Ausgabe I № 54. ist schon ausgeblieben (daweil, das werde ich
362
andersmahl im 4-te Band nehmen), jetzt ist mir leid! о јунаде, обр-
нисекмени, мртвога те мајка обртала! das ist Verwünschung,
(nicht, wo er das nicht thut, sondern) w eil er nicht thut. Усале
ти руке heisst: die Hände sollen austrocknen , schwinden (von
уса нут и ) Јесење д у г е ноћи, herbst l a n g e g y i,
га, го) Nächte. Muss ich das леж е Überdrucken (und
седе machen)? Oder dürfte ich nicht so lassen? Н авест и
Турке (beim Ајкуна Vers 52.) heisst, die Türken bringen, dass
sie ihn fangen. —
Die Gramatik wird hier beim B äntsch gedruckt, heute
habe ich ihm das (abgeschriebene) Manuscript abgegeben, er hat
schon die Aczenten etc. zu schneiden bestellt, höchstens in eine
Woche wird Druck angefangen werden. Ich muss noch mit dem
Setzer über Format sprechen, Tabellen nehmen wir auf kein e
Art, Sie haben ganz gut dagegen bemerkt. Ich werde das alles
besorgen, Sie sollen keine Sorge haben. Das Mspt. von der Hand
des Ungarn werde ich Ihnen schicken (mit II, I. Bande der Lieder
etc.). Ihre Zuzetzung der part. act. auf л, ла, ло billige ich wie
alles andere, und das wird im serbischen imer mit сам, си, je
gebraucht, ausser von einigen verba neutra, wo sich das in adj.
verwandelt hat, z. B. пукао (пукнуо), т руо, огријало сунце,
напупкла ружа etc. Ich werde im Manuskripte nachsehen, und
wen nirgends gesagt ist, dass dieses part, nur praedicirungsweise
steht, soll ich das mit dem Vater zusetzen? (oder es wäre am bess-
ten und mir am liebsten, wenn Sie mir das im ersten Briefe
schicken, und dan werde an passenden Ort zusetzen). Die 3.
und 4. Bemerkung von додатак Seite LXXII Sie haben gehörig
nachgetragen. Das wahre futurum, б уд ет wird im serbi
schen so nicht gebraucht. Стадо ist von станем (inf. стати
und ст анут и , letztere fe h lt im Wörterbuche), wie диго von
дигнем gram. LXXIII.). Das gehört zu iiomoe u. пот ну,
окрену & окрет е, прит исну & прит иш т е (Gram. S. LV.).
идем, imperfect, йда (wie п ле т а , auch иђа könte man
hören, und sogar in Bossnien und, Herzegowina иђем statt
и д е м praet. и д о (ganz wie п лет о ), weiter ist uiuao etc.
In der Vorrede bestreiten Sie mir alles, nur ђ, љ, њ & j nicht.
Meine Lieder werden noch in Paar Wochen ganz ausge-
druekt, aber ich werde hier (in Deutschland) vielleicht noch 4—6
Wochen bleiben müssen (bis auch die Gramatik fertig wird).
Wenn mir der Reimer möchte Paar Hundert Exemplaren von
ganzen Aufl. der Lieder abkaufen, das wäre recht gut! Wenn er
nach Leipzig koflit, ich werde hin gehen und mit ihm darüber
sprechen. — Vielleicht kome ich diese Winter noch ein Mahl zu
Ihnen, denn nach Weimar muss ich das Dedications-Exemplar
der Gross-Fürstin tragen, und von dort ist nicht weit zu Ihnen.
363
Hieberi ist auch ein Brief von Dr Vater. Just heute (den
23. Dec.) habe ich von Kopitar einen Brief, worin er auch schreibt,
wie er sich freuet über unsere Gramatik, und dass er Ihre Anzeige
von den Liedern schon gelesen hat mit grösster Freude.
Verzeihen Sie, ich bitte recht sehr, dass ich Sie mit so viele
schlechten Schreiberey belästige Ich empfehle mich Ihnen
РОГПБ, ф. 991, ед. xp. 648.
Archiv für slavische Philologie, II, 735.
[Превод:]
Х а ле , 21 д ецем бра 1823.
Вы сокопош т овани господине,
О давно б и х В а м одю ворио на В аш е цегъено писм о од 5.
о. м ., али сам ст ално очекивао В аш од ю вор на м о је писм о од
6, Koju сам ју ч е добио и на којем В а м се м но ю за хва љ ујем . Сада
д а к л е ( на прво писм о које м и j e и без Вашег пот писа и д а т ум а
веом а д р аю цено).
1) У песм ам а нисам дао предност ниједном д и ја лек т у
него сам ш ш ам пао све онако како сам Где чуо и за п и са в. Јун а чке
песм е с у готово све у херцеговачком д и ја лек т у, а љ уб а вне су
пом еш ане, скоро на сейм дијалект им а. — Правы игокачки ди-
ја л е к т , који се Говори у С лавонији, им а пиват и, сино, д и д , ко-
лино, вира, д и т е и т д . А ш ш о Д е л а Б е л а и м а пјеват и, сјсно,
д јед , врјем е и т д ., т о м о р а бит и ( по м о м м и ш љ ењ у) о д д а л м а
т и н ск и х и д уб р о в а чк и х игокаца који се граниче са Б осанцим а
и ХерцеГовцима. Волт ищ г je , по м о м м ш и љ ењ у, написао сасвим
неправилно певат и, сено, д е д и т д ., т о j e срем ски и ресавски.
У осиш лом , не м о ж е се у т аквим сит ницам а сасвим ослонииги
ни на једноГ шокачкоГ лексикоГрафа, је р они вер ују д а j e гыгхсво
наречје прво и најст арије од с в и х сло вен ски х наречја, гг они
за и ю пиш у р еч н и к е за све С ловене, т ако нпр. С т у ли им а ст о-
т ине (м о ж д а и х и љ а д е руских р е ч и ) Глоба се н а ла зи и у н е
ким црквен им књ т ам а, и Е ш е л (3, 294) пиш е, б ез сумгъе, ие-
игачно glowa. J a В а м не б и х моГао навест и много појединачних
р е ч и као обележ је д и ја лек а т ск и х одлика. Н п р . у Б о сни и Х ер-
цеговини се каж е цура ум ест о ђевојка; у Ш ум адији еве и вне
у м ест о ево и ено, на К о со ву и у околним пре д ели м а е, ел и ел is
ум ест о јер, је д н а к у м е с т о одма ит д. А л и по м о м м и ш љ ењ у
иго су пре речи које су у је д н о м крају уобичајене, а у другом
непознат е, neio обележ ја дијалекат а. — To Е т ело во iio-
слаосам и послосам не зн а чи ништа, је р послосам , писосам
као и пет о (у м е ст о петао) м о ж е се чут и, (нарочит о ко д се
364
б рзо Говори) и у С рбији и Б осни. П о с л а л с а м и р е к а л с а м у о п ш т е
ни је српски него кр т ъ ски и х р в а т с к и . Брез j e у ХерцеГовини
ка о и у Б о сн и и С рбији уо б и ча јено , а л и се м о ж е ч уш и и без.
2 ) М е ђ у а уст р и јск и м С рбим а ју н а ч к е песм е п ева ју сам о
слепцы, и т о вео м а лоше; а ли к о л о се uipa скоро ви ш е него у
С рбији. О т о м е са м написао неш т о у предговору п р во ј књ и зи ,
ка о и о н ек и м другим ст варим а к о је се т и ч у песам а. О д л о м ц и
п есам а к о д Ја м б р еи ш ћ а с у већином и з начињених, а не и з на-
родних песама.
3 ) Рајић много ip g u н а ш е н а род н е песм е, и т о ( ja м ы слим )
и з о в и х р а зло га : а ) je p j e он у т о м погледу (к а о и у много ч е м у
друГом ) је д а н обичан к а л у ђ е р и није им ао осећаја з а т а к ве ст ва-
р и , него j e у њ им а т раж ио ист оријске ист ине, б ) он и није ч у о
д о б р е песм е (к а к о и х нпр. пева ју ХерцеговциЈ, neto и х j e с л у
ш а в сам о о д л о ш и х слепаца. — J a и м а м и неко ли ко п есам а и
о д ло м а к а о ко со вск о ј бици; а о М а р к у К р а љ еви ћ у и х и м а м вео
м а м ного, j e д н а о њ еговој с м р т и ћ е В а м се нарочит о д о п а ст и ,
ка ко Шарац сузе рони и т д . Т у р с к и С рби у Б о сни н е п ева ју
ове најст арије песм е (него новије и з X V I и X V I I века, као
ш т о с у оне у 111 к њ и зи о д 7 д о 1 5 ), а ли певају и х православии
у Д а л м а ц и ји , Ц р н о ј Г о р и , Б о с н и и ХерцеГовини ка о и у С рбији
(ч у д н о j e , м е ђ у т и м , д а и Бучари певају наш е ју н а ч к е песм е
(м а л о буГ аризовано), нарочит о оне о М а р к у К р а љ еви ћ у, и неб е
д а ч у ју д а он н и је био Бугарин!).
4 ) Ч е х који j e превео ср п ске н а родн е песм е зо в е се Чела-
ко вски . J a и м а м је д н у n e io e y кгъигу, а ли j e у Л а јп ц т у , B u н е
т р еб а д а т р а ж и т е другу, j a ћ у В а м по сла т и своју, а j a м о гу
на п о в р а т к у у ПраГу к у п и т и себи д р угу (и л и о пет добит ы на
поклон)
5 ) Ш т о Д е л а Б е л а пииге парен, сарп, ка р ст , а В о л т щ ш
перви, серп, к ер ст и т д ., т о м е с у к р и ви писци je p они м и с ле д а
се нијед н а р е ч (и слог) н е м о гу н а п и са т и б ез вокала; а ли народ
у Д алм сгцији Говори као и у С лавонији и С рбији први, ерп, крст
и т д . О т о м е j e К о п и т а р много писао у сво јо ј р е ц е н зи ји С т аро-
сло в ен ске Грамат ике о д Д обр о вско г ( В и сиге м и п о ка за ли т у
К о п и т а р ев у р е ц е н зи ју ) У первый, серпъ и т д . е j e ви ш е р у с к о
н е ю ст а р о сло вен ск о , као и у кровь, торгъ и т д . Р у к о п и с и к а о
и ст арије ш т а м п а н е кгъиге (н п р . у В енецији, Ц р н о ј Г о р и и т д .)
и м а ју пьрвый, сърпъ, кръвь (и л и кървь) ит д.
С а д а п р е ла зи м н а друго писм о. Д а к л е Ајкуна и Јован с е
м о гу ш т а м п а т и . Г о м е p a g y je . В у ц и и б ауци и т д . т о j e с в е
и звезен о н а плаигну. О на песм ица и з бечког издагьа I , бр. 54
већ j e и зо ст а вљ ен а ( з а сада, g p y iu п у т h y j e у н е т и у I V кгъ т у).
с а д а м и j e ж а о ! О јуначе, обрни се мени, мртвога те мајка
обртала! т о j e к л е т в а (н е за т о гит о он т о чини, n eio ) зато
365
што т о не чини, усале йш р у к е значи: р у к е т р еб а д а се о суш е,
н е с т а н у ( о д усанути). — Јесење дуге ноћи, је с е њ е дучачке
ноћи. — М о р а м л и леже п р е ц р т а т и (и ст а ви т и седе)? Н е б и х
л и см ео о ст а ви ш и т о т а к о ? — Навести Т у р к е ( к о д Ајкуне
с т и х 5 2 ) значи: д о в е с т и Т у р к е д а ia у х в а т е .
Г р а м а т и к а се ш т а м п а о вд е к о д Б ен ча ; д а н а с са м м у пре-
д а о ( преписани) м а н у с к р и п т , он j e в eh н а р учи о д а се р е ж у
а к ц ен т и : н а јд а љ е к р о з н е д е љ у д а н а ћ е п о чет и ш т а м п а њ е.
М о р а м jo u i разГоварат и са слаХачем о ф о р м а т у, т а б еле неп ем о
у з е т и ни у ком с л у ч а ју ; В а ш е за м е р к е п р о т и в њ и х са сви м су
исправив. J a h y т о све у р е д и т и , В и н е т р еба д а се бринет е.
М а н у с к р и п т писан М а ђ а р е в о м р у к о м п о сла ћ у В а м (c a I I , I
к њ ш о м песам а и д р .) С л а ж е м се са В а ш и м д о д а т к о м а кт и в-
н и х п арт иципа н а л , л а , л о , као и са сей м о ст а ли м , а он се у
с р п с к о м у п о т р е б љ а в а у в е к са сам, си, je, о сим к о д н е к и х не-
п р е ла зн и х Глаю ла ig e се прет ворио у при д е в, н п р . пукао (пук-
нуо), труо, огријало с у щ е , напупила р уж а и т д . П о ы е д а п у у
м а н у с к р и п т у и, ако н т д е н и је р е ч е н о д а он ст о ји са м о п р ед и
кат ивн о, д а д о д а м т о са Ф а т е р о м ? (и л и , на јб о љ е би било,
а м е н и и н а јд раж е, к а д б ист е м и В и т о п о сла ли у првом пи-
с м у , а j a h y ia о н д а д о д а т и н а ogioeapajyhe.u м е с т у ) 3. и 4.
п р и м е д б у и з Додатка у н е л и ст е ig e т реба. — П р а е й ф ут ур .
будет у ср п ско м се т а ко н е у п о т р е б љ а ва . — Стадо j e о д ста
нем ( инф . стати и станути, ово по след њ е недостаје у Р је ч н и к у ),
као диго о д дигнем, Г р а м а т и к а L X X I I I ! ) Т о сп а д а у з погибе
и погину, окрену и окрете, притисну и притиште (Г р а м . ст р.
L V ) — йдём, им перф . йда (к а о плета, а м о ж е се ч у т и и иђа,
а у Б о сн и и Х ер ц е ю в и н и чак и иђем у м е с т о идем), идо ( сасвим
као плето); д а љ е ишао и т д . — У üpeg io eo p y м и м о ж е т е оспо-
р а в а т и све, сам о немојте ђ, љ, н> u ј
M o je песм е h e б и т а з а јо ш н ек о ли к о сед м и ц а сасвим од-
ш т а м п а н е; j a h y м о ж д а м о р а т и д а о ст а н ем о вд е ( у Н е м а ч к о ј)
jo tu 4— 6 н ед ељ а (д о к и Г р а м а т и к а не б у д е ю т о в а ) К а д би
м и Р ајм ер х т е о о т к у п и т и н ек о ли к о с т о т и н а пр и м ер а ка ц е ло i
и зд а њ а песам а, т о би б ило д о б р о ! К а д д о ђ е у Л а јп ц т , о т и ћ и h y к
чьему и р а зю в а р а т и с чьим о т о м е . — М о ж д а h y ове зи м е до ћ и
јо ш је д а н п у т к В а м а је р м о р а м од н ет и је д а н п р и м ер а к свет о м
В е л и к о ј к н ет њ и у В а јм а р , а о д В а јм а р а д о В а с ни је д а лек о .
У п р и ло !у j e и је д н о писм о о д д р Ф ат ера. — У право д а н а с
(23. д е ц .) са м добио је д н о писм о о д К о п и т а р а у к о је м пиш е
ка ко се р а д у је збоХ наш е Г р а м а т и к е и д а j e с в е л и к о м р а д о ш ћ у
чит ао В а ш у р е ц е н зи ју о песм ам а.
О пр о ст и т е м и , м о л и м В ас, ш т о В а м д о с а ђ у је м о во ли ки м
л о ш и м пискарагъем. J a В а м се п р еп о р уч ујем
В а ш најод а н и /и случа
B y к С т еф . К араџић
366
197

у Али 23/11 дек. 823.

ЈБубезни пријатељу!
Читаву неђељу дана чекао сам ово Ваше писмо, које једва
данас прими (од 17 овог мјесеца). Али на два знатна питава
не одговарате 1) смијем ли страна, тамо сад одма оправити;
а 2) за Ајку Атлагића etc.! Грим пише, да Ајка без сваке сум-
а е може проћи. За Страна, не заборавите ми о д м а јавити.
И женскиае ће до 2 неђеље бити готово (пр[е]дислов. само
има 2 богана!). Госпи В. писмо ћу дакле изосгТшвити. Гра-
матика ће се ово дана полети штампати, и гледаћу, да ново-
скупљене ријечи додам. Ово ми je писмо предао овдашаи
професор (и син Липискога професора) Крузе, и молио ме,
да Вам га пшшьем. — По новом љету ићи ћу Гету; кад би
се могло, а особито кад би он имао вољу, баш би сам остао
неколика мјесеца код вега (а година не би требала). — У 23
ка. Jahrbücher читао сам описаније наше К ор м чи је и ж и в о т а
Л и н д о ва . Штета ако не будете (од обога) неколико екземпяара
особито наштампали! Али ja се надам, да Ви то нијесте за-
боравили. Кормчију je јамачно С рбин преводио. Да je обичај,
јамачно би Вам ча Ст и Муш** послали анатему за Корм-
чију. Ако сте повише егземплара особито наштампали, оста
вите неколико за мене, да пошаљем у Питер. — Вала Вам,
што кажете, да сте ми жени опет послали 100 f. W W (ваља
да je искала?). Него кад ћу Вам се и како одужити? Да ми
не ће Будимци стати на пут, надам се да би било новаца. Кад
Рајмер сад по Божићу дође у Липиску, ићи ћу, те ћу му го-
ворити, а с Buchhalterom сам већ говорио. — Пишите ми,
молим Вас, одм а. — Поздравите ми пуницу, кад je видите.
Шта велите за сест ру о т р о вн и ц у? Не заборавите ми казати
о д м а.
Вук
Збшьа! Линдету Ви пошљите о Српској литератури, и

гледајте, да не прими што од какога част-инца. —
[Уврх 1. стране Копвтарева забелешка:]
Vuk
АСАНУ, 1606.
367
198.

У Али 26/14 дек. 823.

Писмо ми je Ваше врло повољну новину донијело, него
ми je жао, што и ja Вама према томе немам шта јавити, већ
ако, да сам (заједно с Вашим писмом) примио писмо од Гета,
у коме ми благодари што сам му неколико пјесама преведени
од ријечи до ријечи послао etc., и послао ми такођер неколике
Словачке и Ческе (и Српску из м а л е пјеснарице 6.) пјесме,
које мује послао Ш аф арик из Пожуна, 19. Јануар. 818., и мо
ли ме, да му и од ријечи до ријечи преведем (jep je Шаффа-
риков превод metrisch). — Ево и друго штогођ: примио сам
од П опова писмо, и р у к о п и с je дошао у Липиску, и враћа ми
се натраг, само да не плате 2000 р.! каже да je митр. Леон-
тије и други учены Срби д уовнош [и] свјет скош чина (по ихъ
свидетельству) нашли превод да није за штампање etc. и на-
дају се, да ja од ши ништа више нећ у Ш ражити etc. Сад да
има новаца могао би сам све штампати. Али макар како било
гледаћу макар само један табак за пробу; зато би Вас мо-
лио, да ми о д м а Ваша дјејанија пошљете (ако какав кшижар
уп р а во амо не полази, а Ви пошљите по дележанци, и то ап
die Weidmann’sche Buchhandlung).! Фатер мисли, да се с Ен-
глезима може join што учинити, и он ће писати — (али ja се
ненадам).
Предајте ово писамце Госпођи Маци, молим Вас. По
здравите моју пуницу, кад je видите. —
Ja дао А јк у А т ла ш ћ а да се штампа, па како буде! а писм о
ће изостати.
Одма
Д јеја н и ја и т е м а пошљите ми одм а (моја још нијесу до
шла!). — Ако Вам Васиљевић пошље коју крајцару за мене,
као што ми обриче, пошаљите ми одм а. Граматика he се у
понеђељник почета штампати. — Ето писамцета и од Фатера.
[У'врх 1, с т р а н е К о п и т а р е в а забелешка:]
Vuk
АСАНУ, 1607.
Букова преписка /, 251.1
1 Вајдмановој к њ и ж а р и .
368
199.

Лајпциг, 26. децембар 1823.

Прије пет неђеља послао сам Вам моје препокорно пи-
смо и прошеније, и већ се једнако надам од Вас милостивоме
одговору. Сад се прикучује ново љето, које ja за дужност моју
признајем Вама честитати с истином жељом и молитвом, да
Вам милостиви Бог даде, да га млого година у здрављу и у
весељу и у свакоме задовољству ca Вашом фамилијом доче-
кујете и проводите! Желећи ja срећу Вама, желим срећу на
роду Српскоме и себи; тако допустите ми, између млоги же-
:ьа, које ми на срцу леже још и ову изрећи: Желим Вам, да
ми до године Тршић поклоните, само да je мој, па макар ме
и у Ыеготину учинили оборкнезом или у Кладову ђумрукчи-
башом! —
Прије неколико дана имао сам чест овђе радосне гласе
чути, да се Ваше славна и роду Српскоме премила фамилија
умложила новорођеним сином Вашим, коме ja и незнајући
још имена од1 Бога желим, да буде жив и здрав и срећан и у
своме роду и отечеству на ползу и на славу, а родитељима
на радост и дику!
К ономе пређашњем писму моме усуђујем Вам се join и
ово додати, да сам ja ону историјцу (т ј. од године 1813—1823)
још у јулију мјесецу преписао на други језик и послао онамо,
куд ваља, ако се о том прије не увјерите, ja ћу Вам писме-
но доказати, кад узимам срећу доћи к Вама.
Препоручујући се милости Вашој и љубећи Вам руку и
скут с највећим високопочитанијем остајем у надежди на
Вашу милостиву помоћ
у Липисци 14. дек. 823. Ваш препокорни слуга

В.С.К.
Букова прейиска II, 554—555.1
1 Препртано ceei.
2.4 Нрсшлска II 369

200.
MAPKO ГЕОРГИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Београд, 31 децембар 1823.
Господине Вуче,
Ясамъ на време реченное получио писмо Ваше отъ 9.га
прошедшега мца дврь и придложено писмо Господару од-
махъ, у мое затворено, послаосамь. Ясамъ се с’ моимъ
отговоромъ замедлио, ибо по Вашемъ желанно, дбжансамъ
Ви быо одмахъ отговорити; тое, чтосамь еднако отъ Господара
очекивао писмо на Васъ добити, отговоръ на писмо Ваше,
пакъ да Вамъ пошлЪмъ, но до днесъ нища не бы, а можетъ
быти слћдбвађе; Сто чего ради с’ моймъ отговоромъ замедлио
самь се, Зато надамсе данеђетеми зам^рити. Я скоро у Кра-
гуевацъ нисамъ быо, обаче кадъ отидемъ испольни!)ю желаш'е
Ваше, и поздравиђк) отъ Ваше стране све познанике: можетъ
быти у случаю, дађго и’ нещо добро за Васъ Господь, ређи.
Овде смо здраво и мирно. В’ прочемъ будитеми здрааи, и’
паки пишитеми. Я пак’ остаю
У Београду 19° Хврь. 823. Вамъ покорный
Марко Гешрпевичь
Базрђанбаша
[Д у ж л е в е м а р г и н е д о п и с а н о : ]
Ново лЪто, на многая лћта да Вамъ будне.

An den Herrn
Wuk Stephanowitch
mit briefen der Herrn A. H. Probst
in der Ritterstrasse
in Leipzig.
АСАНУ, 3497
Букова прейиска IV, 719—720.
370
1824.
24•
201
Касел, 2. јануар 1824.
Cassel 2. Jan. 1824.
Werthester herr und freund,
fröhliches neujahr! bringe es Ihnen, wo nicht erfüllung Ihrer
wünsche, stärkenden trost und feste Zuversicht! Was Sie ausgesät
haben, das kann nicht so schnell reifen. Ich beantworte Ihren letz
ten brief unter einer menge von arbeiten heute nur kürzlich.
Es verwundert mich, dass der druck nun nicht zu Leipzig
sondern zu Halle geschieht, ich dachte nicht einmahl, dass da
slavische buchstaben vorhanden wären. Und hübscher wäre zu
Leipzig gedruckt worden, welches ich ja bei Reimer ausgehalten
hatte. Doch es sei, zu Halle können Sie wenigstens bequemer
corrigieren.
Melden Sie mir b is w ann Sie das manuscript zu der Vorrede
haben müssen? Der druck meiner deutschen grammatik macht
mir jetzt noth und, um nicht bei meinem Verleger und drucker
zu schänden zu werden, muss ich alle meine gedanken auf den
punct richten. Und dann bin ich sonst noch durch viel anderes
geplagt.
Aus Kopitars briefen verstehe ich halb und halb, dass man
Ihnen in Serbien Verdruss zubereitet und sich Milosch nicht so
benommen hat, wie wir dachten.
Sie sprachen mir hier von einer Zueignung an Milosch. Unter
den umständen habe ich aber keine lust dazu. Nicht wahr? oder
belehren Sie mich, dass die dinge anders stehen.
Für die belehrenden nachrichten in Ihrem briefe herzlichen
dank.
Was b e d e u te t eigentlich das к а , к а р , к а р е н а , welches man
in einigen gegenden dem мене, тебе und mera anhängt?
Was b e d e u te t das ч у к у й , welches man den subst., дед und
баба anhängt, um aus avus, avia zu machen atavus, atavia?
An Reimer habe ich geschrieben. Hierbei einige zeilen für
Vater
Ich verbleibe von herzen Ihr aufrichtiger freund
Grimm.
373
Das ist schön, dass Sie
daran denken, mich noch
einmahl zu besuchen.
Herrn D r Vuk Steph. Karadj.
bei Hrn. Prof. Vater
Halle
an der Saale
frei
Суви лечат.
[Жиг:] Cassel 3. Jan. 1824.

geantwortet den 13 Jan. 824.
АСАНУ, 1994.
[Превод:]
К асел, 2. ја н у а р а 1824.
Н ајуваж ен ији господине и пријат ељ у,

С рећна нова Година! Н е к а В а м она донесе, ако не испугъе-
ihe В а ш и х ж ељ а, а оно о к р е п љ у ју ћ у у т е х у и чврст о са м о п о уз-
дањ е! T o ш т о ст е В и посејали, не м о ж е сазрет и т ако брзо.
О дю варам В а м данас на В аш е последњ е писм о само укр а т ко
збо1 гомиле послова.
Ч уд и м е ш т о се сада не ш т а м п а у Л а јп ц т у нет у Х а л е у ,
j a нисам ни пом иш љ ао д а т ам о и м а ју словеиска слова. А леп ш е
би ш т а м п а ли у Л а јп ц т у , т о сам j a ую во р и о к о д Р ајм ера. А л и
нека б уд е т ако, у Х а л е у j e бар В а м а зт д н и је д а корт ује т е .
Jaeuüie м и : до када м орат е доб ит и м а н ускр и п т предю -
вора ? Ш т ампагье м о је Н ем а ч к е Граматике м и сада за ga je бри
ге, и д а се не б и х обрукао к о д ceoi издава ча и гит ам пара, м о р а м
ус м е р и т и све своје мысли на о в у т ачку. А осим т о т м у ч е м е
јо ш MHoie друге ст вари.
И з К о п и т а р ев и х писам а сазнајем понеш т о о д т о т д а су
В а м у С рбији ст варали не прилике и д а се М и ло ш није понео
како бисм о очекивали.
В и ст е м и овде т ворили о посвет и М и ло ш у . П о д т а кви м
околност им а j a н ем а м во.ъе за т о. Зар не ? И л и м е В и поучит е
д а ст вари ст оје друкчије.
За поучне вест и у В а ш ем т е м у ердачно В а м хва ла .
Ш т а у ст вари значи т о ка, кар, карена које се у неким
крајевим а д о д а је у з мене, тебе и њега?
Ш т а значи чукун icoje се g o g a je им еницам а дед и баба да
би се од avus, avia доб ило atavus, atavia?
374
Р а јм е р у сам иисао. П р и л а ж е м н ек о л и к о р е д а к а за Ф аш ера.
О с т а је м од срца В аш
искр ени пр и ја т ељ
Грим
Л е п о j e ш т о н а м е р а ва т е д а м е
јо ш је д н о м посет ит е.
Господину Буку Сшеф. Караџ.
код i. проф. Фатера
Хале
на Зали
о д ю воречо 13. ја н у а р а 1 824.
202.
ВУК КАРАЏИЋ НИКОЛАЈУ ПЕТРОВИЧУ
РУМЈАНЦЕВУ
Лајпциг, 9. јануар 1824.
Ваше Сиятельство,
Съ глубочайшим высокопочтешемъ честь имью поднести
Вашему Слятельству вторую часть народныхъ Сербскихъ пЕс-
ней, которую я осмЕлись украсить славнымъ Именемъ Ва-
шимъ. Милостивое извинеше Ваше сего смЕлаго шага моего
послужит мнЕ величайшимъ щаспемъ и чест!ю.
Я не сумнЕваюсь, что Ваше Оятельство получили всепо-
корнЕйшее письмо мое отъ 7го Main прошлаго года, и на-
дЕюсь, что не позабыли всепокорнЕйшаго прошешя моего, о
котораго милостивомъ исполненпх и теперь повторительно
всепокорнЕйше прошу Рцыте, и азъ щастливъ буду!
Поручая себя высокой милости Вашего О'ятельсгва съ
глубочайшими высокопочтен^емъ честь имЕю быть,
[въ] ЛейпцигЕ 28га декабря 823.

Вашего Оятельства
всепокорнЕйшимъ слугою
Вукъ Степ. Караджичь
Ц ГА ДА, ф. 17, on. 1, ед. хр. 51, доп. л. 1.
375
[Превод:]
В аш а свеш лосиш ,
С најдуб љ им пош т овањ ем им ам част д а поднесем
В аш ој свет лост и g p y iy књ игу народны х с р п ски х песам а, ко ју
сам се одваж ио украсит и В аш им славным им еном . В а ш м и
лостивы опрош т ај oeoi мог смелоГ корана биће м и највећа сре-
ћа и част .
Н е сум њ ам д а j e В аш а свет лост д о б и ла м о је најпокор-
није писмо од 7 м о ја прош ле Године и на д а м се д а нист е забо-
р а в и л и м о ју најпокорнију м о лб у , за чије м и ло ст и во и спуњ ењ е
и сад поново најпокорније м о ли м . Р ецит е, и бићу срећан.
П р еп о р уч ујућ и се високој м и ло ст и В а ш е свет лост и, с нај-
д уб љ и м пош т овањ ем и м а м чест биты, м илост ивы Госпо
дине,
Л ајпцт , В аш е свет лост и

28. децем бра 1823. најпокорнији слуга
203.
Хале, 13. јануар 1824.
Halle 13. Jan. Ш .

Ihren werthesten Brief von 2. d. M. habe ich empfangen.
Ich danke Ihnen sehr für das Glückwünschen zum neujahre, und
ich wünsche Ihnen auch alles besste. Unsere Gramatik hat da
rum in Leipzig nicht könen gedruckt werden, weil der Tauchnitz
ist mit eigenen Sachen beschäftigt, der Breitkopf aber war zu
theuer, und erst nach Endigung meiner Lieder könte sie anfan
gen zu drucken. Hier hat ein gewisser Bäntsch etwas russische
Letter gehabt, und das übrige hat er schneiden und güssen müssen.
Vorrede etc. werden wir höchstens noch in drey Wochen brau
chen. Es ist war, dass Milosch über mich ist einwenig böse
geworden, aber ich bin noch dieser Meinung, Sie sollten Ihm
die Gramatik zu eignen, das könte der Sache viel nutzen. Die
Serben keilen den Werth ihrer Lieder noch nicht. Ich habe Ihnen
erzählt, wie einige Herrn theils aus Unwissenheit, theils aus Feind
schaft gegen mich, haben dem Milosch in meiner Gegenwart ge-
376
sprachen, dass mein gantzes Sameln der Lieder nichts anderes,
als спрдња и беспослица sey, und er hat doch lieber mir (der
ich ihm für Unterstützung und Beförderung dieser Samlung
ewigen Ruhm und Dank versprochen habe), als ihnen geglaubt.
Ohne seine Unterstützung hätten diese Lieder jetzt gewiss nicht
erscheinen köncn (wie ich auch in Vorrede jetzt gesagt habe),
und mit seiner Hülfe könte ich in einem Jahre n o c h s o v i e l
Heldenlieder sameln. Auch ausser Lieder für alle andern wis
senschaftliche Sachen könte Ihre Zueignung der Gramatik
(mit eine schöne kurze Anrede, denn o h n e Anrede ist bei uns
die Zueignung noch nicht gebräuchlich) gute Folgen haben. Uebri-
gens wen Sie sich von anderer Seite genieren das zu thun, so
machen Sie nach Ihren Belieben.
Ka, кар, карена hat gar keine Bedeutung, sondern wird nur
so den Fürwörtern angehängt, wie auch ке bei вечерас-ке, да-
нас-ке, зимус-ке, јутрос-ке, ноћас-ке, љетос-ке, јесенас-ке (wie
im Wörterbuche bei diesen und ähnlichen Adverb, zu sehen ist).
Чукун (oder шукун) kaň wohl etwas bedeuten, aber i c h
w e i s s n i c h t (es kaň auch f r e m d e s Wort sein, altsla
wisch ist npa. Ur- (праотецъ), wie auch im serb. прабаба & npa-
ђед; aber bei uns heute чукун ist weiter (Ur- Ur- als npa).
Mit dem Reimer war ich in Leipzig. Er ist ein sehr guter
Maň. Er hat daweil nicht köüen 200 Liederbücher ganz kaufen,
sondern hat mir 50 R C . gegeben, und hat versprochen 300 R C . von
Druckunkosten an sich nehmen und dem Breitkopf zahlen; und
zu Ostern 1825 wird er mir weitere Rechnung von 200 Ex. Liedern
geben. Das ist alles sehr gut. Weň Sie ihm schreiben, danken
Sie ihm recht gut, ich bitte Sie. Ich habe ihm versprochen auch
Wörterbücher in Comission schicken, damit er die ganze ser-
bica beisamen hat. Koňten Sie nicht ein Büchlein serb.
Lieder d e u t s c h herausgeben? Das köhte niemand besser
machen als Sie, nur weň Sie Zeit hätten. Göthe hat mir ge
schrieben von 20 v M. und gedankt für einige wörtlich übersetzte
und ihm geschickte serbische Lieder (für Sie habe ich auch mehrere
Heldenlieder übersetzt, aber Sie koňen besser übersetzen als ich).
Ihr unterth. Diener
Wuk
РОГПБ, ф. 991.
Archiv für slavische Philologie, II 738.
[Превод:]
Х а л е , 13. ја н у а р а 1824.
В и со коиош ш овани ю сиодине,
В а ш е цењ ено писм о од 2. о. м . сам добио. Х в а л а В а м на
л е п и м ж ељ а м а за н о ву Годину, и j a ж е ли м В а м а све најбољ е.
377
Н а ш а Г рам ат ика m je моГла д а се ш т а м п а у Л а јп ц т у зат о
шШо j e Т а ухн и ц за у зе т својим пословима; а Б р а јт ко п ф j e био
прескуй, и Molao би започет и д а ш т а м п а т ек по за вр ш ет ку
м о ји х песама. Oege j e извесни Б е н ч им ао неш т о р у с к и х слова,
а ост ала j e м орао д а р е ж е и льде. — П редю вор ытд. ће нам
т ребат и кр оз најдаљ е jotu т ри н е д е л е . —■Тачно j e д а се М и
лош м а ло н а л у т и о на м ене; а ли j a сам jotu у в е к т о i м иш љ ењ а
д а би т ребало д а м у посвет ит е Г р а м а т и ку: т о би могло о в о ј
ст вари много кориспш т и. С рби јо ш не познају вредност сво ји х
песама. J a сам В а м причао како су нека Господа, неш т о и з не-
знаьъа, а неш т о и з непријат ељ ст ва прем а м ени, Говорила М и
ло ш у у м о м присуст ву д а цело м о је скупљ ањ е песам а није ни-
ш т а gpyio д о спрдња и беспослица, а он je , ипак, paguje пове-
ровао м ени ( који сам м у обећао вечит у сла ву и захвалноспь збоГ
пот поре и пом оћи за ову зб ирку) не\о њ им а. Б е з гъеьове пом оћи
ове песм е не би cuíypm моГле биты сада објављ ене (ка ко сам
и река о у предьовору), а са њеГовом пом оћи б и х за j e д н у Юдину
дана моГао сакупит и j о tu т о л и к о ју н а ч к и х песама. В аш а
посвет а Г рам ат ике њ ем у (са леп и м , кр ат ким ословљ авањ ем ,
је р посеет е б е з ословљ авањ а к о д нас нису јо ш уобичајене)
м огла би им ат и добре последице не само за песм е неГо и за све
gpyie научне ст вари. У о Сталом, ако В а м je, с gpyie ст ране,
пепријат но д а т о учинит е, ур а д и т е како Вы ж ели т е. —
Ка, кар, карена не зн ачи ниш т а neio се сам о т ако g o gaje
зам еницам а, као и ке ко д вечерас-ке, данас-ке, зимус-ке, но-
ћас-ке, љетос-ке, јесенас-ке (као ш т о се виды у Р јечни ку ко д
овых и сличн их адверба) — Чукун (и ли шукун) м о ж д а значи
неш т о, али j a н е з н а м (м о ж д а j e и с т р а н а р еч, ст аро
словенски j e пра, (праотец) као и у срп. прабаба и прађед; али
к о д нас данас чукун j e д а л е колено него пра ( пра-пра) —
Са Р ајм ером сам био у Л а јп ц т у. О н j e много добар човек.
Засада није моГао д а сасвим о т к уп и 200 ю ът а песама, не1о м и
j e дао 50 круна и обећао д а преузм е 300 кр уна ш т а м п а р ски х
троьикова и плат и Б р а јт ко п ф у; а о У скрсу 1825. даће м и д а л и
обрачун за 200 прымерака песам а. То све j e веом а добро. К ада
м у будет е писали, за хва ли т е м у много, м о ли м Вас. О бећао сам
д а м у п о ш а л е м и Р јечник на продају т ако д а он им а све српске
Kibiiie заједио. — Н е бист е ли Вы моГли изд а т и је д н у књ иж ицу
с р п ски х песам а на нем ачком ? То нико не би моГао учиниш и б о л е
од В ас, само к а д бист е В и им али врем ена. — Т е т е м и j e писав
20. о. м . и за х в а л и в се за о н и х неколико песам а које сам м у д о
словно превео и послао ( и за В ас сам превео виш е ју н а ч к и х
песама, али В и у м е т е б о л е д а преводит е него ja )
В аш понизни слуГа
В ук
378
204.
САМУЕЛ АУГУСТ ПЕНТЕР БУКУ КАРАЏИЋУ

Лајпциг, 16. јануар 1824.
Mein lieber Freund,

Ihr geehrtes Schreiben vom 13 dieses ist mir samt der be
wussten Rimesse von Rth. 27, 8. gr. in Preus. Cours erst heute
geworden, wobey ich nicht anders glauben kann, als dass dasselbe
diese 3 Tage theils unter Weges, theils auf dem hiesigen Postamte
verweilte, da unmöglich die Briefe von Halle nach hier 3 Tage
lediglich unter Weges zubringen können.
Sie empfangen demnach den Weg des Rechten gemäss in
liegend Ihren Sola Wechsel-Brief zurück mit dem Wunsche
Ihnen bald möglichst auf welche Weise es sey dienen zu können.
Ich empfehle mich ferner Ihrem gütigen Andenken aufs
Beste, und füge Ihnen hiermit auch meine Addresse bey, wenn
Sie mich dahin mit Ihren Werthen Briefen beehren wollen.
Achtungsvoll Ihr Ergebener
Sam. Aug. Penther
Sr Wohlgeboren
Herrn Doktor Karadschitz
Im Hause der Madame Pillen № 1724, l te Etage.
Halle.
Воштани печат c иницијалима
[Жиг:] Leipzig 16. Jan.
[Неко забележио:]
Herrn Hausmann
АСАНУ, 3526.
Букова пре писка V, 1.
[Превод:]
Д р а ш м о ј пријат ељ у,
В а ш е цењ ено писм о од 13 о .м . ст т ло м и j e т ек данас
за једно с д о т и чн о м р и м есо м на т алира 27,8 1роша у п р уско ј
ва л у т и , при чем у не м т у вероват и g p yio нею д а j e ова 3 дана
била д е ло м на п у т у а д е ло м ле ж а ла у овдаш њ ем П о ш т а нско м
УРе9У> ЈеР Je не M o iy h m д а писм а и з Х а ле а до вд е проведу 3 дана
сам о на п ут у.
П р ем а т ом е, добијат е по праву своју соло-м еницу у при-
ло1у, враћену. В олео б и х д а В а м , на било који начин, ш т о пре
Moly б ит и на у с л у зи .
379
П репоручујем се надаљ е В аш ем љ убазном сећањ у на леп т е
и прилаж ем В а м и м о ју адресу, уко ли ко изволит е д а м е почаст -
вујет е својим цењеним писмима.
С пош т овањ ем В аш одани
С ам уел А угуст П ент ер
IbeioeoM блшородсшву
Господину доктору Караџићу,
у кући Госпође Пилен, 5р. 1724, 1 спрат
Хале
205.

Lieber freund,
wieder, im dränge von geschäften, nur einige worte. Von
Reimer habe ich auf meine letzten anträge noch keine antwort.
Der Schluss des msp. und die Vorrede ist von mir gestern zu stande
gebracht worden und ich könnte Sie Ihnen heute mitschicken,
wenn ich glaubte, dass sie so schnell in den druck käme. Dem
nach ist es besser, dass ich sie hier behalte und in müssigen stun
den dran bessere und zusetze oder ausstreiche. Machen Sie Sich
aber keine grosse erwartung davon. Ein schelm gibt mehr als er
kann. Vor dem abdrucke müssen auch Sie erst alles gemächlich
durchlesen und mir frei gestehen, was falsch oder Ihnen sonst
unangenehm ist, oder was ich übersehen habe. Bestimmen Sie
mir also in Ihrem nächsten briefe, bis wann Sie in dieser absicht
das msp. haben wollen?
Wieviel bogen würde Hrn. Vaters abhandlung füllen?1
Seyen Sie freundlich gegrüsst.
Grimm.
Von Kopitar habe ich mehrere interessante briefe seither
erhalten.
380
Herrn D r Vuk Stephanovitsch Karadgitsch
bei Hrn. Prof. D r Vater
zu Halle
an der Saale
fr
[Жиг:] Cassel 18 Jan 1824.
geantwortet den 24. Jan.
АСАНУ, 1995.
Букова прейиска II, 34—35.
1 Д о д а ю накнадно, уздуж поред текста.
[Превод:]
К а сел, 18. ја н у а р а 1824.
Д р а т пријат ељ у,
П р и т и сн ут сам пословим а, опет сам о неко ли ко р е ч и . О д
Р а јм ера нисам jotu добио ogioeop на м о је последњ е м о лб е. К р а ј
м а н уск р и п т а и предю вор ј у ч е сам заврш ио и м о т о б и х В а м
д а на с п о сла м и , а ли не вер ујем д а he т ако брзо от ићи у ш т а м п у.
За т о j e бољ е д а т о за д р ж и м овде и д а у слободним часовим а
попр ављ ам и д о д а јем или бриш ем . А л и н е о чекујт е м н о ю од
т о т . С ам о м а т у й обећава виш е нею ш т о м о ж е. П р е ш т а м -
пагъа м о р а т е и В и у м и р у све прочит аиш и от ворено м и р ећ и
ш т а j e üoipeiuHo, и ли В аш а иначе непријат но, и ли ш т а сам
превидео. О дредит е м и В и, д а кле, у свом след ећ ем п и см у када
ж е л и т е д а и м а т е м а н уск р и п т за т е сврхе.
К о ли к о т абака би и сп ун и ла р а сп р а ва I. Ф ат ера ?
Љ уб а зн о В а с поздрављ а
Грим
О д К о пит ара сам от ада добио виш е и нт ер еса нт н и х пи-
сам а.
Господину др Буку Стефановићу Караџићу
код i. проф. др Фатера
у Халеу
на Зали
одю ворено 24. ја н у а р а
381
206.
Хале, 21 јануар 1824.
у Али 21/9 Јануар. 824.

Већ сам Вам на три писма дужан одговор. Још у суботу
ћео сам да Вам пишем, али ме онај дан у в а т и {розница, те
не мого; зато Вам ни данас не могу млого писати (као што
би ћео), него само штогођ: 1) примио сам обје вексле, и прву
ми je одма исплатио Чвечке, а за другу ми je рекао сјутра
новце послати (од кога je оно прво 40 Ě? Ако je од Илијћа
из Ка[р]лштадта, кажите Г Тирки, нека му одма пошље и
одо ти књ. 25—30 за Карлштадт, а 5 за Дубровник —, и нека
га од мене поздрави, да се постара побрзо новце скупити
и послати; и он ће то учинити). 2) Ja сам Ваша дЬяшя etc.
примио; а послао сам Вам из Липиске преко Кноблоха пре
вод, што су ми послали натраг; виђећете, шта je Стојковић
урадио од њега. Како га примите, јавите ми одм а, да знам.
С тим преводом послао сам Вам још којекаки моји књига,
и Кноблох ће Вам уз то послати руски: 2 Писма апостолска
с откровенијем Јовановим, 1 Историјцу Шлецерову, 2 рјеч-
ника Латинска и Руска, 1 роспись книгамъ, 1 Гречову исто-
рију Руске литературе, 2 части Курсъ руской словеснос[т]и.
Ове књиге молим Вас да платите (чини ми се биће око 20
овдашњи талира). Писма апостолска и Шлец. историја, то
je за мене, а остале je све наручио Шаффарик, но ja би рекао,
да му и одма не шаљете макар и новце послао, јер се бојим
да Магарашевић не изда објавленије о Њемачко-Српском
рјечнику, а ja сам рад то чинити како дођем к Вама (деде Ви
дотле почните што радити о том). 3) 77д[е]#г/словија нијесу
само два табака, него готово чет ири! али je готово пола које-
каки комада од пјесама. 4) За пробу из мога превода наштам-
паћу два табака с малим словима, и Фатер ће уз то дати од
себе један мали предговор Латински. То ће се друге неђеље
почети штампати, jep je остало готово. Би ли се буквар могао
т у начинити? То би млого боље (с Вама), и због Ћирилови
слова лакше било. 5) Ово писмо подајте, молим Вас, Тирки
староме или Госпођи Маци у руке, али га Ви најприје про-
читајте због књига. Међу Земунским књигама 20 су за Нови
Сад; III. књ. ja сам писао Василијевићу те je послао Магара-
шевићу, но од њега никака одговора немам, зато може бити
да би сад боље било, да Г Тирка пише Василијевићу, да и
преда какоме трговцу с писмом од Г Тирке, јер се бојим да
382
код Магарашевића не пропадну. 6) Чудим се, да Вам Васи-
лијевић ништа не шаље за мене! 7) Февруарија 16 по рим-
скоме ja сам рад бити код Гета, jep je оно госпођи дан рођења
(баш кад и Бечком ћесару), а 20. или 21. мислим са свим из
Липиске поћи к В а м а . Него Бога ми не знам како ћу дугове
намирити: 600 талира сам дужан! Рајмер je казао да ће 300
талира узети на себе да плати штампару; но шта ћу чинити
за остали 300? Писао сам Фрушићу, да ми пошље још 210 f. сре
бра, а ja њима да пошљем још 200 књига, па ће онда бити
300 књ. за 500 f. c.m. (јер су ми послали до сад 260 f. а 30 f.
им одбијам за кирију). Деде пишите и Ви Фрушићу, нека гле-
да што одма (он ми je писао да сте му Ви прије писали); још
ако ми и Тирка пошље 200 f. с. m., а очекујем једнако и од
Аделунга 500 р. Ако ли ни од куд ништа не дође, зло, Бога
ми! — Пишите ми одм а. Још највише два писма да примим
од Вас у овој земљи.
Вук.
[Уврх 1. стран е К о п и тар ев а забелеш жа:]
Vuk
А СА Н У , 1608.
Вукоеа иреииска I, 252—253.
207
Касел, 21 јануар 1824.

Lieber Freund,
am Sonntag schrieb ich Ihnen, erst gestern empfieng ich
Ihren Brief vom 13ten (so halten die Posten auf in der geringen
Entfernung!) und säume nun mehr nicht, gleich mit der ersten
Fahrpost das Msp. zu senden. Denn wenn Sie es vom 13ten an
gerechnet in drei Wochen brauchen, so wird es nicht viel früher
eintreffen.
Es freut mich, dass Sie Ursache haben mit Reimer zufrieden
zu seyn. Es ist ein redlicher, viel unternehmender Mann, dem
manches gelungen ist, manches auch nicht. Ob er wohl damals
schon meinen Brief hatte? es war darin auch Herrn Vaters Antrag
berührt, hat er sich darüber erklärt?
Dass zu Halle, nicht zu Leipzig gedruckt wird, ärgert mich
und ist gegen Abrede. Wären Sie zu m G lücke nicht noch da, so
gienge alles untereinander Der Bäntsch wird wohl garstige Typen
383
haben und nicht alle. Kurz Sie werden Noth genug bekommen,
auch mit dem Setzer, während der Leipziger schon eingelernt
gewesen wäre!
Hierbei folgt also ausser dem Schluss über Partikeln Titel,
Dedication und 54 Seiten Vorrede. Wer weiss, ob Sie damit zufrie
den sind! Ich senke aber in der grössten Arbeit und muss alle
Woche einen Bogen deutscher Grammatik ersinnen, schreiben
und corrigiren neben laufenden Dienstvierrichtungen und andere
Abhaltungen.
Die kirchlichen und politischen Verhältnisse habe ich frei
besprochen, hoffentlich doch nichts gesagt, was Ihnen Anstoss
gibt? Zeigen Sie mirs nur an. wir können streichen und ändern.
Concept habe ich nicht dazu gemacht, behalte folglich keins zu
rück. Zur Abschrift war nicht Müsse.
Meine grammatische Gelehrsamkeit ist schüchterner, als sie
aussieht. Ich nehme mir heraus, dem Dobrowsky dessen kleiner
Finger mehr slawisch versteht, als mein ganzes Ich, allerhand
zu bestreiten. Allein Kopitar meinte, ich sollte mich gehen lassen.
Werde also wohl tüchtig anfahren! Was denken Sie zu dem Zeuge?
Auch was meint Vater? der wohl gütig seyn wird, in schwirigen
Correcturfällen sich des deutschen Textes, wie Sie des slawischen
anzunehmen?
Mein Manuscript fordert S. 31 ff. hin und wieder polnische
und böhm. Typen. Hoffentlich hat sie der Drucker, sonst muss
er sie aus Leipzig leihen, was ohne Mühe geht. Ungenau muss
nichts abgedruckt werden, dazu grammatisches, wenn es nicht
ganz ungeniessbar seyn soll.
Ich fürchte meine slawische Schrift unterscheidet sich von
der deutschen und lat. nicht genau genug. Wenn der Setzer nicht
zurecht kommt unterstreichen Sie ihm doch lieber mit rother
Dinte alles was slawisch gesetzt werden muss.
Das Altslawische kann natürlich mit neuslawischer Schrift
gesetzt werden, bis auf die Paar eigenthümlichen Typen. Da helfen
Sie, wie es zulässig und recht ist.
Welcher Vortheil, wenn ein lateinischer Typus aus dergleichen
halsbrechenden Verlegenheiten rettete! dann könnte man überall
drucken lassen!
Die Dedication habe ich geschrieben, weil Sie es so wün
schen, wie ich überhaupt alles auf Ihre Bitte und Ihren Wunsch
in dieser Sache gethan habe. Wenn Milosch mir aber etwa ant
worten lässt, was ich mich in diese спрдња und беспослица auch
noch mische! dann würd es mich ärgern, vermuthlich erscheint
ihm aber die ihm angethane Ehre so geringfügig (wie sie es denn
auch ist) dass er dazu stillschweigt.
384
Noch eins. Hat Reimer beim Factor bestellt, dass wenig
stens ein Ex. auf besser Papier gedruckt werde? Sonst müssen
wir Haller Löschpapier nach Serbien schicken, was noch schlech
tem Eindruck machen wird.
Was Sie mir von den Heldenliedern übersetzt haben, schi
cken S ie m ir j a m it. Es erleichtert mich sehr und Sie erinnern Sich,
welchen Bock ich neulich machte, wo ich mich mit dem Regen
bogen дуга herumschlug und an ein so einfaches und bekanntes
Wort wie дуг (lang) nicht dachte!
Göthe hat meine Übersetzung der Erbschaftstheilung in sein
drittes Heft eben aufgenommen, wie Beilage bezeugt.
[Приложен штампан исечак:]
In der Cottaischen Buchhandlung zu Stuttgard erscheint::
Ueber Kunst und Alterthum von Goethe.
Vierten Bandes drittes Heft.
Inhalt. Das Paria Gebet. Legende. Dank des Paria. Von
deutscher Baukunst 1773. Kupferstich nach Titian. Views
in the Himala Mountains, by J. B. Fraser Esq. Radirte
Blätter nach der Natur gezeichnet won L. E. Grimm,12 Hefte.
Berliner Steindruck. E rbschaftstheilung Serbisch. Bei Ge
legenheit des Schauspiels, die Philosophen von Palisot. Wo
her hats der Dichter? Nekrolog des deutschen Gil-Blas.
Die Verlobung, eine Nowelle von Ludwig Tick. Zahme Xenien
III. Notice sur le Cabinet des Medailles et de Pierres gravées
de Sa. Majeste Ie Roi de Pays-Bas, par J. C. de longe, Directeur
A la Haije 1823. Voyage pittoresque de l’Operland Bernois,
par Mr Lory fils. Noch vier andere malerische Reisen in
den Schweizer- und Savoyer- Gebirgsländern. The Beauties of
Cambria, by Hughes. The History and Antiquities of Westmün
ster, by John Preston. The Italian School of Design, by Ott-
ley Schloss Marienburg. Rameaus Neffe. Sicherung
meines literarischen Nachlasses, Vorbereitung zu einer Ausgabe
meiner Werke. Göthe in den Zeugnissen der Mitlebenden.
Neue Ghaselen von August Graf von Platen. Inhalt der ersten
vier Bände von Kunst und Alterthum. (Zur Bequemlichkeit so
wohl, das Vorhandene aufzufinden, als künftige Bezüge zu erleich
tern).
Ohne Zweifel, denn gelesen hab ichs noch nicht, sagt er bei
der Gelegenheit manches, was uns gefällt.
Kommt Zeit, kommt Rath, j e t z t ka n n ich n ich t dran d en ken ,
ein Bändchen zu übersetzen. Vielleicht erweckt die Grammatik
Freunde und solche, die mehr Müsse und Beruf zum Übersetzern
als ich, haben.
Wie heisst der „K. Rath von ***“2 der dort über die Valachen
etwas hat drucken lassen? Ich finde es nicht besonders. Die Spra
che ist wichtiger als die Abkunft und wer kann in so alter Zeit
Sprache und Abkunft trennen?
Herzliche Grüsse an Sie und an Vater
Grimm.
Fragen Sie Vater ob er Kopps Flugschrift wider den Ro-

stokor Hartmann kennt? ich kann sie ihm sonst zuschicken.
Hartm. wird erbärmlich behandelt aber mit Recht.
АСАНУ, 1996.
[Букова прешска II, 35—38.
1 Ca стране Гримова напомена ist mein Bruder.

2 Сава Текелија.
[Превод:]
К асел, 21 ја н у а р а 1824.
у недељ у сам В а м писав, а т ек ју ч е сам добио В а ш е писмо
о д 13. (т о ли к о се задрж ава пош т а на овој м а лен о ј р а зд а -
љ и н и !), и сада выше не оклевам , него В а м ш аљ ем м а нускр и п т
о д м а х првим пош т анским колим а. Jep ако В а м j e пот ребан
кроз т ри недељ е, рачуна јућ и од 13. онда и неће ст ићи много
panuje.
Д р а ю м и j e ш т о им ат е разлога д а б уд ет е за д о во љ ни Рај-
м ером . Он j e пош т ен и веом а предузим љ ив човек, који j e имао
gociüa и у с п е х а и н еуспеха. J e ли т ада био добио м о је писм о ?
у гьему сам додирнуо и м о лб у господина Ф ат ера, д а ли се из-
јаснио о т о м е?
Д а се ш т ам па у Х а ле у , а не у Л ајпцигу, љ у т и м е и про
т ивно j e договору. Срећом Bu ст е јо ш т у, иначе би се напра
вив правы дарм ар. Б енч има, вероват но, р уж н а слова, и не сва.
Једном речју, B u ћет е им ат и м у к е и ca слагачем, д о к j e онај
у Л а јп ц т у већ обучен у т ом е!
У з ово следе дакле, осим заврш ет ка о парт и кула м а , по
слов, посвет а и 54 ст ранице предю вора. К о зна д а ли ћет е
биты задовољ ни Т и м е ! А л и j a т онем у м о р у послова и м орам
сваке седм ице д а смыслим, напиш ем и ко р т ујем по је д а н т абак
Н ем ачке грамат ике, поред служ бених и других обавеза које
м е задрж авају.
О црквеним и полит ичким односима говорив сам без уст е-
загьа, надам се д а нисам ниш т а рекао ш т о he и за зва т и Ваше
386
н е го д о в а ла ? B u м и т о сам о ја ви т е: м и м ож ем о прецрт ават и
и м ењ ат и. К онцепт нисам правив, па ia, д а кле, и не за д р ж а -
вам . За преписивагье m ije било врем ена.
M o ja Граматичка ученосиг j e скром нија нет ш т о т о и з-
хледа. J a се у с у ђ у је м д а оспоравам м н о ю ш т о ш т а Д обров-
ском е чији малы прст зн а словенски б о л е н ею ц ела м о ја лич-
ност . А л и К опит ар j e см ат рао д а не т реба д а се уст р уча ва м .
Д а к л е , вероват но Ну се в а л а н о насука т и ! Ш иш м и е ли т е В и
о свем у п ю м е ? И ш иш м и с ли Ф ат ер, који Не, на д а м се, биты
т ако добар д а се прихват и немачкоГ т екст а у случа јеви м а
т еж им за к о р ект ур у — као и В и словенскою ?
M o j м а н ускр и п т за х т е в а на ст р. 31 и д. ка т ка д а п о л с к а
и чеш ка слова. Н а д а м се д а и х ш т а м п а р им а, иначе и х м ора
позајмити и з Л а јп ц т а , а т о и д е б ез м у к е . Н е см е се ниш т а
ш т а м п а т и нет ачно, п о ю т о ву грам апш чке ст вари, д а н е би
било сасвим н еу п о т р е б л и в о .
Б о ји м се д а се м о ј словенски р у к о п и с не р а зл и к у је довољ но
од немачкоГ и латиискоГ. А к о се слагай не б уд е сналазио, p a g iije
м у п одвуцит е црвеним м а с т и ло м све ш т о т реба д а се ш т а м п а
словенски.
С т арословенски се, наравно, м о ж е ш т а м п а т и ло в и м сло
венским писм ом , осим неколико посебних слова. Т у р ец и т е В и
како т реба и ш т а ј е н а јб о л е .
K a m a предност би б ила к а д би нас латинско писм о спасло-
од т а к в и х вр а т о ло м н и х нед о ум и ц а ! онда би се могло свуда
ш т ам пат и!
П о с в е т у сам написао je p ст е В и т о ж елели , као ш т о сам
уо пгит е све ово учинио на В а ш у м о л б у и по В а ш о ј ж е л и . А л и
ако м и М и ло ш ogioeopu заигт о се јо ш и j a меигам у о ву спрдњу
и беспослицу, т о би м е н а л у т и л о , а ли гъему Не ова част , која
м у j e учињ ена, изгледат и, вероват но, т ако м а ла ( ш т о у ст вари
и је с т е ) д а He j e преНутати.
Јо ш неигт о. Д а л и j e Р ајм ер наручио к о д ш т а м п а р а д а се
ш т а м п а бар један прымерак на б о л е м п а п и р у? И н а че м о р а м о
п ослат и у С рбију т а ј х а леа н ск и уп и ја ч . Пошаљите ми т е ју -
начке песм е које ст е м и превели. То м и много олакш ава. В и се
сеНатге како сам недавно пром аш ио, мучеН и се са дугом, а и
не пом иш лајуН и на таг<о је д н о с т а в н у р е ч као ш т о j e дуг!
Г е т е j e у п р а во у н е о м о ј превод Д и о б е Ја кш и ћ а у с в о ју
треНу свеску као ш т о се виды и з прилоГа.
[Приложен штампан исечак:]
У К о т и н о ј кгъиж ари у Ш т ут Гарт у излази:
О уметгности и ст арини од Г ет еа ,
треНа свеска четвртоГ т ом а.
25* 387
С адрж ај. М о л и т в а П арије. Jleienge. За хва лно сш П арије.
О н ем а чко ј архит ект уры 1773. — Б а кр о р ез п рем а Т ицијану.
— ПоГледи на планине Х и м а ла је од б ла ю р о д . Џ . Б . Ф рејзера.
ЛитоГрафије и з природе о д Л . Е . Г р и м а (т о j e м о ј б р а т ),
2 свеске. — Б ерлинска литоГрафија. — Диоба Јакшића.
Српски. — П о во д о м позориш не т ре: Ф илозоф и о д П а ли со а .
—- О дакле т о песи и ку? — Н екролог немачкоГ Ж и л-Б ла са .
— В еридба, н овела о д Л у д в и т Т ика. — П и т о м е К сеније I I I
— Записке о каб инет у м е д а љ а и Гема Њ . височанст ва К р а љ а
Н и зо зем ск е од Ж . К . д е Јонж а, директ ора. X a i 1823. — П и т о -
рескно пут о вањ е О перлана Б ерное од i. Л ориа-сина. — Јо ш че-
т ири друга слик овит а пут овагъа у гивајцарске и савојске пла-
нинске пределе. — Л е п о т е К ем б рије о д Х ју с а . — И ст о р и ја
и ст арине В ест м инст ера од Џогга П рест она. — И т а ли ја н ск а
ш кола црт агьа о д О т лија. — З ам ак М ариенбург. — Р а м о о в
н ећ а к. — Осигуравагъе м о је књ иж евне заост авш т ине, припрем а
и здањ а м о ји х д ела. — Г е т е у сведочанст вим а саврем еника.
— Н о ве газеле о д Грофа АвГуст а П ла т ен а . — С а д р ж а ј прва
чет ири т о м а У м ет ност и и ст арине. (З а yio g u u je изналаж егье
постојећеГа и олакш ањ е б у д у ћ и х поруџбина)
Б е з сум њ е, је р прочит ао јо ш ггисам, он овом приликом

к о ж е ш т огит а ш т о ће н а м се допаст и.
Све у своје врем е; сада не могу ни да мислим на то д а
преведем је д н у кгьиж ицу. М о ж д а ће Г р а м а т и к а подст аћи
пријат ељ е и т акве који и м а ју выше врем ена и способност и за
превођегве ueio ja .
К ако се зове онај „ дворски савет ник о д ***“ који j e т а м о
ш т а м п а о н ет т о о В л а с и м а ? П о м о м м и ш љ ењ у т о није ни ш т а
нарочит о. Ј е зи к j e важ нији од порекла, а ко у т и м ст арим
врем еним а м о ж е р а зд ва ја т и је з и к и порекло?
С рдачни поздрави В а м а и Ф ат еру
Грим
П ш пајт е Фаплера: д а л и познаје о на ј К о п и и па м ф лет

прот ив Х а р т м а н а и з Р о ст о ка ? И н а че м у ia j a моГу послат и.
Х а р т м а н j e т у ipguo н а п а д н ут , а ли с правом .
388
208.

Хале, 24. јануар 1824.
Halle, 24. Jan. 824.
Ihren wertesten Brief von 18 d. M. habe ich die Ehre gehabt
gestern zu empfangen, und ich hoffe, dass auch Sie haben meinen
Brief von 13 d. M. empfangen haben. Den Schluss des Msp. und
die Vorrede erwarte ich schon von Ihnen. Die Abhandlung des
Herrn Dr Vaters wird nicht mehr als e i n e n Bogen füllen, aber
wird recht gut seyn (besonders für die Grammatik und Lieder).
Sobald ich Ihre Vorrede in Händen habe, gleich werde ich sie
durchlesen und Ihnen aufrichtig meine Meinung über alles
sagen, aber ich zweifle nicht daran, dass Sie alles recht gut ge
macht haben.
Wuk
Ich bin immer kränklich (вама да je на здравље!); acht Tage
habe ich im Zimer bleiben müssen (zweymal habe ich Fieber
gehabt), heute bin ich erste mal ausgegangen.
[При врху писма адресант записао:]
Praes. 29 ej.
РОГПБ, ф. 991 ед. хр. 648.
Archiv fü r slavisehe Philologie, II, 739.
[Превод:]
Х а л е , 24. ја н у а р а 1824.
В и со ко п о ш т о ва н и Господине,
В а ш е цеььено писм о о д 18. о. м . им ао сам ча ст д а п р и м и м
ју ч е ; а н а д а м се д а ст е и В и д о б и ли м о је писм о о д 13. о. м . За-
вр ш ет ак м а н у с к р и п т а и п редю вор већ о ч ек ујем о д В а с. Р а с
права Господина д р Ф ат ера неће и с п у н и т и виш е о д j е д н о i
т абака, а л и he биты веом а д об ра (н а р о ч и т о з а Г р а м а т и к у
и п есм е) Ч им б уд е м В а ш предГовор им ао у р у к а м а , о д м а х h y
ia п р очит ат и и р ећ и В а м искрено своје м и ш љ ењ е; а л и j a не
сум њ а м у т о д а ст е В и н а п р а ви ли све вео м а добро.
В а ш најо д а н и ји слуГа
В ук
J a са м ст алн о б о леш љ и в (В а м а д а j e на з д р а в /ь е \), о сам
д а на са м м орао о ст а т и у соби ( д в а п у т а сам им ао (р о зн и ц у ),
д а н а с сам прей п у т изаш ао.
389
209.
САВА ТЕКЕЛИЈА ВУКУ КАРАЏИЋУ
ВозлюблЕнш мои!
Сея недЕли полВчих трэдом вашим изданое дЕлцЕ о
Влахов, за кои положени тр8д вам благодарю, обаче иже тое
предЕла, мало возторга имяше в’нем, погрЕшкиже таки; вели-
кыя, якш ино намЕренше, иноже словеса изтолкивают, сети»
ради, аще вы не раздали Проч1я, прош8 не издати, дондеже
погрЕшки не поправите; счасые есть, що вы, имя мое явнн»
неприложили, ибо прибжденбы был чрез ведом ости обявити,
якн> не мое дЕло, слЕдствиеже сегш вам междб прочия погрЕш
ки означаю слЕдВюща, яже поправити изволите, менеже в'
любви вашей удержати, иже имЕю чест, быти
в’ ПещЕ 12 JaiiS. 824. Вам на сл8жби готов
СТ
Не двою, якш ви не полечили и> cSnpSra вашеа извЕсЛе
и) положени ей 100 f
Листа
погрЕшка поправлеше
страна врста
4 20 necken ecken
6 11 des Unfehlbaren избрисати
15 Rista feros, venuit Rippa ferax. tenuit.
16 fitos venuit fisos tenuit
7 15 Flachus - Vlachu s.
предпо-
8 слЕдна В V
10 3 itorum i strum
19 et reperitur non reperiturs
21 Cavaritiae, Croatiae
11 24 Beitsing Bertsiny
slavoitavenutli slavoitalienisch
Rumun Rumuny
12 3 Wei sch Wenisch
18 Katana sia sa Katantsits
18 22 esis isis. Romnyi
20 16 Gothe obwohl Gothe kein
spanischen spanischen
21 20 Partirgamisch Paulityanische
d. Pratutzische Fratutzische
23 5 sicher nicht die sicher die Veranlasung
24 9 Rivoda Pivoda
99 11 Voifwode Vojvoda
390
[На засебној цедуљи:]
Господине Вуче! Башъ Самъ Вамь евда ово писмо на-
писао, толико самъ уморанъ. а и братъ ЦвЬтко зна да самъ
мучанъ и уморанъ са свимъ. Ето вамъ изуна за Београдъ,
срейанъ вамъ путъ и у здравлю да се видимо — само немойте
врло млого сЬдити. съ Богомъ
Вашемъ Алекси.
[На писму забележено туђом руком:]
Алекса Симић.
[Споља:]
a M onsiuer
M onsieur Vuk Stephanovits
Hale in Sachsen
in der Gebauerschen Buchandlung.
[Жиг:] Pest
А С А Н У , 1822.
Букова иреииска I, 501— 502.
210 .
С. 25. jan.
Verehrter freund,
Herr von Koppen, den Sie kennen, war einige tage hier und
hat mir manche slawische neuigkeit mitgebracht, ich kann ihn
nicht weiter ziehen lassen, da et auch Halle berührt, ohne ihm
diesen gruss an Sie mitzugeben. Er hat sich ein facsimile der frei-
singer denkmähler zu München durchgezeichnet welches Sie Sich
zeigen lassen müssen.
Kaum ist vorige woche die Vorrede an Sie abgegangen, so
fallen mir schon hinterher auslassungen ein. Folgende kleinigkeit
ist mir gerade wichtig; sein Sie so gut auf der ersten seite bei der
ersten note, wo gothischslawische Wörter berührt werden, hinter
dem длгъ dulgs einzuschalten.
Das goth. plinsjan (saltare) ist ohne zweifal das altslaw. п л а -
сати, russ. плясать, poln. pląsać,
und weiter hinten in der ersten Schlussbemerkung, wo vom polni
schen rhinesmus die rede ist und die Wörter angulus, und winkel
3 91
angeführt sind wäre auch zuzufügen, vgl. goth. plinsjan m it п л а -
сати, poln. pląsać.
Leben sie wohl,
der Ihrige
Gr.
N. S. Eben hat sich Koppen entschlossen nach Göttingen
zu reisen und von da zurück hierher zu kommen, will sich auch
erst noch zu Weimar, Gotha, Jena aufhalten, wird also schwer
lich vor 14 tagen in Halle eintreffen. Deshalb gebe ich diese nun
einmahl geschriebenen zeilen auf die post.
Vale.
[Споља:]
Herrn D r Vuk Stephanowitch
Wohlgeb.
Halle
a. der Saale (bei Herrn Prof. D r Vater).
geantwortet den 7 febr 824.
Оригинал изгубљен, био у АСАНУ, 1997
Штампа се по: Вукова преписка II, 39.
[Превод:]
К а сел, 25. ја н у а р а
П ош т овани пријат ељ у,
Г о с п о д и н К епен, Kojeia познајет е, био j e овде неколико
дана, и донео м и j e понеку словенску новост , не мо1у д а ia п у
ст им д а оде, а д а В а с не поздравим по њ е м у пош т о свраћа
и у Х а л е . Он j e дао д а м у се направи ф аксим ил Ф рајзинш ких
с п о м е т к а у М и н х е н у , т раж ит е д а В а м ia покаж е.
Т ек ш т о сам прош ле седм ице послао Предювор, почеле су
м и падат и на пом ет изост ављ ене ст вари. С ледећа сит ница
м и j e баш важ на, б удит е т ако добри и до д а јт е j e на првој ст ра
ницы, у првој прим едби ige се спом ињ у ю т ско-словенске р ечи ,
иза длгъ dulgs.
Г о т ск о plinsjan (saltare), без сум њ е je , ст ел. пллсати,
р у с . плясать, пољ ски pląsać;
и даљ е позади, у првој за кљ учн о ј прим едби, ig e се ioeopu о на-
за л и т е т у у пољ ском и поводе р еч и angulus и yia o , т реба до-
дат и: уп о р , ю т ски plinsjan ca плас at и, пољ ски pląsać.
О ст ајт е зб ою м ,
Ваш Г рим
392
P S . К еп ен се у п р а в о о д л уч и о д а а д е н а јп р е у Г е т и ш е н ,
а о т у д а о пет овам о, xo tie д а се за д р ж и јо ш и у В а јм а р у, Г о т и
и Јени, д а к л е т еш ко д а ћ е ст ићи у Х а л е пре 14 д ана. За т о д а -
је м на п о ш т у о в и х неколико р е д а к а к а д сам и х већ нап и са о .
Зб о ю м .
[Споља:]
Господину др Б уку Стефановићу
Хале
на Золи (код Господина проф. др Фатера)
одГоворено 7 ф ебруара 1824.
211.
ЮХАН СЕВЕРИН ФАТЕР и ГЕОРГ АНДРЕАС
РАЈМЕР — БУКУ КАРАЏИЋУ
Хале, 27 јануар 1824.
Lieber Freund!
Der schätzbare H. Buchhändler Reimer hat mir auf den,
in Ihrer Angelegenheit geschriebenen Brief nicht geantwortet,
das ist ein Mann nicht gewohnt, der seit dreyssig Jahren in die
Buchläden brave Arbeiten geliefert hat. Ohne mich des Verdien
stes zu lassen, trage ich demselben durch Sie das vor, was zu Ihrer
Angelegenheit gehört, und bitte Sie, es beantworten zu lassen,
empfehlen Sie mich dem wackeren Manne.
27 Jen. 247
Herzlich der Ihrige
Vater
Ich schreibe das Nebenstehende gebrochen, damit die Ant
wort bloss beigeschrieben zu werden braucht, welches keine
Mühe macht.
[У наставку Рајмер дописао:]
Ich bitte mich mit überhäuften Geschäften gütig zu ent
schuldigen. Da ich mit d. H. Verfasser späterhin unmittelbar
unterhandelte, glaubte ich damit die Sache ausgeglichen zu
haben und die Mühe der Vermittelung H. Prof. Vater zu
ersparen.
1
R. Zu den, Herrn Reimer in
Ob das Verheltniss ein blos- Commission zu gebenden Lie-
ses Commissionsgescheft seyn der wird ein deutsches Titel
soll, ist noch nicht eben aus- blatt (L eip zig b ei R e im e r) ge-
393
gemittelt, da ich schon be druckt, und auf der Rückseite
trächtliche Leistungen im vo desselben angezeigt dass das
raus übernommen habe. Wenn Serbische Wörterbuch und
ich meine Firma auf den Titel Grammatik ebendaselbst zu
setzen soll, bitte ich, zuvor in haben sind.
Halle die Druckerlaubniss er-
theilen zu lassen. 2.
Auf der Rückseite des Titel
blattes der Serbischen Gram
matik wird bemerkt dass in
eben der Buchhandlung die
einverstanden. Volkslieder und Lexikon zu
haben sind den Preis dabei
auzugeben, wird nicht nöthig
seyn.
3.
Für meine Abhandlung
über die Auffassung alter Lie
ebenfalls. der aus dem Munde des Vol
kes zur Vergleichung mit der
des Homers und Ossians, er
halte ich Schleusneri novus
G. Reimer thesaurus (lexicon in LXX
C om plet)
Herrn Doctor Wuk.1 Wohlgb.
in Halle.
Durch gütigen Beischluss der H. H.
Breitkopf u. Härtel.
АСАНУ, 3527
Букова пре писка V, 2—3.
1 Име дописао By к.
[Превод:]
Д р а ш пријат ељу,
Ц ењ ени I. кп и ж а р Рајм ер није м и ogioeopuo на писмо посла-
то м у поводом Ваш е ст вари; т о т уе иавикао човек к о ји је е е ћ
т ридесет Година слао ва.ьане р адове у ю ьиж аре. Н е одуст а-
ју ћ и од т е заслуГе, износим м у преко Вас оно иаио се односи
на В аш у ст вар и м о ли м В ас д а издејст вујет е ogloeop ; üpeüo-
р уч и т е м е т ом ваљ аном ч о веку.
27 јануара 1824. Срдачно Ваш

Ф ат ер
394
О во luuio j a ca ст ране пиш ем на п о л о в и т , т а ко д а j e
пот ребно сам о дописат и одговор, гито неће п р ед ст а вљ а т и
напор.
[У наставку Рајмер дописао:]
М о л и м д а м и д о п усш и ш е м и ло с т и в о д а се и зви н и м нагоми-

л.аним пословим а. П о ш т о сам ca Г. а у т о р о м касније непосредно
р а зю в а р а о , м и сли о сам д а j e т и м е с т в а р ур еђ ен а и д а м огу
уш т е д е т и Г. проф . Ф ат еру т р уд око посреднш ит ва.
1
Р У з песм е које he се д а т и у
Д а л и ћ е се н а ш однос за- ком исион Господину Р а јм ер у
сниват и на п ук о м ком исио- биће ш т а м п а н а наслоена
н о м п о слу, т о јо ш није дого ст рана н а н ем а ч ко м (Лајп-
ворено, је р сам j a већ ун а - циг код Рајмера), а н а /бе
пред преузео зн а т н е обавезе. ло/ полеђини 6uhe оглаш ено:
А к о н а н а с л о вн у ст рану т р е д а се Српски рјечник и Гра-
ба д а ст авим им е своје ф ир матика м огу д о б и т и на ис
м е , м о л и м д а се п р ет хо д н о у т о м м ест у.
Х а л е у набави одобрењ е за
ш т а м п а /ье. 2.
Н а полеђини насловне с т
р а н е Српске граматике би-
С ла ж е м се. he назначено: д а се у и ст о/
кгьиж ари м огу д о б и т и На-
родне пјесме и Ријечник:
г/ehe бигтг пот ребно при т о м
наводииш цену.
3 .
За м о ју р а сп р а ву: о с х ва
ш а/ьу с т а р и х п есам а и з у с т а
народа р а д и поређењ а с
т а к ви м схва т а њ ем к о д Х о
Т а ко ђ е. м е р а и О сијана, д о б и ћ у Schle
usneri novus thesaurus ( л е к
Г Р ајм ер. си ко н у L X X књига, ком-
плетЈ
Благородном господину доктору Буку
у Халеу.
Добротом i. г. Брајткопфа и Хертла
395
212.
МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ ВУКУ КАРАЙИЋУ
Крагујевац, 3. фебруар 1824.
Дошло Ми е до знаня, да вы намЕравате издати Meropi ю
нЕку Кара-Ђорђева времена, кою сте већв на немачйй езикъ
превести дали, и кньигопродавцу нЕкомъ подъ тимъ уговоромъ
продали, да вамъ онъ за немачйй преводъ о свомъ трошку
ербейй оригиналъ печата и изда по издаш'ю превода немач-
кога. Несумнямсе, да у Исторш той времена, предишавшегъ
Моемъ Правителству, неће быти сва дЕяшя списана. Но бу-
дући да се не само История овостранногь Србства, но и
свака струка знаня нЕгова Мене, као садашнЕгъ правителя
овостранны Србаля, премлого касати мора, то не бы радъ
быо, да се икакво дЕло, овы Србаля касаюйесе, изда на свЕтъ
безъ Моегъ провиђешл и одобрешя. Вы ћете признати сами
справедльивость овогъ Могъ желашя, тимъ више, што ће се
у исторш истой, кою вы издати намЕравате, и погдикое дЕ-
яше наћи, кое се Мене и Мое личности непосредственно каса,
и што я безсумнЕнно желити морамъ, да све, што се гди
о Мени и о Моюй личности писало или говорило буде, не само
точно, но и истинно написано и изречено буде. Тога ради
препоручуемъ Вамъ, да по приятно овогъ Моегъ лисма, ако и
будете почели исторпо Кара-Ђорђева времена печатати, одъ
печатаня и србскогъ оригинала и немачкогъ превода преста
нете, и Мени обое на провиђеше и прочиташе пошлЕте. А я
ћу, про провиђенпо овомъ не само обадва дЕяшя послати
вамъ, но и съ нужнимъ къ печаташю ньиномъ трошкомъ, равно
и съ трошкомъ къ препиташю вашемъ потребнимъ снабдЕти
васъ. Неусктете ли ово Мое предложеше послушали, но бу
дете ли истор1ю вышеречену безъ Моегъ одобрешя печатати,
то се надайте совершенной Моюй немилости, и готовости, го-
нити Васъ кодъ свакогъ владЕшя, гдигодъ бы се ви налазиля.
Вы ћете добро знати, колико сте негодовашя кодь св!ю класса
народа Србскогъ за издаше Лексикона, за издаванЕ реценз'1я
кньижевны, и за преведеню евангел'1я на простый ербекзй
езикъ на себе навукли; чувайтесе навући и немилость Мою
издашемъ исторЈе Кара:Ћорђева времена безъ Могъ одобре
шя; чувайтесе, писали о народу овостранномъ св!ю времена
396
новш, тако и Кара^Ђорђу, и о Мени, и найманю чертиду безъ
Могь знаня и одобрения: то е Моя совршена воля.
У Крагоевцу 22. Явуара 1824. Вашегъ доброжелателя,.
№ 114. Cep6ie Княза,
Милоша Обреновича.
Hochgelehrten Herr
Wuk Steph. Karazsitsch,
mehrerer gelehrten Gesellschaften Mitglied
abzugeben in der Breitkopfischen
und Ertelschen Buchdruckerei.
in Leipzig.
АСАНУ, 2295.
Препис. АС, Протокол КК.
Букова преписка II, 555—557
213.
ДИМИТРИЈЕ ФРУШИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 5. фебруар 1824.
У Трсту 5га Февр. п. р. 824.

И прво са дипломом, и друго твоје писмо јесам исправна
примио. Што ти ни сам одговорио, можеш помислити, да сам
труда и времена потребовао, за моћи ти одговорити, не мои
посала ради, него прилика ради, не или утјешително. И жаа
ми je да за сада неутјешително испада, премда надежда још
нам остаје. И за испунити жељу моју у намјеренију млого по-
хвалном налазим за добро јавити Ти, да пишеш управо на
Гд. Перу Теодоровића, коимије Синовац по брат Драге Тео
доров, и да му се од своје стране препоручит, као што сам
те ja од моје препоручио, и да му се замолит, као Ерце-
говцу, кои свои род љуби, и сведоџбе довољне о томе давао
јесте, и даје. За сада нећеш имати новаца, но када дођу књиге,
гледаћу поред тв. писма на Перу управљенога, да га у добром
нађем расположенију, и мислим да Ьеш добити што си желио;
макар ти и у Бечу или на каквом другом месту служило,,
ако je баш истина, да ћеш из Саксоније тако скоро полазили.
Ja би имао узрока прекорети твоју неситост, и што еиси
моје посљедне писмо хотео добро разумети и но гьему вла-
датисе, али се боим увредити те. Зато засад ти праштам,
397
я совјетујем, да никада од нас Трстанаца више неиштеш,
док невидиш да се je Фрушић отресао својије потреба мали,
као женидбе, и собствене нужде, а после као теби неће требати,
молити толико Трстанаца, но једнога који ће се назвати и
одржати као
Твоји
пријатељ и родољубац
Фрушић.
An Herrn
Vuk Stephanovics
mit Briefen des Herrn
Breitkopf & Haertel
a Leipzig
1Жиг:] Von Triest АСАНУ, 1935.
Букова преписка 1, 658—659.
214.
БУК КАРАЏИЋ — ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Хале, 6. фебруар 1824.
у Али б. Февр. (по римск.) 824.
Писмо Ваше од 31 прош. мјесеца примио сам. Најприје
Вам вала на ти 60 f. СМ., што ми обричете. Бога ми при-
знајем да сте ми млого и премлого дали; само да оће Бог
дати да Вам се скоро како одужим. Фатеру нијесам дужан
н и ш т а , нити сам од н>ега кад што искао, него ме он сам, кад
сам прије полазио у Липиску, нудио ако ми треба новаца
на пут, но ja сам му казао, да толико још имам. Ваља да je
Грим што помислио, кад му je Фатер писао, да пише Paj-
меру не били ми купио што пјесама etc. Тирка ми join ништа
није послао. За ти 60 f. ja би молио да ми и о д м а пошљете
овђе. па ако могбудем без њи изићи из Липиске, ласноћу и
доннјети ca собом. Ja 14. полазим у Вајмар, а 21 или 22 нај-
даље 23. мислим поћи из Липиске са свим. Adel, смо писали
и ja и Фатер, но још нема никака одговора, али се и а д а м да
ће штогођ одговорити док сам још овђе. За Кпна пише ми
Грим (од 25. Јануар.), да je онђе дошао, и да полази у Гетингу
и Baj мар: мислим да ћу га наћи у Baj мару (он јамачно чека
да се онђе нађе на дан рођења Вел. Кн.); писмо Јевгенијево
лредаћу му. Граматика се штампа, два су табака готова
398
на чисто, и још ће бити 4 (jep je формат велики); и Гримов»
предговора биће 3 пуна табака (ама славан предговор!), и
1J/2 табака биће Фатерово сравненије Српски пјесама с Оми-
ровима и с Осијановима, и то ће се штампати уз Граматику
послије Гримова предговора (и то je врло добро; Фатер je
узео Јо ва н а С ест рића за примјер). То ће готово све бити штам-
пано док сам ja овђе, jep два сецера раде; а ако што и остане
послије мене, то ће Фатеровић коригирати, који добро ко-
ригира (и iipaeu je ко р ект о р ) — За прцварницу и ча лаб рцнуш и
etc. лажу, магарци! Те су ријечи они виђели у рјечнику, па
износе, да су и у преводу; а у цијелом преводу те ниједне ри~
јечи нема, нити се ja опомињем, да би им ђе мјесто било, а
особито ja знам да су то см ијеш не ријечи (морам се смијати
ово пишући). Пишите ми опет у Алу (као и досад), јер ћу
ja из Baj мара овуда ударити. Збиља! пише Басил ијевић, да
je ум р ъ о Миоковић владика, и да Мушицки иде на админи-
страцију? Жао ми je Миоковића. Поздравите ако ко ус-
пита. Гледајте одговор да буде одм а.
Збюьа! у Гетовој књизи Ueber Kunst und Alterthum, Vier
ten Bandes drittes Heft стој E rbscliafts-T heilun g . Serbisch. T o
сам само у новинама читао, а виђео још нијесам, нити знам
каже ли што Гете уз то.
[На полеђшш:]
Herrn v. Kopitar,
Custos an der К . К. H of bibliothek
in Wien
Воштани печат ca иницијалима ВС.
[Жиг:] Halle 6. Febr.
[Копитарева напомена:]
fevr 1824
АСАНУ, 1609.
Вукова преписка I, 253—254..
215.
Хале, 7 фебруар 1824.
Halle den 7 Febr 824.
Ihren werthesten Brief von 21 v. M. saint Vorrede etc.
habe ich schon lang erhalten, und bis heute habe ich Ihnen nicht
antworten können theils weil ich imer kränklich bin, theils weil
399
ich auch in Leipzig habe seyn müssen. Ihre V о r r e d e ist zehn
mal besser und wichtiger als meine Gramatik und Wörterbuch.
Auch über P a r t i k e l n Sie haben viel besser gemacht, als ich
Ihnen Materialien geschickt haben. D e d i c a t i o n ist npe-gut,
ich hoffe sie wird für mich und für unsere künftige Lieder-Sam-
mlung etc. sehr gute Folge haben, und ich bin versichert, dass
Sie sich daü über alles freuen werden. Ich habe bestellt etliche
Exemplare auf Velin Papier; aber wie glauben Sie dem Milosch
ein Exempt zu schicken? Wen Sie nur bis zu mir kosten schik-
ken, daii werde ich weiter besorgen. Von Vorrede hoffe ich heute
oder morgen z w e i t e n Bogen-Correctur bekomen, und ganze
wird drey Bogen ausmachen, Vorrede setzt ein anderer Setzer,
und sie wird eher fertig als die Grammatik, noch in drey Wochen
wird hoffentlich alles fertig. Der junge Vater corrigirt recht gut,
und von Vorrede liest auch der Dr Vater eine Corrector Am
Ende dieses Monats gedenke ich diese Gegenden gänzlich verlas
sen. In Weimar denke ich den 15 d. M. zu seyn, aber leider! zu
Ihnen werde ich nicht körnen können das erlauben mir ver
schiedene Umstände nicht. Aber ich werde Ihnen noch ein mahl
von Leipzig (oder von hier) schreiben, weil ich Ihnen die Lieder
schicke (vielleicht den 13). Ich bleibe ewig Ihr Schuldner theils
für diese Ehre welche Sie unserer Nation und der Sprache und
mir gemacht haben, theils dass Sie dem Reimer geschrieben haben,
dass er mir so geholfen hat. Dr Vater liesst Ihre Vorrede mit
grössten Vergnügen und Interesse. Aber was werden die katholi
schen Pfaffen in Wien und in Ungarn zu Ihren Betrachtungen
über Kirche etc. sagen? Werden sie das Buch nicht v e r b i e t e n ?
Das wäre mir besonders wegen den guten Reimer leid. Sonst wird
er die ganze Auflage (1500) in Paar Jahren in Ungarn und Sla-
vonien etc. verkaufen (besonders wegen Ihre Vorrede).
Auch Ihren zweyten Brief von 25. Jan. habe ich erhalten,
und плдсати schon aufgeschrieben wo es gehört. Ich danke
Ihnen, dass mir über den Herrn v Koppen geschrieben haben
{ich habe schon einen Brief von Кијево für ihn bekomen, ich
hoffe ihn den 14. in Weimar eintreffen). Leben Sie daweil recht
wohl!
Wuk
РОГПБ, ф. 991.
f Превод:]
Х а л е , 7 ф ебруара 1824.
В и со к о п о и т о ва н и господине,
Ваш е цегъено писм о о д 21 прошлог м . са предю вором иш д.
■одавно сам ech добио, а нисам могао д о даиас д а В а м одю во-
400
р и м , д е л о м због luola ш т о са м ст а лн о б о леш љ и в, а д е л о м ш т о
са м м о р а о б и ш и и у Л а јп ц ш у . В а ш П р е д г о в о р j e д е с е т п у т и
б о л и и в а ж н и ји него м о ја Г р а м а т и к а и Р је ч н и к . И о п а р т и
к у л а м а сш е ш о у р а д и л и много б о љ е iteio ш т о ст о ји у м а т е
р и а л у к о ји са м В а м послао. Л о с в е т а j e п р ед о бр а , j a се
н а д а м д а he она и м а т и д о б р е п о с ле д и ц е з а м е н е и н а ш е б у д у ћ е
зо и р к е иесам а, и у в е р е н са м д а ћ еш е се и В и о н д а р а д о в а т и
због свеГа т о г а .П о р у ч и в са м выш е п р и м ер а к а н а ве л и н -п а п и р у ,
а л и к а к о м и е л и т е п о с ла т и М и л о ш у је д а н п р и м е р а х ? К а д б и ст е
ia м о Ш са м о д о с т а в и т и м е н и , j a б и х се п о б р и н уо д а /ье. Н а
д а м се д а Ну д а н а с и ли с у т р а д о б и т и д р у i и т а б а к П р е д -
io eopa з а к о р е к т у р у , а цео h e и зн о с и т и Гири Гпабака; ПредГо-
во р с ла ж е g p y iu слаГач, и биће Готов пре Г р а м а т и к е ; к р о з т р и
н е д е љ е јо ш 6uhe, н а д а м се, све iouioeo. М л а д и Ф ат ер к о р т у је
в е о м а д об ро, а П р е д ю в о р h e је д н о м преГледат и и д р Ф ат ер.
К р a j е м o e o i м е с е ц а н а м е р а в а м д а са сви м н а п у с т и м о в е кра-
је в е . У В а јм а р у м и с л и м б и ш и 15. о. м ., а л и н а ж а л о с т ! к В а м а
n ě h y моНи д о ћ и : т о м и н е д о зв о љ а в а ју р а з н е о к о лн о с т и . А л и
Ну В а м п и са ш и јо ш је д н о м и з Л а јп ц т а ( и л и о д а в д е ) к а д а В а м
б у д е м слао песм е (м о ж д а 13-oi) J a вечи т о о ст а јем В а ш д у ж -
н и к , н а је д н о ј сш рани збоГ о ве п о ча ст и к о ју ст е у к а з а л и н а ш е м
н а р о д у , и н а ш е м је з и к у , и м е н и , а н а g p y io j за т о ш т о ст е п и
са ли Р а јм е р у т е м и j e т а к о помоГао. — Д р Ф а т ер ч и т а В а ш
П р е д ю в о р с и а јвећ и м за д о в о љ с т в о м и и н т ер есо ва њ ем . А л и
ш ш а he p eh u каш олички попови у Б е ч у и М ађа р ско ј о В аш им
излаГањ им а о ц р к в и и ш д . ? H e h e л и з а б р а н и т и о в у к њ т у ?
T o б и м и б и ло ж а о на р о чи ш о збоГ д о б р о ! Р а јм е р а . И н а ч е h e он
з а пар Година п р о д а ш и ц е ло и зд а њ е (1 5 0 0 п р и м ер а ка ) у М а -
ђ а р с к о ј и С ла во н и ји и ш д . ( н а р о ч и т о збоГ В а ш е i П редГовора)
И В а ш е g p y io п и см о о д 25. ја н у а р а са м д о б и о и eeh д о д а о
и л А с а т и ig e т р еб а . — Х в а л а В а м ш т о с т е м и п и с а ла по го
с п о д и н у К е п е н у ( в eh са м д о б и о је д н о п и см о з а ibcia и з К и јева ,
н а д а м се д а h y ia ср ест н у В а јм а р у 14-oi) З а с а д а збоГом!
В а ш и а јо д а н и ји слуГа
В ук
26 П реввска II 401
216.
РАЗМУС КРИСТИЈАН PACK ВУКУ КАРАЏИЂУ

Копенхаген, 16. фебруар 1824.
Kopenhagen d. 16. Febr 1824.
Hochgeschätzter Hr Doctor!
Lieber Freund!
Ich habe Ihren freundschaftlchen und werthen Brief nebst
beyden Büchern richtig erhalten, und wie sehr habe ich mich nicht
an beyden gefreuet? Recht lebhaft erinnere ich mich unsere Ge
spräche in Petersburg und Moskau, wenn ich Ihren Brief durch
lese, und dann freuet es mich ganz ausserordentlich dass Sie mich
doch nicht vergessen haben, und dass Sie noch so thätig sind.
Während der Mensch thätig ist, blickt ihm immer das Leben schön
und frisch entgegen, er mag auf dem Aste oder im Neste sitzen,
um das serbische Gleichniss zu behalten. Aber warum reisen Sie
so weit, lieber Freund, wäre es nicht besser in Deutschland ir
gendwo zu bleiben? Es wäre noch so viel für die serbische Lite
ratur zu thun, was Sie gewiss thun können, und was gewiss auch
in Deutschland viele Gönner finden würde, z. B. 1) hat man wohl
eine Samlung von serbischen Sprichwörtern? 2) gedenken Sie
nicht einen zweiten Theil von ihrem Wörterbuche oder ein ganz
neues deutsch-serbisches herauszugeben, das wäre wenigstens ein
grosser Gewinn für Ihre Landsleute, die deutsche Bücher lesen
mögten, auch für die Sprachforscher, die einzelne Wörter zur
Vergleichung nachs[ch]lagen mögten, und es existirt wohi noch
gar kein solches Buch. Wenn Sie daran denken wollen, so subscri-
bire ich auf 10 Exemplare. Es dürfte nicht viel grösser als das
serbisch-deutsche seyn.
Leben Sie jetzt, recht wohl, theurer Freund! und erinnern
Sie sich bisweilen Ihren ganz ergebensten
R. Rask.
[Споља:]
Sr. Wohlgeboren
Hr. Dr. Wuk Steph. Karadschilsch
АСАНУ, 3511.
Букова йреписка IV, 735.
[Превод:]
К опен хт ен , 16. ф ебруара 1824.
Высоко пош т овани г докт оре,

драли пријат ељ у,
В аш е пријат ељ ско и пош т овано писмо, с обем а књ ш ам а,
у р е д у сам примио. К ако д а се веом а не обрадујем обома i’ Са-
402
сейм ж иво се сећам н а ш и х разговора у П ет роград у и М осквы ,
д о к чит ам В аш е писм о, и онда се и зузет н о р а д у је м шиго м е
и п а к нист е заборавили, и ш т о јо ш т о ли к о р а д и т е. Д о к човек
р а д и , ж ивот м у j e л е й и свеж , па био он на грани и ли у Гнезду
д а за д р ж и м ср п ск у ф игуру. А л и , за ш т о , драги пријат ељ у,
п ут ујет е т ако д а лек о , зар не би било бољ е д а о ст а нет е негде
у Н е м а ч к о ј? Б и ло би jo iu т олико м н о ю д а се у р а д и за ср п ску
ю ьиж евност ш т о В и ст урно можете д а ур а д и т е, и за ш т а
бист е и у Н е м а ч к о ј ст урно наш ли м н о ю доброт воре. Н а пр..
] П ост оји л и збирка с р п ски х пословица ? 2. Н е намераваиге ли
и зд а т и други д ео свога речника, и ли сасвим нов немачко-срп-
ски, иго би бар био вели к доб ит ак за В а ш е зем љ а к е који би ж е
л е /tu д а чи т а ју нем ачке кгыае, ист о т ако за јези к о сло вц е, ако
би х ш е л и д а погледају поједине р е ч и р а д и ком парације, а т аква
књига јо ш уопгит е не пост оји. А к о на т о пом иш /ьат е, j a се
п р ет п ла ћ ујем на 10 прим ерака. Н е би т ребало д а б уд е много
већи о д српско-нем ачког д ела.
ЗбоГом сада, у здрав/ьу, драги п ријат ељ у! и сет иш е се
к а д и к а д свог најоданијег
Р Р а ска
[Споља:]
Његовом блаюродству
Господину др Буку Стеф. Караџићу
217
Касел, 19. фебруар 1824.
Cassel 19. Februar 1824.
Werthester Freund!
Ihre kränklichkeit und dass Sie sobald abreisen wollen, be
trübt mich von herzen, sagen Sie nur nicht Ihren landsleuten,
dass Ihnen die deutsche luft schlecht bekommen sei. Im Sommer
ist auch hübsch bei uns und dieser feuchte, traurige Winter gehört
zu den seltnen.
Gehofft hatte ich, wenigstens noch die Grammatik unter
Ihren äugen ausgedruckt zu sehen, dann hätten Sie selbst das
exemplar für Milosch mitnehmen können. Wie es nun z u Ihnen
besorgen? Geben Sie mir Adressen nach Prag oder Wien. Ich
wollte Sie hätten auch dem Dobrowsky ein ex. der Grammatik
in meinem namen mitgenommen! Schreiben will ich ihm von
hier aus.
26* 403
Ihre besorgnis wegen der stellen in der Vorrede, die der oc-
sterr oder ungarischen censur misfallen können, macht mich nun
auch besorgt. Beim schreiben dachte ich nicht dran, es sind ja
bloss ansichten, die verwerfen oder widerlegen kann, wer lust
oder beruf hat und ohne welche sich das, wovon die rede war,
weder begreifen noch entwickeln liess. Meintwegen hätten Sie
alles Ihnen anstössige streichen oder mildern sollen, ich hate Sie
ausdrücklich um Ihre unverhaltne meinung gebeten. Nun es ge
druckt ist mag der himmel weiter sorgen, doch thäte mir das ver
bot leid, weil dadurch Ihr zweck und Reimers geschäft leiden
würde.
Auf Ihre Lieder, auf Ihren letzten in Deutschland geschrie
benen Brief freue ich mich, reisen Sie, lieber freund, mit Gott,
werden Sie gesund und fröhlich und behalten Sie mich im guten
andenken, das thue ich sicher auch, als Ihr ergebenster freund
und diener
Grimm.
Meine empfehlung an Vater
dem ich für seine mühe bei der
corrector sehr danke.
[Споља:]
Herrn
D r Vuk Stephanowitch Karadgitch
Halle
frei an der Saale
bei Hrn. Prof. Vater.
geantwortet von Leipzig 2. März.
Штампа се по: Вукова преписка 11, 41—42,
[Превод:]
К асел, 19. ф ебр уа р а 1824.
М н о ю ува ж ен и пријат ељ у,
В аш а болеш љ ивост и нам ера д а у скоро о т п у т у је т е ,
дубоко м е р а ст уж ује; сам о нем ојт е р е ћ и својим зем љ а ц и м а
д а В а м j e наш кодио нем ачки в а зд у х . Л е т и j e ко д нас и леп о ,
а оваква влаж на, сум орна зим а j e рет ко ст .
Н а д а о сам се д а lie бар Г рам аш и ка биты о д ш т а м и а на
йод В аш им н адзором , па бист е он д а м о!ли понет и j e д а н при
м ер о к за М и ло ш а . К ако ia сада дост а ви т и Вама? Д а јт е м и
адресе у Típaly или Б е ч у . В о лео б и х д а ст е попели и Д обр о в-
ском е је д а н прим ерах Г р а м а т и к е у м о је и м е! А писаЬ.у м у
одавде.
404
В аш а заб ринут ост због о н и х м ест а у П р ед ю во р у, која
се м о ж д а uchę доп а ст и ауст р и јско ј и м ађа р ско ј цензура, сада
ст вара брт е и м ени. Д о к сам йисао, нисам м и сли о на т о, па
т о с у сам о м о ја схва т а њ а која м о ж е одбацит и и побијат и
свако ко ж е л и и им а за ка т а за т о, а б ез н>их се не би могло
ни и зло ж и т и ни схва т и т и т о о чем у j e р е ч . Ш т о се м ене т иче,
т ребало j e д а В и избацит е и ли уб л а ж и т е све ш т о j e В ам а
неугодно, j a сам Вас изричит о за м о ли о д а се не уст р уча ва т е.
С ада j e ш т ам пано т ако и нека се за да/ье побрине Б ог, а ли би
м и било ж ао д а се забрани, je p би због тога ст радао В а ш ци/ь
и Р ајм ерое посао.
В а ш и м песм ам а и В а ш ем последњ ем пи см у и з Н ем а ч ке
р а д у је м се; п у т у јт е с Б огом , драги пријат ељ у, б уд и т е здраеи
и весели, и задрж ит е м е у ле й о м сећањ у, а т о ћу, сш урно, учи -
ни т и и j a као В а ш најоданији пријат ељ и слуга
Грим
П р е п о р у ч и т е м е Ф ат еру
к о јем у много за х в а љ ује м гга гьеговом
т р у д у око корект уре.
[Споља:]
Господину
др Вуку Сшефановићу Kapauuhy
Хале
на Залы
код Г. проф. Фатера
o g io eo p em из Л а јп ц т а 2. м арт а
218.
САВА ТЕКЕЛИЈА — ВУКУ КАРА1ДИЋУ
Любезнш мои!
Благшдарим вам о тр8д8 и послашю книжице, но той,
иже преписа, и предЬла не просятпя погрЪшки здЬлаше,
яже в’ дЬлЪ совсЬем противно мнЪше ведоша, cerw ради в’
тих книжицах, еяже имЬти можете, поправити должно, сего
ради их на страна означих, аще и не вся.
Прочем желаю вам всякаго добра
Вам на служби готов
в’ ПЪщ£ 8 феръ. 824. С.Т
405
Мню я cSnpSra ваша вам послала писмо о полутенях 100 f.1
истина мЬшает мнк главк якш аз уже вам о сих писах
погрешках, обаче двоумя повторяю.
[У истој кошуљици писамце Ј. С. Фатера2:]
Wir sind wohl, unsere beste Wünsche haben Sie begleitet,
haben Sie in Leipzig bei Härtel persönlich alles abgemacht —
so bin ich dazu bereit. Die meinigen grüssen. Grüssen Sie Kopitar
Ihr Vater3
a Monsieur
Monsieur Vuk Stephanovits
a Halle
fr. Par Vienne, Präge, Dresde
anitzt zu Wien
abzugeben bei Herrn Kopitar Custos der
k. k. Bibliothek.
А САНУ, 1823.
Букова Претска I, 502— 503.
1 Изоставили смо списак погрешака истоветан са списком штампаним

из писма С. Текелије од 24. јануара 1824. године.
2 Цедуљица je врло мала ( 6 x 3 cm.) и Фатер je увукао у писмо враћајући
писмо у Беч. П о свој прилици Вук je није ни видео, jep je и сад била
закачена између превоја од кошуљице. [Han. Љ. Ст.]
3 Ми смо добро, испратиле су Вас наше најбоље жеље. Ако сте лично
средили све у Лајпдигу, код Хертела, ja сам на то приправан.
Моји Вас поздрављају. Поздравите Копитара.
Ваш Фатер
219
ТЕОДОР ДЕМЕТЕР ТИРКА — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Herrn Wuck Stephanowits а Leipzig

Wien d. 14ten februar 824.
Ihre zwey werthen Zuschriften habe ich erhalten: wie auch
dass eine Qüstel mit 350 Stück Bücher, welches aber Transito
nach der Türkey declarirt ist, und daher hier nicht Consumirt
werden kann, so konnte ich auch nicht laut Ihrer ordre damit
verfahren, sie stehen daher noch immer auf der Mauth, und
diess ist auch die Ursache warum ich Ihnen keine Gelder ein
senden konnte; auch von den vorhergehenden Bücher sind mir
406
noch keine andere gelder eingegangen, sobald mir aber welche
eingehen werde ich selbe sogleich laut Ihren ordre Herrn The-
ocher in Leipzig zusenden.
Ihr Ergebenster
Theodor D. Tirka.
NB. H. Peter Demelitz kat den 24ten V M. die Donau
passirt bis dato habe ich keine neuere Nachricht.
[Споља:]
v. Wien. Herrn Wuk Stephanowitz
bey H. Georg Theochar Söhne
a Leipzig
Букова прейиска I, 100—101
[Превод:]
Г о сп о д и н у Б у к у С т еф ановићу у Л а јп ц т
Б еч , 14. ф ебруара 8 2 4 .
П р и м и о сам В а ш а д в а цегьена дописа, као и санд уче с 350
к о м а д а кгьш а, а ли које j e декларисано као т р а н зи т з а Т у р с к у
и ст ога се о еде не м о ж е ко н зум и р а т и , па т ако нисам ни моГао
п о ст уп и т и прем а В а ш ем наређењ у, cuioia оне јо ш ле ж е на
царини, и о во j e и разло1 ш т о В а м н и са м мо'шо п о сла т и новац:
н и од р а н и ји х ю ы п а јо ш нисам но ва ц добио, а ли чи м буд ем
неш ш о прим ио о д м а х ћ у ia, по В а ш е м наређењ у, п ослат и
господину Т ео ка р у у Л ајпцт .
В аш најпокорнији
Теодор Д Т и р ка
NB. Г П ет а р Д е м е л и ћ j e 24. up. м . преш ао Д у н а е , досад

не м а м н о в и ји х вест и.
[Споља:]
из Беча. Господину Буку Стефановићу
код i. Feopia Теокара и сынова
Лајпциг
407
ТИРИНШКО-САКСОНСКО ДРУШТВО ЗА
ИСТРАЖИВАЊЕ ОТАЏБИНСКЕ
СТАРИНЕ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Хале, 1 март 1824.
Der Thüringisch-Sächsische Verein für Erforschung des va

terländischen Alterthums beehrt sich
H e r r n D o c t o r Wuck
hiemit zum correspondirenden Mitgliede zu ernennen, mit der
ganz ergebensten Bitte von Zeit zu Zeit Nachrichten über anti
quarische Entdeckungen in seinem Vaterlande, so wie über an
dere in den von ihm durchreiseten Ländern mitzutheilen.
Halle den 1-ten Maerz 1824.
Das Präsidium, des Thüringisch-Sächsischen Vereins für
Erforschung des vaterländischen Alterthums.
Im Namen des Präsidenten
Hl. Berghauptmann Baron
v Veltheim
(L. S.) und für sich
Prof. D r K r u s e
Secretair des Vereins.
АСАНУ, 3535.
Букова преписка V, 13.
[Превод:]
Тиринш ко-саксонско д р уш т во за ист раж ивањ е от аџбии-

ске ст арине им а част д а овим им енује
Господина докт ора Б у к а
за дописноГ члана с најпонизнијом м о лб о м д а с врем ена на
врем е саош ит ава вест и о от крићим а ст арина у њ е\о во ј от а-
убш ш , као и о другим ст аринам а у зем љ а м а к р о з које пут ује.
Х а л е , 1 м арт а 1824.
П р е з и д и у м Тиринш ко-саксонскоГ д р уш т ва за ист раж и-
вањ е от аџбинске ст арине.
У им е председника
Господина начелника р уд а р ст ва
барона ф он Ф елт ха јм а
и у своје им е
проф. д р К р узе,
( М И .) секрет ар Д р уш т ва
408
221
Лајпциг, 2. март 1824.
Leipzig den 2. März 824.

Ihren werthesten Brief von 19. Febr habe ich erhalten. Jetzt
schreibe ich Ihnen den letzten Brief aus Deutschland. Gestern
bin ich hier von Halle gekomen, und übermorgen (den 4.) ge
denke ich, у име Бога, über Drezden und Prag nach Wien. Von
unsere Gramatik ist nur 1/ 2 Bogen ungedruckt geblieben, und
ich hoffe, dass diese der junge Vater wird gut corrigiren. Hier
schicke ich Ihnen 9 gedruckte Bogen, wen Sie einige Druckfehler
(besonders in der Vorrede) bemerken, belieben Sie sie dem Dr.
Vater zu schicken, damit Sie am Ende angezeigt werden. Das
Bogen e habe ich vorgestern corriegirt (also die ganze Grammatik
samt Vorrede etc. wird beinahe 12 Bogen stark werden). Hier
schicke ich Ihnen auch I. & II. Band, den serbischen Volksliedern,
samt einigen wörtlichen Uebersetzungen, wie auch ein Exemplar
diesen Liedern für die göttingische Bibliothek, und bitte Sie die
selbe durch den Herrn Hofrath Beneke oder Eichhorn samt
meine unterthänigste Empfehlung zu schicken. Ferner schicke
ich Ihnen einen Качић und Slowanské národní pisnę. Im Качић
lesen Sie nur das Lied auf der 124—127 Seite, und werden Sie
dass das eine калуђерска а не народна — пјесма. Ich schicke
Ihnen noch 2 Büchelchen von Valachen (welche geschrieben hat
ein gewisser Sabas v Tökoly, Србин из Арада, ich bin auch Ihre
Meinung) eine für Sie, andern für göttingische Bibliothek. Auch
das alte Manuskript von unsern Gramatik schicke ich Ihnen,
wie Sie verlangt haben. Eine Gramatik für Милош belieben
Sie mir nach Wien (per Adres, des Herrn Kopitar) zu schicken,
und weiter ich werde besorgen. Wen Sie mich mit Ihren Briefen
auch in Zukunft beehren möchten, belieben Sie nur per Adr. des
H. Kopitar zu schicken, er wird immer wissen wo ich bin. — Le
ben Sie recht wohl, und behalten Sie mich in Ihren Andenken.
Wuk
Verzeihen Sie, dass ich Ihnen so zerstückelt schreibe. Wenn

Ihnen Ihre Geschäfte erlauben auch diese Bände unsere Lieder
anzeigen, so bitte ich Sie etliche Exemplare extra abdrucken zu
lassen für mich und andere unsere. Göthe wird (wie er mir gesagt
4 09
hat) auch Tod des Краљевић Марко drucken lassen, aber so
wörtiich(ü), den er sagt, wen man Metrisch übersetzen müsste,
daü verliert sich serbische Nationalität. E r b s c h a f t s t h e i -
1 u n g habe ich noch nicht gesehen. Ich wünschte, dass Sie die
Fragmenta (in Vorrede zum I. Bd. der Lieder) von XXXIX—
XLVII. gut verstehen, den das habe für Sie jetzt drucken las
sen, aber meine Krankheit etc. hat mir nicht erlaubt es auch wört
lich übersetzen, aber ich hoffe, Sie werden alles verstehen.
Wen ich Ihre Vorrede zu der Gramatik mit dem Kopitar gele
sen habe, dan werde ich Ihnen gleich schreiben.
РОГПБ, ф. 991, ед. xp. 648.
[Превод:]
Л ајпцш , 2. м арш а 1824.
Высокопош т овани господине ,
Д обио сам В аш е цегъено писмо од 19. фебруара. Сада В ам
пиш ем последњ е писмо и з Н ем очке. Туче сам допут овао овамо
из Х алеа, а прекосут ра (4-oia) намеравам у им е бога преко
Д резд ена и Прага у Беч. О д наш е Г рам ат ике j e остао неш т ам -
пан само I 1/ 2 т абак, j a се надам д а he ia м ла д и Ф атер добро
корию ват и. Ш аљем В а м у прилогу 9 о д ш т ам паних табака,
ако примет ит е неке ш т ам парске погрешке, (нарочит о у П ред-
говору), изволит е послат и и х др Ф ат еру д а и х објави на крају.
Табак е корт овао сам прекјуче ( дакле цела Грам ат ика са П ред-
ю вором ит д. биће велика скоро 12 т абака) — Ш а/ьем В ам
и I и I I к њ ш у С рпских народных песама са неколико д ослов
ных превода, као и је д а н прим ерах ових песама за библиот еку
у Гет иш ену, и м о ли м В ас д а ист и поиш љ ет е преко дворског
савет ника Б енекеа или А јхорна и д а м е љ убазно препоручит е.
О сим т от ш а/ьем В а м једно1 Качића и „Slovanské národní
p isn ę". К од К ачића прочит ајт е само песм у на стр. 124 —127,
и видећет е д а j e калуђерска, а не народна песма. Ш аљем В ам
јо ш и две књ иж ице о В ласим а (које j e написао извесни Сава
Текелија, Србин и з А рада; и j a сам Ваш е! м иш љ ењ а). је д н а j e
за В ас, а друга за библиот еку у Гет иш ену. И ст ари м а н у
скрипт наш е Г рам ат ике В ам ш а/ьем, као ш т о ст е т раж или.
— Јед н у Г р а м а т и ку за М и ло ш а изволит е послат и м и у Б еч
(н а адресу Господина К о пит ара), а даљ е ћ у се ja побринут и.
А ко м е и уб у д у ћ е ж елит е удост ојит и својим писмима, изво-
лит е слат и и х само на адресу I. К опит ара, он he у век знат и
где сам ja . — ЗбоГом, и сачувајт е м е у свом сећању.
В ук.
410
О прост ит е ш т о В а м пиш ем овако исецкано. А к о В ам
В аш и послови д о зво ле д а прикаж ет е и ове к плие на ш и х песама,
м о ли м В ас, д а јт е д а се посебно о дш т ам па вигие примерака,
за м ене и друге наш е. Г е т е he (ка ко м и j e р ек а о ) објавит и и
Смрт Краљевића Марка, али онако дословно ( l i ) , је р он ка-
ж е, ако би се превела м ет рички, изгубила би српску национал-
пост . Д и о б у Ј а к ш и ћ а јо ш нисам видео. В о лео б и х да
добро р а з у м ет е одлом к е ( у üpegioeopy I кгьизи песам а) на
ст р. X X X I X — X L V I I j e p сам и х ш т ам пао за В ас, а ли м и м оја
болеет ит д. није д о зво ли ла д а и гьих дословно преведем , али
j a се надам д а heute све р а з у м ет и. — К а д а прочит ам В аш П ред-
говор Г рам ат ици са К опит арем , писаћу В а м о д м а х.
222.
Лајпциг, 3. март 1824.
Изволите пршмить здЬсь двЬ книги Iой и двЬ Д1ой
части народныхъ Сербскихъ пЬсней (за Вась и за Гдйна
Аделунга), также и одинъ экземплярь (всЬ три части bros-
chirt) за Гдичну Терезио фонъ .Такобъ.
Die 50 Exemplaren für den Herrn Grafen von Rumjanzow
habe ich je t z t nach meinem Versprechen an den Чвечке schicken
können, weil sie mir der Buchdrucker hat nicht ausliefern wollen,
sondern alle meine Bücher müssen bei ihm solange bleiben, bis
ich bei ihm meine Schuld (300 Taler) werde abgetragen haben.
So bald ich in den Stand versetzt seyn werde das zu thun, werde
ich Ordnung machen, dass diese Bücher dem Чвечке zugeschickt
werden. Ich reise nach Wien mit 10 Taler!
Е[с]тьли бы судьбина Вась не привела здЬсь, Богъ вЬсть,
что бы зд'Ьсь самною здЬлалось. — Скажите это Гдйну
Аделунгу и Графу Николаю Петровичу Румянцову
Поручая себя Вамъ, съ истиннымъ высокопочтешемъ
и благодарностью честь имЬю быть,
Вашего высокоблагородья
покорнЬйшим слугою
Вук Стеф. Караджичь
въ ЛейпцигЬ, 3. Марта (по Римск). 824.
ААН СССР, ф. 30, оп. 3, ед. хр. 106.
411
[Превод:]
В аш е високоблаю родсш во,

И зво ли т е прим ит и две к/ы ие I и I I д ела народных ср п ски х
песам а (з а В а с и i. А д е л у н ш ), као и је д а н прим ерах (сва
т ри д е ла ) за ю сй о д и чн у Т е р е зу ф он Јакоб.
П едесет прим ерака за Господина Грофа Р ум јанцева, по
обећањ у, Moiao сам т ек сад послат и Чвечки, je p м и и х ш т ам -
пар m j e испоручио, зат о ш т о су све м оје књ т е м о р а ле д о т ле
ост ат и к о д /ъеГа д о к м у не изм ирим g y l (300 т а ли р а ) Чим
б уд ем у ст ањ у д а средим т о, ga h y иалоГ д а се кгьиГе по ш а љ у
Чвечки. У Б еч пут ујем ca 10 т алира.
Д а судбина m j e В ас д о вела овам о, Б ог зн а ш т а би овде
било са м ном . — Р ецит е т о Г. А д е л у т у и Грофу Н и ко ла ју П е
т ровичу Р ум јанцеву.
П реп о р учујућ и В а м се с ист инским высоким поштовагъем
и за хва лн о ш ћ у, им ам част биты,
ЛајпциГ, 3. м арт а Bauieia високоблаГородства
(п о р и м с к о м ) 1824. најпокорнији слуГа
В у к Ст еф . Караџић
223.
ФРИДРИХ ПАВЛОВИЧ АДЕЛУНГ
Петроград, 6. март 1824.
St. Petersburg am 23 Februar 1823 [1—1824]

Wenn ich Ihnen, hochgeschätzter Herr und Freund, sehr
lange nicht geschrieben habe, so bitte ich Sie, mein Stillschweigen
damit zu entschuldigen, dass ich die Zurückkunft Hrn Grafen
von Rumanzoff abwarten wollte, um von ihm die versprochene
Unterstützung zum Drucke der Serbischen Lieder für Sie zu er
halten. Der Kanzler ist nun vor einigen Tagen von seinen Gütern
aus der Ukraine angekommen und ich habe keinen Augenblick
versäumt, ihn an sein Versprechen zu erinnern, bin auch so glück
lich gewesen, die 500 rbl. gleich von ihn zu erhalten. Sie erhalten
nun auch ohne den geringsten Verzug den Betrag dieses Geschen
kes in beiliegender Anweisung, deren Auszahlung keine Schwie
rigkeit haben wird, und über deren Empfang ich Sie bitte, mich
mit umgehender Post zu benachrichtigen. Es wird wohl auch gut
412
seyn, wenn Sie dem Grafen Rumanzoff dafür in einem besondern
Briefe danken, so wie auch seiner Unterstützung in der Vorrede
zu den Serbischen Liedern erwähnen wollten.
Ihre Biographie des Fürsten Milosch Obrenovitsch habe ich
gleich an ihre Adresse befördert, auch dem erhaltenen Befehle
zufolge selbst einen Bericht darüber gemacht. Noch habe ich
indessen nicht das überreichte Manuscript zurück erhalten, hoffe
es aber in Kurzem zu bekommen und Ihnen dann mit der ertheil-
ters Resolution unverzüglich zurück zu senden.
Ich wünsche Ihnen Glück, in der Nähe meines verehrten
Freundes, Hrn Prof. Vater zu leben und glaube diesen Brief am
sichersten in Ihre Hände zu bringen, wenn ich ihn seiner Gefäl
ligkeit empfehle.
Leben Sie recht wohl und bleiben von der aufrichtigen Theil-
nahme und Hochschätzung versichert, mit welcher ich die Ehre
habe zu seyn
Ihr ergebenster
Fr Adelung.
Herrn Wuk Stephano wisch
Wohlgeboren
in Halle. АСАНУ, 2801
[Превод:]
П ет роград, 23. ф ебруара 1824.

