365

ponesi
Sve što je potrebno da znate o
pripremi obroka za poneti na
jednom mestu

Dejana Stanković
@stankovic.dejana
www.mojih365dana.rs
 Dragi moji ljudi, hvala vam što ste tu.

Ovaj kratki vodič nastao je iz želje da se zahvalim svakome od vas za podršku

koju mi već treću godinu pružate, za lepe reči, inspiraciju, za priliku da se bavim
nečim što volim i što mi prija, baš ovako kao što to činim.
Od samog početka, januara 2018. godine, do danas prošli smo kroz toliko toga,
sazreli smo i porasli zajedno. Često pišem i vi to uvek čitate u velikom broju, pa je
pisanje ponovo bio moj način da vam se obratim. Pošteno govoreći, sve je ovo
moglo da stane u jedan malo duži video, ali to onda ne bih bila ja, niti bismo to
bili mi.
Zato vam pišem ovo, malo duže „pismo“ sa velikim uzbuđenjem i nadam se da
će vam ono biti od koristi.
Stranice koje su pred vama, donose vam priču o pripremi obroka za poneti -
organizaciji, prednostima i izazovima na koje možete naići. Divno reagujete na
fotografije moje kutijice koje vam postavljam svakog jutra, sa pripremljenim
obrocima za taj radni dan. Mnogo puta ste mi pisali kako ste oduševljeni, kako sve
izgleda i lepo i ukusno i jednostavno. Što se lepote i ukusa tiče, o tome nećemo,
svako vidi svet na svoj način, ali ono što je sigurno, jeste da je zaista jednostavno i
da ne zahteva ni puno vremena, niti bilo kakve supermoći i vanzemaljske
sposobnosti.
Ok, potrebno je malo drugačije organizovati se, ali zato sam tu, kao i uvek za
vas. Pokušaćemo zajedno, kroz nekoliko tema koje sam za vas pripremila da
damo odgovore na neka pitanja i razrešimo bar neke dileme i nedoumice.
Ovde ćete na jednom mestu naći predloge obroka, malu tabelu koja može biti
od pomoći kad je nabavka namirnica za celu nedelju u pitanju i ono što je meni
posebno važno, mnogo priča i realnih životnih situacija u kojima sam se sama
našla.
Ipak, molim vas da ne očekujete ništa revolucionarno što svet do sada nije
video. Ovo nije takva vrsta priručnika ili vodiča. Možda ga i ne treba tako zvati.
Ovo je jedna nepretenciozna, doduše malo duža, zahvalnica.
Za pažnju, vetar u leđa i poverenje.

Još jednom, hvala i nadam se da će vam ono što sledi biti od koristi.

vaša
Dejana Stanković
jul, 2020. godine
 Sadržaj
1. Putovanje kroz vreme
2. Može, sigurno može
3. Kutijica
4. Malo istraživanje
5. Ok, imam kutijicu. I, šta sad?

6. Zašto je dobro nositi hranu od kuće

7. "Ups" situacije i izazovi sa kojima se možete

sresti

8. Kako može (a i ne mora) da izgleda vaš obrok

za poneti

9. Kako to one rade

10. Znate gde možete da me nađete

 1. Putovanje kroz vreme

„Izvoli?“
- Jednu pljeskavicu, molim Vas.
„U redu. Šta ćeš od priloga?“
- Kupus i kečap.

