Академија васпитачко-медицинских струковних студија Крушевац –

одсек Ћуприја

Семинарски рад

Психологија

ФЛОРЕНС НАЈТИНГЕЈЛ – ЛЕПОТА И ЗНАЧАЈ

СЕСТРИНСТВА

Професор: Студенти:

Бојан Вељковић Лола Миленковић 5629

Проф. струк. студ. Милица Јоцић 5806

Милица Милошевић 5800

Ћуприја, 2023.
 Садржај
1. Увод.....................................................................................................................1

2. Флоренс Најтингејл...........................................................................................2

2.1. Биографија...................................................................................................2

2.2. Професионални живот...............................................................................2

2.3. Заклетва Флоренс Најтингејл....................................................................4

3. Историјски развој сестринства.........................................................................5

4. Сестринска професија – дефиниција и интервенције медицинске сестре...7

4.1. Сестринске интервенције..........................................................................8

4.2. Медицинска сестра – особине...................................................................9

4.3. Значај сестринства у медицини...............................................................10

5. Закључак...........................................................................................................12

6. Литература........................................................................................................14
 1. Увод

Медицинска сестра је носилац здравствене неге и пружа велики допринос

здравственом систему и кључни је фактор у креирању здравствене политике.

Одлике које треба да буду препознате код медицинских сестара су

професионалност, добра организованост, спремност и способност да се знање пренесе
млађим колегама, али и свест о одговорности коју носи брига и старање за људски
живот, један је од основних захтева ове професије.

Медицинске сестре имају водеће и руководеће улоге у здравственим системима

у свету, нарочито у пределима и областима где постоји значајан дефицит радне снаге, а
сестре могу бити највиши професионалци у локалној заједници и да носе одговорност
за управљање и координисање свакодневним аспектима здравствене неге.

Жена о којој пише историја и која је увела промене и сестринску професију,

јесте Флоренс Најтингејл. Жена која је радила као неговатељица, организатор,
истраживач, реформатор, писац и учитељ, оставила је трага у историји медицине.

3
 2. Флоренс Најтингејл
2.1. Биографија

Слика 1. Флоренс Најтингејл

Извор https://sn.rs/v0n0l

Рођена је 12. маја 1820. године у граду Фиренци, по ком је и добила име.
Потицала је из имућне породице и имала статус који јој је дао могућност да се
образује, што јој је касније дало прилику да остави трага у историји. Живот је
посветила сестринском позиву, којим су се у то време бавиле жене из радничке класе
без могућности да се запосле; без обзира на противљење породице. Путовања и
бенефиције кћери имућне породице, искористила је за обиласке болница и причу са
стручњацима из области медицине.

2.2. Професионални живот

Прво радно место јој је било место управника Установе за болесне госпође у
периоду од 1853. до 1854. године. Током Кримског рата(1853-1856), налазила се у
Скадру, где су њени квалитети и способности дошле на врхунац и где показује своје
способности организатора, лидера и познаваоца основних санитарних услова.
Обезбеђивала је чисту одећу и постељину, одговарајућу храну, простор и организацију
капацитета кревета, разоноду за болесне. Имала је учешће у превијању пацијената,

4
улогу при ампутацијама и обилазила пацијенте. Током рата је оболела је од облика
тифуса и задобила хронични тип, који ју је касније у животу више везивао за кревет,
али је није спречавао да испуњава своје амбиције.

Сестринство, професију без угледа, начинила је послом који се базира на знању

и вештинама и неопходна професионална квалификација. Сматрала је да се за улогу
медицинске сестре треба професионално едуковати.

У своју професију је увела “медицину засновану на доказима” и тога се чврсто

држала целог свог живота. Рад се базирао на скупљању информација и података,
њиховој класификацији, статистичким анализама и њеној невероватној организационој
способности.

1860. године основала је школу за медицинске сестре при болници Светог Томе
и уписивале су је девојке са навршене 23 године. Сама обука трајала је годину дана,
односно две за оне које су пружале знање млађим генерацијама.

Своје ученице је помно пратила, не само у Уједињеном Краљевству већ и ван

њега. Пажљиво је бирала своје кандидаткиње, пратила њихов рад, чула се са сваком од
њих, бринула је о њиховом здравственом стању и професионалном напретку, помагала
их је у сваком смислу.

Слика 2. Флоренс Најтингејл(средина) и колегинице медицинске сестре

Извор https://sn.rs/itau5

5
6
 2.3. Заклетва Флоренс Најтингејл
Флоренс Најтингејл (1823-1910) позната је широм света као оснивач и
утемељивач сестринства, као посебне, специфичне медицинске дисциплине. Њена
улога и допринос у организацији и утврђивању правила медицинске неге има
историјски значај. Следећи традиције високог моралног лика медицинског радника
свога доба, Флоренс Најтингел је написала заклетву намењену медицинским сестрама.

