Katalog Izlozbe Vajar Dorde Jovanovic 1861 1953

7/25/2019 Katalog Izložbe, Vajar Đorđe Jovanović (1861-1953)
http://slidepdf.com/reader/full/katalog-izlozbe-vajar-dorde-jovanovic-1861-1953 1/49
ВАЈАР
ЂОРЂЕ(1861-1953)
ЈОВАНОВИЋ
КАТАЛОГ ИЗЛОЖБЕ
ИЗЛОЖБЕНИ КАТАЛОЗИ
НАРОДНИ МУЗЕЈ - ЧАЧAК

ЧАЧАК, 2007.
2 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ
САДРЖАЈ
Проф. др Миодраг Јовановић: ЂОКА ЈОВАНОВИЋ 7
Емица Милошевић, Делфина Рајић, Радивоје Бојовић: КАТАЛОГ 17
РЕПРОДУКЦИЈЕ 27
Радивоје Бојовић: СТУДЕНТСКА ПРЕПИСКА ЂОРЂА ЈОВАНОВИЋА 49
Delfina Rajić: DER BILDHAUER ĐORĐE JOVANOVIĆ (Zusammenfassung) 89
Delfina Rajic: LE SCULPT EUR DJORDJE JOVANOVIC (résumé) 91 10. Ђорђе Јовановић (Београд, почетак ХХ века)
4 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 5
ЂОKA ЈОВАНОВИЋ
Др Миодраг Јовановић
Д рагоцене податке о свом животу и рад у Ђока Јовановић

је оставио у „Аутобиографији”, истина писаној у
поодмаклим годинама живота, 1947. године. Рођен је у
Новом Саду 1861. године, највероватније 21. јануара , пошто
је и сам понекад наводио претходан и следећи дан. Отац му
Никола Јанковић рођен у селу Лазареву код Кожана (северно
од Солуна), имао је за родитеље Грка Јоханидеса и мајку
Македонку. На службовању у г рчкој колонији у Новом Саду,
у браку са Јованком Петровић из Ивањице или Ужица, добио
је и сина Ђорђа. Уследио је породични прелазак у Кнежевину
Србију 1864. године, у Пожаревац, где је Ђока започео
школовање, наставио у Крагујевцу и гимназију матурирао
1882. године. Две године се трудио да студира технику, али
је боравак у Партенкирхену у школи дрвореза унео коначно
опредељење. Добио је државну стипендију и почетком 1884.
године постао студент Академије за ликовне уметности у
Бечу. Са жељом да студирање на стави у Дрездену и сновима
о Риму, задовољио се сагласношћу Министарства да после
две године Беча продужи да студира у Минхену.
Од завршених редовних студија 1887. до 1902. године
живот Ђоке Јовановића се одвијао између Минхена, Париза
и Београда. У Минхену је 26. септембра 1889. склопио брак са
Емом Викторијом Шајтлер. Син Мирко рођен је у Минхену
1892, а Бранко (Александар) у Паризу крајем 1894. или
3. Браћа Ђорђе и Аристид Јовановић почетком 1895. године. Нескладан брак није дуго потрајао.
(Беч, 1886) Ема је умрла у душевној болници крај Минхена 1928. године.
7/25/2019 Знатно раније Ђока Јовановић је ушао у други брак, са Katalog Izložbe, Vajar Đorđe Jovanović (1861-1953)
нових сазнања је податак да је млади Ђокин син Мирко
Маргаретом Робер која је претходно неговала његове мале такође имао породицу, али није доживео да види сина
синове. Жоржа. Погинуо је пре његовог рођења, у биткама Првог
После Минхена, Јовановић је специјалистичке студије светског рата.
наставио 1887. у Паризу, што је трајало до 1891. године, Никола и Јованка Јовановић имали су, дакле, седморо
смрти његовог главног заштитника и саветодавца, деце - пред порођајем са осмим је умрла. Најстарија је била
професора Шапија. Вратио се у Београд и недуго службовао Јелена, са једном од шест кћери Радмилом Карађорђевић,
у београдској гимназији. Следиле су године честих боравака омиљеном у фамилији као тетка Раца. Сестра Даница,
у Паризу због свих процедура и ишчекивања да добије учитељица, удата Јанковић, сахра њена је у братовљевој,
средства и сагласност да заврши Косовски споменик. заправо породичној гробници на Новом гробљу у Београду,
Откривање споменика је одлагано, а он је 1902. године крај супруга Лазара. Тридест година касније, ту је положено
у Петрогра ду. Потом је кратко био админ истративни и тело Ђокине супруге Марго. Треће дете био је Милосав.
чиновник Дирекције железница у Београду. Коначно је Имао је дрогерију “Гуслар” на Зеленом венцу у Београ ду, где
остварио жељу да буде „учитељ вештина”, тако што је 1905. су се окупљали п ротивници династије Обреновић. Божидар
године постао наставник и управитељ Уметничко-занатске 11. Апотекар Аристид Јовановић се посветио позиву свештеника, а Аристид је био апотекар
школе. Предавао је моделовање, декоративно вајарство, поред Гуслара (Чачак, пре 1941) у Чачку. У памћењу свих потомака понавља се име Милице.
вечерњи акт и графику. Са прекидом за време Првог светског Најмлађе, седмо дете био је Ђока. Његов син Мирко је као
рата, био је то до 1919, да би до пензионисања 1926. године војник Легије странаца погинуо у Шампањи 1915. године.
био инспектор Министарства грађевина. Управо тада је Његов праунук је Франк Јовановић из Париза. Противећи
завршио изградњу породичне куће са атељеом у Скерлићевој се очевим плановима и шансама за успешну каријеру у
улици број 6. Умро је 26. марта 1953. године. Дванаест година Београду, Бранко се одлучио за истраживање нафте у
касније умрла је и супруга Марго. Око њене сахране бринула Мароку. Његова унука је Фредерик Жубер из Ле Мана.
је кћи Ђокине сестре Јелене Радмила, супруга принца Ђорђа Неколико личности имало је посебан утицај на уметничко
Карађорђевића. формирање Ђоке Јовановића. У Бечу му је ментор био
Захваљујући блиским потомцима, могућа је аутентична Едмунд Хелмер, у Минхену Макс Виднман. Специјализација
реконструкција генеалошког стабла разгранате фамилије у Паризу била је под будним оком заштитника и саветодавца
Николе и Јованке Јовановић. Брак Лазара Јанковића професора Анрија Шапија који му је поклонио одливак своје
(Кренцер) и Данице, сестре Ђоке Јовановића, повезао је ове најпознатије скулптуре Жан д’Арк. У наставку ра да у Паризу,
две породице. Брат Божидар, свештеник, као ђак Кијевске посебно у довршавању Косовског споменика, наставио
духовне академије оженио се Украјинком Зинаидом се утицај Жан Антоан Ендалбера. Без обзира што неки
Картушевски – Јасучински. У браку њихове ћерке Јелене српски сликари краја ХIХ века спомињу своје француско
са Иваном Зрнићем (Корницер), познатим издавачем школовање, сва је прилика да је први српски париски ђак
између два светска рата, рођена је Маја Зрнић, књижевник био Ђока Јовановић. Стечена искуства он је преносио на
и новинар. Драгоцен допринос утврђивању гранања стабла српску средину у којој је потом најдуже живео и радио.
дали су Јовановићи који одувек живе у Француској. Серж, Специфични педагошки облици рада у Уметничкој школи
унук Ђоке Јовановића, син Бранков, сабирао је податке до 6. Споменик потпуковнику нису могли оставити трагове неког посебног ученика и
1966. у Београду, потом, до 1983. године у Паризу. Једно од Александру Глишићу (1913) наследника, али је на ђаке, као и на развој српске скулптуре
7/25/2019 свакако имао утицај. Деловао је и кроз уметничка удружења Katalog Izložbe, Vajar Đorđe Jovanović (1861-1953)
представљања југословенске и српске кулуре нашле су се и
и националне изложбе. Био је међу оснивачима Удружења изложбе националне радиности, фолклора и уметности, у
српских уметника „Лада” 1904, касније његов почасни члан Паризу и Лиону 1917, у Женеви 1918. године. Потом је дошла
и председник, али и међу оснивачима Удружења ликовних париска Југословенска уметничка изложба 1919. у Petit Palais.
уметника у Београду 1919. године. Њихов учесник био је и Ђока Јовановић. Била је заборављена
Почетак изложбеног појављивања догодио се још на и манифестација из 1917. године. Уредник часописа „L’ art et
бечкој Академији са бистом Јулија Цезара, у Минхену les artistes” Арман Дајо посветио је мартовски број посебној
са фигуром Преље. На Светској изложби у Паризу 1900, публикацији под насловом „La Serbie glorieuse”. Повод је
награда за Гуслара отворила је прво излагање у париском била изложба Југословенске уметности и фолклора у Salle
Салону без жирирања, што је у следећим деценијама Hoche. А међу 122 илустрације место је на шао и Јовановићев
искористио двадесет пет пута. Прву обимнију самосталну Победник, намењен тргу у Параћин у.
изложбу имао је у Новом Саду 1895. године, у холу хотела У средишту пажње и савременика и истраживача
„Јелисавета”. На Светској изложби у Паризу 1900. највеће оправдано су били Јовановићеви јавни споменици. Није био
признање добио је за Косовски споменик. Излагао је у у прил ици да све пројекте и скице пренесе у монумен те на
Петрограду 1902. године на Међународној изложби костима, трговима и улицама. А серију таквих поруџбина је започео
потом на изложби париске општине 1903, на међународним спомеником научнику Јосифу Панчићу 1891, уобличавајући га
изложбама у Лондону 1907. и Риму 1911, као и на прве још за време усавршавања у Паризу. Пут новим наруџбинама
четири Југословенске изложбе и на изложбама „Ладе”. Први био је отворен. Такође у Паризу, довршио је 1898. споменик
светски рат није омео окупљање српских уметника. Стожер Кнезу Милошу Обреновићу, намењен и Неготину (уништен)
се налазио у Француској. Патриотска осећања разгоревао је и Пожаревцу. У пословним предасима бавио се бројним
нарочито часопис „La patrie Serbe”. У разноврсном спектру мањим форматима. Тако је, на пример, у једном предаху
боравио 1894. у Сент Етјену код индустријалца и председника
Трговачког суда Колкомбеа и урадио око двадесет портрета
његове породице, чак и послуге.
Ипак, из много разлога био је тих година окупиран
Косовским спомеником (откривен тек 1904. године),
намењеним за Крушевац, град одакле је српски кнез Лазар
1389. године кренуо са војском у бој са Турцима на Косово
поље. На врху споменичке целине је јунак Бошко Југовић
како рањен посрће, док Вила придржава заставу. На
доњем делу постамента су фигуре Гуслара, националног
певача и женске фигуре Велике Србије. Два дубока рељефа
сликовито приказују Причешће цара Лазара са војском и
сцену у којој Милош Обилић убија цара Мурата. Узора
је могло бити много у савремен ој романт ичарској и
постромантичарској европској скулптури, нарочито за
7. Породица Јовановић (Чачак, лето 1915) крилате и мајестетичне женске персонификативне фигуре.
7/25/2019 Независно од формализовања идеје, Јовановић је у споменик Katalog Izložbe, Vajar Đorđe Jovanović (1861-1953)
унео и властита патриотска осећања која су се одразила
на пластички квалитет. Поред низа споменичких биста
познатих културних радника, издвајају се споменициВојводи
Вуку (1929), ратнику са Солунског фронта у Првом светском
рату, или Вуку Караџићу (1932), реформатору српског језика
средином XIX века.
И у скулпту ри Јовановићевог времена била су разумљива
очекивања да се постигне портретска веродостојност.
Такве карактеристике су се само експликативно изгубиле у
бројним персонификацијама и алегоријама. У оним првим
блистају портрети Милована Глишића, Стојана Новаковића,
уздржане драматске снаге глава мртвог сина Мирка. У
другим, модели нису именовани, али сигурно је често у њима
лик вољене Марго, као у Тузи (1907), жени са велом по типу 13. Ђорђе Јовановић у атељеу (Београд, 1942)
барокне Donna velata, Гордости (1897) и Студији (1921), можда
у лирском Мирису ружа (1913), поетичном Пролећу (1902), да српске књижевности (1921) и Наука и уметност (1942) у
ли и у Напуштеној (1907), Баханткињи (1918), Воћу (1929), српској модерној скулпту ри морају имати заслужније место.
Одмору (1930), алегоријским представама река ( Дунавска Ову другу сматрао је својим најбољим делом. Настала је
нимфа 1912, Нева 1902). Време Балканских и Првог светског удаљено од биолошког узраста и стваралачког статуса у
рата постало је још једном сведочанство сложеног склопа коме су се видели зенити његових стваралачких домета.
Јовановићевог уметничког доживљаја и мишљења. Не само На тим врхунцима није био само Косовски споменик. У
страхотама рата упркос, него у супротности са ликовним првих петнаест година ХХ века, од Петрограда до Беогада и
језиком каквим их је скулпторски записивао, створио је Париза, стварао је у жанровима који нису били ограничени
дела која темељно подстичу преоцењивање његових правих портретском артифицијелношћу и патетиком монумената.
могућности. У ратом захваћеном Београду и Паризу 1916- Као сви у Паризу, и Јовановић је био запљуснут и уметничким
1918, настајала су изузетно доживљена и обрађена дела: благом музеја и француског вајарства. Инспирације су се
Жртва рата, Жртве бомбардовања (Тевтонско ратовање). нудиле на сва ком кораку. А Косово је имао у себи. Понео га
Иконографски узори су лако налажени у светској скулптури, је из Новог Сада, Пожаревца, Београда, из породице са оцем
а да су путеви водили и до Родена и Мајола. Прикази нагог Грком или Цинцарином, мајком Српкињом, као потврде да
људског тела послужили су Јовановићу као метафоре за косовски пораз није била само српска трагедија.
крик против људског страдања. У ратном Паризу поновио Обавеза утврђивања развојних и стилских фаза Ђоке
је Играчицу узвитланих покрета из 1896. године, онда Јовановића чини се да је врло једноставна и води једносмерном
потврдивши слух за промене какве је доносио art nouveau, путањом. Можда највише, или једино само по томе што је
сада тражећи утеху у контрапункту успомена стварности. остао доследан антропоморфности и фигуративном идеал у.
Доказао је своје могућности бар још двема скулптурама. Постојано уважавање неокласицистичких евокација није га
Због њих, стилски анахроне али уметнички снажне Историја чинило усамљено конзервативним, с обзиром на деривате
7/25/2019 неокласицизма, „академизма”, у опусима значајних светских Katalog Izložbe, Vajar Đorđe Jovanović (1861-1953)
стваралаца. Његов ликовни језик и стилски израз могу остати
у окриљу фигуративног и реалистичког, под осветљењем
чињенице да су такви смерови обележавали и обележавају
пловидбу светског уметничког брода на коме је, неспорно,
крма препуштена а вангарди. Терминолошке квалификације
академизма и акaдемског реализма биле су недефинисане
и застареле. У животном супротстављању традиције и
авангарде одјеци старих искустава трајали су у скулптури
једног Деспијоа и Мајола, инспиратора Јовановићевих
актова, персонификација река, симболистичке литературе.
Остају важне макар две чињенице. У објективном суду
утемељени су програмска постојаност и осећање за тaктилне
вредности, један од најдрагоценијих носилаца вајарског
дара, правичност научне објективности неће засенити
уверење самог Ђоке Јовановића: „Мој с рпски народ ме зна,
цени, поштује и воли, као и ја њега, за кога сам и радио и на
то имам права да будем горд и задовољан”.
1. Ђорђе Јовановић поред дрвореза

(Београд, 1881)
КАТАЛОГ
Емица Милошевић
Делфина Рајић
Радивоје Бојовић
4. Ђорђе Јовановић у атељеу