А к о В а м , вео м а цењ ени господине и п р и ја т ељ у, вр ло g y lo
н и са м писао, м о л и м В а с д а м о је ћ у т а њ е и зви н и т е т и м е ш т о
са м х т е о д а сачекам п о врат ак i. Грофа Р ум ја н ц о ва , д а о д m ela
д о б и јем за В а с обећану пом оћ за ш т а м п а њ е с р п с к и х песам а.
К а н ц ела р j e п р е н еко ли ко д а н а сш т ао са с в о ји х им ањ а у У кра-
j m u и н исам п р о п у с т и о ни часа д а ia п о д сет и м н а m eioeo обе-
на/ъе, и био са м т ако срећан д а са м о д м а х о д m ela д о био 500
р у б а љ а . В и ћ ет е б ез и најм ањ ег одуГовлачењ а д о б и т и и зн о с
шо1а д а р а у прилож ено / до зн а ц и , за ч и ју и с п л а т у нећ е бит и
н и к а к в и х пот еш ко ћ а и о чијем п р и јем у В а с м о л и м д а м е о б р а т
н о м п о ш т о м обавест ит е. Б и ћ е свакако д о б ро ако Грофу Р у м -
ја н ц о в у з а т о за х в а л и т е посебним писм ом , као и д а у üipegio-
во р у С р п ск и м п есм а м а пом енет е њеГову пом оћ.
В а ш у биоГрафију к н еза М и л о ш а О бреновића о д м а х сам
о ш п р ем и о на о д р еђ ен у а д р е с у и, прем а п р им љ ено м на р еђењ у,
и са м сам о т о м е направио извеш т ај. Н и с а м јо ш , м е ђ у т и м ,
пр и м и о нашраГ у р у ч е н и р у к о п и с , а ли се н а д а м д а ћ у ia у б р зо
д о б и ш и и онда В а м 1а са до б и јен о м о д л у к о м , н ео д ло ж н о по-
с ла т и натраГ.
413
Ж ели м В а м cpeliy д а ж ивит е у близини мог цењеноГ при-
ја т е љ а i. проф . Ф ат ера и верујем д а ћ у ово писм о иајст урније
даты у В а ш е р у к е , ако Га препоручим њеГовој паж њ и.
О ст ајт е здраво и б уд и т е уверени у и скрену си м п а т и ју
и високо пош т овагъе, с ко ји м им ам част бит и
В а ш најо д а н и ји
Ф р. А д елун Г
Благородном Господину Буку Стефановићу
Хале
224.
ВУК КАРАЏИЋ — ПЕТРУ ТЕОДОРОВИЋУ
Праг, 11. март 1824.
У Прагу 11 Марта (по римск.) 824.
/— S
У Тријест Гдару Петру Теодорсвићу!

Ви1 сте по родољубивој ревности срца вашега 2помагали
млогима2, но може бити да никоме у већој невољи нијестеЗ
помогли него4 мени прошавшега љета и јесени у Липисци. Но
невоља, у којој се још једнако наодим, не да ми, да останем
при овој помоћи, коју сте ми преко Г Фрушића сами по
казали, него вас морам молити, да ми join помогаете. Ви сте
мени у два пута послали 260 f. сребра, а ja сам вама послао
200 књига народни Српски пјесама, то јест 100 књига III. и
100 II. части; сад5 вас молим да ми пошљете join 210 f. сре
бра, а ja ћу вама послати 100 књига I. части, које су наштам-
пане и свезане6 у Липисци остале у залози. 7Ja се зацијело на-
дам, да ви мени ову милостиву и родољубиву помоћ не ћете
одрећи, зато вас молим, да ми je што брже пошљете у Беч
на Г Копитара (Kopitar, Custos an der k. k. Hofbibi, in Wien)'
И тако ће 8бити 470 f., join да метнемо 30 f. за трошак8 (које
што сте за тије 200 књига платили, које што ћете платити
за ови 100), нека буде свега 500 f. за 300 књига. — Кад би у
народу нашему била join само три9 така родољупца, да ми
сваки10 купују по 100 књига, ja би сваке године по једну књигу
написао и издао; но као што je на земљи један Тријест, тако
je и међу Србима један Петар Теодоровић.
5/17 Марта из Беча послато11.
Концепт АСАНУ, 3536.
Букова преписка К, 11.
414
i П ре тога, Вук je ово писмо почшьао на више начина, али je те по-
четке прецртао, било je Племенити Србине\ Ви сте мени с покојним
и иезаборављеним братом Вашим Драгом 1 8 1 8 j e године. Ви сте по ро-
дољубивој ревности помогали млошма, но може бити да никоме у већој
невољи нијесше помогли као мени. Осим знатне помоћи, коју сте с покој-
ним и незаборављеним брагпом вашим Драгом, мени учинили 818. Го
дине
2 - 2 Било најпре млоГима помогали па je бројевима 2, 1 успостављен
овај редослед.
3 Пред нијесте било и погреб па je прецртано.
4 Него изнад прецртаног као.
5 сад над прецртаним још.
6 свезане подвучено.
7 - 7 Дописано на левој маргини, уз знак Ф који je и на односяом месту у
тексту.
8 - 8 И знад прецртаног те ви мени за 300 књта даиги 500 ф. сребра.
9 три изнад прецртаног два. ј
10 сваки иза прецртаног свагда.
и Написано у врху писма, на десној маргини.
225.
Беч, 16. март 1824.
Wien den 16. Märtz 824.
Theuerste Gattin!
Dem Gott sey Dank! gestern bin ich hier glücklich ange-
komen. Heute kan ich dir den Tag nicht bestimen, wan werde
ich von hier abreisen, aber lang werde ich mich hier nicht aufhal
ten. Wen ich einen Sitz auf dem Postwagen bestellt habe, dan
werde ich dir wieder schreiben und den Tag meiner von hier Abrei
se und dort Ankunft bestimen könne. Frau Mutter ist gesund
wie auch Luisa. Ich wünsche dich samt unsere lieben Kindern
gesund finden. Gruss und Empfehlung an den Herrn v Tirol
und seine Frau. Küsse mir vielmahl unsere liebe Kinder. Heute
habe ich gespeist bei der gnädige Frau, und den Brief schreibe
ich unten in ihre Schreibstube, und just ist die gnädige Frau hinun
ter gekomen, und sagt mir, ich soll dich samt unsere Kinder griis-
sen.
Lebe wohl! ich verbleibe bis zum Grabe
dein getreuer Gatte
Wuk
АСАНУ, 8532/33.
415
[Превод:]
Б еч , 16. м а р ш а 1824.
Н а јд р а ж а с у п р у Го,
БоГу х в а л а , ју ч е сам срећно ст т ао овам о. Н е м огу д а на с
д а о д р ед и м д а н у к о ји ћ у о д а вд е от пуШ оват и, а ли о вд е се н ећ у
д у ж е задрж ават и. К а д б уд е м обезбедио м ест о у пош т анским
ко ли м а , поново 1гу ш и писат и и м о ћ и h y д а н а зна чи м д а н к а д
ћ у о д а вд е поћи, и к а д ћ у т а м о ст ићи. Г о с п о ђ а м а јк а j e здрава,
као и Л у јза . Ж е ли м д а т ебе и н а ш у g p a iy д е ц у з а т е ш е м здраво.
С пош т овањ ем п о зд р а вљ а м Господина Т и р о ла и њеГову
супругу. П о љ у б и м и пуно п у т а н а ш у драгу д е ц у .
Д а н а с сам р у ч а о к о д м и ло ст и ве госпође и ово писм о пиш ем
д о л е, у jbeuoj соби за р а д , у п р а во j e сиш ла м и ло с т и ва Госпођа
и к а ж е м и д а позд р а ви м т ебе и н а ш у д ец у.
О с т а ј зд р а во ! О ст ајем д о гроба т в о ј верни супруг
Бук
226.
ЛУДВИГ ХАЈНРИХ ЈАКОБ и ТЕРЕЗА ЈАКОБ
Хале, 19. март 1824.
Halle d. 19* Mürz 24.
Gestern mein werther Freund erhielt ich durch Hr Prof.
Vater einen Wechsel von Halle auf 131 Rth. 21 gr für Sie. Der
Verabredung gemäss, die ich mit Hr von Koppen getroffen habe
ich ihn in Ihrem Nahmen girirt und ihn von Frege u. C. einkassirt.
Davon habe ich bezahlt.
Die Ihnen procurirte Summe . 78 Rth. —
An Porto für 3 Briefe nach u. von St. Pe
tersburg in dieser Sache ä 20 gr . 2 Rth. 12 gr-
Porto eben dahin um H. Adelung den Eingang
des Wechsels zu melden u. beym Kaufmann
die Zahlung der 300 R° abzubestellen . — 20 gr
An Hr Prof. Vater für ausgelegtes Porto 16 gr
82 Rth.
Diese Summa abgezogen von . . . . 131 „ 21
haben Sie bei mir gut 49 Rth. 21 gr.
Was ich damit machen soll, darüber erwarte ich Ihre Ver
fügung.
416
Meine Tochter arbeitet fleissig an der Übersetzung Ihrer Lie
der, wie Sie aus ihrer eigenen angehängten Zuschrift ersehen wer
den. Da der Buchhändler Herr Gerold in Wien mit Hr. Schwetsch-
ke allhier in Verbindung steht, so finden Sie wohl Gelegenheit
das was Sie an meine Tochter zu schicken haben, durch ihn nach
Halle zu befördern, weshalb ich Ihnen diese Gelegenheit vor
schlage. Koppen ist den 9ten nach Dresden gereisst, und wird
wohl jetzt schon auf seine Abreise nach Berlin denken. Mit den
aufrichtigsten Wünschen für Ihr Wohl und das Gelingen aller
Ihrer Pläne bin ich
Ihr
ganz ergebenster
von Jakob
Indem ich, lieber Herr Wuk, Ihnen meinen besten Dank
für die mir durch Herrn von Koppen übersandten Bücher ab
statte, melde ich Ihnen dass ich dieselben schon aufs Fleissigste
benützt habe. Indem ich Ihre Uebersetzungen mit dem Original
verglich, gerieth ich unvermerkt so in das Studium Ihrer Sprache,
dass es mir bald möglich war, selbst aus ihr zu übersetzen. Doch
kann ich oft mitten im Uebersetzen mit einzelnen Ausdrücken
nicht zurecht kommen, zum Theil wohl sprüchwörtliche Redens
arten, oder auf Nationalsitten bezügliche, wesshalb ich nicht
genug bedauern kann, dass ich nicht mehr Ihre mündliche Be
lehrung zu benutzen vermag. Was bedeutet z. B. im 22. II око
мене трава окрену се, wörtlich, um mich her wendete sich das
Gras. Ist das etwa eine glückliche Vorbedeutung bey Liebesbe-
werbungen? In Nr 21 II weiss ich auch nicht recht was ich
aus dem косовка девојка machen soll. Heisst das d. Mädchen
vom Amselfelde, d. Amselmädchen, oder ist es ein Name?
Diejenigen Gedichte, welche Sie mir gegeben, habe ich fast alle
in Metrum gebracht, auch die grössere, ausserdem noch mehrere
andre. Doch würden Sie mich verbinden, wenn Sie mir, wie Sie
mir versprochen, die Verdeutschung noch einiger H eldengedichte
schickten, mit den kleineren kann ich recht gut selbst fertig wer
den. Bey den grösseren werde ich, wie ich schon erwähnt, oft
durch Einzelnheiten gehemmt, auch machen sie mir ihrer Länge
wegen viele Mühe. — Ic h werde n ich t erm angeln, Ihnen so b a ld es
m ir m öglich ist, alles geschrieben oder g e d ru c k t m itzu th eilen .
An Her Dr Wuk Therese.

Wohlgeb
in W ien
АСАНУ, 3537
Букова преписка V, 15— 16.
Ш р ев о д :]
Х а ле , 19. м арш а 1824
Ј у ч е сам , цењ ени иријаш ељ у, добио за В а с и з Х а леа , од
i. Ф ашера, м ен и ц у на 131 ш ал. и 21 ip. П р ем а с п о р а зум у ca L
фон К епен ом j a сам j e у В аш е им е ж ирирао и од Фрегеа и К о м п ,
наплат ио. О д тога сам исйлат ио.
В ам а, по овлаш ћењ у, с у м у од 78 т ал. —

П ош т арина за 3 писм а за П ет роград
по oeoj ст вари, по 20 ip 2 т ал. 12 ip.
П ош т арина за ист о м ест о, д а б и х i.
А д е л у ш у ја ви о о приспећу м енице а
ко д К ауф м ана от казао плаћањ е 300
т алира — 20 ip.
Г проф. Ф ат еру за плаћену пош ш арину 16 ip.
8 2 т а л.
К а д се о д у зм е ова сум а од 131 т а л. 21 ip.
В и од м ен е пот раж ујет е 49 т ал. 21 ip.
О чекујем B aiua у п у т с т в а ш т а ca овим д а чиним.
_ M o ja кћ и р а д и вредно на превођењ у В а ш и х песам а, као
ш ш о heule видет и и з гьеног прилож еног писм а. П о ш т о кгъижар
у Б ечу, Господин Г ер о лд , ст оји у вези ca i. Ш вечкеом овде, ja -
м ачно heute наћи прилику д а оно ш т о пгреба д а пош аљ ет е м о јо ј
кћери, преко гbeiа у п у т и т е у Х а ле , сто1а В а м п ред лаж ем ову
прилику. К еп ен j e 9 о т пут овао у Д р е з д е н и сад свакако већ
м и с л и на свој о д ла за к у Берлин. С најискренијим ж ељ а м а за
В аш е здрављ е и у с п е х у сейм В аш им плановим а
В а ш веом а одани
ф он Ја к о б
И зраж авајући В а м , gpaiu Господине В уче, c e o jy у с р д н у за-

хв а л н о с ш за књ т е послат е м и преко Господина ф он К епена,
ја в љ а м В а м д а сам се њ им а већ најревносније корист ила. П о-
р ед ећ и В аш превод с орит налом , и неприм ет но сам почела да
и зучавам В аш је з и к , т ако д а м и j e уско р о било моГуће д а са
n e ia сам а преводим . Чест о, м еђ ут и м , у с р е д превођењ а не моГу
д а се снађем у појединим изразим а, д ело м вероват но у посло
вичном израж авагьу, или у изразим а који се односе на народне
обичаје, заш о не M oiy д а преж алим ш т о виш е нисам у M oiyh-
ност и д а се корист им В аш им усм ен и м поукам а. Шила значи
нпр. на 22. [с т р .ј, I I , око м ен е т рава окрену се, буквално: um
m ic h her w endete sich das Gras. Д а није ово м о ж д а предска
занье cpehe приликом просидбе ? — Н а стр. 21 I I , т акође не
зн ам иаиа д а р а д и м са оним косовка д евојка? Значи л и т о d ja s j
418
M ädchen vom A m se lfe ld e , d [a s] A m se lm ä d ch en [д е в о јк а ca К о
сова], и ли j e т о и м е ? — П е с м е ко је ст е м и д а л и скоро све са м
п р евела у с т и х у , и оне в ehe; сем о в и х и м ноге g p yie. И пак б и ст е
м е о б а веза ли к а д б ист е м и , као ш т о ст е м и обећали, п о сла ли
у н ем а ч ко м п ревод у јо ш к о ју јуначку песму, с м а л и м п есм а м а
м о гу сасвим добро и сам а изићи на крај. К о д већ и х, као ш т о са м
н а п о м ен ула , чест о за п и ш ем збо1 појединост и, а и њ и х о ва д у -
ж и н а причш ъава м и м н о ю невољ а. Нећу пропустити да Вам,
чим ми буде могуће, саопштим све написано или штампано.
Т е р е за
Б лагородном Господину д р у Б у к у
У Бечу
227
ЮХАН СЕВЕРИН ФАТЕР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Хале, 21 март 1824.
Halle 21 März 24.
Hochgeschätzter Freund,
Den aus Pesth eingelaufenen Brief habe ich Ihnen mit Ein
schiebung der Bezeigung unseres Wohlbefindens nachgeschickt.
Vor wenigen Tage kam Adelungs Brief an mich addressirt, offen
die Inlage und der Wechsel, den ich an Jakob gab, welcher Ihnen
beiliegend darüber Bericht abstattet. Mögen alle Ihre Angelegen
heiten recht wohl gedeihen!! Jakob sagt mir auch, dass die fünfzig
Exempl. Ihrer Lieder von Koppen noch von Härtel losgemacht
gestern durch Schwetschke nach Petersburg abgegangen sind
wegen den 50 Exempl. Bibelübersetzung wende ich mich an Herrn
Härtel.
Auch der Uhrmacher hat gestern geschrieben zum Beweiss,
wie freundlich sie Alles besorgt haben.
Unsere Wünsche haben Sie ununterbrochen begleitet und
ganz ruhig bin ich nicht, bis wir von Ihnen den bald zu hoffenden
Brief über Ihre glückliche Ankunft in Wien haben. Da pflegen
Sie sich nur, mein Lieber!
Mit meiner schweren Arbeit über das Griechische N T werde
ich in nächster Woche fertig und athme dann freier.
Erst in den letzten Tagen hat Bäntsch das verschriebene Pa
pier erhalten und fängt wieder an fortzudrucken, so dass das Ganze
bald beendigt sein wird. Dann sende ich die Aushängebogen an
Grimm, dem Sie wohl die bisherigen von Leipzig aus geschickt
haben.
27* 419
Dem guten Kopitar bitte icb das unten Stehende abgeschnit
ten zuzustellen und meine Bitte öfter in Erinnerung zu bringen,
damit sie erfüllt werde.
Herrn v Kopitar Custos d. K. K. Bibliothek bitte ich unter
Bezeugung herzlicher Achtung angelegen, mir gütigst die vier
Seiten, welche im Stelage Ihrer grossen Bibliothek Georg Wi-
celić Schriften einnehmen, gefälligst ganz genau abschreiben zu
lassen und gelegentlich so bald es seyn kann zuzuschicken. Die
Pflege unseres guten Wuks brauche ich Ihnen nicht zu empfehlen.
Vater
Da Herr Schwetschke der jung in Gerolds Handlung eine

Zeitlang gewesen ist, so können Sie im Couvert an Herrn Ferdin
Schw Buchhändler zu Halle durch Gerold jede dickere Sendung
an uns fallende machen, aber den Brief über Ihre glückliche An
kunft erbitte ich mir baldigst durch die Post.
Die Meinigen grüssen Alle, auch Senffs. Herzlich und ach
tungsvoll empfiehlt sich der Ihrige
Vater
]Ha коверту:]
Sr- Wohlgeboren
Herrn Doct. Wuk Stephanowitsch Karadschitsch
Eilig zu Wien.
abzugeben bey Herrn v. Kopitar Custos
der К. K. Bibliothek.
[Жиг:] Halle 21. Mart
[На коверту туђом руком написано и прецртано:]
Г осподин
АСАНУ, 3528.
Букова преГшска V, 3—5.
[Превод:] _
Х а л е , 21. м а р ш а 1824.
В ео м а цењ ени пријат ељ у,
П исм о приспело и з П е ш т е послао сам за В а м а , у к љ у ч у -
jy h u у tbeia и звеш т а ј о наш ем добром зд р а вљ у. П р е неколико
дана приспело j e А д е лу н ю в о писм о адресовано на м ене, са от во-
р е н и м прилою м и м еницом , к о ју сам дао Ја ко б у, а он h e В а м
у прилоГу даты и звеш т а ј о т ом е. Н е к а би В а м сви послови
леп о у сп ева ли !! Ј а ко б м и каж е и д а j e педесет прим ерака В а
ш и х песам а, Koje j e јо ш К еп ен у зе о од Х ер т ела , Ш вечке ју ч е
послао у П ет роград, поводом 50 прим ерака превода Б и б ли је
об рат ићу се господину Х е р т елу.
420
И часовничар j e ју ч е писав за д о к а з о т о м е к о л и к о ст е се
уьубазно поб ринули о свем у.
Н а ш е ж ељ е с у В а с неп р еки д н о п р а т и ле и н е ћ у биты пот -
п уно м и р а н све д о к о д В а с не доб ијем о писм о, ко јем се у с к о р о
на д а м о, о В а ш е м срећном приспећу у В еч . О н д е се сам о поне-
Гујте, g p a iu м о ј!
С лед ећ е сед м и ц е ћ у за вр ш и т и сво ј т егобни р а д о Грчком
Н о во м за в е т у и о н д а ћ у д и са т и слободније.
Т е к пре н еки д а н Б е н ч j e добио п о р уч ен у х а р т и ју и на ст а в-
љ а д а ш т а м п а , т ако д а he цела к њ т а у с к о р о биты заврш ена.
О нда ћ у по сла т и от иске Г р и м у , к о је м ст е Вы вероват но п о
сла ли до са д а ш њ е и з Л а јп ц т а .
М о л и м В а с д а ово ш т о ст оји д о л е и зр еж ет е и д о ст а ви т е
д о б р о м К о п и т а р у, и д а ia к а т к а д п о д сет и т е на м о ју м о л б у ,
како би б и ла испуњ ена.
Г о с п о д и н а ф он К о п и т а р а , к у с т о с а ц. к . б и бли о т ек е, у з
увер а ва њ а о искреном пош т овањ у, м о л и м д а љ уб а зн о и зво ли
д а т а д а се сасвим т ачно п р еп и ш у чет ири ст ране ко је у к а т а
ло гу В а ш е вели к е б иблиот ек е за у зи м а ју д е л а Георга В и ц ели ја ,
и д а м и т о у погодној прилици пош аљ е чим б у д е м огао. Б ригу
о зд р а в љ у наш еi д о б р о i Б у к а не м о р а м д а В а м п р еп о р учујем .
Ф ат ер
П огит о j e Господин Ш вечке м л а ђ и неко вр ем е провео у

Г е р о л д о в о ј р а д њ и , м о ж е т е у к о в е р т у за Господина Ф ердин.
Ш в., кььюгсара у Х а л е у , п ослат и преко Г е р о л д а с ва к у в ећ у по-
ш и љ к у за н а с у Х а л е у , а ли писм о о В а ш е м срећном п р и сп ећ у
м о ли о б и х д а м и ш т о скорије у п у т и т е преко пош т е.
M o ju В а с сви п о зд р а вљ а ју, као и Зенф ови. С рд ачно и са
поигт овањ ем п р еп о р уч ује В а м се В а ш
Ф ат ер
Његовом благородству
господину доктору Вуку Стефановићу Караџићу
у Бечу.
Хитно.
Предати код господина Копитара, кустоса
ц. к. библиотеке.
421
228.
ВУК КАРАЏИЋ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ

Беч, 22. март 1824.
Милосливи Господару!
Hai високопочитајемо писмо Ваше од 22га Јануарија
имам Вам чест одговорити, да историја, коју сам2 ћео да на-
штампам на Њемачком и на Српском језику, m ije о времену
Кара-Ђорђијеву, него о времену В а ш ем у, то јест, она иста3
што сам je ту писао и Вама читао, само сам још нетто4 био
додао, које сам Вам прекјуче преко овдашњега трговца Па-
трикуси5 послао на Њемачком језику (јер Српски немам на
чисто написано). Из тога,6 што сам Вам послао, можете ви-
ђети, да ja ту историју нијесам желио наштампати да заслу
жим немилост Вашу, него сам мислио да Вам гьом учиним
радост и себе Вама да препоручим, но особити догађаји за-
држе ме до овога писма Вашега,7 а сад по заповијести Вашој
задржао сам je сасвим од штампања и8 оставио сам Липиску
и Њемачку Ако сте баш ради виђети и ово остало (што сам
Вам један пут читао), ja ћу Вам послати Српски оригинал
док препишем на чисто. О времену пак Кара-Ђорђијеву ja
сам ј ош прије неколико година9 био почео нешто писати (као
што су ме млоги молили, и ja сам им обрицао), но нијесам
join дошао ни док je Бијоград узет, и има више од двије го
дине како нијесам!° ни загледао у оне артије.
Рђав je и жалостан знак за мене, што ми Ви ништа не
одговарате на моје препокорно писмо и прошеније од 9га
Нојемврија прошавше године; но ja се још један пут усуђу-
јем молити Вас. П р ва и g p yla књига народни Српски пјесама
готове се, и од сваке по једнуИ послао сам Вам с поменутим
рукописом, а остале су остале у Липисци у залози, јер није-
сам имао чим да и исплатим. Зато Bací2 молим препокорно,
да учините милост, и да ми пшшьете шьаду форинти сребра,
да искупим ове књиге и да се одужим, па ћу Вам одма по
слати по 300 књига од сваке ове части. 1 3 Ja сам се по Ње-
мачкој земљи свуда валио, да сте ме Ви о вашем трошку по
слали, да путујем!4 и да ове пјесме штампам, и при свој мојој
невољи и сиротињи!5 највише сам се старао за Вашу чест
и славу, као што ћете виђети и по времену се увјерити. Зато
се могу надати, да Ви нећете мене упустити, да се, славећи
Вас и народ Српски, срамотим и да ми се (Вама на срамоту)
свете Ваши и моји непријатељи. Ja знам, да je Вама иљада
422
форинти сребра као мени једна пара, зато, ако ми ову ми-
лост сад не учините, не могу мислити да немате новаца или
да и жалите, него се морам увјерити, да сам ja код Вас у вјечну
немилост пао и више не марите ни за мене ни за моје послове.16
Ако будем срећан, да ми на ово писмо одговорите и нов-
це пошљете, изволите и оправити овђе у Беч на ГДара Тирку
(Theodor Demeter Tirka in Wien).
Препоручујући ce Вашој милости и молећи Вас препо
корно, да ме сад не упустите, и љубећи Вам скут и руку, оста-
јем с највећим високопочитанијем одговора чекајући
У Бечу 10. Марта 824. Ваш препокорни слуга

Вук С. К.
[На маргини првог концепта:]
1) Миловуку 1) Шишкову
2) Васиљевићу 2) Ад.
3) Илијћу 3) Јунгу
4) Магарашевићу 4) Петхнеру
5) Гецу
6) Попову
Концепта 2. АСАНУ, 2296.
Букова иреииска II, 557— 558.123456*890I
1 П рецртано у првом концепту Примио [ . . ] Имао сам чест примити

иисмо^ [ .] иримио [ .] на [ . . ] Вам [ .] данас одавде из Беча ogio-
вориши.
2 П рецртано у првом концепту превео на њемачки [ .] ћео да штампам.
3 П рецртано у првом концепту коју.
4 П рецртано у другом концепту био додао о буни Абдулчној и Добрињ-
чевој.
5 П рецртано у другом концепту да Вам.
6 П рецртано у другом концепту Ja сам.
I П рецртано у првом концепту како сам.
8 П рецртано у другом концепту дошао сам овдје.
9 П рецртано у првом концепту има ech три Године.
10 П рецртано у првом концепту о томе ни једне врсте написо. Колико
ми je жао, шшо ми ништа не одГоварате на писма моја од [ .] још
ми je жалије, шшо Bu још једнако немате повјеренија у мени, него
ме све шуђише и за непријаше. ъа ВашеГа држите. Премда Ви [прец-
ртаяо:] у мени ништа не одГоварате на препокорно писмо и проћеније
моје од [ .] оиет се сад усуђујем молити Вас. И зн ад текста Schul
meister Illyrische Schule.
II П рецртано у другом концепту део.
12 П рецртано у другом концепту опет.
13 П рецртано у првом концепту Ако ли Ви мени ту милост не учините
ироиашће ми кгьше а особити ове пјесме не штампамо.
423
14 Реченица у првом концепту по Њемачкој као шшо и други краљеви и
кнезови шаљу учепе л у д е народа свот. Зато се Moly надати, да Ви
нећете мене упустити да се срамотим Вас славећи (прецртано:)
славећи Вас и народ, и да ми се сеете Ваши и мо/и непријатељи?
15 Прецртано у другом концепту учинио сам Вама и народу Српскоме
чести славе што се с иљадама дуката не би могло исплатити.
16 У првом концепту прецртано кгъше. Ако ли будем тако срећан, да ми
ту 1000 форинти пошлете, то (крај првог концепта)
229.
Беч, 23. март 1824.
Wien den 23. März 824.
[. .] Gattin!1
Ich habe dir den 16. d. M. geschrieben dass ich hier ange-
komen bin, und gestern habe ich aus dem Briefe des Herrn v
Thirol von 15. d. M. sehr traurige Nachricht erhalten, dass du
samt dem Sawa sehr krank bist. Jetzt kan ich nichts anderes thun,
als den Allmächtigen Gott bitten, dass er ihnen hilft. Ich werde
mich am Montag (den 29. d. M.) mit Delischantz gerade nach
Temeswar auf die Reise begeben, und werde beständig betten,
dass ich dich samt unsere lieben Kinder gesund finde. Der von
dem Herrn v Thirol an Frau Mutter adressierte Brief ist am er
stens in meine Hände gekomen, und bis jetzt habe ich ihr nichts
davon gesagt, ich hoffe, du wirst mir das verzeihen, den du weisst
was für eine Eindruck köfite diese Nachricht auf sie machen,
sonst, dem Gott sey Dank, sie ist gesund, und hatt viele Kleinig
keiten für dich und für unsere Kinder eigekauft. Ich bitte dich
recht schön, schau dass du dich erheiterst und erholst, denn ich
weiss dass deine gantze Krankheit ist aus langer Sehnsucht nach
mir Jetzt, dem Gott sey Dank, werden wir uns bald sehen, und
alles wird vergessen werden
Der Allmächtige Gott soll dir Gesundheit geben.

Ich verbleibe bis zum Grab dein getreuer und dich liebender
Gatte
Wuk
An
die F rau Anna Stephanovich
in Temesvar.
______ АСАНУ, 8532/34.
1 Писмо на овом месту исцепано.
42 4
[Превод:]
Б еч , 23. м а р т а 1824.
[Н а јд р а ж а ] cyüpyio,
П исао сам т и 16. о. м . д а сам овам о ст т ао, а ју ч е , и з мы
сам Господина Тирола, од 15. о. м ., добио сам врло т уж н у вест
да ст е т и и С ава веома болесни. С ад ниш т а не могу учинит и,
сем д а м о ли м свемоћноГ БоГа д а вам помоГне. У понедељ ак (29.
о. м .) кренућу на пут дилиж ансом право за Тем иш вар и ст ално
ћ у се Богу м о ли т и д а т ебе и д е ц у зат екн ем здраве.
П исм о, које j e Господин Т ирол адресирао на Госпођу м а јку,
ст т ло j e најпре у м о је р у к е и досад ј о ј нисам јо ш ниш т а казао
о т ом е. Н а д а м се д а heui м и т о опрост ит и, пош т о знаш ка
кав би т о ут и са к м о г л о учи н и т и на њ у . Она j e иначе, х в а л а
БоГу, здрава и к у п и л а j e пуно сит ница за т ебе и на ш у д ец у.
Н а јлеп ш е т е м о ли м д а се орасполож иш и опоравиш , је р
знам д а сва т воја болеет йот иче од т воје чеж њ е за м ном .
С ад ћем о се, хв а л а БоГу, ускоро видет и и све ће се заборавит и.
СвемоГући Б ог нек т и подари здрављ е!
О ст ајем до Гроба üieoj верни супруГ, који т е воли
В ук
Госпођи Ани Стефановић
Темишвар
230.
ВУК КАРАЏИЋ ВАСИЛИЈУ ГРИГОРЈЕВИЧУ
АНАСТАСЕВИЧУ
Беч, 28. март 1824.
Ваше высокород1е милостивый государь!
Я имЬль честь съ величайшею радостью получить высо
копочтеннейшее письмо Ваше отъ 17/29 априля прошлаго
года. Извините, что я Вамъ такъ поздно отвечаю, ибо я быль
въ Гермаши. Прошу покорнейше засвидетельствовать мою
благодарность Санкт-Петербургскому вольному обществу
любителей россшской словесности за посланные мне нумеры
„Соревнователя просвещешя и благотворешя“ Назначенные
нумеры г-ну архимандриту Кенгелцу отправлены верно; и
последукнще я всегда съ радосыю буду ему доставлять,
только прошу [по]корно, чтобы Вы ихъ оттуда отправляли
чр[ез] русскихъ куриеровъ въ канцеляр]ю здешняго [по]-
сольства русскаго.
425
Честь имЪго послати Вамъ три части мною собранныхъ
и изданныхъ народныхъ сербскихъ песней съ покорнейшими,
прошешемъ, оныя отъ имени моего доложить Санкт-Петер
бургскому вольному обществу любителей Российской сло
весности.
Естьли Вы и впредь удостоите меня Вашего высоко-
почтеннейшего и очень драгоц1зНнаго письма, то прошу
покорнейше оное отправить также въ канцелярпо здешняего
русскаго посольства. Смею ли я Вась просить, чтобы Вы
меня препоручили его превосходительству Константину Кон
стантиновичу Родофиникину? Ибо я еще живу о надежде
отъ государя poeciйского получить пенз1ю или, по крайней
мере, какое-нибудь зваше при здешнемъ посольстве pocciii-
скомъ, где бы я имелъ случай продолжать мои литератур
ный заняы’я. Константинъ Константиновичи, естьли восхо-
щетъ, можетъ мне въ томъ помочь.
Прошу покорнейше засвидетельствовать мое высоко-
почтеше г-ну президенту общества, Феодору Глинке, и всемъ
гг членами, а особливо темь, съ которыми я имелъ щасые
лично познакомиться.
Съ глубочайшими высокопочтешемъ и преданностью
честь имГю быть, милостивый государь, Вашего высоко-
ро/пя покорнейшими слугою
Вукъ Стеф. Караджичи
Въ Вене 16 марта 1824.
А Л О И И , колл. 238, оп. 2, к артон 341, д. 27
С л а в я н с к о е И ст очникове g e m ie , 184— 185.
[Превод:]
Ваш е високобяаю родст во, м илоет иви Господине,

И м ао сам част д а прим им с највећом р а д о ш ћ у Ваш е
веома цењено пасмо од 1 7 /2 9 . априла прош ле Године. И звинит е,
ш т о В ам са закаш њ ењ ем одГоварам, је р сам био у Н ем ачкој.
М о ли м В ас најпокорније д а пренесет е м о ју за хва лн о ст П ет ро-
Градском слободном д р у ш т в у љ убит ељ а р у с к е књ иж евност и
за бројеве „ С оревноват еля иросвещеШ я и блаГот ворет я “ које
ст е м и послали. Н азначене бројеве за Господина К ет елца
у п ут и о сам ст урно и наредне ћу м у у в е к ра д о дост ављ ат и,
само покорно м о ли м д а и х В и от уд ш аљ ет е по р уск и м кури-
р и м а К анцеларији овдашњеГ посланст ва.
Част м и j e д а В ам пош аљ ем т ри књ т е Народних српских
пјесама, које сам j a сакупио и издао, с најпокорнијом м олб о м
д а и х у м оје им е ур уч и т е ПетроГрадском слободном д р уш т ву
љ убит ељ а р у с к е књ иж евност и.
426
А ко м е B u и у б у д у ћ е у д о с т о ји т е В а ш и м вео м а цењ еним
и веом а gpaiiiM писм ом , м о л и м најпокорније д а ia т а ко ђе пош а-
љ е т е К а нцеларији овдаш њеГ pycK o i й о слан ст ва . С м ем л и д а
В а с за м о л и м д а м е препоручит е њеГовом п р е в а с х о д с т в у К о н
с т а н т и н у К о н ст а н т и н о ви ч у Р о д о ф и н и к и н у ? Jep jo in ж и в и м
у пади д а h y од р у с к о i цара д о б и т и п ен зи ју и ли бар неко зва њ е
при о вд а ш њ ем р у с к о м п о сла н ст ву, ig e б и х им ао п р и ли к е д а
н а ст а ви м сво је књ и ж евн е послове. К о н ст а н т и н К о н ст а н т и
но ви ч м о ж е у т о м е д а м и п о м ет е, ако б уд е х т е о .
М о л и м најпокорније д а пренесет е м о је д у б о к о пош пповањ е
i. председнику Д р у ш т в а , Ф јодору Г л и н к и и с в о ј Господи члано-
вим а, а нарочит о оним а с к ојим а сам им ао ча ст д а се л .чно
у п о зн а м .
С најд уб љ им по ш т о ва њ ем и оданост и и м а м част бипш ,
м и ло с т и в а господине, препокорни слуГа В а ш еi блаГородства.
У Б е ч у , 16. м а р т а 1824. В у к С т еф . К а р аџић
231
Беч, 30. март 1824.
Wien den 30. März 82А

Theuerste Gattin!
Mit dem gestrigen Delischanz habe ich nicht abreisen köfien,
aber morgen mit einem Lohnkutscher werde ich gew iss abreisen,
und in Pest werde ich mich gar nicht aufhalten, sondern kome
ich gerade zu dir Ich bitte dich recht schön, schau dass du dich
erheiterst, und schreibe der Frau Mutter dass dir besser ist, den
sie ist in grosser Sorge für dich, und wundert sich dass du ihr nicht
schreibst; von dem Briefe des Herrn v Thirol über deine Krank
heit habe ich ihr noch nichts gesagt.
Lebe recht wohl, und schau dass ich dich samt unsere lieben
Kinder gesund finde! Gäbe Gott!
Ich verbleibe bis zum Grab
dein getreuer Gatte
Wuk
An
D ie Frau Anna Stephanovits,
mit Briefen des Herrn Demeter P Thirol
in Te me svar.
Суви печах
АСАНУ, 8532/35.
427
[Превод:]
Б еч , 30. м ар т а 1824.
Н а јд р а ж а cyüpyio,
Н и са м Moiao о т п ут о ва т и јуч ер а ш њ и м дилиж ансом , али
ћ у сут ра сигурно от п ут о ва т и најм љ еним колим а. У П еш т и
се у о п ш т е нећгу задрж ават и, већ liy доћи право к т еби. Н ај-
ле п ш е т е м о л и м д а се р а звед р и ш и д а пиш ет и Госпођи м ајци
д а т и j e бољ е, је р се она м н о ю брине због т ебе и ч уд и се ш т о
ј о ј не пиш еш . О п и см у Господина Т ирола о т во јо ј болест и јо ш
ј о ј ниш т а нисам рекао.
О ст ај здраво! и Гледај д а т ебе и д е ц у за т е ш е м здраве!
Н е к а Б о г д а!
О ст ајем д о Гроба т во ј верни c y ü p y i
Б ук
Г о с п о ђ и А н и С т еф а н о в и ћ ,
с п и см и м а Г осподину Д и м и т р и ју П . Т и р о л у
Темишвар
232.
Петроград, 30 март 1824.

Hoffentlich wird mein Brief vom 23 Febr mit beigelegten
Wechsel, den ich der Sicherheit wegen an Hrn Prof. Vater in Halle
adressirte, nun längst in Ihren Händen seyn. Unterdessen habe
ich das Vergnügen gehabt, Ihr Schreiben vom 9 Jan. nebst dem
dedications Exemplare des 2ten Bandes Ihrer serbischen Volks
lieder für den Hr. Grafen Romanzoff zu erhalten, und Sie wer
den aus dessen hier beigeschlossenen Briefe an Sie sehen, mit
welchem Vergnügen er es aufgenommen hat.
Ich sehe nun recht bald sehr guten Nachrichten von Ihnen
aus Wien entgegen und verbleibe mit der aufrichtigsten Hoch
schätzung
St. Petersburg Ihr ergebenster Diener
am 18 März 1824. Fr. Adelung.
428
S r. W ohlgebornen
dem H e rrn D r. W uk Stephanow itsch
K a ra tsc h itsc h
in Leipzig
abzugeben bey dem K ais. R u ss. C onsul
H rn S ta a ts ra th von F reigang.
[С друге стране:]
d u rc h den S ta a ts ra th von F reygang in Leipzig
em pfangen d en 8/20 July 1824.
Воштани печат с грбом.
[Ж иг:] B erlin 14. juli
А С А Н У , 2802.
Вукова преписка III, 442..
[П ревод:]
В ео м а цењ ени господине и пријат ељ у,
Н а д а м се д а j e м о је писмо од 23. ф ебруара, с прилож еном
м еницом , које сам р а д и сш урност и адресирао на I. проф. Ф а-
т ера у Х а л е у , већ давно у В аш им р у к а м а . У м еђувр ем ену имао
сам задовољ ст во йрим ит и В аш е писм о од 9. ја н уа р а , заједно
с прим ерном друге кгьт е В а ш и х С р п с к и х пјесам а за г. Грофа
Р ум јанцова, њ ем у посвећене; u из овде прилож еноi т е м а гье-
íoeoi видећет е с каквим j e задовољ ст вом т о примио.
О чекујем врло брзо добре вест и од В ас из Б еча и осиш јем
с најискренијим погитовагьем
П ет роград, В аш веом а одани слуга
18. м арт а 1824. Ф р • А делунг
[Н а коверту:]
ЊеГовом благородству
Господину Вуку Стефановићу Караџићу у Лајицту
Предати код царскоГ рускоГ конзула,
госп. државног советника фон Фрајгант
П р им љ ено 8 /2 0 . ју л а 1824. преко државног савеш ника ф он
Фрајгата у Л ајпц ш у.
233.
ВУК КАРАЏИЋ ЮХАНУ СЕВЕРИНУ ФАТЕРУ
Беч, 31. март 1824.
Wien den 31. Märtz 8 2 Í
Ваше Высокоблагopoflie,
Я имЬлъ честь съ величайшею радостно получить высоко-
почтеннейшее письмо ваше отъ 21 сего месяца съ приклю-
429
ченными письмами отъ Гва Аделунга и Статскаго советника
Јакоба, за которое благодарю васъ покорнейше. Изъ письма
Г Адел. можно заключить, что онъ еще не быль получилъ
нашей посилки отъ 1/13. Генваря! Какъ вы думаете объ
этомъ? Ваши усерднейшая желашя спроводятъ меня не
престанно, и я до сего часа, слава Богу! въ довольно хо-
рошемъ здоровш нахожусь. Въ Дрезднё директоръ Кругъ
принялъ меня очень ласкаво и угощалъ всякой день, и позна
комили меня съ Надворнымъ СовЬтникомь Петхнеромъ (Бе-
тигером), который также очень ласкаво принялъ меня. Въ
ДрезднГ нашелъ я однаго вЬнскаго кучера, съ которымъ
лоЬхалъ прямо въ ВЬну Завтра пойду отъ сюду чрезь Офенъ
въ Темесваръ. Отъ дома моего не имею радостныхъ изв^стт;
жена моя и Сава больны. Есть ли получите отъ Гертла
50 или 100 экземпляровъ опытовъ священнаго писашя на
Сербскомъ языкЕ, то прошу что бы по одинъ экземплярь по
слали Кругу и Бетигеру! въ Дрездне, С ербской Titel (который я
далъ для нашихъ краевъ печатать, да бы люди не устрашились
Латинскаго) прикажите переплетчику бросить. — Ст. Сов.
Јакобу прошу вручить приключенное здесь письмо. — Серб-
сюй Словарь для Гна сына вашего я пошлю чреь Геролда, а
песни надеюсь что вы ужь давно получили чрезь Кноблоха. —
Я вамъ и Госпоже супруге вашей остаюсь обязанъ вечною
благодарност!ю за ваше милостивое обо мне попечете и
прочЈл неизреченныя добра. Прошу покорнейше, скажите ва
шей Госпоже супруге мое глубочайшее высокопочтеше и
благодарность, мое почтеше вашимъ сынамъ и любезной до
чери вашей Юлш; потомъ Г доктору Гутике, Госпоже про-
фесорице Сенфъ и Господичне Тибишонъ и прочимъ всемъ
въ доме ихъ, также Г професору Крузе и Госпоже супруге
его и всемъ прочимъ, которые меня опоминаются. — Съ
глубочайшимъ високопочтешемь часть имею быть,
Вашего Высокоблагород/я
покорнейшимъ слугою
Вук Стеф. Караджичи
Sr H ochw ohlgeboren
H e r m D r J. S. V ater,
P ro p h e s so r d e r Theologie
in Halle.2 АСАНУ, 3529.
Б у к о в а п р е п и с к а V , 5— 6.1
1 И зн ад п рецртаног им ена П е т х н е р у написано Б е т ш е р у .
2 Р едактор П реписке (држ авног и здањ а) означио je аутограф к ао о ри
гинал. П ре he то бити концепт, н ем а на я>ему ж игова ни вош таног
печата, и ли прение, с п уном адресом н а полеђини.
430
[Превод:]
В еч , 31 м арш а 1824-
И м а о сам част u велико задовољ ст во д а добијем В аш е

врло цегьено писмо од 21 овоГ м есеца, заједно с прилож еним
писм им а о д господина А д е л у ш а идрж авноГ савет ника Јакоба, на
ч е м у В а м се најпокорније за хва љ ујем . И з писм а Господина А д е-
лу ш а могло би се зак/ьучит и д а јо ш није био прим ио нагиу поши-
љ к у од 1 /13. ја н у а р а ! Ш т а В и м и ели т е о т о м е ? В аш е ердачне
ж е/ье ст ално м е прат е, и j a сам све до овоГ часа, боГу х в а л а ,
у д обром здравст веном ст ањ у. Д ирек т ор K p y i м е j e у Д р е з д е н у
примио врло ердачно и свакодневно м е чаигћавао, уп о зн а о м е
j e ca држ авним савет ником П ет хн ер о м ( В е т т е р о м ), који м е
j e т акође примио врло ердачно. У Д р е з д е н у сам наш ао једноГ
бечкоГ кочијаш а, ca којим сам кренуо право за В еч. С ут ра
ћ у о давде кренут и преко Б у д и м а у Тем ш ивар. О д кућ е нем ам
р а д о с н и х вест и: м оја ж ена и Сава су болесни.
А к о добијет е од Х е р т ла 50 или 100 прим ерака Светог
писма на српском је з и к у , м о ли м В ас д а по је д а н прим ерах пош а-
.ьет е K p y iy и В ет т ер у у Д р езд е н . Српски наслов (који сам дао
д а би се одш т ам пао за наш е крајеве, како се љ у д и не би у п л а -
гиили л а т и н а ш ) наредит е к њ т о весц у д а не р а д и .
М о л и м д а овде прилож ено писм о у р уч и т е држ авном савет -
н и ку Јакобу. Српски рјечник, за B a u iei Господина сына, п о сла ћ у
по Г е р о л д у , а надам се д а ст е Пјесме већ о давно д о б и ли преко
К н о б ло ха . В ам а и В а ш о ј Госпођи с у п р у зи ост аћу вечит о з а х -
валан за В аш е љ убазно заузи м а њ е и за друге неизрециве до б
р о т е прем а м ени. П окорно м о ли м д а изразит е В а ш о ј Госпођи
суп р узи м о је дубоко пош т овањ е и м о ју за хва лн о ст . M o je пош т о-
вањ е В аш им синовим а и В а ш о ј љ уб а зн о ј кћери Јули ји , па и Госпо
д и н у д о к т о р у Х у т и к у , Госпођи проф есорки Зенф , Госпођици Тиби-
нион и сейм а ост алим а у њ и хо во ј кући. И ст о т ако проф есору
К р у з е у , њеГовој Госпођи суп р узи , као и сейм а који м е се сећају.
С д уб о к и м пош т овањ ем част м и je , м илост ивы Господине,
биты B auiei високоблаГородет ва покорны слуГа
[ Н а п о л е ђ и н и :]
В и сокоблаю ро дном
Г осп о ди н у д р Ј . С . Ф а ш е р у
П р о ф е с о р у т еолоГије
Хале
431
234.

Земун, 31. март 1824.
У Земуну 19го Марта 1824.
Писмо Ваше од 6го Фер.. п. р. из Але, и 10го о. м. из
Бела јесам исправно примио, треба да Вам на н>и одговорим.
Радујемсе да сте здраво дошли у наше отачество, још ћу се
већма радовати, кад вас усмено поздравити будем. — Писмо
Ваше предао сам Бики, и он je однео сам Господару у Остру-
жницу одономад. — Господар удаје своју кћер овде у Земун
за Лазе Аџи Бајића синовца Тошу. У Остружници био je уго
вор, и ту се даривало, свадба ће бити после ускрса, како се
говори биће врло много гостију (неверујем да неће бити оно-
лико, колико у свадби Максима Црнојевића) али овај мла-
дожења није од крвничкога Кољена, него од добре вајте. —
Бивши Пазарђанбаша београдски Марко збачен je ca свога
чина, а на његово место постављен je Алекса Симић за Кон-
зула. — Нове песнарице дошле су данас овде, али још нису
експедирате до сутра, за то Вам немогу за њи ништа казати,
а ja ћу се ca осталим нашим пријатељима старати, колико
год буде могуће да и у новац учинимо, такођер послаћу од
њи, како што сте ми писали у Вуковар Гавриловићу, Мага-
рашевићу у НСад, и Стеви Филиповићу у Руму, да гледе
да и што скорије распачају, па како што новца скупим, а ja
ћу и Вама одма у Темишвар послати. — Ново за сада нема
друго, да се све једнако о свадби говори, то се разумева.
Поздрављају Вас сви ваши пријатељи, сви се радују Вас
видити. Поздравите Вашу госпоју и Саву Остајем
Василије Василијевић
Нешалите се да заборавите оно из Гетингски новина,
да донесете собом.
432
H erm
Wuk Stef: Karaczich
pr. Adr. H. Demeter Р. Tirol
in Temeswar.
[Жиг:] Semlin
одговорено 2/14. Маија.
АСАНУ, 2504.
Вукова преписка Ш, 116— 117
235.
Карловац, 31 март 1824.
Благодарни Господине,
Знаменити мој Пријатељу!
Ja и друго Ваше предраго ми писмо, касајућесе народни
пјесама (треће части), имадо срећу примите; ал’ књига ни
данас нисам видно. Шта може узрок тога бита, незнам. То-
лико ми je познато, да већ више код Г Фрушића нису
Да би и што скорије могао добити, писао сам данас у
Рјеку, Г Учитељу Дамњановићу, да се потруди распитати за
њи (које ту, већ од неког времена, по писму Г Ђаковића
Намјесника Трстанског, леже за бадава) и мени и по поузданој
прилици пошаље.
Немоту Вам изказати како ми je жао, што Вам досад
новце нисам могао послати, а то je зато, што људи ни пре-
бијеног новца недаду, док’ књигу невиде и у руке не1 добију
Међутим увјеравајући Вас, да ћу Вам таки новце опра-
вити, како књиге амо приспједу, молим, да ме и у напредак
добротом Вашом и пријатељством миловати непрестанете, и
јесам ca савршеним високопочитањем
Најпонизнији Слуга
У Карловцу 19. Марта 1824. Самујло Илијћ
H errn
V uk Stefanovics
m it Briefen des H r D em eter P T hirol
in T e m e s v a r
p . O fen .
[Жиг:] W ien.
одговорено из Беча 13/1 августа
А С А Н У , 3181.
В у к о в а п р еп и ск а I V , 296.
1 не дописано и знад реда.
236.
НИКОЛАЈ ПЕТРОВИЧ РУМЈАНЦЕВ
Петроград, 31 март 1824.
Милостивый Государь мой
Вукъ Степановичь!
Благодарю на письмо, каковымъ меня удостоить изволили
отъ 28 Генваря и за присланную вторую часть Сербскихъ
нЪсень. Въ знакъ признательности за посвящеше сего труда
mhí , и въ нам'Ьреши подать Вамъ, Милостивый Государь мой,
некоторое nocoöie по домашнимъ Вашими издержками, я
просили Г Аделунга переслать къ Вамъ отъ меня пяти сотъ
рублей ассигнащями.
Ваше писимо отъ 7 Main минувшаго года я точно въ
свое время получилъ, но не им£я никакого случая увидЬть
Графа НессельродЪ, я не могъ оказать Вамъ ту услугу, ко
торую Вы отъ меня получить желали. Я вообще чуждаюсь
вс4хъ дГлъ и сношешй, которыя не собственно до меня
касаются.
Я и Bet тЬ, кто Васъ, Милостивый Государь мой имЬютъ
честь знать, кажется въ прав% ожидать, чтобы Вы посвятили
Ваши способности, на какое либо важное твореше, по части
Славянской Литературы, а занимаясь по частямъ и дробно
изнуряются часто и самыя болышя человГчесюя силы.
Съ совершенными почтешемъ честь имкю быть
Вашего Милостивваго Государя моего
ПокорнГйшимъ слугою
Графъ Николай Румянцовъ.1
С Петербургъ 19 Марта 1824./
Господину Вуку Степановичу Караджичу
434
[С пољ а:]
М и л остивом у Г осударю м оем у
Вуку С тепановичу К арадж ичу
ББА.
СрГ), 1892, бр. 19, 866.
1 П и см о je п и сан о туђом рук ом с ам о je п одп и с адресан тов.
[П ревод:]
М илост ивы господине м ој, В у ч е С т еф ановићу,

З а хва љ ујем за писм о од 28. ја н у а р а којим ст е м е изво лели
удост ојит и и за послат и д р у т т ом Српских пјесама. К ао знак
за х ва л н о с т и ш т о ст е свој р а д м ен и посвет или и с ном ером ,
пош т овани м о ј Господине, д а В а м д а м извесну пом оћ за В аш е
дом аће пот ребе, зам олио сам i. А д е л у м а д а В а м у м о је им е
д о ст ави пет ст от ина руба/ьа у асш нацијама.
В аш е писм о од 7 м аја прош ле Юдине примио сам исправно
у своје врем е, али како нисам им ао прилике д а видим Грофа
Н есе.ьродеа, нисам моГао д а В а м уч и н и м т у услуГу к о ју ст е
ж е л е ли д а од м ене добијет е. К ло ни м се у о п ш т е с в и х послова
и односа који се не т и чу лично м ене.
J a и св и они, м илост ивы Господине, који и м а ју част д а
В ас зн а ју, у праву су, чина м и се, ш т о о чекују д а своје спо
собност и посвет ит е неком значајном д е л у у област и словенске
ю ьиж евност и, бавећи се Т и м е по д ело в и м а и подробно, чес-
то се и сцрпљ ују и највеће љ у д с к е м оћи.
С пот пуним пош т овањ ем им ам част биты ВашеГа [Ваш],
милост ивоГа осподина Mojei, покорны слуГа
П ет роград, Гроф Н и к о л а ј Р ум јанцев
19. м арт а 1824.
Г о сп о д и н у В у к у С т еф ановићу К араџићу
237
ГЛАВАЧЕК — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Лајпциг, март 1824.
П ридат ак.
Вуче! Исти Господин што ти ту пише, узнао ie од’ мене
за Качића пиесне, кое су такођер Народше Српске, него
ако их имаш, или добит’ мож, пошто му драго пошлш му
их; млого ће благодаран бити, такођер и ти ако имаш ioui
каквие нештампано собрание; Језик и ти добиаш у том,
a iacaM у атрешелј —
Л iyбез ни Побратиме Вуче!
28* 435
Ja сам здраво und habe meine medicinische Saufbahn
ziemlich geendigt, deen zu Ostern werde ich aus der Clinik
austretten, aber wie es weiter seyn wird Бог зна. In acht Tagen
nach Ihrer Abreise von Leipzig ist Gilbert gestorben. Lassen
Sie von sich mehr hören und schreiben Sie auch einmal
ihrem
Главачек, ш. p.1
А САНУ, 8552/84.
1 Ja сам здраво и прилично сам завршио моју медицинску каријеру
јер ћ у за Ускрс иступихи из клинике, али како ће даље бити Бог
зна. Након осам дана од Вашег одласка из Лајпцига умро je Гил
берт. Јавите се да чујем више о Вама и пишите некад
Вашем
Главачек-у, с. р.
238.
БУК КАРАЏИЋ — КАРЛУ АУГУСТУ БЕТИГЕРУ
Ew. Hochwohlgeboren!
Mit grösstem Dankgefühle für Ihre gnädige und für mich sehr
schmeichelhafte Aufnahme nehme ich mir die Freiheit, Ihnen
drey Bändchen meiner serbischfen] Volkslieder zu schicken.
Aus dem hier beiliegendem Blatte (Litterarische Nachricht)
werden Ew Hochwohlgeboren den jetzigen Zustand unserer
Sprache sehen, aber noch besser wäre diess zu sehen aus dem
4. Bd. der Wiener Jahrbücher der Litteratur vom J. 1818., auch
Grimm hatt[e] in der Vorrede zu dem (jetzt in Leipzig beim G.
Reimer erscheinenden) serbischen Grammatik sehr viel darü
ber geschrieben. Theils aus dem, was ich die Ehre gehabt habe
Ihnen mündlich zu sagen, theils aus diesen Beschreibungen
werden Sie sich vorstellen können, wie wird die n a h e (in dem
meine ist verworfen) serbische Übersetzung des N. T von der
russischen Bibelges. zu St. Petersburg ausfallen! Es wird g e
w iss »ein seltsames G em isch von Alt und Neu, das im stre n g
ste n V erstände keine Sprache ist, weil es sich jeder Schreiber
erst currente calamo nach der Willkür des Augenblicks schafft:
ein Bücher-Kauderwelsch oh n e B e isp ie l im übrigen Europa«
seyn.
Ich nehme mir die Freiheit Ew Hochwohlgeboren zu bit
ten, bei der Gelegenheit dem Herrn Director Krug meine höf
436
lichste Empfehlung zu sagen, bis ich auch ihm schreiben kan-
Wenn ich so glücklich seyn kennte, dass Ew Hochwohl
geboren mich ein Mal mit einem Briefe beehren möchten, so
bitte ich denselben an Herrn Kopitar Custos an der k. k. Hof
bibliothek in Wien zu schicken. Ich hoffe, dass Ew Hoch
wohlgeboren werden mir verzeihen, dass ich so schlecht deutsch
schreibe, ich hoffe doch, Sie werden meine Meinung errathen
können.
Ich empfehle mich in Ihre Gnade und Gewogenheit, und
bin mit tiefster Hochachtung
Wien den 2. April 824. Ew Hochwohlgeboren
ganz ergebenster Diener
— Wuk Steph. Karadschitsch
GNM.
Ковчежић, XII, 143—145.
[Превод:]
В аш е блаГородсшво,
C a осећањ ем највеће за х ва лн о с т и за В а ш м и ло ст и ва , за
м е н е веом а ласк ави пријем д о зво љ а ва м себи сло б о д у д а В ам
по ш аљ ем т ри свеш чице својих с р п с к и х на р о д н и х песам а. И з
п р илож еноi лист а (Litterarische Nachricht) видеће В аш е б ла
ю р о д ст во садаш њ е ст ањ е наш ei је зи к а ; а ли т о би се могло
јо ш бољ е видет и из 4. свеске Wiener Jahrbücher der Litteratur
о д 1818. године, и Г р и м j e у свом предГовору ср п ско ј Граматици
(к о ја и зл а зи у п р а во у Л а јп ц т у ко д Р а јм ер а ) писао о т о м е врло
много. Н егит о и з ouoia ш т о сам им ао част д а В а м усм ен о
ка ж ем , а неш т о и з о ви х описа, Mohu ћет е добит а п редсию ву
ка ко ће испаст и предстојећи српски превод H o e o i за вет а рускоГ
БиблијскоГ д р у ш т в а у Пет роГраду (пош т о j e м о ј превод
о д б а ч е н )! Б иће т о сигурно „ чудна мешавина староГа и новоГа,
ш т о у најстрожем смислу није никакое је з и к , je p ia сваки онај
ко ји пиш е произвольно ст вара т ек currente calamo, биће шо
је д а н књ иш ки м акаронизам без примера у о сш а ло ј Е вр о п а .“
Д о зво љ а ва м себи сло б о д у д а за м о л и м В а ш е блаГородсшво
д а зГодном приликом пренесет е Господину д и р ект о р у K p yiy
и зр а зе мог најдубљеГ пош т овањ а, д о к не б уд ем био у моГућ-
но ст и д а и њ е м у пиш ем . — А ко б и х см ео д а р а ч у н а м са ш оли-
к о м срећом д а м и В а ш е блаГородсшво уч и н и часГп је д н и м пас
м о м , т о м о ли м д а ia пош аљ ет е Господину К о п и т а р у, к уст о су
ц. и к . Д во р ск е б иблиот еке у Б е ч у . Н а д а м се д а he м и Ваш е
блаГородсш во опрост ит и ш т о пиш ем овако ло ш е нем ачки,
и п а к се надам д а Ьет е м оћи одГонет нут и ш т а м и сли м .
437
П реиоручујем се В аш ој м илост и и наклоноспш и осш ајем
с најдубљ им пош т овањ ем
В аш ем блаю родст ву
Б еч, 2. аирила 1824. најоданији слуга
В у к Стеф. Караџић
239.
Касел, 2. април 1824.
Cassel 2 apríl 1824.
An W iik.
Erst vor sechs tagen, mein lieber freund, habe ich durch buch-
händlereinschluss Ihren Brief vom 4-ten März, die aushängebogen
der Grammatik und die geschenke richtig erhalten. Herzlichsten
dank für alles. Mittlerweile sind Sie so Gott will glücklich zu Wien
angelangt, sitzen bei Kopitar, erzählen und spinnen neues für
die Zukunft. Die Grammatik macht sich noch leidlich und ich
finde beim wiederdurchlesen meiner Vorrede, dass darin doch
nichts böses und arges steht, was den k. k. censoren in dem grad
misfallen könnte, dass das büchlein verboten werden müste. Ko
pitar wird das schon zu hintertreiben wissen. Ich habe die kirchl.
Verhältnisse ja nur von meinem standpuncte aus angesehen und
lasse mich, wo ich irre, widerlegen. Schlimmer wirds mit den blos
sen stehen, die ich den Slavisten gebe. Wenn ich nur mit heiler
haut davon komme. Sie und Kopitar, ihr seid schuld dran, ihr
habt mich dazu angetrieben und mir doch keine zeit gelassen.
Mit der zeit wäre ich weiser geworden. Jetzt hintercher fällt mir
mancherlei ein, пада ми на ум, aber zu spät; so z. b. möchte ich
Ihnen Ihre lehre von dem gen. sing bestreiten, der nach два, три
bei mase. und neutr gelten soll. Deila Bella und Voltiggi stellen
zwar die nämliche regl. Aber haben Sie dabei bedacht, dass auch
die adj. und participia in solchem fall das -a zeigen, z. b. два ce
брата миловала, састала се четири табора etc. etc.? hier kann
doch миловала, састала kein gen. sing, sein? was ist es aber?
entweder alte, übrige dualform, die dann freilich auf die drei-
und vierzahl mit erstreckt worden ist, oder die neutrale plural
form. Entscheiden müsten etwa fälle, wo der gen. sing, vom nom
pl. bedeutend abweicht. Sagt man z. В. два сокола? oder два
Соколова? und selbst wenn es heissen muss два сокола, ist die
Sache noch nicht abgethan, der dualis braucht ja die Epenthesis
438
auch nicht zu leiden. Was mir aus dem deutschen hierzu beifällt,
damit verschone ich Sie jetzt.
Druckfehler finden sich leider, und die abgeschickte Liste
wird wohl zu spät eintreffen, denn es muss längst ausgedruckt
sein. Das Milosch-Exemplar, lasse ich, sobald es anlangt, hübsch
in Sammet und Seide binden und hernach an Kopitar abgehen.
Mit der fahrenden Post? dem Censor macht ja die Mauth nichts
zu schaffen? oder soll ich anders, so schreibt mir wie. Sie haben
doch für sich die nöthigen Exemplare bestellt und mitgenommen?
Soll ich ein an Dobrowsky schicken? geschrieben habe ich ihm
neulich. Verzeihen Sie das viele unvermeidliche Gefrage.
Nun die Lieder! die sind herrlich, köstlich und sollen mich
schon treiben, mich in die Sprache vollends einzulesen. Beide
Bände stehen noch weit über dem dritten. Aber meine Recension
hätten Sie nicht nochmahl ausziehen sollen! das ist zu viel ehre
für die geringe Arbeit und wer jetzt die ganze Liedersammlung
vor sich hat und versteht, dem habe ich viel zu wenig gesagt und
nicht das rechte hervorgehoben. Tausend Dank für das mir zu
gefallen in der Vorrede mitgetheilte Märchen von der Schlange,
das mir in mythischer hinsicht sehr wichtig und auch poetisch
schön ist, ob Sie gleich den Sänger für mittelmässig (од средње
руке) ausgeben. Ich verstehe alles mit hilfe des Wörterbuchs, bis
auf einzelnes. Auch das Bruchstück vom старац Јањо ist vor-
treflich. Sobald ich kann werde ich diese Bände und die Gram
matik anzeigen (ehe ich Kopitars Recension davon lese, die würde
mich muthlos machen). Ich habe die drei bände nach Göttingen
besorgt, und verbürge die dankbarste aufnahme.
Auch im Caęich habe ich bereits geblättert. Es ist mir immer
lieb, ihn selbst zu haben, der schatten hebt das licht Ihrer Samm
lung noch mehr hervor Doch hat er einzelne hübsche eingänge
und epische formein, auch einige wichtige freilich verwässerte
Texte, z. b. die bei Herder übersetzten lieder von Radoslav und
Lazars drei töchtern. Auch die Piesma von Cotromanovich scheint
merkwürdig, was heisst darin p. 50 a maginluke, magir.luczi?
weder Sie noch Stulli haben das Wort. К opitar braucht sich nun
um einen Качић für mich nicht zu bemühen. Čelakowsky be
weist mir die Unübersetzbarket der Lieder; schon die Caesur hat
er nicht rein halten können, wir Deutschen Vermögens noch
weniger
Hier schreibe ich Ihnen noch die mir bisher aufgestossenen
Druckf. in der Gramm, her XVII, 13. v o. lies: und mit einem.
3 v u. geradbrechtem. XXII, 10. v о. Внеци. 20. v o. das j.
XXIII. 3. v u. denn nie kann. XXXI, 5, 10. v u. cithara. XXXII,
5. v u. wäre Gramm, p. 3. über das ъ nach p vor vocalen zu ver
gleichen, auch XXXVI, 8. v. u. des ђ und ћ zu erwähnen! XXXIX,
439
4. v. o. als die vocale. XLIV, 2. v u. Anz. 1822.—3, 8. v u. (da
fast alle Wörter die sich auf Mitlauter endigen männlich sind).
4, 17 v u. leiden und wandeln. 16, 16. v o. in alten Slavischen,
d. h. in Serbien geschriebenen. 14, 2. v u. der Hauch ganz. 21,
1. v. o. allen Wörtern auf ње, die sich von J. bilden. 21, 3. v o.
готовљење, 8. v. u. local statt Präposit. 22, 1 v o. nomens. 22,
7 v. o. in den übrigen. 35, 14. v o. von мати, die Mutter
Koppen schreibt, dass Sie ihn zu Leipzig nicht abgewartet
hätten, so gross war Ihre Ungeduld. Lassen Sie bald von Sich
hören, ich versiegele Ihren Brief nicht, da ihn Kopitar ohne be
denken lesen darf wenn er mag.
von herzen Ihr freund
Grimm.
Das нојзи für ној (z. b. Tom. II. № 26. zeile 6 und 60) wäre
auch. Gramm, p. 56 anzuführen gewesen.
Dem гуслар auf dem Titel-Kupfer ist die rechte Hand sünd-
lich verzeichnet. Wie ist неимар (architectus) etymologisch zu
erklären?
Штампа се по: Вукова преписка II, 44—46.
[Превод:]
К асел, 2. априла 1824.
Вуку
Тек пре шесш дана, gpaiu м о ј пријат ељ у, добио сам преко
књиж ара Ваш е писмо од 4. марш а, пробне т абаке Г р а м а т и ке
и поклоне. Н ајсрдачније В а м хва ла на свем у. У м еђ увр ем ену
ст е, ако бог да, срећно ст ш ли у Беч, се дат е ко д К опит ара,
иричаш е и см иш љ аш е ново за будућност . Г рам а т и ка иде јо ш
некако, а прочиш авш и попово свој П редю вор, не налазим у т е
м у ниш ш а зло ни опасно ш ш о би се царско-краљ евској цензуры
могло до т е м ере не допаст и д а би т а књ иж ица м ор а ла бит и
забрањена. К оииш ар ће већ у м еш и шо да спречи. J a сам о цркве-
ним приликам а ioeopuo ca ceol ст ановиш т а и нека м и ia опо-
врш у ш амо Где сам поГрешио. Г оре he бит и са слабим т ачкам а
које сам разош крио пред слависш има. Д а се само извучем здрав
и чиш ав! В и и К опиш ар, ей сш е т ом е криви, ви ст е м е на т о
наш ерали, а нисш е м и дали времена. Б рем еном б и х пост ао
памешнији. С ада накнадно м и много ш т ош т а пада на пам ет ,
али прекасно, ш ако нпр. ж елео б и х д а В а м оспорим В а
ш е иравило о Генишиву јед н и н е иза два, три, које т реба д а
важ и за м уш ки и средњ и р о д . Д е л а Б ела и В олт иџи пост ав-
■bajy, додуш е, исшо правило. А л и је с т е ли при т ом р а зм и сли ли
440
д а и придеви и парт иципи у т ом случ а ју добијају т о -а, нпр
два се брата миловала, састала се четири табора ит д. ит д. ?
а ово миловала, састала не м ож е биты Ген. је д н . ? али ш т а j e ?
И л и j e йреост али, ст ари облик д уа ла , који j e онда пренет и на
бројеве т ри и чет ири, или j e облик м нож ине средњеГ р о д а . То
би м орали одлучит и случајеви Где се Ген. је д н . знат но р а зли к ује
о д ном . м нож . К аж е ли се нпр. два сокола? или два Соколова?
чак и ако м ора д а Гласи два сокола, ст вар јо ш није реш ена,
је р д у а л и не м ора д а им а т о ум ет ањ е. П ош т ед ећ у В ас за сада
oeoia ш т о м и при т ом пада на пам ет из немачкоГ јези ка .
Ш т ам парских Греишка, на ж алост , има, а список који сам
послао вероват но he сшиби прекасно је р ш т ам пањ е м ора бит и
одавно заврш ено. М и ло ш ев прим ерак ћ у, чим ст т не, д а т а да
се лепо повеж е у сом от и свилу, а онда Га послат и К опит ару.
П ош т анским ко ли м а ? Ц ен зо р у ваљ да, небе царина задават и
много м у к е ? И ли , т реба ли д а пош аљ ем друкчије, онда м и пи
ш ит е како. А В и ст е за себе поручили и понели пот ребне при
м е р к е ? Треба ли да пош аљ ем Д обровском е ? П исао сам м у не
давно. О прост ит е збоГ oeol многог неизбеж ноi запит кивањ а.
А сада песм е! оне су диене, изврсне и оне бе м е веб нат е-
р а т и д а се чит ањ ем пот пуно уж ивим у је зи к . Ова оба т ом а
јо ш далеко надм аш ују т реби. А л и м оје рецензи је није т ребало
д а и звлачит е jo iu је д а н п у т ! To j e исувиш е почаст и за т а ј
м а ли р а д , и ко сада им а пред собом ц елу збирку песам а и р а
зу м е je , т ом е сам j a прем ало рекао и нисам ист акао оно гито
т реба. Бескрајно В а м хв а л а ш т о ст е м ени за љ убав саопш т или
у üpegioeopy бајку о зм ији која м и j e у поГледу м и т а веом а ва
ж на, а и поет ски j e леп а , м ада В и за певача каж ет е д а j e про
сеч ан (од средње руке). J a р а зу м е м у з помоб речника све, осим
понеш т о. И одлом ак о ст арцу Јањ и j e изврст ан. Чим будем
моГао, приказабу ове т ом ове и Г р а м а т и ку ( пре неГо ш т о про-
чит ам К опит ареву рецензију о њој, она би м е обесхрабрила)
П ослао сам она т ри т ом а у ГетинГен и ја м ч и м д а бе бит и
прим/ьени са захвалнош бу.
И К ачиба сам веб прелист авао. ДраГо м и je , ипак, д а Га
сам поседујем , т а сенка јо ш виш е ист иче свет лост В а ш и х
збирки. И п а к им а он понеке леп е почет ке и епске ф орм уле,
а ли су и неки важ ни т екст ови, наравно, разводњ ени, нпр. оне
песм е о Р адославу и т рим а Л азаревим кберима које су преве-
д ене ко д Х ердера. И Пиесма о К ош ром ановибу изГледа чудна,
ш т а значи т ам о на стр. 50а маГинлуке, маГинлуци? ни В и ни
С т у ли нем ат е т у реч. Д а к л е К опит ар не т реба д а се ст ара
о К ачиб у за м ене. — Ч елаковски м и j e д оказа в д а ове песме
није моГубе превест и, ни сам у ц езур у није моГао пот пуно очу-
ват и; м и Н ем ци м ож ем о т о јо ш м ањ е. —
441
О вде В ам јо ш записујем ш т ам парске поГрешке које сам
до сада нашао у Грам ат ици: X V I I , 13. одозю треба: und mit
einem. 3. одоздо geradbrechtem. X X I I , 10. о д о зю Vneci. 20.
одозю das j. X X I I I , 3. одоздо denn nie kann. X X X I , 5 ,1 0 . одоздо
cithara. X X X I I 5. одоздо т реба уп ут и т и на стр. 3 Г рам ат ике
о ъ иза р пред вокалим а, а на стр. X X X V I , 8. одоздо т реба
спом енут и ђ и ћ! X X X I X , 4. одозю als die vocale. X L I V , 2.
одоздо Anz. 1822. — 3, 8. одоздо (da fast alle Wörter die sich
auf Mitlauter endigen männlich sind). 4, 17 одоздо leiden und
wandeln. 16, 16. одозю in alten Slavischen, d. h. in Serbien ge
schriebenen. 14, 2. одоздо der Hauch ganz. 21, 1 од о зю allen
Wörtern auf ње, die sich von J bilden. 21, 3. од о зю готовљење.
8. одоздо Local ум ест о Präposit. 22, 1 од о зю nomens. 22, 7
одозю in den übrigen. 35, 14. одозю von мати, die Mutter
К епен пише д а ia нист е сачекали у Л а јп ц т у: т ако велико
j e било Ваш е иестрп.ъе/ье. Јавит е се у скоро, не йечат им Ваш е
писмо je p ia К опит ар без двоум љ ењ а м ож е прочит ат и ако
ж ели.
О д срца В аш пријат ељ
Г рим
То њојзи ум ест о њој (нпр. у т ом у I I бр. 26, p e g 6. и 26 .) т ре-

бало j e навест и и у Грам ат ици на стр. 56.
Гуслару j e на насловној страницы десна р у к а неопрост иво
лош е нацрт ана. К ако се ет им олош ки објашњава неимар (archi
tectus )?
240.
Wien den 4 April 1824
Freund!
Bald nach Ihrer Abfahrt kam mir der Einschluss zu. Was
soll mit dem Gelde geschehen? Bei Schalbacher muss die Kiste
abgeholt (bezahlt) werden, damit der Jude nicht über uns m it
R echt klage. Und Sie nehmen daü von M. und Sch. zurück, was
Sie für sie ausgelegt. Ich bin es zufrieden, wen ich von Strainjih
bezahlt werde, wie ich immer geäussert. Ist es Ihnen aber lieber
oder leichter, es in Gold zu thun, ist mir’s eben so lieb. Nur ma
chen Sie Ordnung. Nichts ärgert mich mehr als Unordnung aus
Faulheit. Geben Sie darüber Ordre an Tirka. Heute wollte der
442
Engländer Sie besuchen. Die пуница erinnert Sie, ja sogleich zu
schreiben.
Vergessen Sie die кормлен nicht.
К
NB der Wechsel pr f 210 CM ist in meinen Händen
[У прилогу пнемо Димитрија Фрушића Јернеју Копитару:]
Triest den 29ten März 824.

Geehrtester Freund!
Mit Vergnügen ergreife ich diese Gelegenheit Sie und Freund
Vuk herzlich zu grüssen. Beygeschlossnen a viste Wechsel belieben
Sie dem Vuk sammt dem Grusse von Peter Theodorovich zu über
geben. Ich glaube überflüssig mich bey Vuk excusiren zu müssen,
dass sein Wunsch nicht früher erfüllt worden ist, denn das Geld
geben war und bleibt immerhin eine schwere Sache. Mit dieser
Summe glaube ich und der Herr Theodorovich, dass laut dem letz
ten Schreiben Vuks, alle früher geschickten und noch zu schicken
den 100 Stück Lieder ersten Theils ausgezahlt sind. Für die
Zukunft wünschen wir, dass er uns so viel wie möglich mit
Anleihen und Anticipationen verschone. Doch genug davon.
Was mich anbelangt. Ich bin gesund und froh, weil es mir gut
geht, und auch den letzten Wunsch, mich zu verheirathen mit
dem September I. J in Erfüllung bringe. Leben Sie wohl und
mit alten Gewogenheit gegen
Ihren Freund Fruschics
Herrn,
Herrn Vuk Stefanovich (PT)
abzugeben bei H Milovuk
& Dobrovojevich
in Pesti
Воштани печат оштећен.
[Жиг:] April Wien
одговорено 10. Септ 824.
АСАНУ, 1610, 1610а.
Букова преписка I, 254—255, 720—721.
i Прецртано Pest и дописано Temesvar. Адреса je написана на полеђини

писма Димитрија Фрушића Јернеју Копитару.
443
Б еч , 4. аирила 1824.
У скоро после В аш еi одласка ст ш ао м и j e йрилож ак. Ш ша
да урадим с новцем ? К од Ш албахера ваља подићи ( плаш ииш )
сандук, како се Јеврејин не би ж алио на нас, и то с правом.
А В и heute онда од М и Ш. у зе т и ш ш о сше за гъих плаш или.
Ja сам задовољ ан ако м и Страињић плат и, онако како сам
увек ioeopuo. J e ли В а м милије и лакше д а ово да т е у зла т у,
м ени tie т о т акођер биты право. Једино д а направиш е p eg .
Н иш т а м е выше не љ ут и нею ли перед из леносш и. — Дајте о
томе налог Тирки. Д анае j e Е т ле з ж елео да В ас посеши. П у-
ница Вас подсећа д а свакако од м а х пишете.
Н е заборавит е крм чију.
К.
N .B . М еница на 210 / СМ п а л а т се у м ојим р ука м а .
[У прилогу писмо Димитрија Фрушића Јернеју Копитару:]
Tpciü, 29. м ар т а 1824.

В еом а пош т овани пријат ељ у,
Ca задовољ ст вом корист им ову прилику д а В ас и прија-
т ељ а Б у к а ердачно поздравим . П рилож ену a viste м ени ц у
изволит е предат и В у к у заједно ca поздравом П ет ра Teogo-
ровића. М и сли м д а j e излш ино д а м е извињ ават е код Б у к а
ш т о гьею ва ж ељ а није испуњ ена раније, је р j e давањ е новца
било и у в е к ће ост ат и т еш ка ст вар. Ca овом сум ом верујем
и j a и i. Теодоровић д а су, прем а последњ ем Б ук о во м писм у,
исплаћене све раније послат е песме као и о ни х 100 песама
које т реба јо ш послат и. Ж елели бисмо убуд ућ е д а нас шшо
j e MOiytie выше пош т еди позајм ица и давањ а унапред. А л и досш а
о т ом е.
Ш то се м ене т иче, j a сам здрав и весео, je p м и j e добро',
па и последњ у ж ељ у, д а се ож еним, ост варићу сепш ембра
ове ío g m e .
О ст ајт е здраво и са ст аром оданош ћу прем а В аш ем
пријат ељ у
Ф руш ићу
Господину
Господину Вуку Стефановићу, (PT)
предати Миловуку
и Добровојевићу
Пешта
444
241
БРАЈТКОПФ и ХЕРТ Л — БУКУ КАРАЏИЋУ
ЈТајпциг, 10. април 1824.
Herrn Wuk Stephanowitsch Karadschitsch

Leipzig, den 10n April 1824.
Ew Wohlgeboren
gaben uns bey Ihrer Abreise von hier die Versicherung,
dass Sie den sowohl uns, als auch den Buchbinder Lange schuldig
verbliebenen Saldo, sogleich bey Ihrer Ankunft in Wien an uns
einsenden würden. Da nun aber bereits 6 Wochen und drüber
verflossen und weder Rimessen noch einige Nachricht in dieser
Angelegenheit an uns eingegangen sind, so finden wir uns veran
lasst, Sie deshalb an das uns bey Ihrem Abschiede gegebene Ver
sprechen höfl. erinnern zu müssen, vornemlich weil es dem armen
Manne den Buchbinder unmöglich wird, eine solche bedeutende
Summe noch länger zu entbehren und Gefahr für die Bücher selbst
zu besorgen stehet.
Wir hoffen, dass Sie das Ihnen von unserer Seite bewiesene
Vertrauen durch baldige Einsendung von Rimessen rechtfertigen
mögen und empfelen uns Ihnen mit dem Wunsche steten Wohler
gehens achtungsvoll und ergebenst
Breitkopf & Härtel
[Ha полеђини Копитаровом руком:]
mit Briefen des Hr. Demeter P Thirol
p Ofen. in Temesvar
Воштани печат c иницијалима ЈК.
[Жиг:] Wien
АСАНУ, 3507
[Превод:]
Г о с п о д и н у Б у к у С т еф ановићу К араџићу
Л а јп ц т , 10. а п р и ла 1824.
В а ш е благородст во,
П р е д сво ј о д л а за к о д а вд е у ве р о ва ли ст е нас д а ћ е т е и
н а м а и ю ы п о ве с ц у Л а ш е у о д м а х пош т о ст ш нет е у Б е ч п о
с ла м и салдо који ст е н а м ост али д уж н и . А л и пош т о j e прош ло
већ 6 н ед ељ а , и вш ие, а није н а м с т т ла ни облт а ц и ја ни нека
вест о овој ст вари, осећам о се побуђени д а В а с због т о т у ч т и -
445
во йодсет им о на обећањ е које ст е нам д а л и пред о д ла за к, на
р очит о стоГа ш т о j e сиром аш ном човеку, књ т овесцу, нем о-
Гуће д а се д у ж е лиш ава т ако знат не сум е, а ст оји и опасност
по збрињ авањ е с а м и х књ т а.
Н а д а м о се д а бет е повере/ье д оказано с наш е ст ране
оправдат и скорим слањ ем облт ације и п репоручујем о В а м се
са ж ељ о м за В а ш у ст а лн у добробит
у з особит о пош т овањ е и најоданије
Б р а јт ко п ф и Х ер т е л
[На полеђини Копитаровом руком:]
Господин Вук Стефановић
С писмима г Димитрија П. Тирола
преко Будима у Темишвар
242.
ЈОВАН ПОПОВИЋ МОСТАРСКИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 11. април 1824.
Льубезни мој пријашине!

По Вашем одлазку, отидем к Попу Грчкоме, кормчије
ради: он болестан будући одбије до јучерашнва данка, јуче-
рашньи дан одбије ме до Уторника велике неделье, придава-
јући да има два ексемплара, и да се мора юшт промислити:
да ли ће лродати едай: ово се зове Грчко поступанье с льудма.
Шта будем с ньиме савршио у том предмету, известићу Вас
скорим временом.
Копију Дипломе Ваше, и један лист Беобактера дао сам
Г Берићу који je с Конзилијаром обоје собштио.
Једва сам једвице од ньега уграбио Рецензију песама,
те сам je синоћ јавно читао пред млогима. који су између
ньи прокажени, да се очисте данас Рецензија циркулира од
руке до р8ке, шат не дође у погане руке! Берић вели, да ће
ова Рецензија јуриш учинити оном приликом, кад буде кон-
цертација од Двора ради језика, допуштена, и зато му морам
повратити. Небили Ви могли и ктели један ексемплар Ре-
цензије, и неколике копию Дипломе послати мени?
Мота ради посла опет морам на ново навальивати на
Вас: да ми се постарате за мене, као да сам Вам брат рођени.
Ja сам Вама поверио тајну- неби ли ми јади моји уминули,
од льуте ране, коју кријем пред светом. А кад би могло, да
што брже буде: да не венем и не јадикујем у себи. Како се
446
oHora — дочепам, ту ће бита, за тильи час, сто песама. док
само распишем. Најпосле и то да знате: да се ja на Вас уздам
као на дренов клин; и да све једнако мислим, да Ви искренно
льубите мене, й да мене између први пријателва бројите.
У Пешти 11 Апр. 824 Ваш

на Цвети пријателв
Ј. Мостарскш
заклети Адвокат
Поклон мој Госпоји; и Савви поздравлье. Честитам

Ускрс. Савви јаје шарено и варзилом оварбано подајте.
Одпишите ми што.
Clarissimo Viro, Wim Stephanidi Karadzsits,
complurium Eruditarum Societatum Membro correspondenti,
atque Universitatis Jenensis Doctori, mihi colendissimo.
Abzugeben bei Herrn
Demeter Tirol
Temesvarini.
Воштани печат ca иницијалима.
[Жиг:] Pest
одговорено 2/15. Маија
АСАНУ, 3096.
Букова преписка IV , 193— 194.
243.
у Темишвару 13 Април. (по Римск.) 824.
Прекјуче сам овђе дошао здраво и мирно, и жену и ђецу
застао здраво. — Писмо сам Ваше (и Илијћево) од 6. апри-
лија овђе нашао, али од 4., што сте ми у Пешту писали, m je -
сам примио, нити знам, шта je у њему Ако je Фрушић век-
слу послао, молим Вас да ми одма ПО f. пошљете (по дели-
жанцу мислим да je најбоље), а 100 f. за сад задржите код
себе, па ћу Вам послије за њи писати. — Владика je Будим-
ски имао Грчки кормчија, али су изгореле прије 14 година,
него сам чуо, да и има још у Грчкога попа у Пешти, кога ja
онај дан нијесам код куће нашао (а дуже се у Пешти нијесам
447
бавио), него сам молио Мостарскога, да разбере и да ми пи-
ше, и, као што ми je обећао, надам се да ћу сјутра од н>ега
добити писмо.'Юд; Тирола мислим да ћете добити и онај П са^,
тир и Влашку кормчију; а и ja оваке ствари нећу заборавитдЈ.
За Бој*** нијесам у Пешти ништа чуо. — О Историји Срп-
ској радићу; али би рад био виђети Боку и Црну Гору etc.
а Њемачко1-Српски ћемо рјечник заједно писати (ако Бог да
на зиму ту). Милошева кћи чујем за цијело да je испрошена
у Земуну за Аџи Бајићева синовца Тошу (кога ja не позна-
јем). — Тирки ћу писати друге поште, јер се данас бојим да
не одоцним.
Вук
Молим Вас ово писмо пошаљите мојој пуници.
[Уврх 1. стране Копитарева забелешка:]
Vuk.
АСАНУ, 1611.
Букова преписка J, 255—256.
1 Иза превученог Срйск.
244.
ТЕРЕЗА ЈАКОБ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Хале, 18. април 1824.
Halle den 18 April 824.
Für Ihre Zuschrift statte ich Ihnen hiermit mein besten Dank
ab, lieber Herr Wuk! es thut mir leid daraus zu erfahren, dass
Sie jetzt schon unser Vaterland verlassen haben. Mögen Sie davon
eine angenehme Erinnerung bewahren, und durch die Empfän
glichkeit desselben für die poetischen Erzeugnisse Ihres Volkes,
auch fernerhin mit ihm in Verbindung bleiben!
Was ich dazu thun kan sie ihm verständlich zu machen, will
ich gern thun, da ich ihren ausgezeichneten Werth vollkomen
anerkeüe. Ich habe in diesen Tagen einen Aufsatz für das lite
rarische Conversationsblatt, eins der gelesensten Blätter, geschrie
ben. Er wird hoffentlich bald abgedruckt werden, und daü werde
ich ein Exemplar davon nach Wien oder Pressburg schicken, von
wo aus er ja wohl zu Ihnen gelangen wird. Die von der Messe
rückkehrenden Buchhändler machen diess jetzt grade recht be
quem. Dass ich mich seitdem sehr viel mit Ihren Sachen beschäf
tigt, können Sie leicht denken. Ich bin der Sprache so ziemlich
mächtig geworden, doch fehlt es mir noch imer an einzelnen
Ausdrüken, Redensarten etc. So verstehe ich z. B. die beyden
448
Gedichte: des Zar Lasaren (Bch II 8) Hochzeit, und Lasar (16)
und Militza vollkomen, und haben sie auch schon metrisch
bearbeitet, was aber heisst in letztem брат од заклетве? wörtlich
B ruder vom Schw ur aber es muss wohl irgend ein mir unbe-
kantes Verhältniss damit angedeutet werden. Auch die Stelle
ist mir etwas dunkel. Али ваше српска него турска (Vers 176)
wörtlich, aber oben serbische, sondern türkische diess son
dern giebt indessen hier keinen Sin, heisst es so viel als und nicht?
In ersterem Gedicht № 8 ist mir die Stelle.
О свачем ће Јуже бесједити
Како који добар јунак јесте. Vers 64 u. 65
nicht ganz verständlich. Heisst sie
Von allem wird Jug reden
Was einen guten Helden macht?
Die косовка девојка gefällt mir sehr Darin irrt mich aber
das по греку. V 37 u. 42. Es ist mir desswegen lieb eine wörtliche
Uebersetzung davon zu bekomen. Einige mündliche Worte
könten ohne Zweifel mich über das Meiste leicht berichtigen,
da ich das Ganze imer verstehe, und nur über Einzelnheiten
in Zweifel bin. Weil Ihre Entfernung diess aber unmöglich macht,
so wird Ihr Freund mich äusserst verbinden, wen er mir mehrere
wörtliche Verdeutschungen zusendet; ich vergleiche daří alles
mit dem Original, und das Versifiziren ist mir leicht.
Aufgefallen ist mir der seltsame Ausdruck порезат и дарове
(weh ich falsch declinire, so lachen Sie mich nur aus, in der
Gramatik bin ich noch ziemlich schwach). Ich vermuthe, dass
etwa sonst die gewöhnlichen Geschenke, bey Heyrathen, Reisen
etc. in Gewändern und dergl., kurz in Dingen, die man schneidet,
bestanden haben, und dass daher die wunderliche Redensart
G eschenke schneiden, statt G eschenke zubereiten entstanden. Dass
es diess heisst, geht aus dem Zusamenhange hervor, das Wör
terbuch giebt mir aber weder unter дар noch unter резати Aus
kunft darüber
Es thut mir leid, dass ich wahrscheinlich erst in einigen Mo
naten diese Auskunft erhalten kan. Unterdess werde ich fleissig
fortarbeiten; Einzelnheiten lassen sich wohl nachholen. Auf die
Sendung Ihres Hrn. Landsmahes bin ich begierig.
Mit vollkomner Hochachtung unterschreibe ich mich
Therese von Jakob.
АСАНУ, 3538.
'{Превод:]
О вим В ам најлепш е захваљ ујем па В аш ем писм у, gpaiu

господине В уче! Ж ао м и j e ш т о из њ еш сазнајем д а ст е eeh
сад напуст или наш у зем љ у. С ачувајт е j e у пријат ној успом ени,
а за хва љ ујућ и њ еном р а зум ева њ у за песничке т воревине В аш еi
народа, и уб у д у ћ е ca њ ом ост анит е у вези!
Ш то могу да учиним да би и х м оја зем љ а р а зум ела , ра д о
ћ у учинит и, је р уви ђа м пот пуно њ ихо ву и зузет н у вредност .
О вих дана сам написала чланак за ю ъиж евне К онверзационе
новине, је д а н од најчит анијих лист ова. Н а д а м се д а he ускоро
■бити ш т ам пап, и онда ћ у је д а н прим ерах послат и у Б еч или
Б рат иславу, одакле ће ја м а ч н о ст ићи до В ас. П реко књ иж ара
који се epahajy ca сајма ово he се управо сад како ваљ а уредит и.
Д а сам се од т ада м но ю бавила В аш им ст варима, м ож ет е
eeh м ислит и. Ja сам је з и к прилично савладала, а ли м и и даљ е
иедост ају поједине р еч и и изрази. Тако, нпр.. р а зум ем пот пуно
обе песме: Женидбу цара Лазара (књ . I I , 8 ) и Лазара и Ми
лицу (1 6 ), и већ сам и х м ет рички обрадила, али гита знача
у последњ ој: брат од за клет ве ? буквално. Bruder vom Schwur
М о р а бит и да j e овим наю веш т ен некакав м ени непознат од-
нос. А неш т о м и j e нејасно и м ест о: А л и выше српска нею т ур-
ска (с т и х 176) — ово sondern, м еђут и м , овде нем а смисла,
д а не значи колико und nicht [а не]? — У првој пес м и, бр. 8,
m j e м и сасвим разум љ и во м ест о
О свачем ће Јуже бесједити
Како који добар јунак јесте. С т и х 64 и 65
Значи ли ово:
Von allem wird Jug reden
Was einen guten Helden macht?
Косовка девојка м н о ю м и се допада. У њ о ј м е зб уњ ује оно

по греку. С т и х 37 и 42. С т ою б и х волела д а ово добијем у бу-
квалном преводу. П онеком усм еном р е ч ју могла б и х се у eehumi
сш вари лако исправит и, пош т о у в е к р а зу м е м целину, а само
сам ко д појединих израза у н е д о у м щ и . П ош т о ст е д алеко, ово
j e немоГуће, па he м е В аш пријат ељ веом а обавезат и ако м и
пош аљ е виш е бук валн их превода на нем ачки; j a h y онда све
упоредит и с оригиналом, а с версиф икацијом м и j e лако.
П ао м и j e у очи чу дан израз порезати дарове (ако погрешно
деклинирам , слободно м и се см ејт е, у граматици сам јо ш при
лично слаба) П ом иш љ ам д а су се м ож д а обични дарови, за
венчањ е, пут овањ е ит д. саст ојали из ogehe и сл. укр а т ко из
'сш вари које се режу секу и д а j e о т уд наст ао ч у дан израз [Ge
450
schenke schneiden] порезати дарове у м е с т о [Geschenke zuberei
ten] спремити дарове. Д а и зр а з ово зн ачи, и зл а зи и з к о нт ек ст а ,
а р е ч н и к м и н е п р уж а о овом об авеш т ењ е ни п о д д а р ни п о д
р е за т и .
Ж а л и м ш т о tiy вероват но т е к к р о з неко ли ко м есец и д о -
бит и ово обавеш т ењ е. Д о т л е ћ у наст авш ий вредно д а р а д и м .
П о јед и н о ст и се свакако м огу накн адно исправит и. П о ш и љ к у
В а ш еi ю с п о д и н а зе м љ а к а ж ељ н о о ч ек ујем .
С о собит им пош т овањ ем ост ајем
Т ер еза ф он Ј а к о б
245.
ВУК КАРАЏИЋ ЈАКОБУ ГРИМУ
Темншвар, 29. април 1824.
An Herrn Jacob Grimm.
Temesvár den 29. April 824..
Ihren werthesten Brief von 2. d. M. habe ich mit grössten
Vergnügen erhalten, und danke Ihnen sehr, dass Sie mich auch
hier so freundlich besucht haben. Dem Gott sey Dank bin ich
glücklich zu den meinigen (Weib und Kinder) gekomen, und
hier denke ich wiederum на скупљање народни Српски пјесама
и приповијеШ ки,
Два, три, четири човека etc. wird am erstens ein Ue-
berbleibsel von Dualform seyn. Два Соколова kann man
nicht sagen. Sie werden sich errinern, dass auch неколико (unsere
Grammat. p.) in dieser Hinsicht ist mit два, три, четири ver
wandt. Ich hoffe, dass Ihre Liste mit Druckfehler nicht zu spät
eingetroffen ist, in dem mir Dr Vater hat geschrieben, dass der
Bäntsch hat lang auf Papier warten müssen. Schauen Sie, dass
Sie mir Милошев Егземплар möglichst bald schicken (wie Sie
geschrieben haben). Für mich habe ich etliche Exemplare bestellt
(aber noch nicht bekomen). An Dobrowsky können Sie ein
Exemplar schicken, w eil Sie einige auf Druckpapier bekom
men, bekomen Sie aber keins, so lassen Sie stehen, er wird sich
eins kaufen. Von Ihrer künftigen Recension bitte ich für mich
wenigstens 50 Stück extra abdrucken lassen und durch eine Buch
händlergelegenheit an Kopitar schicken. Was maginluczi heisst
kann ich Ihnen jetzt nicht sagen, in dem ich das Wort nie gehört
habe und den Caęich habe ich jetzt nicht bei mir, um aus dem
Sinn zu errathen. Ist das nicht etwa verwandt mit m a g u s, denn
29» 451
мађије (die Exereyen) habe ich reden gehört? — Неимар wird
türkisch seyn, mir scheint, die Türken sagen м а јм а р -5 аши.
Њојзи habe ich wirklich vergessen, und das wird so gewöhnlich
gesprochen wie њој!
Ich empfehle mich Ihnen und verbleibe mit tiefster Hoch
achtung.
Wuk
РОГПБ, ф. 991, ед. xp. 648.
Archiv für slavische Philologie, 1877, II, 741.
f Превод:]
Господину Јакобу Грим у

Т ем иш вар, 29. а п р и ла 1824.
В исокоГю ш т овани Господине,
В аш е цењ ено писм о од 2. о. м . добио сам с највећим задо-
вољ ст вом и много В а м х в а л а гито ст е м е и овде т ако љ убазно
посет или. БоГу х в а л а ст т ао сам срећно својима (ж ени и д е ц и ),
it овде опет мы слим на скупљ ањ е народних српских песама
и приловедака.
Два, три, четири човека ит д. lie најпре биты ост ат ак
об лика двојина. Два Соколова се не м о ж е pelui. B u се сеИа-
т е д а j e и неколико ( наш а Г р а м а т и ка ст р .) у овом поГледу
сродно са два, три, четири. — Н а д а м се д а В аш а ли ст а са
ш т ам йарским по1решкама није прекасно ст т ла , је р Ф ат ер
м и j e писао д а j e Б ен ч м орао g yio д а чека папир. — В и д и т е д а
ш т о пре пош аљ ет е Милошев егземплар (онако како ст е пи
са ли ) За себе сам поручио выше прим ерака (а л и нисам јо ш
д о б и о ) Д обровском е м о ж ет е послаиш је д а н прим ерак, ако
добијет е неколико на ш т ам парском папиру, ако не добијет е
ниједан, онда ост авит е, он Не себи куп и т и . — М о л и м В ас,
д а јт е д а се од В а ш е и дуће р ец ен зи је ш т а м п а посебно бар 50
ко м а д а за м ен е и пош аљ ит е и х неком приликом преко књ и-
ж а р а К о пит ару. — ј11т а зн ачи маГинлуци, не зн а м В а м сада
рећш је р т у р е ч нисам никада чуо, а КачиИа нем о м сада ко д
себе д а б и х j e одГонетнуо прем а смыслу. H u je ли т о м о ж д а
сродно са magus, je p чуо сам д а се каж е мађије. — Неимар
Не бит а т урско, чини м и се д а Турци к а ж у мајмар-баши.
— Њојзи сам ст варно заборавио, а Говори се ист о т ако обычно
к а о и њој! —
П репоручујуИ и В а м се, ост ајем с д убо к и м пош т овањ ем
В ук
452
246.
В У К К А Р А Џ И Ћ — ЈЕ Р Н Е ЈУ К О П И Т А Р У
Т е м и ш в а р , 2 9 . а п р и л 1824.
У Темишвару 29. Април. (по Римск.) 824.

Примио сам и оно писмо Ваше од 4., ja сам из Пеште
у сриједу рано пошао, зато га онђе нијесам могао дочекати,
него ми je овђе послато. Сад сам дакле сва Ваша писма при
мио (од 4, 6, 20 и 23.).
1) Добро сте чинили, што сте Шалбахеру платили, а
још боље, што нијесте Матићу књига без новаца дали. Ако
би новце (30 f. С. М.) послао, њ еш ви су Словари, Курс Ру-
ской словесности, Гречева историја Р литературе, и роспис
књигам; а м оја су посланија (оба егземплара) и Шлецерова
историја.
2) Тирки сам писао, да Вам да 42 књиге Страињића, и
молио сам га, да доведе и ж енскињ е ту, већ не знам шта учи-
нити; а писаћу му и опет.
3) Ти 60 f. нек стоје за сад код Вас, а писао сам и Јакобу,
да Вам пошље они 49. талира и 23. грошића, па ћемо тим
послије платити Тирки 66. талира, што сам му писао да по-
шаље књиговесцу у Липиску
4) За Грчку кормчију писао ми je Мостарски, да Грчки
поп има двије, него се мора промислити, оће ли и продали
(Грк!). Ja данас пишем опет Мостарскоме. Да Влашку корм-
чију сад се подигао проћес наново: она je од конзисторије
некако била украдена у црквену библиотеку, па сад како се
дознало да je код Тирола, траже je Чаковци и ишту на траг,
но будући да ц р ква оваку јер еш и ч к у кљигу од конзист орије
не смије да иште, зато je изишао тутор Чаковачке цркве, Лу-
качик, те каже да je књига његова, и он као немеш (племић)
иште своју књигу натраг, но мислим да ће je конзисторија
прије спалит и, него од себе дати. Она je још код Тирола. Онај
Псалтир ja сам купно за 2 јф, него или ћете да Вам га по де-
лижанцу пошљем, или да Вам га на јесен донесем?
5) Гриму то писамце моје пошаљите; и пишите1му и Ви
шта знате (ваља да сте читали што ми je писао?).
6) Добровскога Кирила и Методија кад би сте ми могли
побрзо послати овђе по делижанцу било би ми мило; ако ли
се то не узможе, а оно ћу Вас послије молити, да ми га по-
шаљете у Земун на Васиљевића (али не заборавите и једну
453
Вашу рецензију од кормчије). Ja ce мислим овђе бавити још
око 3 — најдаљ е — 4 неђеље дана.
7) Јесте ли К уд р и нашли и послали Вашу Крањску Гра-
матику? Немојте то заборавити, молим Вас.
8) Ономадне сам био код Кенгелца. Његова црквена
историја могла1 би се по чети штампати д а им а новаца, биће
6—8 части, и он би једнако рад да се штампа у Бечу, да не
иде ча С. на благослов. Ja се надам, да ћемо новаца наћи на
њу, јер му je и Шишков сам (од себе) обећао, да ће академија
све његове књиге штампати; само кад би се ту могло штам
пати, а она би Шмитова слова била таман. — Збшьа! као
да сте Ви мени казивали, да сте по Аџијћу некаке књиге по
слали Кенгелцу? Он није примио ништа, а фали мјесец Апри-
лије од Соревноватеља, ja сам Вама у Бечу вратио баш
Април., но пише на ньему Д о м б р о вско м у. Шта велите.
9) Није Добровски никака Ћирила и Методија послао
за Шишкова? Ако Вам га пшшье, а Ви мјесто од мене поша-
љите., а моја пуница може предати.
Писмо Гримово данас не мого написати; остаде до друге
поште. — Ово писамце на Тирку, ако Вас мрзи ићи и пре
дати га, подајте мојој пуници, нека га она однесе. — Стра-
инића мислим да Вам je Тирка предао, како сам му писао;
а остатак од Сестрића ja ћу Вам одоздо послати или дони-
јети (има и амо join доста). — Ево новина овдашњи: 1) Тоша
Аџи-Баић из Земуна (свињар — свињски трговац —, кога ja
не познајем) вјенчаће се на Ђурђев дан с Милошевом кћери;
Милош му даје 100,000 гроша, и свако село по једног вола
(тако се говори; за волове ja вјерујем; то je обичај Турски).
2) Нестор Јовановић, Вла, бивши игуман Бешеновачки, по-
стао je ономадне архимандрит Бездински. 3) Јуче je овђе до-
шао Јо а ки м ß y u h , да правы ком ендију, да би могао издати Гео-
графију Шта je у Вас ново? Еда што за владике? Овђе
готово сви говоре, да ће у напредак цар постављати и наше
владике (ja велим да ћемо онда боље владике имати); ча С.
кажу да пријети, да ће оставите службу, ако то буде истина. —
Herrn v. Kopitar,
Custos an der К. К . Hofbibliothek
in Wien
[Жиг:] Temeswar
[Копитарева напомена:]
Vuk April 1824 АСАНУ, 1612.
Букова иреииска ], 256—258.
1 Иза превученог истор.
454
247

Крагујевац, 6. мај 1824.
Любезный мой Вуче!

Писмо ваше изъ Беча од 10Е2 Марта ове Године мени
послано, пршмю самь и цГло содржаше нЬгово разумЬо, не-
могућисе за садъ сверху предмета у писму овомъ вашимъ
наведенш, изяснити по желашю вашемъ, до личногъ састанка
моегъ съ вама, —- препоручити вамъ неизоставлямъ дакле да
се по пр1ят1ю овогъ писма моегъ постарате или до самогъ
Крагоевца доћи или поне до Земуна, да овако из близости
могу вамъ намЪрешя моя, у призрЪшю дЬла ваши, сооб
щите; —
Притомъ явите вамъ неизоставлямъ, да е и познати вамъ
молеръ Аксентае Янковичь изъ Вршца овамо прешао, и на-
лази се сада овди, коййе ово дана дЬло художества свогъ по
чета; овай молеръ има и писмо ваше, с коимъ препоручуете-
га да овамо пређе, незнамъ юшь какавъ е, али по препоруцы
вашой судећи, надамсе да ћете знати когасте ми послали. —
Вы пакь увЬрени будите, да ћу вамъ сва желашя ваша
испунити, докъ се съ вама састанемъ, тога ради и надамсе да
закаснити нећете — васъ почитуюйи есамъ
Вамъ Доброжелательный
Милошъ Обреновичь,
Сербш Князь.
№ 718.
У Крагоевцу 24а Априла 1824.
Высокоученому
Господину Вуку Стефановичу
списателю Србскомъ
съ честио
гдЪ буде.
Воштани печат с текстом Милошъ Обреновичъ князь сербский.
[Напомена Вукова:] ____
примљено у Темишвару 90Г маја 824.
АСАНУ, 2297
Вукова преписка II, 559.
455
248.
В У К К А Р А Џ И Ћ — В А С И Л И ЈУ В А С И ЈШ ЈЕ В И Ћ У
Т е м и ш в а р , 14. м а ј 1824.
У Темишвару 2/14 Маија 824~

Писмо ваше од 19га марта нашао сам у Темишвару
Фала вам на новинама. Ja мислим до неколике неђеље дана
доћи к вама у Земун; него ви гледајте да ми новада препра-
вите што се више може. Ако од куд како писмо на мене дође,
задржите га код себе док ja дођем. О но из Гетингски новина
донијећу вам, а виђећете и g p y io што.
Код Марјана надам се наћи сила приповијетки. Ваше
домаппье и Карабашу и све остале наше пријатеље поздра
вите ми љубезно. Гледајте не би ли ми нашли каку Српску
слушкитыщу, која би и у Бел пошла, само да je добра и поште-
на, а млада и полијепа (да ми не реку у Бечу, да Српкиње ни-
јесу лијепе); а посао би јој био највећи, да гледа ђецу (Саву и
Ружу за сад, док још што приспије). Ja ћу овђе још десет
дана бити јамачно, зато ако видите, да могу примити одго-
вор на ово писмо, одговорите ми, и пишите ми што ново,
особито од оне стране и од удадбе кћери Господареве. Али
новада не шаљите ми амо, него и само ту преправљајте.
Ваш дојакошњи пријатељ
Вук Стеф. Карацић
Herm
Basilius Wassilievits
in Semlin
[Жиг:] Temesvar АСАНУ, 8415.
Букова иреписка III, 117— 118,
249
ТЕОДОР ДЕМЕТЕР ТИРКА ВУК У КАРАЏИЋУ
Беч, 19. мај 1824.
Herrn Wuk Stephanowitz а Temesvar
Wien d. 7ten May 824.
Ihre zwey werthen Zuschriften von 7 & 30ten Aprili habe
ich erhalten8 die 42 Stück Bücher von 2ten Transport habe ich
den Herrn Kopitar übergeben. In Betreff der 66 Thaler welche
456
Sie dem Buchbinder schulden, hat selbe der Herr Kopitar über
sich genohmen indem ihm von Ihnen Gelder eingegangen sind.
Was Sie aber den Buchdrucker noch Schulden, so erlaubt
mir die Zeit gegenwärtig nicht, dass ich selbe bezahle, trachten
Sie daher, sich mit ihm anderseitig auszugleichen.
Verbleibe mit Achtung
Ihr Ergebenster
Theodor Demeter Tirka
[Споља:]
v. Wien. Herrn Wuck Stephanowitz
bey d. H. Johann Zolnay
a T em esw a r.
geantwortet, den 2/14 Jun.
из Земуна.
Штампа се по: В у к о в а п р е п и с к а I , 101
[Превод:]
Г осподин у В у к у СШ ефановићу у Т ем иш вар
Беч, 7 м а ја 1824.
П рим ио сам В аш а д в а цеьъена дописа, од 7 и 30. априла;
4 2 књ т е из 2. пош иљ ке предао сам Господину К опит ару. —
Ш т о се т иче 6 6 т алира ко ли ко дугујет е к њ ш о весц у, т о j e
Господин К опит ар прим ио на себе, пош т о j e добио но ва ц од
В ас. —-
А л и оно ш т о јо ш дуГујет е књ т о весц у, врем е м и засад не
д о п уш т а д а п ла т и м , наст ојт е ciuoia д а се с њ им на g p y iu
начин изравнат е.
О ст ајем с пош т о ваш ем
В аш најпокорнији
Теодор Д е м е т е р Т ирка
[Споља:]
из Б еча
Г о сп о д и н у В у к у С т еф анови ћ у
к о д /. Ј о х а н а Ц о л н а ја
Темишвар.
одГоворено 2 /1 4 . ју н а из Зем уна.
457
250.
ВУК КАРАЏИЋ ЈЕ Р Н Е ЈУ К О П И Т А Р У
Т е м и ш в а р , 21 м а ј 1824.
У Темишвару 9/21 Маија 824.

Примио сам Ваше писмо од 7 овог мјесеца. Може бити
да сте ми и како друго писали у Земун, а ja још овђе! но на-
дам се до неколика дана полазили.
Моји књига има у Липисци:
1) Код Ертла невезани:
а) од I. и Н. части на велинпапиру по 12 егземплара.
а од Ш. части — — 7 егземплара.
б) они проба Св. писма на друкпапиру 1000 егземплара.
2) Код књиговесца Ланге броширати:
од I. части 786 егземплара
од II. — 336 —
од III. —
1173 Из ови књига узео je Кейн од
сваке 50 егземпл. = 150
остаје join 1023
Ja сам остао дужан Ертлу 228 тал. и 8 грошића
а књиговесцу — 66 16 —
295 —
То je сав рачун, који je назначен и на облигацији, коју
сам ja дао Ертлу, и на рачуну, што je он дао мени. А како
ћу ja то исплатити и књиге избавили, ja за сад, Бога ми, не
знам. Тирку сам молио, да пошаље тије 66 талира књнго-
весцу, а Ертлу за остало да остане добар за мене, да ће му
он платити о Мијољу дне, ако му ja дотле не платим; но Тир-
ка, као што ми je и писао, то не ће да учини. Ви сте добро
чинили, што сте књиговесцу послали 66. талира, jep je сирома
човек и има пуну кућу ђеце; него бисте још боље учинили,
40—50 или 66 егземплара I. књиге, то би Вам он дао с нај-
већом радости; и тако бисте Ви већ имали Ваше 42 књиге.
На велинпапиру најмање један егземплар je Ваш; али како
ћете га отуд добили, то Вам ja не могу казали одавде.
Влашку ми je Кормчију Тирол дао, и ja сам му вшце од
пола платно, а и остало ћу му ово дана платити. — У Без-
458
дину сам видно један читав и доста сачуван октоих од го
дине Ф зт д .,1 али не даду калуђериЈ— Терези ћу одговорити,
може бити прве поште; а Ви јрјТмолим Вас, пошаљите те
двије пјесме од Аџијћа (и поздравите га од мене). — Ово пи-
самце, молим Вас, пошљите Гриму, кад му успишете. Еда je
стигла Граматика у Беч? — Рад би сам виђети, шта Беттигер
пише; а ваља да ће и Тереза у тим новинама скоро бити.
[Уврх 1. стране Когштарева забелешка:]
V uk. АСАНУ, 1613.
Букова преписка I, 258—-259.
1 1536— 1537
251
ЮХАН СЕВЕРИН ФАТЕР — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Хале, 22. мај 1824.
Halle 22. Mai 1824.
Lieber Freund,
Ihrer glücklichen Ankunft in Wien haben wir uns sehr ge
freut, aber unsere Gedanken sind itzt auf Ihr liebes Haus in Te-
meswar gerichtet, und wir wünschen sehr, bald beruhigende Nach
richten von daherzuerhalten. Gehe es Ihnen recht, recht wohl!
Das Unangenehme, hinsichtlich des Vertriebes Ihrer Bücher
wird sich lösen, und Alles wieder in ein gutes (Geleise kommen
haben Sie Vertrauen und Muth. Staatsrath v Jakob habe ich
noch nicht gesprochen, seit er von Leipzig zurückgekommen ist.
Bäntschen habe ich angewiesen, die Velin-Exemplare für
Sie und Grimm an Reimer abzuliefern, und dieses auch an Grimm
gemeldet, und Vorkehrung getroffen, dass nicht etwa erst alle
an Sie gehen.
Bei uns ist Alles ziemlich wohl, wir sind in Berlin vergnügt
gewesen, und mein ältester Sohn ist dort am Joachimsthalschen
Gymnasium bereits angestellt, will auch nun dort Serbisches lesen.
Ich habe mich so ziemlich erhohlt, und arbeite nicht mehr so
angestrengt.
Wenn Sie wollen, dass ich wegen der Schule an F Milosch
schreiben soll: so geschieht es gern und Russisch, nur habe ich
abgewartet, bis Sie mir über die Art und Weise und überhaupt
Ihre Verhältnisse schreiben. Gern stehe ich zu jeder Besorgung
zu Dienst. Von Dobrowsky habe ich ein freundliches Schreiben.
Wenn ich mehrere Zeit habe, Russisch.
459
Die Meinigen grüssen, und ich bin achtungsvoll und unverän
derlich herzlich ergeben der Ihrige,
Vater
[У прилогу:]
Wenn etwa hundert Exemplare des Serbischen Wörterbuchs

an die Reimersche Buchhandlung als Commissions Artikel ge
sendet würden, für welche ja dem H. Turka dessen Handlung
Bürge ist. so würde dagegen H. Reimer bei H. Härtel gegen sol
ches Unterpfand gut sagen können. Gern will ich es vermitteln,
wenn es noch nicht so weit ist.
Mit Achtung und Ergebenheit

Halle 22. Mai 24. der Ihrige
Vater
Herrn
Doctor Wuk Stephanovitsch Karadschitsch.
АСАНУ, 3530.
Букова прейиска V, 6—7
[Превод:]
Х а ле, 22. м а ја 1824.
Д р а п / пријаш ељу,
В еом а смо се обрадовали В аш ем срећном приспећу у Беч,
али наш е мысли су сад усм ерен е на В аш gpaiu д о м у Тем иш вару,
и веом а ж елим о д а ш т о пре от уда прим им о успокојавајуће
вест и. — Ж елим о д а В ам буде све, све најбољ е!
Н епријат ност и око раст урањ а В а ш и х књ т а распрш иће
се и све ће опет у ћ и у добар колосек: им ајт е поверењ а и хр а б
рост и. Са држ авним савет ником фон Јакобом јо ш нисам
разю варао от како се врат ио из Л ајпцит .
Б ен ч у сам дао у п у т с т в а д а примерке на велину за Вас
и Г р и м а пош аљ е Р ајм еру, а то сам ја в и о и Г р и м у и предузео
сам м ере д а случајно не оду сви прво на В аш е име.
К од нас су сви прилично добро, леп о смо се провели у Б ер
лин у, а м о ј најст арији син j e онде већ п о ст а влен у Јо а хи м ст а л-
ској т м назији, и ж ели д а и онде чит а српски. J a сам се при
лично опоравио и не р а д и м выше т олико напорно.
А ко ж елит е д а збоi ш коле пиш ем кнезу М и ло ш у, т о 1>у
радо учинит и, и т о на р ус к о м ; само сам чекао д ок м и В и не
пиш ет е о пот дном начину и уо п ш т е о В аш им приликам а. Радо
liy биты на у с л у з и за све ш т о т реба обавит и. О д Д обровскоi
сам примио л у б а зн о писмо.
460
К а д б уд ем им ао выше врем ена, [и и са ћ уЈ на р у с к о м .
M o ju В ас поздрављ ају, а j a сам с пош т овањ ем , као и у в е к
искрено одани В аш
Ф ат ер
А ко би се око ст о прим ерака Српског рјечника послало Р ај-
м ер о во ј књ иж ари у ком исион — а за њ и х j e i. Т и р ки је м а ц ње-
ioea р а д њ а онда би i. Р ајм ер ко д i. Х е р т е ла Mofao је м ч и т и
у з т а к ву залогу. — J a Try р а д о посредоват и, иако j e за т о јо ш
рано.
С пош т овањ ем и оданош ћу

В аш
Х а ле , 22. м аја 1824. Ф ат ер
[ Н а п о л е ђ и н и :]
Господину
доктору Буку Стефановићу Караџићу.
252.
ДИМИТРИЈЕ МИЛАКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Дубровник, 25. мај 1824.
Благородии, Високоучени Господине,

Високопочитајеми Господине Докторе!
Опростите ми Милостиви Господине! што Вас овим мојим
писмом узнемирујем. Истина, да нејмам среће познавали Вас
лично; но ништа мање Ваше славно и честно име из међу свије
научени1 Србаља најбоље ми je (а и кому неби било?) познаю,
како гођ што je земнима најбоље познаю Сунце из међу свије
небесније свјетила. Вјерујте ми Љубезни Господине! да ja
неби нигда узео слободу Вама писали, кад неби знао, да сте
Ви Ерцеговац, а, по моме мишљењу, Ерцеговац Ерцеговну и.
непознан бивши слободно може писали.
Из Тријеста јављају ми, да сте Ви оне исте Дубровчане,.
који су на трећу књигу Ваши народни Пјесама пренумерирани,
и на другу пренумерирали. Повољније и мени и њима нисте
могли учинили, него што сте учинили; и зато Вам ja, купно
шњима, од свега срца благодарим. Жао ми je само, што
нисам знао прије, да ће те je штампати, зашт’ био би Вам још
461
четири пренумеранта послао. Ови исти, кои су се шћели пре-
нумерирати, понудили су ме, да Вам пишем и да Вас покорно
молим, да ми пошаљете четири комада друге књиге Ваши Пје-
сама. Но, да би Вам ja управ 10 фор. ср. могао послати, то
изволте Ви дакле све пет комада мени послати.
Када ми ове књиге узшаљете, ja Вас молим пошљите ји
преко Тријештински Учитеља, удостојавајући ме за н>е извје-
стија по пошти, за да би Вам могао итро новце послати.
Ово Вам пишем насрећу у Беч, незнајући поздраво ђе
се сада наодите: то толико само знам, и то по извјестију
Г С. Илијћа, Учитеља Карлштадског, да сте дошли из Ли-
ниске, но незнам јесте ли сада ту Чекајући Ваш одговор,
препоручујем се даљој љубави и пријатељству Вашем, и јесам
с одличним почитањем
У Дубровнику 13. Maja 1824. Ваш понизни слуга

Димитрије Милаковић
писма:]
ЈНапомена Вукова у дну
одговорено из Беча 15. августа 824.
АСАНУ, 3545.
Вукова пре писка V 28—29.
1 научены дописано над редом.
253.
ВУК КАРАЏИЂ — МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
Земун, 31 мај 1824.
Имао сам чест примити ваше милостиво и високопочи-
тајемо писмо од 24га Априлија, и по заповијести вашој до-
шао сам овђе у Земун. Ja би с највећом радости сад одма био
прешао тамо, но будући да сам пасош из Беча био извадио
само до Темишвара и натраг у Беч, па сам га у Темишвару
потписао до Земуна, надајући се, да ће ми, као турском по-
дајнику, овђе допустити да лређем тамо, овђе ме пак сад не
пуштају тамо без пасоша од Варадинске Генералкоманде,
а за комендирендера опет кажу, да се још није вратио у Ва-
радин како je царева брата отпратио; зато сам судно да ће
најбоље бити, да вам јавим да сам овђе дошао и да чекам
ваше друге заповијести.
462
Од посла тога молера из Вршца мени се особито допао-
образ Рускога генерала Емануила, и млоги су ми га људи
у Вршцу фалили, да je добар мајстор; зато сам га још прије
двије године наговарао да пређе тамо. Ja ћу за срећу при-
мити, ако се и вама његов посао допадне; а за мене би не-
исказана срећа и чест била, кад би сте ви мене обдарили јед-
ним вашим образом и кад би сте ми допустили, да њим укра
сим ову моју књижицу о вашим дјелима! Честитам вам ве-
сеље, које се сад прикучује, удадбу кћери ваше Петрије: да
Бог да да буде срећно, и ви у здрављу и весељу да удате и
другу вашу кћер и синове да изжените и унуке и праунуке
да видите!
Препоручујући се вашој милости и љубећи вам скут и
руку с највећим високопочитанијем остајем милостивог одго-
вора чекајући
У Земуну 19. Маија 824. ваш препокорни слуга

Вук Стеф. Караџић.
[Споља:]
Свијетломе и честитоме
кнезу од Србије,
Господару Милошу Обреновић,
с највећим високопочитанијем
у Крагујевиу
Оригинал изгубљен, био код Мите ПетровиЬа.
254.
Петроград, 2. јуни 1824.
St. Petersburg am 21 Mai 1824.