Osnovna škola, veliki odmor. Scena koja se ponavlja iz dana u dan. Dobro, možda
nije baš svakog dana bila pljeskavica, nekad je bio tost, kifla sa kremom ili parče
pice. Ipak, princip je taj. Dobijala sam novac za užinu, imala obavezu da pojedem
„konkretan“ obrok, jer su moji brinuli da ne budem gladna. Sasvim jasno, sasvim
logično.
Isto tako, sasvim logično je bilo i to što sam počela da dobijam kilograme koji mi
se nisu sviđali. Nije ih bilo mnogo, danas mi to izgleda zanemarljivo, ali malo
kasnije, u pubertetu, pa i još mnogo godina nakon toga, tih par kilograma viška
praviće mi dosta problema i nesigurnosti. Nisam se lepo osećala u svojoj koži.
Poznat osećaj?
U srednjoj školi sam, kao i sve devojčice u okruženju, počela da držim dijete.
Nekoliko njih i jeste urodilo plodom i neko vreme sam bila skroz zadovoljna.
Međutim, čim bih prestajala sa datim režimom, sve bi se vratilo na staro, nekad
bi čak bilo i gore. Bile su mi ograničavajuće, trebalo je paziti, organizovati obroke,
nekad čak nositi od kuće, a ne daj Bože da neko sazna da sam na dijeti, pa to bi bilo
jasno priznanje da sam „debela“, što svakako nisam bila. Jednom sam za užinu
kupila flašicu nekog voćnog jogurta sa šljivom i žitaricama. Majko mila. Sećam se
da sam dobila takve grčeve da me je drugarica izvela iz škole i odvela do kuće,
skroz do ulaznih vrata, kako se ne bih srušila od bolova.
Kako sam sazrevala, situacija je bivala bolja. Ipak, uvek je postojao taj neki
čudan odnos između hrane i mene. Skoro dve godine nisam jela meso, pa sam
onda ponovo počela. Kao da sam sve vreme tražila neki svoj način.
Tokom studiranja je bilo relativno mirno, bar se ja ne sećam nekih dramatičnih
preokreta.
Kad sam počela da radim, dugo sam bila „dve pogačice i jogurt“ osoba. To mi je
bilo super u trenutku, ali onda mi se prispava, budem spora i vrlo brzo opet
gladna.

@stankovic.dejana
365
ponesi
 Tad sam počela da pravim šejkove i smutije i da nosim od kuće. Nedovoljno
informisana i bez potrebnog znanja, napravila sam ponovo grešku. Pripremljen
„sokić“ isključivo od mnogo voća sam pakovala u običnu plastičnu flašu, nosila na
posao i tako pijuckala do podneva. Tad bih pojela onu supicu iz kesice za jednu
osobu i to mi je baš prijalo. Ipak, uzevši u obzir da sam u to vreme trčala skoro
svakog dana, malo spavala i da mi je uopšte tempo života bio baš brz, imunitet mi
je pao i tad sam se prvi put susrela sa kandidijazom.
Kako sam se rešila te napasti? Ne znam ni sama. Vrlo brzo nakon toga sam ostala
trudna prvi put i nakon porođaja je jednostavno više nije bilo.
Ipak, tu nije kraj.
Nakon drugog porođaja (matematika kaže - troje dece za dve godine), ne vodim
računa kad i šta jedem. Zapravo, jedem kad stignem. Obaveza je mnogo, baš
mnogo, izazova još više.
Decembra 2017. godine, mesec dana nakon što smo deci proslavili treći i prvi
rođendan, moja „drugarica“ kandida se vraća. Bila sam besna na sebe, znala sam
da je dobar deo odgovornosti moj, koliko god reproduktivni organi bili moja slaba
tačka. Morala sam više da vodim računa, trebalo je da pretpostavim da će me
onoliki umor i neodgovornost koštati. Ko je prošao muke sa kandidom, koje god
ona vrste bila, razume o čemu pričam. Na sve to, karakterišu je kao
predkancerogeno stanje ako se ne tretira, a činjenica je da mnogi lekari uopše ne
pristupaju ozbiljno tom problemu.
Tada, jedne noći, nakon dosta suza, nastaje jedna od najznačajnih promena u
mom životu. Kao neko ko je već prošao kroz iščitavanja o tome šta znači ta gljivica,
gde se nalazi, šta voli, šta ne voli, kakva se ishrana preporučuje i slično, već sam
znala dosta toga.
Te noći, dolazim na ideju da godinu dana svog života, posvetim menjanju navika
u ishrani, da pobedim i da budem dobro. Rešila sam – napisaću na instagramu.
Svima ću reći i svakog dana ću objavljivati šta spremam i jedem. Biće bez šećera,
belog brašna i kvasca. Zvaće se #mojih365dana.

