СИСТЕМИ ОДБРАНЕ

Међународни комитет Црвеног крста као чувар

Међународног хуманитарног права у оружаним сукобима

Ментор: Студент:
др Вања Роквић, Богдан Шпановић,
ванредни професор 105/22
Системи одбране МКЦК као чувар МХП у оружаним сукобима

САДРЖАЈ:

Увод ----------------------------------------------------------------------------------------------------------- 3

1. ОСНИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПОКРЕТА ЦРВЕНОГ КРСТА И ЦРВЕНОГ

ПОЛУМЕСЕЦА ---------------------------------------------------------------------------------------- 4

2. МАНДАТ, МИСИЈА И ПРИНЦИПИ ДЕЛОВАЊА МЕЂУНАРОДНОГ ПОКРЕТА

ЦРВЕНОГ КРСТА И ЦРВЕНОГ ПОЛУМЕСЕЦА ---------------------------------------------- 6
2.1 Мандат Међународног комитета Црвеног крста --------------------------------------- 6
2.2 Мисија Међународног комитета Црвеног крста --------------------------------------- 7
2.3 Принципи Међународног комитета Црвеног крста ----------------------------------- 7

3. МЕЂУНАРОДНО ХУМАНИТАРНО ПРАВО --------------------------------------------------- 9

3.1.1. Појам Међународног хуманитарног права --------------------------------- 9
3.1.2. Развој међународног хуманитарног права +------------------------------- 10
3.1.3. Примена међународног хуманитарног права ----------------------------- 11
3.2. Женевске конвенције, Заједнички члан 3 и допунски протоколи ---------------- 12
3.2.1. Женевске конвенције из 1949. ------------------------------------------------12
3.2.2. Заједнички члан 3 -------------------------------------------------------------- 13
3.2.3. Допунски протоколи уз Женевске конвенције --------------------------- 13
3.3. Појам оружаног сукоба из угла Међународног хуманитарног права ------------ 14

4. МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА
ЦРВЕНОГ КРСТА И ЦРВЕНОГ ПОЛУМЕСЕЦА -------------------------------------------- 16

5. ОПЕРАТИВНО ДЕЛОВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ

КОМИТЕТА ЦРВЕНОГ КРСТА У СВЕТУ ---------------------------------------------------------- 17
Закључак ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 18
Литература ------------------------------------------------------------------------------------------------- 19

2
Системи одбране МКЦК као чувар МХП у оружаним сукобима

УВОД

У вртлогу међународних сукоба, где страх и несигурност често кроче заједно с људском
патњом, истиче се једна организација која храбро корача како би пружила заштиту
жртвама оружаних сукоба и сачувала људско достојанство. Међународни комитет
Црвеног крста (МКЦК), са својим значајним мандатом и доследном посвећеношћу,
представља кључног чувара Међународног хуманитарног права (МХП) у оружаним
сукобима.. Оправдавајући статус највеће светске хуманитарне организације, Црвени крст,
а кроз идеју његовог оснивача, препознао је важност ангажовања у оружаним сукобима,
као и њихово правно уређивање које представља темељ и уско је повезано са
оранизовањем и деловањем Међународног комитета Црвеног крста. Временом, још од
периода његовог оснивања, а касније и као пуноправног члана Међународног покрета
Црвеног крста и Црвеног полумесеца (МП ЦК/ЦП), та идеја препозната је широм света,
као и значај постојања „анђела чувара“ када су оружани сукоби, па самим тим и људска
патња на врхунцу. Тако да, без изузетка, обележја Црвеног крста, Црвеног полумесеца и
Црвеног кристала, као и сви они који делују под њима легитимно уживају права на
заштиту, али и сносе једну од највећих обавеза, а то је позивање на успостављање мира и
тежња ка бољој будућности! Суштина овог есеја нарочито је утемељена на истраживању
значаја МКЦК-а у очувању и промовисању Међународног хуманитарног права, посебно
фокусирајући се на његову улогу као заштитника жртава оружаних сукоба. Кроз анализу
историјског контекста, правних инструмената и примене на терену, рад ће се осврнути на
изазове и успехе које МКЦК сусреће у испуњавању своје мисије.
Сматрајући да је МКЦК кључни актер у промовисању хуманих вредности, овај текст ће,
такође истражити иновативне стратегије које организација примењује како би
прилагодила своје ангажовање савременим изазовима. Кроз ову анализу, покушано
сагледавање доприноса МКЦК-а из перспективе глобалне заједнице, разматрајући како
ова организација утиче на обликовање и унапређење међународног права којим се штите
животи и достојанство оних који су највише погођени у временима сукоба.
Сама величина и сложеност овог задатка може бити обесхрабрујућа, али се МКЦК
никако не сме и не може осећати одговорним за евентуално кршење Међународног
хуманитарног права и постојање људске патње. То би било правише, утопистички,
једноставно претежак терет за поднети. Зато је важно да постоји свест о снази која
непрестано брани хумане вредности у жару криза, а када се оне често заборављају.
Заборављају се и још некад, управо када је оружје положено и ратна дешавања се приведу
крају, али прашина у ваздуху остаје још дуго да гуши невине. Управо тада, најхуманији
међу нама остају у борби за добробит људског друштва, а више о томе следи у наставку
рада.