Erst jetzt bin ich im Stande, Ihnen Ihr Manuskript mit der
Bemerkung zurück zu schicken, dass dessen Druck von hier aus
durchaus kein Hinderniss entgegen steht. Ich bediene mich dazu
des von Ihnen angezeigten Weges, und hoffe, dass es bald und
sicher in Ihre Hände kommen wird.
Aus Ihrem Briefe vom 16 März habe ich mit Vergnügen ge
sehen, dass Sie die 500 Rbl. welche ich Ihnen im Namen Hrn
Grafen Romanzoff nach Halle schickte, richtig erhalten haben.
Die von Ihnen hieher gesandten 50 Exemplare Ihrer serbischen
Lieder sind auch bereits angekommen. Ich habe Hrn Reichs-
463
-Kanzler den Vorschlag gemacht, einen Theil derselben einem
hiesigen Buchhändler zu übergeben und zu Ihrem Vortheil ver
kaufen zu lassen, wozu er auch sehr bereitwillig seine Zustim
mung gegeben hat, so dass ich daraus noch ein Vortheil von eini
gen hundert Rubeln für Sie machen zu können hoffe. Noch habe
ich mit keinem Buchhändler abgeschlossen, weil ich am liebsten
gleich den ganzen Ertrag in baarem Gelde haben möchte, wozu
sich bis jetzt keiner verstehen will. Glückt mir diess nicht, so bleibt
nichts übrig, als ihnen das Werk gegen 10 oder 15 pc. Rabatt in
Commission zu geben, vorüber ich Ihnen seiner Zeit Nachricht
ertheilen werde.
Hrn Hofr v Koppen, welcher seit 3 Wochen wieder bey
uns ist, empfiehlt sich Ihnen. Er hat mir das mir von Ihnen bestimm
te schöne Exemplar Ihrer Lieder mitgebracht, wofür ich Ihnen
meinen ergebensten Dank abstatte.
Der Graf Romanzoff hat vor einiger Zeit über Wien ein Ma
nuscript zugeschickt erhalten, welches wahrschenlich von dem
serbischen Erzbischof gekommen ist. Da der Graf schon lange
eine Gelegenheit sucht, ihm Seine Dankbarkeit zu bezeigen, so
würde es ihm gewiss sehr angenehm seyn, wenn der Erzbischof
ihm seine Kirchen-Geschichte dediziren würde. Vielleicht können
Sie ihn darauf aufmerksam machen.
Empfehlen Sie mich dem treflichen Hrn v Kopitar bestens.
Ich hatte ihm vor geraumer Zeit unter Köppen’s Adresse nach
Wien geschrieben, bekomme nun aber gestern durch letzteren
meinen Brief wieder zurück, da er ihn nicht mehr in Wien ge
troffen hat. Da es mir gegenwärtig an Zeit fehlt, einen neuen Brief
zu schreiben, so lege ich jenen alten bey, um mich bey Hrn v
Kopitar wenigstens wegen meines scheinbaren Stillchweigens zu
rechtfertigen.
Leben Sie wohl und bleiben stets überzeugt an dem herz
lichen Antheil und der Hochachtungsvollen Ergebenheit
Ihres gehorsamen Dieners
Fr Adelung.
АСАНУ, 2803.
Букова ПреПиска III, 443 —444.
[Превод:]
П ет роград, 21 м а ја 1824.
В ео м а цењ ени Господине и пријат ељ у,

Т ек сада В а м моГу врат ит и В аш р у к о п и с , с на п о м ено м
д а за њеГово ш т а м п а њ е нем а ныкакве см ет њ е о д а вд е. П о с лу -
ж и ћ у се за т о п у т е м који с т е м и В и назна чи ли и мадам се д а
h e б рзо и ст урно стиГги у В аш е р уке.
464
И з B a u iei т е м а од 16. м а р т а са зад о во љ ст во м сам видео
д а ст е ур е д н о пр им или 500 р у б а љ а које сам В а м у и м е L Грофа
Р ум ја н ц ева послао у Х а л е . В ећ j e ст т ло и 50 прим ерака В а
ш и х С р п с к и х пјесам а које ст е овам о послали. П р е д ло ж и в сам
i. царском ка н ц ела р у д а се j e д а н део од тога пре д а неко м ов-
д а ииъем ю ъ иж ару д а прода у В а ш у корнет , за ш т а j e он вео-
м а спрем но д ао свој прист анак, т ако д а се н а д а м д а ћ у и з то го
jo tu м о ћ и за В а с д а и звуч ем доб иш од неколико ст от ина р у б а
л а . Н и с а м се јо ш ни с је д н и м књ иж аром üoioguo, је р б и х н а ј
виш е волео д а о д м а х цео изн ос до б и јем у Готову, на ш т а јо ш
ниједан, д о сада, није прист ао. А к о м и т о не пође за р у к о м ,
о нд а не преост аје ниш т а g p ylo не1о д а им се д е ло д а у ком и-
сион за 10 и ли 15 проценат а р аб от а, о ч е м у /гу В а с у своје
вр ем е извест ит и.
Г дворски савет ник ф он К епен , који j e о д пре т ри н е д е л е
попово к о д нас, преп о р учује В а м се. О н м и j e донео л е й при
м ер о к В а ш и х П јеса м а који ст е м ен и нам ени ли , на ч е м у В а м
на јсрдачније за х ва љ ује м .
Г р о ф Р ум ја н ц ев j e недавно прим ио j e д ан р у к о п и с ко ји j e
послан преко В еча и вероват но j e ст т ао од српскоГ а р хи еп и с
ко п а. П огит о Гроф већ о давно т раж и п р и ли к у д а м у се з а х в а л и ,
б ило би м у ст урно веом а м и ло ако би а р хи еп и ск о п п е м у
п освет ив своју ц р к ве н у ист орију. М о ж д а би ст е моГли д а м у
на т о скренет е паж њ у.
П р е п о р у ч и т е м е на јт о п ли је врсном е г. К о п и т а р у. J a сам
м у пре м но го врем ена писав у В еч, н а К еп ен о ву а дресу; а ли ј у ч е
д о б ијем преко овоГ последњеГ нат раi своје писм о, je p ia виш е
није зат екав у В еч у. П о ш т о сада н ем а м врем ена д а п иш ем
ново писм о, прилаж ем ово ст аро, д а се к о д i. К о п и т а р а бар
оправ д а м збоГ ceoi привидноГ ћут ањ а.
О ст ајт е зд р а во и у век увер ен а у искрену си м п а т и ју и ода-
н о ст п у н у пош т овањ а.
В а ш покорна слуГа
Ф р. А д е л у ш
255.
Крагујевац, 5. јуни 1824.
Высокоученый,
и Любезный Г. Вуче!
Видимъ изъ писма Вашегъ одъ 19. т м., да сте у Зе-
мунъ присггЬли, и да ћете се ту нЪко време бавити. Неима-
к>ћи овай часъ времена, пространше на писмо Ваше одгово-
рити Вамъ, являмъ Вамъ толико, да ћу Вамъ кои дань, докле
важне послове, коима се садъ занимамъ, са свимъ окончамъ
пространно писати о предметима, содржанимъ у Вашемъ
писму и о бавлЬню Вашемъ у Земуну.
Остаемъ Вашъ доброжелатель,
У Крагоевцу 24. Ма1я 1824. Милошь Обреновийъ,
N w 966. Князъ Сербскш.
Г Вуку Стеф. Караџићу
доктору философје
у Земуну.
Воштани печат с текстом Милошъ Обреновичъ князь сербскш.
[Жиг:] Tur
АСАНУ, 2298.
Букова иреииска II, 560.
256.

Земун, 7 јуни 1824.
У Земуну друга дан дуова 824.

Дошао сам овђе здраво и мирно; али се чудим, да од
Вас никака писма немам! Само да нијесте болесни!
Писао сам Вам из Темишвара да сам и Кормчију Влашку
узебГи сад je код мене.;— Данае се Милошева кћи вјенчала
у Бијограду с Аџи-БаЈићевим синовцем Тошом. Кажу да je
Милош забранио да никакав кнез не смије ничим ђевојку
даривати! Сјутра или преко сјутра доћи ће младожења с
ђевојком у лазарет —
Чули сте да je умръо ценерал Чрвинка? Ко ли ће на н>е-
гово мјесто доћи? Кад би Роткирх! Али мислим да je ово
мало за њега. Умръо je и игуман Беочински, што je код би-
јелог курјака био у квартиру.
466
Пишите ми, молим Вас, о д м а и подоста. Ja још нијесам
смислио оћу ли у Крагујевац. — Очекујући одговора остајем
Ваш
Вук
Молим, ово писмо пошљите мојој пуници.
[На левој маргини 2. стране Копитар записао:]
Vuk Jun. 1824.
АСАНУ, 1614.
257
Беч, 8. јуни 1824.
Wien den 8ten Juny 1824.
Freund!
Wen ich auch manchmal etwas später antworte, so ist’s
weil ich w arte um Ihnen mehreres, des P orto werth, zu schreiben.
Mit nächstem Postwagen (15-ten d.) erhalten Sie, nebst Cyrill
und Method, auch 2 № des Conversationsblattes, die Ihnen Fr-lein
Therese schickt, und vielleicht andre slavica. Härtl scheint, auf
Vaters und Jacobs Zureden die Sache nach W ien an seine Freunde
schicken zu wollen, um davon ä f. 2 so lange zu verkaufen bis
sein G uthaben voll wird. Dan lässt er’s. Aber alles das ist noch
nicht in Ordnung. Inter wäre es noch am besten, wen S ie den
Rückstand wo nicht baar, doch in 6 Monat Wechseln decken
könnten. Doch alles dieses geht mich nichts an, und ist mir zuwi
der wegen Ihres Kredits. Therese hat nun m ich zum Ausleger
gemacht, und wir wollen von hier aus unser Mögliches beitragen
zu Ihrem Ruhme, und Theresens und G eothens Befriedigung.
Von der Gramatik ist noch nichts hier Was 4 a Ct macht,
weiss ich nicht, aber dass er schw erlich ruhen werde, ist mehr als
wahrscheinlich. Sie köflen hierüber mehr wissen.
So viel ich mich aus Böttigers Artikel eriňere, so wird dort
Milosch erwähnt mit Lob, aber doch nur vorübergehend. Aber
die B ib e l wird erwähnt, und dass Pinkerton Sie gelobt, und dass
man Sie Ihnen verderben wird. K an ich das Blatt № 98 dieses
Jahres bis den 15ten noch einmal kriegen, so lasse ich es Ihnen
abschreiben.
Wollen Sie mir den P salter und die K orm csia, ohne weitere
Verantwortlichkeit (den ich würde sie nur dem rechtm ässigen
30* 467
E igenthüm er abkaufen wollen) abtreten, und schicken, so dispo-
niren Sie daii auch mit dem Preise. Den Oktoich von зжд. hab’
ich doppelt, und wahrscheinlich den Bezdinschen, wiewohl man
das ohne Selbstansicht nie sicher weiss, da sie mit dem näm lichen
Jahre mehrmal nachgedruckt worden.
Die Маца hab’ ich gestern Abends im Volksgarten getroffen,
und daß nach Hause begleitet. Sie entschuldigte sich angele
gentlich gegen mich wegen der Verweigerung, das m üssen wir
gelten lassen alten Freunden, und besser, wir verzeihen, als dass
wir brächen.
Also schreiben Sie m ir recht bald, одма.
К
P S. Auch von der Heirath in Krag, schreiben Sie was für
die Маца.
P S. 2dum Ich öffne den Brief wieder, um diese eben ange
kommen Einschlüsse beizulegen. Mir schreibt Vater, dass Reimer
gegen etw a 100 E x . Ihres Lexicons, die Tirka ihm nach Leipzig
in Commission schicken könnte, bei Härtl die pjesme frey machen
will. Ich glaube, das wäre gut, und thunlich! Ist das Lexicon ver
wiesen. so gehen Sie an die 2te Ausgabe. Also schreiben S ie d e m
T irka , da ihm ohnehin daran liegt, Sie gut zu machen.
mit Briefen des H. Basilius Wassiliewitsch Handelsmann
p Ofen
Peterwardein. in Semlin
[Жиг:] Wien
АСАНУ, 1615.
Букова прейиска 1, 260—261.
[Превод:]
Б еч, 8. ју н а 1824.
Ш то понекад нет т о касније одю варам — т о j e зат о ш т о
чекам како б и х В а м писав повиш е, д а б уде вредно поштарине.
С ледећим пош т анским колим а (15. о. м .) прим ићет е у з
Ћ ирила и М ет о д и ја Шакође и „Conversationsblatt“, бр. 2, који
В ам ш аљ е госпођица Тереза, а можда и g p y iy славику. И з-
гледа да j e Х ер т ел, на Ф ат ерово u Јакобово наховарање, спре-
м а н д а пош аљ е ст вар за Беч, својим пријат ељ им а, како би
од т о\а продавав прим ерах по д ве ф оринт е, све д о к не изм ири
своје потраживање. О нда he с т им прест ат и. Н о, с овам jo u i
није све у р е д у . И п а к, било би јо ш најбољ е уко ли ко бист е Ви
468
м огли покрит и заост ат ак, ако не у Гошову а оно у м еницам а
ороченим на 6 м есеци. М ен е се све ово не т иче, али не д о п а д а ју
м и се В аш и дугови. Тереза j e сада мене уч и н и ла својим пред-
ст авником , и ми ћемо одавде у ч и н и т и све ш т о j e у наш ој м оћи,
како бисм о доприносили B auioj слави и задо во љ и ли Т ер езу и
Г ет еа. О д ГрамаШике се jo u i ниш т а не налази овде. Ш та
ча-С т ева р а д и не зн ам , али j e виш е нею вероват но, тешко
д а ће м ироват и. В и о т ом е м о ж ет е ваш е знат и.
К олико се сећам из БеттеровоГ чланка, т ам о се с похва-
ло м помигье М и ло ш , но ипак само узгред. А л и помигъе се Свето
писмо, и д а В ас j e П инкерт он хва ли о , и д а tie се ово неповољно
одразити по Вас. А к о б уд е м могао д а добијем прим ерак број
98 з а л в у годину јо ш је д н о м до 15, д а ћ у д а се препиш е за Вас.
ГП р ист ајет е ли д а м и у с т у п и т е и пош аљ ет е псалт ир и
крмчију без обавезе (je p j a б и х био спрем ан д а j e о т куп и м j e -
дино од законитог власника), у игом случ а ју одредит е и цену.
О к т о и х из 1 5 3 6 — 3 7 поседујем у д ва примерка, а вероват но и
Б езд и н ски , прем да се ово никад не м ож е са ст урнош ћу рећи
—- д о к човек сам не види, п о ш т о с у под ист ом ю д и но м у неко-
ли к о м а х о ва накнадно ш т ам пани!
М а ц у сам ју ч е р увече срео у ФолксГартену, и за т и м ош-
прат ио до куће. О на се усрдно извинила збоГ одбијањ а: т о
морамо ст арим пријат ељ им а уважити; и, бољ е д а опростимо
него д а кидамо с гьима.
Д а к л е , пиш ит е ми што пре, одм а
К.
Р . S . И о свадби у К рагујевцу напиш ит е нешпго за М а ц у.

Р S . 2 П опово от варам писм о д а б их додао ове уп р а во
п рист т ле прилош ке. Ф ат ер м и пиш е д а би Р ајм ер, за неких
100 примерака В аш еi речника, које би м у Тирка могао послаш и
у Л а јп ц т , у к о м и с и о н у продају, био спрем ан д а песме
бесплат но ур а д и к о д Х ерт ела. В ерујем д а би иго било добро
и упутно! К а д се р еч н и к распрода, прист упит е другом издагьу.
Д а к л е , пишите Тирки, поигто м у j e ионако ст ало д о шо'га да
В ас одобровољ и.
са писмима господина Василиja Василијевића, трговца
преко Будима
Петроварадина Земун
469
258.
JOBAH ГАВРИЛОВЕН ВУКУ КАРАЏИЋУ

Вуковар, 10. јуни 1824.
У Вуковару 29ог Maja 1824
Прошла je већ година, од како сам Ваше љубимо ми
писмо из Лајпцига примијо, и отећи Вам на исто писмо од-
говорити, чујем, да сте опет у друго се место у Саксонској
преселили; тако до данас, после опет ми писаног из Беча пи-
сма, ни како знати управ не могу, у коме сте месту од сад
живити наумили; но знајући да Г Копитар писма Ваша, која
у Беч долазу, Вама оправља, судијо сам, да je дужност моја
Вама једанпут писати. Књиге, III и IV част народни песма-
рица преко Г Василијевића из Земуна примијо сам, но до
сад ни једну нисам продо: нико 5 f. дати неће, и ако што јеф-
тиније не спустите, тешко ћу Вам моћи што у новац учинити.
Зашто сте више песама, које се већ у I и II части налазе,
у ове опет препечатили, рад би сам знати.
Г Јоановић из Осека, код кога 100 Егзем. I. части пе-
смарице имате, ни je ме ни писменог, ни устменог због књига
учињеног вопроса одговора удостоијо. Ja Вас дакле савету-
јем, да би Ви Vollmacht један на Г Адвоката Васу Маргарета
написали, и овај нека Вам или кгьиге, или новце правичним
путем истера, другачије ће вам пропасти, као што je и мно
гим код њега пропало, који се тим начином нису тели на-
мирити.
Љубезни пријатељу! ja сам принужден опет Вама за оно
мало дуга од 300 f. споменути: у нужди сам великој, и већ
je до тога дошло да сам само онако здрав, као што сам бијо,
да куд год одем и себи службе тражим!
Очекујући од Вас скорог одговора остајем
Ваш истинити високопочитат.
Р S. Неки свештеник мој добар пријатељ жели имати:
Придике Амвросии Архиепископа Петерсбургског, учините
љубав и прибавите му, и јавите цену пошто, таки ћу Вам нов
це послати.
470
VuKovar.
An Herrn Vuk Steph. Karadschics
D octor der Philosophie, und der gelehrten Gesellschaften
zu St. Petersburg und Cracau Mitglied.
Mit Briefen des Herrn v. Kopithar К . K. Hof-Bibliothek-Scriptors
Franco zu Wien1
[С друге стране Копитаревом руком:]

An Herrn Vuk Stef. Karagich
mit Briefen des H. Basilius W assiliewitsch Handelsmanns
p. Ofen Peterwardein in Semlin.
[Жигови:] Wien W ukovar Franco
[Ha десној мартини адресе Вук записао и прецртао:]

Панићу у Шид 18/6 окт.
1. Магарашевићу,
Василијевићу
2. Гавриловићу (16/4 окт.)
Илијћу
3. Васиљевићу &с.
Магарашевић (18/6 окт.)
4. Илијћу
опет 7 дек (римск.)
5. Атанацковићу
6. Кенгелцу (21 р. Окт.)
Гриму
7 [нечитко]
8. И л и јћ у .
9. Атанасијевићу 21 p
10. Добрићу 2/14 Окт 824.
11. Волићу
12. Живковићу АСАНУ, 2644-
Вукова преписка III, 258—259-
[На левој мартини адресе Вук записао:]
честь имЬю Вамъ послать
1 Прецртано Wien и дописано Semlin Vertatur.

2 Вуковар. Господину Буку Стеф. Караџићу, доктору филозофије и плану
учених друштава у Петрограду и Кракову. Са писмима Господина
Копитара, кустоса ц. к. Дворске библиотеке у Бечу. Франко.
[С друге стране:] Господину Б уку Стеф. Караџићу, са писмима Госпо
дина Василијевића, трГовца. Преко Будима и Петроварадина, у Земун.
471
259.
МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ
Крагујевац, 16. јуни 1824.
Любезный мой Буче!
На пређашн^ писмо ваше, съ коимъ являтеми дасе у
Земуну находите, одговорю самъ вамъ, даћу васъ скоро про-
страше о намЬреню момъ касательно позиваня вашегь
овамо и то зато, что ондай нису ми важнш послови мош
допустити могли извЬстити; — овы су пословы сада благопо
лучно окончани, и я хитимъ испунити дужность мою, и явити
вамъ намЬреше мое, зачто самъ васъ позвао? Видећи онолику
нужду и бЪде ваше, гдисе за новцемъ мучите за исплатити
трошкове свое, и радъ будући помоћи тескобномъ положешю
вашемъ по могутству моемъ, pbinio самъ се одобрити вам
оно одъ васъ зактеваный 1000 ф: сребра за исплаћеше дуга
вашегъ, и за ово 1000 ф: сребра явите се само Алекси Базр-
ђанбаши у Београду, и получићете ю совршенно по наредби
моюй;
Притомъ любезный мой Вуче! препоручити вамъ неизо-
ставлямъ, да у списгваню HcTopie мое строго наблюдавате
превелико молчаше у призрЬшю и найманый каковый отно-
шен1и и сношеша мо1й съ странномъ каковомъ силомъ, веће
држитесе у течешю описиваня вашегъ единствено дЬла мош
у Сербш ибо данашнЬ политическо положеше мое изискуе
одъ мене да ни о каковой сили Европейской спомена не чи-
нимъ была оно каковогъ му драго призрЪшя; ясе надамъ, и
одъ васъ зактевамъ да у овомъ призрЪшю овако и поступите
а мислимъ притомъ да ће найболЪ быти, да ми, пре него
что ћете Истор1ю печатаню предати, такову овамо на прови-
дЬше пошлете, ако ово небы могло быти, онда остае вамъ
по правилама овди изложенымъ строжайше владати се, иначе
учинићете одъ доброгъ пр1ятеля своегъ, найжешйегъ непр!я-
теля. А такође о преГ)ашнЬмъ начину владЪшя (Кара^Ђор-
ђевогв) немойте у истой Исторш никаква спомена чинити. —-
У Крагоевцу 4а Ю та 1824. Вашъ доброжелательный
-Ng 1054 Милошъ Обреновичь
[На полеђини:] СсРбШ Князь-
Высокоученому Господину
Вуку Стеф. Караџићу
у Земуну
Воштани печат с текстом Милошъ Обреновичъ князь сербскш.
АСАНУ, 2299.
Букова пре писка II, 560—561.
472
260.

У Земуну на Брашанчево 8 2 Í
Примио сам Ваша оба писма (од 8. и 11 о. м.). Ономадне
сам писао Тирки, да Рејмеру пошаље 100 рјечника (а мислим,
да и je 75 већ одавно и послао) и да гледа да се тако оне моје
књиге избаве (јер и ja за сад не могу друкчије избавили, а
на д ам се да ћу и скоро моћи и исплатити). Надам се да ће
Тирка то драговољно учинити, јер ми он то и сам наломи-
њао ту, но ja сам се бојао да Рејмер то не ће учинити, и мр-
зило ме да му се и с тим досађује, јер ми je и онако млого
добра учинио. — Кад успишете Фатеру, поздравите га и од
мене љубезно, и ja ћу му писати док се наканим . — Дележан-
цу се врло радујем. — Тирки сам писао о удадби etc. сила.
Милаковићево ми je писмо врло мило; писаћу му ово дана,
него кад би Ви могли да му пошљете (преко Карлштатскога
учитеља Самуила Илијћа) 5 Пјеснарица П. а и Илијћ je искао
20 књига, дакле ако можете и оћете, пошаљите и све заједно,
па ћу Вам ja вратити 25 пјеснарица II. ч. — О ча Стеви не
чујем ништа. [Кормчију и псалтир ja сам за Вас купио; а
кад сам je купио,'и платно, мислим да сам rechtmässiger Ei-
genthümer.1 Него како велите да Вам пшшье[м] ове књиге
(ако ja скоро тамо не пођем)? а новце ћете Ви мени ласно
послати, ако ми амо затребај^. За Терезу Ви за сад гледајте
како знате (а то од Вас не зна нико боље), а и ja, кад тамо
дођемо, помагаћу ако што устреба. — Збшьа! јесте ли Кудри
нашли Вашу граматику? Не заборавите га. — Здравствујте!
и пишите о д н а .
Вук
[На полеђини Копитар забележио:]
Vuk Jun 1824
АСАНУ, 1616.
1 Законити власник.
473
261

У Земуну 21 Јунија (по римск.) 824.

Јуче сам примио Резину рецензију и Вашу цедуљу и пуни-
чино писмо. Рези аферим! — За „ по Греку стара родитеља“
ja сам joj писао из Темишвара, и надам [се], да je већ одавно
писмо примила. Ако joj Ви што скоро успишете, кажите joj,
да по Греку (по ip b x y ) значи nach der Sünde, т j. правота оца,
који je начинио (и тако сагријешио. јер није остао дЪвспленикъ.
А помислите и на оно, што Срби кажу с опроштењем моја
жена). То je Рези, као ђевојци, доста потешко истолковати.
Ево добри новина. Милош ми je ономадне послао 1000 f.
С. М. да исплатим пјеснарице. Ja ћу још најдаље до 15 дана
поћи к Вама. Ви сад гледајте како знате да пјеснарице што
брже дођу т у ако Тирка с Рејмером није што уредио, а Ви
пишите Ертлу, нека и пошље (преко кака књижара) на Вас,
па и Ви исплатите (или подајте му векслу на неко вријеме
— ако новаца за сад немате — док и ja тамо дођем). Сад je
ласно, кад су новци мени у рукама. — Ja сам Ертлу дужан
228 талира и 8. грошића (то чини 342 f. 30 хч. С. М.). Ja би
рекао, да најприје опреми све пјесме, па онда оно из Н. 3.
а Ви то знате боље -— Данае ето пишемо и пуници, да нам
гледа квартир, помозите joj и Ви тражити и изабрати, молим
Вас. — Од наше партије у Темишвару нема готово никога
осим Тирола (он истина не зна ни сам добро Српски, ал и je
велики јунак у нашој партији); али овђе наша партија расте
и цвјета у велике! — Тако и по Пешти и по свој Бачкој има
наши сила Божија, па join све знатны. —
Гриму би ваљало казати, да у Славенским словима и
нема h, х je ch, а баш и да има, опет би у млогим ријечма ква-
рило говор, н. п. ла д , р о м , м а н ут и , д у н у т и и т д. А шта ћемо
с Ерцеговцима, који говоре opal, дођоГ, виђеГ etc.? Но и то
(колико се ja опомињем) они изговарају сам о на крају.
Ja се за цијело надам прексјутра по дележанцу добити
Гримову Граматику и остало.
Не знам, бисте ли ми још један пут амо писали, jep ja
овђе више никака посла немам, него да дочекам из Краг
одговор на Гримову Граматику
Вук
474
Vuk
АСАНУ, 1617
262.
Темишвар, 24. јуни 1824.
Љубезни Нријатељу!
Данае je добио Немачки Владика писмо из Беча, да je
Цар наше Владике (пре што се било чуло, онда и je само на-
именовао), потврдио; Кенђелца у Темишвар, некога Реги-
ментс-Патера у Вршад и т д. а све je друге, што je Митро
полит у Синоду (без царскога Комесара држаном) одбацио.
Радивојевић и Бранковић иду у Намастир; а за Нестора није
нам могао нико ништа казати. Код Кенђелца био сам данас,
и показао ми je једно писмо, што je добио од некаквога штат-
скога Савјетника Орлоја из Петерсбурга, али од Шишкова
још ништа. Кад постане Владика, каже ми, да ће тек онда
Теологију своју на свет издати. Питао ме даље за вас, гди
сте и шта радите; и поздравља вас љубезно.
Ови дана био нам je овде и Г Јеврем, Милошев брат;
и ja сам код њега двапут био. За вас ми je толико казао, да
вам je Милош писао, да почекате (у Земуну), док друго писмо
од њега непримите. А Теодоровићу je казао, да ће се шњим
(о његовом послу) разговорити, кад се из Меадије врати.
Јова Шарковић био je непрестано код њега, и казао ми je,
како се пшьим о вама разговарао, и како се Јеврем мало и
ерди, што сте друге Знаменитије људе у Пјеснарици изо-
ставили.
Вуић je из Темишвара отишао; jep су му млоги гово
рили, да се несрамоти. Кад су играли С ест р у и з И р т а , то
сам био и ja у Театеру, и могу вам казати, да су Дилетанта
веема добро играли; него се он сувише кривио, па то још
није доста, него се у трећој Сцени у Чакшири попишао, па
тако на поље изишао, да с попишаним Чакширама ролу
своју изговори. Зато су га млоги изобличили, и савјетовали
му, да више комедије у Темишвару не прави. —
Taj je комад с Мацарскога преведен; а није оригинал,
како што нам je он казао. Теодоровићу je за мене говорио,
да сам и ja као и ви, и да једнако мислимо, па зато није ктео
475
самном о језику да говори. Запитао сам га једанпут, како
се Српски О т ечест во каже; а он ми je одговорио, да оте
чество (patria) неможе се друкче казати, нег отечество. А кад
сам му доказао, да je то Руски, онда ми он одговори, да ће
он опет зато све тако писати, као нгго je и досад, и да он боље
Српски незна, ал се зато опет неће нигда по вашој Грама-
тици владати.
Ако миелите, да ће ми Господар Милош неколико Ст
Пара за моје две Mane дати, а ви му и подајте, и новце с’
првом приликом пошљите ми. За мапу од Србије надам се,
да ће што бити; ал и опет молим, да ми таки одпишете, како
ћете шњим о томе евршити. Ако Господар Милош зактева,
да тамо дођем и тамо Many да узрадим, то оћу и то учинити,
ако ми да трошка и пасош ми извади. —
Молим, пишите ми скоро што! ново и добро, и јесте ли
ми здрави. Онај реет од кормчија можете ми преко вексле
или преко некаквога Трговца послати; а како ћу ja проћи,
што га нема, видићу Доста да сам ja Копитару со тим љубав
учинио.
Поздравите ми Вашу Госпу и малога Саву и препору-
чујући се Вашој љубави остајем Ваш
искрени Пријатељ
Дим. П. Тирол
У Темишвару 24га Јунија 824 (п. Р )
П. П. Збшьа! — кад ћемо Граматику и III. Ч. Пјеснариц

добити? Дођите нам скоро, да посјетимо Светога. —
Горњи.
Wobigebohrnen, Hochgelehrten
Herrn
Dr. Wик Stephan Karaczich,
per Adresse des Herrn
Basilius Basilievits
in Semlin.
[Жиг:] Temesvar
АСАНУ, 3395.
Букова преписка IV, 569—571.1
1 Иза превученог хди.
476
263.

Карловац, 9. јули 1824.

мени високопочитајеми и млогооцјенени
Пријатељу!
Од оно доба, одкако сте ми, вратившисе из Линиске
на дику српског Рода, писали, лако сам код Вас у подозрје-
није пасти могао, нешиљући Вам новаца за трећу књигу нар.
пјесама. Узрок тога нит’ je моја немарност, ни друга каква
подла страст, већ чекајући да ми Панчевци и остали, кои су
се са стране код мене пренумерирали, новце пошаљу и тако
Вам на један пут цјели збир оправим, недобијем не само ни
крајцаре већ ни одговора ме неудостоје, због чега сам морао
закаснити с испуњенијем дужности моје.
Ви ћете мене, познатом Вашом благонаклоности к Срб-
љима, извинити, и задовољитисе засад само с 12. f. сребра, а
остало ћу Вам таки послати како ми до руку дође. Да ми
опстоятелства превећ ограничена нису, неби чекао, ни изгле-
дао, да ми новце Пренумеранти даду, већ би учинио оно, што
ми срце диктира, само да покажем колико ми напредовање
књижества нашег на срцу лежи; а овако лишен мога Благо-
дјетеља, лишио сам се и оног чим сам себи радост причи-
гьавао и умложавао. —
Ниједан неће по 2. f. за1 комад да плати изговаракзћисе
да су се времена промјенула и да je та цјена у објављенију
непозната, од моје стране књига je с 2. f. плаћена.
Молећи препонизно, да ми Рјечник Ваш послати имате
љубав, препоручујемсе благонаклоности Вашој, увјеравајући
Вас, да ником нисте тако драги као мени, кои Вас високопо-
читујем, кои Вам у свакој струци колико ми je могуће, на руку
ићи желим и кои за чест држим називатисе
Вашег Благородија
Препонизним Слугом
У Карловцу, 27 .Гуна, 1824. Самујло Илијћ.
П. П. Г Дамњановић Учитељ, шиљући ми књиге Ваше

из Фијуме, учинио je 2. f. сребра трошка, молим дакле, да у
рачун 14. f. сребра, увести благоизволите.
477
An Seine des Hochgelehrten Herrn
V u k Stephart. v. Karadschics
Wohl geboren
in Wien.
Воштани пенат.
одговорено 13/1 Августа.
АСАНУ, 3182.
Вукова пре писка IV, 297—298.
1 за иза прецртаног да.
264.
ВУК КАРАЏИЋ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЂУ
Земун, 14. јули 1824.
Свијетли и честите Кнеже,

Прије 14 дана имао сам чест послати вам од Јакова
Гримма, имену вашему посвећену, Српску Граматику на н>е-
мачком језику, уз коју сам вам писао да ћу ja овђе чекати
вашега милостивог одговора на оно писмо моје; но будући
да га за ови 14 дана нијесам имао чести примите, зато се усу-
ђујем вас препокорно молити, да бисте учинили милост и
мене удостојили вашега милостивог одговора, jep ja сад овђе
само тога ради сједим, а иначе би давно узео пут к Бечу —
За које вас молећи и за свагда препоручујући се вашој ми
лости и љубећи вам руку и скут с највећим високопочитани-
јем остајем
___ ваш препокорни слуга
У Земуну 2-га Јулија 824. Вук Стеф. Караџић.
[Споља:]
Свијетломе и честитоме Кнезу од Србије
Господару Милошу Обреновићу,
с највећим високопочитанијем
у Kpaiyjeeify.
478
265.
Крагујевац, 18. јули 1824.
N ro 1 3 5 9
Видећи изъ писма Вашегъ одъ 2. т м., да се юште у
Земуну налазите, являмъ Вамъ, да самъ грамматику Србску,
посвећену ми одъ Гримма, исправно примю. И нЬму ћу до
мало времена одговорити, и благодарити по достояшю; пра-
знимъ писмомъ нећу да га посЬтимъ.
Вама пакъ, желећи срећанв путь, остаемъ
У Крагоевцу 6. Юлш 1824. Вашъ доброжелатель,

Милошъ ОбреновиГгь,
Князъ Сербскщ.
Г Вуку Стеф. Караџићу
у Земуну.
Воштани печат с текстом Милошь Обреновичъ князь сероскш.
АСАНУ, 2300.
Букова пре писка II, 562.
266.
У Земуну 7/19 Јулија 824.

Ja сам ево још у Земуну! Све очекујем какав одговор
на Гримову Граматику, па до данас још ништа! Прије 5 дана
писао сам по други пут, и ако ове неђеље ништа не добијем,
не ћу више ни чекати, него ето ме тамо (а пуница ми je већ
нашла квартир). Ja се надам да сте Ви већ уредили за књиге
— оне из Липиске — да ту дођу; али слати не ваља никуд
ни једне док ja тамо не дођем; јер осим они 100 Трјестански
нико више није платно ни једне. — За Шишкова читао сам.
479
— Ча С. ваља да je већ тамо. — Како би било, да отиде моја
пуница да запита, да нема на мене како писмо, па ако буде
што добро ново, да ме сретете у Пешти с писмом (на Мило-
вука)? Овђе, кажу, на мјесто Червинкино дол[а]зи некакав
ценерал Фонт из Дубровника. — Будите здрави и поздравите
наше.
Вук
Herrn v. Kopitar, Custos an der
К. К. Hofbibliothek in
Wien
Суви лечат.
[Копитарева забелешка:]
Vuk Jul 1824
АСАНУ, 1618.
267

Имао сам чест примити Ваше милостиво и високопочи-
тајемо писмо од 6-га овог мјесеца, и сјутра1, у име Бога, по
лазим у Беч.
Усуђујем се послати Вам2 ове три књижице, и једну ко-
пију од дипломе, коју ми je даровао универзитет Јенски. Ове
су двије њемачке књижице од доктора Фатера, као што ћете
виђети; а ове сам огледе светога писма на српском језику
ja у Липисци зато издао, да се зна какав je био онај мој пре
вод Новога Завјета, који су послије Митрополит Леонтије
и Атанасије Стојковић и Стефан Живковић у Бесарабији по-
прављали и кварили, као што ћете виђети кад примите књигу
наштампану. (Ja сам увјерен, да ће сваки човек, који овај по-
сао разумије, казати, не само да je мој превод био чистији
и правилнији Српски (по народном говору), него, да њиов
није управо никаким језиком. За мене ће бита велика чест,
ако и Ви ту истину посвједочите кад Вам се пошљу књиге!3
Ако ме унапредак удостојите каквог писма вашег, изво
лите га оправити у Беч на Г. Копитара, (mit Briefen des Herrn
v Kopitar, Custos an der К. К. Hofbibliothek in Wien).
480
Препоручујући се вашој милости и цјелујући вам скут
и десницу с највећим високопочитанијем јесам до гроба
___ . ваш препокорни и вјерни слуга
12. јулија 824 у Земуну Вук Стеф. Караџић.
[На маргини:]
Војводићу
Штампа се по: Букова преписка II, 563.
1 У концепту прекосјутра.
2 У концепту неколико којекаки књижица, и то: 1) од доктора [пре-
цртано:] о садашњему стању српске цркве [написано:] über der jetzige
zustand der serb. kirche; 2) о синоду 3) Архимандрита Кешелца Всемирное
сб[ытиясловие] ешс. Овај архимандрит има овако словенски найисану
црквену историју у 8 ча[с]ти, па нема новаца да je почне штампати.
Кад би се Ви смиловали, да дате око 100 дуката да [се] прва ча[с]т наш-
тампа, мислим да би Вам велику мест чинило, jep je књта ова важна за
св. Сл. H. H., а он би Kibuiy Вама посветио, и за те новце дао би Вам кгыпа
колико засијече. Ви можете бити увјерени, да ja ово Вама јављам из
љубави к Bauioj слави. Ако Ви изволите то учинити, можете новце пос-
лати или мени у Беч, или арх. Кетелцу у Сент Ђурађ преко Темишвара,
па ћемо одма иедати да се к/ьиш почне штампати. 4) Копију од ди
пломе, коју ми je Јенски универзитет даровав написано изнад прецр-
таног РеШмент па je изнад тога написано и прецртано Всемирною
сбыпйясловля арх. Кетелца.
268.
ТЕРЕЗА ЈАКОБ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Хале, 10. август 1824.
Herrn Wuk Steph. Karadshitch.
Ich freue mich herzlich an dem Vergnügen, werthester Herr
Wuk, welches Ihnen meine Beschäftigung mit Ihren vaterländi
schen Erzeugnissen zu machen scheint, und wünschte nur Ihr
gutes Zutraun in vollem Maasse verdienen zu können. Ich habe
bereits die Stücke. Th. II. 5. 7 8. 10. 12. 14. 16. 17. 18. 19.
21. 22. 23. 24. 26. 27 30. 36 übersetzt. Aus dem ersten Theile über
50 kleinere, deren nähere Bezeichnung zu weitläuftig seyn würde.
Aus dem dritten Theile habe ich in meine kleine Sammlung noch
keines ausser Nr 3 und des mir durch Herrn v Kopitar zugesen
dete 32. aufgenommen. Sie würden mich daher verbinden, wenn
Sie mir, Ihrem Anerbieten gemäss, einige wörtliche Verdeutschun
gen aus diesem Theil, besonders aber das erste G edicht zuschickten,
und zwar sobald es immer möglich ist. Die Herausgabe des Gan
zen scheint mir der Entschlossenheit und Eile zu bedürfen. Auch
-was Sie mir sonst noch aus dem zweyten Theile etwa schicken
werden, soll mir äusserst willkommen seyn. Auf das grosse Ge
dicht des dritten Bandes aber muss ich vor Allem bestehen, da
es das bedeutendste ist, und seine Länge mir die Verdeutschung
so mühselig macht. Ich berufe mich darin auf Ihr ausdrückliches
Versprechen.
Mein Brief an Hrn. v Kopitar enthält das Weitre.
Mein Vater empfiehlt sich Ihnen ergebenst und vereinigt
;sich mit mir in der Versicherung der Hochachtung mit welcher
ich die Ehre habe
__ zu seyn
Halle, d. 10. August 24. Therese v Jakob
АСАНУ, 3539.
Вукова преГшска V, 18—19.
Шревод:]
Г о с п о д и н у Б у к у Ст еф . К араџићу,
И скрено се р а д у је м , мноюцегъени Господине Б уч е, ш т о В а м
м о ј р а д на В аш им народним ум от воринам а и з и е д а причињ ава
задовољ ст во, и је д и н а м и j e ж ељ а д а Moly у пуно ј м ери за слу-
ж и т и В аш е поверење. В ећ сам превела следеће песме: из I I
д ела — 5, 7, 8, 10, 12, 14, 16, 17, 18, 19, 21, 22, 23, 24, 26,
27, 30, 36, и з првоГ д е ла — ыреко 50 м а њ и х, чије би ближ е обе-
леж авањ е било зам ет но. И з üipehei д е ла сам за своју м а л у
зб и р ку у з е л а само бр. 3 и песм у 32, коју м и j e послао Господин
фон К опит ар. В и бист е м е стогп обавезали ако бист е м и , с х о д
но В а ш о ј понуди, ш т о j e моГуће скорије послали буквалне пре
воде н еки х песам а и з тог дела, а нарочит о прву песму Чини
м и се д а издавањ у целе збирке т реба прист упит и о д лучно и
брзо. А и оно ш т о heute м и и з gpyioi д ела јо ш послат и, нео-
бично ће м и добро gohu. М е ђ ут и м , на вели ко ј песм и üipehei
д е л а м орам нарочит о инсист ират и, пош т о j e најзначајнија,
а њ ена дуж ин а м и много от еж ава превођењ е. И у овом се по-
зивам на В аш е изричит о обећање.
M o je писмо i. фон К опит ару садрж и ост ало.
M o j от ац В ас најсрдачније поздрављ а и придруж ује м и
се у уверавањ у о особит ом пош т овањ у с којим им ам част
бит и В аш а
Х а л е , 10. авГуста 1824. Тереза фон Ја ко б
482
269.
САМУИЛО ИЛИЋ БУКУ КАРАЏИЋУ
Карловац, 18. август 1824.
Благородии и високоучени Г.,
славни и млогозаслужни Србине,
мени препочитајеми!
Кад je Г Радаковић лолазио у Беч, и кад сам писмо
писао, имао сам само 12 f., наскоро за тим добијем још 6. f.
те пишем истоме Г Карловчанину да Вам и ти 6. f. положи,
и тако сте у писму мање, а у руци више видити морали.
Сад Вам шаљем ево у писму десет форинта сребрни (у
банкнота); тако кад додате они 18. f. што се примити изволили
од Г Копитара и 2. f трошка овимъ 10. f., онда ћете ме из-
вјестити (кад узктете), да сте 30. f. тридесет сребрни фор. у име
треће књиге нар. српски пјесама примили од мене. Остало ћу
Вам послати опет првом приликом; за себе ништа заустаљати
нећу.
Рјечник и српску Граматику немојте шиљати по Дели-
жанцу; Г Милетић и тако ми има шиљати неке ствари, њему
дакле извол’те препоручили, или Г Копитару, да и приватном
каквом приликом на мене управити има доброту. А можда ћу
мјесеца Септембра и сам доћи у Беч.
Г Димитрије Милаковић није Учитељ, већ je Трговац.
Сад к Пословицама. Да сте ми се њи’ ради пре јавили,
ja би Вам и срдачно послао, и не само што би Вас молио, да
мени неблагодарите, него би се постарао одавио Вас с тим
обрадовали; сад шла сам урадио, извол’те послушали.
Имајући поприлично число, купио сам све то приљежније;
после и претресем. Неке избацивши а неке поправивши, нау-
мио сам и с Мушкатировићевим помјешати, оне пречистити и у
азбучни ред довести, па после и свјету показали. А будући
да су ми неке од Латински, Њемачки и Мађарски познате
биле, то сам се потрудио згодне од ови оним додали, с малим
примјечанијама изјаснити и т д. Саме дакле мое пословице
изнеће онолико, колико има Мушкатировићеви.
Ал’ ja би Вам и ове послао, да и нисам на чисто преписао
и једноме поднео на прочитање, кои се обећао на свјет преко
штампе издати и. Сад мислити благовол’те, како најбоље зна-
те, међу тим ja Вас учтиво молим, да ми мишљење Ваше1
о ньима саопштити умилостивитесе и Ваше моима пријузити
благоусртвујете, а ja ћу се постарати достојну чест и бла-
годарност Вам јавно одати.
31* 483
Заборави Вам казати, да сам пословице од општег говора
(Гледи као јуне у нова врата; Ja те зовем и молим, а кад
нећеш још волим и пр. и пр.) а сентенције од пословица
разлучио, и тако под заглављем „Општи говори, пословице и
сентенције“ наумио издати.
Г Администратор Мушицки je здрав, доста се добро
држи и као паметан Човек слаже са Свештенством. Општина
je купила ови дана зданије једно, да се у н>ега амо пресели
и клер „просвЪщава“ Још нам није долазио у Карловац,
откако je прошавши овуд2 у Плашки дошао.
Препоручујућисе родољубивоме срцу Вашем, молим да
ме у првашњој љубави својој садржите, и јесам с одличним
високопочитањем
У Карл овцу 6. Августа 1824. Благородија Вашег
Препонизни Слуга
Саму. Илијћ.
[Споља:]
An Seine der Hochgelehrten Herrn
Wuk Stepli. Karadschics,
Wohlgeboren, auf der Landstrasse in der
Rauchfangkehrergasse № 74. im 1. Stock;
die erste Thür links.
Erga Recepisse. in Wien.
[Жиг:] Carlstadt
одговорено 12/24 августа.
АСАНУ, 3183.
1 Ваше дописано изнад реда.
2 овуд иза прецртаног у.
270.
ВУК КАРАЏИЋ — ДИМИТРИЈУ МИЛАКОВИЋУ
Љубезни земљаче!
Писмо Ваше од 13. Маија примио сам с највећом ра
дости, и вјерујте, да je оно између најмилији моји1 писама,
која сам у2 моме до[са]дашн>ему животу примио. Што Вам ja
на писмо ово нијесам прије одговорио, том je узрок, што
сам га3 у Земуну примио, и овђе сам тек прије неколико дана
дошао.4 Ja сам оне Дубровничане не само на g p y iy , него и
484
на п р в у књигу народни наши пјесама пренумерирао (или
имена њиова наштампао); и по првој прилици послаћу Вама
књиге преко мога пријатеља и у Горњему Карловцу учитеља
Г С. Илијћа, а Ви ћете послије новце мени послати или преко
истога Г Илијћа, или друкчије како Ви знате. Молим Вас,
да5 ми љубезно поздравите све те моје Г Г пренумеранте, и
join6 ако ту има који од наши Ерцеговаца, који желе за мене
што добро чути и разумјети.7 Мени ће и унапредак свако
писмо Ваше бити мило и драго. Сад кад ми успишете можете
писмо натписати управо на моје име с додатком auf der
Landstrasse &с.
Поздрављајући Вас љубезно и засвагда препоручујући се
Вашој љубави и пријатељству остајем
Ваш земљак и искрени пријатељ
В. С. К.
у Вечу 15 Август 824.
Концепт А С А Н У , 3546.
1 моји написано и знад реда.
2 у и за прецртаног ja.
3 ia н ад прецртаним писмо ваше.
4 дошао н ад прецртаним йримио.
5 да и за прецртаног /ьубезно.
6 још и за прецртаног све.
2 П осле тога било, па прецртано Ту има неки Јеремија ГаГић, Секретар
у Конзулашу Рускоме, ми смо Helga били добри пријатељи, а сад може
биши да се он на мене што. П оврх тога, такође прецртано Ако ми о пет
шшо усиишете, мени he писмо Ваше бити ceaiga мило и gpaio.
271.
JOBAH ПОПОВИЋ МОСТАРСКИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 1. септембар 1824.
Драги мој пријателву!

Од онога посла, што сам мутио, и толико реди крваво
писао, и заклиньао тамо преко Саве воде: ништа, него мене
и онако ожалошћена льуто испсоваше, и изгрдише, као да
сам им дошао стоку отимати, што сам лепо и льудски рекао •
да ми учини любов, па да йсплати оно таблица, које се про-
дати не могоше!!! Платно сам на пошти 36 х. надајући се
да ћу барем векслу примити, која бы ми сада баш добро
485
дошла била, а кад јадан отвори, узмути се крв у мени, узеше
ми се руке и ноге. Вала Богу свршисмо и тамо дело спа-
сешя мога!
Ja, како ми се види, нисам Вама, Пријашине стари, го-
ворио: да о целом и читавом томе послу момејадовном мој
родитель и браћа моја рођена нису до сад знали; мене су брице
коекакве варали, да ћу добити, и зато нисам ктео да и узнеми-
рујем. А и мој Стриц поп Ђука парох Сенћански, јамачно би
ми о прошастом вашару пештанском послао потребно: да баш
пред вашар пештански сав није погорео. Најпосле чује ми
Отац и браћа за моје јадовно куканье: те ћу около 7 или
8° Септембр. римск. добити новаца подоста. Тешко своме,
безъ својега!
Ево шильем Вам један ексемллар објавленија на неку
кньигу, коју ћу ja у рукопису поправльати. У објавленију
оно доле што je штампано, ja сам додао, некога ради узрока.
Да ће Србски кньига написана бита: ja стојим добар, ако ли
ja нисам кадар добар стојата, а оно ће барем оно 200 f WW,
што ћу од Попа добита за мој труд.
Льетопис Магарашевића Профессора, око краја Септем-
вра месеца биће готов: Без Ъра je писан: пропустио га Тумара
у Манушкрипту стой и ђ; али у Штампи нема. Штета, што
барем сад тај страдалац јабанац ђ> продрео није; него ћ и
место ньега пати.
Петровић, Кассе перцептор Народни умръо: народ je Вла-
шки у ньему пожелио Бранишу свога, и обор Денунцијанта.
А неки дан опет неки Влашина, иначе Цинцар, убије се из
пиштольа, у винограду, нико жив незна, зашто. Овај je био од
први Цинцара.
Онај Петровић Смрзла, оживио мало опет, док не дође
зима, кад ће заиста заглавити, дотлеће мој пријан моћи Ка-
равлашки научити прилично. Само ми Ви будте жив и здрав,
да салетимо Господина Копитара. Зашто се другчије темельи-
ти неће моћи ова Епоха Нашега језика. Биће ту Рецензија,
биће новина.
За Попа Илића, који ће ову кньигу издати, имам Вам
казата: да сам могао и другачије оно доле казати; да ме
није молио, да мало у језику иступльавам у објавленију
барем, кад нећу у књизи, митрополита ради. Тешко нама,
кад се у писанье и штампанье уплећу све голи фушери и
незналице. Попъ е овај издао био објавленије, па сам му по-
правио й после je наново штампао. Ево и првога и другога
објавленија. Једва ме je једвице намолио, да се примим по-
правльаньа кньиге.
486
Ja Вама, у итньи будући, заборави мало пре, гди сам о
мојој Дипломи говорио, казати: да ће ми ту льубов, и добро-
твореније учинити Michael Sischer, син Израилев, Чифудер!!
Не оста Епископа, Архинадрке, Игумана, Лемеша, Спаије,
коме или ja или мој Стриц неписасмо, да нам даде у зајам:
ништа и ништа, ни одговора, та ни јабуке зелене, док се не деси
син Јудејски! Moj je отац доста приличан газда, ja кочоперан
човек и жустар, жив, као што ме знате, који заслужити м огу
и не мога код мога рода наћи помоћи, већ код чиве. Весели
се сыне Израйлев!
Поздравите ми лепо Снашу, й Јунака, Савву, са сестрицом
својом: здрави ми били и велики нарастли! A já остајем Вас
искрено лвубећи
у Пешти 1г Септ рим 824 Ваш
пријашин
Ј. Мостарски
[Споља:] заклети Адвокат
Clarissimo Domino, Wuk Stephanidi K aradzsits
A. A. L. L. et Philosophiae Doctori complurium Eruditarum
Societatum Membro Correspondent!, Dom ino
Colendi ssimo.
Wienrtae.2
АСАНУ, 3097.
Букова иреииска IV, 194— 196.
1 Графијски знак за ђ д а т без попречне ц рте, а претходно ђ дато с
попречном ц ртом у доњ ем делу.
2 Пресветлом господину Буку Стефановићу Караџићу, A. A. L. L. и
доктору филозофије, дописном члану више учених друштава. Веома
поштованом господину. Беч.
272.
БРАЈТКОПФ и ХЕРТЛ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Лајпциг, 2. септембар 1824.
Leipzig, den 2n Septbr 1824.

Wohlgeborner Herr und Freund!
Wir freuen uns aus Ihrem Geehrten vom 14n vor. M. zu
ersehen, dass Ihnen die Umständte günstig genug waren um die
hier liegenden servischen Gedichte und Neuen Testam, ablösen
zu können. Die Versendung derselben haben wir bereits am 28“
Aug. gemacht und an Herrn S chalbacher dort gerichtet, den Sie
nun gefall, nächst seinen gehabten Auslagen auch die uns noch
487
zukommenden Thl. 228. 8 g. oder f. 342. 30 x. Conv vergüten
wollen.
Sie empfangen gedachte Bücher in 2 Kisten W S. K. und
in 1 Packet in Leinen und zwar befinden sich in der Kst № 1.
607 Expl. Gedichte 1-r Theil brochirt
108 55 dergl.
265 99 drgl. 2-r Thl in der Kiste № 2
21 59 drgl. 1-r u. 2-r Thl gebunden
1 95 drgl. 3-r Thl brocht. wo auch die Kupferpl.
3 55 drgl. 2-r Thl roh u. Defectbog enliegen.
*1 55 drgl. 3-r Thl „
59 ^ A ,,
ferner in dem Pack № 3
518 Expl. ord. Pp} 1

6 „ Schbp. I Auszu£ aus Q- Neuen Testament.
100 ,, ord. Pp. sind an H. Professor Vater in Halle gesen
det und
400 „ ord. liegen noch zu Ihrer Verfügung bey uns.
Wir wünschen daß es Ihnen fernerhin recht wohl gehen möge
und empfehlen uns Ihnen unter Versicherung unserer Hochach
tung bestens
Ihre ergebenen
Breitkopf & Härtel
Dem servischen Gelehrten
Herrn Wuk Steph. Karadschidch
Wohlgeboren.
in Wien.
Суви печат c иницијалима В & H.
АСАНУ, 3508.
IV, 731—732.
В у к о в а п реп и ск а
[Превод:]
Л ајицт , 2. сеиш ембра 1824.
Б лш ородни ю сиодине и иријаш ељу,
Р адујем о се ш т о видим о из В аш еi пош т ованоI т е м а од

14. прош лоi м есеца д а ст е им али дост а повољне околност и,
па ст е могли д а йреузм ет е српске песме и Нови завет, који
леж е овде. М и смо и х послали већ 28. августа и у п у т и ли онамо
Господину Ш албахеру, ком е м олим о д а љ убазно надокнадит е,
поред издат ака које j e он имао, и т ал. 228.8 Г. или 342 фор.
30 кр. С М ., ш т о нам а припада.
Д обијаш е иом енуш е књ ш е у 2 сандука W S . К . и у 1 па
к е т у у плат ну; у с а н д уку бр. 1 налази се:
607 прим ерака песама, 1 део, броишрано
108 прим, исто
205 „ 2. geo
21 „ 1 и 2. geo, поее- у са нд уку бр. 2, 1де су
зано и бакарне плоче и де-
1 „ 3. део, броширао ф ект ни табаци
3 „ 2. део, необрађено
1 „ 3. део,
даљ е, у иакеш у бр. 3
518 примерака, обичан папир 1 изво д из Новог
6 примерака, писаћи папир } завета
100 прим ерака на обичном папиру послат о j e i. про-
ф есору Ф ат еру у Х а ле , и
400 ,, на обичном папиру, ст оје jo u i ко д нас
В а м а на располаГању.
Ж ели м о д а В ас и надаљ е здрављ е служ и и иреиоручујем о
се, уверавајући В ас у наш е особит о пош т овањ е
В аш и одани
Б ра јт ко п ф и Х ер т л
Српском паучнику
Буку Стеф. Караџићу
благородном у Беч
273.
Земун, 2. септембар 1824.
У Земуну 21 Августа 824

Примио сам Ваша два писма, једно сам оправио у Сур
чин, а друго стоји код мене, а мајстор Јова чуће усмено шта
му пишете. — Ево шиљем Вам у вексли на Г Шпирту 75 f.
W W што je Милоје из Чумића послао. Сир ћу почети
солити док још који дан прође. •— Сви смо здрави, и сви Вас
поздрављамо, одпишите ми, кад новце примите, а ja ћу Вам
489
други пут више писати, сад итим да не закасним са писмом,
јербо je већ време. Остајем
Поздравите вашу Госпоју и све домашње.
Semlin Herrn
Wuk Stefanowits pr. Adr. H. v. Kopitar
Custos an der k. k. Hofbibliothek
in Wien.
[Напомена и забелешке Вукове:]
О! Wie es (Wunderschön) ’ist, kumer? solles befallen1 Бло-
ницкш Славено-Грчко-латин.
[Жиг:] Semlin
АСАНУ, 2505.
Вукова преписка III, 118—119.
1 О, како je то предивно, јади га спопали!
274.
САМУИЛО ИЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Карловац, 8. септембар 1824.
Господине! Што ми ти je зашто?
1. Пун тор оваца, пред њима Лаиша блеи. црква,
народ, поп.
2. У земљи гори, кроз дрво иде, месо га вуче. лула.
3. Син се роди пређе оца. Дим.
4. Глава гвоздена, ребра дрвена, срце пртено. роба
у сандуку
5. Десет браће скупа лежи, ни један скраја није. паоци
у коли.
6. Пет браће један другом из задњица куса. — raie-
туће игле.
7 Тури голо у рутаво. рука у рукавицама.
8. Кад прилијеш мање je, кад одлијеш више je. прозор.
9. Обноћ стеоно, обдан јалово. — постеља.
10. Шум шуми, грм грми, бјела госпа ван бјежи.
млин, брашно.
11. У наше баке сто прканаца. пећ.
490
12. Ja носим прибој при бедри, ja приби теби, а отац
ти теби, а ja теби те теби. — кључ и катанац.
13. Moj стриц Лазар je** стрину ваздан. кључ и юъу-
чаница.
14. Четверо стере, двоје свјетли, једно леже. — пас, ит. д.
15. О једном клину сва кућа виси. — господар.
16. Шта у кући без клина виси? дим.
17 Поп уљезе, а бисази немогоше. — сврдао.
18. Наш Милета без коже у шталу уљезе; а из штале
с кожом изиђе. љеб.
19. Шта кроз воду иде, а воде се недотиче. ракија.
20. У растову трупу, у љескову пруту манито јуне лежи,
вино.
21.1 у ватри мокро, у води суво. восак.
22.2 Купина се преплела преко мора. — повраз.
23. Старац дере јарца за се лој меће. — плуг
24. Старац се подбочио шљакатом, па се поноси с мудма
међу туђим људма. чокот, грозд.
25. Три ти кура из задњице вире. столац.
26. Оздо осамарено, озго попрегнуто. — опанак.
27 Шта најчешће међу ноге дође. —- праг.
28. У нашега вранца гвоздена јајца. — кантар.
29. Двје шибе до неба вате (шта je то вате?) — очи.
30. Шта нејма трога на свјету? — у каме. мозга, на
гаврану белеге, на мору моста.
31. Шта прост види сваки час, дар каткад, Бог никад.
себи равна.
32. Шта je ни на двору ни у кући. — мачка на прозору.
33. Бадан, брашна свему свјету доста. — мраз.
34. Кад га je мање више важе, а кад га je више ман»е
важе. — шушьина сира, љеба.З
35. Веће од вола и коња, мјесто му колик јаје (не знам
je л’ добро?) — врата.
36. Ja посија даске, никоше тракови, из тракова цвје-
тови, из цвјетова батови. — мисирача.
37 Деветеро за четверо, удица горе, удица доле. —
жена музе краву.
38. Сједи госпа наврх Сегедина, те чека синова из бјели
градова. — квочка на јаи.
39. Отац висок, мати оштра, дјеца слатка. горски
кестен.
40. На једном брду залаје, на другом ује. пушка.
41. Ти га мени, ти га теби, ти га нећешв погодити.
тигањ.
491
42. Шта je најбрже на свјету? — мисао.
43. Наша госта у двору, а кика јој на двору. репа.
44. Два тјела, један врат. — бисази.
45. Тукутићи туку секутићи сјеку, сам баћа превраћа.
— зуби и језик.
46. Пуна п*** гњидида. смоква.
47 У дјевојке забодено, заврћено; и сврби и боли и join
вели нек стой. — минђуше.
48. Moj трбу на твој го трбу; данем ти на уста, напу-
ниш ми уста. натегача и буре пуно вина.
49. Господа ме у цепу носе, а простаци ме ногом газе,
слинац.
50. Љубезницу љубим, да ми бљује у уста. чашу
испијам с ви.
51. Шта на путу меса чека? трн.
52. Летиле су челигуске, челипан, челипоткован, питале
и челигуске, челипан, челипоткован, куд летите челигуске,
челипан, челипоткован; куд летимо да летимо, ником ништа
нечинимо. — сњег 4
53. Послала ме моја мама твојој мами, да ми даш шен-
дало пендало, да ме ошенда опенда. —• чешаљ.
Ja се врло радујем да се моје мисли и намјере с Вашим
сударају Још кад сам пословице (јел’ правије5приповјести ил’
пословице5?) почео купили, мислио сам о загонеткама, и осим
неки што Ви имате, забележио сам и ове. Да сам био знао,
да ћете и Ви рано тако штампати, послао би Вам и да и н>и
у ред свои метнете, а после се забаце и ево данас6 некако
нагази на њи; ако будете кад оне умложавали, мило ће ми
бита, ако и овима мјесто међу своима нађете. Ако сам гди
погријешио, исправ’те како најбоље знате.
Moje ће пословице морати join мало полежати у тами
из особити узрока, особито што ми je и Г Мушицки, бивши
код мене, похваливши ми намјеру и пооштривши ме к при
лежном збирању, казао да не итим, и напоменуо ми барем
двоица од искуснији да и прегледе и претресе; то ће бита он, и
ако не пожалите труда Ви, искусни, заслужни и славни Србине!
Дакле имам времена и Ваше дочекати да и у ред ставим;
надам се и још ca двје стране добили што. Ни Г Мушицки
ми није знао казати, какво би име дали оним, што нису по
словице, н. п. гине, као кобила за сувачом; Глаголи моја
жалости моја, Ако сам се најмио, нисам се помамио и пр.
Дајте молим Вас, изнађ’те им Ви име, или им надјените.7 Одо-
бравате ли, што гдикоима и Лат Њем. и Мађ. прилажем?
492
Поздрављајући љубезну Госпоицу Вашу јесам са свим срцем
предати
у Карловцу 27 Августа, 1824. Ваш Слуга понизни
С. Илијћ
An
Seine der Hochgelehrten Herrn
W uk Steph. Karädschics.
Wohlgeboren; auf der Landstrasse
in der Rauchfangkehrergasse № 74.
im ersten Stock, die 1. Thür Links.
in Wien.
[Жиг:] Carlstadt.
[Напомене Букове:]
Одговорено 19/7 окт 824.
Опет 11 Нојемвр. (нашега);
Загонетке
АСАНУ, 3184.
Букова иреписка IV, 300— 302.
1 У писму тако уместо 21.

2 У писму тако уместо 22.
3 љеба иза неке прецртане речи.
4 После ове, била je у писму загонетка, која je у целини прецртана као
и н>ена одгонетка; одгонетка се итак назире: ротква.
5 ~ 5 Првобитно je било пословице ил’ приповијести па je бројевима
(3, 2, 1) изнад речи успостављен други поредак.
6 Испред данас било je и које je прецртано.
7 Испред надјените било je ако па je прецртано.
275.
ДИМИТРИЈЕ П. ТИРОЛ БУКУ КАРАЏИЋУ
Темишвар, 10. септембар 1824.
Онај Доктор из Рекаша, коме сам ja ови дана, Звекана
послао, јавио ми je, да ће се Вама за љубав сам потрудити,
и неколико пјесама (Шокачки) преписати, и колико скорије
послати ми ји. А учитељ, коме сам ваше две (прве) Пјесна-
рице послао, поручио ми je, да ће ми најдаље до последњега
овога месеца послати Пјесме. Од Перишића учитеља из Винче
нема ништа, него на срећу наоди се овде један Бугарин (из
Винче), кој je шесту Латинску школу свршио, и мени обећао,
да ће ми доста Бугарски пјесама преписати: тај ће моћи и
493
О че наш и Блуднога сына лако на Бугарски превести. Од неке
слушкиње (Бугаркиње) такођер ћу неколико пјесама ови дана
лреписати, и Вама и (пробе ради) све заједно послати.
Теодоровић није могао Пасош добити, и зато je наумио
у Н. Сад на Видаковићево место доћи; али ja Пасош за Ср-
бију добијам, и тако намеравам последнога Октомвра у Ша-
бац отићи, и тамо Г Јеврема посјетити, и после тога оданде
у Крагујевац, Г Милош видити. Овом приликом можете ме
Г Милошу препоручити, и јавити му, да сам рад једну мапу
од Србије начинити. Даље Вас молим, да ми таки одпишете,
јели савјетно тамо (највише за ту ствар) и ићи.
Ja би желио, кад би сте тамо каквога Гравера нашли,
кој би моју мапу од Баната исекао; и молим, упитајте се,
пошто би je исекао; ако се нећу помоћи, а оно ће слиједо-
вати Писмо на Ал. *—
Ови дана био сам код Светога, и шњиме доста које шта
диванио, међу којим молио ме, да му таки јавим, ако ми Ви
штогођ о оном, што се њега тиче, успишете.
Збиља кад ћу добити Граматику! кад ли I. Част Пјеснар?
— У новинама join je нисам видно објавлену
Ja се надам, да ћете скоро Ж урнал објавити; а за Пре-
нумеранте немајте бригу
Сад поздрављајући Вас и Вашу Госпу и љубезну Вашу
дечицу остајем с високопочитанијем Ваш
искрени Пријатељ
Димитрије П. Тирол
У Темишвару КГ3 Септемвра 824. (п: Р:)
П. П. 1) Молим, изручите поздрав мој Гдну Копи-
тару —
2) Молим Вас такођер и за једну Граматику Не-
мачку, но најновију да ми купите, и јавите
шта коштује, да Вам таки новце с благодар-
ношћу пошљем.
Щ а полеђини:]
Wohlgebornen, Hochgelehrten
Herrn Wuk Stephan. Karaczics,
D r der Philosophie und Mitglied
mehrer gelehrten Gesellschaften pr.
Adresse des Herrn Th. Demeter Тугка,
Grosshändler
in Wien.
[Жиг:] Temesvar.
Напомена Вукова:]
О д г о в о р е н о 12. о к т . (р .) АСАНУ, 3396.
Вукова иреииска IV, 571—572.
494
276.
ДИМИТРИЈЕ МИЛАКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Дубровник, 11 септембар 1824.
Благородии, Високоучени Господине Докторе,
мили и љубезни Ерцеговче!
Био сам већ срећан примити Ваше премило писмо од 15.,
истога, Јасон златном руну, кад га je нашао, није се већма
обрадовао, него што сам се ja обрадовао њему Мило ми je
било све, што сам у њем чатио, но најмилије пак кад сам
виђео, да сте имена они исти Дубровничана, која су у другој,
и у прву књигу народни наши Пјесама дали наштампати. За
ово, ми сви пренумеранти, захваљујемо Вам по шьаду пута,
ништа тако жељно нечекам, као да ми оне брзо у руке приспију
Молим Вас понизно, да ми купите, ако су наштампани,
два ексемплара „Serbische Litteratur“ , што за н>и потрошите
платићу Вам и захвалити. Г С. Илијћ јавља ми, да je у Ли-
писци изашла нова српска Граматика на пЪмачком језику;,
знате ли ко je je испословао?
Г Владисављевић, наш Учитељ, поздравља Вас љубезно,
а равно и сви наши Ерцеговци.
Будите здрави; ja Вас љубим, почитујем и јесам
У Дубровнику Ваш покорни слуга.
30. Августа 1824. и почитатељ
Д. Милаковић
[Споља:]
An den Hochedelgebohren Hobgelehrten Herrn
Herrn Wuk Steph. Karadschics
Doctor der Weltweisheit
Auf der Landstrasse in der Rauchfangkehrergasse
№ 74. im 1. Stock die Thür links.
in Wien.
одговорено 25. Нојемвр. (по нашему). АСАНУ, 3547
Вукова преииска V, 30..
277
У Бечу 3. Септемврија 824-
С највећим високопочитанијем усуђујем се јавити Вам,
да сам, вала Богу! већ има пет неђеља, здраво и мирно у Беч
495
дошао. Надам се, да сте Ви одавно примили оно моје писмо,
што сам Вам на пооду моме из Земуна оправио. Још најдаље
до 15 дана послаћу Вам 600 књига народни наши пјесама
(I и II ч.); јер сам синоћ писмо примио, да су већ на путу.
Ово дана чуо сам овђе, да je Ратковић из Земуна опет
некаку облигацију начинио, те Вас узнемирује. Истина да1
није нужно да ja Вас учим, како ћете се Ви од те невидовне
биједе бранити, нити ja управо знам, каква je то облигација
и од кота je времена, но опет се усуђујем написати Вам у не-
колико2 ријечи како ja о том мислим:
Ако je облигација од времена Цр[нога] Ћјорђија], Ви je
нијесте дужни платити баш и да je истинита (а камо ли ла-
жљива); но Ви ту правица не ваља да тражите код Генерал-
-команде, нити код ’Офкригсрата, него код Статс-канцела-
рије, т. je. ваља писати управо на кнеза М ет ерниха. Да je
она облигација истинита, могао би човек рећи: „ајде да пла
тим, ако и не морам, једно3 да човек, који je у потреби добро
учинио, не пропада, а друго и ради повјеренија у напредак“;
но то4 сви поштени људи виде (и сав поштени свијет може
се увјерити), да није прави дуг, него биједа, нити je нужно
да човек тражи повјеренија код онаки људи. Уз то join да Вам
и ово кажем: Земунски трговац Мишо Павковић казивао ми
je прије три мјесеца, да му je Стефан Живковић (учени) писао
из Букреша (или из Кииш нова, сад не знам управо) овако:
„Поздравите ми Г Д. Р за онај атестат, што je искао од ме
не, прем да нем а право, али ако5 ти положи 5000 f., пиши ми
да пошаљем атестат, па од тије 5000 f. пола мени пола теби.”
П. je тај поздрав казао Р и Р му говорио и напомињао неко-
лико пута, да пише Ж., но П. му казао да му неће писати6,
псујући Ж., да се он усудио такову неваљалу и рђаву ствар
њему писати, мислећи, дасу и други људи неваљали као и он
што je.
Ово je мени Павковић приповиједао у својој кући пред
Земунским попом Филипом Петровићем, и казао je, да je
Ж. писмо и сад код њега. По овоме се можете судити, да
je Ратковић лично могао начинити облигацију баш као да je
истинита, jep Сенатски писара има join7 на овој страни доста
а печат je најлакше начинити.8
Из Земуна молио сам9 Вас, да би сте учинили милост, да
ми дате један Ваш портрет и да ми допустите да10 га дам изре-
зати на бакру, па да н>им украсим ону књижицу. ' 1 Што ja није-
сам имао чести од Вас на то никака одговора примити, мис
лим да није други узрок него да сте Ви то у онај ма заборавили
па тако и заостало; зато се сад опет усуђујем Вас препокорно
молити, да ми ту чест и милост учините. Не знам знате ли
496
ви, да je Ћурковић један портрет Ваш (мали на артији тушом
начинио) изнијо из Србије, и од њега je у Земуну преписао
Јанаћ Џиковац, а од Џиковца дијете Јована Ковача и т д.
Оно, што je дијете Јована Ковача преписивао, ja имам сад
код себе, но лице12 (није ни мало налик на Ваше, само су аљи-
не налик. Из тога Ви можете13 виђети, да ће Ваш портрет
или Ђурковић или други когођ издати (макар како) на свијет;
а мислим, да je најправије, да ту чест ja добијем, него ли ико
други. Премда би ja најволио, кад бисте ми послали велики
портрет на платну, да га ja послије могу објесити у мојој
соби.14
Ако ме удостојите кака одговора на ово моје писмо, из
волите казати нека се напише управо на моје име с додатком:
auf der Landstrasse in 1 Stock lmks die erste Thür.
1 Прецртано Прем Истина да [. .] Ако.

2 Прецртано ево ове.
3 Прецртано онај.
4 Прецртано сав свијет може виђети.
5 Прецртано ће даты.
6 Прецртано íoeopehu: ако je.
1 Прецртано по Сријему и по Бачкој.
8 Прецртано Ja се надам, да ћете Ви мечи милостиво опростиши, што.
9 Прецртано Сад се опет усуђујем.
ю Прецртано гъим украсим ову књижицу.
И Прецртано Ja нијесам имао.
12 Прецртано ниje ни налик.
13 Прецртано бити убјеђени.
14 Прецртано као образ мош највећеш благодјетеља и благодјетеља народ.
278.
Земун, 14. октобар 1824.
У Земуну 2го Октомвра 1824

Чекајући на ваше обећано писмо о нашој литератури,
нисам Вам одговорио на оно од 5. Септемвра. — Марјан
неће ићи на ону страну, зато се неће моћи оне песме препи-
сати. — Бики сам предао оно писмо, које je својим путем
оправљено. — Пре 6 дана послао сам по Кочијашу Павлу
Циглеру на Г Тодора Тирку два бурета сира, што je после
мале Госпојине сољен, побринитесе како ће те и примити;
кирију сам погодио за обадва 8 f. W W — Чујемо овде да
у Бечки новина. Mode Zeitung, für Kunst, Literatur &c. има
нешто лепо о Вашима песмама, но ево чуда, ови новина не
држи нико у Земуну, а ради би били знати, и читати шта сто-
ји, зато би Вас молили, ако буде могуће онај лист имати,
а Ви га купите, па ми пошљите, што буде стајао, оћу Вам
с благодарности платити. — Имао би Вам доста о ономе
К арловчанину са ж ељ езом казивати, но то нека остане усме-
ном разговору, који ће ђаво његове будалаштине, и лудости
описивати. — Љубомир je резигнирао своју службу у НСаду,
и нудио се овде да дође за професора, он je овде долазио,
и писао Господару на ону страну, иштући помоћи од њега
да издаје и остале књиге, што му се у рукопису налазе; молио
je да на мене одговор пошљу, но до данас још ни словца,
— мислим то ће му одговор и бити. — Новина други слабо
има. Ваши пријатељи сви су здрави и сви Вас поздрављају
Желим Вам, и целој Вашој фамилији најбоље здравље
и остајем
Semliii Herrn
Wuk Stefanowits p. Ad. H. v.
Kopitar an der k. k. Hofbibliothek
in Wien
[Жиг:] Semlin
одговорено 22/10. окт 824.
АСАНУ, 2506.
Вукова преписка III, 119.
279.
ДИМИТРШЕ ФРУШИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 17 октобар 1824.
У Трсту 17/5га Октовр. 824.
Срдио сам се на тебе, чисто сам те неблагодарна држао,
да ниси у време тео одговорити, које je било журно више
ради Гд. Пере Теодоровића неголи мене. Но олет сада ништа
498
више зато. Остајемо стари. А мислим да может самном бити
задовољан у име онога што сам ти чинио, и у име мнЉнија
које о теби свагда имам. А што си кадшто могао се лјутити
на моја или подоцна или мало укорна писма, имао си сло-
бодну волју али не заправо. Помисли само, како je новце да-
вати, и још како je другога у то име молити. Међу тим фала
Богу и да буде среће неискати више ни од кота. А и ако заиска,
само од некога другога заишти,! а12 у нас недираи.2
Фала ти на твоме честитанју, јесам задовољан, и бићу
док ми здравље и живот узслуже. Moja je Јованка Сарајевка
твоја али не мање и моја земљачица. Мени je лако било а
сада ће још лакше бити рећи лијепо бијело дијете, само ако
га добијем.
Ja сам ону књигу у Црну Гору по сигурнои прилици
послао, али ако ти ниси имао гласа, ja3 нисам никаква. За све
сам поздравље твоје с радошћу разумео, и враћам им свима
особито љубезном и неизаборавимом мом пријатељу Копи-
тару. Мило ми je за Живковића, а чудо ми je што ми ништа
неумеш казати за Давидовића.
Твоји књига до данас неби. Ако устеш4 у Виени зимо-
вати јавими, али на сваки случаи бићеми мило од тебе гласа
имати. Остајем поздрављајући те ca мојом Јованком, и желећи
ти свако добро
Твои
Димитрије Фрушић
Поздрајвјљате Радонић и Владисављевић и Гд. Пера Тео-
доровић.
An Herrn
Vuk Stephanovich. Mit.
Briefen des H. J. Kopitar,
Hof-Bibliotheker u. Censors.
a Wien
[Жиг:] v. Trieste
одговорено 26 Нојемар. (по нашему)
АСАНУ, 1936.
Вукова преииска I, 659—660.
1 заишти над прецртаним Ыедан.
2 Било а нас да не дираш па преправљено у нас не дираи.
3 ja додато над редом.
4 Иза прецртаног óuhe.
32* 499
280.
JOBAH ПЕТРОВИЋ КОВАЧ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 21 октобар 1824.
Здравствуйте [Господинъ Вукъ
съ Домашнима на Многа лЬта.
Акосте ради за насъ разумети фала Богу здрависмо я
самъ пре 14. дана Послао 3. фрталя Сйра коесам на ордре
ваше трасирао; тако явитеми естели примили и по наредбш
моюй пр1ятелима раздали. Явите ми ели нуждно за зимусъ
Живку имати Опаюню или не; и учините ми приателску Лю
бовь знамъ давамъ е трудно Пешке ићи но узмите феакеръ на
мои рачунъ и Отидите кодъ истога Директора и испитаите
Живково владанЪ и Све ми онако искрено Пишите како што
Вам кажу; у томъ Састатићете се съ Професори нЪгови и
препоручитега кодъ ны ко [како?] наиболЪ знате и некавамъ
Они кажу какому посао иде одъ руке и отомъ недаите му знати
што я Вами Пишемъ и када будетеми писати, въ прочемъ
остаемъ и есамъ
У Земуну 9Г 8вра 824. Вашъ доброжелателъ
1оанъ Петровичи
An den Herrn
Wuk Stephanovics Kara schics
an der Landstrasse № 74.
franco in Wien
[Жиг:] Semlin
[Вук забележио:]
21
1 30
22 f 30
одговорено 5. Нојемвр. ( р и м с к .) 824. АСАНУ, 3582.
Вукова прешска V, 61.
281
ЈОСИФ МИЛОВУК — БУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 25. октобар 1824.
у П ей т 25ТО 8вр. 1824.
Вюокоучеш Господше!
1мам особјгу част на Ваше почНајемо од 2го овог — Вам
ја в т , да сам на мене управлЪш Сандук с’ Кшгама учюлу
500
84. (:y место 87 :) npÍMio, Вас за оне одобрю, за трошак
обтеретю, и obí Дана Г ocnoi ApcÍHKÍ у Арад означен! 16.
KHbira, (:jep досад Дгурш пршка шсам могао треф т:) чрез
Г ШЈћара Koi Bac oco6íto почпуюЫ поздравля оправт, i
Господ. Мостарском нГгову предат).
Меш не само Господ: Атанацков1ч, него hí дольна Г:
пренумеранта скуштелы, које Bi Í3Bonřre опоменуп Hicy досад
hí кращаре послал), валдаће на Ваше опомененЬ пре се се-
TÍTÍ. —
1зволгге од Г Ћрке на Вас прекоюче оправлПп f. 67
W W код мене за Кныге налазећке одржатј, i мене за оне
ofloöpi ii. O bí Дана нЬка Господа BeaMTepi Í3 БудЈма валдасу
Славеш — тражЈше Ваше ntcnapine, i будуhi да све част!
немогоше д о б т одоше „roBopehi радЈсмо сав Верк“
почДуюШ i поздравляюб) Вас особДо
П0Н13Н1
Јосјф МЈловук
У Ст Андреј Г ЋорћЈа w Белград! (:7.)
„ Будјму ” Јоан Bepi4 11
„ Сомбор ” Атанацковјч 14.
„ Пешти ” Јоан Раюч 8.
Света 40. Кшга.
Hochgelehrten
Herrn Wuk Stephan Karatsis
Wien.
одговорено 30. Окт. (римск.) 824.
писано Атанацковићу 19. Н.
АСАНУ, 3116.
282.
JOBАН ГАВРИЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 30. октобар 1824.
У Вуковару 18ог 85?а 824
Високоучени Господине;
Примијо сам високопочитајемо писмо Ваше од 14ог о. м.
заједно с Песмарицом и Граматиком Србском с немецкима
501
правилама, које ме je врло обрадовало, врло Вам благодарим
на томе, што се сећате мене — човека од литерарног света
— разумевам немачку земљу — удаљена, и у самоћи овде
живећа. Кад промислим труд Ваш и ревност којом сте ради
књижество наше вообште, а особито издавањем Србски пе-
сама, подигнути- довольно се изчудити не могу Благо Вама,
који сте пут тај преда се узели: слава ће Ваша вечита бити
код потомства не само Србског, него и други народа про-
свештени; бадава се сад гризу и једу неки — седећи, и жи-
већи само да трбу свој сластима напуне, и својима страстима
за доста учине: њима ће бити награда срам и поруганије; а
Вук изсмејанн и презрени Вук с гуслама и песмама сија ће
на небу србског народа док je год сунца и месеца.
Овђе Вам ништа нема ново; осим наш стари из под кре-
вета свЬтилникъ Видаковић уваћен у содомском греху изба-
чен из професорства отишо je, куда? незнасе. Штета! где ћемо
изгубити овако славног писатеља мо рално-р омант iческы
повЬсты!
По вашем зактевању шшьем Вам по Г Танасији Лаза-
ревићу десет књига III части народни песама, ja вам ни једну
још књигу продо ни сам: изволите дакле слободно наредити,
да ји пошљем куд треба.
Г Васа Маргарет прими ће Ваш посо радо, ja ћу овде
настојати, да се то добро сврши.
Особито he ми мило бити кадкад од Вас што год пи-
смено имати, и чути: што се у нашој литератури ради.
Имам чест бити са сваким почитанијем и понизносћу
Ваш најпонизнији слуга
Јован Гавриловић
[Споља:]
ViiKovar.
An Herrn Vuk Steph. Karagyics
Doctor der Philosophie und mehrerer gelehrten
Gesellschaften Mitglied.
Landstrasse in der Rauchfangkehrer-Gasse № 74
im 1. Stock die erste Thür links
zu Vien
Nebst einem Packet Büchern.
АСАНУ, 2645.
502
283.
ВАСИ Л И JE ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Земун, 14. новембар 1824.
У Земуну 2го Нојемвра 1824

Ваше почитајемо писмо од 22./10. 8* и у њему Wiener
Zeitschrift, јесам исправно примио. Ваљало je да сам Вам
одма отписао, али сам чекао песме док дођу, ове су дошле,
и послао сам Г Магарашевићу 10 к. по моме момку, ту je
код њега мој момак застао ђакона из Пивнице, који каже,
да се пошљу колико год имамо книга у Сомбор на Атанацко-
вића, и да ће ју се онде сигурно продати, то Вам јављам, да
се знате владати. — Овде се слабо продају, и који и год узме
гледи највише на вересију (па да плати на куков дан:), или
да узме књигу, а новце he послати ласно. За Бога! каква
je то Рецензија у Петрбургу од Руског неког ЕНрофесора
противу Вас изишла, која (. како кажу) крпи Вас од главе до
ногу, мене су овде којеко досадили светећи се и говорећи:
Ето твог Вука поздравили га Руси: дали су му ватру; наме-
рио се на мајстора и. т д. да би оваковим абдеридима уста
запушити могао, то Вас молим, дајте помоћи, и јавите ми,
ама што брже то боље, о чему je та рецензија, јер и они сами
незнају шта пише управо, него су чули само, да се против
Вас пише, пак им већ доста да по чувењу још више намећу,
него je може бити истина. Има ли и Ваша апологија ту За
Бешеново гледаћу да Вам свршим онај посао због ракије
само док доколем, међу тим молим Вас претрпите се.
За Љубомира што сте чули тамо, то се и овде и у НСаду
говори, али извесно и осведочено није, одговора још нема
одонуд на његово писмо.
Јесте ли добили Магарашевића летопис на 825. год. и
он гледи да данаппьем вкусу угове, али опет каже у пред-
говору да he на послетку бити оно, што мора бити, кад би
он своје књиге под туђим именом издавао, и на другом месту
штампао, неверујем да би овако говорио.
Овдесе чује, да je Тоша Стратимировић на смрти у
Пешти.
Поздравље од свију пријатеља
Ваш
В Васил
503
За онога Карловчанина јављам Вам да je мој брат био
код њега. Кад му je јављено да je онде, он je мислио да сам
ja, па казао нека дође да га мало испсујем, (.јербо већ зна
да сам од Ваше стране:) и тако га почне световати, да je за-
блудио уз Вас одећи, и т. д. — али ово je чудо; донешено му
je досш овЬрно кад сте били у Карловци, да je профес: Лазић
дошао к Вама да се поздрави, Ви сте тели шњиме пољуби-
тисе, а он je рекао, нисам достојан да се с Вами у образ л>у-
бим,1 Ви сте наш српски просветитељ, дајте ми руку да Вас
у руку пољубим. Због овог достовЪрног д о н о ш еш я мал није
изгубио лебац, нетреба њему такви проф, који у Вуку држе
српскога просветитеља, и такоје с тешком муком, и преко
своји до бри пријатеља опет у милост дошао, и остао на своме
месту почем je сам још морао ићи код њега и правдати се.
Почем сам свршио ово писмо, дође још једно од Љубо-
мира на Давидов, молећи га да му барем буде у помой, да
добије одговора на прво писмо
Herm
Wuk Stef. Karagich pr. Ad. H. v.
Kopitar Custos an der К . К. Hofbibliothek
in Wien.
[Жиг:] Semlin
одговорено 30. Нојемвр. (по Римск.).
АСАНУ, 2507
______ Вукова ирешска III, 120— 121.
1 После зареза написано па прецртано не.
284.
ВУК КАРАЏИЋ — НЕПОЗНАТОМ
Ваше Высокоблагородье,
Надйюсь, что Вы ужь давно получили прежде половины
года посланный Вамъ мною II и III. ч. народныхъ Сербскихъ
пЬсней; теперь имЬю честь послать Вамъ и I. часть. Извините,
Милостивый Государь! что я Вамъ сей части прежде не могъ
послать.
504
Честь имкю также послать Вамъ одну книжку „народне
С рпске приповијеш ке“ , и двЪ книжки „додат акъ кь СанкШпе-
шербурГским сравнит ельны м р је ч н и ц и м а “ , одну сихъ пос-
лЪднихъ прошу отдать Гну Челаковскому съ моимъ поч-
тешемъ.
Съ истиннымъ высокопочтешемъ честь имкю быть,
Милостивый Государь, Вашимъ покорнЬйшимъ слугою
Въ Bí h í 4. Ноября 824. Вукъ Стеф. Караджичь

РОГПБ, 5, ф. 1000, Собр. автографов.
Советское славяноведение, 1987, 2, 91—97
[Превод:]
В аш е високоблаГородст во, м илост ивы Господине,

Н а д а м се д а ст е већ одавно, пре пола Године, д обили I I
и I I I Kibuly Народних српских пјесама, које сам В а м послао.
Сад им ам част д а В а м пош аљ ем и I к њ т у. И зви н и т е, м и ло
стивы Господине, ш т о В а м о в у к њ т у p a n u je нисаммоГао послат и.
Т а ко ђ е им ам част д а В а м пош аљ ем књ иж и ц у „Н ародне
српске п р иповијет ке“ и д в е књ иж ице „ Д одат ак к С анкт пет ер-
бурГским сравнит ељ н им р јеч н и ц и м а “ - је д н у од о в и х последњ их
м о ли м В ас д а предат е i. Ч елаковском е с м о ји м пош т овањ ем .
С исш инским пош т овањ ем , м илост ивы Господине, им ам
част биты В аш покорны слуГа
В еч, 4. новем бра 1824. В у к С т еф . К араџић
285.
Wien den 18. November 824.
Ihren hochgeschätzten Brief von 2. April habe ich von Te-
mesvar beantwortet. Das Exemplar der Grammatik für Milosch
habe ich in Semlin empfangen und ihm geschickt, und er hat mir
(von 6. Juli) geantwortet, dass er es richtig empfangen hat, und
dass er Ihnen bald („до мало времена“) wird antworten und
gebührlich danken. Nachdem bin ich von Semlin nach Wien ab
gereist. und seitdem habe ich von ihm keinen Brief mehr gehabt.
505
Wenn er Ihnen etwas geantwortet hätte, Sie hätten gewiss mir
oder dem Kopitar geschrieben. Mit nächste[r] Gelegenheit werde
ich ihn darüber fragen.
Unsere Grammatik hat hier guten Abgang, und das freuet
mich sehr, besonders wegen den guten Reimer
Mir scheint immer, dass ich Ihnen einmal von Halle ein Exem
plar von meinen bulgarischen Volkslieder[n] etc. geschickt habe,
da ich aber das nicht gewiss weiss so schicke ich Ihnen jetzt wie
derum Paar Exemplaren mit einigen w örtlich übersetzten
Liedern (in den Fall dass Sie, wegen der Sprache, Lust hätten,
sie mit dem Originale zu vergleichen). Auch schicke ich Ihnen
zwey Exemplare von der народне српске приповијетке (und за-
гонетке) und soviel von огледи светога писма на српском језику
(wiewohl Sie diese vielleicht schon lang von Dr Vater bekomen
haben). Zu ein Exemplar von allen diesen Kleinigkeiten bitte
ich Sie nach Göttingen, mit meiner höflichsten Empfehlung an
HH Eichhorn und Benecke, zu schicken.
Збиља! Ich habe auch Ihre Recensionen über II. und I. Bde.
der Lieder empfangen, und im Namen allen Serben, die ihre Spra
che und ihre Nation lieben, danke ich Ihnen Tausend Mal. Wahr
haftig, auch die Feinde unserer Sprache lesen gerne solche Sachen
und bekehren sich! Leben Sie recht wohl, und behalten Sie
mich imer in Ihrem Angedenken und Gewogenheit.
[Испод датума забележено и прецртано:]
Praes 13 Jan. 1825
РОГПБ, ф. 991, ед. хр. 648.
[Превод:] Б еч, 18. новем бра 1824.
В и с о к о п о и т о ва н и господине и пријат ељ у,
Н а В аш е високоцењ ено писм о од 2. а п р и ла одю ворио сам

и з Тем иш вара. П р и м ер а х Г р а м а т и к е за М и ло ш а добио сам у
З ем ун у и послао м у ; и он м и j e ogioeopuo (6 . ју л а ) д а ia j e д о
био и д а he В а м у ск о р о („до мало времена“) одговорит и и за-
х ва л и т и се како в а л а . О нда сам j a и з З ем уна о т п ут о ва о у
Б еч, и од т ада нем а м од гьега виш е никаквог писм а. Д а В а м
j e ogioeopuo, B u бист е cuiypuo писали м е с и или K o iiu w a p v.
П рвом приликом h y ia питаШи о т ом е.
506
Н а ш а Г р а м а ш и к а им а овде д о б р у ирођу, и ш о м е м но ю
р а д у је , нарочит о р а д и доброГ Р ајм ера.
M e n u се чини д а сам В а м је д а н п у ш из Х а л е а послао j e дан
п рим ерак м о ји х б у т р с к и х н а р о д н и х йесам а и д р ., а ли пош т о
ш о н е зн а м сш урно, ш аљ ем В а м сада о пет пар прим ерака са
н еко ли ко дословних превода йесам а (з а с л у ч а ј д а ж ели т е,
р а д и је з и к а , д а и х уп о р е д и т е са оригиналом ) Ш аљ ем В а м и д ва
п р им ерка Народних српских приповиједака (и загонетки) и т о-
ли к о од Огл еда Светога писма на српском језику (м а д а ст е
ове, м о ж д а , већ доб или од д р Ф ат ера) П о j e д а н прим ерак од
с в и х о в и х сит ница п о ш а л и т е , м о л и м В ас, у Г е т и т е н i. A j-
х о р н у и i. Б е н е к е у и препоручит е м е најљ убазније.
Збиља! Д о б и о сам и В а ш е р е ц ен зи је I и I I к њ т е йесам а
и х и љ а д у п ут а В а м х в а л а у им е с в и х С рба који во ле свој је з и к
и сво ј народ. С т варно, и непријат ељ и наш ега је з и к а р а д о чи-
т а ју т а к в е ст вари и мењају мишљење! Збогом и сачу-
вајт е м е у свом е сећањ у, и ост анит е м и у в е к блаю наклони.
В а ш најоданији слуга
В у к С т еф . K apaguh
286.
ЈОВАН ПОПОВИЋ МОСТАРСКИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 18. новембар 1824.
у П еш иги 18° Н оем ер. р и м . 8 2 4

Любезни Пријане!
Вала на даровини: на свима песнарицама. Шат и мени
успева шева јсданпут- те ћу Вам и ja што на дар послати,
обрадовати. И ову сам кньигу морао Тимотији, брату моме по
слати: да се зајази: додијао ми већ писајући и камкајући, да
му јошт йесама пошльем, да и чита младежи и старежи Па-
чирској; а понајвише Шокцима, који су тамо Спаије, тешке
изелице. Оће Спаије тако вальана и врла човека, који песме
ньима декламирати (:те јошт како:) знаде, као штоје мој
брат Тимотије, за кнеза, за Пачирског поглавара, да метну.
Dominus Видаковић сео сирома на варићак: морао je ре-
зигнирати службу једни веле, што je кадшто напит у Школу
долазијо; једни пак што није бијо за Профессора, други (а то
понајвише) што je пукао глас, као топ, и разлежесе, не тек
по новомесаду но по Влашкој и Бачкој да ђачад новосад-
507
ску, грешну, јадан, децу оспавльивао!! Ако и није Вида-
ковић сирома крив; ружан и одвећ погубан овај за младеж
нсадску глас, довольан узрок јесте за одпуст ньегов из служ
бе Профессорске. Разносе се песме од уста до уста, „гди
je воспит него код Видака, код Видака, ђачког бузарбша“ !!!
Ja никако веровати немогу да je то истина, што се о ньему
пева, али aj да речем, да je истина: онда je Видак вешала
заслужијо, што je код толики лепи Нсадкиньа, код мајдана
девојачка, заблудити, и заићи могао!! Треба кадгођ и у штету
ући: нека льуди виде, да можеш, да си честит- благо оном,
који може: и за добрим се коньем опт чује. Сирома Вида-
ковић. читао сам му код Берића. гди се моли, да му се даде
Штација учительска. а ови га у Препарандију нагоне!
Сад имам нешто да Вас молим; и то да ми не одречете,
кад Вам je у власти, учинити: да Јунака Савву, и јединца не
устрелим, а стреле мое на далеко лете!
Ja јошт дипломе моје адвокатске у руку немам: пак се
врло бојим, да, (што оно веле) нож у репу несломијем. Мени
се неки те неки саветовали и говорили, да ће обштество
тријестанско, ако се Фрушић тога посла прими, мени ту льубав
заиста учинити, Collectu учинити, и Диплому искупити. Ja,
који се, као утопльеник за врело гвожђе ватам, писао сам
Фрушићу данаске, и лепо сам га молио, да се неколиким
одабраним льудма обрати: не били мене, који сам Влашку и
Бачку обиграо запевајући, од јавне беде курталисали. Зашто
ако ми и овај план рђаво испане: онда или у свет, куда ме
двоје очи воде, затуратисе, или последак горке судбе моје
очекивати морам.
Дакле учини, тако ти среће Савве твога, те одма Фрушићу
пиши, да ми гледи код тамошньи льуди, како, помоћи. При-
додај и то, да ме больма позна. зашто сам у Бечу био, и
да ће ми скоро Резолуција доћи; да се спремам за оно зва-
није; да сам човек здрав, способан; и да би штета било,
оставити мене у невольи, да се губим. Ако Ви пријашине,
ово мене неучините (боже сачувај:) ja ћу до тога доћи, даћу
се ca свима растати й раскумити морати, те морати! Зашто
je докотурало се, да се за врело гвожђе ватам! Ja Вам овде
несмем казати: шта сам јадан наумијо. Ja сам ти се, досада
знао тешити, разговаратисе, ама од вашара Пештанског,
јавно кукам и куньам: да ми свако на челу броји, како ми
je око срца! Јестели писали Фрушићу; и гди сте на квар
тиру, пишите ми. Сад пак не оклевај, него одма седи, па
пиши у Тријест; пиши те неодмози брату, и честитоме Ср-
бину- да не усади пред двором јадиковину; помози рођаку
Мостарцу
508
Поздравите ми Шероглића, Миланковића, Недель ковића.
првоме кажите quod Dominus Szentol préterita die Luně 6a
vespertina, in Curia Comitatensi incaptivatus.i
Тома Пантић прави тестамент- и по моме уму, оставльа
Савви Вашему новаца!
An den Herrn Herrn,
Paul von Scheroglits
Abzugeben im Ecnmajerischen Coffehausse,
bei Stadt London.
Wienn.
Hasce Literas piaceat Dom ino Karadzsits immanuare.2
Mostarsky.
Воштани печах.
[Жигови:] Pest Franco
одговорено 26. Нојемвр. (по нашему).
АСАНУ, 3098.
Вукова прейиска IV, 196— 198.
1 Да je господин Сентол прошлог понедељка у 6 сати увече у Жупа-
нијском уреду ухапшен.
2 Ово писмо изволите уручити господину Караџићу.
287
ШИШКОВУ
Бел, 21. новембар 1824.
Konin съ письма отъ 9. Ноября 1824 года
Прежде половины года я имЬлъ щасНе поздравить Ваше
Высокопревосходительство сь чиномъ Адмиральскими, и
послать Вамъ два экземпляра мною собранныхъ и въ
Лейпциге вновь напечатанныхъ народныхъ Сербскыхъ пес
ней. Потомъ я имГлъ macTÍe съ неописанною радостно читать
въ разныхъ вЬдомостяхь, что Вы ужь Министеръ народнаго
просвЪщешя и духовныхъ д-Ьлъ. Всякой человЪкъ, жел aranti й
щасыя роду человеческому, и всякой Славянинъ, жела-
юпцй щаспя и славы народу Славянскому, долженъ предел-
ною радостно радоватися сему, не только для Россш, но и
для Bctxb народовъ Славянскихъ, прещастливому собьтю , и
непрестанно молить Всевышнего о сохраненш драгоценнейшей
509
жизни Вашей на премногая лкга, кольми паче я, имГюпцй
щаепе быть покровительствуемъ Вашимъ Высокопревосходи-
тельствомъ, и ожидающщ отъ Васъ и собственнаго щастчя сво
его! Что Вы m hí желали и обкщали сдЬлать посредствомъ
другихъ, это (и еще много лучше) можете нынГ сами сделать.
Вамъ известно, что мнЪ паче всего было бы пр1ятиЬе достать
пению. (Естьли бы я имГлъ щаепе теперь быть предъ Ва
шимъ Высокопревосходительствомъ, безсумнительно Вы спро
сили бы меня: коликую пению? ответь, отъ 200 или по край
ней мГрГ отъ 150. червонцевъ ежегодно. Въ прочемъ. чЬмъ
болйе, тймъ лучше.) Зная, что величайнпя заслуги часто (най-
паче безъ покровительства) остаются ненаграждены, не смЪю
сказать, что я сочинешемъ первою Сербскаго Словаря и п ер во й
Грамматики, собирашемъ народныхъ Сербскихъ пГсней, и
сочинешемъ Додатка къ Санктпетербургскимъ Сравнитель-
нымъ Словарямъ всГхъ языковъ и нарГчш съ п ер вы м ъ опы
тами о Болгарскомъ языкЬ, заслужили такую милость Царя
величайшаго изи народови Славянскихи, но единственнно на
деюсь получить оную посредствомъ Вашего Высокопрево
сходительства, посредствомъ Министра, знающаго цГнить
труды сего рода. Твердо уповая быть ощастливленъ Вашимъ
Высокопревосходительствомъ я опять теперь сь моимъ семей-
ствомъ переселился въ Вйну
По позвращеши моемъ изъ Лейпцига (въ мЬсяцЬ маргь
сего года) я отдали здйсь господину Татищеву одинъ экзем-
плярь народныхъ Сербскихъ нЬсней для отправлешя къ Го
сударю, который онъ отправилъ, и (колико я могь узнать)
Государь приказалъ ему, отдарить меня по благорассуж-
дению своему, и такь прежде нисколько времени врученно мнй
въ здГшней канцеляр1и Русскаго посольства пяш ъдесят ъ чер
вонцевъ.
Честь имЪю теперь послать Вашему Высокопревосходи
тельству два экземпляра (одинъ для Академш, а другой для
Вашей собственной библютеки) моей Сербской Грамматики,
которая издана на нЬмецкомъ языкй нынЬшнимъ первымъ
НЪмецкимъ Филологомъ, и грамматикомъ Йаковомъ Грим-
момъ. Естьли Ваше Высокопревосходительство заблагорас
судите один экземпляръ сея книжки поднести Государю, то
я Вамъ (для Вашей библютеки) с величайшею радостью
пошлю другой.
Въ милостивомъ и высокопочтеннййшемъ письмГ Вашего
Высокопревосходительства отъ 18 октября 1820 года Вы
желали отъ меня имйть Богемскш Словарь съ НГмецкимъ
или инымъ какимъ языкомъ, каковаго я тогда не могъ найти,
но послалъ Вамъ НГмецко-Богемскш Словарь, потомъ изданъ
510
Георпемъ Палковичемъ Богемскаго-Словачкаго языковъ про-
фессоромъ въ Презбурге, Богемскш словарь с НЪмецкимъ и
Латинскимъ языками, (въ двЪ части), который я теперь честь
имЪю Вамъ послать, также одинъ экземпляръ народныхъ
Словачкихъ пЪсней). (Pisně světské lidu slavenskéhov Uhřich).
Естьли Вы ein книги уже получили отъ кого-нибудь дру-
гаго, ти прошу покорнейше о извиненш: причина отсутствЈл
моего из Вкны, что я ихъ Вамъ прежде не послалъ. Не сум-
неваюсь, что Добровскщ послалъ Вамъ своего Кирила и
Метод1я).
Сего прошлаго лкта я былъ с архимандритомъ Кенгель-
цемъ, онъ ответствовали Вамъ на письмо, посланное ему
чрезъ меня, на почте прошлаго года, и теперь ожидаетъ
отъ Вась ответа.
Поручая себя милости и покровительству Вашего Вы
сокопревосходительства съ глубочайшими высокопочтешемъ
честь имкю быть.
Вашего Высокопревосходительства
Милостиваго Государя
___ покорнейшими слугою
въ B í h í 9 Каября 824. Вукъ Стеф. Караджичь
НБЛГУ, ф. 3, д. 31.
Препис. ЦГИА, ф. 735, on. 1, д. 162, л. 3 и об.
Научн/ът бюллетень Ленинградскою Государственною
университета, 1946, № 11— 12, 9— 12.
[Превод:]
К опија йисма од 9 новембра 1824. Юдине
В аш е високопревасходст во
М и ло ст и ви Господине,
П р е пола године имао сам част д а В а ш ем високопре-
васходст ву чест ит ам адм иралски чин и да В а м пош аљ ем
д ва прим ерка ср п ски х песам а које сам сакупио и поново
у Л а јп ц т у ш т ам пао. Зат им сам им ао срећу д а с неопи-
сивом р а д о ш ћ у чит ам у р а зн и м новинам а да ст е В и већ м и-
нист ар народне просвет е и вер ски х поелова. С ва хи човек
Koju ж ели добро љ удском р о д у и сваки С ловен који ж ели
срећу и сла ву словенском народу т реба д а се с бескрајном ра-
д о ш ћ у р а д у је т ом е доГађају срећном не сам о за P ycu jy неГо
и за све словенске народе и д а непрест ано м о ли свевишњеГ да
ч у в а В аш драГоцени ж ивот за много Година, а у т о ли к о ваш е
j a који им ам срећу д а се корист им покровит ељ ст вом ВашеГ
високопревасходст ва и који у век од В ас очекује и срећу за себе.
511
О но ш т о ст е В и м ен и ж е л е ли и обећали д а уч и н и т е преко
других, т о (и jo tu м н о ю б ољ е) м о ж ет е д а уч и н и т е В и сами.
В а м а j e познат о д а би м ен и било најпријат није д а д о бијем
пензију ( к а д а б и х им ао срећу д а се нађем пред В а ш и м високо-
п ревасходст вом , В и бист е м е несум њ иво за п и т а ли : к о л и к у
пензију? M o j ogioeop: од 2 0 0 зла т н и к а и ли бар 1 5 0 ю диинье.
У ост алом , ш т о ваш е, т о бољ е) Знајућ и д а највеће заслуге
чест о (нарочит о б ез покровит ельст ва) о ст а ју ненаГрађене, не
см ем р е ћ и д а сам ст варагьем првог Српског рјечника и прве
Граматике, сакупљ ањ ем ср п ски х народ н и х песам а и писагъем
Додатка к санктпетербургским сравнитељним рјечницима
свију језика и наречија с (првим) огледима о бугарском језику
заслужио такву милост Цара највеличанственијег у словен
ских ггарода, а ли се је д и н о надам д а j e д о б и јем посредст вом
Ваш ег високопревасходст ва, посредст вом м и ни ст р а ко ји зн а д а
цени о в а к в а д ела . Ч врст о ее надајући д а ћ у бит и уср ећ ен од
ст ране Ваш ега високопревасходст ва, j a са м се опет ca својом
породицом преселио у Б еч.
П о м о м е п о вр а т ку из Л а јп ц т а ( у м а р т у ове године) дао
сам овде Господину Т а т и ш чеву је д а н п р им ерах С р п с к и х на
р о д н и х пјесам а д а и х он пош аљ е Ц а р у , к о ји j e он п ослао, и
(колико j a зн а м ) цар м у j e наредио д а м е g a p y je п рем а сво м
н а хо ђ ењ у и т ако м и j e пре неког врем ена у р у ч е н о у канцеларији
Р у с к е ам басаде п е д е с е т з л а т н и к а .
И м а м част д а сада пош аљ ем В а ш ем ви со ко п р ева схо д ст ву
д ва прим ерка С рпске Граматике (је д а н за А к а д е м и ју , a g p yiu
з а В а ш у сопст вену б и б л и о т ек у ) к о ју j e и здао на н ем а ч ко м ,
садашгъи прей н ем а чки ф илолог и грам ат ичар Ј а к о б Г р и м .
А к о Вагие ви сокопревасходст во нађе з а сходно д а је д а н
прим ерах о в е к њ т е у р у ч и Ц а р у , j a ћ у В а м а ca на јвећ и м за д о во љ -
ст вом (з а В а ш у б и б ли о т ек у) послат и g p y iy .
У м и ло ст и во м и високопош т ованом п и см у Ваш ег високо
п ревасходст ва од 18. окт о б р а 1820. Године В и ст е ж е л е л и д а
о д м е н е д об ијет е чеш ки р е ч н и к са н ем а ч ки м и ли неки м другим
р е ч и м а к а к а в j a т а д а нисам моГао наћи, већ сам В а м послао
нем ачко-чеш ки р еч н и к . П о с л е тоГа j e ГеорГије П а лк о в и ч , про-
ф есор чешкоГ и словачкоГ је з и к а и з Б р а т и с л а в е , издао чеш ки
р е ч н и к са нем ачгш м и ла т и н ски м р е ч и м а ( у д в а д е л а ), ко ји сада
и м ам част д а В а м пош аљ ем , као и је д а н прим ерах с л о в а ч к и х
н а р о д н и х песам а.
А к о ст е В и о в е гаъте већ д о б и ли од некоГ g p yio i, м о л и м
В а с најпокорније з а извш ьегье. Н и с а м могао д а и х по ш а љ ем
pa n u je, je p нисам био у Б е ч у . ( Н е сум гьам д а В а м j e Д о б р о веки
послао ceoia Ћ ирила и М ет о д и ја )
512
П рош ло! лет а сам био са архим андрит ом К еш елцом . Он
j e ogloeopuo на В аш е писм о које ст е м у послали преко м е н е
п о ш т о м прош ле Године и сада очекује ogioeop од Вас.
П репоручујући себе м и ло ст и и покровит ельст ву В а ш ет
високопревасходет ва, с најдубљ им високопош т оваљ ем им ам
част д а б удем
В аш е! високопревасхо д е т в а
м илост иво! iocüogua
најпокорнији слут
288.
Карловац, 28. новембар 1824.
мени високопочитајеми и прељубезни!
Ja за перо да Вам на мило ми писмо од 7 октобра од-
говорим, а писмоноша ми и друго од Вас донесе, примите
дакле сад одговор на оба благонаклоно.
Што сте помислили да ме je оно прво (од 7 Окт.) ра-
ердило у чему год, нисте право имали; како би ме могао при-
јатељски разговор и савјет раердити? Болестан сам био све
одкако сам отишао у Бачку до ови дана, зато сам се и за-
каснио, те нисам могао повратак учинити преко Беча. Измучи
ме грозница до зла Бога.
Ja сам тео писали Вам да преправљене за мене књиге
предате Г Милетићу, будући да ми и он има нетто шиљати,
па о једном трошку, или једном приликом да све добијем, ал’
кад сте и Г Тирки предали, нека буде. Ja ћу све по наредби
Вашој учинити; него само то непримам да Вам ништа нисам
дужан. Што ми поклањате 5. км. пјеснар. с Грим. Грам. за-
хваљујем Вам; ал’ сам ja Вама join од мјесеца Maja 1822. за
II. ч. нар. пјес. остао 12. кр. дужан а писао сам Вам, да ja
плаћам III. ч. нар. пјес. с 2. f. тако већ нарасте дуг до 36.
X. ср. А кад join додамо 24. кр. (jep je Г Ђаковић платно
такођер 2. f. за III. ч.) то онда излази дуг мој на 1. f. ср., што
сам два пут платно III. ч. то нека неиде у рачун, да други
пут у оваки случаи предострожнији будем.
Пословице ће join неко време полежали морати, док се
по Шбјећанију једног патриоте трошак преправи; а кадгод
буде, Вама ће на преглед у руке доћи. Објећаној љубави (што
•ce поправљенија тиче) Вашој, надам се без сваке сумље. Her’
ево туге. Ja сам рад био, да1 се Вашом ортографиом штампа,
а већ сам два пут’ укорен био, што нећу на њу да омрзнем;
сад већ и несмјем ником овако писати, као што Вама пишем!
На мрзилу кућа остаје!
Сад препоручујући се љубави Вашој и пријатељству, и
љубећи Вас (као што заслужује заслужни муж у роду своме)
срцем и душом, молим да незаборавите за оног, кои Вас у
свакој струци високопочитује и јест
у Карловцу, 16. Нојембра, 1824. Благородија Вашег