I znate šta?
Uspela sam! I vi ste deo moje priče.

@stankovic.dejana
365
ponesi
 2. Može, sigurno može

Februara 2019. godine, posle skoro pet godina trudničkog i porodiljskog bolovanja,
vraćam se na posao i već početkom marta odlazim za Beograd na obuku u trajanju
od dva i po meseca. Bila sam smeštena u školskom centru, u internatu u okviru kog
postoji i restoran u kome rade divne žene i jedan još divniji čovek. Nedeljni meni se
retko menja. Uglavnom se unapred zna šta će kog dana biti posluženo za sva tri
obroka.
Objasnila sam da se malo drugačije hranim i dogovorila se sa njima da, recimo
pre nego stave zapršku, izvuku jednu porciju za mene.
„Devojka bez braaaašna! Gde je devojka bez brašna? Evo, dušo, prijatno...“, pa ne
znam da li više da se radujem onom „devojka“ ili što sam naišla na takve ljude. Da
znate da ih još ima i da ih treba čuvati.
Međutim, dešavalo se da nekako baš ništa ne bude za mene. Zato sam ja uvek
imala par konzervi tunjevine, ovsene pahuljice, nešto orašastih plodova, malu teglu
meda, kutiju urmi, kukuruzne galete, sveže voće, dok sam povrće retko kupovala,
jer toga u restoranu uvek bude.
Pa, kad znam da su za doručak viršle, ja sebi prethodne večeri potopim ovsene
pahuljice u malo vode i ujutru im samo dodam nekoliko badema, lešnika, malo
meda ili neku voćku i dobijem savršeni doručak.
Evo, kako je to izgledalo:

Poenta ove priče je da može. Verujte na reč.

I kad nemaš gde da skuvaš, može.

I uopšte ne mora da košta mnogo.
I uvek možeš da napraviš kombinaciju po svom ukusu.
I nikad više ne moraš da zavisiš od toga šta se nudi u najbližoj pekari.

I ništa ne moraš, a kad hoćeš – sve možeš.

Ipak, ima tu par caka...

@stankovic.dejana
365
ponesi
 3. Kutijica

Imam ih nekoliko, par malih i dve srednje veličine.

Ipak, belu sa plavim poklopcem, podeljenu na tri dela, najviše volim. Dobila sam je
od mame, baš pred polazak za Beograd.
Znate, iako ću uskoro napuniti 34 godine, moja mama i dalje mnogo brine o meni i
za mene. Na početku 2018. godine i ideje o Mojih 365 dana, imala sam podršku svojih
najbližih.
Ipak, mama je jedina bila uplašena, smatrala je da je odluka radikalna i da ne
mora baš tako rigorozno, da će me to sve opteretiti, oduzeti mnogo vremena i
energije i izložiti javnim komentarima. Nije bila mnogo zainteresovana za novosti sa
instagrama i moje eksperimentisanje u kuhinji. Tad sam u cugu izgubila par
kilograma, a sa troje dece i svim obavezama oko kuće i njih, izgledalo joj je kao da
neću imati snage.
A ja?
Ja sam imala snage tri planine da pomerim. Osećala sam se fantastično.

Jednog dana, posle otprilike dva meseca od početka #mojih365dana, stvari su

počele da se menjaju. Došla je da se vidimo, i u kesi, gde su bile neke stvari i
namirnice za decu, stajala su dva pakovanja speltinog brašna… Pogledala sam je, pa
sam se sklonila u kuhinju i zaplakala od sreće…Bez ijedne, jedine reči. To je bio
prećutni, ali vrlo jasan signal odobrenja i podrške.
Isto je bilo i sa kutijicom. Dan pre nego da otputujem, došla je i donela punu torbu
namirnica koje treba da ponesem i među njima je bila i moja kutijica.

„Evo, da imaš za ove tvoje grickalice.”

