ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТРАНА ШКОЛА

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“ , БЕОГРАД

Семинарски рад

Предмет: Здравствена нега

СЕСТРИНСТВО-ПРОФЕСИЈА И ВОКАЦИЈА

Ментор: Студент:
Др.Александра Крстић Николина Кнежевић 52-II/23

Београд, 21.11.2023.
 Садржај

Увод...................................................................................................................................1
Историја сестринства у
Србији................................................................................................................................2,3,4
Сестринство:професија и/или
вокација.............................................................................................................................5,6
Теорије и теоријски модели у
сестринству.........................................................................................................................7,8,9
Етички принципи................................................................................................................10
Кодекс професионалног понашања..................................................................................11
Медицинска сестра............................................................................................................12
Закључак..............................................................................................................................13
Литература...........................................................................................................................14
 УВОД

Нега болесних и немоћних је стара колико и људска раса, а истовремено представља

један од најстаријих облика организоване професионалне активности усмерене на
потребе човека, његовог здравља и добростања. На овим темељима британска
медицинска сестра и хуманиста Флоренс Најтингејл у 19. веку оснива савремено
сестринство. Кроз историју, медицинска сестра као професија пролазила је кроз низ
развојних фаза, увек покушавајући да реагују на изазове професије, пратећи савремене
трендове и потребе друштва, али и развој комплементарних наука које су у бази
здравствене неге, основне научне дисциплине у струци за медицинске сестре. Од
професије која је у почетку била оријентисана искључиво ка болести и пацијенту, модерна
медицинска сестра је данас поље професионалне делатности медицинских сестара,
здравствених професионалаца који су независно или у мултидисциплинарним
здравственим тимом, примењују велики број интервенција како би се побољшала
здравствена, превенција болести, као и нега, лечење и рехабилитација болесних људи.
Може се рећи да је за данашњи ниво професионалног развоја и интегритета медицинске
професије,најзаслуженија медицинска сестра, истраживач и универзитетска професорка
Вирџиније Хендерсон (1897-1996). Дефинисање медицинске сестре као "холистичке
здравствене професије усредсређене на човека на различите нивое здравља, од настанка
живота до смрти", као и процес неговања, као научни метод неговања рада, који се
заснива на "пружању помоћи појединцу, групи или заједници када им недостаје снаге,
воље или знања, на било ком од три основна аспекта здравља", Хендерсон пружа научну
фондацију за модерну негу и ствара услове за активно учешће чланова ове професије у
здравственом систему, на сва три нивоа здравствене заштите – примарне, секундарне и
терцијарне. Одлучном неговањем као интегралном и независном професијом унутар
здравственог система, модерна медицинска сестра суочава се са низом професионалних,
образовних и социјалних изазова, нарочито у земљама у којима професија за медицинске
сестре још увек има неадекватно друштвено имиџ, како у јавним тако и у
професионалним круговима.

1
 Историја сестринства у Србији

Посебно место у српској историји развоја сестринску професију заузела је фигура Надежде
Петровић, српска сликара, али и добровољна болничарка у балканском и Првом светском
рату (Слика бр.1). Она је једна од сестара које су изгубиле живот спасавајући друге,
преминула је од пегавог тифуса 1915. Вариола вера је 1972. однела животе Милке
Ђурашић и Душице Спасић, које су имали 23 године и добровољно су се одазвале
сестринском позиву.

Слика 1. Надежда Петровић у Првом светском рату као болничарка

Ивор: https://sr.wikipedia.org/sr-
el/%D0%9D%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D
1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Међу медицинским сестрама које су радиле на претећима модерне Војно-медицинске

академије - у болници Гарисон, Централној војној болници, војној болници и главној
војној болници, има и добитница медаљњ "Флоренце Најтингејл".

