TODOROVIĆ

mw-

KE SLOBODE
I PRAVA
llateralnih međunarodnih
-.onvencija i drugih akata

ita života, iela, slobode i drugih osnovnih prava

sita * političke slobode i prava građana v pravo
jakost i neđiskriminaciju * konvencije o zaštiti
'pivima žena v pravni položaj izbeglica ^
; apatrida i stranaca y zaštita ličnih podataka;
Irana kloniranja ljudskih bića y ljudski genom
naroda i nacionalnih manjina ? ekonomska,
jalna i kulturna prava y sindikalne slobode i
aVa> prava vezana za rad i zapošljavanje
jeđunarođni status radnika migranata y konvencije
eđunarođne organizacije rada (MOR/ILO)
ulateralni sporazumi o socijalnom osiguranju
revodi novih konvencija Ujedinjenih nacija,
i Evrope i Međunarodne organizacije rada
vpodaci o važenju konvencija i o državama članicama
v Uvody Registar pojmova y Pravna literatura y Prilozi
,
iRSst::

H:P-'
 MEĐUNARODNI UGOVORI
- knjiga 4 • tom I -

LJUDSKE SLOBODE I PRAVA

.i
i

n
■
j
 MEĐUNARODNI UGOVORI
- knjiga 4 ® tom I -

Vladimir Todorović

LJUDSKE SLOBODE
I PRAVA
136 multilateralnih međunarodnih konvencija i drugih akata

v zaštita života, tela, slobode i drugih osnovnih prava čoveka v

političke slobode i prava građana v pravo na jednakost i
nediskriminaciju v konvencije o zaštiti dece i pravima žena v
pravni položaj izbeglica v v status apatrida i stranaca ? zaštita
ličnih podataka v v zabrana kloniranja ljudskih biča v ljudski
genom v v prava naroda i nacionalnih manjina v ekonomska,
socijalna i kulturna prava v sindikalne slobode i prava v prava
vezana za rad i zapošljavanje v međunarodni status radnika
migranata v konvencije Međunarodne organizacije rađa
(MOR/ILO) v v bilateralni sporazumi o socijalnom osiguranju v
v Prevodi novih konvencija Ujedinjenih nacija, v Saveta Evrope i
Međunarodne organizacije rada v v podaci o važenju konvencija i
o državama članicama v v Uvod v Registar pojmova v Pravna
literatura v Prilozi v

SLUŽBENI GLASNIK
BEOGRAD, 2000.
 M EĐ U NA R OD N I UG O VOR I
- knjiga 4 ® tom I -
LJUDSKE SLOBODE I PRAVA

Izdavač:

JAVNO PREDUZEĆE „SLUŽBENI GLASNIK” Za

izdavača:
MILIĆ MIŠKO VIĆ, direktor
Odgovorni urednik:
Dr ĐORĐE PAVLOVIĆ
V. đ. glavnog urednika:
SVETLANA STOJKOVIĆ

Autor:
VLADIMIR TOĐOROVIĆ, advokat Recenzent:
Prof. dr SLOBODAN PEROVIĆ

Urednik:
MINA MATEJČIĆ
Likovno-grafički urednik:
NIKOLA BOGDANOVIĆ
Kompjuterska obrada teksta:
FOTO-SLOG „SLUŽBENOG GLASNIKA”

ISBN 86-7549-129-8

Tiraž: 500
Štampa: Štamparija „Glasnik”, Beograd, Lazarevački drum 15
 SADRŽAJ

Strana*

- U v o d ..............................................................................................................................3

MEĐUNARODNI MULTTLATERALNI UGOVORI

I. ZAŠTITA ŽIVOTA, TELA, SLOBODE I DRUGIH OSNOVNIH PRAVA ČOVEKA

1. Univerzalna deklaracija o pravima čoveka
od 10. decembra 1948.........................................................................................31
2. Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima
od 16. decembra 1966..........................................................................................37
3. Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o građanskim
i političkim pravima od 16. decembra 1966........................................................ 55
4. Drugi opcioni protokol uz Međunarodni pakt o građanskim i
političkim pravima ođ 15. decembra 1989. koji ima za cilj
ukidanje smrtne kazne........................................................................................61
5. Evropska Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda
od 4. novembra 1950, sa dopunskim protokolima ......... ....................................65
6. Konvencija protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili
ponižavajućih kazni ili postupaka od 10. decembra 1984. .................................93
7. Evropska konvencija o sprečavanju mučenja i nehumanih ili
ponižavajućih kazni ili postupaka od 26. novembra 1987...................................107
8. Konvencija o ropstvu od 25. septembra 1926...................................................117
9. Protokol o izmenama i dopunama Konvencije o ropstvu
od 7. decembra 1953...........................................................................................121
10. Dopunska konvencija o ukidanju ropstva, trgovine robljem i
ustanova i prakse sličnih ropstvu, sa Završnim aktom
od 7. septembra 1956.................................................................... ..................125
11. Međunarodni sporazum za uspešnu zaštitu od kriminalne
trgovine poznate pod imenom trgovina belim robljem
od 18. maja 1904 ..!...........................................................................................135
12. Međunarodna konvencija o suzbijanju trgovine belim robljem
od 4. maja 1910.................................................................................................139

* Strane I toma označene su u sadržaju crnim (bold) brojevima.

-5-
 Strana
13. Protokol od 4. maja 1949. g. kojim se menja i dopunjava
Međunarodni sporazum za uspešnu zaštitu od kriminalne
trgovine poznate pod imenom trgovina belim robljem
od 18. maja 1904. g. i Međunarodna konvencija o suzbijanju
trgovine belim robljem, od 4. maja 1910. g...................................................... 145
14. Međunarodna konvencija za suzbijanje trgovine ženama
i decom od 30. septembra 1921.........................................................................149
15. Konvencija za suzbijanje i ukidanje trgovine licima
i eksploatacije prostituisanja drugih od 21. marta 1950....................................153
16. Konvencija o prinudnom ili obaveznom radu
od 28. juna 1930. (MOR-K-29)........................................................................161
17. Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu
ličnih podataka od 28. januara 1981.................................................................175
18. Konvencija o zaštiti ljudskih prava i dostojanstva ljudskog bića
sa aspekta primenjene biologije i medicine od 4. aprila 1997..........................185
19. Dodatni Protokol uz Konvenciju o zaštiti ljudskih prava
i dostojanstva ljudskog biča sa aspekta primenjene biologije i
medicine o zabrani kloniranja ljudskih bića
od 12. januara 1998......................................................................................... 195
20. Opšta deklaracija o ljudskom genomu i prava čoveka
od 11. novembra 1997....................................................................................... 199

IL PRAVO NA JEDNAKOST
21. Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne
diskriminacije od 7. marta 1966........................................................................207
22. Međunarodna konvencija o suzbijanju i kažnjavanju zločina
aparthejđa od 30. novembra 1973. ..................................................................221
23. Međunarodna konvencija protiv aparthejđa u sportu
od 10. decembra 1985. ;..................................................................................229
24. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacija žena
od 18. decembra 1979........................................................................................237
25. Konvencija o političkim pravima žena od 31. marta 1953. ..... ...................251
26. Konvencija o borbi protiv diskriminacije u oblasti prosvete
od 15. decembra 1960. .....................................................................................255
27. Konvencija koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu
.... zapošljavanja i zanimanja od 25. juna 1958. (MOR-K-111)...............................261
28. Konvencija o jednakom postupanju prema stranim i domaćim
radnicima u pogledu obeštećenja kod nesrećnih slučajeva
pri radu od 19. maja 1925. (MOR-K-19) .......................................................269
29. Međunarodna konvencija o zaštiti prava radnika migranata
i članova njihovih porodica od 18. decembra 1990..........................................275
30. Konvencija o migraciji u cilju zapošljavanja
od 1. juna 1949. (MOR-K-97)......................................................................... 307

- 6 -
 Strana
31. Preporuka koja se odnosi na zaštitu radnika migranata u
nedovoljno razvijenim zemljama i teritorijama
od 22. juna 1955. (MOR-P-IOO) ......................................................................321
32. Konvencija o jednakim mogućnostima i tretmanu za radnike i
radnice (radnici sa porodičnim obavezama)
od 23. juna 1981. (MOR-K-156).......................................................................333
33. Preporuka o jednakim mogućnostima i tretmanu za radnike i
radnice (radnici sa porodičnim obavezama)
od 23. juna 1981. (MOR-P-165) .......................................................................339
34. Konvencija o jednakosti nagrađivanja muške i ženske
radne snage za rad jednake vrednosti od 29. juna 1951.
(MOR-P-IOO)...................................................................................................345
35. Konvencija o pravnom položaju lica bez državljanstva
od 28. septembra 1954.......................................................................................353
36. Protokol koji se odnosi na izvestan slučaj lica bez državljanstva
od 12. aprila 1930..............................................................................................373
37. Konvencija o smanjenju broja apatrida od 30. avgusta 1961.................. 377

HL ZAŠTITA DECEI ŽENA

38. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta
od 20. novembra 1989....................................................................................'..
387
39. Evropska konvencija o ostvarivanju dečijih prava
od 25. januara 1996..........................................................................................407
40. Konvencija o zabrani najgorih oblika rada dece i
neposrednim merama za ukidanje takvog rada
od 17. juna 1999. (MOR-K-182)......................................................................417
41................................................................................................................. Konvencij
a o državljanstvu udate žene od 20. februara 1957...............................................421
42........................................................................................................................... Kon
vencija o zaštiti materinstva od 28. juna 1952. (MOR-K-103) .............................427
43. Preporuka o zaštiti materinstva od 28. juna 1952. (MOR-P-95) ..................435
44. Konvencija o noćnom radu žena zaposlenih u industriji
od 9. jula 1948. (MOR-K-89) ........................................................................439
45. Konvencija o zapošljavanju žena pre i posle porođaja
od 28. novembra 1919. (MOR-K-3).................................................................445
46. Konvencija o zaposlenju žena na podzemnim radovima
u rudnicima svih kategorija od 21. juna 1935. (MOR-K-45) ..........................449
47. Konvencija o noćnom radu dece u industriji
od 10. jula 1948. (MOR-K-90) .........................................................................455
48. Konvencija o minimalnim godinama starosti za zasnivanje
radnog odnosa od 26. juna 1973. (MOR-K-138)...............................................463
49. Konvencija o minimalnim godinama života za zapošljavanje
7-
 . Strana
50. Preporuka o minimalnim godinama života za zapošljavanje
na podzemnim radovima u rudnicima od 22. juna 1965.
(MOR-K-124)....................................................................................................479
51. Preporuka o uslovima zapošljavanja omladine na podzemnim
radovima u rudnicima od 23. juna 1965. (MOR-P-125)...................................481
52. Preporuka koja.se odnosi na minimalne godine starosti za
zaposlenje na podzemnim radovima u rudnicima uglja
od 19. juna 1953. (MOR-P-96)........................................................................485
53. Konvencija koja se odnosi na minimalne godine starosti
za prijem na ribarski posao od 19. juna 1959. (MOR-K-112) .........................487
54. Konvencija o obaveznom lekarskom pregledu dece
i mladica zaposlenih na brodovima od 11. novembra 1921.
(MOR-K-16)...................................................................................................491
55. Konvencija o utvrđivanju minimuma godina starosti
za prijem dece na pomorske radove od 24. oktobra 1936.
(MOR-K-58)...................................................................................................497

IV. PRAVNI POLOŽAJ IZBEGLICA

56. Konvencija o statusu izbeglica sa Završnim aktom
od 28. jula 1951............................................................................................... 503
57. Protokol o statusu izbeglica ođ 31. januara 1967. .........................................529
58. Aranžman o izbeglim mornarima od 23. novembra 1957..............................535
59. Protokol koji se odnosi na mornare izbeglice od 19. juna 1973.....................541
60. Sporazum između Jugoslavije i Visokog komesarijata
Ujedinjenih nacija za izbeglice ođ 2. jula 1996.................................................545
61. Sporazum Jugoslavije i Međunarodne organizacije
za migracije o privilegijama i imunitetima ove organizacije
od 14, septembra 1994...................................................................................... 553
62. Sporazum o izbeglicama i raseljenim licima - Anex br. 7.
Dejtonskog sporazuma ođ 21. novembra 1995...............................................555

V. PRAVA NARODA I NACIONALNIH MANJINA

63. Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju'zločina genocida
od 9. decembra 1948. ..................................................................................... 563
64. Okvirna konvencija Save ta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina
od 1. februara 1994............................................................................................569
65. Deklaracija Ujedinjenih nacija o pravima pripadnika nacionalnih
ili etničkih, verskih i jezičkih manjina od 1. decembra 1992. .........................577
66. Evropska povelja o regionalnim jezicima i jezicima manjina
od 5. novembra 1992.........................................................................................581
67. Preporuka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o pravima
manjina od 1. oktobra 1990...............................................................................595

-8-
 Strana
68. Deklaracija Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika
netrpeljivosti i diskriminacije zasnovane na veri ili uverenju
od 25. novembra 1981....................................................................................599
69. Rezolucija Ujedinjenih nacija o otklanjanju svih oblika verske
netrpeljivosti od 9. decembra 1998...................................................................603
70. Deklaracija o davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama
i narodima od 14. decembra 1960....................................................................607
71. Deklaracija o nedopustivosti mešanja u unutrašnje
poslove država i o zaštiti nezavisnosti i suvereniteta
od 21. decembra 1965........................................................................................609
72. Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija
0 stalnoj suverenosti nad prirodnim resursima
od 14. decembra 1962....................................................................................... 611
73. Evropska povelja o lokalnoj samoupravi od 15. oktobra 1985......................615
74. Konvencija o međunarodnom pravu na ispravku
ođ 31. marta 1953............................................................................................. 623
75. Sporazum o osnivanju centra Juga od 1. septembra 1994.............................629

VI. EKONOMSKO-SOCUALNA PRAVA

A MULTILATERALNE KONVENCIJE
76. Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim
pravima od 16. decembra 1966..........................................................................655
77. Konvencija o minimalnoj normi socijalnog obezbeđenja
od 28. juna 1952. (MOR-K-102)......................................................................667
78. Evropska socijalna povelja od 3. maja 1996................................................691
79. Preporuka koja se odnosi na socijalne službe radnika
od 26. juna 1956. (MOR-P-1G2) .................................................................... 715
80. Konvencija o davanjima za slučaj nesreće na poslu
1 profesionalnih bolesti od 8. jula 1964. (MOR-K-121)............................... 723
81. Konvencija o osiguranju za slučaj bolesti poljoprivrednih
radnika od 15. juna 1927. (MOR-K-25) ......................................................... 739
82. Konvencija o osiguranju za slučaj bolesti industrijskih i
trgovačkih radnika i domaće posluge
od 15. juna 1927. (MOR-K-24)........................................................................ 745
83. Konvencija o bolesničkom osiguranju pomoraca
od 24. oktobra 1936. (MOR-K-56).................................................................. 751
84. Konvencija o naknadi za nezaposlenost u slučaju gubitka
zbog brodoloma od 9. jula 1920. (MOR-K-8) ................................................. 757
85. Konvencija o obeštećenju usleđ profesionalnih oboljenja
od 10. juna 1925. (MOR-K48).........................................................................761
86. Konvencija 0 obeštećenju nesrećnih slučajeva pri radu
ođ 10. juna 1925. (MOR-K-17)........................................................................767

-9
 Strana
87. Konvencija o obeštećenju nesrećnih slučajeva na poslu
u poljoprivredi od 12. novembra 1921. (MOR-K-12).....................................773
88. Konvencija koja se odnosi na ustanovljenje međunarodnog
uređenja i očuvanja prava u osiguranju za slučaj iznemoglosti,
starosti i smrti od 22. juna 1935. (MOR-K-48) ............................................... 777

B. BILATERALNE KONVENCIJE
89. Sporazum o socijalnom osiguranju sa Austrijom
od 5. juna 1998................................................................................................785
90. Konvencija o socijalnom osiguranju sa Belgijom
od 1. novembra 1954, .....................................................................................799
91. Konvencija o socijalnom osiguranju sa Bugarskom
od 18. decembra 1957...................................................................................... 813
92. Konvencija o socijalnom osiguranju sa Čehoslovačkom
od 22. maja 1957..............................................................................................823
93. Konvencija o socijalnom osiguranju sa Danskom
od 22. juna 1977...............................................................................................833
94. Sporazum o socijalnom osiguranju sa Egiptom
od 27. juna 1987..............................................................................................849
95. Opšta konvencija o socijalnom osiguranju sa Francuskom
od 5. januara 1950............................................................................................ ...
851
96. Konvencija o socijalnom osiguranju sa Holandijom
od 11. maja 1977. .........................................................................................875
97. Ugovor o socijalnom osiguranju sa Italijom
od 14. novembra 1957................................................. . ................................891
98. Sporazum o socijalnom osiguranju sa Libijom
ođ 6. aprila 1989..............................................................................................905
99. Opšta deklaracija o socijalnom osiguranju sa Luksemburgom
od 13. oktobra 1954.........................................................................................909
100. Konvencija o uređenju pitanja socijalnog osiguranja
sa Mađarskom od 7. oktobra 1957..............................■..................................925
101. Sporazum o socijalnom obezbeđenju sa SR Nemačkom
od 9. novembra 1968.......................................................................................935
102. Konvencija o socijalnom osiguranju sa Norveškom
od 22. novembra 1974. ................................................................................951
103. Konvencija o socijalnom osiguranju sa Poljskom
od 16. januara 1958..........................................................................................959
104. Konvencija o socijalnom osiguranju sa Švajcarskom
od 8. juna 1962...............................................................................................967
105. Konve'ncija o socijalnom osiguranju sa Švedskom
ođ 30. marta 1978............................................................................................ 981
106. Konvencija o socijalnom osiguranju sa Velikom Britanijom
od 24. maja 1958. sa Sporazumom za sprovodenje Konvencije
od 20. jula 1958. ....... .....................................................................................991
10-
 Strana
VII. PRAVA VEZANA ZA RAD I ZAPOŠLJAVANJE
107. Konvencija o utvrđivanju minimalnih plata, s posebnim
osvrtom na zemlje u razvoju ođ 22. juna 1970. (MOR-K-131)....................1007
108. Konvencija o primeni nedeljnog odmora u industrijskim
preduzećima od 17. novembra 1921. (MOR-K-14).......................................1013
109. Konvencija o nedeljnom odmoru u trgovini i biroima
od 26. juna 1957. (MOR-K-106)...................................................................1019
110. Konvencija o plaćenom godišnjem odmoru od 24. juna 1970.
(MOR-K-132).............................................................................................. 1025
111. Preporuka koja se odnosi na plaćeni odmor od 23. juna 1954.
(MOR-P-98) .................................................................................................1031
112. Konvencija o plaćenom odsustvu za svrhe obrazovanja
od 24. juna 1974. (MOR-K-140) ..................................................................1035
113. Preporuka koja se odnosi na plaćeni odmor u poljoprivredi
od 26. juna 1952. (MOR-P-93) .....................................................................1041
114. Konvencija o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju invalida
ođ 20. juna 1983. (MOR-K459)....................................................................1043
115. Konvencija o profesionalnoj orijentaciji i stručnom
osposobljavanju u razvoju ljudskih resursa od 23. juna 1975.
(MOR-K-142)................................................................................................1049
116. Preporuka koja se odnosi na stručno osposobljavanje
u poljoprivredi od 26. juna 1956. (MOR-K-101)..........................................1055
117. Preporuka koja se odnosi na stručno osposobljavanje
i preosposobljavanje invalida od 22. juna 1955. (MOR-P-99) .................. 1065
118. Konvencija o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca
. od 22. juna 1982. (MOR-K458).......................................................................1073
119. Konvencija o politici zapošljavanja od 9. jula 1964.
(MOR-K-122)............................................................................................ 1081
120. Konvencija o nezaposlenosti od 28. novembra 1919.
(MOR-K-2).................................................................................................. 1087
121. Konvencija o organizaciji službe za posredovanje rada
od 9. jula 1948. (MOR-K-88).......................................................................1091
122. Preporuka o zaposlenju pomoraca u službi na brodovima
registrovanim u stranim zemljama od 13. maja 1958.
(MOR-P407) ............................................................................................... 1099
123. Konvencija o ugovoru o najmu mornara od 24. juna 1926.
(MOR-K-22)..................................................................................................1101
124. Konvencija o nameštenju mornara od 10. jula 1920.
(MOR-K-9)....................................................................................................1109
125. Konvencija o repatriranju mornara od 23. juna 1926.
(MOR-K-23)..................................................................................................1115
126. Konvencija koja se odnosi na ugovor o zaposlenju ribara
od 19. juna 1959. (MOR-K-114)..................................................................... 1121

-11
 Strana
VIII. SINDIKALNA PRAVA I SLOBODE
127. Konvencija o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava
od 9. jula 1948. (MOR-K-87) .....................................................................1129
128. Konvencija koja se odnosi na primenu principa prava
organizovanja i kolektivnih pregovora od 1. jula 1949.
(MOR-K-98)................................................................................................1137
129. Konvencija o zaštiti i olakšicama koje se pružaju predstavnicima
radnika u preduzeću od 23. juna 1971. (MOR-K-135) ................................1145
130. Konvencija o pravima udruživanja i koaliranja poljoprivrednih
radnika od 12. novembra 1921. (MOR-K-11) .............................................1151

IX. OSTALE KONVENCIJE

131. Evropska konvencija o obeštećenju žrtava nasilja
od 24. novembra 1983.................................................................................. 1159
132. Konvencija o krivičnom gonjenju korupcije od 27. januara 1999............. 1165
133. Sporazum o ljudskim pravima - Anex br. 6. Dejtonskog sporazuma
od 21. novembra 1995.............................................................................. 1179
134. Evropski sporazum u vezi sa učešćem lica u postupku pred
Evropskim sudom za ljudska prava od 5. marta 1996.................................. 1187
135. Konvencija o građansko-pravnim
aspektima korupcije (1999)......................................................................... H91
136. Međunarodna konvencija o finansiranju terorizma (1999) ....... .............. 1197

PRILOZI
PREGLED DRŽAVA ČLANICA SAVETA EVROPE ....................................................... 1211
PREGLED DRŽAVA ČLANICA MOR-a ...................................................................... 1213
- Lista konvencija koju je donela međunarodna organizacija rađa od svog
osnivanja do 1. septembra 1999. godine ......................................................................1217
- Lista preporuka koje je donela međunarodna organizacija rada od svog
osnivanja do 1. septembra 1999. godine ..................................................................... 1225
Pravna literatura................................................................................................................1231
Registar pojmova............................................................................................................ 1233

-12-
 UVOD
I Savremem međunarodna regulativa ljudskih sloboda i prava započinje Poveljom Ujedin-
jenih nacija 1945. godine koja kao jedan od globalnih ciljeva te organizacije proglašava neophod-
nost suradnje između država radi rešavanja međunarodnih problema ekonomske, socijalne, kul-
turne ili humanitarne prirode i unapređivanje i podsticanje poštovanja prava čoveka i osnovnih
sloboda za sve bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru (Član 1. stav 3). Isto tako, Poveljom su
obaveza- ni svi Članovi Ujedinjenih nacija da preduzimaju zajedničku i pojedinačnu akciju u cilju
stvaranja uslova stabilnosti i blagostanja koji su neophodni za miroljubive i prijateljske odnose
između naroda, zasnovane na poštovanju načela ravnopravnosti i samoopređeljenja naroda, kao i
da rade na sveopštem poštovanju i uvažavanju ljudskih prava i osnovnih sloboda bez bilo kakve
diskriminacije, zatim u pravcu povećanja životnog standarda, punog zaposlenja i uslova za
ekonomski i socijalni napredak i razvoj, kao i na planu rešavanja međunarodnih ekonomskih,
socijalnih, zdravstvenih i srodnih problema kao i međunarodne kulturne iprosvetne suradnje (čl. 55,
56Povelje).
Poveljom su, dakle, ljudska prava poprimila internacionalni karakter koji će potvrditi tri
godine nakon toga usvojena Univerzalna (ili opšta) deklaracija o ljudskim pravima (2948) koja
utvrđuje i proglašava ceo korpus najvažnijih građanskih, političkih, ekonomskih, socijalnih i
kulturnih sloboda i prava.
U Ujedinjenim nacijama, nakon toga, 1988. godine, doneta su i dva značajna međunarodna
Pakta koji dodatno razrađuju slobode i prava koje je proklamovala Univerzalna deklaracija o
ljudskim pravima i za razliku od te deklaracije koja nema karakter međunarodnog ugovora,
usvajanjem ovih paktova preko 130 zemalja pravno se obavezalo da će garan- tovati i štititi
osnovna ljudska prava i slobode.
Pored ovih osnovnih globalnih međunarodnih dokumenata, donet je i jedan broj regionalnih
multilateralnih međunarodnih akata kojima su takođe zajamčene navedem slobode i ljudska prava.
Sa aspekta evropskih zemalja naročito je značajna Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih
sloboda (1950), doneta u okviru Saveta Evrope, koja ne samo što štiti osnovna ljudska prava i
slobode, pre svega građanska i politička prava, već ustanovljava i mehanizme nadzora nad
ostvarivanjem i zaštitom tih prava i sloboda. Države Seveme i Južne Amerike u okviru
interameričke organizacije država, usvojile su Američku konvenciju o ljudskim pravima, W koja
razrađuje i garantuje građanska i politička kao i ekonomska, socijalna i kulturna prava koja su
inače zajamčena Univerzalnom deklaracijom i paktovima. Za zemlje Afrike u oblasti ljudskih prava
od značaja jeAjnčka povelja o pravima Čoveka i naroda (1981 ).@) 1 2

(1) Američka konvencija o ljudskim pravima usvojena je na Konferenciji organizacije američkih

država u San Hozeu 22. novembra 1969. a stupila na snagu 18. jula 1978. godine („American
Convention of Human Rights”). Ratifikovali su, odnosno pristupili ovoj konvenciji: Argentina,
Barbađos, Bolivija, Brazil, Čile, Kolumbija, Kostarika, Dominika, Dominikanska Republika,
Ekvador, E1 Salvador, Grenada, Gvatemala, Haiti, Honduras, Jamajka, Meksiko, Nikaragva,
Panama, Paragvaj, Peru, Surlnam, Triniđad i Tobago, Urugvaj i Venecuela (Sjedinjene Američke
Države potpisale ali nisu ratifikovale ovu konvenciju).
(2) Afrička povelja o pravima čoveka i naroda usvojena je na skupštini zemalja Organizacije afričkog
jedinstva u Najrobiju 27. juna 1981. godine, a stupila na snagu 21. oktobra 1986. godine
(„African Char- ter on Human and Peoptes Rights”). Konvenciju su ratifikovali, odnosno
pristupili joj: Alžir, Angoia, Benin, Bocvana, Burkina Faso, Burundi, Kamerun, Zelenortska
ostrva, Centralnoafiička Republika, Čad, Komori, Kongo, Obala slonovače, Džibuti, Egipat,
Ekvatorijalna Gvineja, Gabon, Gambija, Gana, Gvineja, Gvineja Bisao, Kenija, Lesoto, Liberija,
Libija, Madagaskar, Malavi, Mali, Mauritanija, Mauricijus, Mozambik, Namibija, Niger,
Nigerija, Ruanda, SaoTome i Principe, Senegal, Sejšeli, Sie- ra Leone, Somalija, Sudan,
Tanzanija, Togo, Tunis, Uganda, Zair, Zambija i Zimbabve.
13-
 Na navedenim međunarodnim dokumentima, prvenstveno onim globalnog značaja, za-
snivaju se ili iz njih neposredno proizlaze sve druge međunarodne konvencije multilateralnog ili
bilateralnog karaktera koje se tiču ljudskih prava. Neka od ovih prava i sloboda posebno su
uređena određenim konvencijama, npr. ukidanje raznih oblika diskriminacije i neravnopravnosti,
suzbijanje i kažnjavanje zločina aparthejda, zabrana torture i drugih surovih, nehumanih ili
ponižavajućih kazni ili postupaka, sprečavanje i kažnjavanje zločina genocida itd. Međutim sve
njih prožima Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima u koju je „ utisnuta vekovna evolucija
prirodnog prava čoveka ”(3), koja je nakon svojih navršenih jubilarnih 90 godina postala mnogo
više od obične deklaracije koja neobavezno proklamuje određena prava, s obzirom da je već do te
mere ušla u svest naroda i država (prevedena na 250jezika) da više, govori jezikom morala i
običaja nego prava.
Iako pomenuti međunarodni instrumenti, pre svega oni doneti u okvint Ujedinjenih nacija,
svojom širinom i univerzalnošću, u većoj ili manjoj meri štite ceo korpus ljudskih prava i sloboda,
ipak se pokazalo da novo vreme sa razvojem nauke, tehnologije i medicine zahte- va dodatno
normativno regulisanje i preciziranje određenih ljudskih prava jer su se pojavile neslućene
mogućnosti u oblasti biologije i medicine, pogotovo genetskog inženjeringa koje daju mogućnost
kloniranja ljudskih bića, presađivanja ljudskih organa, kao i raznih eksperimenata sa ljudskim
embrionom kako in vivo tako in vitro. Stoga je Generalna skupština Ujedinjenih nacija krajem
1997. godine usvojila Opštu deklaraciju o ljudskom genomu i pravima čoveka, a Savet Evrope
usvojio je posebnu konvenciju o zaštiti ljudskih prava i ljudskog bića sa aspektaprimenjene
biologije i medicine (1997) uključujući izabranu kloniranja ljudskih bića (Protokol, 1998).
II. U katalogu ljudskih prava i sloboda koji kreira Univerzalna deklaracija a potom na-
stavljaju i podržavaju i drugi međunarodni dokumenti, ljudska prava i slobode se uglavnom dele
na dve široke skupine: na građanska i politička prava, s jedne strane i na ekonomska, socijalna i
kulturna prava, s druge strane.
U kategoriju građanskih prava spadaju pre svega: pravo na život, pravo na slobodu i ličnu
bezbeđnost, zabrana ropstva, zabrana mučenja i surovog, neljudskog ili ponižavajućeg postupanja
i kažnjavanja, zabrana samovoljnog hapšenja, pritvaranja ili proganjanja, pravo na
pretpostavljenu nevinost u krivičnom postupku, pravo na pravično i nepristrasno suđenje u svim
pravnim postupcima i pred svim organima vlasti, pravo na privatnost Čoveka, pravo na
posedovanje imovine i raspolaganje istom.
U. kategoriju političkih prava spadaju prvenstveno: sloboda govora, sloboda vere, sloboda
udruživanja i mirnog okupljanja, sloboda kretanja koja uključuje pravo svakoga da napusti bilo
koju zemlju, uključujući i sopstvenu, kao i pravo da se vrati u svoju zemlju, zatim pravo na
državljanstvo, pravo građana da biraju i budu birani u organe vlasti kao i da nepo sredno ili
posredno učestvuju u upravljanju javnim poslovima.
Univerzalna deklaracija u članu 22. proglašava da „svako, kao član društva ima pravo... da
ostvaruje ekonomska, socijalna i kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo i za slobodan
razvoj svoje ličnosti, uz pomoć države i putem međunarodne suradnje a u skladu sa organizacijom
i sredstvima svake d r ž a v e S tim u vezi, ekonomsko-socijalna prava su: pravo na rad, pravo na
zaštitu od nezaposlenosti, pravo na jednaku platu za jednak rad, pravo na odgovarajuće
materijalno obezbeđenje u slučaju nezaposlenosti, pravo na odgovarajući životni standard, pravo
na ograničeno radno vreme, pravo na odmor uključujući i plaćeni odmor, pravo građana na
socijalnu sigurnost, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, kao i pravo na besplatno osnovno Školovanje.
Što se tiče kulturnih prava podrazumeva se pravo svakog čoveka da slobodno učestvuje u
kulturnom životu zajednice, uživa u umetnosti i učestvuje u naučnom napretku i dobrobiti koji
otuda proističu, (član 27. Univerzalne deklaracije).
III. Ova knjiga obuhvata raznovrsne međunarodne dokumente u oblasti ljudskih prava kako
one koji obavezuju države tako i one koji su neobavezujućeg karaktera ali koji su za

(3) Prof. dr Slobodan Perović: „Ljudska prava kao tekovina filozofije prirodnog prava”, referat sa
savetovanjau Miločeru, maja 1998, str. 68.

