SPECIJALNI PRILOG 11

DR@AVNA ZNAMEWA SRBIJE:

HIMNA, ZASTAVA I GRB

DALEKO
DA SE ^UJE
I VIDI
Zastava, grb i himna. Znaci upoznavawa,
raspoznavawa i predstavqawa. Ono {to se sa dolaskom u
zvani~nu posetu u svakoj dr`avi najpre ~uje i vidi. Nisu to
samo podaci iz ”li~ne karte” jedne zemqe ve} svekoliki
simboli wene istorije, tradicije, ure|ewa...
Srbija je dugo ~ekala i pri`eqkivala
povratak svojih znamewa, vekovima utemeqenih na
ovim prostorima, ~esto potiskivanih na margine
zarad razli~itih interesa i uticaja. Nemamo
vremena da (se) `alimo, jer zahuktala Evropa
grabi krupnim koracima u budu}nost, a moramo
je slediti i sustizati.
Samostalna, nezavisna, priznata i
poznata Srbija najzad }e se di~iti svojim
jednostavnim i dostojanstvenim imenom, a
sve {to ide uz wega delo je Bo`ije
pravde.
Srbija ima svoje dr`avne
simbole za po{tovawe i vi|ewe, za
glavu gore i pogled u o~i. Svakom i
uvek!
B. KOPUNOVI]
D R @ A V N A Z N A M E W A S R B I J

HIMNA

U DUHU
NARODA
U simboli~kom repertoaru politi~ke memorije,
gde spadaju zastave, grbovi, insignije i druga
znamewa, himna ima izuzetno mesto. Po svom
poimawu, prijatna je za slu{awe, a nezahvalna
za tuma~ewe. "Mnogo je u woj tajanstvenog,
nedoku~ivog i protivre~nog", ka`e na{ poznati
muzikolog Milivoje Pavlovi}. Melodija himne
dodiruje ne samo oblasti ~ovekove delatnosti
koje su u wegovoj svesti, ve} i one u tami,
"ispod praga svesti". Nije sporno, himna se
"urezuje" dubqe od grba i zastave, jer na
~ovekova ~ula deluje vi{estruko – tekstom,
melodijom, vizuelno. Ona se nosi u srcu i ima
"magijsku mo}".

R
e~ je gr~kog porekla (”himnos”) i ozna~ava hvalospev, pe-
smu. To je najstarija pesni~ka vrsta koja se susre}e frag-
mentarno ve} u Egip}ana, Vavilonaca, Asiraca i Indija-
ca. U pro{losti, naj~e{}e je to bila pohvalna pesma u
~ast nekog bo`anstva, junaka ili doga|aja. Stari Grci su
uz himne ustajali i wima ispra}ali dan. Magija ritma
”pro`ima Olimp i Tartar, gorwe i dowe svetove, svetlost i
mrak...”. I latinska himnika razvijala se pod uticajem Grka
(Horacije, Lukrecije, Ovidije i dr.). U Rimskoj imperiji peva
se u slavu careva, a u sredwem veku to su crkvene pesme. Da-
bome, himne su posebno negovane i u hri{}anskoj liturgiji, gde
im je Pravoslavna crkva davala naro~iti zna~aj. Najpoznatija
je ona u slavu ”Bogorodice” – ”Akatist”, ~iji autor nije pou-
zdano utvr|en. Zapadna crkva je himne uvela ne{to kasnije.
Smatra se da je himna ”polet” dobila u doba protestantizma.
Martin Luter (1483–1546), religiozni reformator i rodo-
na~elnik nema~kog protestantizma, napisao je 125 himni. No,
s razvojem gra|anske klase, himna se sa crkvenog prenosi na
svetovni prostor. Ronsar je himnama slavio Nebo, Pravdu,
Zvezde, Zlato, pa ~ak i Demone i Smrt. Halderon je u himni `e-
nu podigao na nivo bo`anstva. Vaspitan na najboqim tradici-
jama stare indijske kulture, Rabindra Tagor napisao je neko-
liko himni u kojima dominira ”duboka prosve}ena humanost”
(”Himna ~oveku”). Od na{ih pesnika, jednu od najpoznatijih him-
ni napisao je Wego{ (”Crnogorac k svemogu}em Bogu”). Nacio-
nalna i socijalna previrawa na evropskom tlu tokom 18. i
19. veka dala su himni nova obele`ja – da izrazi patriotska
ili revolucionarna ose}awa naroda. Od prvih je najpoznatija
”Marseqeza”, a od drugih ”Internacionala”.
PESMA NA ZADATKU
Dana{wa himna je namensko delo. Mnogi autori isti~u da
je to ”pesma na zadatku”. Wena je uloga da re~ju i melodijom iz-
razi ”besmrtne tonove” mnogih generacija, da u ”jedinstven ri-
tam i zvuk pretopi duh i delova i celine”. Na{a leksikograf-
ska izdawa duguju da pobli`e ozna~e su{tinu tog kwi`evno-mu-
zi~kog fenomena. Verovatno nezadovoqan onim {to se o himni
kazuje u doma}oj literaturi, dr Dragutin Gostu{ki ponudio je
svoju definiciju (1984), koja glasi: ”Himna je muzi~ko-poetska
naprava koja slu`i za podsticawe naroda na odanost vladaru i
na prino{ewe `rtve u sopstvenoj krvi. Upotrebqava se za ve-
`bu u sve~anim prilikama, da bi dobila {to ve}u efikasnost u
trenucima najte`ih kriza. Tako se himna, pre svega, pokazuje kao
demago{ki instrument dr`avne vlasti.” U Muzi~koj enciklope-
diji JLZ (1974), himna se odre|uje kao ”reprezentativna pesma,
koja se, vokalno ili instrumentalno, izvodi u sve~anim i slu-
`benim zgodama, a simbolizuje narod, dr`avu ili pokret.” Da-
bome, nejasno nije, ali je i tu nedovoqno precizno.
Problem himne nije samo kwi`evni i muzi~ki. To je i izu-
zetno zna~ajno politi~ko pitawe. Re~ je o ”oblikovawu rodoqu-
bivih ose}awa” naroda ili zajednice naroda. Naravno, stiho-
vi treba da budu jednostavni i lako shvatqivi, a istovremeno

36 1. avgust 2006.
E : H I M N A , Z A
zanosni. Nekad kao ”{apat” (u himni – molitvi), nekad kao
”krik” (u himni – mar{u). Od melodije himne o~ekuje se da bude
puna simbola, prijem~iva za srce i um, za ma{tu i sluh. Da bi
postala sveop{ta pesma, melodija himne ”mora da se u uho i
svest urezuje zajedno s re~ima; bezbolno i trajno, poput bora
na licu i brazda na ~elu”, pi{e Pavlovi}.
”HEJ, SLOVENI”
Smatra se da je najve}i broj dana{wih dr`avnih i nacio-
nalnih himni nastao slu~ajno. Na patriotske stihove kompono-
vana je muzika koja im odgovara. U pro{losti naroda koji su ~i-
nili Jugoslaviju mnogo ~esto se ginulo ”s pesmom na usnama”. Te
pesme, naj~e{}e, uspevale su da izraze prolazne i trajne inte-
rese qudi na balkanskoj vetrometini.
Pesmu ”Hej, Sloveni” iznedrile su, i omogu}ile da pusti
duboke korene, specifi~ne dru{tveno-istorijske okolnosti.
Ona se mo`e razumeti samo osvetqavawem politi~ke karte
Evrope u prvim decenijama 18. veka i sagledavawem polo`aja
slovenskih naroda u tom vremenu. Osim Rusa, najve}i deo Slo-
vena nije tada bio slobodan. Na{ao se razjediwen izme|u dve-
ju velikih carevina – Austrougarske i Otomanske. Ohrabreni
idejama Francuske revolucije (1789), koja je prva proklamova-
la prava ~oveka i naroda na slobodu, Sloveni su istakli te-
`wu za duhovnim i kulturnim jedinstvom svih naroda sa zajed-
ni~ke plemenske grane. Dakako, re~ je o za~ecima sveslovenstva
(panslavizma). Kao ideja, sveslovenstvo je niklo ”odozdo”, kao
S T A V A I G R B
san o slobodi porobqenih sloven-
skih naroda. Bilo je u wemu i roman-
ti~ne idealizacije op{teslovenskog
jedinstva. Qubav za slovenske naro-
de i za opp{te~ove~anske, univerzal-
ne ideale, stavqena je ispred svega
drugog, pa i ispred mr`we prema ti-
ranima.
Centar sveslovenskog preporod-
nog pokreta bio je Prag, najve}i slo-
venski kulturni centar u Austrougar-
skoj. Sveslovensku ideju su razvili
Slovaci Jan Kolar i Pavle J. [afa-
rik. To nije bilo slu~ajno. Slovaci su
tada spadali me|u najugro`enije slo-
venske narode. U prvim decenijama
19. veka slova~ki kulturni radnici
ukqu~ili su se u ~e{ki, a potom u sve-
slovenski preporodni pokret, kako
bi zajedni~ki izvojevali nacionalnu
i kulturnu slobodu. U Pragu je, na ~e-
{kom jeziku, slova~ki pesnik Samuel
Toma{ik, uzviknuo: ”Jo{te `ivi re~
na{ih dedova.”
Samuel – Samo Toma{ik (ro|en
1813) plodan je slova~ki pisac, a ne
samo sve{tenik, kako se naj~e{}e po-
miwe. Pesmu ”Slovenska re~” (1834)
Toma{ik je napisao u Pragu, a prvo
masovno javno pevawe zabele`eno je
u Bratislavi (1836), na tvr|avi De-
vin. Wegovi stihovi ubrzano su dobi-
jali atribute sveslovenske himne.
Samo su je Slovaci do`ivqavali dvo-
struko – kao slova~ku i slovensku
istovremeno. Pesma je kona~no uobli~ena rukom wenog autora
u Ci`nom (1885). Sveslovenska ”budnica” nosila je naslov ”Hej,
Slovane!” Pesma je posve}ena Slovenima, a ne Slovacima, ka-
ko to neki pogre{no tuma~e. To se, osim u prvom, vidi i u tre}em
stihu.
Toma{ikova pesma {irila se na jug neverovatnom brzi-
nom. U to vreme Srbi, Hrvati i Slovenci zagovaraju kulturno i
duhovno jedinstvo, kako bi sna`nije zakora~ili u evropsku kul-
turu. Sredi{na li~nost Ilirskog pokreta je Qudevit Gaj, osni-
va~ i urednik ”Danice”. Wemu nije promaklo da objavi Toma{i-
kovu pesmu ”Hej, Sloveni” (1837), koja postaje neizbrisiv deo
pam}ewa na ovim prostorima.
Prvi srpski prevod te pesme poti~e iz 1839, a objavio ga
je Pavle Stamatovi} u almanahu ”Serbska p~ela”. Definitivna
(Toma{ikova) verzija pesme ”Hej, Sloveni” ukorenila se na na-
{em duhovnom prostoru 1887. u verziji srodnoj onoj na kojoj su
do dana{wih dana ”ustajali milioni rodoqubivih Jugoslove-
na”. I u Srbiji je, sve do 1945, bila u upotrebi cela Toma{i-
kova pesma – ukqu~uju}i i drugu strofu, koju dana{wi ~itaoci
mahom ne znaju. Pesma je bila i himna Sokolskog pokreta – or-
ganizacije za telesno vaspitawe, koja je nastala u ^e{koj, a
imala brojne poklonike u predratnoj Jugoslaviji. Sokolstvo je
bilo utemeqeno na sveslovenskim idealima.
Ratna istorija pesme ”Hej, Sloveni” deli sudbinu delatno-
sti duha u vremenu koje nije nakloweno kulturi. Odavno je po-
znato, muze ne vole Marsa. U doba topova muze }ute. Najstariji
37
D R @ A V N A Z N A M E W A S R B I J