2
Српске болничарке и медицинске сестре које су радиле у Првој гарнизоној болници у
Београду основане 1836. (Слика бр.2) Претечи савремене ВМА:
- Боса Ранковић (1872-1933), високо цењена и поштована главна сестра у унутрашњм делу
Војне болнице у Београду, добитница је медаље „Флоред Најтингејл“ 1931.
- Медаља "Флоренс Најтингејл" додељена је 1933. године и Софији Игрошанац (1877-
1950), главној сестри на хируршком одељењу Главне војне болнице у Београду.
- Две године касније наведена медаља уручена је и Ружи Хелих (1880-1954),
инструментарки Главне војне болнице, касније директорки Школе за сестре нудиље у
Београду.
- Ксенија Васиљевић Беренговић (1896-1978), била је прва квалификована сестра нудиља
која је 1939. године за свестан,предан и пожртвован рад добила медаљу „Флорец
Најтингејл“

Слика 2. Српске болничарке и медицинске сестре које су радиле у Првој гарнизоној

болници у Београду основане 1836.
Извор: https://www.vma.mod.gov.rs/sr-lat/o-vma/istorijat

Шестог фебрауара по новом, односно 25.јануара по старом календару. 1876. године у

Дворани београдске оштине, основано је Српско друштво Црвеног Крста.Ангажовањем
Друштва Црвеног крста из Женеве и Дрштва Црвеног крста из Београда основана је 1921.
године „Школа за нудиље“ данашња Медицинска школа на Звездари (Слика бр.3),прва

3
директорка била је Мис Едит Њутн, студентица Флоренс Најтингејл. Школа је трајала
четири године организована по типу интерната, а уписивана је са 18 година и завршених
осам разреда гимназије. Студенти су носили преписану униформу као знак професије, а
дипломирани студенти, заједно са дипломом, такође су имали брош изузетне израде са
имиџом Косовке девојке као знак припадања професији (Слика бр.4)

Слика 3. Школа за нудиље, 27.05.1928., Београд

Извор: https://m.rts.rs/page/tv/ci/story/19/rts-svet/4624587/.html

Слика 4. Брош Косовке девојке

Извор: Савез удружења здравствених радника Србије
Реагујући на потребу подизања нивоа образовања медицинских сестара, 1952. Отворена
је Виша школа за медицинске сестре Црвеног крста Југославије. 1958. године основана је
Виша медицинска школа као независна институција, којој је 1973. припојена Виша школа
за медицинске сестре Црвеног крста Југославије.

4
 Сестринство: професија и/или вокација

Незаобилазно питање у рефлексије о сестринству јесте оно о сестринству као професији

(струка) или као вокацији (позив). Ако пођемо од историјске чињенице да је нега
болесника или рањеника позната откад постоје трагови развоја људске цивилизације,
онда нећемо далеко стићи у утврђивању смисла и значења сестринства као професије
и/или као вокације. Тај је податак довољан да се схвати важност и нужност једне
неговатељске професије у друштву. Сестринство какво познајемо данас започело се
развијати као професија тек у ХІХ. веку. Почетак се веже уз име Флоренс Најтингејл (1820.
1910.) која је на сестринство гледала као на једну само-дефинисану моралну праксу која је
усмерена на неговање.
Требало је, међутим, проћи много времена да сестринство добије статус посебне
професије, а то се није догодило пре шездесетих година ХХ. века, након уложеног великог
рада и труда око јаснијег дизајнирања идентитета сестринства, признатог и препознатог у
друштву, али и у самоме здравству. Ствари су кренуле набоље осамдесетих година ХХ.
века када се сестринство почело идентификовати са неговатељском праксом, које је већ
следило квалитативне методе хуманистичких знаности у обликовању аутентичне
сестринске праксе.
Може се рећи да је пут што је превалило сестринство од често оспораване и маргиналне
делатности до пуног друштвеног признања и признања саме засебне професије био
изразито трновит, ако се имају на уму смисао и значење те место и улога сестринства у
савременоме друштву уопштено и здравственоме саставу посебно. Можда разлог томе
лежи у чињеници што је зачетница савремене идеје сестринства, већ споменута Флоренс
Најтингејл сестринство радије означавала као звање, него као професију у модерном
значењу тога појма. За Најтингејл је сестринство испуњавало свој задатак кроз деловање
на темељу моралног осећаја за стављање болесника у најбоље услове да би се могло
побринути за нега/њу. Сестринство је представљало истинску шансу за жене да кроз негу
болесника дају позитиван допринос друштву. Најтингејл је бирала жене тестираних
врлина, са изграђеним карактером да би избегла непосредне сударе са превладавајућим
мушким шовинизмом свога времена.
Ново умеће и нова знаност је створена током задњих четрдесет година. А заједно с тим и
једна нова професија-звање.
Медицинска сестра је данас призната професија коју нико не оспорава. Као професија,
медицинска сестра данас захтева стриктно образовање, а што је виши степен, то постаје
сложеније и софистицираније. Сестринство је до данас развило различите критеријуме за
оцењивање и оцењивање квалитета сестринске праксе, као и услове за добијање радне
дозволе. Сестринске организације постале су уобичајене на различитим нивоима, бавећи
се свим статусним, професионалним и образовним компонентама сестринства. Све ово