-14-
međunarodnu praksu isto tako značajni. U pivom slučaju se radi o međunarodnim konvencijama,
ugovorima, sporazumima, paktovima, aranžmanima, poveljama, protokolima, a u drugom slučaju
o deklaracijama, rezolucijama i preporukamaS4 5)
Klasifikacija ovih dokumenata u knjizi izvršena je prema objektu, odnosno dobru na koje je
upravljena njihova zaštita, odnosno kojim se one bave, i to je, u svakom slučaju, samo jedna od
mogućih podela ove obimne materije. Međunarodni ugovori u oblasti ljudskih prava upućuju na
mogućnost grupisanja po raznim osnovama od kojih su dva najizraženija: prema subjektu zaštite i
prema vrsti ljudskog dobra koje se štiti.
Prema subjektu zaštite postoje prava koja pripadaju svima, koja imaju pravo da uživaju sva
ljudska bića bez obzira na pol, rasu, jezik, veru, nacionalnost, državljanstvo, političko i drugo
mišljenje, poreklo, imovinsko stanje, boju kože, zanimanje, uzrast, mesto boravka i druge
okolnosti, dakle to su opšta ili univerzalna prava koja proklamuju i garantuju svi opšti
međunarodni dokumenti o ljudskim pravima, prvenstveno Univerzalna deklaracija o ljudskim
pravima, Međunarodni paktovi o ljudskim pravima, Evropska konvencija o ljudskim pravima i
osnovnim slobodama i drugi akti. Između ostalih, to su: pravo na život, na slobodu i ličnu
bezbednost, na nediskriminaciju, na ljudsko dostojanstvo i jednakost pred zakonom, zabrana
ropstva, torture, diskriminacije i nečovečnogpostupanja ili kažnjavanja, pravo na privatni život,
slobodno kretanje i nastanjivanje, posedovanje imovine, sloboda misli, sa- vesti i veroispovesti i dr.
S druge strane nekim međunarodnim instrumentima dodatno se štite određene kategorije
individualnih subjekata: deca, žene, izbeglice radnici migranti, apatridi, ali i kolektiviteti kao što
su: narodi, nacionalne, jezičke i verske manjine. Više talcvih međunarodnih ugovora sadržano je i
u ovoj knjizi.
Prema vrsti dobra koje se štiti međunarodnim dokumentima pojedina ljudska prava i
slobode mogu se svrstati u više pupa, počev od onih egzistencijalnih, bitnih za Čoveka kao ži vo
biće, kao što je pravo na život i slobodu koji su jednako bili važni pračoveku (homo pri- migenius)
i današnjem čoveku, preko onih koja su od značaja za čoveka kao razumno biće (homo sapienes),
kao Što su pravo na: ljudsko dostojanstvo, jednakost, slobodu misli veroispovesti, privatnost,
imovinu i dr., do onih koja su rezultirala iz razvoja ljudske civilizacije i bez kojih bi savremeni
čovek (homo poUticus) bio uskraćen za važna prava i tekovine demokratskog društva i pravne
države: pravo na slobodne izbore, pravo na socijalnu sigurnost, sloboda izražavanja, mirnog
okupljanja i udruživanja i dr.
Uposlednje vreme govori se o „generacijskoj podeli ljudskih prava” u kojoj su najpre na-
stala „ljudska prava prve generacije” tj. građanska i politička prava, zatim „ljudska prava druge
generacije” tj. ekonomska, socijalna i kulturna prava, i zatim „ljudska prava treće generacije”
koja mahom obuhvataju kolektivna prava čiji je titular narod, društvo ili zajednica: pravo na
samoopredeljenje, pravo na razvoj, pravo na sopstvene prirodne resurse, pravo na zdravu životnu
okolinu i dr. Mnoga od ovih prava navodi Afrička povelja o pravima Čoveka i naroda, a sadrže ih i
međunarodni ugovori i drugi dokumenti navedeni u poglavljima I i Vove knjige, (P
I) Pravo na život, telo, zdravlje i dignitet ljudskog biča. Ova prava imaju svakako, svoj
biološki koren, ali, neporecivo, i humanoidni karakter, pogotovo kada se tiču mogućih ata~
kovanja na čovekov telesni integritet i dignitet suvremenim naučnim metodama ,
Pravo na život proklamuje Univerzalna deklaracija (član 3), a takođe i Međunarodni pakt o
građanskim i političkim pravima (član 6), kao i regionalne konvencije i povelje. Članom 2.
Evropske konvencije o ljudskim pravima utvrđeno je zakonom zaštićeno pravo na život, a
Protokolom broj 6. od 28. aprila 1883. godine ukinuta je smrtna kazna za vreme mira, a tim Što
države članice Konvencije mogu u svojim zakonima predvideti odredbe o smrtnoj

(4) Ne treba ispustiti iz vida da su za unapređenje i zaštitu ljudskih prava t sloboda .značajni doku -
menti (deklaracije i dr.) proizašli iz rada Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji sa Za -
vršnim aktima iz Helsinkija (1973,1975), Madrida (1983), Štokholma (1986), Kopenhagena (jun
1990), Pariza (novembar 1990 - tzv. Pariška povelja), Helsinkija (1992), Budimpešte (1994). Uz
to, na Svetskoj konferenciji o ljudskim pravima (Beč, 14-25. jun 1993) donesena je Bečka dekla-
racija zajedno sa programom akcije u cilju unapređenja i zaštite ljudskih prava i sloboda.
(5) Više o ovoj klasifikaciji ljudskih prava sa uputom na referentnu pravnu literaturu vidett supra 3,
str. 74-79.

-15
kazni u pogledu akata učinjenih za vreme rata ili neposredne ratne opasnosti. Parlamentarna
skupština Saveta Evrope i Komitet ministara podstiču države članice da potpuno ukinu smrtnu
kaznu ne samo u vreme mira već i doba rata, kao i da uvedu moratorijum na izvršenje smrtnih
presuda. (D Drugi fakultativni protokol (1989) uz Međunarodni pakt o građanskim i političkim
pravima takođe ima za cilj ukidanje smrtne kazne i nalaže državama ugovomica- ma da preduzmu
sve neophodne mere u okviru svoje nadležnosti u tom cilju. 7)
Univerzalnom deklaracijom, Paktom o građanskim i političkim pravima, Evropskom kon-
vencijom o ljudskim pravima i drugim dokumentima, telo i zdravlje čoveka i njegov telesni inte -
gritet i dignitet zaštićeni su na uopšten ili indirektan način (jednakost u dostojanstvu i pravima,
zabrana mućenja iponižavanja, pravo na život, slobodu, privatnost). Međutim u najnovije vreme
naučna dostignuća u biologiji i medicini otvorila su mogućnosti za razne nehumane i nenaučne
eksperimente na polju kloniranja ljudskih bića, presađivanja dolova tela, eksperimenata sa teko-
vima i zdravljem i si što je dovelo i do međunarodne regulative tih pitanja. Savet Evrope nedavno je
usvojio Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i digniteta ljudskog biča sa aspekta primenjene biologije
i medicine (Oviedo, 1987) kojom se zahteva primena profesionalnih standarda i saglasnost
pacijenta kad su u pitanju intervencije u vezi sa njegovim zdravljem, zabranjuje medicinski asisti-
ram reprodukcija (izbor pola deteta), redukuje m nužnu meru, samo u preventivne, dijagnostičke ili
terapeutske svrhe, modifikacija ljudskog genoma, predviđa zaštita davalaca i primalaca ljudskih
orgam i tkiva i, između ostalog, zabranjuje stvaranje ljudskih embriona za potrebe istraživanja.
Zabranu kloniranja tj. stvaranja genetski identičnog ljudskog bića koje sa drugim ima zajednički
nukleusni genski sklop, precizira Dodatni protokol (Pariz, 1998) uz navedenu konvenci ju. O
primeni ove konvencije i mđzoru nad njenim sprovođenjem stara se posebno formirani za tu svrhu,
Upravni komitet za bioetiku (CDBI) predviđen u čktnu 32. Konvencije. Značaj i aktuel- nost ovog
pitanja na ulasku u treći rrđlenijum podstakao je i Ujedinjene mcije da se izjasne po istom
donošenjem Opšte deklaracije o ljudskom genomu i pravima čoveka (1997).
2) Zabrana ropstva, torture, nehumanog i ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja i drugih
oblika prisile. Univerzalna deklaracija proklamuje da niko ne sme biti držan u ropstvu ili
potčinjenosri, zabranjujući trgovinu robljem u svim oblicima (član 4), kao ni da niko ne sme biti
podvrgnut mučenju ili svirepom, nečovečnom ili ponižavajućem postupku ili kazni (član 5). 1 drugi
međunarodni ugovori i ostali dokumenti o ljudskim pravima predviđaju ove zabrane, uključujući i
zabranu prinudnog rada. S tim u vezi, u okviru Ujedinjenih nacija doneta je posebna Konvencija
protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni ili postupaka (1984) i ustanovljen
je naročit organ za njeno praćenje i primenu - Komitet protiv torture (Član 17). U toj materiji
takođe je doneta i Evropska konvencija o sprečavanju mučenja i nehumanih ili ponižavajućih kazni
ili postupaka (1987), u vezi s kojom je 1989. godine osnovan Evropski komitet ža sprečavanje
torture koji je razradio jedan broj standarda koji imaju za cilj zaštitu zatvorenika od torture i
drugih nehumanih ili ponižavajućih postupaka ili kažnjavanja, uključujući zatvaranje u samicu,
disciplinu, kontakte sa spoljnim svetom, kao i žalbene i inspekcijske postupke. U cilju uvođenja
humanog postupanja Savet Evrope usvojio je i Evropska zatvorska pravila (1987). <6 7 8)

(6) Protokol broj 6 koji se odnosi na ukidanje smrtne kazne do 1. avgusta 1999. godine ratifikovali
su: Andora, Austrija, Belgija, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Holandija,
Hrvatska, Irska, Island, Italija, Letonija, Lihtenštajn, Luksemburg, Mađarska, Malta, Makedo-
nija, Moldavija, Nemačka SR, Norveška, Portugal, Rumunija, San Marino, Slovačka, Sloveni-
ja, Spanija, Švajcarska, Švedska i Velika Britanija. Devet država članica Saveta Evrope još nije
prihvatilo ovaj Protokol (o tome videti uz tekst Protokola).
(7) Ovaj Protokol ratifikovalo je, odnosno prihvatilo 38 država (videti tabelu iza teksta ovog
(8) Tehnike koje pripadaju kategoriji nehumanog postupanja: * stajanje uz zid: prisiljavanje
Protokola).
zatvorenika da ostanu po nekoliko sati u „stresnom položaju”, * kapuljača: stavljanje vreće na
glavu zatvorenika što traje izvesno vreme; * izlaganje buci; * uskraćivanje sna; * uskraćivanje
hrane i vode; * šibanje kao kazna za kriminalnu radnju; * fizičko nasilje za vreme policijskog
pritvora i đr. (stavovi Evropskog suda za ljudska prava u sporovima; Irska protiv V. Britanije
-1978, Tirer protiv V. Britanije -1978, Tomasi protiv Francuske -1992. Frimeri preneti iz
publikacije Informativnog centra za ljudska prava Saveta Evrope: „Ljudska prava svaki dan”,
Strazbur, 1996, str. 29-30.
-16-
 U istom cilju i Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je više dokumenata:
- Kodeks ponašanja lica odgovornih za primenu zakona (rezolucija br. 34! 169 od 17.
decembra 1979);
~ Principi medicinske etike koji se primenjuju na ulogu zdravstvenog osoblja, naročito
lekara, u zaštiti zatvorenika i lica u pritvoru od torture i drugih svirepih, nehumanih ili poni-
žavajućih kazni ili postupaka (rezolucija br. 37(194 od 13. decembra 1882);
- Garancije za zaštitu prava lica nad kojima treba da bude izvršena smrtna kazna (re-
zolucija br. 1984/50 od 25. maja 1984);
- Skup pravila o zaštiti svih lica podvrgnutih bilo kom obliku pritvora Hi zatvora (rezo lucija
br. 43/173 od 8. decembra 1888);(9 10i
Značajan broj multilateralnih konvencija odnosi se na zabranu ropstva i ustanova i prakse
sličnih ropstvu, kao i zabranu trgovine ljudima. To su konvencije zaključivane na samom početku
20-tog veka i posle Prvog svetskog rata kada je provođena intenzivna međunarodna regulativa u
cilju ukidanja i zabrane institucije ropstva koja brutalno dehumanizuje i ponižava čoveka
oduzimajući mu sva ljudska prava i slobode. Većinu tih konvencija ratifi- kovala je Kraljevina
Jugoslavija, a neke dopunske protokole i FNR Jugoslavija posle Drugog svetskog rata, i bez obzira
na izvesnu istorijsku prevaziđenost, sa današnjeg aspekta te konvencije i danas imaju značajnu
pravnu i političku ulogu a i u zbirci ugovora u Ujedinjenim nacijama daje im se jednak tretman kao
i drugim konvencijama. 0°>
3 Pravo na slobodu, ličnu sigurnost, jednakost i nediskriminaciju. Ovaj korpus ljudskih
prava zaštićen je svim opštim dokumentima o ljudskim pravima. Tako, član 5. Evropske konvencije
o ljudskim pravima odnosi se na zaštitu fizičke slobode, a posebno na slobodu od proizvoljnog
hapšenja ili pritvaranja, obezbeđujući garancije za određena osnovna proceduralna prava, kao na
primer, pravo na hitnu informiranost o razlozima hapšenja, pravo na izvođenje takvog lica pred sud
bez odlaganja i pravo na ulaganje žalbe i neodložni postupak po istoj.
Pravo na jednakost i nediskriminaciju uređeno je u svim opštim dokumentima o ljudskim
pravima, ali i u brojnim drugim međunarodnim ugovorima.
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima predviđa da se sva ljudska bića rađaju, slo-
bodna i jednaka u dostojanstvu i pravima (član 1), da svakom pripadaju sva prava i slobode
proglašene tom Deklaracijom, bez obzira na razlike u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroi-
spovesti, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, rođenja ili
drugih okolnosti (član 2), da svako ima pravo na život, slobodu i bezbeđnost ličnosti (član
3) , kao i da su svi pred zakonom jednaki i da imaju pravo bez ikakve razlike na podjednaku
zaštitu zakona (član 7).
Protiv nejednakosti i diskriminacije na rasnoj osnovi donete su, pre svega, Međunarodna
konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (1966), Međunarodna konvencija o
suzbijanju i kažnjavanju zločina aparthejda (1973) i Međunarodna konvencija protiv aparthejda u
sportu (1985). Za ukidanje razlika po osnovu pola zalažu se Konvencija o eti- minisanju svih oblika
diskriminacije žena (1979) i Konvencija o političkim pravima žena (1979). Zatim, tu je konvencija o
borbi protiv diskriminacije u oblasti prosvete (1960), Konvencija koja se odnosi na diskriminaciju u
pogledu zapošljavanja i zanimanja (1950), kao i mnoge druge konvencije, posebno u oblasti rada i
zapošljavanja.

(9) U Ženevi je na Prvom kongresu UN za prevenciju kriminaliteta 1955. godine usvojen dokument:
Skup minimalnih pravila o postupanju sa pritvorenicima, a 1986. godine i Osnovni prin cipi o
upotrebi sile ili oružja od strane službenih lica koja su odgovorna za primenu zakona.
(10) Međunarodne konvencije koje se odnose na ropstvo mnoge zemlje ratifikuju, odnosno pristu paju
im i danas. Tako, Konvenciju o ropstvu iz 1926. godine nedavno su ratifikovali: Turkme- nistan
(1997), Izrael (1995), Čile (1995), Makedonija (1994), Češka (1993), Hrvatska 1999) itd,; Ili,
Dopunsku konvenciju o ukidanju ropstva, trgovine robljem i ustanova i prakse sličnih ropstvu iz
1956. godine, nedavno su ratifikovali Zambija (1998) i Turkmenistan (1997). Čak, Međunarodni
sporazum za uspešnu zaštitu od kriminalne trgovine poznate pođ imenom „trgovina belim
robljem” iz daleke 1904. godine ratifikovale su Češka i Slovačka 1993. godine, a to je takođe
slučaj i sa Međunarodnom konvencijom o suzbijanju trgovine belim robljem iz 1910. godine, kad
je reč o ove dve zemlje.

2* Ljudske slobode i prava - tom I 17

 U okviru evropskih država sloboda bez diskriminacije zaštićena je Evropskom konvencijom
o ljudskim pravima i Evropskom socijalnom poveljom (1996), Institucije koje u ime Saveta Evrope
deluju na tom planu su, pre svega, Evropski sud za ljudska pravadri i Evrop ska komisija protiv
rasizma i netolerancije. Ova komisija nastala je kao sastavni deo planske akcije Saveta Evrope,
preduzete od 1993. godine, protiv rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije, kao i
porasta broja nasilja u prvom redu protiv migranata i ljudi imigrantskog porekla, sa ciljem
jačanja zakonskih i političkih garancija i unapređenja međudržavne sa- radnje na tom planu.
Što se tiče jednakosti između muškaraca i žena, Evropska konvencija o ljudskim pravima
nema načelnu odredbu takvog karaktera, ali u članu 14. zabranjuje svaku razliku zasnovanu na
razlici polova, a princip jednakosti supružnika u pogledu njihovih prava i odgovornosti u braku
pridodat je Konvenciji kroz odredbe Protokola broj L U okviru Saveta Evrope doneto je više
dokumenata u cilju uspostavljanja što potpunije i šire jednakosti polova. Evropska socijalna
povelja, revidirana 1996. godine, obezbeđuje niz prava za žene kao majke i radnice.
4) Pravo na privatnost, porodični život, stan i prepisku. U pogledu ovih prava Univerzalna
deklaracija o pravima čoveka (član 12) i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima
(član 17) predviđaju: Niko ne sme biti izložen proizvoljnom ili nezakonitom mešan- ju u privatni
život, porodicu, stan ili prepisku, niti protuzakonitim napadima na čast i ugled i ima pravo na
zakonsku zaštitu od takvog mešanja ili napada.
Ova prava su zaštićena članom 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim
slobodama, s tim što izuzetno javna vlast može narušiti ova prava jedino onda kada je to, u skladu sa
zakonom, neophodno zbog interesa nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske
dobrobiti zemlje, kao i radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala ili radi
zaštite prava i sloboda drugih. 1 Evropska socijalna povelja sadrži niz odredaba o zaštiti dece i
porodice. Zbog ugroženosti privatnog života razvojem kompjuterske tehnologije i automatske obrade
podataka, kada javne vlasti i komercijalne organizacije mogu zlo- upotrebiti kompjuterizovane
podatke koje imaju o građanima, u okviru Saveta Evrope usvojena je evropska Konvencija o zaštiti
lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka (2981). Osnovan je i poseban Savetodavni
konsultativni komitet čiji je zadatak da pruža pomoć u implementaciji Konvencije (član 18).
S tim u vezi, Komitet ministara Saveta Evrope izdao je više preporuka sa ciljem zaštite pri -
vatnosti automatski obrađenih podataka, među kojima su: podaci medicinske prirode (1981),
podaci u policijskim dosijeima (1987) podaci o zaposlenosti (1989), podaci ofinansijskimpla-
ćanjima i transakcijama (1990), zatim posebnim preporukama uređeno je prenošenje podataka
trećim licima putem javnih institucija (1991), kao i zaštita personalnih podataka u oblasti
telekomunikacija, posebno telefonskih usluga (1995). Mnoga pitanja iz oblasti porodičnog života,
posebno ona koja se tiču jednakosti roditelja u vršenju svojih prava i obaveza prema deci i o
zaštiti prava i interesa dece, uređena su posebnim konvencijama Saveta Evrope. ( 11 i2 13) U više
slučajeva o ovoj kategoriji ljudskih prava rešavao je i Evropski sud za ljudska prava. O 3)

(11) Evropski sud za ljudska prava rešavao je više sporova koji se odnose na diskriminaciju:
*status neudatih majki i dece rođene izvan braka (Marck protiv Belgije, 1979), * aspekti
prava na upotrebu jezika u obrazovanju (Belgijski jezički spor, 1967), * zabrana razvoda
braka i pravne po- sledice koje iz toga proizlaze za nevenčani par koji živi zajedno i za
njihovu decu (Johnston i drugi protiv Irske, 1986) - videti supra 8, str. 52.
(12) Kao što sa: Evropska konvencija o usvojenju dece (1967), Evropska konvencija o pravnom
statusu dece rođene izvan braka (1975), Evropska konvencija o priznavanju i sprovođenju
odluka 0 dodeljivanju starateijstva nad decom (1980), Konvencija o ostvarivanju prava dece
(1995). Više o ovim pitanjima videti: Međunarodni ugovori, knjiga I - Međunarodna pravna
(13) U
pomoć
nekoliko
1. sporova Sud je presudio protiv države: kontrola prepiske zatvorenika (Campbell i
Fell protiv V. Britanije, 1984), zabrana homoseksualnih odnosa između uzajamno saglasnih
punolet- nih lica iznad 21 godine starosti (Norris protiv Irske, 1988), tajni nadzor putem
telefonskog prisluškivanja (Huvig protiv Francuske, 1990), proterivanje stranaca u uslovima
kada je prekršeno njihovo pravo na porodični život (Mou$taquim protiv Belgije, 1991) i clr.
(videti: supra 8, str. 33)
-18
 5) Pravo na slobodu misli, savesti, veroispovesti i izražavanja. Svako ima pravo na slobodu
misli, savesti i veroispovesti, što podrazumeva slobodu promene veroispovesti ili ube- đenja i
slobodu da čovek sam ili u zajednici s drugima, javno ili privatno, manifestuje svoju veru ili
ubeđenje putem nastave, ispovedanjem vere i obavljanjem obreda. Svako ima pravo i na slobodu
mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne može biti uznemiravan zbog svog mišljenja, kao
i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice. Ova
prava sadržana su u odredbama čl. 18. i 19. Univerzalne deklaracije o pravima Čoveka i u čl. 18. i
19. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.
Zaštita ovih prava i sloboda predviđena je i u Čl. 8. i 10. Evropske konvencije o ljudskim
pravima i smatra se jednim od stubova demokratije.
Pravo na slobodu misli, savesti i vere potvrđeno je i u više deklaracija i rezolucija Uje-
dinjenih nacija, kao što je Deklaracija o ukidanju svih oblika netrpeljivosti i diskriminaciji
zasnovan na veri ili uverenju (1881) i nedavno usvojena Rezolucija o otklanjanju svih oblika
verske netrpeljivosti (1998). U Savetu Evrope razmatrana su ova pitanja kad je reč o odbijanju
služenja vojne obaveze(14 15\ amnestiranja onih lica koja služe zatvorsku kaznu zbog svojih
ubeđenja i savesti (Rezolucija Parlamentarne skupštine SE 801 iz 1983. godine) i tretmana sekti i
novih verskih pokreta (Preporuka 1178 iz 1992. godine).
Pravo na slobodu misli, savesti i vere nalazi svoj transparentni izraz u slobodi izraža vanja
bez koje se ni mnoga druga prava i slobode ne bi mogle manifeslovati, suštinski iskazati i
oživotvoriti. Sloboda izražavanja ne odnosi se samo na informacije i ideje koje su povoljno
prihvaćene nego i na one koje vređaju, šokiraju ili uznemiravaju državu ili bilo koji sektor
populacije. Takvi su zahtevi pluralizma, tolerancije i širokog načina razmišljanja bez kojih ne
može biti demokratskog društva. To znači...da svaka formalnost, uslov, ograničenje ili kazna,
nametnuti u ovoj oblasti, moraju biti u srazmernom odnosu sa legitimnim ciljem koji se želi
postići”Jls) U tom smislu poznat je spor pred Evropskim sudom za ljudska prava (Simday Timse
protiv V. Britanije, 1979) zbog naredbe britanskog suda da se zabrani objavljivanje Članka u
novinama Sunđay Timse pre okončanja sudskog postupka, U članku se govorilo o otkriću da su
mnogobrojna novorođenčad pre- trpela pri samom porođaju teška oštećenja, jer su njihove majke
uzimale pilulu „ talido- mid” za vreme trudnoće. Sud je utvrdio d a j e sudska naredba imala
karakter povrede slobode izražavanja: taj Članak u pomenutim novinama imao je karakter
legitimnog javnog interesa i javnost je imala pravo da pročita njegov sadržaji pored toga što je
zakonska procedura bila u toku. (16>
Komitet ministara Saveta Evrope usvojio je 29. aprila 1982. godine Deklaraciju o slobodi
izražavanja kojom je potvrdio značaj prava iz Člana 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima
kako bi se obezbeđilo „odsustvo cenzure ili bilo kakve proizvoljne kontrole ili ograničenja” u
sredstvima javnog informisanja i podržalo „postojanje velike raznovrsnosti nezavisnih i
autonomnih medija, koji odražavaju raznolikost ideja i mišljenja”. Na Ministarskoj konferenciji
Saveta Evrope održanoj u Pragu, decembra 1994. godine, koja je bila posvećena politici u vezi sa
sredstvima javnog informisanja, usvojeni su Deklaracija i Akcioniplan koji razrađuju brojna
pitanja (posedovanje i kontrolu medija, pristup informacijama, zaštitu novinara, problem nasilja u
medijima, zvučno i audiovizuelno piratstvo i dr.).

(14) U vezi s tim Komitet ministara SE usvojio je Preporuku (87/8): „Svako ko je sposoban 2a služenje
vojne obaveze a ko, iz razloga svojih čvrstih ubeđenja, odbija da bude umešan u upotre bu oružja,
imaće pravo da bude oslobođen obaveze da služi tu obavezu (pod određenim uslovi- ma).... Ta
lica mogu biti sposobna za služenje alternativne obaveze”.
(15) Handy$iđe protiv Velike Britanije, 1976. U tom sporu Evropski sud za ljudska prava je utvrdio
daje država bila u pravu kada je zabranila objavljivanje „Malog crvenog školskog priručnika”,
knjige namenjene seksualnom obrazovanju, koju je ocenila kao „nedostojnu publikaciju” s ob-
zirom na njen mogući negativni uticaj na moral mladih čitalaca (supra 8, str. 36).
(16) videti, supra 8, str. 36.

-19-
 U okviru Saveta Evrope usvojena je Evropska konvencija o prekograničnoj televiziji od 9.
maja 1989. godine, stupila na snagu 1. maja 1993. godineJ 17) koja ustanovljava pravni okvir i
određena pravila za prekogranične servise, obavezujući strane ugovomice da garantu- ju prijem
ulazećih programskih sadržaja i nerestriktivnu retransmisiju emitovanih sadržaja iz drugih država
na svojoj teritoriji. 1 Evropska unija ima slično usmerenje kroz aktivnosti pod nazivom „ Televizija
bez granica”.
6) Pravo na pravično suđenje. Ovo pravo garantovano je članom 10. Univerzalne
deklaracije, članom 14. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim stvarima, a takođe i
članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Tim odredbama je normativno uređen položaj
čoveka u sudskom i drugom postupku pri čemu je svima garantovan jednak položaj i, pre svega,
pravo na pravično i javno suđenje u razumnom roku pred nezvaničnim i nepristrasnim sudom,
ustanovljenim na zakonskim osnovama. Pravo na pravično suđenje bazira na nizu pravnih načela,
među kojima su: princip prezumpdje nevinosti, princip efikasnog i ažurnog vođenja postupka,
pravo na korišćenja efikasnog pravnog sredstva, načelo non bis in idem, zabrana retroaktivnosti
krivičnog zakonodavstva i dr. Komitet ministara Saveta Evrope usvojio je posebnu Preporuku o
nezavisnosti, efikasnosti i ulozi sudija (R-94112). 1 Evropski sud za ljudska prava rešavao je
sporove iz ove oblastU18 19)
Osnovni principi Ujedinjenih nacija vezani za nezavisnost sudstva 9 9) sadrže principe o
nezavisnosti sudstva, oslobodi izražavanja i udruživanja sudija, o njihovoj kvalifikaciji, izboru i
obrazovanju, o uslovima rada i trajanju mandata, o čuvanju profesionalne tajne i o imunitetu, kao
i o disciplinskim merama, suspendovanju i opozivanju sudija.
7) Pravo na neometano uživanje imovine. Svako ima pravo da poseduje imovinu, sam ili u
zajednici s drugima. Niko ne sme samovoljno biti lišen svoje imovine. Ove odredbe o zašiti
vlasništva sadrži Univerzalna deklaracija o pravima Čoveka (član 17). To podrazumeva ne samo
slobodu sricanja i posedovanja imovine, već isključuje i pravo bilo kome da drugome samovlasno
oduzima imovinu. Oduzimanje u javnom interesu, putem eksproprijacije, nije protivno navedenim
principima pod uslovom da bude provođeno restriktivno i obavezno praćeno pravičnom tržišnom
naknadom. S tim u vezi, u zemljama istočne i centralne Evrope postavilo se pitanje restitucije
imovine (denacionalizacije) koje tzv. zemlje u tranziciji rešava- ju svojim unutrašnjim
zakonodavstvom, u skladu sa opštim načelima o zaštiti i očuvanju ljudskih prava i sloboda u tom
domenu.
O pravu na imovinu govori i član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim
pravima: „Svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne
može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i
opštim načelima međunarodnog prava. Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na
pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovi ne u
skladu sa opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina i kazni ”
Zaštita imovine i imovinskih prava i interesa obezbeđena je posebnim konvencijama u
raznim oblastima, a posebno kad je reč o robnom prometu i trgovini, transportnim sredstvima,
autorskim i patentnim pravima i naknadi štete. Tekstovi konvencija sa takvim odredbama izloženi
su u odgovarajućim oblastima i knjigama ove edicije međunarodnih ugovora.
(17) Evropska konvencija o prekograničnoj televiziji (ETS No. 132) ratifikovanaje od strane Au strije
(1998), Bugarske (1999), Kipra (1991), Finske (1994), Francuske (1994), Nemačke SR (1994),
Mađarske (1996), Italije (1992), Letonije (1998), Lihtenštajna (1994), Malte (1993), Norveške
(1993), Poljske (1990), San Marina (1990), Slovačke (1997), Španije (1998), Švajcar- ske (1991),
Turske (1994) i Vei. Britanije (1991). Izmenjena je i dopunjena Protokolom od 1. oktobra 1998.
godine (ETS No. 171), koji nije stupio na snagu.
(18) Tako, sud je ustanovio da postoji kršenje Konvencije o ljudskim pravima u pogledu dužine tra -
janja postupka u sporu u vezi sa ukidanjem prava na vođenje klinike i na medicinsku praksu jer
su ti postupci, svaki za sebe, trajali 11, odnosno 7 godina (Koenig protiv Nemačke, 1978) - supra
8, str. 32.
(19) Usvojeni od strane Sedmog kongresa Ujedinjenih nacija za sprečavanje zločina i postupanje
prema prestupnicima, koji je održan od 26. avgusta do 6. septembra 1985. godine, a potom po-
tvrđeni od strane Generalne skupštine rezolucijama 40/32 i 40/146, prva od 29. novembra, a
druga od 13. decembra 1985. godine.

-20-
 8) Pravo na slobodu kretanja i nastanjivanja proklamovano je u članu 13. Univerzalne
deklaracije o pravima čoveka, kao i u članu 12. Međunarodnog pakta o građanskim i politič kim
stvarima. Tim međunarodnim dokumentima o ljudskim pravima svakome ko se legalno nalazi na
teritoriji jedne države zajemčeno je pravo slobode kretanja i izbora mesta stanovan-
' ja u granicama te države. Svako ima pravo da napusti svaku zemlju, uključujući i svoju vlastitu, i
niko ga ne može samovoljno lišiti prava da se vrati, odnosno uđe u svoju zemlju.
S tim u vezi je i pravo na azil koje je zajemčeno svakome kao zaštita od proganjanja, ali je
isključeno onda kada se radi o slučaju gonjenja zbog krivičnog dela nepolitičke prirode ili postu -
paka i radnji protivnih ciljevima i načelima Ujedinjenih nacija (član 14. Univerzalne deklaracije).
9) Sloboda mirnog okupljanja i sloboda udruživanja. Svako ima pravo na slobodu mirnog
okupljanja i slobodnog udruživanja s drugim licima, što uključuje i pravo da obrazuje sindikate i
da im slobodno pristupa radi zaštite svojih interesa, s tim što je nedopustivo pri- moravanje bilo
koga da pripada nekom udruženju (član 20. Univerzalne deklaracije i čl. 21- 22. navedenog
Međunarodnog pakta). Sloboda okupljanja podrazumeva susrete ljudi i raz- menu ideja i
mišljenja u širem i neformalnijem okviru nego stoje značenje reći „udruživanje” čime se
omogućava razvoj i unapređivanje demokratskog društva i njegovih institucija. < 2°) Ova prava
garantuju i drugi opšti dokumenti o ljudskim pravima, kao što je Evropska konvencija o ljudskim
pravima (čl. 5. i l i ) .
Neodvojivo od slobode udruživanja je pravo osnivanja sindikata i sindikalnog udruživanja,
odnosno neudruživanja. U članu 5. Evropske socijalne povelje (revidirane 1996. g.) predviđeno je
pravo radnika kao i poslodavaca da stvaraju lokalne, nacionalne i međunarodne organizacije za
zaštitu svojih ekonomskih i društvenih interesa, a takođe i pravo na kolektivno pregovaranje (Član
6) Što podrazumeva da sindikatima treba omogućiti da se uključe u kolektivne pregovore, da
održavaju svoje skupove i da im se omogući pristup do radnika. Radnici i njihovi predstavnici
angažovani u kolektivnim pregovorima iliji oni koji su učlanjeni u sindikat ne mogu zbog toga
trpeti štetne posledice u vidu otpuštanja 5 posla. Neke od konvencija Međunarodne organizacije
rada štite ova prava, kao npr. Konvencija br. 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih
prava (1948), Konvencija br. 98 koja se odnosi na primenu principa prava organizovanja i
kolektivnih pregovora (1949) i Konvencija br. 135 o zaštiti i olakšicama koje se pružaju
predstavnicima radnika u preduzeću (1971).
Evropska socijalna povelja predviđa (član 6) pravo radnika i poslodavaca na kolektivnu
akciju u slučaju sukoba njihovih interesa, uključujući i pravo na Štrajk, Čime ova povelja
predstavlja u međunarodnom pravu prvi ugovor koji priznaje pravo na štrajk.
Sloboda udruživanja ne iscrpljuje se samo u sindikalnom udruživanju već podrazumeva i sve
druge vrste asocijacija po raznim osnovima i iz različitih interesa kojima je za normalno
funkcionisanje neophodno postojanje ovih prava i sloboda: nevladine organizacije, udruženja
nacionalnih manjina, verska udruženja, strukovna udruženja i dr.
10) Pravo na slobodne izbore. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima u članu 21. pred-
viđa: * pravo i potrebu sprovođenja povremenih i slobodnih izbora kroz opšte i jednako pravo
glasa, tajnim glasanjem ili odgovarajućim postupkom kojim se obezbeđuje sloboda glasanja, *
pravo svakog da učestvuje u upravljanju javnim poslovima svoje zemlje, neposredno ili preko
slobodno izabranih pedstavnika i * pravo svakog da na ravnopravnoj osnovi stupi u javnu službu
u svojoj zemlji. Isto utvrđuje i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (član 25).
Protokolom broj 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima države ugovomice su preuzele
obavezu da u primerenim vremenskim razmacima održavaju slobodne izbore s tajnim glasanjem,
pod uslovima koji obezbeđuju slobodno izražavanje mišljenja naroda pri izboru zakonodavnih
tela (član 3). 20

(20) Evropski sud za ljudska prava je u sporu Plaiform „Arzte fUr das Leben” protiv Austrije, 1988.
godine, utvrdio da postoji pozitivna obaveza države u cilju obezbeđenja zaštite grupa koje
ostvaruju pravo na mirno okupljanje. Taj spor se odnosi na demonstracije protiv abortusa gde
su demonstranti tražili policijsku zaštitu od grupe koja je organizovala protudemonstracije
(supra 8, str. 39)

-21 -
 Prava na slobodne izbore je od primarnog značaja za zaštitu i unapređenje pluralističke
demokratije jer bez slobodnih izbora ne može biti ni demokratije. Održavanje slobodnih izbora je
preduslov za ulazak neke države u Savet Evrope( 21> čija su Parlamentarna skupština i dntga tela
uključeni u praćenje izbora na nacionalnom i lokalnom nivou. Smatra se da u današnjem društvu
korišćenje samo prava glasa nije dovoljno, već je neophodno da građani preuzmu svoje
odgovornosti u životu zajednice i učestvuju u funkcionisanju demokratskih institucija. Da bi
podstakao demokratsku participaciju Savet Evrope je kroz akciju ljudska prava i Program istinske
demokratije pokrenuo više aktivnosti i projekata - jedan projekat ima za cilj stvaranje
demokratskih institucija na lokalnom i regionalnom nivou na osnovu Evropske povelje o lokalnoj
samoupravi (1985), dok se drugi tiče participacije stranaca u javnom životu na lokalnom nivou.
11) Pravo na rad, zaposlenost i povoljne uslove rada. Univerzalna deklaracija o pravima
čoveka proklamuje pravo na rad (čl. 23 i 24) i, s (im u vezi: pravo na slobodan izbor zaposlenja,
pravo na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, pravo na zaštitu od nezaposlenosti, pravo na
jednaku platu za jednak rad, pravo na pravednu i zadovoljavajuću naknadu koja radniku i
njegovoj porodici obezbeđuje egzistenciju dostojnu čoveka, pravo na ograničeno radno vreme,
pravo na odmor i razonodu, pravo na povremeno plaćeni odmor. Ova prava detaljnije razrađuje
Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966) u svom Trećem delu (čl.
6-7). Evropska socijalna povelja (1996, revidirana) takođe veoma precizno i obuhvatno uređuje
pravni položaj radnika i drugih socijalnih grupacija polazeći od toga da je poboljšanje životnog
standarda stanovništva i društvenog blagostanja osnovni preduslov za očuvanje i dalje
ostvarivanje ljudskih prava i osnovnih sloboda. (22l
Radna i druga prava zaposlenih regulisana su i u posebnim multilateralnim konvencijama,
pre svega u brojnim konvencijama Međunarodne organizacije rada koje su sadržane u ovoj knjizi.
Na međunarodnom planu posebna zaštita se pruža određenim kategorijama lica: ženama i deci,
nesposobnim licima, migrantima. Tako, Konvencijom MOR - broj 103 (1952), posebno je uređena
zaštita materinstva, dok je Konvencijom broj 3 (1919) uređena zaštita žena kod zapošljavanja pre i
posle porođaja. Mnogim konvencijama MOR-a zabranjen je noćni rad žena i dece, a najnovija
konvencija broj 182 usvojena na zasedanju Međunarodne organizacije rada 17. juna 1999. godine
zabranjuje najgore i najteže oblike rada dece i nalaže mere za ukidanje takvog rada, a to podržava
i istovremeno doneta Preporuka broj 190.
Za ovu oblast veoma je značajna i Konvencija Ujedinjenih Nacija o zaštiti prava radni ka
migranata i članova njihovih porodica od 18. decembra 1990. godine. Zaštitu ove kategorije lica
predviđa i član 19. Evropske socijalne povelje, a u istom cilju doneta je Evropska konvencija o
pravnom statusu radnika migranata (1977)<23) koja je zasnovana na principu jednakog tretmana
radnika migranata i radnika državljana zemlje u kojoj migranti rade.
12) Pravo na socijalnu i zdravstvenu sigurnost i zaštitu. Univerzalna deklaracija o pravima
čoveka (Čl. 22, 25) proglašava da svako, kao član društva, ima pravo na socijalno osi guranje,
pravo na onaj standard života koji njemu i njegovoj porodici obezbeđuje zdravlje i blagostanje,
uključujući hranu, odeću, stan, lekarsku negu i potrebne socijalne službe, kao i pravo na
osiguranje u slučaju nezaposlenosti, bolesti, onesposobljavanja, udovištva, starosti i drugih
slučajeva gubljenja sredstava za izdržavanje usleđ okolnosti nezavisnih od njegove volje. Posebno
staranje i pomoć uživaju majke i deca. Ova prava garantuje i normativno razrađuje Međunarodni
pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima u čl. 9-12.