(Париз, око 1895)
7/25/2019 ФОТОГРАФИЈЕ ДОКУМЕНТА
Katalog Izložbe, Vajar Đorđe Jovanović (1861-1953)
1. ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ ПОРЕД ДРВОРЕЗА 8. ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ ПОРЕД ПОРТРЕТА 14. МОЛБА ЂОРЂА ЈОВАНОВИЋА 18. ИЗВЕШТАЈ ЂОРЂА ЈОВАНОВИЋА
М. Ханџарлија, Београд, 1881. У АТЕЉЕУ МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ И МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ И
Посвета: Моме драгом брату Аристиду Јова- Београд, 1933. ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА ЗА УЧИТЕЉА ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА О УПИСУ НА
новићу апотекарском помоћнику за успомену, 11,5 х 17,8 cm ЦРТАЊА И КРАСНОПИСА У БЕЧКУ АКАДЕМИЈУ ЗА ВЕШТИНЕ
1. 9. 1881. год., Београд, Ђ. Н. Јовановић. НМЧ, Р. бр. 1075/2002. ПОЖАРЕВАЧКОЈ ПОЛУГИМНАЗИЈИ Беч, 3. април 1884.
5,8 х 9,4 cm Београд, 20. април 1879. Копија
НМЧ, Р. бр. 321/2002. 9. ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ Копија АС, МПс, 1891, VI, 103.
С. Лончаревић, Београд. АС, МПс, 1879, IV, 78.
2. СТУДЕНТ ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 11 х 15,5 cm 19. М ИШЉЕЊЕ САВЕТА БЕОГРАДСКЕ
Julius Gertinger, Беч, 1884. НМЧ, Р. бр. 332/2002. 15. ПИСМО МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ РЕАЛКЕ О УСПЕХУ ЂОРЂА
Посвета: Аристиду Ђока. И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА ГЛАВНОМ ЈОВАНОВИЋА НА СТУДИЈАМА У БЕЧУ
6 х 9,6 cm 10. ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ ПРОСВЕТНОМ САВЕТУ У ВЕЗИ Београд, 14. јул 1884.
НМЧ, И 1554 Париз, 1935. ПОСТАВЉЕЊА ЂОРЂА ЈОВАНОВИЋА Копија
Потпис: oncle Georges ЗА УЧИТЕЉА МОДЕЛИРАЊА У АС, МПс, 1891, VI, 103.
3. БРАЋА ЂОРЂЕ И АРИСТИД ЈОВАНОВИЋ 15 x 20,5 cm РЕАЛЦИ
Julius Gertinger, Беч, 1886. НМЧ, Р. бр. 340/2002. Београд, 3. јануар 1883. 20. ИЗВЕШТАЈ ЂОРЂА ЈОВАНОВИЋА
10 х 14,4 cm Копија МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ И
НМЧ, Р. бр. 320/2002. 11. АПОТЕКАР АРИСТИД ЈОВАНОВИЋ АС, МПс, 1891, VI, 103. ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА О БОРАВКУ У
ПОРЕД ГУСЛАРА МИНХЕНУ
4. ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ У АТЕЉЕУ Чачак, пре 1941. 16. МОЛБА ЂОРЂА ЈОВАНОВИЋА Беч, 22. септембар 1884.
Marius Neyroud, Париз, око 1895. 6,2 х 8,5 cm МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ Копија
10,3 x 14,5 cm НМЧ, Р. бр. 343/2002. И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА ЗА АС, МПс, 1891, VI, 103.
НМЧ, Р. бр. 319/2002. СТИПЕНДИЈУ ЗА СТУДИЈЕ ВАЈАРСТВА
12. ГРОБНИЦА АРИСТИДА ЈОВАНОВИЋА Београд, 7. фебруар 1883. 21. ИЗВЕШТАЈ ЂОРЂА ЈОВАНОВИЋА
5. ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ (ОКО 1940) Копија МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ И
М. Јовановић, Београд, почетак XX века Градско гробље, Чачак АС, МПс, 1891, VI, 103. ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА О УПИСУ НА
4,5 х 5,8 cmвласништво
Приватно 13. ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ У АТЕЉЕУ 17. МОЛБА ЂОРЂА ЈОВАНОВИЋА МИНХЕНСКУ
Минхен, АКАДЕМИЈУ
26. октобар 1885.
Београд, 1942. МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ Копија
6. СПОМЕНИК ПОТПУКОВНИКУ 14 х 9 cm И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА ЗА АС, МПс, 1891, VI, 103.
АЛЕКСАНДРУ ГЛИШИЋУ НМЧ, Р. бр. 341/2002. СТИПЕНДИЈУ ЗА СТУДИЈЕ ВАЈАРСТВА
1914. У БЕЧУ 22. ИЗВЕШТАЈ ЂОРЂА ЈОВАНОВИЋА
8,8 х 13,8 cm Беч, 27. фебруар 1894. МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ И
НМЧ, И 1152 Копија ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА О УСПЕХУ НА
АС, МПс, 1891, VI, 103. СТУДИЈАМА У ШКОЛСКОЈ 1886/87.
7. ПОРОДИЦА ЈОВАНОВИЋ ГОДИНИ
Чачак, лето 1915. Минхен, 27. април 1887.
Копија Копија
Приватно власништво АС, МПс, 1891, VI, 103.
7/25/2019 СЛОБОДНА
Katalog Izložbe, Vajar Đorđe СКУЛПТУРА
Jovanović (1861-1953)
23. МОЛБА ЂОРЂА ЈОВАНОВИЋА 29. ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ, 31. ГУСЛАР (1889) 38. СИРОЧЕ (1917)
МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ И АУТОБИОГРАФИЈА Фигура, бронза, H 140 cm Попрсје, бронза, H 31,5 cm
ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА ЗА ПРЕЛАЗАК Београд, 1947. Доле десно: Ђ Јовановић / Париз / 1889 Десно бочно, на постаменту: Ђ Јовановић /
НА ДРЕЗДЕНСКУ АКАДЕМИЈУ Копија, л. 1’ Одливено 1993. 1917.
Београд, 3. октобар 1887. АСАНУ, Досије академика Ђорђа ГМС, У 2730/1 Натпис: СИРОЧЕ
Копија Јовановића (1861-1953) ГМС, У 450
АС, МПс, 1891, VI, 103. 32. МИРИС ПРОЛЕЋА (1902)
30. ПЕРСОНАЛНИ ЛИСТ АКАДЕМИКА Фигура, бронза, H 75 cm 39. ТЕВТОНСКО РАТОВАЊЕ – ЖРТВА
24. ПИСМО АКАДЕМИЈЕ „ЖИЛИЈАН” ЂОРЂА ЈОВАНОВИЋА Доле десно, бочно: Ђ. Јовановић / 1902 РАТА (1918)
ЂОРЂУ ЈОВАНОВИЋУ У ВЕЗИ КУРСА Београд, 1947. ГМС, У 5312 Фигура, гипс, 21 х 47,5 cm
ЦРТАЊА Копија Доле десно: Ђ. Ј. / 1918
Париз, 5. март 1889. АСАНУ, Досије академика Ђорђа 33. КАРАЂОРЂЕ (ОКО 1905) Натпис: ТЕВТОНСКО РАТОВАЊЕ
Копија Јовановића (1861-1953) Попрсје, бронза, H 83 cm ГМС, У 468
АС, МПс, 1891, VI, 103. Доле десно, бочно: Ђ Ј
Натпис: КАРАЂОРЂЕ 40. СРПСКИ ВОЈНИК – ПОБЕДНИК
25. ПРЕПОРУКА АКАДЕМИКА МИХАИЛА НМЧ, Л 323 1912-1918 (1919)
ВАЛТРОВИЋА ДА СЕ ЂОРЂУ Попрсје, гипс, H 62 cm
ЈОВАНОВИЋУ ПОВЕРИ ИЗРАДА 34. ТУГА (1907) Доле лево, на постаменту: Ђ. Ј. 1919
СПОМЕНИКА ДР ЈОСИФА ПАНЧИЋА Попрсје, патинирани фајанс, H 27 cm Натпис: 1912 - 1918
Београд, 17. април 1890. Доле десно, бочно: Ђ Ј 1907 Реплика
Копија ГМС, У 454 ГМС, У 2790
АС, МПс, 1891, VI, 103.
35. ДЕЧАК СА ЧУКУР ЧЕСМЕ (1908) 41. С ТУДИЈА – УМЕТНИКОВА МАТИ (1921)
26. ОЦЕНА СТАТУЕ ДР ЈОСИФА ПАНЧИЋА Фигура, патинирани гипс, H 69 cm Попрсје, патинирани гипс, H 47 cm
ОДЕЉЕЊА УМЕТНОСТИ СРПСКЕ Доле десно, на постаменту: Ђ Ј 908 Доле десно: Ђ Ј / 1921
КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ ГМС, У 2745 ГМС, У 458
Београд, 12. новембар 1890.
Копија 36. ЗА ОТАЏБИНУ – УМЕТНИКОВ СИН 42. ВОЋЕ (1921)
АС, МПс, 1891, VI, 103. МИРКО (1916) Фигура, емајлирани фајанс, H 70 cm
Попрсје, патинирани гипс, H 42 cm Доле десно, на постаменту: Ђ Ј
27. ПРОСПЕКТ АКАДЕМИЈЕ „ЖИЛИЈАН” Доле десно, бочно: Ђ Ј Париз / 1916 Натпис: ВОЋЕ
Париз, 1890. Натпис: CHAMPAGNE / Souain / 26. IX 1915 ГМС, У 470
Копија ГМС, У 464
АС, МПс, 1891, VI, 103. 43. МЕХАНИКА - ДЕВОЈКА СА ТОЧКОМ
37. СКИЦА ЗА ФОНТАНУ - КУПА (1916) (ПРЕ 1923)
28. ПРОСПЕКТ АКАДЕМИЈЕ „КОЛАРОСИ” Фигура, ливени гипс, H 60 cm Фигура, гипс, H 38 cm
Париз, 1891. Није потписано Није потписано
Копија ГМС, У 443 ГМС, У 2773
АС, МПс, 1891, VI, 103.
РЕЉЕФИ
44. БИСТА МЛАДЕ ЖЕНЕ (1924) 51. АУТОПОРТРЕТ (1933) 55. ЛАСТИНО ГНЕЗДО Натпис: КРАЉЕВИНА СРБИЈА / 1804 1904 /
Попрсје, патинирани гипс, H 60 cm Попрсје, гипс, H 74 cm Ваза, олово, R 12,6 cm КАРА-ЂОРЂЕ ПЕТАР I. / 5. ПАРА ПОШТА
Доле десно, бочно: Ђ. Ј. / 1924 Доле десно, бочно: Ђ Ј 1933 Није потписано ГМС, У 2783
ГМС, У 2779 ГМС, У 2888 Изливено у Крагујевцу од ратног трофеја
из Српско-турских ратова. 62. САВА (1908)
45. КРАЉ ПЕТАР I КАРАЂОРЂЕВИЋ (1930) 52. КРАЉ ПЕТАР II КАРАЂОРЂЕВИЋ (1935) НМЧ, Р. бр. 562/1991. Рељеф, гипс, 50 х 80 cm
Попрсје, патинирани гипс, H 83 cm Попрсје, бронза, H 65 cm Доле десно: Ђ. Јовановић / Париз 1908.
Није потписано Десно, бочно: Ђ Ј 1935 56. ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ (1894) Натпис доле, по средини: САВА
ГМС, У 432 ГМС, У 440 Медаљон, гипс, R 25 cm НМЧ, Л 325
Десно, по средини: Ђ Ј 1894.
46. ВОЈВОДА СТЕПА СТЕП АНОВИЋ (1930) 53. БОГДАН ГАВРИЛОВИЋ (1935) ГМС, У 2766 63. КРАЉЕВИНА СРБИЈА (1913)
Попрсје, фајанс, H 78 cm Попрсје, бронза, H 50 cm Медаљон, бронза, R 27 cm
Доле, бочно испод рамена: Ђ Ј 1930 Доле десно, на раменом делу: Ђ. Ј. 1935 57. ЛУСИ (1894) Десно, по средини: Ђ Јовановић / 1913
Натпис: ВОЈВОДА СТЕПА Натпис: БОГДАН ГАВРИЛОВИЋ Медаља, бронза, R 26,5 cm Натпис уз обод: КРАЉЕВИНА СРБИЈА
ГМС, У 441 ГМС, У 521 Доле десно: G. Jovanovitch / Paris 1894 ГМС, У 496
Натпис десно: LUCIE
47. ОДМОР – ЛЕЖЕЋИ АКТ (1930) 54. НАУКА И УМЕТНОСТ (1942) ГМС, У 497 64. СЕСТРА ОЛГА (1913)
Композиција, патинирани гипс, 37,5 х 74 cm Фигуре, гипс, H 56 cm Плакета, бронза, 21 х 14 cm
Доле десно, на постаменту: Ђ Ј / 1930 Десно, позади на наслону: Ђ Ј 1942 58. ЏОЗЕФИНА ХАУАРД (1894) Доле лево: Ђ Ј / 1913
ГМС, У 467 Натпис: НАУКА И УМЕТНОСТ Медаљон, бронза, R 21 cm Натпис: СЕСТРА ОЛГА
НМЧ, И 324 Доле, по средини: G. Jovanovitch 1894 ГМС, У 500
48. ЈУГОСЛАВИЈА (ПРЕ 1931) Натпис уз руб: JOSEPHINE HOWARD
Фигура, патинирани гипс, H 66,5 cm ГМС, У 2765 65. ЉУПЧЕ (1914)
Није потписано Плакета, гипс, 20,5 х 16 cm
ГМС, У 2776 59. ЉУБИЦА ТОДОРОВИЋ (1901) Доле лево: Ђ Ј; по средини: 1914
Медаљон, бронза, R 19 cm Натпис: ЉУПЧЕ
49. КРАЉ
(1931) АЛЕ КСАНДАР I КАРАЂОРЂЕВИЋ Лево: Госпођица
Јовановић 1901 Љубица сећање, десно: Ђ ГМС, У 506
Попрсје, гипс, H 73 cm Одливено 2005. 66. У СРБИЈИ (1917)
Доле лево, бочно: Ђ Ј 1931 ГМС, У 5309 Плакета, бронза, 26,5 х 18 cm
ГМС, У 2735 Доле лево: G. Jovanovitch / 1917
60. АУТОПОРТРЕТ (1902) Натпис: EN SERBIE
50. КРАЉИЦА М АРИЈА КАРАЂОРЂЕВИЋ Медаљон, гипс, R 26 cm ГМС, У 501
(1931) Доле лево: Ђока; доле десно: 1902
Попрсје, гипс, H 74 cm ГМС, У 1916 67. СТЕВАН ХРИСТИЋ (1917)
Није потписано Плакета, бронза, 23,5 х 14 cm
ГМС, У 2736 61. МОДЕЛ ЗА ЈУБИЛАРНУ МАРКУ (1904) Доле лево: Ђ. Јовановић / 1917
Рељеф, гипсани модел, 25,2 х 38 cm Натпис: СТЕВАН ХРИСТИЋ
Доле десно: Ђ. Јовановић 1904 ГМС, У 499
МЕДАЉЕ
68. МОЈОЈ ДРАГОЈ МАНЕТ (1918) Одливено 2005. 78. СПОМЕНИЦА ИЗБОРА ЗА КРАЉА 83. ЗЛАТНА МЕДАЉА ЗА РЕВНОСНУ
Медаљон, гипс, R 17 cm ГМС, У 5310 ПЕТРА I КАРАЂОРЂЕВИЋА (1903) СЛУЖБУ (1913)
Лево: A ma chere Manette, десно: G. Jovano- Ј. К. Кристлбауер, Беч, сребро, R 3,6 cm Игенин, Локл, бронза, R 3,2 cm
vitch / 1918 75. ТОПЉЕЊЕ БАКАРНЕ РУДЕ У БОРУ Доле, лево на аверсу, уз ивицу: Ђ Ј 1903, Натпис, на реверсу: ЗА / РЕВНОСНУ /
ГМС/У 513 (ОКО 1931) десно: J. CHRISTLBAUER СЛУЖБУ
Рељеф, бронза, 33 х 43 cm Натпис, на аверсу: ПЕТАР I КРАЉ СРБИЈЕ, НМЧ, И 2128
69. МОЈОЈ ДРАГОЈ ДЕВОЈЧИЦИ (1918) Није потписано на реверсу: ЗА УСПОМЕНУ ИЗБОРА
Медаљон, гипс, R 17 cm Одливено 2005. КРАЉА ПЕТРА I. 1804-1903 84. ЗЛАТНА МЕДАЉА ЗА ХРАБРОСТ (1913)
Горе: A ma chere Fifille En souvenir, десно: G. ГМС, У 5311 НМЧ, И 2184 Игенин, Локл, бронза, R 3,6 cm
Jovanovitch / 1918 Уз венац на реверсу: HUGUENIN
ГМС, У 516 76. КРАЉ ПЕТАР II КАРАЂОРЂЕВИЋ (1934) 79. ШКОЛСКА ЈУБИЛАРНА МЕДАЉА Натпис, на аверсу: МИЛОШ ОБИЛИЋ,
Медаљон, бронза, R 29 cm ПРИНЦА ЂОРЂА КАРАЂОРЂЕВИЋА на реверсу: ЗА / ХРАБРОСТ
70. ДР АРЧИБАЛД РАЈС (1920) Доле лево: Ђ Ј / 1934 (1904) НМЧ, И 444
Плакета, гипс, 14 x 20 cm Натпис уз руб: ПЕТАР II КРАЉ Алуминијум, R 3,3 cm
Доле: Господину Рајсу Ђ. Јовановић 1920. ЈУГОСЛАВИЈЕ Натпис, на аверсу: ПЕТАР I КРАЉ СРБИЈЕ, 85. ЗЛАТНА МЕДАЉА ЗА УСЛУГЕ
НМЧ, Л 358 ГМС, У 2737 на реверсу: 1804-1904. / ЗА УСПОМЕНУ / КРАЉЕВОМ ДОМУ II КЛАСЕ (ОКО 1934)
СТОГОДИШЊИЦЕ / СРПСКОГ УСТАНКА - Игенин, Локл, бронза, R 3,2 cm
71. ВОЈВОДА РАДОМИР ПУТНИК (1924) 77. УРОШ ПРЕДИЋ (1936) / ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК / ЂОРЂЕ / Натпис, на аверсу: ALEKSANDAR I. KRALJ
Плакета, бронза, 6,9 х 4,9 cm Плакета, бронза, 23 х 14,5 cm УЧЕНИЦИМА ОСНОВНИХ / ШКОЛА JUGOSLAVIJE,
Доле лево: Ђ. Ј. / 924 Доле, десно: Ђ Ј 1936 НМЧ, И 2347 на реверсу: ZA USLUGE KRALJEVOM
Натпис: ВОЈВОДА ПУТНИК Натпис: УРОШ ПРЕДИЋ DOMU
ГМС, У 503 ГМС, У 1702 80. 5. ДИНАРА (1904) НМЧ, И 2498
Беч, сребро, R 3,7 cm
72. ВОЈВОДА ЖИВОЈИН МИШИЋ (1924) Доле, на аверсу: SCHWARZ
Плакета, бронза, 7,1 х 4,4 cm Натпис, на аверсу: ПЕТАР I. - КАРАЂОРЂЕ,
Доле десно: Ђ. Ј. 924 на реверсу: 1804 1904 / 5 динара.
Натпис:
ГМС, ВОЈВОДА МИШИЋ
У 505 НМЧ, Н 431
81. ЗЛАТНА МЕДАЉА ЗА ХРАБРОСТ (1912)
73. БОГДАН ПОПОВИЋ (1929) Бронза, R 3 cm
Медаљон, бронза, R 5 cm Натпис, на аверсу: КРАЉЕВИНА СРБИЈА,
Доле лево: AE. C. LXV, доле десно: Свом на реверсу: ЗА / ХРАБРОСТ
драгом пријатељу / Богдану Поповићу / Ђ Ј НМЧ, И 2151
/ 1929
ГМС, У 510 82. СРЕБРНА МЕДАЉА ЗА ХРАБРОСТ (1912)
Сребро, R 2,8 cm
74. СПАСАВАЊЕ (1931) Доле уз ивицу: Ђ Ј 1912
Рељеф, бронза, 51 х 34 cm Натпис, на реверсу: ЗА / ХРАБРОСТ
Доле десно: Ђ Ј 1931 НМЧ, И 2190
РЕПРОДУКЦИЈЕ
8. Ђорђе Јовановић поред портрета

у атељеу (Београд, 1933)
31. Гуслар (1889) 32. Мирис пролећа (1902)
34.
37.
35. Дечак са Чукур чесме (1908)

33. 33. Карађорђе (око 1905) 35. 37. Скица за фонтану - купа (1916)
34. Туга (1907)
41.
36.
43.
38.
42.
36. За отаџбину – уметников син Мирко (1916) 41. Студија – уметникова мати (1921)
40. 38. Сироче (1917) 42. Воће (1921)
40. Српски војник - победник 1912-1918 (1919) 43. Механика - девојка са точком (пре 1923)
44.
51.
52.
46.
44. Биста младе жене (1924)

46. Војвода Степа Степановић (1930) 45. Краљ Петар I Карађорђевић (1930)
51. Аутопортрет (1933) 52. Краљ Петар II Карађорђевић (1935) 45.
49.
50.
53.
47. Одмор – лежећи акт (1930)

49. Краљ Александар I Карађорђевић (1931)
50. Краљица Марија Карађорђевић (1931)
48. Југославија (пре 1931) 47.

53. Богдан Гавриловић (1935) 48.
55.
56.
57.
55. Ластино гнездо
56. Доситеј Обрадовић (1894)
57. Луси (1894) 54. Наука и уметност (1942)
58. 59.
63. 64.
62. Сава (1908)

63. Краљевина Србија (1913)
64. Сестра Олга (1913)
60. 61.
58. Џозефина Хауард (1894)

59. Љубица Тодоровић (1901) 62.
60. Аутопортрет (1902)
61. Модел за јубиларну марку (1904)
69.
70.
65. 69. Мојој драгој девојчици (1918)
70. Др Арчибалд Рајс (1920)
66. 71. Војвода Радомир Путник (1924)
72. Војвода Живојин Мишић (1924)
68.
65. Љупче (1914)
66. У Србији (1917)
67. Стеван Христић (1917)
67. 68. Мојој драгој Манет (1918) 71. 72.
73. 76.
73. Богдан Поповић (1929)

74. Спасавање (1931)
75. Топљење бакарне руде у Бору (око 1931) 74.
77. Урош Предић (1936)
84.
77.
75. 76. Краљ Петар II Карађорђевић (1934)
84. Златна медаља за храброст (1913)
81.
78.
82.
83.
81. Златна медаља за храброст (1912) 78. Споменица избора за краља Петра I Карађорђевића (1903)
83. Златна медаља за ревносну службу (1913) 82. Сребрна медаља за храброст (1912)
СТУДЕНТСКА
79.
ПРЕПИСКА
ЂОРЂА ЈОВАНОВИЋА
приредио
Радивоје Бојовић
85.
79. Школска јубиларна медаља принца Ђорђа Карађорђевића (1904)