Препонизни Слуга
Самујло Илијћ
П. П. Старац Ђорђ. Поповић поздрављајући Вас, пита,
опомињете ли се они стихова, што сте пре неколико година
Генералу Cacy писали у име његово. Он je код мене и живи
из милости братине.
Ап
Seine der Hochgelehrten Herrn Wuk Steph. v. Karadschics
dem freyen Künste und Weltweischeit Doctoris Hochwohlgeboren.
Wohnt an dem Landstrasse in dem Rauchfangkehrergasse № 74. in 1 Stock
die 1. Thür links.
in Wien.
[Жиг:] Carlstadt
одговорено 23. Јан у ар . 825. АСАНУ, 3185
1-1 На завршецима редова овог дела писма данас су оштећења која
понегде захватају и сам текст.
289.
ДИМИТРИЈЕ П. ТИРОЛ БУКУ КАРАЏИЋУ
Темишвар, 30. новембра 1824.
Граматику и Пјеснарицу од Јоце примио сам, и фала
Вам; али ћу молити, да ми још коју Гра. пошљете, ер сам
обећао једну Х елеб р а н т у, Мађарскоме Списатељу поклонити.
— Од Србије сам се засад оставио, ер сте ме ви мало попла-
шили; али кад буде време — ићи ћу тамо, да једну мапу од
Србије начиним. — Ja знам, да ће Гравер доста искати, што
514
ће моју мапу исјећи; али га опет треба запи[та]ти, да знам
што ћу радити. У Пешти састао сам се с Мустарским, и он
ми je рекомандирао једног Србина Гравера, кој би моју мапу
по својој прилици јевтиније исјекао. — Ово моје објавленије
je онако изишло, као што je цензуру пасирати могло; а да je
још онако изишло, као што je био Петровић поправио н. п.
исполним ы мјесто испунит и и т д. те би млого смјешније би-
до. — Молим, скупите ми Прену па кад мала изиђе, онда
ћемо и А* и Шишкову и Вол,, општеству по неколико Ексем-
плара послати. Ja сам већ неколико бугарски пјесама до-
био, и сад ми преводи некакав канцелиста Бугарин и О ч е
наш и блудною , сипа, а кад још од Мештера и љекара из Ре
каша шокачки пјес: добијем, онда ћу Вам све заједно с деле-
жанцом послати. Ево што ми je љекар писао: Na vashe meni
poslato pismo od 20a octobra imadem Vami ovdi prijatelski
odgovoriti, da sam poslatog Z v e k a n a od Gospodina Vuka Step-
hanovicha radostiom primio. — za koju ljubav zahfallan jesam.
— Sto se Mestra ovdashnjega doticse, to mogu Vami ovde toliko
na znanje dati, da sam s takovim vishe puta vech zbog isti piesa-
ma govorio; ali buduchi da josti Mestar vishe vrimena ovog ljeta
bolestan bio jest, a drugo da su ljudi Rabacsie sveg ljeta u pol
skim poslu bili, iz kojeg uzroka dakle dosada njese nista moglo
preduzeti. — No sada ako se nevaram, mislim da che se jsto
djello preduzeti mochi, jerbo je Mestar za sada u boljem zdrav-
lju, a drugo ljudi sada obzimu nemaju polskog posla, j tako mi
slim, da che se lasno mochi Gospodina Vuka volja izpuniti. —
Sto se mene pak doticse, to budite uvjereni, da smoje straně nista
zaostati neche, nego vishe ktome j samchu několiko Slavonski
pjesama priloziti, skojm najdalje ostajem sebe u Vashu dalshu
ljubav preporucsujuchi, j moljm, obznanite Gospodinu Vuku
1000 puta moju pozdravu
Vash ponizni j dobri
U Rekashu 29 = 8b 824 prijatel! Deak mp. ljekar
Видаковић се за сада, како што чујем, у Земуну наоди;
а Мустарски ми je казао, да je1 он Несторовића молио: да му
ђегођ мјесто за учитеља даде. — Светоме сам Ваше поздрав-
љење изручио, и он чека, да му што пишете. Молим, пи
шите скоро, и поздравите ми Вашу Госпу и Вашег љубезног
сина и кћер, и препоручујући се Вашои љубави остајем Ваш
Дими П. Тирол
У Темишвару 30го Ноемвриа 824. (п. Р )
33* 515
I На коверту:]
Wohlgebornen Hochgelehrten Herrn
Vuk Steph. Karaczich, Dr. die Philosophie
und Mitglied mehrer gelehrten
Geselsch. pr. Adresso des Herrn Theodor
D em eter Тугка
in Wien
[Жигови:] Temesvar Wien Franco Wiener Tax:
одговорено 21/9 јануар. 825.
АСАНУ, 3397
1 Првобитно било написано he.
290.
У Земуну 24. Нојемв. /6: двр 824

Одговарам на Ваше од 30го Нојемвра п. р. и јављам
Вам за ону рецензију, која je у Петрбургу изишла, да je цела
истина. Овдашњи један видно je у НСаду (. али неуме или
неће да каже код кота) броширу од 6 листа б®3 датирата
24го Юл iа 824 у Петрбургу с дозволешем цензуре, и проду-
жеше слЪдуе.“ Колико овај каже, то ће бита рецензија наши
народни песама, гди рецензент каже да оно није прави срп-
ски језик, него je покварени говедарски и свињарски; јербо
у рецензији стоји: полећеше два врана гаврана, ово врана
није српски, треба рећи два черна или церна и. т. д. Из ово
мало речи види се веће, дасе тај рецензент разумева у срп-
ском језику као магарац у Кантару, па оваковоме рецензенту
ласноје рећи, да и Ваш превод новога Завета неваља, његов
ће бита ваљада, као и остали његови послови, који су у оно
доба имали цену, али сад, од какосе баба Смиљана појавила,
већ су изгубили своју цену, да и то стоји у рец: да je оно пра
ви српски језик, којим je Рајић писао, и Србљи треба да се
славенскоме језику приближују, сад већ мислим ласно ће те
погодити тога славног рец: ( ако међу тим небудете
већ и рецензију, о којој већ сумње није, добили.* — Љубо-
516
мир нема још одговора, он стоји за н>им, и чека га у НС.
— Бешеновачка Ракија и шилер стојими за вратом, рђав je
пут не могу да се сада наканем, а после преспева ми све већи
посао, па ето муке, али макар како оћу Вам тај посао свр-
шити. — Чујем да je игуман Александр јако болестан. — Баић
се не куди са снаом, а Тоша са Љубом join мање, чинимисе
да ће ју у Беч ићи, и то до малог времена. — Гримове гра-
матике нико не тражи, а 1.ву част Народ, песама слабо ко
купује, ова се част најмање продаје.
Сир стоји свега 10 f 50 х WW.
Ако што боље Ви од те Петрбуршке рецензије разумете,
и ако Ви на њу одговорите, молим Вас јавитеми, да и ja ови-
ма кажем, који су ме толико кињили, да могу ствар боље
разумети, и други пут да нелупају као путо о лотру
Поздрав од свију Ваши познаника, и пријатеља, и моји
домашни.
Herrn
Wuk Stef. Karagich pr. Ad. H. v. Kopitar
Custos an der К. К. Hofbibliothek
in Wien
[Жиг:] Semlin
одговорено 21 дек. (по римском).
АСАНУ, 2508.
Вукова преписка III, 121— 122.
1 У наставку прецртано нисше.
291
ВАСИЛИЈЕ ЛАЗАРЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 12. децембар 1824.
Благородии Господине!
Господин Аврам Панић Парох Шидсю билису тако m í c h í m
16го о. м. код мене, i знашћ, да я i мам Сина у Бечу, молюме
да 10 f W Koi вам1 принадлеже, нанГга пошалГм, i он вам1
да прида. Я сам од мога Сина Шсмо npiM io, но шем1 явю
гд1е у KBapTipS. Я сам моме Сшу n ic o i атресјро на 1нпттут,
517
но новца нюам смео послатц дасе незадержу o b í 1 0 f далй
код мене, принужден есам на делигенцб вам i послатц кои
гзволите п ри м т, i мен i onpocTÍTi, што шсам одма послат1
могао. В проче остајем вашем Благород1ю с високопочиташем
У Вуковар8 на 30г Нов. 1824 слуга нижашш

Bacbiie Лазарев1ч
Wukovar
An den Hochedelgebohrnen Hochgelehrten
Herrn Herrn Vuk Stefanovics
Wohnt auf der Landstrasse in der
Rauchfangskehrer Gasse № 74
in ersten Stock die erste Thür links
ä Wien.
АСАНУ, 3586.
Букова прейиска V, 66.
292.
Шид, 13. децембар 1824.
У ИГид8 1 /13. Дек. 824

Любезнййшш!
Добро намъ дошли! И я самъ готовь, и w како се у Бечъ
повратисте, очек8емъ, да ч8емъ гди сте, да, ако не лично,
поне умно виђатисе почнемо. Доста е и много времена ми
нуло, одъ како самъ бдъ Г Васшевића йзъ Зем8на два е£ем-
плара III. ч. Србски Песама пршмю, а И. и I. ч. негли зато
до данасъ добю ни самъ, што м8 за прве новце не посла.
Осрамотисмо се, те яко, яко. Г Baco йма дакле право, што
мене не познаваюГги, себе ч8ва. Валя да е кадъ годъ надрляо,
као што самъ я, по Н. Сад8 лет! о, кадъ cS ме ПренВмеранти
по вашемъ одход8 у PSciio за ваше Словаре окупили были. Я
ймъ на 5правдан1е кв1те показива, а они сви единодбшно:
кньиге, или Новце насредб! И бы се, в Ьра и Богъ, у ч8д8 вид1о,
да Словаре не доби. Но не маримъ, све е прошло, и све самъ
за любовь ваш8 тршо. Ово нека б8де inter parentesim, ä я да
се къ Г Вастевић8 повратимъ. я не ймаюйи чимъ обе книге
исплатити и да бы прикрю мой недост[ат]окъ по истомъ
Сремц8 кои ми книге донесе, яви м8, да кадъ др8г8 книг8
продамъ за обе ћ8 м8 новце послати. За тимъ на скоро й
518
Г Магарашевичъ даде ми крозъ моего сопароха оца Але£$
Костића разХмети, да ми й бнъ йсте књиге послати йма. Дай
реко, да и ове пршмимъ, да не помысли дасе сбогъ нера-
зЬ’многъ брата его й на u tra срдимъ. Мени ћ8 реко едн8, а
три ћ8 продати, и за све новце до Г Магарашевића лагше
ми е по Шиђанима често у Н. Садъ п8т8к>ћима него у Зем8нъ
послати, а Г Васшевића ћ8 kbítomb уверити, да самъ й за
w Hira послане книге намирю. Но и болЬ е, што ми Г Ма-
гарашевичь книге не посла; еръ и овимъ двема, како валя
управю ни самъ. Мени намен8т8 дамъ на прочиташе, и нећ8
е чини ми се ни видити. Проћи ће с8ди ми се к8дъ и w Г
Зелића на даръ послано ми нЬгово Жшче, й милый Woldemars
Vermächtniss von Glatz. Др8г8 дадо овде некомъ ветрогоньи,
да види й к8пи. Овай даде др8гом’, онай трейемъ и проч. И
едва и св8 мастнб, попрлян8 й у вез8 скоро раздвоен8 кодъ
Г Паула Новаковића у Бачинцы нађо. И тако у место две,
имамъ едн8 попрлян8 за 10 f. ДалЪ с8ди, и1 жел1о самъ, да
ме при повратк8 вашемъ у Бечъ походите, й надао самъ се,
да ћете не толико новаца ваши ради, колико за любовь мою
й рбкописни они песама на мене ударити. Тада самъ мыслю
новце вамъ дати, й васъ уяк8 Г Продановић8 Капетан8, Таст8
Радивоевића одвести, да устмено й обширно ск8па2 догово-
римо се w томъ, како бы сынчийъ его Перо у Беч8 нау’ке
свое ради лагше обстати могао. Зато бы вамъ нарочито писао;
но докъ се я съ уякомъ за васъ договори, ал’ стаже гласъ,
да сте у Бечъ отишли. Садъ реко, я ћ8 ћ8тити, знамъ да ће
ми за новце свое ако е й мало писати. И тако ћ8 знати га
наћи, й брата могъ препор8чити. Шта к8б8ришъ, рећићете о’вде,
о’че! и бблазнишъ,3 кад ь4 кодъ Бечл1я таки йзговори не про
лазе? вейь каз8й зашто ни си до то доба платю? Но ни о’во
с8 простосердечии у’зроцы. Има йстина нешто и нейтости, но
понайвише, што е, као што горе реко, n ic h ts у кеси ноге пре-
крстю. Садъ смо на танко насадили. Нема у Хр1стяна,
нема ни у насъ. Зло! Но w томъ доста. Дай да кажемъ есамъ
ли, и како самъ васъ намирю. Десеть форшти W W предао
самъ 16. Ноем. Г Васи Лазаревић8 Лебцелдер8 у В8ковар8
и вашъ Ат т ресъ, да у Бечъ пошлЪ сын85 своемъ 0анас1ю нахо-
дећемб се на на8ци in dem P olitechnischen In stitu t. Одъ u tra
кадъ добјете явите у Зем8нъ Г Васи, да се човекъ моем8
молчан1ю не ч8ди. И пишете м8, да ми I. й II. части песама
по единъ е?. пошалЪ. Сръ овдашньи м8ктац1е ради бы бадава
чатити. А новце ћ8 бпетъ на васъ послати. Слепца ћ8 Oi-
лшпа, кадъ уяк8 у Рач8 пођемв, за песме о ЛазарЧ МчтапЧ
и АрапинЧ, узь п8тъ по Грк8 потражити, песме преписати й
ск8па съ овима што ймамъ послати. Само й я васъ особито
519
молимь й ово препор8ч8емъ. Мой реченый уякъ ПродановиЬь
послао е о прошастомъ пештанскомъ вашар8 у Бечъ своегъ
единца сына Пер8, койсе до садъ у Вшковцы bey der Bau
direktion учю,б да тамо што выше на8чи се. Дете е младо,
невешто. Не зна што е светъ, што ли е Бечъ. Зато кадъ се
бвамо нисмо? састали и устмено за нкга разговорили, не по-
жал’те тр8да нкга наћи (‘речени TaHacie знаће вамъ за нкга
казати:) й како найболк знате нкга по8чити, да се добро
влада й ч8ва. Онъ8 е до садъ честанъ й благонадежданъ 6io,
но опетъ кажите м8, да ћете за свако владанк й пост8пакъ
нкговъ нама являти. Вы сте съ многима познати, слободите
й нкга й познайте, еръ е доста стыдливъ й т8пъ. Кажите
м8 некъ негледа на богаташе, ньима е лагко, а онъ зна, како
се овамо петля, й како е тата нкга ради и себе устарости9
презрео. Садъ е време да се учи, й темель срећи полаже. А
све ће Богъ дата, само ако онъ засл8жи й проч. й проч.
како найболк знате.
Дай докъ ме Hie санъ свладао, да вамъ й ово беле Артје
нап8нимь речма, ако и вейъ изнашли нисте:)
Арар8га Илиманъ бглавникъ

Басмянк Исполацъ бгребача
Басюяти Каль 11., бгребъ 15.,
Бирвачъ 1., Калюга бдводница 16.,
Бирошъ 2., Кошъ 12., Парче 17.,
Вирошъ 3., К8ртала паянта 18.,
В8чило 4., К8ртало побасюяти
Гвозденз8ба 5., К8рталисати подглавникъ 19.,
Г возденка ламба подметача 20.,
Гребенацъ ламбити подложакъ
Г 8слара 1 ^ летвати ПОЖЈОЧИТИ
Г8сленяча } ’’ люка полетвата
Дереклје 7., Мачевина пол8мотакъ 21.,
Ђермо Морокваша пр8тъ 22.,
Ъ8бренякъ 8., набрчити, точакъ равникъ 23.,
ЖдребеЬакъ 9., банбрити ребняка 24.,
Заворнякъ 10., нап8дити безъ сади 25.
Зомба натега 1 jg срдачка
38бацъ натегача J с8ђено
Избояцъ неудешенъ 14., с8ц8къ
Извояцъ неуснованъ табанъ 26.,
Изламбити 0б8мера таваница
520
тавникъ или 1 ^ уплювакъ чивице 34.
темникъ J“ унойакъ џигбра
теньгера 28., усновка шиба
тетива уснованъ ышбал8къ
удесити 29. цећка 31 шина
умерити 30., цимеръ 32. ш ипило
упрдакъ [прецртано] чивил8къ 33. йшпила 35.
нокатъ 36.
И зяснеШ е
1., vide у Словар8 подва- 19., яст8къ

лакъ. 20., у пл8га.
2., спахшскш ратаръ. 21., йли мотовило пређе.
3., чипка у гаћа, й ск8ти. 22., на коси.
4., две д8гачке дашчиде у 23., средньи безъ.
брдила. 24., даска у Амбара йзъ ре-
5., мати плашећи чедо вели: баръ.
бежи, ето Гвоздензббе. 25., безъ безъ парти.
6., торба за г8сле. Толике 26., дно у Амбара, й дно
песме собрасте, й то за- бразде вшоградске и б-
борависте!! раня.
7., безъ танкщ. 27., за брае.
8., Mistbret. 28., карика д8г8ляста на бсо-
9., болесть. вини,
10., сврдло. 29. нпр. клав1ръ stimen
11 у ф8р8не. 30., на10 пр. разбой.
12., у води, држи у место 31., д8гачка w растова пр8ћа
леньгера водениц8. б три стр8ке оплетена,
13., за натезанЪ обр8ча, й у место ланци за кошъ
д8га. везана држи водениц8.
14., на пр: клавйръ, ver- 32., на пл8г8.
stimt. 33., за вешанЬ Альина, й
15., безъ дебелый. часть р8кавца до чив1е.
16., даска у Амбара съ поля 34., стегла дете у грл8 ( б о
до балвана cT ap ia w лесть.)
Балвана за бдб1янй ки 35. за прибаданћ шатре.
ше йли Грана, ст8бъ. 36., што но веле: нокатъ у
18., на рог8 к8Йномъ, й на ледине. —
наплатк8.
Плазъ значи дойн8 часть пл8га, што по дн8 празде плаза
надель естьИ зарезотина, гди е раовникъ набјени наде
ляли пл8гъ, бсовинб йли држалЬ. А загонетке др8ге не-
мамъ, но трговци м8дри, такови Сспапъ к8п8ю, кой добро про-
521
лази онде, гди жив8. Ово чатите по свршетку писма. А*2 не као
на пр. кадъ бы кои чалме у Беч8 на продаю држао, а у Бео-
град8 криве чешлЬве за ћелаве Т8рке. Сете ли разумели?
Вашегъ
Панића
H e rrn
H e rrn Wuk Stephanovics
a u f d e r L a n d stra sse in d e r R a u c h fa n g k e h re rg a sse N s 74.
im 1. Stock die e rs te T h ü r lin k s
in Wien.
В ош тан и лечат.
[Ж игови:] W u k o v a r F ra n c o
[H a полеђини В укова заб елеш ка:]
R i je č í
А С А Н У , 2208.
1 И з а п рец ртан ог да he.
2 И з а п рец ртан ог а.
3 И з а п р ец р тан о г као.
4 И з а п рец ртан ог иако.
5 И з а п р ец р тан о г да.
6 У н аставк у в р ец р тан о се.
7 И з а п рецртан ог за иЫа.
8 И з а п рецртан ог Каж.
9 И з а п рец ртан ог презрео.
10 И з а п рец ртан ог разб.
t i И з а п рец ртан ог Заре.
12 И з а прецртан ог Кад.
293.
ЮХАН СЕВЕРИН ФАТЕР ВУКУ КАРАЏИЋУ
Halle 16 Dec. 24.

Lieber Freund,
Ihr freundliches Andenken hat uns sehr erfreut, meine gute
Frau, die sich Ihnen sammt meinen Kindern und vielen Freun
den bestens empfiehlt, wird Ihnen noch selbst antworten. Nehmen
Sie den besten Dank für den Käse, wir haben sehr bedauert, dass
Sie Sich damit bemüht haben, haben aber Allen, die Sie kannten
davon mitgetheilt, er hat nicht gerade Allen geschmeckt, aber
ganz vorzüglich haben ihn die beiden Prediger Maks und He-
sekiel gefunden (welche zuweilen Dienstag bei mir sind). Auch
wir erkennen den feinen Geschmack an, und das Fette, ein wenig
522
säuerlich war er, ob diess wesentlich ist, oder von der Länge der
Zeit, wusste Niemand zu sagen.
Dass Sie sich mit Ihrer lieben Familie wohl befinden, ist uns
vorzüglich werth, wir denken oft an Sie, und ich hätte gern mehr
von Ihren Beschäftigungen, Planen und Aussichten gelesen. Gehe
es Ihnen doch recht wohl! nicht bloss im neuen Jahre, wozu ich
zunächst Glück wünsche. Von Grimm bin ich ohne Antwort auf
die Sendung der Bibel-Probe. Diese habe ich nach London, Ko
penhagen, Petersburg gesendet, aber von den 100 Exempl. die
mir H. Härtel geschickt hat, bleiben über die Hälfte zurück, die
ich Ihnen gelegentlich sende.
Unser Louis ist in Berlin wohl angestellt, Otto hat gegen
Blutandrang schon 5 Monate Arznei, es geht besser Die Kleinen
sind wohl, die Aeltere recht leidlich. Ich schone mich im Arbei
ten, doch gibts noch genug zu thun.
Am Weihnachts Heil. Abend werden unsere Kinder froh
seyn und wir Ihrer Anwesenheit gedenken.
Grüssen Sie den guten Kopitar, dem ich für die Wiceliana
danke.
Können Sie dem Consistorialrath Wächter meinem Freunde,
einen Gruss zubringen so bitte ich darum.
Dass Sie die Lieder fast alle abgesetzt haben und mit Fürst
Milosch gut stehen, ist mir sehr lieb nochmals den Wunsch
Gehe es Ihnen dauernd wohl!
Herzlich und achtungsvoll der Ihrige
Vater
H e r r n D o c to r W u k K a ra d sc h itsc h
W ien.
А С А Н У , 3531.
Б у к о в а п р е п и с к а V , 7— 8.
[П ревод:]
Х а л е , 16. д ец ем бр а 1824.
Д р а ш иријаш ељ у
В а ш љ уб а зн и поклон нас j e веом а обрадовао, м о ја g paia
ж ена, која В а м се заједно с м о јо м дец о м и многим пријат ељ им а
н а јлеп ш е п репоручује, ogioeopuhe В а м и сам а. Н а јле п ш а В а м
х в а л а з а сир. Б и л о н а м j e вео м а ж а о ш т о ст е се око тога м у ч и л и ,
а ли д а л и см о д а ia пробају сви које ст е у п о зн а л и ; није баш сей
м а пријао, а ли д в а проповедника, М а к с и Х е зе к и л (к о ји поне-
к а д у т о р к о м д о ђ у к м е н и ), на ш ли с у д а j e за и ст а и зврст ан.
И м и на ла зи м о д а j e финоГ у к у с а , и м а ст а н , сам о j e био м а л-
чице ки селк а ст , д а л и j e т о њеГово својст во, и ли j e о д g y io i
врем ена, нико није у м е о pełni.
523
В ео м а нам j e м и ло ш т о ст е заједно ca својом gpaioM
породицом у добром зд р а вљ у; чест о м ы слим о на В а с, и еолео
б и х д а выше чит ам о В а ш и м пословим а, п лановим а и изгле-
изГледима. С ам о д а В ас зд р а вљ е добро послуж и, и т о не сам о
у н о в о ј годины, за к о ју В а м сад понајпре ж е ли м среће! О д Г р и
м а јо ш нем а м ogioeopa на пош иљ ку О ы ед а СветоГ писм а.
П о сла о сам и х у Л ондон, К опенхаген, Петроград-, а ли од 100
прим ерака које м и j e у п у т и о i. Х е р т е л о ст а ло и х j e выше од
половине, и њ и х ћ у В а м у поГодној прилици врат ит и.
Н а ш Л у ј им а ле п о м ест о у Б е р л и н у , О т о већ пет м есеци
у з и м а л е к прот ив навале кр ви и сад м у j e бољ е. М л а ђ е девој-
чице с у добро, а ст арија сасвим задовољ авајуће. J a се ш т ед и м
при р а д у , а ли им а јо ш прилично посла.
Н а Б а д њ е вече д еца he биты весела и сећаћем о се В а ш еi
присуст ва.
П о зд р а ви т е доброГа К опит ара, ко м е за х в а љ ује м за по
д а й т е о В и ц ели ју.
А к о м о ж ет е, за м о ли о б и х В а с д а конзи ст о р и ја лно м со
вет н и к у В е х т е р у , м о м е пријат ељ у, пренесет е поздрав.
В ео м а м и j e д р а ю ш т о ст е продали Готово све песм е и
и т о ст е у добрым односим а с кн езо м М и ло ш е м . Јо ш је д -
ном ж елим . б уд и т е у в е к у добром зд р а в љ у !
С р д а ч н о и с пош т овањ ем , В аш
ФаГпер
Г осп оди н у докт ору В ук у К араџићу
Б еч
294.
ГЕОРГИЈЕ МАГАРАШЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 17 децембар 1824.
У НСаду 5. Дек. 824.

Любезный Пр1ятелю!
Да сам морао от давна ioui Вам хшсати признаем, и због
тога несмем се много ни правдати, што то учиню ни сам; ако
и есам имао за ово време три стотине белая коекаквы преко
главе преметати. — А найглавше ми е то, што ми е моя дерна
Л Ь т опис принела. Оће о вы л ю д и , да ме с куће тераю; и да
бы зашто, не бы ми ни по яда было, већ управ за багателу
коя не вреди чисто, да се о ньой штогод напомене. Вы
знате, да сам я К алендар нуз ЛЬтопис дао печатати, да се
524
таковым начином по народу лакше разпространи и упозна,
особито сада с почетка. Но тай е календар печатан С ер б ск и
онако исто, као што е у Забавницы Давјдовића, н. пр. „ Я н у а р т
и м а 31 д а н ; св. С аве, Богородице, Т о м е и пр. Сад се ова окон-
чешя узимаю за страшну погрЪшку, и тако за нашу церкву,
опасну ствар, да е Г Митр, на новосадскщ Магистрат писао,
и изыскао, да се све Лйтописи, кое се код Каули nie налазе
секвестрираю због тога, што нема. им Ъ ет ь, д ен ь , С а ввы , Б ц ы ,
® о м ы , и пр; употребившИг у свом писму на нашег Владыку
управлйном, окром другог и ове р!чи: „ н е п р е к (л о в и м ъ его
и н ы м ь н о во ст ем ъ , но е ли к о ка са ет ся календ а р я, ни едины я
т о т ы иначе, р а звЪ ест ь у К а лен д а р у Б у д и м с к о м , н е д о зв о л я е м ъ ;)
Ето неволЬ, с коим e ioui и та скопчана, да на мене сада без
разлога напада и да ме гони. И Бог зна до чега ћеме со
тым довести.------ - То е едан узрок, а друпй овай, што Вам,
писао нисам, што сам чекао, да новце покупим от людш, кои су
кньиге поузимали. Тоћемо гледати скорым временом, да Вам
све пошлЪмо. Руске сам кньиге добью, и за то ћу Вам заедно
са Шафариком новце послати. — Претрпте се мало.
Вино бы Вам послао быо сад посл ћднћг пештанског ва-
шара, да ми нисте были у Вашем 18/6. Окт посланом писму
явили, да Вам га нешалЬм. Како бы было, да вам по фурмани
Бечки, два три акова пошлйм, као МалваДе?
От Василйвийа примю сам 10. Екс. Пйснарице I части.
Ономад ми дође Марковић и донесе ону Каулицшну обли-
гащю от 50. фор. в. кою смо толико пута већ досад тражили.
Шта ћемо с ньоме? Ако желите, да се сусетски[!] поступа, мо-
рате дати ком адвокату (н. пр. Ползовићу) Vollmacht писмено,
и морате га constitu/рашн за Вашег адвоката. На то чекамо
Вашег опредЪлешя. —-
Д о м и н у с е већ отдавно1 резигнирао, или морао резигни-
рати кое због свое неспособности, кое пак због оног узрока,
кои ми у Вашем писму напоминйте. На нЬгово е мЪсто
дошао нЬк1й Новосађанин, Петар Јоанновић, а у I. Граматику,
коя се сада завела, АтанаДй Теодоровић, Румлянин, оба Док
тора философ1е!! Видак се сада налази овде код нЬговог
Косте Перишића. Чим се занима, и како време проводи, не
знам; са мном се тако исто, као и с другима одвећ редко
састае.
Живковић се обукао у калуђере, и мыслим, да ће сутра
на С вят аг ш Н и к о л а й (овако валя рећи; ер ће Митр, езык от-
сЬЬи) дяконом постати; он е у Теологш Профессор; а Ю с т и н
досадашный Архидякон, постао е Священиком, и отишао е у
тишину Монастирску Спаилука Гергетежког, да Богослов1ю
Догматическу, „благословешемъ Ихъ Ексцелленш“ спише и
525
овой великой потребы, м ною сш ручном сво'юм н а у к о й и е^егете-
ческим умом притече! Труде се планине, д а не ће бы т и м иш ?
Аха! мал’ незаборави; код нас овдЬ има нЬка р у с к а р е

цензий о Сербском’ Сзаку; коя е са свим по вкусу Архиерей
ском; Nota bene! Мы ioui нисмо видили ни читали; но ономад
ми рече Митроп. (наравно псуюЬи ме и грдећи), да му е
нЪко от нЪкуд, мыслим из Ерделя послао, и да е оно права
реценаа, из кое се Сербльи многоме чему имаю научити. Я
сам у Карл овце писао, да ми се какогод препише и пошлГ,
шат добыем; знате ли Вы или Г Копытар, у коима е то но-
винама? и есте ли читали? Я то ништа незнам, а нисам га
онда питати evito. —
Код нас овде нема выше ништа ново; (ал ово е доста,
с тым выше, што се и мене тиче), како е код Вас? Сстели
сви здрави? Оћете ли се колико ioui у Бечу бавити, и куда
ћете после? Мы смо и здрави и болестни; Господ. Ко-
пытара поздравите от нас любезно, и незаборавляйте на
Вашег старог пр1ятеля
Магарашев[ића]
Шта бы, Бога Вам, с РумЈем? Сли какав Anstellung12 ту
добыо? Поздравите ми Г Матића, ако се и серди на мене. —
Ради ли ткогод штогод за Сербску Типограф1ю? 10Ь1Й Апршл
1825. (термин Монопола Будимског) т е далеко; Ако и сада
прође, као што ће по свой прилицы, поред овдашныи Сербаля
проћи; то како онда и лане. Пооштрите каквог Швабу
Бечког; нека на себе узме; и овдЪ (ма и у Карловцы) свою
Filialdruckerey подигне; може быти, да се не бы каяо. —
Sr W ohlgeborn,
H e rrn Vuk Stephanovits Karadzits,
D o c to r d e r P hilosophie u. d e r freyen K ünste,
M itglied m e h re re r gelehrten G esellschaften.
zu Wien
M it Briefen Ser W ohlgeborn
К . K . B ibliothekars H e rrn V K o p ita r. &
В ош тани печат.
[Ж иг:] P eterv ard ein
[Вукова напом ена:]
одговорено на Божиј дан 824.
опет 23 Јануар. 825. АСАНУ, 2261
Вукова прописка II, 504—506.
1 П рецртан о о изм еђу ш и д.
2 Н ам еш тењ е, постављ ењ е.
526
295.
ДИМИТРШЕ МИЛАКОВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ

Дубровник, 21. децембар 1824.
Високоучени Господине Докторе!

Не пропуштам ни мало времена, него Вам ево одма од~
товарам на Ваше љубезно од 25. Нојемвра, из кота видим
све што ми јављате.
За књиге, како и примим од Г С. Илијћа, или ми он
јави, шта стоје, послаћу Вам новце најпречијим путем. Ваше
поздраве, не брините се, предаћу Г Г Апендину и Гагићу
Овај пошљедни мисли о Вама доста добро; али Вашу орто-
графију нипошто неће да призна за добру
Што се тиче купљења српски Пјесама, ja ћу се трудити
свакако за моћи скупити ђекоје; али Вам још напријед кажем,
да ће ми труд за луду бити, зашто овђе нема ни једнога који
би и знао, а да који и зна, чиниму се срамота таке ствари
казивати; чудна je ствар, кад простота мисли, да се je пого-
сподила. А што се тиче мог рођења, ja сам у Мостару рођен
у годишту 1804, а овђе дошао у 16ом.
Видим пак, да Ви желите овамо доћи; али Вам ja искрено
кажем, да ће Вам млого боље бити неићи, зашто фајде нећете
никакве виђети, а истом потрошићете стотињак форинти за
бадава. И ако и имате изобилно, овђе и заисто можете по-
трошити, а опет највеселије нећете пробавити вријеме. Истина
je, да би и моја воља била проодати се по Њемачкој, али ва-
љало би неколике стотине форинти потрошити, а мој брат ,
који ми je врло строг, не би ни стотину не форинти него пара
потрошио. Овакву браћу и оцеве сви ми млади Ерцеговци
имамо; ми са знавьем њиовим не би смо смјели ни једне
српске књиге купили. Да смо ми Господари, мјесто н>и, могло
би зар штогођ бити; али овако све залуду. Они раде само да
седјецау трговини обучавају, аза књиге и не питају Јаисти
за живот не би смио казати брату, да за српске књиге трошим.
Ово je за данас доста, и друго ми не остаје ништа него увјерити
Вас о искреностиУ
У Рагузи 9. Декемвра 1824. Вашег слуге
Д. Милаковић
527
'[С пољ а:]
A n den H ochedelgebohren H ochgelehrten H e rrn
H e rrn W u k S te p h K a r a d s c h ic s
D o c to r der W eltw eisheit
A u f der L a n d stra sse in d er R au ch fan g k eh rerg asse
N . 74 in 1. Stock die T ü h r L in k s.
in W ien
[Б ук ова н апом ена:]
одговорено 25. Нојемвр. (по нашему).
А С А Н У , 3548.
Б у к о в а и р е п и с к а У, 31.
296.
ЈОХАН ФРИДРИХ БЛУМЕНБАХ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Гетинген, 30. децембар 1824.
Göttingen d. 30ten Dec. 1824.
Wohlgebohrner
Hochgeehrtester Herr Doctor!
Namens und im Aufträge der hiesigen Königl-n Societät
der Wissenschaften habe ich die Ehre Ihnen anzuzeigen dass Sie
von diesem gelehrten Vereine einstimmig zum Correspondenten
erwählt worden, und Ihnen das entsprehende Diplom als Certi-
ficat darüber zuzusenden.
Gar sehr freut es mich auch dabey mein Andenken bey Ihnen,
nach dem gütigen nur zu kurzem Besuche womit Sie mich im
vorjährigen November beehrten, wieder anzufrischen, und be
harre Hochachtungsvoll Eur Wohlgeboren
gehorsamster Diener
J Fr Blumenbach
beständiger Seeräter der K.
Societät der Wissensch.
(Н а омоту:]
S r. W ohlgeboren
H e rrn V uk S tephanovitch K a ra g itc h
D o ct. philo so p h iae
fr. in W ien,
abzugeben bey dem K a iserl. K önigl.
B ib lio th ek ar u n d C e n so r
H r von K o p ita r.
В о ш т а н и печат.
[Ж иг:] G ö ttin g en 4. J a n . 25.
[Вукова н апом ена:]
.geantw ortet d. 19. Febr 825. АСАНУ, 3587
В у к о в а и р е п и с к а V , 67
528
[Превод:]
Г еш и т ен , 30. д ец ем бр а 1824.
Благородны,
веом а пош т овани Господине д о к т о р е ,
У им е и по налогу овдаш њ еЈ К раљ евског научиоГ д р уш т ва
част м и j e д а В а м са о п ш т и м д а ст е од ст ране овог у ч е н о i у д р у
ж е н а једноГласно изабрани за дописнох члан а, и д а В а м пош а-
љ е м п р и ло ж ен у д и п л о м у ка о сведочанст во о т ом е.
В е о м а се р а д у је м ш т о овом при ли к о м м огу к о д В а с осве-
ж и т и сећањ е на м ене, након В а ш е љ у б а зн е а ли и одвећ кр а т к е
п есет е ко јо м ст е м е почаст вовали у но вем б р у прош ле^ године,
и о ст ајем ca д уб о к и м пош т овагъем В аш ега благородст ва
послуш ны слуга,
J Ф р. Б л у м е н б а х ,
ст а лн и секрет ар Кра/ьевскоГ
[На омоту:] научног д р уш т ва
Њ е го в о м б л а ю р о д с т в у
Б у к у С ш еф ановићу К араџићу
д о к т о р у ф и л о з о ф и је
у Б ечу.
Ф ранко
П р е д а ш и ц а р с к о -к р а /ь е в с к о м
б и б ли о т ек а р у и ц ен зо р у
i. К о й и т а р у
одговорено 19 ф ебруара 1825.
297
Беч, 31 децембар 1824.
Посљедње писмо Ваше ja сам имао срећу примити у Зе-
муну од 6. Јулија, а ja сам Вама писао из Земуна на пооду
моме, и одавде 3. Септ., по том послао сам Вам 600 књига
(300 I. а 300 II. ч.) народни наши пјесама, за које сам примио
из Земуна писмо већ има мјесец дана, да су предате у Бијо-
град и оправљене Вама.
Сад како се прикучује ново љето, усуђујем се опет писати
Вам, и честитати Вам га. Кад би сам имао срећу на ново љето
бита пред Вама, све би Вам жеље1 срца мога по реду бројио;
али овако морам и скупити у једно- желим Вам од Бога све
34 Преписка И 529
оно, што Ви сами себи желите и што Вам je дужан желити
сваки прави Србин, који управо љуби свој народ и отечество.
Кад сам се већ усудио да Вам пишем, допустите ми да
још нетто напоменем:
1) Ja се све бојим, да Вас онај Марков рођак не превари.
На његову мјесту, особито у данашње вријеме, ваљало би да
je човек, ирво. прави р одољ уб ац, коме je најдража и најсветија
ствар на овоме свету п олза и слава отечества свога. друю .
он мора не само свој народ и отечество од постања до да-
нашњега дана врло добро познавати; него мора познавати и
друге земље и народе. Што се првош тиче, ja2 се бојим, да
он вас и СрбијуЗ не4 љуби5 само као свиња шуму, у којој на-
лази доста жира и воде6 (али ако у другој нађе тога више,
готова се преселити). А особито ме страши, што он није ро-
ђени Србин; а знате што, наши стари веле; туђи нокти свраба
не чешу. Марко je овђе на моје очи говорио своме Францу
з о м учитељу, да je Бугарски народ већи и знатнији од Срп-
скога! А онај2 може још и горе говорити и доказивати.8 Што
се тиче gpyíoia мени се чини, да он не познаје како ваља ни
свога народа ни отечества, а камо ли нашега. Ja истина нити
сам њега кад виђео, нити ми je кака зла учинио; него Вам
ово само из једине љубави к народу и отечеству нашему на-
помињем и јављам, само да знате; а ja сам желим од свега
срца, да овaj6 сав мој стра и ова сумньа буде све гола лаж.10
Прем да сам ja слаба здравља и на онај крај особито у
ово доба године не би сам рад путовати; али ако Ви нађете
за нужно, ja сам готов поћи, како ми овђе пошљете „полно-
мопце“ и остале потребе. Само Вас молим, ако миелите што
чинити, гледајте одм а, jep je сад вријеме. По свој прилици
што ће бити, сад ће бити.
2) У милостивом и високопочитајемом писму Вашем од
6. Јулија писали сте ми, да ћете Гриму, ,,до мало времена од-
говорити, и благодарити по достояшю“, но ja до данас ни-
кака11 писма за њега нијесам примио од Вас, а и другим пу
тем да му je дошло, он би мени јамачно јавио. Сад ja не зна-
јући, или сте Ви, збуњени каким другим пословима, одговор
Гримов заборавили; или сте му га мимо мене другим путем
послали, па се негђе задржао или и изгубио; усуђујем се на-
поменути Вам, надајући се, да ћете ми ово прије примити за
добро него за зло. Ja сам увјерен да Ви познајете, каку je Вама
Грим чест учинио; а и у напредак може join сила учинити.
Ja желим, да би Вам и други ко онако што учинио, а то сад
највише стоји до Вас.
3) За портрет Ваш, молио сам Вас из Земуна и одавде;
и сад се опет усуђујем трећи пут молити Вас, да ми га по-
530
шљете. Ако ми не можете послати онај један мали портрет,
што je Ђурковић моловао (које би ja волио него Бог зна шта),
а ви заповједите ономе молеру из Вршца, нека измолује (ту
шем на артији) само главу, па ми њу пошлине; а аљине ja
имам намоловате доста добро.
Ja ћу за особиту чест и срећу примити, ако ме на скоро
удостојите12 одговора на ово писмо (ако ништа барем само
да знам, да сте га примили). Али ће ми врло жао бити, ако
.ъуди, који родољубиво срце моје не познају (или неће да га
познаду), ово писмо моје наопако стану толковати.
Препоручујући се Вашој дојакошњој милости и цјелујући
вам десницу и скут с највећим високопочитанијем остајем
У Бечу 19. Дек. 824 Ваш препокорни слуга
в.с.к.
Букова прейиска II, 565—567
1 Прецртано моје.
2 Прецртано мислим.
3 Прецртано друкчије.
4 Прецртано може.
5 Прецртано љубитч, него.
6 Прецртано Ви знате, да он ниje Србин, а.
i Прецртано то.
8 Прецртано посвједочити собом (т. ј. само да рече: да Срби имају
луде, не би гъега молили и слали, коje он без сумгье и Говори). [. ]
ja сам тврдо у вјерен, да он не зна уйраво ништа, него je скишница и
лажа и варалица, коja тражи да живи Господски о шуђем шрошку.
Да не спомигъем, што gpyiu људи о гьему Говоре, него његов рођени
брат, Лазар, казивао ми je, да ia je отац његов називао блудним
сином. [Нап. Л>. Ст.]
9 Прецртано све буде само празна сумгъа и лаж.
10 Прецртано само празна и лажљива сумгъа.
и Прецртано одговора.
12 Прецртано макар како.
298.
Касел, 31 децембар 1824.
Cassel Silvesterabend 1824.
Ich freue mich, lieber freund, Ihnen zu melden, dass die Göt
tinger societät der Wissenschaften, mit rücksicht auf Ihr grosses
verdienst um die serbische spräche und literatur, Sie zum ccr-
respondenten erwählt hat. Blumenbach wird Ihnen dieser tage
das ausgefertigte patent schicken. Da mich zu gleicher ze it dieselbe
ehre betroffen hat, so möge es auch unserer Verbindung neuen
34» 531
halt geben. Sie haben mir seit einem halben jahr nicht geschrieben,
und wenn ich nicht durch Kopitar wüste, dass Sie wieder bei ihm
sind, wäre Ihnen das diplom nach Temeswar oder gar nach Bel
grad auf gut glück zugesandt worden. Die göttinger Professoren
werden gern sehen, dass Sie von zeit zu zeit über das gedeihen
der serb, literatur berichten und eine naturhistorische Seltenheit
aus Ihrem vaterlande wird gelegentlich dem alten Blumenbach
freude machen.
Sehen Sie wohl, Ihre sorge war überflüssig, dass die geist
lichen in Ungarn die Grammatik der Vorrede wegen verbieten
würden. Da Göttingen dort in gutem geruch steht, wird Ihnen
obige ernennung selbst bei Stratimirow, ausehen machen. Ich
hoffe, dass Sie unablässig an erweiterung der Grammatik arbei
ten, damit sie bei einer neuer aufl. noch einm ahl so stark wird,
dafür kann die Vorrede sehr gekürzt werden. Dobrowsky scheint
mir nicht zufrieden damit, wenn er die Slovanka fortsetzt, wird
er uns übel mitnehmen, ich habe im zweiten theil meiner deu
tschen grammatik ihm auch allerhand Schwierigkeiten erhoben,
z. b. Seite 392 seine eintheilung der wurzeln in nudas und auctas
angefochten. Sammeln Sie doch besonders alle serb. ableitungssil-
ben recht vollständig
Von Milosch hatte ich doch ein paar zeilen höflicher ant-
wort erwartet, es ist aber nicht geschehen!
Grüssen Sie Kopitarium und er soll mir, wenn die praepo-
sitionen-recension gedruckt ist, ein paar abdrücke mit postwagen
schicken, aber kein geld dafür, sondern sich bezahlt machen.
Euch beiden rufe ich aufs neue jahr ein herzliches prosit!
Grimm.
Der serbische, wie überhaupt der slavische com positionsvokal
ist o, zum beispiel Обреновић, богородица &c. In welchen fällen
kann dies о wegbleiben oder scheinbar durch andere vocale ver
treten werden?
Sr Hochwohlgeb.
des Herrn D r Wuk Stephanovitsch Karadgitsch,
Correspondenten des kön. societät der Wissenschaften zu Göttingen <&c.
Ade Herrn Bibliothekar von Kopitar
fr. Gränzef ?] Wien
[Жиг:] Cassel 31 Dec 1824
geantwortet den 3. Febr 825.
АСАНУ, 2000.
Вукова иреииска II, 48—49.
532
[Превод:]
К асел, на Д а н С илвест ра 1824.
P a g yje м е, драги пријат ељ у, да В а м ја в и м д а В ас j e Ге-
т ит енско учено друш т во, с обзиром на В а ш у вели ку заслугу
за српски је з и к и књ иж евност , изабрало за дописноГ члана.
Б л у м е н б а х he В а м ових дана послат и издат о уверенье о наиме-
новањ у. П о т т о j e и м ене у исто време задесила ист а част,
па нека т о б уд е нова пот пора наш ој вези. Н и ст е м и писали
већ пола Године, и д а о д К опит ара не знам д а ст е о пет код
ibela, послали би В а м д и п л о м у на срећу у Тем иш вар, или чак у
БеоГрад. Г ет иш енски професори би т о ра д о видели ако бисте
с врем ена на врем е извеш т авали о напредовањ у српске ли т е
р а т уре, а узГред нека ист оријска природно-научна сит ница из
В аш е оплацбине обрадовала би староГ Б лум ен ба ха .
В и д и т е да ст е се непот ребно бринули да he свеш т енст во
у М а ђа р ско ј забранит и Г р а м а т и ку збоГ üpegioeopa. П о т т о j e
Г ет ит ен т ам о на добром Гласу, Горње именовањ е ће В а м ство-
р и т и уГлед чак и к о д С т рат имировиЬа. Н а д а м се д а непре-
кидно р а д и т е на ирош ирењ у Г рам ат ике д а би у је д н о м новом
и зд ањ у била двоструко већа, зат о се üpegioeop м о ж е много
скрат ит и. Д обровски, чини м и се, није задовољ ан њ оме, кад
б уде продуж ио „ С лованку“, леп о he нас удесит и, и j a сам у
друГом д е л у м оје Н ем а ч к е Граматике направив ььему мноГе
т еш коће, нпр. на ciup. 392 оспорио сам ньеГову п о д елу корена
на прост е и прош ирене. С куп љ а јт е нарочит о све српске сло-
гове [наставке] за извођење речи, исцрпно.
О д М и ло ш а сам, и пак, очекивао неколико р ед а к а љ убазноi
ogioeopa, али iüo се није десило!
П о зд р а ви т е К опит ара и нека м и, када рецензија о препо-
зицијам а б уде одш т ам пана, поиш љ е неколико от исака по-
ш т анским колим а, али никакое новац за т о, неГо д а м у се плати.
В ам а двојици довикујем за нову Годинује д н о срдачно:ж ивели!
Грим
С рпски као и у о п ш т е словенски композицијски вокал je

о, на пример ОбреновиЬ, богородица иигд. У којим случаје-
вим а ово о м ож е изост ат и или, на изГлед, биты заст упљ ено
другим вокалим а?
Њ [ eioeoM] благородству
Господину др Буку Сшефановићу КарщгиЬу
дописном члану Краљ. друштва наука у Гетитену ишд.
на адресу библиотекара Копитара
франко Беч
одГоворено 3 ф ебруара 1825.
533
1825
299.
НИКОЛА ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 3. јануар 1825.
Brood am 3* Jäner 825.

Verehrungswerthester Herr Doctor!
Gleich bey meiner Ankunft hieher, habe ich Ihre mir in
Wien cingehändigte Klage, gegen den hiesigen Joh. Sebastia-
novich, dem löbl. Stadt-Magistrate eingereicht, zufolge dessen
erhielt ich. den Ihnen zu Ihrer weiteren Richtschnur hier beyge-
bogenen Bescheid de dat. 24*. Xber 824.
„Aus dem Bescheid leuchtet hervor als begünstige der
Richter Ihrem Gegner, sobald er den fast unerhörten Tagsa-
tzungs Termin auf den 2* May a. c. hinaus verbeischied; sollte
diess nicht gesetzlich geschehen seyn so haben Sie ja unser
Obergericht noch bey Ihnen —“
Ohne mehreres in Erwartung Ihrer geehrten Zuschrift habe
ich die Ehre mit aller Hochachtung zu seyn
Ihr bereitwilligster Diener
Nikollaus Poppovich
Мнк особито почйтаемому Господйну Копйтару, мой Се-
покорнкйшш поздравь молимъ изручитш.
Brood in Slavonien
An Herrn Herrn Wuk Stephanovich
wohnhaft auf der Landstrasse Ws 74.
in Wien.
Суви жиг ca крстом и ленгером и иницијалима PS.
[Жиг:] Brood
АСАНУ, 3593.
537
[Превод:] Б р о д , 3. ја н у а р а 1825.
В еом а иош ш овани Господине докт оре,

Ч им сам стигао оеам о, предав сам цењ еном Градском с у д у
В а ш у ж а л б у , к о ју ст е м и у р у ч и л и у Бем у, против овдашњеГ
ж и т ељ а Јована С ебаст ијановића, повод о м тоГа д о био сам
п ресуду од 24. децем бра 1824, коду овде п р илаж ем р а д и B a u tet
даљеГ равнањ а.
,,И з п ресуде п р о и зла зи д а суд и ја пом а ж е В а ш ем прот ив
нику, чим на Готово н ечувен начин о д ла ж е р о ч и ш ш е за 2. м а ј
т . i., ако ово није у с к л а д у са закон им а и м а ш е јо ш на р а сп о -
лагањ у наги вр хо вн и с у д —“
Н ем а јућ и ш т а да/ье д а В а м ја в и м , о чек ујућ и В а ш пош ш ова-
ни дойис, част м и j e д а са сейм пош т овагъем б уд ем
В аш најп р и п р а вн и ји слуГа,
Н и к о л а П о п о ви ћ
300.
Плашки, 10. јануар 1825.
Ваше писмо од 27 Окт юшт текуће године примю сам
у Плашком 12. Декем. съ кньигомъ Кеппеновомъ, драгим
даром за мене. Обрадовали сте ме и едным и другим. Опо-
минЬте ме на мой дуг- добро чините; та власт пристои кре-
дпору Ал’ не погађате узрока, зашто Вам дугуем. Не ћута я,
што не бы cmío , или не бы тео писати. Зато Вам оно Ваше
заключете „не би ваљало ни ja Вама да пишем, нити би
Вам писао —“ ни мало Hie пргятельско, него адвокатско,
й опоро й пакостно. — Но, но, знао бы и я Вама овако одго-
ворити, да ме нисте лепом кньигом ублажили.
У првый ма быо сам готов казнити Вас дугам и пре-
дугим одговором, ал’ сам Вам опростю, као свештеник: ер
неотице грешите. Вы знате оно: Отъ избытка сердца уста
глаголютъ. Овде се подразумеваю прјлтна чувствовашя,
радость. Ал’ кад дубока боля и печаль обузме све срце, онда
ће и многоречивый казати: прилпе языкъ гортани моем«.
Да Вы знате, каква е трагедия играна над moíom главом, не
бы ми мое невольно мучанье каснили Вашим своевольным. —
И сама е последня победа моя скопчана была с великим
уроном здравјн мога. —
538
Тужити Вам се ни сам тео, ни сам могао.
Ал’ ћу Вам ове доодеће године дод1яти с надписыванЬм.
Чекайте мало! Толико сам ове године за изображеше
клера и народа Хорватско-Сербског радю, да ми не бы не
деля дана довольна была, да Вам све по реду и обширно
искажем. Зато о том другш пут Поздравите ми Гдна Ко-
пытара: писаћу му кои дан. Вы ми пошльите што cKopie
Вашу пренЪмчану Грамматшу, макар по делижансу, й песме
Ваше. Пишите ми много и много.
У Плашком 29. Дек. 824.
Plashky
Ап
Ser der К. К. Hofbibliothekärs
v. Kopitar Wohlgeborn
Pour Mr W ouk
Franco zu Wien
одговорено у очи благовијести 825.
АСАНУ, 2129.
301

Надам се да сте већ примили моје писмо, које сам Вам
прије 15. дана (то јест: 19. Дек.) послао.
Ономадне добио сам једну веселу новину, коју Вам с
великом радости јављам (ако je прије од куд нијесте чули):
У 26. књизи Петрбургскога журнала, који се зове: „Сынъ оте
чества”, од прошавше (824) године, има једно лијепо препо-
ручително објављеније (као мала рецензија) о нашим народним
пјесмама у коме je1 Руски наштампано2 све оно, што сам ja у
предговору из Гетингски учени новина Њемачки наштампао;
а на крају стоји; „Первая3 &.
539
Из4 самога тога моглибисте се увјерити (ако још
сумњате), да ja Вас нијесам варао, кад сам Вам скупљајући5
ове пјесме и молећи Вас за трошак ради њиова штампања
обрицао мест и славу И join Вам кажем да се то све6 тек по-
чиње7).
Ja би желио само да се Ви о мени тврдо ово двоје увје-
рите: 1 ) д а j a Вас и народ Срйски од свет срца љ убим , и д а
В а м ж ели м п о лзу и сла в у, 2) д а j a зн ам ш т о j e права полза
и слава, и како се 8 оне ( т . ј . полза и слава) добиты могу.
Кад би ja само знао, да сте Ви о том увјерени, онда би9
Вам наново сила којешта писао, и онда би се без сумње
штогођ друго могло чинити и учинити; али овако не смијем
ни десету да Вам пишем, јер се бојим, да ту ко не рече: или,
да се ja само за себе старам, а Вас све гледам да преварим,
и на зло да навучем (као што су ми ђекоји у очи говорили,
кад сам Вас био почео учити читати); или да не знам ништа,
него само лудујем и беспосличим (као што сте сами чули, да
ми се у очи говорило, кад сам пјесме писао и скушьао).
Чуо сам, да je у Петербургу изишла на Руском језику
некака и књига о Вама и о Србији, и кажу да je посвећена
генералу графу Милорадовићу; Може бита да Ви ту књигу
већ имате; а и ja сам10 већ наручио, да ми се једна пошље.11
Препоручујући се Вашој милости и цјелујући Вам руку и
скут12 с највећим високопочитанијем остајем надајући се од
Вас милостивом одговору, особито за оно пређашње писмо
од 19. декемврија,
Ваш
___ препокорни
у Бечу 2. Јануар. 825. ВСК
______ Букова преписка II, 567—568.
i Прецртано на.
- Прецртано преведено.
3 Иза прецртано часть.
4 Испред прецртано Ja се врло радујем, да.
5 Прецртано наше.
6 Прецртано почетци.
I Прецртано О како би ja желио, да се тако којешта о вама и о народу
нашему често чита и пише, не само по Петербургу, нею и по Лондону
и по ПаризуХ [Нап. Љ. Ст.]
8 Прецртано то.
9 Прецртано ja.
10 Прецртано je врло радо виђети.
II Прецртано Ja се за цијело ладам, да ћете Ви мени наскоро одювори-
ти на оно писмо моје од 19. дек. за које Вас молећи и.
12 Прецртано остајем.
540
302.

У Земуну 8га Јануарија 1825
Ja сам Вам дужан два одговора на Ваша писма, на оно
од 21го Двр п. г и на ово од 2га о. м. Јанаћу сам говорио
за Милошев портрет, и он je рад то учинити, али међу сво-
јим артијама не може да га нађе, све мисли да je Живко
Јове Ковача син сам узео да га копира, па код њега и за-
остао. Он му je у Беч већ писао, и питао; ако je код њега
тамо, да Вама преда, ако je овде гди забачено, да му од-
шпне гдије, па да меня преда да Вам га пошљем. —
За ону Руску рецензију вала Вам, што сте ме известили,
овде се чуло било рђаво по Вас, како што сам Вам писао
био, сада кад кажете да „тера Туре Краљевића Марка“ то
треба кадасе Марко врати да Туре п и себе и коња.
Па онда ми пошаљите Ваш одговор, ако je могуће, да ja
чатим онима, који су мене пркосили. —
Ваше писамце Бики предато, отишло je данас својим
путем.
Новина за члена ученог Еетингског друштва јесте ме и
све Ваше пријатеље врло обрадовала, честитам Вам нову ти
тулу, да Бог да да Вам буде, на радост и понос целе наше
нације дуговечно. Случајно догодилосе, да je овде старац
Куцкало, бавио се два дана, јуче га сретнем са Плутаром
одајући, и кажему новину да однесе у Карловце да сте Ви
постали Г У Друштва член Кореспондент за заслуге учи-
њене у српском језику, на које ми он одговори, да диплома
два дуката више не стоји,1 ласно je вели то добита, но опет
каже, да Ви трудећи се то заслужујете, и да Вас поздравим
од њега, драго му je што je то о Вами чуо. —
Ради литературе наше, што ми обричете нови и врло
лепо послата, то Вас молим да незаборавите.
Бешеновачка ракија и Шилер стоји ми за вратом, преко
поручице слабо ће шта бита, зато сам рад отаћи сам, али
je време ружно, а пут рђав до зла Бога, да не може гори
бита. Зато претрпите молим Вас — Е1ови ђенерал добар je
човек, још се нико не тужи на њега, мислим слабо je налик
на покојнога. Будите здрави и поздравите све Ваше
541
P S. О Божићу и новом лету пилисмо у Ваше здравље!
моја деца сећајусе Вас врло добро, опомињујућисе, како сте
им говорили, да je Божић на таван дошао.
Semiin
Herrn
Wuk Stefanowits pr. A dresse H"
v. Kopitar Custos an der К . K.
Hofbibliothek in
Wien
[Жиг:] Semlin
одговорено 23. Јануар, 825. АСАНУ, 2509.
Вукова пре писка III, 122— 123.
1 Уместо речи стоји првобитно je било написано вреди.
303.
ВУК КАРАЏИЋ — ВАСИЛИЈУ ГРИГОРЈЕВИЧУ
АНАСТАСЕВИЧУ
Беч, 21 јануар 1825.
Милостивый государь Василш Григорьевич!
Месяца марта 16 числа прошлаго года я имели счаспе
ответствовать Вамъ на высокопочтеннейшее письмо Ваше
отъ 17/29 априля 1823 года, и послать Вамъ для С. П. Б.
вольнаго общества любителей русской словесности три части
мною собранныхъ и въ Лейпциге изданныхъ народныхъ серб-
скихъ песней. Хотя я потомъ не имел счасыя ни отъ Вас,
ни отъ Общества получить никакаго письма, ни извест1я,
опять осмеливаюсь чрезъ Вась послать въ Общество одинъ
экземпляръ моей сербской грамматики, изданной на немец-
комъ языке известными н£мецкимъ филологомъ и грам-
матикомъ 1аковомъ Гриммомъ.
Прошу покорнейше отъ имени моего (по 21 § устава
Общества) объявить обществу 1) что государь императоръ
чвезъ здешнее рус[с]кое посол[ь]ство подарилъ мне 50 чер-
вонцевъ в награждеше за посланный ему экземпляръ народ
ныхъ сербскихъ песней; 2) что королевское Гетингское ученое
содружество и Тирингско-Саксонское содружество для испы-
тывашя отечественныхъ древностей приняли меня за члена-
-корреспондента.
Я слыхалъ, что въ Петербурге (въ тилографш Греча)
напечатана (при конце прошлаго года) какая-то книжка на
542
русскомъ языке о СербШ и о нынЪшнемъ ее вожде, князе
М илош Ъ ОбреновичЪ (съ портретомъ его); Вы бы меня осо
бенно обязали, если бы одинъ экземплярь той книжки для
меня покупшш и съ первыми куриеромъ мне здесь послали,
о чемъ Вась покорнейше прошу Я надеюсь, что Вы мн'Ь
cík>милость сделаете. Надобно книжку, запечатав, надписать
на имя мое, потомъ отдать въ Коллепи иностранныхъ делъ
и попросить, чтобы оную съ первыми куриеромъ отправили
въ канцелярпо здешняго рус[с]каго посол[ь]ства, а здесь
меня знаютъ. Такими образомъ, я часто получалъ книги
отъ Александра Семеновича Шишкова и отъ г Аделунга.
Поручая себя Вашей благосклонности съ искренними
высокопочтешемъ, честь имею быть милостивый государь
Вашего высокородия покорнейшими слугою
вена, 9/21 генваря 1825 г Вукъ Стеф. Караджичи
(П. П.) Прошу покорнейше мое высокопочтеше засви

детельствовать господину президенту Общества и всеми гг
членамъ.
АЛОИИ, кол. 238, оп. 2, карто 341.
Славянское источниковедение, 185— 186.
[Превод:]
М илост ивы Господине, В асилије Г рт орјевичу,
И м а о сам част д а 16. м арт а прош ле Године ogioeopuM на

В аш е веом а цењ ено писмо од 1 7 /2 9 . априла 1823. Године и д а
В а м пош аљ ем за ПетроГрадско слободно д р уш т во љ уб и т ељ а
р у с к е књ иж евност и т ри књ т е Народних српских пјесама које
са м скупио и у Л а јп ц т у издао. И а ко од т ада нисам имао част,
д а д о б ијем никакво писм о нит и обавест од В ас ни од д р уш т ва ,
т а к сам Слободан д а преко В ас пош аљ ем Д р у ш т в у јед а н
прим ерак м о је С рпске Граматике к о ју j e на нем а чко м издао
п о зн а т и филолоГ и Граматичар Ја к о б Г р и м .
М о л и м најпокорније д а у м оје им е (по чл. 21. С т а т ут а
Д р у ш т в а ) извест ит е Д р уш т в о : 1) Д а м и j e Ц а р преко овдаш -
њеГ рускоГ послан ст ва поклонио 5 0 зла т н и к а као uaipagy за
прим ерак Народних српских пјесама к o j и сам м у послао.
2) Д а с у м е К ра љ евско Г ет и т енск о научно д р уш т во и Ти-
р инш ко-саксонско д р уш т во за ист раж ивањ е от аџ б и нски х ст а
р и н а изабрали за дописноГ члана.
J a сам ч у о д а j e у Г р еч о во ј ш т ам парији ш т ам пана у
Пет роГраду пред к р а ј прош ле Године нека кьыпа на р у с к о м
543
је з и к у о Србији и о њ еном садаш њем вођи кн езу М и ло ш у Обре-
новићу с њ ет вим порт рет ом ) B u бист е м е нарочит о оба-
везали ако бист е за м ене купили јед а н примерак т е књ т е и
послали овам о по првом куриру, заш т а Вас најпокорније м олим .
J a се надам д а Не т е м и В и учинит и о в у м илост . П ош т о
j e запечат ит е, књ т у т реба адресирати на м оје име, а зат им
j e предат и К олет иност раних послова и за м о ли т и д а се по
првом куриру у п у т и К анцеларији овдаш њ еi pycKoi посланст ва,
а овде м ене познају. Н а т ај начин добијао сам често кгьиге
од А лександра С ем јоновича Ш иш кова и од Г. А д елут а .
П репоручујући се с искреним пош т овањ ем В аш ој блаю -
наклоност и, част м и je , м илост иви Господине, бииш В аш еi
високоблаГородства препокорни слуга
В еч, 9 21 ја н уа р а 1825. В у к Стеф. Караџић
Р S. М о ли м најпокорније д а пренесет е м оје поштовагъе

Господину П редседнику Д р у ш т в а и сво ј господи члановим а.
304.
Дубровник, 22. јануар 1825.
Високоучени Господине Докторе,
Љубезни Пријатељу и Земљаче!
На сами дан Богојављења ов. г послао сам 21 f. 15 х.
на Г Дим. Владисављевића, учитеља Трстанскога, с препо-
руком, да и он Вама колико прије оправи; они су за Ваше
Пјесме и за Гримову Граматику; када и примите молим Вас
јавите ми. Опростите, што Вам и нисам join давно послао, али
je узрок био тај, што нисам знао, пошто стоје I Пјесме, до-
клегођ нисам случајно разумно, да стоје, пошто и II и III.
Чуо сам1 од другије (а рада би од Вас чути), да прево-
дите њемачки Рјечник на српски језик: ако je тако, то je дакле
добро за нас Србље, и мени je врло мило, с тим више, што
га преводи мој земљак. Знам да ће те имати око њега сила
труда, али опет и то знам, да га други неби ни могао, као
Ви превести.
На Вашу препоруку, за скупљање народни српски (ју-
начки) Пјесама, радићу Вам барем н е к о л и к е пјесме ску
пили; али оће се томе времена док удесим ког Ерцеговда,
који добро зна, и који ће ми ћети казати, зашто сваки неће,
544
који и зна, да казује; а ja мислим, и нису Вам још од велике
итње. — Препоручујући се Вашем повјерењу и пријатељству
остајем Вам
на служби готов
У Дубровнику 10. Јануара 1825. Д. МилаковиЙ.
Ап
[den] Hochedelgebohren, Hochgelehrten Herrn
Herrn Wuk Steph. Karadschics
Doctor der Weltweisheit
A uf der Landstrasse in der
Rauchfangkehrergasse № 74
im 1. Stock die Thür links
in Wien
[Жиг:] Ragusa
одговорено 6/18 марта 825.
АСАНУ, 3549.
Вукова преписка V 32.
i сам дописано над редом.
305.
ШИШКОВУ
Месяца Ноября 9. Числа я огдалъ въ здЬшнюю канце-
лярпо Рускаго посолства одинъ пакетъ на имя В. В., и
надйюсь что Вы его давно ужь получили. Въ помянутомъ
пакегЬ я намйренъ быль послать Вамъ цйлый Богемскш
Словарь Професора Палковича, но боясь, что бы тогда
отправляющемуся Kypiepy не показался пакетъ мой великъ,
и что бы его не оставилъ здйсь до другаго случая, я послалъ
Вамъ только первую часть, а вторая, хотя я думалъ ее послать
Вамъ при первомъ случай, осталась, по причинй разныхъ
препятствш, до сего дня.
Честь имйю послать В. В. двй книжечки моихъ опытовъ
(огледи) Св. писашя на Сербскомъ, языкй. Хотя я не сумнй-
ваюсь, что В. В. извйстна исторјл Сербскаго перевода Н. 3.,
однако1 осмйливаюсь Вамъ сказать объ ономъ нисколько
словъ. Для лучшаго уразумйшя2 сихъ произшествш я спишу
35 Прописка II 545
Вамъ здесь верную кошю съ уговора, на требоваше В. М.
Попова въ домЪ его, мною подписаннаго. Вотъ она. „Ко-
„митетъ РоссШскаго Библейскаго Общества пр1емля вызовъ
„находящагося нынЬ здесь Сербскаго уроженца Гна Вука
„Стефановича, извйстнаго по литературнымъ трудамъ своимъ
„перевесть на Сербскш языкъ книгу Новаго Завета, и иметь
„смотрЬше за печаташемъ оной, положить воспользоваться
„симъ удобнымъ случаемъ для споспйшествовашя распрос-
„транешю чтешя Слова Бож1я между единоплеменнымъ и
„единовйрнымъ намъ народомъ Сербскимъ. Въ вознаграж-
„деше за сей предациемлемый Г“1 Вукомъ Стефановичемъ
„трудъ Комитетъ олредЬляетъ ему пять тисячь рублей,
„выдачу коихъ предположилъ произвести въ пять различныхъ
„терминовъ, смотря по успйху въ производстве означеннаго
перевода и печаташя онаго, а имянно: первую тысячу рублей
„выдать предъ обратнымъ Г Вука Стефановича отъёздомъ
„отсюда; а потомъ переводить въ место его пребываюя;
„вторую тысачу рублей по полученш отъ него перваго начисто
„отпечатаннаго листа Евангайя отъ Матвея; третью по
„полученш перваго листа изъ Евангелк отъ 1оанна, четвертую,
„когда печаташе дойдеть до послатпя къ Коринеяномъ, и
„на конецъ, последнюю пятую3 тысячу рублей, перевести
„въ выдачу по окончани всего Издашя. О способахъ къ
„напечатать) Сербскаго Новаго Завйта, Комитетъ велико-
„британскаго и иностраннаго Библейскаго Общества, npieM-
„лющщ въ семь Изданји равномерно учасНе, не оставить
„войти въ сношеше съ известнымъ въ ВЬиЬ Г Купитаромъ[!],
„который можетъ также уведомлять4 объ успехахъ въ про-
„изводстве сего дела“
Уговоръ сей заключенъ 15.5 Априля (1819); я отправился
изъ Петербурга въ месяце 1юне,6 а приехалъ въ вену въ
Сентябре, и еще не нашелъ7 ни слова о обещанномъ учреж-
денји къ печатан1ю перевода моего! Я принялся за переводъ8
и9 продолжалъ оный безпрерывно. Между темъ узнавъ1° что
въ Вене запрещено печатать книги Библейскаго Общества,
я уведомилъ объ этомъ Комитетъ чрезъ В. М. Попова, и
предложилъ Сербскш переводъ печатать въ Лейпциге. На
cie11 извеспе и предложеше я получилъ ответь после половины
года! Но какой ответь? Теперь только12 представилось
нужнымъ Комитету, что переводы имъ13 издаваемые должны
иметь одобреше началствующаго Духовенства того народа,
для коего оные предназначаются; и по сему что бы я14 пос
тарался переводу моему достать одобреше отъ (Австршско-)
Сербского15 Митрополита16 Стратимировича! Между темъ17
„Комитетъ оставался18 при прежнемъ предположеши, про-
546
извести напечаташе cie вь B in t, въ ОфенЬ, или въ другомъ
какомъ городГ Австршскихъ владЬнш“ . — Когда я на cie
отвЪтствовалъ, что напечаташя сего въ Австршскихъ вла-
дЬшяхъ произвести, и переводу Сербскому одобрешя отъ
митрополита Стратимировича получить не возм ож но ; и что
въ yroBopt моемъ съ Комитетомъ19 нГтъ ни слова о таковомъ
одобренш; тогда Комитетъ требовалъ что бы я переводъ мой
послалъ ему въ Петерсбургъ. Я перевода не хотЬлъ датъ безъ
денегъ, но требовалъ, что бы мнЬ здЬсь при вручен iи пере
вода данно было 2000 рублей, а остальныя 2000 р. что бы
мнЪ2 0 Комитетъ послалъ по получет и перевода21 и одобрешя
оному. Комитетъ не хотЬлъ22 на cie23 согласиться, но писалъ
мнЬ (третш разъ) что бы я манускриптъ перевода моего вручили
Графу Головкину, бывшему тогда здЬсь Рускому посланнику,
которому писалъ президентъ Р Б. Общества, что бы онъ его24
отправили въ Карловцы Митрополиту Стратимировичу на
разсмотрЬше и одобреше. Такими образомъ видя,23 что Ко
митетъ Р Б. Общества не держитъ заключеннаго со мною
уговора и не уважаетъ моихъ предложенш, я болЬе не хотЬлъ
ему писать ни слова, но сказали Графу Головкину, что я
манускрипта моего не хочу дать пока мнЬ26 Комитетъ не
заплатить 4000 рублей; при томъ еще сказали ему причины,
для чего не можно отъ Митрополита Стратимировича тре
бовать и получить одобрешя. Графъ Головкинъ27 признали
справедливость мою и въ томъ28 и въ другомъ, и29 обЬщалъ
мнЬ ^ходатайствовать всЬ 4000 рублей; но какъ я тогда
отправлялся въ Венгрпо, то онъ уговорить меня, оставить
манускриптъ подъ печатаю моею въ канцелярш здЬшняго
Рускаго посолства подъ30! распуску, да бы онъ его, не прежде
какъ по получеши 4000 р. могь отправить Комитету вь Пе-
терсбургь. Потомь чрезъ три мЬсяца здЬшнее Рускоепосол-
ство послало мнЬ въ Венгр1ю 2000 р. съ увЬрешемъ что и
остальныя 2000 возпослЬдуютъ скоро.
Комитетъ Р Б. О. получивъ манускриптъ перевода моего,
отправить оный31 на разсмотрЬше въ Бесарабскую область
бывшему Сербскому Митрополиту Леонтпо, Греку, не зна
ющему по Сербски ни говорить, кольми, паче судить объ
языкЬ и перевод^.32 Леонтш признаясь что онъ не въ состоянш
судить о Сербскомъ переводЬ, просилъ33 Статскато Советника
и Кавалера Аеанаоя34 Стойковича,35 хотя и произходящаго
отъ Сербскихъ предковъ, но родившагося и возпитавшагося
въ Венгрш, дать свое мнЪше на сей переводъ. Стойковичь,
съ одной стороны и36 самъ не зная хорошо по Сербски, а съ
другой37 можетъ быть имЬя въ виду собственшя выгоды над
еясь при такомъ случаЬ получить по крайней мЬрЬ еще одинъ
35* 547
кресть или чинь, сказалъ, что дереводъ мой безъ поправлешя
не достоинъ печатания. На таковое объявлеше М. Леоныя
и Стойковича, Комитеть пору таль Стойковичу,38 исправить
мой переводъ, который поправивъ или лучше испортивъ
больше половины моего манускрипта объявилъ Комитету,
что онъ даромъ составить ему со всЬмъ новый переводъ
лучпий моего.
Между тЪмъ Графъ Головкинъ оставили Вену, и я не
получилъ отъ Комитета болЪе ни копейки. По пришествш
моемъ въ Лейпцигъ 1823. года, я писалъ Комитету 4го
Апреля39 чрезь В. М. П., и просилъ о высылке мне остальныхъ
двухъ тысячь рублей, въ слћдствје чего В. М. Поповъ воз-
вратилъ мне 18. Октября Стойковичемъ изпорченный (и
можетъ быть нисколько разъ списанный) манускриптъ пе
ревода моего, съ изявлешемъ что оный оказался неисправнымъ
и недостойнымъ40 для издашя негоднымъ и что41 посему42
я не имЪю права требовать отъ Комитета остальныя 2000 р.
После сего43 я не писалъ Комитету ни слова, но непременно
думаю, что я имею совершенное право требовать отъ Ко
митета еще 200044 р. по следующими причинамъ. 1). Что
въ уговор^ моемъ съ Комитетомъ не было45 ни слова46 о
разсматриваши и одобреши перевода моего; но Комитеть
поручилъ мне составить переводъ по моемъ благоразсу-
ждеши. 2). Что переводъ мой, какъ всякой манускриптъ, имелъ
только свою настоящую цену пока былъ въ рукахъ моихъ, а
коль скоро Комитеть получилъ его и имелъ у себя полтора
года, въ которое время не только Комитеть, но и Стойковичь
и М. Леонтш, могли сто списковъ снять сь него (не напоминая,
что поправками Стойковичевыми такъ изпорченъ, что ориги
нала на много месть не можно читать), онъ потерялъ свою
цену. 3). Я не могу сказать что переводъ мой со вер ш енъ 47
но при всему этомъ, что Стойковичь читалъ и употреблялъ
мой переводъ, я докажу всемъ знатокамъ въ семь деле, что
мой переводъ былъ лучше48 перевода Стойковичева, и что49
Комитеть Р Б. О. по невежеству, и судя на лице зряще,
предпочелъ худшее50 лучшему Въ доказательство сего
я послалъ51 въ Лейпцигъ чрезъ Професора Фатера печатать
сш о ы ед и . Фатеръ изъ учтивости сказалъ здесь, что „Коми
тетомъ Р Б. О. издаваемый Н. 3. на нарћчш52 употребляе-
момъ53 Сербскимъ духовенствомъ54 въ Венгрый“ а по истине
надобно бы было сказать55, что это будетъ н и к а к т языкъ, и
н и ка к о е m p b u ie , но безправилная и безпримерная смесь
Сербскаго, Славянскаго и Рускаго Языковы56
Что теперь делается съ переводомъ Стойковичевымь,
это знаютъ В. В. лучше меня. По мнешю моему57 лучше
548
бы58 было народъ Сербскш наделить59 книгами Св. Писашя
на С л а вян с к о м ъ языке, нежели такимъ переводомъ портить
оба языка, (но на всякой случай Ком. Р Б. долженъ мнЬ
заплатить еще 2000 р.).
Я совершенно надеюсь, что В. В. скоро ощастливите
меня или пенйею по моему старому желанно и покорней
шему прошлою, или какимъ нибудь звашемъ (н. п. по Сла-
вянскимъ д^ламь) при здЪшнемъ Рускомъ посолстве по
Вашему милостивому обещан по оть 5. Мая 1823. года. За
cie превеликое хцасПе я съ моимъ60 семеиствомъ буду Вамь
обязанъ61 вечною благодарностью, и безпрестанно62 буду
стараться показывать себя достойнимъ милостиваго покро
вительства и благодеяшя63 Вашего.
Я имелъ щаспе съ величайшимь восторгомы души моея
чита[т]ь вь разныхъ Њем. ведомостяхъ Ваша слова о пользе
и о вреде64 наукъ, о65 цензуре и пр. Ахъ! какь бы мне хо
телось, сш слова читать на Руск[ом]ъ языке!66
Съ величайшею печалпо я читалъ здесь въ разныхъ ведо
мостяхъ о тамошнемъ наводнеши, но теперь благодарю Бога,
что оно не причинило такого вреда, какь въ начале писано
было.
Прошу покорнейше, вскоре ощастливить меня милости-
вымъ ответомъ Вашимъ.
Поручая себя Вашей милости и покровительству, съ глу-
бочайшимъ высокопочтешемъ, честь имею быть,
вена 14. Генваря 825. Милостивый Государь,

покорнейшими слугою
В. С. К.
Первыя извесыя о случившемся томъ наводнеши были

погрузили меня въ великую печаль, но благодареше Богу,
что оны были слишкомъ увеличены.
III, 506—510.1
Б ук о в а преписка
1 Првобитно о п я т ь .
2 После тога прецртано и вЪ р о ва ш я , као и на десној мартини чш о бы
л е гч е п о в е р и т ь истгинЬ с и х ь п р о и зш е с т в ш .
3 Убачено касније.
4 У оригиналу je вероватно било прво написано ъ, а потом преправ-
љено у ь.
5 Првобитно 19.
6 Првобитно 1 ю н ь е .
7 Речи н е н а ш е л ь су дописане на десној мартини.
549
8 Првобитно п р и н я л с я п е р е в о д а .
9 Реченица je одатле првобитно гласила д е л а л ь б е з ь п р е р в а т я .
10 Уместо у з н а в ъ je било я р а з у м Ъ в ъ .
11 После тога прецртано м о е .
12 После т о л ь к о првобитно je било в з д у м а л о с ь .
13 Уместо ъ на крају те речи вероватно je било ы.
14 После я реченица je даље гласила п е р е в о д ъ м о й п о с л а л ь .
15 Првобитно С е р б с к о м у .
15 Првобитно М и т р о п о л и т у .
17 Првобитно К ъ т о м у ещ е.
1® Првобитно о с т а е т с я .
19 Првобитно К о м и т е т о м ъ .
20 После тога je било п о с л а н ы б ы с т ь ( ? ) и з ь П е т е р б у р 1 а .
21 Реченица je одатле дописана дуж леве маргине.
22 После тога прецртано ни.
23 Уместо c ie било je э т о .
2“* Првобитно о н ы й .
25 Реченица je првобитно почшъала У в и д я я т е п е р ь .
26 Касније убачено.
27 После тога прецртано к а к ъ у м н о й ч е л о в е к ь .
28 Првобитно о д н о м ъ .
29 После и прецртано с ь у в Ь р е т е м ъ .
30 Првобитно н а .
31 После тога дописано на десној маргини н а р а з с м о т р Ь м е .
32 После тога прецртано н а р а з с м о т р Ь м е .
33 Првобитно п о п р о с и л ъ .
34 Првобитно А т а н а т я .
35 После тога прецртано С е р б и н а в е ш е р с к а ю (касније зам енено са
н еп ри родн аю С ербина) и чт о б ы он е м у о б ь эт о м ъ ск а за л ь свое м н ет е.
36 Првобитно ни.
37 После тога прецртано с т о р о н ы , а део реченице који следи дописан на
маргини.
38 После тога je текст имао следећи изглед: ч т о б ы о н ь п е р е в о д ъ
м ой и сп рави лъ , к о т о р о е о н ь и н а ч а л ь дЪ лат ъ, но и сп орт и в почт и
в е с ь м а н у с к р и п т ь м о й д а б ы у в е [ личи]г«ь (? оригинал je на том месту
уништен) с в о ю з а с л у Г у и с л Ъ д у ю щ е е н а 1 р а ж д [с т с ] ?).
39 Првобитно А п р и л я .
40 Првобитно н е п р и л и ч н ы м ь .
41 Убачено касније.
42 После тога прецртано ч т о б ы я н е т р е б о в а л ъ .
43 Реченица je првобитно почињала П о т о м ь я ещ е.
44 После тога je било и э т о и з ь с л Ъ д у ю ш и х ъ п р и ч и н ъ .
45 После тога прецртано д а ж е .
46 Првобитно п а п о м и н а т я .
47 После тога прецртана реченица и б о с о в е р ш е н с т в о п р и н а д л е ж и т ь е д и
н о м у Б о 1 у.
48 Изнад л у ч ш е прецртано изгледа и н о ю (?).
49 После тога на маргини дописане и прецртане следеће речи я н е з н а
по чем у К . Р Б . О .
50 Првобитно х у ж е .
51 Првобитно д а л ь .
52 Првобитно н а р е ч ге м ъ.
53 Првобитно у п о т р е б л я е м ы м ъ .
54 Првобитно с в я щ е н с т в о м ь.
55 После тога прецртано у загради и с к а ж е т с я б е з с у м н Ь н н о .
56 Иза тога прецртано и в с Ъ х ь С е р б с к и х ъ н а р Ь ч ш .
550
57 После тога прецртана К о м и т е т ъ Р Б . О .
58 После тога je било започето сд Ъ л а л ь , есть л и б ы .
59 Првобитно н а д Ъ л и л ь.
óo Дописано на маргини.
61 На крају речи било je првобитно ь.
62 Иза почетног слога б е - у тој речи прецртано п е (или н е).
63 и б л а ю д Ъ я т я дописано на маргини.
64 Првобитно у п а д к Ъ .
65 После о прецртано ва ж н о ст .
66 Уместо н а Р у с к о м я зы к Ъ било je в ь о р ш и н а л ь н о м ь я з ы к Ь . Цео па-
сус je иначе дописан на маргини.
[Превод:]
В а ш е высоко превасходст во,

м илост ивы господине,
П р ед а о сам 9. новем бра о вдаш њ ој канцеларији Р уског по-
слан сш ва је д а н пакет на им е В . В . и н а д а м се д а с т е га в eh
давно доб или. И м а о сам н ам еру д а В а м у п о м енут о м п а кет у
пош аљ ем цео Ч еш ки р еч н и к проф есора П а лк о ви ча , а ли и з бојазни
д а се м о ј пакет не у ч и н и к у р и р у в ели к и д а га не би м о ж д а ос-
ш авио за другу прилику, послао сам В а м сам о прей т о м , а д р у
га, м а д а сам м и сли о д а В а м га пош аљ ем првом пр и ли ко м , ост ао
j e и з р а з л и ч н и х разлога д о данашгъег дана.
И м а м част д а В. В . пош аљ ем д в е кгъижии,е мојггх Огледа
Св. писма на ср п с к о м је зи к у . M a g a н е сум гьам д а j e В . В . познат а
исш орија српског превода H o e o i за вет а , т а к се у с у ђ у је м д а В ам
о съему к а ж ем неколико р еч и . Р а д и бољеГ р а зум ева њ а ceeia ш т о
се зб ило, верно ћ у В а м преписат и к о п и ју уговора, који сам , на
траж егъе В . М П о п о ва , у њ еговој к у ћ и пот писао. Е во je :
„ П р и хва т а јућ и п о н уд у српског поданика, ко ји се о вд е на-
ла зи , г. Б у к а С т еф ановића, познат ог по својим кгъиж евним
р а д о ви м а , д а на српски је з и к преведе кгъиГу Нови завет и да
надгледа гьено ш т ам пагъе, К о м и т ет Р уског библијског д р уш т ва
j e одлучио д а искорист и о в у погодну прилику, како би се поспе
ш ило игирегъе читагъа Р ечи бож је код једно п лем ен о г и је д н о -
верноГ народа српског. К ао награду за о ва ј т руд, кога се п р и хва -
ш ио г. В у к С т еф ановић, К омит ет , м у одређује пет хи љ а д а
р у б а љ а . Зависно од у с п е х а у р а д у на д о т и чн о м пр ево д у и гъею-
вом ш т ам пагъу, исплат а би се и звр ш и ла у пет р а зл и ч и т и х
р о к о в а , и т о: п р в у х и љ а д у р у б а љ а исп ла т и т и пред о д ла за к
Г. В у к а С т еф ановића одавде, а ост ало за т и м д о ст а вљ а т и
У м ест о гъеювог боравка; другу х и љ а д у р у б а љ а — п о ш т о с е
добије од гьега прей начист о одш т ам пан т аб а к Јева н ђ ељ а по
М а т еју; т рећу — по пријем у првог т аб ака Јева н ђ ељ а по Ј о ва н у;
ч ет вр т у — к ад а ш т ам пагъе д о ђ е д о П о сла н и ц е К оринћаним а
и на к р а ју последгъу, п е т у х и љ а д у р уб а љ а , и сп ла т и т и по до-
551
врш ењ у целоГ издагъа. О начину штампагъа српског H o e o i за
вет а К о м и т ет британскоГ и иностраноГ библијскоГ д р уш т ва ,
који преузим а равном ерно уч еш ћ е у издањ у, обавезно ће успо-
ст авит и односе с познат им у Б е ч у i. К опит аром , који т акође
м о ж е извеш т ават и о успесим а у р а д у на о во м д е л у .“
О вај yio eo p сачињ ен j e 15. а п р и ла (18 1 9 ) J a сам от ииш о
и з ПешроГрада м есеца ју н а , а допут овао у Б е ч у септ ем бру,
а јо ш нисам наш ао ни р е ч и о обећаном у т вр ђ е н о м р е д у ш т ам -
üaiba Moia превода! J a сам се прихват ио превода и р а д и м на
њ ем у непрекидно. К ако сам , м е ђ у т и м , дозн а о д а j e у Б е ч у за-
брањ ено ш т а м п а т и кгъте Б и б ли јско i д р уш т ва , обавест ио сам
К о м и т ет преко В . М П о п о ва и предлож и в д а се српски пре
вод ш т а м п а у Л а јп ц т у . П о в о д о м ове обавест и и предлога до-
био сам одю вор после пола Године. А л и , к а ка в ogioeop? И спо-
сш авило се т ек сад д а j e р а д и и здавањ а превода К о м и т ет у
пот ребно одобрењ е вер ски х власт и народа ко м е су они на
м е т е т ; и, прем а ш ом е, д а се пост арам д а за сво ј превод издеј-
сш вујем одобрењ е од (ауст ријско-) српскоГ м и т р о п о ли т а Ст ра-
ш им ировића! М е ђ у т и м , „ К о м и т ет j e ост ао при пређаиг-
њ о ј нам ери, д а се штгампагъе обави у Б е ч у , у Б у д и м у , и ли у
неком другом граду аустријскоГ ц а р с т в а — К а д а сам на
ово одговорио д а j e немогуће српски превод ш т а м п а т и у аус-
т ријском царст ву и з а њ доб ит и одобрењ е м и т р о п о ли т а С т ра-
ш имировића, и д а у м о м уговору с К о м и т ет о м н ем а ни р е ч и о
т аквом одобрегъу, т ада j e К о м и т ет т раж ио д а м у свој пре
во д пош аљ ем у П ет роград. J a нисам х т е о д а д а м превод без
новца, већ сам т раж ио д а м и се овде, приликом ур уч и ва њ а пре
вода, исп ла т и 2.000 р у б а л а , а о с т а ли х 2.000 р . д а м и К о м и т ет
пош аљ е погито добије превод и гъеГово одобрегъе. К о м и т ет није
х ш е о д а се с т им сагласи, а ли м и j e писав ( т рећи п ут ) д а j a
р у к о п и с превода свога предам Грофу Г о ло вк и н у, ко ји j e т а д а
био р у с к и посланик овде, а к о м е j e председник Р Б . д р уш т ва
писав д а Га он д о ст а ви у К ар ло вц е м и т р о п о ли т у С т рат им и-
р о ви ћ у на разм ат рагъе и одобрегъе. У видевш и т ако д а се К о
м и т ет Р Б . д р уш т ва не д р ж и са м н о м за клуч ен о Г yio eo p a
и не ува ж а в а м о је предлоГе, j a виш е ни р е ч и ни са м х т е о д а м у
пиш ем већ сам р екао Грофу Г о л о в к и н у д а свој р у к о п и с нећ у
д а ш и д о к м и К о м и т ет не и сп ла т и 4.000 р у б а л а . П р и т о м е
сам м у ј ош казао разлоГе збоГ к о ји х се не мож е о д м и т р о п о ли т а
С ш рат им ировића т раж ит и и д об ит и одобрегъе. Г р о ф Г о л о в
кин j e признав д а сам у праву и у је д н о м и у друГом, и обећао
м и j e издејст воват и с в и х 4.000 р у б а л а . А л и како сам се т ада
спрем ао на пут у М а ђ а р с к у , он м е j e наГоворио д а ост авим
р у к о п и с под с в oj им печат ом у з пот пис у канцеларији овдаш -
гъеГ РускоГ посланст ва, како би ia он, т ек погито добије
552
4 .000 р у б а љ а , Moiao п о сла т и К о м и т е т у у П ет роГрад. Зат им
м и j e после т р и м есеца о вд а ш њ е Р у с к о посланст во п о сла ло у
М а ђ а р с к у 2.000 р . у з увер а ва њ е д а h e у с к о р о у с л е д и т и и ост а-
л и х 2 .000 р .
П о ш т о j e добио р у к о п и с мог превода, К о м и т е т Р Б . д р у-
ш т ва ia j e послао на преГлед у Б есарабију, б и вш ем српском
м и т р о п о ли т у Л е о н т и ју , Г р к у , к о ји не зн а ни д а Говори српски
а к а м о л и д а суди о је з и к у и преводу. П р и зн а јућ и д а није у
ст а њ у д а суди о српском пр ево д у, Л ео н т и је се обрат ио за
м и ш љ е њ е др ж а вн о м совет нику и к а ва љ ер у А т а н а с и ју С т ој-
ковићу, п о р екло м С рбину, а ли р о ђ е н о м и васпи т а но м у М а ђа р -
ској. С j e д н е ст ране, не зн а јућ и ни са м добро ср п ски , а с gpyie
ст ране м о ж е б ит и и м а јућ и у в и д у со п ст вен у ко р и ст у на д и
д а ћ е д о б и т и јо ш је д а н к р с т и ли чин, С т ојковић j e р ек а о д а
превод б ез поправки није вредан ш т ш м пањ а. Н а т а к в у и зја ву
м ит рополит а Л ео нт и ја и С т ојковића КомитеГп j e поверио С т ој-
Koeuhy д а исправи м о ј превод. O eaj j e , поправивш и и ли бољ е pehu
искваривш и виш е о д половине мог р у к о п и с а , изјавио К о м и т е т у
д а he м у б есп ла т н о сачинит и сасвим нов превод, бољ и о д мог .
Г р о ф Г о л о в к и н j e у м е ђ у в р е м е н у н а п уст и о Б еч , и j a виш е
н и сам добио ни к о п е јк у о д К о м и т ет а . П о д о л а с к у у Л а јп ц т
1823. Године, писао сам К о м и т е т у 4. а п р и ла преко В . М П
и за м о ли о д а м и пош аљ у п р е о с т а ли х д в е х и љ а д е р у б а љ а , на ш т а
м и j e 18. о кт об ра В . М П о п о в врат ио р у к о п и с мог превода
ко ји j e С т ој/w eu h искварио ( и м о ж е б ит и неко ли ко п у т а пре-
писао) у з објаш њ ењ е д а се и с п о ст а ви ло д а j e п ревод неиспра-
ван и није вредан ш т а м п а њ а и д а прем а т о м е н е м а м права
д а т раж им од К о м и т ет а п р е о с т а ли х 2.000 р уб а љ а . П о с л е oeoia
н и сам писао К о м и т е т у н и јед н у р е ч , а л и ст а лн о м и с л и м д а
и м а м п о т п ун о право д а т р а ж и м од К о м и т е т а јо ш 2 .000 р . и з
сле д е Ь и х разлоГа: 1 Ш т о у м о м y io e o p y с К о м и т е т о м није би
ло н и р е ч и о преГледањ у и о доб равањ у мог превода, неГо м и j e
К о м и т е т поверио д а сачиним превод по свом н а х о ђ е њ у . 2.
Ш т о j e м о ј превод, као сваки р у к о п и с , им ао сво ју п р а ву вред-
но ст д о к j e био у м о ји м р у к а м а , а ка ко Га j e К о м и т е т д о био и
држ ао к о д себе Годину и по дана, за к о је врем е су ia не сам о К о
м ит ет неГо и С т ојковић и м . Л е о н т и је моГли ст о п у т а преписа-
т и , не н а п о м и њ ућ и д а j e С т ојковипевим п о п р а вка м а т ако
и скварен д а на многим м е с т и м а није M oiyhe ни чи т а т и орт и на л)
он j e изГубио с в о ју вредност . 3. Н ем о Г у д а к а ж ем д а j e м о ј превод
савршен, али у з а све т о ш т о j e С т ојковић чит ао и уп о т р еб љ а -
вао м о ј пре вод, д о к а за ћ у сей м зн а лц и м а у о во м п о с лу д а j e м о ј
п р евод био бо/ьи од С т ојковићевоГ превода и д а j e К о м и т е т Р Б .
Д ., и з н езн а њ а и о д о ка cygehu, п рет пост авио Горе бо/ьем . К ао
д о к а з за ово послао сам у Л а јп ц т преко проф есора Ф ат ер а д а
553
н а ш т а м п а м ове Огледе. Ф ат ер j e и з у ч т и во с т и о вд е р ек а о д а j e
3. који j e К о м и т ет Р Б . Д издао, н а н а р е ч ју које уп о т р еб -
љ ава српско свеш т енст во у М а ђ а р с к о ј“, а ист ински би ваљ ало
р ећ и д а т о није никакав је з и к и никакво наречје, в eh непра-
вилна и бесприм ерна м еш авина ср п ско i, славенско1 и pycKOi
је з и к а .
Ш иш се сад чини са С т ојковићевим преводом , т о В . В.
зн а бољ е од м ене. П о м о м м иш љ ењ у, бо.ъе би било снабдет и
српски народ књ т а м а Св. писм а на славенском је з и к у , нею
т аквим преводом кварит и оба је з и к а (а л и у сваком слу ч а ју
К о м . Р Б . [друш Ш ва] д уж а н j e д а м и исп ла т и јо ш 2.000 р .)
J a се чврст о надам д а he м е В . В . уб р зо уср ећ и т и и ли пен-
зијом по м о јо ј ст арој ж е љ и и најпокорнијој м о лб и , или, по В а
ш ем м и ло ст и во м обећањ у од 5. м а ја 1823. Године, неким зва-
/ьем (на пример за словенске по с ло в е), при овдаш њ ем Р уск о м
посланст ву. За о ва кву п ревелик у срећу бићу В а м са својом по-
р о д и ц о м обавезан на веч и т у за х ва лн о с т и непрест ано h y се
ст арат и д а покаж ем себе д ост ојним м илост ивоГ иокровит ељ -
ст ва и доброчинст ва B auiei.
И м а о сам срећу д а с највећим у с х и ћ е њ е м у својој д у ш и ча
ш ам у р а зн и м нем ачким новинам а В аш е р е ч и о корист и и ш т ет и
наука, о цензуры и д р . А х ! како б и х ж елео д а т е р е ч и чит ам
на р у с к о м је з и к у !
С највећом ж а ло ш ћ у чигпао сам овде у р а зн и м новинам а
о т а м о ш њ о ј поплави, а ли сада сам за хва ла н БоГу ш т о није
нан ела т а к ву ш т е т у к а ко j e у п о ч ет ку писано.
Н ајпокорније м о ли м д а м е уско р о уср ећ и т е В а ш и м м и л о
стивым одю вором .
П р еп о р уч ујућ и се В а ш о ј м и ло ст и и покровит ељ ст ву, с нај-
д уб љ и м пош т овањ ем и м ам част биты,
У Б е ч у , 14. ја н у а р а 1825. м ило ст и ва Господине,

ВагиеГ ви со ко п р ева схо д ст ва
пре покорны слуГа
В . С. К . '
П р ва обавешт егъа о т о ј поплави бацила су м е у вели к у

ж алост , а ли су, БоГу х в а л а , била преувеличана.
554
306.

Милостивый Государь Петръ Ивановичь!
Честь имЪю препроводить къ Вамъ ein двћ книги, вручен
ный m hí Гомъ Копытаремъ, который кланяется Вамъ и ожи-
даетъ отъ Вась письма.
Я всякой день ожидаю деньги, о которыхъ Вы писали
Г Копытарю.
ГдГ были Вы во время наводнешя? Не потеряли ли и Вы
что нибудь?
БезсумнГнно Вы слыхали, что Березинъ у м е р ь .
Поручая себя дружбы и благосклонности Вашей съ истин-
нымъ высокопочтен1емъ честь имЪю быть,
ВЬна 18. Генваря Милостивый Государь
825. Вашего высокоблагород1я
покорными слугою
Вук Стеф. Караджич
[Забелешка П. И. Кепена изнад писма:]
П о лу ч . 19 ф евр. 1 8 2 5 Г од
ААН, ф. 30, on. 3, ед. хр. 106.
[Превод:]
М и л о с т т и Господине П е т р е И ва н о в и чу,
И м а м част д а В а м д о ст а ви м ове д в е к њ т е, ко је м и j e у р у -
чио Господин К о п и т а р . О н В ас п о зд р а вљ а и о ч екује писм о од
В ас.
С ва хи д а н о ч ек ујем новац о к о м cute писали i. К о п и т а р у.
Г д е сГпе б и ли за врем е п о п л а в е ? Jeciiie л и и В и п р ет р п ели
пеку ш т ет у?
С т ур н о ст е ч у л и д а j e у м р о Б ерезин.
П р е п о р у ч у јућ и се п р и ја т ељ ст ву и блаГонаклоност и В аш ој,
с д у б о к и м пош ию вагьем и м ам част бит и,
Б е ч , 18. ја н у а р а 1825. м и ло с т и в и Господине,

В а ш е i високоблаГородст ва
покорна слуГа
В у к С т еф . К араџић
[Забелешка П. И . Кепена изнад писма:]
Примљено 19. фебруара 1825. год.
555
307.
JO B A H ГАВРИЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋ У
В у к о в а р , 31. ја н у а р 1825.
У Вуковару 19ог Јан. 825

Ja сам Вама под 18тим 8ép0M п. г на љубезно писмо
Ваше од 40Г и. м. одговоријо, и по Вашем зактевању 10 егз.
III. части пе[с]марица преко Г Петра Раића трговца Пештан-
ског поело; јестел примили; ништа ми познато није.
Сад Вам јављам, да од ови књига, који су код мене само
сам три части једној Господични продо, и 1 к. од треће части
узео je један поп; друге све стоје непродате; рад сам дакле
знати: шта ћу шњима чинити.
Ja се сад налазим у такој тескоби, да не може ropei бита:
претислиме кредит ори и ишту своје; молим Вас гледајте
и намирите ме. Ви се ту можете лакше помоћи код толико
пријатеља Ваши, него ja овде. Ако то неможете; а ви ми гле-
дајте службу какву ту — макар какву — да се курталишем
бедног стања овог, и окова, у којима ево већ две године сте
шем!
Сад овај час примијо сам опет од једног кредитора пи-
сма, гди ми с екзекуцијом прети; што ћу радити сам незнам!
Будите здрави и одпишите скоро
Вашем бедном
Ј Гавриловићу
[Споља:]
VuKovar,
H erm Vик Steph. Karagyics
D -r der Philosophie und Mitglied mehrer gelehrten
Gesellschaften. Wohnt auf der Landstrasse in der Rauchfangkehrer-
Gasse № 74 im 1 Stock die erste Thür links
zu Vien
одговорено 6. фебруар. 825.
АСАНУ, 2646.
Вукова препиека III, 2611
1 Првобитно било написано iopoj.
556
308.
ПЛА ТОН АТАН АЦКОВИЋ — ВУКУ КА РАЏ И Ћ У

С о м б о р , 2. ф е б р у а р 1825.
21г 1ануара 1825.

Любезный, Высокопочитаемый Пр1ягелю!
Гди е 19ый Новембра ланьскогъ! и я отъ тогъ доба
Вама отговоръ дужанъ! Нисамь я на писан!, найспорш быо;
да шта ми е садъ отъ некогъ времена? Чисто и самь се себи
не бы у томъ изговорити могао, да ми се не чини узрокъ
той моюй на писанЪ оловной тежини дуговременна самртна
болЬтица и после и сама смртъ покойне жене мое. Не судите
ме, молимъ, ни Вы изъ другогъ погледа.
Отъ III. части Ваше Песнарице примю самь заиста 14.
комада изъ Сегедша, но ни садъ юштъ не знамъ, тко ми е
послао. Продао самь за готовь новацъ (:безъ овогъ нисамь
ни давао:) 8. кньига, за кое се Наручникъ Вашь 1осифъ Ми-
ловукъ одавна досадъ наплатити могао; почемъ му е у руцы
мое Огледало Човечности, кое самь му препоручю, да разда
Пренумер, по Пешти и Будиму. —
Истина, речи, кое нисамь у РЬчнику Вашемъ нашао, бе-
лежю самь, ал’ све скупа текъ 20ту часть новогъ тогъ Ва-
шегъ сэира сочиняваю. Но колико и е да е, гледаћу, да и
юштъ умложимъ, пакъ ћу и онда преписане Вамъ послати.
Магарашевићева Л Ьтопись секвестрјрата е на заповесть,
М итрополиту Ал’ вальда Вы зато знате? Да, збогъ тога-
што е метуо С. А . ® оме, уместо: С. А. © w м ы и овомъ по
добна. Но Н Садскш Цензоръ протеепрао с, и на ту протеста,
цпо дође ономадне отъ конзтума на Мапстратъ Н Садскш,
да се на ма декларјра, како с смео секвестрјраги кньигу
своимъ путемъ Цензуру прешавшу? &.
Юче неделя дана, како е саранЬнъ Несторъ ГкмназЈе
Карловачке погодите тко! — Профессоръ Ћира АранитскЈп.
Гершийь 1аковъ постао е садъ дМствителнымъ Дјректо-
ромъ Гкмназје Карловачке. — То знамъ ново. —
Поздравите ми прелюбезно Г Копытара, кажите му,
молимъ Васъ, да е моя желя, съ ньимъ састатисе; ал’ то валя
у Бечь доћи; гледаћу свакояко, да тако и учинимь. — На
шао самь му два матора Псалтира, о 1озефу послаћу и съ
другима новыма нашима кньижицама.
А Вы ми, Прјлтелго, будите здрави заедно съ Госпомъ
и дечицомъ Вашомъ, пакъ другш редъ, кадъ Васъ путь крозъ
557
Бачку поведе, немойте, као што летось учинисте, да насъ
обиђете, и уверени будите, да насъ има овде, кое бы дола-
закъ Вашъ свойски и искрено обрадовао, а особито мене,
кой Васъ истинито любимъ и высокопочитуемъ,
Вашь
старый Пр1ятель
Патель Аеанацковийъ
преврат ив ■
Ако можете добыта рецен'йю на Петюкову Исторно:

die allgemeine Weltgeschichte von A. H. Petiscus, Professor
Berlin 1823. 2. Bände, то молимъ, пошльите ми.
Збыля! Доле, знате гди, хуку буку праве съ некомъ Ру-
ссщскомъ рецензюмъ на Ваше песнарице, као да, бояги,
осуђуе Русси, што се отъ Славенскогъ удалюете. Ал’ садъ
чуемъ, да ту ништа друго не стой, него као да се Србльи
оће да отцепе отъ Русса. Зашто? и у чему? Видите и сами,
да нисамь добро разабрао. Ако узмогу добавити препись
рецензје, послаћу Вамъ.
Наши ГГ Профессори благодаре Вамъ на поздраву,
поздравляюйи и Васъ любезно.
[Вукова напомена при дну писма:]
одговорено 6. февруар.
АСАНУ, 1833.
Вукова препиека I, 515—516.
309.
Wien den 3. Februar 825.

Ihren werthesten Brief von Silvesterabend habe ich die Ehre
gehabt mit unerwarteter Freude zu empfangen. Auch habe ich
durch den Blumenbach das Diplom von der Göttinger Societät der
wissenschaften bekomen. Diese Nachricht wird den Stratimiro-
witsch sehr verdrüssen, aber für mich ist desto grössere Ehre.
Jetzt bin ich Ihnen neuen Dank schuldig, und werde Ihnen ewig
schuldig bleiben. Dem Blumenbach werde ich mit nächster Post
antworten und mich bedanken. Ich werde mich glücklich schätzen,
558
wen ich den Göttinger Professoren mit etwas eine Freude
machen könnte.
Ich hoffe, dass Sie mein Päckchen von 18. November v
J. schon erhalten haben, oder b a l d erhalten werden (durch
Buchhändlergelegenheit). Damals habe ich Ihnen geschrieben, wie
mir Milosch von 6. Juli geschrieben hat, dass er Ihnen bald ant
worten und g e b ü h r l i c h danken werde. Seitdem habe ich
von ihm keinen Brief erhalten (wiewohl ich ihm zweimal geschrie
ben habe), darum weiss ich nicht, ob er durch etwas ist gehindert
worden Ihnen bis jetzt zu antworten, oder hat er Ihnen durch
einen schlechten Comissioner geantwortet, und die Antwort
ist irgendwo stecken geblieben. Aber ich hoffe auf jeden Fall,
dass sie von ihm eine Antwort bekomen werden.
Ich bin sehr froh, dass meine Sorge für die Vorrede der
Grammatik überflüssig war Serbisch sagt man: Kora су ryje
кладе, и гуштера се боји. Von dem Dobrowsky ist für Sie
gar nichts zu fürchten. Ich möchte noch einmahl nach Ihren
schönen Cassel kommen und bei Ihnen etliche Monathe bleiben,
daň würden wir die serbische Gramatik erweitern. Kann ich
aber so glücklich nicht seyn, dann werde ich Ihnen etwas schi
cken, und das übrige werden Sie tausendmahl besser machen
wie ich. Den Compositionsvocal о kann и vertretten, wen man
mit dem Zeitwerte anfängt, aber solche Wörter werden meistens
kom isch gebraucht, z. В. молибог (statt богомољац), so auch
газнблато, вврзислсво, надрикњига, испилутура, разбигуз etc.
Dem Herrn v Kopitar habe ich Ihren Grass ausgerichtet,
und er lässt sich Ihnen höflichst empfehlen, er wird die ver
langten Abdrücke der Recension schicken.
Wen Sie nach Göttingen schreiben, ich bitte meine un-
terthänigste Empfehlung an alle, besonders die mich kenen,
auszurichten.
Ich empfehle mich Ihnen und verharre mit tiefster
Hochachtung
Ihr sanz ergebenster Diener
Wuk
[При врху писма забележено:]
Praes. 13 ejusd.
[Споља:]
Sr Hochwohlgeboren
des Herrn Jacob Grimm,
Bibliothekar an der Curfürstlichen Bibliothek (P T.)
in Cassel
РОГПБ, ф. 991, ед. xp. 648.
559
[Превод:]
Б еч, 3. ф ебруара 1825.
В исокопош т овани Господине,
В аш е цењ ено писм о, писано у о ч и Н о ве године, им ао сам
част прим ит и с неочекиваном р а д о ш ћ у. Т а ко ђе са м д обио пре-
ко Б л у м е н б а х а д и п л о м у Гет иш енскоГ ученоГ д р уш т ва . Т а вест
he С т рат им ировића много о зловољ ит и, а ли за м ен е j e у т о л и к о
већа част . С ада В а м о п ет дуГујем за х в а л н о с т , и вечит о h y
В а м ост ат и д уж а н . Б л у м е н б а х у ћ у одГоворити след ећ о м по-
гит ом и за х в а л и т и се. Б и ћ у срећан ако б уд е м моГао Гетитен-
ским проф есорим а нечим причинит и ра д о ст .
Н а д а м се д а ст е већ д о б и ли м о ј пакет ић од 18. но вем б р а
прогиле Године, и ли д а ћ ет е ia у с к о р о д о б и т и ( преко кгъи-
ж а р а ) Т а д а сам В а м писао д а м и j e М и ло ш писао б .ј у л а д а he
В а м ускоро одГоворити и за х в а л и т и се к а к о в а љ а. О д т а д а
нисам од гъеГа добио ниједно писм о ( м а д а сам м у д в а п у т пи
са в) , за т о не зн а м д а л и ia j e неш т о спречи ло д а В а м ogłoeopu
д о сада, и ли В а м j e ogioeopuo преко лошеГ посредника па j e
ogioeop n eig e заст ао. А л и j a се н а д а м у сваком с лу ч а ју д а heute
д о б и т и ogioeop о д гъеГа.
J a се много р а д у је м ш т о j e м о ја заб р и нут о ст збоГ П р ед -
ioeopa Г р а м а т и ц и била сувиш на. С р п ски се каж е: Kora су ryje
кладе, и гуштера се боји. — ДобровскоГа В и н ем а т е за ш т о д а
се плаш ит е. В о ле о б и х д а д о ђ ем јо ш је д а н п у т у В а ш л е п и К а-
сел и д а ост анем к о д В а с н еко ли ко м есеци, онда б исм о про
т ирали С р п с к у Грамат ику. А л и ако не б уд е м био т е среће,
оггда h y В а м неш т о послат и, а ост ало heute В и у р а д и т и х и -
л а д у п ут а бо/ье ueio ja . К о м п о зи ц и јск и во ка л о м о ж е за ст у-
пат и и ако j e ГлаГол на п о ч ет к у, а ли т а к ве р е ч и се већином
уп о т р е б љ а в а ју комично; нпр. молибог (у м е с т о богомољац),
т ако и газиблато, сврзислово, надрикњига, испичутура, раз-
бигуз ит д.
Г о с п о д и н у К о п и т а р у сам испоручио В а ш по зд р а в и он
В а м се љ уб а зн о п р епоручује; послаће В а м о т и ске р е ц ен зи је
које ст е т раж или.
К а д а б уд е т е писали у Г ет и т ен , м о ли м В а с, п р еп о р учи т е
м е н ајљ уб азн ије сейм а, нарочит о оним а који м е по зн а ју.
П р е п о р у ч у јућ и В а м се, ост ајем с д уб о к и м
пош т овањ ем
В а ш најоданији слуГа
[Споља:] Б ук
Њ. благородству
Господину Јакобу Гриму,
библиошекару у Библиотег/и изборноГ кнеза
у Каселу
560
310.
В А С И Л И JE В А С И Л И ЈЕ В И Ћ — ВУКУ КА РАЏ И Ћ У
З е м у н , 7. ф е б р у а р 1825
У Вуковој соби 26го Јануарија1 825,

Знам да сте до сад морали ко екакве гласове чути о Ср-
бији, јербо и овде се сила којешта говорило, па до Бела мо-
рало е 100 пута горе нарасти; ja пак нисам ктео Вама ко-
јешта mrca и, доксе добро неби известно шта je и како je,
а данаске сам разумео о буни, која би могла Господару ве
лику штету нанети, и за то Вам пишем. Неки зовоми Ђак по-
дигнесе против Милоша и његови урбдба и врбује на своју
страну неколико наија, па шњима управо у Пожаревац на
Господаровог брата Јована, који je био осетио буну, и немо-
гавши своме брату у Крагојевац одма отићи, побегне у По
рея код Буле, а одавде своме брату у Крагујевац; Ђак до-
шавши са својима у Пожаревац, и видећи да je Господарев
брат умакао, пошьени, пороби и разори овога дворове до
основанија, па небавећи се ту дуго поити одма к Крагујевцу
на Милоша, но овај извештен од свога брата Јована, шта му
се кува, таки поручи кнезу Мићићу да му дође што брже
може у помоћ, на које овај у итости скупи 500 коњаника
па брже шњима у Крагујевац; док je Мићић дошао у Крагу-
јевац, Ђак je са своји људи већ у Тополу био дошао, и спре-
мао се управ на Крагујевац, но Милош нечекајући га да му
дође пред кућу, скупи к онима Мићићевима још своји људи,
па Ђаку на сусрет, и ту нападне на њега изненада, побије
му чету и растера куд које, а 20 глава зароби. Ђак, који се
није надао овоме колачу почне бегати, и буде рањен, а брат
му остане на месту, и тако се умири та буна. Сад се изтра-
жује повод њен; но онаје морала тињати још по одавно, кад
и Allgemeine Zeitung из Цариграда о некаквој буни у Србији
већ нетто напомиње. Овде се сад тек зима појављује, и пу-
тови су врло рђави, да није могуће отићи по пиће. Будите
здрави то жели
—С—
36 Прописка И 561
[Споља:]
Herrn
Vuk Stef. Karagich mit Brief Hn v.
Kopitar Custos an der K. K. Hofbibliothek
in Wien
[Ж и г :] S e m lin .
одговорено 6. Февруара 825!
АСАНУ, 2510.
______ Вукова ире писка III, 124.
1 Натписано изнад прецртаног Фервар.
311.
УРОШ ВОЛИЋ — БУКУ КАРАЦИЋУ
Вршац, 11 фебруар 1825.
Благородный,
мнЪ высокопочитаемый Гдине!
Вашееписмо изъ Беча д 8ги? по свет 8 скиталосе, докъ е до
мене дошло. GD Октомврја едва у ЈанŠapitó добыемъ га, ничим
манЪ драго ми е было w Вама йзвЪститисе, й сами? то едно
жалимъ, што сте Вы д8же, нежели е праведно, на мой и?го-
воръ чекали. Кодъ нась е и? бербе непрестанни? весело време.
Ра самь съ моима добр и? здравъ, кое и Вама с Госпом и
дечицомъ усердно желимъ. КромЬ Шандора приумножю ми
се юштъ еданъ сынъ, съ йменомъ Стефанъ: дакле са сви
страна берикеть.
GD книга Ваши само самь четири до садъ раздао, й мећб
тима едн8 Гдр8 Ефрем 8, Милошев8 Брат 8, йзъ Шабца, кой
ми при и?ход8 каза (:б8д8ћи да смо летось заедно у Илижа
Мехадшски были:) да бнъ съ Вама кромЬ тога iomTb посла й
рач8на йма, й не хте ми платити..
Молеръ нашъ Hie д8го 6aßio се у оной страни, но похвал
юесе, да м8 е добро было, й врано се съ тимъ намЪренЪмъ,
да потребне бое, й др 8ге ствари прибави, й натрагъ са собомъ
понесе. До данась e jourrb овде, й не вер8емъ, да ће скора?
шлазити, б8д8ћи да е ý Сербш немирь, коегъ се слЪдств1е
предвидити неда. Btcni, кое се овамо доносе, една др8гой
противорече, й зато Вамъ га ништа йзвЪстно и? томъ казати
не умемъ.
ПрЈлтелБи Ваши, кое сте преко мене поздравили, ес8
дЬйствително сви здрави, й Васъ обратно и? свое стране поз-
562
дравлгаю. Тима й Тома често се при bíh8 й чиб8к8 иначе, те
насъ проче сотимъ веселе. Вась вообще често се АпоминЪмо,
и меня се види, да е био Гдр8 Милош 8 сбылосе, што самь
w Васъ йздавна ч8о, да ше за Hira пробитачно кйерь на ов8
стран 8 удавати. Да знате што гавити за владычество, учинили
бысте Гдн8 АрхЈмандр1т8 веема поволнш дЪло; бнъ еднакш у
нсйзвЬстности живи. Мени ће особито мило быти, ако ме й
у напрздакъ съ любезнымъ Вашимъ писмама увеселявати не
престанете; ä и ћ8 съ радостью на свако шговорити Вамъ, й
У колико мог8 на сл8жби готовь быти.
Вашъ йскреный Пр1ятель

Воличъ
Ý Вершц8 дне 30га Зан8аръ 825.
An den Wohlgeboren und Hochgelehrten Herrn
Volfgang Stephanovits Karaz sits,
Doctor der Philosophie, und mehrerer Gelehrten
Gesellschaften Mitglied
zu Vien
A uf der Landstr. in der Rauchfangkehrer-Gasse № 74.
im 1. Stock l tc Thür links.
[Жиг:] Werschitz.
одговорено у очи благовијести. 825
АСАНУ, 3501.
Вукова прейиска IV, 724— 725.
312.
Карловац, 13. фебруар 1825.
Благородный Господине,
мени млогоблагонаклонЬный!
Примю самъ и я Ваше кньиге; свега педесеть к[о]мада
нар. српс. nicaM a. Међу ньима самъ нашао и двћ Гримове
Граматике съ малимъ пакетомъ (на Г Мушицкогъ) и Рйчни-
комъ. Одъ тШ кньига, послао самъ (по наредби Вашой), 5.
км. I. части, и толико И. части нар. срп. пћсама Г. Милако-.
вићу у Дубровникъ, заедно съ едномъ Граматикомъ (4. Януар.
36* 563
т. г.), а пакеть самъ оправю таки по прТятда (29. Новембра
п. г.); кодъ мене е остало 40. км. исты нар. пЬсама, за кое
бы Вамъ веГгь могао новде послати, да е срећа, као што е
несрећа. Само самъ 11. кмада одъ обе части раздао; а нисамъ
више примю одъ 3. f. 12 х.! Кош су се пренумерирали на
трећу кнь. дакле и II. и I. да приме, tíh су кое банкротирали,
кое помрли; а кош су непренумерирани веле, то т е моя кньига,
я незнамъ за ню. Сдноме самъ у Петрыню послао одъ обе
по 3. км. (токорсе ревнит.) поручуе ми, да му више нешилЪмъ
кньига, на кое се ш'е пренумерирао и т.д. Одъ кош иштемъ
новце за примлЪне, веле ала е груб1янъ, некъ чека, чекамъ
и я друге. Е, садъ, како ће се писати? Како ли ће српско кньи-
жество напредовати?!
Но све то некъ Васъ ништа за овай паръ несмути; я ћу
Вамъ найвише до двй недйлй послати 20. f. ср. кое имамъ
примати одъ едногъ пр iятеля.
Г Мушицкомъ писао самъ юче, поздравю га одъ Васъ и
явю му све што сте ми явили, знамъ да ће му мило быти,
као што ми е и самомъ срце одъ радости заиграло, кадъ самъ
Вамъ мило и прелюбезно писмо читао. Вы заиста роду нашемъ
честь чините.
Старацъ Ђорђје захвалюе Вамъ на поздраву и моли Васъ,
да му едну Турску (не Арапску) Граматику пошлйте, и на
значите цЬну; а я Васъ молимъ опетъ, да ми юшъ еданъ екс.
Гримове Граматике пошлЪте.
Сл’ истина, да су се Србльи побунили, Милошеву браћу
затворили и нЬговъ дворъ опколйли?
Молимъ Васъ, яв’те ми, ел’ ту у Бечу Г.гМилетиЬъ. Я
самъ му послао вейъ одавно 45. f. ср. ерга рецеписе у бан-
кнотама да ми даде штампати Генетлшконъ, и после тога му
опеть писао, а онъ ништа неодговара! На редеп. потписао
се неко алъ чудновито; друга рука, друго име: Мелодичъ.
Ако се тай Генетаияконъ юшъ нештампа, молимъ Васъ по-
низно, поправ’те у нйму гди самъ погрЬшю, и што Вамъ се
недопадне.
Овде су млоги трговцы попадали; трговина спава. Найчи-
ст1егъ жита е по 1 f. 12. х. ваганъ, кукуруза 36. до 40. х. Зоби
18. до 20 X.
Любейи Васъ и высокопочитуюйи, препоручуемь се
любави Вашой и пр1ятельству и есамъ
Благородия Вашегь
Препонизный Слуга
у Карловцу 1. Фебруара 1825. Сам. Илшйъ
564
An
Seine der Hochgelehrten Herrn
WuK Steph. v Karadschics,
Hochwohlgeboren; wohnt auf der Landstrasse
in dem Rauchfangkerhrergasse
№ 74. im 1. Stock die 1. Thür links
in Wien.
ВоШтани печат.
[Жиг;] Carlstadt
одговор 8. марта (по Р.)
АСАНУ, 3186.
313.