3
Системи одбране МКЦК као чувар МХП у оружаним сукобима

1. ОСНИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПОКРЕТА ЦРВЕНОГ

КРСТА И ЦРВЕНОГ ПОЛУМЕСЕЦА

Историја Покрета који данас познајемо под називом Међународни покрет Црвеног крста
и Црвеног полумесеца почиње 1859. године упоредно са једном од најжешћих битака тог
доба, између француско-сардинијске војске, са једне стране, и аустријске војске, са друге
стране, а која се одиграла у непосредној близини градића Солферино, на северу Италије,
24. јуна 1859. године. Преко 40.000 мртвих и рањених је остало на бојном пољу после
битке. Мртве није имао ко да сахрани, а рањеницима није имао ко да пружи прву помоћ
или да им макар олакша смрт. То је била последица недостајућих капацитета војних
санитетских служби тога доба.
У близини бојног поља се, игром случаја, нашао швајцарски пословни човек Анри Динан
(Henry Dunant), кога су послови водили у тај зараћени део Европе. Ужаснут сликом коју је
затекао на бојном пољу, Анри Динан је заборавио своје послове и почео унесрећенима да
пружа помоћ. Убрзо му је постало јасно да сам не може много да учини и зато је позвао и
почео да окупља становнике оближњег градића Кастиљоне, као и околних села, који нису
учествовали у оружаним сукобима, да притекну у помоћ. Становништво се у великом
броју одазвало позиву. Ово се сматра првом организованом акцијом помоћи у свету.
Припадници оружаних снага, официри и војници победничке француско-сардинијске
војске су, у почетку, нерадо гледали акцију Динана и становништва, оптужујући их да
помажу непријатељу кога су они једва победили. Анри Динан је генералима одговорио
девизом: ''Сви смо браћа у патњи''. На тај начин је поставио основу хуманитарне акције –
непристрасност. Анри Динан и становништво Кастиљонеа су цркве претворили у болнице.
Рањеницима су пружали сву помоћ коју су могли да обезбеде у таквим условима.
Сахрањивали су мртве, записујући податке о њима како би могли да обавесте њихове
породице (почетак Службе тражења).
По повратку у родну Женеву, Динан није заборавио Солферино. Мучен успоменама,
осећао је да мора нешто да покуша да уради како би побољшао судбину жртава рата.
Објавио је 1862. године књигу ''Сећање на Солферино'' (Dunan, H., 1862). У књизи је поред
описа дешавања и страхота на које је наишао, изнео и две идеје: да се у доба мира
формирају ''друштва за помоћ'' која ће окупљати и обучавати волонтере за помоћ
рањеницима у војскама у рату и да се усвоји један међународни споразум који би признао
и обезбеђивао заштиту за та друштва. Његови напори су почели да се остварују када је у
Женеви за своје идеје придобио још четири позната суграђанина и заједно са њима је 17.
фебруара 1863. године основао неформални Комитет петорице. Непосредо након
оснивања, Комитет је организовао и одржао међународну конференцију 26. октобра у
Женеви, на којој је учествовало 16 држава. Конференција је предложила неповредивост
војних санитетских установа у рату и заштиту санитетског особља, рањеника и болесника.
Пред сам почетак Конференције, Комитет петорице се конституисао као Међународни
комитет за помоћ рањеним војницима (данас Међународни комитет Црвеног крста). На тај
начин је остварена прва идеја Анри Динана. (Црвени крст Србије, н.д.)
Под утицајем те идеје, у тадашњим државама Европе, оснивају се национална друштва
Црвеног крста за помоћ рањеницима у војскама у рату, тако да је већ од средине 1864.
4
Системи одбране МКЦК као чувар МХП у оружаним сукобима

године основано 10 друштава: Виртемберг, Олденбург, Мекленбург - Шверин (припадају

данашњој Немачкој), Пруска, Белгија, Холандија, Данска, Француска, Италија и Шпанија.
На иницијативу Комитета, 1864. године, у Женеви је одржана међународна конференција,
на којој су учествовали представници 16 држава и представници Међународног комитета.
На конференцији је 22. августа 1864. године усвојена Женевска конвенција за побољшање
судбине рањеника у војскама у рату, коју су у наредним годинама ратификовале готово
све државе учеснице конференције. На Конвенцији је потврђен и знак Црвеног крста као
знак распознавања и заштите санитетског особља, који је и Међународни комитет
прихватио као свој знак.

5
Системи одбране МКЦК као чувар МХП у оружаним сукобима

2. МАНДАТ, МИСИЈА И ПРИНЦИПИ ДЕЛОВАЊА

МКЦК

Рад МКЦК заснива се на Женевским конвенцијама из 1949. године, њиховим допунским

протоколима, њиховим статутима, као и статутима Међународног покрета Црвеног крста
и Црвеног полумесеца и резолуцијама Међународних конференција Црвеног крста и
Црвеног полумесеца. МКЦК је независна, неутрална организација која обезбеђује
хуманитарну заштиту и помоћ жртвама оружаних сукоба и других видова насиља.
Предузима акције као одговор на ванредне ситуације и истовремено промовише
поштовање Међународног хуманитарног права и његову примену у националном праву.
На иницијативу МКЦК-а државе су усвојиле оригиналну Женевску конвенцију из 1864.
године. Од тада, МКЦК, уз подршку целог Међународног покрета Црвеног крста и
Црвеног полумесеца, стално позива владе да прилагоде Међународно хуманитарно право
(МХП) променљивим околностима, посебно савременом развоју средстава и метода
ратовања, а у циљу пружања ефикасније заштите и помоћи жртвама сукоба. Данас су све
државе обавезане на четири Женевске конвенције из 1949. године које, у време оружаног
сукоба, штите рањене, болесне и бродоломце припадника оружаних снага, ратних
заробљеника и цивила. Више од три четвртине свих држава су тренутно потписнице два
допунска протокола из 1977. Протокол I штити жртве међународних оружаних сукоба,
Протокол II жртве немеђународних оружаних сукоба. Ови уговори су посебно
кодификовали правила која штите цивилно становништво од ефеката непријатељстава.
Допунски протокол III из 2005. дозвољава употребу додатног амблема - Црвеног кристала
од стране националних друштава у МП ЦК/ЦП.