85. Златна медаља за услуге краљевом дому II класе (око 1934)
да настави даље учење, као редован ђак. На то решење
Á 1á саветско ставићете и нумеру деловодног протокола, јер
није нумерисано. Да је тај ђак примљен, известићете
Господину министру просвете и црквених дела о томе како професорски савет тако и ученика Ђорђа
Ђорђе Јовановић, ђак V разр. гимназије крагујевачке, Јовановића.
поднео је савету професорском 8.г ов. м. школску Свеза № 21.
сведоџбу, из које се види, да је до 1. г децембра пр. г. ишао
уредно у школу, а с ведоџба је н аписана последњега дана
Послато је 19. ист. м.
М
истога месеца, с молбом да се прими овде у школу ради (АС, МПс, 1875, II, 19)
продужавања науке.
Савет професорски, уверивши се из споменуте 3á
Á
сведоџбе, да исти Ђорђе Јовановић цео месец дана у Господину министру просвете и црквених дела
Крагујевцу није ишао у школу, а те своје изостанке од
школе ничим не правда, одлучи актом од 8.г ов. м. број 4, Намеран сам да прекинем даље учење Земљод.-
да се ове школске године не може у школу примити. шумарске школе и да наставим учење гимназије, како бих
18. г ов. м. поднео је исти савету професорском и даље какву науку продужио. Но поред учења ја морам
лекарску сведоџбу,
божићним како задржавао,
празницима је за време, боловао
кад се у Пожаревцу о
од гушобоље, привредити
Ја се у се иуздам,
средства за издржавање.
да могу и приватно предмете гимна-
те га савет одлуком од истога дана прими у школу. зијске учити, па по свршетку године испите полагати
Овакав акт саветски нисам смео извршити с тога: и тако гимназију довршити. То зато, што ми је лакше
1. Што лекарска сведоџба оправдава изостанке распоредити време за учење и привреду.
Јовановићеве од школе само за време распуста о бо- У полу-гимназији пожаревачкој упражњено је место
жићним празницима, дакле оне о којима закон никаква учитеља цртања и к раснописа. Ја се надам да бих позиву
рачуна не води, а о оним изостанцима од 1. г-21. г децембра тога места одговорити могао. А тај посао привреде био
нема никаква спомена, дакле није боловао; би најспојивији са послом учења. Тај посао затим, и
2. Што је исти за 21 дан 126 часова школски изгубио, по месту где бих га имао вршити и по награди, коју би
а за 25 часова ђак по закону већ престаје бити редовним доносио, ставио би ме још у стање да и своме оцу Николи
ђаком; најпосле Јовановићу, учитељу основне школе у Пожаревцу,
3. Што је осим горње дангубе јошт и овог месеца увелико олакша м бр еме издржања моје млађе браће и
изгубио 18 дана. сестара, издржање шесторо деце, која су последњи дана
Извештавајући г. министра о овом акту професорског и без мајке остала.
савета, молим за упутство, оћу ли споменутог Ђ. Јова- Подносим дакле овде доказе о своме учењу и владању
новића примити за редовног ученика, или ћу га упутити, и свој рад о послу, који држим да бих одправљати могао
да приватно учи до свршетка ове школске године.3 и молим најпокорније господина министра просвете
№ 14 Директор гимназије, и црквених дела, да ме изволи поставити за учитеља
22. јануара 1875. Ђ. Малетић цртања и краснописа у полу-гимназији пожаревачкој.
у Београду Најпокорнији,
(АС, МПс, 1875, II, 19) 20. априла 1879. год. Ђорђе Н. Јовановић
у Београд у држ. пит. Земљ.-шумар. школе
Á 2á [Споља:]
Директору београдске гимназије Господину министру просвете и црквених дела
Бр. 470 21. апр. 1879.
У Београд у, Бр. 1878
17. фебруара 1875. год. Да се има на уму, ако се упразни место.
Примио је документа.
Враћам вам 4 комада аката, који се тичу Ђорђа
Јовановића, ученика V разреда крагујевачке гимназије с 13. 7. 1879. Ђорђе Н. Јовановић
тим, да се поменути ученик, на основу решења савета те Београд
гимназије од 18. пр. м., може примити у дотични разред, (АС, МПс, 1879, IV, 78)
2. Студент Ђорђе Јовановић (Беч, 1884)
* Преписка је лекторисана без увида у оригинале писама [прим. М. Матовић]
Његови су радови у дрворезу, које ми је показивао,
Á 4á изврсни. Á 7á 9á
Á
[таксене марке]
[таксена марка] [таксена марка]
[таксена марка] Министар просвет е и цркв. послова, [таксена марка]
Ст. Новаковић Господине министре,
Господину министру просвете и црквених дела
Из приложених докумената уверићете се да сам ја Господину министру просвете и црквених дела
Из приложеног под ./1 сведочанства о испиту зрелос ти, [Споља:]
свршио овдашњу реалку са врло добрим успехом и да Прошле године, у другој половини јануара месеца,
7/25/2019 као и под ./2 уверења с дрворезима и цртежима под ./3,
увериће се го сподин министер да са м сврши о овдаш њу
СБр. 4/1883. год. Katalog Izložbe, Vajar Đorđe Jovanović (1861-1953)
имам способности за скулптуру. молио сам господина министра просвете и црквених
Да би се и даље усавршио у скулптури, нужно ми је дела да ме изволи поставити за учитеља дрвореза на
Краљев. српску реалку, у којој сам последње две године (АС, МПс, 1891, VI, 103)
да неко време проштудирам у којој страној држави. Но
мога школовања био државни благодејанац и да сам се београдској реалци, да би се могао на техници лакше
пошто сам сиромашног стања, то се усуђујем замолити издржавати, но Просветни савет, решавајући о томе
у послед ње време бавио у Бајерској, ради у пражњава ња Á 6á Вас, господине министре, да будете тако милостиви
у дрворе зу, где сам попунио и науч ио оно, што у нашој и прегледајући моје радове и сведоџбе, решио је да не
одобрити да могу као државни питомац штудирати неко могу бити постављен за учитеља дрвореза, јер сам тек
реалци нисам имао прилике учити. време на страни, а ја ћу се трудити да Вас и Вашу доброту
Сад сам редован ђак Велике школе, прве године Господине министре, реалку свршио, но почем имам талента и способности
потпуно задовољим. за вајарство, предложио ме је господину министру да
Техничког факултета, па како су ми извори за издржавање Главни просветни савет на своме 141. састанку Имам 22 године и српски сам поданик.
врло слаби (једино кондиције) и како ми је због тога врло би добро било, да се пошљем као државни питомац на
прегледао је сведочанства г. Ђорђа Јовановића, техничара У нади да ћете ми, господине министре, уважити страну, зарад потпуног изучавања вајарства.
тешко издржавати
господина министра се,просвете
а осећајући се способан,
и црквених деламолим
да ме сI год. која од
писмом сте3.изволели доставити
ов. м. ПБр. 10643, Просветном савету
па познавајући г. молбу, остајем Ваш понизни слуга Ја сам на основу тога решења молио господина
изволи поставити за учитеља моделирања у Краљев. 7. фебруара 1883. Ђорђе Јовановић, техничар министра да ме изволи послати као државног питомца,
Ђорђа као даровита младића не би имао ништа против али ми је г. министер молбу одбио из разлога, да је боље
српској реалци да би могао лакше школовање наставити. његове способности, али с обзиром на околност, што Београд
Ако господин министер нађе за нужно, спреман сам да свршим технику, па онда да мислим на шта ћу да се
је он тек о прошло м Петрову дне изашао из овдашње Г. Стојану Новаковићу, министру просвете и црквених одам.
и испит полагати. реалке, мишљења је да се не може примити за учитеља
Господина министра просвете и црквених дела дела, члану Државног савета итд., итд., итд. Но почем ја тежим једино за вајарством, то сам
калуповања у реалци, јер би он имао да учи своје лањске напустио технику, јер ми за моју струку није потреба, да
покоран другове, а то би штетно утицало на дисциплину школску. [Споља:] учећи ис ту данг убим и дошао сам у Беч , да радим у гипс
30. децембра 1882. Ђорђе Јовановић Но ценећи спрему и таленат молиочев, Просветни савет музеуму, а и у радионици, те на једној страни да учим, а
налази да би било корисно, да се г. Ђорђе потпомогне, те 7. фебруара 1883.
Београд техничар I године на другој да зарађујем за насушни хлеб.
да на страни усаврши своје знање и вештину у дрворезу ПБр. 891 Но како господине министре, овако врло тешко иде,
[Споља:] и моделисању, јер би он доцније могао да послужи као јер је зарада врло мала , а трошкови су ве лики и како ја
изврсан учитељ тих вештина. Послата сведочанства Да г. ректор извести да ће боље бити зањ, ако сврши
31. декем. 1882. факултет који је почео учити. за дуго не би могао доћи на академију, то сам принуђен
враћају се ./. молити господина министра просвете и црквени дела, да
Господину министру просвете и црквених дела 10. 2. изволи одобрити да добијем државно благодејање, како
СБр. 4 би могао за краће време, много веће резултате постићи.
ПБр. 10643 11. јануара 1883. Председник Главног (АС, МПс, 1891, VI, 103)
Надајући се господине министре, како је код нас ова
(АС, МПс, 1891, VI, 103) просветног савета, вештина тек у повоју, да ћете ми уважити молбу, јесам
у Београду Дим. Нешић Á 8á
господина министра просвете и црквених дела, покоран,
Á 5á Привр. пословођ. Ректору Вел. школе Беч,
Министарство просвете Петровић ПБр. 891 27/15. фебруара 1884. Ђорђе Јовановић
и црквених послова 11. фебр. 1883.
[грб] Господину министру просвете и црквених послова У Београду [Споља:]
ПБр. 10643 20. фебруара 884.
3. јануара 1883. год. Г. Ђорђе Јовановић, техничар, молио ме је да се као
[Споља:] државни питомац пошље на страну ради изучавања
у Београду Господину министру просвете и црквених дела
13. јануара 1883. скулптуре. Част ми је замолити вас, господине, да бисте
Главном просветном савету. изволели посаветовати г. Ђорђу, да је за сад много боље ПБр. 1654
Г. Ђорђе Јовановић, техничар I године, молио ме је да ПБр. 227 за њега да сврши факултетске науке које је започео, па ће
Запитати Вел. школу колико је година учио Техн.
га поставим за учитеља моделисања у београдској реалци. после тога мислити на што ће се одати.
факултет, је ли полагао испит и с каквим успехом и је ли
Шаљући /. Главном просветном савету сведочанство г. Ако хоће да учи на страни, треба да поднесе молбениц у. Његову молбу не могу да уважим. био препоручљивог владања.
Ђорђево о свршеним наукама, част ми је позвати га да би Казано му да то учини. За сад у архиву. Сведоџбе су му М
ми изволео дати мишљење о томе: може ли се г. Ђорђе враћене кратким путем. Експ. 11. II. 24. 2.
поставити за учитеља моделисања у реалци београдској. (АС, МПс, 1891, VI, 103) (АС, МПс, 1891, VI, 103) (АС, МПс, 1891, VI, 103)
Вас прими за државног питомца по струци вајарства, за целокупно вајарство по програму бечке академије, који
Á 10 á одредивши Вам за годишње 2500 динара благодејања. Á 13á је зва нично утврђен. Но ако је држ ави на шој по требан
Господину министру просвете и цркв. послова Ви ћете прочитати приложена правила са условима наставник за школу, као што је на пр. реалка, где се учи
за државне благодејанце по струци просветној и ако их Програм мога учења и рада, на Академији за моделисање, онда би било много боље послати питомца у
Ђорђе Јовановић, син г. Николе Јовановића, учитеља усвајате, назначиће те то на истима и потписат и то св оје целокупно вајарство, на којој сам као државни питомац „Kunstgewerbeschule”.
у Пожаревцу, слуша о је прошле ш колске године I г одину усвајање и обавез у, па ћете их вратити минист арству. Министарства просвете и црквених послова, за Програм враћа у прилогу под ./.
Техничког факултета и из три предмета полагао и У исто време послаћете програм учења за цело време вајарство
7/25/2019 положио испит, а из једног предмета и то из органске
хемије није ни полагао.
Katalog Izložbe, Vajar Đorđe
бављења, које ћете на страни провести. И уза све то Jovanović
I Предмети рада (1861-1953) Бр. 182
назначићете по именце школу, у којој желите учити [Штамбиљ:] Директор Реалке,
Успех по положеном испиту овакав је показао: вајарство, од почетка до краја. 1. Моделирање са антика Краљ. српска реалка у Београду Д. Плајел
Из неорганске хемије (понављајући) врло добар; У случају да одговорите свима условима како треба, 2. Мо делирање са природе 16. мај 84.
Из математике I течаја (накнадно тј. доцније) добар; благодејање ће Вам се рачунати од 1. марта ове године. 3. Шт удија костима и
И из математике II течаја (поновно) добар. 4. Упражњавање у композицијама. [Споља:]
Владања не може се казати, да није био доброг, јер ни Експ. 14. III 84. Начелник,
МВ II Предмети изучавања , као помоћне науке 18. маја 884.
за шта није био тужен.
Св. Бр. 1654. (АС, МПс, 1891, VI, 103) У првој години: Јовановић
1. Анатомија (пластична) са цртањем
Бр. 1061884. год.
27. фебруара Ректор Велике школе, бесплатно Á 12 á 2. Перспектива, са цртањем ПБр. 4279
Београд Дим. Нешић Да пошље овамо тачан програм, у ком ће назначити
У другој години: шта ће ког течаја и код кога учити, држећи се у томе
Господину министру просвете и цркв. послова 1. Kunstmythologie
[Споља:] званична програма прописана за ту школу. С тим да се
Не добивши места ни код једног професора 2. Наука о стиловима (са цртањем) и пожури, јер ако буде у томе немаран као до сад, изгубиће
28. фебр. 884. Kunstgewerbeschule, пријавио сам се професору E. 3. Наука о костиму државну помоћ. Послати програм је непотпун и није
Ђорђе Јовановић Hellmer-у на овд. Академији за вештине, код кога сам Поред овога обавезни су и ови предмети оверен шк. влашћу.
морао положити пријемни испит по правилима, која су
ПБр. 1915 прописана за ученике, који желе ступити на академију по 1. Историја вештина и 20. 5.
струци вајарства. Кад сам издржао испит записан сам као 2. Историја општа (АС, МПс, 1891, VI, 103)
Ђорђе Јовановић, техничар прима се за државног
редован ђак академије за вештине у којој треба најмање 6 Часови учења и рада су, пре подне, од 8 ½ - 11 ½ часова.
питомца и одређује му се у име благодејања 2500 динара
год. да пробавим да би вајарску струку потпуно изучио. Часови упражњавања су од 1-6 часова п. под., Á 15á
годишње. Благодејање ће му се рачунати од 1. марта ове
Под ./. прилажем „Studien-Ordnung” из кога ће изузимајући кад су предавања из појединих предмета
године, ако пристане на услове о државним питомцима,
господин министер увидети шта морам овде учити. помоћних. Г. Ђорђу Јовановићу, државном питомцу, у Бечу
који ће му се послати на потпис. Од њега се дакле има
Уједно част ми је изјавити г. министру, да ћу осим Време учења на Академији за целокупно вајарство, не
захтевати: школског учења још и практиковати код овд. првих
1. Да потпише правила питомачка и да се изјасни сме се продужити преко 4 године. ПБр. 4279
ликорезаца, рад у дрвету и камену.
обвезује ли се на њих или. 22. маја 1884. год.
2. Да уз то пошље програм учења за цело време, које ће Господина министра просвете и црквени дела покоран 15. маја 1884. г. Ђ. Јовановић у Београду
на страни провести. Беч државни питомац за вајарство.
3. априла 1884. Ђорђе Јовановић
3. Да назначи местимице школу, у којој се жели учити Господине,
Беч држ. пит. за вајарство [Споља:]
вајарству. [Споља:] КПБр. 3983/84. Програмвајарство,
целокупно вашег који
учења
сте на бечкој
послали Академији
15. ов. за
м. непотпун
12. мар.
(АС, МПс, 1891, VI, 103) је и није овере н школск ом влашћ у. С тога вам се
26. марта 884.
(АС, МПс, 1891, VI, 103) препоручује да пошљете министарству што пре други,
Á 11á Ђорђе Јовановић држав. питомац. Á 14 á тачан и потпун програм вашег учења, у коме ће се јасно
казати шта ћете ког течаја и код кога учити, држећи се у
Господину министру просвете и црквених дела Господину заступнику министра томе званичног програма, који је прописан за ту школу,
Г. Ђорђу Јовановићу, у Бечу
ПБр. 2833 просвете и црквених послова на којој се ви имате учити. У пословима вашим као и с
ПБр. 1915 преписком с министарством журићете се од сад боље, а
12. марта 1884. Он није послао ништа и нека пошље програм шта ће С писмом од 10. т. м. ПБр. 3983 послати програм учења не као до сад, јер тако нехатан рад може бити од рђавих
У Београду ове године учити и код којих учитеља, а ко није у стању г. Ђорђа Јовановића, државног питомца за вајарство, последица за вас.
Господине, поднети програм учења за свих 6 год. Овако не иде. поднео сам на преглед и оцену професорском савету, који П
је у седниц и својој од 15. т. м. Бр. 180 дао овако мњење: Експ. 24. 5. 84.
На основу Ваше молбе од 15. пр. месеца заступник 26. 3. ако је г. Ђорђе Јовановић послат тога ради, да се васпита у
министра просвете и црквених послова одлучио је да (АС, МПс, 1891, VI, 103) вајарској уметности, онда нека сврши потпуно Академију (АС, МПс, 1891, VI, 103)
http://slidepdf.com/reader/full/katalog-izlozbe-vajar-dorde-jovanovic-1861-1953
тек онда, пошто с успехом сврше „опште оделење” а о чему ли да полажем испит из каквог предмета? – слободан сведочанства види се, да сам по пропису школ. учећег се
28/49
Á 16 á решавају сами професори „специјалног оделења” према сам одговорити: 1. априла т. г. (по новом) уписан сам за реда § 16. тач. 1 штудирао моделирање са антика.
службено успеху у „општем оделе њу” и према таленту питомца, о редовног ђака на академији, јер су ми сведоџбе одговарале Прво сам моделирао рељефе (са попрсјем) од којих ми
Господину началнику Просветног оделења томе савет реалке не може унапред дати никаквог мњења пропису § 13 тач. 1 „Studien-Ordnung -а, а тако исто и по је био последњи и најб ољи рељеф Аполона Белведерско г,
Министра просвете и црквених послова за Ђорђа Јовановића. пропису истог § 13 тач. 2. c. положио сам пријемни испит, који је у гипс изливен; затим сам одпочео моделирање
А што се тиче времена, колико треба Ђорђе Јовановић моделирајући рељеф са антик бисте (о чему сам послао попрсја, од којих сам попрсје Јулија Цезара сасвим
По наредби господина началника од 22. маја ове год., у да се бави на „бечкој Акаде мији за вајарство”, за извршење тачан извештај 3. априла т. год. по новом). Дефинитивно извајао и које је, као добро, примљено у овогодишњу
7/25/2019 којој ми се препоручује, да пошљем министарству тачан
и потпун програм мога учења на бечкој Академији за
програма и потпуну спрему, то ће Ђорђу Јовановићу
требати за опште оделење 4 године, а за „специјално
пак бићу примљен, идуће школ. године, ако овога течаја
испуним прописе § 5. „Stud. Ordnung”-а.
школску изложбу радова.
По § 17, школ. учећег се реда, требао сам да изучавам
вајарство, који ће бити оверен школском влашћу, јавио оделење” не може се време ограничити, пошто зависи Оделење у коме сам, зове се „Allgemeine Bildhau- анатомију и перспективу и из исти предмета испит да
сам се господину секретару на бечкој K. K. Akademie der једино од труда , а особито од та лента његовог.” erschule”, у коме је професор Edmund Hellmer. Предмете полажем, али како сам ступио на академију тек априла
bildenden Künste, с молбом да ми се напише програм за Прилоге враћам под ./. и .//. нисам никакве слушао, јер сам ступио у школу 1. априла мес. то нисам могао ове године речене предмете да
сво време учења на истој академији, у смислу како ми је ов. г., када је већ било здраво доцкан да отпочнем слушати изучавам, па ни испит да полажем, него сам оставио за
из министарства наређено. Исти програм, који сам данас Бр. 182 и учити предмете, који су §-фом 17-тим (Stud. Ordn.) идућу школску годину.
добио, прилажем под ./., а Studien-Ordnung, држим да ни је [Штамбиљ:] Директор Реалке, за прву годину прописани и по томе не могу никакве Господина министра просвете и црквених послова
потрребно да шиљем, почем сам га још пређе послао. Краљ. српска реалка у Београду Д. Плајел испите да полажем. Од практичних радова, којима сам покоран
Уједно сам слободан молити господина началника, 6. јун 84. се искључиво и бавио до сад, радио сам моделирање,
да ми се не приписује у кривицу што се неки пут са [Споља:] штудирајући антике, прво рељефе, а сада бисте. 20. јула 1884. Ђорђе Јовановић
званичном преписком задоцњавам, јер ја обично првом Почем ће се 11. идућ. мес. (по нов.) сасвим закључити Беч држав. пит. за вајарство
поштом одговорим, али кад је скопчано са чекањем, ма и 6. јуна 884. предавања, учење и завршити радови за ову школ.
да нећу, принуђен сам да чекам. ПБр. 4702 годину, то узимам слободу изјавити, да ћу одма при [Споља:]
Господина началника Просветног оделења Министра закључку послати школску сведоџбу и извештај о мом 11. јула 884.
просвете и црквених послова покоран Ђорђу Јовановићу, државном питомцу досадањем раду, које ми прописује тач. 6 „Правила за Господину министру просвете и црквених послова
Господине, државне питомце просветне струке”.
11. јуна (30. маја) 1884. Ђорђе Јовановић Господина министра просвете и црквених послова ПБр. 5736
Беч држ. питомац за вајарство Још је потребно да објасните М инистарству просвете покоран
и црквених послова, што се тиче вашег у чења, ово: (АС, МПс, 1891, VI, 103)
[Споља:] Јесте ли се уписали за редовног ученик а у бечкој 26. (14.) јуна 1884. г. Ђорђе Јовановић
1. јуна 884. Академији за вајарство и то у које одељење, које предмете Беч држ. пит. за вајарство
у овом течају слушате и шта од практичних радова радите Á 20 á
Господину началнику Просветног оделења [Споља:]
и хоћете ли из тога полагати течајни или годишњи испит 16. јуна 884.
Министарства просвете и цркв. послова или не. До сад сте у опште јављали шта се има учити у тој Господину министру просвете и црквених послова
ПБр. 4580 академији, а о самој ствари нисте поднели извештај чиме ПБр. 4924 Када се завршио овогодишњи школс. рад, обратио
се управо овог течаја бавите. сам се с молбом моме г. професору за савет, шта би било
(АС, МПс, 1891, VI, 103) Сачекати на овај извештај. За сад у архиву.
9. 6. П. најкорисније да радим преко распуста, који ће трајати
(АС, МПс, 1891, VI, 103) до почетка октобра месеца. Он ми је препоручио као
Á 17 á Екс. 12. 6. 84. најбоље, ако могу да одем у Минхен, где би могао да
Á 19 á
Господину
просвете заступнику министра
и црквених послова (АС, МПс, 1891, VI, 103) штудирам вештачке
Глиптотеку, која је галерије слика,
врло богата самузеуме, а нарочито
оригиналима моје
Господину министру просвете и црквених послова струке. Па с тога узимам слободу молити господина
Услед писма од 2. т. м. ПБр. 4580 поднео сам профе- Á 18 á
Извештај Министарству просвете о моме министра, да ми изволи одобрити одсуство да се мо[г]у 1
сорском савету на размотрење програм бечке Академије ½-2 месеца бавити у Минхену.
вештина, хоће ли бити довољан за спрему г. Ђорђа Georg Jovanovics овогодишњем раду на бечкој Akademie d. bild. Künste у
Akademie d. bild. Künste одсеку Algemeine Bildhauerschule за летњи течај школске Уједно сам слободан замолити господина министра,
Јовановића, државног питомца за вајарство; а савет је у ако је могуће да ми одобри суму од 26 марака као подвоз
седници својој од 4. т. м. Бр. 205 изјавио ово мишљење: I Schillerplat z 3. 1883/4. год.
Wien тамо и натраг, да би ми остало више новца за набавку
„Да би г. Ђорђе Јовановић могао изу чити вајарство По Правилима за државне питомце просветне струке, слика и остали нужни предмета моје струке.
потпуно, треба да учи „опште оделење”, које траје четири Господину министру просвете и црквених послова дужан сам по тачци 2. послати Министарству просвете Господина министра просвете и црквених послова
године, и „специ јално оделење” бечке Академије за и цркв. послова школско сведочанство о успеху за ову покоран
вајарство. По данас добивеној наредби, да објасним Мини- школску годину, а по тачци 6. дужан сам поднети извештај
На програм „општег оделења” ове академије нема савет старству просвете и црквених послова: да ли сам уписан о себи и о успеху у наукама прошлога полугођа. 20. јула 1884. Ђорђе Јовановић
шта да примети, тј. нити што да дода, ни да изостави. Што за редовног ученика на беч. Академији за вајарство, у Под ./. прилажем школско сведочанство о моме Беч држ. пит. за вајарство
се тиче „специјалног оделења”, у које се примају питомци које оделење, које предмете у овом течају слушам и имам успеху код професо ра Едму нда Хелмера . Из поднешеног
[Споља:] [Споља:] 3. Incunabel-Saal. Радови најстарије грчке и етрурске У обе ове сале налазе се вештачки израђени рељефи 29/49
пластике и римских подражавања, који су већ савршенији од проф. Шванталера, као: „Die Geburt der Venus”, „Der
11. јула 884. 14. јула 884. од горњих антика. У овој је сали антика „Apolo von Tenea”, Kampf des Jupiter mit dem Giganten”, „Der Raub der Proser-
Господину министру просвете и цркв. послова од пантелијског мрамора у најстаријем хиратијском pina” и гибел групе: „Amor und Psyche” и „Die Vereinigung
ПБр. 5865
ПБр. 5737 стилу, једна од најскупоценијих антика у целој збирци, der Proserpina mit der Ceres”, који одговарају фрескама и
Да му се пошље за овај пут и повратак трошак и али о савршенству не може бити говора, јер нити је за ме су били од врло велике важности.
(АС, МПс, 1891, VI, 103) препоручи да поднесе извештај министру, пошто сврши пластика постигнута, нити пак израда ваља. 10. Heroen-Saal. У овој је сали продужење грчких и
посао у Минхену, о оном што је онамо штудирао и у чему
7/25/2019 Á 21á Katalog Izložbe, Vajar Đorđe Jovanović (1861-1953)
је ферије прове о и одобрити да иде одма х.
4. Aegineten-Saal. У овој се сали налазе мраморни
остаци и антике двеју гибел–група, које су ископане
римских вештачких радова и већина изврсних попрсја,
као: Периклеса, Софокла, Демостена, Хипократа,
Господину заступнику министра 16. 7. из развалина једног темпла у Егини 1811. год. и које је Ханибала и др. Осим ових важне су и ове антике: „Mercur
просвете и црквених послова чувени скулптор Торвалдзен уредио. Једна од ових група seine Sandale bindend” и „Alexander” (Велики).
(АС, МПс, 1891, VI, 103) представља, борбу Херкулеса са Теламоном, а друга 11. Römer-Saal. Многобројне рељефе, који ову салу
Сходно писму од 12. т. м. ПБр. 5736 прегледао сам отимање око мртвог Ахилеса између Грка и Тројанаца. укра шавај у, радио је славн и проф. Швант алер, из
извештај и сведочбу г. Ђорђа Јовановића, државног 23 á
Á На овим се групама види много веће савршенство, мотива римске културе и историје. Изложене (вештачке)
питомца за вајарство у Бечу и налазим, да може бити нарочито у пластици. антике воде нас кроз живот и историју римскога народа,
господин заступник министра потпуно задовољан Господину министру просвете и црквених послова 5. Apollo-Saal. Ова је сала добила име по антици упознавај ући на с са знаменит им римс ким л ичност има,
са досадањим успехом реченог питомца, с тога што је „Apollo-Kitharoedоs”, пређе под именом „barberinische царевима, философима итд.
по сведочби „врло приљежан”, што је добио оцену из По одобрењу
школског одмора,господина
провео самминистра, време
у Минхену овогодишњег
и разгледао сам Muse” познат, који је из времена Фидеаса, као што су и 12. Saal der farbigen Bildwerke. Овде су антике од
моделисања „врло добро” и што му се признаје, да је све остале антике у овој сали: „Zeus Amon”, „Minerva”, мрамора и бронзе, које су већином и доцнијег времена и
учинио „врло добар” напреда к; особит о, кад се узме у у опш те с ве м узеје и га лерије за ве штине и тако сам се „Pallas”, „Diana” и још неке, из времена Фидеаса. међу којима је „Statue aus Carnetto”, најлепши ерцгус, као
призрење да је само један семестар радио. прилично упознао, како са развијћем вајарства тако и 6. Bachus-Saal. Радови из доба цветања грчке што су попрсја „Satyr” и „Athlet“, најлепши грчки рад у
Извештај и сведочбу враћам. живописа, који је и ако се за вајара спремам, за мене од пластике. Ову салу украшава дивна антика „Schlafender- бронзи. И напослетку:
врло велике важности.
Бр. 289 Satyr”, назван „barberinische Faun”, која се сматра као 13. Saal der Neueren, у којој су најсавршенији радови
Част ми је поднети господину министру просвете и чудо вештине, јер онај израз лица и млитавост удова од карарског мрамора: „Paris” од Канове, „Adonis” од
[Штамбиљ:] Директор Реалке, црквених послова, извештај о моме раду, за цело време
Краљ. српска реалка у Београду Д. Плајел и мускула, што управо и карактерише ову антику, Торвалдзена, „Vesta” од Тенераниа итд. То су радови
бављења у Минхену. представља потпуно спавајућег човека, да би се могло досадањи најчувенијих и најславнијих вештака.
14. јул 84. Пошто се за вајара спремам, то је за мене најглавније
[Споља:] дугим посматрањем уобразити и да дише. Осим ове, у Осим тога има и велики број попрсја, међу којима су
било, да се упознам са развијтком скулптуре, које сам овој су сали важне и ове антике: „Lachender Satyr” назван најзнатнији: Лудвиг I краљ баварски, Наполеон I, Рафаел,
14. јула 1884. могао видети у Кр. Глиптотеци, где сам проштудирао „Фаун са флекама” (попрсје), „Bachus mit dem Tige r”, „Silen Фридрих Барбароса, руска царица Катарина II итд.
ПБр. 5866 радове: асирске, египатске, егинске, старогрчке, доба mit dem Bachus”, „Hochzeit des Bachus und der Ariadne” Са овим последњим и најсавршенијим скулптурским
Врло лепо. У архиву. цветања грчке пластике и вештине, даље радове римске (рељеф на једном саркофагу), „Hochzeit des Neptun und радовима, завршава се ова величанствена збирка, која
и напослетку скулптуру модерних вештака. der Amphitrite” тђ. рељеф итд. нас осим вештина упознаје још и са историјом истих
(АС, МПс, 1891, VI, 103) У кратко ћу да наведем шта је најглавније у овој 7. Niobiden-Saal, која је добила име од две антике: народа, чији су радови изложени.
збирци и из чега се и види поступно развијће скулптуре. „Sterbender Niobide” и „Knieender Niobide” назван „Ilioneus”. Не могу да пређем ћутке, а да не споменем да је
Á 22 á 1. Asyrische-Kabinet, у коме се налазе, од једне врсте Ова је последња по савршенству и лепоти (ма да без руку и сама зграда, која је у чисто јонском стилу саграђена,
Господину заступнику министра алабастера, неколико рељефа из времена нинивске главе) зрно бисера у целој збирци. Даље су: величанствени украш ена лепим скулп торски м радовима , као што је:
просвете и црквених послова скулптуре. Споменици још од пре 30 00 год. сјајне епохе „Venus von Knidos”, по Праксителу, „Roma” и „Minerva” гиблгрупа од Шванталера, у којој је на средини Минерва
асирске вештине. Мисли се да ови рељефи представљају оба изврсно израђена попрсја са бронзаним шлемовима; као заштитница вештина, које околни 9 колосалних
Услед писма од 12. т. м. ПБр. 5737 част ми је изјавити идоле ондашње религије, али још није начисто с тим, „Medusa Ronandini”, „Knabe mit dem Schwan” и др. фигура карактеришу. Наоколо пак, око целе зграде,
моје мишљење, да би господин заступник министра шта управо поједине слике представљају. Осим тога има
Радови из обе последње сале су најсавршеније и карактеристичне су штатуе, које оличавају: старе
могао одобрити г. Ђорђу Јовановићу, државном питомцу у исто м кабине ту и неколико фреско-живо писа, који су најскупоценије антике из доба цветања грчке пластике и вештине, пластику 15. и 16. столећа са њиховим јунацима,
за вајарство у Бечу, да отиде за време школског одмора у такође из истог доба. вештине. и представнике модерне скулптуре.
Минхен ради штудија по својој струци, из разлога, што ће 2. Der egyptische-Saal. У овој сали с у антике, по форми 8. Der Götter-Saal. У овој сали су фреско-живописи, Од врло велике важности је био за мене Шванталеров
га признати изврсни радови одушевити за своју струку, и материјалу, египатске и индијске, али има неколико који су по композицијама чувени вештака Корнелијуса и музеум, у коме се налази највећи део модела, које је тај
што ће тако усавршавати појмове о лепоти форама и што римских и грчких. Овде се види већ један степен Цимермана израђени. У опште представљају митолошке славни и највећи немачки вајар моделирао за многобројне
ће се боље спремити, да свој рад у новој школској години савршенства само у толико, што је већином фигурално и алегоричне слике, као: „Reich des Neptun”, „Die Versam- величанствене и колосалне споменике знаменитим
са још већим успехом настави. представљено. Најглавнија је антика „Antinous”, врло lung der Götter im Olympus”, „Das Reich des Pluto”; вештацима, песницима, краљевима, војсковођама итд.,
скупоцен египатски рад, из времена Хадријана, на елементе: воду, ватру, ваздух и земљу; јутро, вече итд. међу којима су најлепши модели: за Гетеов споменик у
Бр. 288 којој се само у неколико сразмера и врло мало пластике 9. Der trojanische-Saal. Садржина ове сале су такође Франкфурту; Моцартов споменик у Салцбургу; глава
[Штамбиљ:] Директор Реалке, постигло; осим тога је важан и један обелиск од гранита, фреске, које у различним сликама представљају: узрок од колосалног споменика “Баварије“, Краљ Лудвиг I,
Краљ. српска реалка у Београду Д. Плајел који је старо римски рад, што се види из рељефа, који су тројанског рата, поједине догађаје и сцене за време самог Краљица Елисавета Ческа, Јован Хус, Жишка, цар Франц
14. јул 84. у њему урез ани. ратовања и разорење Троје. I, Карл ХII Шведски, 5 колосалних фигура за “Austria-
Die Linie des Oberaugenhöhlenrandes oder der der
Brauen senkt sich bis zu der mittleren horizontalen
Diese Linien schneiden auf a P die gesuchten perspekti-
vischen Längen ab. Um die zeichnung der Pfeiler zu vollnden,
der ersten Epoche um 50 Jahre weiter herunter, etwa in den
Anfang des vierten Jahrhunderts vor Christo, rücken muss.
величанственим декорацијама и колосалној скулптури
Фидесовој. Затим напомиње још један највеличанственији
31/49
Durchschneidungslinie des Kehlkopfes, bei der geraden ziehe gP und zihe b’h’, c’i’ u. s. w. geometrisch parallel zu a g.” Der jonische Styl dagegen wurde überwiegend in Kleinasien храм те епохе: тзв. „Erechtheion”, који је истина мали, али
Kopaltunf, herab. Уз то на исти начин објашњава исто једним примером, geübt, doch ist kein irgend erheblicher Rest dovon, wie es највеличанственија и најпотпунија творевина јелинске
Betrachtung des Profils. Am Nacken muss zunächts eine па кад на испиту да другојачији пример ђак не уме тако scheint, auf uns gekomen. Von dem wahrscheinlich um die вештине.
Ausgleichung der concaven Krümung entstehen. Es wird sich лако да се оријентира и рад да отпочне. Mitte des sechsten Jahrhunderts erbauten grossen Tempel Напомиње после о трећој епоси, која је трајала од
aber die Hautlinie schon früher mehr gerade streken, als die Дакле из тога се види да он није поставио никакве der Hera auf Samos find nur einige Trümer erhalten. (Vgl. господар. Маћедоњана до пропасти Грчке, да је доријски
Skeletlinie, ja selbst wenn die letztere ihre Krümung ganz математ. законе или бар икаква правила, по којима би Die Säulenbasis Fig. 134) Das kolossalste aller griechischen стил већ готово био заборављен или понегде измењен,
7/25/2019 oder theilweise beibehielte, wiel der obere. Spanungspunkt
der Haut am Hinterhaupt nach hinten die Linie der oberen
морало да се ради, него мора ђак да памти како се који
задатци и примери решавају, што је у неколико само за
Gebäude dagegen, der Artemistempel zu Ephesus, ein
achtsäuliger hypäthraler Dipteros von 225 zu 425 Tuss, ist
али да се јонски, са изменом капитeла у коринтске,
изменом сразмере у величини и дебљини стубова,
Dornfortsätze überragt. практичну примену добро. durch Herostras wahnsinnige Ruhmsucht vernichtet, unter изменом декорација итд. још више усавршио и добио
Die Profillinie des Nackens läu fast gerade, wenn eine Уз ово припада сведочанство под ./3. Alexander den Gr. wieder hergestellt, spätter jedoch auf’s име коринтског штила. Напомиње да су у тој епоси,
horizontale Gesichtslinie z. B. von der Nasenbasis zum Ohr Науку о штиловима, такође је са 2 час. нед. предавао Neue durch ein Erdbeben zerstört worden. Die Trümmer подигнуте најлуксузније зграде, дворови, колосалне лађе
nahezu parallel dem vorderen oberen Brustrand (Profillinie Георг Ниман без нарочити часова за цртање, али исто neuer dings durch Mr. Wood ausgegraben.” (Од овога са неколико спратова, велика и златна кола која су била
des Brustbeinhandgriffes) gestellt wird ”... итд. као и перспективу без икаквог или врло незнатног темпла има у нашем академ. гипсмузеуму врло много намењена да пренесу Александрово тело из Вавилона
Тако је исто опширан при описивању сваког могућег историјског тумачења. Говорећи нпр. о грчко-дориском Abguss-a у гипсу; а оригинали су у британском музеуму у Оазис Јупите ра Аполо на. Тако ђе је тада било у цве ту
покрета, нагиба итд. појединих делова тела и уз то још штилу, наводио је да је висина једног дориског стуба у Лондону.) грађење приватни луксузни зграда. Из овога досадањег
посматра и објашњава модел са свију страна, а уз то су још равна 5 ½ пречника доњега пресека, да однос горње „Auch die berühmtesten dorischen Tempel jener Epoche као и из др. oдељака види се да je Липке на врло вештачки
илустрације, које чине највећу олакшицу за разумевање дебљине стуба према доњој стоји у сразмери као 4:5 да sind grösstentheils untergegangen. Dahin gehörte der начин сакупио и израдио толики силни материјал за
саме ствари. немају никаквог базиса, а међу тим да им је капител врло Tempel des Apollo zu Delphi, der Zeustempel zu Athen, изучавање те науке.
Ове године су, кад је испитни распоред изнешен прост и да се (као и код сваког др.) састоји из Ehinus-а и der ältere Parthenon auf der Akropolis, das sogenante По моме мишљењу овака предавања и у овоме обиму,
био, изненађени академичари са новином, да се полаже Abakus-а, да је гебенк висок 2 преч. стуба итд. али није Hekatompedon („hundertfüssige), der spätter dur die као што је на овд. академији, могу бити од користи само
испит из цртања костура, посматрајући човечије тело у предавао када је почео да се усавршава и када је цветао Persen zerstört und nach siegreicher Vertreibung derselben оним ђацима, који нису пре тога ништа учили или с амо
извесном положају (наравно стајао је за то го човек), али тај штил, као ни који су најглавнији храмови грађени у prächtigere aufgebaut wurde. Bedeutendere Dänkmäler aus нижу реалку свршили, а за свршеног реалца или за онога
је испи т био траљав, па после су те цртеже, заједно [са] истом стилу. disser früheren Entwicklungsepoche sin im eigentlichen који је са Велике школе дошао немају никакве вредности,
семестралним употребили при испиту и разуме се да је За зимски семестар предавано је о персијским и Griechenland wie es scheint nur in geringer Zahl vorhanden. јер таков може више да науч и читање м аукторск их дела,
било врло лако пронаћи где је ђак најслабији. египатским зградама и о грчким, римским и византијским Als die alterthümlichsten Reste erscheinen die Ruinen него што губи време посећујући овакова предавања, а
Перспективу је предавао пр. Георг Ниман, са 1 час. штиловима и то све цртеже: стубова, капителе, украсе eines Tempels zu Korinth (vgl. Fig. 109) sodann der bereits међу тим је дужан да их посећује.
недељно и уз то 2 ч. нед. цртање. Иста је предавана истих, антик-капитела, гебелке њиове делове и украсе, entwickelte Pallastempel zu Aegina, dessen Bau gleich nach Предавања из Историје вештина од dr К. Лицоф-а
тако просто, да би га могли разумети и они ђаци, који декорације фасада зидова и сводова итд.; осим тога dem Persekriege stattfand (Fig. 69) giebt das Giebelfeld mit много су опширнија, јер он обично узима једну епоху и
су дошли из ниже реалке, или, који су као гости на поједине зграде из свакога штила као нпр. Партенон у seinen merkwürdigen Bildwerken) und der kleine Tempel der целе године о њој говори. Тако је овог семестра говорио
академију ступили, без да су имали икаква предходна Атини, Пантеон у Риму (Kuppelbau), Титусову тријумф. emis zu Rhamnus, in Attika gelegen, dessen Façade Fig. о талијанском ренесансу, но ја нисам имао времена да
знања из тога предмета. То се може видети и из самог капију (Тonengewölbe), Каракала-термен (Kreuzgewölbe), 105 veranschaulicht.” итд. редовно посећујем, осим што с ам обратио пажњу неко
његовог дела „Handbuch der Linear – Perspektive für базисе театра, амфитеатра, колосеума, St. Vitale (Равена „Zweite Epoche. Von Kimon bis zur Macedonischen време кад је говорио о скулптури, о којој је само из
bildende Künstler”, коју је пр. Ниман израдио за његове – Centralbau), садашњу Аја-Софију (Kuppel auf Pendentifs) Oberherscha. (470-338 v. Chr.) времена тзв. раног ренесанса говорио, кога с у времена
ђаке. Нпр. зад. „Fig. 12 zeigt ein Beispiel der Tiefenmessung и завршено је са црк. Св. Марка у Венецији. Auch jetzt bleibt der dorische St yl noch vorwiegend in преставници били Донатело, Жилберти и др. и који су
mit der Dritteldistanzpunkte. Eine Anzahl Strebepfeiler ist Ја сам се служио још и делом „Abriss d. Geschichte Anwendung. Aber seine Formen sind zu edelster Anmuth имали правац чисто реалистички, тек да са античком
zu zeichnen. Die dreiseitige Fläche azg. des ersten Pfeilers der Baustyle” од dr Вилхелма Липке-а, које је једно од gemildert, und hier erst zeigt er sich in jener glücklichen скулптуром није било апсолутно никакве везе.
ist gegeben; es handelt sich darum, auf der gegen die Tiefe најбољи дела ове струке. Липке нпр. при свршетку првог Veschmelzung von dorischer Kra und jonischer Grazie, Историју општу и нисам могао посећивати али почем
gerichteten, von a nach Pfliehenden Linie eine regelmässig одељка класичне архитектуре „Die griechische Baukunst” welche den Bauwerken dieser Zeit den Stempel vollendeter сам из исте и испит зрелости полагао, то сам толико јак,
wechselnde eilung vorzunehmen. Die Breite des Pfei- придодавши му безбројне илустрације, говори о епохама Schönheit aufprägt. Die Verhältnisse werden schlanker, да се могу са сваким ауктор. у опште послужити, а и
lers soll gleich dem Vorsprunge az, desselben sein, d. h. грчке архитектуре: „Erste Epoche. Von der Solonischen Zeit leichter, ohne darum an Würde zu verlieren. Aber auch der служим се врло често специјалним стварима, при реша-
der Pfeiler ist im Grundriss quadratisch. Ferner sollen die bis auf Kimon. (590-470 v. Chr.). Der Charakter der Bauwerke jonische St yl erfä hrt jet zt erst auf dem Boden Att iikas se ine вању каквог задатка и упражнења у композицијама, јер се
Pfeiler dreimal so weit auseinander stehen als sie breit sind. dieser Epoche ist ein strenger, feierlicher, alterthumlich reinste und ammuthigste Durchbildung. Den höchsten композиције обично и дају, које су историјског карактера.
(решење) Verlängere die Linie za über a hinaus und theile befangener. Der dorische Styl steht im Vordergrund und Adel zeigen die Monumente von Athen, vor Allm der Међу тим је на овд. академији случај да се историја
die Linie so ein, dass ab=cd=ef gleich dem dritten eile der erfährt sowohl im Mutterlande als auch in den westlichen Parthenon. Iktinos und Kallikrates waren die Baumeister, Аустрије опширније предаје него историја светска, а прва
herabsichtigten Pfeilerbreite, dass ferner bc=de gleich dem Colonien Unter – Italiens (Gross-Griechenlands) und Siciliens welche nach etwa sechzehnjahriger Arbeit im J. 438 den ми је апсолутно непотребна. У осталом и нема никаквих
dritten eile des beabsichtigten Zwischenraum ist. Trage als eine eben so häufige Uebung als charaktervolle Behandlung. Wunderbau vollendeten, dem Phidias’ Meisterhand jenes испита те да би се и за то морало дангубити.
dann dritten eil des der Bildgrösse entsprechenden Auge- Nur behält in jenen entlengneren Cultursizen eine besonders berühmte aus Gold und Elfenbein über einen hölzernen Kern Још морам напоменути да су ми ови испити били
nabstandes von P aus nach rechts auf dem Horizonte auf und schwerfällige Auffassung des Styles noch in späterer Zeit zusamengesetzte Kolossalbild der Athene als kostbaren Inhalt потежи с тога што су први, које сам на страном језику
ziehe nach D 1/3 Linien von b, c, d, e un f, aus. die Oberhand, so dass man für diese Gegenden die Grenze schuf. (сљедује детаљан опис). Још је напоменуто овде о полагао, а ја још нисам потпуно спреман из немачког
језика, а ме ђутим сам узео сва три предме та и ис пите
положио као што и сведочанства сведоче.
II тога модела, па седио исти за штудију попрсја или пак
целог тела.
Г. Ђорђе Јовановић може се од сада само поправити, а
то ће се огледати у његовим бољим сведоџбама. 32/49
Господина министра просвете и црквени послова Директору београдске реалке Господине министре! Врло би жалосно било кад би ја Поред тога се приметило, да г. Ђорђе не разуме, шта
покоран Усвојио сам примедбе савета реалке на извештај чекао да ме ко опомиње на рад, јер за кратко време што је то практ ичан, управ о занатли јски рад у вајарст ву,
имам у иностранству да пробавим, морам не само свим јер стављ а у своме писму поред речи „занатл ијски ”
државног питомца за вајарство г. Ђорђа Јовановића, које имам у иностранству да пробавим, морам не само свим јер стављ а у своме писму поред речи „занатл ијски
14. марта 1885. Ђорђе Јовановић мојим силама да радим него још морам да проштудирам, удивитељ ан зна к, као да је то не што неумес тно, ш то с е
Беч државни питомац за вајарство сте ми писмом од 11. ов. м. бр. 122 послали.
Прилози под ./. враћају се. што више могу, како антике и старе вештаке, тако и радове од њега захтева. Добро би било обавестити га, да све
По наредби министра модерних вештака, у чије редове треба и ја да се уврстим, уметнос ти у с воме вежбању и мају свој занатски део; те к
[Споља:]
7/25/2019 [Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв.
Екс. 26. 3. 85.
Милић Katalog Izložbe, Vajar Đorđe Jovanović (1861-1953)
Н јер ка д се вратим у отачаст во онд а је обоје прошло и ја
морам бити толико спреман да могу самостално радити и
по повољном решењу овога, може наступити питање, да
ли дотични има и својства за уметника.
послова самостално се усавршавати, те да једном и Срби узмогну Прилог враћам.
(АС, МПс, 1891, VI, 103)
4. III 1885. и у том погледу да стану напоредо са осталим европским
народима, те и наши радови да буду примљени у страном Бр. 145
ПБр. 2611/85. Á 27á свету и излагани на светским вештачким изложбама. [Штамбиљ:] Директор Реалке,
Господине министре! Мене је јако дирнула опомена Краљ. српска реалка у Београду Л. Плајел
(АС, МПс, 1891, VI, 103)
Господину министру просвете и црквених послова од стране министарства, јер сам у стању увек да докажем, 19. апр. 85.
да сваки дан радим од јутра до мрака у академији, да [Споља:]
Á 26 á Пошто самопомењен,
министарства у писмудаоднисам
21. обратио
пр. мес.„већу
од стране
пажњу сам многе од мојих другова претекао у раду, ма да су
неколицина пуних 7 месеци пре мене на академију [Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв.
на практички управо занатлијски (!) рад” и да са м требао ступили, као што и конпонирам напоредо, а и боље од
Државном питомцу Ђорђу Јовановићу у Бечу „више радити”, то сам, за оправдање мога досадањег рада, послова
неких старијих ђака. 19. IV 1885.
ПБр. 2982 слободан господину министру објаснити начин, како се За то сам слободан господина министра молити, да
21. марта 1885. на овд. академији ради. се изволи обратити на академију и да захтева уверење о Ђор. Јовановић
Београд Лањске године када сам ступио на академију, од моме досадањем раду и напретку, јер сам сигуран да ће
1. априла до конца јуна (као што сам у моме лањском ПБр. 4004/85
Господине, исто уверење потпуно ме оправдати и да ми се опомена
извештају навео), копирао сам антике и почем сам врло неће рачунати. Ове примедбе да му се саопште с поруком да се
Ваш извештај о раду и учењу за зимски течај школске добро напредовао, то сам одма у почетку зим. семестра Господина министра просвете и црквени послова поправи. Колико се може објаснити му оно што он не
1884/5. год. проучио сам и нашао да у њему има мана и ове шк. год. прешао на штудирање са природе. За време покоран разуме па му се диви, иначе неће бити добро по њега.
погрешака, на које ћете обратити у будуће своју нарочиту пак целог поменутог семестра, седили су свега 8 модела (3
пажњу. Тако: женс. и 5 мушк.) и то сваки, 2 недеље. Коректура је била 22. априла 1885. Ђорђе Јовановић 22. 4.
1. Ваља да обратите већу пажњу на практички, управо обично сваког другог дана. Модел је плаћен од школе Беч државни питомац за вајарство
занатлијски рад те врсте, а не на теорисање о самоме само за часове учења од ½ 9-1/2 12 ч. пре подне; за то на беч. Akademie d. bild. Künste (АС, МПс, 1891, VI, 103)
раду. Ваља вам више радити, а не само оволико, колико у време пак, апсолутно ни један ђак не може да сврши ни [Споља:]
прошлом семестру. рељеф, а камо ли попрсје и зато онај, који може и оће да
сврши сваки рад мора да плаћа модел и да ради за време [Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв. Á 29 á
2. Да подносећи извешће, подносите с њиме уједно и
по који стварни рад, који сте израдили. Па и од досадањих тзв. часова упражњавања, који су после подне од 1-5 ч, послова
радова, треба некоје да пошљете с новима у једно, кад ако пак за то време нема да посећује предавања. 13. IV 1885. Г. Ђорђу Јовановићу, држав. питомцу, у Бечу
будете прво извешће писали. Ја сам моделирао по свима моделима и да би за сваку
3. Да се не бавите критиком, подносећи извештај, коректуру довољно израђено имао, држао сам моделе ПБр. 3830/85. ПБр. 4004
већ да се држите строго програма бечке Академије кад год ми је време дозволило, јер сам имао и имам (АС, МПс, 1891, VI, 103)
23. априла 1885. г.
за вајарство. Изјављује вам се и незадовољство на сваки дан предавања и разна цртања, почем слушам све у Београду
показаним оценама у раду и жеља је г. министра просвете предмете из којих сам обвезан испите да полажем. Пети Господине,
рељеф ми је испао тако за руком, да сам га са врло малом Á 28 á
и црквених послова, да од сада имате оцене врло добре и
одличне. коректуром довршио и добио те је у гипс преливен, те сам Господину министру просвете и црквених послова Вашим писмом од 22. ов. м. по римском нисте
Ово вам се сматра, по Правилима за питомце, као прва од онда отпочео штудију попрсја, од којих сам четврто се оправдали за учињену вам опомену од стране
опомена за досадањи рад. Не будете ли се управљали у задовољавајући свршио и сада на петом радим. Услед акта од 14. тек. мес. ПБр. 3830, прочитано Министарства просвете. При изрицању опомене
будуће по овим примедбама бићете позвани натраг. У осталом није ни нужно да се сви радови потпуно је писмо г. Ђорђа Јованови ћа, државно г питомц а за меродавне су биле поднесене сведоџбе, које се не могу
Сведоџбе вам се враћају натраг. довршују, јер крајња цељ и није да сваки рад мора бити у вајарство, од 22. т. м. (10. т. м.) у седници професорскога начинити бољима никаквим резоновањем.
Нач. гипс преливен, него је главна цељ да се по једноме моделу савета од 16. т. м. и савет „налази, да се г. Ђорђе Из вашега писма, којим се извињавате и правдате,
Ек. 22. III толико штудира, док се не савладају тешкоће око верног Јовановић поменутим писмом није оправдао; ”јер у овом излази да вама није јасно и да не разумете, шта је то
МВ копирања, а уз то се пак непрестано вежба у изналажењу случају меродавне су поднесене сведоџбе, које се не могу практични управо занатлијски рад у вајарству, пошто
и живом представљању најкарактеристичнијих својстава никаквим резоновањем начинити бољима. сте метнули знак ч уђења (!) код речи „занатлијски”, као
да би била примедба неумесна, која вам се чини или тако Господина министра просвете и црквени послова
штогод. 31 Á á Á 32 á покоран 33/49
Треба да знате, да све уметности у своме веџбању Господину министру просвете и црквених послова
имају свој занатски део и тек по повољном решењу овога Господину министру просвете и црквених послова 29. јула 1885. Ђорђе Јовановић
дела може наступити питање, да ли ви имате својства за Част ми је поднети господину министру извештај о Београд државни питомац за вајарство
10. ов. месеца завршио се рад и предавање ове школске
уметника и ли не. године на овд. академији и сада имамо до половине моме раду на бечкој академији за вештине, за летњи течај
Разумите ово добро па се немојте чудити. Поправите октобра одмор. Пошто сада овде не могу ништа да радим, школ. 1884/5. год. [Споља:]
се, а поправка ће се огледати у бољим сведоџбама, које а код куће (у Србији) имам много приватних послова (јер Код професора Едмунда Хелмера моделирао сам
поднели будете, иначе неће бити по вас добро. попрсја са природе (сведочанство под ./1). Радио сам 8 [Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв.
ми се за време мога бавлења на страни отац и по трећи
7/25/2019 Нач.
пут оженио), а међу тим би пак х тео да проштудирам, у штудија: 4 мушких, 3 женске и једно дете; сасвим сам
довршио и у гипс прелио (о школ. трошку) два попрсја
послова
30. VII 1885.
Екс. 25. IV 85. колико је мени сада могуће, српске типове и костиме, то
сам слободан молити господина министра, да ми изволи штудије и једно попрсје и рељеф, приватни портрети, Ђ. Јовановић
(АС, МПс, 1891, VI, 103) дозволити да могу време школског одмора код куће у које сам моделирао ван школских часова, дакле пр. 8 ½ ч.
Србији пробавити, где ћу мало и здравље поправити, које пре подне и после 5 час. у вече. Професор је оба портрета Господину министру просвете и црквених послова
ми се порушило усљед многог напрезања, почем сам ове корегирао и почем су ми добро за руком испали, то је
Á 30 á дозволио те је о школ. трошку у гипс преливено. ПБр. 7194/85.
год. дневно 8-10 часова у академији радио.
Извештај о моме раду за летњи семестар ове школ. Од теоријских предмета слушао сам: Доставити радове на хартији реалци на преглед и
Господину министру просвете и црквених послова године поднећу господину министру како у Београд Код професора
(сведочанство подФриша анатомију
./2). Због и то није
тога што мускулатуру
исти г. примедбе.
Господин началник просветног оделења ми је изволео стигнем, јер сада још нисам с ведочанства добио, а међу 30. 7.
тим сам принуђен што раније за одсуство да молим, да би професор могао набавити препарате, држао је само 11
препоручити, да пошљем Министарству просвете тачан предавања, на којима се служио цртежима и препаратима
могао на време стан да одкажем или да задржим. (АС, МПс, 1891, VI, 103)
рачун за паковање, експедицију и транспорт мојих од гипса; наравно да то није било довољно, али смо се
радова, које имам министарству да пошљем, као и да Господина министра просвете и црквени послова
покоран морали задовољити. Осим што сам се служио бележкама
поименце назначим, шта имам да пошљем. са предавања, служио сам се још и Ротовим „Plastisch Á 33 á
Слободан сам доставити господину министру да имам 14. јула 1885. Ђорђе Јовановић Anatomischer Atlas zum Studium des Modells und die
од мојих лањских радова антике: Цезарово попрсје и Беч академски вајар Antike” и са „Lerbuch d. Plas. Anatomie fur akademische Господину министру просвете и црквених послова
Аполонов рељеф, а од овогод. два попрсја и један рељеф, Anstalten und zum Selbstunterricht” од професора
штудије са природе и једно попрсје, портрет, дакле свега [Споља:] Према писму господина министра просвете од 31.
Харлеса. јула о ве год. ПБр. 7194, част ми је извести ти го сподина
4 попрсја и 2 рељефа. Код професора Ниманда слушао сам: науку о
Паковање свега тога као што се из предрачуна под ./1 [Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв. министра, да је савет реалке у својој седници од 16. ов. мес.
послова штиловима (сведочанство под ./3) са 2 часа недељно и Бр. 294 прегледао сведоџбе и радове г. Ђорђа Јовановића
види коштаће 14 ф; ескпедиција кошта 20 кр. од центе и науку о перспективалном сенчењу са 3 часа недељно: 1
1 форинта декларација, а транспорт је са жељезницом за 4. VII 1885. државног питомца за вајарство, па је нашао: да г. Ђорђе
час теорија и 2 цртање (сведочанство под ./4). Јовановић изучава вајарство с добрим успехом.
обичну пошиљку 6 динара, а за бронзу 12 динара од 100 Ђор. Јовановић Из науке о штиловима предавано је о:
кила, [лађом је 5,45 и 11,45 од 100 кил.] Тежина пак свега Прилоге враћам, и то: 4 сведочанства, цртеже, две
старохришћанском, романском, готском, ренесансу и бисте, два рељефа и једну фотографију.
неће изнети ни 150 килограма. Господину министру просвете и црквених послова нешто о модерном штилу. Предавања су се састојала из
Господина министра просвете и црквени послова цртања: базиса, пресека, фасада и детаља, различитих и Бр. 301
покоран ПБр. 6027/85.
најкарактеристичнијих зграда, особито цркава и палата Директор београдске реалке,
14. јула 1885. Ђорђе Јовановић Ово прво одобрити, а за оно друго, ПБр. 6026, (талијанских) из свију штилова, као и објашњавање [Штамбиљ:] Л. Плајел
Беч држ. питомац за вајарство наредити даље шта треба. оргиналних фотографијасенчења
Из перспективног из свију штилова.
је предавано како Краљ.16.
српска реалка у Београду
авг. 85.
4. VII 85.
[Споља:] Б различити правилни и неправилни предмети бацају
сенке при вештачком и сунчаном осветљењу на различите [Споља:]
[Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв. Г. Ђорђу Јовановићу, државном питомцу, у Бечу предмете и површине, које у осталом вајарима апсолутно
послова ништа и не треба. [Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв.
4. VII 1885. По молби вашој од 14. ов. м., по римском, одобравам послова
вам да можете овогодишњи школски одмор провести код Осим радова који су у министарству, прилажем још
и: фотографију по рељефу, који сам ван школ. часова 17. VIII 1885.
ПБр. 6026/85 својих родитеља у Србији.
Н моделирао: композицију „Сократ брани Алкибијада у Ђ. Јовановић
Послати колико треба новца за паковање и пренос 5. VII 85. г. битци код Понтитеје”, цртеже из анатомије (испитни су
ових ствари. Б цртежи остали у академији) и цртеже из перспективе и ПБр. 8109/85
4. 7. перспективног цртања. Виђено, у архиву.
Експ. 6. VII 85. Са овим сам испитима свршио све испите, које сам
(АС, МПс, 1891, VI, 103) (АС, МПс, 1891, VI, 103) као академичар имао. (АС, МПс, 1891, VI, 103)
30/75 Молио сам г. министра за премештај са бечке на