Прем да1 нијесам имао среће примите од Вас никака
одговора на моја писма од 3. Септ, и 19 Дек. (прошавше
године) и од 2. Јануар. (ов. г 2), но опет се усуђујем честитати
Вам дан у који сте Ви, на срећу народа Српскога, овај свијет
први пут угледали. Желим Вам да га у здрављу3 и у сваком
задовољству ca Вашом фамилијом и ca народом Српским
много љета дочекујете и проводите!
Од некога времена били су се овђе почели разносите раз
личии неповољни гласови о Србији и о Вама4, но фала Богу,
сад се опет говори да je све уређено5 као што je и било.
Чест имам јавити Вам да ме je Краљ. Гетингск. учено
друштво, које je прво у Немачкој Земљи и једно од први у
Европи, изабрало за свога Члена Кореспондента, и прије
неколико дана чрез свога секретара, славнога професора и
списатеља натуралне историје Ј. Блуменбаха послало и ди
плому Надам се да ће Вам ово бита врло мило.
1а се join надам, да ћете Ви мене6 удостојита милостивог
одговора на пошљедња моја два писма.
Препоручујући се Вашој милости и цјелујући Вам руку
и скут с највећим високопочитанијем остајемУ
У Бечу 3. февруар. 825. В. преп. ел.
В. С. К.
565
1 Прецртано Како ja.
2 Прецртано тако не би било путно ни ja Вама да пишем-, будући да се
сад прикучује дан, рођења Вашеш у који сте Ви на срећу народа Срп-
cKOia на свијет овај најприје упедали; и који заслужује да буде највећа.
3 Прецртано весељу [. .] ca сейма Вашими.
4 Прецртано разносити.
5 Прецртано у пређашњ.
6 Прецртано мени ogioeopuiTiu
7 Прецртано а особито што се Шиче Гримма. [Нап. Л>. Ст.]
Вукова преписка II, 569.
314.
ВУК КАРАЏИЋ ГЕТИНГЕНСКОМ НАУЧНОМ
ДРУШТВУ
Ew Hochwohlgeboren
eile ich den richtigen Empfang Ihres Briefes vom 30. Dec.
v J. samt Inlage dankbar zu bestätigen.
Bei dem Geschrey der anmasslichen serbischen Literatur-
Monopolisten hätte mir, nach dem Zeugnisse meines Gewissens,
wahrlich nichts Tröstlicheres zu Theil werden könen, als der
entscheidende Beifall einer so berühmten Societät, als es die
Göttinger seit jeher mit vollem Rechte ist. Ich bitte Ew. Hoch
wohlgeboren, der Societät meinen lebhaftesten Dank, und Ver
sicherung ausrichten zu wollen, dass die mir erwisene unver
diente Ehre mir ein Sporn seyn soll, sie nach Kräften zu verdienen.
Genehmigen Sie die Gesinungen der unbegrenzten Ver
ehrung, womit ich zu seyn die Ehre habe
Wien den 19. Februar 825. Ew Hochwohlgeboren

ganz ergebenster Diener
Wuk Steph. Karadschitsch.
NSUB, 135.
Прение (Вуков). АСАНУ, 3588.
Вукова преписка V, 68.
566
[Превод:
Х и т а м д а са за хва лн о ш ћ у пот врдим исправан пријем В а
ш е! т е м а од 30. децембра прош ле Године заједно с прилоГом.
К а д се у з м е у обзир Новика прет енциозних срп ски х књи-
ж е вн и х м онополист а, м ени допет а, по сведоџби м оје совести,
није могло паст и у део ниш т а ут еш није neio ш т о j e изричит о
признањ е т олико славноГ Д р уш т ва као ш т о je , о д у век и с пуним
правом, ГетшнГенско. М о ли м В аш е високоблаГородство д а изволи
пренет и Д р у ш т в у м о ју најдуб љ у захвалност , као и обећање
д а ће м и ука за н а незаслуж ена почаст бит а подст рек д а je
за служ им колико м и снаГа т о допуш т а.
М о л и м В ас да прим ит е уверењ е о м о м е безГраничном
пош т овањ у, с којим им ам част бити
Б еч, 19. ф ебруара 1825. В аш еi високоблаГородетва
најоданији слу!а,
B y к С т еф . Караџић
315.
ПАВЛЕ КЕНГЕЛАЦ БУКУ КАРАЏИЋУ
Манастир Светог Георгија, 21 фебруар 1825.
Благоразумный,
Даете имели л>юбовь мени подъ 21/9 ЈаннУар1а т.г пи-
сати, съ тымъсте ме веема и>бвезали. Ja желимъ и молимъ,
да и вй бУдУщее, по угодному Вамъ временУ, таковУ любовь
мнЕ покажете кою га уважавати бУдУ.
Да у Серб iю пришли нЕстс, тосамъ разУмЕо еще у оно
време, кадете у Бечъ пошли. Жао Mie, дасмосе у надежди
преварили. Писмо оно, россшскомУ Попу чрезъ сына Гдина
Кишстантшовича, предано, есть мое, дакле сУмняти немойте,
да бы w кога дрУгога было. Дами Шишкоръ на два моя писма
до данасъ не (Оговара, зачУдомие. Или не пршма моя писма,
или заборавю на та, или (Овратю лице и милость свою w мене.
БУди гца мУ драго, iabio чекати еще еданъ мес'ецъ дана,
пакъЙюмУ опетъ писали и то преко россшскаго Елч1е, и ако
ми и на то не (Оговори, престайю и я нЬмУ писали, да че
ловека не шзлобимъ.
Вы имайте любовь почесто распитати у Канцелларш рос
сшскаго Елч1е, да ни е какш дошло, и акобы по случаю дошло,
дамисе безъ задержаше пошлЬ. Мени ё писао Дјректорн
567
Нежинске Академ1е изъ Poecie 1и>аннъ Орлаи, мой бывшш со-
ученикъ въ Санктпетерсб Ь'ргои [!] Саминарш, коем8 еще до
данасъ Фписао нисамъ i обаче ови дана шговорити м8 на-
мЬравамъ.
Ja вамъ одов 8да нища ново јавити незнамъ, развЪ да
многи, коихсе и нетиче, съ нетершЬшемъ и>чек8ю на Резо-
л8щю за дополнеше праздныхъ Ешскопатювъ. Но чинимисе
да h t еще много протећи воде д8навомъ, докъ тай гласъ доМ.
Вручаюся вашей любви, Госпойю ваш8 поздравляюйи,
съ всякимъ почиташемъ пребываю вашимъ
въ Мтырй CŤarw Гешрпа Понизнымъ Сл8гою
9/21. ®evp8. 825. Пагелъ Кенгелацъ
Арх1манд. Сто Георг!
Detta
An
den Hochgelehrten Doctor der Philosophie
und Mitglied mehrerer gelehrten Gesellschaften Herrn
Vuk Stephanovics Karaczics
Auf der Landstrasse in der Rauchfangkehrer-Gasse
№ 74. im ersten Stoen.
Franco zu Wien
Воштани печат c иницијалима PK.
одгов ор ен о 8./20 Септ. 825. АСАНУ, 3594.
Вукова преписка V, 73—74.
i П. Кенгелац je употребио многе надредне знаке које смо из техничких
разлога изоставили.
316.
Карловац, 27 фебруар 1825.
Благородии, Високоучени Господине,
мени млогоблагонаклоњени!
Будући да ja имам од учитеља Трстанског Г Јевте По-
повића 26. ф. и 20. кр. у сребру примата, то сам му ови дана
писао, да и мени нешшье, већ управо Вама у Беч; и послао
сам му што je нужно, на натпис додати, да Вас писмоноша
лакше нађе. Ако за нужно држите, можете му и Ви писати
и упутити га, преко кога би Вам он те новце брже и лакше
оправио: моја ће велика радост бита, ако и Ви што скорије
у име I. и II. части нар. срп. пјесама примите.
568
Шта ћу с пословицама? Пријатељ ме мој све једнако
увјерава, да ће за њи трошак дата; ал’ кад? Ja и и данас умло-
жавам. Поред неки сам навео и рјечи с. писма, као.
Ко тебе каменом, та оног љебом*);
те би рад минејским писменима штампати. Оће л’ моћи то
бита, ако би и у Липисци дао штампати? Има л’ други, но-
вији минејски писмена у Јермена Бечки, осим они, коима je
Г Милетић своје књиге штампао? У Будиму неби и рад ни-
како штампати.
Г Мушицки спремасе ови дана у Трет да пође, неби
л’ који новац у име фунда клерикалног од Трстанаца добио.
Што ћу с осталим пјеснарицама? Молим, препоручујем,
уважавам, хвалим и, ал’ залуду; све једно те једно, да сад
ником није до пјесама, одговарају ми.
Препоручујућисе благонаклоности Вашој, желим Вам по-
стојано здравље, и јесам с истиним високопочитањем
препокорни Слуга
у Карловцу 15. Фебруара, 1825. Самујло Илијћ.
*>Аще убо алчеть врагъ твой, ухлЪби его; аще ли жаждетъ
напой его. Рим XII. 20.
[На омоту:]
Ап
Seine Hochwohlgeborene und Hochgelehrten Herrn Wuk Steph. v
Karadschich, Doctor
der Weltweisheit und mehrer gelehrten
Mitglied &c. auf der Landstrasse in der Rauchfangkehrergasse
№ 74. in 1. Stock die erste Thür links.
in Wien
одговорено 8. март (Р.)
АСАНУ, 3187
Вукова иреписка IV, 305—306.
317
Шид, 2. март 1825.
Высокопочитаемый!
Ништа ми не являте, естел’ пршмили w ВЯковарца Ла-
заревића, тамо in dem Politechni sehen Instistut находящагося,
10 f W W кое самъ (:чини ми се:) съ почетка БожиЙнЬгъ
поста у В8ковар8 нЪговомъ о’ц8 положю, да Вамъ за 2. Е \ .
569
IIIе части ваши Песнарица пошалк Нит’ ми што ббзнанюете
за сына уяка могъ продановића, кои се тамо у’ йстой школи
съ Лазаревийемъ учи. У’якъ, кадъ самъ м8 казао, да самъ
нЪговогъ Пер8 Вамъ препор8чю. Сднако w мене тражи, шта
ми за дете пишете.
Песм8 w Женидби Кнеза Лазара ймамъ, но у песми w
Бою нЬговомъ на K ocobS, фали ми читавъ табакъ съ почетка,
не знам’ како самъ изг8бю. Кадъ већ неста слепца Продано-
вића w кота самъ ю преписао, то бы радъ поне како тако
почетакъ преписати w нЪгова др8га, кои е ов8да съ ниме
проодю, но не знамъ што га садъ о’вамо нема. Быти ће оно
Умре к8мче, раскидесе k Smctbo . Умре слепацъ Продановићв,
пакъ бвде живећа сестра иегова, на др8га м8 й не гледа.
Ево колико ми сестра Продановићева w Почетка песме
бве знаде казати:
Громъ загрми выше Цариграда
Севн8 м8ня выше Сдреника —
Зайграсе ярко на йсток8 с8нце —
Затресе се земля ш’дъ Запада
Па у’дари немиръ у’ Цареве —
Царъ М8рате бштаръ верманъ пише
Па га нгшгћ Цар8 Србскомъ Лази
На столици у’ Кр8шевц8 Град8. —
Кнеже Лазо Србска Кр8но светла! —
бдна Земля, насъ два Гдара
Насъ Земля држати не може
А сироте поднети не мог8 —
Кадъ разгледашъ о’в8 книг8 мою
Пошли мени златн8 кр8н8 твою —
Алай барякъ, твою саблю бритк8
Дай ти мени Арачъ о’дъ земаля
И ключеве одъ cßie Градова.
Довде е погодила, ä далЬ ние ми по вольи казивала, зато

Лета.
Ишао семь у’ Гркъ, но Фшпа Вишньийа нема, зато й
песме w Лазар8 М8тап8, й Арапин8 за о’сташе.
Поздравля васъ мой у’якъ, й сви мои домаћи.
У’ Шид8 18г Фекр. 825. Вашъ

почитатель
А. Паничъ
Парохъ
570
Ево шта w могъ у’яка башъ садъ йзъ Раче доби. Видите
како жельно й w Вась за Пер8 свогъ m íst и жели. Зато w могъ
лисма, што се васъ каса о’дсЬко, й вама шалЬмъ съ молбомъ,
да ми што npie можете за дете пишете.
Сбиля! ели йстина да се Марко Дрваръ упокою, й када?
[На посебном листићу писмо Арона Продановића А. Панићу:]
Любезни Авраме!
Кажидеръ ти менй, штае то, да ти менй толико вре
мена Преко обичая твога ништа непишеш
Ссилй штогод твоемб В8к8 писао или нисй, пишелтй
он штогод йлй непишелй, ер какое Перо отишао, могаосй од
В8ка Три 4. Писма ти досаде од Вука добйтй, зато што ти
толико д8го ОТОМ8 ћбтиш већ8ми Бриг8 задает, Прем да-
сам од Пере я досаде 4 Писма добио.
Herrn
Herrn WuK Stephanovics auf der
Landstrasse in der Rauchfangkehrer’
gasse № 74. in l ten Stock die
erste Thür links.
in Wien
Воштани печат с орнаментом.
[Жиг:] Wukovar
одговорено 6/18 марта 825.
АСАНУ, 2209.
Вукова претска II, 428—430.
318.
АТАНАСИЈЕ СИМОНОВИЋ и ДИМИТРШЕ П. ТИРОЛ
БУКУ КАРАЏИЋУ
Темишвар, 6. март 1825.
Высокоученый Господине!
Изволите ми опростити, што се на совГтъ Господ: Ти-
рола, као непознатъ усудиуемъ Вама писали, и мое садашнГ
неугодно состояше открыта, кое се у томе састой: дае „бу-
дући да се по уреждешю Високослав. ц: Кр: Финанщалног-
Мишстерјума, умалешя ради расхода, не само Д1урнисте,
него и неколико штабилни Офицшнта, кои 10 година дослу
жили нису, у цЬлсй Монархш отаустити имаю“ — и мене
кои самъ, кое при Високослав. Генерал-Команди, кое пакъ
571
при Слав: Кр: Котарск. Буххалтераю выше година провео,
отпуштенимъ были, жалостно жребУе згодило.
Садъ дакле при овомъ моемъ непр!ятномъ Состояшю,
нища ми ко утЪшенУю неизостае, него едно единило нам-
hpeme (:ако лагкимъ начиномъ были може; ерсу уди сребра
у мене са свим нЪжнш:), на пролеће съ Божюмъ помоћу у
Рус!й прибЬжище свое тражити. Но ево опель нове жалости!
— Сад попрвь при писаню овог писма примЬчавамь, да м1е
(:будући да у момь дЪтинству, по моУой несрећи Граматика
Србска у моем рожденом мЬсту предавала се н1е, къ тому
1оштъ выше година у АустрискоУи службу немачку Мани-
пулацУю водећи:) српско полЪ неорагоћи, са свимь раоникъ
зарћао, и за Русиско полЪ со тимь выше неспособнимь постао;
— и да се дакле само съ томъ едномь надеждомь питамь,
даћуга ако у РусУй срећно приспЬмь, и ондашнЬм полю себе
посвЪтимь, съ помоћу мое горяще желЬ и неусипнимь моим
трудолшбјем, за кратко време за то опеть изоштрити моћи.
ЗнаюЬи дакле да Вы као Славни Списатель и Вол: Общ:
любителей наука Члень Коресподент, несумпЬно отмЕнУй по
знала у РусУй имати морате, обраћуемсе къ Вама, као едномь
правомь родолюбцу и молим Вас нижайше, что бысте толико
усердУякъмениимали, и прУятелсюй благохотЬли явили, были
се какови начин за обезбфцити мой животъ, осимь воиническе
службе; ербо самъ слабог состава, за мене тамо, наћи могао? —
В’ прочемь почитаеми отговор ожидаваюуйи, и препору-
чуюйи се Вашемь благонаклоненУю и любови, имамь честь
назвали се Вашимь
У Темишвару 22го Февр. 825. нижаишимь Слугом
AeaHacie СУгмоновичъ.
Д од а ш а к
1. ) Молим, овоме човеку да штогођ одговорите. Из њего-

вога писма можете видити, шла оће; али ja не вјерујем, да ће
он моћи прибЬж ищ е у Русији наћи.
2. ) Ja ћу Вам, мож’ бити, једну свилену женску аљину од
брилиантина с том молбом послали, да je дате фарбати Rosa
(:и чипка се мора фарбати:), и послије тога да дате Шнајдеру,
да je наћини nach der letzten Faęon. А шло ћу бити дужан,
оћу Вам новце одма послали с благодарношћу За овај Ко-
месион особито Вас моја жена моли.
3. ) Ембер Лаза, кој join добра бермета има, све једнако
бунда и лупа, а особито се онда срди, виће и псује, кад му
кажем, да сте већ Б ук ва р штампали, и њему га посветили.
572
4. ) Ако сте каку Рецензију о Српск. Пјесмама, или друго
што из Göth relehr. Анцаш ера добили, то ми пошљите, ба-
рем у препису, молим Вас.
5. ) Свети није добио из Петрсбурга још ништа. Не знам,
оће ли се кадгођ његова црквен а И ст орија печатали.
6. ) Гледајте, да нам дођете што скорије; код мене je за
Вас свагда приправљено.
7. ) Ови дана je наш ђакон распитао за мјесто Вашег пре-
биванија, али не знам из каквог узрока.
8. ) Молим, поздравите ми Стејића љубезно, и питајте
га, оће ли што бити с његовим преводом.
Софр. Стефановић, г Јова Марковић и сви укућани Вас
и Вашу фамшшју поздрављају љубезно.
Тирол.
АСАНУ, 3398, 5398.
Букова преписка V, 77—78, IV, 574—575.
319.
ДИМИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 7 март 1825.
Високопочитаеми и високоучени Господине!
Ево вам сад по други пут гавити не пропуштам, (:зашто
сам вам другач1е преко едне прилике писао, коя се ево юче
врати опет натраг с’ истим писмом, кое вам е имао предали,
говорећи да вас т е могао наћи, а мож’да вас Hie ни тражю:)
да би сте отишли до Г Теодоровићке тамо, и од нЬ примили
f. 21. 15. кр. у Сребру, кое вам e npie двадесет дана преко
мене Г Милаковић из Дубровника прислао, и не замерите
што се тако догодило, те е закаснило.
Сви вас одавде любезно поздравляю. Фрушић з’ Госпом
му, Радонић Поповић и вашУ
У Tpiecry 23° Фебр. по ст. 1825. вас почитуюйи
Д Владисавл^вић
573
Dem Hochgelehrten
H Herrn Wuk Stephanovich
Auf der Landstrasse in der Rauchfangkehrergasse № 74.
im l tm Stock die l tm Thür links.
in Wien
Суви печат:
[Жигови:] v. Triest Franco
[Вукова забелешка оловком:]
Boj вода Иван Константиновић Спадјер; Gro C íh t - графу
Петру Ивановичу Ивеличу Генералмајору и кавалеру
примљено 50 f. CM.
да се одбије:
Милаковића 6 f. CM.
штемпел за Забавнике 826. 10 —
4 књ. Hochzeitsl. d. S. no 40 xr. 2—40
АСАНУ, 3230.
Вукова йреписка IV, 359.
320.
ИГЊАТ БРЛИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 8. март 1825.
U Brodu 8°ea Oxujka 1825.
Prevedri i blagoródjeni Gospodine!
Neima u mómu xivotu radostniega Csäsa, nego kada ’sam
od ovdashnjega Gosp. Popovicha razumyo, da se sada u Bćcsu
zaderxájete, josh mi pako biáche milije razumyti, da chete do
2og Svibnja u Brod (morebiti i suprot Volji Vashöj) rádi Pro
cessa s’ ovdashnjim Advokátom Sebastiánovi ehem, doiti.
Morebiti da chete se zacsudit vidivshi od nepoznanoga
esovyka i rúke ovakvu uvodnů pozdzáv, áli, dragi priatelju!
nemoite se tomu esuditi, istina! da Vas ja neimam srechě sob-
stveno poznávati, s’ tim bolje páko poznán ’sam s’ duhom Vashim,
kojega ’sam imao príliku oblino iz umotvórnih dylah Vashih.
osobito páko iz Vashe Gramatike poznati, koju ’ste Vashemu
dosada najizverstnijemu Rýcsniku predastavili, (1 koja je vechc
u nýmaeski jezik po Grimmu převedena, kako ’sam kod Gos.
Popovicha vidyo) jerbo se i já s’ tim posłom veche vishe od 3
Godine, kad ’sam bezposlen, zabavíjam, zabavljam velim, jerbo
mi níje od zanáta to ráditi i s’ takvima se stvárma baviti, Pántlikár
bo ’sam.
574
Usudjujém se dakle Vás, prije nego pút Broda preduzmete, ne
poznáním nacslnom písmeno pozdraviti, i u Vashu se Ijúbav prepo-
rúcsiti, sa serdcsanom mólbom, da me nebi ’ste mimoishli, i nepo
hodili doshav u Brod, verlo bo xelím Vas, káno toliko vrýdnoga i
zaslůxnoga Domorodca, sobstveno poznati, i s’ Varna se, káno
s’ jedínim razumnim filologom nashkiem, o stvárima, koje ’ste
Ví jurve svershili, a koje já istom sabrane sredjujem, razgovoriti
se, istina, da ’ste Ví narodu serbskomu pisali, a já Slavóncém
píshem, ali misiím, da se i pák razumiemo, i da na sverhi o jednoj
i istoj stvári bavimo se, i jedan jezik obradjujemo, s’ tom rázlikom,
da Ví u Vashemu Národa pervi bili jeste, kóji ’ste se usúdili,
(shto pravo i jest) s’ csistim materinskim jezikom písati, i
pokázati, da prosti serbski jezik toliké lypote u sebi uzderxájé,
da, ako u sladkosti izgovora cerkveni jezik nenadvisujé, istinito
da mu se i podloxiti usiljen níje, jerbo, shto je taliánski jezik
prama latinskomu, zaista da je i nash prosti pram cerkvenómu,
kóji sverhu toga i pák nash stáři níje.
Csudiíi chete se moxebiti da Vam u rasgovoru Gos. Po
povich od mene nikad nishta kazívao níje, káno Slavjaninu od
Slavjanma, Gosp. Popovich je mój verlo dobři priatelj, ali od
pismenstva domorodnoga koliko před njim, toliko před svima
shútim, i tů bi stvar, (da Grammatiku Slavonsku píshem) do tle
oiajno derxati xelio, i nástojim, do kle gotova nebude, pa istom
ondá neka ju dva tri dobra priatelja razvidú, i ako dostojna
svýtlosti uzbúdé, néka se tada razglási, molim dakle i Vás, da
od móga posla, koga Varna káno ucsenomu Domorodců odkrívam,
před nikim nebi ’ste spomenu ucsinili, osim kod oniu, kóji bi
me u toj stvári shtogod poducsiti mogli, i znali.
Ako Vas pút Vash preko Osyká provede, i ako tamo 24.
25. ili 26tog Trávnja dojdete, upítajte u gornjoj Városhi kod
Burmucxie Gos. Brunczlika za mene, (u to bo chu se doba tamo
nahadjati) pák od onuda moxete sa mnom uprav u Brod dojti,
shto bi mi verlo milo bilo.
Nepoznáním nacsinom ponizno se preporucsujem predostoj-
uomu Gospodinu Kopitaru, kojega ’sam duboko znánje, koliko
iz Vasheg rýcsnika, s’ tim vishe páko iz njegove Kralnske Gra-
matike, podpuno saznao, i koga duboko poshtujém.
U ostálom ostájem Vás ljubezno pozdravljajuch doka srechu
dobíjeni Vás i sobstveno poznati, i poznáváti,
Vasheg Gdstva
Slúga ponízni
Ignatz AI. Berlich
Tergovac.
575
Господар je Нико Поповић сада у новом Бечају[!Ј, тамо
лађу ca житом товарй, друкчије би Вам и он можебити на
Ваш послЪднш лист одговор дао, кота сам ja код отца ње-
гова читао.
Учините ми љубав када у Брод пойдете и понесите ми
једно два Ексемплара Ваших народних српских пГсамах, já
ћу Вам jix с’ великом захвалностју платити.
С’ Богом.
Игнатиа Алоизиа Брлић.
Терговац.
von Brood
Sr der Herrn D r Vůk Stěfánovich = Karacxich
Wohlgeboren
in Wien.
[Жиг:] Brood
[Вукова HanoMí
одговор. 18. Март по Римск. 825
АСАНУ, 3598.
Вукова иреииска V, 79—81.
321.
Беч, 13. март 1825.
Я имЪль inacTie получить посланныхъ мне чрезъ Вась
Господиномъ Статскимъ СовГтникомъ и кавалеромъ Фрид-
рихомь Аделунгомъ двести пятьнадесятъ рублей ассигна
циями на счетъ моихъ ему чрезь Господина Надворнаго
Советника и Кавалера Петра Ивановича Кеппена посланныхъ
50 экземпляровъ народныхъ Сербскихъ песней. — Прошу
Вась покорнейше, когда Вы будете писать Господину Аде-
лунгу, засвидетельствовать ему мою покорнейшую благо
дарность и высокопочтеше — Честъ имею быть,
Вена 1./13 Марта 825. Милостивый Государь,
Вашимъ покорнымъ слугою
Вук Стеф. Караджичъ*
576
Sr Hochwohlgeboren
Herrn v. Kopitar.
Custos an der к. к. Hofbibliothek (P. T.)
in Wien
Vuk q u it tu n g 1825. АСАНУ, 1619.
Букова иреписка I, 264.
i Тон писма, језик на коме je писано и место писавьа изазивају извесно

подозрење у погледу адресата. Стога претпостављамо да je писмо
преко J. Копитара упућено некој личности при Руском посланству
у Бечу.
[Превод:]
М и ло с т и в и Господине,
И м а о сам срећу д а преко В ас добијем д вест а пет наест
д о зн а чен и х р убаљ а, које м и j e послао Господин држ авни савет -
ник и каваљ ер Ф ридрих А д е лу т на им е 50 прим ерака Народних
српских пјесама д о ст а вљ ен и х м у по Господину дво р ско м са-
вет ни к у и каваљ еру П е т р у И в а н о в и ч у К епену.
К ада будет е писали Господину АделунГу, најпокорније Вас
м о ли м д а м у посведочит е м о ју најпокорникју захзвалносГп и
д уб о к о пош т овањ е.
Ч аст им ам бит и, м илост ивы Господине, В аш покорны
слуГа
Б еч, 1/13. м арт а 1825. В ук Стеф. К араџић 1

Благородном господину Копитару
кустосу ц.-к. Дворске библиотеке (Р Т.)
Б еч
В у к , признаница 1825.
322.
ЛУКА КЕНГЕЛАЦ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Кикинда, 23. март 1825.
Высокоученый Гдине,
Многопочитаемщ Брате, и Прјвтелк)!
Јасамв по моем» шбЬщашю о садашнЬм» Пештанском»
вашар» за вашъ Рачунъ w издатихъ чрезъ моет w Гдина
Стрица книга 7 комади w сваке до Гдина Берйча сотимъ
37 Препнска II 577
умолешемь послао, да iii у Бечъ Вамй йправй, w койхь молимъ
w сваке по еднб подайте Гдинб Сщорб кодъ Мадьарске
Канцелларје у Репстратурй находймомб Адюнктб, равн^же
йстомб Гдинб СЈдорб подайте по еданъ е^емпларь, да даде
Гдинб Ковачб бывшагш Пршца Лбдовика Мадьарскога
языка Префекту; eine по еданъ еЦемпларъ подайте Гдинб
Петр8 H ík : Дарваръ, й по еданъ Руснячке церкве капеланб:
проча пакъ три е^емплара изволите на мой Рачунъ датй чисто
везатй, й послатй са шсобытомъ дћла препорбкомъ онамо,
w куд8 се надате, да тьесе мой Старацъ за тако ведший свой
трудъ мотьй утЪшйтй, и похваленъ постатй; й да небы онъ,
вйдеМ, да за такове свое тр8де нищь нема, нйтй кнйге немоћи
распродатй, до онога мнЬшя дошао, да рекне, као што е
оно влашкш Попъ казао: н8 Г р а м м а т и к а н$и нй м й ка . Ако
вам’ ббде w таковихъ книга мало, да то есть невозможно
вам’ б8де свуда послатй, а вы w таковихъ сада Вамй послатихъ
изоставите Едина Руснячке церкве капеллана, и Гдина
Дарвара, задержатй: пак мй пйшйте, iahio за ньювъ Рачунъ
вамй др8ге первомъ Прйликомъ до Гдина Берича послатй,
или пйшйте й самй Гдин8 Беричб, кодъ H ir a имаде еще
трй еЦемплара.
Пйшйтемй молимъ что скорше ббдй што новогъ ймате,
и поздравйте мй Гдина Копйтара, и M LiÍBH 4a, Васъ пакъ й
предрагб вашб и велйк8, й малб фамЈлЈш любымъ, й есамъ
вашъ
У В. Кикиндй понизный почйтатель

11ог Марта 825. Лбка Кенгелацъ
П. П. Пошльйтемй молимъ две Грамматике на нЬмецкш
преведене, кое тамо бывш1й нйсамъ могао добавытй: а ма-
каръ и више кою, iahio вам’ Новце послатй.
Franco Ex Mokřin
An den Hochgelehrten
Herrn
Vuk Stefanovits, schätzbahrsten
Freund
zu Vien
A uf den Landstrasse № 74.
[Жиг:] Franco
578
[ Н а п о м е н а В у к о в а :]
одговорено 4/16 Септ. 825, опет дисато 17/29 Нојемвр.,
опет 29 Дек. 1825.
АСАНУ, 3641.
323.
ЕУСТАХИЈА АРСИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Арад, 26. март 1825.
Благородии и Високоучени Господине мнЕ В и с о к о -
почитаеми!
Писаше 11 марта намнЬ одь лущеное исправно при-
милаесамь изь коего видимь да ви мое писмо w 6. децембера
прјмили нисте, у коему празнике рождества XpicTOBa и новое
лЬто привествовала есамь, томь приликомь и за книге ваше
мене послате ювила. Ако нисте примили, другји узрокь не-
знамь кромй Атреза.
Сада вамь ювлямь да w исти книга само 6. комада изда-
ласамь и примиласамь плату ову (поздравите Госпою захва-
люемъ) но вй нисте дужни терпГга что мои пр1ятели тако
плайаю, друге чек[а]ю Августа кадъ буду егзамени и покло-
нићу й деци коисе буду добро показати, ерь люди кажу едни
да перву часть имаю, и да сада време ние певе и дае скупа,
чтоћемо кадь тако наше книжество цвйта, но да изь почиташя
квашему лицу и уважешя трудовъ вашихъ новце би давно
послала дасте ми прилику коремъ послати. Асадъйусе старати
и зато.
Господинь Константини вамь захвалюе на поздравляю ,
равноже вамь свако благополучјс жели, онь мие ито обећао
да има ионь неке новце у бечь шиляти и томь приликомь и
вами хоћу послати что скорие, за коећете ми явити кадь
примите, мићемо пакь вами явити одь кота ћете ту примити.
Впрочемь имаите любовь равноже поздравлЯе мое
изручити Господину Крестичу моему пр1ятелю коему мате-
ринскй желимь даби всеблагй Твораць руководио нйга у
младости по путу шасля уздрав1м, вась любезни пр1ятелю
поздравлямь купно са вашимь назначенй приятели, и вашу
почитаему вамилию.
у Араду 14. марта 825 Остаю искрена вамь
пр1ятелица на всегда
Evcraxia v Арсичь
37» 579
aus Arad in Ungarn
Sner Wohlgebohrn den Herrn
Wuk Stephanovics Karacsics abzugeben
in Wien
Abzugeben auf der Landstrasse in de Rauch
fangkehrerstrasse № 74. im l ten Stok, die Thüre links.
in Wien
Воштани печат,
[Жиг:] Arad
АСАНУ, 3028.
Букова иреииска IV , 94—95.
324.
ИГЊАТ БРЛИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 28. март 1825.
У Броду 28ог Ожујка 1825.
Prevedri i blagorodni Gospodine!
Preugodni List Vash od 18. t. M. i G. jůcse radostno primio
jesam, i evo xúrim se s’ odgovorom slúxiti Vam.
Koliko ’sam se obradovao bio, razumivshi da ’chete u Brood
do 2. Svlbnja doichi, toliko mórado iz Lista recsenoga razumyti
da o preduzetomu pútu josh dvojíte. Medju tlm opět Vas nebi
xelio u Plátku metnuti, i slýdécha neka Vam za odgovor slúxů.
Najpervo Vas molim káno osobitoga Priatelja, da mi za zlo
ne prímite, da Punovlastje na moje Ime prímiti nemogu, ja,
jstina! nísam u nikakvom sobstvenom priateljstvu s’ Advokátom
Sebastiano víchem, nishta nemanje u Rodstvu ’srno premda da-
lecsnomu, njega mi nebi xao bilo ná magarecha kola natovariti,
ali njegovu ostálu obýtelj nebi rada uvrýditi, xma ón stároga
poshtenog otca, koga sbog njegove dobrotě svatko miluje, a
ima i jednoga brata Popa, kóji danas sutra Narodu Slavonskomu
s pismenstvom i znánjem svojim mlogo obechájě, i ovoga nebi
hotio uvrýditi, dakle molim Vas joshT jedan púta oprostíte da
Punovlastje Vashe prímiti, to jest na moje Ime prímiti nemogu.
Medju tim nashao ’sam Vam jednoga glavnog i dobroga csovyka,
kojí ehe na svoje ime Punovlastje prímiti, koga bi Vam i Gosp.
Niko Poppovich bio preporúcsio, Gospodára Terziu (Kerpenek-
schneider Meister) T om u S ka liczu , ovaj mi se je obechao da
che stvár na sebe prímiti, i sve po Vashem upútjenju (Instruk-
ciji), svérshiti, (a da je ón tomu poslu dorástao, i da che sva
580
sveserdno izvérshiti, já Vam dobár stojím, i stäjat mogu, jerbo
je ón u ocsitomu Nepriateljstvu sa Sebastianovichem). K’ tomu
chu i já, za ukázati Vam sveserdno Priateljstvo i ljúbav moju,
koliko ikada uzbudem mogao, nástojati da se Vasha stvár dobro
i Varna pochudno dovérshi, zarad toga ’sam danas bio kod
nashega Súdca (Syndicus) i pítao ’sam ga za Uvyt vashega Pro
cessa sa Seb. i ón mi káza, da se ó 56 # sigrá, koje je Seb. bivshl
Súdac u Pancsevu strátio, i ako se, veli obsvydocsiti uzmoxe,
da je Seb. ove novce Súdcem prímio, i zatájao, moxe u Kriminal
upasti, i mórati ehe se josh sa Súda u Resht odpraviti! Zatím
’sam otishao k’ jednom prijateíju, kóji i sa Sebastianovichem
dobro i u priateljstvu xivi, i pocseo ’sam poizdaleka kushati
’ga shto Seb. od ove tuxbe misii? i ovaj mi u svojoj Nevinosti
ocsitova Seb. prepoznájě i sitja se da je od Vás ovu tuxbu in
o fficio prímio, áli káxe, da ’ste Vi iz Zemuna jednóga Tergovca
poslali (ime mu je recseni priatelj zaboravio) da ón ove Novce,
kod túxenoga sa znánjem súdskim primi, i ovaj doshav u Pancsevo
jávio se je kod Seb. i kázao mu je da bi xelio s’ njegovim znánjem
ove Novce za Vash racsun podignuti, pa da mu je ondá Seb.
dao Varoshkoga Straxméshtra s’ kojim je resceni tergovac k’
Vashemu duxníku odishao, i Novce od njega prímio, kako je
posly i varoshki Straxmeshtar Magistrátu písmeno jávio —
kóji se poslovi mogu i sada kod Pancsevacskog Magistrata náiti.
Varna dakle moxe poznano biti u kolikomu Seb. istinu govóri,
i nju obsvydocsiti moxe.
Ono ’sam páko zarad toga nástojao izviditi, da se Ví zná-
dete u Vashemu Upútjenju vládati, i sverhu kojih stvárih od-
govor na súdu dati imáte, gledajte dakle po ovomu Vashu In-
strukciu napísati, a já chu opět s’ moje stráně Scaliczu upútiti
shto, i kako se vládati ima, a nastojaťchu takojer da 2-og Svibnja
prisidnik súdski budem (Gerichtsbeisitzer) pák Vam mogu onaj
isti dán jávíti, shto je i kako je bilo. Punovlastje páko i upútjenije
moxete pod mojim Nádpisom ovamo poslati, a ja chu ovdy sa
Skaliczom dogovor ucsiniti. Ali bi opět najbolje bilo da sami
ovamo dojdete, Sebastianovich je Advokát, Bóg zná kuda ehe
se ón shinuti, i shta che govoriti, tkoli ehe mu znati odgovor na
svashto dati, shto ón, kada vidi da nejma před sobom esovyka
kóji mu Tragove poznáje, lahko ucsiniti moxe, da stvár prodúlji,
к ovomu poslu bilo bi josh bolje, ako se sobstveno párbiti ne-
moxete, Magistrat moliti, dass das schriftliche Verfahren bew illigt
werden m ö ch te, pák bi ’ste ’ga ondá i iz Bécsa shibati mogli. Ele
opet bi najbolje bilo da sámi dojdete, te da Bród ove kuge, zat-
vorivshi ju u A b s, oslobodite, jerbo ón vishe shtete ovdy právi,
nego kakvi Palikucha. A sada, ako do 14. Trávnja moxete u
581
Peshtu sníchi, moxete s’ ondishnjima tergovcih, kóji na osycski
Gjurgjevski Pazar dohodě G. Takcsacxy, íli G. Georg Mayr
& Comp, bei die zwei Tyroller,1 do Osyka dovesti se, i iz Osyka
moxete sa mnom u Bród, kako ’sam Vam jurve u mojoj pervoj
poslanici písao, bez svake Brige doichi, u ostálom páko budí
volja Vasha.
Izabráni Gospodine i Priatelju! evo Vám se usudjujem nácsin
mojega písánja, u kratkom poslati lýpo Vas i serdcsano moléchi
da mi Vashe razsúdjenje sverhu njega, istinito i serdcsano ocsitujěte,
já znam da chete rechi. пйшй Брате као ja што пишем, бити
ће најбоље, али имадем ja осим оних од Година Копитара
у његовој Граматици најављених узроках још више, који
ми ово чинити недопушћају — морам дакле и ja, колико
je могуће, латинска слова керпакти, да нашки писати могу —
да сам ja, као и ви у никојИма супрот примйтому обичају на
ново примио, видити ћете, особито пако изео сам на мксто
цириличкога i латински, или правије грчки у зарад кота
силне Неприатеље имадем, и због тога сам Вам све узроке,
који ’су ме на то преткрали, потанко из мојега Рукописа из-
вадио, и ево Вам шаљем. Молим Вас понизно, да би сте и
Гдина Копитара упитали што би ми он супротивнога у тој
ствари казати ймао? —- Верло бо желим, базсуђење правих
словинских филолога сверху мога посла разумкти. Нашибо
овдишњи књижевници незнају од домаће филологие ништа,
него све из латинске герчке и њемачке надотежу, како ћу
дакле сили одолити, они мислу ако непишем vira него výra
да j йх повлашити желим (National - Ausdruck). Молим Вас
дакле имаите ту љубав и приатељство й објавите ми Гдна
Копитара, и Вашу мисао сверху тога, али сердчено и истинито!
— ja се од истине никада небојим. За сада буди ово од фи
лологие дости други ћемо пута вишје; —
Сада вас љубезно и сердчано поздрављајући и у ваше
се приатељство и Добровољност препоручујући остајем,
Ваш истинити и прави

Приатељ и Слуга Б р ли ћ .
Ign. Al. Berlich
Најдубљи наклон, и највећу Поздрав предостојному Гдну

Копитару
582
[На полеђини:] ~
V. Broad :
An den Herrn D r Vuk
Stephanovich Karacxich
Wohlgeboren in Pesth
АСАНУ, 3599.
i К од два Тиролиа.
325.
Карловац, 28. март 1825. ;
Благородии и високоучени Господине,
мени препочитајеми и благонаклоњени!
Досад већ ваљда сте примили од Г Поповића новце,
скоро ћу Вам join мало послати, па после опет мало, док
ненамирим суму која Вам припада за послане ми нар. пјесме.
Да имам откуд, би Вам на један пут све послао.
Ja мислим пословице Српским језикомв, подражавајући
Г Давидовићу у ортографији, писати- нити се боим, да ћу
се калуђерима замјерити.
Извол’те примити плачевно порабоштеније Сербије; оно
би Вам одавно у руке доспјело, да ми поштански експедитор
враговао није. Кад сам давао на делижанц, а он вели да
мање од 1 % неприма, него да пошљем путем поштанским;
а кад дадо на пошту, а он вели да ће 2. f. 6 х. коштати пошта,
и да није вредно ни да ja, ни мој пријатељ толико плаћамо,
него да надпишем: gedrucktes &1 (као што сам сад урадио)
и тако ће требати мало платити за делижанц, који оваке
ствари мора примити.
Будите ми пријатељ, а ja Вас високопочитовати нигда
нећу престати, као што и данас јесам
У Карловцу 16 Марта 1825. Благородија Вашег
препонизни Слуга
Сам. Илијћ.
АСАНУ, 3188.
Вукова йреписка IV, 306—307i
i Штампано итд.
583
326.
ЈЕВТИМИЈЕ ЈОВАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Темишвар, 28. март 1825.
Высокоученый Гдине,
M h í Высокопочитаемый!
Извините свобод!? и дерзновеше мое, што самь се ус8дю.
Вамъ, непознатъ будући, писмено досаждавати.
Я то чиню не бы, кадъ бы себи иначе помоћи знао. Кньигу
ову, кою ћете изъ Обявлешя видити изволити, превео самъ
на просто сербскш езыкъ, како у Срем8 говоримо, но Благо-
дЬтеля, кои бы ю своимъ трошкомъ печатати усердствовао,
премда самь тражю, наййи га нисамь срейанъ бью. Зато
принбжденъ самь бью, цел8 стварь на Прснумерашю ослонити.
Молимъ Вась покорно, дЪло Совокуплешя Пренумерантшвъ,
колико то безъ теготе Ваше учинити можете, на себе примити
не йрецытесе. Кньига ова есть полезна и нашем« род8,
кои живи у Мадьарской, н8ждна. — Ако што совокупите
Прен8меранта и новаца, изволите такове у Пешту Гдин8
Дам1анович8, Сенатор« Пештанскомб, приликомъ, у AvrycTS
Мц8 послати. Въ прочемъ препоручуемь мене Благонакло-
ности Вашей, дЪло пакъ ревности и родолюбУю Вашем8, и
остаемъ са свакимъ отм^ннымъ почитан1емъ
Вамъ высоко8ченый Гдине
нижайшш Сл8га
Ететмш Тоанновичь.
У Тем1швар8 дне 16/28. Марта 825.

[При дну последње стране:]
Гдну Вуку Стефан.
Караджичь у Бечь
[Споља:]
Vuk Stephan. Karadzsics
serbischen Schriftsteller
zu Wien.1
АСАНУ, 3647
1 У з писмо приложено Обявлете на право Гражданско Мадьарско.
584
327.

Трст, 29. март 1825.
У Трсту 29га Марта 825.

Чудо je млого времена, да се нисмо разговорили. Чујем да
намјераваш у Пешту, и да си добио Бог зна колико тисућа
талира од Гдара Милоша. Да Бог да, да je истина. Него кажи
ти мени, молим те, кад ћеш ти нама доћи у госте. Ja сам
се већ преправио, за дочекати те у моме дому, а и сви твои
овде познати јесу у томе очекивању Доћиће сад о нашему
Ускрсу Гд. Мушицки. Ако би мислио, да би то био прави
час *за тебе,1 добро, ако пак не, а ти и доцније доћи можеш.
Чисто би мислио, да кад би сам био, да би више не очију,
зашто на то ми неидемо, него више људи на себе повукао.
На сваки случаи млого ћеш ми указати радости, ако ми скоро
успишеш. Несумљам ни под један начин, да си на ме зуб
узео, него мислим пуно, да смо ми двоје ca свим стари и
искрени пријатељи, који знамо један другоме мислити добро,
и да би било чинити добро чинити.
Саде ћу те join молити, и препоручили ти дјело једно,
које немой да изоставиш, јербо мени ће служили а теби ако
Бог да те дођеш овамо, још више: Госпоја Андролећевица,
Србкиња од фамилије Мекше и Драге Теодоровића узела je
мене и Радонића за реч, да ћемо преко тебе једну велику
жељу њену свршити. Дете јои je женско почело израшћи-
вати, и чувши да je један у Виени доктор или кирург, кои
има инштитуз за такове болести, доста срећан у томе, рада
би била своју срећу код њега кушати. Но сумљајућисе, и
желећи имати извјестија поузданог молисе, да поведеш Гд.
Белецкога или другог кога доктора твога повјеренија достой
на, и да отидете у Херналс, и да се извјестите о свачему, па
да ми јавите чему добра могли би се надати. Ти плати ди-
урну Гд. Белецкоме, учини трошак за каруцу а кад дођеш
овамо, или ако нећеш на то а ти кад нам јавиш трошак,
можеш бити спокојан, да га ниси2 учинио забадава. Ево ти
овде што ти може у то име служили, и што смо ми досада
о томе добили.
Was wegen den Arzt anbelangt, so habe ich mit zwey Doc-
toren gesprochen, welche einstimmig sagten, dass dieser Mann
in dergleichen Fällen schon Wunder gewirkt hat. Er ist auch
585
nur der einzige in Wien, der sich auf dieses Studium verlegt hat.
Er heist Brandstaeter hat sein Officin in der Weihburggasse, und
sein Institut in Hernals wo er gegenwirtig 32 solche Kranke
hat, zu 15—16 Jahren, um so leichter wird das junge Kind, wo
das Uibelart[?] im Wachsen ist, hergestellt werden.3
Поздрави све моје познанике, особито Гд. Копитара и
Гд. Белецког Јз сам здрав и задовољан. Љубећи те остајем
Твои
Фрушић
A n H e rrn
W uk S tephanovich m it
Briefen des H r J. K o p ita r C en so rs
bey der К . К . H o fb ib lio th ek
a Wien
[Вукова напом ена:]
одговорено на васкрсеније наше 825.
А С А Н У , 1937
Вукова преписка I, 660— 661.
1-1 Д о д а то н ад редом .
2 И йен и за прецртан ог neheiu.
3~ 3 ШШо се тиче лекара, разюварао сам са два доктора који су
саГласно рекли да je овај човек у случајевима који су томе слични век
чуда учинио. Осим тога он je једини у Бечу који се посветио том сту-
дију. Зове се, Брандщшетер има своју ординацију у Bajöypiiace и ceoj
институт у Херналс-у, ige тренутно има 32 таква болесника од
15—16 Юдина, у толико he лакше младо дете, код Koia je болеет тек у
зачетку, биты лечено.
328.
ВУК КАРАЏИЂ ЈОВАНУ ПЕТРОВИЋУ КОВАЧУ
У Бечу 1 Априлија (по Римск.) 825.

У Земуну Гдару Јовану Петровићу.
Љубезни Гдару Јово
Фала вам на Вашему љубезном поздраву Живко je Ваш,
фала Богу, здраво, и у науци својој добро напредује, само
кад бисте му могли мало трошка примакнути; јер ви знате
како je у Бечу живити; а особито све потребне књиге мора
имати. А и осим лијечења и поткивања коња он би се овђе
могао за ово вријеме и другоме којечему полезном поучити,
кад не би само с нужним трошком натезао. —
586
Поздравите све пријатеље и познанике (особито Г Васу
Васиљевића, ако je жив, jep ми одавно не пише); и јавите ми
штогођ од оне стране, jep за сад се управо не чује овђе ништа,
а рад би знати како je? Поздрављајући Вас остајем
Ваш пријатељ
Вук Стеф. Караџић
Herrn
Jochann Petrovits
bürg. Schmiedmeister
in Semlin.
АСАНУ, 3583.
Вукова иреписка У, 62.
329.
ЈОСИФ МИЛОВУК ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 2. април 1825.
Вюокоучеш Господше!
На Ваше mchí ВЈсокопочЈтајемо од 3го о вот i мам чест
ја в т , даје Преч: Господш АтанацковЈч Í3 Сомбора, (:koí у
калуђере прелазк) 6io oeai пут овде, i HÍje mí ниша от Bauii
KHbira спомшао. Он код мене hLtobí Огледало Човечносп на
продаю ÍMa, од koí ja досад само 3. продо јесам, тако, дасе
mí јошт о правнЬню до доцшје неможемо надат!.
10. KHÍra Bami пЪснарща оће Вам Гд. ПВћар с’ obím за-
једно предав, a Í3a nirant ja јошт 4. гмам.
ГосподЈн BepÍ4, и Г РакЈч јошт mí шсу плат1л1.
Сентандреа MÍje натраг све повратша, до 1. кою je h%kí
за Легкой задржо.
ЗнзЈку Г ЛазЈћа немого uir/ii д о б т , јоштсе о Hjoi овде
н1шта нечује.У
У Пешт1 21го Марта 1825. ВюокопочНуюЙа Вас
nOHÍ3HÍ
Јоаф МЈловук
587
Из Пеште
Високоученом« Гдищ
Bsk8 Стеф. Караџићт предатисе
у Бечъ
АСАНУ, 3117
Буков а ире писка IV, 224.
330.
ВУК КАРАЏИЋ — ЛУКШАНУ МУШИЦКОМ
5. април 1825.
Ja сам се све бојао, да се нијесте морали одрећн
(съ клятвою) Вука и његови „солоједника“ , па зато нисам
ћео да вас наводим на грије, или што би још горе било, да
вам што наудим.
[У том писму Вук јавља МуШицком, да je видео Гетеа, и да
му je Гете писао један пут.]
Сад Нијемци уче српски на врат на нос. Мислим, да
je већ наштампана читава књига (25—30 табака) српски пје-
сама на немачком језику
ГС у д , 1891, КЊ . 72, 127
331.
ЛАЗАР МАРЈАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 9. април 1825.
У Земуну 28го Марта 1825.
Љубезни Вуче и пријатељу!
Ево и ja се накани Вама писати, а и то Бог зна бил и
сад учинио да ме није наш мајстор Јова молио; јербо ми je
жао да тек пошту забадава на моја писма плаћате никакве
важне Кореспонденције неимајући и знајући на ваше обештање
да ћемо се овог још лета видити й које време заједно бита
и густирати да по кола йзвадимо за Намастир. Како ћу сад и
без вас у Бешенову после Ускрса ликовати као чворак на дугу,
да ли вам je из прекрајка видити, чисто би ми завидили.
588
Наш je мајстор Јова болестан, и зато вам ja мешто њега
пишем. На какву je кондицију његојво] дете тамо послао и с
каквом надеждом трошка ради то вам je познато. Ho будући
да je празно обећање лудом радост, и за то се са своим де-
тетом с голи шака у то сиње море упусти, из кота ће тешко
изпливати, ако од туда потпоре неузима, за то je од млоги
мисли на једну смислио да му ви1 љубав учините, као његов
добри пријатељ, ако се вас ништа неузтиче, да овако писмо,
као што je овде написато, или том подобно на њега пишете,
да он с молбом то исто писмо Господару пошље, небили
таквим начином што од њега одбити могао. Ево и писмо:
„Љубезни мајстор Јово! велика недоскудица вашега сина овде,
даје ми повод да вам по друга пут грубо пишем, макар се и
срдили. Ja се чудити морам шта ви шњиме миелите, пишите му
да му више неможете за квартир од 100 fl. шиљати. Moj брате!
нису то Карловци, него je ово Беч, и који оће овде што да
научи мора трошити. Знаш што je говорила Бака „или куј
или немој ни руке мрчити“ Или што каже пословица „Кад
се ниси у ноге уздао, да се ниси ни у коло ватао“ Заиста
брате! твој син има особити дар й сви кои га познају радо
га зато имају. Неколико сам Грка ja молијо, који науку љубе,
па су му доста пута помагали, й сад нећеду. Сада ако му
грошка шиљати неможете, мора се асетирати да цара служи
14 година, које je велика шкода за њега. Да je мој син, ja
би просио, а неби му то допустијо. Он сирома да има иљаду
форинти на годину, неби за бадава потрошијо, него би му
join мало било за бно што му je нужно. И заиста кад би му
толико на годину шиљали, бијо би вама на радост, а себе и
роду на велику ползу Шкода да овака дарованија остану
празна. —
Оваковимписмоммогаобизаршто од туда добити, й сад
све од вас зависи да му ту љубав неодречете као брату й
пријатељу своме. —
Поздравља вас љубезно, таксђер и ja й моја снаша не
само вас но й љубезну Г оспу, и Саву и Розу й оно што je на
путу било, (код мене никад ништа). Остајем одговор чекајући,
такођер и вас код мене у квартир.
Искрени пријатељ
Лазар Марјановић
Г- Учитељ.
Р- S: Молио вас да Живку неказујете за његову болеет,

такођер и поздравља га.
589
Herrn H.
Wик Stephanovics
serbischen Schriftsteller an der Landstrasse
in Rauchfang-Kehrer Gasse № 174.[!]
Franco. in Wien.
[Жигови:] Semlin Franco
одговорено под 7 /19. Јулија 825.
АСАНУ, 3025.
Вукова преписка IV, 90—91
1 ей написано изнад реда.
332.
ЈЕВТА ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трех, 15. април 1825.
У ТрЕсту 3. Апр. 1825.

Високопочитаеми Господине!
Едва сад ево доби прилику и време да пошлЬм они 26 f.
извол’те поћи код Господара овди назначеног Бозину кои ће
Вам на ову карту упут исплатити. Здрави будите!
Я сам Ваш
истини почитатель
Ј. Поповић
Поздравите ми любко молим Господина П. Матића,

мислим да Вам е казао, да сам Османиду Далматинску ово
дана добш с’ великим трудом, коя е пре двЪста 4 године
писана била.
[На полеђиии:]
A l Signor Signor
Wuk Steffanovich
colle lettere
del Signor Kopiter
Bibliotecario imperiale
a Vienna.
[Жиг:] v. Triest
АСАНУ, 3648.
Вукова Преписка V, 174.
590
333.
ДИМИТРИЈЕ П. ТИРОЛ ВУКУ КАРАЏИЋУ

У Темишвару 23га Априла 825. п. Р

На толика моја писма и молбе једва одоном доби из Ра-
каша од Мештера једну свезу, у којој има 32 Шокач: Пјесме,
међу којима наћићете доста, баш по жељи, и о К о ле д у . Поред
исте свезе послао ми je и Др. Д е а к неколико Шокачки пјесама
с тим додатком, да Вам поздравлење његово изручим. А
да сам неколико Ш окачки и E yiapcK u пјесама из Бешинове
од ондашњега Кнеза (доста поодавно) добио, мислим, да сам
Вам већ јавио. Све ово дакле оћу Вам по Г д и н у Г о з д а ју ,
кој одавде друге недеље у Беч полази, јамачно послати.
Он ће пакет на Вас адресирајући код Г Т и р к е оставили,
и зато се Ви тамо по кој пут и упитајте. — Но будући да
су ове Бугарске пјесме у Бешинови скушьене, и тамо по својој
прилици сачињене; то мислим да није излишно знати, под
ким и у које су се време ови Бугари у Банат лреселили. Ф ранц
Г р и з е л и н и (:у првом писму I. Ч.:) овако говори: Auch zog
der Bischof Stanislovits viele Familien seiner Katholischen
Laudsleute aus der Bulgarei, welche nicht wenig Reichthum ins
Land brachten, und sich in zwei Kolonien vertheilten, deren eine
zu Veinga (.друкче се и Тересиопел зове:) die andere zu Be-
schenova sich niederlies. Für ihre geistlichen Bedürfnisse, wurde
denen zu Beschenowa ein Pharrer ihrer Nation zugelassen, der
zu Rom in der Propaganda erzogen war 1 Преселеније ови
Бутара било je дакле у год. 1736. Ако што од некаквога
ученога Бугарина, кој ми je обећао у Вашем Д о д а т к у к
С р а в н и т е л н о м Р је ч н и к у Бугарске рјечи поправити, и нетто
у Писменицу до дата, добијем: то ћу Вам по првој прилици
неизостално послати зато, јер сам увјерен, да Вас све ово
интересирати мора.
С пренумерацијом, или боље рећи с прошњом, нема ниш-
та, па зато ћу морали моју Карту на препоруку Г Магараше-
вића некаквом Чивутину Граверу, кој je млоге ствари (.На-
ционалне, Српске:) лепо изрезао, дата, да je исјече; и мислим,
да ћу се с њим лако погодити моћи. Того ради молим Вас,
да ми je с првом приликом натраг пошљете, или кад Ви к
нама дођете, као што сте обећали, да je ca собом узмете, и
join к тому да ми и Ваше Пјеснарице (:I. II. и III Ч:) и неко-
591
лико обећани Граматика донесете, а што ћу за све то дужан
бита, оћу Вам платата, или ако Ви сами недођете, новце
Вам одма послати, и то поштено и с благодарношћу Ja сам
моју Граматику оном Маџарском Списатељу већ одавно на
дар послао, и тако се сада н>е лишавам; но будући да и ja
једну имати морам, то je дакле нужно, да ми Ви ту љубав
учините, и барем је д н у да ми пошљете.
Аци Марковић и не мисли Вам две пјеснарице натраг
дата, или за њи платити, него још иште све једнако да му
и прву част дадем, ал’ нек чека, добиће —
Од младога Шербана, кој je више пута с Вама био, ра-
зумео сам, да Ви на Немачко-Српски Рјечник радите. Дај
Боже, да колко скорије на свијет изиђе. Молим одпишете ми,
оћели што бита са Ж у р н а л о м . Ja би желио, да се Ви тога
посла приватате, и м јесечн и Ж у р н а л издајете.
С лретказатом свезом добићете и неколико српски р јеч и ,
које сам ja за Ваш Рјечник накудио. Ja сам те рјечи онако
написао, као што се овде говори, но то треба знати, да се
мло1е и наопако изговарају, као н. п. б и к у љ е мјесто в и к у љ е ;
б узо в а мјесто зо в а и т. д. — А да се мало смијете, то ћу Вам
и пашквилу за нашег Б а к а л и с и м у са послати. —
Глас, да сте Ви член ученога Гетинскога друштва по-
стали, разнео се по Банату и Срему на велико удивленије;
а ja у цркос Вашим мрзитељима желим, да би Вас и друга
учена друштва на похвалу своме Роду декорирали; јер Ви то
праведно и заслужујете. —
Ваш синчић,2 коме сте пре два меседа бабиње чували, нека
100 живи, и да Бог да, да он свом славноме оду у свачему
подражава, и да га достигне, да би се тако род и шњима, као
и с његовим оцем, дичити могао.
Збиља! јели онај Комисионер моје књиге већ распродао,
и оћу ли од њега што добита.
Сад поздрављајући Вас, Вашу Г оспу, Вашега љубезнога
Сина и Ружу, и препоручујући се Вашој љубави остајем Ваш
Пријател.
Димитр: П. Тирол
Wohlgebohrnen Hochgelehrten
Herrn Vuk. Steph. Karadschitsch,
Doctor der Philosophie und Mitglied mehrer
gelehrten Geselschaften pr. Adresso des
Herrn Theodor D. Tiwa.
in Wierß
592
одговорено 17/29 Јулија 825.
АСАНУ, 3399.
Вукова преписка IV, 575—577
1 Извео je бискуп Станисловић u m ie породице својих католичках зе-

м.ъака из Бу'гарске, коje су мною богатства донеле у земљу и поде-
лиле се у две насеобине, од коjux je je дна у Bajta (друкче се и
Терезиопол [Суботица] зове), друга у Бешенову. За верске потребе
додељен им je парох гъихове народности, који je школован код Про
паганде у Риму.
2 У ствари кћи Василија.
3 Адреса није сравњена због избледелости изворника.
334.
Славонски Брод, 29. април 1825.
У Броду 29. Април. (по Римск.) 825.
Ономадне дошао сам овђе здраво и мирно; не знам још
колико ћу се овђе бавити, али дуго не мислим; зато Вас мо
лим да ми пишете одм а, и да опремите у Земун на Васу Ва-
сиљевића, али одм а, јер се дуго ни онђе не ћу бавити, него
само ћу се навратити, кад сам се амо спустио. Пишите ми
што имате ново. Јели што Ковач свршио? Осим Брљића, који
Вас љубезно поздравља, нашао сам амо сила пријатеља, све
ш окаца: у Ђаковару за љубав нашим пјесмама и Гримовој
Српској граматици научили су српски читати млоги шокачки
попови, међу којима je и један каноник од 60 година. —
Ово писамце, молим Вас, додајте мојој жени; писао сам
јој да ми и она што пише, па нека да писмо Вама, те ми га
пошљите у Земун.
Herrn v. Kopitar,
Custos an der k. k. Hofbibliothek (P T.)
in Wien
Воштани печат с Вуковим иницијалима ВС.
[Жиг:] Brood
[Копигарева забелешка:]
Vuk 1825
АСАНУ, 1620.
Вукова пре писка I, 265.
335.
ЮХАН СЕВЕРИН ФАТЕР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Хале, 9. мај 1825.
Halle 9. Mai 25.
Hochzuehrender Freund,
Sie sollten einen langen Brief, auch einen von meiner guten
Frau erhalten, welche sich Ihnen sammt allen meinen Kindern
herzlich empfiehlt, aber unter einer Menge von Abhaltungen
ist die Messgelegenheit vorübergegangen, und ich habe Ihnen
nur einen schriftlichen Gruss durch einen, nach Wien gehenden,
Königsberger Freund zugeschickt, der Ihnen auch sagen konnte,
dass mein Sohn in Berlin wohl, und für Ihr übersendetes Lexikon
sehr dankbar ist.
Eigentlich wollte ich Ihnen Russisch schreiben. Aber Sie
wissen, wie mir die Zeit so knapp zugemessen und mancher freund
liche Vorsatz nicht ausführbar ist. Sie haben mit diesem meinem
Zeitmangel vorlieb genommen in den drey Vierteljahren Ihres
mir und uns allen noch sehr werthen Hierseyns. Komme ich
wieder zum Russisch-Schreiben Sie sind der Erste, dem ich
dadurch meine Freundlichkeit bezeige. Sie haben meinen und
unserer Freunde besten Dank für den seltenen Käse in einem
Briefchen im Einschluss der Fräulein Jakob erhalten, er hat
theils behagt, theils nicht behagt der Arzt hat meiner guten
Frau itzt allen Käse untersagt, ich durfte längst nur sehr wenig
gemessen. Hoffentlich gehen wir diesen Sommer ins Bad nach
Ems, um frisches Feuer unter die gesunkenen Kräfte zu machen.
Da komme ich auch durch Cassel zu Grimm, der mir seit dem
Empfang der Bibel-Uibersetzungs-Probe nicht eine Zeile ge
schrieben hat. Letztere habe ich nach London, Kopenhagen,
Petersburg, Göttingen, Berlin u. s. w. geschickr und was von
den mir von Herrn Härtel gesendeten, ich glaube 100 Exem
plaren übrig ist, schicke ich Ihnen in beikommenden Paquetc,
da es hier nicht nützt, aber in Wien oder Serbien verkauft wer
den kann.
594
Sehr gern hätten wir in Ihrem kurzen Briefe mehr von Ihrem
Befinden, Ihren Beschäftigungen, Ihrer lieben Familie gelesen.
Da wir Ihnen nicht ausführliche Briefe eigenhändig zu schreiben,
zumuthen können so bittet Sie dieses unser Interesse an Allem,
was Sie betrifft: dictiren Sie doch Jemandem, wenn Sie Zeit und
Lust haben, dergleichen Nachrichten, gesetzt auch dass einige
Serbische Ausdrücke unterliefen, die ich gerne den Meinigen deute,
und wenn dann Gelegenheit ist, so schicken Sie sie uns.
Möge es Ihnen recht wohl gehen! Wir gedenken Ihrer oft,
und stets mit treuem Andenken und den besten Wünschen. Ist
das Deutsch-Serbische Wörterbuch Vorgericht? Oder haben Sie
andere Pläne.
Von Adelung habe ich seit Ihrer Abreise nicht eine Zeile
gelesen, er ist Exellenz geworden. In dem Nachrichten-Blatt der
ALZ. gebe ich davon eine ehrenvolle Nachricht.
Koppen hat mir von der Russ. Akademie ihres Wörterbuchs
Rest geschickt, ich habe ihm dafür gedankt, aber sollten Sie
ihm schreiben, so bitte ich ihm auch zu sagen, dass ich ihm dankbar
und ergeben bin.
Mit der kurzen Anzeige Ihrer Bücher in № 8 der Ergän
zungsblätter unserer ALZ. mögen Sie vorlieb nehmen, ich hatte
nicht mehr Zeit und nicht mehr Kraft.
In unserem Halle weiss ich keine bedeutende Veränderung
in den Familien, welche Sie kennen, ausser dass die würdige alte
Mutter Senff gestorben ist, mit aller Fassung und christlicher
Ruhe im 80-ten Jahre.
Superint. Tiemann tauft morgen die zwei Chinesen, deren
Sie sich erinnern werden.
Die Uibersetzung des Fräul. Jakob ist bis zum 15-ten Bogen.
Tausend Grüsse dem trefflichen Kopitar, und nochmaligen
Dank für die Nachrichten von Wicelii Schriften.
Achtungsvoll und mit herzlichsten Wünschen
Ihr treu ergebener Freund
Joh. Sew Vater
Herrn
Doctor Wuk
zu Wien.
<1. Güte
abzugeben bei Herrn Bibliothekar Kopitar
nebst einem Paguet in Pappe mit Serbischer
Bibel Uebersetzung
Signi Dr. W # # Wien.
38* 595
примљено 6./18. Јануарија 826.
geantwortet den 7ten Febr 826
АСАНУ, 3532.
Вукова прейиска V, 9— 11.
[Превод]:
Х а ле , 9. м а ја 1825.
Т р еб а ло j e д а д об ијет е д у ш ч к о писм о, а је д н о и од м о је
gpaie ж ене, која В а м се од ceei срца п р еп о р учује за јед но ca
свом м ојом децом , а ли у з м нош т во послова ко ји с у м е зад р ж а -
ва ли прош ла j e прилика за сајам , па сам В а м послао сам о пис-
м ен и поздрав преко j e g m i пријат ељ а и з КентзберГа ко ји j e
иш ао у Б е ч , а који В а м j e Moiao р ећ и и д а j e м о ј c m у Б е р л и н у
добро и д а В а м веом а з а х в а љ у је за В а ш р еч н и к ко ји ст е м у
послали.
Х т е о сам , заправо, д а В а м пиш ем на р у с к о м . А л и В и зн а т е
ко ли ко о скуд ева м у вр ем ен у и како се мноГа љ уб а зна ном ера
не м о ж е извест и. В и ст е т а ј м о ј н едост а т а к врем ена ст р п -
љ иво подносили т о к о м т ри чет врт ине Године ВашеГ овдашњеГ
боравка, који j e и м ен и и н ам а сейм а веом а драгоцен. Д а се о пет
врат им писањ у на р у с к о м : В и ст е прей ко јем на т а ј начин
и ска зујем своје пријат ељ ст во. У писам ц ет у д о д а т о м т е м у
Госпођице Ј а к о б прим или ст е н а јл е п ш у за х ва лн о с т , и м о ју
и м о ји х пријат ељ а, за онај р е ш к и сир; д ели м и ч н о н а м j e пријао,
дели м и чно није: лекар j e сад заб ранив м о јо ј g p a io j ж ен и д а je g e
било какав сир, а j a сам већ одавно см ем т ек пом ало д а Гаје д е м .
Н а д а м се д а ћем о oeoia ле т а отшћи у б а њ у у Е м с д а исп о д
к л о н у л и х сила р а сп а ли м о н о ву вот ру. Т а д а ћ у проћи и кр о з
К а сел и посет ит и Г р и м а , који м и након ш т о j e прим ио ОГлед
и з превода Б и б ли је није написао ниједан р е д а к . О ва ј ОГлед сам
послао у Л о н д о н , КопенхаГен, П ет роГрад, Г ет и т ен , Б ер ли н
и т д ., а ш т о м и j e преост ало о д прим ерака п о сла т и х од ст ране
Господина Х е р е л л а — м и с л и м д а и х j e било 100 — п о сла ћ у
В а м ист ом пош т ом у п а кет у, је р овде ни ш т а не корист и, а
м о ж е се продат и у Б е ч у и ли Србији.
В ео м а бисм о во лели д а см о у В а ш ем кр а т ко м т е м у моГли
прочит ат и неш т о виш е о В а ш ем зд р а вљ у, о В а ш и м пословим а.
о В а ш о ј g p a io j породици. П о ш т о не м о ж ем о о чекиват и д а своје-
р у ч н о пиш ет е опш ирна т е м а , м о ли м о В а с у им е o eo i на ш е г
заним ањ а за све ш т о j e у вези с В ам а: к а д нађет е врем ена и
располож ењ а, д и кт и р а јт е н еко м е иш кве вест и, м а ка р и про
м о к л и понеГде српски и зр а зи , Koje h y j a онда р а с т ум а ч и й ш сво-
ји м а , па к а д се у д е с и прилика, пош аљ ит е н а м т о.
596
Н ек а В ас служ и најбољ е зд р а вљ е! М и В ас се чест о сећамо,
и у в е к са верным спом еном и с најбољ им ж ељ ам а. Д а ли j e Н ем а-
чко-српски р еч н и к од м а к а о ? И л и им ат е g p y ie п ланове?
О д А д е л у ш а После B autei од ла ск а нисам прочит ао ни
р е д а к , он j e пост ао екселенција. У од е/ьку за вест и у О п ш т им
књ иж евним новинам а написаћу о т ом е обавеш т ењ е са д уж н и м
пош т овањ ем .
К еп ен м и j e послао о д Р у с к е академ ије ост ат ок Bautet
речника; за хва ли о сам м у за itio, али, ако м у пиш ет е, м о ли м
Вас д а м у и В и каж ет е д а сам м у за хва ла н и один.
М о л и м В а с д а се засад задовољ ит е крат ким приказом
В а ш и х књгпа у 8. б роју Д о д а т к а н а ш и х „ О п ш т и х књ иж евних
новина“, нисам им ао выше нит и врем ена нит и а täte.
У наш ем Х а л е у не зн а м ни за ка кве значајне пром ене у
породицам а које познајет е, сем ш т о j e пош т ована ст ара м ајка
Зенф , по т п ун о прибрано и са хрш ићанским спокојсШ вом, у м р ла
у 80. ю дини.
С уперинт ендан т Т им ан ће сут ра крст ииш д ва К инеза,
к о ји х се вероват но cehauie.
П р ево д Госпођице Јакоб узн а п р ед о ва о j e д о 15. т абака.
Х и /ь а д у поздрава врсном е К о п и т а р у, и јо ш је д н о м за х-
ва лно ст за вест и о В ицелијевим списим а.
С пош т овањ ем и најискренијим ж ељ ам а,
В аш верни и одани пријат ељ
Ј о х а н Северин Ф ат ер
Г осподину
доктору Вуку
у Бечу.
С молбом да се преда господину
библиотекару Копитару заједно са
пакетом у картонској кутији ca
српским преводом Библије.
Ознаке др В # # Беч.
597
336.
AHA КАРАЏИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ

Беч, 10. мај 1825.
Teurerster Gatte,
Mich freuts das du gesund biest, aber ich bien noch inter
m alten mit meiner Brust, die Kiiender siend gesund nur die
Rosa nicht sie hat alle dag Fiber es ist heut der segste dag, und
sie ist imer draurig und Ligt meisten in Bett, der Sawa ist noch
inter in alten und Serbisch sprechen gut er nicht gerne von Driest
habe ich 26 f in Sielber erhalten wir siend schon in der neuen
Woitunk und ist so zimlich alles in Ordnunk und auszin derfen
wir auch nicht ich biette dich kome bait wen es Möglich ist Deine
Getreue Gattin Bies zum Grabe Anna. Die Mutter Last dich
grüssen und Mara und Luisa küessen dir die Hand
Wien den 10 Mey 1825
АСАНУ, 8533/4.
[Превод:]
H ajgра ж и су пру ж е,
Р а9УЈем се ш т о си здрав. С м ојим прсим а јо ш j e по ст аром .
Д ец а су здрава, сем Р озе. Век ш ест дана и з дана у д а н им а
iр о зн и ц у . У век j e т уж н а и леж и већином у кревет у. С ава као
у век, а српски не воли д а Говори. П рим и ла сам и з Т р ст а 2 6 f
у сребру.
В ек см о у новом ст ану. С ее j e у приличном р е д у и не см ем о
да се иселим о.
М о ли м т е д о ђи ш т о пре, ако j e MOiyke.
Teoja д о Гроба верна супруга А на.
М а јка т е поздрав.ьа, а М а р а и Л у јза љ уб е т и р у к у .
Б еч, 10. м а ја 1825

Беч, 10. мај 1825.
10 May 1825
Freund!
Unsere Glückwünsche zu den neuen Eroberungen im Lande
der шокцен. Aber von Ikren D ucaten schweigen Sie?
598
Hadschitsch ist fort, ohne dass ich ihm die Rechnung ver
schaffen konnte über den Harmenopulus. Nun habe ich sie bei-
samen. Das W erk selbst kostete in Paris fl. 15-15, und Artariaf?]
rechnet mir für 22]/ 2 - P o r t o , Mauth’ etc. 11 an
26-15 Cm.
Da aber ein Du Cange, graec. f ü r m ich , dabei war, so mag
H Hadschitsch dieselben, ohnehin übertriebenen Spesen mit
f 5-30 zu meiner Last abziehen, und Ihnen also nur / 20-45
für mich mitgeben. Dass ich aber ihn nicht dabei bevortheile,
kaň er sich überzeugen wen er jenen H arm enopulus abwägen
lässt. Die Kovachisch’ Sachen sind hier, und bald in Ordnung.
Kaň mir der калбђер Ж. die Schuld nicht in Gold, so
kaň sie mir in србуљ е abzahlen? Bringen Sie mir die Ata-
nacs’k. Psalter mit?
П о здрав сейма
Herrn
Herrn Vuk Stefanowitsch
mit Briefen des Hn Basil. Wassiliewitsch
p Ofen
in Semiin
[Жиг:] Wien
Peterwardein
АСАНУ, 1621
Вукова иреписка /, 265—266.
[Превод:]
10. м аја 1825.
Н аш е чест ит ке поводом новых oceaja/ьа у з е м л и шакаца
Н о, о својим дукатима к у т и т е ?
Х аџић j e от иш ао а да нисам усп ео да м у прибавим рачун
за Х арм енопулоса. С ада сам све средио. Само дело ст ајало
je у 11призу 15 f . , а Арт арије м и j e за 221/ 2 “fcb т еж ине дора-
чуиао пош т арину царину ит д. 15,11
26,15
Н о, како j e с овом пош и.ъком био j e дан Д иханж , на iр чко м ,
за м ене, нека Господин ХациЬ од ових ионако претераних тро-
ш кова одбије 5,30 / на м о ј рачун, т ако т реба да В ам преда
за м ене ceela 20,45 / Д а ia при т ом е не ош т ећујем , у iüo се
м ож е уверит и ако стаей на вагу оног Харменопулоса. Кова-
чевићеве ст вари су овде, и биће ускоро у реду.
599
У колико м и ка луђер Ж . не т ож е илаш иш и g y i у зла ш у,
ш к а м и Га о т п ла т и у србуљама? Х оћеш е ли до нет и са собом
Гшанацковићев исалш пр ? \
Поздрав свима!
338.
Славонски Брод, 11 мај 1825.
У Броду 11 Маија (Римск.) 825

Moj таксацунг морао се продужити од 2га—9га, и јуче
смо га једва свршили. Надам се да ћу проћес добити, а за
новце Бог зна. Ja остављам за унапредак овђе једнога човека
мјесто мене, а ja, у име Бога, полазим данас у Земун, и на
дам се онђе Ваше писмо наћи.
Ова два листа шаљем Вам пријатељ наш Брлић, једно
да познате Катанчићеве књиге (ако и све до сад не позна-
јете), и да и можете из Пеште наручити, ако Вам која треба,
а за друго Вас моли, да би сте предали да се стави у Encyclo-
pedischer Wörterbuch, ако се већ не буде слово В на-
штампало.
Ja сам овђе ово дана врло весело провео: био сам нај-
послије и у сватовима три дана, ђе смо и у Ваше здравље
лили. Приповиједаћу Вам устмено о томе. У Земуну не ми-
слим се дуго бавити. Писаћу Вам и оданде. Мислим да сте
моје писмо одавде прими[ли]. Поздравите моју жену, мо
лим Вас. Будите здрави!
Ваш
Вук
Vuk 1825
АСАНУ, 1622».
Букова прейиска I, 266.
600
339.
ТЕОДОР АТАНАСИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Логош, 13. мај 1825.
Благородный, мнЕ же любимЕйшщ
ГДне Пр1ятелю!
Предрагое Ваше писаше от’ Гдна Еагодића йсправны
пршмивши, й за Вась, да се еще у Бечу находите разумЕвши,
пропустити ниёсамъ могао, Вамъ на тое неотговорити. Еа,
не само что заборавю ниёсамъ они 35 фор. койхъ сте ми на
отходу моему йзъ Деча[!] дружелюбивы позаймили; но й сти-
дим’ се зайста, да у состояшю ниёсамъ бью, по обЕщашю
моему йзъ Пеште Вамъ послати —. Обстоятелства моя, у
которыхъ крайнее бскорблеше порабощешя правахъ мойхъ
ради, й оскудность найпаче пристойна™ сану моему воз-
держашя; утЕснила су ме тако, да до селЕ еще у неспокойности,
й внЕ дЕйствш находим’ се —. Процесъ мой, за живота матере
мое /шонеже да Акщя управь противу нье морала бы се
управити:/завести, йзъ узрока полтческогъ нехотЕхъ, но
по смерти ея, повнегда с’ братомъ моймъ вторыми 1удомъ,
любовны, й по примЕру другихъ брайя поравнатисе, йли
паче помиритисе немогохъ, Процесъ, — писменнимй дока-
зателствами между времени добро снабдЕвшйсе, — ad inva-
lidationem ex capite nullitatis Testamenti,i кодъ КралЕвске
Kypie пре двЕ године противу небрата завео ёсамъ, й Адво-
катъ ми е Тыаннъ Ракичъ, Сербинъ, мужъ прилЕжанъ, й
пpiятель мой у Пешти —. Надамъ се подлинны, да ’ће Тес-
таментъ тай, за недостаточный, й неправилный судейскш
бглашенъ быти, й да ’ћу се га у первобытна моя права что
скорше в’мЕстити —. Вся моя приключешя, й от’ времена,
како самъ йзъ Беча^бтишао страдашя, й при тЕхъ предпр!ят1я
мерзостнЕйшагы Йскарюта брата моега, къ припятствпо
благополуч'1я моегы покушаема, подробны бписати Вамъ
много бы было; мыслимь, да Вамъ е бтъ части, Гднъ ЕагодиЕъ
йсказао —. За то дружескш Васъ молымъ, да еще мало те-
рпЕше ймате. Еа, како годъ что ниёсамъ заборавю, за Вашу
къ мени на отходу моему йзъ Беча йскренную любовь ука-
зану, такы равнЕ, не самы что Благодарешемъ взаямъ дану
мени предкоснуту скупу новцывъ повратити; но й мою, при
благосостояшю моему, чистЕйшею любовУю, у всякомъ
случаю къ Вашемъ родолюб'1ю, признателностъ указати
буду —. Надам’ се совершенны, да ’ће ме ово йскренно й
йстинно йсповЕдаше, у Васъ йзвинити, й да б мени ничего
непристойнаго мыслити не’Еете.
601
Ea самъ желю оть давна Вамъ писати, й распитуюЬи за
Ваше существоваше, казали су ми да сте у праотечество
наше Сербию бтишли й ту Правителемъ Школъ Сербскихъ
постали; па самъ помыслю у себи, кадгодъ Васъ у Сербш
посЬтити —; но сада знамъ гдЬ сте?
Еа ниже[!] Васъ поздравляюЬи, й желећи прштнаго здрав!я,
съ драгопребывателнымъ почиташемъ выну йзостаемъ.
у Лугожу 1а Мая Вамъ покорный слуга й прштель

по наш. 821 ©еаддоръ Атанасьевичъ
Валяпайскш.
An den Herrn
Wolfgang Stephanovics
der freyen Künste und Weltweisheit an der Jenaischer
Universität Doctor, Wohledelgebohrnen
zu Wienn.
abzugeben beym weissen Wolfen, am alten Fleischmarkt.
[Жиг:] Lugos.
одговорено 6/18. окт 836.
АСАНУ, 2480.
Вукова преписка III, 85—86.
1 Да би се прогласио неважећим због ништавности тестамента.
340.
ИГЊАТ БРЈТИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 20. мај 1825.
U Brodu 20tog Svibnja 1825.

Prevedri Gdne i Priateju!
Obechanim nácsinom prilaxem Vam 2 Poslánice, jednu na
Nagya, a drugu na Katancsicha i xelim da Yam ova nova
Poznanstva поћудна и угодна буду. Нађу морате лискати и
хвалит његова ДЬла, од који ће вам можебити гдЬ што по-
казати; особито му препоручите да скоро свога Овидиу на
свЕтлост издаде & &. На сваки начин молим Вас да ми join из
Пеште пйшете, како сте с’ ова два човЬка задовољни били, и
о чему сте се с њима разговарали, и шта су Вам рекли & &.
602
Од вашег процеса још се ништа становитога знати не-
може — чуосам да су на Панчевачки Магистрат писали да се
тамо Крачиновић закуне да je новце Себастиановићу предао
—• пак онда овому нефали Криминал.
Како сте из Брода путовали, јесте ли сретно свуда прошли?
и остала, молим вас да ми обзнаните.
Ja и сви моји сердчано Вас поздрављајућ и у Вашу се
Љубав и Приатељство препоручујућ, остајемо. Ja Вас особито
штујућ, и Напредак Вам и свима Пословима Вашима желећи,
подписујем се
Ваш истинити и свесердни
Приатељ и Слуга
1гн. Ал. Брлић
v. Brood
Sr
D es Herrn Dr. Vuk Stefanovich Karacxich
Wohlgeboren
in Pesth.
АСАНУ, 3600.
Букова прейиска V, 84—85.
341
Земун, 24. мај 1825.
Свијетли и Честити Ккеже,

Не сумњам да сте Ви примили писма моја из Беча од 3.
Септ и од 19. Декемвр. прошасте године, и од 2. Јануарија
и 3. Февруарија ове године; али ja нијесам имао среће од Вас
ни на једно одговора примити. То би могао бити довољан
узрок, да Вам више на смијем писати; но будући да сам сад
случајно дошао овђе у Земун, тако се усуђујем још једанпут
писати Вам и одавде. Од света, што сам Вам писао и што би
Вам join имао писати, најприје би Вас молио (ако молба моја
код Вас join значи што), да одговорите Гриму, као што сте
ми лани у последњему писму Вашем обећали. Ви сами ласно
можете дознати, да би ja имао Вас молити за којекаке моје
сопствене потребе; али се мени ово чини најпрече, јер се тиче
чести Ваше и народа Српскога. Ако ту ко мисли (по жељи
својој), да ћу се само ja чрез то осрамотити, ако Ви Гриму
603
не одговорите, он се вара: ja ћу се у том само у толико осра-
мотити, колико Ваша срамота и на мене, као и на све Србље
пада; али мене самога оправдаће свагда1 љубав к Вама и
к народу нашему. Да ja данас овђе умрем и да Вам ништа више
не учиним, само оно што сам до сад учинио и што сам Вам
желио и (да су непријатељи моји и Ваши допустили) мо'шо
учинити, свједочиће потомству, да Ви до данас нијесте имали
већега пријатеља од мене.
Ако ja тако12 будем несрећан, да ми ни овђе сад на ово
писмо не одговорите, онда3 истина да ће бити за мене оче-
видни знак, да Ви нити признајете моје4 љубави и ревности
к Вама, нити сте више мој дојакошњи пријатељ, но ja како
сам до сад, не гледајући ни на какав мој сопствени добитак,
него само из једине љубави и ревности к народу нашему,
желио и што се могло чинио Вам добро, тако ћу се трудити
и у напредак докле ме гођ Бог узаживи; а вријеме ће свачија
ђела изнијети на виђело.
Ja ћу се овђе бавити још најдаље осам или десет дана
(и то само чекајући одговор Ваш на ово писмо), па онда по
лазим опет у име Бога у Беч.
Препоручујући се Вашој старој милости и цјелујући Вам
руку и скут с највећим високопочитанијем остајем
У Земуну 12. маија 825. Ваш

вјерни и препокорни слуга
[Споља:]
Свијетломе и честитом кнезу од Србије
Господару Милошу Обреновић
с највећим високопочитаније
у Крагујевцу.

Букова пре писка II, 569—571
1 Прецртано he оправдати показана моја.

2 Прецртано сад.
3 Прецртано he бити.
4 Прецртано ревности.
604
342.

Крагујевац, 30. мај 1825.
Любезный мой Вуче!
Мене е писмо Ваше одъ 12° Main ове године, сь коимъ
укоравате ме что Вамъ на писма Ваша одговорю нисамъ, из-
вЬстило о пришеств1ю Вашемъ у Земунъ, гди велите да и од-
говора моегъ, баръ на ово Ваше последње писмо очекуете; Но
я, како на ово, тако и на сва остала писма Ваша, ptinio самь
се одговорити Вамъ устменно, зато и препоручити Вамъ до-
ходимъ, да по npiaTiio писма овогъ, тактй, ако Вамъ каква
дЪла Ваша препятствовала небы, пређете и дођете овамо;
Ясе надамъ даћете вы ово позиванЬ мое съ тим выше дра-
говольно пршмити, чтосу и садашня Обстоятельства по нас
доста добро сложена, очекиваюйи Васъ овди — Осамъ
№ 928. Вашъ
У Крагоевцу Доброжелательный
18г Ма1я 1825. Милошъ Обреновичь
Cep6iň Князь.
Гну Вуку Стеф. Караџићу,
Доктору философје и члену више
учены содружества
у Земуну.
Воштани печати с текстом Милошъ Обреновичь князь сербскш.
АСАНУ, 2307
Букова преписка II, 571
343.
ТАДИЈА ИЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 7 јуни 1825.
ВысокопощенороднЪишемВ m h í почитайеми Господинъ
В8къ Стефановийъ здравствуйте на многая лЪта
Ja шдав на желимъ завасъ раз8м%ти коие толико време
нисам се мото разКмЬти гдисте толико нисмо се то есть
види[ли] нити пакъ поздравили а шсобито што имадемъ
нарбчбине штъ вашегъ Брата а мота к8ма иземлака О брада
605
Томића кои у великом печали есть и болести вече имаде
две године како сирома болбйе и врло жали навасъ дамб
ништа непишете за старо приятелство. Дошойе сирома дотле
дамб швде б Бешградб люди даию задбшб тесе ужива и на-
мерава даиде гори у нашъ вилайетъ у Тршичъ шво дана да
тамо тако каже или да умре или да шздрави имаде еднб
шблегацию кою јшште шдъ србско время ctoí штъ 10 дбката
аиви сами дознаете кое чб вамъ послати копию дабисте
преко трговаца могли разабрати за тогъ Михаила Ђуро-
савлевића за товасъ врло моли и кадъ бистемб могли спо[мо]-
шествовати на трошакъ до гори, изичи и када примите шво
наше писмо, непропбшта данам неза вставите едно мало
писмо шдъ говоръ послати док се находите у Зембнб кое смо
имали сречб полбчити шдъ Јшвана Антића а шдъ масе ни
найманЬ и ако пишете намъ атресирайте тоестъ наме 0ади
1лићб на Зерекб кой немачкомб шнайдерб и товасъ шсобито
СЭбрадъ моли за копию да разберете затогъ трговца зашто
сами знате какЫе терминъ за мцъ дана био вечъ 12 годинъ
дана какога чека сирома човекь а товасъ поздравла чорави
Ћира шсобито и пр.
Сотймъ шстайемъ вашъ. Свако добро желателъ кбмъ
иземлакъ
У Београдб 26го Mai 825. ©адия 1лийъ
й Братъ (“)брадъ ©омийъ
[Прилог на засебном листу:]
Копия
штъ шблегацие то есть штъ 10 дбката коие имаде за да-
ванГ Михаилъ Ћбросавићв Господарб СЭбрадб ©омићб и
термина шсталено за мйсецъ дана а вечъ имадъ w то вре-
ме 12 годинъ дана даклемъ рад t с овомъ кспиомъ за
нега чбти да ми учини добро послати заштои е СЭибрадъ
пропо кадћ имо даво ие а садъ тражи а не ко дабимб
вратио него ко да би мб поклонио и кад га ова копия
наће те би мб поело новце илити писмо то есть: шна мо-
же добити CBoiio w6jierauifo преко писма. С огимъ шетаемъ
У Бешградб 26го Майя 825. ©брадь ©омийь
Сие копия Михаила Ћбросавића Где би се Годъ нашао да
мб се преда врбцЪ его
[Жиг:] Netto di fuora et di dentro.
606
[Спољ а:]
П ощ енородном » M u t почитаем»
Господин» В»ks Стефановић»
С ъ честию
у ЗемЪнъ.
А С А Н У , 3108.
В у к о в а й р е и и с к а I V , 215— 216.
344.
Свијетли и Честити кнеже
Имао сам срећу примити милостиво и високопочитајемо
писмо Ваше од 18. овог мјесеца, у коме ме позивате да дођем
тамо к Вама. Са највећом жалости морам Вам јавити, да ja
ову Вашу милостиву вољу засад не м огу испунити. А како сам
Вам свагда истину говорио, тако Вам ни сад не ћу лагати,
него ћу Вам управо казати узроке, зашто Вам доћи не могу
П р е и je и највећи узрок, што не см ијем . По свима мојим
старим, и вама познатим непријатељима, ja би се усудио
Вама доћи; али се бојим Германа.1 Ja добро знам да je Гер
ман још прије неколико година против мене како Вама пи-
сао, тако и по другим мјестима говорио,2 а сад он join више
узрока има то чинити, особито због те Ваше историје.3 А да Ви
Герману више вјерујете него мени и да га волите него мене,
о томе ме особито4 увјерава Ваш портрет,5 за који сам Вас ja
трипут молио, па ме нијесте ћели ни одговора удостојити,
а Герману сте га послали чак у Петербург, те га je уз моју6
од мене украдену књигу издао; а особито сад како се чује
да je дошао с таким веселим гласовима, којима се ja од света
срца радујем.
Д р у ш je узрок, што сам врло рђава здравља, па да ми
се7 ту најмања кака неповољност догоди,8 могао би сам се
сасвим разбољети и9 умријети или полудити.
Т р ећ и je узрок овај Ви знате да сам ja сирома, и једва
се од дана до дана жалосним и крвавим љебом раним. Join
зимус морао сам продати бурмутицу, што ми je поклонила
Велика Кнегиња Марија Павловна, и од ти новаца оставио
сам жени 100 форинти да живи у Б е ч у са т роје ђеце док се ja
на траг вратим. Док сам жив10 опет се надам да ћу моју жену
607
и ђецу којекако моћи ранити и у невољи лјешили, и ja њи и
они мене; али да ме сад смрт нађе, онда може бита да би
моја жена са ђецом морала просили.
Ово су прави узроци, који мени засад не допуштају
к Вама прећи, и које ja Вама као неправедно увријеђени син
чедољубивоме оцу управо исповиједам. Ако Ви иоле призна-
јете моје заслуге, учињене Вама и народу Српскоме, и ако
познајете моју родољубиву ревност, заиста Вас ово писмо Moje
ни најмање не ће увриједити, него ћете ми све дали за право,
и гледаћеле милосливо да ме улјешиле. Ви знале добро, да
сам ja прије пел година био дошао к Вама да Вас научим
чилали и писали, и лако да Вас избавим од срамоле, да Вам
не може нико рећи,п да еле Ви „безграмолной мужикъ“ , као
шло се12 говорило за Црног Ђорђија. Ви еле ову родољубиву
жељу моју примили радо и весело, и почевши неколико дана
учили сами еле познали, да се ласно може научили; но на-
ђоше се људи, ле Вас увјерише, да je за Вас и за народ Српски
боље шло нс знале чилали и писали, и лако Вас одвралише
од лога посла. Знајући ja дакле, да су Вас људи могли одвра-
лили од лаковога посла, који би за Вас, у данашњему слању
Вашему, био драгоцјенији од једнога ока из главе; морам се
бојали да Вас и сад не би наговорили на шло пролив мене.
Но ако ja за сад и не могу доћи к Вама, опел ja осла-
јем, и ослаћу до гроба13 мога Ваш, и примићу за срећу сваки
случај, у коме би могао још више показали моју љубав и рев-
носл к Вама и к народу Српскоме. Само кад би сам лако
могао били срећан, да и Ви милосл Вашу од мене не
одвралиле!
Сад да речем неколике ријечи о лој књизи, шло Вам je
Герман донијо. Ислина да би ми млого милије било, да сам
je ja издао на Српском и на Њемачком језику, па да се каже,
да je са С рпскош на Р у с к и преведена (и онда јамачно не би
у њој било лолико погрјешака, као сад); али ми je опел
врло мило шло je и лако изишла. нека она само чини чесл
и славу (ако je могуће и ползу) Вама и народу Српскоме,
а Ви мјесло мене макар и Германа наградили за њу И до
сад се на свијелу догађало, да један ope и сије и сабира, а
други једе.14
[П рви концепт:]
Свијелли и Чеслили Кнеже,

Милосливи Господару!
Имао сам срећу примили милосливо и високопочилајемо
писмо Ваше од 18. овог мјесеца, у коме ме позивале да до-
608
ђем тамо к Вама.15 Прем да]6 мени ништа милије не би могло
бита, него тамо к Вама доћи у свако доба, а особито17 у ово
срећно вријеме; но ca највећом жалости морам Вам јавити,
да ми18 рђаво стање здравља мога не допушта сад ову милос-
тиву вољу Вашу и жељу моју испунити; јер осим што ме
прей одавно боле, напала ме некака тајна грозница, и тако сам
ослабио да једва идем и ово писмо пишем дркћућим рукама19
Надам се да ћете ми у оваком догађају милостиво опрос-
тити што Вам доћи не могу.20
Ви можете ласно знати21 како се ja радујем там веселим
гласовима о Вама и о народу нашему. Да Бог да да буде све
срећно и честито! и да Бог Вас са цијелом Вашом фамилијом
и са свима Вашима поживи на премнога љета22 у здрављу, у
слави и у свакоме задовољству! Притом се усуђујем Вас
препокорно молити, да не заборавите ни мене.23 Да ja Вама
нијесам ништа привриједио, за саму ону чест и славу, коју
сам народу Српскоме по другим земљама учинио, надам се,
да би сам имао право молити Вас као Гдара народа
нашега, да ми24 одредите пензију да могу с фамилијом својом
живити; а да народу никакве ползе ни чести учинио нијесам,
опет мислим да би сам имао право надати се од Вас таковој
пензији за саму ту историју Вашу, коју Вам je Герман донијо.
Пензија би Ваша25 служила на чест и мени и Вама, а мене би
особито поставила у стање да могу у напредак радити што
за Вас и за народ наш. Да ту срећу доживим чини ми се да
би сам одма оздравио, јер ме сиромаштво моје највише у
болеет бацило, и оно ми од дана до дана ерде моје гризе,
особито кад помислим, да ће моја несрећна жена са троје
нејаке ђеце морати просити да се рани послије смрти моје
(Бог зна оћете ли вјеровати, да ми ово пишући сузе из очију
по артији падају).
Ако ли би Ви кад нашли, да сам ja Вама и за какав
друга посао26 нужан и потребан, или ту или макар ђе било,
ja ћу и то свагда за срећу примити и по могућству моме тру-
дићу се да се покажем достојан повјеренија Вашега.
Опет Вас морам за одговор Гриму молити! Не мојте
га заборавита тако Вам чести и славе Ваше и народа нашега!
Ja ћу се27 осам или највише десет дана још бавити овђе
само зато, не би ли имао срећу да ме обрадујете каким било
одговором на ово писмо.
Препоручујући се Вашој милости и цјелујући Вам руку
и скут с највећим високопочитанијем остајем.
У Земуну 28. маја 825.
(Т рећи кон ц еп т:]
Свијетли и Честити кнеже,

Имао сам срећу примити милостиво и високопочитајемо
писмо Ваше од 18. овог мјесеца, у коме ме позивате, да дођем
тамо к Вама. Са највећом жалости морам Вам јавити, да ja
ову Вашу милостиву вољу за сад не м огу испунити; а како
што сам свагда истину говорив,28 тако Вам ни сад29 не ћу
лагати, него ћу Вам ево управо казати узроке, зашто Вам
доћи не м огу
П р е и je и највећи узрок, што не см ијем . По свима мојим
старим, и Вама познатим непријатељима, ja би се усудио
Вама доћи; али се бојим30 Германа,31 кота ja једнако држим32
да je права лажа и варалица, која Србе вара у име Руско, а
Русе у име Српско. Ja добро знам да je Герман још прије
неколико година против мене како33 Вама писао тако34 и
по другим мјестима интригирао, а35 сад36 он join више узрока
има то чинити, особито због те Ваше37 историје,38 коју je он
од39 мене уккао и дао je штампати. А да Ви Герману више
вјерујете него мени и да га волите него мене, о томе ме особито
то увјерава, што сам ja Вас трипут молијо за Ваш портрет,
па ме нијесте ћели ни одговора удостојити, а Герману сте га
чак у Петербург послали, те га je уз моју, од мене украдену
књигу издао; а особито сад како се чује да je40 дошао с таким
веселим41 гласовима, којима се ja од свега срца радујем.
Д р у ш je узрок, што сам врло рђава здравља, па да ме ту
најмање што напаствујете, могао би сам се сасвим разбољети
и од муке умријети или полудити.
Т рећи, je узрок овај. Ви знате да сам. ja сирома, и једва
се од дана до дана жалосним и крвавим љебом раним. Још
зимус морао сам продати бурмутицу, што ми je поклонила42
Велика Кнегиња Марија Павловна, и од ти новаца оставио
сам жени 100 f. да живи у Б е ч у са т роје ђец е док ja натраг
вратим. Док сам жив Слободан опет се надам да ћу моју
жену и ђецу којекако моћи ранити и у невољи тјешити и
разговарати, и ja њи и они мене али да ме сад смрт нађе,
онда може бити да би моја жена са ђецом морала просити.43
Ово су прави узроци, који мени не допуштају за сад к
Вама прећи, и које ja Вама као неправедно увријеђен син
чедољубивом оцу управо исповиједам: Ако Ви иоле призна-
610
јете моје заслуге, учињене Вама и народу Српскоме, и ако
познајете моју44 родољубиву ревност,45 заиста Вас ово писмо
моје ни најмање не ће увриједити, него ћете ми46 све дата
за право, и гледаћете милостиво47 да ме утјешите. Ви знате
добро, да сам ja прије пет година био дошао к Вама48 да
Вас научим читати и писати, и тако49 да Вас избавим од сра
моте, да Вам непријатељи народа нашега не могу рећи, да
сте Ви „безГрамотион м у ж и к ъ “ , као што су Цргом Ђорђију
говорили. Ви сте ову родољубиву жељу моју примили радо
и весело, и ночевши неколико дана учити сами сте познали,
да се ласно може научити; но други људи увјерили су Вас,
да je за50 Вас и за народ Српски51 боље, што не знате читати
и писати, и тако су Вас одвратили од тога посла.52 Знајући
ja дакле, да су Вас људи могли одвратити од таковога посла,
који би за Вас у данашњему стању Вашему« био драгоцје-
нији од једнога ока из главе: морам се и сад бојати да Ви
против мене на што не би наговорили.
Но ако ja за сад и не могу доћи к Вама, опет54 остајем
Ваш и остаћу55 до гроба мога, и примићу за срећу сваки слу-
чај, у коме би могао56 показати моју љубав и ревност к Вама
и к народу Српскоме.57 Само кад би сам тако могао бита
срећан и Ви58 милост59 Вашу од мене не одвратите!
Сад да речем неколике ријечи и о тој књизи, што Вам je
Герман донијо. Истина да би ми много60 милије било, да
сам je ja издао[!] (као што сам je и писао) на Српскоме и на
Њемачком језику, па да се каже, да je ca Српскога на Р у с к и
преведена (и онда јамачно не би у њој било толико погрје-
шака, као сад61), али ми je опет врло мило што je и тако
изишла: нека она сама чини чест и Славу (ако je могуће и62
и ползу) Вама и народу нашему, а Ви мјесто мене макар и
Германа наградили за њу (јер му je мало63 по 3600 рубаља
што му Руси дају на годину). И досад се на свијету догађало,
да један ope и сије и сабира, а други једе. Како je пак64 Гер
ману мој65 рукопис дошао у руке, питајте га нека Вам каже,
ако не знате.66
[Н а м а р ги в и другог концепта прецртан о:]
о књизи
пенз.
Грим [није прецртано]
Да сам мало здравији да би могао поднијети ако ми се
што и догоди неповољно, или барем.
39* 611
[На маргини трећег концепта прецртано:]
1) Герман
2) [нејасно]
3) како сам отишао
4) објављени
5) Зелем [ ?]
6) за Грима
К о н ц еп та 3. А С А Н У , 2308.
1 У н аставк у п р ец ртан о (кога ja једнако држим да je права лажа и

варалица, која Србе вара у име Руско, а и Русе у име Српско). И з-
н а д прецртаног интришрао н атпи сано ioeopuo.
2 И зн а д п рецртан ог интришрао н атп и сан о ioeopuo.
2 У н аставк у п р ец ртан о коју je он од мене у њ у кријо.
4 У н аставк у п рец р тан о то.
5 И зн а д п рец ртан ог што сам н атп и сан о Ваш портрет.
6 У н аставк у п р ец ртан о управо pehu.
1 Б и л о ми и доп и сано се.
8 И зн а д п рец ртан ог што напаствујете н атп и сан о кака непово.ьност
goiogii.
9 У н аставк у п рец р тан о од муке.
10 У н аставк у п рец р тан о и С л о б о д а н .
u И зн а д п р ец р тан о г иеиријатслм народа нашего не могу н атпи сано не
може нико.
12 Б и л о су.
13 У н аставк у п р ец р тан о Ваги.
14 И сп од п и см а п рец ртан о у чему да не увриједим. Bu сами по [П р ец р
та н о : разум у Вашему] Вагиему здравоме разум у морате виђети,
да je мени иревелика неправда учигьена и ако до сад ни у чему ни јесте
иознали, сад можете, (Н атп и сан о : из те књ. мојеј да je Герман
права лажа и варалица. (П р е ц р т а н о : To je о Герману) О том мислим
да je e e h jo c m a . Ево ме Сад (П р е ц р та н о : о пет да Вам се тужим)
с другом гиужбом {јер среће немам да Вам се чим фалим). (П рец ртан о:
Tipuje) Joiu прољешос, Прије полоска мога одавде тамо до л е, зало
жив најиослије и бурмутицу, гишо ми je поклонила велика Кнетња
Марија П . И з Земуна кад сам ћео поћи, морао сам од пријатеља
узајмиши 50 форинши, да могу доћи до Пешше, а у Пешти сам тако
игшо узајмио, да дођем до Беча. Овђе сад, неимајући већ игта више
иродаваши ни залогами, управо гладујем ca женом и са тгроје ђеце.
Сед [П рецртан о: Д а ми није због народне] ми више није, стало, ггего
да иочнем ггросигии, и да м е народна и Ваша срамота не задржава,
већ би сам гио почео, али hy најпослије, ако ме овако оставите, мо-
раши почеши. Онда ће непријатељима Вашим стати срце на мјеру,
кад сшану говоришиг 1ле! шо je онај, што М . по свијету слави, и што
Га једнако фала и брани! Ето, сад по себе нек суди какав м у je Милош!
(П р ец р тан о : О Њемачком) На Њемачки Мијољдан (то je 17 Септ,
ио нашем календару) морам.
15 У н аставк у п рецртан о Мени За мене ништа милиje не б и могло бигпи,
него доћи.
612
16 у н аставк у п р ец р тан о за мене.
17 у н аставк у п р ец ртан о у особито.
18 у н аставк у н атп и сан о и п рец р тан о одвећ.
i? У н аставк у п р ец ртан о А знам да би и Ba.ua жао било, да се ђе у пу ту
отуд или одовуд сасвим разболим и умрем Tipuje времена. Зато се
надам, да ћете ми милостиво опростити.
20 Ц е л а реченица н атп и сан а преко п р ец р тан о г сам тако слаб да једва
идем. Ja се надам да ћете Bu мени ово вјеровати и милостиво опрос
тити, јер сам увјерен да би и Вама жао било, да А знам од Знајући
ja да би и Вама жао било, да ме he.
21 И зн а д п р ец р тан о г ејеровати.
22 у н аставк у п рец ртан о у слави и.
23 у н аставк у п р ец ртан о и моју.
24 у н аставк у п рец р тан о дате.
25 И зн а д п р ец р тан о г По мњенију моме н атп и сан о Пензија би Ваша.
26 И з н а д п рец р тан о г з а к а к в у с л у ж б у н а тп и сан о и з а к а к а в g p y iii п о с а о .
27 у н аставк у п р ец р тан о jeg.
28 у н аставк у п р ец ртан о и желим юворити.
29 Н а к н а д н о н атп и сан о ни сад.
30 Н а тп и с а н о и зн а д п р ец р тан о г не смијем од.
31 У н аставк у п рец ртан о и од њехови интрша.
32 у н аставк у п р ец ртан о (као и встали сви људи, који т познају).
33 Н а тп и с а н о и зн а д п рец р тан о г и.
34 Н а к н а д н о н атп и сан о .
35 У н аставк у п р ец ртан о особито сад мора чинити како je ту.
36 И з н а д п р ец ртан о то он сад.
37 Б и л о Вашу.
38 Б и л о историју.
39 И з н а д п р ец р тан о г сад мора н атп и сан о коју je он од.
40 И з н а д п рец р тан о г како je сад н атп и сан о сад како се чује да je.
41 Н а к н а д н о доп и сано.
42 М а.
у н аставк у п р ец р тан о
43 на срамоту.
у н астав к у п р ец р тан о
44 љубав и.
у н аставк у п рец р тан о
45 к Вама и к народу Српскоме.
у н аставк у п р ец ртан о
46 У н аставк у п рец р тан о са.
47 Н а к н а д н о н атпи сано.
48 И зн а д п рец р тан о г метнувши своју Ыаву и н атп и сан о био дошао
к Вама.
49 Н а к н а д н о н атп и сан о .
50 Н атп и сан о и зн а д п р ец р тан о г и Вама.
51 Н а к н а д н о н атп и сан о и за народ Српски.
52 у н аставк у п р ец ртан о а мени заиријете јавно, да о том ваше не
спомињем.
53 И зн а д п рец ртан ог и за Ваше данашње ста/ье н атп и сан о у данаш-
шему стању Вашему.
613
54 У наставку п рецртано ja.
55 Н атп и сано и знад прецртаног óuhy све.
56 У наставку н атписано и п рецртано да.
57 У наставку п рецртано Само би Вас молио, да и Ви мене незабораеите.
58 У наставку прецртан о Ва.
59 Н ак л ад н о убачено и п рецртан о и /ьубав.
60 И зн а д прецртаног ми je било натпи сано би ми мною.
61 И зн а д п рецртан ог и пеошични и наеалични натпи сано као сад).
62 И зн а д прецртаног ако може бити натписано ако je Moiyhe и.
63 У наставку п рецртано око.
64 Н акн адн о дописано.
65 Б и ло моју.
66 Н а крају концепта п рецртано у Быхъ несмысленъ хваляся: вы мя По
ну дисше\ азъ бо долженъ бЪхъ w васъ хвалимъ бывати. Корит. I I 12.
cui. 11. Нефе аиосшол Павле вели: од прилике овако: ,,кад ме ви
нећеше да фалише, ja се сам морам фалиши“ Да ja Вама нишша при-
вриједио нијесам, за саму ону чест и Славу, коју сам народу Српскоме
по друшм зем.ъама учинио, надам се да би сам имао право молити Вас,
као Гдара народа нашеш (да ми дате пензију да Mciу живити, као
ишо сам Вас молио још прије 5. Година), а да народу иишта приври-
једио нијесам, оиет мислим да би сам имао право надати се од Вас
шаквој пензији за саму ту историју Вашу. [H an. Љ . Ст.Ј
345.
КАРЛ РУМИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 16. јуни 1825.
Wohlgeborner,
Hochzuehrender Fierг Doctor!
Vom Herrn Professor Palkovitsch in Pressburg, der Ihre
serbischen Volkslieder aus Vukovar richtig erhalten hat ist ein
Bücherpack mit seinem böhmischen Lexikon für Ew. Wohlge
boren bey mir angelangt. Belieben Sie es von mir durch einen
Dienstbothen abholen zu lassen.
Hochachtungsvoll Ew. Wohlgeboren
ergebenster Diener
Rumy
(Vorstadt an der Wien Nr 39 im 1 Stock.)
Wien, den 16 Juny 825.
614
A n des H e rrn
D r. W u k S tephanow itch K a ra d sc h itsc h
W ohlgeboren.
А С А Н У , 3651.
Вукова прейиска V, 177
[П ревод:]
високопош т овани господине д окт оре,
О д господина проф есора П алк о ви ћ а у Брат иславы , ко ји j e
ур е д н о примио и з В уко ва р а В а ш е ср п ске народне песм е, мены
j e за В а ш е благородст во cüiuiao је д а н пакет кгьт а с гъеювим
чеш кам лексиконом . И зв о л и т е ia по н е к о й м ла ђ ем у з е т и од
м ене.
Б еч, 16. ју н а 1825. C a д убок и м пош т овагьем

В а ш еi благородст ва
најпо н и зни ји слуга
Р ум и
(П редграђе на р е ц и В ин, бр. 39,
на 1 сп р а т у)
346.
У Земуну 7 Јунија 825.

Примио сам Ваше писамце од 10. Маија, а мислим да сте
и Ви примили моје писмо, које сам Вам писао из Брода на
пооду моме.
Ja сам, фала Богу, здраво и мирно. Молим Вас поздра
вите ми жену, и разговорите je да се млого не брине. Ja мис
лим ове неђеље поћи одавде тамо; одавно би ваљало да сам
писао и Вама и њој, али сам све очекивао да се одавде отис-
нем, но пријатељи не даду никако, него све ме отима један
од другога. јуче смо дошли из намастйра.
И у Новом саду и у Карловцима држе мене за т р е п -
л е н а , а нас обојицу за п о р е п и т е ле ; о том сам се и са Шафа-
615
риком морао инатити. — Овђе сам био с Јодлом (дирек
тором Винковачким) и професором Веселим; то ми je било
врло мило: сила смо се разговарали, и два дни смо се заједно
частили. И Јодл ми je смијући се приповиједао како се у
Карловцима (с ча Стевом) разговарао.
Калуђера Ж. нијесам могао виђети, а с Аџијћем мислим
да ћу се успут састати, и показаћу му ону цедуљу
Ja се надам да ће Ковач све преправити док ja танго
дођем.
У другој частици Српске љетописи на страни1 130—133.
стоји она Карловачко-Петербургска рецензија, с којом се
Карловчани једнако поносе и разглашују да je од Шишкова!
Будите здрави и поздравите све наше
Вук
П. П. Шаљем Вам ово писамце од Јодла.
Vuk
АСАНУ, 1623.
Букова пре писка I, 267.
1 У наставку прецртано 150.
347
ВУК КАРАЏИЋ — ГЕОРГУ АНДРЕАСУ РАЈМЕРУ
Semlin den 20,en Juny 1825
Herrn Georg Reimer in Leipzig.
Da ich mein im vorigen Jahre aus Temeswar an Sie erlas
senes Schreiben von Ihnen mit keiner Antwort beehrt wurde;
so zweifle ich dass Sie selbes erhalten haben. Ich bin gegen
wärtig so frey Sie höflichst zu bitten, wenn Sie mir das Vertrauen
schenken wollen, 50 Exemplare serbischer Grammatik unter
der nähmlichen Bedingnissen wie Sie solche den Buchhändlern
überlassen, so bitte ich solche an mich durch Herrn Carl Gerold
in Wien mit nächster Gelegenheit gefälligst übermachen zu wollen.
Ich möchte solche auf meine Rechnung in diesen Gegenden,
wo keine Buchhändler bestehen, noch die Menschen von diesem
Buch Kenntniss haben, verschicken. Ich ersuche Sie mich mit
616
baldiger Antwort an Herrn Gerold in Wien, wo ich längstens
bis einen Monath zu kommen hoffe, zu beehren, und verbleibe
mit vollster
Hochachtung ergebenst.
Букова прейиска V, 178.
[Превод:]
Зем ун, 20. ју н а 1825

Г о с п о д и н у Г еоргу Р ajм е р у
у Л а јп ц т у
Б у д у ћ и д а на м о је писм о, прош ле године и з Т ем иш вара
уи у ћ е н о В ам а, нисам о д В а с био почаст вован одю вором , сум-
гьам д а сш е ист о прим или. С лободан сам сада за м о ли т и В ас
најучт ивије, ако ћет е м и поклонит и поверегъе, д а м и преко
господина К ар ла Г е р о лд а у Б е ч у првом приликом и зво ли т е по-
сла т и 50 прим ерака српске Граматике, под ист им усло ви м а
ка ко и х дајет е кгьиж арима. Хигео б и х исиге на свој р а ч у н р аза-
слаиги у крајеве у којим а не пост оје кгьиж ари, и где љ у д и не
зн а ју за т у кгъту. М о л и м В а с д а м и у к а ж ет е част скорим
одговором, на Господина Г е р о л д а у Б е ч у , Где се на д а м приспет и
најдаљ е за м есец дана, и ост ајем с пуним
пош т овагъем најоданији
348.
ВУК КАРАЏИЋ — АЛЕКСИ СИМИЋУ
У Земуну 12. Јунија 825.
Благородноме Гдару
Алекси Симићу, консулу у Бијоград.
Јављам Вам како ja, немајући среће примити од Г од-
говор на моје писмо од 28. прошавшег мјесеца, полазим
данас у Бел. Господару за сад нијесам рад досађивати1 по
други пут с писмом, него Вас молим,2 да Ви јавите како ja
одлазим па Г ако ме хоће обрадовати каквим писмом, он3
ме може ласно наћи да сам и у Паризу, а камо ли у Бечу 4
Желио сам дочекати Госпођу овде, но које због рђава здравља,
које због остали моји опстојателства није ми ни то никако
могуће било.5
617
Поздрављајући Вас љубезно и препоручујући се Вашој
љубави и пријатељству јесам
Ваш покоряй слуга
В. С. К.
К онц еп т. А С А Н У , 3677
___ Букова преписка V, 204.
1 П рецртан о и gpytii.
молим.
2 П р ец р тан о
ми ia ласно.
3 П р ец р тан о
4 П рецртан оможе у Беч оправити.
5 П рецртан о Ja сам вама од прилике казао моје сшање и же.ъу, сад дакле,
ако оћете, пишите и ви штю у Kpaiyjeeag. [H an. Л>. Ст.]
349.
ВУК КАРАЦИЋ — ТОДОРУ ЖИВКОВИЋУ
Честњејши Господине,
У овоме писму пише вам Гд. Магарашевић (као што ћете
видити) да новце, што сте скупили за његове књиге, предате
мени; но будући да мени опстојатељства нијесу допустила ово
писмо вама донети, зато вас молим, да речене новце по првој
поузданој прилици пошаљете у Земун Гд. Филипу Петровићу
пароху Земунскоме. За које вас молећи и препоручујући се
вашој љубави и пријатељству с истиним високопочитанијем
јесам
У Земуну 13. Јунија 1825. Ваш покорни слуга
Вук Ст Караџић.
Бршљаи, 1886, бр. 5, 40.
350.
ГЕОРГИЈЕ МАГАРА ШЕВИЋ ВУКУ КАРАЏГ1ЋУ
Нови Сад, 30. јун 1825.
Ето вамъ Грка! Шатъ неслаже, да ће управъ у Сомборъ.
Ми по нЕму шилЕмо заоставше ствари, ослошиоћи се на нЕ-
гову Г р ч к у вЬру. Прими ћете дакле отъ нЕга.
1. Сдно вртальче салака'согъ Аузбруха.
2. Сдно пакетъ, у комъ има по два Сксемплара и Исто-
pie у ЛЕтописи. Молимъ Васъ оправите то своимъ путемъ.
618
Казаше намъ, да е Г Тумара овдГ, и зато Манускриптъ
мой ни самь Вамъ послао. Кадъ се съ ньиме састанемъ, оћу
га именомъ Вашимъ поздравили. Шта намъ раде наша ГГ
Сомборцы? Поздравите и любезно.
Желимъ Вамъ сретанъ путь у Бечь. Немойте заборавити,
послати ми прилоге, како што сте обЪйали, за ЛГтописи.
Высокопочиташе мое Г Копытару, а Матићу поздравъ
обявите.
УНСаду 18. Юша 825 Вашъ
Магарашевић
Herrn
Herrn Vuk Síephaňovits Karadzits
Doctor der Philosophie,
Mitglied mehrer gelehrten Gesellschaften
zu Zombor
v. Wien
Воштани печат c шшцијалима у овалу.
АСАНУ, 2262.
Букова преписка II, 506—507
351
КОНСТАНТИН КАУЛИЦИЈЕ — ВУКУ КАРА1ЈИЋУ
Нови Сад, 1 јули 1825.
Любезнй мой!
Примите одъ сего вашегъ друга, едно ферталче Аус-
бруха подъ печатомъ и у овой паклицй наћићете ЛГтопись
с’ коимъ као што уговорисмо уредите ако будне Тумара у
Пещй у име Г Магарашевича замолићетега нека абие цен-
зурира и Милозуку преда ако небудне ту аоно предайте
Г Миловуку коиће далше совершйтй.
Вама желећи срейанъ путъ и постояно здравлЬ остаемь
У Н Саду Г July 825. Вашъ Приятель
Konst. Kaiilitie.
619
Herrn
Vuk Stefa novies
Karacsics
in Zombor
mit 1. Fassei
1 Paquet.
unter gleichem Sigil1
Воштани печат у виду штита с иницијалима КК.
АСАНУ, 3695.
1 Господину Буку Стефановићу Караџићу, Сомбор, ca 1 буретом и 1

пакетом. П од истом ознаком.
352.
АТАНАСИЈЕ СИМОНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Темишвар, 6. јули 1825.
Wohlgeborner,
Hochgelehrtester Herr!
Unterm 21-ten Februar 825. alten Styls, war ich so frey
unbekannterweise und bloss auf das Anrathen des Herrn De
meter P Thyrol um die gütige Auskunft, auf welche allerleichteste
und wohlfeileste Art ich die Reise nach Russland antretten
und ob ich daselbst ausser dem Militär Stande, mein Fortkommen
finden könnte, Euer Wohlgeboren höflichst zu ersuchen, worauf
ich jedoch bis zur Stunde mit keiner Sylbe beehrt wurde.
Diesemnach nehme ich mir gleichfalls auf das Anrathen
des obgedachten Herrn, abermal die Freyheit, und um so mehr
um die so gewünschte Auskunft Euer Wohlgcboren wiederholt
zu bitten, als ich bis zur Erhaltung derselben, mich niergens
sonst hinwenden kann.
Ich sehe daher der baldigst geehrten und günstigsten Ant
wort entgegen, und habe die Ehre achtungsvoll mich zu nennen,
Temeswar Euer Wohlgeboren
den 6' July 825. unterthänigster Diener
Athanasius Simonovits
АСАНУ, 3597
620
[Превод:]
Б лагородии, велеуч ен и господине!
21 ф ебруара 1825. по ст аром био сам т а ко Слободан,
не п озн ајући В ас и сам о на савет Господина Д и м и т р и ја П
Т и р о ла, д а В а ш е благородст во н а јучт и ви је за м о л и м за љ уб а зно
обавеш т егъе: на који б и х ггајлакш и и најјевт инији начин моГао
п р е д у зе т и п у т у Р у с и ју и д а л и б и х онде, осим у војсци, могао
наћи запослегъе, м е ђ у т и м , д о oeoia часа нисам ггмао част д а
на т о пит агье доб ијем ггједан слог одговора.
У с ле д тога, т а ко ђ е на савет Горе пом енут оГ господина,
jo iu је д н о м у з и м а м сло б о д у д а за м о л и м В а ш е блаГородство
за ж ељ ен о обавегитегье, у т о л и к о пре ш т о се, д о к ia не д об ијем ,
н и ко м е друГом не моГу обрат ит и.
О ч ек ујем ciüoia најскорије В аш пош т овани и веом а повољ ни
ogioeop, гг част м и j e д а се са иош т овагьем пот пиигем као
ВашеГа блаГородст ва
Т ем иш вар, б. ју л а 1825 најп о н и зни ји слуГа,
А т а на си је С им оновић
353.
Пешта, 7 јули 1825.
У Пешти 7 Јулија (Римск.) 825.