Текст заклетве Флоренс Најтингејл:

,, Свечано се обавезујем пред Богом и у присуству овог скупа, да ћу провести цео свој
живот у моралној чистоти и да ћу се одано бавити својом професијом. Уздржаваћу
се од било каквог неконтролисаног поступка са болесником и нећу свесно применити
лек који би му могао наудити. Све што је у мојој моћи учинићу да побољшам ниво
своје професије и држаћу у тајности све личне информације које сам сазнала и све
поверљиве податке које дознајем током обављања свог позива. Потпуно лојално ћу,
до краја помагати лекару у његовом послу и одано ћу обављати све послове око
болесног човека.“

Слика 3. Флоренс – прва модерна болничарка

Извор https://www.025.rs/wp-content/uploads/2021/04/florens-fb.jpg

7
 3. Историјски развој сестринства

Развој сестринске професије се може посматрати са више аспеката – познавања

медицине, савремене технологије, социјалних догађаја и постигнућа.

Некада су о оболелима бринули породица и најближи чланови, специфично

женски чланови породице, а знање и искуство о бризи болесног преносило се
генерацијски.

Први знаци и трагови о сестринству, проналазе се још у Новом Завету и тада се

спомиње први пут жена по имену Фиби, која је у Риму основала прву болницу за негу
болесних и бескућника.

Некада су улогу у лечењу имале вештице и магови, који су водили бригу о

болеснима.

Прве медицинске сестре су биле жене и тада такозвану “професију” обављале

светитељке у оквиру манастира, заједно са мушкарцима. Значај неге утврђен је на
почетку средњег века(10. и 11. век), када се отварају болнице у којима раде калуђерице
у улози лекара и медицинске сестре.

У 18. веку медицина значајно напредује и утиче на негу болесника. Доктор је

организатор медицинских активности, а медицинска сестра је у том случају
извршитељ. Овај период је радно орјентисане неге болесника и број болница је у
порасту, долази до сталне докторске служне, побољшана је нега болесника, али упркос
свему томе, капацитети болница не задовољавају потребе пацијената и особља. У
периоду епидемија, пацијенти који су инфективни, нису били у изолацији и дешавало
се да пацијент лежи са умирућим или чак мртвим пацијентом у просторији.

У време индустрализације у Уједињеном Краљевству, реформатори Џон Хауард

и Елизабет Фрај, проучавају болести и нехигијенске прилике у болницама и затворима,
што је била новост у односу на интересе који су били усмерени на дијагнозу и
симптоматску терапију. Елизабет Фрај постаје организатор протестантског друштва

8
сестара милосрница, почетком 19. века и посвећују се заједно добротворном раду и
нези пацијената.

Такође, пастор Теодор Флиеднер у Кајзерверту организује школу за Ђаконисте

– жене евангелистичке цркве које су оспособљене за бригу о болеснима, сирочади и
затвореницима.

У периоду индустријске револуције, држава креће да брине о радничкој класи, у

циљу смањења апстентизма, продужења радног и животног века и унапређења
квалитета пословног живота радника, па долази до хигијенских покрета и против-
епидемијских заштита на раду. У овом периоду, рад Флоренс Најтингејл ступа на
снагу и добија на значају. Она својим радом утиче на развој сестринства, дели савете и
мишљења, формира планове о здравственом раду, потрепштинама и условима болница
и о здравственој политици.

1882. године у Бечу се отвара прва школа за сестре у Аустроугарској на

иницијативу хирурга Билрота, и похађају је девојке из свих делова Европе. Крај 19. и
почетак 20. века, историја је описала као природно-научну еру.

9
 4. Сестринска професија – дефиниција и интервенције
медицинске сестре

Реч професија значи занимање, струка или стручни назив(Abraham Flexner

1915.), а професија медицинских сестрара се дуго није тиме сматрала и неретко се
могао наћи израз полупрофесија. Међународна организација рада, медицинску сестру,
дефинисала је као особу која је образована и оспособљена за обављање веома
сложених и одговорних послова, а самим тим и одговорна у оквиру свог поља
деловања.