5
заједно, као и многе ствари које нису поменуте, не могу ни близу да надокнаде, а камоли
да замене смисао и смисао сестринства као професије. Иако је сестринство, како сама реч
говори, готово по правилу везано за женски род, оно у свом смислу и значењу није
резервисано само за жене. Медицинска сестра је професија. У то нема сумње. Међутим,
без личног позива , без унутрашњег позива да се несебично помаже људима у тешким
животним ситуацијама и ситуацијама, без истанчане моралне свести о значају и
вредности сестринства у друштву уопште, а посебно у здравству, тешко ће се сачувати
исконска аутентичност, идентитет и достојантсво сестринства као једне незамењиве
службе неговатељ-пацијент.

Сестринство као професија

Реч професија потиче од латинског израза профессио, који, пак, потиче од глагола
профитеор састављеног од речи про и фитеор. Буквално значење речи профитеор је
„говорити нешто наглас“, јавно изразити, изјавити, изјавити, али и обећати, обавезати се
или преузети обавезу према некоме.Из наведеног се може закључити да је
професионалац особа која поседује знање из одређене области и практикује га, следи
чврст систем вредности и у потпуности прихвата све захтеве сопствене професије.Већ
1882. се говори о сестринству као професији, а 1892 . Елизабет Прајс објављује расправу о
сестринству. као професија (шта раде медицинске сестре). Већ 2015. реформатор
образовања Абртахам Флекнер поставља дефиницију критеријума професије који
укључују:

• Високо образовање – квалитетно образовање и пажљив одабир кандидата

• Стално повећање обима знања и коришћење техника научних метода
• Пружање знања и практичних поступака важних за људско и друштвено благостање
• Аутономност професије
• Професија је занимање којим се људи баве током читавог живота и имају
могућност напредовања.
• Професија обезбеђује слободу занимања, остале дисциплине у здравственом
систему могућност сталног професионалног напредовања и економску сигурност
(Вхите 2015)
Као професија , медицинска сестра захтева строго образовање са потребом даљег рада на
аутономности, и могућности комплексног образовања до степена доктора наука.
Сестринство као професија је у процесу професионалног доказивања и тражења већег
угледа и аутономије у односу на лекаре, као и признавања своје јединствене улоге у
здравственој заштити пацијената. Медицинска сестра треба да буде професионалац који
има одговарајуће знање, искуство и компетенције за обављање посла. Професионализам
захтева одговорност, тачност, савесност, посвећеност и сталну едукацију.

6
 Теорије и теоријски модели у сестринству
Сестринство је млада наука која се бави човеком. То је примењена наука, која тек почиње
да се развија у свом пуном капацитету, и као таква, поред својих практичних знања и
вештина, мора да користи и прилагођава знања из других сродних и различитих области
људске делатности. Развој и напредак сестринства уско је повезан са напретком како
природних наука (медицина, биологија, хемија, физика), тако и друштвених дисциплина
(психологија, социологија, педагогија). На успешно напредовање у великој мери утичу и
бројни друштвени фактори, као и благостање целокупне друштвене заједнице. Појава
процеса здравствене неге, сестринских дијагноза, теорија и теоријских модела у
здравству, доводи до промена у сестринству, оријентације на пацијента, односно
холистичког приступа лечењу. Међутим, за разлику од других наука, где су рад,
експеримент, теорија, пракса и слични појмови главни, сестринство је наука у којој су
главни брига, брига, контакт, разумевање, једном речју љубав према човеку.

Теорија (грч. тхеориа – разматрање, поглед, наука) је скуп ставова и погледа једног или
више аутора о неком питању, тј. систем идеја водиља у грани знања и систематско
представљање тих идеја. То је логично уопштавање искуства и праксе или потврда
јединства чињеница и хипотеза. Теорије и дефиниције у сестринству су детаљни описи
компетенција, функција и вештина сестринске праксе. Прве теорије бавиле су се негом и
смиривањем пацијента, док новије теорије говоре о научном разумевању одређених
проблема, холистичким и систематичним приступима, фокусирајући се на здравог
појединца, породицу и заједницу. Флоренс Најтингел је формулисала став да
„сестринство треба да лечи болесну особу а не болест“, чиме је обележена
аутентичност рада медицинских сестара и отворена врата новом приступу у здравству и
медицини – холизму.