(21) Savet Evrope na dan 1 .januara 2000. godine čini 41 država (poslednja je primljena n članstvo te
organizacije Gruzija - 27. aprila 1999). Pregled država članica Saveta Evrope dat je na kraju ove
knjige.
(22) Komitet nezavisnih eksperata pri Savetu Evrope utvrdio je daje radna sedmica od 48 do 50 sa ti
(uključujući i prekovremeni rad) previše duga. Uz to, utvrdio je „dostojan prag” za pitanje
pravične naknade zaposlenima: plata, zajedno sa socijalnim davanjima koja je manja od 68%
prosečne plate na nacionalnom nivou smatra se nedovoljnom za ostvarivanje dostojnog životnog
standarda (supra, $, str. 41).
(23) Evropska konvencija o pravnom statusu radnika migranata (ETS No. 93) doneta je 1977, a stupila
na snagu 1. maja 1983. godine.
-22-
 Evropskom socijalnom poveljom utvrđena su osnovna socijalna prava: pravo na zdravstvenu
zaštitu, pravo na socijalnu sigurnost i pravo na socijalnu i zdravstvenu pomoć i usluge službi za
socijalni rad. Pravo na zdravstvenu zaštitu podrazumeva da svakome bude dostupna zdravstvena
pomoć i nega, da država preduzima sve potrebne mere za zaštitu zdravlja i tečenje, a posebno da u
najvećoj mogućoj meti sprečava epidemiološka, endemska i druga oboljenja i povrede (cl. 11. i 13.
Povelje). V novije vreme velika pažnja, pri tome, poklanja se pitanju bioetike, pri čemu se insistira
na pravnom uređivanju genetskog inženjeringa i upotrebe embriona i fetusa u medicini i naučnim
istraživanjima, što je u okviru Saveta Evrope rezultiralo donošenjem Konvencije o zaštiti ljudskih
prava i dostojanstva ljudskog bića sa aspekta primenjene biologije i medicine (1997), sa Dodatnim
Protokolom (1998). Po istim pitanjima, pod okriljem UNESKO-a usvojena je Opšta deklaracija o
ljudskom genomu (1997), o čemu je već bilo reci.
Evropska socijalna povelja (1996) u članu 12. nalaže državama ugovomicama da utvrde i
održavaju adekvatan i dostupan sistem socijalne sigurnosti. Standardi evropske socijalne zaštite
sadržani su u Evropskom kodeksu socijalne sigurnosti sa Protokolom koji ide uz njega (1964), koji
je 1990. godine revidiran u cilju osavremenjivanja i podizanja stepena socijalne zaštite na viši
nivo. (24 25) Evropskom konvencijom o socijalnoj sigurnosti sa Dopunskim spora- zumom(žs)
obezbeđena je međunarodna koordinacija sistema socijalne sigurnosti.
Pravo na socijalnu i medicinsku pomoć i usluge socijalnih službi (član 13. Evropske so-
cijalne povelje) obavezuje države da obezbede da svako lice koje nema adekvatna sredstva i koje je
nesposobno da obezbedi takva sredstva sopstvenim naporima ili iz drugih izvora, naročito putem
naknade iz sistema socijalnog osiguranja, dobije adekvatnu pomoć, a u slučaju bolesti pomoć koja
je neophodna prema njegovom stanju. Odgovarajuće obaveze, a tim u vezi, utvrđeno su u
Evropskoj konvenciji o socijalnoj i medicinskoj pomoći (1953).( 26 27>
13) Pravo na obrazovanje. Pravo na obrazovanje, besplatno osnovno školstvo, dostupnost
obrazovnih institucija svima prema sposobnostima, sloboda u izboru vrste školovanja su osnovna
prava koja proklamuje Univerzalna deklaracija (član 26). Države članice Međunarodnog pakta o
ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima obavezne su da priznaju ova prava koja Pakt utvrđuje
u čl 13. i 14.
Pravo na obrazovanje sadržano je u Članu 2. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju o
ljudskim pravima revidirana Evropska socijalna povelja obavezuje države da obezbede de- ci i
mlađim licima slobodno osnovno i srednje obrazovanje i da podstiču redovno pohađanje nastave
(član 17). U obrazovnim institucijama mora da se uvažava ličnost u dignitet mladih ljudi. ( 2?)
Socijalna povelja u čl. 9. i 10. sadrži posebne odredbe o profesionalnom usmeravan- ju i
obučavanju, kao i o merama za prekvalifikaciju onih koji su u stalnom radnom odnosu.
U oblasti obrazovanja Savet Evrope je analizirao brojna pitanja: nasilje i sukobe u školama,
učenje tolerancije i međusobnog razumevanja, istoriju bez mržnje tj. sprečavanje zloupotrebe
istorije u cilju podsticanja nacionalnih antagonizama i osećaja kulturne i rasne su-

(24) Evropski kodeks socijalne sigurnosti sa Protokolom (ETS No. 48), usvojen je u Strazbu.ru 16.
aprila 1964, a stupio na snagu 17. marta 1968. godine. Revidirani kodeks (ETS No. 139) donet je
u Rimu 6. novembra 1990. godine i do 1. avgusta 1999. godine nije bio stupio na snagu.
(25) Evropska konvencija o socijalnoj sigurnosti i Dopunski sporazumi kojim se reguliše njena pri-
mena (ETS No. 78) usvojena je u Parizu 14. decembra 1972, a stupila na snagu 1. marta 1977.
godine, Protokol o dopuni ove Konvencije (ETS No. 154) od 11. maja 1994. godine još nije
stupio na pravnu snagu.
(26) Evropska konvencija o socijalnoj i medicinskoj pomoći (ETS No. 14) potpisana je u Parizu 11.
decembra 1953, godine, a stupila na snagu 1. jula 1954. godine.
(27) Jedan od najpoznatijih sporova o kojima je odlučivao Evropski sud za ljudska prava odnosio se na
šibanje dece u britanskim državnim školama (Campbell i Cosans protiv Velike Britanije, 1982).
Sud ne samo da je utvrdio da je došlo do povrede Evropske konvencije o ljudskim pra vima jer je
šibanje u suprotnosti sa pravom roditelja da se dete obrazuje u skladu sa njihovim filozofskim
uverenjima, već je ocenio i da je udaljavanje iz škole jednog od učenika zato što je odbio da
primi batine, povreda njegovog prava na obrazovanje. Rezultat ovoga spora bilo je ukidanje
telesnog kažnjavanja u britanskim državnim školama (supra 8, str. 46).

-23~
periomosti, učenje o demokratskim vrednostima i dr. te je, s tim u vezi, usvojio brojne dokumente.
Rezolucijom Komiteta ministara broj (78) 41 iz 1978. godine izražen je stav da „...tokom čitavog
svog školovanja svi mladi ljudi trebalo bi da uče o ljudskim pravima kao sastavnom delu njihove
pripreme za život u pluralističkoj demokratiji i preporučeno je vladama da u nastavne planove i
programe na svim nivoima, do univerzitetskog obrazovanja, uključujući i programe namenjene
osoblju u javnim službama, uključe predmet podučavanja o ljudskim pravima. ( 2 S ) Preporukom
broj R (85) 7 iz 1985. godine utvrđene su i posebne smemice i akci je u oblasti profesionalne
obuke o ljudskim pravima gde je pažnja posebno usredsređena na strukovne grupacije kao što su
advokati, policija i zatvorski službenici i na izradu odgovarajućih priručnika. (28 29 30>
14) Dodatna prava pojedinih kategorija i grupa. U više multilateralnih međunarodnih
ugovora ustanovljena je, pored već postojećih prava predviđenih u opštim dokumentima o
ljudskim pravima, posebna zaštita prava žena i dece: Konvencija o eliminisanju svih oblika
diskriminacije žena (1979), Konvencija o političkim pravima žena (1953), Konvencija o dr-
žavljanstvu udate žene (1957), Konvencija o zaštiti materinstva (1952), Međunarodna konvencija
za suzbijanje trgovine ženama i decom (1921), Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta
(1980), Evropska konvencija o ostvarivanju dečijih prava (1996). Sem toga, u okviru
Međunarodne organizacije rada doneto je više konvencija o uređivanju noćnog rada žena i dece,
o uslovima za njihovo zapošljavanje i o zabrani najgorih oblika rađa. Posebne konvencije, o
kojima je već bilo reći, donete su na nivou Ujedinjenih nacija (1990) i Saveta Evrope (1977) o
pravnom, ekonomskom i socijalnom položaju radnika migranata i članova njihovih porodica.
Pravni status izbeglica uređen je u Konvenciji Ujedinjenih nacija o statutu izbeglica (1951) i u
Protokolu o statusu izbeglica (1967). Nekoliko međunarodnih dokumenata posebno uređuje
pravni položaj lica bez državljanstva (apatrida): Konvencija o pravnom položaju lica bez
državljanstva (1954), Protokol koji se odnosi na izvestan slučaj lica bez državljanstva (1930) i
Konvencija o smanjenju broja apatrida (1981).
Poslednjih godina, pod uticajem radikalnih političkih, ekonomskih i socijalnih pramena,
naročito u istočnoj i južnoj Evropi, koje su dovele do izmena državnih granica i do dra stičnih
regionalnih sukoba zasnovanih, u znatnoj meri na nacionalnim, verskim i drugim osnovama,
ponovo je oživela regulativa na međunarodnom planu u cilju uređenja i zaštite prava pripadnika
nacionalnih ili etničkih, verskih i jezičkih manjim (tzv. manjinska prava). Jedan od prvih i
najznačajnijih međunarodnih ugovora kojim je ustanovljen zaštitni režim za manjine bio je
Versajski mirovni ugovor, potpisan 29. juna 1919. godine, i drugi mirovni ugovori kojima su
uređene posledice Prvog svetskog rata, kojima su te države potpisniceU°) oba- vezale da neće
diskriminisati pripadnike zaštićenih manjina i da će im dati posebna prava neophodna za
očuvanje njihovog etničkog, verskog ili jezičkog integriteta, uključujući pravo na službenu
upotrebu svog jezika, pravo na sopstvene škole i pravo na slobodno ispovedanje

(28) U svetu se već koristi izraz „pravo ljudskih prava" (Human Rights Law), što ukazuje na to da se
ljudska prava sve više shvataju kao posebna i samostalna disciplina u okviru međunarodnog
prava, koja može i treba đa se posebno i izučava (npr. videti knjigu „Pravo ljudskih prava" u iz-
danju Beogradskog centra za ljudska prava, Beograd, 1996)
(29) U cilju edukacije mladih po ovim pitanjima Savet Evrope je osnovao Evropski omladinski cen tar
u Strazburu (1972) i u Budimpešti (1995) u kojima se svake godine okuplja hiljade mladih
Evropljana i raspravlja o značajnim pitanjima (nezaposlenost mladih, rasizam, nacionalna i
verska tolerancija) i uz to uče strane jezike.
(30) Tako se Sen-Žermenskim ugovorom zaključenim 10. septembra 1919. godine sa glavnim save -
zničkim silama: Sjedinjenim Američkim Državama, Britanskim carstvom, Francuskom, Italijom i
Japanom, novostvorena Država Srba, Hrvata i Slovenaca obavezala, između ostalog, da prizna
„kao srpskohrvatsko-slovenačke pripadnike punopravno i bez ikakvih formalnosti, austrijske,
ugarske ili bugarske pripadnike koji na dan stupanja u važnost ovog ugovora imaju, prema đatom
slučaju, bilo svoj domicil bilo svoje zavičajno pravo (Heimatsrecht) na teritoriji, koja je priznata
ili će biti priznata kao sastavni deo Države Srba, Hrvata i Slovenaca na osnovu ugovora sa
Austrijom, Ugarskom ili Bugarskom ili na osnovu svakog drugog ugovora zaključenog u cilju
reguiisanja sadašnjih pitanja" (član 3. stav 1).

24
svoje vere, .Pitanje manjina nakon Prvog svetskog rata postalo je pravna ustanova međuna rodnog
prava jer je pređuzeta opsežna međunarodna pravna regulativa, uz angažovanje i prakse i pravne
nauke, da se utvrdi adekvatan pravni položaj za tu grupaciju stanovništva. Manjinska zaštita je
uglavnom zadovoljavajuće funkcionisala tako da pitanja manjina godinama nisu stavljana na
dnevni red Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija.
Od dokumenata koja su u cilju zaštite manjinskih prava donde Ujedinjene nacije treba
navesti Deklaraciju o ukidanju svih oblika netrpeljivosti i diskriminacije zasnovane na veri ili
ubeđenju (1981) i, noviju, Deklaraciju o pravima pripadnika nacionalnih ili etničkih, ver- skih
ijezičkih manjina (1992), kao i Rezoluciju o ukidanju svih oblika verske netrpeljivosti (1998). U
širem smislu od značaja za ova pitanja je i Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina
genocida (1948), ali i mnogi drugi multilateralni međunarodni ugovori koji uređuju opšta ili
posebna ljudska prava i slobode.
Savet Evrope, međutim, u tom pogledu normativno je otišao dalje pa je 10. novembra 1984,
godine doneta Okvirna konvencija za zaštiti nacionalnih manjina kao prvi i jedini do sada pravno
obavezujući instrument posvećen zaštiti nacionalnih manjina. Okvirna konvencija uređuje razne
aspekte položaja manjina na vodećim principima: razvijanje stvarne jednakosti, nediskriminacija,
unapređenje i očuvanje kulture, jezika, vere i tradicije, sloboda pripadnika manjina da se okupljaju
i udružuju, sloboda misli, savesti i vere, pristup manjina medijima, pravo na obrazovanje,
participacija pripadnika manjina u ekonomskom, kulturnom i društvenom životu, zabrana prisilne
asimilacije, pravo prekogranične saradnje i dr. U okrilju Saveta Evrope 1992. godine usvojena je i
Evropska povelja o regionalnim jezicima i jezicima manjina kojom se priznaje pravo da se
regionalni i manjinski jezici koriste ne samo privatno nego i javno.
IV. Oguničenja u korišćenju ljudskih sloboda i prava predviđaju skoro svi opšti međunarodni
dokumenti o ljudskim pravima, nastojeći da ta ograničenja budu što uža ali i što preciznije
određena. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima predviđa da se u vršenju svojih prava i
sloboda svako može podvrgnuti samo onim ograničenjima koja su predviđena zakonom u cilju
obezbeđenja nužnog priznavanja i poštovanja prava i sloboda drugih i u cilju zadovoljenja
pravičnih zahteva morala, javnog poretka i opšteg blagostanja u demokratskom društvu.
Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima predviđa posebna moguća ograničenja
svakog od prava koja utvrđuje, pre svega zbog interesa nacionalne bezbednosti, zaštite javnog
poretka, zaštite javnog zdravlja ili morala i prava i sloboda drugih lica. Ovaj pakt predviđa i
mogućnost ograničenja ili čak ukidanja pojedinih prava i sloboda u slučaje- 31

(31) Dr Đorđe Jelinek, profesor prava na Hajdelberškom univerzitetu na samom početku 20-tog veka
pisao je o pravu manjina uočavajući stalnu tenziju između većine i manjine u društvu jer su prava
i slobode druge ograničena vlašću i snagom prve, prognozirajući da će se J u demo kratskim
državama idućih vekova voditi borba oko Imperium-a i Libertatis-a („Pravo manjina” Đ. Jelineka
u prevodu Đorđa M. Josimovića, Beograd, 1902., str. 29).
Dr Ilija A. Pržić u svom delu „Zaštita manjina” (Beograd, 1933) na osnovu dotadašnjih iskustava
navodi da se pitanje manjina u praksi rešava na više načina. Jedna mogućnost je, alterna tivno, da
se izvrši: a) sesija (kad jedna država ustupa drugoj deo dotadašnje svoje teritorije za jedno sa
manjinskim stanovništvom - primer ustupanja Alzasa i Lorena Francuskoj Versaj- skim ugovorom
o miru), b) aneksija i c) secesija (otcepljenje). To su slučajevi kada se izvrši promena granica i sa
teritorijom i stanovništvo promeni državu. Druga varijanta je da se ne menjaju državne granice
već da se premešta stanovništvo i to; a) obavezno (slučaj premeštanja dva miliona Grka iz Turske
u Grčku i oko 350.000 Turaka iz Grčke u Tursku na osnovu odre daba Lozanskog ugovora) i
fakultativno (pravo opcije stanovništva da u određenom roku iseli ili ostane u zemlji). Treća
varijanta, po ovom autoru, je davanje određene autonomije etničkim grupama stanovništva
unutrašnjim merama države. Četvrta je mogućnost institucionalizacija zaštite manjina koju on
smatra najpogodnijom jer „njom se najmanje vređa političko jedinstvo države, a ipak se
narodnostima pruža mogućnost slobodnog razvoja. Zaštitom manjina ne stvaraju se posebna
(autonomna) nacionalna tela, već se samo obeležavaju granice u kojima pojedine grupe mogu da
neguju svoju vlastitu civilizaciju, vršeći sve dužnosti građana prema državi u kojoj žive” (str. 20).

-25
vima vanredne opasnosti po n aro d d r ž a v u i njene institucije (član 4). Međunarodni pakt o
ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima izuzetno dozvoljava državama da prava koja jemči taj
pakt mogu podvesti pod određena ograničenja utvrđena zakonom (član 4). Evropska konvencija o
ljudskim pravima u članu 15. takođe dozvoljava odstupanja u vanrednim okolnostima, kada „u
doba rata ili druge javne opasnosti koja preti opstanku nacije, svaka strana ugovomica može da
preduzme mere koje odstupaju od njenih obaveza po ovoj konvenciji, i to u najnužnijoj meri koju
iziskuje hitnost situacije, s tim da takve mere ne budu u neskladu s njenim drugim obavezama
prema međunarodnom pravu” Ova Konvencija, međutim, u članu 18. limitira ta ograničenja.
Slična ograničenja poznaju iAtnerič/ca konvencija o ljudskim pravima i Afrička povelja o pravima
čoveka i naroda.
Pored ovih imenovanih ograničenja vezanih za pojedine posebne situacije; određena
ograničenja ljudskih prava moguća su prema unutrašnjem zakonodavstvu država članica na koja
upućuju međunarodni ugovori. Tako, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima svakom
garantuje pravo na slobodu i pravo da ne može biti lišen slobode sem iz razloga i u skladu sa
postupkom predviđenim u zakonu (član 9). Slično predviđaju i odredbe Evropske konvencije (Član
5).
V. Implementacija ljudskih sloboda i prava najčešće je obezbeđena primenom odgovarajućih
pravnih instrumenata i putem određenih organa i tela koje ustanovljavaju međunarodne
organizacije na osnovu međunarodnih ugovora (komiteti, komisije, arbitraže, sudovi) sa ciljem
sprovođenja u život odredaba ugovora i nadzora nad njihovom primenom.
U okviru Ujedinjenih nacija u tom cilju, između ostalih, ustanovljeni su i deluju:
- Komitet za ljudska prava,
- Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava,
~ Komitet za ukidanje diskriminacije žena,
~ Komitet protiv torture
- Komitet o pravima deteta
Pored šest osnovnih organa Ujedinjenih nacija (Generalna skupština, Savet bezbedno- sti,
Savet predstavnika, Savet za ekonomska i socijalna pitanja ECOSOC, Međunarodni sud pravde i
Generalni sekretarijat) koji su sami po sebi ovlašćeni da postupaju u stvarima koje se tiču zaštite i
unapređenja ljudskih prava, niz agencija, fondova i programa u okviru Ujedinjenih nacija
angažman je, u većoj ili manjoj meri, na pitanjima sprovođenja i zaštite ljudskih prava, kao što su:
- Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za ljudska prava (UNHCHR)
- Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR),
- Dečijifond Ujedinjenih nacija (UNICEF)
- Fond Ujedinjenih nacija za razvoj žena (UN1FEM)
-Agencija Ujedinjenih nacija za planiranje porodice (UNFPA)
- Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO),
~ Svetska zdravstvena organizacija (WHO),
~ Međunarodni program Ujedinjenih nacija za kontrolu narkotika (UNDCP),
- Progpam Ujedinjenih nacija za zaštitu čovekove okoline (UNEP)
- Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć i rad sa palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku
(UNRWA),
- Svetska banka
- Međunarodna organizacija rada (1L0),
- Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP),
- Svetski program hrane (WFP'),
- Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO),
~ Univerzitet Ujedinjenih nacija (UNU)
Pod okriljem Saveta Evrope pitanjima zaštite i unapređenja ljudskih prava bave se:
- Komitet ministara Saveta Evrope, koji čine ministri inostranih poslova zemalja članica,
sa nadležnošću donošenja odluka i utvrđivanja politike tj. usvajanja konvencija i sporazuma,
kao i rezolucija, preporuka i deklaracija, a takođe i osnivanja međuvladinih komiteta na svim
poljima, a naročito na planu zaštite ljudskih prava.

-26-
 ~ Parlamentarna skupština Saveta Evrope, koju čine poslanici imenovani od strane njihovih
nacionalnih parlamenata, u čijem delokrugu je analiziranje i rasprava o pitanjima dugoročnog
karaktera i o onim o kojima konačno odlučuje Komitet ministara to uključuje i usvajanje
rezolucija i preporuka kojima se daju određeni predloži Komitetu ministara.
- Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evrope je jedna vrsta dvodomnog parlamenta koji
plenarno zaseda jednom godišnje raspravljajući o suradnji na regionalnom i lokalnom nivou i o
razvoju demokratije.
- Sekretarijat Saveta Evrope sa sedištem u Strazburu (Francuska) obezbeđuje kontinuitet i
stručnu pomoć svim organima i telima te organizacije.
- Evropski sud za ljudska prava (čl. 19-51 Evropske konvencije o ljudskim pravima i
osnovnim slobodama) koji je nadležan za sve predmete koji se tiču tumačenja i primene Evropske
konvencije o ljudskim pravima J32 33) Posebnim Evropskim sporazumom (1996) uređen je položaj
lica koja učestvuju u postupku pred tim sudom.
-Nevladine organizacije - oko 350 međunarodnih nevladinih organizacija koje pružaju
savete i pomoć međuvladinim komitetima, Sekretarijatu i drugim telima.
~ Evropski komitet za sprečavanje torture ustanovljen je Evropskom konvencijom o
sprečavanju mučenja i nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupaka (1987).
- Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (ECRI)
- Upravni komitet za bioetiku (CDB1), osnovan po Konvenciji o ljudskim pravima i bi-
omedicini (1997).
- Komitet nezavisnih eksperata izabran od strane Komiteta ministara, koji je nadležan da
daje pravnu ocenu o usklađenosti zakonodavstva svake države sa odredbama međunarodnih
ugovora koje su te države prihvatile.
~ Program „Demosten” kojim su zemljama u tranziciji stavljena na raspolaganje stručna
mišljenja i pomoć Saveta Evrope u vezi sa izgradnjom demokratskog društva zasnovanog na
vladavini zakona i zaštiti ljudskih prava. Programi su usmereni prema institucijama vlasti i
vladinim službama a mogu biti bilateralnog i multilateralnog karaktera. (33)
VI. Međunarodne konvencije u ovoj Imjizi gmpisane su u devet poglavlja i sve se, direktno
ili indirektno, odnose na oblast ljudskih prava i sloboda. To se odnosi i na neke koje uređuju
sasvim druga pitanja, kao što je, primera radi, Konvencija o krivičnom gonjenju korupcije (1999)
koja je svojevrstan regenerator ljudskih prava, jer „korupcija ugrožava vladavinu prava,
demokrađju i ljudska prava, produžava dobro državno upravljanje, pravičnost i socijalnu
pravdu... ” (Preambula).
Knjiga sadrži najvećim delom multilateralne međunarodne ugovore i druge dokumente o
ljudskim pravima, a manjim delom i neke bilateralne ugovore, koji obavezuju Jugoslaviju,
naročito one koje se tiču socijalnih prava. (34) Većinu izloženih multilateralnih ugovora Jugo-
slavija je ralifikovala, ali je tu i značajan broj novijih i aktualnih međunarodnih dokumenata
donesenih poslednjih godina u okrilju Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope, koje Jugoslavija još nije
formalno prihvatila. Uz svaki međunarodni ugovor i drugi dokument dati su precizni podaci
(prema stanju iz januara 2000. godine) o datumu usvajanja i stupanja na pravnu snagu, kao i o
krugu država u odnosu na koje važi međunarodni ugovor.

(32) Osnovni preduslov za zasnivanje nadležnosti Evropskog suda za ljudska prava je da su u odre-
đenoj stvari iscrpljeni svi unutrašnji i pravni lekovi u skladu sa opštepriznatim načelima među -
narodnog prava i daje zahtev Sudu podnet u roku od šest meseci od dana kada je u tom pred metu
doneta pravnosnažna odluka.
(33) U okviru programa „Demosten” (Program Demosthenes) je projekat koji se odnosi na pitanje ljud -
skih prava - „Demo - Droit” koji je usmeren na pravosudni sistem, nezavisnost pravosuđa,
pristup pravdi i reformu krivičnog materijalnog i procesnog zakonodavstva, kao i program
-’Themis Plan” koji predviđa, pored ostalog, obuku policajaca, suđija, organa gonjenja i
zatvorskih
(34) Inače, jedanslužbenika.
broj međunarodnih multilateralnih konvencija značajnih za oblast ljudskih prava, kao
što su Ženevske konvencije o zaštiti žrtava rata, međunarodni dokumenti koji se odnose na
kažnjavanje ratnih zločina, Pariška povelja za novu Evropu, Povelja Ujedinjenih nacija, Statut
Međunarodnog suda pravde, štampani su u knjizi. Međunarodni ugovori, knjiga III - Rat no pravo
i bezbednost, istog autora i izdavača.

-27
 I.

ZAŠTITA ŽIVOTA, TELA, SLOBODE

I DRUGIH OSNOVNIH PRAVA ČOVEKA
 1. UNIVERZALNA DEKLARACIJA O PRAVIMA ČOVEKA*
(Njujork, 10. decembra 1948. godine)

UVOD
Pošto je priznavanje urođenog dostojanstva i jednakih i neotuđivih prava svih
članova ljudske porodice temelj slobode, pravde i mira u svetu;
pošto je nepoštovanje i preziranje prava čoveka vodilo varvarskim postupcima,
koji su vređali savest čovečanstva, i pošto je stvaranje sveta u kojem če ljudska biča
uzimati slobodu govora i verovanja i biti slobodna od straha i nestašice proglašeno
kao najviša težnja svakog čoveka;
pošto je bitno da prava čoveka budu zaštićena pravnim sistemom kako čo- vek
ne bi bio primoran da kao krajnjem izlazu pribegne pobuni protiv tiranije i
ugnjetavanja;
pošto je bitno da se podstiče razvoj prijateljskih odnosa među narodima; pošto
su narodi Ujedinjenih nacija u Povelji ponovo proglasili svoju veru u osnovna prava
čoveka, u dostojanstvo i vređnost čovekove ličnosti i ravnopravnost muškaraca i žena
i pošto su odlučili da podstiču društveni napredak i poboljšaju životni standard u
većoj slobodi;
pošto su se države članice obavezale da u saradnji s Ujedinjenim nacijama
obezbede opšte poštovanje i primenu čovekovih prava i osnovnih sloboda;
pošto je opšte shvatanje ovih prava i sloboda od najveće važnosti za puno
ostvarenje ove obaveze,

GENERALNA SKUPŠTINA PROGLAŠAVA

OVU UNIVERZALNU DEKLARACIJU O PRAVIMA ČOVEKA kao
zajednički standard koji treba da postignu svi narodi i sve nacije da bi svaki po-
jedinac i svaki organ društva, imajući ovu Deklaraciju stalno na umu, težio da
učenjem i vaspitavanjem doprinese poštovanju ovih prava i sloboda da bi se po-
stupnim unutrašnjim i međunarodnim merama obezbedilo njihovo opštei stvarno
priznanje i poštovanje kako među narodima samih država članica, tako i među
narodima onih teritorija koje su pod njihovom upravom.

Univerzalna deklaracija o pravima čoveka usvojena je i proklamovana Rezolucijom Generalne

skupštine Ujedinjenih nacija 217 A (III) od 10. decembra 1948. g. Prihvatile su je sve države-
članice UN, a prevedena je na 250 jezika, između ostalih i na srpski (koji je ovde izložen). Pre -
vodi se kao: Opšta deklaracija o pravima čoveka.
Naslov originala: Universal Declamtion of Human Rights.

- 31 -
 i. UNIVERZALNA DEKLARACIJA O PRAVIMA ČOVEKA (1948)

Član 1,
Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su
obdarena razumom i svešću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu
bratstva.
Član 2.
Svakom pripadaju sva prava i slobode proglašene u ovoj Deklaraciji bez
ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili
drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla imovine, rođenja ili drugih
okolnosti.
Dalje, neće se praviti nikakva razlika na osnovu političkog, pravnog ili me-
đunarodnog statusa zemlje ili teritorije kojoj neko lice pripada, bilo da je ona
nezavisna, pod starateljstvom, nesamoupravna, ili da joj je suverenost na ma koji
drugi način ograničena.
Član 3.
Svako ima pravo na život, slobodu i bezbednost ličnosti.
Član 4.
Niko se ne sme držati u ropstvu ili potčinjenosti: ropstvo i trgovina robljem
zabranjeni su u svim oblicima.

Član 5.
Niko se ne sme podvrgnuti mučenju ili svirepom, nečovečnom ili ponižava-
jućem postupku ili kazni.
Član 6.
Svako ima pravo da svuda bude priznat kao pravni subjekt.
Član 7.
Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo bez ikakve razlike na podjednaku
zaštitu zakona. Svi imaju pravo na jednaku zaštitu protiv bilo kakve diskriminacije
kojom se krši ova Deklaracija i protiv svakog podsticanja na ovakvu diskriminaciju.
Član 8.
Svako ima pravo da ga nadležni nacionalni sudovi efikasno štite od dela kr-
šenja osnovnih prava koja su mu priznata ustavom ili zakonima.
Član 9.
Niko ne sme biti proizvoljno uhapšen, pritvoren, niti proteran.
Član 10.
Svako ima potpuno jednako pravo na pravično javno suđenje pred nezavisnim i
nepristrasnim sudom koji će odlučiti o njegovim pravima i obavezama, i o
osnovanosti svake krivične optužbe protiv njega.
 t UNIVERZALNA DEKLARACIJA O PRAVIMA ĆOVEKA (194&)

Član 11.
1. Svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da bude smatran nevinim
dok se na osnovu zakona krivica ne dokaže na javnom pretresu na kojem su mu
obezbeđene sve garantije potrebne za njegovu ođbranu.
2. Niko se ne sme osuditi za dela ili propuste koji nisu predstavljali krivično
delo po nacionalnom ili međunarodnom pravu u vreme kada su izvršeni. Isto tako
ne sme se izricati teža kazna od one koja se mogla primeniti u vreme kada je
krivično delo izvršeno.
Član 12.
Niko ne sme biti izložen proizvoljnom mešanju u privatni život, porodicu, stan
ili prepisku, niti napadima na čast i ugled. Svako ima pravo na zaštitu zakona protiv
ovakvog mešanja ili napada.