Ima tih ljudi koje ćete najpre po delima poznati.

Gde reči, najčešće nisu ni potrebne, jer je sve potpuno jasno.

365
@stankovic.dejana ponesi
 4. Malo istraživanje

Kutije za obrok van kuće, obrok za poneti ili ručak kutije dostupne su svuda.
Ima ih prodavnicama plastike, na pijaci, u Ikei, možete ih poručiti i online. Cene
su vrlo pristupačne – u proseku su oko 300-400 dinara. Mogu biti od plastike, stakla,
stiropora, termo kutije sa grejačem. Ove poslednje su zbog svojih tehničkih
karakteristika svakako skuplje. Ipak, mi se ovde fokusiramo na jednostavniju
varijantu.
Oblik, veličinu, boju, broj pregrada birate sami. Neke od ručak kutija imaju čak i
plastični pribor koji ide uz, što u mnogim situacijama može biti od koristi. Sve to
naravno dosta zavisi da li idete na put pa nosite unapred pripremljen obrok ili ćete
biti na fakultetu ceo dan ili pak na poslu imate frižider gde možete da odložite ono
što se poneli. Odlične su one posude koje imaju odvojene delove, svaki sa svojim
poklopcem, koji se međusobno mogu spojiti, a da se sadržaj pri tome ne pomeša.

Što se materijala od kog je izrađena kutija tiče, to je opet stvar izbora. Meni je
najpraktičnija plastična, lagana je, ne razmišljam hoću li je polomiti, lako se
održava. Ono što je kod plastike veoma važno je da oštećena i stara plastika, na
primer ogrebana kutija, nije bezbedna za upotrebu. Dakle, ukoliko koristite
plastične posude, kao ja, onda bi idealno bilo da ih imate nekoliko i da ih
naizmenično koristite.

Jednostavnom pretragom na googlu možete doći do najrazličitijih modela kutijica i

odabrati onaj po svojoj meri.

Kad je održavanje u pitanju, najbolje bi bilo da odmah nakon završenog obroka,

kutiju isperete vodom i deterdžentom ili samo vodom. Dovoljno će biti za početak.
Kod uklanjanja mirisa ili intenzivne boje nekih namirnica koje se zadržavaju
unutar kutijice, odlično mi se pokazala mešavine vode i obične sode bikarbone.
Gustina treba da bude takva da liči na pastu. Time istrljam unutrašnjost kutijice,
ostavim da malo odstoji i ponovo sve lepo isperem.

365
@stankovic.dejana ponesi
 Takođe, nakon što se kutijica opere, možete unutra da nalijete mešavinu vode i
sirćeta i da opet ostavite tako neko vreme, nakon čega bi trebalo kutiju oprati ponovo
vodom i deterdžentom.
Iako je možda suvišno govoriti o tome sada, u doba pandemije i čitave ove situacije
sa virusom, potrebno je kod sebe uvek imati neko od sredstava za dezinfekciju - malu
prskalicu sa alkoholom ili neki gel koji staje u torbu. Lako ćete sesti na klupicu, izvući
svoju kutijicu i pojesti divan obrok koji ste prethodno pripremili, ali nećete uvek
imati mogućnost da operete ruke i zato je priručno sredstvo za dezinfekciju vrlo
korisno i praktično rešenje.