2.1. Мандат Међународног комитета Црвеног крста

Правни основи за сваку радњу коју предузима МКЦК су следећи:

Четири женевске конвенције и Допунски протокол I дају МКЦК-у посебан мандат да
делује у случају међународног оружаног сукоба. (International Committee of the Red Cross,
н.д.) Конкретно, МКЦК има право да посећује ратне заробљенике и расељене цивиле.
Конвенције такође дају МКЦК-у широко право на иницијативу за хуманитарним
ангажовањем.
У немеђународним оружаним сукобима, МКЦК ужива право хуманитарног деловања,
признатог од стране међународне заједнице у скалду са чланом 3 четири Женевске
конвенције. У случају унутрашњих немира и тензија, као и у свакој другој ситуацији која
захтева хуманитарну интервенцију, МКЦК такође ужива право иницијативе за
хуманитарним ангажовањем, које је признато Статутом Међународног покрета Црвеног
крста и Црвеног полумесеца.
Стога, где год се међународно хуманитарно право не примењује, МКЦК може да понуди
своје услуге владама, а да та понуда не представља мешање у унутрашње ствари дотичне
државе.

6
Системи одбране МКЦК као чувар МХП у оружаним сукобима

2.2. Мисија Међународног комитета Црвеног крста

Мисија МКЦК-а може се огледати кроз Изјаву ове организације, а која гласи:
„Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК) је непристрасна, неутрална и независна
организација, чија је искључиво хуманитарна мисија да заштити животе и достојанство
жртава оружаних сукоба и других ситуација насиља и да им пружи помоћ.
МКЦК такође настоји да спречи патњу промовисањем и јачањем хуманитарног права и
универзалних хуманитарних принципа.
Основан 1863. године, МКЦК је извор Женевских конвенција и Међународног покрета
Црвеног крста и Црвеног полумесеца. Усмерава и координира међународне активности
које Покрет спроводи у оружаним сукобима и другим ситуацијама насиља.“ (International
Committee of the Red Cross, 2009: 3-5)

2.3. Принципи Међународног комитета Црвеног крста

Седам основних принципа обезбеђују етички, оперативни и институционални оквир за
рад Покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца широм света. Они су у основи приступа
Покрета помоћи људима у невољи током оружаних сукоба, природних катастрофа и
других ванредних ситуација.
Хуманост - Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца, створен у жељи
да пружи помоћ без дискриминације рањеницима на бојном пољу, настоји, у свом
међународном и националном својству, да спречи и ублажи људску патњу где год да до
ње може доћи. Његова сврха је да заштити живот и здравље и да обезбеди поштовање
човека. Промовише међусобно разумевање, пријатељство, сарадњу и трајни мир међу
свим народима.
Непристрасност - Не прави дискриминацију у погледу националности, расе, верских
опредељења, класа или политичких ставова. Настоји да олакша патњу појединаца,
руководећи се искључиво њиховим потребама, давајући приоритет најхитнијим
случајевима међу унесрећенима.
Неутралност - Да би наставио да ужива поверење свих, Покрет не сме да заузима страну
у сукобима или да се у било ком тренутку упушта у контроверзе политичке, расне, верске
или идеолошке природе.
Независност - Покрет је независан. Национална друштва, као помоћни субјекти
хуманитарним службама својих влада, подлежу и законима својих земаља, али морају увек
да одржавају своју аутономију како би у сваком тренутку била у могућности да делују у
складу са принципима Покрета.
Добровољност – Реч је о добровољном покрету помоћи који ни на који начин није
подстакнут жељом за добитком.
Јединство - У било којој земљи може постојати само једно друштво Црвеног крста или
Црвеног полумесеца. Оно мора бити отворено за све и спроводити хуманитарне
активности на целој својој територији.

7
Системи одбране МКЦК као чувар МХП у оружаним сукобима

Универзалност - Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца, у коме сва

друштва имају једнак статус и деле једнаке одговорности и дужности у помагању једни
другима, постоји широм света.
(International Committee of the Red Cross, 2016)

8
Системи одбране МКЦК као чувар МХП у оружаним сукобима

3. МЕЂУНАРОДНО ХУМАНИТАРНО ПРАВО

3.1.1. Појам Међународног хуманитарног права
Међународно хуманитарно право је систем правних правила која се примењују у
оружаном сукобу. Правила међународног хуманитарног права ограничавају последице
оружаног сукоба сводећи на минимум меру патње и разарања. Из наведеног појма
међународног хуманитарног права, јасно произлази закључак да је то рационалан систем
правних правила. Са једне стране, међународно хуманитарно право полази од схватања да
су у сваком оружаном сукобу, нажалост, патње и разарања неизбежни. Са друге стране,
међународно хуманитарно право истиче становиште да те патње и разарања треба да се
задрже само на оном нивоу који је неизбежан и да је све преко тог степена патњи и
разарања неприхватљиво и за осуду. Из тога произлази и основна идеја међународног
хуманитарног права, да ни у оружаном сукобу није све допуштено и да постоје границе
примене силе и у оружаном сукобу. Могло би се рећи да међународно хуманитарно право
настоји да и један тако екстреман друштвени однос, какав је оружани сукоб, задржи на
рационалном нивоу, не допуштајући му да се изроди у несврсисходно разарање и убијање.
На почетку савременог развоја, за овај систем правила је био уобичајени
назив међународно ратно право. После усвајања Повеље Уједињених нација, пошто је рат
био забрањен, одустало се од тог назива, вероватно из психолошких разлога. Пошто је
забрањен рат, требало је “забранити” и сваки појам који асоцира на рат. Због тога је почео
да се користи термин међународно право оружаних сукоба, уместо међународног ратног
права. То је дошло до изражаја и у међународним конвенцијама које се од тада усвајају; на
пример, у Женевским конвенцијама и њиховим Допунским протоколима се користи
термин оружани сукоб, уместо термина рат. Ипак, и данас се користи и
термин међународно ратно право, упоредо са термином међународно право оружаних
сукоба. Најчешће, коришћењу ових термина су склони војници. Међутим, све чешће, за та
правила се користи назив међународно хуманитарно право. То је, без сумње, резултат
схватања да та правила имају, превасходно, хуманитарни карактер. И онда кад су називана
ратним правом или правом оружаних сукоба, њихова суштина је била иста – хуманитарна,
јер су усвајана да би се ограничила примена силе у рату, односно оружаном сукобу.
Често се у теорији међународног хуманитарног права срећу појмови “Женевско право” и
“Хашко право. Женевско право је појам којим се означавају правила међународног
хуманитарног права која штите лица у оружаном сукобу: рањенике, болеснике,
бродоломнике, ратне заробљенике и цивиле. Термин је усвојен због тога што се,
традиционално, правила која се односе на заштиту лица усвајају у Женеви, почев од прве,
Женевске конвенције о заштити рањеника у војскама у рату од 1864. године, до
Женевских конвенција од 1949. године и Допунских протокола уз те конвенције од 1977.
године. Хашко право садржи правила која прописују забране одређених врста оружја и
метода ратовања (правила ратовања), као и заштиту објеката у рату. И ова правила су
добила назив по месту настанка; почев од Хашких конвенција од 1899. и 1907. године, до
Хашке конвенције о заштити културних добара од 1954. године и њених два протокола.
(Међународни комитет Црвеног крста, 2002)