zapis o ”radijaciji” starog slovenskog speva u novim istorij-

skim okolnostima, poti~e iz oktobra 1941. godine. Naime, u ju-
nu 1983, u okviru televizijske emisije povodom jubileja Gimna-
zije u Kragujevcu, jedan od retkih koji su pre`iveli streqawe u
[umaricama, rekao je: ”Dogovor je bio da kad iza|emo pred
mitraqeze, zapevamo Hej, Sloveni ... Ovaj zavet je ispuwen.” Na
kragujeva~kom strati{tu se, dakle, osetilo da pesma ”Hej, Slo-
veni” nije zavr{ila svoju istorijsku misiju.
Ratna istorija pesme ”Hej, Sloveni” neodvojiva je od imena
i dela Oskara Danona. On je zaslu`an za prvo inostrano izvo-
|ewe himne ”Hej, Sloveni”, kao jugoslovenske himne. Naime, u
avgustu 1944. Danon je bio ”komandant jugoslovenske pliva~ke i
vaterpolo reprezentacije” na takmi~ewu savezni~kih armija u
Rimu. Mimo o~ekivawa, na{i takmi~ari su zauzeli nekoliko
drugih i jedno prvo mesto. Ameri~ki vojni orkestar nije imao
pojma ni o novoj Jugoslaviji, ni o wenoj himni. Na{av{i se u ~u-
du, Danon je na brzinu ”napisao note po se}awu”, pa se 20. av-
gusta 1944. sviralo i pevalo o sveslovenskom snu o slobodi.
”Bilo je kao u snu, kao da se rat ve} zavr{io” – pri~ao je Os-
kar Danon.
Pesma ”Hej, Sloveni”, u funkciji jugoslovenske himne, izve-
dena je 1944. jo{ na dvema sportskim manifestacijama. U [vaj-
carskoj je odr`ana ”ratna olimpijada”, na kojoj su se takmi~ili
zarobqenici iz nema~kih i drugih logora. U grupi od desetak
zarobqenika poreklom iz Jugoslavije nalazio se i Artur Taka~,
nedavno preminuli sportski radnik. Po~etkom jeseni te godine
(23. septembra) u Bariju je odigrana fudbalska utakmica izme|u
vojni~kih reprezentacija Velike Britanije i Jugoslavije, gde je
na{u reprezentaciju predstavqao splitski ”Hajduk”. Himna ”Hej,
Sloveni” otpevana je na po~etku.
Posle oslobo|ewa zemqe, naj~e{}e se pevala ta himna.
Prepli}u}i se sa sudbonosnim doga|ajima iz istorije nove Ju-
goslavije, pesma ”Hej, Sloveni”, hvaqena i osporavana, do{la
je lako, spontano i neslu`beno na pijedestal dr`avne himne.
Ostala je na tom mestu sve do ”posledweg ostatka” biv{e zajed-
ni~ke dr`ave – Srbija i Crna Gora.
Zbog brojnih primedaba koje su stavqane toj himni i inci-
denata koje su je pratile, posle usvajawa Ustava FNRJ (31. ja-
nuara 1946), Prezidijum Narodne skup{tine raspisao je kon-
kurs za tekst dr`avne himne, koji }e se potom ”odenuti u muzi~ko
ruho”. Konkurs je bio op{ti i javni, a sadr`avao je ~etiri Posle izvesnog zati{ja, Vladimir Dedijer je 1953. ”o`i-
osnovna zahteva: da naglasi ”nesalomqivo bratstvo i jedinstvo veo” pomalo zaboravqeni problem jugoslovenske himne. Na iz-
jugoslovenskih naroda”; narodnu republiku kao dr`avnu formu; nena|ewe mnogih, predlo`io je da se za himnu uzme ”Internaci-
stvarala~ku veru u ”rascvet na{e dr`ave”; Jugoslovensku armi- onala” u wenoj ”tekstovno-muzi~koj celosti”. Prema o~ekivawu,
ju kao ”oslobodioca, stvaraoca i ~uvara” nove dr`ave. Na ras- predlog je nai{ao na brojne primedbe, posebno kada je u pita-
pisani konkurs stiglo je 446 tekstova. @iri je ocenio da su sve wu tekst. Dedijera su ~ekala uzbu|ewa druge vrste zbog ”odbra-
pesme, ”skoro bez izuzetka, ispod potrebne visine koja se za ne” \ilasa, pa nije mnogo insistirao na svom predlogu za pesmu
dr`avnu himnu tra`i... da ne odgovaraju ni svim uslovima koje himne.
konkurs zahteva”. Potraga za himnom u narednim godinama vezana je za ini-
U drugom krugu posleratnog konkursa za himnu anga`ovano cijativu Milke Mini}. Preslu{avaju}i tada{we masovne pe-
je 28 uglednih jugoslovenskih pesnika, od kojih je stiglo oko 600 sme, nai{la je na kompoziciju ”Novoj Jugoslaviji” Nikole Her-
pesni~kih radova, {to zna~i da je svaki od wih podneo po dva- cigowe, koju je on komponovao 1948. na tekst Marina i Jure
desetak priloga u proseku. Na`alost, ni tu nije bilo `eqenog Frani~evi}a. Hercigowi je iz Glavnog odbora SSRNJ bilo
prelaska kvantiteta u kvalitet. Ponajvi{e je odgovarao tekst predlo`eno da sa~ini nekoliko varijanata svoje kompozicije,
^edomira Minderovi}a, ~iji prvi stih po~iwe: ”Smelo smo po- {to je on i u~inio. Wegove note upu}ene su ve}em broju pesnika,
{li, iz mraka i strave ...”. Iako se posle dugotrajnog ”nateza- sa zahtevom da napi{u re~i. Najprihvatqiviji je bio tekst Mi-
wa” i ogromne polemike oko Minderovi}eve pesme od we odu- re Ale~kovi}, koja je potom nekoliko meseci radila s Hercigo-
stalo, nije se odustalo od namere da Jugoslavija dobije novu wom na usagla{avawu stihova sa muzikom. Tako je u februaru
himnu. Na svim me|unarodnim susretima politi~kim, sportskim 1959. ro|ena pesma koju danas ve}ina gra|ana zna po prvom
i drugim, pesma ”Hej, Sloveni” i daqe je ”vr{ila du`nost” him- stihu refrena: ”Jugoslavijo, borba te rodila...”. Wen zvani~ni
ne. Doga|aji izazvani Rezolucijom Informbiroa (1948), ”{te- naziv (kasnije dat) je ”Sve~ana pesma”. U~inilo se tada da je
tili” su i pesmi ”Hej, Sloveni”. himna nove Jugoslavije kona~no stvorena. Na vanrednom kon-

38 1. avgust 2006.
E : H I M N A , Z A
gresu Saveza kompozitora Jugoslavije (1963), posle predloga
Branka Karaka{a, odlu~eno je da se Glavnom odboru SSRNJ
”Sve~ana pesma” ponudi kao dr`avna himna. Zvani~ni odgovor
na taj predlog nikad nije stigao. Istina, dogovoreno je da se ta
kompozicija ”pusti u narod”, a odluka o wenoj sudbini donese
kasnije. Vreme }e pokazati, ta pesma je stekla zavidnu popular-
nost, pa su joj mnogi davali himni~nu funkciju.
Najneprijatnije doba u istoriji nesu|ene jugoslovenske
himne trajalo je petnaest godina, a wegovi ”repovi” ostali su
do kraja postojawa zajedni~ke dr`ave.
Ideja o novoj himni umirala je ”tihom i prirodnom smr}u”,
kako je pisao Milo{ Vasi} u NIN-u. Bili su to poku{aji da se
do|e do ”najskupqe himne na svetu”, zabele`io je jedan novinar.
Ostalo je samo se}awe na jedno vreme, koje nas su{tini pro-
blema nije pribli`ilo ni za korak. ”Prava himna, ka`u, treba
da miri{e na barut i na krv. Ali, ta tematika ipak mora da se
prevede na vi{e – asocijativne, psiholo{ke i emotivne – sfe-
re duha”, pi{e profesor Pavlovi}.
”Hej, Sloveni”, kao sve~ana pesma, s razli~itim emocijama
onih koji su je slu{ali godinama, hvaqena i osporavana, nedav-
no je oti{la u istoriju.
BO@IJA PRAVDA
Tokom vi{evekovnih borbi za slobodu i nezavisnost srp-
skog naroda, po~etkom 19. veka, Srbijom je po~eo da odzvawa
zvuk novog, herojskog vremena. Glas ustani~ke Srbije najavio je
Dositej Obradovi} (1739–1811), jedan od najobrazovanijih qu-
di svoga vremena. Dositejeva himna ”Pesni na insurenciju Ser-
bijanov”, najavila je preokret u politi~koj i duhovnoj istoriji
srpskog naroda. Iz tog vremena poti~e najstarija prava, pevana
himna u Srba – ”Svetosavska himna”, ispevana u slavu najmla-
|eg Nemawinog sina Rastka, koji od 1192. nosi mona{ko ime
Sava. Kult sv. Save naglo se ra{irio u godinama posle 1594,
kad su Turci spalili Savine mo{ti na Vra~aru, u Beogradu. Naj-
stariji zapis ”Svetosavske himne” nije sa~uvan, pa nije poznat
ni tvorac ni vreme nastanka te himne.
Melodiju ”Svetosavske himne” ”stavio je u note” Korneli-
je Stankovi}, srpski kompozitor, posle svetosavske proslave
odr`ane u Be~u 1858. godine. On je ”doterao i uobli~io pesmu”
koja je u Srba bila omiqena i van domovine. Sve~anosti na dan
Svetog Save po~iwale su masovnim pevawem ”Svetosavske him-
ne” u slavu ”{kolskog patrona”. Wegov kult je utemeqen u svim
srpskim {kolama. Kao ”{kolski za{titnik”, proslavqan je u
Srbiji sve do 1945. godine.
U politi~kim i kwi`evnim strujawima u Srbiji sredinom
19. veka, nastalo je nekoliko pesama himni~kog obele`ja. Naj-
priznatija me|u wima je ”Grani~arska pesma” Vase @ivkovi}a,
~esto pomiwana po svom prvom stihu ”Rado ide Srbin u vojni-
ke”. U burnoj 1848. i kasnijim godinama ta pesma bila je neka
vrsta srpske ratne himne. Talas novog srpskog revolucionarno-
oslobodila~kog nacionalizma iznedrio je i popularnu pesmu
”Ustaj, ustaj Srbine”, koja je prvi put pevana 1847. godine. Po-
znati srpski nau~nik, istori~ar i politi~ar Stojan Novakovi}
nazvao je tu pesmu ”srpskom Marseqezom”. U klimi koja se ra-
|ala, nastalo je obiqe himni~nih pesama, od kojih su neke peva-
ne do sredine 19. veka. Najdugove~nija od wih je pesma ”Srbi-
ji”, Luke Sari}a, objavqena 1860. godine (”Oj Srbijo, mila ma-
ti!”). Za tu pesmu je znalo celo Srpstvo, ali wen autor se nije
na{ao u istoriji srpske kwi`evnosti. Za vreme oslobodila~-
kih ratova srpskog naroda od 1912. do 1918. godine, pesma ”Sr-
biji” bila je veoma aktuelna.
S T A V A I G R B
Na talasima nacionalne opijenosti pisali su Svetozar
Markovi}, \ura Jak{i}, Zmaj Jova i mnogi drugi. Markovi} je
bio protiv ”u`arenog rodoqubqa”, a za \uru Jak{i}a ka`u da
”ne ume da pi{e himne”. Zmaj Jova je ostavio poznatu ”Jututunsku
narodnu himnu”.
Istorija se – i u vezi sa himnom – ponavqa. Srbima, koji
su tako dugo `udeli za himnom, bilo je su|eno da do we do|u slu-
~ajno. Bez konkursa, bez `irija, bez nagrade... Tokom leta 1872.
godine mladi knez Milan Obrenovi}, posle sticawa punolet-
stva, odlu~io je da se oslobodi namesni{tva i ”zagospodari”
Srbijom. Za tu priliku je od Jovana \or|evi}a, uglednog dram-
skog pisca, poru~io komad sa istorijsko-rodoqubivom sadr`i-
nom i ”dinasti~kim duhom”. Sladoqubivi \or|evi} je ubrzo pri-
premio dramu ”Markova sabqa”. Po svom sadr`aju, \or|evi}e-
va drama daje presek srpske istorije u prethodna ~etiri veka, a
za glavne junake ima Marka Kraqevi}a, Vilu i Pevca (guslara
peva~a). I tako, Marko sawa, Pevac podse}a na pobede i pora-
ze iz pro{losti, a Vila najavquje slavnu budu}nost pod knezom
(kasnije kraqem) Milanom Obrenovi}em. Na sceni, Srbi se
okupqaju oko slike mladog vladara, ”uzdanice roda” i klik}u
procvatu Srbije. U Srbiji caruju vera i zakon, nauka je na viso-
kom nivou, rad ~isti telo i du{u, mla|i starije slu{aju, a ”sta-
riji svog mla|eg paze”. Oko tog mla|eg, koji sti~e punoletstvo
vrti se sav prosperitet srpskog naroda. Ume{ni Jovan \or|e-
vi} u zavr{nu scenu ”ubacuje” i himnu mladom vladaru, a wu
”najavquje” Vila ovim re~ima: ”Bli`i se, bli`i, to sre}no vre-
me! Ba~eno seme brzo sazreva. Evo ~uj!”
Iza pozornice se ~uje vesela muzika koja prelazi u himnu
dinastu, sastavqena od dve strofe, koje glase:
Bo`e pravde, ti {to spase
Od propasti dosad nas!
^uj i od sad na{e glase,
I od sad nam budi spas!
Mo}nom rukom vodi, brani
Budu}nosti srpske brod;
Bo`e spasi, bo`e hrani
Srpskog kneza, srpski rod!
Jedna voqa da zadahne
Slo`na srca, bo`e daj!
Pa da srpstvu zora svane,
Dugoj bedi do|e kraj!
Da nam sinu lep{i dani,
Da slobode sazre plod;
Bo`e spasi, bo`e hrani
Srpskog kneza, srpski rod!
Ta premijera \or|evi}evog komada ”s pevawem i pucawem”
izvedena je u Narodnom pozori{tu u Beogradu, 10. avgusta
1872. godine, na proslavi punoletstva i stupawa na presto kne-
za Milana Obrenovi}a. Muziku za ”Markovu sabqu” i melodiju
himne ”Bo`e pravde” komponovao je Slovenac Davorin Jenko,
koji je godinu pre toga do{ao u Beograd. ”Markova sabqa” je na
doma}oj sceni izvo|ena oko trideset puta, a bilo je gostovawa
i izvan Kne`evine, naro~ito u Vojvodini. Kasnije, \or|evi} je
povremeno optu`ivan za plagijat, ali sve se na tome zavr{ilo.
Naime, neki kriti~ari (\or|e Maleti}, pesnik i dramski pi-
sac), prigovarali su da ”Markova sabqa” ima sli~nosti sa Ste-
rijinim delom ”San Kraqevi}a Marka”. Tako se sve~ano into-
nirana pesma ”Bo`e pravde” vinula u sazve`|e dr`avnih sim-
bola.
39
D R @ A V N A Z N A M E W A S R B I J