5. Ok, imam kutijicu. I, šta sad?

Skroz ste se opremili, kupili kutujicu, imate i dobru volju što je sjajno i sad konačno
treba osmisliti obrok koji ćete poneti sa sobom.
Ono čime se ja vodim, jeste da pravila nema. Ako vam se punjena paprika jede za
doručak i u to vreme ste na poslu, spakujte je u kutijicu. Dodajte salatu i još voćku sa
strane i nema šanse da budete gladni nekoliko sati. Sve zavisi od raspoloženja, ukusa,
dana... Nekad vam se jede slatko, nekad slano, a nekad jednostavno niste ni gladni.
Ipak, treba računati sa tim da će se glad u nekom trenutku javiti, pa svakako ponestite
bar nešto sa sobom.
Mi, kod kuće, nabavku namirnica obavljamo na nedeljnom nivou. Nismo tako
oduvek radili, već smo takvu vrstu organizacije počeli da praktikujemo od uvođenja
vanrednog stanja i policijskog časa. Nije bilo šanse pravo sa posla otići u nabavku i
stići kući pre početka policijskog časa, a i priznaćete, naporno je kupovati dan za dan.
Pri tome, ovde ne mislim na nabavku namirnica za obroke koje nosim od kuće, već
na kompletne potrepštine za narednu nedelju.
Vrlo je jednostavno, samo dok se uhodate, a prednosti su brojne.
Pre svega, sve što vam treba je već u kući, nema lutanja po prodavnicama nakon
posla, nošenja cegera i kesa i one nervoze kad pomislite „Šta da kuvam danas?!“.
Ja uvek kuvam ručak za dva dana. Što znači da kuvam tri puta nedeljno, a onaj
jedan dan se snađemo nekako sa preostalim namirnicama i uvek ispadne odlično.

365
@stankovic.dejana ponesi
Tako se i pravi spisak. Prvo odlučimo šta ćemo da kuvamo naredne nedelje (kad
kažem „kuvamo“, mislim „kuvam“) i prvo na spisak stavljamo potrebne namirnice
za ta tri ručka. Onda kombinujemo doručak/večera varijante i za to potrebne
sastojke - jaja, ovsene pahuljice, meso, speltino/ječmeno/raženo/ovseno/kukuruzno
brašno, palenta, semenke (susam, lan, suncokret, golica), med, kakao, nešto od
suhomesnatih proizvoda, jogurt, pavlaka, sir, neki namaz ili gotov ili napravim
neki za sebe, pa imaju i ostali ukućani. Obavezna stavka je voće i povrće. Od svega
što sam navela mogu da napravim veliki broj različitih opcija što slatkih, što slanih.

Nikada ne obavljamo nabavku

specijalno za obroke za poneti, već
od toga što imam u kući i frižideru,
pravim najrazličitije kombinacije.

Naravno, sve u skladu sa

raspoloženjem, apetitom. Nikad mi
se do sad nije desilo da spremim
dva puta istu kutijicu. Jednostavno,
toliko ideja ima.

Kada spremam hranu?

Uglavnom to radim uveče za ujutru, osim ukoliko nije u pitanju recimo palenta
za čiju pripremu treba vremena koliko da skuvate kafu ili potopim ovsene
pahuljice uveče, a ujutru samo naseckam voće preko.
Trudim se da bude lepo i šareno, ali ne i komplikovano. Držim se jednostavnih
namirnica, nutritivno bogatih i kvalitetnih, zahvaljujući kojima ću biti budna,
koncentrisana i puna snage i elana na svom radnom mestu.

Vremenom sam naučila dosta toga, mada i dalje ne smatram da znam puno.
Upravo iz tog razloga razumem kad neko ne zna odakle da krene, šta da spakuje,
kako da iskombinuje.
Ipak, kao i inače u životu, sve je stvar rutine. Probajte, ne možete ništa da izgubite.

365
@stankovic.dejana ponesi
 6. Zašto je dobro nositi hranu od kuće

Već u par navrata do sad sam spomenula da su prednosti nošenja obroka koji
ste unapred pripremili velike. Navodim vam neke, konkretne prednosti koje bi
trebalo imati na umu.