Član 13.
1. Svako ima pravo na slobodu kretanja i izbora stanovanja u granicama po-
jedine države.
2. Svako ima pravo da napusti bilo koju zemlju, uključujući svoju vlastitu, i
da se vrati u svoju zemlju.
Član 14.
1. Svako ima pravo da traži i uživa u drugim zemljama utočište od
proganjanja.
2. Na ovo se pravo niko ne može pozivati u slučaju proganjanja koja su za-
snovana na krivičnom đeiu nepolitičke prirode ili postupku protivnom ciljevima i
načelima Ujedinjenih nacija.
Član 15.
1. Svako ima pravo na jedno državljanstvo.
2. Niko ne sme samovoljno biti lišen svog državljanstva niti prava da prome-
ni državljanstvo.
Član 16.
1. Punoletni muškarci i žene, bez ikakvih ograničenja u pogledu rase,
državljanstva ili vere, imaju pravo da sklope brak i da osnuju porodicu. Oni su
ravnopravni prilikom sklapanja braka, za vreme njegovog trajanja i prilikom
njegovog razvoda.
2. Brak se može sklopiti samo uz slobodan i potpun pristanak lica koja stu-
paju u brak.
3. Porodica je prirodna i osnovna ćelija društva i ima pravo na zaštitu društva
i države.
Član 17.
1, Svako ima pravo da poseduje imovinu, sam kao i u zajednici s drugima.
2. Niko ne sme biti samovoljno lišen svoje imovine.
Član 18.
Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i vere; ovo pravo uključuje slobodu
promene vere ili ubeđenja i slobodu da čovek, bilo sam ili u zajednici s drugi-

3* Ljudske siobode i prava - tom I - 33 -

 I. UNIVERZALNA DEKLARACIJA O PRAVIMA ĆOVEKA (1948)

ma, javno ili privatno, manifestuje svoju veru ili ubeđenje putem nastave, ispo-
veđanja vere i obavljanja obreda.
Član 19.
Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne
bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, plima i širi oba- veštenja i
ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.
Član 20.
1. Svako ima pravo na slobodu mirnog izbora i udruživanja.
2. Niko ne može biti primoran da pripada nekom udruženju.
Član 21.
1. Svako ima pravo da učestvuje u upravljanju javnim poslovima svoje zem-
lje, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika.
2. Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnu službu u svojoj
zemlji.
3. Volja naroda je osnova državne vlasti: ova volja treba da se izražava na
povremenim i slobodnim izborima, koji će se sprovoditi opštim i jednakim pravom
glasa, tajnim glasanjem ili odgovarajućim postupkom kojim se obezbeđuje sloboda
glasanja.

Član 22.
Svako, kao član društva, ima pravo na socijalno osiguranja i pravo da ostva-
ruje privredna, društvena i kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo i za
slobodan razvoj svoje ličnosti, uz pomoč države i međunarodne saradnje, a u skladu
s organizacijom i sredstvima svake države.
Član 23.
1. Svako ima pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na pravične i za-
dovoljavajuće uslove rađa i na zaštitu od nezaposlenosti.
2. Svako, bez ikakve razlike, ima pravo na jednaku platu za jednaki rad.
3. Svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuću naknadu koja
njemu i njegovoj porodici obezbeđuje egzistenciju koja odgovara ljudskom do-
stojanstvu i koja će, ako bude potrebno, biti upotpunjena drugim sredstvima so-
cijalne zaštite.
4. Svako ima pravo da obrazuje i da stupi u sindikat radi zaštite svojih interesa.
Član 24.
Svako ima pravo na odmor i razonodu, uključujući razumno ograničenje
radnog vremena i povremeni plaćeni odmor.
Član 25.
1. Svako ima pravo na životni standard koji obezbeđuje zdravlje i blagostanje,
njegovo i njegove porodice, uključujući hranu, odeću, stan i lekarsku negu i

-34-
 £. UNIVERZALNA DEKLARACIJA 0 PRAVIMA ČOVEKA (1948)

potrebne socijalne službe, kao i pravo na osiguranje u slučaju nezaposlenosti,

bolesti, onesposobljenja, udovištva, starosti, ili drugih slučajeva gubljenja sredstava
za izdržavanje usled okolnosti nezavisnih od njegove volje.
2. Majke i deca imaju pravo na naročito staranje i pomoć. Sva deca, rođena u
braku ili van njega uživaju jednaku socijalnu zaštitu.
Član 26.
1. Svako ima pravo na školovanje. Školovanje treba da bude besplatno bar u
osnovnim i nižim školama. Osnovna nastava je obavezna. Tehnička i stručna nastava
treba da bude opšta, a viša nastava treba da bude svima podjednako pristupačna na
osnovu njihove sposobnosti.
2. Školovanje treba da bude usmereno punom razvitku ljudske ličnosti i
učvršćenju poštovanja čovekovih prava i osnovnih sloboda. Ono treba da unapređuje
razumevanje, trpeljivost i prijateljstvo među svim narodima, rasnim i verskim
grupacijama, kao i đelatnost Ujedinjenih nacija za održavanje mira.
3. Roditelji imaju prvenstveno pravo da biraju vrstu školovanja za svoju decu.
Član 27.
1. Svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice, da
uživa u umetnosti i da učestvuje u naučnom napretku i u dobrobiti koja otuda
proističe.
2. Svako ima pravo na zaštitu moralnih i materijalnih interesa koji proističu iz
bilo kog naučnog, književnog ili umetničkog dela čiji je on tvorac.
Član 28.
Svako ima pravo na društveni i međunarodni poredak u kojem prava i slobode
objavljeni u ovoj Deklaraciji mogu biti potpuno ostvareni.
Član 29.
1. Svako ima dužnost prema zajednici koja jedino omogućava slobodno i puno
razvijanje njegove ličnosti.
2. U vršenju svojih prava i sloboda svako može biti podvrgnut samo onim
ograničenjima koja su predviđena zakonom u cilju obezbeđenja nužnog priznanja i
poštovanja prava i sloboda drugih i u cilju zadovoljenja pravičnih zahte- va morala
javnog poretka i opšteg blagostanja u demokratskom društvu.
3. Ova prava i slobode ni u kom slučaju ne mogu se izvršavati protivno cilje-
vima i načelima Ujedinjenih nacija.
Član 30.
Nijedna odredba ove Deklaracije ne može se tumačiti kao pravo za ma koju
državu, grupu ili lice da obavlja bilo koju đelatnost ili da vrši bilo kakvu radnju
usmerenu na poništenje prava i sloboda koji su u njoj sadržani.

35-
 2. MEĐUNARODNI PAKT
O GRAĐANSKIM I POLITIČKIM PRAVIMA*
(Njujork, 16. decembar 1966. godine)

Države članice ovog pakta

smatrajući da, prema principima izraženim u Povelji Ujedinjenih nacija,
priznavanje dostojanstva koje je bitno za sve članove ljudske porodice i njihovih
jednakih i neotuđivih prava, predstavlja osnovu slobode, pravde i mira u svetu,
uviđajući da ova prava proizilaze iz dostojanstva neodvojivog od čovekove ličnosti,
uviđajući da se, prema Opštoj deklaraciji o pravima čoveka, ideal slobodnog
ljudskog bića koje uživa građanske i političke slobode i koje je oslobođeno od straha
i bede, može postići samo ako se stvore uslovi koji omogućavaju svakome da uživa
svoja građanska i politička prava, kao i svoja ekonomska, socijalna i kulturna prava,
smatrajući da Povelja Ujedinjenih nacija nameće državama obavezu da
unapređuju opšte i stvarno poštovanje ljudskih prava i sloboda,
vodeći računa, o činjenici da pojedinac ima dužnost prema drugome i prema
zajednici kojoj pripada i da je dužan da se zalaže za unapređenje i poštovanje prava
priznatih ovim paktom,
dogovorile su se o sledećim članovima:
PRVIDEO
Član 1.
1. Svi narodi imaju pravo na samoopredeljenje. Na osnovu ovog prava oni
slobodno određuju svoj politički status i slobodno obezbeđuju svoj ekonomski,
socijalni i kulturni razvitak.
2. Da bi postigli svoje ciljeve, svi narodi mogu slobodno da raspolažu svojim
prirodnim bogatstvima i prirodnim izvorima, bez štete po obaveze koje proističu

* Ovaj pakt usvojen je od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 16. decembra 1966. g. a
otvoren za potpisivanje 19. decembra iste godine.
Članice Pakta (na osnovu ratifikacije, pristupanja i sukcesije) su 144 države - pregled tih država
dat je iza teksta ovog sporazuma. Pakt je stupio na snagu u međunarodnom smislu 23. mar ta
1976. godine, a Jugoslavija gaje ratifikovala zakonom od 30. januara 1971. g. („Službeni list
SFRJ”,br. 7/1971).
Naslov originala: International Covenant on Civil and Political Rights

-37-
 ____________________2. MEĐUNARODNI PAKT O GRAĐANSKIM 1 POLITIČKIM PKA V/MA (1966)____________________

iz međunarodne ekonomske saradnje zasnovane na principu uzajamnog interesa i

međunarodnog prava. Jedan narod ne može ni u kom slučaju da bude lišen svojih
sopsivenih sredstava za život.
3. Države članice ovog pakta, uključujući tu i one države koje su odgovorne
za upravljanje nesamostalnim teritorijama i teritorijama pod starateljstvom, dužne
su da pomažu ostvarenje prava naroda na samoopredeljenje i da poštuju ovo
pravo shodno odredbama Povelje Ujedinjenih nacija.
DRUGIDEO
Član 2.
1. Države članice ovog pakta obavezuju se da poštuju i garantuju svim lici-
ma koja se nalaze na njihovoj teritoriji i koja potpadaju pod njihovu nadležnost,
prava priznata ovim paktom bez obzira naročito na rasu, boju, po i, jezik, veru,
političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, imovno stanje, ro-
đenje ili svaku drugu okolnost.
2. Države članice, ovog pakta obavezuju se da, u skladu sa svojim
ustavnim postupkom i odredbama ovog pakta, preduzmu korake koji bi
omogućili usvajanje takvih zakonskih ili drugih mera kojima mogu da ostvare
prava priznata ovim paktom a koja nisu još stupila na snagu.
3. Države članice ovog pakta se obavezuju:
a) da garantuju da se svako lice čija su prava i slobode priznati ovim pak-
tom povređeni, može koristiti pravom žalbe, čak i ako su ih povredila lica u vr-
šenju svojih zvaničnih dužnosti;
b) da garantuju da će nadležne sudske, upravne ili zakonodavne vlasti ili
svaka druga nadležna vlast prema propisima države, rešavati o pravima lica koje
podnosi žalbu, i da prošire mogućnosti podnošenja žalbe pred sudom;
c) da garantuju da će nadležne vlasti povoljno rešiti svaku žalbu koja bude
smatrana opravdanom.
■ Član 3: ■ '; ' '
Države članice ovog pakta obavezuju se da'obežbede podjednako pravo
muškarcima i ženama da uživaju sva građanska i politička prava formulisana u
ovom paktu.
Član 4.
1.U slučaju da izuzetna opšta opasnost ugrozi opstanak nacije i da je to ob-
javljeno službenim aktom države članice ovog pakta mogu da preduzmu, u onom
strogom obimu u kojem to stanje zahteva, mere koje odstupaju od obaveza
predviđenih ovim paktom, pod uslovom da te mere ne budu u nesaglasnosti sa
ostalim obavezama koje im nameće međunarodno pravo i da nemaju za po-
sledicu diskriminaciju zasnovanu samo na rasi, boji, polu, jeziku, veri ili socijal-
nom poreklu.
2. Prethodna odredba, ne dopušta nikakvo odstupanje od čl. 6, 7, 8 (tad I. i
2) , 11,15,16 i 18 ovog pakta.
3. Države članice ovog pakta koje se koriste pravom odstupanja moraju od-
mah da preko generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, saopšte ostalim državama
članicama odredbe od kojih su odstupile, kao i razloge ovog odstupanja. One će
istim putem ponovo obavestiti o tome kada budu prestale sa ovim odstupanjima.

-38-
 2: MEĐUNARODNI PAKT O GRAĐANSKIM i POLITIČKIM PRAVIMA (1966)

Član 5.
1. Nijedna se odredba ovog pakta ne može tumačiti kao da sadrži bilo kakvo
pravo za neku državu, grupaciju ili pojedinca da obavlja neku delatnost ili vrši neki
akt u cilju rušenja prava i sloboda priznatih ovim paktom ili da zavode veća
ograničenja od onih predviđenih ovim paktom.
2. Ne priznaje se nikakvo ograničenje ili odstupanje od osnovnih prava čo-
veka koja su priznata ili važe u svakoj državi članici ovog pakta na osnovu pri-
mene zakona, konvencije, propisa ili običaja, pod izgovorom da ih ovaj pakt ne
priznaje ili ih priznaje u manjoj meri.

TREĆI DEO
Član 6.
1. Pravo na život je neodvojivo od čovekove ličnosti. Ovo pravo mora da bude
zakonom zaštićeno. Niko ne može da bude proizvoljno lišen života.
2. U zemljama gde smrtna kazna nije ukinuta, smrtna presuda se može izreći
samo za najteže zločine, shodno zakonodavstvu, na snazi u času kada je delo
počinjeno i ne može da bude u suprotnosti sa odredbama ovog pakta ni sa Kon-
vencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Ova kazna se može pri-
meniti samo na osnovu pravnosnažne presude koju je doneo nadležni sud.
3. Kada lišenje života predstavlja zločin genocida, pođrazumeva se da nijedna
odredba ovog člana ne ovlašćuje državu članicu ovog pakta da odstupi na bilo koji
način od bilo koje obaveze preuzete na osnovu odredaba Konvencije o sprečavanju i
kažnjavanju zločina genocida.
4. Svaki osuđenik na smrt ima pravo da zatraži pomilovanje ili zamenu kazne.
Amnestija, pomilovanje ili zamena smrtne kazne mogu se odobriti u svim
slučajevima.
5. Smrtna kazna se ne može izreci za zločine koje su počinila lica koja nisu
navršila 18 godina i ne može se izvršiti nad bremenitim ženama.
6. Nijedna odredba ovog člana se ne može uzeti kao razlog za odlaganje ili
sprečavanje ukidanja smrtne kazne od strane države članice ovog pakta.
Član 7.
Niko ne može biti podvrgnut mučenju ili svirepim, nehumanim ili unižava-
jućim kaznama ili postupcima. Posebno je zabranjeno da se neko lice podvrgne
medicinskom ili naučnom eksperimentu bez njegovog slobodnog pristanka.
Član 8.
1. Niko se ne može držati u ropstvu; ropstvo i trgovina robljem su zabranjeni u
svakom obliku.
2. Niko se ne može držati u potčinjenosti
3. a) Niko se ne može primorati na prisilan ili obavezan rad;
b) stav a) ove tačke ne može se tumačiti kao da zabranjuje, u zemljama gde
neki zločini mogu biti kažnjeni zatvorom sa prisilnim radom, izdržavanje kazne
prisilnog rada koju je izrekao nadležni sud;

-39-
 2, MEĐUNARODNI PAKT O GRAĐANSKIM I POLITIČKIM PRAVIMA (1966)

c) ne smatra se kao „prisilan i obavezan rad” u smislu ove tačke:

i) svaki rad ili služba, koje ne predviđa stav b), a koji se normalno traže od
lica zatvorenog na osnovu redovne sudske odluke ili uslovno puštenog na slobodu
pošto je bilo predmet takve odluke;
ii) svaka služba vojnog karaktera i, u zemljama gde se priznaje odbijanje
služenja vojske, svaka nacionalna služba koja se na osnovu zakona zahteva od onih
koji odbiju da služe vojsku;
iii) svaka služba koja se zahteva u slučaju više sile ili katastrofe koja ugroža-
va život ili blagostanje zajednice;
iv) svaki rad ili služba koji čine deo normalnih građanskih obaveza.
Član 9.
L Svaki pojedinac ima pravo na slobodu i na bezbednost svoje ličnosti. Niko
ne može biti proizvoljno uhapšen ili pritvoren. Niko ne može biti lišen slobode
osim iz razloga i shodno postupku koji je predviđen zakonom.
2. Svako uhapšeno lice obaveštava se u trenutku hapšenja o razlozima hap-
šenja kao što se u najkraćem roku obaveštava pismenim putem o svakoj optužbi
koja je podignuta protiv njega.
3. Svako lice koje je uhapšeno ili pritvoreno zbog krivičnog đela biće u naj-
kraćem roku predalo sudiji ili nekoj drugoj vlasti zakonom ovlašćenoj da vrši
sudske, funkcije, i mora u razumnom roku da bude suđeno ili oslobođeno. Pri-
tvaranje lica koja čekaju na suđenje nije obavezno, ali puštanje na slobodu može
biti usiovljeno garancijama koje obezbeđuju dolazak lica u pitanju na pretres, kao i
svim drugim radnjama postupka a, u datom slučaju radi izvršenja presude.
4. Svako lice koje je lišeno slobode usled hapšenja ili pritvora ima pravo da
podnese žalbu sudu kako bi ovaj rešavao bez odlaganja o zakonitosti pritvora i
naredio njegovo puštanje na slobodu ako pritvor nije zasnovan na zakonu.
5. Svako lice koje je žrtva nezakonitog hapšenja ili pritvora ima pravo na
naknadu štete.

- Član 10.
1. Sa svakim licem koje je lišeno slobode postupa se humano i sa poštova-
njem dostojanstva neodvojivog od čovečije ličnosti.
2. a) Okrivljena lica su, osim u izuzetnim slučajevima, odvojena od osuđe
nih lićd i podvrgnuta posebnom režimu koji odgovara njihovom statusu neosu-
đivanih lica; Č . Č Č č T . Č Č Č' "
b) mladi okrivljeni su odvojeni od odraslih i o njihovim slučajevima se reša-
va što je moguće- pre.
3. Kazneni režim obuhvata postupak sa osuđenicima čiji je glavni cilj njihovo
jpbpfavljanje i socijalna rehabilitacija. Mladi prestupnici su odvojeni od odraslih i
podvrgnuti režimu koji odgovara njihovim godinama i njihovom zakonskom
statusu.
Član 11.
., Niko ne može da bude zatvoren iz jednog jedinog razloga što nije u stanju da
izvrši ugovornu obavezu.

40
 2.'MEĐUNARODNI PAKT O GRAĐANSKIM 1 POLITIČKIM PRAVIMA (1966)

Član 12.
1. Svako lice koje se legalno nalazi na teritoriji neke države ima pravo da se
slobodno krede u njoj i da slobodno izabere svoje mesto stanovanja.
2. Svako lice ima pravo da napusti bilo koju zemlju, uključujući i svoju.
3. Napred navedena prava mogu biti ograničena samo ako su ova ograničenja
zakonom predviđena, ako su ona potrebna radi zaštite nacionalne bezbed- nosti,
javnog reda, javnog zdravlja ili morala ili prava i slobode drugih lica i ako su u
skladu sa ostalim pravima koja priznaje ovaj pakt.
: 4. Niko ne može biti proizvoljno lišen prava da uđe u svoju zemlju.
Član 13.
Stranac koji se legalno nalazi na teritoriji države članice ovog pakta može biti
proteran samo radi izvršenja odluke donete na osnovu zakona i, osim ako se tome ne
protive nužni razlozi nacionalne bezbednosti, on mora da ima mogućnost da iznese
razloge protiv njegovog proterivanja, kao i da njegov slučaj bude razmatran od
strane nadležne vlasti, s tim što će u tom cilju odrediti svoga zastupnika.
Član 14.
1. Svi su jednaki pred sudovima i sudovima pravde. Svako lice ima pravo da
njegov slučaj bude raspravljan pravično i javno pred nadležnim, nezavisnim i nepri-
strasnim sudom, ustanovljenim na osnovu zakona koji odlučuje o osnovanosti svake
optužbe podignute protiv njega u krivičnim stvarima ili o osporavanju njegovih
građanskih prava i obaveza. Može se narediti isključivanje javnosti za vreme trajanja
ćele rasprave ili jednog đela u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bez-
bednosti u demokratskom društvu, ili ako to interes ličnog života stranaka zahteva,
ili još ako to sud smatra apsolutno potrebnim iz razloga posebnih okolnosti slučaja
kada bi javnost štetila interesima pravde, ipak, svaka presuda doneta u krivičnim ili
građanskim stvarima biće javna, osim ako interes maloletnika zahteva da se postupa
drukčije ili ako se rasprava odnosi na bračne sporove ili na starateljstvo dece.
2. Za svako lice koje je optuženo za krivično delo pretpostavlja se da je nevino
dok njegova krivica ne bude zakonski ustanovljena.
, 3. Svako lice koje je optuženo za krivično delo ima, uz potpunu ravnopravnost,
prava bar na sledeće garancije:
a) da bude obavešteno u najkraćem roku, na jeziku koji razume i u pojedi-
nostima, o prirodi i razlozima optužbe koja je podignuta protiv njega; c
b) da raspolaže potrebnim vremenom i olakšicama u vezi sa pripremanjem
svoje odbrane i da opšti sa braniocem koga ono bude izabralo;
c) da mu bude suđeno bez velikog zakašnjenja;
d) đa prisustvuje raspravi i da se samo brani ili da ima branioca koga je iza-
bralo; ako nema branioca, da bude obavešteno o svom pravu da ga ima i, svaki put
kad to zahtevaju interesi pravde, da, mu se dođeli branilac po službenoj dužnosti
besplatno, ako nema mogućnosti da ga nagradi;
e) da sasluša ili da predloži da drugi saslušaju svedoke koji terete optuženog i
da izdejstvuje dolazak i saslušanje svedoka odbrane pod istim uslovima kao i
svedoka optužbe;

-41-
 MM

2. MEĐUNARODNI PAKT O GRAĐANSKIM I POLITIČKIM PRAVIMA (1966)

f) da dobije besplatno pomoć tumača ako ne razume ili ne govori jezik na

kojem se vođi rasprava;
g) da ne bude prinuđeno da svedoči protiv samoga sebe ili da prizna krivicu.
4. Postupak koji se primenjuje na mladiće koji nisu punoletni prema krivičnom
zakonu vodiče računa o njihovim godinama i o interesu njihovog prevaspitavanja.
5. Svako lice oglašeno krivim za počinjeno krivično delo ima pravo da zatraži
da, shodno zakonu, viši sud ispita odluku o krivici i presudi.
6. Ako konačno izrečena krivična presuda bude docnije poništena ili ako je
dato pomilovanje zbog toga što nova ili naknadno otkrivena činjenica dokazuje da
se radilo o sudskoj grešci, lice koje je izdržalo kaznu na osnovu ove osude biće
obeštećeno shodno zakonu, ukoliko se ne dokaže da je ono u potpunosti ili
đelimično krivo za neblagovremeno otkrivanje nepoznate činjenice.
7. Niko ne može biti gonjen ili kažnjen zbog krivičnog dela u vezi sa kojim je
već bio oslobođen krivice ili osuđen pravnosnažnom presudom prema zakonu i
krivičnom postupku svake zemlje.
Član 15.
1. Niko ne može biti osuđen zbog dela ili propusta koji nisu predstavljali
krivično delo prema domaćem ili međunarodnom pravu u trenutku kada su po-
činjena. Takođe, ne može se izreći kazna koja je veća od one koja bi se primeni- la u
trenutku kada je krivično delo počinjeno. Ako posle izvršenja ovog krivičnog dela
zakon predviđa lakšu kaznu, krivac treba da se koristi time.
2. Odredbe ovog člana ne protive se suđenju ili kažnjavanju svakog lica zbog
dela ili propusta koji su smatrani krivičnim delom u trenutku kada su počinjeni,
shodno opštim principima prava koja priznaju sve nacije.
Član 16.
Svako ima pravo da mu se prizna na svakom mestu pravni subjektivitet.
Član 17.
1. Niko ne može biti predmet samovoljnih ili nezakonitih mešanja u njegov
privatni život, u njegovu porodicu, u njegov stan ili njegovu prepisku, niti neza-
konitih povreda nanesenih njegovoj časti ili njegovom ugledu.
2. Svako lice ima pravo na zaštitu zakona protiv ovakvih mešanja ili povreda.
Član 18.
1. Svako lice ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti. Ovo pravo
pođ- razumeva slobodu ispoveđanja i primanja vere ili ubeđenja po svom
nahođenju, kao i slobodu da tu veru ili ubeđenje ispoljava pojedinačno ili zajedno sa
drugima, kako javno tako i privatno, kroz kult, vršenje verskih i ritualnih obreda i
veronauku.
2. Niko ne može biti predmet prinude kojom bi se kršila sloboda njegovog
ispoveđanja ili primanja vere ili ubeđenja po njegovom nahođenju.
3. Sloboda ispoljavanja vere ili ubeđenja može biti predmet samo onih
ograničenja koja predviđa zakon a koja su nužna radi zaštite javne bezbednosti,
reda, zdravlja ili morala, ili pak osnovnih prava i sloboda drugih lica. 42

4
2
 2. MEĐUNARODNI PAKT0 GRAĐANSKIM J POLITIČKIM PRAVIMA (1966)

4. Države članice ovog pakta obavezuju se da poštuju slobodu roditelja, a u

datom slučaju zakonitih staratelja, da obezbede svojoj deci ono versko i moralno
obrazovanje koje je u skladu sa njihovim sopstvenim ubeđenjima.
Član 19.
1. Niko ne može biti uznemiravan zbog svojih mišljenja.
2. Svako lice ima pravo na slobodu izražavanja; ovo pravo bez obzira na
granice, podrazumeva slobodu iznalaženja, primanja i širenja informacija i ideja svih
vrsta, u usmenom, pismenom, štampanom ili umetničkom obliku, ili na bilo koji
način po slobodnom izboru.
3. Ostvarivanje sloboda predviđenih u tački 2. ovog člana obuhvata posebne
dužnosti i odgovornosti. Sledstveno tome, ono može biti podvrgnuto izvesnim
ograničenjima koja moraju međutim, biti izričito određena zakonom, a potrebna su
iz razloga:
a) poštovanja prava ili ugleda drugih lica;
b) zaštite državne bezbeđnosti, javnog reda, javnog zdravlja i morala.
Član 20.
1. Svako propagiranje rata je zakonom zabranjeno.
2. Svaki poziv na nacionalnu, rasnu ili versku mržnju koji predstavlja pod-
sticanje na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje, zakonom je zabranjeno.
Član 21.
Priznaje se pravo mirnog okupljanja. Vršenje ovog prava može samo da bude
predmet ograničenja nametnutih u skladu sa zakonom, a koja su potrebna u jednom
demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbeđnosti, javne bezbeđnosti, javnog
reda ili radi zaštite javnog zdravija ili morala ili prava i sloboda drugih lica.
Član 22.
1. Svako lice ima pravo da se slobodno udruži sa drugim licima, uključujući i
pravo na osnivanje sindikata i učlanjenje u iste radi zaštite svojih interesa.
2. Vršenje ovog prava može biti samo predmet ograničenja predviđenih za-
konom a koja su potrebna u demokratskom društvu u interesu nacionalne bez-
bednosti, javne bezbeđnosti, javnog reda ili radi zaštite javnog zdravlja i morala ili
prava i sloboda drugih lica. Ovaj član ne sprečava da se vršenje ovog prava od strane
članova oružanih snaga i policije podvrgne zakonskim ograničenjima.
3. Nijedna odredba ovog člana ne dopušta državama članicama Konvencije od
1948. godine Međunarodne organizacije rada o sindikalnoj slobodi i zaštiti
sindikalnih prava da donese zakonske mere koje bi narušavale ili đa primenjuju
zakon na način koji bi narušavao garancije predviđene navedenom konvencijom.
Član 23.
1. Porodica je prirodni i osnovni sastavni deo društva i ima pravo na zaštitu
društva i države.
2. Pravo na sklapanje braka i osnivanja porodice priznaje se čoveku i ženi kada
su dorasli za ženidbu.

43
 2. MEĐUNARODNI PAKT O GRAĐANSKIM I POLITIČKIM PRAVIMA (3966)

3. Nijedan brak se ne može sklapati bez slobodnog i potpunog pristanka bu-

dućih supružnika.
4. Države članice ovog pakta doneće odgovarajuće mere radi obezbeđenja
jednakosti u pravima i odgovornosti supružnika u pogledu braka za vreme braka i
prilikom njegovog raskida. U slučaju raskida braka, preduzimaju se mere radi
obezbeđenja potrebne zaštite đece.
Član 24.
1. Svako dete, bez diskriminacije zasnovane na rasi, boji, polu, jeziku, veri,
nacionalnom ili socijalnom poreklu, imovnom stanju ili rođenju, ima pravo da mu
njegova porodica, društvo i država ukazuju zaštitu koju zahteva njegov status
maloletnika.
2. Odmah posle rođenja svako dete mora biti upisano u matičnu knjigu rođenih
i nositi neko ime.
3. Svako dete ima pravo da stiče neko državljanstvo.
Član 25.
Svaki građanin ima pravo i mogućnost, bez ikakve diskriminacije pomenute u
članu 2. i bez neosnovanih ograničenja:
a) da učestvuje u upravljanju javnim poslovima, bilo neposredno, bilo preko
slobodno izabranih predstavnika;
b) da bira i da bude biran na povremenim istinskim, opštim, jednakim i tajnim
izborima, koji obezbeđuju slobodno izražavanje volje birača;
c) da bude primljen, pod opštim jednakim uslovima u javne službe svoje
zemlje.
Član 26.
Sva su lica jednaka pred zakonom i imaju pravo bez ikakve diskriminacije na
podjednaku zaštitu zakona. U tom smislu, zakon mora da zabranjuje svaku diskrimi-
naciju i da obezbedi svim licima podjednaku i uspešnu zaštitu protiv svake
diskriminacije, naročito u pogledu rase, boje, pola, jezika, vere, političkog ili drugog
ubeđenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, imovnog stanja, rođenja ili svakog
drugog stanja.
'■■■ Član 27.
U državama gde postoje etničke, verske ili jezičke manjine, lica koja pripadaju
tim manjinama ne mogu biti lišena prava da imaju, zajedno sa drugim članovima
svoje grupe, svoj posebni kulturni život, da ispoljavaju i upražhjavaju svoju
sopstvenu veru ili da se služe svojim jezikom.
ČETVRTIDEO .
■ Član 28,
1. Ustanovljava se Komitet za prava čoveka (dalje u tekstu: Komitet). Ovaj
Komitet je sastavljen od 18 članova a vrši funkcije koje su niže određene,
2. Komitet je sastavljen od državljana država članica ovog pakta, koji treba đa
imaju visoke moralne kvalitete čija je kompetentnost u oblasti ljudskih prava
priznata, s tim što će se voditi računa o korisnosti učešća nekih lica koja imaju
pravno iskustvo.
- 44
 2. MEĐUNARODNI PAKTO GRAĐANSKIM 1 POLITIČKIM PRAVIMA (1966)

Član 29.
1. Članovi Komiteta biraju se tajnim glasanjem na osnovu liste kandidata koji
ispunjavaju uslove predviđene u članu 28. ovog pakta i koje u tom cilju predlažu
države članice ovog pakta.
2. Svaka država članica ovog pakta može predložiti najviše dva lica. Ova lica
treba da budu državljani države koja ih predlaže.
3. Isto lice može ponovno biti predloženo.
Član 30.
1. Prvi izbori se održavaju najdocnije 6 meseci posle stupanja na snagu ovog
pakta.
2. Najmanje četiri meseca pre svakog izbora u Komitet, sem ako se radi o
izboru u cilju popunjavanja upražnjenog mesta koje je prijavljeno shodno članu 34.
ovog pakta generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija pozvaće pismenim
putem države članice ovog pakta da odrede u roku od tri meseca, kandidate koje
predlažu za članove Komiteta.
3. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija sastavlja listu po abe-
cednom redu svih lica tako predloženih navodeći države članice koje su ih predložile
i saopštava je državama članicama ovog pakta najdocnije mesec dana pre svakog
izbora.
4. Članovi Komiteta se biraju za vreme sastanka država Članica koji je sazvao
generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija u sedištu Organizacije, Na ovom
sastanku gde kvorum sačinjava dve trećine država članica ovog pakta, za članove
Komiteta izabrani su oni kandidati koji dobiju najveći broj glasova i apsolutnu
većinu glasova predstavnika država članica koje su prisutne i koje glasaju.
Član 31.
1. U Komitetu može da zaseda samo jedan državljanin jedne iste države.
2. Za izbor u Komitet, vodi se računa o pravednoj geografskoj raspodeli i o
zastupljenosti raznih oblika civilizacija kao i o glavnim pravnim sistemima.
Član 32.
1. Članovi Komiteta se biraju na četiri godine. Oni mogu biti ponovno izabrani
ako budu ponovno predloženi. Međutim, mandati devet članova koji su izabrani
prilikom prvog biranja prestaju posle dve godine; odmah posle prvog biranja
predseđnik sastanka o kome je reč u članu 30. ovog pakta određuje žre- bom imena
ovih devet članova,
2. Po isteku mandata izbori se održavaju shodno odredbama prethodnih
članova ovog dela Pakta.
Član 33.
1. Ako je, prema jednodušnom mišljenju ostalih članova neki član Komiteta
prestao da obavija svoje funkcije iz razloga koji nije privremeno odsustvo, pred-
sednik Komiteta o tome obaveštava generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih
nacija, koji tada objavljuje daje upražnjeno mesto tog člana.

-45-
 ■■ -

2. MEĐUNARODNI PAKTO GRAĐANSKIM I POLITIČKIM PRAVIMA

(1966)

2. U slučaju smrti ili ostavke nekog člana Komiteta, predsednik o tome od-
mah obaveštava generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji tada objavljuje da J
je mesto upražnjeno od dana smrti ili od dana kada odsustvo stupa na snagu.
Član 34.
1. Kada je upražnjeno mesto objavljeno prema članu 33. ovog pakta i ako
mandat člana koga treba zameniti ne ističe u roku od šest meseci od dana kada je
odsustvo objavljeno, generalni sekretar Ujedinjenih nacija izvestiće o tome drža-
ve članice ovog pakta koje mogu, u roku ođ dva meseca, da odrede kandidate
prema odredbama člana 29. ovog pakta radi popunjavanja upražnjenog mesta.
2. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija sastavlja listu po abecednom redu svih
lica tako određenih i dostavlja je državama članicama ovog pakta. Izbor za popunja-
vanje upražnjenog mesta vrši se prema odgovarajućim odredbama ovog đela Pakta.
3. Svaki član Komiteta koji je izabran na mesto za koje je objavljeno đa je
upražnjeno, saglasno članu 33, zaseđaće u Komitetu sve do dana normalnog Is-
teka mandata člana čije je mesto bilo upražnjeno u Komitetu prema odredbama
navedenog člana.
Član 35.
Članovima Komiteta se isplaćuju, po odobrenju Generalne skupštine Ujedin-
jenih nacija, naknade na teret sredstava Organizacije ujedinjenih nacija pod uslo-
vima koje određuje Generalna skupština prema važnostima funkcija u Komitetu.