Холистички приступ је све актуелнији у данашњој теорији и пракси здравствене заштите.

Холизам (грч. холос – целина) је теоријска концепција по којој су предмет науке и
истраживања целина а не елементарни делови и подаци. Холистика полази од основне
идеје да тело, ум, дух и душа чине једну нераскидиву целину и да је појединац чврсто
повезан са окружењем, друштвом и светом у коме живи. Холистички ставови у лечењу
заснивају се на претпоставци да смо здрави само када су сви делови људског организма у
динамичној равнотежи благостања. Иако смо физички састављени од ћелија, ткива и
органа, ниједан део нас не може се схватити као изоловани ентитет, већ су сви међусобно
и хармонично повезани. Практично, то значи да се човек увек посматра као целина, на
коју се делује и у здрављу и у болести.

7
Теорија потреба - А. Маслов
Теорија потреба је најчешће коришћена теорија у пракси медицинских сестара. Абрахам
Харолд Маслов (1908 - 1970) је био амерички психолог, који је створио хијерархију
људских потреба и на њој засновао теорију менталног и физичког здравља (Слика бр.5).
Према овој теорији, људи се рађају са испуњењем одређених потреба према
приоритетима. Недостатак или неиспуњење потребе мотивише људе да је испуне што је
пре могуће. Исто тако, што се дуже пориче, то је јачи осећај неиспуњености и потреба да
се то испуни (човек без хране ће бити гладнији). Људске потребе на пирамиди су:

Слика 5. Масловљева хијерархија потреба

Извор: https://sh.wikipedia.org/wiki/Maslowljeva_hijerarhija_potreba

Теорија избора - В. Гласер

Теорија избора и реалитетна терапија је супротан скуп идеја од претходне теорије.
Промовисао га је Вилијам Гласер (1925-2013), амерички психијатар. Његове идеје узимају
лични избор, личну одговорност и личну трансформацију као главне моменте у одређеној
личности. Глејзер полази од претпоставке да су многи људи изузетно незадовољни својим
животом, а посебно односима са другим људима. Наглашава да људи имају урођену
потребу да контролишу своје стање и ситуације у којима се налазе. Ако то не постигну,
појединци имају потребу да покажу насилно понашање. Теорија избора претпоставља да
је понашање кључно за наше постојање и да је одређено са пет генетски условљених
потреба, а то су:

8
 • Физиолошке потребе везане за преживљавање – дисање, храна, одећа, склониште
• Припадност / веза / љубав
• Снага / значај / компетенција
• Слобода / аутономија
• Забава / учење
Све ове потребе су подједнако важне за човека и ниједна од њих нема, по Глејзеру, неку
посебну предност. То значи да не постоје приоритетне потребе које су у неким
ситуацијама и околностима на првом месту, иако је свима јасно да човек мора, пре свега,
да задовољи основне основне физиолошке потребе, пре свега дисање, да би могао било
шта да уради друго.
Модел самонеге - Д. Орем
Доротеа Орем (1914 – 2007) објавила је теорију здравствене неге под називом „Теорија
сестринског дефицита само-неге“ (Селф-Царе Дефицит Нурсинг Тхеори) 1959. године.
Основна идеја ове теорије је брига о себи. Корисник/пацијент планира и спроводи
активности у сопственом интересу у циљу очувања живота, здравља и благостања.
Оремова је касније ревидирала ову теорију, и поред пацијента, као релевантне факторе
наводи породицу, групу и друштвену заједницу. Према овој теорији, постоје три групе
потреба за бригом о себи:

1. Универзалне потребе које су исте за све људе, у свим областима живота старости. Здраве
одрасле особе су способне да их самостално заштите. довољно. То су: дисање, хидратација,
исхрана, елиминација, активност и одмор и њихов адекватан однос, уравнотежен однос
времена које особа проводи сама и у интеракцији са другима, избегавање активности
опасних по живот, унапређење рада, развоја и друштвеног просперитета
2. Развојне потребе су оне које су последица развојних процеса или услова који утичу на
сазревање и напредовање човека и оне које спречавају штетне ефекте у вези са развојем.
3. Потребе које настају услед губитка здравља. тражење и примање медицинске помоћи;
утврђивање потреба за бригом и неговањем; пружање дијагностичких, терапијских и
рехабилитационих процедура; контрола третмана; мењање схватања себе и прихватање
новог стања које није може се променити; учење да се живи са промењеним стањем на
прихватљив и достојанствен начин.