Godine 1882. Srbija postaje kraqevina, a Milan, razume

se, kraq. Jovan \or|evi}, ”~ovek za svaku priliku”, ubrzo je
”Markovu sabqu” prilagodio potrebama nove kraqevine i mla-
dog kraqa. Prera|ena pesma ”Bo`e pravde”, postala je prva
srpska zvani~na himna. Umesto ”srpskog kneza”, stajalo je –
”srpskog kraqa”. Melodija je ostala po zamisli Davorina Jen-
ka, pa je taj Slovenac postao autor i druge nacionalne himne
Ju`nih Slovena. Himna se svidela skoro svima.
No, tu problem nije bio re{en. Vremena na Balkanu bila
su opasna. Op{ta prevlast Austrougarske kosila se sa intere-
sima Srbije. Posle `enidbe kraqa Aleksandra dvorskom da-
mom Dragom Ma{in i afere oko wene la`ne trudno}e, kraqevi
politi~ki protivnici otpo~eli su pripremu zavere protiv we-
ga. Kada im je namera uspela u no}i izme|u 28. i 29. maja 1903,
ugasila se dinastija Obrenovi}a.
Sa dolaskom Petra Prvog (1903) otpo~eo je proces poste-
penog zavo|ewa parlamentarizma u Srbiji. Obnovqene su mno-
ge gra|anske slobode i dat novi polet politi~kim strankama. U
okviru prelaska sa starog na novo, ”nepodobna” je bila i dota-
da{wa himna ”Bo`e pravde”, pa je narednih {est godina (do
1909), Kraqevina bila bez himne. Za to vreme se u Srbiji ”tra-
galo” za himnom po meri nove dinastije. U me|uvremenu, prihva-
}ena je, a potom odba~ena, pesma Alekse [anti}a (1906). Za
razliku od [anti}a, oko ~ije pesme su se lomila kopqa, a on
slavno propao, Laza Kosti} je bio ne{to boqe sre}e. Zbog na-
klonosti kraqa Petra Prvog, kod koga je ~esto ve~eravao i vo-
dio duge ugodne razgovore, nije mnogo napadan za pesmu koja je
odba~ena od ocewiva~ke komisije Ministarstva prosvete i cr-
kvenih poslova.
\or|evi}ev himni~ni spev, posle devet godina od wegove
smrti, definitivno je potvr|en o Petrovdanu 1909. godine, po-
vodom 65. ro|endana ”kraqa oslobodioca”. Na pijedestal zva-
ni~ne srpske himne vra}a se zajedni~ko delo Jovana \or|evi}a
i Davorina Jenka. Dodu{e, pesma ”Bo`e pravde” do`ivela je
jo{ jednu malu ”prepravku”, pa su zavr{ni stihovi glasili:

Kraqa Petra, bo`e, hrani,

Moli ti se srpski rod.
Ta himna pratila je srpske vojnike u balkanskim ratovima
i Prvom svetskom ratu. S wom se ginulo na srpskim i savezni~-
kim voji{tima. Pevala se i u molitvama za srpski narod po en-
gleskim crkvama. Za proslavu Vidovdana 1916. u Engleskoj je
rastureno 300.000 primeraka srpske himne. Engleze je to pod-
se}alo na duh wihove himne, koja je tako|e neka vrsta molitve
Bogu.
Stvarawem nove, zajedni~ke dr`ave Srba, Hrvata i Slo-
venaca (1918), na predlog Stanislava Bini~kog, od delova srp-
ske, hrvatske i slovena~ke himne sa~iwen je potpuri. Po~etni i
zavr{ni stav uzeti su iz himne ”Bo`e pravde”, a sredi{wi deo
~inili su stihovi iz ”Lijepe na{e” i slovenske himne ”Naprej,
zastava Slave”. Iako je formula ”troimena dr`ava – troimena
himna” u po~etku imala podr{ku, status himne, za razliku od gr-
ba i zastave, nije detaqnije ure|en pravno-politi~kim aktima
nove dr`ave. No, to re{ewe je pokazalo neobi~nu vitalnost, pa
se odr`alo sve dok je trajala i Kraqevina. Mewali su se jedi-
no pojedini stihovi. Preure|ena je tako {to se pridev ”srpski”
svuda zamewuje pridevom ”na{”, pa u pomenutoj \or|evi}evoj
himni vi{e nije bilo srpsko – ni kraq, ni brod, ni kraqevina,
ni rod. A onda, nakon promene imena dr`ave u ”Kraqevina Ju-
goslavija” (1929), ponovo je pokrenuto pitawe primerenije him-
ne, ali se do boqeg re{ewa nije do{lo. Zanimqive su bile ta-
da re~i pesnika Jovana Du~i}a, ~ija se kwi`evna i diplomatska
slava bli`ila vrhuncu. On je o{tro protestovao zbog tog re{e-
wa:”Trostruka himna je bila odista najgori izbor jer je nejed-
naka i po melodijskoj frazi, i po stihu, i po duhu samog teksta.”
Po wegovom mi{qewu, samo je himna Srbije prava himna (”hva-
la i molitva”), a da su hrvatska i slovena~ka himna ”samo na-
rodne pesme”. Uporno se zalagao za novu himnu.
U oslobodila~kim ratovima Srbije nastale su dve veoma
popularne himni~ne melodije ”Mar{ na Drinu” i ”Tamo dale-
ko”. Prva se i do danas spomiwe kada se govori o himni Srbi-
je. Wu je komponovao Stanislav Bini~ki posle zna~ajnih pobe-
da Srpske vojske na Ceru (1914). Zajedno sa orkestrom Kraqe-
ve garde, ~iji je bio dirigent, proneo je slobodarski duh srp-
skog naroda ne samo na boji{tima, ve} i kroz prijateqske ze-
mqe koje su primale i vidale srpske rawenike. Ta ”poletna me-
lodija” dugo nije imala re~i, pa je po~ela da pada u zaborav.
Za wen drugi `ivot zaslu`an je rediteq @ika Mitrovi}, koji je
1964. snimio film ”Mar{ na Drinu”. Vi{e novih pesnika pi-
salo je re~i za ”Mar{ na Drinu”. S tim u vezi, Dobrica ]osi}
je jednom prilikom rekao: ”To je mar{ kojim je jedna generaci-
ja... jedna narodna vojska, oslobodila~ka, ali sva iskrvavqe-
na, mar{irala u istoriju sveta, u svoj, do tada, vrhunski naci-
onalni podvig. Taj vojni~ki mar{ je ~asna, skupa, pobedni~ka
pesma.”