34 Á á
Узео сам натраг „Prospect” дражђан. Акад. вештина.
дражђ. академију и навео сам разлоге, који су ме за то
руководили.
Á 37 á
34/49
Господину министру просвете и црквених послова Нарочитим писмом од стране господина министра Господину министру просвете и црквених послова
28. 2. 91. Ђ. Јовановић
Београд наређено је г. дирек. реалке да изнесе пред професорски Част ми је јавити господину министру да сам се
Нуждан ми је премештај са бечке на дражђанску
савет моју молбу на решење, и професорски савет донео уписао на Минхенску ака демију у атеље проф. v. Widman-
Академију за вештине. (АС, МПс, 1891, VI, 103) је реш ење, да је боље да ос танем на беч. академи ји, или
На бечкој академији је спрема на тзв. Allgemein. a, вајара и да ћу овога семестра штудирати портрете са
ако господин министер мисли да ме премести, то да ме акт-модела и копирати антике фигуре.
Schull 4 године и за то време је сваки ђак обавезан да Á 35á премести на минхенску, до сада најпознатију академију. Господина министра просвете и црквени послова
7/25/2019 слуша многе теоријске предмете, од којих су анатомија,
перспектива, сенчење и наука о штиловима предмети, Katalog Izložbe, Vajar Đorđe Jovanović (1861-1953)
Господину министру просвете и црквених послова Нико не може да порече важност минхенске
академије, јер је иста за живопис после париске прва
покоран
из којих се морају испити полагати, што на другим Према писму господина министра од 31. августа ов. у Е вропи, али је за скулп туру боља од т е д ражђа нска, 17. октобра 1885. Ђорђе Јовановић
академијама није уобичајено, па се тек онда прелази на год. ПБр. 8859 изнео сам пред проф. савет реалке молбу г. јер је школа профе сора Шилин га, пређ е славно га Минхен државни питомац за вајарство
специјалну школу, код кога професора ко жели. Ђорђа Јовановића, државног питомца за вајарство. Савет Хенела, најбоља у Немачкој и из те су школе изашли Barerstrasse 75 III/12
На дражђанској академији нижа се школа дели на је у седници 2. с ептембра ов. год . Бр. 371, донео о вакво до сада најприпознатији вештаци, међу којима су баш
Unter=oder Copirclasse и Mittel=oder Gypsclasse; прва мнење по тој ствари: и професори вајарске специјалне школе на бечкој [Споља:]
траје три, а друга четири семестра, што се из поднешеног „Да би најбоље било, кад би г. Ђорђе Јовановић, академији Цумбуш и Кундман. [Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв.
проспекта дражђ.три
За последња академије видети
семестра, тј. одможе.
када сам на бечкој државни питомац за
на једној академији и вајарство, најпре
то на оној на којојизучио
је почеовајарство
и досада Како ми је пак саопштено решење да не могу послова
добити премештај на дражђанску академију, то молим 8. X 1885.
академији, положио сам све испите из свију теоријских учио, па те к онда да посе ти и друг е академи је ради веће г господина министра, да ми изволи одобрити премештај
предмета и сада у велико радим са природе, дакле сада усавршава ња, јер је бечка а кадемија т ако исто добра као на Минхенску академију.
могу без икаквог полагања испита да пређем на дражђ. Господину министру просвете и црквених послова
и дражђанска. Но, ако би господин министар дозволио Господина министра просвете и црквени послова
академију у тзв. Mittel-classe, где ћу ове године да г. Јовановићу да сада промени академију, онда би савет покоран Ђ. Јовановић
продужим портретисање, а догодине да ступим у Actclass, предложио г. министру да га упути на минхенску
тако да за најдаље за 2 год. ступам у атиље. Пошто би академију, као признату најбољу и да г. Јовановићу 10. септембра 1885. Ђорђе Јовановић ПБр. 11059
желео да ступим на специјалну школу у атиље професора наложи да ту академију потпуно сврши.” Београд држ. пит. за вајарство Питати га може ли ближи програм рада послати и да
и славног немачког вајара Јоханеса Шилинга, који је на Достављајући г. министру горње мнење проф. савета назначи тачан број часова дневног рада по сваком послу.
дражђ. академији, то ме је и највише побудило да молим реалке, враћам уједно и послате прилоге. [Споља:]
господина министра, да ми изволи одобрити још сада 8. 10
премештај са бечке на дражђанску академију. Осим Бр. 385 [Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв.
[Штамбиљ:] Директор београдске реалке, послова Адреса
тога ћу ове год. на дражђ. академији моћи штудирати и
анатомију домаћих животиња, а нарочито коња, што се Краљ. српска реалка у Београду Л. Плајел 10. IX 1885. (АС, МПс, 1891, VI, 103)
на бечкој академији не предаје. Од велике су важности 4. сеп. 85. Ђ. Јовановић
за мене такође и дражђанске збирке антика и галерије [Споља:]
Господину министру просвете и цркв. послова Á 38 á
слика, као и многи модерни монументални радови. [Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв.
Господина министра просвете и црквени послова послова ПБр. 9656/85 Господину министру просвете и црквених послова
покоран 5. IX 1885.
Допустити му да се пресели у Минхен, али с Изгледало би и чудно и смешно, кад би ђак пошавши
28. августа 1885. год. Ђорђе Јовановић
Београд државни питомац за вајарство Ђ. Јовановић
ПБр. 9264/85 напоменама,
извештај. којемујесе савет
Издаће реалке одучинио
и попутнина Беча дона његов
Минхена. у школкао
седи, у морао
што топонети и ск амију,
од прилике г дедаћеје целе
изгледа г одине да
на минхенској
Треба да сврши у Бечу, где је започео, а ако би хтео 11.9. Начелник, академији, јер ђак мора да понесе и оне предмете на
[Споља:] којима ће да моделира.
место мењати, може му се допустити само у Минхен. Ово Ј. Пецић
[Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв. му казати кад дође. Мени су за мој рад за сада нуждна 3 предмета, на
послова Саопштено ми је решење. којима се моделира, и то два за портрете и један за штатуе
30. VIII 1885. 6. 9. антике, а сва 3 комада коштају, као што се из поднешеног
13. септембар. 85. Ђ. Јовановић рачуна види, 39 марака. Како сам ја сада усљед
Ђ. Јовановић (АС, МПс, 1891, VI, 103) Београд држ. пит. за вајарство премештаја имао доста изванредних трошкова, а и иначе
Господину министру просвете и цркв. послова Á 36 á Издат му путни трошак. ми треба просечно 20 м. месечно на потребе, моделе и
књиге, као и сада зимске аљине, то ми је немогуће да сада
ПБр. 8859/85 Господину министру просвете и црквених послова (АС, МПс, 1891, VI, 103)
све то подмирим из с уме, која ми припада за тромесечје
Савету Реалке на мишљење. од новембра, па за то сам слободан молити господина
министра да ми одобри ту суму из касе Министарства
просвете али, ако је то немогуће, онда молим да ми [Споља:] Господина министра просвете и црквених послова
Á 40 á
се та сума одобри и пошље аконто припадајућег ми
благодејања за тромесечје од фебруара 1886. год. [Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв.
покоран
35/49
Господина министра просвете и црквени послова Господину министру просвете и црквених послова 13. марта 1886. Ђорђе Јовановић
послова Минхен академск и вајар, државни питомац
покоран Од стране г. началника препоручено ми је да поднесем 21. II 1886
20. октобра 1885. Ђорђе Јовановић извештај о програму мога рада за зимски семестар Ђорђе Јовановић [Споља:]
Минхен државни питомац за вајарство потпуније, јер се сматра послати као непотпун. С тога сам
слободан известити господина министра да немам шта П. Бр. 1546 [Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв.
[Споља:] више да наведем, осим ово: уписао сам се код професора послова
7/25/2019 Katalog Izložbe, Vajar Đorđe
Видмана и радим дневно од 8-12 пре и 1-5 после подне.
Овога ћу семестра да штудирам акт (човечије тело)
Jovanović (1861-1953)
Је ли тај рад у боји или не и за што се не би могао
послати оригинал.
4. III 1886
[Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв. Ђор. Јовановић
послова и портрете, а часове упражњавања ћу употребити на
штудију антика, која се састоји у копирању поједних 21. 2. П. Бр. 1886
10. X 1885.
штатуа антика. Да му се пошљу 36 марака ради фотографисања тих
Господину министру просвете и црквених послова Поред овога ће од половине новембра отпочети тзв. Г. Ђорђу Јовановићу државном питомцу у Минхену кипова.
Abendakt, од 5-7 у вече, пак ћу такође и тамо посећивати 6. III Начелник,
Ђ. Јовановић и цртати. Јавите Министарству просвете, јесу ли Ваши радови, Ј. Пецић
ПБр. 11139 Господина министра просвете и црквени послова за које тражите 36 марака ради фотографисања, у боји
покоран или нису и зашто не би могли послати те своје радове у (АС, МПс, 1891, VI, 103)
Вратити му рачун и казати да се не може платити, већ оригиналу, но тражите да их фотографишете.
нека те трошкове плаћа из благодејања свог. 26. октобра 1885. Ђорђе Јовановић Á 43 á
Минхен држ. питомац за вајарство 22. II 86. г. Н.
11. 10. у Београду Господину министру просвете и црквених послова
[Споља:] експ. 22. II 86.
(АС, МПс, 1891, VI, 103)
[Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв. Част ми је известити господина министра да сам
(АС, МПс, 1891, VI, 103)
послова задњег семестра 1885/6. школ. године радио у школи
Á 39 á 17. X 1885. професора v. Widеmann-a и рад ми се састојао у
Á 42 á
следећем:
Г. Ђорђу Јовановићу, државном питомцу, у Минхену Ђ. Јовановић Часови рада за овај семестар су били од 8 сах. пре, до
Господину министру просвете и црквених послова 5 сах. после подне.
ПБр. 11422 По уређењу на овој академији, до Божића је удешен
ПБр. 11059
9. октобра 1885. год. Виђено, у архиву. Писмом од 24. фебруара ов. г. наређено ми је да јавим општи акт, за штудију целог човечијег тела, на коме сам
у Београду Министарству просвете, да ли су моји радови у боји или цело време радио. После Божића пак имао сам засебан
(АС, МПс, 1891, VI, 103)
Господине, нису и да ли не би могао да пошљем оригинале, место модел, јер сам компонирао једног атланта, што се из
фотографије истих. сведочанства под ./. види. Почем ми још није драперија
Непотпун је извештај о програму ваших штудија за Á 41á Част ми је дакле јавити господину министру да су моји готова, то ћу послати фотографију исте фигуре одмах,
зимњи семестар, који сте 17. ов. м. по римском поднели радови и то: две бисте и три рељефа (штудије портрета) у чим будем рад потпуно довршио.
Министарству просвете. С тога поднесите ближи Господину министру просвете и црквених послова гипсу и једна фигу ра (штудија целог човечијег тела) још Поред ових штудија, штудирао сам још и портрете, од
програм рада и у истоме означите тачно број часова
дневнога рада на сваком послу, којим се будете бавили Месеца марта се свршава зимски семестар школске упосла.
г лини, јер на ис тој имам од при лике још т ри не деље којих шаљем шест
под коректуром фотографија.
професора, што И
је ове сам штудије
означено радио
на полеђини
у ово ме зимњем семест ру, та ко да с е мо же до ситниц а 1885/6. године, па како би радо приложио уз извештај За портрет штудије сам умолио моје познате, те сам сваке фотографије.
видети све и шта учите и кад и у које време. Није довољно о моме раду и фотографије свршених радова, и то од: их портретисао, па за учињену ми услугу портрете сам До сада су од стране министарства, слати моји радови
да кажете, да ћете овога семестра штудирати портрете са три портрет рељефа, две бисте и једну фигуру (штудија уступио, ос обито још и стога шт о је сваки за свој портре т и сведочанства на оцену професорском савету београдске
акт-модела и копирати „антике фигуре”, већ треба цео целог човечијег тела) то сам слободан молити господина реалке. Принуђен сам молити господина министра да
за излив у гипс платио, јер овде на академији нема
недељни и дневни распоред рад да поднесете. министра да ми изволи одобрити суму од 36 марака за изволи наредити, да се више радови и сведочанства не
гипсерај за ђачке радове; дакле те оргинале не могу да
И сад и у будуће при подношењу програма рада имајте фотографирање речених радова, нашто ћу ја оригинални шиљу реалци на оцену и то молим из ових разлога:
пошљем, а фигуру ћу моћи послати по свршетку године и
ово на уму. рачун да поднесем. Пошто ја на академији радим под управом академског
то, ако буде могуће да је у гипс прелијем.
Нач. Господина министра просвете и црквених послова С тога сам и био слободан молити господина министра професора, који уједно мора да буде и признати вештак,
Екс. 10. 10. 85. покоран за одобрење да могу радове дати фотографисати, јер сам и пошто су моји радови оцењени од стране академије
рад да господин министер мој рад види. као вишег завода, то онда држим да професорски савет
(АС, МПс, 1891, VI, 103) 1. марта 1886. Ђорђе Јовановић Наскоро ћу пак поднети господину министру тачан реалке нити је у стању да дā праву оцену, нити је пак за
Минхен државни питомац за вајарство то компетентан.
извештај о целокупном раду за овај семестар.
Надам се да ће господин министар мој разлог [Споља:] [Споља:]