Постоје три начина за решавање потреба пацијента:

Компензаторски - појединац је потпуно неактиван, а медицинска сестра помаже тако што све
ради за и уместо њега
Делимично компензаторно – пацијент и медицинска сестра сарађују у активности бриге о
себи
Подржавајуће-васпитни – пацијент је способан, може и дозвољено му је да наступа
обавља послове у циљу бриге о себи, а медицинска сестра пружа неопходну помоћ у виду
саветовања, наставе, подршке и обезбеђивања адекватног окружења.

9
 Етички принципи

Флоренс Најтингел је такође навела етику као најважнију карактеристику сестара. И данас
се сматра једном од битних карактерних особина које свака медицинска сестра треба да
има. Морал одваја здравствену негу од других професија и чини сестру професијом која се
разликује од свих других људских делатности.

Морал (лат. моралис- врлина) је скуп обичаја и правила које група или друштвена
заједница сматра најприхватљивијим и најисправнијим за међусобне односе.
Етика (грч. етхос - обичај, морал, ћуд) је наука о моралу, филозофска дисциплина која
проучава облике људске владавине и критеријуме по којима се она вреднује.
Медицинска етика прописује правила понашања здравствених радника у појединим
областима медицине и у одређеним практичним питањима. Етичке норме записане у
кодексима нису вечне и непроменљиве, већ имају ограничену вредност и трајање и
мењају се са променама у друштву.
Да би обављала свој посао у смислу „Добре стручне праксе“, медицинска сестра мора да
учи, усвоји и да се у свом раду руководи етичким принципима. Они су постављени да
заштите пацијенте/кориснике од непожељних поступака медицинских радника.

Етички принципи
ЖИВОТ ЈЕ НАЈВЕЋА ВРЕДНОСТ И НАЈВЕЋЕ ДОБРО

ЧИЊЕЊЕ ДОБРА, НЕНАНОШЕЊА ЗЛА

НАЧЕЛО ИСКРЕНОСТИ И ПОВЕРЕЊА

НАЧЕЛО ЈЕДНАКОСТИ И ПОШТОВАЊА АУТОНОМИЈЕ

НАЧЕЛО ПРАВА И ОБАВЕЗА СВИХ ЉУДИ

НАЧЕЛО САРАДЊЕ И ДОБРИХ ОДНОСА МЕЂУ ЗДРАВСТВЕНИМ РАДНИЦИМА

НАЧЕЛО СТАЛНОГ УЧЕЊА И СТРУЧНОГ УСАВРШАВАЊА

10
 Кодекс професионалног понашања
Кодекс (лат. кодек - пањ, дневник, књига) је пропис или законик.
Међународни кодекс сестринске етике је први пут усвојио Међународни савет
медицинских сестара (ИЦН) 1953. године. Од тада је више пута ревидиран и прерађен, а
последња ревизија је урађена и завршена 2012. године.

Кодекс професионалног понашања медицинских сестара наводи:

1. Однос медицинске сестре према пацијенту/кориснику услуге
2. Сестрин однос према професији
3. Однос медицинске сестре према члановима здравственог тима, медицинском и
немедицинском особљу.
Кодекс чине:
1. Принципи – морални принципи, морална начелаи и моралне вредности.
2. Дужности – стандарди професионалног понашања у складу са принципима.
Морални принципи:
1. Медицинске сестре стављају здравље, безбедност и добробит пацијената у центар своје
професионалне пажње
2. Сестре граде професионалан однос према сваком пацијенту
3. Медицинске сестре поштују потребе пацијента, његово достојанство јавности и
интегритета
4. Медицинске сестре поштују право на поверљивост и приватност у здравствену заштиту
5. Поштовање права пацијената на одговарајућу здравствену заштиту заштита
6. Сарадња са колегама и другим здравственим радницима у циљу постизања што бољих
резултата у обављању своје професије
7. Медицинске сестре стално усавршавају своје вештине и настоје да унапреде своје
знање и ниво стручне оспособљености
8. Медицинске сестре имају обавезу да чувају углед своје професије
9. Заштита пацијента од ризика
10. Осигурање од одговорности
11. Поштовање етичких норми
12. Однос према Комори медицинских сестара и техничара Србије.
Поверљиве информације се откривају само у случајевима када:
када пацијент да свој пристанак или то учини представник пацијента, родитељ или
старатељ, ако је пацијент без свести у стању са оштећењем мозга, дементним или
ментално болестан,- када то закон налаже,-када је информација у сврху медицинског
истраживања, -када информације треба поделити са другим здравственим радницима
који учествују у лечењу, - када би неоткривање информација довело пацијента или друга
лица у опасност