Савремено сестринство се заснива на историјски одабраним и провереним

вредностима сестринске праксе, истраживачком раду у сестринству, бројним теоријама
сестринства, најбољим искуствима у самосталном раду медицинских сестара и
медицини, због повезаности и интерактивном односу између медицинске и сестринске
праксе. Као и у случају рада других категорија запослених, тако и раду медицинских
сестара постоје одређена права, обавезе и одговорности. Ова област је адекватно
регулисана одговарајућим законима, подзаконским актима и другим прописима.

Медицинске сестре–техничари део својих професионалних дужности и

интервенција обављају у сарадњи са лекарима и под њиховом стручном одлуком, али
имају самосталност у нези коју планирају, спроводе, контролишу и завршавају.

Медицинска сестра или медицински техничар је професионално усмерење из

области медицине за које је неопходна средња или висока медицинска школа.
Обављају помоћне послове у здравству, а опис посла укључује заштиту, праћење,
надзор, саветовање, негу пацијента и вођење документације. Посао обухвата
превенцију, рехабилитацију и здравствено васпитање који се могу спроводити у
оквиру амбуланти, домова здравља, болницама, клиничким и специјализованим
центрима, домовима здравља и другим здравственим установама и подразумева и рад
на терену.

10
 4.1. Сестринске интервенције
Добра припрема пре извођења интервенције представља предуслов за њено
успешно и несметано извођење. Извођење интервенција медицинског техничара има
три фазе:

I. Припрема за извођење медицинско-техничке интервенције по

Процесу здравствене неге
 Сестра је у обавези да преузме налог од лекара(усмено или писмено) и да
се упозна са индивидуалним планом неге пацијента. Пре почетка рада,
треба да схвати и разуме план неге болесника, да постави приоритете
или да изврши корекцију плана сходно променама стања пацијента или
његових потреба.
 Неопходно је да поседује знања и вештине да се изврши одређена
интервенција. Треба да буде упозната са процесом интервенције, који је
циљ исте, шта се може очекивати, треба да буде упозната са
потенцијалним контраиндикацијама и компликацијама. Дужна је да
обавести одговорну особу уколико процени да није у стању да спроведе
интервенцију и затражи помоћ.
 Упознаје се са пацијентом, информише га и припрема за интервенцију.
Представљање пацијенту и упознавање са процесом интервенције.
 Требало би да обезбеди оптималне услове за рад, обезбеди личну
заштиту и обезбеди сигурност пацијента. У оквиру организације,
подразумева се обезбеђивање потребних просторних услова,
одговарајућег особља, потребне опреме и материјала, јер сви ови
фактори утичу на квалитет и ефикасност реализације сестринске
интервенције.
II. Извођење интервенције

Детаљна припрема је готова и сестра приступа реализацији саме нтервенције, у

току коју треба да покаже спретност, вештину, сигурност, професионалност и
поштовање етичких принципа. Комуникација би требало да се одржава током целе
интервенције како би техничар био свестан стања пацијента(страх, забринутост, стид и

11
др.). Приликом саме интервенције мора се водити рачуна о безбедности, општем стању
пацијента, реакцијама током процедуре и другим стварима. Пацијентово достојанство
и приватност се морају поштовати током целог односа медицински техничар-пацијент.

III. Завршетак интервенције

По завршетку интервенције, сестра брине о пацијенту тако што му помаже око

облачења, смештања у постељу, мерењем виталних функција, давањем информација и
слично. Након тога распрема употребљени материјал и завшава процедуру(шаље у
лабораторију крв, мокраћу и сл.), наводи време спровожђења процедуре, потписује се
и уколико је потревно, пише напомене.

4.2. Медицинска сестра – особине

Комуникација представља сложен и динамичан процес у коме људи шаљу и
примају вербалне и невербалне поруке како би разумели друге и како би други
разумели њих. Комуникација је кључ социјалне интеракције, односно
екстраперсоналних односа. То је вештина која се учи, вежба и усавршава, а човек је
сам по себи комуникативно биће, па од малена има потребу за интеракцијом са другим
људима. Комуникација може бити добра, лоша, одговарајућа, неодговарајућа, успешна
и неуспешна. Четири златна правила у комуникацији су: флексибилност, вештина,
поштовање саговорника, себе и ситуације и тимски рад.

Однос здравствени радник-пацијент захтева однос пун поверења, један хуман и

холистички приступ здравственог кадра, што чини саставни део њихове професије. У
односу између пацијента и медицинске сестре, улоге имају различите позиције и оне
су те које стварају интерацијски процес који се одвија између професионалца који
пружа услуге и пацијента који их прима. Медицинске сестре имају специфичну,
односно главну улогу у комуникацији са пацијентима и чине део тима лекар-
медицинска сестра. који се међусобно допуњују у стварању међуљудских односа са
болесником.