40 1. avgust 2006.
E : H I M N A , Z A S T A V A I G R B

we, vapaj u nevoqi, pokli~ u boju, saborno okupqawe, radost

praznika, zavet. Poput mnogih drugih, veliki deo srpskog na-
roda, kao vernici, do`ivqavaju svoju himnu kao molitvenu.
Srpska zavetna himna ”Bo`e pravde”, ve} u samom naslovu, a
onda na ~elu prvog stiha, uz Bo`je ime, isti~e poseban atri-
but – Pravdu. U narednim strofama ispoveda mo} Bo`je ruke
”kao promisliteqa qudi, sudbina i budu}nosti”, da bi usle-
dila molitva da bude ”predvoditeq, brani~ i kapetan srpskog
broda” u budu}im burama svetske istorije. Isti~e se zavetna
snaga sloge, izuzetno va`na za Srpstvo, optimizam da ”zaslu-
`eni gnev zameni blagoslovom”, da Bog ”blagoslovi Srbinu
selo, poqe, wivu, grad i dom (porodicu)”. [esta strofa sve-
do~i o srpskoj (wego{evskoj) samosvesti da je ”`ivot borba
neprestana i da srpski hod kroz istoriju vodi ka pobedi uz
pomo} Boga Pravde”. Zavr{na strofa srpske himne zaokru-
`uje molitvenu atmosferu u kojoj se molitvom tra`i da ”Bog
Pravde bude prva i posledwa odbrana srpskog roda”. Srpska
himna nije slavqewe Kraqa, ve} molitva Bogu. Ona ima svoj
smisao i bez Kraqa. Po{to se u praksi javqaju i verzije u
kojima se Kraq vi{e i ne pomiwe, evo kompletnog teksta him-
ne ”Bo`e pravde”:
Bo`e pravde, ti {to spase
Od propasti dosad nas,
^uj i od sad na{e glase
I od sad nam budi spas!
Mo}nom rukom vodi, brani
Budu}nosti srpski brod,
Bo`e spasi, Bo`e hrani
Srpskog Kraqa, srpski rod!
Slo`i srpsku bra}u dragu
Na svak di~an, slavan rad:
Sloga bi}e poraz vragu,
A najja~i srpstvu grad!
Nek na srpstva blista grani
Bratske sloge zlatan plod,
Geneza pesme ”Tamo daleko” jo{ nije do kraja istra`ena. Bo`e, spasi, Bo`e hrani
Dabome, ona je nastala za vreme Prvog svetskog rata, tokom Srpskog Kraqa, srpski rod!
povla~ewa srpske vojske i wenog boravka na Krfu. Spomiwe je Nek na srpsko vedro ~elo
Stevan Jakovqevi} u drugom delu ”Srpska trilogija”. Poznato Tvog ne padne gweva grom,
je da pesma ima nekoliko verzija, pa samim tim i autora. Zajed- Blagoslovi Srbu selo,
ni~ko im je da postoje ista ideja i isti motiv. Izme|u dva rata Poqe, wivu, grad i dom!
pesma je bila veoma popularna u svim srpskim krajevima, a we-
na prijem~ivost zadr`ala se do dana{wih dana. Kad nastupe borbe dani,
Na po~etku osme decenije pro{log veka, uporedo sa sli~- K pobedi mu vodi hod,
nim inicijativama u drugim sredinama, i u Srbiji su vo|eni Bo`e spasi, Bo`e, hrani
razgovori o republi~koj himni. Smatralo se da nije potrebno Srpskog Kraqa, srpski rod!
raspisivati poseban konkurs, ve} se opredeliti za jednu od po-
pularnih patriotskih pesama. Naj~e{}e se spomiwala melodija Iz mra~noga sinu groba,
Bini~kog ”Mar{ na Drinu”, a u ”rezervi” je stajala pesma ”Oj, Srpske krune novi sjaj,
Srbijo, mila mati”. U tada{woj dru{tvenoj klimi prigovaralo Nastalo je novo doba,
se da te i sli~ne pesme ”uve}avaju” talas srpskog nacionali- Novu sre}u, Bo`e, daj!
zma. Bilo kako bilo, razgovori o republi~koj himni u Srbiji Kraqevinu srpsku brani,
zavr{eni su bez konkretnih rezultata. U Ustavu Srbije govori- Petvekovne borbe plod,
lo se o zastavi, grbu i drugim znamewima, a o himni pi{e ”da Srpskog Kraqa, Bo`e, hrani,
se utvr|uje zakonom” (~l. 7). Moli ti se srpski rod!
Najzad, posle svega {to se zbilo na jugoslovenskim pro-
storima u ”krvavom ratnom raspadu”, Srbija je vratila svoju Himna za pozdrav i ponos, da se wome di~imo i u wenom
dr`avnost sa svim bitnim atributima. Uz zastavu i grb, dobi- tekstu vazda (pro)na|emo.
la je i himnu – identitetski znak nacije i weno prepoznava- Krsman MILO[EVI]

41
D R @ A V N A Z N A M E W A S R B I J

ZASTAVA

U NEDRIMA
ISTORIJE Pojava zastava me|u Srbima sledi op{tu razvojnu liniju
evropske veksilologije i heraldike, koja ima kvalitet
drevnog, ali se pre svega oslawa na burno doba
koje je trajno obele`io istoriju Starog sveta,
sa posledicama koje traju do danas i na ovaj
ili onaj na~in upravqaju na{im sudbinama.
To je bilo vreme krsta{kih ratova.

I
ako poziv Pape Urbana II, upu}en iz Klermona 1089. godi-
ne, na pohod za osloba|awe Svetog groba nije sadr`avao
eksplicitno uputstvo da se okupqena hri{}anska vojska
ozna~i znamewem krsta, izvesno je da je motiv krsta bio
vidni znak onih koji su se pozivu odazvali. I to pre u duhu
u kome je Papa govorio, odnosno ”uzimawa na sebe krsta”
du`nosti i sudbine, nego kao konkretnog obele`ja pripadawa
ili svrstavawa, bilo nacionalnog, teritorijalnog ili vojnog.
Ana, k}i vasilevsa Aleksija Komnina, opisuju}i {titove krsta-
{a, navodi detaqe wihovih metalnih ukrasa, ali ne pomiwe bi-
lo {ta {to bi moglo predstavqati heraldi~ki motiv ili prepo-
znatqivu sistemsku amblemsku formu na ode}i ili oru`ju krsta-
{a. Ipak, tokom opsade Antiohije 1018. godine pomiwe se da su
vi|ene razli~ite jednobojne zastave kojima su raspolagali zapo-
vednici i koje su, po svoj prilici, imale signalnu funkciju.
DU[ANOV BARJAK
O sredwovekovnim zastavama Srba zna se malo. Izgleda
da je najstariji pomen o zastavi navodna molba zetskog kraqa
Mihaila iz 1078. godine rimskom papi da mu daruje steg i ogr-
ta~. Gotovo 170 godina kasnije nailazimo ponovo na pomen za-
stave, i to povodom te{kog poraza koji je kraq Uro{ do`iveo
od Ma|ara, kada su zarobqeni i kraqev steg, o ~ijem izgledu
nema nikakvog podatka, i sam vladalac.
Ne{to vi{e saznaje se iz popisa poklada kraqa Vladisla-
va u Dubrovniku 1281. godine, gde je zapisano da je u wemu bila
i jedna zastava od crvene i plave tkanine. U crkvi sremskog se-
la Morovi}a ~uvala se jedna stara zastava, koju su neki stru~-
waci smestili u vreme vladavine kraqa Uro{a I, na ~ijoj je jed-
noj strani bila ikona sv. Dimitrija, pra}ena motivom sunca i
Hristovim imenom, a sa druge strane ikona Arhan|ela Mihai-
la. Ta je zastava te{ko postradala tokom posledweg svetskog
rata, i na woj se danas naziru samo nerazgovetni tragovi.
Dragana Samarxi}, koja se kod nas najsistemati~nije bavi-
la veksilolo{kim temama, navodi u svojoj kwizi Vojne zastave
Srba do 1918. srpsku vlastelu Prodana, Vladimira i Vitomi-
ra, koji su 1323. godine pod zastavama
opusto{ili Konavle, Trebiwe i Dra~e-
vicu. Za kraqa Stefana Uro{a De~an-
skog zna se da je 1326. godine uputio po-
slanstvo mamelu~kom sultanu u Aleksan-
driju, od koga je dobio na dar `utu za-
stavu. Kod mameluka je `uta boja smatra-
na prerogativom vladara, i misli se da
je mo`da vojska de~anskog kraqa pod tom
zastavom izvojevala svoju istorijsku po-
bedu kod Velbu`da nad Bugarima, ~etiri
godine kasnije. Po predawu, ta se zasta-
va ~uvala u Kotoru i iznosila samo o
prazniku gradskog patrona svetog Trifu-
na.
Na osnovu odredbe o pravu stego-
no{e na ”priselicu“, odnosno na stan i
boravak, u Du{anovom zakoniku (~lan
155), mo`emo pouzdano tvrditi da je
srpska vojska tog vremena koristila ste-
gove, odnosno zastave, ali kako su one
izgledale, i daqe mo`emo samo pretpo-
stavqati. Takve pretpostavke se uglav-
nom zasnivaju na dve zastave sa~uvane u
Hilandaru, od kojih se jedna tradicio-
nalno naziva Du{anovom. Ta je zastava
trougaonog oblika, i {ivena je od delo-
va naranxaste, `ute i zelene tkanine; na
woj je prepoznatqiv motiv krsta sa tri
antene, od kojih su gorwa i dowa kra}e,
a sredwa du`a.
Na{i sredwovekovni numizmati~ki
izvori ne mogu se pouzdano koristiti za
veksilolo{ku identifikaciju. Nisu u
pravu kada pretpostavqaju da {tit sa
trakama na novcu Vuka Brankovi}a pred-
stava wegove zastave; u takvom obliku

42 1. avgust 2006.
E : H I M N A , Z A S T A V A I G R B

zastavqa se nikada nije prikazivala na

savremenom kovanom novcu, niti je uop{te
imala zna~aj i funkciju grba, ~ak i kada je
bio u pitawu sakralizovani objekat, kao
~uveni ”oriflam“ (zlatni plamen) Karla
Velikog ili ”gavranova zastava“ vikin-
{kih osvaja~a Britanije. Me|utim, sfra-
gisti~ki izvori, posebno oni kowani~ki
pe~ati bosanskog porekla, mogu da nam
omogu}e izvestan ta~niji uvid. Tako pe~ati
kraqeva Tvrtka I i Stefana Ostoje prika-
zuje zastave sa krstom, a pe~at kraqa Ste-
fana Dabi{e prikazuje heraldi~ku zasta-
vu, izvedenu iz grba, sa kosom trakom i
{est krinova. Za Stefana Toma{a zna se
da je od pape, sli~no nekada zetskom kra-
qu Mihailu, tra`io da mu po{aqe zasta-
vu kao znak podr{ke. Jedan sa~uvani pe-
~at srpske despotice Angeline Brankovi}
(„sveta majka Angelina“) prikazuje an|ela
koji dr`i zastavu sa motivom dvoglavog
orla.
Kona~no, portolani, pomorske kar-
te, omogu}avaju da veksilolo{ki motiv do-
punimo bitnim saznawem o bojama. Za
istoriju srpske veksilologije posebno je
va`an portolan Anhelina Dulserta iz
1339. godine, gde se nad oznakom za Sko-
pqe vidi `uta zastava sa crvenim dvogla-
vim orlom i natpis Seruja. Saznawe o `u-
toj zastavi, koju je Stefan De~anski pri-
mio od egipatskog sultana, i podatak da je
crveni dvoglavi orao bio privilegija ro-
mejskih sevastokratora, otvara {iroke
mogu}nosti za pretpostavke, ali za sada
ne i za ~vrste zakqu~ke.
Posle pada srpske despotovine pod
tursku vlast, o zastavama u Srbiji i kod
Srba vlada muk! Povremeni podaci o kr-
sta{kim zastavama Jovana Kapistrana
pod Beogradom, ili o stegu Jovana Nenada
u Pomori{ju, nedovoqni su da bi se na
osnovu wih moglo i{ta odre|enije re}i o
srpskoj veksilologiji s kraja 15. i tokom
16. veka. Pogotovu se ne mo`e govoriti o
dr`avnoj veksilologiji, jer srpske dr`a-
ve, u naj{irem smislu re~i, nema! Ima,
me|utim, brojnih pomena o zastavama, ste-
govima, barjacima, pod kojima deluju haj-
duci, uskoci, razne oru`ane ~ete, pojedin-
ci i jedinice u stalnoj ili povremenoj slu-
`bi novih gospodara ovog dela Balkana.
To su plemenske, li~ne ili vojne zastave.
I one, iako deo op{teg veksilolo{kog
prou~avawa, ne}e ostaviti vidnog traga
na potowu istoriju srpske zastave.
USTANI^KI PO^ETAK
Nova srpska veksilolo{ka istorija
zapo~iwe u isto vreme sa obnovom srpske
dr`avnosti, odnosno sa podizawem Prvog
srpskog ustanka 1804. godine. Visoka Por-