Ево ме у Пешти, фала Богу! У суботу (прексјутра) или
најдаље у неђељу, мислим поћи одавде к Вама, и желим да
Вас у здрављу застанем. —
Молим Вас, ово писамце предајте мојој жени. —
Ваш
Вук
H erm v. Kopitar,
Custos an der k. k. Hofbibliothek
in Wien
Воштани печат c Вуковим шшцијалима ВС.
[Жиг:] Pest
Vuk Jul 1825.
АСАНУ, 1624.
By нова пре писка I, 268.
621
354.
ИГЊАТ БРЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Славонски Брод, 12. јули 1825.
У Броду 12. Српња 1825.
Преведри Господине и најмилији Приатељу!
Ево веће два мЪсеца проидоше како Í3 Брода одосте, и
ja забадавад Одговора на мој Будимски лист очекујем, узрок
овога шутења желећи знати, ево Вам сада управ у Беч писати
морам, јесте ли човЪче живи, или Вас нпје, једа ли сам Вас
у чемугод уврЪдио, зашто ли ми веће од толико времена
непйшете? —-
Међу там од када сте из Брода отишли умерл нам Отац
Катанчић у Будиму, како сте, разумЬти могли, жао ми je
да се пред његову смерт барем с’ њиме познали нисте, драго
би ми пако било чути, како сте с’ Госп. Нађом на Край изи-
шли? —
Штогод сам Вам о вашему Процесу у Будим пйсао, тако
и сада ствар стоји, Скалица и ja биасмо јучер у варошкој
Кутјј, и пйтасмо Пургермајстбра за што он тако дуто с’ тим
Процесом отеже, и каза нам да join одговор од Панчевачког
Магистрата примио није, а, вели: како од отуд Одговор до-
бијем, такиа ћете Бешаид прймити, ПослЪ je Скалици ка-
зао, да ће по свбј прилици Себастиановић у Криминал упасти.
Новога Вам сад за сад од овуда ништа јавити нејмам
него да сам кроз ово врЬме с’ двЬма књигама обогатио,
Grammatica illyricae linguae, 8. Colocza 1807. 104. pag. али je
Брате сиротиња права, као што су све наше Граматике, а
друга je књига. Josephi Mikoczi Otiorum Croatiae Liber unicus,
Budae 806. gr. 8. pag. 447 ова нам лЬп зазор даје у нашу
Старину
Отац Мариан Јаић Брођанин, онај фратар из Вуковара,
с' којим сте се у мому Дућану познали, издаје нам једну
нашку кгьижицу од које Вам ево Невћшћење, и Позивање
на Предбројенје, шаљем, ja сам Вас без питања предброио а
пйшите ми били смио и Госп. Копитара брез увркђеља међу
лредброинйке метнути, ако ли тамо још кога најдете, којИ
би предбројити желио, пишите мени или управ у Вуковар
Јаићу али скоро, јербо je веће Рукопис у Будимској Штам-
парији.
Ова je књижица изворно у енглезком језику од Лорда
Шестерфилда на свћтлост издана, и ja jy имам нкмачки пре-
ведену под Надписом Der indianisce Weltweise, oder- Die
622
Kimts glücklich zu leben. Јаић jy je из латинскога превео (:чини-
ми се:) јербо нити добро нЪмачки нити ишта енглезки незна,
ja сам му дакле пйсао да jy надпйше: In g ia n sk i M udroznanac,
ilili N áchin k a k o se na svýtu srechno x iv y ti т о х е , оставив огла-
шени Надпис: M e sh tria uljudnoga xivljenja
Сада je у Бечу код фратара наш научни и много по-
штовани Отац Грга Чеваповић E xprovincialis, 1гуман то јест-
Гвардиан, отиђите к’ њему походите га, и поздравите га од
моје стране, њему ће мило бити с’ вама и с’ Госп. Копитаром
познати се, ако се може бити веће познао ráje.
Ово Вам пишућ, и у берзом одговора чекајућ, лЪпо Вас
с’ мојом свом обителју поздрављам, и остајем на службу
сваку преправан
Ваш истинити Приатељ и Слуга
Тгнат. Ал. Брлић.
Овај лист улажем у Писмо Госп. Копитара, незнам бо
јесте ли веће у Беч8 гдк ли сте, кад од Вас никаква Гласа
нејмам.
Синтаксис сам нашки веће основао, сада га морам мало
бистрит, поправљат, узмложават, и свктлат, овога лЬта моћи
ћу с’ њиме готов бити, али ми се по свој прилици вйди, да
ће му рецензиа од фати требоват
Brood
Sr D es Herrn D r Vuk Stefanovich Karacxich,
mehrerer gelehrten Gesellschaften Mitgliedes
Wohlgeboren
in Wien.
АСАНУ, 3601
Вукова преписка V, 85— 86.
355.
ВУК КАРАЏИЋ ЈОВАНУ ПЕТРОВИЋУ КОВАЧУ
Беч, 19. јули 1825.
У Бечу 7./19. Јулија 825.
Љубезни брате Јово!
Дошавши овђе био сам код директора и код свију про-
фесора и питао сам за Живка како се учи и влада. Увјерени
623
будите, да га сви они фале неисказано; но ево невоље с ваше
стране: Живко се тужи и кука да му трошка довољно не
шаљете. Јуче ми je плачући приповиједао, како сте му писали,
да му више од 100 f. на годину за рану и за квартир не мо
жете шиљати! Истина да ми не каже каке сте форинте мис-
лили, али се опет морам чудити, како сте ви тако што могли
и помислити, а камо ли од истине писати! Ви добро знате
да ово нијесу Карловци (а не знам, би ли се и онђе с тим
могло живити), него je ово Беч! Овђе њему за рану и за квар
тир ваља 50 f. W W на мјесец, па и с тим богме не ће се
прејести, него само да живи; а кад се узму још књиге, аљине,
чизме и остале ситнице, то ће изићи најмање 1000 f. W W
за годину, као што видите од прилике и по дојакошњем
трошку, а увјерени будите, да вам сувише ништа није по-
трошио. Сад дакле једна година, у име Божије, прикучује
се концу, а за другу нема другога спасенија, него или му
одредити 1000 f. или га извадити из школе, или га дата на
царски трошак (па послије да служи цара 14 година). По
моме мњенију била би велика штета последње и једно и друго
учинити: него кад сте почели и ову годину већ којекако про
турили, гледајте, макар се задужили, још и за ову другу
годину; а мислим да се не ћете кајати. Ja не знам јели још који
Србин до данас овај занат учио. —
Г Копитар молио ме, да вам у име његово благодарим
на ножу што сте му послали по Гини Вулку Казао je да ће
и он отићи кад буде Живков егзамен.
Ако сте донијели из Бешенове оно половаче шљивовице
и фртаљче шилера, а ви ми шљивовицу пошљите сад, а шилер
и оно половаче вина од попа Лазе пошаљите ми мало доц-
није док залади, јер се сад на врућини може покварити (а
знате како ћете ми послати: подајте С от иру, па му кажите,
нека пошље овђе Тирки ).
Ако je дошла ту Госпођа Љубица, јавите ми ко je још
с њом дошао. Шта се чује из оне стране? Оће ли бита што
од они прољетошњи гласова? Овђе Грци зло говоре; само да
Бог да да не погоде! —
Ово писамце, молим вас, подајте Г Оцу Филипу, и поз
дравите све пријатеље и познанике. Сотим остајем
Ваш
покорни слуга
П. П. Кад ми успишете, писмо напишите на моје име

с додатком: wohnhaft in der Vorstadt Weissgärber in der
Marx-Gasse № 46 im 1. Stock über den Gang — in Wiend
624
[Споља:]
Herm Johan Petrovits
bürgerl. Schmiedmeister
per Petervardein
in Semlin.
Штампа Се по: Букова преГшска V, 62—64.
1 Са станом у предграђу Вајсгербер, Марксгасе бр 46, 1. спрат изнад

ходника, Беч.
356.
Темишвар, 22. јули 1825.
Атан: Симоновићу, мом Земљаку и присном пријатељу,
кој намерава у Русију полазити и тамо своју срећу тражити,
дужан сам помоћи и пријатеља му наћи, који би су му овај
пут (с ним гођ могу) олакшали, упутили и с рекомендацијама
га снабдели. Зато вас и ja љубезно молим, да би сте овом
младићу у свачему помогли, упутили и добро га препоручити
(свуда) благоусрдствовали.
Светоме е ови дана Г. Стојковић у име Шишкова писао,
и Црквену Историју и све љегове рукописе зактева, да се
тамо пошљу и штампају; и тако дакле оне све ове ст вари
по претсказаноме младићу послати намерава, и овом ће се
приликом овај младић тамо обвезати. А при том да ће му
Свети и рекомендацију на Стојковића и Шишкова, а то исто
чиниће и Манојло из Вршца, па тако ће се он на пут опремити.
Молим, да ми на ово и на мое последно писмо одго-
ворите и јавите, јестели пјесме, које сам Вам послао, примили.
Поздрављајући Вас и Вашу Госпу остајем
Ваш
искрени пријат[ељ]
Дим. П. Тирол
У Темишвару, 2га Јулија 825 п. Р.
An
Wohlgebohmen Hochgelehrten
Herrn
Wuk Steph. Karadschitch,
Doctor
der Philosophie, und Mitglied, mehrer
gelehrten Geselschaften.
АСАНУ, 3400.
Лукова преписка IV, 577— 578.
357
Земун, 15. август 1825.
У Земуну 3/15 Августа 1825

Од како сте од нас отишли видимо да сте нас већ за-
боравили, кад нам за толико време непишете, будите само
здрави. Ономад у Петак био je Бика у Београду, и са-
стаосе са Давидовићем, који му je казао, да се чуди зашто
нисте онамо прешли, гди je Господар с Вама разговора имао,
и Вама 1000 форинта већ готови преправио дата, то Вам
јављам, да се знате владати, сада још једно: Господ. Јеврем
неколико дана има како je у Београд дошао, ономад у су-
боту у јутру у 8 сати дође један Турчин ( спаија:) у конак
на диван’ану запали чибук пак пуши, пуши, чекај, чекај, ни
кому од људи није сметао; на један пут изиђе Ћелеш из собе
на диван-у, турчин непознавајући Јеврема мислио je, ово
je он опали на један пут из два пиштоља, један несвати, а
другим га рани једно тане у руку, а друго у трбу (-тако je
набио пиштол.:) од момака никосе није у тај ма на чардаку
десио, но Јеврем изиђе из собе и види јаучући Ћелеша и
код њега турчина говорећи: да je дошао Јеврема убита, а
не њега, но то je несрећа Ћелешева; на то повиче Јеврме момке.
а турчин на Јевр: са оним другим пиштољем, што није сва-
тио, ту се покошкају; у том долете момци; одбране Јевр.
и по српски избију турчина и одведу Везиру у град, који
га питао, заштоје то учинио? но турчин каже: да je он дошао
навалице да убије Јеврема, иа кад je видно Ћелеша мислећи
626
даје Јевр: на њега опали, нити их je ко наговорио нато, само
што неможе да трпи Србе на то га Везир да удавити; а Ћелеш
преко ноћ умре, и јуче га саране, то су најновије ствари из
оне стране.
Овдесмо сви здрави, и сви Вас поздрављамо
Од Свете Филипов, немам join одговора ни новаца на
моје писмо. Поздравите све Ваше домашне, мала Василија
ваљада je научила већ сама јести.
Пишите нам што, па незабор. опоменути Г. Милоша

Урошевића.
[На полеђшти:]
Herrn
Wuk Stefanovits pr. Ad. H. v.
Kopitar Custos an der К . K.
Hofbibliothek
in Wien
[Жиг:] Semlin
одговор. 25. авг./6. Септ 825.
АСАНУ, 2511.
358.
ВУК КАРАЏИЋ АДАМУ ДРАГОСАВЉЕВИЋУ
У Бечу 11/23. авг 825.

Љубезни и високопочитајеми Господине!
Истина да немам среће Вас лично познавати; али вас
по казивању препарандски учитеља, а особто по једном
писму, које сам прољетос видно у Новом саду код Г Магара-
шевића врло добро познајем, и љубим и почитујем. Г Мага-
рашевић би, као што ми je казивао, радо штампао оно писмо
ваше у своме Љетопису, али не смије. Оно су несрећни људи,
који су ум свој дали [под] аренду, па сад морају да м и сле
и да чине како други оће. Деде ви напиш[ит]е каку књижицу,
па je пошљите овђе да се штампа. Шта радите сад? Шта
40* 627
чини ваша Српска граматика? Не знам, јесте ли виђели
Гримову Њемачко-Српску граматику? Она се продаје овђе
невезана по 1 f. 15 хг. сребра. Сад већ има и пјесама нячпг
једна књига (од 24 табака) по Њемачком језику (Volkslieder
der Serben, metrisch übersetzt und historisch eingeleitet von
Talvj. Halle in der Rengerschen Buchhandlung 1825.)
По овоме моме објављенију увјерен сам, да ћете [се] с
радошћу потрудити, да ми како ту, тако и по околини, ску
пите пренумеранта што више буде могуће. Кад je књига
овако јефтина, мислим, да ће сваки Србин, који читати зна,
по једну узети.
Поздрављајући вас љубезно с истиним високопочитани-
јем остајем
Ваш покоряй слуга
Вук Стеф. Караџићј
Sr Wohlgeboren
Herrn Adam Dragossavljevich,
G. N . U. Lehrer
per Ofen
Essegg. in S íkIos.
[Адресат забележио:]
примю на 30/18. 1825.
РОМС, 5510.
Букова иреписка V, 227—228.
1 Писано на празном листу уз Објављеније на Даницу за 1826, које je

датирано 1. августа 1825, у Бечу.
359.
ГЕОРГШЕ МАГАРАШЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 23. август 1825.
Любезный Брате!
Вы рекосте, да ћете намъ таки, како у Бечь дођете, пи-
сати; па ево нема юштъ ни словца Вашегъ. Шта бы, Бога
Вамъ, съ тепографюмъ? Еда ли е Шмщтъ салјо слова и еда
ли е наумю штогодъ печатати? Та пробайте, ма найман Ь
штогодъ тамо печатати, да видимо само, шта he Будимцы
радити. — Каулища се непрестано о томъ стара, како бы и
у Н Саду штогодъ было; само чека, да ту буде почетакъ.
— Онъ бы желю (за свою Спекулаш'ю) отворите овдЬ и Leih-
628
L eseb ib liothek 1, пакъ Васъ м оли, д а заиш тете ту отъ каквогту
LeihleseBibjiioTCKapa правила, п о коим а се владати им аю
они, кои би кньиге на читанЬ узим али; па да м у пошлЬте. —
Вы ми при Вашемъ отшествпо рекосте, да Bího, ако га
добыемъ, преко нЪкогъ Земунца Вама пошлЪмъ. Ево BÍHa,
лЬпа и добра; ал како име Земунцу? Или како ћете, да Вамъ
едну двойку попшЬм? Има ли помоћи и безъ Земуна, и какове?
Камо што сте ми за Лктопись послати обкћали? Знамъ,
да е Господинъ Коцытаръ у Нкмачке новине ставю свой о
томъ Aufsvaz. Пошльите га на нЬмачки; лако ћемо га превести.
Ето Вамъ у госте долази нашъ А Е М. и Епкпъ Пут-
никъ, гледайте, да штогодъ кодъ Царскогъ Величества
издкйствую.
Кодъ насъ нема ништа ново. Мы сви, што насъ годъ
има, Ваши пр1ятеля, есмо, хвала Богу здраво. Како Вы и
Ваша Госпа заедно съ фамшомъ? Како Гднъ Копытаръ,
поздравите га отъ мене учтивейше.
Препоручушћи се Вашемъ прЈлтелБСтву есамъ
У НСаду 11. Августа 825. Вашъ искрени

Магарашевић.
Sr Wohlgeboren Herrn
Er. Vak Stephanovits Karadzits
Serbischen Lexigraphen und Mitglied
mehrer gelehrten Gesellschaften
zu Wien
Mit Briefen Sr Wohlgeboren
H. v. Kopitar, Hofbibliothekars
одговорено 4/16 Септ 825.
АСАНУ, 2263.
Вукова йреписка II, 507—508.
i Позајмна библиотека.
360.
Не примивши од Вас никака одговора на писмо моје од
28. Маија из Земуна, морам мислити, да сте се расрдили на
629
мене, што Вам, на позивање Ваше тамо нијесам дошао. Већ
има 10 година, како се ja једнако трудим, не би ли Вам се
како удворио и вашу милост и добру вољу заслужио; зато
ми врло тешко мора бита, кад видим, да се Ви, преко сви
моји трудова, мјссто милости, на мене срдите. Једина je
утјеха моја, што ме савјест увјерава, да ja срдњу Вашу ни-
јесам заслужио, а надежда ме разговара, да ћете Ви, данас
или сјутра, то и сами признати.
Прави je узрок, који ми није допустио тамо прећи, био
je истина, као што сам Вам писао, рђаво здравље моје; но
узрок тога био je Г ерм ан. Ja сам гьега и од прије само по
казивању друга људи, држао за лажу и са варалицу; а сад, кад
je он ту моју књигу тако подло украо и издао, морао би
сам га држати за таковог човека, да га остали људи за свеца
држе. Ви знате, с каким сам ja трудом ону историју Вашу
ту састављао и писао: по том не само што сам се мучио
преводећи je на Њемачки језик, него сам join и плаћао те
се писало и преписивало. Трудећи се да оставим потомству
истинито описане те знатне догађаје народа нашега, и да учи
ним Вама и данашњем народу нашему, чест и славу (ако je
могуће и ползу), мислио сам, да ћу и себи штогођ заслу
ж и т и Вама се у милост препоручили, да ме барем толико
надгледате, да у рђавом здрављу моме под старост не гла-
дујем са женом и с ђецом. Сву ту помоћ, којој сам се пра
ведно и поуздано могао надати, сад je он од мене отео нај-
подлијим начином. А и да ми није с там никакве штете учи-
нио, питајте само Давидовића, нека Вам каже, кака je то
подлост т уђ у ю ы п у (и другим начином, а камо ли таким!)
украсили и издат и, па и то join не само издати онаку, кака
je, него на рачун списатељев мијењати у љој којешта и до
давали којекаке лажи и будалаштине! То je мене учинило
болестна у Земуну, па нијесам смијо да пређем тамо, јер
би сам му на Ваше очи морао казати, да je скитница свјет-
ска и права лажа и варалица, која вара Србе у име Руса,
а Русе у име Срба, и тако тражи о туђем трошку да живи
господски (то би сам му заиста на Ваше очи морао казати);
а то се без срдње не би могло говорили, па сам се бојао да
се од једа још већма не разболим и од муке не цркнем, или
у срдњи Вас у чему не у вриједим. Ви сами по Вашему здра
вом разуму можете виђети, да je мени превелика неправда
учињена, и ако до сад ни у чему нијесте познали, сад из те
књиге моје можете познали, да je Герман права лажа и ва
ралица. О том мислим да je већ доста.
Ево ме сад с другом тужбом (јер немам среће, да Вам
се чим могу фалита). Још прољетос, прије поласка мога
630
одавде тамо доље, заложио сам најпослије и бурмутицу, што
ми je поклонила велика кнегиња Марија Павловна. Из Зе-
муна кад сам ћео поћи, морао сам од пријатеља узајмити 50
форинти да могу доћи до Пеште, а у Пешта сам тако исто
узајмио да дођем до Бела. Овђе сад, не имајући већ шта више
продати ни залагати, управо гладујем ca женом и с троје ђеце!
Сад ми ништа више није остало, него да почнем просипш ,
и да ме народна и Ваша срамота не задржава, већ б и сам
и то почео; али ћу најпослије, ако ме овако оставите, мо-
рати почета. Онда ће непријатељима Вашим стати срце на
мјеру, кад буду могли говорити: гле! то je онај, што Ми
лоша по свијету слави и што га једнако фали и брани! Ето,
сад по себи нека суди, какав му je Милош! — На Њемачки
Мијољдан (то je 17 Септ, по нашему календару) м о р а м пла-
тити 200 форинти кирије за кућу, ђе сједим. Да би сам како
те новце саставио, дао сам једну књижицу да се штампа,
од које Вам ево шаљем једно објављеније, а до неколико дана
послаћу Вам још 12, кад бисте Ви ћели учинита милост, да
заповједите, да се разашљу по наијама, знам да би се ласно
скупиле неколике стотане пренумеранта, те би била како
мени помоћ, тако и чест и мени и Вама.
С реченим објављенијама послаћу Вам и једну књигу
наши народни пјесама на Њемачком језику Ако из те књиге
видите, да ja Ваше новце у Германији нијесам потрошио у
залуд, онда знам да ћете ми радо послати три иљаде форинти
у сребру, да још једанпут пређем преко Германије и да отадем
до Париза, да и онамо име Ваше и народа нашега објавим као
што јесте. Може ко рећи, да je млого 3000 ф. сребра; али вје-
рујте да није: од једне иљаде1 морао би сам половину оста-
вити жени да живи са ђецом за годину дана, а с другом по-
ловином исплатио би сам овђе којекаке дугове: мени би
дакле остале 2000 форинти, да отадем до Париза, да онђе
посједим барем 10 мјесеци и да наштампам (ако ништа више,
барем) ону Вашу историју на Францускоме и на Српском
језику, и да се вратам на траг Да Вам ja пишем, да би то
било добро и полезно учинити, могли бисте (Ви или ту кого!)
други) рећи, да Вам ja лажем, и само себе ради гледам да
те новце од Вас измамим; него остављам како Ви по вашему
разуму за добро нађете.
Баш да, по несрећи, на мене и срдити останете, опет
би ваљало, да Гриму одговорите.
Овђе се чу ономадне, како je у Бијограду некакав Тур-
чин ћео да убије Г Јеврема, па убио Ћелеша. Фала Богу
кад се тако догодило!
631
Препоручујући се Вашој милости и цјелујући Вам руку и
скут с највећим високопочитаНијем остајем
У Бечу 14. Августа 825. Ваш препокорни слуга
В. С. Караџић
Букова иреписка II, 575— 577
1 Прецртано стошине.
361.
ВУК КАРАЏИЋ — ДИМИТРИЈУ ПАВЛОВИЧУ
ТАТИШЧЕВУ
Его высокопревосходительству Господину действитель
ному тайному Советнику, действительному Камергеру,
Сенатору и разныхъ Орденовъ Кавалеру Д и м и т р i ю
П а в л о в и ч у Т а т и щ е в у , находящемуся по особымъ
поручешямъ при Его Величестве Императоре Австршскомъ,
Сербскаго дворянина и писателя Вука Стефановича Ка
раджича, всепокорнейшее прошеше.
Очень1 известно Вашему Высокопревосходительству, что
отечество мое Cepöia, а литература мое заняДе. Кромё про-
чихъ моихъ делъ, которыми2 хотя трудно, но съ чесДю и сла
вою, ужь более десяти летъ кормлю себя и свое семейство,
найболее труда и времени употребили я на сочинеше Серб
ской Исторш новейшихъ временъ, которой последнюю, хотя
найменыпую, но по обстоятельствами политическими можетъ
быть важнейшую часть намеренъ быль 1823. года издать въ
Лейпциге на Сербскомъ и Шмецкомъ языкахъ, къ чему ужь
имели книгопродавца, который хотели съ радостно за Немец
кое издан1е напечатать мне две тысячи экземпляровъ на Серб
скомъ языке. Но какъ целая Сербская Истор1я нашего вре
мени тесно связана съ политикою Российскою, а я, по всег
дашнему моему сердечному3 привержешю къ Россш и къ Ся
превозвышенному Монарху, не желая вредить Россшской
политике или заслужить негодоваше Россшскаго Прави
тельства, то решил[с]я книжку мою, и такъ изъ помянутаго
призрешя крайне сокращенную, прежде печаташя подвер
гнуть разсмотрешю Министерства Россшскаго; и по сему
10 1юлья помянутаго года отправилъ манускриптъ мой на
Немецкомъ языке въ Санктпетербургъ Статскому Советнику
632
и Кавалеру Фридриху Аделюнгу съ прошешемъ, вручить4
оный5 Его Оятельству Графу Нессельроде на разсмотрГн]е.
Гнъ Аделюнгъ отвГтствовалъ мне отъ 2. октября помяну-
таго года, что онъ манускриптъ мой получилъ въ свое время;
но какъ Его Сиятельство Графъ Нессельрода находился тогда
на путешествш, то онъ сохранить оный у себя до пришестая
Его Сиятельства въ Санктпетербургъ. Фавраля[!] 23. числа
1824. года писалъ мне Гнъ Аделюнгъ, что онъ манускриптъ
мой съ надлежащимъ извЪщешемъ вручилъ куда надлежитъ
и ожидаетъ скораго рГшешя; а потомъ,6 съ письмомъ отъ
21. мая, отправилъ оный мне, который я чрезъ канцеляр1ю
зд-Ьшняго Россјпскаго Посолства получилъ въ месяце Август!,
съ извГсиемъ, что оный со стороны Россшскаго Правител
ьства не имГетъ никаковаго препятств1я къ напечатать).
Но почти въ то самое время7 къ величайшему удивлешю
извйстился я, что книга моя печатается въ С. Петербурге на
Россшскомъ языке! ИзвЬспе cie коль странно и невероятно
ни сказалось, но къ сожалешю, оно было истинно! Книга
моя, подъ заглавјемн. „Жизнь и подвиги Князя Милоша
Обреновича, верховнаго вождя и предводителя народа Серб-
скаго“ , изданна8 въ С. Петербурге нынГшняго9 года, якоже
прилагаемый у сего экземпляръ свидетельствуетъ, и въ
месяцЬ Main чрезъ10 приехавшаго изъ С. Петербурга въ
СербЈго курьера Михаила Германа11 поднесена князю Ми
лошу Обреновичу Что книга eia выписанна изъ помянутаго
манускрипта моего, свидетельствуетъ издатель ея въ пре
дисловие своемъ, а 44 № Северной пчелы (отъ 11 Апреля
сего года) свидетельствуетъ, что она въ С. Петербурге, въ
книжной лавке Смирдина и Сленина, продается[!],по 6 рублей
въ бумажкахъ. Я бы мои 2000 экземпларовъ продалъ по
крайней мере по 2 гульдена серебромъ, а отъ князя Милоша
Обреновича за поднесете одинаго экземпляра сей книжки
безеуменно получилъ бы по крайней мере 150 червонцевъ еже
годной пенеш по смерть, не напоминая подарковъ, которымъ
бы могъ надеятся и отъ Государя Императора за таковую но
вость, наипаче прежде печаташя подверженную раземотрешю
Министерства Его! Всехъ сихъ выгодъ лишился я невинно1-
изъ единой любви и приверженности къ P occíh и къ ея пре
возвышенному Монарху. Но кроме сихъ неоспоримыхь де-
нежныхъ убытковъ, лишающихъ меня, обремененнаго се-
мействомъ и худоздравјемн, последней надежды, продер-
зостный похититель и издатель сочинешя13 моего14 само
вольно15 поместилъ въ оному на счетъ мой некоторый веши,
не только не истинныя, но даже и таковыя, которыя делают ъ
мне безчестје и навлекаютъ на меня ненависть разныхъ особъ,
633
и я теперь для сохранения чести Министерства Россшскаго
принужденъ .НаГйъ, что манускриптъ мой другимъ образомъ
попался ему въ руки.
Представляя16 Bct cie на милостивое благоразсмотрЪше
Вашего Высокопревосходительства, какъ Министра, пред-
ставляющаго здГсь священную Особу человГколюбиваго
Императора17 Всероссшскаго, всепокорнейше прошу, cire
справедливую жалобу мою донести до cbíaíhíh Двора, и
исходатайствовать мнГ заплату претерпЪнныхъ убытковъ
и удовлетвореше за терпимое безчеспе.
Съ глубочайш им ъ вы сокопочиташ ем ъ и равн ою же
нреданностм о честь h m íio быть
всепокорнейшими слугою
СербскЈп дворянинъ и писатель
Вукъ Стеф. Караджичь18
въ B tn i 15. Августа 1825.
Концепт и препис. АСАНУ, 3728.

Сем преписа, сачу ван je и концепт овог писма. У њему су титуле и

имена дата скраћено. Има и преправки. То с у
1 Првобитно написано Не неизвЬстно, па две негације на почетку пре-
цртане и натписано очень.
2 Иза ове речи прецртано я.
3 Прецртано оть всею сердца, па натписано моему сердечному.
4 Испред ове речи прецртано у.
5 Иза овог прецртано КоллеНи иностранныхъ дЪль, а именно началь
нику ея.
6 Прецртано при письмЪ, па написано у продужењ у съ писмомъ.
1 Прецртано у наставку извЪстился я.
8 Прецртано напечанна, па натписано издании.
9 Прецртано настоящаю, па натписано нынЬшняю.
10 После овог прецртано Россшскаю курьера Михаила Германа.
11 Прецртано Михаила Германа сь Россшскимъ куръерскимъ паспор
том ь вь Cepoiio.
12 У речима невиннымь образомь прецртан последньи слог прве речи
и друга реч, а написано о.
13 Прецртано книш моей, па натписано сочинетя.
14 У наставку прецртана реч прибавил ъ.
15 У наставку прецртано прнбавилъ [нечитка реч].
16 Прецртане почетне речи овог пасуса Вь таковомъ положети при-
бЪшю я кь.
17 Прецртано Государя па натписано Императора.
18 Уз ово писмо налази се и лист с неким забележеним речима: Свяще
нное священная Исторјл a i je С[и наслов књиге]: Букварь различны
Позчешя собран дат Петра X Боровича за БьлгарскитЬ оучилища
напечатася сасъ помощ-та Г Ан то ньова Јоанновича 1824.
634
[Превод:]
IbeioeoM ви со ко п р ева схо д ст ву Господину правом ш а р о м

са вет нику, р ед о ви о м кам ергеру, сенат ору и носиоцу р а з н и х
ордена Д и м и т р и ју П а в л о в и ч у Т ат иш чеву, који се на ла зи у
посебној Mucujii код Њ eioeoi величан ст ва цара аустријскоГ.
Н ајпокорнија м о лб а српскоГ плем ића и писца В у к а С т е-
ф ановића К араџића.
В а ш ем ви сокопревасход ст ву добро j e познат о д а je м оја
д о м о вина Србија, а књ иж евност м оје занимагье. О сим д р уги х м о-
ји х послова којим а j a иако т еш ко, али с чагићу и славом већ выше
о д д есет Година хр а н и м себе и своју породицу, највиш е т руд а
и врем ена ут р о ш и о сам на иисагье С рпске ист орије новијих
врем ена чији сам последгыг, м а д а најм ањ и а ли и з п о ли т и чк и х
разлога м о ж д а најваж нији geo ггамеравао д а 1823. године
и зд а м у Л а ји ц т у на српском и н ем ачком је з и к у , за ш т а сам
веб им ао продавца књ т а који j e р а д о х т е о за нем ачко
издагье д а м и на ш т а м п а д ве х и љ а д е прим ерака на српском
је з и к у . А л и пош т о j e цела српска ист орија m iu e i врем ена т есно
повезана с р у с к о м полит иком , а j a сам о д у век био ердачно ве-
за н за P y c u jy и гъеноГ преузвиш еноГ м о н а р ха , не ж елећ и д а
нанесем ш т е т у р у с к о ј полит ици ни т и д а за служ и м негодо-
вагъе р у с к е вла д е р еш и о сам д а м о ју кгыгж ицу, која j e и т ако
и з п о м е н у т и х разлоГа крајгве скраћена, пре гит ампањ а р а з-
м о т р и Р уско м инист арст во. СтоГа сам 10. ју л а ист е Године
послао р у к о п и с м о ј на нем ачком језггку у П ет роград држ авном
са вет нику и ка ва љ ер у Ф р и д р и ху А д е л у т у с м о лб о м д а га
п репоручи ibeioeoj свет лост и Грофу Н есељ роде на р а зм а т р а -
гье. Г А д е л у ш м и j e ogioeopuo 2. окт обра наведене Године да
j e он м о ј р у к о п и с добио на врем е, али како j e n e io e a свет лосгп
Гроф Н есе.ъроде w a g a био на пут у , он j e р ук о п и с сачувао код
себе до йоврат ка Њ егове свет лост и у П ет роград. Г А д е лу ш
м и j e 23. ф ебруара 1824. Године писао д а j e он м о ј р ук о п и с, с од-
Говарајућим извеш т ајем , ур учи о Где т реба и д а очекује скори
одГовор. За т и м je , у з писм о од 21 м аја, послао р ук о п и с м ен и
и j a сам ia добио у август у, преко канцеларије р у с к о i посланст ва,
с и звеш т а јем д а о д ст ране р у с к е вла д е нем а никакве препреке
за гьеГово издавагъе. А л и скоро у ист о врем е, на м о је највеће
чуђењ е, био сам извеш т ен д а се м о ја кгьиГа ш т а м п а у П ет р о
граду на р у с к о м је з и к у ! О ва вест , м а ко ли ко д а j e чуд на и не-
вероват на, показала се ист инит ом ! M o ja кгьиГа, под насловом
Живот и подвизи књаза Милоша Обреновића, врховног вође
и предводника народа српског издана j e у П ет роГраду ове
Године, као ш т о сведочи прилож ени прим ерак, и у м а ју j e по
српском к у р и р у М и х а и л у Г е р м а н у ур у ч е н а к н е зу М и л о ш у
635
О бреновићу. Д а j e т а к њ т а преписана из пом енут оГ мог р у к о -
писа сведочи гъен и зд а ва ч у свом üpegioeopy, а 6р. 44 „ С еверне
п ч е ле “ (о д 11 а п р и ла ове Године) пот врђује д а се она у П е т р о -
íp a g y у ю ьиж ари С м ирдина и О лењ ина про g a je по 6 р у б а љ а у
папиру. J a б и х м о ји х 2 .000 прим ерака продао на јм а њ е по 2
Гулдена у сребру, а од к н е з а М и л о ш а О бреновића за у р у ч и в а њ е
једноГ п р им ерка ове кљ и ж и ц е б езусловно б и х д о био најм ањ е
150 зл а т н и к а ст алн е пензије дож ивот но , д а не сп о м и њ ем по
к ло н е на к о је б и х се моГао надат и од Ц а р а з а т а к в у н о во ст ,
особит о стоГа ш т о j y j e прет ходно, пре ш т ам пањ а, р а зм а т р а л о
гьеГово М и н и с т а р с т во \ И с в и х о в и х к о р и ст и ли ш е н сам йот -
пуно недуж ан, и т о сам о из љ у б а в и и привр ж ен о ст и прем а
Р у с и ји и њ еном п р еузви ш ен о м м о н а р х у . А л и осим нео сп о р ни х
н о вч а н и х Губитака који м ене, оптерећеноГ породицом и слабим
зд р а вљ ем , л и ш а в а ју последнее наде, д р ек и о т и м а ч и и зд а ва ч
моГа д е ла сам овољ но j e у н е о на м о ј р а ч у н н еке ст ва р и не само
неист инит е већ и т а к в е које м е н е к о м п р о м и т у ју и н а вл а ч е
на м е н е м р ж њ у р а з н и х лица; и j a сада к а к о б и х са ч ува о част
рускоГ м и н ист арст ва, м о р а м лагати д а м у j e м о ј р у к о п и с
допао у р у к е на g p yiu начин.
П о д н о сећ и све ово на м и ло ст и во р а зм а т р а њ е В а ш ем висо-
к о п р е ва с х о д с т ву , као м и н и с т р у који о вд е п р ед ст а вљ а непри-
косновен у личн ост човекољ убивоГ цара сверускоГ, најпокор-
није м о ли м д а се ова м о ја праведна ж а лб а у п у т и Д в о р у и д а
м и се и зд ејст вује накнада за прет рпљ ену ш т е т у и за д о во љ ењ е
за п однет у срам от у.
С најдубљ им пош т овањ ем и ист о т а к в о м преданош ћу
им ам част бит и
ВашеГа ви со к о п р ева схо д ст ва

м илост ивоГ Господина
најп о ко р ни ји слуГа
ср п ски плем ић и писац
у Б е ч у , 15. авГуста 1825. Б у к С т еф . К араџић
362.
СИМА ШИЋАР — БУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 30. август 1825.
Високоученй Гдне В8к.
Писао мй Миловбк давам явимъ давасъ Г. Illari Verwalter
яоздравля; даћевам ђ. по желы дата салити, й дайевамъ книге
636
Ефтише него макар кой дрбковат само дайзволите запове
дать —
Ово сам вам заборавю казати.
18° Августа 825 Ваш
Шићар
Wohlgeborenen
Herrn Wuk Stephan. Karadzits АСАНУ, 3733.
hier. Вукоеа пре писка V, 312.
363.
ПАВЛЕ ЮЗЕФ ШАФАРИК — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 1. септембар 1825.
Neusatz d. 1 Sept. 1825.

Verehrtester Freund!
Die Ankündigung Ihres »Zabawnik« haben wir hier mit
Freuden und Vergnügen gelesen und werden trachten, recht
viele Pränumeranten zu sammeln. Nur ist der Termin zu kurz
angestellt es wäre vielleicht zweckmässiger gewesen, den
selben bis Ende Dezember 1. J. zu verlängern.
Mit der heutigeu Post schrieb ich an unsern hochgeehr
testen Gönner und Freund, Hrn. K., und ersuchte ihn, für mich
ein Exemplar von Engels Gesch. von Dalmatien, Serbien und
Bulgarien, Halle 1797—1804, 4 Bände 4°, irgendwo in Wien
aufzutreiben. Im gleichen Sinn bitte ich auch Sie, nach Um
ständen und Gelegenheit mitzuwirken, dass ich dieses Buch
bald bekomme. Den Preis bitte ich mir vorläufig anzugeben,
damit ich das Geld mit dem Postwagen schicken kann.
Sollten Sie die Formel des V aterunsers in »russischer L a n
desm undart« zur Hand haben, so würden Sie mich sehr ver
binden, wenn Sie mir davon eine Abschrift zuschicken möchten.
Könnten Sie mir nicht einige Berichtigungen der bekannten
Landkarte von Serbien die wir hier in Neusatz gemeinschaft
lich revidirt und verglichen haben — einstweilen aufze'chnen
und zuschicken. Sie werden mir dadurch einen grossen Dienst
erweisen. Ich weiss wohl, dass wir von Ihnen mit der Zeit eine
Geographie und vielleicht auch eine neue Landkarte von Ser
bien zu erwarten haben; allein bis diese zu Stande kämmt, müssen
wir uns doch mit den vorhandenen behelfen, und diese haben,
wie Sie selbst gestehen, viele und grosse Fehler So lernen wir
637
also beim Gebrauche dieser Karten die F ehler mit. Vor
züglich wünschte ich die Berichtigung der Orthographie, denn
auf der kleinen serbisch umgestochenen Landkarte scheinen mir
viele Namen der Oerter falsch geschrieben zu sein. So z. B. ist
Крупаин richtig oder soll Крупањ stehen? Grocka oder Gro-
tschka etc. etc. etc. Schade, dass die südliche Gränze nicht
weiter geführt ist. Wo soll man die alten Residenzen Budiml,
Nerodím od [er] Nercdiml suchen? Dergleichen gibt es mehrere.
Haben Sie nicht mehrere Exemplare Ihrer Biographie des
Fürsten Milosch bekommen? Wir haben hier keine Hoffnung
dazu.
Mit vollkommener Hochachtung verharre
Ihr
aufrichtiger Verehrer und Freund
[На коверту1:] p J. Schaffarik
von Neusatz.
An Seine Wohl geboren
Herrn Wuk Stephanowitsch Karadschitsch
Abzugeben in der Vorstadt Weissgärber,
Marxer-gasse, N . 46 im l ten Stock über den Gang.
in Wien.
Воштани печат оштећен.
[Жиг:] Petervardein
[На полеђини коверта Вук занисао:]
одговорено 23. септ. 825.
АСАНУ, 3428.
1 За коверат искоришћено нечије писмо на латинском језику од марта

1825.
[Превод:]
Н о в и С ад, 1 с ей т ем б р а 1825.
М н о ю й о ш т о в а н и пр и ја т ељ у,
Н а ја в у В а ш е i „ За б а вни ка “ п р о чи т а ли см о о вд е с р а д о ш ћ у
и за д о во љ с т во м и наст ојаћем о д а п р и куп и м о ш т о j e Moiyhc
виш е п р е т п ла т н и к а ! С ам о, ст а вљ ен j e суви ш е краплак р о к —
било би, м о ж д а корисније д а се он пр о д уж и д о кр а ја д ец ем -
бра т . I.
Д а н а ш њ о м п о ш т о м писао сам наш ем вео м а ц ењ ено м g o -
б р о т во р у и п р и ја т ељ у i. К о п и т а р у и за м о л и о ia д а б и ло Где
у Б е ч у пронађе за м е н е је д а н прим ерак E ngelove Geschichte von
Dalmatien, Serbien und Bulgarien, Х а л е 1797 —1804, 4 т о м а ,
4° За ист о т о м о л и м и В а с, д а прем а п р и ли к а м а и о ко лн о ст и м а
638
помогает е д а т у кгьш у иаио пре добијем . М о л и м д а м и иреш -
хо д и о назначит е цену, како б и х Moiao новац послат и пош т ом .
А к о им ат е при р у ц и узо р а к „ О ченаш а “ на „руском на
родном је з и к у “ м но ю бист е м е за д уж и ли над бист е м и по
сла ли п р ё т е .
Д а ли бист е м огли д а м и на оној позн ат ој географској карт и
Србије, к о ју см о овде у Н о во м С аду заједно р еви д и р а ли и сра
внили, ириврем ено уб ележ и т е неке д о п ун е и пош аљ ет е м и je .
У чинићет е м и т им е в ели к у услугу. Знам д а м ож ем о од В ас
очекиват и с врем еном ieoipacßujy а, м о ж д а и нову географску
ка р т у Србије, али д о к т а не б уд е готова, м орам о се и пак испо-
магаиги с оним а које пост оје, а оне им ају, као ш т о сам и при-
знајет е, мггого и ве ли к и х Грегиака. Т ако м и — уп о т р еб о м т и х
карат а — у ч и м о и грешке. Н а првом м е с т у ж елео б и х д о п ун е
( поправке) у правопису: је р су, и зы ед а м и , на м ало] геоГраф-
ско ј карш и израђеној на српском многа им ена м ест а погрешно
написана. Т ако нпр. — д а ли j e правилно К р уп а и н и ли т реба
д а сш оји Крупагъ ? Т роцка или Т р о ч ка и т д ., ит д. Ш т ет а ш т о
ју ж н а Граница није д а љ е рађена. Г д е д а се т раж е ст аре р ези -
денције Б у д и м л , Н еродим или Н е р о д и м л ? Т а к ви х им а виш е.
Ječm e л и доб или виш е прим ерака В а ш е биографије кнезег
М и л о ш а ? М и овде нем ам о никакве н аде за то.
С пуним пош т овагьем ост ајем
В аш
искрени пош т овалац и пријат ељ
П Ј Ш афарик
из Ново i Сада
Његовом благородству
господину Вуку Стефановићу Караџићу
Предати у предГрађу Вајсгербер
MapKcepiace бр. 46, на 1. спрату, преко ходника
Бен
364.

Не сумнйваюсь, что Вы получили мою посылку отъ 18.
Генваря сего года. Теперь честь имйю препроводить къ
Вамъ врученный мнЪ Гномъ Коларомъ въ ПештЬ двЬ чи-
639
танки (Čjtanki) и первую часть Словачкаго Словаря. Боясь,
что бы пакетъ не показался курьеру превеликъ, я Словарь
завернулъ особенно. СлЪдуюпня части сего Словаря Г Ко-
ларъ обкщалъ доставлять ко мнЬ, а я постараюсь ихъ от
правлять къ Вамъ, равнымъ образомъ и Вы естьли что ни-
будь имеете послать ему, изволите отправить ко мне, и
я постараюсь ему доставить.
При врученш одной сихъ Читанокъ Его Высокопрево
сходительству Господину Адмиралу и Министру Александру
Семеновичу Шишкову, прошу покорнейше, напомнить Ему
обо м н е . мне очень жаль, что онъ теперь, какъ Министръ,
со всймъ забылъ меня!
Я обязанъ Вамъ новою благодарностью за почесть,
причиненную мнЪ приняиемъ меня между сотрудники Ва-
шихъ библюграфическихъ листовъ; а особливо теперь что
Вы меня въ 18 № помянутыхъ листовъ такъ храбро и умно
защищаете противъ Греча (Сынъ Отечества 26. Кн. прошлаго
года). Это век знаки Вашей искренной, для меня драгоценной,
дружбы.
Я надеюсь, что Вамъ Господична Терез1я изъ Галлы
послала Volkslieder der Serben (metrisch übersetzt und his
torisch eingeleitet von Talvj. Halle in der Rengerschen Buch
handlung 1825.).
Прошу Васъ покорнейше, известить меня, существують
ли еще каше остатки Россшскаго Библейскаго Общества
въ С. Петербурге? Что делаетъ теперь Василш Михаиловичь
Поповъ?
Возвращаясь теперь изъ Сирмш я былъ въ Пеште въ
дому венгерскаго дворянина Янковича, который, купно съ
супругою своею, спрашивалъ меня объ Васъ и объ Березине.
Когда я имъ сказалъ, что Березинъ умеръ, это смутило ихъ
веема, наипаче госпожу Они обое просили меня, кланяться
Вамъ отъ имени ихъ.
Все (наипаче госпожи) изъ дому Тирки просили меня
вчера, благодарить Васъ учтивейше за поклонъ, посланный
имъ чрезь Г Копытаря, и возвратно изявить Вамъ поклонъ
отъ всехъ ихъ.
Прошу Васъ покорнейше, съ первымъ курьеромъ пос
лать мне одинъ экземпляръ Р а зго в о р ы м еж ду и с п ы т у ю щ и м ъ
и у в Ь р е н н ы м ъ , и я Вамъ за это пошлю какую Сербскую книгу
Прошу покорнейше кланяться отъ имени моего всемъ
знакомыми наипаче въ Обществе.
640
Поручая себя Вашей дружбы и благосклонности, съ
искреннимъ высокопочтешемъ честь имЬю быть
Вашимъ
покорнкйшимъ слугою
Вукъ Стеф. Караджичь
Въ B tu t 21 авг./2. Септ 825.
[Изнад писма напомена П. И. Кепена:]
Пол. въ Сент 1825. г
ААН , ф. 30, оп. 3, ед. хр. 106.
С лавянское ист очниковедение, 186— 187
Превод:]
М илост ивы io c ü o g m e П е т р е И ва н о ви чу,

Н е сум њ а м д а ст е приш или м о ју по ш и љ ку о д 18. ја н у а р а
ове Године. С а д и м а м част д а В а м до ст а ви м д ве чит анке (Č1-
tanki) и прей т о м С ловацко! р еч н и к а , коде м и j e у П е ш т и д а о
господин К олар. П ла ш ећ и се д а се пакет не у ч и н и к у р и р у пре
вели к, спаковао сам р е ч н и к посебно.
Г К о ла р j e обећао д а ће следеће Т о м о в е oeoia р еч н и к а
м ен и дост а вљ а т и , а j a ћ у се побринут и д а В а м и х пош аљ ем .
К а д б уд е т е у р у ч и л и j e д н у о д о в и х чит анки гьею вом висо-
к о п р е ва с х о д е т ву , Господину а д м и р а лу и м и н и ст р у А л е к с а н д р у
С ем јоновичу Ш иш кову, најпокорније м о л и м д а Га п о д сет и т е
на м ен е: вео м а м и j e ж ао ш т о м е j e сад, као м и нист ар, сасвим
за б оравио!
J a В а м дуГујем н о в у за х в а л н о с т за почаст ш т о ст е
м е у в р с т и л и м е ђ у сараднике В аш е [п у б л и к а ц и је ј „ Б и б лю -
графическГе ли ст ы “, а нарочит о сада ш т о м е у 18. б роју по-
м е н у т и х „ лист ића“ т ако хра б р о и р а зб о р и т о ш т и т и т е о д
Г р е ч а ( Сынъ О т ечест ва, 26. кгьт а, од пр о ш ле Године). Т о су све
зна ц и ВашеГ искреноГ, за м е н е драГоценоГ пријат ељ ст ва.
Н а д а м се д а В а м j e Госпођица Т е р е за и з Х а л е а (Г а л л ы )
п о сла ла Volkslieder der Serben (м е т р и ч к и преведене и с Т а л -
ф ји ним ист оријским у в о д о м . Х а л е у Р егперовој кгъиж ари,
1 825.)
Н а јп о ко р н и је В а с м о л и м д а м е и звест и т е д а л и j e јо ш
ш т а о ст ало од РускоГ библијскоГ д р у ш т в а у П ет р о гр а д у?
Ш т а р а д и сад В а си ли је М и х а и л о в и ч П о п о в ?
В р а ћајући се сада из С рем а, био сам у П еш т и , у к у ћ и м а -
ђарскоГ плем и ћ а Јанковића, који м е j e , као и n e io e a cyü p yia ,
пит ао за В а с и Б ерезина. Р екао сам им д а j e Б ер ези н ум р о и
т о и х j e веом а пот ресло, понајвииге Госпођу. О боје с у м е за
м о л и л и д а В а с поздравим .
С ви су м е из Тиркине куће, посебно ш спође, ју ч е м о ли л е
д а В ам се најучт ивије за х в а л и м за поздрав који ст е им
послали преко i. К опит ара, и д а В ас и j a у им е њ и хо во по
здравим .
М о л и м В ас најпокорније д а м и по првом к у р и р у пош аљ ет е
прим ерах Разговоры между испытующимъ и увЕреннымь, а
j a Ну В а м за т о послат и н е к у ср п с к у кгъту.
Н ајпокорније В ас м о ли м д а у м оје им е поздравит е све
познанике, понајпре у Д р у ш т в у .
П р еп о р уч ујућ и се BaiueM пријат ељ ст ву и б лаю наклоност и,
с искреним пош т овањ ем им ам част б ит и В аш
у В ечу, 21 август а!2. септ ем бра 1825.

препокорни слуш
В у к С т еф . К араџић
[Изнад писма напомена П. И. Кепена:]
П рим љ ено септ ем бра 1825. i.
365.
Ево Вам у писму од 14. о .м. обећане књиге народни

наши пјесама на Њемачком језику, и 12 објављенија. Ja би
Вам ову књигу још прије 2 мјесеца дана послао, али сам
све очекивао, не би ли одкуд добио новаца, да Вам je ку
пим, а ова да остане мени, па не мого никако, него Вам ево
морам послати ову, што je мени на дар послана. Ајде нека
иде срећан јој пут! да ако нико не откине овога листа, ђе
пише, да се мени на поклон шаље.
У Бечу 22. Августа 825
{Додатак:]
Ајде, нека иде у библиотеку Вашу, срећан јој пут! Да
ако јој нико не откине овога листа, ђе пише, да je мени шаље
она, која и je преводила.
642
Препоручујућп се вашој милости и цјелујући Вам скут
и десницу с највећим високочитанијем остајем у надежди,
добити од Вас скоро милостиви одговор.
Ваш препокорни и вјерни слуга
Букова пре писка II, 578, 747
366. !
Земун, 12. септембар 1825.
У Земуну 31го Августа 1825
ЛЬубезни пријатељу!
Примио .сам Ваша два писма од 4. и 25. о. м. са објав-
ленијама о Вашем Забавнику. Мисе трудимо колико je год
могуће да више Пренумеранта скупимо. Од избора Ваши
предмета, што буде те у Забавник метнули, зависиће у напре-
дак число пренумеранта, доста се удручавају, гди je ерце-
говачким наречијем, па неће да се пренумерирају; преко свега
гледајте да не изостане Календар у њему, јербо готово сваки
најрадије због њега пренумерирасе. Миловук послао je из
Пеште 20 Гримови српски граматика, од који сам моји 10 к.
предао за НСад. Г Стеви Филиповићу писао сам у Руму
ради новаца од продати песнарица, па још нема ни одговора,
да ми нисте у Вашем последнем писму о новци спомињали,
баш би они 40 f од пренумеранта задржао, (:јербо с концем
8 вра морам новце од оне масе предати:) а сад нећу, послаћу
Вам до крајцаре, макар се ja како мучио. — За Забавник
немој те Давидовића трагом поступати, његови су Забав,
увек доцкан долазили, па се сваки сумњао пренумерирати, а
сад кад виде због Календара да доспевају пре нове године,
оће се сваки радо пренумерирати за тако малу цену. — Бика
je ту у Бечу од њега ће те најбоље што ново чути, после гье-
гова одласка из Земуна није се ништа важно догодило. Обе-
ћани „огледи о св. писму на српском језику“ немојте за-
боравити послати, жао ми je, што ми нисте о њима усмено
што више говорили.
Ево још једно да Вас молим, које ће Вам и потрудно
бити, али да учините, јер није другчије. Дајте узети ' / 4 S
Gallerte Oder- Colle Galletine in Platten wo 18 auf ein Pfund gehen.
41 643
Ова ствар чисти вино и дотерује га, Коштује најскупље 4 f
сребра зато за пробу рад би може се добити код
J Pittony und SohnDroguisten unter der Tuchlauben № 562.
То Вас покорно молим да ми одма или по Бики (:ако се неће
у Бечу задржавати:) или по првом Делижанцу пошљете,
со тим ће те ме обвезати; па ако уз то и то докучити мо
жете, како се ваља владати шњиме око вина, онда he ми join
милије битй. Сир ћу солити још доцније мало, онда he
маснији бити, и бољи него лане.
Поздрављајући све Ваше на дому, очекујући одговора и
Gallerte јесам
Herrn
Wuk Stefanovits Karacsich
bey der Weissgärber in der M arxergasse № 46
in 1 Stock über der Gang
in Wien.
[Жиг:] Semiin
одговорено 8/20 Септ
АСАНУ, 2512.
Вукова пре писка 111, 126— 127
367
ИЛИЈА БРАЦАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ
Шибеник, 13. септембар 1825.
Любезни Господинъ В»къ Стефанъ КарациЬъ
ЗдравствЯите во Христие на многа лЬта
На 1 Сектембра на 1825. во Шибеницие
ШалЬмъ вамъ по пощи ово мало пренВмеранти двадесстъ
и два какоћете видити 8 н»тра овои како слиде имена по ред,
u що самъ мото доиста нисамъ пощедио мота тр»да, али брате
»множила се велика мижериа амо и стога се и мало »чинило,
дакленъ патриота овди се ние могло наћи банке цед»ла тако
самъ одредио послати новде по господин» Л»ки Девић» S
Триесте а онъ he и послати за Бечъ ис Триеста на господина
Димитрша Кирк» и б»дите »виерени да he вамъ доћи сик»ро
не мог» васъ сиг»рати оћели 8 Сетембр» ама 8 Октомбр»
644
сиг8 ро, защо ће закаснити мало 8 Триест», що ми пишете да
ви обигавимъ ис кота самъ миеста из Сербие га есамъ из гадран-
ске нахие исподъ Цера села Текериша, тако ми се допада,
иер самъ иошъ дитетомъ отишо, др 8 го ми неостае него васъ
любезно поздравлгаюТш и желим имати од васъ одговоръ
када примите новце
Сл8 га покорни
Илии Брацановић
и немоите ми замиерити ако самъ щогь погрешио 8

писмб иер самъ га само8 къ. 1
[Прилог уз писмо:]
Прен8 меранти дол8 подписати в градЬ ШнбеницЬ за
забавникъ грядущега лТта 1826. w закона восточнапи Право
славна™ вЪро ТсповЬдашя; у униятскогъ,
1 Сщёно 1ереи беодоръ Ш8 ша Адмшстраторъ Катед-
ралшя Успенсшя церкве Бого Матере в градЬ Ши-
беницЬ. 1
2. Стрщонъ Витазъ ученикъ горе Именоватогъ Г Адмь
шстратора, Родомъ w села Коларине 1
3. Г Марко Петрановићћ к8 пецъ. . . . 1
4. „ Николае Милетићћ к8 пецъ 1.
5. „ Сгмешнъ Симићћ „ . 1.
6 . „ Божо Поповићћ „ 1.
7. „ К 8 зманъ Петрановићћ Слам8 ша . . 1.
8 . „ Николае Девићћ „ 1.
9. „ Teoprie 1овићћ „ . . . 1.
10. „ 1л1я В8 лтовићћ „ 1.
11. „ Николае Кнежевићћ „ . . .1
12. „ Николае Pano, Посл8 жител’ церкве Катедрал. 1.
13. „ Скмешнъ К 8 лишићћ к8 пецъ . . 1.
14. „ Ы я Брацановићћ „ родом’ из Cep6 ie . 1.
15. „ 1шаннъ Б1лб1я „ 1
16. „ Григорјл Рашковићћ „ . . 1.
17 „ Лазаро Рашковићћ „ 1
П ренйм ерант и С крадинскгй.
18. С умсшнъ Аћовићћ 1

19. Стефанъ Б 8 димиръ к8 пецъ Скрадинск1й, родомъ Зе-
малске компаше Регимента Личкога . 1.
20. 1ерей Ф1л1пъ Жежель Парохъ бенковачкЈи 1
645
21 Госпожа Екатерина w Шбнденићћ бивша cSnpSra
Благопочившаго Г Конте Властелиновићћ w Котора 1
22. Савва Балякъ ФшарЫя I
Конецъ
А1Г Ornatissimo Sig. Vuch Steffano Carassich
Racomandata al Sig. Teodoro Demetrio Chircha
a Vienna
[Жиг:] Sebenico
АСАНУ, 3734.
______ Вукова йреписка V, 313— 314.
1 Надредни знаци изостављени.
2 Иза ове речи прецртано Родомь.
368.
ЈОХАН СЕВЕРИН ФАТЕР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
18. септембар 1825.
Mein theuerer Freund,
Die erste Gelegenheit benütze ich, um Ihnen freundliche
Worte und die besten Wünsche für Sie und Ihre liebe Familie
zu schreiben. Mit meiner Frau und 2 Kindern habe ich eine
schöne Reise ins Emser Bad und am Rhein gemacht, wovon
ich eben zurückkehre, ich hoffe die beste Stärkung für mich
und meine gute Frau, die sich sammt den Kindern bestens emp
fiehlt. Im July war ich in Kassel, wo der gute Grimm wenigstens
nach dem ersten Anblick der Uebersetzung Ihrer Lieder noch
nicht ganz zufrieden war, sondern dieselben nicht für kräftig
genug hielt, so dass man das Frauenzimmer erkenne. Wir haben
dort auch über Sie und versteht sich, das Freundschaftlichste
gesprochen. Gehe es Ihnen doch recht wohl! und kröne Ihre
schöne Thätigkeit der beste Erfolg. Ich suche von nun an meine
Gesundheit zu schonen, werde aber über der Theologie dem
Sprachenstudium nicht untreu. Ich drücke Ihnen die Hand,
achtungsvoll
18 Sept 25. der Ihrige
Vater
[На омоту:]
Herrn
Doctor Wuk Stephanowitsch
Wohlgeb. АСАНУ, 3533.
Србадија, 1874, бр. 3, 63.
646
[Превод:]
Д р а ш м о ј пријат ељ у,
К о р и ст и м п р в у п р и ли к у д а В а м у п у т и м пр и ја т ељ ске р е ч и
и најбољ е ж ељ е, В а м а и B a u to j g p a io j породици. C a ж ен о м
и g eo je д ец е сам иш ао на л е п о п ут о ва /ье у Е м с к у б а њ у и дуж
Рајне, и у п р а в о сам се врат ио, н а д а м се најб о љ ем о к р еп љ ењ у
за себе и ceojy g p a iy ж ен у, која В а м се зајед но ca д ец о м нај-
л е п ш е п р еп о р уч ује. У ј у л у сам био у К а селу, где д о б р и Г р и м ,
бар после üpeol у ви д а у прево д В а ш и х песам а, јо ш није био
п о т п ун о задовољ ан, н ею j e см ат рао д а н и су дово љ н о снаж не,
т е д а се осећа ж ен ска р у к а . О нде см о при ча ли и о В а м а , р а з у м е
се, са највећим пријат ељ ст вом . Н е к а В а с служ и најбољ е здрав-
љ е ! И нека В а ш у л е п у д е ла т н о ст к р ун и ш е највећи у с п е х . Ja
fiy у б у д у ћ е м е д а т и д а по ш т ед и м своје зд р а вљ е, а ли збо1 т ео-
ло ш је н е ћ у изн еверит и и зуч а ва њ е је з и к а . С т и ска м В а м р у к у .
С пош т овањ ем
18. с еп т ем б р а 1825.
В аш Ф ат ер
[Споља:]
Благородном господину
доктору Буку Стефановићу
369.
ИЛИЈА БРАЦАНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Шибеник, 20. септембар 1825.
Господинъ В8 к Стефанъ Караћић

Любезни приителю шаяЬмъ вамъ погосподинб Л 8 ки Де-
вић8 , новце за двадесетъ и два пренумеранта како сам ви
поело имена по пощи на парви Сектембра мислимъ да нећете
бити примили, а ове новце преко господина Ћеорћии Чир-
ковића 8 Триестъ, кои оће и вамъ послати 8 Бечъ що прие
мого а и др8 г8 шалЪмъ h o t S 1 8 истои к н и з и ако би се парва
изгубила на пощи, нека вамъ ова сл8 жи, и др 8 го не остаеми
него любезно васъ поздравити, и поздравите ми господина
Лазара Павковића мога шбриака оли рећи кбниада и реците
м 8 да е неговъ брать Марко варло болестанъ др8 го ми не
остае него обекавамъ од васъ рещпощб када примите
на 8/20 Сектембра на 1825: Шибенице.
647
Шбма новаца що самъ поело на Триестъ двадесетъ и
шесть цванцика и осам ка[ра]нтана 8 сребрб
Вашъ доброжелатель
и Слбга покорни
Илии Брацановић
2Б8д8ћи да се не наоди овди Гнъ Георпе Цирковичь

тако послите овди книге на дирещю Гнь Алесандра Ба. .2
[Прилог:]
Прен8 меранти дол8 подписати в ГрадЬ Шибеницћ за За-
бавникъ гряд8 щега лЪта 1826. w Закона восточнагад Право
славна™ вЬро 1[с]повЪдашя, Неуниятскогъ.
1. Сщёно 1ерей Оеодоръ Ш8 ша Адмипстраторъ Катедрал-
шя успенсия церкве Богоматере в [г]радЬ ШибеницЬ 1.
2. Cnipifl ишь Витасъ ученик гори Именованогъ Г Адми
нистратора, родомъ w села Коларине 1
3. Г Марко Петрановићћ кбпецъ 1
4. „ Николае Милетићћ к8 пецъ 1
5. „ Сёме н’нъ Симићћ к8 пецъ. 1.
6. „ Божо Поповићћ кбпецъ 1.
7 „ К 8 зманъ Петраиовићћ Слам8 ша, кбпецъ 1
8. „ Николае Девићћ кбпецъ 1
9. „ Георпе 1овићћ кбпецъ 1
10. „ 1л1я Вблтовићћ кбпецъ 1
11. „ Николае Кнежевићћ кбпецъ . 1
12. „ Николае Рапо Послбжителъ Кадедралне церкве 1
13. „ Сгмеwnb Кблишъ кбпецъ. . 1
14. „ Ы я Брацановићћ, кбпецъ, родомъ изъ Cep6 ie 1
15. „ JwáHHb БилбЈл. . 1
17 „ Георпе Рашковићћ, и Лазаръ браня родна кбпцш 2.
П ренН м ерант й С крадинскш
18. Скмешнъ Аћовићћ 1
19. Попъ Фшипъ Жежелъ Парохъ БенковачкШ . . I
20. Стефанъ Ббдимиръ кбпецъ Скрадинскш Родом Зе-
малске Компаше Личкога Регимента . 1
21. Госпожа Катина Шбндечићћ, бивша сбпрбга Благо-
почившатче конта Властелиновићћа, w Котора . 1
22
22. Савва Балякъ ФЈларћЈл. 1
конецъ3
648
Al Signor
Vuch Steffano Carazich
Raccomand»: al Sigr Teodoro
Demetrio Chircha
a Vienna
22 f.
АСАНУ, 3735.
Вукова йрепчска V, 314.
1 Испред овога још једном грешком написано шалЪм.
2 Дописано испод оловком и при крају оштећено.
3 Надредни знаци изостављени.
370.
Славонски Брод, 23. септембар 1825.
U Brodu 23chcg Rujna 1825.
Prevedri Gospodine,
i najdraxji Priatel . .
Vasha sve dva preugodna lista od 17/29 Julia, i pozivanje
na Predbrojenje prímio sam, ali pokasno, budúchi da ’sam u
tö doba, kad ’su Vashe poslanice u Bród doshle, u Peshti, i na
pútu bio, a posly ’sam s’ duchanskima poslovih zabavljao se,
da Varn evo istom sada Odgovor dati mögu, i to u kratko jerbo
silu poslovah imadem.
Predbrojmke na Vash zabavnik kupio ’sam i já, i Gosp.
Radicsevich, shto ’smo mogli to ’srno sabráli i evo Vam f. 13
= xr W W u ime toga shaljemo, imená predbrojníka dole
chete nájti, draxje bi nam bilo, da smo jih i vishe sabrati mogli,
ali je Brate veliká Sirotinja, kako Vam je poznano, Sarajliah
níje G. Radicsevich ubirmati mogao, jerbo je u nevrýme, oni
che istom za 20 dánah iz Bosně na osycski Yáshar poizdo a ti,
pák ondá ako koga dobije poslati chemo Novce, a biti ehe sve-
jedno, ako ’su i Nepredbrojeni, mochi ehe kúpiti.
Evo se josh usudjujem Vas moliti, da mi za ovo priloxenih
f 71 = forinti W W ili f. 28 :24 xr. u srebru, u ovoj Noti
pobilyxene Shkulske knjige kod S. Ane kúpite, i shto berxje po
osycsanma na Gosp. Fr S. Thürner’s Sohne u Osyk poshaljete,
jerbo mi je veliká nuxda, da ove knjige do 25-tog 8 -bra o. G
dobijem, dakle molím Vas da shto berxje moxe biti nastojate
649
ovu moju komisiju obvershiti, pervo ’sam bio zaboravio narúcsiti,
jerbi mi najmilje bilo, da ’su mi ove knjige veche kod kuche.
Katancsicha S. Pismo, koliko ’sam u Peshti razumyti mogao,
pocseti che se takia po novoj Godini shtampati, i to na zahtí-
vanje G. Pervostolnicskoga Biskupa Macxarskoga Gosp. Rudnjaja,
shto ehe korektoři s’ njim uesiniti, bog zná!
Izpítao sam za Gosp. Berkicha u Vinkovcih ón je Bau-
Adjunkt, i káxu mi, da je nashemu jeziku verlo vysht, sabirá
ryesi za jedan Rycsnik, a preveo je Militär-Regulament na nash
jezik, i to sa cirilicsklma i latinskima slovih, kóji ehe moxe biti
skoro na svytlost izajchi, u ostalomu je veliki Domorodac, i
csuje se da je ón dopustjenje izvadio, da po selima národně Shkule
u Slavonskomu jeziku otvore se, i perva ehe se takva ucsionica
u Gornjima Andrievcih brodské Regimente o Svima Svetim
(1-ten 9-ber) pocseti i to na njegov nagovor, jerbo je ón od
tuda rodom. Ej Brate da nam je takvih ljúdih barem 200.
Za Dubovac, Ozalj, i Ribnik, josh nisam imao vremena
izpitívati, nego mi se csini da Dubóvac níje Dubica.
Bash se sada o Vashem Urtailu rádi, nadajte se za nedylju
dánah od Procesa gláse dobiti koliko ’sam razumyo za Vás ehe
stvár dobro svershena biti.
Svi Vas poznanici lypo i ljubezno pozdravljaju, koje ste Vi
u Vashemu Listu pozdravili osobito je G. Direktoru Spo-
mena mila bila.
Pozdravíte mi G. Kopitara mlogo púta, i Vás s’ mojom
Obitelju ljubezno pozdravljajuch ostajem
Vash Sluga i Prijatelj
Ignatz AI. Berlich.
Б род
Млогопоштовани отац Марјан Јаић, Францишкан и учитељ
Богослов, у Вуковару;
Г Теодор Радичевић, практикант у солари и армицији.
ГГ трговци: Никола Поповић,
Димитрије Петровић,
Мијаило Маџарчић,
Мијаило Аџијћ,
Стјепан Едвард Јанковић,
Јефто Лацковић,
Јован Мијаиловић,
Алекса Мијаиловић (из Сарајева),
Мојсило Радишковић,
Јован Катанић,
Игњат Алоизија Брлић 3 књ.,
650
Милован Васиљевић, трговачки калфа из Сарајева,
Коста Богдановић, ђак из Њемачке школе. 1
[На засебном листићу:]
Брлићу'
1) Његове (школске) књиге.
2) 20 Забавника (за Веселora).
3) 20 Огледа св. писма на с. језику
М иловуку
1) Hamuljakov paket.
2) 50 Забавника.
3) 2 књиге moralische Erzählungen von Franz Soave.
4) Кенгелцу 11 књига Соревновате[ља] од године 1823 (само
V-та фали), 8 књига (V—XII) од године 1824, и 3 књиге
(I—III) од год. 1825.
[На другом листићу:]
Синоћ ми ћир Теодор каза у кафани, да имам некакво
писмо из Карлштата, за то молим да ми га пошљете.
Join вас молим, да ми Журж на овој цедуљи напише,
колико je за оне Б яр ли Ь еве кгьиге платно армиције, и колико
je трошка за паковање, јер сам рад да пишем Берлићу.
Вук
[С друге стране, туђом руком:]
1 C ollo nach E ssegg.

für. & Mauthspesen in 20 ga. f. 2 „ 24
für emballage. ________________36
in 20 ga. f. 3 „
[Буковом руком:]
за књиге доплатио 1— 2 2
4 f. 22
прво. 1—55
' 6 f. 17
8 60
6 17
1 f. 43.
651
[Споља:]
v. Brood
Sr des Herrn D r Viiк Stefan. Karacxich
Wohlgeboren
in Wien
in der Weissgärber Vorstadt, in der Marx. Gasse
№ 46. l tcr Stock, über Gang.
[Вукове напомене:]
одговорено 6./18. Окт
За Брлићеве књиге доплатио сам. 22 кр. С. М.
и армиције 1 f. 3 3
П Г55
Штампа се по: Букова преписка V, 87—89.
i Списак претплатника преузет из Данице за 1826. годину.
371
ДИМИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 26. септембар 1825.
Високолочитаеми Господине!
По Вашем Обгавлешю на Забавник за 1826° преко Г Фру-
шића упућеном постаралисмо се накупити принумеранта ево
оволико, колико будете овде списани нашли. Нисмо Вам panie
могли послати због нашш школски малени но по мл ori й
послова и посалака, тако не замЬрптс. Новаца износи свега
сумма f 20. и 8 кр. Изволите отићи молим Вас зато код Г
С. G.Bosina Трговца, и као што ће он већ до сад бити чрез
Г Крестић одавде извћшћен, он ће Вам iii одма исплатити:
Сво Принумеранти
Tpiecui
Пречесн. Г Исак Иванчевић Намост вилићки, и Адми

нистратор Храма Св. Спиридона 1
Чести. Г Гавршл Мапсторовпћ капелан 1
Г Павле Папулић Приватни учитељ 1
652
Г Петар Теодоровић великокупац 1
Г Максим Куртовић „ 1
Г Крсто Цв£товић „ 1
Г Димитрш Фрушић Доктор 1
Г Миљко Радонић 1
Г Ђорђје Николић 1
Г Ил iа Любомирски 1
Г Илја Петричевић 1
Г Тимо Крестић 5
Г Д им итр iе Ћирковић ł
Г Tiopljie П. Теодоровић I
Г Димитрје Ћ. Теодоровић 1
Г Теодор Др. Теодоровић i
Г Александер Башвић 1
Г Јоан Ф. ЦвЬтковиВ 1
Г. Димитрје Владисавлћвић 1
Г. СвтимЈе Поповић 1
Г Tiopljie Др. Теодоровић ђимназиста 1
Г ВасилЈе П. Теодоровић ђимназиста 1
Г Филип П. Теодоровић Нормалиста I
Г Tiopljie Гопчевић 1
Г Сава Ћирковић 1
Г Никола Петричевић 1
Г Никола Ђурковић 1
Г Павле Рашвић 1
Г Мома Вучетић 1
Господична Анета Др. Теодоровић 1
Гчна Анђелина Др Теодоровпћ i
Гчна Анђелина Ћирковић 1
Гчна Катерина Вучетић 1
Гчна Анета Поповић 1
Гчна Христина Куртовић 1
Гчна Анета Куртовић 1
Господична Срисена Ризнић 1
Гчна Александра РаЈовић 1
Гчна Наста Савић 1
Гчна Катарина Вуковић 1
Ђ енуа
Г. Станислав П. Теодоровић 1
С Ъ верне А м е р и к е
Ф иладелф га
Господична Анђелина Лучић 1
653
Примите ова имена, а с’ њима и поздрав од cbíio obíě
а наипаче Фрушића Радонића Поповића Теодоровића и
Вашег Вас почитукзћег
ДВладисавлЪвиЬа
у TpiecTy 14. Септ 1825.
An
Seine des Hochgelehrten Herrn
H. Vuk v Stephanovich
Wohlgeboren, beym Herrn C. G. Bosina.
in Wien
[Жиг:] Triest
одговорено 3/15 Окт. 825.
АСАНУ, 3231.
372.
ЈОСИФ МИЛОВУК — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 29. септембар 1825.
BicoKono4ÍTajeMÍ Господине!
1мам особНу Чест на Ваша почјтајема 2 от 17го прош.
i га овог одговорш, i jaBÍTi, да сам одређене — K H ire, у
8
TeM iuiBap, Сомбор i Земун по Налогу Вашем оправю, а 4 —
којесу за остале гледаћу да продам.
Г Bepin Mie обећо даћемј даД назнанћ, ако шта уз1ма,
пак досад н1шта. Г Рак1ча шкад немоту да нађем код куће,
оћуму npi првом састанку Ваш поздрав казат1 — Календар
Вам je моро већ досад Г Дада (:код Г Бозше:) предать
Што уђе за Г Г Атанацков[ча, i Магарашевјча оћу за
Ваш Рачун задржаН, јошт досад нема шшта. Данае сам чрез
ДелЈжан Вама на Г Ттрку f 50. WW поело, от koí f 40 —
je за пржлючене пренумеранте а остало занаш међусобш
Рачун. молјм, како Забавшщ буду totobí Í3bohítc mí i оправт.
ПоздравллшћЈ i BicoKono4ÍTyiohi
у Пешт 17го Септемвр 1825 пошзш
Јос1ф МЈловук
654
П еш ш а
Славено-Србско Общество Пештанско

Б. Г Георг Марго Парох i Ч. К. Будјмског СосЬдател
„ Г Mixam Bítkobíh Адвокат,
„ „ Евгеш ЂурковЈч „
Б. Г Јоан Раич „
„ „ Јоан АлексЈч „
„ „ Георг 1саЈловЈчУчИель
Tpioeąi
Tpiropia Седоглавјч
C ímo Н јколјч
Јоан Tpi<|>OHOBÍ4
Петар P ai4
ЋорћЈа СтанковЈч тутор
Јоан ДеметровЈч
Браћа БозНовац
Hi кола JoaHOBÍ4
AHflpia Py3MÍpoBÍ4
Петар ЈоановЈч
Дјмјтрја Ненадовјч
МакДм РадЈвојевЈч
Алекса АтанацковЈч BaicKi трговаи
Јосјф МЈловук С куш т ел забавнјка
Будхм
Благород. Г Петар& Ас1марков1ч БЈхарске В. СосЬдател

?>
„ Ћорфа КостЈч, С. Kominic npi Експед: заклет
Нотар
„ Јоан Худоба w Бадш. С. Kominie акцесюта
Ј»
„ Мартш Хамуляк С. К. Racionum officialis
„ Јоан Koini С. К. акцесЈста
„ Јоан Херкел адвокат
»> „ Паво KoÍ4 „
CeiegiH
Г Стефан СавЈч трговац 10.
Т рш ня
Ш а Мшовук.
Јоан МЈловук.
655
Hochgelehrten
Herrn St: Wuk Karatsits
adresse H. The: Demt: Tirka
Wien
Воштани печат. АСАНУ, 3118.
[Жиг:] Pest Букова преписка IV, 224— 225.
373.
ПАВЛЕ БЕРИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Мол, 30. септембар 1825.
У Мохолу 18° Септемв. 825.

Любезни и високопочитаеми пр1ятелю!
Писмо сам ваше, бавећисе задуго у Сомбору, доста доцне
примю, зато вам до сад ни сам могао више од 1 1 пренумеранта
накупити. Видиломисе ризично у писму и дреко поште ши-
ляти новце, него ћу и оправите у Сегединъ на Гдра Шићаро-
вића, а он ће и вама изручити. Тога ради ви сигурно ова
имена наштампайте ако би новци и доцше мало дошли. И
осимъ тога можете ми 20 или 30 комада кньига послати, я ћу
и поуздано распачати.
По истой лрилици, што вамь новце донесе, добићете и
Песму о Смрти Арсе Патрјара, и две три оде, кое ако би се
задоцниле за овай забавник, могу доспети у будушти.
Радим ли я што? питате. Кад сам на тенащи, и кад од
ови мои невольни прокаторски послова доспем. Ал све лаке
послове, кои се у часу могу довршити. Превео сам неколико
поглавити Ода из Ораща. Незнам бил саветно било да и
штампам? Толико би могао скуцати новаца, да сам платим
штампу Пошто се тамо штампа табак1 на 200 ексемплара
(ер я више неби)? Молим вас распитайте и пишите ми.
Читао сам у Сомбору Гримову Немачко Српску Грамма
тику. Рад би сам и ню и песме на немачком сзику имати.
Пишите ми пошто су да и за ньи тамо о Пештанском вашару
новце пошалЬм.
Жао е и мени што смо се мимоишли у Пешти, a iont
ми е више жао, што овог лета, као што сам мислю бю, ни сам
дошао у Беч. Преварише ме мое партае. Ако ви дођете амо
доле сврните мало и код мене. Я ћу вас с те мале странпу-
656
тице, на моя коли, куд оћете однети. Препоручуюйи се у
любов и прјлтелвство ваше остаем с почиташем
Ваш
пр1ятель
П. Берић
П ренум ерант и :
Ада.
Г Григорщ Поповийъ Нотарщ.
1 оаннъ Манойловийъ, абсолутус Юриста.
Георгш Груичь!
Исаак Вуичъ } купци.
М охол
Ч. Г Конст Поповичь прот. капелан.
Г Павел БериЙъ. Адвокат.
Г Григорщ Цвеийъ, Нотарш.
Г. Андрја Петровичь, Арендатор.
Петар Радонийъ, шеширш'я
Роман Пайн, Кассир.
Сима Матийъ, Ешкут
П ет рово С ело
Ч. Г Марко Вукосавлквийъ. Парох.
von Mohol
Sr des Herrn Wuk Stephanovics
mehrerer Gelehrten Gesellschaften
iMitgliedes Wohlgeboren.
in Wien.
beym H. Theodor Demeter Th-ки
[Жиг:] R. Betse
одговорено 16 окт 825.
АСАНУ, 2900.
Вукова иреииска III, 592—593.1
1 У наставку прецртано од од.
42 Препнска II 657
374.
JE B T A П О П О В И Ћ ВУКУ КА РА Џ И Ћ У
Т р с т , 1 о к т о б а р 1825.
У Трасту 19га 7бра 1825.

Драги и млогопочитуеми Господине!
Данае примим Ваше од 15-га ов. м. мени любко писмо,
из кога разумам за мою Мibi аду, благодарим вам млого на
извГшћу том. — Пренумеранта послао Вам е Г Владисла-
влГвић све, колико смо могли скупити, а новце за прену-
меранте явю е да примите код Г С. J Bosino, коему е већ Г
Крестић писао, да Вам преда. Изволите нам с’ првом явити
естели примили. — Трађед1е имам три Дубровачке, и мислим
iii штампати, али не смЬм у бечу ер iii неће цензура допустили,
ни едне, господари ми неки говоре у Петробург да дадем,
видићу ioiH iii ни сам преписао. Истина, да се то чинити не
см'Ь, ал’ будући да ни е мое дГло, а под моим именом не ће
ићи, тако може бити да ћу се тамо дата склонити. — Г Фру-
шић и ВладиславлГвић благодаре Вам млого на любкой
успомени, кланяюсе они Вами искрено. Г Радонић пре 5
дана, узео е пут ка Каиру да посмотри ioui еданпут добро
древне Пирамиде и обелиске. Г. Димитрје добро стой са
здравлћм за сад, ни сам га данас ioin видю, синоћ сам био
ш’ ньиме дуго. Г Дамаскин отишао е ово дана тек ca cboíom
супругом доле у Темишвар. —
Османиду сам дао бю Г Петровићу да е суди пак е он
веће осудю да се не штампа, што ни е нЬговом ортогравюм
писата. Сада ћу е овде дати штампати латински слови по ду-
бровачком начину
Молим Вас ову ми доброту изволите указали, извадитеми
из Цензуре бечке писмено, зашто се не може МпзЈада штам
пати, и тошто CKopie, ер ми е млого нужно то да имам овде.
Имао сам юче писмо из Пеште од Г Алексића, па ми
ioin ништа о МИзЈади, не споминЬ, чудим се млого срећи
нЬной худой! —
Здрави будите, я остаем свагда
Вами на служби готов
Тевта Поповић
Карловчанин
П. П. Поздравите молим Г Младог Ћирковића. юче

сам примю писмо, што ми е писао.
658
На поле ђини:]
An den Herrn Herrn
Wuk v. Steffanovich Caracich
mit Briefen der Herrn
a Wien.
[Жиг:] v. Triest
[Hanoмена Вукова:]
АСАНУ, 3649.
Вукова иреииска V, 174— 175.
375.
JEP МИНСКА ШТАМПАРИЈА — БУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 1 октобар 1825.
Herr v Wuk!
Ich ersuche Sie geziemend um Einsendung des Mspts mit
dem Imprimatur, dann die vidimirten Correcturen. Zugleich
ersuche, da ich nicht Zeit habe selber zu kommen, durch Ueber-
bringer die versprochene ä Conto-Zahlung zu übergeben, da ich
Heute besonders Mangel an Geld habe, hoffet nicht vergebens
auf Dero Zusicherung gerechnet zu haben
Wien am lten Okt. 825. Dero
unterthäniger Diener,
Al. Schlögl
[Прилог:]
A Conto des Serbischen Taschenbuches habe ich vom Herrn
Verfasser v W u ck Stephanovits etc anheute Vierzig Gulden.
Conv Münze richtig erhalten. Wien am 18. Okt. 825.
Aloys Schlögl
Faktor der Mechit Buchdr
[На омоту:]
An Herrn
Herrn Wuk Stephanowits
Wohlgeboren. АСАНУ, 2965.
Вукова преГшска IV, 29—30.
Г осподин е Вуче,
У чт иво В ас м о ли м да пош аљ ет е р у к о п и с са и м прим ат у-
ро м , а зат им преы едане корект уре. П ош т о нем а м врем ена
д а сам дођем , м о ли м В ас ист оврем ено д а м и преко доносиоца
42* 659
исиоручиш е обећану аконш ацију, је р данас нарочит о осећам
о ск уд и ц у у новцу, и надам се д а нисам у з а л у д ра чуна о с В аш им
обећањ ем.
Б еч, 1 окт обра 1825. В аш

понизни c/iyia
А л о јз Шле1л
[Прилог:]
Н а р а ч у н Српске џеине књ т е (Забавника ) примио сам данас

од Господина Б у к а С т еф ановића т ачно 4 0 Гулдена С М
Беч, 18. окт обра 1825. А ло јз Ш леы,

ф акт ор М ехи т а р и ст и чке
ш т ам парије
[На омоту:]
Блаюродном Господину
376.
Шид, 2. октобар 1825.
Высокопочитаемый Г Пр1ателю!
Изъ доле начертанотъ назначения изволите видити, колико
самъ вамъ Пренумеранта совокупю. Вы премда овако сходно
смешно ову речь П ренум ерират и растолковасте; ништа манЬ
(тек’ да е Писмо мое тамо на терминъ) опетъ вамъ само
Имена Пренумерантовь шалЬмъ, перво зато што ми нисте на
значили какоћу вамъ Новце на Г Тирку послати; а дрКго
што ми сви Новце положили нис». Овде се Верба за починй
люди су по виногради разсеани, а и самъ самъ истимъ по-
сломъ збунйнъ. Кад’ ово проће, и Новце соберемъ онда
судимъ. и иайболЬЙе бити да Новце однесемъ у Вуковаръ
Г Лазаревич», и онъ ће вамъ онимъ начиномъ послати, коимъ
тамо своему Сыну и моему Пери Продановичу шалЬ. Поз-
драве самъ ваше испорбчю. Весели онай Отацъ Костичъ,
преселю се у свое mícto РожденЈа Чалму a mícto Hira при-
ставлянъ е на овдашню Парох1ю нашъ Воиновичъ. Гпош
660
Миковичюй пошалите на мою Конту неколико w найновш
Нота, кое се вашимъ Гпожамъ Кумицама понраве.
У Шид8 20.7вра 825. Вашъ

неизменный
А. Паничъ
Парохъ
П р е н 8 м ер а н ш и
1 Пагелъ Воиновичъ Админис. П. Шидс.
2. Михашъ Вукадинович’ П. Бачиначки
3. Петръ Ничичъ Дјаконн „
4. Марко Миатовичъ П. Грчансий
5. Дамсинъ Евричъ П. Беркассвачкш
6. EvTa Цвеичъ Адмишс. Сотинскш
7 Jшсифь Маричъ Јеромонахв П. Илавски
8. Алешандеръ Мединчевичъ „
9. Мойсей Славуй Купецъ Шидс.
10. Петръ КоичкШ „ „
11 Петръ Костановичъ
12. Пагелъ Дикичъ У’чител’ Шид.
13. 1шанъ Мащймовичъ „ „
14. Марко Будимировичъ „ Гргуревачки.
15. Милошъ Вуичъ у’ченикъ
16. Коста Каленичъ лебцедеръ
17. ©ома Коичкш чизмаръ
18. Ащцма Коичкш „
19. Гавршлъ Мацковичь Сафунч1а
20. 1ованъ Неделковичъ Живописецъ Сомборск1й
21. Давщъ Милошевичъ Живоп. вуковарски.
22. Петръ Милутинов. Seide Aufseher1
23. ©ома Милаковичъ HoTapiycb
24. Василш Вукомановичъ12 из’ Земуна
25. МЈхаилЂ Воиновичъ д1аконъ и учит' Илиначюй
пост!? самъ платю.
Herrn
Herrn Vuk Stephanowics
mit Briefen des Herrn Theodor Demeter Tirka
in Wien.
Воштани печат с орнаментом.
[Жиг:] Vukovar
АСАНУ, 2210.
Букова пре писка II, 430—431
1 Фабрички надзориик.
2 У наставку прецртано Купель.
661
377
В А С И Л И ЈЕ B A С И Л И ЈЕ В И Ћ — В У К У К А Р А Џ И Ћ У
Зем ун, 5. о к т о б а р 1825.
У Земуну 23” Септемвра 1825

Примио сам Ваше писмо од 8/20 Сент 1 / 4 б Gallerte
очекујем ca првим делижанцом, а ако можете још докучити,
како шњим вал»а оправљати вино, биће ми врло мило, ja
овде знам од прилике мајсторију његову, али може бити да
Бечлије другчије шњиме раде. Ево Вам шшьем имена и
новце пренумеранта на Забавник, првије 69 а други je 65 f,
rest од 4 f оћу гледати да скупим ови дана. Имена штампајте
овако по реду како што стоји написано, да неби било коме
противно, ако би се другчије изменуло, а Забавнике брините
се да дођу овде у Нојември месец, јербо акосе задсцне гу-
биће ју цену због Календара, па ћеју у напредак уздржа-
вати се купци, нећеју ктети пренумериратисе, као и на Да-
видовићеве.
Од Филиповића нема још одговора, по другој поруџбини
отпоручиомије да ће како дође кући (:јербо je био на путу.)
прегледати колико има књига још, а за остале послаће новце.
— Сир je осољен, што сте наручили, сутра ћу га заднити,
па Г Сотиру предати, да га оправи у Беч по Вашему зактевању.
Почем сам пренумеранте пописао, падне ми у памет, да
мије М. Јован Ковач рекао, да и његово име запишем, зато
je последње, а ваљалоби да дође гди у среду, дакле 70 пре
нумеранта и 5 f resta. Векслаје на Г Димитрија Џико и Синове,
т ј. Г Стефан Џико (.Јанаћев стриц:) у Бечу исплатиће.
Будите здрави, и одма одговорите, како примите писмо
Вашем искреном пријатељу
ВВасилијевићу
[На коверту;]
H erm
W uk Stef: K aragich In der V orstadt
W eissgürber in d er W arnerstrasse
№ 46 in I е Stock über der Gang
in Wien
[Жиг:] Semlin
одговорено 6/18. Окт 825.
А СА НУ , 2513.
662
378.
А ДАМ ДРА ГО СА ВЉ ЕВИЋ ВУКУ КАРА ЏИ Ћ У
Ш и к л у ш , 5. о к т о б а р 1825.
У Шиклушу 23 Септемвра 1825.

Благородии и високоучени Господине!
млогоуважајеми мој!
Можели коме милије и радосније бити, него кад му се
онај укаже, за ким толико година гали и разабира? Ништа
није чини ми се милије човеку, ништа скушье ни кра
сяще, него кад се намери на такова Брата и познаника, који
ш њиме у болести болује, у радости пјева и весели се, који
ш њиме у два тела управо једном дише душом. И заиста две
иравичне душе у два свесрдно позната лица јесу само једна
душа у два тела. Ja куд гођ сам до данас одно, свуда сам
Вам као лично непознатом, али свесрдно почитајемом
моме (можда) највећи уважатељ и пријатељ бивао. Ja вас
ценим и уважавам, дичим и браним као најбољег добротвора
мога, и да сте ми Бог зна какво добро учинили, ja вас бољма
немогу чествовати и љубити, као што вас чествујем и високо-
ценим зато што сте Роду нашем милом српском добра учи
нили скидајући му писмену тешкоћу с врата. Но то ће
истом потомство признати и с благодарности Вам жертвеник
почитанија подизати!
Ja због Рода мог подбуњен правилнијом књижевности
ваше уредбом, да би вам у чему гођ услугу указао, скупљао
сам још који нема у Рјечнику Вашем прости српски ријечи,
и већ имам до две иљаде, и неколико народни пјесама. Из
међу ови неке сам с Професором Шесте латинске школе у
Винковци на његово зактевање пре две године преводио на
њемецки, и говорио ми je даће ји штампати у Бечу Но дода-
нас ништа о том незнам, доли да je лани некакво о Српском
Роду и обичају наговјешћивање у новинама њемецким обја-
вио. Ђекоји књижевници (особито Богослови) оће да забране,
да се није слободно ни у језику какогођ ни у светињи за
кона поправљати се; оће да се ни от ког неуче, а сами не-
знаду Мисле да нема нити да треба друга Србљу Граматика
осим Мразовићеве; и заиста млоги (па join велики Мужеви)
незнаду никакве разлике између Српске и Славенске Грама-
тике. За то највише и због пореметне књижевности досада-
шње рад сам другим редом и начином са прекорним наговје-
шћивањем испословати праву српску Граматику, која би
лравилније уредбе у језику српском него Мразовићева или
663
каква Богословска у језику славенском излагала, и најмање
осамке (дјелорјечна изјатија) у потпуност Граматическу, и у
скројени сваке ријечи разлог доводила. Но — томе се изискује
велика књижевности трудба, отмјена глава, и извикнута у је-
зику вјештина —, коју Род српски само од Вас очекизати
може; ви сте само један између књижевника, који матерњи
—■прави својствени језик српски најбоље разумјевате. Ja сам
рођен овђе у Маџарској, но зато опет у цјелом предјелу
моме (од Осјека до бјела Будима с десне стране Дунава) исто
тако говоре, баш као и у Ерцеговини. За то ако о’ђе ђекоју
видите ријеч Ерцеговачки написату, немислите, да je само
ерцеговачка, или да Вам je тек лацкајући тако поднешена.
И зато се ja највише чувам, да овај мој што знам матерњи
језик неотуђим језиком туђим. Млоги наши књижевници оће
дауљепшавају оно, што je већ уљепшано у народу Ja мислим
ни je то паметно једно љепшати чрез које се друго сто нута
квари и погрђује, јербо „In vitium ducit culpae fuga, si caret
arte “ . 1 —- Мени су милије просте старе ријечи, него нове учене.
За то ja волим од моје старе Матере чути каку просту ријеч
него од најбољег књижевника каку новосковану Јербо радин
човек, који незна другог језика осим свога, он сваку ријеч
баш оригинално још от старине оставшу изговара. О том по
слу даћете ми, уздамсе, слободу, с Вама се дуже други пут
разговарати. Сад ево Вам пренумераната из
Шиклуша!
Благопочтенородна Госпожа Слисавета Совић за своје
две кћери — Анну и Софију узима 2 књиге.
Г Сфтимиј Димитријевић Трговац 1
Г Павел Теодоровић Калфа трговачки — 1—
Г Георгиј Поповић Ћурчија —1
Г Сфтимиј Алексић Абаџија 1
Г Димитриј Николић љубитељ Наука —1
Адам Драгосављевић учитељ —4—
Ja сам свуд по наоколини расписао на учитеље, да се
нренумерирају, но до данас још ни откуд нисам ни крај-
царе примио. С књигама овим, молим, послаћете Гримову
Немецко-српску Граматику, а ja ћу Вам за њу платити, (по
што буде). У овом писму шаљем вам 10 f V V
Љубави и доброта познанства Вашег препоручујући се
с истинитам уважением и високопочитанијем остајем
Вам свесрдни слуга
Адам Драгосављевић
учитељ шиклушки
664
из Шиклуша
Господину Вуку Стеф. Караџићу
да се преда
у Бечу
Воштани печат с оряаментима.
одговорено 29. Јануара 826.
АСАНУ, 3696.
i Избегавање грешке води у заблуду, ако се не чини на прави начин.
379.
МАРТИН ХАМУЉАК — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Будим, 5. октобар 1825.
Ofen. d. 5,en O ctober 1825.
Wohledelgeborner,
Hochgeehrtester Herr!
Herr (p. t.) Joseph Liboslaw Ziegler, Doctor und Profes
sor zu Königgrätz in Böhmen. Überbringer dessen, der, nachdem
er uns einige Tage mit seiner Gegenwart beehrte und erfreuete,
und nun wieder nach Hause zurückkehrt, erweist uns die Gefällig
keit mehrere Exemplare der Praenumerations-Ankündigung der
durch Herrn Professor Schaffarik nach allen Mundarten ver
fassten Geschichte der slawischen Sprache und Literatur mit
sich zu nehmen, um welche selbst zu vertheilen, mehrere aber
Eurer Wohledelgeborn zu übergeben.
Ich nehme mir dahero die Freyheit, Hochdieselben zu bit
ten, so viele Exemplare davon, als es für gut befunden wird,
und der Vorrath zulässt, besonders vom schönem Papier von
obbenannten Herrn Professor gütigst zu übernehmen, und sie
mehrentheils an unsere nördlichste Brüder gelangen zu lassen,
Wenn Hochdieselben gütig erlauben, und mich darüber (-wenn
auch gelegentlich:) bald verständigen wollten, so wünschte ich
für den localen Bedarf, und, wenn es etwa thunlich wäre, zur
Verschickung an die südlichen und vielmehr die südwestlichen
Brüder (mämlich Slawen:), etwelche Exemplare nächstens annoch
in Dero Hände zu senden.
Noch hätte ich eine andere Bitte Die Brüder Čechen wün
schten öfters unsere, wir dagegen die ihrigen literarischen Producte
zeitlicher zu erhalten, der Weg des Buchhandels ist äusserst
langsam, und dennoch die Communication im Commerciellen
zwischen Böhmen und Wien, so wie von Wien hieher lebhaft.
665
Wenn man also in Wien ein Haus hätte, gleichsam eine Nieder
lage, wo man literarische Werke von einer Seite niederlegen und
übergeben, und von anderer Seite abholen und übernehmen
lassen könnte, wäre unser Wunsch erreicht. Möchten nicht
wohl Euer Wohledelgeborn uns diese Geffälligkeit in Ihrer Be
hausung erweisen? oder wenn diesess nicht möglich wäre, uns ein
anderes sicheres Haus z. B. eine Buchhandlung hiezu verschaffen?
Ich bitte um Vergebung, dass ich hiermit incommodire, Indem
ich meine Gegendienste anbiethe, und mich Dero gütigem Wohl
wollen anzuempfehlen die Ehre habe, geharre mit Hochachtung
Dero Ergebenster Diener
Martin Hamuljak
[При дну прве стране:]
An d. H. Wulo Stefanowie Wohledelgeb.
АСАНУ, 3739.
Букова иреписка V, 317—318.
[Превод:]
Б у д и м , 5. окт обра 1825.
најуваж енији Господине,
Г о сподин (р. í.) Јо зеф Л ибослав Ц т лер , д о кт о р и про-
ф есор у Х р а д ец Крылове у Чеш кој, доносилац oeoi, који, пош т о
нас j e неколико дана почаст вовао и обрадовав својим прису-
сш вом , сада се о пет враћа купи, чини нам ус лу гу д а выше при-
м ер а ка огласа за прет плат у на И ст ор и ју словенскоГ је з и к а и
лит ерат уре, к о ју j e Господин проф есор Ш аф арик саст авио по
сейм а наречјим а, понесе са собом , како би неке сам р а зд ели о
а ост але предав В аш ем блаГородству. —
У зи м а м стоГа сло б о д у д а В а с за м о ли м д а онолико приме-
р а к а колико см ат рат е за зГодно, а за л и х а д о п уш т а , особит о
на ле п ш о ј харт ији, изво ли т е преузет и о д ГоренаведеноГ Госпо
дина проф есора и уч и н и т е д а д о сп еју већином наш ој најсевер-
нијој браћи: ако љ уб азно д о п уст и т е и м ен е о т ом е (м акар
и прт одно) изво ли т е уско р о обавест ит и, j a б и х ж елео д а за
ло к а лн у пот ребу и, ако би т о м о ж д а било изводљ иво, р а д и
разаш иљ ањ а ју ж н о ј и ш т авиш е јуГ озападној браћи ( найм е С ло-
веним а) неколико прим ерака у најскорије врем е јо ш пош аљ ем
В а м а на р у к е .
И м а о б и х јо ш је д н у м о лб у: браћа Чеси ж елели би чеш ће
д а наш е, а м и опет њ ихове књ иж евне производе р а ни је добије-
м о, пут преко књ иж ара крајњ е j e спор, а и пак j e ком уникација
У шрГовини и зм еђ у Ч еш ке и Б еча, као и и з Б еча овам о ж ива.
666
К ода би, д акле, у Б ечу им али неку кућ у, т акорећи неко скла-
диш т е, ige би се књ иж евна д ела с је д н е ст ране см еш т ала и
предавала, а с gpyie ст ране могла подизат и и преузим ат и,
наш а би ж ељ а била йост т нут а. — Н е би ли В аш е блаю род-
ст во учинило нам а т у услугу у свом ст ану ? или ако j e т о не-
MOiyhe, д а нам за т у свр ху нађе неку g p yiy ст урну кућ у, на при
м ер неку књ иж ару? М о ли м д а м и опрост ит е ш т о овим доса-
ђ ујем . N y g e h u своје противуслуГе и препоручујући се В аш ој
блаю наклоност и, част м и j e д а ост анем с поштовагъем
Ваш
најоданији слуга
М арт ин Х а м уљ а к
[При дну прве стране:]
Благородном Господину Б у к у С т еф ановићу.
380.
Славонски Брод, 6 . октобар 1825.
У Броду 6 ог Листопада 1825.
Преведри Господине,
и пољубљени Приатељу!
Хитам Вам добре гласе што берже послати, т ј. да je
ево ваша и Себастиановића Одсуда свершена, коју би Вам
рада био у оригиналу послао, али да Вам Поштари млого но-
вацах неоднесу будите с’ преписом задовољни, дока Г По-
повић тамо непојде, пак онда нек Вам ју у Оригиналу понесе:
Ј № 1193.
U rtheil
Von dem Magistrate der К. К. Broodes militaer Communitaet
wird in der Rechtssache des Wuk Stefanovich von Wien, wider
den hiessigen Bürgersohn Johann Sebastianovich als gewesener
Syndicus des К. K. Communitaets Magistrates zu Pancsova
p c to 57 St. јф c. s. c. über das unterm 9* May abhin geschlossene
mündliche Verfahren zu Recht erkennet
Der Johann Sebastianovich sey dem Vuk Stefanovich die
von dem serbischen Handelsmann Nicola Paulovich bei dem Pan-
csovaer Commts-M-aate im Jahre 1814 einkassirten 57 St. 4Ф
nebst den von 12‘ März 814. als dem Tage, an welchem der
klägerische Schuldner Nikola Paulovich gegenwärtige Schuld
abführte, bis zur Zahlung laufenden 5% Interessen Vorbehalt
667
des Regresses gegen den Pancsovaer Handelsmann Paul Kra-
csunovich binnen 14 Tagen, falls sich kein Theil wider d. gegen
wärtige Urtheil beschweren sollte, bei Vermeidung der Execution
zu zahlen, und die von 171 f. 9. x. Con. Mz. auf 55 f. 9. x. Con.
Mz. gemässigte Prozess und Gerichtskosten zu Ersetzen schuldig.
Ex sessione Magistratuali
Brood den 23ten 7bef 825Ј
Th v Jarich m . p .
Magstr.-Rath.
Tschopp m. p.
Hptrnaü Bürgermster
(од озго)
J № 1193.
U rtheil
für den Thomas Skalicza
als Wuk Stefanovichischen Bevollmächtigten
Tax. 1 f. 48 x CnM
den 4tn 8 ber 825. zugestellt
Wuinovich m. p. Stadtwachtmster
Дакле видите да je овај Уртаил 4ог Октобра Скалици
предан био, међу овим временом пако добио je Себастиановић
један Процес, од кога би имао примити до 150 f — W W
ово je Скалици познано било, пак смо на Магистрат онај
исти дан слкдећу молбу предали:
Löbl. К. К. Comts Maat!
Endesgefertigter Vollmachtsträger d. H. Dr Vuk Stefa
novich von Wien bittet womit der eingegangene Geldbetrag der
licitando veräusserten Realitaeten des hiessigen Contribuenten
Jacob Ferich welcher eingegangene Geldbetrag dem hies
sigen Johann Sebastianovich für die Processführung von dem
Türken-Creditor des Jacob Ferich, N N., ganz überlassen ist,
gnädigst für den Hr Dr Vuk welchem dem Sebast. laut ergan
genem Maate Urtheil № 1193 dt. 23-o 7-br d. J 57 St. # nebst
Interessen & Prozesskosten zu bezahlen schuldig ist in Be
schlag genommen, und einstweilen depositirt werden wolle.
Brood d 4tn 8 br 825. Thomas Skalica m. p.

Vollmachtsträger
d H D ' W S. v W
668
Можебити дакле да Йемо Вам ово 150 f W W моћи
уловити, ако се Себаст на другу коју страну небаци, — Ска-
лица му прйти сву ходићу и кошуље продати, пак вели да
Йе га онда у решт затворити. — ако моребити СебастиановиЙ
за 14 данах неапелира — штогод се догоди то Йу Вам онај
час јавити како чујем, будите увйрени. Ja би Вам сада био и
оригинал Уртаил послао, али Йе нам можебити требати, пак
за то немогу а опет да Поште мл ого неплайате, јербиВам
морао и његова Оригинал писма, која сада вейе нетрибају
натраг послати, али Йу све кроз Поповийа, дотле Йе бита
и Јаића књига готова, пак нек иде све заједно, около 10‘
9Ьг у Бен.
Предброиниках на Забавник што сабрасмо, сабрасмо,
више неможемо добита, а шта Йемо? силом ништа; збиља!
ja сам Вам прие нйколико данах писао, и имена и Ловце Пред-
броиника послао, такојер f 71 W. W у име шкулских књигах
придао, с’ молбом да ми купите, и што бержје на Осйк по-
шаљете, писмо ’сам на рецепис дао, ваља да сте примили, од-
пйшите ми Бога Вам! да сам у мйру Ако до 1ог Новембра
небисте прилике у Осйк добили, а оно Вас лйпо молим да
ми речене шкулске књиге барем у Пешту, An den Herrn Franz
Amtmann bürg. Handelsmann in Pesthi, пошаљете, ja мислим
да Йе Бечвани око 20‘°в 8 Ьга у Пешту на Пазар полазити,
немојте ме тако Вам Бога у овој Потреби оставити, него ми
настојте што берже те књиге послати, да скоро добием, по-
шаљите ми такојер молим Вас једну нй мачку пйсмарицу бид
пошто, да видим колико Швабе од нашега језика разумйу,
пишите ми тко je тај Талки — гдй ли научи нашки, Ви сте mí
чини ми се казивали, да никоја женска о тому ради —, збиља!
немојте заборавити једну Граматику вашу од Гримма.
Поздрављам и лйпо молим Г Копитара, да би хотйо
милост имати, и мени она латинскога алфабета начињена
слова, која су за наш језик потребита, послати, од којих сте
ми Ви казивали, да јих je он начинио, — велика и мала, за
Штампу и рукопис.
Гдй Дубовац, гдй ли Осал> лежи још нисам изпитати мо-
гао; Дубовац зове се једно село близо горњег Карловца (Karl-
stadT.) али незнам јели то, или није, морам вйште Људе питати.
Ако Себаст неапелира, и ако од њега ово Ферийа 150 f.
ујагмемо, што имамо онда чинит, били добро било, какви
добар Фрглаик учинити, или га и[!] Абс метнути, дедер пйшите,
да понуди једно 500 f W W. билисте задовољни били. —
Виноберу свершисмо, али невесело, биаше верло мало
Вина, незнам хойу-ли из мога Винограда 30 Ак. чиста до
бита, јербо кљука тешко 50 аковах набра.
669
Ђаково je прие 4 дана погорало 23. куће, и то ако се
можете споменути од Парохове Цркве у Брод идућ, и тамо
онај Сокак к’ Семинариуму
С’ Богом остајте Ваш
Брлић
Jlino вас поздравља Г. Тошо Радичевић, такојер и моји
Вас љубезно поздрављају — него ми je Мати híihto оболЪла.
Поздравите ми сердчено Г Копитара, да му се препо-
ручујем, Вас пако братински герлећ и љубећ остајем увЪк
на служби
истинити Приатељ
Ignatz Al. Berlich
Brood
Sr des Herrn Wuk Stefanovich
Karacxich Doctor’s der Philosophie,
Mitglieds mehrerer gelehrten Gesellschaften,
Wohlgeboren.
in Wien
in der Weissgärber Vorstadt
in der Marx Gasse № 46. im
ersten Stock über den Gang.
[Жиг:] Brood
о д г о в о р е н о 6/18 о к т АСАНУ, 3603.
Вукова преписка V, 89—92.1
1 Господину Францу Алтману, грађанину трговцу у Пешти.
2 У наставку прецртано или можете под мојим Надписом предати.
[Превод пресуда:]
Ј. бр. 1193
Пресуда.
М агист рат ц. к. B o jm i К ом унит ет а у Б р о д у доноси, на
основу у см ен о i пост упка који j e заврш ен 9. м аја, у парници
Б у к а С т еф ановића из Б ена прот ив овдашњег грађанина Јована
С ебаст ијановића, као бивш еi правног савет ника ц. к. опш т ин-
CKOi м ат ст рат а у П анчеву, предм ет спора 57 д ука т а ц. с. ц ..
следећу пресуду:
Јован Себаст ијановић, како би избелао п ринудну на п ла т у,
м ора у р о к у од 14 дана плат ит и Б у к у С т еф ановићу 57 д ука т а ,
које j e исплат ио српски т рю вац Н и ко ла П авловић опгит инском
м ат ст рат у у П анчеву 1814. године и 5% кам ат е, ко j a се р ачуна
од 12. м арт а 1814. од дана ка д j e опт уж ени д уж н и к
Н и ко ла П авловић изм ирио дуг до [д а н а ] ис плат е задрж ава-
670
ју ћ и и полт ањ е права на одш т ет у од панчевачкоГ Шрювца П а в
ла К рачуновића, ук о ли к о се ниједна ст рана не ж а ли прот ив
садаиаье пресуде, и д у ж а н је да надокнади т рош кове око спора
и су д е к е т рош кове, који су см ањ ени од 171 f 9 кр. С М . на 55 /
9 кр. С М
С а седнице М а т ст р а т а
Б род , 23. септ ем бра 1825.
Чоп, с. р . T ф он J a p u x с. р .
ка п ет а н Градоначелник савет ник М а т ст р а т а
( о д о зю )
J бр. 1193.
Пресуда.
за Т о м у С калицу
као опуном оћеника Б у к а С т еф ановића
т акса 1 / 4 8 кр. С М
предат а 4. окт обра 1825.
В ујиновић с. р . Градски полицајац
С лавни ц. к. опш т ински м агист рат е!
П от писани опуном оћеник i. д р Б у к а С т еф ановича из
Б еча м о л и д а се ст аей забрана на свот у која j e приспела са
ли ц ит ације непокрет не им овине овдашњеГ порескоГ обвезника
Ја ко б а Ф ерића, и к о ју j e т урски поверилац Јакоба Ф ерића,
Н Н ., ц е л у препуст ио Jo х а н у С ебаст ијановићу за вођељ е пар-
нице и д а се т а свот а засад блаГонаклоно ст аей на д еп о зи т у
корист i. д р Б ук а , ко м е j e С ебаст ијановић, на основу м аш -
ст р а т ске пресуде бр. 1193, од 23. септ ем бра о. i., д уж а н да
п ла т и 57 д ука т а , у з к а м а т у и су д еке т рош кове.
Б род , 4. окт обар 1825. Том а С калица с. р .

опуном оћеник
i. др Б у к а С т еф ановића и з Б е ч а
381
Пешта, 6 . октобар 1825.
BicoKO почНајеми Господш е!
И звотте ова 4. пренумеранта у Буд1мс[к]у пренумеращу
д! Koi пршадлеяб став т
У П ей т 24го Септемвр 1825. потзш
Јосјф Мшовук
671
Благородш Господш Mixain СтанковЈч, Пештанске Вармеђе
Kace перцептор.
Благородш Господш Ћорђја СтанковЈч Í3 6 paHÍ Грађанш i
Табана Bipoe
Г Baco Cy6 oTÍ4 Книговезац
Господина Екатерша1 БозЈтовад
Вгсокоученому
Госпдн В. Ст. КарачШу
у Беч
АСАНУ, 3119
Букова преписка IV, 225—226"
1 У наставку прецртано Р
382.
ХАРАЛАМПИЈЕ РАДОЈИЧИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Ириг, 7 октобар 1825.
Благоразумный Гдйне,
мени высокопочитаемый!
Обявлеше Ваше w ЗабавникУ 826.с године, кое сте ми
послали, добью самь, но ништа съ ньимъ, къ ползи Вашой,
успЪти нисамь могао; ербо когъ самь годъ у ИригУ съ ньимъ
на пренУмеращю ггонУдю, свакш се отрекао, из’ причине: што
е гдикомъ СербинУ странно, а многима и врлш неугодно, Ваше
новоуведено сложеше писмена, кое никакавъ w новы списа-
теля наши не употреблява, зати> ни едногъ, и w оны, кои
сУ досадъ радш по кою фор. на олтарь народнЪгъ npocBi-
щешя жертвовали, на пренУмеращю ново обявленногъ дГлца
Вашегъ склонити нисамь могао. —
Жао ми е да Вамъ у томъ, у чемУ самь свагда радь, ко
лики» самь годъ живъ, миломъ момъ роду, и сердцемъ и
дУшомъ помођи, засадъ ништа спомоществовати не могУ:
За кое имайте ми любовь, из’ предсказание причине, засадъ
шпростити, а я шстаемъ у напредакъ свагдаУ
У ИригУ 25тогъ Септемб. 825.