Медицинска сестра требало би да се одликује вештином неговања, давања

терапије и информација, вештином социјалитације(да учествује у социјалним и
друштвеним активностима са пацијентом), способност заштите(када пацијент

12
представља опасност по себе или друге), вештину обсервирања и прикупљања
информација, вештину у препознавању стилова комуникације и слања
порика(директно, отворено, правовремено, јасно и конгруентно), требало би да
поседује вештине доброг слушаоца, вештину стварања терапијског односа, способност
саветовања и сугестије и вештину рада индивидуално и тимски.

Медицинска сестра мора да буде хумана, емпатична, пуна поштовања, етички

коректна, спремна да помогне пацијенту без обзира на све, способна да функционише
у тиму и да делује сама, да буде пријатна, културна и васпитана, контролисана и
професионална.

4.3. Значај сестринства у медицини

“Медицинска сестра има јединствену улогу у пружању помоћи појединцу,
болесном или здравом у обављању активности које придоносе здрављу, опоравку или
мирној смрти, а које би појединац обављао самостално када би имао потребну снагу,
вољу и знање.” - Вирџинија Хандерсон

Сестринство је дисциплина која има препознатљив програм деловања и треба

имати свој легитимни статус и независно у систему здравствене заштите. Формално
образовање и континуиране едукације, за задатак имају да оснаже медицинске сестре
да своја практична и теоријска знања адекватно примене у свом раду и да на
најкориснији начин помогну болеснима и да од болести заштите здраве.

Позив медицинске сестре захтева емоционалну зрелост, стабилност и преданост

позиву. У оквиру лечења, пацијент је у најдужем контакту са медицинском сестром,
па је њен утицај на оболелог од посебног значаја.

Сестре раде као педагози, едукатори, самостално у тиму на унапређењу и

очувању здравља, дијагностици, лечењу, пружају здравствену негу учествују у
рехабилитацији. Раде на различитим местима, од патронаже и кућног лечења до
јединица интензивне неге. И без обзира на ком одељењу медицинска сестра ради,
самостално или у мултидисциплинарном тиму, она мора бити мотивисана и мора
осећати велику љубав према човеку. Послови у сестринству прилагођавају се
посебним потребама пацијената - индивидуализована здравствена нега, на различитим

13
одељењима, па тако постоје и велике разлике у пословима сестара, на примарном,
секундарном или терцијарном нивоу здравствене заштите. Напросто, медицинска
сестра је члан свих медицинских тимова, на свим нивоима здравствене заштите.

Нове, високо софистициране технологије, које се данас брзо развијају, стављају

пред медицинске сестре све веће захтеве за схватањем, контролом и коришћењем те
исте технологије за шта је потребна велика воља и мотивација медицинских сестара.
Велика одговорност, потреба брзог реаговања, свакодневно суочавање са смрћу и
људским патњама, велики су извор стреса.

Медицинска сестра, здравствени радници у целини, свакодневно су изложени

бројним стресовима на послу. Велики број пацијената, рад са тешким или захтевним
пацијентима, мањак здравствених радника, рад у сменама и дежурствима, негативно
делују на задовољство медицинских сестара које желе професионално радити свој
посао.

14
 5. Закључак

Флоренс Најтингејл (1820–1910) оснивач је професионалног сестринства. Она је

основала прву школу за медицинске сестре у Лондону 1860. године и написала прве
уџбенике, дала прву дефиницију неге и дефинисала прве дисциплине здравствене неге.
Флоренс Најтингејл је установила прву сестринску заклетву и створила сопствени
фонд за образовање и развој сестринства у свету. Савремено сестринство подразумева
између осталог и адекватно образовање кадрова и на светском нивоу широко је
заступљена хармонизација образовања, што је резултат добро постављених темеља за
развој сестринства, а нема дилеме да је то дело Флоренс Најтингејл.

Сестринство, као професија, представља неизоставан сегмент уредног и

квалитетног функционисања здравственог система. Светска здравствена организација
препознаје сестринство као свеобухватну делатност медицинских сестара и бабица у
целокупном процесу неге и лечењу болесника, спречавању болести као и у очувању
здравља људи. Сестринство представља здравствену негу која је саставни део
здравствене заштите. Здравствену негу спроводе медицинске сестре у својој
професионалној делатности и самим тим су оне носиоци овог сегмента здравствене
заштите, а сходно томе треба да буду овлашћене, одговорне и самосталне у пружању
здравствене неге. Сестринство је комплексна професија у чију делатност се убрајају
једноставне активности као што су мануелне радње али и активности које захтевају
одређен степен стручног знања, критичког мишљења, расуђивања и примену научних
принципа. Сестринство се последњих година развија у професију која има стручно и
научно поље рада пратећи развој медицине као науке а све у циљу унапређења и
очувања здравља људи и лечењу оболелих. Значајан напредак у сестринству чини
примена. Процеса здравствене неге, методе која је омогућила да се сестринство не
схвата као практична дисциплина базирана на вештинама.