43
D R @ A V N A Z N A M E W A S R B I J

ta bila je u to vreme u savezu sa Ovaj je grb prihvatila je i

carskom i pravoslavnom Rusi- PRVI STEGOVI usvojilan Srpska crkva u svom
jom, Napoleon je krenuo u pohod Prve zastave i stegovi ustanika posedovali su lokalni transdunavskom uto~i{tu sa en-
i Turska mu je bila potrebna kne`evi i oberkne`evi. Za wih je svojstvena proizvoqnost u tuzijazmom, i tom ~iwenicom je
kao jaka i stalna pretwa na ju- bojama i motivima, ali je najve}i broj ipak nosio neku ikonu krst sa ocilima prerastao iz
`nim granicama Austrije i Ru- pra}enu prigodnim tekstom. Za mnoge od tih ranih zastava teritorijalnog u Grb srpske na-
sije; niko nije `eleo oslobo|e- mo`e se s prili~nom uvereno{}u tvrditi da su zarobqene cije, gde god ona bila i kakva kod
we Srba od turskog jarma. od Turaka, te da su novim vlasnicima poslu`ile kao prigod- bila wena sudbina. Krst sa ~e-
Sledstveno, Srbi su bili pre- ne borbene oznake, razumqive samo wima, a mogu}i izvor tiri ocila postao je op{tena-
pu{teni sami sebi. Prvi put, konfuzije u neprijateqa. rodno, transvremensko i tran-
koliko je sezalo pam}ewe, Sr- Krajem 1804. godine na zastavama su po~ele da se poja- steritorijalno znamewe, neka
bi nisu bili u poziciji da pret- vquju i heraldi~ke kompozicije. Jedna od sa~uvanih Kara- vrsta Kov~ega zaveta izme|u Sr-
hode stranoj sili u pohodu, ili |or|evih zastava iz tog vremena ima plavo lice, na kome je ba i wihove istorije, vere i bu-
da se za sebe bore pod stranim umetnut narodni grb Srbije, prema modelu iz @efarovi}e- du}nosti! Grb je postao ikona!
znamewima. Bili su slobodni ve kwige, i belo nali~je na kome je umetnuta ikona sv. Ste- Najva`nija inovacija nije
da stvore sopstvene ikone oslo- fana Prvoven~anog. Druga zastava iz istog doba opisana je se pojavila na zastavi, ve} na
bo|ewa i ratovawa. U potrazi kao svilena, zelenkasto-`uta, sa ikonom sv. \or|a na licu pe~atu vrhovnog vo`da. Taj pe~at
za tim ikonama, ustanici su se i srpskim grbom na nali~ju. sadr`i tri ovalna {tita nad-
okrenuli ka severu, gde je, na vi{ena zatvorenom krunom.
drugoj obali Save i Dunava, `i- Gorwi {tit nosi motiv krunisa-
velo brojno srpsko stanovni{tvo na teritorijama kojim su vla- nog dvoglavog orla, a dva dowa grb srpske nacije i grb Bosne! Po-
dali Habzburzi. Kao pravoslavni hri{}ani, bili su dru{tveno java dvoglavog orla bila je politi~ki akt par excellence. Mada je
i administrativno getoizovani u odnosu na dominantne rimoka- orao milenijumski solarni simbol, drevno znamewe vrhovnih bo-
tolike. Bili su seqaci, trgovci, ~esto vezani obaveznom slu- `anstava neba, on u svom dvoglavom vidu poseduje posebno poli-
`bom u okviru Vojne granice prema teritorijama pod turskom ti~ko i hijeratsko zna~ewe. U narodnom poimawu, oslowenom na
upravom. Me|u wima je bilo onih obrazovanih, ~esto izvanred- interpretaciju @efarovi}eva ”Stematografija” taj grb je postao
no obave{tenih i uticajnih qudi. Svi su oni imali svoj san... znamewe ”Carstva od Nemawe ustanovqenog”. Pojava takvog zna-
Kada je 1805. godine formiran Praviteqstvuju{~i sovjet, mewa mogla se tuma~iti samo na jedan na~in: ustani~ki Srbi su
ideja o srpskoj dr`avi ve} je pustila koren. Nije poznato ko je snivali obnovu Nemawi}kog carstva. [tit sa apokrifnim grbom
bio autor, ali je prvi poznati pe~at tog sovjeta predstavqao ja- Bosne bio je samo potvrda da }e ta obnova biti u wegovim sred-
snu izjavu o nacionalnom programu; na wemu su dva krunisana wovekovnim granicama! Za to vreme, i za tu fazu ustanka, to je
ovalna {tita: na jednom je krst izme|u ~etiri ocila, na drugom bila smelo obnarodovawe nacionalnog programa. ^ini se da u
otrgnuta veprova glava rawena strelom. Zna~ewe tih motiva bi- prvo vreme to ipak nije izazvalo veliku pa`wu. Reakcija }e do}i
lo je sasvim jasno: vi{e se to nije ticalo samo one Srbije pod tek posle 1808, kada je ruski kancelar knez Prozorovski optu-
turskom vla{}u, ovo je bilo op{tesrpsko obele`je! Bitke su se `io ustanike da te`e obnovi Srpskog carstva, pitaju}i se da li
vodile lokalno, ali zna~aj borbe i weni ciqevi nisu bili ogra- bi u slu~aju uspeha poku{ali da zauzmu i Carigrad!
ni~eni teritorijom na kojoj su se odigravali sukobi! [tit sa kr- Od 1808. godine uo~ava se i pojava novog tipa zastave me-
stom izme|u ~etiri ocila u stvari je stari vizantijski rebus, na- |u ustanicima: zastave i stegovi Kara|or|a i wegovih vojvoda
stao za vladavine dinastije Paleolog. Autoriteti se uglavnom imaju sada na licu grbove Srpske nacije i ”Tribalije”, a na na-
sla`u da je verovatno ta~no ~itawe ”Kraq kraqeva koji kraquje li~ju carskog ruskog orla kao potvrdu politi~ke i vojne za{tite
nad kraqevima”, ili ”Sveti krste pomozi kraqu koji vlada nad tog mo}nog pravoslavnog carstva. Te zastave i stegovi poklapaju
kraqevima”. Transformacija gr~kih slova ”beta” u ocila dogo- se sa uvo|ewem prvih uniformi, ali do 1811. godine nisu ima-
dila se po~etkom 14. veka. Pseudo-Kodin izri~ito navodi da je li odlike sistema. Od tada lica zastava su crvena, sa motivom
pomorska zastava Carstva sadr`ala krst izme|u ocila. dva {tita nad kojima su {lemovi sa ~elenkama i plavo posta-
vqena zlatna kruna, a ispod panoplijumi oru`ja, oru|a i zasta-
VIZANTIJSKI REBUS va. Na nali~ju `ute boje sada se nalazi veliki crni ruski car-
Motivi za taj preobra`aj ostali do danas u domenu naga- ski orao, na ~ijim je grudima crveni {tit sa ikonom sv. Georgija
|awa. Taj vizantijski rebus je u Srbiju stigao relativno kasno. okru`enog lancem Ordena sv. Andreja Prvozvanog.
Najraniji nalaz je polijelej u De~anima, dar knegiwe Milice i U poznu jesen 1813. prvi srpski ustanak je bio skr{en. Po-
wenih sinova, a deceniju kasnije ve} ga nalazimo i na novcu de- sle vi{e od devet godina ispuwenih slavnim bitkama, isku{e-
spota Stefana Lazarevi}a. Kada su krst i ocila od zlatnih po- wima i stradawima, Srbija je bila ponovo pot~iwena. Porazu
stali srebrni, ne znamo ta~no, ali je nesporno da je u toj kom- su kumovali mnogi: unutra{wa nesloga vo|a, nezainteresovana
binaciji poreklo kasnijih srpskih nacionalnih boja – crvene i Rusija, osvetoqubiva Britanija i oportunisti~ka Austrija.
bele. Ta transformacija krsta sa ocilima u srpsko heraldi~ko Ipak, to je bio privremeni poraz. Bio je potreban jo{ jedan na-
znamewe registrovano je kao ”grb srpskih zemaqa” u ”Ilirskim por da se postigne nekakav stepen suverenosti, makar i ograni-
grbovnicima”, i kao poqe u kompozitnim grbovima ”Ilirskog ~ene. [to se heraldike ti~e, me|utim, bi}e potrebno jo{ dva-
carstva”, pa ih je kao takve preuzeo i Mavro Orbini, a kona~- deset godina da bi ono {to su ustanici prepoznali na samom
no ozna~io Pavle Vitezovi}, dodaju}i i poetsko obrazlo`ewe po~etku ustanka, dobilo zvani~nu potvrdu. Taj posao je pripao
koje je @efarovi} do detaqa preveo: Krst, ocila, Serblii sto- knezu Milo{u, ~oveku ~ija su lukavost i upornost bile i ostale
jat napisani/ radi krsta v ot~estvje mnogi prijat brani./ Niwe tako redak kvalitet me|u wegovim savremenicima, i jo{ vi{e
krstu prostertu paki uzjavqajut/ tako, djelom, Serviju, pravo me|u potomcima tih savremenika!
nazivajut. Dragoqub ACOVI]

44 1. avgust 2006.
E : H I M N A , Z A S T A V A I G R B

GRB

U NARU^JU
VEKOVA
Dr`avnu heraldiku formiraju zakonom ili ustavom propisana i za{ti}ena
heraldi~ka znamewa dr`ave ili wenog vladara kao izvori{ta autoriteta, prava
i pravde na tom prostoru i nad wegovim `iteqima i institucijama. Poreklo
dana{weg grba Srbije, iako motivski izvedeno iz sredwovekovne amblematike
i heraldike vizantijskog carstva, posebno heraldi~kih znamewa svetorodnih
dinastija Nemawi}a i Hrebeqanovi}a, vaqa pre svega tra`iti u inicijativi
i heraldici Srpske pravoslavne crkve, kao rizni~ara nacionalnih se}awa
i tradicija, i kao izraz pragmati~ne potrebe da se na prelasku iz 17. u 18. vek
heraldi~ki defini{e pojam srpske nacije i wenog istorijskog prava.