9
Системи одбране МКЦК као чувар МХП у оружаним сукобима

3.1.2. Развој међународног хуманитарног права

Међународно хуманитарно право има порекло у различитим културама и религијама,
широм света. Иста или слична правила су се јављала у различитим цивилизацијама, у
време кад те цивилизације нису имале међусобне комуникације; нпр, у античкој Грчкој и
старој Кини је важило правило да је забрањено нападати немоћне, жене и децу. То
показује да је међународно хуманитарно право универзално; оно није ни европско, ни
азијско ни америчко, није ни хришћанско, ни исламско ни јудејско, али припада свим тим
културама и религијама.
Развој међународног хуманитарног права је почео у облику обичајних правила. Наиме,
различите војске или државе су се у истим или сличним случајевима понашале на исти
начин. А на тај начин су се понашале, јер су сматрале да постоји обавеза да се тако
понашају, да је то понашање правилно. Кад постоје та два елемента: истоветно понашање
и свест да је то понашање обавезно, онда постоји обичајно правило. Таква, правила
обичајног права су се примењивала у дугом периоду историје и била су довољна док су
односи између држава или сличних ентитета били ретки и мање-више спорадични. Кад су
створене савремене државе, појавила се индустријска производња, односи међу њима су
постајали све чешћи. Повећањем броја односа међу државама, расте и потреба да се ти
односи одвијају у складу са неким правилима, да би се повећала сигурност учесника у
њима. Поред тога што су ти односи бројнији, они су и бржи и време за решавање
проблема који у њима настају је све краће. Обичајно право, у таквим условима, постаје
кочница за нормално одвијање међународних односа. Обичајно правило није писмено
формулисано, не зна се његов тачан садржај, значење термина. То је увек требало
утврђивати, а то је дуг процес, сувише дуг у односу на потребу убрзаног одвијања
међународног односа.
Због тога се средином 19. века јавља нови начин усвајања правних правила, путем
међународних уговора, којима се правила писмено формулишу. То се, обично, ради на
међународним конференцијама на којима учествују државе, које формулишу правила и, на
крају, потписују међународни уговор. Међутим, такав уговор још не представља правну
обавезу државе; да би постао обавезан, надлежни државни орган треба да потврди потпис
који је држава дала на уговор на међународној конференцији. Та потврда се назива
ратификација уговора и обавља је орган државе који је надлежан према уставу државе
(најчешће парламент, влада или шеф државе). Тек ратификован уговор, који се потом,
најчешће, и објављује у неком службеном гласилу државе (службени лист, службени
гласник) представља обавезу за државу. Обично се самим уговором одређује рок
државама за ратификацију међународног уговора. Државе које нису учествовале на
међународним конференцијама, или које нису уговор ратификовале у одређеном року,
могу да постану чланице тог уговора, тзв. приступањем, које, у суштини, има исте
последице као и ратификација; држава прихвата да се обавеже тим уговором. У томе је и
основна разлика уговорног и обичајног права.
Само ратификовано уговорно право обавезује државу, а кад је у питању обичајно право,
оно обавезује државу и без њеног пристанка. Ако неко правило има карактер обичајног
права, оно је обавезно за све државе, па и оне које настану после стварања таквог правила.
При томе, треба имати у виду да се, релативно често, у међународне уговоре “уграђују” и
правна правила која имају обичајни карактер. Тим преузимањем обичајно правило не губи
10
Системи одбране МКЦК као чувар МХП у оружаним сукобима