Možete da planirate obrok u skladu sa svojim potrebama, željama i

mogućnostima.
Šta to tačno znači?
To znači da vam se ne jede svakoga dana za doručak pecivo ili za ručak bečka
šnicla koja vam je dostupna u fabričkoj kantini. Nekad će to biti jaje sa povrćem i
neko voće za malo kasnije, što se kaže, „kad vam padne šećer“. Biće dana kad biste
pojeli svežu papriku punjenu sirom ili sataraš ili ovsenu kašu ili sutlijaš. Nećete
morati da mozgate gde da poručite i ko da vam dostavi, već ćete samo otvoriti
svoju kutiju i uživati u obroku po svojoj meri.
Imate mogućnost da pravite najrazličitije kombinacije ukusa i da ugodite sebi
kao da ste kod kuće.
Niste osuđeni na pekaru ili kiosk brze hrane pored kojeg prolazite na putu ka
poslu ili fakultetu.
Nećete imati napade gladi, jer je kutijica uvek tu uz vas.
Već posle nedelju dana ćete primetiti kako vam je stomak manji, a novčanik
deblji. Šalu na stranu, zaista se uštedi novac na ovaj način. Vi od namirnica koje
svakako imate kod kuće, napravite sebi obrok i ponesete umesto da svakog dana
kupujete, pa je to ušteda od minimum 500 dinara nedeljno, ako pretpostavimo da
se svakog radnog dana, od ponedeljka do petka, dnevno potroši 100 dinara. Na
mesečnom nivou, to je već 2.000 dinara.
Ako imate specifičan način ishrane, iz bilo kog razloga, obrok za poneti je spas.
Tačno znate šta jedete, kako je pripremljeno, šta je od sastojaka dodato, koliko
dugo je stajalo.
Odredićete sebi porciju i nećete biti u situaciji da sipate još ili pojedete još
neko parče hleba, iako vam realno uopšte ne treba.
Nećete imati velike pauze između obroka, zbog kojih ćete kasnije biti mnooogo
gladni ili ćete čak i pregladneti. Ovako imate svoj red, poštujete svoj ritam i
svoje zdravlje.

365
@stankovic.dejana ponesi
 7. "Ups" situacije i izazovi sa kojima se možete sresti

Prvo i osnovno, verovatno će vam nekad biti teško da odvojite tih 15 minuta i
spremite sebi obrok. U redu je, svi dođemo do tog trenutka, pre ili kasnije. Biće vam
možda naporno da nosite kutiju, pa da istu tu kutiju, samo praznu, vraćate nazad
kući. Međutim, kako vreme bude prolazilo i vi počnete da osećate da za sebe radite
bolju stvar, da ste time što ste ipak poneli tu kutijicu, napravili bolji izbor, biće sve
manje naporno i opterećujuće. Uhodaćete i biće vam potrebno manje vremena za
organizaciju.
Treba voditi računa o tome kako se nosi kutija, posebno ako u njoj ima hrane koja
je u tečnom stanju. Moj savet je da to uglavnom bude nešto što se neće prosuti tako
lako i da ipak bude malo čvršća hrana.
Ako sebi pripremate recimo obrok salatu, ili salatu uopšte, dresing stavite u
posebnu teglicu, pa pre nego počnete da jedete, začinite. Tako ćete izbeći mogućnost
da vam iscuri po torbi ulje, sirće, senf ili šta god da ste stavili. Voće ne morate da
seckate, već jednostavno ponesite celu jabuku, bananu, breskvu, par šljiva. Ovde
dobro dođu one male kese za zamrzivač, u koje ćete staviti oprano voće i samo
uzimati po potrebi.

Na početku ćete možda dobiti neki komentar koji vam se neće svideti (meni je
jednom prilikom kad sam ponela neki pirinač sa povrćem i voćnu salatu na postao,
bivša šefica rekla „Zašto jedeš tu bolničku hranu?!“), ali to ne treba da vas interesuje.
Verujte na reč, to nema baš nikakve veze sa vama. Ljudi će komentarisati. Vazda bilo
i ostalo.
Pa, kad biste samo znali kakve sam ja reakcije dobijala na odluku da promenim
ishranu i na način na koji to radim – „opet neka dijeta?“, „ma, šta će ti to?“, „dokle
misliš tako?“, „nije mi samo jasno, odakle ti vremena da se baviš time?“.

Jedino što imam da vam kažem na sve ovo je da ti isti ljudi danas prave hranu po
mojim receptima, zovu, pišu, pitaju za savet, potpuno oduševljeni onim što sam
uradila i verujem da im ne pada napamet da ponove ona pitanja od pre dve-tri
godine.