N
a sve~anom por- vedeno je 1726. godine
tretu patrijarha izborom beogradskog
Arsenija III, pred- mitropolita Mojsija
vodnika velike se- Petrovi}a i na karlo-
obe Srba ka se- va~ki tron. Prema tvr-
vernim ravnicama, |ewu Dimitrija Ruvar-
predstavqen je do tada ca, i po svedo~ewu Ra-
neposvedo~en patrijar- doslava Gruji}a da su
{ki grb, u kome je {tit li~no videli pe~at mi-
krunisan mitrom, ukra- tropolita Mojsija iz
{en procesionim kr- 1725. godine, zna~i go-
stom, `ezlom i brojani- dinu dana pre izbora
cama; u {titu je na zlat- za arhiepiskopiju, grb
nom poqu srebrni dvo- na wemu je ve} sadr`a-
glavi orao iznad istog vao poqe sa krstom iz-
takvog lava u prolazu! me|u ~etiri ocila. Ne
Na patrijarhovoj nad- mo`e biti bilo kakve
grobnoj plo~i u Kru{e- sumwe da je to poqe
dolu isklesan je grb ko- preuzeto iz Riterove
ji ponavqa sintagmu kwige, i da je izme|u
dvoglavog orla i lava, grba koji je predsta-
ali sa bitnom novinom:
vqao Imperium à Nema-
na grudima dvoglavog
nide institutum i grba
orla vidi se sada oval-
Srbije, odnosno grba
ni {tit sa ~asnim kr-
sa dvoglavim orlom i
stom (ne znamo za stari-
ji primer superpozicije grba sa krstom i ocili-
{tita sa krstom na gru- ma, mitropolit Mojsije
dima dvoglavog orla kod svesno odabrao onaj
Srba od tog). koji se lak{e mogao i
Objediwewe kar- razumeti i braniti.
lova~ke i beogradske Od tada crveni {tit u
mitropolije, priprema- kome je srebrni krst
no jo{ za `ivota mitro- izme|u ~etiri ocila
polita Vi}entija, spro- zastupa i predstavqa

45
D R @ A V N
srpski narod kao zajednicu; to
je grb jedne ve~ne Srbije, one
koju pripadnici tog naroda no-
se sa sobom i u sebi, Srbije
izvan granica, transvremenske
i ekstrateritorijalne. Wime
se Srpska crkva definisala
kao idealni okvir nacionalnog
okupqawa, a sam grb preobra-
zila u grb srpske nacije.
Grb Vojvodstva Srbije,
onakav kakav su ga heraldi~ki
usvojili i definisali u~esni-
ci Majske skup{tine, u{ao je u
carski heraldi~ki repertoar
preko posebne i namenske he-
raldi~ke definicije wegovog
grba kao Velikog Vojvode Voj-
vodstva Srbija. Taj grb se za-
snivao na grbu nacije (na cr-
venom poqu srebrni krst izme-
|u ~etiri zlatna ocila brido-
vima ka patibulumu krsta), a u
formalnoj upotrebi, o ~emu
najboqe svedo~e savremeni pa-
pirni asignati – zauzimao je
mesto na grudima carskog crnog
dvoglavog orla, okru`en lan-
cem Ordena zlatnog runa. U sa-
mostalnom obliku, izvan kon-
teksta grba Velikog Vojvode,
grb Vojvodstva prikazivao se
kne`evski krunisan i zaogrnut
kne`evskom porfirom; umesto
Zlatnog runa, {tit je ponekad
okru`en neidentifikovanom
crvenom ordenskom lentom, sa
tako|e neidentifikovanim cr-
venim Georgijevskim krstom. U
takvom vidu, ali na grudima
carskog dvoglavog crnog orla,
mo`e se videti u reversu za-
stave Vojvodstva Srbije iz
1848. godine. Identi~nost gr-
ba sa krstom i ocilima, kne-
`evske krune i porfire, sa sa-
vremenim grbom vazalne Kne-
`evine u sastavu Osmanskog
carstva, verovatno je uzroko-
vala potrebu da se istra`i ma-
{tovitiji na~in heraldi~kog
prikaza nove stvarnosti.
POREKLO
MOTIVA ca crnogorskog referenduma iz maja 2006. godine, ponovo je la izrazito je stilizovana.
Ve}ina autora u heraldi~-
koj literaturi sla`e se sa
tvrdwom da se osnovni motivski repertoar ranih grbova mo`e stava glave orla, koja je uvek okrenuta na jednu stranu. Krila su
izvesti iz nekoliko sistemskih izvora. Prvi je morfologija mu, po pravilu, ra{irena, vrhova podignutih ili opu{tenih,
{tita i crte` koji na wegovoj povr{ini formiraju metalna oja- ali se to blazonira posebno samo u tom drugom slu~aju, i to kao
~awa. Drugi je elementarna podela poqa {tita na velike povr- orao u poletu. Kqun i kanxe se prikazuju hipertrofirano, u sta-
46
A Z N A M E W A S R B I J
{ine (horizontalna, vertikal-
PREPORUKA I ZAKQU^AK na ili dijagonalna, zrakasta
Na osnovu postignutog dogovora lidera parlamentarnih ili unakrsna) diferencirane
stranaka, Narodna skup{tina je, na zasedawu od 17. avgusta kontrastnim bojama. Tre}i je
2004. godine, donela Preporuku o kori{}ewu grba, zastave protoheraldi~ki fundus am-
i himne Republike Srbije. Polaze}i od fakti~ke nemogu}no- blema, sa posebnim zna~ewem
sti da do promene dr`avnih simbola Srbije do|e bez usta- na teritorijalnom nivou, odno-
vom propisane referendumske procedure, zakonodavci su se sno u ispovednom, rodovskom
poslu`ili istom vrstom pravne dosetke, koja je kori{}ena ili personalnom sistemu sim-
prilikom dono{ewa sli~nog dokumenta o zastavi Srbije. Ta- boli~nih predstava (krst, krin,
ko je pomenuta Preporuka ”preporu~ila” da se do kona~nog tamge, aluzivni i asocijativni
utvr|ivawa dr`avnih simbola Srbije koristi grb utvr|en amblemi). ^etvrti je posebna
Zakonom o grbu Kraqevine Srbije od 16. juna 1882, i to u kategorija motiva, ~ije je aso-
dva nivoa (kao Veliki i Mali grb, pod ~im se podrazumeva da cijativno zna~ewe transvre-
Veliki grb sadr`i Mali grb dopuwen krunisanom porfirom, mensko i transteritorijalno;
dok se Mali grb sastoji samo od krunisanog heraldi~kog {ti- tu sasvim specifi~no spadaju
ta). Novi blazon ispravqa mawkavosti blazona iz 1882: Ve- predstave orla, lava, vuka, me-
liki grb jeste crveni {tit na kome je izme|u dva zlatna krina dveda i zmaja.
u podno`ju dvoglavi srebrni orao, zlatno naoru`an i istih Sa stanovi{ta zanimawa
takvih jezika i nogu, sa crvenim {titom na grudima, na kome za prou~avawe srpske heraldi-
je srebrni krst izme|u ~etiri ista takva ocila bridovima ke, poseban zna~aj imaju tre}a
okrenutih ka vertikalnoj gredi krsta. [tit je krunisan zlat- i ~etvrta grupa izvora, a u kon-
nom krunom i zaogrnut porfirom vezenom zlatom, ukra{e- tekstu teme ovog teksta motivi
nom zlatnim resama, uvezanom zlatnim gajtanom sa istim ta- koje }emo nastojati ne{to de-
kvim ki}ankama, postavqenom hermelinom i krunisanom taqnije da prika`emo: iz grupe
zlatnom krunom. Mali grb jeste crveni {tit, na kome je, iz- protoheraldi~kih izvora: krst,
me|u dva zlatna krina u podno`ju, dvoglavi srebrni orao, krin iz grupe transvremenskih
zlatno naoru`an i istih takvih jezika i nogu, sa crvenim {ti- izvora: orao.
tom na grudima, na kome je srebrni krst izme|u ~etiri ista Orao je otelovqena slika
takva ocila bridovima okrenutih ka vertikalnoj gredi krsta. mo}i. Vladar neba, o{trog
[tit je krunisan zlatnom krunom. Istom Preporukom utvr|e- oka, kome ni{ta ne promi~e,
no je da postoje dva vida zastave: Narodna zastava jeste ho- brz, hrabar i nemilosrdan,
rizontalna trobojka sa poqima istih visina, odozgo na do- osvaja~ visina i lovac bez ma-
le: crvena, plava i bela. Dr`avna zastava jeste horizontal- ne, orao je paradigma prirod-
na trobojka sa poqima istih visina, odozgo na dole: crvena, nih vrlina, slobodnih od zako-
plava i bela, a preko svega, centra pomerenog ka jarbolu za na, svojstvenih, a ne ste~enih,
1/7 ukupne du`ine zastave Mali grb Republike Srbije. Pro- onih kojima se ~ovek mo`e sa-
porcije zastave su 3:2. Pored zastave, Preporukom su utvr- mo pribli`iti, nikada dosti-
|ene i standarte predsednika Republike i predsednika Na- }i. Otuda je orao idealna veza
rodne skup{tine. Prva zadr`ava osnovni model ranijih izme|u carstva visina i ze-
standarti {efa dr`ave: horizontalna trobojka koja, unutar maqskih vladalaca, a sam
bele bordure sa naizmeni~nim nizom plavih i crvenih trou- orao amblem poslanstva bogo-
glova temenima upoqe i sa po jednim crvenim deltoidom u va qudima i onih me|u qudima
svakom uglu, ima poqa istih visina, odozgo na dole: crveno, koji su vlasni da takvo posre-
plavo i belo, a preko tih poqa Veliki grb Republike Srbije. dovawe i takvog glasnika pri-
Druga je horizontalna trobojka sa poqima istih visina, odo- me, jer se od ostalih qudi raz-
zgo na dole: crveno, plavo i belo, a preko tih poqa Veliki likuju koliko se i bogovi raz-
grb Republike Srbije. Obe standarte su kvadratne forme. likuju od svih qudi zajedno i od
Na osnovu Preporuke, Vlada Republike Srbije donela je Za- bilo kog ~oveka posebno. O to-
kqu~ak o upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije. me peva Pindar, slave}i orla
Skup{tina Republike Srbije je 18. avgusta 2004. godi- koji stoji na Zevsovom `ezlu i
ne usvojila Preporuku, a Vlada Srbije pre~i{}en Zakqu~ak wegovu voqu prenosi i saop-
o upotrebi dr`avnih znamewa do dono{ewa novog Ustava! {tava qudima.
Dr`avno razdvajawe Srbije i Crne Gore, kao posledi- Heraldi~ka predstava or-
akuelizovalo dr`avne simbole Srbije. Orao podrazumeva simetriju,
i od toga odstupa jedino pred-
1. avgust 2006.
E : H I M N A , Z A S T A V A I G R B