Član 36.
Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija stavlja na raspoloženje
Komitetu potrebno osoblje i materijalna sredstva koja su mu potrebna radi efi-
kasnog vršenja funkcija koje su mu poverene na osnovu ovog pakta.
Član 37.
1. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija saziva članove Komiteta na prvi
sastanak u sedištu Organizacije.
2. Posle ovog prvog sastanka, Komitet se sastaje u svim slučajevima predvi-
đenim poslovnikom.
3. Sastanci Komiteta se redovno održavaju u sedištu Organizacije ujedinje-
nih nacija ili u Uredu Ujedinjenih nacija u Ženevi.

!U Član 38.
fi
: Pre nego što stupi na dužnost, svaki član Komiteta mora da se na javnoj sedni-
! ci svečano obaveže da će obavljati svoje funkcije potpuno nepristrasno i savesno.
Član 39.
1. Komitet bira svoj biro za vreme od dve rodine. Članovi biroa mogu biti ponovno
izabrani.
2. Komitet donosi svoja pravila procedure; međutim, ova pravila treba đa sadrže,
između ostalog, sledeće odredbe:
a) da 12 članova sačinjavaju kvorum;
b) da se odluke Komiteta donose većinom glasova prisutnih članova.

- 46
 2. MEĐUNARODNA PAKT O GRAĐANSKIM I POLITIČKIM PRAVIMA (1966)

Član 40.
1 Države članice ovog pakta se obavezuju da podnose izveštaje o đonetim
merama kojima se sprovode u život prava priznata ovim paktom kao i o postig-
nutim uspesima u ostvarivanju ovih prava:
a) u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog pakta za svaku
državu članicu u pitanjima koja se na nju odnose;
b) ubuduće, svaki put kada Komitet bude to zatražio.
2. Svi izveštaji podnose se generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih
nacija koji ih dostavlja Komitetu na razmatranje. U izveštajima treba navesti, ako
ustreba, faktore i teškoće koji ometaju primenu odredaba ovog pakta.
3. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija može, posle saveto-
vanja sa Komitetom, dostaviti specijalizovanim zainteresovanim ustanovama kopiju
svih delova izveštaja koji bi se mogli odnositi na oblast njihove nadležnosti.
4. Komitet proučava izveštaje koje podnose države članice ovog pakta. On
dostavlja državama članicama svoje sopstvene izveštaje, kao i sve primedbe op~
šteg karaktera koje smatra celishodnim. Komitet može takođe da dostavlja Eko -
nomskom i socijalnom savetu ove primedbe sa kopijama izveštaja koje je primio od
država članica ovog pakta.
5. Države članice ovog pakta mogu da podnose Komitetu komentare o svakoj
primeđbi koja je učinjena na osnovu tačke 4. ovog člana.
Član 41.
1. Svaka država članica ovog pakta može, na osnovu ovog člana, da izjavi u
svakom trenutku đa priznaje nadležnost Komiteta da prima i razmatra saopšte- nja u
kojima jedna država tvrdi da neka druga država članica ne ispunjava svoje obaveze
na osnovu ovog pakta. Saopštenja koja se podnose na osnovu ovog člana mogu biti
primljena i razmatrana samo ako potiču od države članice koja je dala izjavu kojom
priznaje, što se nje tiče, nadležnost Komiteta. Komitet ne prima saopštenje od
države članice koja nije dala ovakvu izjavu. Sledeći postupak se primenjuje na
saopštenja koja su primljena shodno ovom članu:
a) Ako jedna država članica ovog pakta smatra da neka druga država, članica
ne primenjuje njegove odredbe, ona može pismenim putem da skrene pažnju one
druge države na ovo pitanje. U roku od tri meseca od prijema saopštenja, država
kojoj se šalje daje državi koja je dostavila saopštenje, objašnjenje ili svaku drugu
pismenu izjavu kojima razjašnjava pitanje, a koje sadrže, ukoliko je to moguće i
korisno, obaveštenja o njenim pravilima procedure i o pravnim sredstvima koja su
već korišćena, koja su pokrenuta ili koja se mogu još koristiti,
b) Ako, u roku od šest meseci od dana prijema prvobitnog saopštenja od stra-
ne države kojoj je ovo upućeno, pitanje ne bude rešeno na zadovoljstvo obeju za-
interesovanih država članica, jedna kao i druga država imaju pravo da ga podnesu
Komitetu, dostavljajući saopštenje i Komitetu i drugoj zainteresovanoj državi.
c) Komitet može rešavati o jednom predmetu koji mu je pođnet samo ako
utvrdi da su sva raspoloživa unutrašnja pravna sredstva korišćena i iscrpena, shodno
opšte priznatim principima međunarodnog prava. Ovo pravilo se ne primenjuje u
slučajevima gde postupci po žalbi prevazilaze razumne rokove.

-47-
 2. MEĐUNARODNI PAKT O GRAĐANSKIM I POLITIČKIM PRAVIMA (1966)

đ) Komitet isključuje javnost sa svojih sednica kada razmatra saopštenja o

kojima je reč u ovom članu.
e) Pod rezervom odredaba stava c), Komitet stavlja svoje dobre usluge na
raspolaganje zainteresovanim državama članicama kako bi se postiglo spora-
zumno rešenje pitanja koje je zasnovano na poštovanju prava čoveka i osnovnih
sloboda, kako ih priznaje ovaj pakt.
f) U vezi sa svakim predmetom koji mu je podnet, Komitet može da zatraži
od zainteresovanih država članica pomenutih u stavu b) da mu dostave svako
umesno obaveštenje.
g) Zainteresovane države članice, pomenute u stavu b) imaju pravo da budu
predstavljene prilikom razmatranja predmeta od strane Komiteta i da stavljaju
pismene ili usmene primedbe ili u jednom i drugom obliku.
h) Komitet mora da podnese izveštaj u roku od dvanaest meseci, računajući
od dana kada je primio saopštenje pomenuto u stavu b):
i) ako je postignuto rešenje u skladu sa odredbama stava e), Komitet se u
svom izveštaju ograničava na kratko iznošenje činjenica i postignutog rešenja;
ii) ako rešenje nije postignuto, u skladu sa odredbama stava e), Komitet se u
svom izveštaju ograničava na kratko iznošenje činjenica; tekst pismenih pri-
međaba i zapisnik o usmenim primedbama koje su stavile zainteresovane države
prilažu se uz izveštaj. Za svaki predmet izveštaj se dostavlja zainteresovanim dr-
žavama članicama.
2. Odredbe ovog člana stupaju na snagu kada deset država članica ovog
pakta budu dale izjavu predviđenu u tački 1. ovog člana. Navedena izjava
đeponuje se kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija, koji
dostavlja kopiju ostalim državama članicama. Izjava se može u svako doba povući
putem saopštenja upućenog generalnom sekretaru. Ovo povlačenje je bez štete po
razmatranje svakog pitanja koje je predmet već dostavljenog saopštenja na osnovu
ovog člana; nikakvo drugo saopštenje neke države članice neće se primati pošto
generalni sekretar bude obave- šten o povlačenju izjave, ukoliko zainteresovana
država članica ne da novu izjavu.
Član 42.
1. a) Ako pitanje koje je podneto Komitetu, shodno članu 41. ovog pakta, ne
bude rešeno na zadovoljstvo zainteresovanih država članica, Komitet može, uz
prethodnu saglasnost zainteresovanih država članica, da odredi ad hoc komisiju za
pomirenje (u daljem tekstu; komisija). Komisija stavlja svoje dobre usluge na
raspolaganje zainteresovanim državama članicama u cilju postizanja mirnog
rešenja pitanja zasnovanog na poštovanju ovog pakta;
b) Komisija se sastoji od pet članova naimenovanih uz saglasnost zaintere-
sovanih država Članica. Ako zainteresovane države članice ne postignu sporazum
o celokupnom ili o jednom delu sastava komisije u roku od tri meseca, čla novi
komisije o kojima se nisu mogle saglasiti biraju se tajnim glasanjem među
članovima Komiteta većinom od đve trećine članova Komiteta.
2, Članovi komisije zasedaju u ličnom svojstvu. Oni ne mogu biti državljani
ni zainteresovanih država članica ni države koja nije član ovog pakta niti države
koja nije dala izjavu predviđenu u članu 41. ovog pakta.
- 48 -
Iš
ll 2. MEĐUNARODNI PAKT O GRAĐANSKIM i POLITIČKIM PRAVIMA (1966)
if
S
ii 3. Komisija bira svog pređseđnika i donosi svoja sopstvena pravila procedure.
§
§! 4. Komisija održava redovno svoje sastanke u seđištu Organizacije ujedinjenih
nacija ili u Uredu Ujedinjenih nacija u Ženevi. Međutim, ona može da se sastane u
svakom drugom odgovarajućem mestu, koje komisija može da odredi u saglasnosti
sa generalnim sekretarom Organizacije ujedinjenih nacija i zaintere- sovanim
državama članicama.
5. Sekretarijat, predviđen u članu 36. ovog pakta, pruža takođe svoje usluge
komisijama koje su naimenovane na osnovu ovog člana.
6. Podaci koje dobija i pregleda Komitet stavljaju se na raspolaganje komisiji
koja može da zahteva da joj zainteresovane države članice pruže svako ume- sno
naknadno obaveštenje.
7. Pošto bude razmotrila pitanje u svim svojim vidovima, ali u svakom slučaju
najdocnije u roku od dvanaest meseci od dana kada joj je podneto, komisija podnosi
izveštaj predsedniku Komiteta koji ga dostavlja zainteresovanim državama
članicama:
a) ako komisija ne može da dovrši razmatranje pitanja u roku od dvanaest
meseci, u svom izveštaju ona ukratko samo naznačava dokle je stigla u svom
razmatranju;
b) ako je postignuto sporazumno rešenje pitanja, zasnovano na poštovanju
prava čoveka, priznatih ovim paktom, u svom izveštaju komisija se ograničava da
ukratko navede činjenice i postignuto rešenje;
c) ako se ne postigne rešenje u smislu stava b), komisija unosi u izveštaj svoje
zaključke po svim činjenicama koje se odnose na pitanje koje se raspravlja između
zainteresovanih država članica, kao i svoje konstatacije u vezi sa mogućnostima
postizanja sporazumnog rešenja pitanja; izveštaj sadrži takođe pismene primedbe i
zapisnik o usmenim primeđbama koje su učinile zainteresovane države članice;
d) ako je izveštaj komisije podnet prema stavu c) zainteresovane države članice
saopštavaju predsedniku Komiteta, u roku od tri meseca od prijema izve- štaja, da li
prihvataju ili ne izveštaj komisije.
8. Odredbe ovog člana treba tako razumeti da ne idu na uštrb nadležnosti
Komiteta predviđenih u članu 41. ovog pakta.
9. Zainteresovane države članice snose podjednako troškove članova komisije
na osnovu predračuna koji donosi generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija.
10. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija je ovlašćen da u slučaju
potrebe, isplati troškove članovima komisije pre nego što ih zainteresovane države
članice nadoknade prema tački 9. ovog člana.

Član 43.
Članovi Komiteta i članovi ad hoc komisija za pomirenje koje mogu biti
ustanovljene prema članu 42. ovog pakta, imaju pravo na olakšice, privilegije i
imunitete koji se priznaju stručnjacima u misiji Organizacije ujedinjenih nacija,
prema odgovarajućim odeljcima Konvencije o privilegij ama i imunitetima Uje-
dinjenih nacija.

4* Ljudske slobode i prava - tom I -49-

 2. MEĐUNARODNI PAKT 0 GRAĐANSKIM I POLITIČKIM PRAVIMA

Član 44.
Odredbe o sprovođenju u život ovog pakta primenjuju $e bez štete za postup-
ke koji su ustanovljeni po pitanju prava čoveka prema ili na osnovu bitnih instru-
menata i konvencija Organizacije ujedinjenih nacija i specijalizovanih ustanova, i
ne sprečavaju države članice da pribegnu drugim postupcima za rešavanje nekog
spora shodno međunarodnim opštim ili posebnim sporazumima koji ih obavezuju.
Član 45.
Komitet dostavlja svake godine Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija iz-
veštaj o svom radu preko Ekonomskog i socijalnog saveta.
PETI DEO
Član 46.
Nijedna odredba ovog pakta ne može se tumačiti kao da narušava odredbe
Povelje Ujedinjenih nacija i ustave specijalizovanih ustanova koji određuju od-
govornost raznih organa Organizacije ujedinjenih nacija i specijalizovanih ustanova
po pitanjima koja su obrađena u ovom paktu.
Član 47.
Nijedna odredba ovog pakta ne može se tumačiti kao da narušava pravo
svojstveno svim narodima da uživaju i da u potpunosti i slobodno koriste svoja
prirodna bogatstva i izvore.
ŠESTI DEO
Član 48.
1- Ovaj pakt je otvoren za potpisivanje svake države članice Organizacije
ujedinjenih nacija ili članice jedne od njenih specijalizovanih ustanova, svake dr-
žave članice Statuta Međunarodnog suda pravde, kao i svake države koju Generalna
skupština pozove da postane članica ovog pakta.
2. Ovaj pakt podleže ratifikaciji i instrumenti o ratifikaciji se deponuju kod
generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
3. Ovaj pakt je otvoren za pristupanje svakoj državi o kojoj je reč u tački 1.
ovog člana.
4. Pristupanje se vrši deponovanjem instrumenata o pristupanju kod gene-
ralnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
5. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija obaveštava sve države
koje su potpisale ovaj pakt ili one koje su mu pristupile, o deponovanju svakog
instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.
Član 49.
1. Ovaj pakt stupa na snagu tri meseca od dana deponovanja kod generalnog
sekretara Organizacije ujedinjenih nacija trideset petog instrumenta o ratifikaciji ili
pristupanju.
2. Za svaku državu koja ratifikuje ovaj pakt ili koja mu pristupi posle đepono-
vanja trideset petog instrumenta o ratifikaciji, navedeni pakt stupa na snagu tri
meseca od dana deponovanog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju te države.

- 50 -
 ________2. MEĐUNARODNI PAKT 0 GRAĐANSKIM I POLITIČKIM PRAVIMA (1966)_______________________

Član 50.
Odredbe ovog pakta pri me nj uju se, bez ikakvog ograničenja i izuzetka, na
sve jedinice koje su sastavni deo federativnih država.
Član 51.
1. Svaka država članica ovog pakta može da predloži izmenu ili dopunu čiji
tekst podnosi generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija. Generalni
sekretar dostavlja sve predloge izmena i dopuna državama članicama ovog pakta,
tražeći od njih da mu naznače da li žele da se saziva konferencija država članica radi
razmatranja ili glasanja o podnetim pređlozima. Ako se najmanje jedna trećina
država izjasni za. ovo sazivanje, generalni sekretar saziva konferenciju pod okriljem
Organizacije ujedinjenih nacija. Svaka izmena ili dopuna koju je usvojila većina
država prisutnih koje glasaju, podnosi se radi odobrenja Generalnoj skupštini
Ujedinjenih nacija.
2. Ove izmene i dopune stupaju na snagu kada ih odobri Generalna skupština
Ujedinjenih nacija i kada ih prihvati dve trećine država članica ovog pakta prema
njihovim ustavnim pravilima.
3. Kad ove izmene i dopune stupe na snagu, one su obavezne za države članice
koje su ih prihvatile, s tim što ostale države članice ostaju vezane odredbama ovog
pakta, kao i svakom izmenom ili dopunom koju su ranije prihvatile.
Član 52.
Nezavisno od saopštenja predviđenih u tački 5. člana 48. ovog pakta generalni
sekretar Organizacije ujedinjenih nacija obaveštava sve države pomenute u tački 1.
tog člana o:
a) stavljenim potpisima na ovaj pakt i o instrumentima o ratifikaciji ili pri-
stupanju deponovanim shodno članu 48;
b) danu stupanja na snagu ovog pakta shodno članu 49. ovog pakta i o danu
stupanja na snagu izmena i dopuna predviđenih u članu 51. ovog pakta.
Član 53.
1. Ovaj pakt čiji su engleski, francuski, ruski, španski i kineski tekst podjed-
nako verodostojni, deponuje se u arhivu Organizacije ujedinjenih nacija.
2. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija dostavlja overenu kopiju ovog pakta
svim državama pomenutim u članu 48 ovog pakta.
U potvrdu čega su niže potpisani, propisno ovlašćeni od svojih vlada, potpisali
ovaj pakt koji je otvoren za potpisivanje u Njujorku devetnaestog decembra hiljadu
devet stotina šezdeset šeste godine.

MEĐUNARODNI PAKT O GRAĐANSKIM I POLITIČKIM PRAVIMA

(Njujork, 16. decembra 1966. godine)
Države članice (ratifikacija, pristupanje, sukcesija) stanje na dan 8. juna 1999:
Albanija 4. okt. 1991. Argentina 8. aug. 1986.
Alžir 12. sep. 1989. Australija 13. aug. 1980.
Angola 10. jan. 1992. Austrija 10. sep. 1978.
-51-
 2. MEĐUNARODNI PAKT O GRAĐANSKIM I POLITIČKIM PRAVIMA (1966)
Avganistan 24, jan. 1983.
Azerbejdžan 13. aug. 1992.
Barbađos 5. jan. 1973.
Belgija 21, apr, 1983.
Belise 10. jun 1996.
Belorusija 12. nov. 1973.
Benin 12. mar. ,1992.
Bolivija 12. aug. 1982.
Bosna i Hercegovina 1. sep. 1993.
Brazil 24. jan. 1992.
Bugarska 21, sep. 1970.
Burkina Faso 4. jan, 1999.
Burundi 9. maj 1990.
Centralnoafrička Republika 8. maj 1981.
Čad 9. jun 1995.
Češka 22. feb. 1993.
Čile 10. feb. 1972.
Danska 6. jan, 1972.
Dominika 17. jun 1993.
Dominikanska Republika 4. jan. 1978.
Egipat 14. jan. 1982.
Ekvador 6. mart 1969.
Ekvatorijalna Gvineja 25. sep. 1987.
E1 Salvađor 30. nov. 1979.
Estonija 21. okt. 1991.
Etiopija 11. jun 1993.
Filipini 23. okt. 1986.
Finska 19. aug. 1975.
Francuska 4. nov. 1980.
Gabon 21. jan. 1983.
Gambija 22. mart 1979.
Grčka 5. maj 1997.
Grenada 6. sep, 1991.
Gruzija 3. maj 1994.
Gvajana 15. feb. 1977.
Gvatemala 5. maj 1992.
Gvineja 24. jan. 1978.
Haiti 6. feb. 1991.
Holandija 11. đec. 1978.
Honduras 25. aug. 1997.
Hrvatska 12. okt. 1992,
Indija 10. apr. 1979.
Irak 25. jan. 1971.
Iran 24. jun 1975.
Irska 8. dec. 1989.
-52
Island 22. aug. 1979.
Italija 15. sep. 1978. ,
Izrael 3. okt. 1991.
Jamajka 3. okt. 1975.
Japan 21. jun 1979.
Jemen 9. feb. 1987.
Jermenija 23. jun 1993.
Jordan 28. maj 1975. Jugoslavija
2. jun 1971.
Južna Afrika 10. dec. 1998.
Kambodža 26. maj 1992.
Kamerun 27. jun 1984.
Kanada 19. maj 1976.
Kenija 1, maj 1972.
Kipar 2. apr. 1969.
Kirgistan 7. okt. 1994, Kolumbija
29. okt, 1969.
Kongo 5. okt. 1983.
Kongo DR 1, nov, 1976.
Koreja Republika 10. apr. 1990.
Koreja NDR 14. sep. 1981.
Kostarika 29. nov. 1968.
Kuvajt 21. maj 1996.
Lesoto 9. sep. 1992.
Letonja 14. apr. 1992.
Liban 3. nov. 1972.
Libija 15. maj 1970.
Lihtenštajn 10. dec. 1998.
Litvanija 20. nov. 1991.
Luksemburg 18. aug. 1983.
Madagaskar 21. jun 1971.
Mađarska 17. jan. 1974,
Makedonija 18. jan, 1994, Malavi
22. dec. 1993.
Mali 16. jul 1974.
Malta 13. sep. 1990.
Maroko 3. maj 1979.
Mauricijus 12. dec. 1973,
Meksiko 23. mart 1981.
Moldavija 26. jan. 1993. Monako
28. aug. 1997. Mongolija 18. nov.
1974. Mozambik 21. jul 1993.
Namibija 28. nov. 1994. Nemačka
SR 17. dec. 1973.
 2. MEĐUNARODNI PAKT O GRAĐANSKIM 1 POLITIČKIM PRAVIMA (1966)

Nepal 14. maj 1991. Sudan 18. mart 1986.

Niger 7. mart 1986 Nigerija 29. Surinam 28. dec. 1976.
jul 1993. Sv. Vinsent 9, nov. 1981.
Nikaragva 12. mart 1980. Španija 27. apr. 1977.
Norveška 13. sep. 1972. Šri Lanka 11, jun 1980.
Novi Zeland 28. dec. 1978. Švajcarska 18. jun 1992.
Obala Slonovače 26. mart 1992. Švedska 6. dec. 1971. Tadžikistan
Panama 8. mart 1977. 4. jan. 1999.
Paragvaj 10. jun 1992. Tajland 29. okt. 1996.
Peru 28. apr. 1978. Tanzanija 11. jun 1976.
Poljska 18. mart 1977. Togo 24. maj 1984.
Portugal 15. jun 1978. Trinidađ i Tobago 21 dec. 1978.
Ruanda 16. apr. 1975. Rumunija Tunis 18. mart 1969.
9, dec. 1974. Turkmemstan 1 maj 1997.
Rusija 16. okt. 1973. Uganda 21. jun 1995,
San Marino 18. okt. 1985. Sejšeli Ukrajina 12. nov. 1973.
5. maj 1992. Urugvaj 1 apr. 1970.
Senegal 13. feb. 1978. Uzbekistan 28. sep. 1995.
Siera Leone 23. aug. 1996. Sirija Velika Britanija 20, maj 1976.
21, apr. 1969. Venecuela 10. maj 1978. Vijetnam
Sjedinjene Američke Države 24. sep. 1982.
8. jun 1992. Zambija 10. apr. 1984.
Slovačka 28. maj 1993, Zelenortska ostrva 6, aug. 1993.
Slovenija 6. jul 1992. Zimbabve 13. maj 1991.
Somalija 24. mart 1990.

53 -
 3. OPCIONI PROTOKOL
UZ MEĐUNARODNI PAKT O GRAĐANSKIM I POLITIČKIM PRAVIMA*
(Njujork, 16. decembar 1966. godine)
Države članice ovog protokola,
Smatrajući da bi radi daljeg postizanja ciljeva Pakta o građanskim i političkim
pravima (u daljem tekstu: Pakt) i inplementacije njegovih odredaba, bilo potrebno
omogućiti Komitetu za ljudska prava ustanovljenom po odredbama Četvrtog dela
Pakta (u daljem tekstu: Komitet) da prima i razmatra, kako je to predviđeno ovim
protokolom, pritužbe pojedinaca koji tvrde da su žrtve kršenja nekog od prava iz
Pakta,
Dogovorile su se kako sledi:
Član 1.
Svaka država članica Pakta koja postane članica ovog Protokola, priznaje
nadležnost Komiteta da prima i razmatra pritužbe pojedinaca koji su pod njenom
jurisdikcijom, a koji tvrde da su žrtve kršenja od strane te države bilo kog prava
predviđenog u Paktu. Komitet neće primati bilo kakve pritužbe koje se tiču države
članice Pakta koja nije ujedno i članica ovog protokola.
Član 2.
U skladu sa odredbama člana 1, pojedinci koji tvrđe da je neko od njihovih
prava nabrojano u Paktu bilo povređeno i koji su iskoristili sva raspoloživa domaća
pravna sredstva mogu podneti pismenu pritužbu Komitetu na razmatranje.
Član 3.
Komitet neće prihvatiti nijednu predstavku, podnetu po ovom Protokolu, koja
je anonimna, ili za koju smatra da predstavlja zloupotrebu prava na podnošenje
takvih predstavki ili da je inkompatibilna sa odredbama Pakta.
Član 4.
1. Pod uslovima iz odredaba člana 3. Komitet će sa svakom pritužbom koja mu
je podne ta po ovom protokolu, upoznati državu članicu ovog Protokola koja je
navodno povredila neku od odredaba Pakta.

Prvi Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima stupio je na snagu
23. marta 1976. godine. Ratifikovalo ga je, odnosno pristupilo mu 96 država (pregled je dat uz
Protokol). Jugoslavija ga je potpisala 14. marta 1990, godine, ali ne i ratifikovala.
Naslov originala: Optional Protocol to the International Covenant on Civil and Political Rights

-55-
 NMNMNNMMN

3. PRVI OPCIONI PROTOKOL UZ MEĐUNARODNI PAKT O GRASANSKiM i POLITIČKIM PRAVIMA Q%6)

2, U roku od šest meseci, država koja je primila pritužbu podneće Komitetu

pismena objašnjenja ili izjave kojima razjašnjava pitanje iz pritužbe, navodeći i sve
mere koje je već eventualno preduzela radi razrešenja tog pitanja.
Član 5.
1. Komitet će razmotriti pritužbe primljene na osnovu ovog Protokola imajući
u vidu sva pismena obaveštenja koja su mu stavili na raspolaganje pojedinci i
zainteresovane države.
2. Komitet neće razmatrati ni jednu pritužbu ako se nije uverio:
a) da se isto pitanje već ne razmatra u postupku pred nekim drugim među-
narodnim organom za ispitivanje ili rešavanje,
b) daje podnosilac iscrpeo sva raspoloživa domaća pravna sredstva. Ovo se
pravilo ne primenjuje ako je primena tih pravnih sredstava nerazumno prolongirana.
3. Komitet će održavati zatvorene sednice kada ispituje predstavke po ovom
Protokolu.
4. Komitet će upoznati sa svojim mišljenjem zainteresovanu državu ugovor-
nicu i podnosioca pritužbe.
Član 6.
Komitet uključuje u svoj godišnji izveštaj, koji sačinjava po članu 45. Pakta,
sažet pregled aktivnosti preduzetih na osnovu ovog Protokola.
Član 7.
Dok se ne ostvare ciljevi Rezolucije 1514 (XV), koju je usvojila Generalna
skupština Ujedinjenih nacija 14. decembra 1960. godine, a koja se tiče Deklaracije 6
davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama i narodima, odredbe ovog Protokola
neće ni na koji način ograničavati pravo na tužbu đato ovim narodima Poveljom
Ujedinjenih nacija i drugim međunarodnim konvencijama i instrumentima
Ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih agencija.
- ■ Član 8.
1. Ovaj Protokol je otvoren za potpisivanje svakoj državi koja je potpisala
Pakt.
2. Ovaj Protokol podleže ratifikaciji od strane svake države koja je ratifiko-
vala Pakt ili mu pristupila. Instrumenti ratifikacije đeponovaće se kod Generalnog
sekretara Ujedinjenih nacija.
3. Ovaj Protokol biće otvoren za pristupanje svakoj državi koja je ratifiko- vala
Pakt ili mu pristupila.
4. Pristupanje će se izvršiti deponovanjem instrumenta o pristupanju kod
Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
5. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija obavestiće sve države koje su potpisale
ovaj Protokol ili mu pristupile o deponovanju svakog instrumenta ratifikacije ili
pristupanja.
Član 9.
1. Zavisno od stupanja na snagu Pakta, ovaj Protokol stupiće na snagu tri
meseca posle datuma deponovanja desetog instrumenta ratifikacije ili pristupanja kod
Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

-56-

SM:/;
: -.. ------i.-«-*------------
______;__
 3. PRVI OPCIONI PROTOKOL UZ MEĐUNARODNI PAKT 0 GRAĐANSKIM 1 POLITIČKIM PRAVIMA (1966)

2, Za svaku državu koja ratifikuje ovaj Protokol ili mu pristupi posle

deponovan- ja desetog instrumenta ratifikacije ili pristupanja, ovaj Protokol će
stupiti na snagu tri meseca posle datuma deponovanja njenog instrumenta
ratifikacije ili pristupanja.
Član 10.
Odredbe ovog Protokola primenjivaće se, bez ikakvih ograničenja i izuzetaka,
na sve delove federativnih država.
Član 11.
1. Svaka država članica ovog Protokola može predložiti njegovu izmenu ili
dopunu podnoseći je Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. Generalni sekretar će
potom proslediti taj predlog državama članicama ovog Protokola sa zahtevom da ga
obaveste da li podržavaju sazivanje konferencije država ugovor- nica radi
razmatranja đatih predloga i glasanja o njima. U slučaju da najmanje jedna trećina
država članica podrži takvu konferenciju, Generalni sekretar sa- zvaće konferenciju
pod okriljem Ujedinjenih nacija. Svaka izmena koju usvoji većina država članica
koje su prisutne i koje glasaju na konferenciji biće podnesena na odobrenje
Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija,
2. Ove izmene i dopune stupaju na snagu kada ih odobri Generalna skupština
Ujedinjenih nacija i prihvati dvotrećinska većina država članica ovog Protokola u
skladu sa njihovim ustavnim postupcima.
3. Kada ove izmene i dopune stupe na snagu, one će biti obavezujuće za one
države članice koje su ih prihvatile, dok će druge države biti i dalje obavezane od-
redbama ovog Protokola i svakom ranijom izmenom i dopunom koju su prihvatile.
Član 12. ;
1. Svaka država članica može otkazati ovaj Protokol u svako doba putem pi-
smene notifikacije upućene Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. Otkaz pro-
izvodi đe jstvo tri meseca od dana kada je Generalni sekretar primio notifikaciju.
2. Otkaz neće sprečiti dalju primenu ovog Protokola na svaku pritužbu koja je
podneta po članu 2. pre stupanja na snagu otkaza.
Član 13.
Bez obzira na notifikacije pređ\ađene po članu 8. stav 5. ovog Protokola,
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija obavestiće sve države iz člana 48. stav 1.
:
Pakta o sledećem: . 7
a) O potpisima štavjjenim na ovaj Protokol i o instrumentima ratifikacije i
pristupanja deponovanim shodno članu 8,
b) O datumu stupanj a na snagu ovog Protokola po člatiu 9. i datumu stupanja
na snagu bilo koje izmene i dopune po članu 11;
c) O otkazima po elanu 12.
Član 14.
1. Ovaj Protokol čiji su kineski, engleski, francuski, ruski i španski tekst
podjednako verodostojni biće deponovan u arhivi Ujedinjenih nacija.
2. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija dostaviće overene kopije ovog
;
Protokola svim državama iz člana 48. Pakta.

-57-
 3. PRVI OPCiONi PROTOKOL U2 MEĐUNARODNI PAKT O GRAĐANSKIM 1 POLITIČKIM PRAVtMA (1966)

OPCIONI PROTOKOL UZ MEĐUNARODNI PAKT O GRAĐANSKIM I

POLITIČKIM PRAVIMA
(16. decembar 1966. godine)
Države članice - stanje na dan 8. juna 1999:
Alžir 12. sep 1989. Gvajana 10. maj 1993. Mađarska
Angoia 10. jan 1992. 7. sep. 1988.
Argentina 8. aug. 1986. Island 22. aug. 1979.
Jermenija 23. jan. 1993. Irska 8. dec. 1989.
Australija 25. sep. 1991. Italija 15. sep. 1978.
Austrija 10. dec. 1987. Jamajka 3. okt. 1975.
Barbados 5. jan. 1973. Kirgistan 7. okt. 1994.
Belorusija 30. sep. 1992. Letonija 22. jun 1994.
Belgija 17. maj 1994. Libija 16. maj 1989.
Benin 12. mart 1992. Lihtenštajn 10. dec. 1998.
Bolivija 12. aug. 1982. Litvanija 20. nov. 1991.
Bosna i Hercegovina 1. mart 1995. Luksemburg 18. aug. 1983.
Bugarska 26. mart 1992. Madagaskar 21. jun 1971.
Burkina Faso 4. jan. 1999. Malavi 11. jun 1996.
Kamerun 27. jun 1984. Malta 13. sep. 1990.
Kanada 19. maj 1976. Mauricijus 12. dec. 1973,
Centralnoafrička Republika 8. maj 1981. Mongolija 16. apr. 1991.
Čad 9. jun 1995. Namibta 28. nov. 1994.
Čile 27. maj 1992. Holandija 11. dec. 1978.
Kolumbija 29. okt. 1969. Nepal 14. maj 1991.
Kongo 5. okt. 1983. Novi Zeland 26, maj 1989.
Kostarika 29. nov. 1968. Nikaragva 12. mart 1980.
Obala Slonovače 5. mart 1997, Hrvatska Niger 7. mart 1986.
12. oct. 1995. Norveška 13. sep. 1972.
Kipar 15. apr. 1992. Panama 8. mart 1977.
Češka 22. feb. 1993. Paragvaj 10. jan. 1995.
Kongo DR 1. nov. 1976. Peru 3. okt. 1980.
Danska 6. jan. 1972. Filipini 22. avg. 1989.
Dominikanska Republika 4. jan. 1978. Poljska 7. nov. 1991.
Ekvador 6. mart 1969. Portugal 3, maj 1983.
E1 Salvador 6. jun. 1995. Koreja Republika 10. apr. 1990.
Ekvatorijalna Gvineja 25. sep. 1987. Rumunija 20. jul 1993.
Estonija 21. okt. 1991. Rusija 1. okt. 1991.
Finska 19. aug. 1975. St. Vinsent i Grenada 9. nov. 1981.
Francuska 17. feb. 1984. San Marino 18. oct. 1985.
Gambija 9. jun 1988. Senegal 13. feb. 1978.
Gruzija 3. maj 1994. Sajšeli 5. maj 1992.
Nemačka 25. avg. 1993. Siera Leone 23. aug. 1996.
Grčka 5. maj 1997. Slovačka 28. maj 1993.
Gvineja 17. jun 1993. Slovenija 16. jul 1993.