Вашъ истинный прТятель
Хараламшй Радоичичь
Парохъ Ирижкш.
672
П. П. И у овомъ ми молимъ шпростите, што чбгођи1 да
запечађено писмо по приватаой прилицы у Бечъ послали се
неможе, морао самь листъ съ печатомъ игсеђи и овакш сами»
на едномъ лист« послали.
Monsieur
Monsieur Vик Stephan. Karacsics
a Vienne
АСАНУ, 3752.
Букова йреписка V, 339.
1 Натписано изнад прецртаног незнак>ђи.
383
Карловац, 9. оклобар 1825.
Благородный, Высокоученый,
Высокопочилаемый Господине!
Време е да и съ Вама еданъ пулъ вейъ рачунъ окончамъ.
Ево га.
За иримлЪны одъ Вась 35. км. нар. пЬс. имамъ слали Вамъ
56. f. 15. феб. л г назначю самъ Вамъ да ћеле примили
одъ Г £в. Поповића изъ Трсла, кое ни данасъ незнамъ есле
л’ примили 26 f. 20 X.
а садъ писавъ у Трслъ, назначуем Вамъ, да ћеле
одъ Г Владислава Дим. примили у име лхй
пЪснар. юшъ „— „— „— „— „— 28 f. 36 х.
ло е свега „— „— „— „— „— 54 f. 56 х.
Садъ у голову, л е.у банкноли шилЕмъ Вамъ 25. f. —;
ево зашло:
За 40. ек. одъ 35. пренумеранла на Забав-
никъ Вашъ по 24 х. „—■,,—• „— „— „— „— 16. f. 48. х.
За 17 ек. одъ лолико пренум. на Заб. шилЬ
Г прола Славнийъ „— „— „— „— 6 . f. 48. х.
За примлЕну Гримову Грамалику шилЬмъ
Вамъ ,, ,, ,, ,, *,, ,, • ,, ,, - ,, 1 f. 24. X.
л. е. свега ,, ,, ,, ,, ,, ,, ,, ,, 25 f.
1ошъ Вамъ дакле дугуемъ за нЬсн. 1 f. 4. х. ср.
и за давнашный некакавъ дугъ 1. — ср., ло е 2. f. 4 х.
И ло бы Вамъ садъ послао, да самъ могао одъ кудъ шайна
наћи; но шалъ се и логъ дуга како опрослимъ.
Малый ћете брой пренумер, на Забавникъ добыли; ал’
шла ћу, кадъ се више ше могло, а ни самъ Вамъ за садъ болый
были немогу.
Пословице и данасъ пречишћавамв, мораћу како ми се
види пренумеранте купили. Молимъ Васъ пошльиле ми ове
ДвЬ кньиге, на цедулыщы / назначе, са Забавницы, и яв’те
ми дотле цЬну. Ево имена пренумеранла. /Д
Карловац. (горњи)
Благор. ГГ Адам Јоановић, капелан-авдилор; Јован
Борић, пенз. капелан; Софроније Милинковић, рисовалељ.
Г Никола Вилић, каменорезац. ГГ л р г о в ц и : Никола
Поповић (из Загреба), Теодор Вуичић, Јован Саџак, Глигорије
Малешевић, Мијаило Павковић (из Земуна), Лазар Лађевић,
Јаков Гавриловић (из Земуна), Живко Павковић (из Панчева),
Александар Варсан (из Панчева), Танасије Пелровић (из
Земуна), Јосиф Папић, Мијаило Милићевић, Симеун Мусу-
лин, Вуколаје Љуболина, Василије Радаковић, Никола Тео-
доровић, Мијаило Паић (школски лулор), Ђорђије Поповић,
Симеун Роксандић (връовни тулор), Јосиф Поповић (асесор
мађислралски), Глигорије Кушевић, Јован Димић, Теодор
Козма, Максим Поповић, ГГ Максим Гавриловић, и Андрија
Север, опанчари; Пелар Рабљановић, лрговачки калфа.
Г о с п о ђ е: Јулијана Герлициј, судијница, Налалија Илијћ,
училељица. Господична Хрислина Маливук, љубилељица нау
ка. Г Самуило Илијћ, предугол. училељ и скупилељ прену
меранла 6 . књД
Сл> особитимъ почиташемъ есамъ слуга понизный
у Карловцу, 27 Септ 825. С. Илхййъ
Благородья Вашегъ
Wuk Steph. v Karadschics
Doctor der Weltweisheit etc
Hochwohlgeboren
pr Adresso der Hr Theodor Demeter Тика,
in Wierni.
[Жиг:] Carlstadt
одговорено 16. окт 825.
АСАНУ, 3189.
______ Вукова иреииска IV, 307—308.
1 Тог списка сада нема уз ово писмо, преузели смо га из Даниие за го
дину 1826.
674
384.
ВАСИЛИЈЕ ЛАЗИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Нови Сад, 14. октобар 1825.
Высокоученный Господинь Стеф. Караджичь,

Господине мени особенно высокопочитаемый!
Найвейа бы моя была радость, познанство съ Вама учи-
нйно правимъ прЈлтелствомЂ учинити. Тога ради и драго-
волню постарао самь Вамъ се, ово мало, шбстоятелствама
времена сходно, Пренбмеранта число скЬ’пити. И премъ да се
надамъ, да Вамъ ихъ заедно съ приложеномъ ценомъ книге
доцканъ не шилймъ, ништа манЬ мислимъ, да ће те и само
закоснен1е, ако се е заиста догодило, не моюй небр жливости,
но дйлама моимъ лриписати. Ексемпларе съ лакшим трош-
комъ у Нови Садъ на мене можете управити. Свагдашню ко
услбгамъ готовость вамъ шбейаваюйи, любови вашой мене
препор8 ч8 емъ, и съ особенными высокопочиташемъ не-
измйшш шстаемь
У Н. Сад» 2Г Окт 1825. Вашъ
сл8 га нижаишји
Василш Лазичъ
П репЧмерант и ес%-
1. Васшш Лазичъ Адвокатъ

2. Стефанъ Ттмичь Парохъ С8 ссечктй
3. Георпй Тр1фи>новичь ,, ,,
4. Ф)л)'ппъ Хрктофоровичь Парохъ Нештинск1й.
5. Гавр1илъ Котарличь Парохъ Визићскји
6. Evoímíií Грабовскш Учитель Бешчанск1й.
С8 мма 6 f. W W.
SzuszeK
An Herrn
in Wien.
Воштани печат с грбом.
АСАНУ, 3754..
43* 675
385.
ДИМИТРИЈЕ П. ТИРОЛ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Ево имена свију Пренумеранта. Преч: Г П а в е л К ет ела ц ,
Архимандрит — Преч. Г Н ест ор Јоановић, Архимандрит
и Консистор: Асесор. — Преч. Г В асилије Ђ орђевић, Прота
и Консистор: Асесор. — Преч. Г М а т . П о повић, прота
Чаковачки. — Преч. Г Јоан Васић, парох градски и Кон
систор: Асесор. — Преч. Г М и х а и л Ч олаковић, Намјестник
Велико-Јајиски. — Благ- Г И ларион П ла о ви ћ , Сенатор. —
Благ Г Д а н и ло П ет ровић, Сенатор. — Благ- Г С т еван
К онсш анш иновић, Спаија Ђермански. — Г А в р а м Д у з и , пост-
мајстор и Ком: Член. Благ- Г А т анасије Звекић, Адвокат.
— Г Д им ит рије Ш ербан, Адвокат — Високоу Г Ђорђе
Ч окрљан, Доктор медецине. — Г С ава П ет ровић, бивши Еп:
Камердинер. — Г А ћ и м Б а л а н , квьиговезац 10. — Г.Г П а в е л
Ј Л азаревић. — Јован М а р ко ви ћ — М и х а и л Ш евић — Соф ро-
није Н иколић. Ђорђе М а к р а — Togop Њ а1ул — Е в т а Савић
— Л а за X Л азаревић. — Трговци — Г.Г Г р т о р и је Ш андро-
вић и Д и м и т р и је А нт он овић — трговци Чаковачки. — Г.Г
А лек си је Теодоровић, Златар. — Сава П ет р о ви ћ , молер. —
С оф роније Г р уи ћ , — Д им ит рије Чобановић — Н ициф ор Чола-
ковић, сабов — Господич: Т ерезија П оповић — Г Д и м и т р и је
П Т ирол 20.
Света дакле 60 Пренумеранта. Ови су се код мене подпи
сали, а кад књигу приме, онда да плате. А ja Вам од моје
стране добар стојим, како књиге дођу, да ћу Вам одма новце
посредством Дележанца послати. Истина да су ми неки од
ови и платили; али сам ja мислио, да ће боље бити да Вам
новце у једанпут пошљем.
Ако je Милоје Радоевић моје књиге распачао, то пишите
му, да новце Вама пошље; а ja ћу се с Вама послије лако
намирити.
Ja сам Граматике и Пјеснарице од Миловука доста по-
одавно примио. За Граматике фала Вам; а за Пјеснарице по-
слаћу Вам новце.
Поповић, кој Вам je ону Оду сачинио, издао е и „ С лезы
иадш е Бол1ар1е“ чисто славенски. По првој прилици послаћу
Вам едан ексемплар, да видите, шта ће једанпут из тога де-
тета (:кој још није ни 16 годину навршио:), док науке сврши
676
и сазре, бити. А шта учинисте Ви с оном Одом? — оћете
ли je дати да се штампа? —
Молим, учините ми љубав и пошљите ми и ону књигу
Volkslieder der Serben &&: a новце ћу Вам све заједно с бла-
годарношћу послати. Ако ми и коју Рецензију о Српском је-
зику и о пјесмама (:барем у препису:) послати можете, то би
сте ме онда са свим обвезали.
Поздравте ми Стеића, и пишите ми, шта ради с гьеговим
преводом. — Милован Видаковић доћи ће нам колко сутра,
он се погодио са Дадањом, да му децу учи и воспита, али
не онако као што je Гојко свога Марка научно и воспитао.
Ове године био сам ja и моја жена код светога у нама-
стиру, и свети нас 4 дана господски частно. Он каже, да ће
и своју Историју црквену на Вас послати, да je Ви у Петер
бург опремите. — Симоновић није се још кренуо; али ће на
пролеће јамачно одавде поћи, и Вас посетити и одатле с
препорукама снабђен у право у Петербург
Молим одпишите ми, шта се код Ерменски калуђера за
један табак плаћа, што се штампа.
Сад поздрављећи Вас и Вашу Госпу љубезно, остајем
са сваким почитанијем
Ваш
Димитрије П. ТиролУ
У Темишвару 16га ОктоМвра 825. (п. Р:)

Wohlgebornen, Hochgelehrten
Herrn VUK Stephan: Karaczich,
Doctor der Philosophie und Mitglied mehrer
gelehrten Gesselsch: pr Adresso des
Herrn Theodor Dem. Тика
in Wien
[Жиг:] Temesvar
одговорено 13/25 окт. 825.
АСАНУ, 3401..
Вукова прейиска IV, 578—579.
677
386.
ВУК КАРАЏИЋ — ИГЊАТУ БРЛИЋУ

У Бечу 6./18. Окт. 825^
Љубезни и многопоштовани пријатељу!

Одавно би вам одговорио на писмо ваше од 23. рујна,
али сам све очекивао Urtheil, као што сте ми писали, да ћу
га до осам дана добита. Ево сам синоћ примио и н>ега. За
све вам велика фала! врло сте добро учинили, што ми Urtheil
у оригиналу нијесте сад по пошти послали. Са Себастијано-
вићем гледајте (Г Скалица и ви) како вас Бог учи: ако не
апелира он, гледајте не бисте ли барем главне новце (т.ј. 5 7
дуката) ишчупали, а најпослије и 500 f. W W узмите. (Боље
je и шта, нег’ ништа. — Од зла дужника и козу без млика).
Само, ако усправите Vergleich, немојте да вас превари, да га
наново чекате, него одм а готово да извади и да плати. Врло
ће добро бита, ако будете могли ујагмити то 150 f. од Фе-
рића, онда бисмо га могли без штете у апсу ранити, ако не
плати. Знам да Г Скалица сад расте. Он je још прољетос
казао, да ће Себастијановићу обући гуњац шокачки, а капут
да he му продати.
Књиге код св. Ане ja сам узео одма, како сам примио
писмо, али нема Осјечана да вам ји пошљем. Сваки други дан
питам код црвенога пијетла за Осјечане, па до сад нема ни-
кога. Јуче ми казаше, да he ово дана некака Ћурска кола
полазити у Осијек; зато сам молио Г Тирку, да пита оне,
који та кола опремају, и, како ми je он казао, мислим за
цијело, да he се ваше књиге ове неђеље оправити тамо. Из
ове цедуље од књижара код св. Ане видићете, да сам ja 22
кр. платно што су књиге замотане, а неколике су вам књиге
и м ањ е дали, јер кажу да сте ви рђаво рачунали. Млого сам
се морао инатити с њима. нијесу ћели да вам оставе 30 на
1 0 0 , говорећи да су вам прије само 2 0 оставляли; зато су
говорили, да вам пишем, ако не ћу тако примити; а кад сам
јим ja казао, да нема времена за писање, онда су тражили
по протокулама, и једва нађу, да су вам по 30 оставляли!
За те неколике књиге, што су вам мање дали, ви можете тра-
жити, ако миелите, да су вам неправо учинили.
Фала вам на предбројницима! Него се чудим, што ми
Адам Филиповић ништа не одговори! Да се не буде раердио,
што сам му врло својски писао? То би ми врло жао било.
678
Копитар још није управо начинио они слова, него ми je
само показивао како мисли од прилике, његово би н> било
овако (п и ј), а љ ^ (1 и ј); ч он мисли да се узме управо
славенско, а ћ и ђ српска, а ш би се морало како начинити
јер каже, да славенско не ваља, а ж он мисли овако э-е. Про-
шавше je године изишао Lehrbuch der Windischen Sprache,
von Peter Dainko. Gratz bey Johann Andr Kienreich 1824; а
ове je године изишла М ет ељ ко ва (Metelko) крањска граматика
у Љубљани (Laibach). Те обје ваља да наручите (јер ји овђе
нема, а ja би вам ји послао); и у њима има нови слова. Оно-
мадне ми каза Копитар, да je некакав Енглез врло скоро
начинио п 0 за Индијанце. Dainko има т^и славенско ч, али je
мјесто in узео 8 ! то не ваља. Будите здрави!
Вук.
ОАВ, Ьг 250.
Archiv für slavische Philologie, 1905, XXVII, 304—305.
387

Я надеюсь, что Вы получили мою посылку отъ 21 Ав-
густа/2. Сент Теперь честь имкю препроводить къ Вамъ сей
пакетъ Гна Копытаря, и 20 объявленш Гна Шаффарика, ein по-
елфдшя прошу покорнейше раздать и разослать по Вашему
благоразеуждешю (а особливо прошу, послать одно въ
Москву Гну Каченовскому и засвидетельствовать ему мое
высокопочтеше).
Celo дня я имЪлъ честь получить письмо Санктпер-
бурскаго вольнаго Общества Любителей Россшской Сло
весности отъ 31го Генваря (текущаго года)! а первую книжку
Соревнователя надеюсь получить завтра, последующая же
книжки, о которыхъ въ письме говориться, „что будуть
немедленно доставляемы въ определенное время“ , можетъ
быть получу чрезъ годъ или никогда. Не можетъ ли Об
щество посылать ко мнЬ посылки сего рода чрезъ Коллепю
иностранныхъ делъ?
Гяъ Копытарь, по врученш мне пакета сего, писалъ
Вамъ по почте, я надеюсь, что Вы письмо ужь получили.
679
При другомъ случаи пошлю Вамъ мой Забавник (Alma
nach) за 1826 годъ; но между гЬмъ надеюсь отъ Васъ получить
ответь на письмо мое отъ помянутаго числа, а наипаче ка
сательно Александра Семеновича Шишкова, и Библейскаго
Общества.
Прошу покорнейше, кланятся отъ имени моего всЪмъ
знакомыми. Когда увидите Гна Барона Шиллинга, прошу
покорнейше сказать ему съ моимъ высокопочтешемъ, что
онъ забылъ писать мне по обещашю.
Поручая себя Вашей дружбы и благонаклонности съ исти-
ннымъ высокопочтешемъ честь имею быть,
Милостивый Государь Вашего Высокоблагород1я
Вена 8 . Октября 1825. покорнейшими слутою
Вук Стеф Караджич
[У горњем левом углу Кепен записао:]
Получ. 15 Марта 1826 года
ААН, ф. 30, оп. 3, ед. хр. 106.
[Превод:]
М и ло с т и ви Господине П е т р е И вано ви чу,

Н а д а м се д а ст е д о б и ли м о ју пош и/ьку од 21 авГуста/2.
септ ем бра.
С ад и м ам част д а В а м дост авим овај пакет Господина
К ойит ара и 20 оГласа Господина Ш аф арика: ове последњ е,
м о ли м В ас најпокорније, р а зд а јт е и р а за ш љ и т е по В аш ем
нахо ђењ у, а нарочит о м о ли м д а је д а н пош аљ ет е у М о с к в у
Господину К аченовском и д а м у пренесет е м о је д убо ко пош т о-
вање.
Данае сам им ао част д а добијем писм о ПетроГрадскоГ
слободноГ д р уш т ва љ уб и т ељ а р у с к е књ иж евност и о д 31
ја н у а р а (т е к у ћ е io g m e ) ! а прву књ иж и ц у „ С о р евно ва т еля “
добићу, на д а м се, сут ра, следеће књ иж ице о којим а се у п и см у
Говори, „да ће бит и о д м а х дост ављ ен е “ у „одређено вр ем е“,
прим ићу м о ж д а к р о з Годину, и ли никад. Зар не м о ж е Д р уш т в о
д а м и пош иљ ке ове врст е ш аљ е преко КолеГијума иност раних
послова ?
П о ш т о м и j e предао овај пакет , Господин К о п и т а р В а м
j e писав пош т ом , н а д а м се д а ст е писм о већ прим или.
ДруГом приликом послаћу В а м м о ј Забавник (Алманах)
за 1826. Годину, на д а м се, м е ђ у т и м , д а ћ у од В а с до б и т и ogio-
вор на м оје писм о од поменут оГ да т ум а , које се првенст вено
ш иче А лек са н д р а С ем јоновича Ш иш кова и БиблијскоГ д р уш т ва .
680
Н а јпокорније В а с м о л и м д а п озд равит е све познат е. К а д
ви д и т е Господина барона Ш илит а, и зр а зи т е м у , м о л и м В ас,
м о је д уб о к о пош т овањ е и р е ц и т е м у д а j e заборавио д а м и
пиш е, к а ко j e обећао.
П р е п о р у ч у јућ и се В а ш е м п р и ја т ељ ст ву и б ла ю на кло но ст и ,
с ист инским д у б о к и м пош т овањ ем и м а м част биты, м и ло ст и ви
Господине, В а ш еi високоб лаю род ет ва
Б еч , 8. окт обра 1825 пр епокорни слуШ

Б ук С т еф . К араџић
[У горњем левом углу Кепен записао:]

П р и м љ е н о 15 м а р т а 1826 Године
388.
ВАСИЛИЈЕ ЈОВАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 20. октобар 1825.
Любезный Гдине ВУче,

Желимъ w Бога да Васъ овомое писмо съ цЬломъ вашомъ
фамюномъ у доброме здравлю застане. Попъ Фшппъ йначе
Карабаше съ цйломъ нйговомъ фамюномъ здравъ е.
Гд. Васа Ватпевичъ, Лазарь Маряновийь учитель Миша,
Мип'сило Лазарев иНь, 1овань Ковачь, а й прочи како попъ
Кшста.
О моме здравлю мыслимъ да не сУмняте да ни самъ
здравъ.
Онй сви бУрный Облацы кои сУсе1 овогъ лета надъ мојомв
главомъ выли, благодаримъ Богъ еднымъ сУнчанымъ зракомъ
разишли се и разтерали се. Садъ ми е Глава сУнцемъ по-
везана, месецомъ е опасана, а звъздама накићена, до ко и се
дань надамъ да ће ми Декретъ доћи — надамъ се да Вамъ
е познато.
ВашУ любимУ СУпрУгУ [,] Чада, СаввУ и РУжицУ поздравите
w мое стране.
Новине никакове за сада у ЗемУнУ нема, 2 кромЬ ди кои
Процесъ. Милошъ Урошевийь и Стефанъ Берберинъ ликУю
као чворцы на дУдови.
681
Желимъ Вась скорымъ временомъ у Зем8 н8 видети
у Зем. 8 Г 8 вР‘а 825.
Вашъ искреннЕйши Пр1ятель
Васшй Гшанновичь
Учитель Зем8 н
поздравитеми А лер Лазаревић
Высокоученномк Господин«
В«к« Стефановићу
мени искренопочитаему
у 1Biens.
А САНУ, 3755.
Букова иретска V, 342.
1 У продужетку прецртано иро.
2 нема било најпре немамь па je мь прецртано.
389.
Плашки, 21. октобар 1825.
Ево Вам пренумеранта ./• за Забавник. Не мого више
добыта. Чуем, да су се ioni ђекои свештеницы ове дјецезе
пренумерирали. Многе е отвратила Ваша ерепческа ореогра-
фја. Тако Вам е, кад нећете лю дски. Новце посла данас по
прилицы Илшчу, Карлштадтском учителю. Но сад кадъ Вам
доцкан у ноћ пишем, сети се мог сыновца Тюке, ког милуем
као мою душу За нТга Вам остаем другш пут дужник. Рад
сам му изненада учинити радост Пошльите му на Магара-
шевића, код ког’ е на Косту. Пошльите и мени што cKopie.
Ал’ зашто ми не посласте пЬсме Ваше? и грамматику пре-
нЪмчану? — Пошльите ми што CKopie. Драго ми е, што ми
е Кепен послао Список руским памятникам. Сад сам опет от
нТга добью 22. 1 Септ преко попе Майсторовийа „Библюгра-
фическје листы“ 12. Нра. И извод из Сына Отечества. О
новой книгЬ. Народне српске пЬсме. Позываме к содТиствЈк».
Одговорићу му овы дана! Добыте Калайдовийева Ексарха, па
ми пошльите барем на читанье.
Друпй пут више.У
У Плашком Л. Мушицюй
9. Окт
682
PJashky
Ser Wohlgeborn
H erm Wuk Steph. Karadshics.
Abzugeben beym H. Theod. Demet. Tirka
in Wien
[Жиг:] Wien
одговорено 16. Окт 825.
АСАНУ, 2130.
Вукова пре писка II, 297—298.
1 Натписано изнад прецртаног 19.
390.
МАТИЈА ЂУРИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Задар, 23. октобар 1825. /
Много почйтаемй Господйне!
Имаосамь честь примйтй ваше пйсанйе бть 16 августа
прошастога алй просймь дамй опростйте ако нйесамь досадь
одговорйо будучй дасамь ваше обявленйе чйнйо цйркулйратй
моймь прятелйма по Далмацй, й Бокй Которской, й уфамсе
даче ваша мйлость увиерена остатй да нйе бйло могуће на
конець Септембрйа заключйтй брой Пренумеранта койхь
иесамъ скупйо до 33 и шайлйень Гну Тйрку Имена, и 30.
фор, W W за исплатйтй йсте.
Я много васъ молймь да ове Пренумеранте буду у За-
бавнйкъ печатанй, й да ове кнйге пошлюсе у Фюмй (а Fiume)
на адресь Гна. Атанасйа Мйлйдраговйча коме оч8 одавде пй-
сатй дай прймй, йсплатй трошакь, и пошлйе менй.
Прймйосамь йоштеръ ланй ваше Трй Кнйге одъ Народнй
Пйесама, и такойерь й вашь Рйечнйкь. Толйко у перве чув-
ствуйесе ваша народна Любовь к’ нашему poflý й 1езйку, та-
койеръ у фтору велйку теготу коюсте моралй йматй за со-
чйнйтга. Алй морамь мало бйтй лють заштосте лросйлй
много рйечй у туМемь 1езйцйма како н. п у Немецькомь,
Турскомь кадмй морамо йматй наше Народне рйечй безь
просйтй у Другйе. Богъ чувай да я сумйнйамъ вамъ що прй-
говорйтй за тай узрокь но будучи Любйтель мота езйка
желйобй да наше просвещенйе небуде благодарань йнос-
траномь но наравномь србскомь своме. Гнь Стефановйчь
опростййемй ову слободу йерь знамь да пйшуйй йстоме не-
морему то жао бйтй познаюйй ревность, й велйкоученйе
683
ћнегово. Вйчете осймь тога менй олростйтй ако я пйшемь
ерћаво моимь 1 езйкомь йерь будуйй дасамь мое воспйтанйе
прймйо у Италю тако до 20га лЪта я нйесамь знао щое а.
б. й проч. й наклоность моя к’ народу й 1 ёзйку моме йесть
мене усйловала самъ собомъ брезь нйкаква Прецетора самъ
научйтй пйсатй, й чатйтй србске кнйге коесумй веома драге, й
желйобй сувйше да й у мое отечество умножйсе ова любовь,
алй веруйтемй Гне: таковое у нась непросвещенйе да у 70
йляда душа православногь йсповйеданйа у овой Нашой
Епархй незнамь бйсмолй нашлй десеть по % кой знаду пй
сатй, й чатйтй, а опетъ десеть по % одь овйе кой бйсе моглй
назватй ученй.
Одь чйсла Пренумеранта кой вамь буду дошлй одь другйе
изь Далмацйе познаћете ову йстйну, й будуйй сувйше стварь
одь мале цйене нече чйсло толйко нй малешно бйтй.
Много очемй бйтй драго дасе потрудйте явйтй за кнйге
койебйсе дале Србске на щампй, просечй даме свободно мене
пренумерйрате й дамй явйте да вась могу йсплатйтй, й зафа-
лйтй алй веруйтемй тегота йесть пренумерйратй по нашой
Далмацй йерсу у нась по найвечй людй кой докь у руке не
прймй кнйгу неда Крайцара, й могувась увйерйтй дасамь
прошастйе годйна десеть Пренумеранта скупйо за кнйгу вйно-
дйело Гна. Архйм. Болййа й дамйе вйше одь полакь йзостало
кой нйесу отйелй прймйтй. Са свйемь тйемь у свему ономе
щобйсте вй позналй да вась могу послужйтй тоћу прймйтй за
честь желейй ваше прятелство са свйемь срцемь прйпору-
чуюййсе даме пренумерйрате у чйсло
У Задарь на 23/11 Отомбра 1825 Вашь слуга пок.
Матей Ъурйчь1
[На омоту:]
All’ Egreggio Sigr. Sigr
Sigr. Vuk Steffanovich Karazich
Vienna12
одговорено 17/29 Нојемвр 825.
АСАНУ, 3757
Вукова ирейиска V, 344— 345.
1 М. Ђурић je неуједначено писао надредне знаке, најчешће над и, у по-

четку писма й, а касније it.
2 Поштованом господину Вуку Стефановићу Караџићу, Беч.
684
391

Карловац, 23. октобар 1825.
Благородии Господине,
Ево Вам још новаца, Г админист Мушицки шиље Вам
у име Забавника Ваши. Признајте, молим Вас, у ова три ко-
мадића артије 6 . f. 24. х. сребра, да сте примили од мене, за
рачун Г поменутог Мушицког Оћете л’ ми послати оне
двје књиге Њемачке? Зашт’ ми досад нејависте цјену? Ja сам
у Карловцу 11. Октобра, 1825. Благородија Вашег
Слуга понизни
С. Илијћ
Ja сам ове новце синоћ примио. 1
Ап
den Hochgelehrten Herrn
WuK Steph. v Karadschics,
Doctor der Weltweisheit etc.
pr Adresso der Hr. Theodor Demeter Tima.
in Wien.
[Жиг:] Carlstadt
одговорено 16 окт. 825.
АСАНУ, 3190.
Вукова ripeписка IV, 308—309.
i Дописао С. Илић на левој маргини, уздужно.
392.
ПАВЛЕ БЕРИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Мол, 24. октобар 1825.
Из Мола 24. Окт. 825.
Любезни прјителк)!
Ево новци за пренумеранте! Мислим, да неће фалГно
бита, што су мало доцше дошли. Я би и, као што сам писао,
о Сегединском вашару послао, ал мой KOMicioHep Hie могао
Шићаровића на вашару наћи, а и то ми каже, да тай сад не
седи у Бечу Е, ништа зато. Ви ће те књиге у Пешту на Ми-
ловука оправити, и наручити му, да човеку, који се у мое име
685
яви, мени принадлежеће кньиге преда. Несумњам да овог Пе-
штанског вашара већ неће бита кньиге у Пешти. И я и сви
мои пренумеранти едва чекамо ваш забавник. Радую му се и
друга, кои се нису пренумерирали, надаюЬи се (као што сам
и я ув-tpio) да ћете ви iom неколико комада ради продае на
мене послати. Жао ми е, што вам за времена не мого пос-
лата Песму о смрти IlaTpiapa, и кою Оду. Ништа зато, нек
остану за други забавник. Гледаћу да вам по какой поузданой
прилици и едно и друго пошлћм. С особитим почиташем
пребивам
Ваш
почитатель и пр1ятель
П. Берић
von Beese № 181
Sr des Herrn Wim Stephanovics Karadcsich,
mehreren Gelehrten Gesellschaften
Mitgliedes Wohlgeboren abzugeben
bey H. Theodor D emeter Tirm
Franco in Wien
erga Recepisse
Воштани печат ca иницијалима П Б.
[Жиг:] R. Betse
одговорено 3/15. Нојемвр. 825.
АСАНУ, 2901.
Вукова иреписка III, 593—594.
393.
ИГЊАТ БРЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 24. октобар 1825.
У Броду 24Tora Листопада 1825.
Преведри Господине, славни мој приатељу!
Чудим се да од Вас веће један пута одговора дочекат
немоту перви Лист послаосам Вам прие мГсец данах, а друга
мало кашње, пак ни на первог ни на другог одговора нејмам,
перви сам лист рекомендирао на Пошта, у н>ему бо биаху
имена предбройниках и Новци за Предброинике и за Шкулске
књиге које су ми верло од потребе, у другому послао сам Вам
Себастиановића и Ваш Уртаил, и Копиу од Молбе да се
његових 150 f. W W код Магистрата секвестрира.
Сада Вам пако јављам да Себастиановић на сваки Начин
речене Новце избавити жели, али му Скалица никако недаде,
686
Себ. свеједнако шаље једног пак другог човЬка у варошку
кућу да рекне да су Новци гьегови, и да јих извади, али му
лаже немогу млого помоћи, у Бешаиду стоји (ja би Вам одпис
послао али ево Скалице дома нејма) wenn das Geld nicht
dem Türken gehört, so wird es für d H Dr Vuk aufbewahrt, 1
а зна се да новци нису турчинови, дакле су Себастиановића,
премда би јих Себ. рада Јанковићу или Чабраићу у руке
саиграт, Али Скалица има Св'Ьдоках да су Новци баш Себаст
дакле се надамо барем ово мало за Вас избавили, ако нкако
узможемо.
Надаље јављам Вам да je Себастиановић апелирати яау-
мио, ваљада да Вас само задержи да скоро новацах ових
непрймете, него сада настоите, код Апелцие (ваља да ћете
најти кота Приатеља тамо) себи кога на руку узети, који би
могао Себаст Његов Апелационс-гесух с’ криминалом смЬшат,
кад неће да људски плати — него join апелира, док Скалица
добије овај Апелацион Себаћа послат ћу Вам Копиу и
наш Апелационс Аинреде, да се можете и знате владати.
Ево баш доиде Скалица, сада Вам ево шаљем Бешаид:
I. 1261
Thomas Skalica als Bevollmächtigter des Vuk Stefanovich
von Wien dt. 8 . praes. 4‘ a. c. bittet bei dem Umstande, wo
der Joh. Seb. verurtheilt wurde seinem Vollmachtgeber 57 St.
K. # c. s. c. zu zahlen, ihm den Verboth auf die Contribuent
Jacob Ferichische Licitations gelder zu ertheilen.
Bescheid.
Nachdem bekanntermassen der Joh. Seb. kein eigenes Ver
mögen besitzt, so wird der angesuchte Verboth auf die, für ver
steigerte Realitäten des Contrib. Jacob Ferius einfliessende Licita
tions Gelder in soweit hiemit ertheilet, als diese Gelder dem Joh.
Sebast. und nicht dem Türken Hassan Aga Mulasanovich gehören.
Wovon der Johann Sebastianovich verständiget wird.
Ex sessione magistratualis
Brood d. 7ten 8 ber 825.
Tschopp
Hptm. Brgmeister
Tax. Verb. Bewill 15 X.
Rathschlag 6
Abschrift Extr nebst.
Beschläge 30
Zustellung J 3 _______
57 X. Cmz.
687
Für Thomas Skalica als Vuk Stefanovich Bevollenmächtigten
Ben I3ten 8 br 825 zugestellt
Wuinovich
Stdtwachtmstr.2
Жељни одговор у скоро чекајући, и Вас братински л>у-

бећи остајем у вЬк на служби
истинити Приател. и Слуга
Ignatz Al. Berlich
Збиља! због мојих књигах немоите заборавити, ако јих

веће у OctK послали нисте, а оно молим Вас да ми сигурно
у Пешту на F ra n z A m tm a n n a u f dem neuen Marktplatze, neben
dem eisernen Mann in Pest3 пошаљете, верло бо су ми од
потребе, нећу моћ веће дћци неодговарат
ЈВубезно поздрављам Г Копитара, поздравља Вас лЪпо
Радичевић и Поповић, такојер и Скалица то се разумие, и4 моја
Вас обитељ лЪпо поздравља,
с’ Богом.
(На полеђини:]
v Brood
Sr
des H erm W uk Stefanovich Karacxich
D oktors der Weltweisheit Wohlgeboren.
in Wien
ln dem Weissgärber Vorstadt
Marx gasse № 46. im ersten
Stock über den Gang.
Воштани печат с грбом. АСАНУ, 3604.
[Жиг:] Brood Вукоеа прейиска V, 94—96.
1 Ако новац не припада Турчину, биће сачуван за господина др Бука.

- Тома Скалица као опуномоћеник Вука Стефановића из Беча моли 4.
октобра о. г., на основу чињенице да je Јован Себастијановић осуђен
да плати 57 дуката његовом [Скаличином] властодавцу, да се стави
забрана на новац који се добија од лицитације имовине Јакова Фери-
ћа у корнет истога.
Одлука
Пошто Јован Себастијановић, како je познато, нема сопствене имовине.
тражена се забрана на новац који приспева од лицитације непокретне
имовине пореског обвезника Јакова Ферића уважава утолико, уколико
ове своте припадају Јовану Себастијановићу, а не Турчину Хасану Аги
Муласановићу. О томе ће бити обавештен Јован Себастијановић.
Ca седнице Магистрата
Брод, 7 октобра 1825.
Чоп
капетан градоначелник
688
такса за одобравање 15 кр
савет 6
посебан препис и стављање жига 30
достављање 6
57 кр СМ.
За Тому Скалицу као опуномоћеника Вука Стефановића доставлено

13. октобра 1825.
Вујиновић
градски полицајап
3 На новом тргу поред „гвозденог човека“ у Пешти.

4 У наставку прецртано мојих.
394.
Трст, 24. октобар 1825.
У Трјесту 12. Октоб. 1825.
Високопочитаеми и мили Господине!
Не замГрите, што вам свагда закашњавам с’ одговором,
пак и овай пут; тако ми е зао обичай, а узрок е нетто лењост,
а нетто мало и каква багатела. Примио сам и разумно ваше
писмо све до точке. Што сте нашли кою крайцару више, него
што е требало за пренумеранте, тот шЬму! Штета онога, кой
Hie знао рачунити. — Овдећете примити сад Г Илшћеви 28 f.
и 36 кр. и за нас троицу за пренумеращю на Г Шафари-
ково издаше. А то Г Фрушић мой колега, и га. — Радонић
нам оде опет до пирамида, а и нЬгабисмо врбовали. — Сви
вас одавде любезно поздравляю.
Били се могла два три табака aprie на 16телу там о
код С. отаца Срмена наштампати до божића нашим дЬвой-
чицам ЦвЪтак, да се наките; пошто табак? и били сте ли се
ви имали кад примити те главоболЬ тамо, да вам га упутим?
— Еавите ми, што CKopie, молим вас, и примите сотим най
мил]й поздрав од cbík > нас, а особито од вашег
Почитателя
Д Владисавль
44 Прсписка И 689
Ш а полеђини:]
dem Hochgelehrten
H Wuk Stephanovich
beim H Tirka abzugeben
in Wien
Воштанн печат.
(Жиг:] v. Triest.
одговорено 19/31 окт. 825.
књизи.
о Ш аф ф ариковој А САНУ, 3232.
Вукова йреписка IV , 360—361.
395.
ПАВЛЕ КЕНГЕЛАЦ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Манастир Светог Георгија, 24. октобар 1825.
Благоразумный,
Драгоми ё дастесе мене шпоменУли, й вашимъ любез-
нымъ писмомъ и» 8/20 Септем. посетили. РазУмеосамъ w
нашеги» любезнаги» Ti рола даете странствовали, но по коима
предйлама, ниё ми знао казати. Мешё драги» дастесе срећни»
$ и’бяне своихъ возвратили, й све здраве застали.
13. Maia пршмиосамъ писмо й> Гдина Стоиковича йзъ
Петербурга по налогу Гдина MiHicTepa Шишкова писаное, у
коемУ являми да мой рукопись церковне Ieropie бнамо
пошлЬмъ. Ja и» онаги» доба до прећГ 8 . дана никаковУ прилику
немогохъ наћи, а тада явими Воиловачк1й ИгУменъ да нйкш
Чарапийъ у Кишеневъ полази, й да1гЬ са собомъ понети.
ПошлГмъ тамо мой рукопись, еле 2. дана прећЉ и»иде тай
Чарапийъ, й мое книге шстанУ. Садъ не иютаеми дрУги» нища
но васъ молити, да бысте любовь учинили каковУ приликУ
тамш наћи, аки» далЬ не, поне до Черновици ý БУковини
Гдина Еппа, а бньЙТ до Кишенова Еппа Димитрја Лправити,
такш ме ё упУтю Г Стбйковичь. Разговоритесе w швом У
дЪлУ съ нГкимъ Г Сидоромъ кои познанство у Россш йма,
како чУемъ, еда нећГ бнъ каковУ приликУ знати. G3 вашега
Забавника пошлите ми 5. комада а новцейю вамъ первомъ
приликомь послати. ГримовУ К нигу ови дана добюсамъ,
коУ еще нисамъ прочитао да могу и» важности нйнои сУдити.
Гдина Копитара поздравити и» мене любезно. Ели нашъ
Митрополить тами» съ ПУтникомъ Еппомъ, ща радУ, й есУли
вейъ свои плань произ’вели да се Еппи наименУю. Да ё Ра-
дивоевичь страшно денУнщрать познатое по цГломУ БанатУ.
Какоййсе ut тога и»прати видийймо. Васъ й све ваше сер
690
дечно поздравляюйи и люблИш пребываю съ всякимъ высоко-
яочиташемъ вашимъ
у Млыр8 Ста гw Fewpria Понизнымъ Сл8 гою
12/24. Октовр. 825. Патель Кенгелаць
АрхЈманд.
fíetta
An Herrn Theodor Demeter Tirka
Franco zu Wien
Dem Hochgelehrten Herrn
Vuk Stephanovics Karacsycs
Воштани печат c иницијалима PK.
[Жигови:] Detta Franco
одговорено 20. Окт./1 Нојемвр. 825
АСАНУ, 3595.
Даница, 1872, бр. 9, 141.
396.
Дубровник, 25. октобар 1825.
Високоучени Господине Докторе!
Ево баш данас пишем у Тријест на Г Дим. Владислава,
Учитеља мјеснога, да Вам пошаље 6 f. ср. за пренумеранте
(које Вам овђе унутра затворам њиова Имена) на Ваш забав
ник; ове Пренумеранте изволите наштампати као што стоје у
цедуљици. Може бити, да сам већ и закаснио и с именима и
с новдима, али сам сада толико у пословима запачан, да ни
кому навријеме не могу одговорити. — Г Јеремија Гагић
поздравља вас љубезно. — Сада нејмам времена више писати,
но тоћу Вам други пут надокнадити, и остајем
У Дубровнику 13. Октомв. 1825. Вам слуга покорни
Д Милаковић
[На нолеђини:]
An den Hochedelgebohren, Hochgelehrten Herrn
Herm Wик Steph. Karadschics
Doktor der Weltweisheit
in der Vorstadt Weissgärber
in der Marxer-gasse № 46
im I Stock über den Gang
in Wien
[Жигови:] Ragusa Franco
одговорено 17/29 Нојемврија 825.
АСАНУ, 3550.
Вукова ПреПиска V, 32—33.
44* 691
397
СТЕФАН ТЕОДОРОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ

ТТивнице, 26. октобар 1825.
Высокш-ученый Господине,
Любителю Рода свога,
мени Гдне Приятелю Высоко-Почитаемый!
Сви с8 радинш, кой у девет, кой у еданаист пре подне
дошли ä и чак после подне у три сата доћо. Высоко-ученый
Гдне немойте мени ни мал w замерити нет w Г. Списател Ьм’
нашим, кои Обявлешя издаю — новце покбпе од народа а
Кнь[и]ге ни w корова — виче, й пс8 е народ т е нам
жаш ворште но преваре.
Изволите учтивейше молим примити све шве написане
Пренумеранте 1а К 8 ћом’ моюм за све, добар стоим. Он i
ћед8 по пр|'ятпо Забавника ^ бдма положити новце. Поли-
таш'я достойный Господине! Акш Богъ да, пак’ се састанемо
преповедић8 какш сам’ йскш новце за Забавник — каки»
попад!е говоре а попови ћ8 те. Св8 ми ваш8 , мени по-
читаем8 фамшЧю по пишите да се споминь8 док е цркве
Пивничке. Загонетке, й подскочице к8 пим — й евw шалћм
вам’ неколикш пари. —
Ой Девойкш лиле миле, зап8 шим ти К. пиле.
Ой Доришо Сестро наша, ты си наша морокваша, мой К.
мороклинац. Свирай д8 до дамти м 8 до — Свирай д8 до
дам ти й др8 гш. Коловоћа витш перо полюбишми Кур:
чело1 —.
Света има доста Любейи вас, й фамшю ваш8 шстаем
до гроба най верши Почитатель й пр1ятель веодоровичь
У Пивница 14. Октом. 825.
[На засебном листу другом руком:]
Д. С. 1ванъ.
Честн-Ьйипй Гдинъ Григорй! Гаичь Парохъ. 1гнятъ Мир-
ковъ Сирота Отацъ.
Манастир Бодьанъ.
Преподобный Гдинь [шсифь Поповичъ НамГстникь.
К8 ла.
Ч. Г М}хаилъ 1анковичь Парохъ, й Икономъ Церковный.
Ч. Г Петръ кааковийь Парохъ. Ейица Костичь. ©еодшръ
Костичь. Алейандерь К\'р1геловичь. Еман8 илъ Шовлянскш,
692
Ладить.
Ч. Г Гешрг'щ Школичь Парох, й Д1ректоръ мЪстный. Ч.
Г Василш Л 8 кичь Парох, й Катихета. Г Нколай Миклбше-
вичь Нотарш. Ракичь Учитель, и КривокВтьа ЗемледМ.
Пивнице.
Ч. Г Гешргш РадосавлЬвичь Парох. Г Василш Гаичи-
новичь Нотарш. 1л1а ©еодшровичь К. К. Соларъ съ Сыновцы
1шваномъ, и В8 комъ. Милошъ Мирковъ, ТКторь Препаранд-
скш, Гешрг'ш Керавичичь Кроячь. Ч. Г Стефан ©еодшро
вичь Д1аконъ, Учитель, и СовокВпитель Пренумерантшвъ.
Плавна.
Г 1шванъ Марковичь Корчмарь.
Стапаръ.
Благородный Г Андрей Николичь у племенитой вармедьи
Бачкой Прасоръ. Ч. Г Пантелеимонъ Калиничь Д1аконъ, й
Учитель.
[Спольа:]
An Herrn
Herrn Theodor Demeter Tirka
Wolgeboren
in Wienn.
ich bitte schreiben Sie mir sonach mit erster Post.2
одговорено 2/14. Нојемврија преко Миловука.
АСАНУ, 2946.
Букова пре писка IV, 2—3.
5 Прецртано Мой Деда Лазар, Еде бабЯ ваздай Дрвепим Кур:

2 Пишите ми одмах првом поштом, молим Вас!
398.
ВУК КАРАЏИЋ ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ
Пречестњејши Господине,
Високопочитајеми пријатељу!
Примио сам Ваше писмо од 9. овог мјесеца и 17 имена
лренумеранта на мој Забавник, такођер и од Г Илијћа из
693
Карлдштадта 6 f. 24 xr С. M. за Ваш рачун. За све Вам фала
велика! Да су ови пренумеранти Ваши један дан доцније до
шли, већ се не би могли штампати, а овако сам, срећом, баш
вьима завршио Забавник.
Ако ко мисли, да je моја ортографија јер ет и ч еск а , Ви
ваља по чи ст о ј савјест и да му кажете, да није, него да je
бољ а и од С ла вен ске и од Р уске.
Да ли сте већ добили 18. № Кеппенови Библиографиче
ски листова? Јел Вам извод из С ы на от ечест ва послао штам-
пан или преписан, како ли? — Калајдовићев je Ексарх ве
лика књига на читавом листу (in folio — на половины табака),
и овђе je има само Копитар, а не вјерујем да ће Вам je пос-
лати, jep би сте je уставили као и Г р е ч е в е К о р ек т ур не Л и
ст ове Р у с к е Г р а м а т и к е; а особито ова његова управо и није
за шиљање, jep je на финој велинској артији и у драгим ко-
рицама.
Гримову Њемачко-Српску Граматику и три књиге ąje-
сама (кад нијесте до сад добили) гледаћу да Вам пошљем ca
Забавшщима, а и Ви међу тим гледајте да ми пошљете но-
ваца (за Граматику 1 f. 21 xr С. М. а за пјесме, као В и, само
12 f. W W.).
Чини ми се да сам Вам прије писао, да je једна књига
(од 24 табака) наши лјесама изишла на Њемачком језику
(Volkslieder der Serben, metrisch übersetzt und historisch ein
geleitet von Talvj. Halle in der Rengerschen Buchhandlung
1825). Да имам новаца и ову би Вам књигу послао, али те
мам; а цијена joj je 2 f. 40 xr C. M.
Чујемо да ће ce препарандија и депутација и обор-ди-
рекција Српски и Влашки школа у к и н у т и . Ту lie ча Стеви
стати срце на мјеру; али од владика слабо се шта чује, осям
денунцијација. За Радивојевића говори се, да he бита сре-
ћан, ако се у намастир не пошље на покајаније; а синоћ ми
један каза, да je Вршачка епархија и Путника денунцирала,
а Арађани Срби сви вичу на Путника до зла Бога. — То су
од мене новине као од ЗлоГука ; а Ви ако имате што боље,
кажите ми.
Копитара кад видим, поздравићу га од Вас. Поздравите
ми, молим Вас, многопоштованога оца Симеуна Тркуљу
Може бита да ћу Вас на прољеће поодити.
С истиним високопочитанијем јесамУ
У Бечу 16 окт 825. Ваш

стари пријатељ
Вук Стеф Караџић
694
[Л. Мушицки забележио изнад писма:]
у Плашкомъ 20. ок. 825.
АСАНУ, 2131.
Сшражилово, 1887, бр. 11, 175.
399.
АДАМ ФИЛИПОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЂУ
Ђаково, 29. октобар 1825.
Ljiibezni Priatelju!
Nishta meni draxjeg nebiashe, nego (:s’ Dopushtenjem bra-
tinski govorechi:) tvoje drago Pismo na moju Malanost poslato.
Mlogo puta samga shtio, da mlogo puta imam Veselje, ali ni
jedan puta nisam odgovorio. Uzrok jest. po Poshti Novčeh slati
nie sigurno, a zarad dva forinta po Deligenče nie vridno, eto
rádi toga zaostade Stvar Pridbrojnikah kod nas neima, zashtose
nashi zabavljuju s’ latinskima, talianskima, i s’ nimačskima
Knjigamah, kóji nashki Jezik potribuju, onih ostaju kod latinski
Slovah, a s’ Kirilovih (:mislu:) da posluxeni u svomu Poslu nisu.
Indi Brate oprosti. Evoti sada shaljem za mene i za Gosp: Se-
kretara Mathiu Gergjaný, Prisvitloga Biskupa 2 fl. Jasam na
svaki Načsin nakanio tvoje Dillo kupiti, znajučhi dačhe nash
Priatelj Berlich, illi Popovich vishe komadah imati.
Kod nas 27moga Septembera biash veliká Vatra u Djakovu,
daje 22 kučhe izgorele, i sve zgrade, Shteta pako koje Biskupu
koje Podloxničimah esapise na devetdeset hiljada forintih. Alli
Bog Biskupa poxivio. Kakoje doshao 25toE ovoga, odmaje dao
njimah hiljadu forinti u Novču, svakoj Kučhi 12 Mirovah xitta,
i na Prolitche obechaoje datti svima Čiglu, Gradju, i Grip za
Pokrivanje, i tako svima zidane Kučhe.
Ako nie Reverendissimus D. Carolus Pavích Abbas i Parok
u Vinkovči kroz koga pridbrojio na tvoju sládku Knjigu, a ti
slobodno Brate ljubezni moreshga upisati medju Pridbrojnikeh
ovako: P riposhtovani Gosp. O pat, imenov. K anonik Karla Pavích
P a ro k и V inkovči 1 Kom ad.
Pridbroj pako moj shaljem sada u ovomu Pismu. Shtogod
budesh odsele dao shtampati, slobodno ondi mene i gori rečse-
noga G. Pavicha moresh upisati. Neznám pako za Sekretara,
hočheli i za druge, eile ovo hočhe.
Mlogovridnoga Gospodina i nashega Knjixenstva Ljubitelja
Kopitara, koga iz Dilla, a ne iz Liča poznajem, molim dabi
Ijubezno pozdravio.
695
Priporučsujemse Tebi Brate i dalje u sveserdno Priateljstvo,
i ostajem Tvoj stal ni Priatelj
U Djakovu 29. Oktob. 1825.
Adam Philippovich
od Heldent.
Spiritualis Cleri Jun.
Ovo Pismo molim pokorno da bi se ljubezni Gospodine
dostojali pridati Gospodinu Vuku Stephanovich Karadjich Pi-
saocu mudromu nashemu.
и B ečsu
АСАНУ, 3760.
400.
Земун, 30. Октобар 1825.
У Земуну 18/30. 8 вРа 1825
Одговарам на Ваше писмо од 6/18 Октомвра. Gallerte
јесам примио, фала Вам, само нисте ми јавили шта стоји, да
би се у напредак, ако ми у посао уиђе, владати могао. —
За Забавнике журите се [да] што раније дођу, тоје боље за
Вас. — Бика je оправио ону књигу, штоје по делижанцу дошла
својим путем. Јован Ковач каже, да je боље по Акова 1
Шљивовице него по 1 / 4 од н>е и од Шилера, и за то je у Бе-
шеново писао да му 1 / 2 Акова добре шљивовице пошаљу за
Ваш рачун, то су свети оци драговољно послушали, и под
својим печатом '/г Ак. шљивовице послали Јовану Ковачу,
која he се Вам првом приликом преко Г Сотира на Г
Тирку оправите. Карабаша каже, да нема одтовора
повољна на оно Магарашевићево писмо од онога Попа из
Панчева. Да би се боље уверили, шта и како на оној страни
о Вама мисле, и да смо се трудили то разабрати, ево Вам
шшьемо ово оригинално писмо, из кога Ви најбоље разумети
можете његову мисао.
Брат Moja моли Вас, да би учинили љубов да упутиге
његова брата, коме je он одавде преко Новића сина ради
Календара онога, што je у њему покојног Доситеја био-
графија, да га може добита.
696
Кад пошљете Забавнике, немојте заборавити оне обе-
ћане књиге да ми пошљете, а ако још што међу тим буде
изишло о нашој литератури и то пошаљите
Вашем пријатељу
В Василијевићу
Semliii Herrn
Wuk Stefanowits in der Warnersgasse
№ 46 bey der Weissgärber
in W ie n
[Жиг:] Semlin
А С А Н У , 2514.
В у к о в а п роп и ск а Ш , 128—129.
одговорено 3 15. Нојемвр. 825.
i У наставку прецргано Комовии.
401
ПАВЛЕ ДИКИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, октобар 1825.
Прелюбезный и мили мой Гдине!

Нашъ Одъ Авраамъ Паничь, шалЬ Вамъ 25 fl: WW што
е w Где пренКмеранта за Вашъ Забавникъ ск8шш, но вели:
да Вы; ДамЈана Евричьа пароха Беркасовачкогъ, из’ Имена
Вамъ прежде послати избришете, а на место utra Г- Алекс1ю
Костичьа пароха Чалманскогъ, (знамъ да га се можете опо-
менВти, кад Вам е он8 леп8 Сербски код Паничьа изпГваш
пГсм8), запишете. Ваш» мил8 С8пр8г8 и дечицЬ’, а [о]собито мога
милогъ Серблина w мене поздравите. Васъ почит8юЙи
У В8ковар8 окт 825. шстаемъ

Сл8га понизный
Пауелъ Дикичь
Учит- дон:[!] Шид:
Ако неб8де записанъ код Васъ Mi хайл ъ Воиновичь, ДЈа-

конъ Илиначк1й, тако га запишите: оваи е платјо, а оцъ незна
ели га Вамъ послов.
697
Herm Herrn
Vuk Stephanovics
mit Briefen des Herrn Theodor Demeter Tirka
in Wien
АСАНУ, 3753.
Вукова преписка V, 340.
402.
Карловац, 1 новембар 1825.
Ваше БлагородТе!
Небы брже тако писао Вамъ, да невидимъ колику потребу
одъ Дубовца, Озля и Рыбника имате.
Дубовацъ е одавде на1 еданъ четвртъ часа удалкнъ. Шлосъ
е ту (остатакъ одъ Франге) на холмићу едномъ узвышенъ и
неколико кућица низъ холмийь до Купе (рЪке) простртъ. По
средь H ira проведена е цеста РЬчка. Ту е (на цести) и ри-
мок. црквица подигнута врло скоро 820. ил’ 821. 2. на2 ко'юй
су у камену надъ враты слЬдуюйе pinn: Pro duabus una3
surexi;4 изрезане. А на холмићу има друга, парох1'ялна, црква,
мало ниже одъ шлоса, у коме е за Француза Интендантъ,5
пребывао, а садъ цар. пра стой. Ту е и пивара една и па-
рох'1Ялна кућа. Предград'1е Карловца, Дубовцу се приброява.
Озаль е спаилукъ грофа Баћан1е; 3. часа одъ Карловца
возитисе има. Лежи сЬвероюжно одъ Карловца съ оне стране
Купе на брегу (Купскомъ). Ту е великш Шлосъ; вЬроисповЬд.
римокат
Рыбникъ с еданъ у Лицы, а друггй на Люблянской цести.
Онай Hie далеко одъ Госпића. Старинска некаква градина е
то и полЬ равно. На около су села, куће расЬяне.
Рыбникъ на Люблянской цести, есть спаилукъ грофа Па-
тачића I; удовица, жена му ту влада. И ту е шлосъ велиюй;
3 i/2 часа одъ Карловца возит Узъ цесту лежи до 60. кућа,
вЬроисп. римок.
Чини ми се да о Рыбнику нешто РаиНь у ч. IV глави6
3. или 4. h íiiito напоминЬ.
Вы ме о овымь мЬстима у прошавшемъ Вашемъ писму
ништа нисте пытали; а я бы Вамъ ома, као и садъ одгово-
pio быо.
ОбявлЬше ми е Г Шафарикъ точе башъ послао, и писао
ми особито. — Драго ми е да сте новце примили; прими-
698
ћете одъ Г Владислава изъ Трста и остало. — За двЬ кньиге
Шмачке постараћусе новце Вамъ што скор1е послати. Хвала!
Пословице ће за садъ мало почивати, докъ Буквицу До-
сит1еву издамъ. Молимъ Васъ, учин’те ми любавъ и явите ми
пошто се ту штампа табакъ съ артюмъ за 2000. к[о]мада?
Шта ће М£дор£затель искати да ми едно лino изобра-
жеше романтич., съ црквомъ, куйицомъ, сунцемъ за горомъ,
великимъ растомъ и човекомъ представи?
Шта ће искати Kupfurdrucker за трудъ, и шта ће листъ
велинъ арт1е коштати? И
Колико ће штампаны табака изъ 13. рукописны изићи? —
О свему овомъ молимъ подробно ми известите првомъ пош-
томъ. Збиля! шта ће ме обявл£н1е на едномъ листу за 200.
ексем. коштати? Бы л’ ми могли назначили ц£ну едногъ
комада кньиге? Шта бы искали кньиговесцы, да ш полукруто,
и шта да ш полукожно вежу? Трудань Вамъ посао задаемъ
знамъ, но шатъ прилику уграбимъ вратити Вамъ любавъ.
Я самъ добью, или правю да речемъ, мени су овдашня два
трговца 3. Соларићева рукописа добыта изъ Далмаще, вов£-
рила и наложила да ту Буквицу што CKopíe издамъ. Я самъ
се тога, имаюйи и покойногъ Ексяленще рукопись драговолъно
примю.
О свему овомъ, мыслейи да Вы нисте у Бечу, писао самъ
пре Г Милетићу; но онъ ми е страшанъ рачунъ послао. По
Вашой доброта къ мени, надамсе да истомъ Г Милетићу
ништа нећете о томъ говорили.
Ево Вамъ нЬколико рйчш, кое се у рЬчнику Вашемъ
неналазе:
Буковацъ 4) шума варошка (растова) подъ Сомборомъ.
Буковина 2) пред£лъ.
Наочарникъ.
Налбантъ(?).
Странъ, а, о.
Постићи.
Заманъ.
Сретство.
ИзяшнЬнУе.
Беспосленъ, а, о.
Сведра.
Тутньи.
Ткснацъ, путь између брда ненаправлйный.
Возникъ, путь, кудъ возе с£но, дрва, изъ горе ненаправ-
лкный.
Раштель.
699
Богодарина, што е дретекло, или што е Богъ дао у кући,
н. п. овце, раыя и т д. Буд’те съ овимъ задовольни; ка-
ко и колико могу, тако и толико Вась служимъ. Може ли се
ту добыти жит1е Хр[ис]тово? — Пошльите ми 2. км.
Съ особитимъ Высокопочиташемъ есамъ
Благородья Вашегъ Слуга препонизный
у Карловцу 20. Октобра. 825. С- Илшйъ
7 Ч.
О. Майсторовийъ изручю ми е милый Вашъ поздравь.
Я самъ чуо, да ћете ове есени преко Карловца у Дал-
мащю, и одавде у Ерцеговину ићи. О! каква бы то срећа за
ме была, кадъ бы Васъ я могао видити, и у куГшцы моюй
дочекати.7
Ап
den Hochgelehrten Herrn Wuk
Steph. v Karadschich, Doctor
der Weltweisheit etc., per Adresso der
Herrn Theodor Demeter Tirka
in Wien.
[Жиг:] Carlstadt
[Напомене Вукове:]
одговорено 30. окт 825.
Ријечи.
АСАНУ, 3191.
Букова преписка IV, 309—3111
1 Испред на било до па je прецртано.

2 на иза прецртаног йос.
3 Било најпре Ina pro duabus na je бројевима (3, 1, 2) усхановљен овакав
поредак.
4 Уместо две ускрснула сам једном.
5 Иза прецртаног In.
6 иави иза прецртаног или.
7 -7 Дописано попречно с десне стране, уз колону са речима.
700
403.
ВУК КАРАЏИЋ МАРТИНУ ХАМУЉАКУ

Благородии Господине,
Имао сам чест примити од Господина доктора и Про-
фесора Циглера Ваше мило и високопочитајемо писмо од
5. окт и 50 објављенија Господина Шаффарика, од који сам
већ послао неколико Кеппену, Аделунгу и Шишкову; а овђе
сам и раздао неколико; једно сам послао у Тријест, и већ
сам добио три пренумеранта. Да знам, да нијесте Ви или Г
Шаффарик послали које у Дубровник, ja би послао једно
пријатељу моме. Кеппену сам послао 20 екземплара, и молио
сам га, да и он даље разда и разашље, које ће он јамачно и
учинити.
Примио сам од Г Тирке 3 екземплара Elenchus voca
bulorum etc., за које Вам и ja и Г Копитар врло благода
римо а Хрматка још нијесам видно, него сам његов екзем-
плар дао Копитару, те ће му га он предати (ако већ није и
предао); а оне невезане књиге оправићемо Г Циглеру, та-
кођер и од њега Вама што буде. А и у напредак што будете
имали слати браћи нашој Чесима, изволите само преко л>у-
безнога Миловука послати мени овђе на Тирку, пак даље
немајте бриге!
Препоручујући се Вашој љубави и пријатељству с нај-
већим високопочитанијем јесам
у Бечу 2. Нојемвр. (по Римск.) 825. Ваш

покорпи слуга
П. П. Ако бисте што и на Сјевер (Кеппену или макар

коме било) имали слати, пошљите само до мене, а даље ће
бита моја брига. Поздравите ми љубезно Г Колара и остале
пријатеље.
Sr Wohledelgeboren
Herrn Martin von HamuljaK,
Rechnungs-Officialen (P T.)
in Ofen
LAMS, Ho 1.
Literarny archiv, 1969, 53.
701
404.
ЈОЗЕФ ЦИГЛЕР — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Храдец Кралове, 4. новембар 1825.
Wohlgeborner
Hochgelehrter Herr!
Heute sende ich dem Hern Rechnungsofficial Hamulják nach
Ofen ein Packet inländischer Bücher, und lasse es Ihrem gütigen
Rathe zu Folge beym Herrn Theodor Demeter Tirka (Kaufmann
in der obern Brückenstrasse in der Stadt Wien № 762.) niederlegen.
Ich bitte, die Gewogenheit zu haben, dieses Packet gele-
genheitlich an Herrn Hamulják zu befördern, oder nach Gut
dünken beym Herrn Tirka so lange liegen zu lassen, bis es Herr
Hamulják selbst wird abholen lassen.
Für die mir gütigst geschickten drey Druckschriften. Do
datek Versionis Serb. N. T Specimina Srbské pripovijetke
statte ich meinen verbindlichsten Dank ab. Der Druck der Uiber-
setzung N. T ist ausnehmend schön und leserlich. Die Auslassung
deb £, welches so häufig und überfliessig in russischen Büchern
vorkommt, und dem Leser lästig wird, gefällt mir besonders.
Ich bitte, mich p. t. Herrn von Kopitar bestens zu empfehlen,
und bin mit vollkommensten Respekte.
Fr Wohlgeboren
ergebenster Diener
Joseph L. Ziegler
Doktor der Theologie, und K. K.
Professor der Pastoralwissenschaft
und böhmischen Literatur
Königingraz, am 4. November 1825.
von Königingraz.
An den wohlgebornen, hochgelehrten Herrn
Herrn Wuk Stephanovitsch von Karadschitsch,
Doctor der Philosophie,
A uf der Landstrasse, Weissgärber Marxergasse
№ 46, im ersten Stocke.
in Wien
АСАНУ, 3761.
702
[Превод:]
Б лаю род ни високоучени íocuogim e.
Д анае ш аљ ем Господину обрачунском чиновнику Х а м уљ а к у

У Б уд и м пакеш д ом аћих кгыпа, које ћ у сходно В аш ем
љ убазном совет у наредит и д а се ост ове ко д Господина Т ео
д ора Д ем еш ра Тирке ( трГовца у горњој Брикенш т расе у Граду
Б еч у, бр. 762)
М о ли м В ас за љ убазност д а овај пакет зГодном приликом
д а љ е пош аљ ет е господину Х а м уљ а к у, или по сопст веној оцени
д а Га ост авит е код Господина Тирке све до к ia Господин Х ам у-
љ а к лично не преузм е.
Н ајлепш е В ам захваљ ујем за љ убазно послат а т ри ш т ам -
йана дела: Д одат ак к СанктпетербурГским сравниШ е/ьшм р јеч -
ницим а — О гледи светоГа писм а — Н ародне српске припови-
јегике. Ш т ам па превода НовоГ завјет а j e изузет но леп а и
чигика. Н арочит о м и се допада ш т о ст е изост авили слово
ь, које се т ако чест о и излиш но ја в љ а у р у с к и м кгътама, и
досађује чит аоцу.
М о ли м В ас да м е најлепш е препоручит е Господину К опи-
т ару, и ост ајем ca најдубљ им пош т овањ ем
Bauieia блаГородства
најоданији слуГа,
Јозеф Л Ц т лер ,
докт ор теолоГије и ц. к.
професор практ ичне теолоГије
и чеш ке књ иж евност и
Х радец К ралове, 4. новембра 1825.
Храдец Кралове
Благородном, високоученом Господину
Господину Вуку Стефановићу Караџићу
доктору филозофије
Ландштрасе, ВајсГербер КарксерГасе
бр. 46, прей спрат
Беч
703
405.
ПЛАТОН АТАНАЦКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сомбор, 6 . новембар 1825.
Высокопочитаемый Господине Пр1ятелю!

Ево, ако не буде касно, Пренумеранта на Вашь Забав-
никъ. Затежу се люди платити; то е узрокъ закаснешя.
Bacme Миловановийь, парохъ Сомборскш,
Константинъ Стойчийь, „ „
Пауелъ Аеанацковийь, „ „
Гоаннъ Поповийь, парохъ Новосадскш,
Димитрщ Раийь, д1аконъ Сомборскш,
*Дафша Аеанацковићн,
Александра Вуийь,
*Димитрш Гсаиловийь, профессоръ (Вама е платно),
*О монъ Дсметровийь, капетанъ и сенаторъ,
*Гоаннъ Михаил овићљ, фшжалъ,
*Кузманъ Прокоповийь, лайтнанть,
Никола Груийь, кассе перцепторъ,
*Гоаннъ Деметровийь, адвокатъ,
* „ Браћевачкш, 1ндагаторъ,
Јаковв Ккровийь, 1уратусъ,
*Кузманъ Севкийь, канцеллюта,
Симеонъ Попийь, канцеллюта,
Лазар Поповийь, канцеллюта,
Констант! нъ и Гедеон браћа Леовийь,
Ефта от Папхази, фшософје слушатель,
*1оаннъ Аванацковийь, трговацъ,
Петар Влашковийь, трговацъ,
Георгш Гргуровъ, трговацъ,
„ Бирвалскш, „
1оаннъ Марковийь, ученикъ,
Стефанъ Курякъ, трговацъ,
Гоаннъ Мошановийь, трговацъ,
Лазар Бугарскщ, трговацъ,
©еодоръ Коларићв, трговацъ,
Петаръ Гоанновийь, трговацъ,
Марко Утвийь, Сабовъ,
©ома Костийь, лебцелдеръ,
Петаръ Нколийь, лебцелдеръ,
Ћира Гоанновийь, лебцелдеръ,
Лазар Кресмановийь, сабовъ,
Скмеонъ Беркийь, шнайдеръ,
704
Омеонъ Увалићв, сурсабовъ,
Mima Маширъ, сурсабовъ,
Савва Белянскщ, чизмаръ,
Димитрје Бинарићв, чизмаръ,
Пателъ Живковићн, сабовъ,
1гнатъ Селаковъ, трговацъ,
1оаннъ Маргетийь, трговацъ Римокаеолкь,
Maria Матарупши, трговацъ,
Петаръ СтефановиБь, чизмаръ,
Петаръ Петровийь, пекаръ,
Георпе Ђорђевићв, трговацъ,
Школа Нколийь, кулунджја,
Аврамъ Берийь, капамаджја,
Fcoprie Кромийь, чизмаръ,
Алекса Лончаревићв, калфа чиз. родомъ изъ Земуна,
1оаннъ Мразовийь, адвокатъ,
Bacmie Быкаръ, соларъ,
Марко Быкаръ, ученикъ,
©еодоръ Чачовацъ. црков. туторъ.
По мени не бы было выше отъ 15, све друго е припи-
сати валяности Кузмана Севкића. С каквомъ е сирома нате-
гомъ онъ кушо, то я знамъ, и уверавамъ Васъ, да
озбильски достоянъ.
Са * назначени нису юштъ платили; поуздани су, ал’
се затежу Ставлíh и су, да на насъ не зажале; Вы, ако за
добро нађете, изоставите и. Но нећете штетовати ако и упи
шете. Плаћени 46 f. я самь већв пре неколико дана Мило-
вуку послао, да Вамъ и отправи.
Поздравите ми прелюбезно Г Копытара. Вы ми пакъ
будите увекъ наклонЬнъ, као што самь и я свагда
У Сомбору у очи Митрова дана ноћу у 10 саатш 825.
Вашь непременный почитатель
П. Аеанацковић.
[Сноља:]
v. Zombor
Sr Wohlgebohrn
Herrn Wuk v. Stephanovics
Mitgliede mehrerer gelehrten Gesellschaften
mit Briefen des Herrn v. Kopitar К. K. Hofbibliothecars
Wien
Штампа се по: Вукова преписка I, 516—518.
Преписка II 705
406.
ПАВЛЕ ЈОЗЕФ ШАФАРИК ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 7 новембар 1825.
Neusatz d. 7 Nov 1825.
Wohlgeborner Herr,
Mit Vergnügen las ich Ihren Brief, worin Sie mir melden,
dass Sie bereits 4 Pränumeranten auf meine Liter.-Geschichte
haben, und dass Herr v Kopitar auf 10 Exemplare pränume-
riren will. Ich habe auch für Ihren Almanach einige Abnehmer
geworben und gewonnen, und bin überzeugt, dass sich ihnen
noch mehrere finden werde, besonders wenn das Buch einmal
da sein wird. Belieben Sie mir daher 10 Exemplare davon zu
schicken, den Betrag von Pränumerationsgelde auf meine Liter
Geschichte zu subtrahiren, und den Rest an Herrn v Hamulják
in Ofen gelegentlich oder mit dem Postwagen einzusenden.
Mit Sehnsucht erwarte ich Ihre Landkarte von Serbien,
sollte sie fertig werden so bitte ich mir einige Exemplare davon
in C om m ission zu schicken ich werde alles mögliche thun,
um sie anzubringen. Wäre as Ihnen nicht möglich, die Gränzen
nach allen Seiten hin, die nördliche ausgenommen, etwas zu
erweitern? Dies wünschte ich vor Allem? Ferner könnten Sie
nicht die jetzt bestehende Eintheilung des Antheils unter dem
Fürst Milo sch, wenn auch nur der Hauptsache nach, anzeigen.
Ich meine die N ahijen. Eine vollständige Landkarte von Serbien
wäre sehr zu wünschen. Mittelst einer bessern, als die vorhan
denen sind, liessen sich viele wo nicht alle Oerter, die in der
serbischen Geschichte des Mittelalters genannt werden, sehr gut
bestimmen. Raić und Engel waren der Geographie von Serbien
beispiellos unkundig. Ihre Antwort bei vorkommenden Oertern
und Gegenden ist meist неизвкстно! oder »sie sind zu Grunde
gegangen«. Warum nicht gar! Man kann sogar die Existenz der
schon von Constantinus Porphirogenneta genannten Städte in
Serbien noch heutzutage nachweisen, Städte und Schlösser aus
Duschans Zeit könnte man nicht?!
Engels Geschichte habe ich schon lange von Karlowitz
zum lesen gehabt, ich wünschte solche für meine kleine Biblio
thek. Jetzt habe ich ein Exemplar von Pesth an mich gebracht.
Sollte es Ihnen nicht lässtig fallen, so erbitte ich mir Ihren gütigen
Beistand in folgendem.
E rsten s wünschte ich Joann. G otth. S tr itte n memoriae popu
lorum olim ad Danubium etc. incolentium, St. Petersburg 1774,
706
4 Bände 4t0 für mich anzukaufen. Wäre es nicht möglich davon
ein Exemplar in Wien aufzutreiben entweder beim Antiquar
oder bei welchem Buchhändler immer Den Ladenpreis davon
finde ich in den Catalogen zu 12 Rthlr oder 18 fl. Conv Münze
angegeben, das würde ich gern dafür zahlen.
Z w eitens weiss ich aus sicherer Quelle, dass der General
quartierm eisterstab in Wien Specialkarten von der österreichischen
Monarchie und andern Staaten herausgibt und schon zum Theil
herausgegeben hat; eine Ankündigung soll vor einem Jahr als
Beilage in einigen Zeitungen gewesen sein, aber ich kann sie
nirgends mehr bekommen. Darum ersuche ich Sie ergebenst,
möchten mir einen Catalog dieser Generalquartiermeisterstab-
schen Landkarten sammt den Preisen versorgen und zusenden.
Herr v Kopitar, dem ich mich empfehlen lasse, könnte
Ihnen hierbei mit Rath und That beistehen.
Mein College, Herr Magarasevic, arbeitet fleissig am IVten
Hefte des Ljetopis. Das IIIte ist noch nicht erschienen.
Kolár ist soviel ich weiss schon in Pesth in sein Pfarr
amt introducirt aber unter Widerspruch der Gegenpartei
er selbst schrieb mir noch keine Sylbe.
Ihren freundlichen Gesinnungen wohlempfohlen verharre mit
Hochachtung
Euer Wohlg.
ergebenster Diener und Freund
Paul Jos. Schaffarik
N. S. Ich habe den bereits gesiegelten Brief nochmals er
brochen, um beizufügen, dass ich des Herrn v Kopitar Schreiben
mit einigen Nachträgen für die slovenische Sprache und Lite
ratur erhalten habe. Zwar ist der Abschnitt über die slovenische
spräche etc. schon gedruckt, ich habe das Mitgetheilte dort
bereits bis auf den Herrn R avnikar, dessen Verdienste ich in
dem N achtrag auszeichnen will angeführt. Dessen ungeachtet
danke ich dem Herrn v Kopitar für die gütige Mittheilung.
Das Exemplar der Rec. Ihrer Lieder welches mir der
Herr v Kopitar durch Sie geschickt zu haben schreibt, habe ich
noch nicht bekommen. Ich wünschte es sehr zu besitzen es
ist ein u n e n t b e h r l i c h e s C o m m e n t a r für die Be
sitzer von den Liedern. Vielleicht kommt es doch nach.
45* 707
von Neusatz.
An Se. Wohlgeboren Herrn
Wuk Stephanowitsch Karadžitsch
Doct. d. Philos. Mitgl. m. gel. Gesellsch.
Abzugeben in der Vorstadt: Weissgärber,
In der Marxer-Gasse N ro 46., im l ten
Stock über den Gang.
in Wien.
[Жиг:] Petervardein
одговорено 13/25 Нојемвра 825.
АСАНУ, 3429.
Вгчерњача, 1881, бр. 9, 142— 143.
[Превод:]
Н о ви С ад, 7 но вем б р а 1825.
Благородны господине.
м н о ю пош т овани пријат ељ у,
C a задово/ьст вом сам прочит ао В а ш е йисмо, у к о м е м и
ја в љ а т е д а и м а т е већ 4 прет п ла т н и ка на м о ју и ст о р и ју кгьи-
ж евност и и д а he се г. К о пит ар прет п ла т и т и на 10 п рим е
р а к а . И j a сам за В аш а л м а н а х нагиао и добио неколико к уп а ц а ,
и уверен сам д а h y наћи јо ш и выше, нарочит о к а д књига је д н о м
б уд е овде. И зв о л и т е м и , стога, послат и 10 прим ерака, износ
од новца за п р е т п ла т у на м о ју ист орију ю ьиж евност и одбит и,
а ост ат ок на господина Х а м у љ а к а у Б у д и м неко м приликом ,
и ли пош т ом , послат и.
Ж ељ но о.У£КУЈем-Ј1ашу-ј£О Јра0ску к а р т у СрБиге^ж гм б уд е
Гот ова, м о л и м д а а ш пош аљ ет е неколико прим ерака у коми-
сион учиниТгу све ш т о j e м огуће д а и х р а сп р о д а м . Д а л и ба
ет е м огли дат ы нет т о ш ире границе, н а сейм ст ранам и и зузев
северне? Т о б и х пре свега ж елео. Д а љ е: д а ли б и ст е м огли,
м акар у Главным цртгама, назггачити п о д е лу оног д е л а ко ји j e
сада под кггезом М и ло ш е м ? М ы слим на нахије. Јед н а п о т п уна
Географска карт а С рбије била би веом а пож ељ на. П о м о ћ у је д н е ,
бољ е од о н и х које већ пост оје, д а ла би се, ако гге сва а оно м но-
ia м ест а која се спомигъу у ср п ско ј ист орији средњег века веом а
добро одредит и. Р ајић и Е т е л били су бесприм ерно невеш т и
геоГрафији Србије. Њ и х о в ogioeop за м ест а и п р ед еле ко ји се
ја в љ а ју најчеш ће je : неизвЪ ст но! или „нест а ло и х j e “ H u je
ваљ д а! И д анас се м о ж е упгврдит и пост ојањ е ipagoea у Србији
које jo u i К онст ант ин П орф ирогенет спомигье, а д а не м о ж е
пост ојањ е градова и т врђава и з Д уш а н о ва врем ена?!
708
Д а вн о сам већ добио и з К арловаца Е т е ло в у И ст о р и ју на
читање, ж елео сам д а j e им ам за своју м а л у библиот еку. Сада
сам је д а н прим ерак и з П еш т е добио за себе. А к о В а с т о не
опт ерећује, м о ли м В ас за љ уб а зн у пом оћ у следећем :
П рво, ж елео б и х за себе к у п и т и Joann. Gotth. Stritteri
memoriae populorum olim ad Danubium etc. incolentium, St.
Petersburg, 1774. 4 т ом а, 4° Д а ли би било моГуће је д а н при
м ер а к тога пронаћи у В е ч у — и ли к о д ант иквара, и ли ко д било
к о i књ иж ара. К њ иж арску цену тога на ла зи м наведену у кат а-
ло зи м а за 12 цар. т алира или 18 f. СМ. т о б и х р а д о за то
плат но.
Друго, дознао сам из стурног извора д а генералштабна
команда у В е ч у издаје специјалне карт е А уст р и јске м о на р хи је
и д р уги х држ ава, и д а и х j e д ело м већ издала; т реба д а j e била
пре iogim y дана објава у ви д у прилога у неким новинам а, али
не могу нигде виш е д а j e добијем . Зат о В ас најлепш е м о ли м да
м и набавит е je g a ii кат алог т и х Генералш т абних географских
карат а, заједно ca ценам а, и д а м и 1а пош аљ ет е.
Г о сподин К опиш ар, ко м е се препоручујем , могао би В ам
у т ом е, р е ч ју и делом , помоћи.
M o j гсолега, господин М агараигевић, р а д и м арљ иво на чет -
врт ој свесци „ Л ет о п и са “ Трећа није јоги изаш ла.
К олар je , колико знам , већ уве д е н у своју парохијску
служ б у у П еигт и, али у з от пор прот ивне ст раж е; он сам
није м и писао јо ш m je g u o i слова.
П р еп о р учујућ и се т опло B auioj пријат ељ ској наклоност и,
ост ајем с високим поштовагъем
В аш ем благородст ву
најоданији слуга и пријат ељ
П а вле Јозеф Ш афарик
P .S . П опово сам от ворио већ запечаћено писм о д а д о

д а м д а сам примио писмо L К опит ара с неколиким д о п уна м а
за словеначки је з и к и кгъиж евност. Д о д уш е , део о словеначком
је з и к у ытд. в eh j e игт ампан, j a сам ово ш т о м и j e саош ит ено
т ам о већ навео, осим о господину Равникару, чије ћ у заслуге
гш ла си т и у Допуни. В е з обзира на т о, за хва љ ујем Господину
К о п и т а р у за љ убазно саотитегъе.
П рим ерак рецензије Ваших Пјесама, за који м и Господин
К о пит ар пиш е д а ia j e преко В ас послао, нисам јо ш добио.
М ного б и х волео д а ia им ам , т о j e н е о п х о д а н к о м е н
т а р за оне који им ају Пјесме. М о ж д а ће ипак ст ићи накнадно.
709
Нови Сад
Блаюродном Господину
Буку Стефановићу Караџићу
доктору филозофије, члану више ученых друштава.
Предати у предГрађу Bajciepöep
у МарксерГасе бр. 46, 1 спрат изнад ходника
407
Славонски Брод, 8 . новембар 1825.
У Броду 8 0Г Студена 1825.

Преведри и благородии Господине,
а мој особито љубљени Приатељу!
Ваш преугодни лист од 6/18 8 Ьга о. г скупа с’ Контом
примио ’сам, али ето жалости! књигах нејмам, дЪца ми хоће
да очи извадё, Бог зна јесу ли join у Бечу или на Путу!?
Како сам Вам у мому прошастому писму јавио, Себаст
Апелациу објавио, ево овако:
Löbl. К. К. Comit. Maat!

Mit dem mir, am 4* d. M. zugestellten Urtheile dedat. 23*
v M. I. N. 1193 — durch welche ich dem Wuk Stef. 57 # c. s. c.
salvo regressu gegen den Pancsovaer Bürger Paul Kracsunovich
zu bezahlen verurtheilt worden bin finde ich mich beschwert,
melde daher hiemit dagegen die Appellation mit der Bitte an,
womit mir zur Verfassung der Appellations-Beschwerde, nicht
nur die, zu dem Urtheile gehabten Beweggründe, und das auf
genommene Tagsatzungs Protokoll, samt dessen Beilagen, in Ab
schrift hinausgegeben, sondern auch eine fernere 14 tägige Frist,
zur Verfassung, und Uiberreichung der App. Beschwerde, von
Zustellung diessfälliger Erledigung, und der gebettenen Abschrif
ten an gerechnet, ertheilt werden wolle.
Brood d. 16. 8 ber 825. Johann Sebastianovich

Praes. 17 8 br 825.
Tspp.
I 1332.
710
B escheid
Die gebettene 14 tägige Fristverlängerung von der Zustel

lung gegenwärtigen Bescheides wird bewilliget, die Urtheils-
beweggründe und das Notlidurften-Protokoll sammt allen Bei
lagen in Abschriften erfolget, und gegenwärtige Appellation
Anmeldung dem Gegentheile, mit dem Beisatze zugestellt, dass
selber die über seine Appellons Einrede binnen 14 Tagen, ent
weder von dem Tage, als ihm die App. Beschwerde zugestellt,
oder aber von dem Tage, als die zu dem App. Beschwerden
verlängerte Frist verflossen seyn werde, zu erstatten habe.
für Thomas Skalica.
d. 29. 8 b 825. zugestellt.
Wuinovich Ex sessione magstratuali.
Brood d 21e 8 br 825
Tschopp
Hpt. Brgmeister
Сада имамо чекат његов Апелационс Бешверде, него

сам само у Бриги, хоћу ли моћи и знати въшто Апел. Аинреде
начинит, ja ћу си труд сав могући дати, и проупитат вЬште
људе, међу тим што овдЬ недостане, тамо сте на мъсту.
пак гледаите изправити, и Себ. екс официо у Букагие метнути.
Себ. апел. Бешверде, и наш Аинреде такиа ћу Вам по-
слати како у Руке добием и одговорим, само Ви тамо међу
тим приатеља тражите.
Био сам с Адамом Фiли по ви ћем и псовао сам га што
Вам предброинйках нетражи, одговори ми да je у вкк у послу,
да није имао времена и. т д. еле сам га живо осафунио, и
обећао je такиа, и Предброинйках тражити и Вама писати,
јели рЬч держао! — незнам.
Наручио сам свеобедвк препоручене Граматике, како та-
којер и Шафарјка, и још једну књигу из Будима. Elenchus
vocabulorum proprimis Slavicorum magyarici usus. Budae 8257
54 X. C.M.
Сада Вас драги Приатељу! опет молим да ми ЈБубав учи
ните, и код С. Ане по приложеном Листу шкулских књигах
купите и по первој Прилики пошаљете у ОсЪк, на Г Тирнера,
да веће ове Године нестојим под Бригом, прилажем к’ тому
40 f Сребра, књиге по мому рачуну неизносе више од f 39 •
12 Кг. дакле за сада има за Поковање 48 хг. Сребра, а за
издане 2 2 хг прошасти пут, како такојер за нкмачке писма-
711
рице, и остала, по лервој пошти послати ћу Вам новацах, пак
онда и за ову и за перву Пошту што буде наплатите се.
Збшьа! ево ми паде на ум да ми требује 2 Е кс. theo
retisch praktische Anleitung zu dem Elementar Unterrichte in
der teutschen Sprache vom Lehrer Peitl, и записао сам међу
шкулске књиге, али цкне незнам дакле ће више књиге коштат,
него новацах шаљем, еле се небуните, ja ћу новце, како Вам
реко, перви пута кад узпишем послати, ако ли речене књиге
код С. Ане неузмогу се добити, а оно молим Вас да ми јих
на другому мЪсту купите, јербо имадем налогу заради њих.
Поздравља Вас Поповић, Радичевић, Попо, кум Миса, и
сви познаници. Поповић ове године неће у Беч ићи, ни нитко
из Брода, Ваша писма дакле join у оригиналу код мене остати
морају, док сигурну прилику недобием.
Сада ми с’ Богом остајте, ja Вас с’ мојом обителју л Ьпо
поздрављам и на служби остајем
Ваш истинити Приател.
Ign. Al. Berlich
гледаите да Забавници барем до нове Године у Броду
буду ако имају календар — моребити да ћете ми и ове
књиге с’ аима послати моћи.
Будући да с великим страхом ове Новце по Пошти шаљем
молим Вас да ми такиа, како овај Лист примите, одговорите
да се Бриге куртаришем[!]
Поздравите љубезно Г Копитара.
v Brood
Srs des Herrn Wuk Stefanovich Karacxich
D rs der Weltweisheit
Wohlgeboren
in Wien.
одговорено 6/18 Нојемвр. 825, опет писато
9. дек. Римск. (и послана конта од књига).
АСАНУ, 3605.
Вукова иреписка V, 96—99.
[Прево д:]
С лавни ц. к. ком ит ат ски м а ш ст р а т е,

П р есуд о м од 23. п. м . И Н 1193, која м и j e дост ављ ена
4. о. м ., а којом м и j e досуђено д а за Б у к а С т еф . 57 д у к а т а
с правом на прот ивнакнаду плат им панчевачком јрађанину
712
П а влу К рачуновићу, осећам се ош т ећеним и от уда овим у л а
ж е н прошив тога ж албу, с м олбом д а м и се за саст ављањ е
ж албе изд а ју у препису р а зло зи за ову пресуду као и записник
са расправе, с йрилозим а, и да м и се одобри д а љ и х 14 дана
као р о к за сасш ављање и предају ж албе, рачунајући од [д а на ]
дост ављ ањ а oeoi предмет а и зам ољ ених преписа.
С лавонски Б род, 16. окт обра 1825.
Јован Себастијановић
П рез. 17 октобра 1825.
Ч [о]п
1. 1332
О длука
Зам ољ ено чет рнаест одневно продуж авањ е р о ка од до-
ст ављ ањ а ове о д лук е одобрава се, и зд а ју се р а зло зи пресуде
и нуж ан записник, заједно са сейм йрилозим а у препису, а ова
најава ж албе противно / ст ранци дост ављ а се са додат ком
да ист и на гъеюву ж а лб у има да поднесе приговор у р о к у од
14 дана или од дана када м у j e ж алба д о ст а влен а , или од
дана када прође продуж ени рок.
за Т о м у С калицу
29. окт обра 1825. д ост авлен о.
Вујновић
Са за с е д а л а М ат ст рат а
Славонски Б род, 21 окт обра 1825,.
Чоп
капет ан Градоначелник
408.
ПАВЛЕ КЕНГЕЛАЦ БУКУ КАРАЏИЋУ
Манастир Св. Георгија, 13. новембар 1825.
Благоразумный и многопочитаемый Гдине!
ДасУ се наша писма та kw мимоишла, нитисте Вы нити я
тому узрокъ, но что прозорливцы или пророцы нисмо, да та
ково что предвидити нисмо могли. Но шпетъ е добри, кадсмо
сам w HcnpaBHW пршмили. Ja вамъ сердечнш благодаримъ
чтостеми писмо1 Волнагш общества любителей россшсюя
словености послали, и радъ бы знати, ща хоМдУ они съ тымъ
писмомъ и посланою мнћ книжицео [!]. и коимъ е пУтемъ
то писмо у Бечъ и у Ваше рУке дошло;
713
Чтосе тиче мое церковне Icropie, я самъ дисао у Пан-
чево дамисе натрагъ пошлЬ, и тада гледаћго да е Вама шпра-
вимъ, а Вы кака> знате шильте далЪ.
Мой сыновацъ Л»ка моли васъ да и нЪму пошлЪте 20.
книжица w Вашего» забавника, а новце Мте гди будете и на
кога уредили, честна' пршмити, такожде и w мене.
Овде кодъ насъ неима садъ Митрополита и владыка, да
бы вамъ и я что о> нима писати могао. Тамо с» кодъ васъ, и
вы можете сваща о> нима знати и своима щмятелма писати,
само» акосе не улените. ГОтникъ се вратю, и кака> чйемъ до-
лази у Вершацъ на K ommíccíio против» Радывоевича. Неги»
чинимисе да врана врани очи изкопати нећћ. Дасамъ я таково
что учиню, было бы яо и леле и вика као на бел» вран». Ка-
ковис» еще ихъ Богъ и народъ д»го» терн».
Б»дите здрави и поздравите све Ваше присне и Едина
Копитара о> мене
у Мтыр» C ra m Гешрпа вашего)
1/13 Ноемв. 8257 Понизнаго) Сл»ги
Пагла Кенгелацъ. 1
[Н а полеђшш:]
D etta
An
Herrn Theodor Demeter Tinea
Franco zu Wien
[Ca друге стране:]
D en Hochgelehrten Herrn
Vuk Stephanovics Karacsics.
Воштани печат c шшцијалима.
[Жигови:] Detta Franco
одговорено 15/27 Јануар. 826.
АСАНУ, 3596.
1 У наставку прецртано писмо.
-2 П. Кенгелац je писао изнад вокала надредне знаке које смо због неујед-
начености изоставили.
714
409
ВУК КАРАЏИЋ ИГЊАТУ БРЛИЋУ
У Бечу 6./18. Нојемвр. 825.

Синоћ сам примио ваше љубезно писмо од 8 . Сту[д]ена
(или Студња?) и у њему 40 f. СМ. тако немајте бриге ни-
каке. Данае ћу ићи у град к ев. Ани за књиге, и гледаћу да
вам и по првој прилици оправим у О сијек на Тирнера. Жао
ми je што су вам те првашње неправо у Брод послате; ja
сам тобоже мислио, да ји тако добијете који дан прије, и
коју крајцару јеф т иније. Како би било, да ми други пут пи
шете, да вам кљиге овђе дам везат и (па би онда и армиција,
мислим, била м а л а ? Забавнике сам послао у Пешту Јосифу
Миловуку, не знам јели ји вама оправио. Ja ћу и с овим школ-
ским књигама послати вам 2 0 забавника (од који два, мо
лим, подајте Адаму Филиповићу, који ми je писао, и поз
дравите га љубезно); па ако би дошли и они из Пеште, а ви
гледајте да ми ји распродате по 2 f. W W (а ниж е не) Има
и календар у њима. Продаће се и по 2 f. сви, jep сам наштам-
пао само 1000 екземплара, а имам преко 700 пренумеранта!
Ево вам шаљем једно објављеније о „продолжению“
живота, не да се потпишете, него само да га видите, а књигу
ту ви можете боље читати на њемачком језику
Ca овим школским књигама послаћу вам неколико оы еда
св писм а на С рпском је зи к у , те гледајте не би ли ји какоме
Сарајлији продали (барем по 10 крајцара СМ.), да носи онамо
за ђецу — а и за људе.
Што се тиче Себастијановића гледајте ви ш алю с Г Ска-
лицом како вас Бог учи, а овђе ћу се ja старати.
Elenchus vocabulorum Slavicorum magyarici usus ja сам
добио, и врло je добра књига (у свом роду) него je ђеш т о
прећерано, н. п. dean, E r del, p a p u ts &c. — Шта чините ви с
граматиком? Оће ли скоро бита готова? Ja би врло желио
да се овђе штампа,
Поздравите ми љубезно Г Г Поповића, Радичевића,
попу, кума Милу (и свима јим фала на поздраву); поздравите
ми такођер и Г Д-р Бласла [?Плајел] и Соненберга, и Син-
дикуса Кемингера и остале све познанике, а особито ваше
све домаће. Копитара ћу вам данас поздравити.
715
Будите здрави и весели! С истиним високопочитанијем
остајем
ваш пријатељ
Збиља поздравите ми и Аџи-Стјепана Смиљанића, и за

Г Скалицу, то се већ зна.
ОАВ, 250.
Archiv fü r slavische Philologie, 1905, XXVII, 305—306.
410.
Карловац, 20. новембар 1825.
Благородный, Высокоученый и
Као што име ово: Вукъ, слатко и обранително често
споминймъ и изговарамъ, тако и нГко особито повкреше къ
Вама у груди ми осейамъ, зато се и усуђуемв Вамъ ово мое
обявлкше за штампу приправлкно поднети и 1 молити, да га
ома (ако е могуйе безъ мои’ новаца) у штампарно 2за 2 0 0 . км . 2
предати изволите. Я ни Соларићу ни Досит1ю непретпостави
писмо Г , ако е то писмо (Г.) потребно одъ мое стране, из-
вол’те га уметнути. Какву самъ цкну назначю? — Млоги ми
веле, да слободно 30. хр. мксто 24. метнемъ. Посао тай я Вама
препуштамъ, урадите како найболк знате.
Како бы было, да се на 12ини съ крупными словима
Првенацъ овай изда? Како бы было на поприличномъ Schreib-
papiery3 да се штампа? — Будуйи да е дкло на главе по бук-
вицама раздклкно, и будуйи да сами ради да кньижица ко-
лико е могуйе масившя буде, бы л’ добро было да се на ма-
ломъ Octavformaty4 изда, а да се арт1я чиста остави на оной
страни, што иза едне букве претече? На подоб!е Мезимца?
Бы л’ и имена пренумер, дао штампати?
Но я се на Васъ у свему осланямъ, како гођи Вы уре-
дите, тако Йе морати д о б р о быти. Докъ се обявлкше
наштампа, и я Вама рукопись вавкримъ и пошалкмъ, дотле
Йете Вы обычномъ своюмъ любви, пр!ятельствомъ и благо-
волкшемъ 5къ мен и5 о свему томъ неколико ркч’ца послати.
Г Милетийа кньиговезацъ и Kupferdrucker6 су само евти-
нш (првый съ 1 / 2 кр. а друг!й съ 1 кр.); а остали скупи бест-
рага. Штампаръ му иште 22 до 23. f. ср. одъ табака. Мйдо-
резацъ 50—60. f. ар. Обявлкнге 6 —7 f. ср. Вел. — папиръ
716
на 25. f ср.! Молимъ, да ово безъ употреби Ьшя, кодъ
Васъ, остане.
Г Сава Мркаль, дошавши лЬтосъ изъ Баната (куда е са
мномъ до Брода на лађи путовао) и нехотећи овде7 са мномъ
ни слова проговорити, учини познанство съ нашимъ Zeich-
nungslehreroM b Милинковићемв, кош му с подвапутъ наданъ
на Латинске лекще ишао, и еданъ путь му предао кр[ш]теный
листъ да му на Лат преведе. Юче заиште овай свое крштено
тшсмо, и рекне м у Господине! а овай упорно одговори да ше
нЬговъ Г осп. нити е ф иш каль да му пише и преводи (!) па
онда затвори собу, узме ножъ, и у врать ниже ува га убоде, но
смртну рану му незада! Садъ сирома Мркаль у ладу почива,
шта ће быти, яви ћу Вамъ. Шта се ту чуе за Владыке? Ко
ће быти Обриншпекторъ? Простите, школа се почела; имамъ
посла доста. Я самь съ особитимъ высокопочиташемъ
у Карловну 8 . Нов. 825. Благородш Вашегъ
слуга понизный
С. Ил'шИъ
Ап
der Hochgelehrten Herrn Wuk
Steph. v Karadschics,
Doctor der Weltweisheit <&c. Hochwohlgeboren.
Per Adresso der Hr. Theodor Demeter Тика.
in Wien.
[Жигови:] Carlstadt Franco
одговорено 17/29 Нојемвр. 825.
АСАНУ, 3192.
Вукова преписка IV, 311—312.1*34567
1 и иза прецртаног Вам.
2-2 Дописано изнад реда.
3 Писаћи папир.
4 Осмина формата.
5"s Дописано изнад реда.
6 Бакр.тисак.
7 овде дописано изнад реда.
411
К. ШТИЛИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Euer Hochwohlgebornen,
Hochgeehrter Herr!
Herr Professor Wessly hat die von Euer Wohlgeboren he
rausgegebenen serbischen Hochzeitlieder, metrisch ms Deutsche
717
übersetzt, und mir die Herausgabe dieses Werkchens aufge
tragen. Aus besonderer Freundschaft habe ich mich diesem
Geschöfte unterzogen, und dieses um so lieber als die hiezu
geschriebene Einleitung in die serbische Volkspoesie überhaupt,
wahrhaft klassisch zu nennen ist und gewiss sowohl die Nation
selbst, als die Völker deutscher Zunge ansprechen wird.
Indem ich Euer Wohlgeboren, dieses geziemend anzeige,
schliesse ich hier eine Ankündigung bei, mit der Bitte, dieses
Werkchen bestens anzuempfehlen, und die Ankündigungen, die
Sie mit nächsten durch einen Wiener Kaufmann erhalten werden,
in dem weiten Kreise Ihrer Umgebeng gehörig zu verbreiten,
und die Abnahme von mehreren Exemplarien in Wien gefälligst
zu heranstalten.
Auch nehme mir die Freiheit eine Ankündigung der von
uns redigirten Zeitschrift „Iris“ beizubiegen, und ersuche gleich
falls unbekannter Weise mich Ihrer Protektion empfehlend, diese
Zeitschrift zu empfehlen und uns wenn es Ihre Müsse gestattet,
mit Beiträgen Ihrer geschätzten Feder zu beehren. Ihre Auf
träge gewärtigend, zeichne mich mit der ausgezeichnetsten Hoch
achtung, als
___ dero ganz ergebenster Diener
Pesth 20 November 825. C. Stielly
Redacteur der „Iris“
Pesth. Schlangengasse, № 390.
[У прилогу оглас:]
Zeitschrift Iris. Zweiter Jahrgang 1826. Pesth im November
1825. Redaction der Iris . 1
Herrn Herrn D r - Wuck Stephanovich Karadgich, etc etc
Hochwohlgebornen
unter den Weissgärbern, in der Marxer-Gasse
№ 46 l ter Stock über den Gang.
Wien.
Воштани печат с гробом.
[Жиг:] Pest
geantwortet den 7 Decembr 825.
АСАНУ, 3762.
Вукова пре писка V, 351
1 Није сачуван оглас о преводу М. Јајића Meshtria uljudnog Xivljenja
који помшье Л>. Стојановић.
7 18
[Превод:]
высоко пош т овани Господине,
Г о сп о д и н проф есор В есели превео j e , м ет ри чки , на нем ачки
ср п ске сват овске песм е које j e В аш е блаГородство и зд а ло , и
на ло ж и в м и издавањ е тог мплог д ела . И з особитоГ пријат ељ -
ст еа п р и хва т и в сам се тог посла, у т о ли к о р а д и је ш т о се у з т о
написаны у в о д у ср п ску н а р о д н у поезију у о п ш т е за п ет а се
м о ж е назват и класичн им и ст урно he се свидет и ка ко са м о ј
нацији т ако и народим а немачкоГ ГоворноГ је зи к а .
У чт иво ја вљ а јућ и т о В а ш ем блаГородст ву, п рилаж ем
је д а н оГлас, с м о лб о м д а ово м а ло д е ло најбољ е препоручит е,
а оГлас, које ћет е уско р о прим ит и преко j e g m i бечкоГ трГовца,
на одГоварајући начин р а зд е л и т е у ш ироком круГу В а ш е око-
лине и љ уб а зно се пост арат е за преузим ањ е в ehe г броја п р и
м е р и т у В ечу.
Т акође у зи м а м слоб оду д а прилож им оГлас часописа „ И р и с“ ,
ко ји м и ур еђ ујем о , и ист о т ако се п р епоручујем В а ш о ј п р о т ек
ц и и д а т а ј часопис п р епоручит е и д а нас, ако В а м врем е д о п у-
ш т а, почаст вујет е прилозим а из B a u iei уваж еноГ пера. О чеку-
jy h u B aiue налоГе, ост ајем ca најизврснијим п о ш т овањ ем
по т п ун о одани случа
К . Ш т или
Л е ш т а , 20. новем бра 1825. у р е д и и к часописа „ И р и с“
П еш т а, ШланГеГасе, бр. 390.
Господину Господину др Вуку Стефановићу Караџићу
ВисокоблаГородном
Вајсгердерн, Марксершсд бр. 46. I спрат
изнад ходника.
Беч
ogioeopeno 7 децем бра 1825.
412.
ЈОСИФ МИЛОВУК ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вшокоучеш Господше
1мам особ1ту чест на Ваша 4 почЈтајема от 21 и 29го
Октомвр. 6 го i 14го овог одговорт и Вама ј а в т да сам по
првом 30. о глед i чрез ШШара npiviio по другом Сандук
719
ca Забавшщ i оне по долнЬм Реду разасло a ocxaai су јошт
овде, Ja на moí Рачун за продаю híkom не посла, jep hí моју
Bcpeciro ohí moí лрјлтелл неће да пилю, а ком i заповедНе на
Ваш Рачун с’ драге волЪ. Кад пође ШШар тамо оћу Вам
nfrromci 1 частщу (:Зћа јошт шје готов:) како и Г Mariny
Еленкус послать На треће даћу у Пгвшце првом агурном
лршшом Забавшке заједно ca Ptáni ком i Граматгком послатј.
Г СтеШа паклусам npÍMio, i оне које ja нюам мого раз-
слатј Г PycMipoBiny предо jepcy како i Забавшщ доцкан
дошль На 4врто дасам от Г АтанацковЈча f 46 WW
npÍMio ÍHtMy Забавшке како ћете доле јзволетј в щ т поело.
Новце ћу Вам какосе мало Вашарног посла yMipiM опра-
bítí, може 6 ítí чрез HIШара друге Неделе Bpnihy сам За-
бавнЈке пре isßtcTBia Вашег поело 6 io —. Ако узмогу Над
гробие pini д о б т оћу Вам такоће чрез ПНћара послатј.
ПоздравллгоћЈ и BicoKononiTyrehi Вас
пошзш
У ПешН 22го Нојемврја 1825 Јосјф МЈловук
Разслато у
Темшгвар 70 Забавшка 5 o a ie n i
Мохол 40 99 1 ,, 1 Грамапку
Benei 5 99
Логош 9 99
Брод 20 99
H obí сад 6 99
Арад 4 99
Вршац 17 99
Сомбор 47 99 3 огледј
Земун 100 99 5 99
Сегедш 10 99
Г Алексјћу 2. Xanifiy 1 i Мостарском 1 сам за Ваш

Рачун предао
Hochgelehrten
Herrn Wuk v Stephanovits Karatsits
Vorstadt-Weissgärber Marxer Gasse
№ 46. erster Stock.
Wien
[Жиг:] Pest
одговорено 15/27 Нојемвр.
АСАНУ, 3120.
Вукова иреписка IV, 226—227,
720
413.
МАРТИН ХАМУЉАК ВУКУ КАРАЏИЋУ
Будим, 23. новембар 1825.
Wysoce Učený, Dústogný Pane,
Draze wážený wlastenče!
Wašé wzácné psanj odedne 2h 0 bez. mes. a. r obderžel
sem s welikú radosti. Serdečně Wam děkugem za ochotné roz-
dánj a rozposlánj knjh a náwěštj o Histórij P Šaffarikowé,
děkugi Wám také za láskawé zaopatrenj mjsta pro zloženj knjh,
které odtuďto do Čech a tamodtuď ku nám na Wjděn se posjlati
magj. Budeme tehdy, dle dowolenj P Tyrkowa, i mi i bratri
Češj wšecko na Pána Tyrku posjlati, gako sme to guž geden
krátě i wskutku nedáwno učinili. Pán Zeigler totiž, Professor
w Král. Hradci tů gistů cestů (gako pjše) giž něco na mně poslal,
a i odemně zaslané knihy posawaď nepochybně dostal. Mawše
nynj z Wašé a P Tyrkowé lásky we Wjdni sklad, a přjležitosti
do a z Wjdne dosti, k lehčegšjmu poskytowánj obapolné, české
a našé literaturi nepozustáwá giné, krom abychom stranywa útrat
cesty, t. g. stranywa wozkowé mzdy a tricátku, gako a skrze
koho se ge na cestě wyrownáwati magj? nečo ustanowili, dle
domněnj mého, neglépe by bylo kdy by takowé nákladky, nakolik
sc cestu, mezi Budjnem a Wjdněm, negináče mezi Čechij a Wjdněm
postawem! týkati budúJPán Tyrka we Wjdni, pri odebránj knjh
buď tuodtuď, buď z Čechie priwezených, sám wypláceti, a ge
hnedky od woznjka, skrze kterého se knihy z Wjdně dále na swé
mjsto, do Čechie anebo sem odešlu, weždy wyzdwynúti ráčil,
kterýžto woznjk přigedše na mjsto, a odewzdawše pořádně knihy,
onné we Wjdni wyplatené Útraty spolu se zaslúzenů a wygednanů
mezdů úplně gak tu. tak w Češjch by odebrati mohel. Ráčtě,
pokorně prosjm, o to se s Pán. Tyrkcm smluwiti, a tak wěc zrjditi,
by čokolwek buď sem do Budjna anebo do Peště, buď na Pána
Šaffaríka do Now Sadu sc posjlati bude, wšeckó do Peště na
Pána Mílowuka kupce, pod geho nápisem posjláno, a gemuž
oddáwáno bylo, on všecko^prigjmati a wypláceti, negináče čožkoli
buď do Wjdne buď do Čechie poslati budeme chceti, na Pána
Tyrku wysjlati bude. Úmysel tento i bratrům Česjm zgewugi,
a naděgi se, že i onnj na předložený, i mezi kupej, gako slysjm,
panugjcj pořádek wděčně priwolegj, kdy by gen P Tyrka ne
byl proti tomu.
Konečně mám štěstj Wám zpráwu dáti že giž před páru
tydni i do Lubiany na P Metelku Professora, i do Dubrownjka
na P Appendiniho několik Exx. Náwěštj předplacenj na Hi-
46 Прегшска II 721
stórij P Šaffarikowú sem skrze gistého kupce z Tržiště posla!,
ba něco i к rozdánj tomuto oddal, ale do Lwowa sem gen geden,
wjce do Slézku a Morawi, do Waršawi pak ani geden Ex.
neposlal, dobře by bylo, na P Lindě poslati песо. Gestii Wy
proukázanú na proti nám lásku opětowati ráčite, dálšému uřjzenj
Wašému geště zde pripogené 6 . Exx. podáwám, mysljm, že se
předplacenj o geden mesjc prodlúži.
Pán Kollár a ginj Přátelé uprimně Wás pozdrawugj, ga pak
do dalšé prjzne Wašé a prátelstwj se odporúčege, zustawám
Wáš pokorný sluha,
a oprawdowý ctitel
Martin Hamulják
P P
W Budjne d. 23. Listop. (po Rjmsk.)
1825.
P P Wnitř dotknuté Exx. Náwěštj P Milowuk přiiežitě
odešle.
[Ha коверту:]
v. Ofen
Sr Wohledelgeboren
Herrn Doctor W olf Stephenson Karadgich (p. t.)
zu Wien.
Abzugeben auf der Landstrasse,
Weissgärber Marksergasse Ne 46. ini franco
1* Stock über den Gang.
Вошгани печат.
[Жиг:] Ofen
АСАНУ, 3740.
[Превод:]
В исокоучени, часни господине,

лигою пош т овани р о д о љ у б е ,
Ваш е цењ ено писм о о д 2. ШекуУгег м есец а и године при -
м и о сам с великом р а д о ш ћ у. С рдачно В а м за х в а љ ује м за р е в -
носну предају и разаиш /ьагье кгыгга и обавест и о ИспГорији i.
Ш аф арика; З а хва љ ујем В а м и за љ уб азно обезбеђењ е м ест а за
с м еш т а ј књ т а које о т у д а у Ч еш ку а оданде к н а м а у Б е ч т реба
д а се пош аљ у. Т ако ћем о, по допугит егъу Г. Тггрке, и м и и
браУга Чесы, с ее на /. Т и р к у слагай, као гигТго см о т о већ је д -
ном и у п р а во недавно уч и н и ли . Н а и м е, г. Ц иглер, проф есор .у
722
Х радец К ралове, већ м и j e неш т о (како пиш е) овим ист им
пут ем послао, а и од м ене послане кгыгге досад већ бесум њ е
goóuo. Љ убазнош ћу В аш ом u i. Тирке у Б е н у сада им ам о скла-
диш т е и прилике за ла к ш у уза ја м н у р а зм е н у чет ки х и наш их
ю ьт а преко Бена. Сада нам не преост аје gpyio нею д а се уне-
колико дою ворим о о т рош ковим а, т ј. око надокнаде превоз-
нику, т ридесет ине и преко ко1а д а се на н ут у ерши исплат а.
П о м о м м иш љ ењ у т рош кове пуш а Б уд и м — Б еч и Ч еш ка— Беч
исплаћује i. Тирка лично приликом преузим ањ а ю ьт а било
от уда [из Беча], било из Ч еш ке, а прееозник који из Б еча носи
кгьте за Ч еш ку или Б удим д а и о еде и у Ч еш кој на ист и начин
као у Б еч у, наплат и све т рош кове пош т о уредно преда ю ьт е.
О т ом е се, покорно В ас м олим , договорит е ca Г. Тирком и ст вар
т ако удесит е д а све ш т о се има слат и овам о у Б удим , или у
П еш т у, или господину Ш аф арику у Н о ви Сад д а се игаље у
П еш т у на адресу господина М и ло в ук а , т рю вца, и гьему пре-
даје; он he све приматы и исплаћиват и, а све гито будем о
ж елели било из Б еча или из Чеш ке слат и, слаће се на г. Тирку.
О в у ном еру и браћи Чесима саопш т авам и надам се да lie
и они на предлож ены и м еђу т рю вцим а, како чујем, владајући
p eg ca за хва лн о ш ћ у пристапш; само д а i. Тирка не буде против
т о г а.
Н а крају, срећан сам ш т о В ам м огу извест и д а сам, jo iu
пре пар недеља, преко извесноГ трговца из Трж иигта, и у Љ уб-
љ а н у i. М ет елки , проф есору, и у Д уб ровник, Г. А пендинију,
неколико примерака О бјављ енија о прет плат и на Ш аф арикову
И ст орију послао, чак сам м у дао неш т о и да р а зд е л и ; или у
Л а в о в — само један, выше у Ш лезију и М оравску; у В арш аву,
м еђут им , ни јед а н примерак послао нисам ; добро би било г.
Лиггдеу послат и нешто. У колико ггам В и осведичену љ уб а в
благоизволит е йоновииш , на В аш е да/ье располагагье п р и ла ж ен
о еде јо ш 6 примерака', мыслим д а he се прет плат а за је д а н
м есец продуж ииш .
Господин К олар и д р ут пријат ељи искрено Вас поздрављ ају,
j a пак, препоручујући се и даљ е В аш ој наклоност и и пријатељ-
cü iey, ост ајем
Ваш понизни слуга
и ист ински пош т овалац
М арт ин Х а м уљ а к
У Б уд и м у, 23. новембра (п о р и м ск о м ) 1825.
Р S. У нут ра пом енут е примерке О бјављенија г. М и ло в ук lie

благовремено послат и.
46» 723
{На коверту:]
Будим
Благородном Господину доктору
Буку Стефановићу Караџићу у Бену
Предати у Ландштрасе
Вајсгербер Марксерюсе бр. 46,
I спрат изнад ходника
414.
СИМА МИЛУТИНОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Ядранине Вуче!
Загр’лямсе, и по трипутъ целивам с’ тобом,

под ону нашу Стару Сербску
Найнайприе поздрави ми Анну Краусъ. мою снаху, и
твою дЬчицу свес’рдно-пр1ятельски.
Какъ!. Јолдашум бенум, и Султанум сенмиси, nocni
толикога времена, датисе и я живъ явим, и у Лайпцигу . ?
Да! А тебе да превазиђем!. Не! раниеси почео, и млого
учинио, те далеко предамном; но да ти нав’ршим слутню
твою давнашню, да ћу я некада С ербиаду сочинит’ Ево ти ме
дакле шньоме башъ истоомъ готовом евође свету на видику,
ама и до устаа ie сад олюштена яета ближе; него мени до
печатаня моста к’рвавога зноя и дйла. Имадемга стодваест
табака рукописом, и налазим преко 30 даће их быти печата-
нога, съ десет лиепие изрезаца (:купферштиха:) пак сад гле-
дай, размысли, и суди шта ми к томе треба, кад ништа друго
неймам, окром за време бавленя трошакъ. ако е на дну мор
ском бисер тражити евово ie! Ил’се мени чини, што ми преко
Boni прошня публична предстой, коюси и ты г’рдно писменно,
и я с’рдечно ненавидим; али ме научи какоћу иначе, кад’ ни
ию неумјем одпочети; премда сам доста досад’ приватно до-
био на то, негосам од тога млого и потрошио. Дакле, Аман
Кардаш, научи ме и напиши ми какоћу! Ево ти прилика
лђанв брале, да наплатиш од мене ioni Београдскш дугъ.
те съ лихвом!. Несумняйсе о достойности дЬла, акобашъ
иние Хомеровим штилом, пуностю, и обозренйм ока орловско-
славуйска, Жпвковић га ie Телемакъ преглед’о, добру му
сентенщю изреко, и мене Србским некаким OcciaHOM назвао;
724
то ми е дотврдио и неюй другiii философие доктор Платон
Симеоновичи Сербинъ из Каменице изнад Варадина родом, а
сад е у Одеском Лицею п’рвый найспособнш Професоръ, пак-
дер како неби све чинио за изставит’ га на свиет?! Бе да ми
ie како да и тебе сад свамо превучем! А да скупа яде лдујемо,
или пЕсне поопЕвамо. Нешалисе главой, ако ты и сочиняваш
Исторно найновто С’рбску, да мени поревнует, и на ме
замрзиш, што сам я ово кунаторио! Ерћу те борме изцр’тати
из мое Србиаде. ! Непренадайс’ ништа! „Стежи коня, ето
поля, колико ти воля!“ Ясамсе само разпЕвав низ рудину
спустио у млоготравну лууку, ђесем неколико прошетав се
понек1й садворношћу лЕппнй и мирисом любчш црвиетак
ускинуо, и у киту га ставио;. кад све нагизданне у коло,
нек и Србка чимегод. Него тыдеръ мени пиши непре-
мЕнно и некасно какоћу, и штаћу, и како гы болЕ знаш, и
препоручи ме ако имаш коме амо, сасвим сам страннъ, а
ни зашто друго ниесам овде печатат’ дошао, ербо ie моя
муза смЕрна и скромна изван оружя него се надам да ie
печатня 1ефтшпя и скория, како и ест Твой дутом и срцем
120г ноем. 1825 у Лайпцигу
Симеон Милутиновичь
одговор. 2/14 декемвр.
Оригинал изгубљен, био у НБ, 1312.
Штампа се по: Просветии ыасник, 1893, св. 2, 99-—100.
415.
ДИМИТРШЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ ВУКУ КАРА1ЈМЋУ
Трст, пре 26. новембра 1825.
Ваша доброта више него ли моя препорука ми дае сло
боду, да Вам ово мое неколико листова упутим, молећи Вас
о настояню да се напечата. Изволите найпре прочитати, и
ако ми е штогод утекло ис пера, молим Вас, изволите испра-
вити. Сзгре чиними се има доста, найвише е у ортографш,
гди сам знаюйи фаљивао, а зашто? то Вам само устмено казати
смем, са свим тим, пошилЕм ово пробе ради као првенца, а
друго што узслЕдуе, стараћу се, да савршенје буде. Ви му
изволите код штампара дати ону прјнтност за око, како што
изискуе струка рода, за кою е писано, и онако како ће моћи
725
намамити, да га читаю и оне, кое читаю радје Романе Фран-
цуске ИталЈанске и Немачке. Ja би желю по овом формулару,
и овако, а мало и ређе врстице, на лЬпой арий, и на ше-
снайстини 500 екземплара. Од Koiň одно 50 на лЬпшой артш
(Schreibpapiery1) словима вашег забавника. Ђенетлјакон Илш-
ћев ми се за око ико допада, желю би сам, да би и мой М а л и
Ц еЪ т а к онако у своме малом формату могао имати онаку
ярГятност. Ако бисте имали какву фигурицу код шта[м]пара,
коя се слаже са садржашем, кад бисте е метнули на зачелЬ
самог преповЬданя, чини ми се болй би стаяло, неголи празно
мЬсто, кое сам ia само премрляо caBioHOM чертом. Одном
реч;ю за дЪвойке се нише, кое стрпЬшя не маю за моралне
ствари, колико за Романе, a iom манЬ за српске књиге. Дакле
ако щ внЬшност не намами, тешко ће iň внутреност, ер е iom
не могу знати. А ви милуете род заиста више него ли и какав
Србљин, дакле по оной любави и препоручуем Вам настоянЬ,
и то правлЪнй, а прегледавши от прилике моћи ћете знати
цЬли трошак, кои ми изволите гавити, да на овай не чекате.
С’ коим ћу Вам и 6 f. од Милаковића из Дубровника прислати.
Може ли се шиляти у Маџарску от тш књига, што се
код С. Отаца Ормена штампаю? твиде те ми и то.
Сви Вас одавде прјители поздравляю. Ово е други Маи-
сторовић, nie никад 6 io у Карловци и Вас поздравля са нама
и с ’ Вашим
Д Владисав
ПП. Морао би сам ово на чисто преписати, али заиста

не ма кад, Фрушић ми рече, да Hie потребе
Збогом
D em Hochgelehrten Herrn H. Wuk v
Stephanovics beim H Theodor
Demeter Tirka in Wien
одговорено 14/26 Нојемвр. 825.
N. В. о 6 f. од Милаковића.
АСАНУ, 3233.
Вукова иреписка IV, 361—362.
1 П н саћ и папир.
726
416.
ВУК КАРАЦИЋ ВАСИЛИЈУ ПОПОВИЋУ

Благородии Господару Baco!