карактер обичајног; напротив, оно и даље остаје обичајно, иако је постало део уговорног
права. Ову разлику између обичајног и уговорног права је веома важно имати у виду,
посебно због тога што се, након усвајања уговорног права, може развијати и супротни
процес: да правило које је усвојено као уговорно постане обичајно. То се догађа онда кад
оно постане општеприхваћено, односно кад га прихвати довољан број држава
(ратификацијом или приступањем). Колики је то број држава зависи од конкретног
правила; на пример, данас су 194 државе ратификовале Женевске конвенције, па се сматра
да су оне постале, у целини, обичајно право. (Црвени крст Србије, 2013)
3.1.3. Примена међународног хуманитарног права
Међународно хуманитарно право се примењује у оружаним сукобима, његова примена
почиње онда када започне оружани сукоб и не завршава се док сукоб траје, односно док
трају последице оружаног сукоба. Оно прави разлику између међународних и
немеђународних оружаних сукоба. Правила која се односе на међународни оружани сукоб
су знатно бројнија и знатно потпунија. Међутим, постоји стална тенденција да се примена
тих правила, у што већој мери, прошири и на немеђународне оружане сукобе. У
заједничком члану 3, који је једнак у све четири Женевске конвенције, изричито се
стимулишу стране у сукобу да прошире примену Женевских конвенција и на
немеђународне оружане сукобе.
МХП се не примењује на унутрашње немире и спорадичне или засебне инциденте и
насиља. Да би се примењивала правила која се односе на немеђународне оружане сукобе,
сукоби треба да достигну одређени интензитет. Пошто се унутрашњи сукоби воде,
углавном, између снага државе и неких побуњеничких снага, неопходно је да те снаге
буду организоване, да буду под одговорном командом, да врше такву контролу територије
која им омогућава да воде непрекидне и усмерене операције и да примењују међународно
хуманитарно право. Усмерене војне операције подразумевају да су те операције у складу
са циљем због којег је започета оружана побуна; ако је то, на пример, отцепљење
територије, онда се не може сматрати усмереном операцијом терористички акт предузет
стотинама километара далеко од територије на којој се воде оружана дејства.
Требало би посебно истаћи да се међународно хуманитарно право не бави питањем
законитости или незаконитости рата. Данас је примена силе и претња њеном употребом
забрањена Повељом Уједињених нација, осим у два изузетна случаја. Кад је држава
изложена нападу може да законито примењује право на самоодбрану. Примена силе је
легитимна и кад Савет безбедности донесе одлуку о примени силе ради одржавања мира.
Међутим, Повеља Уједињених нација није део међународног хуманитарног права. Ко
повређује ту повељу, крши међународно јавно право и одговоран је за повреду Повеље,
али не и за повреду међународног хуманитарног права. Кад рат започне, на законит или
незаконит начин, правила међународног хуманитарног права једнако обавезују и нападача
и браниоца, односно једнако обавезују све учеснике у оружаном сукобу. Понекад долази
до неразумевања разлике између међународног хуманитарног права и права људских
права. То, наравно, није изненађујуће имајући у виду да су сличне, а у неким случајевима
и исте вредности које они штите. Наиме, и међународно хуманитарно право и право
људских права штите, у најширем смислу, људски живот и достојанство. У томе је
свакако њихова сличност. Разлика је у томе што се међународно хуманитарно право
примењује само у време оружаног сукоба, а право људских права се примењује и у миру и
11
Системи одбране МКЦК као чувар МХП у оружаним сукобима

у оружаном сукобу. Поједина људска права се могу суспендовати у време оружаног

сукоба (нпр. слобода кретања, бирачко право, слобода окупљања, слобода говора итд.),
али постоји тзв. чврсто језгро људских права, која не могу да се суспендују ни у време
оружаног сукоба: право на живот, право на основне правне гаранције (само суд може да
суди, нико не може бити осуђен за дело које није учинио, свако има право на одбрану
пред судом итд.). Поред тога, разлика је и у томе што се међународно хуманитарно право
примењује, пре свега, на држављане противничке зараћене стране, а право људских права
се примењује на све. Према томе, упркос одређеним разликама, битне су и сличности
између међународног хуманитарног права и права људских права и може се рећи да су то
гране права које су комплементарне, односно које допуњују једна другу.
За примену међународног хуманитарног права је првенствено одговорна држава. Она је
чланица уговора међународног хуманитарног права и она је уговором обавезана. То значи
да она мора да обезбеди да сви у држави поштују правила. Ради тога, држава треба да
образује своје оружане снаге, али и јавност, о примени међународног хуманитарног права.
Такође, држава треба да спречи повреде правила међународног хуманитарног права, а кад
се те повреде догоде, држава треба да кривично гони и казни учиниоце повреда. Данас већ
постоје и међународни судови који имају надлежност да суде учиниоцима повреда
међународног хуманитарног права. Неки од њих су ad hoc судови, формирани за одређене
случајеве (нпр, Хашки трибунал за злочине извршене у бившој Југославији, Трибунал за
Руанду, Трибунал за Либерију итд.), са ограниченом надлежношћу. Међутим, од великог
значаја је формирање Међународног кривичног суда, као сталног кривичног суда, чија
надлежност није ограничена ни временски ни територијално. Формирање наведених
судова, међутим, не доводи у питање одговорност државе за кривично гоњење учинилаца
повреда међународног хуманитарног права. Наиме, и даље се очекује од државе да
спроводи кривично гоњење, а Међународни кривични суд ће преузети гоњење само у
случају кад држава то не жели или није способна да чини (нема независног судства, не
примењују се општеусвојени међународни стандарди и сл.).

3.2. Женевске конвенције, Заједнички члан 3 и допунски

протоколи

3.2.1. Женевске конвенције из 1949.

Женевске конвенције и њихови допунски протоколи су међународни уговори који
садрже најважнија правила која ограничавају варварство рата. Они штите људе који не
учествују у борбама (цивили, медицинари, хуманитарни радници) и оне који више не могу
да се боре (рањеници, болесници и бродоломци, ратни заробљеници). Оне су су срж
међународног хуманитарног права, тела међународног права које регулише вођење
оружаног сукоба и настоји да ограничи његове последице. Конвенције и њихови
протоколи позивају на предузимање мера за спречавање или окончање свих кршења МХП.
Они садрже строга правила за решавање онога што је познато као "тешке повреде" МХП.
Они који су одговорни за тешке повреде МХП морају бити тражени, суђени или изручени,
ма које националности били.
Прва Женевска конвенција штити рањене и болесне војнике на копну током рата. Ова
конвенција представља четврту, ажурирану верзију Женевске конвенције о рањеницима и