58-
 3. PRVf 0PC1ONI PROTOKOL UZ MEĐUNARODNI PAKT O GRAĐANSKIM I POLITIČKIM PRAVIMA (1966)

Somalija 24. jan. 1990. Togo 30. mart 1988.

Španija 25. jan. 1985. Turkmenistan 1. maj 1997.
Šri Lanka 3. okt. 1997. Uganda 14. nov. 1995.
Surinam 28. dec. 1976. Ukrajina 25. jul 1991.
Švedska 6. dec. 1971. Urugvaj 1. apr. 1970.
Tađžikistan 4. jan. 1999. Uzbekistan 28. sep. 1995.
Makedonija 12. dec. 1994. Venecueia 10. maj 1978.
Trinidad i Tobago 14. nov. 1980. Zambija 10. apr. 1984.
 4. DRUGI OPCIONI PROTOKOL
UZ MEĐUNARODNI PAKT O GRAĐANSKIM I POLITIČKIM PRAVIMA,
KOJI IMA ZA CIU UKIDANJE SMRTNE KAZNE*
(Njujork, 15. decembar 1989. godine)
Države članice ovog Protokola,
Smatrajući da ukidanje smrtne kazne doprinosi poštovanju ljudskog dosto-
janstva i boljem razvoju ljudskih prava,
Podsećajući na član 3. Opšte deklaracije o ljudskim pravima od 10. decembra
1948. i na član 6. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima od 16.
decembra 1996.
Konstatujući da se član 6. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim
pravima odnosi prema ustanovi smrtne kazne na način koji snažno sugeriše nje-
noukidanje,
Uverene da bi sve mere preduzete u cilju ukidanja smrtne kazne trebalo
smatrati unapređivanjem zaštite prava na život,
Želeći da na ovaj način prihvate međunarodnu obavezu ukidanja smrtne kazne,
Dogovorile su se kako sledi:
Član 1.
1. Niko pod jurisdikcijom države članice ovog Protokola ne može biti pogubljen.
2. Države članice preduzeće sve neophodne mere u okviru svoje nadležnosti
u cilju ukidanja smrtne kazne.
Član 2.
1. Na ovaj Protokol nisu dozvoljene rezerve, osim onih stavljenih u trenutku
ratifikacije ili pristupanja koje omogućavaju da smrtna kazna bude primenjena za
vreme rata, za najteža krivična đela vojne prirode počinjena u toku ratnog stanja.
2. Država članica koja je stavila takvu rezervu u trenutku ratifikacije ili pri-
stupanja proslediće Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija tekst odgovarajućih
odredbi njenih zakona koji se primenjuju za vreme ratnog stanja.
3. Država članica koja je stavila ovakvu rezervu obavestiće Generalnog
sekretara Ujedinjenih nacija o proglašavanju i ukidanju ratnog stanja na svojoj
teritoriji.

* Drugi Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o građanskim i

političkim pravima usvojen je 1989. a stupio na snagu 11. jula 1991.
godine. Ratifikovalo ga je, odnosno pristupilo mu 42 države. (11.
januara 2000. godine pristupio Turkmenistan). Jugoslavija ga nije
potpisala niti ratifikovala. Naslov originala: Second Optional Protocol
to the International Covenant on Civil and Political Rights, aiming at
-61-
 4. DRUGI OPCIONI PROTOKOL UZ MEĐUNARODNI PAKT O GRAĐANSKIM I POLITIČKIM PRAVIMA (1989)

Član 3.
Države ugovornice ovog Protokola uključiće u izveštaje koje podnose Ko-
mitetu za ljudska prava u skladu sa članom 40. Pakta podatke o merama koje su
preduzele u cilju ispunjenja obaveza iz ovog Protokola.
Član 4.
U odnosu na države članice Pakta koje su dale izjavu u skladu sa članom 41.
nadležnost Komiteta za ljudska prava da prima i razmatra saopštenja u kojima neka
država članica tvrdi da druga država članica ne ispunjava svoje obaveze biče
proširena i na odredbe ovog Protokola, sem ako država u pitanju nije izjavila
suprotno u trenutku ratifikacije ili pristupanja.
Član 5.
U odnosu na države članice prvog Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o
građanskim i političkim pravima, usvojenog 16. decembra 1966. godine nadležnost
Komiteta za ljudska prava da prima i razmatra pritužbe koje potiču od pojedinaca
pod njihovom jurisdikcijom biće proširena i na odredbe Protokola, sem ako država
u pitanju nije izjavila suprotno u trenutku ratifikacije ili pristupanja.
Član 6.
1. Odredbe ovog Protokola će se primenjivati kao dopunske odredbe Pakta.
2. Bez uticaja na mogućnost stavljanja rezerve u skladu sa članom 2. ovog
Protokola, pravo zajamčeno članom 1. stav 1. ovog Protokola neće biti podložno
ukidanju u skladu sa članom 4. Pakta.
Član 7.
1. Ovaj Protokol je otvoren za potpisivanje svakoj državi koja je potpisala
Pakt.
2. Ovaj Protokol podleže ratifikaciji od strane svake države koja je ratifiko-
vala Pakt ili mu pristupila. Instrumenti ratifikacije đeponovaće se kod Generalnog
sekretara Ujedinjenih nacija.
3. Ovaj Protokol biće otvoren za pristupanje svakoj državi koja je ratifiko-
vala Pakt ili mu pristupila.
4. Pristupanje će se izvršiti deponovanjem instrumenta o pristupanju kod
Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
5. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija obavestiće sve države koje su pot-
pisale ovaj protokol ili mu pristupile o đeponovanju svakog instrumenta ratifikacije
ili pristupanja.
Član 8.
1. Ovaj Protokol stupiće na snagu tri meseca posle deponovanja desetog
instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju kod Generalnog sekretara Ujedinjenih
nacija.
2. Za svaku državu koja ratifikuje ovaj Protokol ili mu pristupi posle
deponovanja desetog instrumenta ratifikacije ili pristupanja, ovaj Protokol će stupiti
na snagu tri meseca posle datuma deponovanja njenog instrumenta ratifikacije ili
pristupanja.
Član 9.
Odredbe ovog Protokola primenjivaće se, bez ikakvih ograničenja i izuzetaka,
na sve đelove federativnih država.

-62
Australija 2. okt. 1990. Luksemburg 12, feb. 1992.
Austrija 2. mart 1993 . Malta 29. dec. 1994.
Azerbejdžan 22. jan. 1999. Mozambik 21. jul 1993.
Belgija 8, dec. 1998. Namibija 28. nov. 1994.
Bugarska 10. avg. 1999. Nepal 4. mart 1998.
Kolumbija 5. aug. 1997. Holandija 26. mart 1991.
Kostarika 5. jun 1998. Novi Zeland 22. feb. 1990.
Hrvatska 12. okt. 1995. Norveška 5, sep. 1991.
Danska 24. feb. 1994. Panama 21. jan. 1993.
Ekvador 23. feb. 1993, Portugal 17. oct. 1990.
Finska 4. apr. 1991. Rumunija 27. feb. 1991,
Nemačka 18. aug. 1992, Sejšeli 15. dec. 1994.
Gruzija 22. mart 1999. Slovačka 22. sep. 1998.
Grčka 5. maj 1997. Slovenija 10. mart 1994.
Mađarska 24. feb. 1994. Španija 11. apr. 1991.
Makedonija 26. jan. 1994. Švedska 11. maj 1990.
Island 2. apr. 1991. Švajcarska 16. jun 1994.
Irska 18. jun 1993. Turkmenistan 11. jan. 2000.
Italija 14. feb. 1995. Urugvaj 21. jan. 1993.
Kipar 10. sept. 1999. Venecuela 22. feb. 1993.
Lihtenštajn 10. dec. 1998. Velika Britanija i Severna Irska 10. dec.
1999.

-63-
 5. KONVENCIJA
O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA I OSNOVNIH SLOBODA*
(Rim, 4. novembar 1950. godine)

Države potpisnice ove Konvencije, kao članice Saveta Evrope,

Imajući u vidu Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima koju je Generalna
skupština Ujedinjenih nacija proglasila 10. decembra 1948;
Imajući u vidu da ova Deklaracija ima za cilj da osigura opšte i stvarno pri-
znanje i poštovanje prava proklamovanih u njoj;
Imajući u vidu da je cilj Saveta Evrope postizanje većeg jedinstva između
njegovih članica i da je očuvanje i razvijanje osnovnih ljudskih prava i sloboda
jedan od načina na koji tom cilju treba stremiti;
Potvrđujući iznova svoju duboku veru u one osnovne slobode koje su temelj
pravde i mira u svetu i koje se najbolje održavaju stvarnom političkom demokra-
tijom, s jedne strane, i zajedničkim shvatanjem i poštovanjem ljudskih prava od
kojih one zavise, s druge strane;
Rešene da, kao vlade evropskih zemalja koje su sličnih pogleda i imaju za-
jedničko nas lede političkih tradicija, ideala, slobode i vladavine prava, pređu-

* Konvencija (ETS No.5) usvojena je 4. novembra 1950, a stupila na snagu 3. septembra 1953. godine.
Ratifikovale su je ili joj pristupile sve države članice Saveta Evrope: Albanija (1996), Andora
(1996), Austrija (1957), Belgija (1955), Bugarska (1992), Češka (1992) Danska (1953), Estonija
(1996), Finska (1990), Francuska (1974), Grčka (1974), Gruzija (1999), Holandija (1954),
Hrvatska (1997), Irska (1953), Island (1953), Italija (1955), Letonija (1997), Lihten štajn (1982),
Litvanija (1995), Luksemburg (1953), Kipar (1962), Mađarska (1992), Malta (1967), Makedonija
(1997), Moldavija (1997), SR Nemačka (1952), Norveška (1952), Poljska (1993), Portugal
(1978), Rumunija (1994), Rusija (1998), San Marino (1989), Slovačka (1992), Slovenija (1994),
Spanija (1979), Švajcarska (1974), Švedska (1952), Turska (1954), Ukrajina (1997) i Velika
Britanija (1951).
Jugoslavija nije ratifikovala ovu konvenciju.
Ova Konvencija je novelirana kroz 11 protokola, koji su sa podacima o ratifikaciji, dati iza ove
Konvencije, osim Protokola br. 3 od 6. maja 1963. g., kojim su novelirani čl. 29,30 i 34.
Konvencije, Protokola br. 5, od 20. januara 1966. kojim su novelirani či. 22. i 40. Konvencije,
Protokola br. 8 od 19. marta 1985. g., Protokola br. 9 koji je ukinut Protokolom br. 11, a tako- đe
je izostavljen i deo Protokola br. 11 (ETS No. 155, od 11. maja 1994) jer je inkorporiran u
Konvenciju.
Ovde je izložen integralni tekst Konvencije sa unetim svim izmenama i dopunama jer se jedino
tako može sagledati, na jednostavniji način, smisao, cilj i značaj ove Konvencije.
Naslov originala: Conventionfor the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms

5* Ljudske slobode i prava - tom I -6 5-

 5. EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA ~ INTEGRALNI TEKST (1950-1994)

zrnu prve korake za skupno ostvarivanje izvesnih prava navedenih u Univerzalnoj

deklaraciji,
SporazumeJe su se u sleđećem:
Član 1.
Obaveza poštovanja ljudskih prava
Visoke strane ugovornice jemče svakome u svojoj nadležnosti prava i slobode
određene u Delu I ove Konvencije.

Deo I
PRAVA I SLOBODE
Član 2.
Pravo na život
1. Pravo na život svake osobe zastiđeno je zakonom. Niko ne može biti na-
merno lišen života, sem prilikom izvršenja presude suda kojom je osuđen za zlo-
čin za koji je ova kazna predviđena zakonom.
2. Lišenje života se ne smatra protivnim ovom članu ako proistekne iz upo-
trebe sile koja je apsolutno nužna:
a. radi odbrane nekog lica od nezakonitog nasilja;
b. da bi se izvršilo zakonito hapšenje ili sprečilo bekstvo lica zakonito liše-
nog slobode;
c. prilikom zakonitih mera koje se preduzimaju u cilju suzbijanja nereda ili
pobune.
Član 3.
Zabrana mučenja
Niko ne sme biti podvrgnut mučenju ili nečovečnom ili ponižavajućem po-
stupanju ili kažnjavanju. . '
Član 4.
Zabrana ropstva i prinudnog rada
1. Niko se ne sme držati u ropstvu ili ropskom položaju.
2. Ni od koga se ne može zahtevati da obavlja prinudni ih obavezni rad.
3. Za svrhe ovog člana izraz „prinudni ili obavezni rad” ne obuhvata:
a. rad uobičajen u sklopu lišenja slobode određenog u skladu sa odredbama
člana 5. ove Konvencije ili tokom usiovnog otpusta;
b. službu vojne prirode ili, u zemljama u kojima se priznaje prigovor savesti,
službu koja se zahteva umesto odsluženja vojne obaveze;
c. rad koji se iziskuje u slučaju kakve krize ili nesreće koja preti opstanku ili
dobrobiti zajednice;
d. rad ili službu koji čine sastavni deo uobičajenih građanskih dužnosti.

- 66 -

_
 5. EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA - INTEGRALNI TEKST (1950-1994)

Član 5.
Pravo na slobodu i bezbednost
1. Svako ima pravo na slobodu i bezbednost ličnosti. Niko ne može biti lišen
slobode osim u sledećim slučajevima i u skladu sa zakonom propisanim postupkom:
a. u slučaju zakonitog lišenje slobode na osnovu presude nadležnog suda;
b. u slučaju zakonitog hapšenja ili lišenja slobode zbog neizvršenja zakonite
sudske odluke ili radi obezbeđenja ispunjenja neke obaveze propisane zakonom;
c. u slučaju zakonitog hapšenja ili lišenja slobode radi privođenja lica pred
nadležnu sudsku vlast zbog opravdane sumnje da je izvršilo krivično delo, ili kada
se to opravdano smatra potrebnim kako bi se predupređilo izvršenje krivičnog dela
ili bekstvo po njegovom izvršenju;
d. u slučaju lišenja slobode maloletnog lica na osnovu zakonite odluke u svrhu
vaspitnog nadzora ili zakonitog lišenja slobode radi njegovog privođenja nadležnom
organu;
e. u slučaju zakonitog lišenja slobode da bi se sprečilo širenje zaraznih bolesti,
kao i zakonitog lišenja slobode duševno poremećenih lica, alkoholičara ili uživalaca
droga ili skitnica;
f. u slučaju zakonitog hapšenja ili lišenja slobode lica da bi se sprečio njegov
neovlašćeni ulazak u zemlju, ili lica protiv koga se preduzimaju mere u cilju de-
portacije ili ekstradicije.
2. Svako ko je uhapšen biće odmah i na jeziku koji razume obavešten o raz-
lozima za njegovo hapšenje i o svakoj optužbi protiv njega.
3. Svako ko je uhapšen ili lišen slobode shodno odredbama iz stava l.c. ovog
člana biće bez odlaganja izveden pred sudiju ili drugo službeno lice zakonom
određeno da obavlja sudske funkcije i imaće pravo da mu se sudi u razumnom roku
ili da bude pušten na slobodu do suđenja. Puštanje na slobodu može se usloviti
jemstvima da će se lice pojaviti na suđenju.
4. Svako ko je lišen slobode ima pravo da pokrene postupak u kome će sud
hitno ispitati zakonitost lišenja slobode i naložiti puštanje na slobodu ako je lišenje
slobode nezakonito.
5. Svako ko je bio uhapšen ili lišen slobode u suprotnosti s odredbama ovog
člana ima utuživo pravo na naknadu.
Član 6.
Pravo na pravično suđenje
1. Svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili
u krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u ra-
zumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu
zakona. Presuda se izriče javno, ali se štampa i javnost mogu isključiti s celog ili s
dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u de-
mokratskom društvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zaštita privatnog
života stranaka, ili u meri koja je, po mišljenju suda, nužno potrebna u posebnim
okolnostima kada bi javnost mogla da naškodi interesima pravde.

- 67 -
 5. EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA - INTEGRALNI TEKST (1950-1994)

2. Svako ko je optužen za krivično delo smatrače se nevinim sve dok se ne

dokaže njegova krivica na osnovu zakona.
3. Svako ko je optužen za krivično delo ima sledeča minimalna prava:
a. da u najkraćem mogućem roku, podrobno i na jeziku koji razume, bude
obavešten o prirodi i razlozima za optužbu protiv njega;
b. da ima dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane;
c. da se brani lično ili putem branioca koga sam izabere ili, ako nema dovo-
ljno sredstava da plati za pravnu pomoć, da ovu pomoć dobije besplatno kada
interesi pravde to zahtevaju;
d. da ispituje svedoke protiv sebe ili da postigne da se oni ispitaju i da se
obezbedi prisustvo i saslušanje svedoka u njegovu korist pod istim uslovima koji
važe za one koji svedoče protiv njega;
e. da dobije besplatnu pomoć prevodioca ako ne razume ili ne govori jezik
koji se upotrebljava na sudu.
Član 7.
Kažnjavanje samo na osnovu zakona
1. Niko se ne može smatrati krivim za krivično delo izvršeno činjenjem ili
nečinjenjem koje, u vreme kada je izvršeno, nije predstavljalo krivično delo po
unutrašnjem ili međunarodnom pravu. Isto tako, ne može se izreći stroža kazna od
one koja je bila propisana u vreme kada je krivično delo izvršeno.
2. Ovaj član ne utiče na suđenje i kažnjavanje nekog lica za činjenje ili ne-
činjenje koje se u vreme izvršenja smatralo krivičnim delom prema opštim pravnim
načelima koja priznaju civilizovani narodi.
Član 8.
Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života
1. Svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i
prepiske.
2. Javne vlasti neče se mešati u vršenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa
zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bez- bednosti,
javne bezbeđnosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili
kriminala, zaštite zdravlja ili morala ili radi zaštite prava i sloboda drugih.
Član 9,
Sloboda misli, savesti i veroispovesti
1. Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; ovo pravo
uključuje slobodu promene vere ili uverenja i slobodu čoveka da, bilo sam ili za-
jedno s drugima, javno ili privatno, ispoljava veru ili uverenje molitvom, propo-
vedi, običajima i obredom.
2. Sloboda ispovedanja vere ili ubeđenja može biti podvrgnuta samo onim
ograničenjima koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom društvu u
interesu javne bezbeđnosti, radi zaštite javnog reda, zdravlja ili morala, ili radi
zaštite prava i sloboda drugih.

-68-
 5. EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA - INTEGRALNI TEKST (1950-1994)

Član 10.
Sloboda izražavanja
1. Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu
posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez
mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj član ne sprečava države da
zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduzeča.
2. Pošto koriščenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti,
ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama
propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne
bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda
ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja
otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i
nepristrasnosti sudstva.
Član 11,
Sloboda okupljanja i udruživanja
1. Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruživanja s
drugima, uključujući pravo da osniva sindikat i učlanjuje se u njega radi zaštite
svojih interesa,
2. Za vršenje ovih prava neće se postavljati nikakva ograničenja osim onih
koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom društvu u interesu
nacionalne bezbednosti ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala,
zaštite zdravija ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih. Ovim se članom ne
sprečava zakonito ograničavanje vršenja ovih prava pripadnicima oružanih snaga,
policije ili državne uprave.
Član 12.
Pravo na zaključenje braka
Muškarci i žene odgovarajućeg uzrasta imaju pravo da stupaju u brak i zasni-
vaju porodicu u skladu s unutrašnjim zakonima koji uređuju vršenje ovog prava.
Član 13.
Pravo na delotvorni pravni lek
Svako kome su povređena prava i slobode predviđeni u ovoj Konvenciji ima
pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima, bez obzira jesu li povredu
izvršila lica koja su postupala u službenom svojstvu.
Član 14.
Zabrana diskriminacije
Uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje se bez
diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroi-
spovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom
nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

69
 5. EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA- INTEGRALNI TEKST (1950-1994)

Član 15.
Odstupanje u vanređnim okolnostima
1. U doba rata ili druge javne opasnosti koja preti opstanku nacije, svaka vi-
soka strana ugovornica može da preduzme mere koje odstupaju od njenih obaveza
po ovoj Konvenciji, i to u najnužnijoj meri koju iziskuje hitnost situacije, s tim da
takve mere ne budu u neskladu s njenim drugim obavezama prema međunarodnom
pravu.
2. Prethodna odredba ne dopušta odstupanja od člana 2, osim u pogledu smrti
prouzrokovane zakonitim ratnim postupcima, ili člana 3,4. (stav 1) i 7.
3. Svaka visoka strana ugovornica koja koristi svoje pravo da odstupi od od-
redbi Konvencije obaveštava u potpunosti generalnog sekretara Saveta Evrope o
merama koje preduzima i razlozima za njih. Ona takođe obaveštava generalnog
sekretara Saveta Evrope kada takve mere prestanu da deluju i kada odredbe
Konvencije ponovo počnu da se primenjuju u potpunosti.

Član 16.
Ograničenje političke aktivnosti stranaca
Nijedna odredba članova 10,11. i 14. neće se tumačiti tako da sprečava Visoke
strane ugovornice da ograničavaju političku đelatnost stranaca.

Član 17.
Zabrana zloupotrebe prava
Ništa u ovoj Konvenciji ne može se tumačiti tako da podrazumeva pravo bilo
koje države, grupe ili lica da se upuste u neku đelatnost ili izvrše neki čin koji je
usmeren na poništavanje bilo kog od navedenih prava i sloboda ili na njihovo
ograničavanje u većoj meri od one koja je predviđena Konvencijom.

Član 18.
Limit ograničenja prava
Ograničenja navedenih prava i sloboda koja su dozvoljena ovom Konvencijom
neće se primenjivati ni u koje druge svrhe sem onih zbog kojih su propisana.

Deo II
EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA
Član 19.
Uspostavljanje Suda
Da bi se obezbedilo poštovanje obaveza iz Konvencije i protokola uz nju koje
su prihvatile Visoke strane ugovornice, ustanovljava se Evropski sud za ljudska
prava, u daljem tekstu „Sud”. Sud će raditi kao stalni organ.

70
_________5. EVROPSKA KONVENCIJA 0 ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA - INTEGRALNI TEKST (1950-1994)_________________

Član 20.
Broj sudija
Sud se sastoji od onolikog broja sudija koliko je visokih strana ugovomica.
Član 21.
Us lovi za izbor
1. Sudije moraju imati visoki moralni ugled i posedovati kvalifikacije potrebne
za obavljanje visokih sudskih funkcija, odnosno biti priznati pravni stručnjaci.
2. Sudije služe u ličnom svojstvu.
3. Tokom svog mandata sudije se ne mogu baviti poslovima koji su nespojivi s
njihovom nezavisnošću, nepristrasnošću ili zahtevima stalne službe; sva pitanja u
vezi s primenom ovog stava rešava Sud,
Član 22.
Izbor sudija
1. Za svaku stranu ugovornicu sudiju bira Parlamentarna skupština većinom
glasova, sa liste od tri kandidata koje dotična visoka strana ugovornica predloži.
2. Isti postupak se primenjuje za popunu Suda u slučaju pristupanja novih
visokih strana ugovornica, kao i prilikom popunjavanja upražnjenih mesta.
Član 23.
Trajanje mandata
1. Sudije se biraju na period od šest godina. Oni se mogu ponovo birati.
Međutim, mandat jedne polovine sudija izabranih na prvim izborima ističe posle tri
godine.
2. Sudije čiji mandat ističe na kraju početnog trogodišnjeg perioda žrebom
određuje generalni sekretar Saveta Evrope neposredno posle izbora.
3. Da bi se obezbedilo da se, koliko je to moguće, mandat jedne polovine su -
dija obnavlja svake tri godine, Parlamentarna skupština može pre svakih sledećih
izbora odlučiti da mandat ili mandati jednog ili više sudija koji budu izabrani traju
duže ili kraće od šest godina, ali ne duže od devet i ne kraće od tri godine.
4. Kada je reč o više mandata, a Parlamentarna skupština primenjuje prethodni
stav, generalni sekretar Saveta Evrope žrebom raspoređuje mandate neposredno
posle izbora.
5. Sudija izabran na mesto sudije čiji mandat nije istekao obavlja dužnost svog
prethodnika do okončanja njegovog mandata.
6. Sudiji ističe mandat kada napuni sedamdeset godina života.
7. Sudije ostaju na dužnosti dok ne budu zamenjeni. Međutim, oni nastavljaju
da rade na predmetima koje su već uzeli u razmatranje.
Član 24.
Razrešenje
Sudija se ne može razrešiti svoje funkcije dok druge sudije ne odluče dvo-
trećinskom većinom da on više ne ispunjava potrebne uslove.

-71
 5. EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA- INTEGRALNI TEKST (1950-1994)

Član 25.
Sekretarijat i stručni saradnici
Sud ima sekretarijat čije se funkcije i organizacija određuju Poslovnikom Suda.
Sudu pomažu stručni saradnici.
Član 26,
Opšta seđnica Suda
Na opštoj sednici Sud
a. bira predsednika i jednog ili dva potpredsednika Suda na period od tri
godine; oni se mogu ponovo birati;
b. ustanovljava veća za određeni vremenski period;
c. bira predsednike veća Suda; oni se mogu ponovo birati;
d. usvaja poslovnik Suda; i
e. bira sekretara Suda i jednog ili više njegovih zamenika.
Član 27.
Odbori, veća i Veliko veće
1. Sud razmatra predmete u odborima od tri sudije, veću od sedam suđija i u
Velikom veću od sedamnaest sudija. Veća Suda uspostavljaju odbore za određeni
vremenski period.
2. Po službenoj dužnosti u sastav veća i Velikog veća ulazi sudija izabran sa
liste zainteresovane države ili, ako takvog nema ili nije u mogućnosti da učestvuje u
radu, drugo lice po njenom izboru koje će obavljati sudsku funkciju.
3. U sastav Velikog veća takođe ulaze predsednik i potpredsednici Suda,
predsednici veća i druge sudije izabrane u skladu s Poslovnikom Suda. Kada se
predmet iznese pred Veliko veće na osnovu člana 43, sudije članovi veća koje je
donelo presudu ne mogu učestvovati u radu Velikog veća, s izuzetkom predsednika
veća i sudije koji je izabran sa liste zainteresovane države.
Član 28,
Izjave odbora o neprihvatljivosti
Komitet može jednoglasnom odlukom da proglasi neprihvatljivom ili da skine
s liste predmeta pojedinačnu predstavku podne tu na osnovu člana 34, ako se takva
odluka može doneti bez daljeg ispitivanja. Ova odluka je konačna.
Član 29.
Odluke veća o prihvatljivosti i suštini stvari
1. Ako nije doneta odluka iz člana 28. veće odlučuje o prihvatljivosti i suštini
pojedinačnih predstavki podnetih na osnovu člana 34.
2. Veće odlučuje i o prihvatljivosti i suštini međudržavnih predstavki podnetih
na osnovu člana 33.
3. Odluka o prihvatljivosti se donosi posebno osim kada Sud, u izuzetnim
slučajevima, drukčije odluči.

-72“
 _________5. EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA - jNTEGHAIA'S TEKST ('1950-1994)_______________

Član 30.
Ustupanje nadležnosti Velikom veću
Ako se povodom predmeta koji veće razmatra pokrene neko ozbiljno pitanje od
značaja za tumačenje Konvencije ili protokola uz nju, ili ako rešenje pitanja pred
većem može da dovede do rezultata koji nije u saglasnosti s nekom prethodno
donetom presudom Suda, veće može, sve dok ne donese presudu, da ustupi
nadležnost Velikom veću, izuzev kada se tome protivi jedna od stranaka u sporu.
Član 31.
Ovlašćenja Velikog veća
Veliko veće
a. odlučuje u predstavkama podnetim na osnovu člana 33. i člana 34, kada mu
neko od veća ustupi nadležnost na osnovu člana 30. ili kada mu je predmet upućen
na osnovu člana 43; i
b. razmatra zahteve za savetođavna mišljenja podnete na osnovu člana 47.
Član 32.
Nadležnost Suda
1. Nadležnost Suda se proteže na sve predmete koji se tiču tumačenja i pri-
mene ove Konvencije i protokola uz nju, a koji su mu upućeni na osnovu člano va
33, 34. i 47.
2. U sporovima oko nadležnosti odlučuje Sud.
Član 33.
Međudržavni sporovi
Svaka visoka strana ugovornica može ukazati Sudu na svaku povredu odredbi
Konvencije ili protokola uz nju za koju smatra da se može pripisati nekoj drugoj
visokoj strani ugovornici.
Član 34.
Pojedinačne predstavke
Sud može da prima predstavke od svake osobe, nevladine organizacije ili grupe
lica koji tvrde da su žrtve povrede prava ustanovljenih Konvencijom ili protokolima
uz nju, učinjene od strane neke visoke strane ugovornice. Visoke strane ugo- vomice
obavezuju se da ni na koji način ne ometaju stvarno vršenje ovog prava.
Član 35.
Uslov i prihvatljivosti
1. Sud može uzeti predmet u postupak tek kada se iscrpu svi unutrašnji pravni
lekovi, u skladu sa opštepriznatim načelima međunarodnog prava, i u roku od šest
meseci od dana kada je povodom njega đoneta pravosnažna odluka.

- 73 -
 5. EVROPSKA KONVENCIJA OZA$TITI LJUDSKIH PRAVA - INTEGRALNI TEKST (1950-1994)

2. Sud ne postupa po pojedinačnoj predstavci pođnetoj na osnovu člana 34..

koja je
a. anonimna, ili
b. u suštini istovetna s predstavkom koju je Sud već razmatrao, ili koja je već
podneta nekoj drugoj međunarodnoj instanci radi ispitivanja, odnosno reša- vanja a
ne sadrži nove relevantne činjenice.
3. Sud proglašava neprihvatljivom svaku pojedinačnu predstavku pođnetu na
osnovu člana 34. za koju smatra da je nespojiva s odredbama Konvencije ili
protokola uz nju, očiglednu neosnovana, ili predstavlja zloupotrebu prava na
predstavku.
4. Sud odbacuje svaku predstavku koju smatra neprihvatljivom u smislu ovog
člana. On to može učiniti u svakoj fazi postupka.
Član 36.
Intervencija trećih lica
1. Visoka strana ugovornica čiji je podnosilac predstavke državljanin može
podneti pisani podnesak i uzeti učešće u raspravi u predmetima pred većem ili
Velikim većem.
2. Predseđnik Suda može u interesu ispravnog postupanja pozvati visoku
stranu ugovornicu koja nije strana u postupku ili svako zainteresovano lice koje
nije podnosilac predstavke da podnesu pisani podnesak ili uzmu učešće u
raspravi.
Član 37.
Brisanje predstavki
1. Sud u svakoj fazi postupka može odlučiti da izbriše predstavku sa liste
predmeta ako se na osnovu okolnosti može zaključiti:
a. da podnosilac predstavke ne namerava da dalje učestvuje u postupku; ili
b. da je stvar razrešena; ili
c. da iz bilo kojeg drugog razloga koji Sud utvrdi nije više opravdano nastaviti
sa ispitivanjem predstavke.
Međutim, Sud nastavlja s ispitivanjem predstavke ako je to potrebno radi
poštovanja ljudskih prava ustanovljenih Konvencijom i protokolima uz nju.
2. Sud može odlučiti da predstavku vrati na svoju listu predmeta ako smatra
da okolnosti to nalažu.
Član 38.
Ispitivanje predmeta i postupak prijateljskog poravnanja
1. Ako Sud proglasi predstavku prihvatljivom, on
a. nastavlja ispitivanje predmeta zajedno s predstavnicima stranaka i, ako je
to potrebno, preduzima istragu, za čije će mu efikasno sprovođenje države u pi-
tanju pružiti sve potrebne olakšice.
b. stavlja se na raspolaganje stranama u sporu kako bi se postiglo prijateljsko
poravnanje zasnovano na poštovanju ljudskih prava ustanovljenih Konvencijom i
protokolima uz nju.
2. Postupak koji se vodi na osnovu stava l.b poverljive je prirode.

7 4-
 ' S- EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠTm LJUDSKIH PRAVA - INTEGRALNI TEKST (1950-1994)

h Član 39.
Postizanje prijateljskog poravnanja
Ako se postigne prijateljsko poravnanje, Sud briše predmet sa svoje liste
odlukom koja sadrži kratak opis činjenica i postignutog rešenja.
Član 40.
Javna rasprava i uvid u spise
1. Rasprave su javne, sem kada Sud u posebnim okolnostima odluči drukčije.
2. Spisi deponovani kod Sekretara dostupni su javnosti, sem kada pređsed- nik
Suda odluči drukčije.
Član 41.
Pravično zadovoljenje
Kada Sud utvrdi prekršaj Konvencije ili protokola uz nju, a unutrašnje pravo
visoke strane ugovornice u pitanju omogućava samo delimičnu odštetu, Sud će, ako
je to potrebno, pružiti pravično zadovoljenje oštećenoj stranci.
Član 42.
Presude veća
Presude veća postaju pravosnažne u skladu s odredbama člana 44, stav 2.
Član 43.
Obraćanje Velikom veću
1. U roku od tri meseca od dana donošenja presude veća svaka stranka može,
u posebnim slučajevima, da zahteva da se predmet iznese pred Veliko veće.
2. Kolegijum od pet sudija Velikog veća prihvatiće zahtev ako se predmet tiče
nekog značajnog pitanja vezanog za tumačenje Konvencije ili ozbiljnog pitanja od
opšte važnosti.
3. Ako kolegijum prihvati zahtev, Veliko veće odlučuje o predmetu presudom.
Član 44.
Pravosnažne presude
1. Presuda Velikog veća je pravosnažna.
2. Presuda veća postaje pravosnažna
a. kada stranke izjave da neće zahtevati da se predmet iznese pred Veliko
veće; ili
b. tri meseca posle donošenja presude, ako se ne zatraži da se predmet iznese
pred Veliko veće; ili
c. kada kolegijum odbije zahtev za obraćanje Velikom veću na osnovu člana
43.
3. Pravosnažna presuda se objavljuje.
 5. EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŽTITI UUPSKtH PRAVA - INTEGRALNI TEKST' (1950-1994)

Član 45.
Obrazloženja presuda i odluka
1. Obrazloženje se daje za presude i za odluke kojima se predstavka proglašava
prihvatljivom ili neprihvatljivom.
2. Ako presuda u celosti ili jednom svom delu ne predstavlja jednoglasno
mišljenje sudija, svaki sudija ima pravo da iznese izdvojeno mišljenje.
Član 46.
Obaveznost i izvršenje presuda
1. Visoke strane ugovornice preuzimaju obavezu da se povinuju pravosna- znoj
presudi Suda u svakom predmetu u kome su stranke.
2. Pravosnažna presuda Suda se dostavlja Komitetu ministara koji nadgleda
njeno izvršenje
Član 47.
Savetodavna mišljenja
1. Na zahtev Komiteta ministara Sud može da daje savetodavna mišljenja o
pravnim pitanjima koja se tiču tumačenja Konvencije i protokola uz nju.
2. Takva mišljenja se ne mogu baviti pitanjima koja se odnose na sadržaj ili
obuhvat prava i sloboda ustanovljenih Delom I Konvencije i protokolima uz nju, kao
ni bilo kojim drugim pitanjem koje bi Sud ili Komitet ministara mogli da razmatraju u
vezi s postupcima koji se mogu pokrenuti u skladu sa Konvencijom.
3. Za odluke Komiteta ministara da zahteva savetodavno mišljenje Suda po-
trebna je većina glasova predstavnika koji imaju pravo da u Komitetu zasedaju.
Član 48.
Nadležnost Suda da daje savetodavna mišljenja
Sud odlučuje da li zahtev za davanje savetodavnog mišljenja koji podnese
Komitet ministara spada u njegovu nadležnost određenu članom 47.
Član 49.
Obrazloženje savetodavnih mišljenja
1. Savetodavna mišljenja Suda se obrazlažu.
2. Ako savetodavno mišljenje u celosti ili jednom svom delu ne predstavlja
jednoglasno mišljenje sudija, svaki sudija ima pravo da iznese izdvojeno mišljenje.
3. Savetodavna mišljenja Suda dostavljaju se Komitetu ministara.
Član 50.
Troškovi Suda
Troškove Suda snosi Savet Evrope.