Истина, да сте ми остали дужни одговор на моје писмо
још из Липиске од 6 . окт. 1823. године; но опет сам се нака-
нио да Вам пишем, као староме пријатељу моме. Без сумње
ће Вама бита познато, да сам ja 14. и 22. Августа писао Гдру
одавде, и послао му једну књигу народни наши пјесама на
Њ ем ачком је з и к у и 13 објавленија о моме забавнику за годину
1826, и молио га, да би учинио милост, да и заповједи ра-
заелата по наијама, да би ми се скупило што пренумеранта,
па ни одговора нити и једнога пренумеранта! То je очевидни
знак, да су непријатељи моји Господарево срце и лице са
свим одвратили од мене. Сад je моја једина надежда у Вама,
да ме Ви опет код Гдара у стару милост доведете. Ja сам
добро увјерен, да сте Ви прави пријатељ Гдарев; а како сте
нријатељ његов, морате бита и мој, јер видите, да мени ништа
тако на срцу не лежи, као Гдарева чест и слава и полза. ja
сам о томе вјечне сведоџбе оставио. (Нека непријатељи моји
данас колико им драго толкују све моје родољубиве жеље
и послове наопако, но, ако прије не изиђе ђело на виђело,
потомство ће безмитно, кад зелена трава над нама порасте,
судити без атера и без страа. Ова мисао мене довољно тјеши
и разговара, само ми je жао, што ми непријатељи сметају
вйше добра чинити Гдру и народу Српскоме.)
Ja Г дару више писата не смијем, нити би му имао шта
друго писата, осим онога, што сам му писао из Земуна и
одавде; него Вас молим, да му дате ову моју нову књижицу,
и да га за мене пољубите у скут и у руку, и да га молите,
да би милостиво лице своје опет обрнуо к мени. Moje су
прозбе њему познате; оне су мале и премале према његовој
величини и могућству П р в а je моја прозба, да одговори
Гриму, као што ми je обрекао лани у писму од 5. Јулија, она
je зато прва, што се тиче њега и његове чести и славе. Ja
сам Гриму писао неколико пута, да ће му Госдодар јамачно
одговорити, и давно би му одговорио, него je забуњен с ко-
јекаким народним пословима, тако му се и он у писму може
изговорита, што му прије није одговорено. Ja сам лани писао
ГДару, ко je и шта je Грим; а Давидовић Вам то може још
више казати.
727
Ja би Вам желио послати и више ови моји Забавника, али
не знам како ће и овај бита примљен: кад сам ja тамо у рђа-
вој чести, моја књига мора бита још у горој. У овој je
књижици прво и најзнатаије оно, што сам ja тамо с мило
стивом помоћу ГДаревом скушьао. До воље и милости ГДа-
реве стоји, да тако опишемо све наше тамошње намастире.
Ако сте ради знати, како с а м : само сам здраво, фала
Богу! а у осталом сам зло, не може горе бита. Од пренуме-
ранта на ову књижицу скупио сам, те сам платно кирију за
кућу и до сад којекако живио; а у напредак Бог зна како
ће бита. О Њемачком новом љету ваља ми плаћати самом
књиговесцу више од 1 0 0 f. сребра а да двапут толико ваљало
би ми, да искупим којекаке ствари, што сам подавао у залогу
Ja се још једнако уздам у ГДара, да ме не ће оставити. Ако
не могу тако бити срећан, да ми 1 одреди пензију, за коју
га молим већ има пет година, а Ви га молите барем штого!)
да ми пошаље сад у овој невољи. Кад би се смиловао да ми
пошаље 1 0 0 0 форинти сребра, онда би сам намирио ове моје
све мале недоскутице, и гледао би, да наштампам Српски ону
његову историју с портретом његовим (па би сам je послије
наштампао на Њемачком језику, да се каже, да je преведена
ca CpücKoia) Ако би ми послао ваш е (од шьаде ф. сребра)
онда би сам виш е и чинио; а ни м ањ е (ако ми пошаље) не
ћу одбацити.
Ви ћете мени учинити велику љубав, ако ми одма одго-
ворите на ово писмо; ако ли ми не одговорите ништа, онда
већ знам шта je.
Поздрављајући Вас љубезно, и препоручујући се старој
љубави и пријатељству, и молећи Вас, да ми на ово писмо
побрзо одговорите, с истиним почитанијем остајем
У Бечу 14. Нојемвр. 825. Ваш покорни слуга
В. С. К.
Прение. АСАНУ, 3036.
1 П р ец р тан о р а д е .
728
417
ВУК КАРАЏИЋ ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ
Пречестњејши Господине,
Прије мјесец дана одговорио сам Вам на писмо Ваше од
9. Октомврија. Од Г Илијћа, учитеља Карловачкога, прими-
ћете Забавнике, и једну Њемачко-Српску Граматику, и једне
О й е д е ceeüioia писма на С рпском је зи к у .
Писали сте ми, да Вам пошљем и пјесме, но не знам,
или сге ради Српске пјесме (у оригиналу), или Њемачки пре
вод (Volkslieder der Serben); за то Вам и нијесам сад могао
послати. Како ми пишете, Српске Вам могу одм й послати, а
Њемачке за сад не могу, док не пошљете 2 f. 40 xr С. М.
У Пешти се штампају H ochzeitlieder der Serben, о ко-
јима Вам шиљем објављеније. Гледајте да скупите доста пре-
купитеља. Новце послати и књиге добити можете или преко
мене, или пишите управо у Пешту.
Шта велите за мој Забавник? Али управо да ми кажете.
За годину 1827 молим и Вас да ми што дате (ако Бог да
здравље!).
Копитар поздравља Вас љубезно. Од мене, молим, по
здравите Гдина Архимандрита Рајачића и Гдина Тркуљу
С истиним високопочитанијем јесамУ
У Бечу I6./28. Нојемвр. 825. Ваш
покорни слуга
Byк Стеф. Карацић
|На последњој страни Л. Мушицки забележио:]
21 Ноемв. 825.
АСАНУ, 2132.
Сшрижнлово, 1887, бр. 13, 206.
729
418.
Славонски Брод, 29. новембар 1825.
У Броду 29or Студена 1825.

Преведри Господине и љубезни Приатељу!
Лист Ваш од 6/18. т. м. и год: нримио ’сам, драго ми
je да ’су моји новци здраво до Вас дошли, и ево Вам сада
опет f 20 W W улажем да наплатите што сам за Пошту,
и за књиге дужан остао, незнам тко je армицу платно, мо-
ребити, да je кочиаш ja му нисам више него f 6 . W W
по погодби наплатио дакле незнам јели и армида у тому,
или ју Вама намГрити морам; зафаљујем Вам на Вашему
Труду и препоричујем се и у напредак, кад ми од чета пот
реба узбуде. Због Везидбе кгьигах имадем контракт с’ осЬчким
књиговежом; а Армициа и Кириа јевтиниа бива од несвеза-
них књигах, него од свезаних.
Забавнике сам из Пеште од Г Миловука нримио, и то
на мГсто 17—20 ком : дакле 3 ком. више, који за Ваш рачун
код мене остају — за то молим Вас да ми нешаљете више,
бојим бо се да неби код мене лежећи остали, а Ви jix тамо
можебити боље продати можете, него два за Адама поша-
љите! —
Љубезни Господине и Брате Вуче! што се мени и Вама
допада, оно простому народу нпје у вћк по ћуди, верло сте
млого у Забавнику о филологии говорили, и што небисте
морали, ево Вам мишљења овдашњих предброинйках, од
Забаве (кажу) неима ништа до Вељка, и оних двиу пЪсамах на
крају — а оно je друго све ништа! Забавник хоће се да за-
бавља а он од којешта другога пйше, канда није читао*
старога Забавника. Ja јим пред очи донесо, да барем отуда
научити могу оно разумГват што Поп у Церкви чатй (главне
разлике etc. etc. pagina 41) али они недаду се ни свилама седлат,
то ови говоре, што на другима Mt стих кажу, незнам. Дакле
ако Бог даде те години опет узпишете, гледаите више за
бавах, него суморних стварих.
Што се пако мене тиче, ево Вам моје свесрдно и искрено
мишљење сверху Ваше Данице: Почетак описања сербских
намастйрах, за људе филологе ствар je верло лГпа и добра,
мени се веома допада, само ми je жао да сте верло мало гд+.
гдЬ казали н. п. В аснесеније• незнамо право јели Намастир,
или саме зидине? стари рукописи млогому ће Домородцу
730
у очи пасти, а тко јих има знат ће јих чувати. Али неби фалило
да сте за ову Годину само једно 3 или 4 узели а на годину
опет толико и т д. јербо и Старокушаоци (antiquitatum investi
gatores) знаду се у дугом литању уморити. За разлике
између Језика старо- и ново славонскога Ех вала Вам! баш
уираво добро. Живот Ајдук Вељка Петровића (можебит
што нисам Сербљин) мени се са свим недопада, ja га неби
био тудЪ метнуо. — Ништа немавье Народу je драго, и ja
Вам узрок погодити могу, дакле добро. — Одговор рускому
реценсенту мени je верло поћудан, нека непири гдЬ га нежеже.
— Оне су ми дв% пЪсме поћудне и угодне. Другачие сте л!п
формат и Папир дали, дакле je све добро, само још да Сербљи
к’ тому Вољу имају, али нису они још оваквим Делима од-
расли. На годину ако Вас Бог поживи и Ви опет Даницу узпи-
шете, гледајте више о забави, јербо неможемо захтЬват да
сви филолози постану, а људи би ради бити са Забавником
забављени, дакле јим имамо колико je могуће угађати, V o x
p o p u li vo x d ei2 казали су стари Латини. Ове би године, да сам
ja издавао у нутра метнуо једно 3—4 Намастира. Одговор
Реценсенту, (јер ово несмие дангубити) а друго би све са за-
бавама, пјесмама, приповЪстима, и с’ таким стварма изпу-
нио. Разлике би језиках за годину оставио, да није све ernst
haft3 и. т д.
Зафаљујем Вам на О б явлениу Макровиотике, или Науку
о продуљењу живота човЪчанскога будићи пако да и Језик,
и Правописање властито имаде нећу с’ њиме моју књижарницу
сметити другачије домородне ствари милујем, и био би
купио али вољим нЪмачю, него никаковски.
Немојте ми заборавит Талфине ГНсме послати, и остала
наручена како такојер и Огледе св. писма, што од тога про-
дадем4 јавити ћу Вам, и новце послати.
Јаића су књижице веће штампане, али Вам неимам При
лике послат придат Ьу к’ тому 3 календара славонска, који
ће истом ових данах штампани бити. Адам ми каже да опет
има никоји одговор на ланску Рецензиу од Шокца, у кому
се доказује да Шокац’ од Шаке изходи. —
Ja ово врЬмена о Граматики баш ништа нисам радити
могао, домаћи послови сметали су ми свеједнако а сада
je опет зима, пак радити немогу у ладну а у топлу сам
само у вечер пак опет немогу ништа међу домаћима, еле je
Синтаксис готов, т j. основан, сада га текем подполнају
ако гдЬ шта чујем, или штијем, мислим да ћу моћи колико
толико до промалћтја попунит и свершит, пак ћу онда из-
правит и на чисто преписат. Уфам се у Бога, да ћу години
до ово доба са свЬм готов бити јер ћу сада преко реда
731
Етимологикон писати туд бо ми нетреба баш сабрана памет,
то могу у врићој5 соби и међу женама радит За љубав овога
посла зафалио сам на поштеној варошкој служби (хтЕли ’су
ме никоји дан на мГсто покојнога Ридегера за сенатора мет-
нути). Дедерте молим пропитајте тамо пошто би лист (Та
бак) штампати хотЪли? вй знате моју вољу велика осмина
стиснуто (gedrängt) и поситна слова — како би стајало ca
Коректуром etc. etc. ништа више него 500 ком:
Чуо сам да je и Бечу у цензури Качића Шсмарица и
Осман, веће више од 2 Године, да се опет у Дубровнику
прештампа, дедерте пропитајте, који je то тако спор Цен
зор? —
Са Себастијановићем имамо сто пословах — право je он
претио да ће Вук добит процес ал ће вели баш Скалица имат
доста писања, и тако je e r сада je опет добио 14 Данах про-
дуљења за Апелациу за Ферића новце имамо писат више
него ’су врфцни али je хинад, Себ. свеједнако ради да
дигне фрбот, а ми се морамо отимат коликогодЪ je могуће,
имао би Вам једно 5— 6 Табаках пуно написани тога процеса
послат, али ми je тежко толико преписиват, а и Пошта би
одсГкла доста, дакле морам чекат на коју сигурну прилику
лак ћу Вам онда сва Писма заједно послат, незнам како ће
бита, хоћемо ли моћ Ферића Новце отет Себаст из дубока
тиска, и нашао je један Бешаид од 1822. године, по кому ти
новци на никога Петра Чабраића спадају али смо ми на
готово фрбот метнули, дакле још незнамо, како ће бита, еле-
ми се чини да ћемо јих ми с помоћу божјом добит, последње
Писмо у име тога јучер je Скалица предао, дакле join нисам
могао разумГт што ће с’ там бита.
6 tog Prosinca
Овај Лист нисам перво хотио послати, желећи Вам барем

штогод од’ Апелацие Себ. јавита, еле још ништа незнам, нити
сам чути могао. Г Поповић каже ми да ћемо Ферића новце
поуфано добита, али још нејма ништа писмена, Бешаид ево
до данас није изишао. Што буде писат ћу Вам у скоро, међу
там мора и Себ. Апелационс Бешверде предата, ако буде шта
закучата или смућена, морат ћу Вам у Беч послат да тамо
дадете одговор начинит, јер ме je страх да гдЬ нефалим, те
да Вам Штету неучиним, као што би с’ Ферића новци било,
да један добар Приател. посла неупути, који би Враг знао
њиове Герикцорднунге, ми смо фрбот метнули, а нисмо знали
да се фрбот мора кроз 14 Данах потвердити, т ј. јустифи-
цират, — еле срећа биаше, да Себаст није осГтио, него још
732
доста рано послЪ 20 Данах Скалица и то сврши, те тако имамо
уфање ово Ферића новчаца ујагмити.
Сада остајем с’ мојом обитељу љубезно Вас поздрављајућ
истинити Приатељ и Слуга
Ign. Al. Berlicb
Поздравите Г Копитара.
[На омоту:]
v Brood
№ 44
Sr des Herrn D r Vuk Stefanovich Karacxich.
Wohlgeboren
in Wien.
Weissgärber Vorstadt Marxgasse.
[Жиг:] Brood
одговорено 12/24 Јануарија 826.
АСАНУ, 3606.
Вукова йрейиска V 100—104.
i Ова реч натписана изнад прецртане речи напою.

z Глас народа глас бога.
3 Озбиљно.
4 У овој речи префикс уз прецртан.
5 У неким речима И. Брлић je уместо и писао латинично и.
419.
ВУК КАРАЏИЋ МАРТИНУ ХАМУЉАКУ
Благородии и високоучени Господине,

предраги и високопочитајеми пријатељу!
Ваше предраго писмо од 23га листопада имао сам^чест
примити. Ваше су књиге прије неколико да[на] послате Гдину
Циглеру, од кота Вам шаљем преко Г Јосифа Миловука
један завежљај (paket). И у напредак, кад му узимате што
слати, изволите послати на Г Тирку, а ми ћемо одавде опра
вите, како тьегов кочијаш дође; ако ли од њега што прије
дође за Вас, будите увјерени, да ћемо Вам одма тамо послати.
Једно објављеније о Историји Гдина Шаффарика ja сам
послао Линду у Варшаву, а и у Дубровник послао сам једно,
такођер и у Задар; а како ми пишете, да ће се вријеме прену-
мерирагьа продужити један мјесец дана, тако ћу гледати,
733
да и још којекуда разашљем, како се догоди прилика. Ja
имам већ 14 пренумеранта, које ћу Вам на вријеме послати,
а у том може бити да ћу још кога добити.
Молим Вас, поздравите ми љубезно ГДина Колара и
остале пријатеље.
Препоручујући се Bauioj љубави и пријатељству с истн-
ним високопочитанијем јесам
Ваш
У Бечу 18/30 Нојемврија 1825. покорни слуга
LAMS, № 2.
Literarny archiv, 1969, 54— 55.
420.
ВУК КАРАЦИЋ ФРИДРИХУ ПАВЛОВИЧУ

АДЕЛУНГУ
Ваше Высокоблагород!е\
Сще 1823го года я имГлъ1 честь послать Вамъ из Галлы
чрезъ ГДина доктора и професора Фатера т р е т у ю книгу на-
родныхъ Сербскихъ пЬсней; не знаю получили ли вы оную
или нЬтъ.2 Теперь3 имЪю честь послать Вамъ чрезъ Ф. Бусе
п е р в у ю и в ш о р у ю книги помянутыхъ Сербскихъ пЬсней, а
особено ciro4 мою карманную книжку (Д а н и ц у ) за 1826тьШ
годъ, и одно обявлеше ГДина Шаффарика о исторш языка и
литературы всЪхъ славянскихъ нарЪчш; первую и вторую
книги народныхъ5 Сербскихъ пЬсней.
Гдинъ Копитарь кланяется Вамъ учтивейше, и благо
дарить Вась за письмо, посланное ему чрезъ ГДина Ф. Бусе,
котораго знакомствомъ онъ Вамъ очень обязань.
ВЪна 21. Ноября 1825. (и пјесме сам предао Б у с е .)
734
[Концепт писан на полеђини омота с адресом:]
An den Hochgelehrten
Herrn Wuk Stephan Karadzity
in Wien
Bitte! abzugeben im Gewölbe H. v. Bosino
am Alten Stadt
[Ca друге стране:]
Арсо!
непропЬ’сти одма предати Гдн8 ВЬ'к8
овай календарь твой
Светозаръ
[На десној страна одломак неког животописа, вероватно Георгија Ар-

сенијевића Емануела:]
и оно се послије само звао обор кнез Пог

Но он видећи да ће и то име с њима умршети, потражи
каку на кнаду и потомству своме, и тако и Манојло.
1 Надписано изнад прецртане речи послаль.

2 Иза овог прецртано Теперь честь имЬю послать Вамь чрезъ Гдина
Бусе.
3 Ова реч дописана изнад прецртаних речи я получиль для Вась.
4 У наставку прецртано хотя не имЪль щаашя увЪдомитъся оть Вась,
быть почтень увЪдомлешемъ о получети оной, надЪюсь, что то Вы,
5 После ове речи прецртано Сербскихъ.
[Превод:]
В а ш е в и со ко б ла ю р о д ст во ,
м илост ивы ю сп о д а р у,
Ј о ш 1823. Године им ао сам част д а В а м и з Х а ле а , преко
i. д о к т о р а и проф есора Ф ат ера, п о ш л е м т р еп у к њ т у Н а р о д
ных с р п с к и х пјесам а, не зн а м д а л и ст е j e д о б и ли и ли нист е.
С а д и м а м част д а В а м преко Ф. Б у с е а п о ш л е м прву и g p y ly
к њ т у п о м е н у т и х ср п с к и х песам а, а нарочит о о ву м о ју џ еп н у
књ и ж и ц у (Даницу) за 1826. Годину и је д а н оглпс Г. Ш аф арика
о И с т о р и ји је з и к а и ли т ер а т ур е с в и х сло вен ски х наречја.
Г о с п о д и н К о пит ар В а с на јучт и ви је п о з д р а в л а и за х ва -
л у ј е В а м на т е м у које ст е м у по сла ли по Г. Ф. Б у с е у . За
познанст во с њ им веом а В а м j e обавезан.
Б еч , 21 новем бра 1825. ( И пјесм е сам предао Бусеуј
735
421

Карловац, 4. децембар 1825.
Благородный Высокоученый
Высокопочитаемый Г о с п о д и н е !
По предрагомъ ми писму Вашемъ одъ 17 теку мЪсеца,
морао самъ обявлеше юшь еданъ путь преписати; преписы-
ваюйи га поправю самъ на нйколико места. Молимъ подайте
га ома у штампарЈго.
Шилю&и Вамъ поправлено мое обявлеше о П р в е н ц у
и л и До с. Б у к в и ц а м а у два рукописа, молимъ да при
концу беседе имате любавь, празно оно месташце испунити
Немачкимъ натписомъ на ту штампар!ю ЧЧ. ОО. Срмена, я
право незнамъ ни како се титулира, ни како се натписуе.
Докъ видимо брой пренумеранта онда ћемо о свему
определителше диванити: садъ само гледайте да скоро 2 0 0 .
обявленш добыемъ. Опростите я Вамъ одвейъ млого зано-
ветамъ, но томе е доброта Ваша крива. Хвала Вамъ на гласу
о Каулицш! И г Магарашевийъ ми се на н Ьга мало потужю,
ал’ я судећи да ме закинута неможе, што и онъ кодъ мене
има у комисюну кньига на 450. f. ср. затрчао самъ се и за
главногъ скупителя га изабрао. Но кадь се тако о нему говори
ванъ! ванъ съ ньимъ!
Забавнике Ваше юшь нисамъ добью; ала су гдикои люди
немарни! Данасъ пишемъ и Поповићу ньи ради у Загребъ.
Благодаримъ Вамъ на приятельству, што с[т]е емца нашли
за мою кньигу, па 1ошъ тако великогъ емца, Вы радите ту
како наиболе знате, а я ћу мою благодарность гледати кадъ
тадъ да осведочимъ Вамъ.
Опростите за ово писмо неплати, зато, да безбедше у
руке Вамъ дође. Кадъ Вамъ ушилемъ новце за обявлеше и
дугъ мой, намирићу Вамъ и овай постъ порто.
„Порабощеше Cepöiie“ Вамъ я покланямъ, а ако юшъ кое
узмогу добыта Вамъ, послаћу Г Милетийъ ми е обећао по-
слати рукопись Буквица, што е одъ покой. Ексцел. Мюковийа
добью, па нити ми шиле, нити одговара на писмо, ньи ради
писано му!
Бедногъ Г Мркаля пре неколико дана предаде Маги
страта Слуньскомъ Регименту, кош кадъ га е тео примити,
изломи о нега читавъ лесковацъ за непокорность иегову
После га окую у тешко гвожђе и оправе га првобанскомъ
Регим. подъ стражомъ. Тамо ће сирома на зло доспети; ако
Обрстеръ Несторъ буде злопамтило!
736
Да Вамъ после опетъ непишемъ и обявлЬше нешилкмъ,
молимъ зауставите едно за себе и скуп’те ми што пренуме-
ранта на Буквице; понудите и Г Милетића —. Я ћу главнимь
скупитељима писати, да сви новце и имена на штампарЈк)
ЧЧ. ОО. Срмена шилю; а Вы будите ми добри и ова имена
кадъ приспкду дайте1 пописати у малый каталогъ, или већв
како Вы знате.
Буквице ћемо у Octavformatu2 штампати на druckpapiery3.
Слуга, Будите здрави; мой поздравь и поклонъ молимъ
изручите Вашой любезной Госпоицы одъ
У Карловцу 22. Нов. 825. Вашег БлагородЈл
истинитог почитателя
С. Илшћа
П. П. Са стране преломлкнъ рукопись, молимъ предайте

у штампар'1'ю, чини ми се да е разговетше писанъ,
ОБЯВЛЪН1С
Чувеный езыкоиспытатель нашъ, покойный Г С о л а-

р и ћ ъ, издао е 1818. године М е з и м ц а славомъ увкнча-
ногъ мудраца намъ Д о с и т е а , а мене е запала та срећа,
да Србской публицы саобщимъ нкговогъ
ПР ВЕНЦА,
или:
ДОСИТЕЕВЕ БУКВИЦЕ.
Дайте, родолюбцы! дайте, пр'/ятельи Д о с и т е е в и ,
дакле и к н ь и ж е с т в а нашегъ р е в н о с т н и пр1ятельи!
пруж’те руку помоћи, да намъ се р о д ъ исъ п р в е н ц е м ъ
нкговимъ, као и с ъ о с т а л о м ъ му дЬчицомъ упозна.
Поит’те му маломъ само частицомъ имутка Вашегъ на сусретъ
и р о д ъ ће брзо п р е к р а с а н ъ д а р ъ и у нкму одъ
Д о с и т е а добыта. Достойно е, да та сви еднодушно онимъ
жаромъ дочекамо, коимъ е уважешемъ А л е к с а н д е р ъ
И л i я д у любю и читао. Праведно е, и врло башъ нуждно,
даму се сви, онимъ пламеномъ любави разгреемо, живо
раскрилимо, обгрлимо та, и у нкдра своя онимъ духомъ
смЬстимо га, коимъ е првенче ово зачето и роду на д а р ъ
и п о л з у п р и н е ш е н о . — Ко ће се на П р в е н ц а
Д о с и т е е в о г ъ пренумерирати?
Ласкамъ си да ће свакш, свакш башъ, кош за ово пре-
похвално нкгово дЬло чуе само; коме е гођв име Д о с и т е й
О б р а д о в и ћ ъ познато, свакш ће се пренумерирати. Да,
тимъ неће показати само, любавъ къ имену Д о с и т е е -
в о м ъ, него ће 1ошъ и освЬдочити, колико му нЬговъ мораль
на срцу лежи.
Я нећу ништа обећавати, нити ћу што на похвалу Б у к
в и ц а му говорити; судимъ да е све излишно. ДЬла Д о-
с и т e е в а сви и безъ мене похвалюю; ко му се о кньиге не-
ягми? — Коме нису добродЬлный нЬговь духъ и морална
поучешя, вкусь и медоточне иегове рЬчи довольно позната?
Тимъ му и п р в о р о д н е Б у к в и ц е к и п е !
Толико ћу само казати, да е онъ дТло ово свое Д а л
м а ц и и писао, одъ А з а брата свогъ почемши, крозъ с в е
буквице тако просто и мудро, ватрено и разговетно, тако
шальиво и оштроумно, искрено и снисходително се провукао,
и съ И ж и ц о м ъ, своюмъ (као што самь вели) найлюбез-
ш'омъ сестрицомъ тако поучително окончао, да е необходимо
нуждно да га свакш С р б и н ъ у кућици своюй (ако ће и
найманя быти) има, као првый плодъ ума, срца, и труда,
као драгог П р в е н ц а Д о с и т е е в о г ъ грли, люби и
за свакш случай, за савЪтъ му, зрео савйтъ му притиче. —
Као што е М е з и м а ц ъ , величественимъ образомъ оца
свогъ украшенъ, тако ће се и П р в е н ц у мЪсто оно (на
мйдорези) предположити, гди се овай на великий понось
Д а л м а т и н ц ы м а зачео. И колико е кньигопечатня на
данашнЬмъ времену скупа, u tn ą се одвеГгь мала назначуе.
Коме ће тешко быти за еданъ екземпларъ 24. сребр. край.,
или 1. фор. в. в. изложити? Узроцы тога есу слЬдуюЙи: 1.) да
свакш овако драгоцЬно благо, лако себи прибавити и ньимъ
дычитисе може; 2 .) да благоимућнш на више екземплара безъ
великогъ трошка пренумериратисе и неимуйныма, особито
сиротной дйчицы, д а р ъ Д о с и т е е в ъ ползе ради дари-
вати могу.
О, колику ће кньиголюбцы забаву имати, какво благо
родно увеселйше наћи, колику ли ползу потегнути, ако преко
недйлй и едну само буквицу съ вниманЬмъ и разсуйенймъ
прочитали буду! П р в е н а ц ъ овай савйтомъ и наукомъ
преизобылуе! — Ово нек’ ми се не прими подъ хвалу; та
право е да и напредъ одъ части явимъ што есть.
Новцы се за ову кньигу, коя ће исто онако печатана быти,
као што е С а ч и н и т е л ь п и с а о , ишту напредъ. Г Г
с к у п и т е л й учтиво молимъ, да дйло скупляня обычномъ
и освЪдоченомъ вейъ ревности своюмъ узму на се, свакогъ къ
пренумеращи понудити труда незажале (еръ ће кашнЬ кньига
738
поскупити), и имена Г Г пренумеранта до последнЬгъ Феб-
руара 1826. г съ новцы заедно, на кньигопечатню ЧЧ. ОО.
Срмена у Бечъ съ овимъ надписомъ пошалю:
Или на мене у Карловацъ, или:
За Банаћане A n den H errn Paul R o z s a M i c h a j l o v i c s ,

B ürger m d H andelsm ann in T e m e s v a r
Бачване A n den H errn D e m e t e r R i g y i c z k y , B ürger
und H andelsm ann in Zombor
Сремце A n den H ochgelehrten H errn Gymnas. Professor
G e o r g v MagaraschevicsinNeusatz.
З аСрбпшце:A n den H errn A t h a n a s P e t r o v i c s F rucht
händler in Z e m 1 i n.
Славонце A n den W ohlehrwürdigen H errn A t h a n a s
S p a i c s P farrer in E s s e k.
За Рваћане A n den H errn J o h a n n N i c o l i c s , B ürger und
H andelsm ann in A g r a m.
Рватску крайну A n den H errn B a s i l R a d a k o v i c s ,
B ürger un d H andelsm ann in K a r l s t a d t .
Далматинце A n den H ochgelehrten H errn D e m e t e r
W 1a d i s 1a v, L ehrer der Serbischen Ju gend in
T riest.
Црну Гopy• A n den H errn D e m e t e r Milakovics,
H andelsm ann in R a g u s a .
У Карловцу 1 Децембра, 1825.

Самуйло Илшћв, зрш.
у кр. Педагопуму Србскомъ предуготов
народ, учитель
Ап
der Hochgelehrten Herrn Wun
Steph. v Karadschics,
Doctor der Weltweisheit &c.
pr Adresso des H. Theodor Demeter Tirxa.
in Wienn.
[Жиг:] Carlstadt.
одговорено 9. дек. (по Римск.)
АСАНУ, 3193.
Вукова прейиска IV, 312—316.
5 дайте иза прецртаног пошалите мени.
2 Осмина формата.
3 Штампарска хартија.
47* 739
[Превод полиса пренумераната:]
Рожи Михаиловићу, грађа-
За Б анаћане: Г о с п о д и н у П а в л у
н и н у и т рГовцу у Темишвару.
“ Б ачване: Г о с п . Димитрију Риђичком, Грађанину и т р ю в ц у
у Сомбору
“ С рем це: В и сокоученом го с п . Гимназщ ском проф есору Г ео р -
iujy M a ia p a m eeu h y у Н о во м С ад у.
За С рбијанце: Г о с п . А т а н а с у П ет р о ви ћ у, трГовцу ж и т о м у
Зем ун у.
“ С лавонце: П р еч а сн о м госп. А т а н а с у С п аићу, пароху у
О сијеку.
“ Х рваћане: Г о с п . Ј о в а н у Н и к о ли ћ у, Грађанину и трГовцу у
ЗаГребу.
“ Х р в а т с к у крајину: Г о с п . В а с и ли ју Р а д а ко ви ћ у, Грађанину
и трГовцу у К а р ло вц у.
“ Д а лм а т и н ц е: В и сокоученом Госп. Д и м и т р и ју В ла д и сла в-
љ евићу, у ч и т е љ у ср пеке м ла д е ж и у Т р ст у.
“ Ц р н у Г о р у : Г о с п . Д и м и т р и ју М и ла к о ви ћ у , трГовцу у Д у б
р о вн и к у .
[На ковергу:]
Високоученом Господину
Вуку Стеф. Караџићу
доктору филозофије
на адресу Теодора Деметра Тирке
Беч
422.
АЛЕКСАНДАР СЕРНА СОЛОВЈЕВИЧ —
Краков, 7 децембар 1825.
Ваше Высокоблагород1е
Долго искалъ я случая рекомандоваться вашей милости,
долго пропускалъ, или лучше не смГлъ Васъ, Милостивый
Государь, утруждать. Теперь пользуясь вЪрнымъ случаемъ,
немоту замолчать предъ Вами, что я удостоившись служешя
въ Краковскомъ УниверситетЬ Славенороссшскаго языка и
Словесности и проходя cie зваше уже около трехъ лГть,
всегда рвался, пользуясь вашими Сочинешями, довести до
740
свЬдешя вашего о состоянш сего мЕста и тЬмъ заслужить
на Вашу ко мнћ благосклонность. ОтличнЬйния ваши заслуги
на поприще Словесности и закона Сербскому языку, пре
вознесли ваше имя внутрь и вне Отечества. Ученый свЬтъ
вообще оное превозносить. —■ Poccia кроме справедливой
признательности возпользовалась путями проложенными
Вами къ своему народу сопредельному ближе Bcixb отраслей
Славянскихъ по B ip t и языку — И что сего можеть быть
дороже и величественнее? Никаюя внушешя и перевороты
политичесше столько не образуютъ человека въ единомыслш
какъ языкъ и вера. Мнопя Славянсюя пареч1я получили
новый оборотъ, потеряли свое равновеае, испортились и
лишились своего блеска. HapLnia PocciňcKoe и Сербское
превозмогаютъ все прочјл; ибо оне почерпаютъ свое велич iе
изъ источника неисчерпаемаго языка Славенскаго или
церковнаго, сильнаго образованнаго и великолепнаго.
Въ силу сего ощущешя, не обинуясь скажу, я первый
отгадаль надобность заведешя Славенскаго языка въ Уни-
верситетахъ польскихъ и темь приготовить молодыхъ пол-
яковъ къ разум ini ю всехъ Славенскихъ д1ялектовъ. Испол-
HeHie сего последовало (первоначально) по содействпо Ро-
ссшскаго Правительства въ семь древиейшемъ храме наукъ,
потомъ вдругъ по округу Виленскаго Университета, и вотъ
новая попытка Университета Варшавскаго. Вообще cie
предначинеше возимело силу мудросыю и могуществомъ
Его Высокопревосходительства Николая Николаевича Ново-
сильцова, Сенатора Рос. Государства и попечителя Виленскаго
Университета. Справедливость требуетъ записать имя сего
великаго мужа въ книгу безсмертной памяти отродившаго
и образовавшаго новый годъ учен!я по лицу земли Польской
и Литовской.
Наконецъ смею доложить Вамъ, Милостивый Государь,
что я имГлъ у д о в о л ь с т в 1 е читать въ Гетингенскихъ Ученыхъ
Ведомостяхъ на 1823 годъ и потомъ въ Рос. Журнале СынЪ
О т ечест ва о собранныхъ изданныхъ Вами на светъ. Н а-
р о д н ы х ъ С ербскихъ п'Ьсенъ. Это извесые обращаетъ внимаше
всякаго любителя Славянской Литературы. Но кроме одной
части которая была здесь показалась, я вполне трехъ частей
еще не успелъ видеть. Такъ какъ молодой попытчикъ, едва
вступивши въ знакомство въ отличительный черты Славен-
ской Литературы принимаю смелость покорнейше Вась,
Милостивый Государь, просить обогатить и меня симъ тво-
решемъ равно и другими нуждающагося въ вашихъ ученыхъ
наставлешяхъ. тГмъ паче что для желательно какъ ревност-
наго поборника всего отечественнаго, видеть мену и вве-
741
деше новой Ореографш и новыхъ буквъ. вместо употребляе
мой Раичемъ и другими учеными Сербами. Безь сомнЬшя
желательно мнЪ удостоится вашего ответа и ежели почтите
меня онымъ смЬю просить за таковой на томъ самомъ языкЪ
и тЪми буквами какими изволите излагать свои труды.
Простите смЪлости и откровенности; я вашъ истинный
поклонникъ съувЪретемъ что для меня ваше знакомство до
роже всего.
25 Ноября/7 Декабря 1825.
Краковъ.
Вашего Высокоблагородјл
покорнЬйшш слуга
Алекс. Серна Соловьевичь.
Его Высокоблагородью Милостивому Государю
Господину Вуку Стефановичу
Доктору философт, члену разныхъ ученыхъ Обшествъ
въ ВЬнЬ
или гдЪ находится.
примљено 26 Маија (по нашему) 1827
одговорено 27 Маија/ 8 Јуниа 1827
ББА.
Срђ, 1902, бр. 19, 867
[Превод:]
В аш е високоб лаю родст во,
ДуГо сам т раж ио при ли к у д а се препоручим B a u io j м и
лост и, g yio пропуш т ао, или бољ е, м илост и ви господине, нисам
см ео д а В а м досађујем . С ада, корист ећи се правом п р и ли к о м ,
не м огу прећут ат и В а м а д а сам ja , удост о јен служ бе на К р а
ковском ун и вер зи т ет у рускословенског је з и к а и кгьиж евност и,
и обављ ајући већ ово звагъе око т ри године, у в е к гиеж ио, ко-
р ист ећи се В аш им д ели м а , д а В а с обавест им о ст агьу oeoi
м ест а и д а т им е за служ и м В а ш у наклоносиг прем а себи. В аш е
изврсне заслуге на пољ у кгъиж евност и и закона српскога је з и к а
у з н е л е с у В а ш е им е у от аџбини и ван гъе. Учены свеш уо п ш ш е
велича ia. С ем правичне за хва лн о ст и , Р уси ја се корист ила
п ут евим а које ст е В и прокрчили ка свом на р о д у блискијем ј о ј
по вери и је з и к у од с ви х Грана оловенских. И ш т а м о ж е биш и
др а ж е и величанст веније од овога. Н икакви наГовори и поли-
т и чки преврат и не ф орм ирају т олико човека као је з и к и вера.
742
M hoIci словенска наречја узе л а су нов обрт , изгубила своју
р авнот еж у, искварила се и лиш ила ceoía сјаја; наречја р уско
и српско надм аш ила су сва ост ала, је р они ц р п у своју величину
и з неисцрпних извора — је зи к а славенског или црквеног, снаж-
hoí, образованоi и прекрасноi.
ЗбоГ oeol осећања, рећ и ћ у не без увијањ а, прей сам реиш о
д а j e пот ребно увест и славенски је з и к на пољ ским универзи-
т ет им а и т им е припрем ит и м ла д е П ољ аке д а схват е сва
словенска наречја. О ст варење oeoi ( првобит но) услед и ло j e
у з пот пору р у с к е владе у овом најст аријем х р а м у науке; зат им
изненада на подручју универзит ет а у В илни и ево нови покуш ај
Варшавское универзит ет а.
У опш т е ове зам исли заим але су сноху м уд р о ш ћ у и моћи
њеГове преузвиш еност и Н иколаја Н иколајевича Н овосиљцова,
сенат ора р у с к е држ аве и ст ареш ине Вилеиског универзит ет а.
П равичност за хт ева д а се у кхьту бесмртног спомена уп и ш е
им е oeoi великоI човека, који j e ут ем ељ ио и образовао нову io-
д и н у учењ а у пољ ској и лит ванској зем љ и.
У суђујем се извест ит и Вас, на крају, м илост ива госпо
дине, д а сам о Народним српским пјесмама, ко j e ст е В и ску
пили и на сеет издали, имао задовољ ст во д а чит ам у „Геигин-
Генским ученим новинам а“ за 1823. Годину, а зат им и у руском
часопису „С ин от ацбине “ То извеш ће скрепе пажхьу свакоГ
љ убит ељ а словенске юъиж евност и. А л и осим једноГ т ом а, који
се овде био п о ја ви о ,ја нисам јо ш успео д а видим сва т ри т ома.
П ош т о сам м ла д и почет ник, који се т ек упознао с најврснијим
црт ам а словенске юъиж евност и, усуђ ујем се најпокорније да
В а с зам олили м илост ива Господине, д а и м ене обоГатише овим
ум о т ворим а као и другим у којим а смо пот ребит и у наш им
научном обукам а, ут олик о виш е ш т о ж елим , као ревносни
поборник свега отадбинскоГ, д а видим изм ене и увођењ е новоi
правописа и нових писмена умесиго оних које су упот ребљ авали
Р ајић и gp ylu учени Срби. Ж елео бих, без сумњ е, да м е уд о -
ст ојит е ceojiíM одГовором и, ако м е пош т ујет е, усуђ ујем се
зам олит и д а то буде на сам ом т ом је з и к у и т им словима ко-
ји м пиш ет е своје радове.
О прост ит е за см елост и от вореност . И ст ински сам Ваш
пош т овалац с увереньем д а j e Ваш е познанст во за м ене дра-
Гоценије од свега.
25. новем бра/ Ваш ею високоблахородства

7 децем бра 1825. мило сшив о\а господина
К раков најпокорнији слуга
А лександар Серна Соловјевич
743
ЊеГовом блтородству
милостивом Господару
доктору филозофије, плану разних
учених друштава
у Бечу
или Где се налази
423.
Земун, 8 децембар 1825.
У Земуну 26го Нојемвра 1825

Ваше писмо од 3/15. о. м. јесам примио. — Забавници
су већ дошли, и раздати, ево вам кратка суда о њима[.]Како
год на лексикон што Абдериди вину, тако исто и на Забав
ник, овим људма Ви већ нећете моћи по ћуди књиге писати,
а они, који што разумеју кују га у звезде, као и Речник. До
данас нисам још ни једнога Ексемплара продао, а од огледа
продаосам два ексемплара, Плутар би узео, да му се по-
клони, али за цванцику чинимусе скупо, а ja опет нектедо
се нашалити да му онако дам, и тако није ми ништа друго
рекао, осим тога, да се чуди, како се могло допустити, да
се та књига штампа.
Ето Вам и сира, и ракије, а вина нема, поп „Изобретая“
изговарасе да он није крив за вино, а Јован Ковач каже, да
се он подватио, да вино њему преда, да се Вама оправи. Сир
сам три фртаљчета предао Сотиру да га оправи Г Тирки,
уздамсе да ће те шњиме задовољни бита, јербо je доцкан
сољен, тако исто je вино Јован Ковач предао Сотиру Стева
Филиповић донео мије 11. к. песнарица, међу којима има и и
трули, а за остали 9. к. послаомије новце пре пет дана, које
сам aconto оније 40 f примио. Он се врло тужи, да за они
9 књига није једне крајцаре примио, него мора из свога цепа
глобу да плаћа. — Ja сам наручио кад дође Милоје из Чу-
мића да ми се јави да се шњиме састанем, пак кад то буде
оћу Вам јавити.
Надао самсе по Вашему обећању ca Забавницима и не-
мачки превод наши песама примити, пак нистеми послали
за то Вас молим немојте заборавити, и уз то ако још што
744
лепо буде, да ми пошљете. Сви смо здрави, и сви Вас по~
здрављамо, особито Г Милош Урошевић пита оћетели скоро
амо доћи, јербо он неможе пре Марта у Беч ићи.
Herrn
Wuk Stef. Karagich
Bey der Weissgärber, in der Warnergasse
N 46 in l te Stock über der Gang
in Wien
[Жип] Semlin
одговорено 18/30. Декемвр. 825.
АСАНУ, 2515„
Вукова йрейиска III, 129— 130..
424.
ВУК КАРАЏИЋ ИГЊАТУ БРЛИЋУ
У Бечу 9. Дек. (по Римск.) 825.

Мислим да сте давно примили мој одговор на писмо ваше
од 8 га студена. Књиге сам вам одма купио, али до ономадне
нијесам могао удесити прилику да и пошљем. Сад су отишле
у Осијек на Тирнера, а он ваља да већ зна, шта ће даље с
њима чинити. Из ове цедуље, или конте, видићете, да сам
ja 1 f. 22 xr. СМ. морао доплатити за књиге: они кажу да
ви нијесте добро рачунали (сад ви рачуните на ново); а за
паковање платно сам 36 xr. СМ., а армиције 2 f. 24 xr. —
Veitls Sprachlehre нема нико у Бечу (нити ко други, осим они
код св. Анне, смије имати), а код св. Анне се штампа, као
што су и на конти тој записали. Са овим књигама послао
сам 20 Забавника и 20 огледа св. писма на Српском језику;
Забавнике, молим покорно, с приложеним овђе писмом по-
шаљите у Винковце Г професору Веселом (само и завијте
мало, да се не искваре); а о и е д е гледајте да наметнете каким
Сарајлијама, као што сам вам писао. Кад би сте могли каквога
Сарајлију наговорити, да узме коју 100 тије огледа, макар му
745
дали и јефтиније, само нека и носи, да се читају по Босни
и по Ерцеговини. Ви сте ваше Забавнике већ мислим примили,
јер ми Миловук пише, да вам и je послао. — Шта чините
са Себастијановићем? Поздравите ми Г Скалицу, а ваше до-
машње, а и остале пријатеље и познанике. Поздравља вас
љубезно Г. Копитар. Докле сте дошли у вашој граматици?
Кад ћете бити готови? Навалите што брже. С истиним висо-
копочитанијем
јесам ваш слуга
Вук
[Споља:]
Herrn Ignatz Al. Berlich
in Brood.
per Ofen Essegg
in Slavonien.
О AB, 250.
Archiv für slavische Philologie, 1905, XXVII, 306.
425.
Карловац, 11 . децембар 1825.
У Карловцу 29. Нов. 825.
Благородный и Высокоученый,
Прим'ю самъ Забавнике Ваше 24. т. м. За Глину, Костай-
ницу, Петрыню, Плапши и Будачкш, оправю самъ вейъ по
каталогу Вашемъ, за оста[ла]1 M i e r a првом ъблагоугодномъ
пр[и]ликомъ2 ћу по Вашой препоруцы опремити. Хвала Вамъ
што yciKHycTe оногъ Рускогъ рецензента, жалости, на За-
бавникъ вичу, вичу, да Васъ немогу доста бранити и вику
ныову у ништа обраћати. До садъ вейъ вальда сте примили
моя обявлешя; оћу л’ морати и Буквицу по двапуть т е. у
два рукописа преправити за штампу?
Молимъ Васъ истолкуйте ми ове рйчи, и поправ’те, ако
нису право записане:
Агановлефаръ
Филахризоморфъ
Тисъ Евпатридосъ
Елеколеносъ
Калисофиросъ
Xapíeca
746
Хрисопедилъ
Танипеклъ
Парадигма
Тимитика.
Вы сте ту кодъ библиотека и кодъ Грка, моћи ћете ме
помоћи, башъ ако сами и небы могли сваку погодити.
Яв’те ми, шта ће коштати обявлете да Вамъ новце по-
шалймъ. — Ако оћете, пошльите ми до 50. Огледа, да npí-
онемъ што раше у новце Вамъ ш обрати. Г Бунчийъ Прота,
треф!осе овде юче башъ и предао самъ му 11. Забавника изъ
руке у руку безъ новаца. Я самъ съ особитимъ почиташемъ
Вашегъ Благороддя
слуга понизный
С. Илшйъ.
Ап
den H ochgelehrten H e rrn Wuk
Steph. v Karadschics, D o c to r
d e r W eltw eisheit & c. H ochw ohlgeboren
p r A d re sso des H r. Theodor Demeter Тика
in Wien.
В о ш тан и п ечат.
[Ж иг:] C arlstad t
[Н апом ена Вукова:]
одговорено 28. дек. (по наш.) 825.
А С А Н У , 3194
1 Н ап и сан о греш к ом осша.

2 Г р еш ко м написано приликом.
426.
ДИМИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 12. децембар 1825.
Високоучени и високопочитаеми
Господине!
Имао сам чест юш 19. текућег примити ваше на мене
под 14. овога упућено писмо, из кога сам се iont више о вашой
пр1ятел>ской любави увЬрю подносећи труде кое у писаню кое
трчаню тамо амо, за кое ћу се старати да вам благодаран и
словом и д-Ьлом будем. Тео сам вам одма одговорити, али
очекиванЬ на ваше Забавнике све ме е до сада домамило, пак
747
«во и сада ioiii ш примю нисам. Све е добро, и повољно ми
какосте прорачунили о будућем трошку и за то изволити дата
нека се печата, ако би могло бита до npie божића а и овде
до новога лЬта. А новце ћете до неколико дана найвише до
НеделЪ т- е: 6 . Дец. доидућег ако бог да пршмити.
Као Рецензенту фала вам од неба до землЬ, и чисто ми
е оно мюле, што ми се кажу мое погрЪшке да се могу испра-
вити. Мени се чини да сам млого паз iо да дигод не погрешим,
пак се опет измакне и измили дикоя да се и не осЬтим. 1 .
Д вем а , д ве, недра, метните двЪ м а двЪ нЪдра, само не мойте
д вјем а нједра метата. За што? то ћу вам друга пут прешап-
тати. 2 . воспитаШе совЪт сож алЬват и сочинява нека остане
тако како е. вое моралоби се промЪнити у ус, успитаШ е.
СовЪт овде говоре свет и сЪт световати и сЪтовати, а савЪт,
ређе чуем овде готово не[го] совЪт, дакле нек остане; знам да
иде со на са на пр. саранит и, саст ат и се. из овога узрока нека
остане Сопут ница и сопереница. Со на Са, али СусЪд могло би
бита изипе као и М уж муж ем', а Л уп еж Л упеж ом . 3. О т ечес
т во и човечест во иде зар као и рож анст во, али човечанст во
рађасе зар от човечан ? А от ачанст во от куда? Задржите дакле
молим вас от ечест во и човечест во наполак е наше, ербо смо
му већ привикли. А велисе друж еван као и човечан па се не
вели друж еванст во. 4. Човеч1е1 иште да буде бесчовеч'т , ал
се ово нечуе нигди. ЧеловЪчан изискуе да буде бесчеловЪчан;
ал се онда мора рећи человЬ чест во а не човечест во, зато би
ми правилше било чини мисе рећи нечовечно! од нечовек.
5. Со т им , метните с’ т им . Khepiio и Л ю б а в и о мени се чини
да е добро и тако, али метните кћери лю б а в и тв. един, него,
немойте л ю б а в л ю молим вас. б. И м енем метните им енем &.
7 У параграфима зар сам norptinio метнувши числа преко
реда али не параграфе, но са свим тим видите, молим вас,
иде ли у реду или не? — 8 . Н амЪст о метните мЪсто. Л ю б а в
нека остане Л ю б о е. 9. И зы е д нека остане. 10. И скр а или
варница свс е едно. Овде се више чуе искра него варница.
Остае вам на вољи. 11. Ћ уд чини мисе стой зл а ћуд, тео сам
да кажем лю т и т о ст , па ми се ше свидило, па сам метнуо,
онако. А Срдня или шЪв чини мисе нема онолико силе, колико
оно, или да рекнем има више, па незнам управо метните што
судите да е болЪ. 12. К ’ м ени, с ’ њ им нек остане са (’) ер на-
домЬсти писме гласно изоставлЪно, а тако исто и над (р)
нека остане, брбога га сматрам као полугласно, што стой
и мйсто р и мЪсто потребног гласног писмена, а найвише
за изб£ћи (ъ) са свим, као на пр. зарзати мЪсто заръзати. 13.
У üpie и пре norptuiio сам, метните üpie, и наиüpie, али растЪ-
р а т и и послГе нека остане, на[ви]кли смо овде. —
748
Молим вас и у напредак, не пропуститеми вашу любав
оваковима примГчашяма указивати, а и ћу се старати да е
заслужим.
Ваши забавници када дођу, настолћу по жељи, да iň на-
платим. Настойте за ЦвЬтком молим вас да и оку прјдтан
буде за препоруку у напредак мало већег дйлца.
Будите ми здрави и примите поздрав от cbíio вашш овде
пр!ятеля, а особито вашег
покорног слуге и Почитателя
Д Владисавль.
У TpiecTy 30. Нов. 1825.
D em H ochgelerhten Н . H e rrn W uk
S tephanovics K a ra d sh ic s beim H .
G e o rg D em ete r T irk a
in W ie n
[Жиг:] v T riest
А С А Н У , 3234.
В у к о в а п р е п и с к а I V , 362— 364.
427
ЛУКИЈАН МУШИЦКИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Плашки, 12. децембар 1825.
У Плашком 30. Ноем. 825.

Љубезни Пријателву!
Оте ми се у другој рјечи ь с људи. Опет je тешко писати
ту Вашу лаку ортографпо. Ваше сам Забавнике числом 20.
јуче добијо и с њима Огледе светога писма и Грамматику
прењемчану
Најпре сам и најпре спопао Забавник. Тражијо сам са-
држање. Одговор Рускоме Рецензенту вукао ме, да га првог
читам. Огледе читао сам таки из љубопитства мало сЪмо
тамо. Коштао сам само ово ново воће. Ни су дивјаке: Воће
je србском вкусу најпријатније. Кожура му je само странна
и необична. Грамматике сам предсловје и Фатерово из-
ложеше дугачке пјесме читао. О свима овима друпй пут.
Већ je сад, кад пишем, ! / 2 11 сати ноћу За годину 827 да Вам
и ja што дам? Би ли примили Оду Србску Гримму и Фатеру,
ал’ најпре Копитару? Еролдима Србске словесности? Па оду
749
самим србским пјесмама? Све би Вам ово учинијо, кад бы
једно главно средство око мене имао! У овој у многом смислу
пренебреженој Дијецези, нема ни Фишкала ни Секретара.
— Поред сваког иначе Конзисториума има Фишкал, има Се-
кретар. Я овде немам. — Ей да имам секретара, к тому добра,
способна и учена последователя Лутеру! — Дай помозите
ми и Вы овде! Ништа о мени говорећи распитайте тамошнье
учене Србе, (кроме РаячиГта младог) бы ли се могао наћи
млад тамо Адвокат Словении, лутеран, способан, нечто
и Литератор, кои бы код ове EnicKonije Секретаром быти
желю и могао? Пошто бы на мсцъ сл8 жю? Нађите ми оваког
човека, и јавите о том скоро.
Ваш
Л. Мбшицюй
P la s K y
Ser W ohlgeborn
H e rrn W uk S tephanovics K a r a d s c h ic s
Beym H e rrn
T irk a . in W ien
В ош тани печат c и ни ц ијали м а L M .
А С А Н У , 2133.
Б у к о в а п р е п и с к а II , 300— 301.
428.
JOBAH ГАВРИЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 13. децембар 1825.
У Вуковару 1ог ХЬга 825.
Ja сам Вама на љубезно писмо Ваше од 4/16 Авг преко
Г Пишпекије племића мађарског, који je ca овдашњи абле-
гати на дјету у Пожун отишо, одговоријо, и Вас молијо, да
истог Гдна, ако би у Беч к Вама дошо све оно покажете,
што младића једног његовог вјежества интересирати би мо
гло; видим, да код Вас још бијо није, док Вам писмо моје
није испоручијо. У овом сам Вам писму поело два пренуме-
ранта на Забавник, но кад сте то Маливуку[!] послали, то ћу
гледати, да и 1 продам, док й 1 примим.
На књигу Г Стеића овде неће нико да се пренумерира,
будући, да je овде врло мало људи, који читају, а и они,
који читају — они највише читају немачки и — Видакови-
ћеве романе!
750
Неки Валдмајстер овдашњи жели имати Forst- und Jagd
Zeitung, које излази у Франкфурту на Мајни, но незна пошто
су; изволите дакле распитати за то, и јавити ми таки.
Ако би Вас пут нанео овамо, немојте ме обићи, као лане;
можетел Ви зар мислити, да се ja на Вас срдити могу? ja,
који Вас истинито љубим и почитујем; та вал>а да ћете и Ви
скоро до новца доћи, и мени моје повратити: даће Бог, на
дежда каже; а филозофија, да беде и нужде наше најбоље
растерати можемо, ако и мужествено трпимо.
Будите здрави, а ja остајем увек
V ukovar
H e r m W uk Steph. K aragyich
D o c to r d e r P hilosophie, u n d m e h re re r gelehrten G esell
schaften M itglied. W o h n t in d e r V o rsta d t W e issg ärb er
in d e r M a rx e r-G a sse № 46 im 1 Stock ü b e r den G an g
Vien.
А С А Н У , 2647
Б у к о в а п р е т с к а U I, 262.
1 Б и л о j u п а н акн адн о п рец р тан о j и с тав љ ен акц ен ат.
429.
ДИМИТРИЈЕ МИЛАКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Дубровник, 17 децембар 1825.
Високоучени Господине Докторе,
мили Пријатељу и Земљаче!
Ваш љубезни лист од 17 /29. Нојемв. примио сампреко ру
ку рускога Каваљера Г Гагића, овај исти показао ми je и њего-
во писмо, које сте му Ви писали, и заиста нисте могли ништа
боље учинити, него што сте му писали и Ваш Рјечник послали.
Кад ми књиге приспију, које сте преко Трста (?) упутили,
постараћу се распачати огледе светога писма с цијеном јав-
љеном ми, и, ако убрзо распродам, писаћу Вам да и још
пошаљете.
Молим Вас пошаљите ми српски Пјесама на њемачком
језику по један комад за мене, а по један за Г Гагића, та-
кођер за овога истога Г (Гагића) изволите послати и један
комад III части Пјесама на нашем језику — Ове књиге што
устоје писаћу Г Владиславу у Трст, да Вам пошаље новце.
751
За Ерцеговачке Пјесме распитујем свакога жива незна
ли и когођ; но још никога нисам могао наћи, који би и добро
и читаве знао, него само ђекоји знаду комаде од некије. Ja
ћу се и у напријед старати, да и изнађем, макар било Бог зна
како. Г Гагић испросио je овђе ђевојку за себе од Г Лазара
Лучића. — Поздрављајући Вас пријатељски остајем
У Дубровнику 5. Декем. 1825. Вам на служби готов
Д. Милаковић.
П. П. Под именом Ерцеговачки Пјесама разумијевате ли
Ви и женске Пјесме, или само мушке?
fT ’
A n den H ochedelgeboren, H ochgelehrten H e rrn
H . W ик S te p h . K a r a d s c h ic h
D o c to r d e r W eltw eisheit.
in d e r V o rsta d t W eissg ärb er
in d e r M arxer-gasse № 46.
im 1. Stock ü b e r den G an g
in Wien
[Ж иг:] R ag u sa
одговорено 30. Марта 826.
А С А Н У , 3551.
В у к о в а и р е и и с к а V , 33— 34.
430.
Трст, 19. децембар 1825.
Ево и дан данашњи изгледаюйи на Ваше Забавнике морам
Вам iaBHTH да iii ioui примили нисмо, зашто? Не знам. Ваше
сам писамце са привюним зар от Цензуре Опоминаше[мј
ономад пршмю, и првосам за Dedicationsnahmen1 разумГо, а
за друго оно dinstbothen sind keine Sklawen bei uns2, не знам
штае немам баш кад да прегледам Konie какосам тамо на-
писао. Послаћу вам мое мишленЬ с другом поштом, а за сад
молим вас гледайте, те наплатити овай Anweisung па задр-
жите код вас новце, докле вам узишту за штампу Га шилЪм
f. 50 ср. ако што претече биће за Забавнике, кое кад примим,
стараћу се да наплатим ако буде могуће. Будите ми здрави
у Tpiecry 7 Децембра 1825. Вашем почитателю

Д Владислав
752
IH a полеђини:]
D em H ochgelehrten
H . H . W uk S tephanovics K a ra d sh ic s beim
H . G e o rg D em ete r T irk a
in W ie n
В ош тан и п ечат c и ни ц и јали м а.
1Жиг:] v. T rie st
одговорено 15/27 Декемвр. 825.
А С А Н У , 3235.
В у к о в а п р е п и с к а I V , 364.
1 И м е н а у п осветам а.
2 С луге код н ас нису робови .
3 У путница.
431
ПАВЛЕ ЮЗЕФ ШАФАРИК — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 19. децембар 1825.
Neusatz d. 19 Dec. 1825.
Mit Vergnügen las ich Ihren letzhin an mich geschriebenen
Brief und bedauere nur, dass ich ihn nicht allsogleich beantworten
konnte. Leider warf mich eine unerwartete. Krankheit nieder,
von der ich aber nach und nach schon wiederum genese.
Die Mittheilung über die rückständige Zahlung der russi
schen Bücher, war mir um so unangenehmer, als die Sache auch
mich betrifft, und ich Ihnen dabei nothwendig in einem nachthei
ligen Lichte erscheinen musste. Erlauben Sie, dass ich das zu
meiner Rechtfertigung nöthige Sage. Als Herr Prof. Magara-
schevitsch an Sie wegen der russischen Bücher schrieb, ersuchte
ich ihn, er möchte für mich folgende drei notiren.
1. ) Gretsch rys [?] istor russkoj literatury
2. ) Anastasevitsch rospis russkim knigam.
3. ) Lewitsky kurs rossiiskoj slovesnosti
Dies that er auch und notirte f ü r sich zwei Lexica, deren
Titel er bei mir aus meinen Notaten abgeschrieben, obgleich
beide schon dem Titel nach, beinahe gleich waren und es auch
wirklich sind, aber er arbeitete damals stark am latein.-serb.
Lexicon, und wollte also m ehrere russische gleichsam zur Hilfe
haben, während doch eins von derselben Gattung hinreichend
gewesen wäre. Mittlerweile, bis diese russ. Bücher angekom
48 Приписка H 753
men waren, bekam ich auf einem anderen Wege, durch Freunde,
Gretsch’s russ. Literatur Geschichte. Ich behielt demnach, als
die durch die besorgten Bücher ankamen, nur den Lewitsky
und Anastasewič, und zahlte an dem selben Tage dem Herrn
Prof. Magaraschewitsch nach seiner eigenen Berechnung 5 fl.
Conv Münze, wie es mein Diarium und mein Büchercatalog
übereinstimmend aufweisen. Ich wollte auch den Gretsch neh
men, w eil ich ihn b estellt habe, und bezahlen, aber Herr M.
sagte, dass, weil ich schon ein Exempl. hätte, er den G retsch
f ü r sich behalten wolle. Ich hatte damals unter der Hand schon
einen Abnehmer für Gretsch. Auch jetzt würde ich ihn nehmen
und bezahlen. Freilich trug mir Herr M. nach langer Zeit ein
Lex. an, aber ich habe es nicht bestellt, und konnte es nicht neh
men, ich würde mir ja lieber andere russ. Lexica verschafft haben,
als lateinische, Schulwörterbücher Es befremdet mich daher
auf’s äusserste, wie Ihnen Hr M. noch vor kurzem, wie Sie mir
berichten, schreiben konnte, dass er und ich sagen werden, dass
das Geld bezahlt werden. Ich habe ja m einen A n th e il an ihn
gleich beim Empfange der Bücher berichtigt. Er hatte selbst
die Berechnung laut Ihrem Brief und dem dort aufgestellten
Preise gemacht und soviel er verlangt, habe ich ihm gezahlt.
E s th u t m ir äusserst wehe, dass S ie f ü r Ihren uns geleisteten
D ien st j e t z t noch diesen Verdruss haben sollen. Die Zeiten sind
nicht darnach, dass man für andere grosse Geldanschlagen machen
könnte, und wieviel schlimmer ist es noch, wenn man Gefahr
läuft, sein Geld durch Andere zu verlieren! Leider kann ich
Sie hinsichtlich des Herrn M. schlecht vertrösten, inzwischen
bleibt Ihnen nichts anderes übrig, als in ihm zu dringen, wozu
Sie allerdings berechtigt sind.
Vor kurzem schickte mir Hr Milovuk 10 Exempl. Danica
zu 2 fl. und 5 Exempl. Specimen Versianyf?] zu 50 kr Leider
kann ich um diese Preise hier nichts davon absetzen. Ich hatte
gehofft, die 10 Exempl. von Ihnen um den Pränum.-Preis zu
bekommen. Ungeachtet aller Mühe die ich mir gegeben habe
(ich theilte einige Stücke auch den Buchhändlern aus), ist es
mir bis jetzt nicht gelungen, mehr abzusetzen, als 1 Exempl.
und habe auch keine Hoffnung weiter. Ich bin demnach ge
zwungen, die Exemplare an Herrn Milowuk zurückzuschicken,
vielleicht werden in anderen Gegenden gesucht. Hier sagen
Alle, sie hätten allen das Buch zu 1 fl. Ich weiss nicht, wie das
zuging.
Durch unvorgesehenc Unfälle — besonders meine Krank
heit — bin ich zwar mit der Verfertigung des Registers etwas
zurückgeblieben, nichtdestoweniger wird meine Literaturgesch.
bis Mitte Januar fertig. Sollten Sie etwas Pränum.-Geld bei
754
sammen haben, so würden Sie sehr gut thun, wenn Sie es früh
zeitig an Herrn Hamulják nach Ofen einschicken möchten. Die
Druckkosten sind ungeheuer gross, und bis jetzt kommt von
keiner Seite eine Hilfe.
Mit Hochachtung verharrend
ergebenster Diener u. Freund
Paul Jos. Schaffarik
P S. Da S tritte r in Wien nicht zu haben ist, so werden wir
ihn weiter nicht bestellen.
А С А Н У , 3430.
В у к о в а п р е п и с к а I V , 623— 625.
[П ревод:]
Н о ви С ад, 19. децем бра 1825.

C a задовољ ст вом сам прочит ао писм о које ст е м и писали
и ж а ли м сам о ш т о на њ еш нисам могао о д м а х одю ворит и. Н а
ж алост , оборила м е неочекивана болеет , од коде се пост епено
већ опорављ ам .
С аопш т ењ е о заост алом плаћањ у р у с к и х књ т а било м и
j e у т о ли к о непријат није ш т о се т а ст вар и м ене т иче, т е ш т о
сам В а м се и j a од w ota м орао нуж но показатш у лош ем свет лу.
Д о зв о ли т е д а В а м каж ем оно ш т о j e пот ребно за м о је оправ-
дагье. К а д а В а м j e ю сподин проф . М аш раш евић писао за р у с к е
Kibuie, зам олио сам ia д а за м ене забележ и следеће три:
1. Н. Г реч, К рат ка ист орија р у с к е кгъиж евности.
2. А наст асевич, ро сп и с р усски м кн т а м [?]
3. Л евацки, К урс р у с к е кгьиж евносит .
Он j e т о и учинио и забележ ио j e за мене д ва речни ка , чије
j e наслове ко д м ене и з м о ји х бележ ака преписао, иако су оба
већ по наслову скоро је д н а к а била, а т о су и ст варно, а ли он
j e Шада р а д и о ревносно на лат ин ско-српском р е ч н и к у па j e
ж елео д а о д м а х им а као пом оћ више р у с к и х [речника], м а д а
би је д а н ист е врст е био довољ ан. У м еђуврем ену, д о к су ове
р у с к е књ т е ст т ле, добио сам д р уш м пут ем , преко пријат ељ а,
Г р е ч о ву И ст о р и ју р у с к е кгъиж евности. Ja сам cüioia, ка д су
с т т ле преко В ас поручене кгьте, задрж ао само ЛевицкоГ и
А наст асјевича и плат но истог дана господину проф. Маха-
раш евићу, прем а хъеювом личн ом об рачуну, 5 f С М ., као ш т о
т о м о ј дневник и м о ј кат алог књ т а показују. Х т ео са м у зе т и
и Г р еч а и плат ит и ia, jep сам га наручио, али j e ю сп о д и н М а -
харашевић рекао, пош т о j a је д а н прим ерах им ам , да жели за-
држати Греча за себе. J a сам т ада им ао при р у ц и в eh je g u o i
48* 755
к уп ц а за Г реча. J a б и х ia и сада у зе о и плат ио. Г о сп о д и н М а -
iapaiueeuh м и j e , ист ина, понудио после дуж ег врем ена један
р еч н и к , а л и ia j a н исам поручио, па ia нисам Moiao ни узет и .
J a б и х p a g u je друге р у с к е р е ч н и к е набавио, н ею лат и н ски
ш ко лск и р еч н и к . C üioia сам крајњ е изненађен ка ко В а м j e i.
M aiapaiueeuh т у скоро Moiao писат и, као ш т о м е обавеш т а-
ват е, д а ћ ем о он и ja pelui д а he новац бит и исплаћен. J a сам
м у исплат ио свој део ним сам прим ио књ т е. О н j e сам , према
В а ш ем т е м у и ценам а које с у т ам о наведене, направио обра-
чун и j a сам м у плат ио ко ли к о j e т раж ио. — Веома ми je жао
што Ви за своју услугу, коју сте нама учинили, морате сада
и ову непријатност да имате. Н и с у т аква врем ена д а би човек
Moiao за g p y ie чинит и вели к а новчана је м с т в а , а јо ш j e iope
ако човек д о ђ е у опасност д а свој новац из1уби зб о ! g p y iu x !
Н а ж а ло ст , слабо В а с м огу, ш т о се т и че ю сп о д и н а M aia p a -
ш евића, ут еш и т и ; за сада В а м не преост аје ниш и/a g p yio осим
д а на ibcia наваљ ујет е, на ш т о свакако и м а т е право.
Н ед а вно м и j e i. М и л о в у к послао 10 прим ерака „ Д а ни ц е“'
по 2 f . и 5 прим ерака О ы е д а С в. т е м а по 50 кр . Н а ж а ло ст ,
по т и м ценам а не Moiy о д тога ниш т а овде продат и. Н а д а о
сам се д а ћ у о д В а с доб и т и 10 прим ерака по п р ет п ла т н о ј цени.
Б е з обзира на сав напор који сам у лож но ( неколико прим ерака
р а зд е л и в сам и ю ьиж арим а) ,н и је м и д о сада у с п е л о д а продам
виш е од je g u o i прим ерка, и нем а м виш е ни наде. П р е м а т о м е
принуђен сам д а т е прим ерке врат им господину М и ло в ук у ,
м о ж д а ће и х т раж ит и у д р у т м крајевим а. О вд е сви ю воре
к а ко би х т е л и им ат и ю ы и у по 1 / Н е зн а м како би т о иш ло.
3 6oi неп р ед ви ђ ен и х неп р и ли ка — нарочит о м о је болест и
неш т о сам заост ао са доврш авањ ем р ет ст р а . Б е з обзира
на т о, м о ја ист орија књ иж евност и биће ю т ова д о средине
ја н у а р а . А к о ст е са к уп и ли неш т о новца за п р ет п ла т у, веом а
бист е добро у р о д и л и ако бист е ia б лаю вр ем ено п о сла ли гос
подину Х а м у љ а к у у Б у д и м . Г рош кови ш т а м п а њ а с у ст раш но
велики, а до сада ни са које ст ране не ст иж е помой.
О ст ајући с пош ию вагьем ,
В аш најоданији слу1а и пријат ељ

П а в л е Ј о зе ф Ш аф арик
Р S . П ош т о се Штритер не м ож е доб и т и у Б ен у, т о
ia д а љ е нећем о поручиват и.
756
432.
ПАВЛЕ БЕРИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Бечеј, 20. децембар 1825.
У Бечею 8/20. Xbra 825
Любезни и високопочитаеми Пр1ятелю!
Кньиге сам из Сегедина преко Миловука прим io. Од 28
комада за продаю по 2 f w опредЕлени послао сам у Сомбор
1 0 , и надам се, ако иначе код кога гођ у коммююну тамо
не буде, да ће се моћи продати; остали 18 овде су већ рас
продали: новце ћу, док ioiu и оно из Сомбора примим, пос-
лати у Пешту на Миловука, ако узимам прилику, и пре Пеш-
танског вашара. Благодарим Вам, што сте послали Грамма
тику; цену за ню послаћу с новцима за забавнике. Благо
дарим и на кньижици Огледи Св. Писма на српском језику;
она се мени, какогођ и Забавник сасвим допада. Мала моя
и о едном и другом примЕчашя послаћу Вам другом приликом.
Благоображена публика — штоно вели Мушицки — Hie по
све контена с Ваши Забавници: они другог изетзя немаю, осим
што им се види сувише пл'ячки; друголчје с избором ствари
контени су. Сдан двоицали рекоше, да полемика к. н. п Од~
говори руском рецензенту, и Филолопя нису предмета за За
бавник. То е у кратко обшти суд у овом предЕлу о Вашем
Забавнику међу там продая опет h í g тако тешко за руком
ишла.
Ви се надате рукопису мои Оращеви Ода за ШтампанЕ.
То ће само тако бита, ако я стечем на тай конац новаца. ер
се на преиумеращю немоту ослонити; я сам с Агатоном доста
неволЕ имао, више не желим имати. По свему томе, што е
у штампаню измеђ 500 и 200 Ексем. мала разлика у цени,
я опет не би више од 2 0 0 штампао: ер я с там нећу никаку
шпекулащю водити; а ни сам ни рад да се така кньига по
онаким рукама врзе, за кое Hie макар шта плат)о за ню; а
с 200 Ексем. i мислим да би све оне люде намирю, ко би таку
кньигу свесрдо дочекали. Тако мислим, да би и то сувише
било, кад би латински Ораща уз превод штампао, ер то мало
кньига понайвише би они люди узимали, кои Оращева дЕла
на латинском имаю. А и другояч!е, с тим би кньига двапут
скупля морала бита, па с тога можда не би ни 2 0 0 . ексем-
плара прошло.
Мени ће особито драго бита, ако ме на пролеће поодите.
Донде ћу Ваши песама и приповетки и поскочица, што више
узмогу накупити.
757
За поздрав Господину Копитару вратите особито мое
високопочиташе и поздравление, и препоручитеме у далю
благонаклоност и пр!ятельство нЬгово.
С истиним високопочиташем есам
Ваш
почитатель и пр1ятель
Павле Берић
von Altbecse
An Sr des Herrn
D r W olf Stephartovich Karadscich
mehrerer Gelehrten Geselschaften
Mitgliedes Wohlgeboren abzugeben beym
Herrn Theodor Demeter Tirm
franco in Wien.
[Жигови:] R. Betse. Franko
одговорено 12/24. Февр. 826.
АСАНУ, 2902.
Вукова преписка Ш, 594—596.
433.
ЈЕРЕМИЈА ГАГИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
ЛюбезнЬйшш П piareлю!
Ваше прелюбезно писмо отъ 17./29. Ноемвра текуще го
дине имаосамъ честь по прошастой пошти съ великимъ удо-
вольствомъ пршмити и съ ветьомъ јоште радостью разумЬти
изъ u tra о напредку нашега кньижества. — За кньиге, кое
ми шшгЬте по капетану Баричу, будутьи онъ јоште Hie дошао
у Дубровникъ, незнамъ Вамъ ништа отговорити.
Жаомае, что ми нисте paHie послали Обявлеше къ Исто-
pin Езыка и Литературе свпо Славенскш Народа, ибо кадъ
вы ово мое писмо пршмите, боимсе изатьитье срокъ прену-
Mepapie и ясе могу натьи сметенъ съ Г Г Пренумерантима
за цйну — ибо свакъ ё радъ манГ платити. Зато васъ мо-
лимъ и предупреждавамъ, дабысте имали доброту учинити
распореждеше и предварити Господ. Сочинителя и издателя
речене кньиге, датье имати изъ Дубровника (Ragusa) доста
758
велико число пренумеранта, коихъ имена и назначение гдЪ-
тьете новце пршмити (разумЪвасе по првой маньой nimi)
съ первомъ поштомъ послатьу вамъ. бытье ихъ около 1 2 .
Краткость времена не допуштами по моемъ желатю
распространитисе у овомъ лисму о нашемъ кньижеству; но
други путь, на доконици, кадь васъ ё Богъ тако близу у Бечъ
донео, наразговаратьемосе по желашю и сообщавати еданъ
другомъ дружеска и Пр1ятельска наша mhíhíh. О многимъ из-
дашяма на нашемъ езыку и что се Hira тиче, досадъ я ништа
нисамъ знао: откогатьете да знамъ, кадете Вы отъ 4. године
престали удостояватиме ваше прелюбезне преписке о овомъ
предмету Будите Милосердии самномъ молимъ Васъ! и
сматрайтеме како любителя света онога чтосе любезнога на-
шега рода тиче, но како удалена отъ Сотрудника и попечи
теля о нЪговомъ возвышению и усовершенствовашю, съ коима
бы у дружству съ великомъ охотомъ, по мЬры иегове воз
можности споспЬшествовао овому священному званию. Ако
се и како може имати Ж и зн ь и под вш и к н я зя М и л о ш а О бре-
но ви ча , пошлите ми молимъ васъ. Поздравите ми любезнога
Г Копитара и Г Тирку и нЬгову сву фамшню.
Кадъ Забавникъ додье, непременно послатьу га Г Ми
трополиту Черногорскому, и ондатьуму писати о третъой
части народни нЬсама коюстему послали, и изв!>стити васъ
јели ю прјимзо или не.
Будите здрави и весели! то вамъ отъ Бога жели
Вашь истинный пр1ятель и слуга
1 ерем 1я Гагичъ
У Дубровнику 8 ./20. Декемвра

1825° года.
№ 119.
An den Hochedelgebo men
Hochgelehrten Herrn
Herrn Vuk Stephan. Karadgitch
D octor der Weltweisheit &c &c
Unter der Weissgärbern in der Marxergasse № 46.
im 1 Stock über den Gang.
in Wien.
[Жиг:] Radusa
одговорено 12/24 Јануар. 826.
А СА Н У , 2420.
Букова прописка III, 10—í l .
759
434.
УРОШ ВОЛИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ

Вршац, 24. децембар 1825.
Благородный
мнЬ особитш почитаемый Гдине!
ШшгЬмь Вамъ по Гдин8 Павл8 еман 8 ел8 52 f. W W. То
•с8 новци Ваши, кои с8 при мои р8 к8 находилисе. А йменнш
30 f npiMÍo самь w Пароха 1вачковича на Рач8 нъ Г Мага-
рашевича, 12 f за три песнарица, й 10 f за толико Забавника.
Жел1о бы, да самь Вамъ Стотинама послати могао; Србо
знамъ да й ймате гди потрошити. — ббаче нема. Што Вамъ
въ прочемъ належи w овы страна знати, то ће Вамъ Гднъ
€ман 8 елъ личнш йсказати. Ж самь непрестанно съ ймЬннЪй-
шимъ почиташемъ
Вашегш Благородјл
покорный слбга
Урошъ Воличь
У Вршц8 дне 12Г/24. Декемвръ 825.
Благородном« и высокоученом« Гдин«
ВйкЪ Стефановичв КаражичЬ,
Фшософје Доктор«, й болше ученыхъ Содр«жествь
Член« Сой'вЬтст«ющем«, Гд. Многопочитаемом«
у Biem
-Воштани печат с орнаментом.
АСАНУ, 3502.
By нова пре писка IV, 726.
435.
ЈЕРЕМИЈА ГАГИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Рагуза 12/24. Декемвра 1825° года.
Предрагш Пр1ятелю!
Ево вамъ на Истор1ю Езыка и Литературе cbík> Славен-
•скш Народа 17 Пренумерантовъ, на свакога по 1 Екземпларъ,
за кое слЪдуе 25 f. 30 хг. Ове новце пр1митьеге чрезъ нЬкога
.Доктора Медецине Г Дерчича, коитье найдалЪ до 10 дана
760
отправитисе одавде ca своиомъ Супругомъ у Бечъ, и когатьете
тражити кодъ иегова Таста Paul Pfeifer Gerber; бытье недье
близу око вашега обиталишта.
И м ен а подписавш ихсе на по м е н у т у к н ь т у :
1 Herr Thomas Turner, Brittischer Consul zu Ragusa.

2. Pater Angelo Masłach, Lector der Philosophie und Theologie,
Professor der Rethorik im R. R. Gimnasio zu Ragusa,
und General-Vicarius der Congregation von S‘ Dominicus.
Am 2ten Feld Batallion der Inf. Rmyssr Baron Radossevich
3. Bulatovich Hauptmann
4. Matkovich Oberlieutenant
5. Jorkovich „
6 . Barissich „
7. Novakovich Sieutenant
8 . Fritz „
9. Buda „
10. Saffin „
11. Tazl
12. Mudrovchich „
13. Johann Vladislav, Lehrer der serbischen Schule.
14. Peter Tomich, Kaufmann
14. Johann Skulievich „
16. Demeter Milakovich „ und
17 Jer Gagitsch
Будите здрави, и незаборавляйте Вашега истиннога
Пр1ятеля и Слугу
Тагила
№ 125
An den Hochedelgebornen,
Hochgelehrten Herrn
Herrn Vuk Steph. Karagich.
Doctor der Weltvveisheit Ac. Ac.
Unter der Weissgärbern in der Marxergasse № 46.
im l ,en Stock über den Gang
in Wien
1Напомена Вукова:]
одговорено 12/24. Јануарија 826.
АСАНУ, 2421.
Вукова преписка III, 12.
761
436.
ФИЛИП ПЕТРОВИЋ КАРАБАШ БУКУ КАРАЏИЋУ

У Земуну 14/26. Дек. 825.
Любезный Господине!
Пошто сте отишли одавде летось, добю самь два Ваша
писма, едно одъ 14/26 ЈулЈа, а друго одъ 4/16 Дек. о. г. Фала
Вамъ на обадвома, видимъ, да ме незаборавляте. Мило ми
е, што ми являте 1° да вейъ една кньига наши ПГсама на
нЬмачкомъ езыку има подъ именомъ. Volkslieder der Serben.
Кадъ узимамо до кой дань новаца, гледаћемо да е прибавимо
макаръ и была 2 f 40. СМ. 2° да три нове Рецен'ле ймаю о
Српским стварма. Надамсе, да ће мо ји и мы овде моћи
баремъ напрочитанк за кое време добити. То Вамъ е, мыслимъ,
й Г Васа Васшквичь, одъ мое стране летоске писао.
Шилкмъ Вамъ по Вашемъ желашю й Глишиномъ Zeit-
gniss, да с Глиша учю КаДхисюъ, й да е ко томе сваке НеђелГ
и Праздника ишао као добаръ ХрюГанинь у церкв». — Него
ништа нисамъ свкдочю, да зна й пояти, али се то, мыслимъ,
и по себи разуме, јербо ч8 емъ, да тамо држи Пквниц» Pt поји
хср8 в1ку, причасти» и проч:!! Поздравите га одъ мене
любезно, й подайте му реченый Z eug n iss.
Што нисте по Акова вша одъ мене й Оца Лазе добили,
узрокъ е, што онай Газда свою речь, тоесть да ће нам’ про-
дати, не одржа у онай паръ, а после b í h o с к о ч и , и тако не
смедосмо куповати га. Но присвем’ томъ Ваше по Акова,
ако не выше, не гине, само што неће, боимсе, быти као оно
мирисаво, али ће сигурно иначе быти лековито. О том ћемо
Васъ найдал Ь до месецъ дана увкрити.
Добюсамъ у садашнкмъ Вашемъ писм» и облвлееје о
H ochzeitslieder der Serben. Стараћемо се, колико е могућно,
да скупимо на ньи Пренумеранта. Дакле се Нкмци башъ
упели, да насъ Свету онако обяве, како смо одъ наши соб-
ствены Списателя одавно заслужили!! Но фала Вама на томъ
остае вкчна.
Раду tofi и се, да сте П'тлъ Вашега имена съ Членомъ
Јоштв еднога Тирингско-Саксонскога — ученога Дружства
украсили, као што намъ Ваша похвале достойна Д анице све-
дочи, й поздравляю!™ Вашу Госпу, дкчиц», и друге добре
тамо прјдтелк остаемъ на вккъ
Вашъ йстинный почитатель
Ф: Петровичи Парохь Земун.
762
П. П. Изъ Панчева башъ ни слова, незнамъ шта е, а
писао самь и я, и поручивао толико пула по нашимъ скеле-
шяма.
[На омоту:]
Semlin
H erm Herrn
Wuk Steph. Karatschics
mehreren gelehrten Gesellschaften Mitglied.
wohnhaft in der Vorstadt unter den Weissgärbern
in der Marxer-Gasse № 46. im 1. Stock über den Gang
in Wien.
[Жиг:]Semlin
АСАНУ, 3014.
Вукова йреписка IV, 74—75.
437
Плашки, 26. децембар 1825.
Любезный Прјителк)!
Другш ћу пут о Вашой Даници й Вашим Огледима Св.
писма. Сад о моим дЪлыма.
Доцне Вам у ноћ пишем и не могу Вам много писали.
K ommíccíio Вам велику и важну предаем. Све ово, шло шилЪм,
рад сам да ми дале печалали. За луп ’ће общеслва Сербска
платили, коя су написана на сваком комаду. Вы ми сами»
ходатайслвуйле, преко Гдра Тирке, да Тупограсјма мало почека,
ил’ да он међу лим за ова общеслва, мени за любов, плали.
Велику ће задужбину учинили. Ил’ нек слои добар за мене,
ил’ нек плали. Я ћу му послали новце w овы общества с бла
годарности. Настойте свакояко, да ми Гдр. Тирка учини ту
любое. Ништа друго не треба, него послали Конту за свакш
комад. Овде су 4. комада. 1, План Конвшта, 2. Имена Кли-
рјка, 3, Имена Централютиш. — 824., 4, Л. 825.
Све е ово од величайше важности у овой Дјецези. Јошт
сам и у Пешту на туп послао три Буквара (све у таблицами):
два за недЬлне школе, (Sonntagsschulen) еданъ за Централюте.
Сва ова дЬлца теже на преображеше, Enapxie пренебрегнуте
й запушћене. Учиниће Епоху и л Ьгописи Enapxie и мени ће
име вЪчно оставили у Рватской. Быйе ми найблагородн1я
освета моим непрЈнтелБима! —
763
Само да ми мои пр1ятельи помогну, да се ова начерташя
лепо представе свету Све ми ово лепо, тачно й што CKopie
учините, па ћу Вас учинити моим Агентом Книжественным.
Даваћу Вам годишню плату. — Смеетел’ се? —
Помозите Вы само моюй слави, па ће све быти: Беляше
Овщ: Omnia jam fient fieri quae posse negabam.1
Садъ редом.
1. План Конвкта. Без овог Конвкта не бы нигда у овой
пустиньи школа быти могла. Ово ће у удивленie довести ча
Стеву. Hie се он овом надао. Дайте литографирати или у ка-
мену изсећи й печатати. То е евтише нежели на мЬди, а опет
лепо быти може. Не могу Вам довольно препоручит, да све
ово точна) и лепо Спечатано буде. Тако исто ово и Гдну Ко-
пытару препоручуем. Немам кад писати му особито. Нек се
он овог наипаче прими. Нек нађе искусна Литографа. Тамо
е быо и сдан Сербин. Не знам ел’ сад тамо. — Она лева страна,
фарбана, као празан плац, ништа не значи. Зато Конвкт
нек на среди поставлен буде. Сдно ћете поправити. У Куин и
у оном высоком огништу пече се хлкб, пећ е; зато врата
мора имати w стране кућног прага. Цайхнер е заборавю.
Дайте ту накнадити та вратаоца. — Нек се изрежс и она
зидарска мера доле. ЛЪто да буде 825. Не друголчје.
2. Клирщы. Овде сам сад поправю, кад сам тео послати.
Место праве лише лепше ће представляли оне затворителне.
3. Централно училище П ер вы й ю дъ 1824.
Овай годъ да се напише. Ни пошто друголчЈе Ово се може
допустили; Hie ово книга.
ИзвЬспе о Централном училищу, дайте найманьим пи-
смены на другой страни првог листа тако Спечатали, да све
стане. О том се сумням. Ал’ Вы настойте.
4. Ц. Учил. вт. годъ 1825.
И ово л1.го да се напечата. Ако бы сад и доцне было
за 825. Нексе ни доле исподъ подписи не печати 826. година.
Настойте о том. — Све ове мале рубрјке и лшшце точно и
вкусно да се отпечатаю. (Í) сваког Комада требам 300. Ек-
земплара, и w плана Конвкта, и w Списка Клириковъ, и w
Цснтралктишь по 300. Екз. за сваку годину На писной ap i iii
све да буде. Ал’ от сваког Комада по 10. Екз. на лептой
артш. — Све ће ово гледати и Генерал Комманда й Hofkriegs
rath2. •— Аманет Вам ова препорука. Немойте да изостане
сбог новаца. — Платиће Вам се съ благодарное™. Иначе ће
ми быти штета ненакнадима. Како ми све то дође, послаћу
Г[ене]рал Ком[ан]ди. Како примите ово, явите ми шла ће моћи
быти, оће л’ што CKopie. И опет и опет молим, гледайте
764
и точно и лепо, и што cKopie. Ако бы гди Гдн. Копытар имао
што поправити, я га’ молим, нек то учини.
у Плашком Ваш
14. Дек. 821 Л. Мушицюй
АСАНУГ, 2134.
Букова иреииска II, 301—303.
1 Све ће се збити што сам говорио да не може да се збуде.
2 Дворски ратни савет.
438.
ДИМИТРШЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ ВУКУ КАРАЦИЋУ
Трет, 29. децембар 1825.
Високопочитаеми Господине!
Ево вам пришшгЬм Dedicatiu с’ подписом двгю Госпоя,
мислим даће овако сад добро бити, мало сам нетто изменю
по совету Фрушића, за то тео сам ioui одну кошю за вас, но
ствар е мала, молим вас, да бисте е ви преписали за штампу;
ер ово мора остати у Цензури, као што ми кажете. А за
друго примЪчаше не знам шта оће Г Цензор. Зато изволите
ону врсту изоставити, или измГнути, гди вам буде рекао, да
е несложно с’ намГрешем. И дайте е што CKopie штампару
Вашш Забавника iom нема. А у Сењ су већ дошли. — Мвите
ми наплатистели од Г Бозине онай Anweisung1 од 50. fop.
сребром. — Молим вас настойте ви за коректуром, и гледайте
што лепше да изиђе. На кое надаюйисе есам Ваш
Покорни Слуга
У TpiecTy 17/29 Децембра 1825. Дим ВладисавдЕвић
Dem Hochgelehrten
Н. Herrn Wuk Stepanovics Karadshich
beim H. Tirka
in Wien
[Жиг:] v Trieste.
одговорено 25. Јануар. (по нашем) 826.
АСАНУ, 3236.
Букова пре писка IV, 365.
1 Упутница.
765
439.
ВУК КАРАЏИЋ — ПАВЛУ ЈОЗЕФУ ШАФАРИКУ
у Бечу 18/30 декемвр. 825.

Врло ме [je] обрадовало писмо Ваше од 19. овог мјесеца,
јер сам од Петра Матића био чуо, да сте иза њега врло бо-
лесни остали. Фала Богу, кад сте опет оздравили. О Руским
књигама кад смо се почели разговарати, допустите ми, да
и ja још ово кажем: Имена оније књига, које сам ja из Русије
добавио, мени je Г. Магарашевић послао на цедуљи В а и ю м
р у к о м на п и са н а [!]\ и молио ме, од вас обојице, да Вам оне
књиге из Русије добавим, а новци да ће се послати у Беч
Г Копитару, како кажем, колико стоје; и уз то ми je још
послао Ваше писмо у коме сте ме Ви молили, да Вам наручим
оне књиге, за које ми Г Магарашевић пише. Ja сам књиге
одма наручио, а Г Магарашевићу писао сам, колико новаца
од п р и ли к е да пошље Г Копитару; но књиге из П е т е р б ур ш
дођу, а од новаца ни спомена! Сад Ви можете себи сами ласно
представити, колика je моја срамота морала бита, кад ми je
Кноблох казао: ево наручени књига, а ja новаца нијесам имао,
да и исплатим!! Онда ja, с таковом мојом срамотом, намо
лим Кноблоха, те књиге пошаље у Беч Шалбахеру, па онђе
да му и платим; но овђе су, на моју срамоту, дотле лежале
докле ja нијесам добио новаца, те сам и исплатио, и из моје
лрекомјерне (готово л у д е ) доброте, у Нови Сад б ез н о ва ц а
послао. Кад сам лани ту био, Г Магарашевић ми je казао,
да ће ми новце с В а м и за јед н о послати; а 5. декемвр. (1824)
писао ми je ово: „Руске сам кньиге добью, и за то ћу Вам
заедно са Шафариком, новце послати.“ Сад ja мислим
да би правије било да Ви Магар. говорите и да сте Ви Г
Магарашевићу платали, ja о том не сумњам; али ja од њега
како ћу наплатити? А и осим тије Руски књига он je мени
дужан и за пјесмарице више од 100 f W W (Вама и Г Ко-
лару, казао сам му, да по један цијел екземплар поклоны ,
које мислим да je и учинио). — Забавнике те, што Вам je
послао Миловук, ja ћу В а м а радо дата um den Pränumera
tionspreis1, само Вас молим, да и Ви по ту цијену само онима
дате, који су напријед п л а т и л и , а други јефтиније од 2 f. W W.,
да не продајет е', јер јефтиније нико нити je купио нити ће
купити од м е н е (а пренумеранти њиове могу и поклањати).
766
Да сте Ви мени послали само имена, макар 50, ja би Вам
послао књиге све по 1 f. W W , али будући да ми ни једнога
ни пренумеранта ни празна имена послали; за то сам мислио,
да 2 нико неће да се на моју књигу пренумерира, него сам писао
Миловуку, да Вам 10 књ. пошље на продају, нека се нађу
Огледи нијесу јефтинији.
Пренумеранти на Историју
Зета
nordisch Geschieht^
1 Претплатна цена.
2 Прецртано да Ви може биши неемщете од Ваши директора и над-
зиратеља да.
3 Нордијска историја.
440.
ИЛИЈА БРАЦАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ
Шибеник, 30. децембар 1825.
Любезни приятелю
господинъ Вукъ Стефанъ Караћић.
Даемъ вамъ назнание да и до данасъ при[м]ю, нисамь
либара, а есамь млого критиканъ, и>д пренумеранта, ето већв
доће ново лито домало дана а либара ние дакленъ брате гле-
даите накога сте послали и пишите 8 п8 тъ на тога нека ишпи-
дира да не остаемъ срамотанъ ы ида сте ми лиепо здраво.
8 Шибе. на 18/30 децембра 1 8 2 5
Илии Брацанов[и]ћ
A l Sigr. Vuch Steffan Karacik
Recomandata al Sig. Teodoro
Demetrio Kircha
Vienna
[Жиг:] Sebenico
[Напомена Вукова]
одговорено 23. Марта 826.
АСАНУ, 3736.
Вукова Преписка V, 315.
767
441
Пешта, 31 децсмбар 1825.
ВЈсокоучеш и Почггајеми Господгне
На Ваша два Почггајема от 30га прош. i 8га овог ímem
Чест јавга дасам отслану Паклу с’ Књигама npÍMio, i Гн. Ха-
муляку нћгове Ствар! i ГВсмо предо. Гн Кенђелцу, оћу првом
cirypHOM Пршком, по уредбј Banioi како i Гн. АтанацковЈчу,
a i Гн. Константш оправт.
PijenHÍK с а м j a 1 н о в п о е л о , а к о 6i В ам п о Р ач у н у скуп
6 io , 1звол1те mí д р у п п о с л а т 1 .
Г Stielly сам шемо предо — Г Шафаршу сам већ За-
бавшке поело 6 io. Peni надгробие се овде немогу д о б т .
3. Егземплара Свяшчено ЦвГто обрануе сам узо i
2 „ Священа1а IcT opia Церковна, обе Бугарске
којећу Вам може 6ítí Í3 a НеделГ ca некјм Књигама Гна Ко-
лара onpaBÍTi —. Буквар јошт шје готов —. горнЬ Књиге прве
f 15. а друге f 1 коштаю. KoicaM j a од, Вама долазеЫ f 52.
Koi Bi код мене до данас i маете одбю, i Вама, данас на Де-
лежану осталј f. 36. — В В остало јесам, Í3 волјте ове n p ÍM iii
i све моје досад отворене Рачуне заклшчЈД, Мене за ове одо-
6pÍTÍ, овде доле наведене у Moi Терет с т а в т , да намсе до-
садашгьи разсу п P a n y n i ггрекЈну Moi Konto c u r e n t1 ће те јзво-
летЈ с’ Књигама n p i mítí.
П о з д р а в л л ш ћ Ј и BicoKO n o n ir y to lii Вас
nOHÍ3HÍ
у iTeurri 19./31. Декемвр1а 1825. Јосиф Мшовук
Овесе Књиге Ваше код мене од сад налазе

1 0 0 Ш снй
3 Грама’пке
2 Огледј
45. Забавника
горњи
768
Hochwohlgebohrenen und Hochgelehrten
Herrn Doctor Wuk St. Karadtsits
Vorstadt Weissgärber Marxer Gasse № 46.
Wien
Воштани печах.
[Жнг:] Pest
одговорено 12/24. Јануариј 826.
АСАНУ, 3121.
1 Текући рачун.
49 Преписка И 769
СКРАЋЕНИЦЕ И ОЗНАКЕ
ААН Архив Академии наук СССР (Ленинград)

АЛОИИ Архив Ленинградского отделения Института истории АН
СССР
АСАНУ Архив Српске академије наука и уметности (Београд)
ББА Богишићева библиотека и архив (Цавтат), кут. XXI, бр 15
Букова преписка Букова преписка, I—VII. Приредио Љуб. Стојановић.
Београд, 1907— 1913.
GNM Germanische National-Museum (Nürnberg)
ГСУД Гласник Српског ученог друштва, Београд, 1891, кн>. 72; 1892,
књ. 75.
GŠA Goethe und Schiller-Archiv (Weimar)
Ивић Д-р Алекса Ивић, Архивска Грађа о српским и хрватским књи-
жевним и културним радницима, књига друга 1790— 1897, Београд, 1931.
Јагић В. Ягичь, Новыя письма Добровскаю, Копитара и друшхъ юю-
западныхъ славян?,, Санктпстербургъ, 1897, Сборники ОтдЬлешя рус-
скаго языка и словесности Академш наукъ, т. 62. Источники для
славянской филолопи, т. II.
КК Кнежева канцеларија у Архиву Србије (Београд)
LAMS Literarny archiv Matice slovenské (Martin, ČSSR)
LAPP Literarny archiv Památnik-a národního písemnictví (Praha)
НБ Народна библиотека (Београд)
НБЛГУ Научная библиотека Ленинградского государственного уни
верситета, Отдел редких книг и рукописей (Ленинград)
NSUB Niedersächsische Staat- und Universitäts-Bibliothek (Hamburg)
ОАБ Обитељски архив Брлића (Славонски Брод)
ÖNB Österreichische National-Bibliothek (Wien)
РОГПБ Рукописный отдел Государственной публичной библиотеки
им Салтыкова-Щедрина (Ленинград)
РОИРЛ Рукописный отдел Института русской литературы (Пушкин
ский дом) АН СССР (Ленинград)
Славянское источниковедение Славянское источниковедение. Сборник
статей и материалов. Академия наук СССР, Институт славяноведения,
Москва, 1965.
ЦГАДА Центральный государственный архив древных актов (Москва)
ЦГИА Центральный государственный исторический архив (Ленин
град)
бб без броја, без сигнатуре

WW Wiener Währung (бечка вредност новца)
770
К. К. — Щесарско]—К[рагьевско]
H an. Л>. Сг. Напомена Л>уб. Стојановића
O. S. (Old styl) — стари календар (јулијански)
П.н. — (по нашему календару)
П.П. — после писма
P . S. — Postskriptum (после писма)
Р .Т (Т Т.) — pleno titulo (скраћеница уместо набрајаша титула)
Р . (р.) — римски (нови, грегоријански календар)
Р-, — руб. — рубља
Т., т. — талир
f. — форинт
П. — флорин
fr. — франко (плаћена поштарина до адресата)
х (хг) — крајцера
гр. — грош
С. М. Conventions-Münze — текућа вредност (новца)
# — дукат
U — фунта (мера за тежину)
771
ПИСМА У OBOJ КЊИЗИ ПРИРЕДИЛИ
Сшаниша Војиновић Еустахија Арсић (323*); Павле Берић (373,
392, 432); Тоцор Живковић (349); Аксентије ЈанковиГ) (142); Петар Јова-
новић (23); Лука Кенгелац (322); Павле Кенгелац (315, 395, 408); Сима
Милухиновић (117, 414); Аврам Панић (36, 292, 317, 376); Јован По-
повић Мостарски (12, 15, 27, 242, 271, 286); Стефан Филиповић (6).
Голуб Добрашиновић Фридрих Павлович Аделунг (59, 66, 90, 95,
96, 111, 113,163,223,232,254, 420); Василиј Григорјевич Анастасевич (230,
303); Теодор Атанасијевић (339); Платон Атанацковић (308, 405); Карл
Аугуст Бетигер (238); Јохан Фридрих Блуменбах (296); Хертл и Брајт-
копф (241, 272); Игњат Брлић (320, 324, 340, 354, 370, 380, 386, 393, 407,
409, 418, 424); Василије Василијевић (8, 17, 31, 33, 37, 71, 123, 170, 234,
248, 273, 278, 283, 290, 302, 310, 357, 366, 377, 400, 423); Димитрије Влади-
сављевић (40, 319, 371, 394, 415, 426, 430, 438); Урош Волић (139, 311, 434);
Врховна полицијска управа (39); Јован Гавриловић (38,105, 258, 282, 307,
428); Јохан Волфганг Гете (179, 185, 194); Гетингенско научно друштво
(314); Петар Петрович Геце (72, 159, 175); Главачек (237); Јакоб Грим
(166, 171, 176, 177, 181, 183, 187, 188, 193, 196, 201, 203, 205, 207, 208,
210, 215, 217, 221, 239, 245, 285, 298, 309); Павле Дикић (401); Арон До-
бровојевић (25); Тадија Илић (343); Лудвиг Хајнрих Јакоб 1226); Тереза
Јакоб (226, 244, 268); Јерменска штампарија (375); Јефтимије Јовановић
(326); Ана Караџић (57, 89, 93, 102, 119, 127, 138, 140, 146, 149, 225, 229,
231, 336); Константин Каулиције (351); Петар Иванович Кепен (48, 54,
69, 77, 222, 306, 364, 387); Јернеј Копитар (47, 53, 55, 61, 64, 74, 78, 80,
82, 86, 97, 103, 110, 120, 132, 141, 144, 150, 155, 161, 167, 169, 180, 182,
186, 189, 197, 198, 206, 214, 243, 246, 250, 256, 260, 261, 266, 321, 334,
338, 346, 353); Ана Краус (126); Василије Лазаревић (291); Василије Ла-
зић (384); Георгије Магарашевић (24, 122, 135, 294, 350, 359); Јосиф Ми-
ловук (25, 281, 329, 372, 381, 412, 441); Лухијан Мушицки (4, 5, 13, 20,
34, 65, 73, 87, 300, 330, 389, 398, 417, 427, 437); Непознати (284); Карл
Васиљевич Несељроде (94); Петар I Петровић Његош (145); Јоанис Па-
трикусис (143); Самуел Аугуст Пентер (204); Филип Петровић Карабаш
(436); Петроградско слободно друштво љубитеља руске књижевности
(10, 76, 92, 109); Никола Поповић (299); Харалампије Радојичић (382);
Георг Андреас Рајмер (211, 347); Максим Ранковић (22); Размус Кри-
стијан Раск (152, 216); Карл Руми (345); Николај Петровић Румјанцев
(100, 118, 202, 236); Руско библијско друштво (44, 104, 173); Александар
Серна Солозјевич (422); Атанасије Симоновић (318, 352); Слагач штам-
парије Брајткопф и Хертл (154); Димитрије Павлович Татишчев (361);
Сава Текелија (133, 190, 192, 209, 218); Стефан Теодоровић (397); Ди-
* Цифре означавају бројеве писама у књизи.
772
митрије П. Тирол (108, 121, 158, 162, 262, 275, 289, 318, 333, 356, 385);
С. Урошевић (134); Јохан Северин Фатер (211, 227, 233, 251, 293, 335,
368); А дам Филиповић (399); Филозофски факултет у Јени (151); Мартин
Хамуљак (379, 403, 413, 419); Вацлов Ханка (136, 156); Јован Хаџић
(28); Јозеф Циглер (404); Павле Јозеф Шафарик (112, 363, 406, 431, 439);
Александар Семјонович Шишков (30, 91, 115, 287, 305); К. Штили (411).
Зоран Константшновић Јернеј Копитар (49, 51, 56, 62, 63, 67, 68,
70, 75, 83 , 88, 106, 107, 114, 124, 128, 130, 147, 148, 157, 160, 168, 172,
240, 257, 337).
Мирослав Пантић Илија Брадановић (367, 369, 440); Јеремија

Гагић (433, 435); Матија Ђурић (390); Стефан Живковић (52, 116); Са-
муило Илић (2, 43, 125, 235, 263, 269, 274, 288, 312, 316, 325, 383, 391,
402, 410, 421, 425); Василије Јовановић (388); Венедикт Краљевић (129);
Лазар Марјановић (331); Димитрије Милаковић (252, 270, 276, 295, 304,
396, 429); Јефта Поповић (332, 374); Петар Теодоровић (224); Марија
Тирка (7, 9, 11, 21, 195); Теодор Деметар Тирка (165, 219, 249); Дими
тр ов Фрушић (3, 35, 101, 131, 153, 191, 213, 279, 327).
Драгана Самарџић Марко Бабић (26); Марко Георгијевић (137;

178, 200); Адам Драгосављевић (358, 378); Стојан Миленковић (98, 99),
Љубица Обреновић (46); Милош Обреновић (14, 42, 50, 81, 84, 85, 174,
184, 199, 212, 228, 247, 253, 255, 259, 264, 265, 267, 277, 297, 301, 313,
341, 342, 344, 360, 365); Христифор Обреновић (18, 41, 58); Лазар Пав-
ковић (45); Јован Петровић Ковач (280, 328, 355); Василије Поповић (60,
79, 134, 164, 416); Алекса Симић (348); Тириншко-саксонско друштво за
истраживања отацбинске старине (220); Константин Хадија Пивар (1,
16, 19, 29, 32); Сима Шићар (362).
САРАДН И Ц И Н А ОБ РАДИ И СРАВЊИВАЊУ ПИСАМ А

Бранислава Врховец, Владимир Јанковић, Јелка Милин,
Станиша Војиновић, Зоран Вучић, Рудолф Мајер, Боса Михаиловић,
Драго Никчевић, Вавьа Станишић
ПРЕВО ДИОЦИ
С грчког-
Ana Стојановић 143
С немачког
Јелка Арсић 57, 89, 93, 102, 119, 126, 127, 138, 140, 146, 149, 225,
229, 231, 236
Вера Бојић 166, 171, 176, 177, 179, 181, 183, 187, 188, 193, 196,
201, 203, 205, 207, 208, 210, 215, 217, 221, 239, 245, 285, 298
Милош Ђорђевић 226, 241, 268
Mapuja >Kaiap 238
Бранимир Живојиновић 185, 194, 211, 227, 233, 251, 293 , 296, 314,
335, 361, 368, 375
Зоран Константиновић 51, 56, 62, 67, 68, 70, 106, 107, 114, 124,
128, 130, 147, 148, 157, 160, 168, 172, 240, 257, 337
Страхшьа Костић 69, 152, 216, 220, 241, 272, 345
773
Иван Пудић 59, 95, 112, 151, 163, 232, 406, 431
Јевшо Миловић 179
Драюслава Перишић 39
Вера Стојић 72, 154, 159, 175, 204, 219, 249, 347, 379, 404, 411
С руског'
Вера Добрашиновић 30, 44, 48, 54, 66, 76, 77, 90, 91, 94, 96, 100,
115, 118, 202, 222, 236, 284, 287, 305, 306, 364, 387, 420, 422
Марина Петковић 361
Никола Томичић 10, 109, 173
С чешког'
ДраГутшн Мирковчћ — 413
РЕДАКТОРИ ПРЕВО ДА
Бранимир Живојиновић с немачког
Радмило Маројевић с руског
ТЕКСТОВЕ С ГОТИЦЕ ПРЕНЕЛИ У ЛАТИНИЦУ

Јелка Арсић Вукову преписку са женом
Боса Михаиловић осталу преписку необухваћену „Државним
издањем“
774
С А БРА Н А Д ЕЛ А БУ К А КА РА Џ И Ћ А
К њ и га двадесет п р в а
ПРЕПИСКА II
У р е д н и к Вук Крњевић / Р ец еп зен ти М ирослав П антић, Радован Самарџић /

Н а ц р т з а к о р и ц е M utia Поповић / К о р е к т у р а Коректорско одељење Просвете
Т ехн и чк и у р ед н и ц и Сека Кресовић Бунет а, М илена Мијаиловић
И зд авай
Издавачка радна ор1анизација Просвета
О О У Р ,,И зд ав ач к а д ел ат н о ст“
Б е о г р а д , Д о б р а ч и н а 30
З а и з д а в а ч а Јордан Живковић
Ш там па
БеоГрадски издавачко-графички завод
Б е о г р а д , Б у л е в а р в о јв о д е М и ш и ћ а 17
У т р о ш к о в и м а п р и п р ем е и ш т а м п е о в о г т о м а Сабраних дела у ч е с т в о в а л е
су Р е п у б л и ч к а за је д н и ц а к у л т у р е , Р еп у б л и ч к а за је д н и ц а н а у к а , Р еп у б л и ч ка
з а је д н и ц а о сн о в н о г о б р а з о в а н а и З а је д н и ц а у см ер е н о г о б р а з о в а н а з а
те р и т о р и ју р еп у б л и к е
Ш т а м п а н о у 3 000 п р и м е р а к а
1988.
86-07-00038-1
ISBN
86-07-00262-6
КАТАЛОГИЗАЦИЈА У ПУБЛИКАЦИИ! (CIP)
ms—6
КАРАЏИЋ, Вук Стефановић
Преписка / Вук Стефановић Караџић. Београд Про-
света, књ. , 22 cm. 2 1822— 1823. 1988. 769
стр. (Сабрана дела Вука Караиића : књ. 21)
ISBN 86-07-00038-1. ISBN 86-07-00262-6
ПК а. Карацић, Вук Стефавовић (1787— 1864) Преписка
Обрађено у Народној библиошеци Србије, Eeoipag

*•«-S »г*л*ју»%
«v«r»iV\«-'luii -T
■i. i r/iáíí.4;::
. i - .&
N Г" •pii ííSí?á|
-’u».■>,*".*'»*,•• ,л--
r. e
.i f i n ,
№<ÍÍ ' .: ScrřFii ' ' " >s■
i l l í f J&iiv' i. :xÍv::í ,y; $ : i r S $ í t ó
- !;í:-.J*V • - rin.X;-.f Cy.iü,ÄiÜM!Í № *»«ЛЛА>*£/*»л-.
Т'л'Г'' • jVní:.;-*• jr.'vп\"лјј*м£ fál',
:;.í4>vřr/.f 't-rt:r>iC : ÍÍ$StČÍ№iX
V* й& i l l
>SÍ'r.*M?ííft*.fA,f. !•:* r :í:';k:';4:Í'»::
. ..... .. ,•-.^j>:} { ..:».■/»•■■ к.
■klíCSiyuJ! ij ”!I ,' ■ ■■■■
/ад ■ . -i ;,?.ý‘.. i i ; .‘-'V” /

re
. " - ; ■■ -
’ " ' ” t
Í ■ ;■ <■*■:
: ■ ж '.ы : i !
*• Г, .£:;^гж .SBř?P
SS3ÉS
S&»Mív.
ГМ'Л «V^V-STr,
r&r Г; I'л•:•-■■'••.• ■*-«'*••'
S‘?V-.Í
:1СЧ;5я1Ю
fi*
•zúč$$XlÍvi'ň :)l & M - УЛХЏУ.у1$
■'\,. ;•V V;4v'
•'■U’V'Vtt'! Vť, i
» >.*/;*’/.*•ЛјЛЈ.)Ду:'-Г:
■К Ш Ж .■ v■fX.■v \. •.V' *í
wíífti;;? •v"-*::-:»;.:-:;::'.
m i ‘»$ЩМЯ1&2!й
м т т ж ь мШЕШ' : -о "> 'г
јј^к-до}; ■ / -:: " Л t , ц .;:
.rí»í.r::; :;«p£í I » .. fi.“-Г

*y<ł?v»v
Шн; 4r:r-v;:;łr*i,' v’.'.ti.r;.*;
' ••' •;. •- ■‘.•ј л Л /А а- .- к
... л. , ....... ň-V«fw #i:4»:4 -. :bv-V: вд«Щй
■
' гул '
>.ti> *>• '. . ^V ”i
*щ :■v. -...•ft..''- ■ '!!<& f i í f
: « Т а; ; X'ti'i*
;У‘ ~и1':Гк.
м* v.
" ® S $ E řá t;: --»•■ *••*-u -*v х:л-<.гч

* ,;л • :V ;*Í:nÍ'5?!«Г
V"‘ х '’ы £ 'Щ $ Н й ; • ]■■Т::
WfWfr
Vř v •
>•: ■Ж ; ý«SÊ!»í}
Й рЩ Ш .' -Г;
Э Д Ж 1 3 5
'Ш Ј "г. у; í “ • ■
■ ■ : '
i f i i i j f l j f l Ш д а З Д й - ^ Ж в *'• —*- ■■í“i ,’í)í ’.’ . i flí
г,j % Cv:.v; :;*J
Ж -Sć
■•
•*ч- . v.
>üi З Й x] i ? ; i-:Su’-, j. ;р»ж>13й
■;' к:;/-:;/ .■:--
Щ Ш •f.,: :v* •ti:*?*1
• '/• •' < ■
KřSwí/^xí y ^ v ^ ř K > > ví ;/
■••■•••v •.^
*•v *•*i*"■•. •»/« ' ę*1' Ä Ä W iK , : / “ ■ , .'K'.!.">;íb.;> ją :
” ;*'1 v:" •'•■'-* *■>«' *лЛлт .;.....V.,.;,Vr't í.:;HS,0
'<»!•:»! *-Јуt ł•-■у;’-iv v,' i»> -
. ''" Ä - ..V;
‘ :íJ .-»■•■:: > •:
i - ' N ; : '-■ .
Р '1 Ш : V
f..-.i:"Í-i
fv »А L-*. . - *r . -Г>гч>-V■;:-
• ÍHrX ■•••>Jř:::■ : ■:
*, .Ułi-r?
• ящ$:
/V'; ■•; ■■; ■; i;;- "v . .. */>»■»*
► - v -i - ■ » и т 1^ ^ ^ ^ И 1 в ^ сД; , :....;;■;
1 ДДДи!
Г ,;: :■ ч ^ --'< д а л ':
-< •- •
bi . , í - ;
fc-;v • ; *........................ лМ ^Ш ужЩ
1 Ю ®
s p * K M :■ř *. •;;;*J}Љ ■;; ГЈ^бј i|:-;
■■- ’ ". -:-s - ..' >.?X
да*д itAvVV V^v''
тш& ■IJ c jšií

îjv“ ÓSpijj:
ж ■•"•'• -• ’ у; ... - *w .-.. ; *. ’
t * •■ ;.. ■ v > :.
k'iT'hty у •—
•
;ííl'vpr^t^'vv-''i («rHci; 5 *■“ '
w w i tíS í: : :э ; % ш к :й
г? в к .." .-•'.г : 4v<fe$-*'rýhsí JKíi?..‘
■».. 'll! ) у .д
Г -h :,
-A W
-...v..« ..^.vW,L... Â..., ..
u '* “ r ^ - í í / v * ^ ^ • ...;;
- . v. •• • ; ik
......
•J 4 ,»v ? íbí
b -r ... / . * y j
....... ^..M....»V-V».
• • • | 7* V j J! v » » Ä t<' ‘y J v W K - ‘ t ó j ■.*' M ; ; *.t;
,
H. • ....... . ' .:

Prepiska II 1822-1825

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prepiska II 1822-1825

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

I

Голуб Добрашиновић, Павле Ивић,

КЊИГА ДВАДЕСЕТ ПРВА

У Карл овцу 23. Декемвра, 1821

1 Испред било Г, па je затим прецртано.

У Трсту 24. Декемвр. п. ст 821.

У Шишатовду 26. Дек. 821.

1 Облик слова велико љ у I издању Вукова Рјечника подсећа заиста

У Шишатовцу 29. Дек. 821.

Высокоученом8 Гн8 Р8ма 29° Декемвра 1821.

Благородий К8ме и приятелю!

Поздравите маик8 стар8 нема[ю]Йи одъ васъ писмо на

У Земуну у очи Богојављенија 822

Бешале! све ми се слути нетто, да ће те и Ви к нама до-

1 Првобитно je ту била тачка и после ње реч Ново која je препртана.

Поздравите Г Копитара и Г Добровска и стар8 маик8.

Воштани печат. АСАНУ, 8552/146.

M Д Д. и H П. Господину дописном члану високопо-

П ош т о сам имао част да у з Ваш а веома цењена т е м а

Благородна Госпођа Мацо,

Буков концепт изгубљен, био у АСАНУ, 1483.

1 Било написано па превучено Гледајше ми дакле квартир макар

У Бечу 26. Јануарија по римск. 1822.

Милостиви и високопочитајеми Гдару!

[Испод тога у наставку:]

1 Ова реч написана изнад прецртане речи сорт.

У Земуну 19r“ IaHHSapia 1822.

У Земуну 22. Јануарија 1822

Ваш истини пријатељ

За Давидовића ни сам николико дана ништа чуо.

1 После овог глагола првобитно je било написано иасквилу.

30ra laHyapia Брать и Приятель

Очекуемъ йговорь мЬше ирасуждеше, у наикратје шти-

У Шишатовцу 3. Февр. 822.

Чуйте, Стевановићу, и Штипкаловићу! да ми влада

1 Писац, књижевни крадљивац.

Благородна Госпођа Мацо!

У Београду 6а Фебруара 822 Вашъ

У Бечу[!] 9. Февр. 822.

Изручи мое поздравлЬ, и мой поклонъ Господину Копы-

Збиља! Како би ja могао доћи до једне Граматике Г До-

1 Поздрав са много поштовагьа.

у Земуну 1Зг№ ферфбарја 822.

14. Февруарија (по наш.) 822. В. Высок.

1 Други део сложенице блаюродге прецртан и натписано прево­

У Земуну на три Јерарка 822

На чисти понеделник. Ваш искрени пријатељ

1 После овога написано па прецртано се.

Sig Semlin 15‘ feb. 822.

У Земуну 2Г Марта 822 В Василијевјићј

1 После те речи прецртано je и у продужетку дописано су.

У Шишатовцу 6. Марта 822.

П. П. Ово писамце подайте Гдну Копитару

У Трсту 12/24. Марта 822..

У Земуну 20'а Марта 1822.

Ваш искрени пријатељ

Hochlöbliche К. К. Polizey Hofstelle!

Einstweilen aufzubechalten, biss d er Hofkriegsrath sich

С лавна ц. к. У ираво иолиције,

1 Прецртано материјалима и новцима за штампане књше.

У Бечу 30га Априлија 822. Вук Стефановић21

1 Прецртано у концепту и високопочита [. .].

Благородии и Високоучени Господине,

Милостивый Государь мой.

1 Други део сложенице блаюродге прецртан и натписано прево