11
 Медицинска сестра
Закон о здравственој заштити Републике Србије каже:
„Медицинска сестра је стручњак, носилац и професионални пружалац здравствене
заштите, који у складу са својим надлежностима пружа најквалитетнији ефикаснију,
висококвалификовану негу у својој области. Самостално покреће, планира, спроводи,
контролише и оцењује послове и задатке здравствене заштите, доноси одлуке засноване
на научним, стручним и етичким принципима. Медицинска сестра је одговорна за
доношење правовремених одлука и лично је одговорна за последице. Медицинска сестра
је, поред лекара, основни профил здравствених радника.“

Медицинска сестра је самосталан, образован стручњак који може да ради самостално или
у сарадњи са другим стручњацима на пружању здравствене заштите у било којој средини.
Улога медицинске сестре није да служи некој другој професији, већ да информише,
подржава и брине о пацијентима и заједници. (Минхенска декларација 2000.)
Према ИЦН, медицинске сестре имају четири главна задатка:
1.Побољшање здравља
2.Превенција болести
3.Обнављање здравља
4.Ублажавање патње
Функције које обавља медицинска сестра могу се дефинисати као сложене и једноставне,
опште и посебне, сталне и повремене, везане за негу или друге послове. Према
пословима и функцијама које обавља, њена делатност је класификована у три категорије,
које су дефинисане и Законом.

Независна сестринска функција-обухвата послове које обавља у складу са својим стручним

образовањем и законским овлашћењима.То су активности које помажу човеку, болесном
или здравом, да задовољи своје основне људске потребе.
Међузависна сестринска функција- односи се на рад и сарадњу коју медицинска сестра
има са лекаром и са члановима здравственог и/или мултидисциплинарног тима, током
одређених активности и интервенција.За добар заједнички рад неопходно је да сви имају
довољно знања, искуства и стручности, да имају међусобно разумевање и подршку,
толеранцију, поверење и поштовање.
Зависна сестринска функција- обухвата све те активности које она обавља по налогу
лекара или члана здравственог тима.

12
 Закључак
Сестринство је позив који се активно укључује у бригу за здравље човековог тела и душе.
Медицинска сестра мора бити емоционално зрела и стабилна особа како би могла
разумети и носити се са људским патњама, хитним стањима, здравственим проблемима и
етичким недоумицама. Мора бити кадра разумети пацијентова осећања и понашања у
одређеној ситуацији. Мора бити брижна, спремна прихватити одговорност, радити
самостално али и тимски у сарадњи са другим професијама у здравству.

„Реч „сестра“ је израз не само породичних већ и пријатељских веза међу појединцима, а
позната је она древна изрека, она ми је као сестра. Ова реч је израз алтруистичке и
несебичне помоћи коју је његова сестра спремна да пружи свом брату. Сестра је
коначно особа којој други дају своје симпатије и своје поверење, тако да је то име у
свему несумњива манифестација делотворног и несебичног алтруизма за све људе без
разлике.... Сестра је неутрална, сестра је изнад класне мржње и зависти, она може
показати сву беду и невољу. Није срамота пред њом показати своје понижење и
сиромаштво. „ (Лујз Вагнер 1935)

13
Литература
1.Стојадиновић-Илић М. (2015) Здравствена нега, Висока здравствено-санитарна школа
струковних студија „Висан“ Београд
2.Пеличић Д. Темељи здравствене неге и девет година од рођења Флоренс Најтингејл
1820-1910. Здравствена заштита 2020
3.ВМА-Историјат
https://www.vma.mod.gov.rs/sr/specijalnosti/sluzba-za-zdravstvenu-negu/Istorijat
4. Лујз Вагнер, часопис Сестринска реч бр.7-9/1935 , Портрет идеалне медицинске сестре
5.Здравствена нега 1 и савремено сестринство, Милена Тијанић,проф.Десанка
Ђурановић,мр. Ратомирка Рудић, проф. Др Љиљаа Миловић

14