-7 6-
 5. EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA - INTEGRALNI TEKST (1950-1094]

Član 51.
Privilegije i imuniteti suđija
Tokom vršenja svoje funkcije sudije uživaju privilegije i imunitete predviđene
članom 40. Statuta Saveta Evrope i sporazumima donetim na osnovu njega,
Deo III
OSTALE ODREDBE
Član 52.
Obaveštenja generalnom sekretaru
Po prijemu zahteva od generalnog sekretara Saveta Evrope, svaka visoka strana
ugovornica pružiče objašnjenje o načinu na koji njeno unutrašnje pravo obezbeđuje
stvarnu primenu svih odredaba ove Konvencije.
Član 53.
Obezbeđenje postojećih ljudskih prava
Nijedna odredba ove Konvencije neće se tumačiti tako da ograničava odnosno
ugrožava ljudska prava i osnovne slobode koji bi bili priznati po zakonima svake
visoke strane ugovornice ili po svakom drugom sporazumu čija je ona strana
ugovornica.
Član 54,
Ovlašćenja komiteta ministara
Ništa u ovoj Konvenciji ne dira u ovlašćenja koja su data Komitetu ministara
Statutom Saveta Evrope.
. Član 55.
Isključenje drugih načina za rešavanje sporova
Visoke strane ugovornice saglasile su se da se neće koristiti, izuzev ako postoji
poseban sporazum, postojećim međusobnim ugovorima, konvencijama ili
deklaracijama kako bi neki spor koji proizilazi iz tumačenja ili primene ove
Konvencije putem predstavke pođnele da se rešava nekim drugim načinom, a ne
onima koji su predviđeni ovom Konvencijom.
Član 56.
Teritorijalna primena
1. Prilikom ratifikacije, ili u svako doba posle toga, svaka država može izjaviti
putem notifikacije upućene generalnom sekretaru Saveta Evrope, da će se, u skladu
sa odredbama stava 4. ovog člana, ova Konvencija primenjivati na sve ili na neku od
teritorija za čije je međunarodne odnose odgovorna.
2. Konvencija će se primenjivati na teritoriju ili teritorije označene u notifi-
kaciji počev od tridesetog dana po prijemu ove notifikacije od strane generalnog
sekretara Saveta Evrope.

7 7-
 5. EVROPSKA KONVHNOM O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA - INTEGRALNI TEKST (1950-1994)

3.Pri primeni odredaba ove Konvencije na takvim teritorijalna vodice se računa o

lokalnim potrebama.
4.Svaka država koja je daia izjavu u suglasnosti sa stavom 1. ovog člana može
u svako doba posle toga izjaviti da prihvata nadležnost Suda, u pogledu primanja
predstavki od pojedinaca, nevladinih organizacija ili grupa lica prema odredbama
člana 34. ove Konvencije, a u odnosu na neku ili više teritorija na koje se izjava
odnosi.
Član 57.
Rezerve
1.Prilikom potpisivanja ove Konvencije ili prilikom deponovanja instrumenta
ratifikacije, svaka država može staviti rezervu na svaku pojedinu odredbu Konvencije
u obimu u kojem neki zakon koji je tada na snazi na njenoj teritoriji nije saglasan sa
tom odredbom. Rezerve opsteg karaktera nisu dozvoljene na osnovu ovog člana.
2.Svaka rezerva stavljena na osnovu ovog člana sadrži kratku izjavu u zakonu u
pitanju.
Član 58.
Otkazivanje
1.Visoka strana ugovornica može otkazati ovu Konvenciju tek po proteku pet
godina od dana kada je postala strana ugovornica i to putem otkaza sa še~
stomesečnim otkaznim rukom, koji se dostavlja generalnom sekretaru Saveta
Evrope, koji o tome obaveštava druge visoke strane ugovornice.
2. Otkaz ne može imati za posledicu da se visoka strana ugovornica u pitanju
oslobodi svojih obaveza prema ovoj Konvenciji u pogledu svake radnje učinjene do
dana kada je otkaz počeo da dejstvuje, a koja bi mogla da predstavlja kršenje tih
obaveza.
3. Pod ovim istim uslovima, svaka visoka strana ugovornica koja prestane da
bude članica Saveta Evrope prestaje da bude i ugovornica ove Konvencije.
4. Saglasno odredbama prethodnih stavova, Konvencija se može otkazati u
odnosu na svaku teritoriju za koju je saglasno odredbama člana 56. izjavljeno da se
primenjuje.
Član 59.
Potpis i ratifikacija
1. Ova Konvencija je otvorena za potpis članicama Saveta Evrope. Ona se
ratifikuje. Ratifikacije se đeponuju kod generalnog sekretara Saveta Evrope.
2. Ova Konvencija stupa na snagu posle deponovanja deset instrumenata
ratifikacije.
3. U pogledu svakog potpisnika koji je bude ratifikovao posle toga, Kon-
vencija stupa na snagu na dan kada ovaj đeponuje svoj instrument ratifikacije.
4. Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava sve članice Saveta Evrope o
stupanju na snagu ove Konvencije, u imenima visokih strana ugovornica koje su
je ratifikovale i o svim instrumentima ratifikacije naknadno deponovanim.

-78 ~
 5. EVROPSKA KONVENCIJA 0 ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA - INTEGRALNI TEKST (1950-1994)

Sačinjeno u Rimu, dana 4. novembra 1950, na engleskom i francuskom jeziku,

pri čemu su oba teksta podjednako verodostojna, u jednom primerku koji se
pohranjuje u arhivi Saveta Evrope. Generalni sekretar ce dostaviti overene prepiše
svakoj potpisnici.
PROTOKOL broji.*)
(Pariz, 20. marta 1952. g)
Vlade potpisnice, kao članice Saveta Evrope,
Rešene da pređuzmu korake da bi osigurale skupno sprovođenje izvesnih prava
i sloboda koji nisu uključeni u Deo I Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnov-
anih sloboda, potpisane u Rimu 4. novembra 1950. (u daljem tekstu "Konvencija”),
Sporazumele su se o sledećem:
Član 1.
Zaštita imovine
Svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine.
Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima
predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.
Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravo države da pri-
menjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala koriščenje imovine u skladu s
opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni.
Član 2.
Pravo na obrazovanje
Niko ne može biti lišen prava na obrazovanje. U vršenju svih svojih funkcija u
oblasti obrazovanja i nastave država poštuje pravo roditelja da obezbeđe obra-
zovanje i nastavu koji su u skladu s njihovim verskim i filozofskim uverenjima.
Član 3.
Pravo na slobodne izbore
Visoke strane ugovornice se obavezuju da u primerenim vremenskim raz-
macima održavaju slobodne izbore s tajnim glasanjem, pod uslovima koji obez-
beđuju slobodno izražavanje mišljenja naroda pri izboru zakonodavnih tela.
Član 4.
Teritorijalna primena
Svaka visoka strana ugovornica može prilikom potpisivanja ili ratifikacije, ili u
svako doba posle toga, dostaviti generalnom sekretaru Saveta Evrope izjavu

*) Protokol I (ETS No. 9) usvojen je 20. marta 1952, a stupio na snagu 18. maja 1954. godine. Ra-
tifikovale su ga sve države koje su ratifikovale Konvenciju ili joj pristupile osim Andore, Gru zije
i Švajcarske (stanje na dan 23. juna 1999. g.)
Naslov originala: Protocol to the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamen-
tal Freedoms

- 79
 5. EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA - INTEGRALNI TEKST (1950-1994)

o tome u kom obimu prihvata đa se odredbe ovog Protokola primenjuju na teritorij

ama za čije je međunarodne odnose odgovorna, a koje je označila u izjavi.
Svaka visoka strana ugovornica koja je dostavila izjavu u smislu prethodnog
stava može naknadno da dostavi novu izjavu kojom menja uslove sadržane u ranijoj
izjavi ili ukida primenu odredbi ovog Protokola u odnosu na bilo koju teritoriju.
Izjava data u skladu sa ovim članom smatraće se kao da je data u skladu sa
stavom 1. člana 56. Konvencije.
Član 5.
Odnos sa konvencijom
U pogledu Visokih strana ugovornica odredbe člana 1, 2, 3. i 4. ovog Protokola
smatraju se dodatnim članovima Konvencije i sve odredbe Konvencije pri- menjuju
se u skladu s tim.
Član 6.
Potpis i ratifikacija
Ovaj Protokol je otvoren za potpis članicama Saveta Evrope koje su potpi-
snice Konvencije: on se ratifikuje istovremeno ili posle ratifikacije Konvencije.
On stupa na snagu posle deponovanja deset instrumenata ratifikacije. U pogledu
svake potpisnice koja ga bude ratifikovala posle toga, Protokol stupa na snagu na
dan kada ona deponuje svoj instrument ratifikacije.
Instrumenti ratifikacije deponuju se kod generalnog sekretara Saveta Evrope,
koji če sve članice obavestiti u imenima onih članica koje su izvršile ratifikaciju.
Sačinjeno u Parizu, dana 20. marta 1952, na engleskom i francuskom jeziku,
pri Čemu su oba teksta podjednako verodostojna, u jednom primerku koji se po-
hranjuje u arhivi Saveta Evrope. Generalni sekretar če dostaviti overene prepiše
vladi svake države potpisnice.
PROTOKOL BROJ 2
kojim se Evropskom sudu za ljudska prava
daje nadležnost da daje savetodavna mišljenja*)
(Strazbur, 6. maja 1963. godine)

Države potpisnice, članice Saveta Evrope,

Imajući u vidu odredbe Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih slo-
boda, potpisane u Rimu 4. novembra 1950. (u daljem tekstu „Konvencija”), a
naročito član 19. kojim se, pored drugih organa, ustanovljava Evropski sud za
ljudska prava (u daljem tekstu „Sud”);

*) Protokol II (ETS No.44) usvojen je 6. maja 1963, a stupio na snagu 21. septembra 1970. godi-
ne. Prema stanju na dan 23. juna 1999. g. ratifikovale su ga, odnosno pristupile mu, sve
države članice Konvencije.
Naslov originala: Proiocol No. 2 to the Convention for the Protection of Human Rights and
Fun- đamental Freedoms Conferring upon the.European Court of Human
Rights Competence to giveAdvisory Opinions

- 80 -
 5. EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA - INTEGRALNI TEKST (1950-1994)

.Smatrajući da bi bilo korisno da Sud dobije nadležnost da pod određenim

uslovima daje savetodavna mišljenja,
Sporazumele su se u sledećem:
Član 1.
1. Na zahtev Komiteta ministara Sud može da daje savetodavna mišljenja o
spravnim pitanjima koja se tiču tumačenja Konvencije i protokola uz nju.
2. Takva mišljenja se ne mogu baviti pitanjima koja se odnose na sadržaj ili
obuhvat prava i sloboda ustanovljenih Delom I Konvencije i protokolima uz nju, kao
ni bilo kojim drugim pitanjem koje bi komisija, Sud ili Komitet ministara mogli da
razmatraju u vezi s postupcima koji se mogu pokrenuti u skladu sa Konvencijom.
3. Za odluke Komiteta ministara da zahteva savetodavno mišljenje Suda
potrebna je dvotrećinska većina glasova predstavnika koji imaju pravo da u Ko-
mitetu zasedaju.
Član 2.
Sud odlučuje da li zahtev za davanje savetodavnog mišljenja koji podnese
Komitet ministara spada u njegovu savetodavnu nadležnost određenu članom 1.
ovog Protokola.
Član 3.
1. Kada odlučuje o zahtevima za davanje savetodavnog mišljenja, Sud zase- đa
u opštoj sednici,
2. Savetodavna mišljenja Suda se obrazlažu.
3. Ako savetodavno mišljenje u celosti ili jednom svom đelu ne predstavlja
jednoglasno mišljenje sudija, svaki sudija ima pravo da iznese izdvojeno mišljenje.
4. Savetodavna mišljenja Suda dostavljaju se Komitetu ministara.
Član 4.
Ovlašćenja Suda na osnovu člana 55. Konvencije proširuju se i na sačinja-
vanje poslovnika i utvrđivanje postupka za koje Sud nađe da su potrebni za
ostvarenje svrhe ovog Protokola.
Član 5.
1. Ovaj Protokol je otvoren za potpisivanje državama članicama Saveta
Evrope potpisnicama Konvencije, koje mogu postati njegove strane ugovornice:
a. potpisom bez rezerve u pogledu ratifikacije ili prihvatanja;
b. potpisom sa rezervom u pogledu ratifikacije ili prihvatanja, posle kojeg
sledi ratifikacija ili prihvatanje.
Instrumenti ratifikacije ili prihvatanja deponuju se kod generalnog sekretara
Saveta Evrope.
2. Ovaj Protokol stupa na snagu čim sve države ugovornice Konvencije po-
stanu ugovornice ovog Protokola u skladu sa odredbama stava 1. ovog člana.
3. Od trenutka kada ovaj Protokol stupi na snagu, njegovi Članovi 1. do 4.
smatraju se sastavnim delom Konvencije.

6* Ljudske slobode i prava - tom 1 - 81 -

 5. EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA - INTEGRALNI TEKST (1950-1994)

4. Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava države članice Saveta: Evrope

o:
a. svakom potpisu bez rezerve u pogledu ratifikacije ili prihvatanja;
b. svakom potpisu sa rezervom u pogledu ratifikacije ili prihvatanja;
c. deponovanju nekog instrumenta ratifikacije ili prihvatanja;
d danu stupanja na snagu ovog Protokola u skladu sa stavom 2. ovog člana.
U potvrdu čega su dole potpisani, propisno ovlaščeni u tom cilju, potpisali
ovaj Protokol.
Sačinjeno u Strazburu, dana 6. maja 1963, na engleskom i francuskom jeziku,
pri čemu su oba teksta podjednako merodavna, u jednom primerku koji se
pohranjuje u arhivi Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope će dostaviti
overene prepiše svakoj državi potpisnici.

PROTOKOL BROJ 4
kojim se obezbeđuju izvesna prava i slobode
koji nisu uključeni u Konvenciju i u Prvi protokol*)
(Strazbur, 16. septembra 1963)
Vlade potpisnice, kao članice Saveta Evrope,
Rešene da preduzmu korake da bi osigurale skupno sprovođenje izvesnih
prava i sloboda koji nisu uključeni u Deo I Konvencije za zaštitu ljudskih prava i
osnovnih sloboda, potpisane u Rimu 4. novembra 1950. (u daljem tekstu „Kon-
vencija”), i članove 1. do 3. Prvog protokola uz Konvenciju, potpisanog u Parizu
20. marta 1952,
Sporazumele su se u sledećem:
Član 1.
Zabrana dužničkog zatvora
Niko se ne može lišiti slobode samo zato što nije u stanju da ispuni ugovornu
obavezu.
dan 2.
Sloboda kretanja
1. Svako ko se zakonito nalazi na teritoriji jedne države ima, na toj teritoriji
pravo na slobodu kretanja i slobodu izbora boravišta.
2. Svako je slobodan da napusti bilo koju zemlju, uključujući i sopstvenu.
3. Nikakva ograničenja ne mogu se postaviti u odnosu na vršenje ovih prava
sem onih koja su u skladu sa zakonom i koja su neophodna u demokratskom

*) Protokol IV (ETS No.46) usvojen je 16. septembra 1963, a stupio na snagu 2. maja 1968. godi-
ne. Ratifikovale su ga sve države članice Konvencije, osim: Andore, Bugarske, Gruzije,
Grčke, Lihtenštajna, Malte, Španije, Švajcarske, Turske i Velike Britanije.
Naslov originala: Protocol No.4 to the Convention for the Protection of Human Rights and
FundamentaI Freedoms Securing Certain Rights and Freedoms other than
Those fnduded in the Convention and in Protocol No.l

- 82 -
 5, EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠTITI UUDSK1H PRAVA - INTEGRALNI TEKST (1950-1994)

društvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne sigurnosti, radi očuvanja javnog
poretka, za sprečavanje kriminala, za zaštitu zdravlja ili morala ili radi zaštite prava i
sloboda drugih.
4. Prava iz stava 1. mogu se, takođe, u izvesnim oblastima podvrgnuti ogra-
ničenjima koja su uvedena u skladu sa zakonom i opravdana javnim interesom u
demokratskom društvu.
Član 3.
Zabrana proterivanja sopstvenih državljana
1. Niko ne može biti proteran, bilo pojedinačnom bilo kolektivnom merom, s
teritorije države čiji je državljanin.
2. Niko ne može biti lišen prava da uđe na teritoriju države čiji je državljanin.
Član 4.
Zabrana grupnog proterivanja stranaca
Zabranjeno je kolektivno proterivanje stranaca.
Član 5.
Teritorijalna primena
1. Svaka visoka strana ugovornica može prilikom potpisivanja ili ratifikacije,
ili u svako doba posle toga, dostaviti generalnom sekretaru Saveta Evrope izjavu u
tome u kom obimu prihvata da se odredbe ovog Protokola primenjuju na teri-
torijalna za čije je međunarodne odnose odgovorna, a koje je označila u izjavi.
2. Svaka visoka strana ugovornica koja je dostavila izjavu u smislu prethodnog
stava može naknadno da dostavi novu izjavu kojom menja uslove sadržane u ranijoj
izjavi ili ukida primenu odredbi ovog Protokola u odnosu na bilo koju teritoriju.
3. Izjava data u skladu s ovim članom smatraće se kao da je data u skladu sa
stavom 1. člana 56. Konvencije.
4. Teritorija svake države na koju se primenjuje ovaj Protokol na osnovu ra-
tifikacije ili prihvatanja, i svaka teritorija na koju se ovaj Protokol primenjuje na
osnovu izjave te države date na osnovu ovog člana, smatraju se odvojenim teri-
torijalna u smislu člana 2. i 3.
5. Država koja je dala izjavu u skladu sa stavom 1. ili 2. ovog člana može u
svako doba izjaviti u ime jedne ili više teritorija na koje se izjava odnosi da prihvata
nadležnost Suda da prima predstavke od pojedinaca, nevladinih organizacija ili
grupa pojedinaca prema odredbama člana 34. Konvencije, a u vezi članova 1. do 4.
ovog Protokola.
Član 6.
Odnos s konvencijom
U pogledu Visokih strana ugovornica odredbe člana 1. do 5. ovog Protokola
smatraju se dodatnim članovima Konvencije i sve odredbe Konvencije primenjuju
se u skladu s tim.

- 83 -
 5. EVROPSKA KONVENCIJA O ZAČUTI LJUDSKIH PRAVA - INTEGRALNI TEKST (1950-1994)

Član 7.
Potpis i ratifikacija
1. Ovaj Protokol je otvoren za potpis članicama Saveta Evrope koje su pot-
pisnice Konvencije; on se ratifikuje istovremeno ili posle ratifikacije Konvencije.
On stupa na snagu posle đeponovanja pet instrumenata ratifikacije. U pogledu
svake potpisnice koja ga bude ratifikovala posle toga, Protokol stupa na snagu na
dan kada ona đeponuje instrument ratifikacije.
2. Instrumenti ratifikacije deponuju se kod generalnog sekretara Saveta
Evrope, koji će sve članice obavestiti o tome koje su članice izvršile ratifikaciju.
U potvrdu čega su dole potpisani, propisno ovlašćeni u tom cilju, potpisali
ovaj Protokol.
Sačinjeno u Strazburu, dana 16. marta 1963, na engleskom i francuskom je-
ziku, pri čemu su oba teksta podjednako merodavna, u jednom primerku koji se
pohranjuje u arhivi Saveta Evrope. Generalni sekretar će dostaviti overene pre-
piše svakoj državi potpisnici.

PROTOKOL BROJ 6
o ukidanju smrtne kazne")
(Strazbur, 28. aprila 1983)

Države članice Saveta Evrope, potpisnice ovog Protokola uz Konvenciju za

zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, potpisanu u Rimu 4. novembra 1950.
(u daljem tekstu „Konvencija”),
Smatrajući da promene do kojih je došlo u nekoliko država članica Saveta
Evrope izražavaju opštu težnju ka ukidanju smrtne kazne,
Sporazumele su se u sledećem:

Član 1.
Ukidanje smrtne kazne
Smrtna kazna se ukida. Niko se ne može osuditi na smrtnu kaznu ili pogubiti.
Član 2.
Smrtna kazna za vreme rata
Država može u svom zakonodavstvu da predvidi smrtnu kaznu za đela
izvršena u doba rata ili neposredne ratne opasnosti; takva kazna primeniće se
samo u slučajevima predviđenim zakonom i u skladu s njegovim odredbama.
Država obaveštava generalnog sekretara Saveta Evrope o odgovarajućim
odredbama tog zakona. *)

*) Protokol VI (ETS No. 114) usvojen je 28. aprila 1983, a stupio na snagu 1. marta 1985.
godine. Ratifikovale su ga, odnosno pristupile mu sve države članice Konvencije, osim:
Albanije, Gruzije, Poljske, Rusije, Turske i Ukrajine. U maju i junu 1999. g. potpisali su:
Bugarska, Kipar i Gruzija, a 8. jula 1999, godine ratifikovala Litvanija. Kipar je pristupio 19.
januara 2000. godine Naslov originala: ProtocolNo.6 to the Convention for the Proteciion of
Human Rights and Fun- dammtal Freedoms concerning the AbolUion of the Death Penalty.

84
 5, EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠTITi UUPSK1H PRAVA - INTEGRALNI TEKST (1950-1994)

Član 3.
Zabrana odstupanja
Nijedna odredba ovog Protokola ne može se ukinuti na osnovu člana 15.
Konvencije.
Član 4.

Zabrana rezervi
Na odredbe ovog Protokola ne mogu se stavljati rezerve na osnovu člana
57. Konvencije.
Član 5.
Teritorijalna primena
1. Svaka država može, prilikom potpisivanja ili kada deponuje instrument
ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja, da odredi teritoriju ili teritorije na koje se
ovaj Protokol primenjuje.
2. Svaka država može, u svako doba posle toga, putem izjave upućene general-
nom sekretaru Saveta Evrope, da proširi primenu ovog Protokola na bilo koju drugu
teritoriju označenu u izjavi. U pogledu takve teritorije Protokol stupa na snagu prvog
dana meseca koji nastupa posle dana kada generalni sekretar primi takvu izjavu.
3. Svaka izjava učinjena na osnovu prethodna dva stava može, u pogledu te-
ritorije označene u njoj, da se povuče putem izjave upućene generalnom sekre-
taru. Povlačenje izjave ima đejstvo od prvog dana meseca koji nastupa nakon
dana kada je generalni sekretar primio takvo obaveštenje.
Član 6.
Odnos sa konvencijom
U pogledu Visokih strana ugovornica odredbe člana 1. do 5. ovog Protoko-
la smatraju se dodatnim članovima Konvencije i sve odredbe Konvencije pri-
menjuju se u skladu s tim.

Član 7.
Potpis i ratifikacija
Ovaj Protokol je otvoren za potpis državama članicama Saveta Evrope koje su
potpisnice Konvencije. On se ratifikuje, prihvata ili odobrava. Država članica Saveta
Evrope ne može da ratifikuje, prihvati ili odobri ovaj Protokol ako nije istovremeno
ili prethodno ratifikovala Konvenciju. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili
odobrenja se deponuju kod generalnog sekretara Saveta Evrope.
Član 8.

Stupanje na snagu
1. Ovaj Protokol stupa na snagu prvog dana meseca koji nastupa posle dana
kada je pet država članica Saveta Evrope izrazilo svoj pristanak da ih ovaj Protokol
obavezuje u skladu sa odredbama člana 7.

85 -
 5. EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA - INTEGRALNI TEKST (1950-1994)

2. U pogledu svake države članice koja posle toga izrazi svoj pristanak daje ovaj
Protokol obavezuje, on stupa na snagu prvog dana meseca koji nastupa posle dana
kada je deponovan instrument ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja.
Član 9.
Deponovanje
Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava države članice Saveta Evrope oč
a. svakom potpisu;
b. deponovanju instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja;
c. svakom datumu stupanja na snagu ovog Protokola u skladu sa
članovima
5. i 8.
d. svakoj kojoj drugoj radnji, obaveštenju ili saopštenju u vezi s ovim Proto--;
kolom.
U potvrdu čega su dole potpisani propisno ovlaščeni u tom cilju, potpisali:; ovaj
Protokol.
Sačinjeno u Strazburu, dana 28. aprila 1983, na engleskom i francuskom jeziku,
pri čemu su oba teksta podjednako verodostojna, u jednom primerku koji se
pohranjuje u arhivi Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope će dostaviti
overene prepiše svakoj državi članici Saveta Evrope.

PROTOKOL BROJ T)
(Strazbur 22. novembar 1984.)
Države potpisnice, članice Saveta Evrope,
Rešene da preduzmu dalje korake da bi osigurale skupno sprovođenje izve- :
snih prava i sloboda putem Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih slo- ■
boda, potpisane u Rimu 4. novembra 1950. (u daljem tekstu „Konvencija”).
Sporazu mele su se u sleđećem:
Član 1.
Zaštita u postupku proterivanja stranaca
1. Stranac koji zakonito boravi na teritoriji jedne države ne može se iz nje
proterati, osim na osnovu odluke donete u skladu sa zakonom, i ima pravo:
a. da iznese razloge kojima osporava proterivanje;
b. da se njegovo slučaj preispita; i
c. da u tu svrhu bude zastupljen pred nadležnim organom ili licem ili licima
koja taj organ odredi.
2. Stranac se može proterati i pre nego što iskoristi svoja prava prema
stavu
1. a, b. i c. ovog člana, ako je proterivanje neophodno u interesu javnog reda ili se
temelji na razlozima nacionalne bezbednosti. *)
*) Protokol VII (ETS No.117) usvojen je 22. novembra 1984, a stupio na snagu 1. novembra 1988.
godine. Ratifikovale su ga, odnosno pristupile mu sve države članice Konvencije osim
Andore, Belgije, Bugarske, Kipra, Gruzije, Nemačke SR, Irske, Lihtenštajna, Malte, Holandi-
je, Poljske, Portugala, Spanije, Turske i Velike Britanije.
Naslov originala: Protocol No. 7 to the Convention for the Protection of Human Rights and Fun-
damental Freedoms

86
 s. EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA - INTEGRALNI TEKST (1950-1994)

Član 2.
Pravo na žalbu u krivičnim stvarima
1. Svako ko je odlukom suda osuđen za krivično delo ima pravo da njegovu
osudu ili kaznu preispita viši sud. Ostvarivanje ovog prava, uključujući i osnove za
njegovo korišćenje, uređuje se zakonom.
2. Ovo pravo može trpeti izuzetke kada je reč o delima manjeg značaja, koja su
određena zakonom, ili u slučajevima kada je licu u pitanju u prvom stepenu sudio
najviši sud ili je bilo osuđeno na osnovu žalbe na oslobađajuću presudu.
Član 3.
Naknada zbog pogrešne osude
Ako je neko lice bilo pravosnažnom presudom osuđeno zbog krivičnog dela i
ako je kasnije njegova presuda bila ukinuta ili je bio pomilovan zbog toga što neka
nova ili novootkrivena činjenica neosporno ukazuje da se radilo o sudskoj grešci,
lice koje je pretrpelo kaznu kao posleđicu takve osude dobiđe naknadu u skladu sa
zakonom ili praksom dotične države, osim ako ne dokaže da je ono u potpunosti ili
delimično odgovorno za to što nepoznata činjenica nije blagovremeno otkrivena.
Član 4.
Non bis in idem
Nikome se ne može ponovo suditi niti se može ponovo kazniti u krivičnom
postupku u nadležnosti iste države za delo zbog kojeg je več bio pravosriažno
oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.
2. Odredbe prethodnog stava ne sprečavaju, ponovno otvaranje postupka u
skladu sa zakonom i krivičnim postupkom date države, ako postoje dokazi o novim
ili novootkrivenim činjenicama, ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede
koja je mogla da utiče na njegov ishod.
3. Ovaj se član ne može staviti van snage na osnovu člana 13. Konvencije.
Član 5.
Jednakost supružnika
U vezi s brakom, u toku braka i u slučaju njegovog raskida, supružnici su
ravnopravni u pogledu međusobnih građanskopravnih prava i obaveza i u svom
odnosu prema deci. Ovim se članom države ne sprečavaju da preduzimaju neo-
phodne mere u interesu dece.
Član 6.
Teritorijalna primena
1. Svaka država može, prilikom potpisivanja ili kada deponuje instrument
ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja, da odredi teritoriju ili teritorije na koje se ovaj
Protokol primenjuje i da navede stepen u kome će se njegove odredbe pri- menjivati
na tim teritorij ama.

- 87
 5- EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA - INTEGRALNI TEKST (1950-1994)

2. Svaka država može u svako doba posle toga, putem izjave upućene gene-
ralnom sekretaru Saveta Evrope, da proširi primenu ovog Protokola na bilo koju
drugu teritoriju označenu u izjavi, U pogledu takve teritorije Protokol stupa na snagu
prvog dana meseca koji nastupa posle protoka đvomesečnog perioda od dana kada
generalni sekretar primi takvu izjavu.
3. Svaka izjava učinjena na osnovu prethodna dva člana može, u pogledu te-
ritorije označene u njoj, da se povuče ili izmeni putem izjave upućene general-^ nom
sekretaru. Povlačenje ili izmena izjave ima dejstvo od prvog dana meseca: koji
nastupa posle protoka đvomesečnog perioda od dana kada generalni sekre-; tar primi
takvu izjavu.
4. Izjava data u skladu sa ovim članom smatraće se kao da je đata u skladu;:: sa
stavom 1, člana 56. Konvencije.
5. Teritorija svake države na koju se primenjuje ovaj Protokol na osnovu ra-:
tifikacije, prihvatanja i odobrenja, i svaka teritorija na koju se ovaj Protokol pri-
menjuje na osnovu izjave te države na osnovu ovog člana, mogu se smatrati;
odvojenim teritorijama u smislu člana 1.
6. Država koja je dala izjavu u skladu sa stavom 1. ili 2. ovog člana može u
svako doba izjaviti u ime jedne ili više teritorija na koje se izjava odnosi da prihvata
nadležnost Suda da prima predstavke od pojedinaca, nevladinih organizacija ili grupa
pojedinaca prema odredbama člana 34. Konvencije, a u vezi članova 1. do 5. ovog
Protokola.
Član 7.
Odnos sa konvencijom
U pogledu Visokih strana ugovornica odredbe člana 1. do 6. ovog Protokola
smatraju se dodatnim članovima Konvencije i sve odredbe Konvencije pri- menjuju
se u skladu s tim.
Član 8.
Potpis i ratifikacija
Ovaj Protokol je otvoren za potpis članicama Saveta Evrope koje su potpisnice
Konvencije. On se ratifikuje, prihvata ili odobrava. Država članica Saveta Evrope ne
može da ratifikuje, prihvati ili odobri ovaj Protokol ako nije istovremeno ili
prethodno ratifikovala Konvenciju. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja
se deponuju kod generalnog sekretara Saveta Evrope.
Član 9.
Stupanje na snagu
1. Ovaj Protokol stupa na snagu prvog dana meseca koji nastupa posle protoka
đvomesečnog perioda od dana kada je sedam država članica Saveta Evrope izrazilo
svoj pristanak da ih ovaj Protokol obavezuje u skladu sa odredbama člana 8.
2. U pogledu svake države članice koja posle toga izrazi svoj pristanak da je
ovaj Protokol obavezuje, on stupa na snagu prvog dana meseca koji nastupa posle
protoka đvomesečnog perioda od dana kada je deponovan instrument ratifikacije,
prihvatanja ili odobrenja.

-88 -
 5, EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠUTI LJUDSKIH PRAVA - INTEGRALNI TEKST (1950-1994)________________

Član 10.
Đeponovanje
Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava države članice Saveta Evrope o:
a. svakom potpisu;
b. deponovanju instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja;
c. svakom datumu stupanja na snagu ovog Protokola u skladu sa članovima 6.
i 9;
đ. svakoj drugoj radnji, obavestenju ili saopštenju u vezi s ovim Protokolom.
U potvrdu čega su dole potpisani, propisno ovlašćeni u tom cilju, potpisali
ovaj Protokol.
Sačinjeno u Strazburu, dana 22. novembra 1984, na engleskom i francuskom
jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako verodostojna, u jednom pri- merku koji se
pohranjuje u arhivi Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope će dostaviti
overene prepiše svakoj državi članici Saveta Evrope.
PROTOKOL BROJ 10*)
(Strazbur, 25. mart 199)
Države Članice Saveta Evrope, potpisnice ovog Protokola uz Konvenciju za
zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, potpisanu u Rimu 4. novembra 1950. (u
daljem tekstu „Konvencija”) ,
Smatrajući da je uputno izmeniti član 32. Konvencije, a u nameri da se smanji
dvotrećinska većina koja je njime određena,
Složile su se o sledećem:
Član 1.
U članu 32. stav 1. Konvencije, briše se reč „dvotrećinskom”.
Član 2.
1. Ovaj Protokol je otvoren za potpis državama članicama Saveta Evrope
potpisnicama Konvencije, koje mogu izraziti svoj pristanak:
a. potpisom bez rezerve u pogledu ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja: ili
b. potpisom podložnim ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju, posle koga sledi
ratifikacija, prihvat ili odobrenje.
2. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja đeponuju se kod Gene-
ralnog sekretara Saveta Evrope.
Član 3.
Ovaj Protokol stupa na snagu pivog dana meseca koji nastupa posle protoka
tromesečnog perioda od dana kada sve potpisnice Konvencije izraze svoj pristanak
da ih ovaj Protokol obavezuje u skladu sa odredbama člana 2.