12
Системи одбране МКЦК као чувар МХП у оружаним сукобима

болесницима након оних усвојених 1864, 1906. и 1929. Садржи 64 члана која обезбеђују
заштиту рањеника и болесника, али и санитетског и верског особља, санитетских јединица
и санитетског транспорта. Конвенција такође препознаје карактеристичне амблеме. Има
два анекса који садрже нацрт споразума који се односи на болничке зоне и модел личне
карте за медицинско и верско особље.
Друга Женевска конвенција штити рањено, болесно и бродоломно војно особље на мору
током рата. Ова конвенција је заменила Хашку конвенцију из 1907. о прилагођавању
принципа Женевске конвенције поморском рату. Она по структури и садржају блиско
прати одредбе прве Женевске конвенције. Има 63 члана који се посебно односе на рат на
мору и, на пример, штити болничке бродове. Има један анекс који садржи модел личне
карте за медицинско и верско особље.
Трећа Женевска конвенција се примењује на ратне заробљенике. Ова Конвенција
заменила је Конвенцију о ратним заробљеницима из 1929. Садржи 143 члана, док је
Конвенција из 1929. имала само 97. Категорије лица која имају право на статус ратних
заробљеника проширене су у складу са Конвенцијом I и II. Прецизније су дефинисани
услови и места заточеништва, посебно у погледу рада ратних заробљеника, њихових
финансијских средстава, олакшица које се примењују и судског поступка који се против
њих води. Конвенција утврђује принцип да ће ратни заробљеници бити ослобођени и
враћени без одлагања након престанка активних сукоба. Конвенција има пет анекса који
садрже различите моделе прописа и личне и друге карте.
Четврта Женевска конвенција штити цивиле, укључујући и оне на окупираној
територији. Женевске конвенције, које су усвојене пре 1949. године, односиле су се само
на борце, а не на цивиле. Догађаји у Другом светском рату показали су погубне последице
непостојања конвенције о заштити цивила у рату. Конвенција усвојена 1949. узима у
обзир искуства из Другог светског рата. Састоји се од 159 чланова. Садржи кратак одељак
који се тиче опште заштите становништва од одређених последица рата, а не бави се
вођењем сукоба као таквих, што је касније преиспитано у Допунским протоколима из
1977. године. Већи део Конвенције бави се статусом и третманом заштићених лица,
правећи разлику између положаја странаца на територији једне од страна у сукобу и
положаја цивила на окупираној територији. Она наводи обавезе окупационе силе према
цивилном становништву и садржи детаљне одредбе о хуманитарној помоћи становништву
на окупираној територији. Садржи и посебан режим поступања према расељеним
цивилима. Има три анекса који садрже модел споразума о болничким и безбедносним
зонама, модел прописа о хуманитарној помоћи и модел картица. (International Committee
of the Red Cross, 2014)
3.2.2. Заједнички члан 3

Члан 3, заједнички за четири Женевске конвенције, означио је искорак, јер је по први пут
обухватио ситуације немеђународних оружаних сукоба. Ове врсте сукоба се веома
разликују јер укључују традиционалне грађанске ратове, унутрашње оружане сукобе који
се преливају у друге државе или унутрашње сукобе у којима треће државе или
мултинационалне снаге интервенишу заједно са владом. Заједнички члан 3 утврђује
основна правила од којих није дозвољено одступање. То је попут мини конвенције унутар

13
Системи одбране МКЦК као чувар МХП у оружаним сукобима

конвенција јер садржи основна правила Женевских конвенција у сажетом формату и чини
их применљивим на сукобе који нису међународног карактера:

Захтева хумани третман према свим особама у непријатељским рукама, без икакве
негативне разлике, као и да се се рањени, болесни и бродоломци прикупе и збрину..
Изричито забрањује убиство, сакаћење, мучење, окрутно и понижавајуће поступање,
узимање талаца и неправедно суђење. Такође, њиме се МКЦК-у даје право да понуди
своје услуге странама у сукобу. Оно позива стране у сукобу да све или делове Женевских
конвенција ставе на снагу такозваним посебним споразумима и признаје да примена ових
правила не утиче на правни статус страна у сукобу. С обзиром да је већина оружаних
сукоба данас немеђународна, примена Заједничког члана 3 је од највеће важности и због
тога је потребно његово пуно поштовање. (ICRC Database, 2016)
3.2.3. Допунски протоколи уз Женевске конвенције
У две деценије које су уследиле након усвајања Женевских конвенција, свет је био
сведок пораста броја немеђународних оружаних сукоба и национално-ослободилачких
ратова. Као одговор, два Допунска протокола уз четири Женевске конвенције из 1949.
усвојена су 1977. са циљем јачања заштите жртава међународних (Протокол I) и
немеђународних (Протокол II) оружаних сукоба и постављањем ограничења у начину
вођења ратова. Протокол II је био први међународни уговор посвећен искључиво
ситуацијама немеђународних оружаних сукоба. 2005. године усвојен је трећи Допунски
протокол којим је створен додатни амблем, Црвени кристал, који има исти
међународноправни статус као амблеми Црвеног крста и Црвеног полумесеца. (ICRC
Database, 1977;2005)

3.3 Појам оружаног сукоба из угла Међународног хуманитарног

права
Државе потписнице Женевских конвенција из 1949. повериле су МКЦК „да ради на
разумевању и ширењу знања о Међународном хуманитарном праву применљивом у
оружаним сукобима и да се припрема и прилагођава сваком њиховом развоју“ према
Статут Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца, чл. 5, ст. 2(г). Управо
на основу тога МКЦК користи ову прилику да представи преовлађујуће правно мишљење
о дефиницији „међународног оружаног сукоба“ и „немеђународног оружаног сукоба“
према Међународном хуманитарном праву, грани међународног права који регулише
оружани сукоб. Међународно хуманитарно право разликује две врсте оружаних сукоба, и
то:
међународне (међудржавне) оружане сукобе, супротстављање две или више држава, и
немеђународне (унутардржавне) оружане сукобе, између владиних снага и невладиних
оружаних група, или само између таквих група. Уговорно право МХП такође успоставља
разлику између немеђународних оружаних сукоба у смислу Заједничког члана 3
Женевских конвенција из 1949. и немеђународних оружаних сукоба који потпадају под
дефиницију дату у чл. 1 Допунског протокола II. (International Committee of the Red Cross,
2008)