Á 47á
одобрити и молбу ми уважити.
Господина министра просвете и црквених послова [Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв.
[Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв.
послова Jovanovits 36/49
покоран послова [Schelinstrasse 75/III, rechts]
4. VIII 1886
8. априла 1886. г. Ђ. Јовановић 9. IV 1886 Gabelsbergerstr asse 9/I
П. Бр. 6795 München
Минхен државни питомац за вајарство Ђор. Јовановић
[Споља:] П. Бр. 3123 Прилоге под ./2 и ./3 примио сам. Господину министру просвете и црквених послова
[Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв. Кад је савет реалке задовољан, у архиву. 2. октобра 1886. Ђ. Јовановић За време овогод. мога школског одмора путовао сам
7/25/2019 послова (АС, МПс, 1891, VI, 103) Katalog Izložbe, Vajar Đorđe Jovanović (1861-1953)
Београд вајар кроз многе наше крајеве зарад штудије костима, али
нисам могао набавити ни половину, колико би ми било
29. III 1886 (АС, МПс, 1891, VI, 103) потребно да одпочнем рад, који сам наумио, јер мислим
Ђор. Јовановић Á 45á да се ове године специјално бавим штудијом наших
П. Бр. 2718 Á 46 á костима и типова. С тога сам слободан молити господина
Господину министру просвете и црквених послова министра да ми изволи одобрити из касе Министарства
Извадити у писму најглавније и доставити реалци на [Штамбиљ:] просвете и црквених послова бар 100-120 динара, како би
Част ми је известити господина министра о моме раду
мишљење
што заједно
се реалке тиче.са сведоџбом. Не треба помињати оно за летњи семестар школске 1885/6. год. на минхенској Краљ.16.
српска реалка у Београду
авг. 86. могао да набавим
Господина још најнужније
министра просветествари.
и црквених послова
академији, а код професора М. фон Виднмана.
Из приложених фотографија видиће се да сам покоран
29. 3. Господину министру просвете и црквених послова
довршио фигуру ./1 (атланта), коју сам сāм компонирао
Примио сам приложено сведочанство. још прошлог а се местра ; ос им то га фотогра фија по д ./2 Према акту господина министра просвете ПБр. 6796, 2. октобра 1886. Ђорђе Јовановић
показује једну штудију акта (штудије акта смо имали од 8. ов. м., поднео сам професорском савету реалке на Београд државни питомац за вајарство
20. 8. 87. Ђ. Јовановић сваки дан од 8-10 сах. п. п.). Остале су фотографије са преглед и оцену сведоџбу и радове г. Ђорђа Јовановића,
Београд биста што сам овд. Србе ђаке портретирао зарад штудије. државног питомца за вајарство. [Споља:]
(АС, МПс, 1891, VI, 103) Приложено сведочанство под ./3 показује мој успех за Савет је у седници од 16. ов. м. Бр. 274, прегледао 2. окт. 1886.
овај семестар. сведоџбу и радове г. Ђ. Јовановића и донео је своје
Á 44 á Пошто је за мене било нуждно проучити историју мишљење: да г. Ђорђе Јовановић, државни питомац за Ђор. Јовановић
вештина и естетику, а дала ми се прилика на овд. вајарство, показује добар успех у својему изучавању Господину министру просвете и црквених послова
[Штамбиљ:] политехници, то сам целе школске 1885/6. год. посећивао вајарства.
Краљ. српска реалка у Београду предавања из оба наведена предмета, чувенога Достављајући учтиво г. министру ово мишљење ПБр. 10177
9. апр. 86. професора v. Reber-a. Летњег пак семестра умолио сам проф. савета реалке, част ми је уједно повратити г. Да се одобри 120 динара на средства за учење.
г. Ребера, те ми је дозволио да могу да посећујем његова министру сведоџбу и пет посланих прилога радова г. Ђ.
Господину министру просвете и црквених послова објашњавања слика у овд. Старој и Новој пинакотеци Јовановића.
(зашто сам се морао уписати као хоспитант на овд. 2. окт. 1886. Мин. просвете
У одговору на акт господина министра просвете политехници). Објашњавања и предавање г. Ребера су за Бр. 275 Директор београдске реалке, Мил. Кујунџић
од 30. пр. мес. ПБр. 2718, част ми је учтиво известити мене била од врло велике важности, јер сам се упознао 16. августа 1886. г Д. Плајел
у Београду Издато му.
господина министра, да сам професорском савету реалке са свима мајсторима и школама, које су имале уплива
поднео сведоџбу и фотографске снимке радова државног на усавршавање вештина, као и које су давале одсечни [Споља:] (АС, МПс, 1891, VI, 103)
питомца за вајарство г. Ђорђа Јовановића. правац истима.
Савет реалке, у седници 8. ов. м. Бр. 117. прегледао је Господина министра просвете и црквених послова [Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв. Á 48 á
и оценио и радове и сведоџбу г. Јовановића и донео своје покоран послова
мњење: „да је рāд и успех државног питомца за вајарство 16. VIII 1886 Господину министру просвете и црквених послова
г. Ђорђа Јовановића добар и да он својим радовима Минхен
показује да је врло приљежан.” 30. јула 1886. г. Ђ. Јовановић Ђорђе Јовановић Част ми је известити господина министра, да с ам се
Достављајући ово мњење проф. савета реалке вајар, државни питомац поново уписао код професора von Wiednnman-a, код
П. Бр. 7329 кога ћу овога семестра (као и целе године) осим редовних
господину министру, част ми је уредно повратити
послату ми сведоџбу и 6 ком. фотографија. Г. рачуновођи штудија, тј. штудија човечијег тела и компонирање
фигура, засебно штудирати још и наше типове, као и
Бр. 119 Директор београдс ке реалке, 18. VIII наше народно одело.
9. априла 1886. год. Д. Плајел Б. Слободан сам молити господина министра да ми
у Београду (АС, МПс, 1891, VI, 103) изволи одобрити суму од 83 динара и 75 п. дин., коју
сам издао и то у име школарине и болнице 63 м. и у пис [Споља:] [Споља:] [Споља:]