rijim primerima kqun je zatvoren, log pojave crvenih orlova u pode-

a kanxe su obi~no sa tri ~aporka, jama Bogorodice Qevi{ke ili
kasnije kqun je otvoren, dug i viju- @i~e, te na {atorima despota i
gav jezik ispla`en, a ~aporaka sevastokratora, ali i razlog zbog
obi~no ima ~etiri. Kqun i kanxe koga su se isti takvi orlovi na{li
orla heraldika naziva oru`jem, i i na darovima koje je kraq Milu-
wihovu boju ili metal uvek posebno tin poslao kapeli sv. Nikole u Ba-
nagla{ava. Stariji heraldi~ki iz- riju. Mo`e biti i da je dvoglavi
vori generalno ne razlikuju razne crveni orao na zastavi nad Sko-
vrste orla ili ptica grabqivica, i pqem u portolanu Anhelina Dul-
sve heraldi~ke stilizacije tih pti- serta istog porekla, i da Dulser-
ca potpuno su identi~ne remini- tov podatak o wemu poti~e iz vre-
scencije prehri{}anskog i proto- mena pre preuzimawa carske titu-
heraldi~kog vremena u paraheral- le. U doba srpskog carstva uo~ava
di~ko znamewe. Hronolo{ki najra- se zna~ajna amblematska inovaci-
nija pojava dvoglavog orla u vizan- ja, jer dvoglavi orao po~iwe da se
tijskom gravitacionom podru~ju bio pojavquje u novoj koloristi~koj
bi reqef sa parapetne plo~e od sintagmi: beo na crvenom poqu. O
crvenog {ista iz Stare Zagore, iz tome posebno ubedqivo svedo~e
1011. veka, ali status i uloga tog brojne freske, iz kojih bi se mo-
reqefa nisu razja{weni. Frag- glo zakqu~iti da je verzija despot-
ment epistila templona svetogor- skog znamewa koje opisuje Pseudo-
skog manastira Vatoped iz druge Kodin, sa bisernim orlovima na
polovina 10. veka, na kome je orao crvenom poqu, preuzeta kao znak
krunisan i zauzima sredwu visin- sasvim svojstven despotskom do-
sku zonu, ~ini se da govori da je u stojanstvu u srpskom carstvu. ^ini
pitawu amblem koji ve} ima pose- se da o tome svedo~e i neki drugi
ban status me|u drugim amblemima primeri, kao {to je Jevan|eqe bu-
i da wegovo prisustvo na takvom garskog cara Ivana Aleksandra iz
mestu ne mo`e biti slu~ajnost. Britanskog muzeja, na kome je pri-
Sli~ni primeri su registrovani u kazan carev zet Konstantin, sin
Akronionu i Sevastiji u Maloj Azi- srpskog sevastokratora Dejana, i
ji, u crkvi Panagije Krine na Hio- sam srpski despot po investituri
su, u manastiru sv. Luke u Fokidi i dobijenoj od cara Du{ana, odeven
u crkvi Bogorodice u manastiru u tamnocrvenu haqinu, ukra{enu
Lips. Verovatno najstariji likovni belim dvoglavim orlovima. U Bu-
prikaz tog motiva u direktnoj vezi garskoj je, ina~e, dvoglavi orao
sa ikoni~kom slikom vasilevsa je- mnogo re|i motiv nego u Srbiji.
ste kru`ni kameni reqef iz Afro- Pored starijeg reqefa iz Stare
dizije u Maloj Aziji, iz 12. veka, na kome je prikazan Jovan II zagore, neizvesnog zna~ewa, vaqa pomenuti i reqefnu predsta-
Komnin na supedionu, gde se jasno vide glave dvoglavog orla. vu dvoglavog orla u Melniku iz 13. veka, koji se povezuje sa
Ve} je pomenuto da se kao motiv na ode}i orao, mo`da dvoglavi, Aleksijem Slavom i wegovim uzdizawem na despotstvo, i kapi-
pomiwe i kod Konstantina Porfirogenita, i kasnije kod Pseu- tel sa dvoglavim orlom iz doba Mihaila [i{mana. Prvi numi-
do-Kodina. Ipak, uz izvesnu rezervu: ako je poreklo vizantij- zmati~ki tragovi su na novcu careva Georgija Tertera i Mihai-
skog tekstila od koga je na~iwen pluvijal pape Bonifacija VIII la [i{mana, potom i vidinskog cara Ivana Stracimira. Na
ta~no odre|eno, onda bi kombinovawe na jedinstvenoj tkanini freskama, minijaturama i ikonama retke predstave li~nosti u
tri motiva razli~itog ranga (zlatni dvoglavi orlovi, grifoni i ode}i ukra{enoj dvoglavim orlovima ne prikazuju formu ”kola-
dve osvrnute ptice) na materiji tipa ”kolaste azdije” govorilo ste azdije”, ve} slobodne figure orlova, ili figure orlova
u prilog pretpostavci da u 13. veku dvoglavi orao u Vizantiji komponovane kao deo tekstilne dekoracije unutar floralnih
ima jasne hijerarhijske konotacije, ali da u to vreme jo{ nije prepleta ili venaca. Vaqa tako|e zapaziti da se motiv ”kola-
”znamewe nad znamewima”. ^ini se da je status dvoglavog orla ste azdije” u Srbiji posle pada Carstva vra}a crveno-zlatnoj
u 13. veku lak{e pratiti u nemawi}koj Srbiji nego u samom Ro- formuli.
mejskom carstvu. Uobi~ajeni model predstavqawa vladara u na- Numizmati~ki izvori motiva dvoglavog orla u sredwove-
{em sredwovekovnom slikarstvu podvla~i wihov status u hije- kovnoj srpskoj dr`avi relativno su brojni i dobro dokumento-
rarhiji vaseqenskog carstva, otuda dvoglavi orao na ode}i vla- vani. Kao definisani heraldi~ki motiv dvoglavi orao se javqa
dara, u freskodekoraciji vladarskih zadu`bina, na carskim na novcu despota Ugqe{e Mrwav~evi}a i na novcu despota Ste-
poklonima. Pored ode}e vladara, gde je standardna predstava fana Lazarevi}a. Na dinaru despota \ur|a Brankovi}a prika-
dvoglavog orla u zlatu na crvenoj podlozi, od Stefana Prvo- zan je u aversu {lem sa ~elenkom, u kojoj je dvoglavi orao izme-
ven~anog do kraqa Du{ana dvoglavi orao je naj~e{}e crven, ~i- |u dva roga. U domenu sfragistike prva pojava dvoglavog orla
me se defini{e dostojanstvo romejskog sevastokratora, koji je na {titu kao grba srpske dr`ave nalazi se na prestonom pe~atu
u vaseqenskoj hijerarhiji stajao iznad srpskog kraqa. To je raz- kraqa Tvrtka I. Na jednom pe~atu despotice Angeline Brankovi}

47
D R @ A V N A Z N A M E W A S R B I J

iz 1479. godine dvoglavi orao dardizacije 1841. godine, to

se vidi na zastavi koju dr`i an- OBNOVA ISTORIJSKIH ZNAMEWA je stalni i osnovni heraldi~-
|eo. Motiv dvoglavog orla se Proslava 600-godi{wice Kosovske bitke i rasplamsa- ki motiv crnogorske dr`ave
nalazi i na identi~nim pe~ati- vawe politi~kih i me|unacionalnih sukoba podstakli su na kao ba{tinika sredwovekov-
ma despota \or|a Brankovi}a samom po~etku posledwe decenije 20. veka mnogobrojne ini- nog srpskog carstva. Taj }e mo-
iz 1492. i Jovana Berislava iz cijative za izmenu dr`avnih simbola Srbije. Posle op{ir- tiv trpeti samo izmene koje su
1505, odnosno na pe~atu despo- ne, katkad `u~ne, debate u javnim glasilima, Vlada Srbije je vezane za oznake dr`avnog
tice Katarine Ba}awi iz 1542. obrazovala komisiju sa zadatkom da defini{e predlog gr- dostojanstva (skiptar, orb,
godine. Dvoglavi orao se poja- ba, zastave i himne Narodnoj skup{tini. Komisija se, sa kne`evska, potom kraqevska,
vquje na nakitu, utenzilijama, ogromnom ve}inom glasova, opredelila za obnovu istorij- kruna sa trakama), i bi}e
ukrasnim predmetima, posu|u, skih dr`avnih znamewa: grb sa sadr`ajem {tita iz grba Kra- kombinovan superpozicijom
na arhitektonskim spomenici- qevine Srbije od 1882. godine, trobojnu zastavu bez ikakvog {tita sa lavom u prolazu.
ma, kamenoj plastici, i – poseb- dodatnog motiva, i himnu ”Bo`e pravde”.
no na metalnim horosima crka- HERALDIKA
va i manastira (De~ani, Mar- KRSTA
kov Manastir, Lesnovo). U hro- Heraldika razlikuje vi-
nici sabora u Konstanci Ulri- {e od dve stotine tipova he-
ha fon Rihentala despot Ste- raldi~kih krstova, koji se po-
fan je predstavqen grbom sa sebno blazoniraju; od wih, u
srebrnim dvoglavim orlom. U standardni repertoar evrop-
postnemawi}kom dobu motiv ske heraldike ulazi oko {e-
dvoglavog orla preuzima veli- zdeset. Prvi vekovi u razvoju
ka{ka porodica Crnojevi}a, o grbova, me|utim, uop{te ne
~emu je ostalo impresivno sve- poznaju tu pletoru formi i
do~anstvo, pre svega u kamenoj detaqa, i krst tretiraju kao
plastici starog Cetiwskog ma- prepoznatqiv hri{}anski
nastira, na pozla}enom srebr- znak, ~ija likovna interpre-
nom pe~atu sa osniva~ke poveqe tacija zavisi pre svega od
Manastira i u inkunabulama raspolo`ivog prostora na
Cetiwske {tamparije. Taj je {titu i umetni~kog senzibili-
orao u poletu, krunisan, pone- teta majstora (slikara ili
kad okru`en {estokrakim zve- zanatlije) kome je povereno
zdicama i opremqen inicijali- wegovo aplicirawe. Otuda
ma i siglama. Na zastavicama se u heraldici relativno ka-
Oktoiha pojavquju se i dva an- sno javqaju inovativne i ma-
|ela kao ~uvari grba, a naj~e- {tovite forme krsta, izvan
{}e se oko {tita vije uvezani onih koji su tokom vekova smi-
floralni venac. Potowe heral- {qeni za liturgi~ke ili de-
di~ke interpretacije grba Cr- Standarda Predsednika Republike Srbije
korativne potrebe.
nojevi}a saglasne su u pogledu crvene boje poqa, ali se me|u- Sredwi vek i odnos prema veri nisu dopu{tali u tom po-
sobno razlikuju u dva va`na izdawa: orao nije u poletu, ve} u gledu preteranu slobodu. Zanimqiva pozna resurekcija vita u
standardnoj pozi podignutih krila, orao je naj~e{}e zlatan i srpskoj heraldici mo`e se videti u grbu navodnih potomaka
krunisan, ali se javqa i kao crn i kao srebrn. U crnom izdawu sredwovekovnih Brankovi}a grofova Brankovi}a od Jajca i Bje-
podse}a na poznatog dvoglavog orla sa {estokrakom zvezdicom le, gde se u 4. kvartiru grba iz 1746. godine nalazi na crvenom
izme|u glava sa pe~ata \er|a Kastriote Skenderbega, koji se poqu srebrni krst izme|u ~etiri iste takve vite.
konvencionalno i, shodno potowoj heraldi~koj praksi defini- Krst izme|u ~etiri ocila se u Srbiji javqa iznena|uju}e
{e kao crn, mada se razlog za takvu varijantu grba Crnojevi}a kasno i diskretno. Prvi poznati slu~aj registrovan je na ukra-
mo`da mo`e pre na}i u ~iwenici da su pozniji sastavqa~i gr- snim lancima za ve{awe polijeleja manastira De~ani, daru
bovnika imali u vidu aluzivno i sugestivno ukazivawe na pre- knegiwe udove Milice i wenih sinova. Mada postoji mi{qewe
zime dinastije. Da je u postnemawi}koj Crnoj Gori dvoglavi da, u stvari, i nije re~ o ocilima nego o incidentalnoj {ari
orao smatran grbom Nemawi}a i sredwovekovne srpske dr`a- dobijenoj upotrebom tipskog livarskog i kova~kog alata, delimo
ve ima mnogo dokaza. To je se}awe nad`ivelo propast sredwo- stav da je mo`da tipski alat kori{}en za dobijawe odre|ene
vekovnog suvereniteta i potowih autonomija, na {ta ukazuje grb forme, ali da se ta forma `elela, a da nije nastala slu~ajno i
sa dvoglavim orlom u poletu, koji u kanxama dr`i ukolutanu samo zbog dekorativnih razloga. Ni druga registrovana rana
zmiju na bunarskom kamenu manastira Podostrog u Podmainama pojava krsta sa ocilima kod nas nije bez kontroverzi. Re~ je o
kod Budve, a poti~e iz najpoznijeg doba 17. veka. U predlo{ku obolu Stefana Lazarevi}a, na kome se vidi krst izme|u ~etiri
mitropolita Danila carskom Ministarstvu spoqnih poslova u mesecolika amblema, koji bi, po analogiji sa potowim grafi~-
Sankt Peterburgu iz 1715. godine motiv glavnog {tita grba Cr- kim interpretacijama, mogli biti i sasvim banalizovana obla
ne Gore krunisani je dvoglavi orao u poletu. Posle 1749. godi- ocila.
ne, kada je dvoglavi orao (sa krstom izme|u glava ili bez wega) Od znamewa Srpske pravoslavne crkve, preko amblemati-
unet u ”Pe~at cele Crne Gore”, pa do wegove heraldi~ke stan- ke i heraldike Prvog i Drugog srpskog ustanka, do progla{ewa