14
Системи одбране МКЦК као чувар МХП у оружаним сукобима

Правно гледано, не постоји друга врста оружаног сукоба. Ипак, важно је подвући да
ситуација може еволуирати из једне врсте оружаног сукоба у другу, у зависности од
чињеница које преовладавају у одређеном тренутку. (International Committee of the Red
Cross, 2008)

15
Системи одбране МКЦК као чувар МХП у оружаним сукобима

4. МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА ЦРВЕНОГ КРСТА

И ЦРВЕНОГ ПОЛУМЕСЕЦА
Међународна конференција је јединствен форум који окупља највећу светску
хуманитарну мрежу и скоро све владе. То је велики догађај у хуманитарном календару и
главни глобални форум за унапређење и инспирацију хуманитарних дебата међу владама,
креаторима политике и компонентама Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног
полумесеца.
Кроз Конференцију, државе, као потписнице Женевских конвенција и партнери у
хуманитарној акцији, преузимају заједничке обавезе са Покретом за унапређење
хуманитарног деловања. Претходне одлуке су значајно допринеле јачању Међународног
хуманитарног права и његовој примени, јачању правног оквира за катастрофе и
обезбеђивању повољног окружења за волонтирање. Конференција такође има важну
функцију у неговању помоћне улоге националних друштава Црвеног крста и Црвеног
полумесеца њиховим јавним властима у хуманитарној области.
Чланови Конференције укључују све државе потписнице Женевских конвенција и све
компоненте Покрета - МКЦК, Међународну федерацију ЦК/ЦП и 190 националних
друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца. Низ других хуманитарних и развојних
актера такође учествује као посматрачи - укључујући регионалне и међународне
организације, Уједињене нације и неколико њених специјализованих агенција, невладине
организације, академске институције и друге. Поред формалних одлука (резолуција)
Конференције, учесници се обавезују и у облику обећања. Ова обећања, која се могу дати
појединачно или заједнички од стране неколико учесника, представљају важан алат за
спровођење резултата Конференције у дело на националном нивоу.
(International Committee of the Red Cross, 2015)

16
Системи одбране МКЦК као чувар МХП у оружаним сукобима

5. ОПЕРАТИВНО ДЕЛОВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ

КОМИТЕТА ЦРВЕНОГ КРСТА У СВЕТУ
Када избије сукоб, људима који су захваћени насиљем и патњом брзо је потребна помоћ.
Из тог разлога, МКЦК одржава оперативно присуство у областима оружаних сукоба и
других видова насиља, као и канцеларије и делегације у кључним престоницама и
градовима који служе као важна регионална чворишта за координацију и дистрибуцију
помоћи.
Квантитативни статистички подаци указују на ангажовање делегација и мисија у око 80
земаља широм света, од чега су већина запослених (преко 14.000) и сами држављани
земаља у којима раде. У седишту у Женеви, у Швајцарској, скоро 900 запослених израђује
и спроводи политике и стратегије на нивоу целе организације, поред пружања виталне
подршке и надзора за теренске операције.
Када је реч о теренским активностима, теренске делегације могу покривати једну земљу
или, у случају регионалних делегација, неколико земаља. Оне обављају низ активности, у
зависности од ситуације и потреба што укључује:
дистрибуцију материјалне помоћи за људе погођене постојећим или насталим оружаним
сукобима или другим видом насиља и настојање да се осигура њихова заштита;
превентивне акције, рад са Федерацијом и националним друштвима и „хуманитарна
дипломатија“ (користећи утицај на државе и друге актере у циљу побољшања ситуације).
Делегације такође делују као систем раног упозоравања како би се омогућио брз и
ефикасан одговор када избије оружани сукоб или други вид насиља.
(International Committee of the Red Cross, н.д.)

17
Системи одбране МКЦК као чувар МХП у оружаним сукобима

ЗАКЉУЧАК

Међународни комитет Црвеног крста делује као чувар Међународног хуманитарног

права, сложене улоге која је уско повезана са његовим сопственом темељима и која му је
касније формално поверена од стране међународне заједнице. У овом раду приказани су
различити аспекти ове улоге, а уједно и преисптиан њен обим у савременом контексту.
Након горенаведених облика деловања и примене гарантованих права и овлашћења, а све
то кроз више од век и по стицања неукаљаног угледа, не изненађује податак да је управо
Међународном комитету Црвеног крста додељена одговорност за вршење шест основних
функција (надзорна функција, функција „катализатора“, промотивна функција, функција
„анђела чувара“ и функција директног деловања) (International Committee of the Red Cross
& Sandos, 1998) у циљу очувања МХП. Врхунац афирмације рада ове организације
представљају и три Нобелове награде за мир (1917., 1944. и 1963.) (The Nobel Prize, н.д.), а
које само потврђују принципијелност при ангажовању Међунардног комитета Црвеног
крста у оружаним сукобима, али и доследност у раду ван њих.
Упркос свему, а понекад и свима, чувар међународног хуманитарног права мора са
поверењем да гледа у будућност. Али пре свега, улогу чувара међународног хуманитарног
права треба посматрати као чин поверења. Било би неподношљиво радити усред сукоба,
окружени страхотама рата, без наде у бољу будућност и без вере у човечанство. Чувар
Међународног хуманитарног права мора стати уз оне који су упркос свему, па чак и када
је најгоре, одлучни да верују и бране вредности на којима је то право изграђено. Сходно
томе, данас је велико задовољство давати свој скромни допринос овом свету, а вођен
идејом и у част једне еминентне личности која је бранила те вредности без обзира на све,
чији став показује да чувар једноставно нема право да се осећа обесхрабреним.
Данас вредност основних принципа Међународног хуманитарног права превазилази
њихов првобитни обим и значај. Хуманост у рату, саосећање према жртвама и
непристрасност, што значи да нема разлика на основу расе, етничког порекла, вере,
друштвене класе или било ког другог фактора, могу и морају бити усвојени као основне
вредности и у мирнодопским условима. Чињеница је да су поштовање сваког човека и
саосећање према онима који пате, вредности на којима се мора градити будућност света.
Бранећи ове вредности и у рату, чувар Међународног хуманитарног права се бори и
против осећања беспомоћности и страха који народе чине равнодушним једни према
другима.