To opet nema veze sa mnom, već sa njima. Ja sam samo zadržala svoj pravac, išla
svojim putem i ne mislim da od njega odustanem.

365
@stankovic.dejana ponesi
 8. Kako može (a i ne mora) da izgleda vaš
obrok za poneti

Ostavljam vam ovde predloge obroka . I da se razumemo, vaša kutijica uopšte ne

mora da izgleda ovako, neka bude još lepša i samo po vašoj meri.

Pored očiglednog voća i povrća, tu je

i ovsena kaša, lažna zeljanica, proja
iz tiganja, galete, pica, razne
pogačice, palenta...

Svi recepti se nalaze ili na mom

instagram profilu @stankovic.dejana
ili na sajtu www.mojih365dana. rs.

365
@stankovic.dejana ponesi
 9. Kako to one rade

Zamolila sam četiri dame koje izuzetno cenim, potpuno različitih zanimanja i u
različitim fazama života da mi napišu svoje iskustvo kad je priprema obroka za
poneti u pitanju.

Evo, šta su one rekle.

Danijela Dakić iz Subotice, mama koja na instagramu vodi

divan profil @stefanova_uzina, gde možete naći predloge obroka
za poneti za školarce, ali i za one starije.

„Prednosti hrane za poneti iz Stefanovog i mog ugla

1. Znamo šta jedemo, a uglavnom biramo svežije i zdravije namirnice, pa usput

učim sa njim(a) zašto je bitno da jedemo baš to što smo pripremili.

2. Ne razmišljam previše o tome šta ću i kad ću da jedem i gde da kupim. Uvek

nam je klopa spremna na vreme.

3. Kombinujemo različite namirnice u jednoj kutijici što bi teško dobila na

jednom mestu, a da je tako jednostavno – sveže voće, povrće, zdrave poslastice,
proteine, mlečne proizvode.

4. Naposletku, želim da i kod dece razvijem zdrav stav prema ishrani od malih
nogu. Ja sam to učila vremenom i samim tim mi je bilo teže, zato želim već sada
da naučim njih, kako bi im bilo lakše da kasnije biraju zdravije zato što to žele, a
ne zato što moraju.

365
@stankovic.dejana ponesi
 Milica Trajković iz Vranja, mlada, talentovana devojka koja
je završila master studije ne Ekonomskom fakultetu u Nišu,
gde i živi, a koja stoji iza instagram profila
@smilicomukuhinji

„Šta vam bolje zvuči – pun novčanik i zdrav život ili prazan novčanik i težina u
stomaku posle obroka?
Eto odgovora zašto bi trebalo da nosite zdravu, kod kuće pripremljenu hranu.
Nažalost, napolju retko možemo naći da kupimo zdrave obroke, pa uvek
posegnemo za nekom nezdravom hranom. Ja to nisam želela i zato sam ranije, za
koleginicu (koja je vegan) i sebe spremala razne đakonije. Nije lako naći jela koja su
prilagođena posebnim režimima ishrane.
Izgovora nema – veče pre posla se organizujem, a ukoliko pripremam nešto brzo,
onda mogu i ujutru, pre nego da krenem. Ja živim sama, pa hranu pripremam
samo za sebe i zato sam nekad dolazila u situaciju da kažem: „Umorna sam, kupiću
nešto“. Ipak, to se sve ređe dešava.
Savet plus: Kupite neku lepu, zanimljivu kutijicu i verujte, jedva ćete čekati da
spakujete hranu, ponesete i pokažete svima.“

Dejana Petrović iz Aleksinca, apsolvent na Ekonomskom

fakultetu u Nišu, devojka koja svojim stilom života pokazuje da je
sve moguće postići – polaže ispite, redovno trenira, ozbiljno kuva i
vodi instagram profil @notmorningperson

„Za mene je to navika koju imam još iz perioda osnovne škole, ekskurzija, tenisa,
turnira. Jednostavno ne podnosim dobro glad, nje dobro ni meni, ni ljudima oko
mene. Da ne bismo dolazili u takve „opasne” situacije, praktikujem da uvek svoje
obroke isplaniram. To mi olakšava život, posebno kad imam puno obaveza preko
dana.
Poslednje o čemu želim da mislim je: „Šta sad da spremim za jelo?!“. Mislim da
je to važno i sa aspekta zdravlja, jer prevelike pauze između obroka vode ili
kasnijem prejedanju ili kupovini neke gluposti u pekari/marketu.