у „Kunstve rein” 4 марке што се види из приложен их
признаница под ./.
Господина министра просвете и црквених послова
[Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв. [Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв. [Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв. 37/49
послова послова послова
покоран 23. IV 1887 9. VII 1887 3. X 1887
10. новембра 1886. г. Ђорђе Јовановић П. Бр. 12981
Ђор Јовановић Ђор Јовановић
Ђор. Јовановић Ђор. Јовановић
Минхен држ. питом. за вајарство Ректору Велике школе
П. Бр. 4267 П. Бр. 7495
[Споља:] Да изволи, са повратком акта, саопштити мњење
Г. рачуновођи Рачун исплатити, а долазак у Србију, за време ферија Техничкога факултета о овој молби.
7/25/2019 [Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв. 13. IV Katalog Izložbe, Vajar Đorđe Jovanović (1861-1953)
(о његовом трошку) одобрити.
7. октобра 1887. По наредби министра просвете ,
послова
31. X 1886 Примио сам приложено сведочанство и фотографије. 9. VII у Београду Ј. Пецић
Ђор. Јовановић Јављено му за долазак кратким путем. Рачун му се за Бр. 479

20. 8. 87. Ђ. Јовановић сад не може исплатити. Велика школа
П. Бр. 11728/86. г. Београд
Да му се пошље ова школарина. МВ Господ. Милану Андоновићу, проф. Вел. школ. и
Узео сам сведочанства.
10. 11. 86. Министар, Примио сам приложено сведочанство и фотографије. старешини
изнети пред Техн. факултета,
Техн. факултет да изволи
и његово овај
мњење предмет
саопштити.
Мил. Кујунџић 25. фебру. 91. год. Ђ. Јовановић
(АС, МПс, 1891, VI, 103)
20. 8. 87. Ђ. Јовановић 8. октобра 1887. Ректор Вел. школ.,
Адреса: Gabelsbergerstrasse 9/I Београд у Београд у Ст. Марковић
(АС, МПс, 1891, VI, 103) (АС, МПс, 1891, VI, 103)
Господине ректоре,
Á 50 á 51á
Á Технички је факултет мишљења да се г. Ђ. Јовановић
Á 49 á може послати да иде г. Шилингу, јер ће се заиста
Господину министру просвете и црквених дела бесплатно на Дрежђанској академији по својој струци више
Господину министру просвете и црквених послова користити.
Част ми је известити господина министра да сам се
Част ми је известити господина министра да сам овога овога семестра бавио вајањем моје композиције „Преље”, Господину министру просвете и црквених послова 9. окт. 887. Старешина факулте та,
семестра радио код професора М. фон Виднмана. Главни коју сам у природној величини радио и од које прилажем у Београд у проф. М. Андоновић
је мој рад „Преља”, жанршт удија природне величи не, Као што је господину министру познато, до сада
под ./1 фотографију. сам био на минхенској академији код професора M. v.
мотив из нашег народног живота, но исти ће рад бити О успеху, поднашам под ./2 академско сведочанство
(АС, МПс, 1891, VI, 103)
готов тек при свршетку ове школске године. Widnman-a, вајара. Сада је исти професор пензионисан,
од проф. М. ф. Виднман-а, код кога сам и радио. а на његово место долази један нов, но ја не би радо Á 52á
Поред штудије акта, урадио сам још и три бисте и Пошто сам готов са мојим радом, то сам слободан
то портрет једног овд. приватијера и две бисте штудије остао код новог професора, кога и не знам, него би ми
молити господина министра да ми дозволи да овогод. било најзгодније за моје даље штудије код професора Господину министру просвете и црквених послова
нашег типа и ношива (портрет и биста српског сељака, одмор пробавим у Србији, због мојих штудија; но како би
сада су изложене у овдашњем Kunstverein-у). Обе Јоханеса Шилинга, једног од најславнији немачки вајара.
хтео да до 31. јула будем због нуждних приватних послова Па како је проф. Шилинг на дражђанској академији, то Прошле недеље сам молио господина министра да ми
последње штудије су ми рђаво бронзиране, те с тога и
фотографије нису најбоље. у Србији,
изволи то молим
одобрити, да покорно господ инанеколико
ми се благодејање минист ра, да
дана сам слободан молити господина министра да ми изволи изволи одобрити
академију, премештај
из разлога што миса јеминхенске
професор,накод
дрежђанску
кога сам
Из приложеног сведочанства, видеће господин одобрити да се упишем у дражђанску академију и уједно
раније пошаље, јер би био рад да путујем преко Венеције, да ми и одобри попутину из Минхена у Дрезду, јер ми је учио, пенсион исан; не чек ајући на решење , слободан са м
министар какав сам успех учинио за овај семестар. ради посете велике талијанске народне вештачке изложбе, молити господина министра да ми одобри премештај у
Господина министра просвете и црквених послова то апсолутно немогуће да од благодејања одвојим. Како
која је посета за мене од непроцењене важности. је шко ларина на Минхенс кој ака демији 130 м. за год ., а Париз за L’ecole de beaux arts, из разлога што је ова школа
покоран Уједно сам слободан молити господина министра да призната као најбоља, особито за то што су у истој свака
на дражђан. 30 (по чл. 6 проспек. дражђ. акад. који овде
ми изволи одобрити суму од 15 дин. за фотографисање под ./. прилажем) то би ми се могла одобрити уштеда три месеца конкуренције, тако да сваки без разлике
23. априла 1887. год. Ђорђе Јовановић мога рада; рачун поднашам под ./3. академичар, који не конкурише, не напредује и буде
Минхен државни питомац за вајарство од школарине, па да попутина и не пада на терет касе
Господина министра просвете и црквених послова Минис. просвете. искључен из завода.
покоран Господина министра просвете и црквених послова За пријем у исту школу имам: сведочанство о испиту
покоран зрелости са београдске реалке, сведочанство I године
Минхен, Ђорђе Јовановић нашег Техничког факултета и сведочанства из: анатомије
18. јула 1887. год. акад. вајар, државни питомац 3. октобра 1887. г. Ђорђе Јовановић (пластичне), перспективе и науке о стиловима са бечке
Београд држ. питомац, вајар Академије лепих вештина; сведочанства пак о мојем
досадањем раду и напретку сва су ми врло добра и 1) Код профес. M. Shapu, моделирање са живих Ја најпокорније молим господина министра да верује,
одлична. Последња сведочанства о раду прилажем под, Á 53á модела, компонирање по задатој теми као и слободно да ја у другом случају не бих оволико инсистирао и да бих
./. као и фотографију „Преље”. Ова ми је школа још и с
тога преко нужна, што оћу да негујем жанр у коме сам Господину министру просвете и црквених послова
компонирање.
2) Ателија 2 сах. недељно код проф. M. Duval, ди-
се чак после овог искуства ипак задовољио досадањим
благодејањем, али господине министре мени је немогуће
38/49
већ и почео да радим. Господин министар је изволео одобрити ми премештај ректора Антрополошког института итд. никакав већи рад одпочети, јер је овде и за саме обичне
Надам се да ће ми господин министар уважити са минхенске на паризку школу, као признату најбољу 3) Историја 2 сах. недељно код проф. универз. Heuzey-a. студије материјал, модели и др. потребе све два пут и три
разлоге и одобрити премештај и уједно одобрити 4) По 1 сах. недељно историја вештина са естетиком и пут скупље но у Немачкој.
разлоге и одобрити премештај и уједно одобрити светску школу за вештине. 4) По 1 сах. недељно историја вештина са естетиком и пут скупље но у Немачкој.
издавање благодејања са осталим државним питомцима Но како ми је за сада остало исто благодејање, а наука о стиловима од проф. A. Lenoir-a и Bouguereau-a. У нади да ће ми гос подин министар молбу уважити,
Министарства просвете, који штудирају у Паризу, јер је господину министру је познато да је у Паризу врло Да би могао вечером од 7-9 штудирати у École natio- ја сам гос подина министр а просвете и црквених пос лова
тамо много већа скупоћа него у Немачкој. велика скупоћа (међутим ја имам за моју струку осим nale des arts decoratifs (јединствена школа у свету) нужна покоран
7/25/2019 Господина министра просвете и црквених послова
понизан Katalog Izložbe, Vajar Đorđe Jovanović (1861-1953)
обичних издатака још и врло велике издатке на моделе,
фотографије и костиме), то покорно молим господина
ми је препорука од нашег посланства. С тога молим
господина министра да изволи известити и препоручити 4. фебруара 1888. г Ђорђе Јовановић
ме овд. посланству. Париз држав. пит. за вајарство
министра да ми изволи повисити државно благодејање,
19. октобра 1887. Ђорђе Јовановић као што и ос тали државни питомци уживају, који своје Слободан сам молити господина министра да ми
Београд државни питомац за вајарство науке у Паризу штудирају. изволи одобрити, по приложеном рачуну, школарину од [Споља:]
Господина министра просвете и црквених послова 300 динара (за целу годину) као и уписнину 10 дин. [Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв.
[Споља:] покоран Господина министра просвете и црквених послова послова
Г. Ђор. Јовановић 21. новембра 1887. г. Ђорђе Јовановић покоран 10. II 1888
Париз држ. благод. за скулпт уру 21. новембра 1887. г. Ђорђе Јовановић Ђока Јовановић
П. Бр. 13195 Rue Racine № 1 Париз. држав. питомац за вајарство
П. Бр. 771
Ректору Велике школе, [Споља:] [Споља:] (АС, МПс, 1891, VI, 103)
Да изволи, с повратком акта, саопштити мњење [Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв.
Техничког факултета по овој новој молби овога питомца, послова [Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв. Á 56 á
по којој он одустаје од првашње молбе да иде из Минхена 22. XI 1888 послова
у Дрезду, већ моли да иде у Париз. 18. XI 1888 Господину министру просвете и црквених послова.
Две сведоџбе с новом молбом шаљу се ректору, поред Ђорђе Јовановић
Ђорђе Јовановић Прошле године октобра месеца господин министар
ранијих аката. П. Бр. 13976
П. Бр. 13975 просвете одобрио ми је премештај из Минхена у Париз,
15. окт. 1887. г. По наредби министра просве те, Да се овоме питомцу пошље школарина у 300 д. и такса ради даљег мог усавршавања у вајарству. Како нисам
у Беогр. Ј. Пецић за упис од 10 д. према признаници акта ПБр. 13.975. Што (АС, МПс, 1891, VI, 103) одмах добио нужну повишицу благодејања, то сам
се тиче повећања стипендије известити га да му се то сада дошавши у Париз новембра мес. пр. год. молио господина
Господину ректору, не може учинити, докле се не реши Закон о буџету за ову Á 55á министра да ми се иста одобри.
годину, те нека према томе удешава своје т рошкове. Кад се Господин министар је изволео замолити овд.
Технички факултет пошто је прочитао молбу г. Ђ. буџет реши, учиниће му се по могућству оно што моли. изванредног посланика, који ми је саопштио овај акт од
Јовановића, којом моли да иде у Париз, нашао је, да ће Господину министру просвете и црквених послова.
1. децембра 1887. П. Бр. 14192: „Господине, што се тиче
заиста бити боље да се г. Јовановић пошље одмах у 15. нов. 1887. г. По наредби министра просвет е, Дошавши, по одобрењу господина министра, молбе г. Ђорђа Јовановића, да му се повиси благодејање,
Париз, пошто би он и после бавлења у Дрезди морао да у Беогр. Ј. Пецић с минхенске академије у Париз, ради подобнијег
иде опет у париску школу „L’ecole de beaux arts”, која се Горња сума послата му је по акту П. Бр. 14192/87. продужавања уметничких студија, ја сам имао част ви може
не ће те имати доброту
учинити, доклеизвестити
се не решига,Закон
да муо се то сада
буџету за
сматра по струци, којој се г. Јовановић одао, као најбоља. јавити се одмах господи ну м инистр у и замолит и г а да ову годину, према чему нека он за са да и удешава своје
Г. Милутиновић професор Техн. факултета мишљења је, 1. XII 87. МВ ми изволи повећати благодејање на 250 дин., знајући да трошкове. А кад се буџет [буде] решио, учиниће му се по
да би боље било да г. Јовановић иде у Дрезду. је то благоде јање, које уж ивају оста ли државни пит омци могућству оно што је молио. Министар просвете и цркв.
(АС, МПс, 1891, VI, 103)
16. окт. 1887. Старешина Технич. факулте та, у Париз у. Господин министе р ми је о бећао, да ће ми с е Послова, А. Васиљевић.” Од тога доба ја сам још једном
Београд проф. М. Андоновић благодејање од 1. новембра повисити, док господин молбу поновио, али не добих никаква одговора.
Á 54 á министер добије тражени буџет, а дотле ми је препоручио Господине министре, молио сам за премештај за то,
Одобрава се само са истим благодејањем, које сада штедњу. што су сада у Паризу лепе вештине на највишем ступњу, а
ужива. Господину министру просвете и црквених послова Данас, пошто сам провео више од два месеца овде у нарочито и за то што овде, имајући прилике да излажем
Част ми је известити господина министра, да сам се Паризу, узимам слободу известити господина министра, моје радове у „Салону”, даје ми се могућност да опробам
19. X 887. да сам за то време видео да се овде покрај најбоље воље
уписао на Ac ademie Julia n, Ateliers de penture d e sculpture моју уметничку снагу.
(АС, МПс, 1891, VI, 103) et de dessin. и највеће штедње, не може живети са благодејањем Али, господине министре, са 200 дин. месеч. не може
Програм мога рада за целу школ. 1887/8. г. је следећи: одређеним за немачке земље. ништа да се уради, нарочито сада, кад већ треба увелико
да спремам рад за догодишњу светску изложбу. С тога исто време као диверсији од годишњег рада и учења и [Споља:] радити „Гуслара” и сада ми је част изјавити господину
опет најпокорније молим господина министра да изволи као неопходни одмор пред озбиљан посао, који ћу одмах министру да сам с тим мојим главним радом готов.
[Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв.
одобрити ми повишицу, која не износи више но 500 дин.
год., тј. да ме изравна са осталим питомцима, који овде
после пута радити.
Узимам слободу надати се да ће господин министар послова
7. VIII 1888
Трудио сам се и да што боље представим, не једнога
слепца, просјака, него борца за слободу, који је ослепио у 39/49
штудирају. Ако господин министар не може да одобри за уважити моју молбу и одобрити ми путни троша к, који за рату и латио се гусала, да пева величину и славу српских
целу ову рачунску годину, онда најпокорније молим да цело не могу никако да издвојим од свога благодејања, јер Ђока Јовановић јунак а и да тиме храбри и ствар а борце за слобо ду
изволи одобрити бар за другу половину тј. од 1. маја ов. би се без сваке сумње и овом приликом морао онако исто П. Бр. 6588 отаџбине и народности. У колико сам то постигао,
године. задужити, као и лањске године при посети талијанске критика ће најбоље оценити.
Господина министра просвете и црквених послова националне уметничке изложбе у Венецији. Да му се пошље овај трошак у 310 дин. и то преко Фигура је природне величине, чију фотографију под
покоран Господина министра просвете и црквених послова посланства у Паризу. ./1 прилажем.
покоран Осим тога, прилажем под ./2 фотографију портрета г.
7/25/2019 28. маја 1888. год.
Париз
Ђорђе Јовановић
држ. питомац за вајарство 14. јуна 1888. г.
Jovanović Dr
19. авг. 1888.
(1861-1953)
Министар,
Владан Ђорђевић Јов. Мариновића, коју ћу такође изложити.
(АС, МПс, 1891, VI, 103) За овогодишњи париски салон, израдио сам две бисте
Париз држ. питомац за вајарство и надам се да ће их жири примити.
[Споља:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв.
послова За даљи мој рад мени је преко потребна озбиљна
[Споља:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв. Á 59 á штудија цртања. До сада нити сам имао где год прилике,
10. V 1888 послова
Ђока Јовановић нити времена, да на томе озбиљно радим; зато сам молио
5. VI 1888 ACADÉMIE JULIAN
П. Бр. 3801 Ђорђе Јовановић ATELIERS DE PEINTURE
DE
директора
атељеу завода и ангажовао
г. г. професора Бугура и сам
Роберта-Флериа
најпокорније молим господина министра да ми одобри
.
се за летњу сезону
С тогау
(АС, МПс, 1891, VI, 103) П. Бр. 4265 Sculpture & de Dessin суму од 125 дин. коју имам према ориг. писму под ./3 да
(АС, МПс, 1891, VI, 103) cours séparés платим.
57á
Á Pour HOMMES et pour DAMES Прилажући под ./4 рачун фотографа, молим тђе.
Professeurs : MM. BOUGUEREAU, г. министра да ми и ту суму од 50 дин. одобри, јер с ам
Господину министру просвете и црквених послова Á 58 á B. CONSTANT, J. LEFEBVRE, фотографије дао правити, нарочито због тачнијег
На предлог Одбора за париску изложбу, а по одобрењу Господину министру просвете и црквених послова T. ROBERT-FLEURY et CHAPU извештаја.
господина министра привреде, учињена ми је част F. FLAMENG, G. FERRIER, L. DOUCET Господина министра просвете и црквених послова
позивом да за међународну изложбу 1889. г. израдим Према програму, који сам поднео господину S’adresser pour tous renseignements покоран
какав вајарски рад. Ја сам потпуно спреман и посао ћу министру пр. године новембра месеца, требао би сада да 27, GALERIE MONTMARTRE
почети одмах од месеца августа, јер ће ми све време и дам извештај о моме раду за ову годину. Passage des Panoramas Париз,
најозбиљнији рад бити потребни да израдим нешто, Рад се мој на академији састојао из штудија са 11. марта 1889. год. Ђ. Јовановић
природе, за коју цељ даје академија 8 час. дневно потребне Paris, le 5 Mars 1889 држ. пит. за скулптуру
што би могло достојно заузети своје место међу осталим
изложеним уметничким радовима на истој изложби. моделе. Осим тога сам се упражњавао на композицијама
библијским, митолошким и историјским. Но, како ме је Monsieur Yovanovits, [Споља:]
Једна ми је ствар само потребна, а прилика је ту да би
и ту потребу могао лако подмирити. Ја до сад још никад наш одбор за паризку изложбу потпомогао, то сам сада Je ne puis qu’approuver votre intention de faire du dessin
нисам видео међународне изложбе, а имам да радим прионуо, да до мес. фебруара ид. год. довршим радове, pendant quelques mois sous la direction de MM. Bouguereau [Штамбиљ:] Краљ. Срп. Министарство просвете и цркв.
за једну од њих. И ако то не би могло много сметати које намеравам изложити. et T. Robert Fleury. послова
унут рашњо ј вреднос ти и артис тичком фонду самог а Главно моје дело биће „Гуслар” жанрштатуа у Le prix de l’abonnement de Six mois matin que vous 14. III 1889.
природној величини. Осим тога ћу радити попрсје једног
рада, на
само ипак радиместу
самом онихмогу
разних спољних
видети услова, било
и проучити, који би
се Црногорца. За догодишњи „Салон” радићу два портрета. voulez prendre
Veuillez est de
agréer, Cent Vi ngt
Monsieur, mescinq franc s. empressées.
Salutations Ђорђе Јовановић
ми неопходно потребно отићи на међународну изложбу Кад будем готов са мојим радовима, имаћу част ПБр. 4215
вештина, која је данас у Минхену. поднети господину министру тачан извештај. R. Julian
Господину министру је позната важност и озбиљан Из приложеног писма под ./. , увидеће господин (АС, МПс, 1891, VI, 103) Г. рачуновођи
карактер међународних уметничких изложба и велика министар да сам дужан да платим за идућу школ. годину 14. III
корист од њих за шире уметничко образовање, па како 300 динара и 10 дин. за употребу реквизита у атиљеу. Да му се пошље овај трошак преко посланства.
Најпокорније молим господина министра, да изволи Á 60 á
ћу ја одмах у августу морати почети радити на свом
послу, не водећи никаква рачуна о распусту и одмору, то наредити да ми се тих 310 дин. одмах пошаљу. Господину министру просвете и црквених послова 16. III Министар,
би најзгодније било да ја одмах сад проучим минхенску Господина министра просвете и црквених послова Св. Милосављ евић
изложбу, тако да у августу с потпуном спремом и у покоран Познато је господину министру, да ме је наш одбор
за париску изложбу изволео почаствовати позивом да и (АС, МПс, 1891, VI, 103)
самим детаљним питањима могу најенергичније, без 15. августа 1888. г. Ђорђе Јовановић
задржавања на споредним околностима, прионути на ја излож им, ко ји од мојих р адова на парис кој изло жби.
Париз држ. питомац за вајарство У своје време, известио сам господина министра, да ћу
рад. Ова посета минхенској изложби служила би ми у
Je certifie que Monsieur Georges Iovanowitz a obtenu, au [Споља:]