18
Системи одбране МКЦК као чувар МХП у оружаним сукобима

ЛИТЕРАТУРА
1. Dunan, H., (1862). A Memory of Solferino
2. Црвени крст Србије, (н.д.), Међународни покрет ЦК/ЦП, ICRC и IFRC. Преузето 11.2023.
са Интернет адресе
https://www.redcross.org.rs/%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D0%BC
%D0%B0/%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE
%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82/%D0%BC
%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD
%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82-%D1%86%D0%BA
%D1%86%D0%BF-icrc-%D0%B8-ifrc/
3. International Committee of the Red Cross, (н.д.), The ICRC's mandate and mission. Преузето
11,2023. са Интернет адресе
https://www.icrc.org/en/mandate-and-mission
4. International Committee of the Red Cross, (2009). THE ICRC ITS MISSION AND WORK.
Geneva:ICRC. Преузето 11,2023. са Интернет адресе
https://www.icrc.org/en/doc/assets/files/other/icrc_002_0963.pdf
5. International Committee of the Red Cross, (2016). Fundamental Principles of the Red Cross and
Red Crescent Movement. Преузето 11.2023. са Интернет адресе
https://www.icrc.org/en/document/fundamental-principles-red-cross-and-red-crescent
6. Међународни комитет Црвеног крста, (2002). МЕЂУНАРОДНО ХУМАНИТАРНО ПРАВО
Одговори на ваша питања. Београд:МКЦК Преузето 11.2023. са Интернет адресе
https://ihp.redcross.org.rs/wp-content/uploads/2013/10/MHP-Pitanja-i-odgovori.pdf
7. Црвени крст Србије, (2013). О међународном хуманитарном праву. Преузето 11.2023. са
Интернет адресе
https://ihp.redcross.org.rs/o-medunarodnom-humanitarnom-pravu/
8. International Committee of the Red Cross, (2014). The Geneva Conventions of 1949 and their
Additional Protocols. Преузето 11.2023. са Интернет адресе
9. https://www.icrc.org/en/document/geneva-conventions-1949-additional-protocols
10. ICRC Database, (2016). Treaties, States Parties and Commentaries, Convention (I) for the
Amelioration of the Condition of the Wounded and Sick in Armed Forces in the Field. Geneva,
12 August 1949., Article 3 - Conflicts not of an international character. Преузето 11.2023. са
Интернет адресе https://ihl-databases.icrc.org/en/ihl-treaties/gci-1949/article-3
11. ICRC Database, (1977). Treaties, States Parties and Commentaries , Protocol Additional to the
Geneva Conventions of 12 August 1949, and relating to the Protection of Victims of International
Armed Conflicts (Protocol I). Преузето 11.2023. са Интернет адресе
12. https://ihl-databases.icrc.org/en/ihl-treaties/api-1977
13. ICRC Database, (1977). Treaties, States Parties and Commentaries , Protocol Additional to the
Geneva Conventions of 12 August 1949, and relating to the Protection of Victims of Non-
International Armed Conflicts (Protocol II). Преузето 11.2023. са Интернет адресе
https://ihl-databases.icrc.org/en/ihl-treaties/apii-1977

19
Системи одбране МКЦК као чувар МХП у оружаним сукобима

14. ICRC Database, (2005). Treaties, States Parties and Commentaries , Protocol additional to the
Geneva Conventions of 12 August 1949, and relating to the Adoption of an Additional
Distinctive Emblem (Protocol III). Преузето 11.2023. са Интернет адресе
https://ihl-databases.icrc.org/en/ihl-treaties/apiii-2005
15. International Committee of the Red Cross, (2008). How is the term "Armed Conflict" defined in
international humanitarian law? Преузето 11.2023. са Интернет адресе
https://www.icrc.org/en/doc/resources/documents/article/other/armed-conflict-article-170308.htm
16. International Committee of the Red Cross, (2008). Opinin paper, How is the term "Armed
Conflict" defined in international humanitarian law? Преузето 11.2023. са Интернет адресе
https://www.icrc.org/en/doc/assets/files/other/opinion-paper-armed-conflict.pdf

17. International Committee of the Red Cross, (2015). International Conference of the Red Cross
and Red Crescent. Преузето 11.2023. са Интернет адресе
https://www.icrc.org/en/document/international-conference-red-cross-and-red-crescent
18. International Committee of the Red Cross, (н.д.). WHERE DOES THE ICRC WORK? Преузето
11.2023. са Интернет адресе
https://www.icrc.org/en/campaign/discover-icrc/4-where-does-the-icrc-work.html
19. International Committee of the Red Cross & Sandos, Y., (1998). The International Committee of
the Red Cross as guardian of international humanitarian law. Преузето 11.2023. са Интернет
адресе
https://www.icrc.org/en/doc/resources/documents/misc/about-the-icrc-311298.htm

20. The Nobel Prize, (н.д.). International Committee of the Red Cross Facts. Преузето 11.2023. са
Интернет адресе
https://www.nobelprize.org/prizes/peace/1963/red-cross/facts/

20