48 1. avgust 2006.
E : H I M N A , Z A S T A V A I G R B

Kne`evine Srbije, krst sa ~e- ne`ansku ode}u, japanski mon,

tiri ocila prerastao je u sim- dogonske toteme. Heraldi~ka
bol koji je vi{e od grba. Otu- stilizacija krinovog cveta, ko-
da potreba da se o`ivi wegov ja se ne sla`e sasvim sa bota-
rebusni kontekst i, ~ini se, ne- ni~kom definicijom, osnov je
iscrpna energija da se iznala- teorija koje izvor motiva tra-
`ewem novih i novijih ~itawa `e izvan sveta flore (trozu-
aktivira wegovo skoro magij- bac, vrh kopqa ili strele, boj-
sko zra~ewe. Zna~aj tog grba za na sekira, pelta, silueta golu-
Srbe i me|u Srbima uo~ili su ba, i sl.). Danas je, ipak, uglav-
dosta rano austrijski i ugar- nom {iroko prihva}eno mi-
ski autoriteti, pa se motiv kr- {qewe da je u pitawu cvet, i to
sta sa ocilima nalazi u grbo- vrsta irisa (Iris pseudoacorus).
vima darovanim porodicama Slika krina u srpskim gr-
nekolikih srpskih grani~ar- bovima, koliko god bila ~esta
skih oficira (Prodanovi} od izvan formalnog okvira povr-
U`i~ke Kamenice, Milinkovi}, {ine {tita, javqa se dosta po-
vojvoda i baron Stefan Pe- zno s obzirom na op{tu dina-
trovi} Kni}anin), a od 1849. miku {irewa heraldi~kih sli-
do 1860. godine to je i grb Voj- ka kod nas. Pored grba Kotro-
vodstva Srpskog, ili Vojvodi- mani}a, o ~emu }emo ne{to da-
ne. qe, nalazimo ga jasno defini-
Samo ocilo se najranije sanog na grbu despota Stefana
javqa u srpskoj porodi~noj he- Standarda Predsednika Narodne skup{tine Lazarevi}a (na heraldi~kom
raldici kao motiv u grbu li- Republike Srbije pe~atu sa Mile{evske darov-
tvanskomaloruskog roda srp- nice), te na veoma sli~nom pe-
skog porekla Despot Zenovi}, potom u grbu barona Josifa La- ~atu \ur|a Brankovi}a iz 1428. godine. U tom vremenu krino-
zari}a od Lindara, a najmla|i slu~aj je grb Slobodana Roberta vi na {titu ne mogu se smatrati izrazom vazalstva prema Ugar-
[uki}a iz Australije, registrovan u College of Arms u Londonu. skoj, jer je do tada u ugarskoj heraldici an`ujske krinove Karla
I sam oblik ocila bio je predmet zanimawa istra`iva~a. O Roberta i Ludovika Velikog ve} zamenila amblematika luksem-
motivu ocila u zapadnoj evropskoj heraldici pisao je dr Oto bur{kog doma. Na zapadu, me|utim, motiv krina se povezuje sa
Nojbeker, koji prvu pojavu ocila u jednom zapadnom grbu sme{ta Srbijom od sredine 15. veka, upravo u uverewu da je re~ o ugar-
u 1334. (uz ogradu da grb mo`da poti~e jo{ od 1266!). skim vazalima od vremena An`ujaca. Tako se u spisu Hansa Bur-
U srpskoj heraldici krst sa ocilima, kao grb nacije, nala- kgrafa iz 1452. ”srpskom caru” pripisuje naredni grb: {tit
zi se u brojnim varijantama i podvarijantama. Li{eni bilo ka- rascepqen, desno na crvenom dve zlatne grede, levo crveno
kvog nacionalnog heraldi~kog autoriteta, Srbi su svoj nacio- posuto zlatnim krinovima, a u grbovniku iz 1535, za koji se
nalni grb tuma~ili pre u skladu sa utiskom i ose}ajem nego sa misli da je mogao nastati prepisivawem Miltenber{kog gr-
bilo kakvim zahtevanim heraldi~kim standardom ili propisom. bovnika, pripisan je ”srpskom caru”, grb koji se od prethodnog
Otuda se krst javqa i kao {apast, re|e kao skra}en ili gr~ki, razlikuje samo u tome {to je leva polovina {tita plava umesto
ocila kao obla i uglasta, otvorena ili zatvorena, kao antro- crvena.
pomorfni polumeseci, se~iva halebarde, kao mawe ili vi{e Pitawe heraldi~kog krina i wegovo postojawe na regali-
prepoznatqiva slova; boja ocila varira od srebrne, preko jama u Srbiji mo`e se relativno konzistentno pratiti kao deo
zlatne do ~elikaste. Boja poqa je konstantna, crvena, osim u vladarske ideologije i kao praksa pozivawa na legitimitet.
slu~aju aktuelnog grba Srpske pravoslavne crkve, gde je poqe Otuda se regalije sa krinom ~e{}e pojavquju kada je amblemat-
belo, a krst sa ocilima zlatan, ~ime se emulira sintagma Ne- ska poruka namewena evropskom Zapadu, a u razdobqima kada
beskog Jerusalima (Jerusalim od zlata i srebra). U jednom kra- postoji institucija Mladog kraqa i da vidno obele`i razliku u
}em vremenu na krake krsta apliciraju se ma~ i jubilarne godi- statusu. Izazovna spekulacija bi nas vodila ka zakqu~ku da qi-
ne oba srpska ustanka. qanove regalije nisu bile samo heraldi~ki motiv, ve} slika re-
alne garniture vladarskih insignija, verovatno rimskog pore-
NEDOUMICA OKO KRINA kla. To bi, sledstveno, moglo da ponudi obja{wewe za pojavu
Verovatno nijedna heraldi~ka tema nije izazvala toliko qiqanove krune i skiptra kao regalija bosanskih kraqeva, te
kontroverzi i nedoumica kao {to je to slu~aj sa krinom (qiqa- kao povod za dopunu prvog grba Kotromani}a heraldi~kim kri-
nom). Razlog za to je bar trostruk: u pitawu je izvanredno ra- novima.
{iren motiv, ~iji se zna~aj i domen primene prote`e daleko iz- Motiv heraldi~kog krina pojavquje se u grbovima Kotroma-
van granica same heraldike, a u geografskom smislu je gotovo ni}a od vremena prvog kraqa te dinastije Stefana Tvrtka I.
sveprisutan, deo je hri{}anskog kulta Bogorodice, najzad, pred- Jednostavnoj heraldi~koj slici, nasle|enoj od oca, bana Stjepa-
stavqa privilegovani amblem francuskih kraqeva i deo wiho- na II, koja se sastojala od jedne trake u poqu, a koju je i sam ko-
ve vladarske ideologije na ~elu jedne evropske i svetske sile. ristio kao ban, Tvrtko je posle krunisawa dodao {est krinova,
Govore}i o rasprostrawenosti, Mi{el Pasturo pomiwe po tri sa svake strane trake.
mesopotamske pe~atne cilindre, egipatske bareqefe, mikensku Motiv krina je u Srbiji, posle pada sredwovekovne dr`a-
grn~ariju, sasanidski tekstil, galski i mamelu~ki novac, indo- ve, postepeno padao u zaborav. Pre heraldi~kog o`ivqavawa

49
D R @ A V N A Z N A M E W A S R B I J E: H I M N A , Z A S T A V A I G R B

posredstvom Ilirskih grbovni- kada je obnovqena verzija grba

ka, nailazimo na krin samo Imperium à Nemanide institutum
kao povremen i ornamentalni sa sve parom zlatnih krinova,
motiv, kao senku se}awa. Nije onako kako su ga nekada davno
nam poznato odakle je autor iz- preneli i od zaborava sa~uva-
vornog Ilirskog grbovnika li Ilirski grbovnici, Paul Ri-
preuzeo dva zlatna krina kao ter i Hristifor @efarovi}, i
deo carskog grba Du{anovog, spojena sa grbom nacije. Ta je
odnosno kao grba Nemawi}a. renesansa bila, na`alost,
Ima osnova da se zakasne- kratkog veka. Ve} 1919. godine
la renesansa heraldi~kog krina odlu~eno je da se krinovi izo-
kod nas pove`e sa radom i de- stave sa novog grba Kraqevine
lom Mihajla Valtrovi}a. To na- Srba, Hrvata i Slovenaca.
ro~ito biva izra`eno u dva we- U savremenoj teritorijal-
gova velika projekta: insignija- noj heraldici Srbije krin je
ma lanca Ordena sv. kneza La- Zastava Srbije na jarbolu ispred zdawa re|a pojava, i to pre svega u gr-
zara, osnovanog povodom 500- Ujediwenih nacija u Wujorku bovima op{tina koje pola`u
godi{wice Kosovske bitke i mi- pravo na istorijsko ili teri-
ropomazawa kraqa Aleksandra I Obrenovi}a u @i~i, i nacrtu torijalno nasle|e Hrebeqanovi}a (beogradska op{tina Laza-
za krunu i porfiru Kraqevine Srbije, na~iwenim za krunisawe revac, Despotovac), odnosno u mestima ~ija je lokalna slava po-
kraqa Petra I u Beogradu 1904. godine. Valtrovi} se u tom podu- vezana sa nekim od velikih Bogorodi~inih praznika ([abac).
hvatu mogao osloniti na grb Kraqevine Srbije od 1882. godine, Dragoqub ACOVI]

Urednik priloga
Branko KOPUNOVI]

Lektura
Mila BARJAKTAREVI]

Likovno-grafi~ki uredio
Branko SIQEVSKI

Fotografije
Goran STANKOVI]
i Radovan POPOVI]

Korektura
Sla|ana GRBA

50 1. avgust 2006.