365
@stankovic.dejana ponesi
 Pored svih redovnih izazova koje ima prosečna osoba koja sprema sebi obroke
unapred, kod mene postoji još jedan – alergija na mleko, mlečne proizvode i soju.
Samim tim, na prvi pogled deluje kao da mi je izbor namirnica dosta sužen, ali
verujte da nije tako. Kad uđeš u materiju i istražiš tržište, shvatiš da postoji puno
zamena i da je moguće dobro se hraniti i uživati u ukusima.
Upravo to me je motivisalo da istrajem, jer kupovina gotovih obroka za mene
može da bude ozbiljan izazov, počev od sendviča koji obavezno imaju neki mlečni
namaz ili kačkavalj, do roštilja koji obavezno ima više soje nego čistog mesa.
Lično nisam imala bilo kakvo loše iskustvo kad su u pitanju reakcije ljudi u mom
okruženju. Čak naprotiv, uvek sam dobijala pohvale, a i koje pitanje „kako ja da
počnem?“. Ne kažem da nikad nisam imala momente mrze i da sam uvek voljna da
obavim taj meal prep, ali to su situacije u kojima sebe podsetite koji su vam
prioriteti u životu i samo nastavite dalje.“

Nataša Denić, divna mlada žena koja je snagom svoje energije i

kreativnosti uspela da napravi čitav jedan pokret oko ideje koju
ćete na instagramu naći pod imenom #zajedničkiobrok. Nataša je
iz Beograda, ali sa suprugom živi i radi u Nemačkoj. Nemojte
propustiti da pregledate njen instagram profil @pecatzivota

„Znate ono kad negde vidite da je neka krema, odevni predmet ili torba „must
have“ ove sezone?
E, to je meni obrok za poneti – „must have“, ali tokom čitave godine. Smatram ga
neophodnim u danima kada sam u pokretu. Evo i male analize.

Prednosti obroka za poneti:

- zdraviji u svakom slučaju
- finansijski povoljniji
- neuporedivo raznovrsniji izbor
- apsolutna kontrola nad unosom namirnica
- kontrolisana količina kod regulisanja telesne težine
- izostanak nedoumice na putu „Šta jesti na poslu?“, jer takva dilema nestaje poput
magije.

365
@stankovic.dejana ponesi
 Mane obroka za poneti:
Verovali ili ne, mana nema!
Postoje samo zablude da je zdrava hrana – skupa hrana. Takođe, postoje i izgovori
da se za pripremu obroka nema vremena. Doživela sam više puta da je duže trajalo
neko čekanje u redu i kupovina od kućne pripreme hrane.
Sve što vam je potrebno da biste ovo praktikovali, jeste želja da brinete o sebi i
organizacija.“

* * *

10. Znate gde možete da me nađete

Dragi moji ljudi, nadam se da ste uživali u čitanju, bar onoliko koliko sam ja
uživala dok sam pripremala ovaj vodič. Takođe se nadam da ste uspeli da
pronađete nešto što bi vam moglo biti od koristi.

Veliko hvala Danijeli, Milici, Dejani i Nataši što su pristale da svoje iskustvo
podele ovde. Devojke, divne ste!

Mi, svakako nastavljamo sa našim druženjem.

Pišite ako imate nedoumice i ako vam nešto nije do kraja jasno.
Znate gde možete da me nađete.

Hvala što ste tu!

@stankovic.dejana

www.mojih365dana.rs

365
ponesi