Á 61á Á 62 á Concours de sculpture fait par les Élèves, hommes et dames,
des ateliers de Monsieur Chapu à l’Académie Julian, une [Штамбиљ:] Краљ. Срп. Министарство просвете и цркв.
Изванредном посланику и пуномоћном
Господину министру просвете и црквених послова
министру г. Јеврему Грујићу, у Паризу mention honorable, pour son buste que le jury a classé 4 ème . послова
11. VI 1889. 40/49
Познато је господину министру из мога последњег Le Directeur, 7989
извештаја о изложбеним радовима да сам поред осталог ПБр. 6110
1. маја 1889. R. Julian
израдио и попрсје г. Јована Мариновића. Господин (АС, МПс, 1891, VI, 103)
у Београд у
Мариновић ми је обећао да ће ми рад платити, али се у Београд у ПБр. 8019
извињавао да је у дефициту. Господине, Á 64 á Рачуновођи. Сајузити и вратити ми.
Пре месец и по дана био ми је потребан новац за Господину министру просвете и црквених послова Н
исплату материјала око рада, који ми је сада у „Salon”- Ђорђе Јовановић, државни питомац у Паризу, жалио
12. VI П.
7/25/2019 у, п а сам био принуђ ен да узајмим од г. Мариновић а
320 динара. Данас, када ми је благодејање дошло, г.
ми се, како му се тамо хоће да задржи од благодејања
320 динара за рачун г. Јована Мариновића, коме, вели,
ГосподинJovanović
министар је актом (1861-1953)
својим од 1. маја ов.
г. П. Бр. 6110, управљеним на господина изванредног П.
Мариновић тражи наплату по мојој признаници, а за толику суму дугује од зајма, па је молио да се то не чини, срп. посланика у Паризу, изволео захтевати од мене да Извадити све извештаје, који се налазе у овим актима,
моју награду чини се невешт. јер иначе неће н и стан имати о д куда да плати, а о н ће се, се изјасним колико ми још времена треба да довршим о раду овог питомца и све их, заједно с овим писмом,
Господине министре, ако ми се овом приликом одбије вели, по могућству постарати да г. Мариновића измири вајарство. спровести савету професора овд. реалке на мњење, да
од благодејања 320 динара, то ми онда не остаје да платим у овоме дуг у. Из досадањих мојих извештаја господин министар ли је овом питомцу потребно да се још две г одине бави
ни
тристан, а ни док
месеца, говора не благодејање
ново може бити данеживим
буде са остатком
послано. С Услед овога
Јовановића част ми је замолити
не задржавате Вас, господине,
благодејање да од
за рачун дуга г. ће увидети
бечкој да сам
и четири ја до сада
семестра штудираоАкадемији
на минхенској три семестра на
лепих на страни према ономе што је досад у Бечу, Минхену и
Паризу постигао.
тога молим господина министра, да изволи наредити Мариновића, јер се државним питомцима даје државно вештина. Али ма да сам ја на реченим академијама имао
господину посланику овде, да ми се од благодејања благодејање на њихово издржање, а не да се отуда увек врло добар и одл ичан успех, ипа к тамо нисам мог ао 12. VI
ништа не задржава, а да се ја и г. Мариновић измиримо њихови приватни повериоци наплаћују. Но у исто време ни у пола да се користим као што ми је овде у Паризу дата (АС, МПс, 1891, VI, 103)
по могућству. препоручите му да се он постара да овај свој дуг измири могућност. Имао сам срећу да постанем èléve најславнијег
Господина министра просвете и црквених послова г. Мариновићу. професора скулптуре госп. H. Chapu-a, председника
Сем овога част ми је замолити Вас да Јовановића 65á
Á
најпокорнији Француске академије вештина.
запитате, кад ће он бити готов са изучавањем свога Моји последњи радови, који су сада у изложби и о [Штамбиљ:]
Париз, Ђорђе Јовановић предмета вајарства, па ћете ме о томе што скорије којима сам дао тачан извештај господину министру, Краљ. срп. реалка у Београду
5. маја 1889. год. држ. питомац за вајарство известити. као и мој успех те ми је примљена једна биста у овогод. 23. јун 89.
Примите итд. „Salon”, доказују довољно колико сам успех постигао под
[Споља:] коректуром и саветима мога славног професора. Најпосле Господину министру просвете и црквених послова
Експ. 3. V 89.
Од 1. марта 84. г. питомац је. прилажем под ./. господину министру још једно уверење о Према акту господина министра просвете ПБр. 8019
(АС, МПс, 1891, VI, 103) моме успеху, јер сам по оцени првих вештака француских од 12. ов. м. изнео сам у седници професорског савета
[Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв. добио mention honorable. Али, господине Министре, реалке од 22. ов. м. Бр. 221 на расматрање и решење молбу
Послова Á 63 á мени треба још доста времена па да могу самостално и и прилоге г. Ђорђа Јовановића, државног питомца за
28. IV 1889. без савета да радим, јер осим општих штудија, које ми вајарство у Паризу, који моли да му господин министар
ACADÉMIE JULIAN још недостају, јер је време врло крат ко од када са успехом просвете изволи одобрити, да може још за две године
Ђорђе Јовановић ATELIERS DE PEINTURE штудирам и радим, имам још да најозбиљније предузмем уживат и државну штипен дију ради довршења својих
ПБр. 6110 DE штудије животиња и штудију технике у мермеру, на штудија у Паризу.
&
Г. рачуновођи Sculpture de Dessin
cours séparés чему још до сада нисам ништа радио, јер нити сам имао Част ми је да господина министра просвете известим
29. IV времена, нити нужни средстава за те штудије, особито за да је професорски савет реа лке у горњој седници својој
Pour HOMMES et pour DAMES технику у мермеру, која је врло скупа. решио: „Да се господину министру просвете на његов
Ateliers distincts de MM. За ове последње штудије нужно ми је господине захтев одговори: да је савет реалке учтивог мишљења,
(АС, МПс, 1891, VI, 103) BOUGUEREAU et T. ROBERT-FLEURY министре још најмање две године и ја се надам да ће да би г. Ђорђу Јовановићу требало одобрити још
J. LEFEBVRE et BENJAMIN CONSTANT господин министар то време да ми одобри, јер по свима двогодишње издржање државно, како би своје вајарске
F. FLAMENG et G. FERRIER академијама у Немачкој званичан курс је 18 семестара, штудије могао довршити.”
L. DOUCET дакле девет година, а у Француској нема никаквог Извештавајући о овоме решењу проф. савета
Sculpture : Ateliers de M. CHAPU одређеног времена. господина министра просвете, част ми је уједно
S’adresser pour tous renseignements Господина министра просвете и црквених послова повратити и послата акта о издржању г. Ђ. Јовановића.
27, GALERIE MONTMARTRE најпокорнији
Passage des Panoramas Бр. 223
20. јуна 1889. Ђорђе Јовановић 23. јуна 1889. г. Директор београ дске реалке,
Paris, le 3 Juin 1889 Париз држ. питомац за вајарство у Београду Д. Плајел
[Споља:] [Споља:] није нужно да напоменем, да ја од мога благодејања рада и по облику и по предмету, а г. Јовановић биће у
не могу да одвојим једну суму од неколико стотина стању да га изведе. Тражена помоћ за такав рад није
[Штамбиљ] Краљ. Срп. Министарство просвете и цркв. динара и с тога у зимам слободу обратити се господину велика, ако ће статуа бити у природној величини или
[Штамбиљ] Краљ. Срп. Министарство просвете и цркв. послова
послова
26. VI 1880.
14. X 1889.
министру са молбом, да ми изволи одобрити трошкове
око прављења штатуе, тј. aтелије, материјал и модел, као
скоро толика. Што ће г. Јовановић статуу изложити у
париском „Салону”, биће јемство да је уметнички посао.
41/49
За реферовање. и да ми се пошаљу најверније фотографије, а ја пошто Као услов може господин министар да постави, да статуа,
Акта питомца Ђорђа Јованов. Ђорђе Јовановић изложим штатуу у „Салону” да је ставим на расположење коју ће г. Јовановић Министарству просвете да стави на
господину министру просвете и црквених послова расположење, буде од гипса Још би г Јовановић требао
ПБр. 16741 господину министру просвете и црквених послова. расположење, буде од гипса. Још би г. Јовановић требао
ПБр. 8428 Ателије би коштао 150 динара за три месеца, материјал и да јави господину министру, колика ће бити статуа, ако
26. VI 11389 није у архиви модел око 800 динара. то није већ учинио у својој представци.
У нади да ће господин министар моју молбу што пре Усвојењем представке г. Јовановића, господин би
Г. рачуновођи
7/25/2019 Према овом мњењу професорског савета реалке, а Katalog Izložbe, Vajar Đorđe Jovanović (1861-1953)
Изнети на решење г. министру (здружити акте).
у о бзир да у зме, јесам господи на ми нистра просве те и
црквених послова најпокорнији
министар дао прилике истом уметнику да покаже своје
уметни чко знање и уме ње и уједно би ст ворио видљив
услед молбе овог питомц а, одлуч ујем: да се г. Ђорђу 14. X знак поштовања заслужном дру Панчићу. У то име и
Јовановићу, државном питомцу по вајарској струци, 8. април 1890. Ђ. Јовановић сам молим да г осподин министар прими благонаклоно
продужи издавање државног благодејања до 1. марта Да му се пошље ова школарина. Париз држ. питомац за вајарство
17. X 89. Министар, представку г. Ђорђа Јовановића.
1891. године, као дана када ће се навршити пуних седам
година, откако је постао државни питомац. Св. Милосављевић [Споља:] 17. априла 1890. Михаило Валтровић
28. јуна 1889. Министар просв. и цркв. посл.,
(АС, МПс, 1891, VI, 103) [Штамбиљ] Краљ. Срп. Министарство просвете и цркв. у Београду чувар Народног музеја
у Београду Св. Милосављевић послова [Споља:]
67á
Á 4. IV 1890.
Господину министру просвете и црквених послова. Ђорђе Јовановић [Штамбиљ] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв.
Г. рачуновођи ПБр. 5227 послова
Господину министру је познато од какве је важности 18. IV 90.
Известити га о овом решењу и опоменути да поднесе париски „Салон” за уметнике. Ја сам имао срећу те ми је још Г. Рачуновођи
извештаје за време откако је у Паризу. прошле године један од мојих радова у „Салон” примљен Ђорђе Јовановић за реферовање.
Све ове три ствари, за које у овој молби овај питомац
и тиме сам увршћен у редове париских вештака. Ове сам моли, изнети на решење г. министру. ПБр. 5952
28. VI године специјално за „Салон” израдио једно попрсје и 5227 није у архиви.
једну статует у, које фотографиј у прилажем господину 7. IV
(АС, МПс, 1891, VI, 103) Г. Рачуновођи
министру на увиђај и тиме ће бити у овогодишњем Да му се пошље овај трошак у 115 дин. за ливење у гипс Здружити и изнети г. министру на решење.
„Салону” заступљена српска скулптура. Али, како ми је и фотографисање ове статуете. А што се тиче његовог
Á 66 á ливење у гипс и фотографирање моје статуете, без модела, предлога за израду статуе Јосифа Панчића, саопштити 18. IV
коштало 115 динара, што се из приложених рачуна види, ствар академику г. Валтровићу, да о томе као стру чњак
то сам слободан молити господина министра да ми исту Одобравам да може узети у израду статуу дра Ј. Панчића.
Господину министру просвете и црквених послова даде своје мишљење, па ће се према томе одлука донети.
суму изволи одобрити, јер ми је немогуће да и те издатке 21. IV 1890 М. просвет е,
Част ми је известити господина министра да сам од мога благодејања подмирим. 9. IV 90. Заступник мин. просвете, Београд А. Николић
овогодишње моје радове одпочео. Господине министре, овом приликом узимам себи мин. финансије,
Поред мојих општих штудија, моделирања и цртања, највећу слободу да Вас за још једну врло важну ствар Др Мих. М. Вујић (АС, МПс, 1891, VI, 103)
бавићу се поглавито ове године штудијом у мермеру, замолим. Мени, од питомачког рока остаје само још
које је за мене новина, као и специјалном штудијом једна година борављ ења у Паризу; ја бих желео да могу то (АС, МПс, 1891, VI, 103) Á69 á
историјских костима. За ту цељ сам изабрао скулпторски време да употребим на какав већи, одличнији, знатнији Краљевском опуномоћеном министру
Á 68 á
атеље академије Колароси, где ћу моћи да радим од 8-12 рад. Сви образовани народи подижу споменике њиховим и изванредном посланику
пр. подне, од 1-5 п. подне и од 8-10 у вече. великим људима, једино српски народ није те среће, да Господину министру просвете и црквених послова. г. Јеврему Грујићу, Париз
Из приложеног проспекта, увериће се господин може да ода на исти начин пошту његовим знаменитим
министар да имам да платим школарину од 400 динара; с људима. О представци г. Ђорђа Јовановића, државног питомца ПБр. 5952
тога молим господина министра да ми изволи одобрити Ја држим да Јосиф Панчић потпуно заслужује да за скулптуру у Паризу, по којој би последње године учења 12. маја 1890. г
горњу суму. му се споменик подигне и ја се бавим том идејом, да свога тамо израдио као веће уметничко дело, статуу у Б.
Господина министра просвете и црквених послова његову статуу израдим, још док сам у овако згодним почившег дра Панчића, за што пак тражи нарочиту Господине,
најпокорнији околностима за такав рад. На овом месту најпокорније помоћ од 1000 динара, част ми је дати господину
молим господина министра да ми допусти напоменути, министру просвете мишљење своје у следећем: Државни питомац за вајарство у Паризу, г. Ђорђе
Париз, Ђорђе Јовановић да је за такав рад, осим знања и истрајности, потребно Јовановић, представио ми је да је рад, да ову последњу
Представка г. Ђорђа Јовановића заслужује да се усвоји,
20/8. октобра 1889. држ. питом. за вајарство имати и нужних материјалних средстава. Држим да зато што је умесна, јер се тиче знатнијег скулпторског годину свога учења на страни, поред обичног свог посла,
посвети неком већем раду, у коме би се постарао да изнесе Господине министре, ја сам статуу израдио да се П. Бр. 14098 6265 акта нису у арх.
сву своју уметничку вештину и дар. Г. Јовановић ми је постави на публично место, а за углед служиле су ми 12456 није у архиви
изјавио, да би ову своју идеју најбоље могао остварити овдашње многобројне статуе: вештака, научењака итд., Г. рач.
Г. рачуновођи Здружити итд.
тако, ако би израдио статуу нашег неумрлог научника
покојног д-ра Јосифа Панчића, па пошто су му за то
као нпр. статуа Павла Броке, које фотографију прилажем.
Разуме се по себи, да се статуа од гипса не може ни зашта 17. IX 17. X 42/49
потребна већа материјална средства од оних што може да употреби, јер је то само привремени модел, по коме Академији на оцену. Питомац је од 1. марта 1884. год.
имати на расположењу од својег благодејања, молио ме, ће имати да се лије у бронзи (реже у мермер итд.). Зато 9. X МВ
да му одобрим овај рад и да му, за извршење његово, сам слободан учтиво замолити господина министра да
одредим засебну новчану помоћ у округлој суми од 1000 реши, да се моја статуа има излити у бронзу, јер ће само (АС, МПс, 1891, VI, 103) Не може му се продужити рок бављења на страни.
динара. тако бити употребљива, тј. моћи ће да се постави на већ Г. Ђорђу Јовановићу, државном питомцу у Паризу.
Извештавајући Вас, господине, о томе, част ми је одређено јој место у новој ботаничкој башти. Ја сам се Á 71á
молити Вас, да изволите саопштити г. Јовановићу, да и код овдашњих познатих кућа известио и трошкови за На Ваше писмо од 25. ов. мца по римском јављам Вам,
7/25/2019 потпуно одобравам да одмах узме у израду статуу пок. Katalog Izložbe, Vajar Đorđe
ливење у бронзи изнели би највише пет иљада динара. Jovanović
Господину министру просвете (1861-1953)
и црквених послова да Вам не могу одобрити да останете тамо и даље.
Панчића и да му за тај циљ стављам на расположење Ако господин министар одма одобри ливење статуе, Господину министру је познато да рок мога (АС, МПс, 1891, VI, 103)
суму до једну хиљаду динара, која ће му се сума издати то би статуа била почетком идуће године готова, тј. на благодејања истиче 1. марта 1891. год. То је најдрагоценије
почесно и кад му затреба. У исто време част ми је молити време, за изложбу у париски „Салон”. време за париске вештаке, јер се тада довршују радови за
Вас да изволите г. Јовановићу предати на употребу под Овом приликом, част ми је поднети господину „Салон”, који се отвара сваке године 30. априла. Á 72 á
./. фотографију
не пок.
поквари, јер ју Панчића спок.
је породица напоменом,
Панчића да пази
дала поддатим
је министру тачан
приложених рачун
рачуна видисвију
се даиздатака око статуе.
сам за материјал Из
издао Парискииз„Салон”
вредности, кога целаједвавештацима од неоцењиве
месеца не излазе, јер су ту Изванредном посланику и пуномоћном
министру г. Јеврему Грујићу, у Паризу
условом да јој се по упот реби поврати. више од 500 динара. Скоро сам толико исто издао и за изложена свакогодишња најновија ремек дела и ја држим
Најзад односно саме израде статуе изволите г. моделе, јер је надница париских модела 8-10 динара, а господине министре да ће те Ви моћи представити ПБр. 16450
Јовановићу саопштити, да она треба да је у природној ја с ам их по требова о ско ро 4 месеца. Дакле одобрени х себи, какву би штету ја претрпео, кад би морао баш у то 25. окт. 1890.
величини или бар скоро толика и да је изливена у 1000 динара сам потрошио на саму статуу. Али осим време да напустим Париз, особито још и стога што ће У Београду
гипс, кад је, по ескпозицији у париском салону, стави материјала, потребан је био и засебни ателије, јер такви и моја статуа бити изложена. Осим тога морам још да
на расположење Министарству просвете и црквених се радови не могу у академији да раде. Ја сам с тога најмио се постарам и о транспорту моје статуе после свршетка Господине,
послова. атеље за целу годину и потрудио сам се да статуу што „Салона”.
Изволите господине министре, примити уверење о могу брже свршим, јер ће ми требати још најмање шест Г. Ђорђе Јовановић, државни питомац у Паризу,
С тога најпокорније молим господина министра да писмом од 25. ов. мца по римском, молио ме је да му
мом одличном поштовању. месеци за израду мога пројекта за споменик косовским ми продужи моје бавлење у Паризу најмање до 1. августа
М јунацима , који ће бит и 2 ½ ме тра висок. Про јекат морам продужим рок бављења у Паризу још до 1. августа 1891.
1891. године. Ако господин министар одобри моју године.
Експ. 17. V 90. израдити још док сам у Паризу и мислим да га заједно најучтивију молбу то ћу онда моћи ове последње школске
са статуом изложим у париски „Салон”, зато морам Услед овога част ми је замолити Вас, да бисте изволели
(АС, МПс, 1891, VI, 103) године да се поред мојих академских студија бавим саопштити г. Јовановићу, да њему истиче рок бављења
најозбиљније да прионем на посао. искључиво компоновањем монумената (међу којима је
Господин министар ће се уверити из приложеног у Пари зу 1. марта 1891. г. и да му се тај рок не може и
70 á
Á на првом месту споменик косовским јунацима), за које ми даље продужавати, него нека се постара да до тога дана
ангажмана да ателије кошта 820 динара, а да ми је треба још савета и које могу најбоље да добијем овде од
Господину министру просвете и црквених послова немогуће, да толику суму одвојим од мога благодејања буде готов са својим студијама и врати се натраг у своју
мога славног професора Х. Шапиа, председн ика Aкадемије отаџбину.
мислим да не треба да споменем. С тога најпонизније лепих вештина.
Част ми је најучтивије известити господина министра, молим господина министра да ми одобри оправдани Примите итд.
да сам са с татуом др Јос. Панчића готов. Из приложене Из приложеног проспекта види се да школарина М
издатак од 800 динара за исплату кирије атељеја. износи 400 динара.
фотографије, господин министар ће моћи одприлике Експ. 29. X 90.
видети, како статуа изгледа. Због тескобе у моме атељеу, У надикао
да усвоји, да ће господин
и моју министар
најпонизнију мој понизан
молбу предлог
да одобри јесам, Господина министра просвете и црквених послова МВ
фотографија је деформисана тј. изашла је мало издужена, најпокорнији
господина министра просвете и црквених послова (АС, МПс, 1891, VI, 103)
што са статуом није случај. Величина статуе износи 2 најпонизнији 25. октобра 1890. Ђ. Јовановић
метра 20 cm. Париз држ. питомац за вајарство
Ја сам скоро пуних шест месеци само на тој статуи Париз, Ђорђе Јовановић Á 73á
радио и нисам ни труда, ни пажње жалио, да статуу 25. септембра 1890 год. држ. питомац за вајарство [Споља:]
израдим што је могуће савременије, а господину Господину министру просвете и црквених послова
[Споља:] [Штамбиљ:] Краљ. срп. Министарство просвете и цркв.
министру је познато да нисам готово никаквим послова Према писму господина министра просвете и
документима располагао. По мишљењу мога професора [Штамбиљ:] Краљ. Срп. Министарство просвете и цркв. 17. X 1890. црквених послова ПБр. 14098, од 9. октобра т. г. Академија
и осталих мојих познаника вештака, изгледа да нисам послова уметно сти је, на саста нку свом, дана 29. октобра т. г.
узал уд пријањ ао на посао, јер ми је и компози ција 17. IX 1890. прочитала извештај г. Ђорђа Јовановића државног
хармонична и израда врло добра. Ђорђе Јовановић, за реферовање.
питомца за вајарство у Паризу и узела на оцену, са
Ђорђе Јовановић П. Бр. 16450 уметн ичког гледиш та, рад г. Јованови ћа, стату у поч.
дра Панчића, од којег је пред њом била фотографија, и лично штетно, што нећу чути мишљење велике пороте о [Споља:]
нашла је: да рад г. Јовановића нема такових уметничких своме раду, остављам на страну. Али има један важнији Á 75 á
особина, да би заслужио да се на њега још утроши новац и општији разлог: самој држави је у интересу да буде Господину министру просвете и црквених послова
за ливење и за постављање на јавно место. начисто са уметничком вредношћу мога рада. Било због [Штамбиљ:] Краљ. Срп. министарство просвете и цркв.
Ову оцену усвојило је председништво Српске ливења у бронзу, било и независно од тога министарство Слободан сам најучтивије молити господина
министра, да ми изволи одобрити суму од 150 динара
послова.
9. IX 92 43/49
краљевске академије и част ми је известити о том треба да зна на чему је са радом једног од својих питомаца.
господина министра. Излагање у „Салону” је једна врста строгог испита (још за паковање и пренос мојих скулптура (академских ПБр. 11427
У прилогу се враћа извештај г. Јовановића и две строжијег по мене с тога, што ја излажем као вештак студија, пројеката споменика итд.), које сам за време мога
фотографије. награђен медаљом треће класе и што стога мој рад мора трогодишњег бавлења у Паризу израдио. Г. Ђорђе Јовановић вајар овд. моли за једногодишње
да буде бар еквивалентан мојој добивеној награди, а Господина министра просвете и црквених послова одсуство са платом учитеља црт. I кл.
А№ 233 Заступник секретара нимало лошији). Ја молим само да ми се допусти полагати напокорнији
12. нов. 1890 Српске краљевске академије , тај испит. У прилог горњег могу још рећи ово: ја тражим СПБр. 10780
Београд, Ђорђе Јовановић
7/25/2019 у Београду М. Ђ. Милићевић
продужење од којега краћег не може бити: 1. марта ми
истиче благодејање, 1. маја се отвара салон. Ја Вас молим
Jovanović
8. марта 1891. год. (1861-1953)
вајар Не може му се дати.
[Споља:]
господине министре, да узмете и ту околност у обзир. (АС, МПс, 1892, XXVI, 125)
[Штамбиљ:] Краљ. Срп. Министарство просвете и цркв. [Споља:]
Напослетку, материјална вредност моје статуе, ја
послова је рачуна м на 10.000 динара, могла би минист арству [Штамбиљ] Краљ. Срп. Министарство просвете и цркв.
13. XI 1890. послова
Ђорђе Јовановић допустити
молим. да ми
Ја сам продужи
истина благодејање до
као благодејанац рока,
радио који
статуу, 8. III 1890.
али било да државни благодејанац ради или вајар, који Ђорђе Јовановић, за реферовање.
П. Бр. 18310 се о своме трошку васпитава, он увек и свуда од стране
НЗ. Прилог није донет на протокол. државе добија награду на коју има права. Ја је се одричем П. Бр. 3631
14098 акт није у архиви. у корист ми нистарства , али моли м да ми се у размену з а СПБр. 2008 и 3198 нису у арх.
то бар толико продужи рок, колико ми је потребно да
Г. рач. 8. III
видим шта сам и како сам свој посао свршио.
Здружити и вратити ми. Рачуновођи
Дозволите ми господине министре, да поменем још
13. XI Да се изда.
једну важну ствар. Ви сте изволели наредит и ми да 8. III 1891. Министар,
свршим моје студије до марта, па да се вратим у отаџбину, Београд А. Николић
Министар усваја ово мњење Академије уметности.
а не одобрава ми се ни трошак за атеље, који докле не
Тако га известити, према његовој молби (ПБр. 14098).
платим, не могу ни статуу, ни икакав мој рад из атељеа Издато му.
(АС, МПс, 1891, VI, 103) да изнесем, нити ми се одобрава, да могу да платим
(АС, МПс, 1891, VI, 103)
академске студије, којима треба да с е користим још докле
Á 74á имам за то прилике.
Господине министре, ја сам горе навео, да ни на мој Á 76 á
Господину министру просвете и црквених послова извештај о статуи, ни на моју молбу односно ливења у
бронзу и односно мога дуга за атеље, које сам имао част [таксене марке]
Господинеминистре,
господину министру поднети још септембра месеца, Господину министру просвете и црквених послова
По решењу, који сте изволели донети о мојој последњој још никак ва одгов ора немам. С тога најпокор није
Молио сам господина министра, да ми изволи дати
молби, у1891.
августа којојгод.,
сам молио
видим да
да ми се продужи
нисам благодејање
умео бити до
разговетан. молим
са господина
статуом министра
да радим, као и дадамиизволи
одобрирешити:
мољену шта
сумућу
за благодејање за довршење мојих уметничких студија.
Ви сте ми господине министре, према мојој молби, исплату атељеа, јер се ја с тога налазим у врло незгодној Али, како за сада нема буџета, а мени је немогуће остати
били наложили да израдим статуу покојног D r Панчића, ситуацији. на овоме месту, где би морао да предајем моралне поуке,
да је изложим у „Салону”, па после закљученог „Салона” да Ја не могу на овом месту да понављам оно, што сам у краснопис, геометријско цртање и рачун, што ничега
ставим Вама на расположење. Када је статуа била готова, мојим последњим молбама писао, за то узимам највећу заједничког са скулптуром нема, то узимам највећу
ја сам имао час т извес тити о томе го сподина министра , слободу и најпокорније молим господина министра да их слободу замолити господина министра да ми изволи
на који извештај ја ни до данас не добих одговора, али узме у обзир. одобрити једногодишње одсуство са учитељском платом
како сам ја статуу израдио за „Салон”, који се отвара Господина министра просвете и црквених послова I класе.
маја месеца, а свршава јула, то сам ја узео био себи најпокорнији Господина министра просвете и црквених послова
највећу слободу да молим господина министра да ми се понизан
благодејање продужи до идућег августа. У данашњем 19. новембра 1890. Ђорђе Јовановић
Париз државни питомац за вајарство 9. септембра 1892. Ђорђе Јовановић
решењу међутим, налаже ми се да се враћам у Србију, да Београд вајар
статуу дакле никако и не излажем. Колико је то за мене (АС, МПс, 1891, VI, 103)
DER BILDHAUER
http://slidepdf.com/reader/full/katalog-izlozbe-vajar-dorde-jovanovic-1861-1953 ĐORĐE JOVANOVIĆ 44/49
(Zusammenfassung)
er Bildhauer Đorđe Jovanović ist am 23. Januar 1861 in
D
Novi Sad geboren. Beeindrückt vom Aufenthalt in der
Schule für Holzschneidekunst in Partenkirchen, verlässt er sein
Technikstudium an der Hochschule in Belgrad und lässt sich
an die Kunstakademie in Wien immatrikulieren. Das Studium
der Bildhauerkunst schloss er in München, bei Professor Max
Wiedenmann ab, dessen Romantismus in den besten Werken
von Jovanović zu finden ist. Das spezialis tische Studium setzte
er bei Henri Chapu, an École des Beaux-Arts fort. Auf sein
künstlerisches Formen hatte auch Jean-Antoine Endalbert einen
großen Einfluss.
Đorđe Jovanović begann als Student, 1884 in Wien, und dann
setzte 1889 auch im Salon de Paris fort, auszustellen. Er nahm
an internationalen Ausstellungen in Paris, Sankt Petersburg,
Lüttich
Mehrmals (Liège),
stellteSofia,
er inLondon,
BelgradZagreb, Rom,
und Novi SadLyon und Genf aus,
selbstständig teil.
und nahm an zahlreichen Gruppenausstellungen im Innland teil,
in der ersten Reihe an den Ausstellungen des Vereins „Lada“.
Am Anfang des 20. Jahrhunderts kehrte er nach Serbien
zurück. Zuerst war er Zeichnenlehrer am Gymnasium 1903,
danach Professor und anschließend Schulleiter der Kunstschule in
Belgrad. Sein schöpferisches Opus und die pädagogische Tätigkeit
ermöglichten ihm eine bedeutende Rolle in der Entwicklung der
LE SCULPTEUR
http://slidepdf.com/reader/full/katalog-izlozbe-vajar-dorde-jovanovic-1861-1953 DJORDJE JOVANOVIC 45/49
(résumé)
serbischen Skulptur. Im e sculpteur Djordje Jovanovic naquit à Novi Sad le 23 jan-
L
Jahr 1920 wurde er zum vier 1861. Sous les impressions de son séjour à l ’École de
Mitglied der Serbischen gravure sur bois à Partenkirchen, il abandonna ses études de
königlichen Akademie technique à la Grande École à Belgrade et s’inscrivit à l’Académie
gewählt. Am 23. März 1953 artistique à Vienne. Il acheva ses études de sculpture à Munich
starb er in Belgrad. chez le professeur Max Wiedenmann, dont le romantisme resta
Der Bildhauer Đorđe Jovanović ist Autor der großen présent aussi dans ses meilleures œuvres. Il continua ses études
Anzahl von öffentlichen Denkmälern und Porträten. Aus den de spécialisation chez Henri Chapu à Paris, à l’École des Beaux-
Sammlungen der Galerie von Matica Srpska in Novi Sad und Arts. Sur sa formation artistique, une grande influence exerça
des Nationalmuseums in Čačak wurde eine Auswahl von 55 aussi Jean-Antoine Endalbert.
Werken getroffen – Skulpturen, Reliefe und Medaillen. Darunter Djordje Jovanovic commença à exposer en tant qu’étudiant
sind manche seiner besten Schöpfungen: Traurigkeit, Königtum en 1884 à Vienne, et puis en 1889 au Salon de Paris. Il prit part à
Serbien, Teutonisches Kriegsführen – Kriegsopfer, Sieger – plusieurs expositions internationales à Paris, Pétersbourg, Liège,
Serbischer Soldat 1912–1918 u.a. Der biografische Rahmen ist Sofia, Londres, Zagreb, Lyon et à Genève. Il exposa indépendam-
durch die Auswahl