Данас медицинске сестре могу да се образују на основним академским

студијама, да потом усмере своје образовање у том правцу, стичу звање доктора наука
на академским студијама, баве се истраживањима и едукацијом или да се образују на

15
основним струковним студијама, специјализирају и професионално се усавршавају у
струци. Хармонизација није завршена и у току су велике промене у образовању и
пракси медицинских сестара у свету и ширење поља њиховог професионалног рада
које се односи на едукацију.

Здравство у Србији, као и будућност сестринства, највише зависе од добро

обучених и образованих медицинских сестара које ће се придружити сестринству
Европе кроз едукацију кадрова, креирање самосталне здравствене политике и
истраживања у области сестринства. Програм вишег и високог образовања
медицинских сестара у Србији требао би се континуирано развијати, у складу са
међународним стандардима. Медицинске сестре у Србији јесу најбројнија група у
здравстевном систему, али свакако не и довољна за спровођење квалитетне
здравствене неге. У Великој Британији 80% свих запослених у здравстевном систему
чине медицинске сестре.

16
 6. Литература

Кулић, Л., Арсић Комљеновић, Г., Анђелски, Х., Шијан Гобељић, М., &
Јовановић, М. (2013). Улога Флоренс Најтингејл у развоју сестринства. Здравствена
заштита. Очитано 22.11.2023. Доступно на https://scindeks.ceon.rs/article.aspx?
artid=0350-32081303043K

Цикач, Т. (2018). Емпатија као темељ терапеутског односа медицинска сестра -

пацијент (Дипломски рад). Загреб: Свеучилиште у Загребу, Медицински факултет.
Очитано 22.11.2023. Доступно на https://repozitorij.unizg.hr/islandora/object/mef:2044

Митровић, З. (2020). Вештине комуникације у односу медицинска сестра-

пацијент. Очитано 22.11.2023. Доступно на
https://kmszts.org.rs/wp-content/uploads/2020/12/Sl-glasilo-KMSZTS-636-20-1.pdf

Прњак, П. (2018). Социјалне вјештине медицинске сестре (Дипломски рад).

University of Split, University Department of Health Studies, Сплит. Очитано 22.11.2023.
Доступно на https://repo.ozs.unist.hr/en/islandora/object/ozs:462

Копић, Н. (2016). Перцепција особина медицинске сестре (Дипломски рад).

Загреб: University of Applied Health Sciences. Очитано 22.11.2023. Доступно на
https://sveznalica.zvu.hr/en/islandora/object/zvu:275

Томић Е., С. (2018). Станојка Копривица Ковачевић историја сестринства у

Србији: од манастирских болница до краја другог светског рата. Очитано 22.11.2023.
Доступно на https://www.academia.edu/38308171/Stanojka_Koprivica_Kova%C4%8Devi
%C4%87_Istorija_sestrinstva_u_Srbiji_od_manastirskih_bolnica_do_kraja_Drugog_svetsko
g_rata_Beograd_Medija_centar_Odbrana_Umst_Kcs_Sestrinstvo_Licej_2018_Re
%C4%8Di_Fakultet_za_strane_jezike_Beograd_str_197_207

Сестринство, часопис за медицинске сестре-техничаре. Очитано 22.11.2023.

Доступно на https://sestrinstvo.rs/wp-content/uploads/2021/12/Sestrinstvo-68-69.pdf и
https://medicor.files.wordpress.com/2011/02/c48dasopis-sestrinstvo.pdf

17
 Рајак, С. (2017). Основи здравствене неге, предавање 1. Очитано 22.11.2023.
Доступно на https://iceps.edu.rs/wp-content/uploads/2017/12/1.-Osnovi-zdravstvene-nege-
dr-Svetlana-Rajak.pdf

Клинички центар Ниш (2009). Сестринске интервенције. Очитано 22.11.2023.

Доступно на http://www.kcnis.rs/files/TEKST-SESTRINSKE-INTERVENCIJE.pdf

Игњатовић, М., & Кекуш, Д. (2019). Комуникација чланова здравственог тима

са болесником у току преоперативне припреме. Сестринска реч. Очитано 22.11.2023.
Доступно на https://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0354-84221979013I

18