die Geschichte aus derdes
innerhalb Fotografiesammlung
Nationalmuseums der Abteilung
in Čačak für
und aus ment
grand plusieurs fois à Belgrade
nombre d’expositions et à Novi
collectives Sadleetpays,
dans participa à un
en premier
den Unterlagen des Archivs Serbiens und Archivs der Serbischen lieu à l’association “Lade”.
Akademie für Wissenscha und Kunst in Belgrad dargestellt. Il revint en Serbie au début du XXème siècle. Il enseigna tout
Zum ersten Mal wurde eine Auswahl von 76 unbekannten d’abord le dessin au lycée en 1903, ensuite il fut professeur, puis
Briefen aus dem Studentenbriefwechsel zwischen Jovanović und directeur de l’École artistique à Belgrade. Son opus créatif et son
dem Unterrichtsministerium veröffentlicht, die eine bedeutende activité pédagogique lui procurèrent un rôle important dans
Beilage zur Biografie dieses großen Schöpfers darstellt. l’évolution de la sculpture serbe. I l fut élu membre de l ’Académie
Delfina RAJIĆ royale serbe en 1920. Il mourut à Belgrade le 23 mars 1953.
Издавач
НАРОДНИ МУЗЕЈ - ЧАЧAК

www.cacakmuzej.org.yu
http://slidepdf.com/reader/full/katalog-izlozbe-vajar-dorde-jovanovic-1861-1953 e-mail: camuzej@sbb.co.yu 46/49
ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ
(1861-1953)
Главни и одговорни уредник
Делфина РАЈИЋ
Уређивачки одбор
7/25/2019 Katalog Izložbe, Vajar Đorđe Jovanović (1861-1953) Милош ТИМОТИЈЕВИЋ
Делфина РАЈИЋ
Александра БАБИЋ
Le sculpteur Djordje Jovanovic créa un grand nombre de Ликовно-графичко обликовање
Светлана ЏИДА
monuments et de portra its publics. Du recueil de la Galerie de la Аутори изложбе и каталога
Patrie serbe à Novi Sad et du Musée national à Cacak fut effectué Емица МИЛОШЕВИЋ (31, 32, 34-53, 56-61, 63-69, 71-77)
un choix de 55 œuvres: de sculptures, de modelés et de médai lles. Делфина РАЈИЋ (33, 54, 62, 70)
Радивоје БОЈОВИЋ (1-30, 55, 78-85)
Parmi elles, figurent aussi certaines de ses meilleures créations: Лектор и коректор
“Tristesse”, “Royaume de Serbie”, “Campagne teutonique – le Мр Маријана МАТОВИЋ
sacrifice de la guerre”, “Vainqueur – Le soldat serbe 1912-1918” et Превод на немачки језик
Зорана ЋУРЧИЋ
d’autres. Le cadre biographique fut donné par le choix provenant
Превод на француски језик
du recueil de photographies de la Section d’ histoire du Musée na- Елизабет ЈОВАНОВИЋ-МИЉАКОВИЋ
tional à Cacak et des documents des Archives de la Serbie et des Конзерватори и рестауратори
Ратомир КУЛИЋ
Archives de l’Académie serbe des Sciences et des Arts à Belgrade. Даниела КОРОЛИЈА - ЦРКВЕЊАКОВ
Pour la première fois fut publié un choix important de 76 lettres Милица ДРИЊАКОВИЋ
inconnues de sa correspondance estudiantine avec le Ministère Техничка реализација
Дејан АЏЕМОВИЋ
de l’Éducation nationale, qui représente un important apport bi-
Фотографије
ographique. ГАЛЕРИЈА
Марко МАТИЦЕ
БОЈОВИЋ СРПСКЕ,
(33, 54, Нови
62, 70, 78, Сад
79, 81-85)
Delfina RAJIC Штампа
ГРАФИЧКИ ЦЕНТАР - ЧАЧAК
Тираж 500
Изложбу приредили
ГАЛЕРИЈА МАТИЦЕ СРПСКЕ У НОВОМ САДУ

НАРОДНИ МУЗЕЈ У ЧАЧКУ
Март — мај 2007.
CIP
ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ

Katalog Izlozbe Vajar Dorde Jovanovic 1861 1953

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Katalog Izlozbe Vajar Dorde Jovanovic 1861 1953

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

7/25/2019 Katalog Izložbe, Vajar Đorđe Jovanović (1861-1953)

НАРОДНИ МУЗЕЈ - ЧАЧAК

2 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ

Проф. др Миодраг Јовановић: ЂОКА ЈОВАНОВИЋ 7

Емица Милошевић, Делфина Рајић, Радивоје Бојовић: КАТАЛОГ 17

Радивоје Бојовић: СТУДЕНТСКА ПРЕПИСКА ЂОРЂА ЈОВАНОВИЋА 49

Delﬁna Rajić: DER BILDHAUER ĐORĐE JOVANOVIĆ (Zusammenfassung) 89

4 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 5

Д рагоцене податке о свом животу и рад у Ђока Јовановић

1. Ђорђе Јовановић поред дрвореза

14 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 15

4. Ђорђе Јовановић у атељеу

16 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 17

20 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 21

8. Ђорђе Јовановић поред портрета

26 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 27

31. Гуслар (1889) 32. Мирис пролећа (1902)

28 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 29

35. Дечак са Чукур чесме (1908)

30 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 31

32 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 33

44. Биста младе жене (1924)

34 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 35

47. Одмор – лежећи акт (1930)

48. Југославија (пре 1931) 47.

36 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 37

38 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 39

62. Сава (1908)

58. Џозефина Хауард (1894)

40 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 41

42 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 43

73. Богдан Поповић (1929)

44 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 45

46 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 47

79. Школска јубиларна медаља принца Ђорђа Карађорђевића (1904)

48 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 49

52 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 53

54 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 55

56 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 57

58 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 59

62 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 63

64 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 65

66 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 67

30/75 Молио сам г. министра за премештај са бечке на

68 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 69

70 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 71

Надам се да ће господин министар мој разлог [Споља:] [Споља:]

72 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 73

сам издао и то у име школарине и болнице 63 м. и у пис [Споља:] [Споља:] [Споља:]

Ђор. Јовановић Јављено му за долазак кратким путем. Рачун му се за Бр. 479

74 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 75

76 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 77

78 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 79

Je certiﬁe que Monsieur Georges Iovanowitz a obtenu, au [Споља:]

80 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 81

82 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 83

84 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 85

86 ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 87

er Bildhauer Đorđe Jovanović ist am 23. Januar 1861 in

durch die Auswahl

НАРОДНИ МУЗЕЈ - ЧАЧAК

ГАЛЕРИЈА МАТИЦЕ СРПСКЕ У НОВОМ САДУ

ВАЈАР ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