*) Protokol X (ETS No. 146) usvojen je 25. marta 1992, a stupice na snagu onda kada ga usvoje sve
države članice Konvencije, (još ga nisu ratifikovale, odnosno pristupile mu, prema stanju na dan 23.
juna 1999. sledeće države: Albanija, Andora, Bugarska, Hrvatska, Francuska, Gruzija, Grčka,
Mađarska, Island, Letonija, Litvanija, Molđavija, Španija, Makedonija, Turska i Ukrajina). Naslov
originala: Protocol No. 10 to the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamentai
Freedoms

89 -
 5. EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠUTI UUDSKIH PRAVA - INTEGRALNI TEKST (1950-1994)

Član 4.
Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava države članice Saveta Evrope o:
a. svakom potpisu;
b. deponovanju instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja;
c. datumu stupanja na snagu ovog Protokola u skladu sa članom 3;
đ. svakoj drugoj radnji, obaveštenju ili saopštenju u vezi s ovim Protokolom.
U potvrdu čega su dole potpisani, propisno ovlaščeni u tom cilju, potpisali ;; ovaj
Protokol.
Sačinjenu u Strazburu, dana 25, marta 1992, na engleskom i francuskom je-;;
ziku, pri čemu su oba teksta podjednako verodostojna, u jednom primerku koji se
pohranjuje u arhivi Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope će do-;: staviti
overene prepiše svakoj državi članici Saveta Evrope.

PROTOKOL BROJ 11*)

(Strazbur, 11. maja 1994)
Ovde su izostavljeni čl. 1. i 2. Protokola br. 11 jer su u celini uneti u Konvenciju
i Protokole 1, 4, 6, 7. i 9. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i \
osnovnih sloboda, kojim se rekonstruiše njome ustanovljeni nadzorni mehanizam
Države članice Saveta Evrope, potpisnice ovog Protokola uz Konvenciju za
zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda potpisanu u Rimu 4. novembra 1950. (u
daljem tekstu „Konvencija”),
Smatrajući da je hitno potrebna rekonstrukcija nadzornog mehanizma usta-
novljenog Konvencijom da bi se održala i poboljšala njegova đelotvornost u zaštiti
ljudskih prava i osnovnih sloboda, a naročito s obzirom na narastanje broja
predstavki i uvećanja članstva Saveta Evrope;
Smatrajući da je, prema tome, poželjno da se dopune pojedine odredbe :
Konvencije, posebno radi zamene postojeće Evropske komisije i Evropskog suda za
ljudska prava novim stalnim Sudom;
Imajući u vidu Rezoluciju broj 1. usvojenu na Evropskoj ministarskoj kon-
ferenciji o ljudskim pravima održanoj u Beču 19. i 20. marta 1985;
Imajući u vidu Preporuku 1194 (1992), usvojenu od Parlamentarne skupštine
Saveta Evrope 6. oktobra 1992;
Imajući u vidu odluku šefova država i vlada članica Saveta Evrope da se pristupi
reformi nadzornog mehanizma, prema Bečkoj deklaraciji od 9. oktobra 1993;
Sporazumele su se sledeće:
Cl. 1. i 2, izostavljeni
Član 3.
1. Ovaj Protokol je otvoren za potpisivanje od strane država članica Saveta
Evrope potpisnica Konvencije, koje mogu izraziti svoj pristanak:
a. potpisom bez rezerve u pogledu ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja; ili

*) Protocol XI (ETS No. 155) usvojen je 11. maja 1994, a stupio na snagu 1. novembra 1998. godine.
Ratifikovale su ga sve države članice Konvencije.
Naslov originala: Protocol No.II to the Convention for the Proteciion of Human Rights and pun-
damental Freedoms restmcturing the Control Machinery Established thereby

-9 0-
 5. EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA - INTEGRALNI TEKST (1950-1994)

b. potpisom podložnim ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju, posle kojeg sledi

ratifikacija, prihvatanje ili odobrenje.
2. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja deponuju se kod gene-
ralnog sekretara Saveta Evrope.
Član 4.
Ovaj Protokol stupa na snagu prvog dana prvog meseca posle isteka perioda od
jedne godine od dana kada su sve strane ugovornice Konvencije izrazile svoj
pristanak saglasno članu 3. da ih ovaj Protokol obavezuje. Izbori za nove sudije i
druge aktivnosti u vezi uspostave novog Suda u skladu s odredbama ovog Protokola
mogu se vršiti od dana kada su sve strane ugovornice Konvencije izrazile svoj
pristanak da ih Protokol obavezuje.

Član 5.
1. Mandati sudija, članova Komisije, sekretara i zamenika sekretara ističu kada
ovaj Protokol stupi na snagu, osim u slučajevima iz stava 3. i 4. ovog člana.
2. Predstavke koje Komisija razmatra, a koje nisu proglašene prihvatljivim do
dana kada ovaj Protokol stupi na snagu, razmatrače Sud u skladu sa odred bama
Protokola.
3. Predstavke proglašene za prihvatljive zaključno sa danom kada ovaj Pro-
tokol stupi na snagu, članovi Komisije nastavljaju da razmatraju tokom perioda od
jedne godine posle tog datuma. Predstavke čije razmatranje nije zaključeno tokom
pomenutog roka upućuju se Sudu koji ih razmatra kao prihvatljive predmete u
skladu sa odredbama ovog Protokola.
4. Sto se tiče predstavki u vezi kojih je Komisija pusle stupanja na snagu ovog
Protokola usvojila izveštaj u skladu sa pređašnjim članom 31. Konvencije, izveštaj
se upućuje strankama koje ne smeju da ga objave. Predmet se može uputiti Sudu u
skladu sa odredbama koje su se primenjivale pre negu što je ovaj Protokol stupio na
snagu. Kolegijum Velikog veća određuje da li će jedno od veća ili Veliko veće
odlučivati u predmetu.
Ako o predmetu odlučuje veće, njegova odluka je pravosnažna. Predmete koji
nisu upućeni Sudu razmatra Komitet ministara u skladu sa odredbama pre- đašnjeg
člana 32. Konvencije.
5. Predmeti koje razmatra Sud, a povodom kojih nije doneta odluka do mo-
menta stupanja na snagu ovog Protokola, upućuju se Velikom veću koje ih razmatra
u skladu sa odredbama ovog Protokola.
6. Predmete koje razmatra Komitet ministara, a u kojima do dana stupanja na
snagu ovog Protokola nije doneta odluka na osnovu pređašnjeg člana 32.
Konvencije, rešava Komitet ministara u skladu s tim članom.
Član 6.
Ako je visoka strana ugovornica dala izjavu kojom priznaje ovlaščenja Komisi-
je ili nadležnost Suda na osnovu pređašnjih članova 25. i 46. Konvencije u pogledu
sporova koji su nastali ili činjenica koje su se desile posle davanja takve izjave, to
ograničenje nastavlja da važi i za nadležnost Suda na osnovu ovog Protokola.

9 1-
 :
5; EVROPSKA KONVENCIJA O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA - INTEGRALNI TEKST(1950-1994)______________

Član 7.
Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava države članice Saveta Evrope o:
a. svakom potpisu;
b. deponovanju instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja;
c.danu stupanja na snagu ovog Protokola ili neke od njegovih odredbi u skladu
sa članom 4; i
d. svakoj drugoj radnji, obaveštenju ili saopštenju u vezi s ovim Protokolom.
U potvrdu čega su dole potpisani, propisno ovlašćeni u tom cilju, potpisali
ovaj Protokol.
Sačinjeno u Strazburu, dana 11. maja 1994, na engleskom i francuskom jeziku,
pri čemu su oba teksta podjednaku verodostojna, u jednom primerku koji se
pohranjuje u arhivi Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope će dostaviti
overene prepiše svakoj državi članici Saveta Evrope.

Pregled derogiranih, odnosno implementiranih Protokola koji nisu uneti u ovu

knjigu:
- Protokol III (ETS No. 45) usvojen je 6. maja 1963. a stupio na snagu 21.
septembra 1970. godine. Ratifikovale su ga, odnosno pristupile mu sve države članice
Konvencije.
Naslov originala: Protocol No. 3 to the Convention for the Protection of Hu-
man Rights and Fundamental Freedoms amending Articles 29,
30 and 34 ofthe Convention.

Protokol V (ETS No. 55) usvojen je 20. januara 1966. a stupio na snagu 20.
decembra 1971. godine. Ratifikovale su ga, odnosno pristupile mu, sve države
članice Konvencije.
Naslov originala: Protocol No. 5 to the Convention for the Protection of Hu-
man Rights and Fundamental Freedoms amending Articles
22 and 40 ofthe Convention.

- Protokol VIII (ETS No. 118) usvojen je 19. marta 1985. a stupio na
snagu
1. januara 1990. godine. Ratifikovale su ga, odnosno pristupile mu, sve države
članice Konvencije.
Naslov originala: Protocol No. 8 to the Convention for the Protection of Human
Rights and Fundamental Freedoms.

- Protokol IX (ETS No. 140) usvojen je 6. novembra 1990. a stupio na snagu

1. oktobra 1994. godine. Ratifikovale su ga sve države članice konvencije, osim
Albanije, Andore, Bugarske, Hrvatske, Francuske, Gruzije, Grčke, Islanda,
Letonije, Li- tvanije, Malte, Moldavije, Španije, Makedonije, Turske, Ukrajine i
Velike Britanije.
Naslov originala: Protocol No. 9 to the Convention for the Protection of Human
Rights and Fundamental Freedoms.
 6, KONVENCIJA
PROTIV TORTURE I DRUGIH SUROVIH, NELJUDSKIH
ILI PONIŽAVAJUĆIH KAZNI I POSTUPAKA*
(Njujork, 10. decembra 1984. godine)
Države članice ove konvencije,
Smatrajući da, shodno principima Povelje Ujedinjenih nacija, priznavanje
jednakih i neotuđivih prava svih članova ljudske porodice predstavlja osnove
slobode, pravde i mira u svetu,
Smatrajući da ta prava proističu iz dostojanstva neodvojivog od ljudske
ličnosti, Smatrajući da su države dužne da, na osnovu Povelje, naročito člana 55.
podstiču opšte i stvarno poštovanje prava čoveka i osnovnih sloboda,
Vodeći računa o članu 5. Opšte deklaracije o pravima čoveka i o članu 7.
Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima prema kojima niko ne
može biti podvrgnut torturi, niti surovim, neljudskim ili ponižavajućim kaznama ili
postupcima, Vodeći računa, takođe, o Deklaraciji o zaštiti svih lica od mučenja i
drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni ili postupaka, koju je usvojila
Generalna skupština 9. decembra 1975. godine,
U želji da povećaju efikasnost borbe protiv mučenja i drugih surovih, ne-
ljudskih ili ponižavajućih kazni ili postupaka u čitavom svetu,
Saglasile su se o sledećem:
P RV I D E O
Član 1.
1. U smislu ove konvencije, izraz „tortura” označava svaki akt kojim se jed-
nom licu namerno nanose bol ili teške fizičke ili mentalne patnje u cilju dobijanja

* Konvencija usvojena od strane Generalne skupštine UN 10. decembra 1984. a stupila na snagu 26.
juna 1987. godine. Članice ove konvencije su 118 država - pregled u prilogu.
Jugoslavija je ratifikovala ovu konvenciju 20. juna 1991. godine („Službeni list SF.RJ” - Među-
narodni ugovori, br. 9/1991), sa slededom izjavom:
- Jugoslavija priznaje, u skladu sa članom 21. stav 2. Konvencije, nadležnost Komiteta protiv
torture da prima i razmatra saopštenja u kojima jedna država Članica tvrdi da druga država
članica ne ispunjava svoje obaveze na osnovu ove konvencije;
- Jugoslavija priznaje, u skladu sa članom 22. stav 1. Konvencije, nadležnost Komiteta protiv
torture da prima i razmatra saopštenja koja su im dostavili pojedinci ili su dostavljena u ime
pojedinaca koji su pod njenom jurisdikcijom i koji tvrđe da su žrtve kršenja odredaba Konvencije
od strane neke države članice (član 3. Zakona o ratifikaciji).
Matični organ za izvršavanje i primenu ove konvencije je Savezno ministarstvo pravde.
Naslov originala: Convention against Torture and Other CruelInhuman or Degrading Treatment
or Punishment.

-9 3-
 6. KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA PROTIV TORTURE (1984)

od njega ili nekog trećeg lica obaveštenja ili priznanja ili njegovog kažnjavanja za
delo koje je to ili neko treće lice izvršilo ili za čije izvršenje je osumnjičeno, zastra-
šivanja tog lica ili vršenja pritiska na njega ili zastrašivanja ili vršenja pritiska na neko
treće lice ili iz bilo kojeg drugog razloga zasnovanog na bilo kom obliku dis-
kriminacije ako taj boi ili te patnje nanosi službeno lice ili bilo koje drugo lice koje •
deluje u službenom svojstvu ili na njegov podsticaj ili sa njegovim izričitim ili pre-
ćutnim pristankom. Taj izraz se ne odnosi na bol ili patnje koje su rezultat isključivo
zakonitih sankcija, neodvojivih od tih sankcija ili koje te sankcije prouzrokuju,
2. Ovaj član je bez štete po bilo koji međunarodni instrument ili bilo koji
nacionalni zakon koji sadrži ili može zadržavati odredbe šireg značaja.
Član 2.
1. Svaka država članica preduzima zakonske, administrativne, sudske ili druge
efikasne mere kako bi sprečila izvršenje akata torture na teritoriji pod njenom
jurisdikcijom.
2.Kao opravdanje za torturu ne može se navoditi nikakva izuzetna okolnost bilo
da se radi o ratnom stanju ili opasnosti od rata, unutrašnjoj političkoj nestabilnosti ili
bilo kom drugom vanrednom stanju.
3. Kao opravdanje za torturu ne može se navoditi naredba neke pretpostavljene
ličnosti ili organa vlasti.
Član 3.
1. Ni jedna država članica neće proterati, isterati niti izručiti jedno lice drugoj
državi ako postoje ozbiljni razlozi da se posumnja da može biti podvrgnuto torturi.
2. Da bi utvrdili postojanje takvih razloga, nadležni organi vodice računa o
svim relevantnim okolnostima, uključujući, eventualno, postojanje niza siste-
matskih, ozbiljnih, očiglednih ili masovnih povreda prava čoveka u toj državi.
Član 4.
1.Svaka država članica nastoji da se prema njenom krivičnom pravu sva akta
torture smatraju krivičnim delima. Isti je slučaj i sa pokušajem vršenja torture ili
nekog drugog akta koji izvrši neko lice, a koji predstavlja saučesništvo ili uče-
stvovanje u aktu torture.
2. Svaka država članica određuje za ova krivična dela odgovarajuće kazne
kojima je uzeta u obzir njihova težina.
Član 5.
1. Svaka država članica preduzima potrebne mere kako bi utvrdila svoju
nadležnost za krivična dela spomenuta u članu 4. u sledećim slučajevima:
(a) ako je krivično delo izvršeno na teritoriji pod jurisdikcijom spomenute
države ili na vazduhoplovima ili brodovima upisanim u toj državi;
(b) ako je navodno izvršilac krivičnog dela državljanin spomenute države;
(c) ako je žrtva državljanin spomenute države i ako ona to smatra potrebnim.
2. Svaka država članica preduzima, takođe, potrebne mere kako bi utvrdila
svoju nadležnost za spomenuta krivična dela u slučaju da je navodni izvršilac tih
dela na teritoriji pod njenom jurisdikcijom i da ga spomenuta država ne izručuje,
shodno članu 8. jednoj od država spomenutih u tački 1. ovog člana.

9 4-
 6, KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA PROTIV TORTURE (1984)

- 3. Ova Konvencija ne isključuje ničiju krivičnu nadležnost zasnovanu na na-

cionalnom zakonodavstvu.
Član 6.
1. Ako smatra da je okolnostima to opravdano, nakon razmatranja obave-
štenja kojima raspolaže, svaka država članica na čijoj se teritoriji nalazi lice za koje
se sumnja da je izvršilo krivično đelo spomenuto u članu 4. obezbeđuje hapšenje tog
lica ili preduzima sve potrebne sudske mere kako bi obezbedila njegovu prisutnost.
To hapšenje i te mere treba da budu u skladu sa zakonodavstvom spomenute države;
one se mogu sprovoditi samo u roku potrebnom za pokretanje krivičnog gonjenja ili
postupka za izdavanje.
2. Spomenuta država prethodno neodložno vrši istragu radi utvrđivanja
činjenica.
3. Svako lice uhapšeno u skladu s tačkom 1. ovog člana može neodložno da
stupi u kontakt sa najbližim ovlašćenim predstavnikom države čije državljanstvo ima
ili, ako je reč o apatridu, sa predstavnikom države u kojoj ima uobičajeno
prebivalište.
4. Ako je jedna država uhapsila jedno lice, u skladu s odredbama ovog člana,
ona o tom hapšenju i okolnostima kojima se opravdava to hapšenje odmah oba-
veštava države spomenute u tački 1. člana 5. Država, koja sprovodi prethodnu is-
tragu spomenutu u tački 2. ovog člana ubrzo o tome saopštava zaključke spome-
nutim državama i obaveštava ih o tome da li namerava da vrši svoju nadležnost.
Član 7.
1. Država članica na teritoriji pod čijom jurisdikcijom je otkriven navodni
izvršilac krivičnog đela spomenutog u članu 4. ako ne izvrši izdavanje tog izvrši-
oca, u slučajevima spomenutim u članu 5. podnosi predmet nadležnim organima
kako bi sproveli krivični postupak.
2. Ti organi donose odluku pod istim uslovima kao i za svako drugo teško
krivično delo opšteg prava u skladu s pravnim propisima te države. U slučajevima
spomenutim u tački 2. člana 5. dokazna pravila koja se primenjuju na gonjenje i na
osudu ni na koji način nisu manje stroga od pravila koja se primenju- ju u
slučajevima spomenutim u tački 1. člana 5.
3. Svako lice koje se goni za bilo koje krivično delo spomenuto u tački 4. ima
zagarantovano pravo na pravično postupanje u svim fazama postupka.
Član 8.
1. Krivična dela spomenuta u tački 4. se automatski unose u svaki ugovor o
izdavanju zaključen između država članica. Države članice se obavezuju da če uneti
spomenuta krivična dela u svaki ugovor o izdavanju koji budu zaključile između
sebe.
2. Ako jednoj državi članici koja izdavanje uslovljava postojanjem ugovora
druga država članica, sa kojom nije vezana ugovorom o izdavanju, podnese zah- tev
za izdavanje, ona može ovu konvenciju smatrati kao pravnu osnovu za izdavanje u
pogledu spomenutih krivičnih dela. Izdavanje zavisi od drugih uslova predviđenih
pravom zamoljene države.
3. Države članice koje izdavanje ne uslovljavaju postojanjem ugovora me-
đusobno priznaju spomenuta krivična dela kao slučajeve za izdavanje u uslovima
predviđenim pravom zamoljene države.
-95
 6. KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA PROTIV TORTURE (1984)

4. Između država članica spomenuta krivična dela se smatraju, radi izdavanja,

kao učinjena, kako prema mestu njihovog izvršenja tako i prema teritoriji pod ju-
risdikcijom država koje su dužne da utvrde svoju nadležnost prema tački 1. člana 5.
Član 9.
1. Države članice pružaju jedne drugima najširu moguću pravnu pomoć u;:
svakom krivičnom postupku u vezi s krivičnim đelima spomenutim u članu 4.
uključujući i dostavljanje svih dokaznih elemenata kojima raspolažu i koja su;:
potrebna radi postupka.
2. Države članice izvršavaju svoje obaveze u skladu s tačkom 1. ovog člana ;
shodno svakom ugovoru o pravnoj pomoći koji može postojati između njih.
Član 10.
1. Svaka država članica će se starati da upoznavanje i informisanje o zabrani
torture bude sastavni deo obrazovanja civilnog ili vojnog osoblja zaduženog 1 za
primenu zakona, medicinskog osoblja, vršilaca javnih funkcija i ostalih lica koja na
bilo koji način mogu učestvovati u čuvanju, saslušanju ili ophođenju sa nekom
uhapšenom, ili pritvorenom ili zatvorenom osobom.
2. Svaka država članica unosi spomenutu zabranu u utvrđena pravila ili uputstva
u vezi s obavezama i dužnostima tih lica.
Član 11.
Svaka država članica vrši sistematski nadzor nad pravilima, uputstvima, me-
todama! praksom saslušanja i nad odredbama u vezi sa čuvanjem i postupanjem na
bilo koji način sa uhapšenim, pritvorenim ili zatvorenim licima na nekoj teritoriji pod
njenom jurisdikcijom, a radi sprečavanja svakog slučaja torture.
Član 12.
Svaka država članica se stara da nadležni organi neodložno izvrše nepristra- snu
istragu svaki put kad postoje opravdani razlozi da se posumnja da je akt torture
izvršen na nekoj teritoriji pod njenom jurisdikcijom.
Član 13.
Svaka država članica obezbeđuje svakom licu koje tvrdi da je bilo podvrgnuto
torturi na nekoj teritoriji pod njenom jurisdikcijom pravo da se žali nadležnim organi-
ma spomenute države koji će neodložno i nepristrasno ispitati slučaj. Preduzeće se
mere radi obezbeđenja zaštite lica koje se žalilo i lica kao svedoka od svakog lošeg
postupanja ili bilo kakvog zastrašivanja zbog podnesene žalbe ili bilo kakve date
izjave.
Član 14.
1. Svaka država članica, u svom pravnom sistemu, garantuje žrtvi nekog akta
torture pravo dobijanja naknade i pravednog i odgovarajućeg obeštećenja, uključujući
sredstva potrebna za njegovu što potpuniju rehabilitaciju. U slučaju smrti žrtve akta
torture, imaoci prava te žrtve polažu pravo na obeštećenje.
2. Ovaj član ne isključuje nikakvo pravo na obeštećenje koje bi imala žrtva ili
bilo koje drugo lice u skladu s nacionalnim zakonodavstvom.

- 96 -
 6. KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA PROTIV TORTURE (1984)

Član 15.
Svaka država članica se stara da izjava za koju se dokaže da je dobijena tor-
turom ne može da bude navedena kao dokazni element u nekom postupku, osim
protiv lica optuženog za torturu da bi se utvrdilo da je izjava data.
Član 16.
1. Svaka država članica se obavezuje da će na teritoriji pod svojom jurisdik-
cijom zabraniti primenu drugih dokumenata o uvođenju surovih, neljudskih ili
ponižavajućih kazni ili postupaka, a koja nisu akta torture utvrđena u članu 1. ako
takva akta vrši predstavnik javne funkcije ili neko drugo lice koje istupa u
službenom svojstvu ili na njegovo podsticanje ili sa njegovim izričitim ili prećut-
nim pristankom. Posebno, obaveze navedene u čl. 10,11,12. i 13. primenjuju se tako
što će pojam torture biti zamenjen pojmom drugih oblika surovih, neljudskih ili
ponižavajućih kazni ili postupaka.
2. Odredbe ove konvencije ne idu na štetu odredaba bilo kog međunarodnog
instrumenta ili nacionalnog zakona koji zabranjuju surove, neljudske ili ponižavajuće
kazne ili postupke ili koji se odnose na izdavanje ili proterivanje.
DRUGI DEO
Član 17.
1. Obrazovan je Komitet protiv torture (u daljem tekstu: Komitet) čije su
funkcije definisane. Komitet čini deset eksperata visokih moralnih kvaliteta čija je
kompetentnost u oblasti prava čoveka priznata i koji zasedaju u ličnom svojstvu.
Eksperte biraju države članice, vodeći računa o pravednoj geografskoj zastupljenosti
i značaju učešća u radu Komiteta nekih lica sa pravnim iskustvom.
2. Članovi Komiteta se biraju tajnim glasanjem prema listi kandidata koje
odrede države članice. Svaka država članica može odrediti jednog kandidata koga
bira među svojim državljanima. Države članice imaju u vidu značaj činjenice da
određeni kandidati istovremeno budu članovi Komiteta za prava čoveka, osnovanog
u skladu s Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, koji su
spremni da budu članovi Komiteta protiv torture.
3. Članovi Komiteta se biraju prilikom sastanaka država članica koje saziva
generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija i koji se održavaju svake druge
godine. Na tim sastancima, na kojima kvorum čine dve trećine država članica, za
članove Komiteta biraju se kandidati koji dobiju najveći broj glasova i apsolutnu
većinu glasova predstavnika država članica koji su prisutni i koji glasaju.
4. Prvi izbori će se obaviti najkasnije šest meseci posle datuma stupanja na
snagu ove konvencije. Četiri meseca najmanje pre datuma svakog izbora, generalni
sekretar Organizacije ujedinjenih nacija upućuje pismo državama članicama i poziva
ih da svoje kandidature podnesu u roku od tri meseca. Generalni sekretar sačinjava
listu prema alfabetskom redu svih tako određenih kandidata, navodeći države članice
koje su ih odredile i dostavlja je državama članicama.
5. Članovi Komiteta se biraju na četiri godine. Oni se mogu ponovo izabrati
ako budu ponovo kandidovani. Međutim, mandat pet članova izabranih na prvim
izborima prestaje nakon dve godine. Neposredno posle prvih izbora, ime tih pet
članova izvlači žrebom predsednik sastanka spomenutog u tački 3. ovog člana.

7* Ljudske slobode i prava - tom I 97

 6. KONVENCIJA UJEDINJENIH NACfJA PROTIV TORTURE (1984)

6.Ako jedan član Komiteta premine, razreši se funkcija ili iz bilo kog razloga
više ne bude u stanju da obavlja svoje funkcije u Komitetu, država članica koja ga je
odredila imenuje drugog eksperta, svog državljanina koji ostaje u Komitetu za
preostalo vreme mandata, pod rezervom odobrenja većine država članica. Smatra se
da je ovo odobrenje dobijeno, osim ako polovina država članica ili više od polovine
ne iznese suprotno mišljenje u roku od šest nedelja od trenutka kada ih generalni
sekretar Organizacije ujedinjenih nacija obavesti o predloženom imenovanju.
7. Države članice snose troškove članova Komiteta za period u kome obavljaju
funkcije u Komitetu.
Član 18.
1. Komitet bira svoj biro za period od dve godine. Članovi biroa mogu biti
ponovo birani.
2. Komitet sam utvrđuje svoj poslovnik. Taj poslovnik, međutim, treba da
sadrži naročito sledeće odredbe:
(a) za kvorum je potrebno prisustvo šest članova;
(b) odluke Komiteta usvajaju se većinom glasova prisutnih članova.
3.Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija stavlja na raspolaganje
Komitetu osoblje i prostorije koji su mu potrebni za efikasno obavljanje poslova
poverenih mu u.skladu sa ovom konvencijom.
4. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija saziva prvi sastanak
članova Komiteta. Posle svog prvog sastanka, Komitet se sastaje u svim prilikama
predviđenim njegovim poslovnikom.
5. Države članice snose troškove održavanja sastanaka država članica i Ko-
miteta, uključujući plaćanje Organizaciji ujedinjenih nacija svih troškova, kao što su
troškovi osoblja i prostorije koje Organizacije bude angažovala u skladu sa stavom 3.
ovog člana.
Član 19.
1.Države članice podnose Komitetu, posredstvom generalnog sekretara
Organizacije ujedinjenih nacija, izveštaj o merama koje su preduzele da bi ispunile
svoje obaveze u skladu sa ovom konvencijom, u roku od godinu dana, računajući
od dana stupanja na snagu Konvencije za zainteresovanu državu članicu. Zatim,
države članice svake četvrte godine podnose dopunski izveštaj o svim novim
preduzetim merama i druge izveštaje koje Komitet zatraži.
2. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija dostavlja izveštaj svim
državama članicama.
3. Komitet razmatra svaki izveštaj i može da daje uopštene komentare o iz-
veštaju koje oceni potrebnim i dostavlja ih svakoj zainteresovanoj državi članici. Ta
država članica može da ih dostavi Komitetu kao odgovor na sve primedbe koje
smatra korisnim.
4. Komitet može odlučiti da u godišnjem izveštaju, koji sačinjava u skladu sa
članom 24. ponovi sve komentare koje je formulisao u skladu sa tačkom 3. ovog
člana, zajedno sa primedbama koje su po tom pitanju dobijene od zainte- resovane
države članice. Ako zainteresovana država članica to zahteva, Komitet, takođe,
može ponoviti izveštaj koji je podneo na osnovu tačke 1. ovog člana.

98-
 6. KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA PROTIV TORTURE (1984)

Član 20.
1. Ako Komitet primi verodostojna obaveštenja za koja mu se učini đa sadrže
pouzdana obaveštenja o tome da se tortura sistematski primenjuje na teritoriji jedne
države članice, on poziva tu državu da sarađuje u razmatranju tih obaveštenja i da
ga, u tom cilju, obavesti o svojim opaskama o tom pitanju.
2. Vodeći računa o svim primedbama koje eventualno podnese zaintereso- vana
država članica i o ostalim odgovarajućim obaveštenjima kojima raspolaže, Komitet
može, ako to smatra opravdanim, da zaduži jednog ili više svojih članova da pristupe
poverljivoj istrazi i da mu o tome hitno podnesu izveštaj.
3. Ako se istraga sprovodi u skladu sa tačkom 2. ovog člana, Komitet traži
saradnju zainteresovane države članice. U dogovoru sa tom državom članicom, a
radi istrage, može se predvideti poseta teritoriji te države.
4. Nakon što razmotri zaključke koje mu član ili članovi podnesu shodno tač-
ki 2. ovog člana, Komitet dostavlja te zaključke zainteresovanoj državi članici, kao i
sve komentare i sugestije koje smatra umesnim imajući u vidu datu situaciju.
5. Celokupna aktivnost Komiteta spomenuta u tač. 1. do 4. ovog člana po-
verljiva je, a u svim etapama tog rađa teži se postizanju saradnje sa državom čla-
nicom. Kada završi rad u vezi sa istragom vođenom u skladu sa tačkom 2. i nakon
konsultovanja sa zainteresovanom državom članicom, Komitet može odlučiti da se u
godišnji izveštaj koji on sačinjava u skladu sa članom 24. unese kratak izveštaj o
rezultatima rađa.
Član 21.
1. Svaka država članica ove konvencije može, u skladu sa ovim članom, izjaviti
u svakom trenutku da priznaje da je Komitet nadležan da prima i razmatra
saopštenja u kojima jedna država članica tvrdi da neka druga država članica ne
ispunjava svoje obaveze na osnovu ove konvencije. Ta saopštenja se mogu primati i
razmatrati u skladu sa ovim članom samo ako potiču od države članice koja je dala
izjavu đa priznaje, što se nje tiče, nadležnost Komiteta. Komitet ne prima nikakvo
saopšterije koje se odnosi na državu članicu koja nije dala takvu izjavu. Navedena
procedura se primenjuje u vezi sa saopštenjima koja se prime u skladu sa ovim
članom:
(a) Ako država članica ove konvencije smatra da neka druga država takođe
članica Konvencije ne primenjuje odredbe Konvencije, ona može, pismenim putem,
da skrene pažnju toj državi na to pitanje. U roku od tri meseca, računajući od datuma
prijema saopštenja, država kojoj je to saopštenje upućeno dostaviće državi koja je
uputila saopštenje, objašnjenje ili bilo koju drugu pismenu izjavu kojom se
objašnjavaju pitanja i koja treba da sadrži što je moguće više i što korisnija
obaveštenja o pravilima postupka i o pravnim sredstvima, bilo da su već korišćena,
bilo da se koriste ili se tek mogu koristiti;
(b) Ako u roku od šest meseci, računajući od datum kada država kojoj je saop-
štenje upućeno primi to originalno saopštenje, pitanje ne bude rešeno na zado-
voljstvo dveju zainteresovanih država članica, obe imaju pravo da podnesu to pitanje
Komitetu, upućujući po jedno saopštenje Komitetu i drugoj zainteresovanoj državi;

-99-
 6. KONVENCIJA UJEDINJENIH NACUA PROTIV TORTURE (1984)

(c) Komitet može biti nadležan za predmet koji mu je podnesen u skladu sa'
ovim članom samo nakon što bude siguran da su sva raspoloživa interna pravna
sredstva iskoriščena i iscrpljena, u skladu sa opštepriznatim principima međuna-
rodnog prava. To pravilo se ne primenjuje u slučajevima u kojima žalidbeni postupci
prekoračuju razumne rokove niti u slučajevima u kojima je malo verovatno da če
žalidbeni postupci dati zadovoljenje licu koje je žrtva kršenja ove konvencije;
(d) Komitet održava svoje sednice iza zatvorenih vrata kada razmatra saop-
štenja predviđena ovim članom;
(e) Pod rezervom odredaba stava
(c) Komitet stavlja svoje dobre usluge na raspolaganje zainteresovanim dr-
žavama članicama kako bi postigle mirno rešenje pitanja, zasnovano na poštovanju
obaveza predviđenih ovom konvencijom. U tom cilju, Komitet može, ako to smatra
potrebnim, osnovati ad hoc komisiju za pomirenje;
(f) U svakom sporu koji mu je podnesen u skladu sa ovim članom, Komitet
može da zatraži od zainteresovanih država članica navedenih u stavu (b) da mu
dostave sva odgovarajuća obaveštenja;
(g) Zainteresovane države članice navedene u stavu (b) imaju pravo da budu
zastupljene za vreme dok Komitet razmatra predmete i da daju primeđbe usmeno ili
pismeno ili i u jednoj i u drugoj formi;
(h) Komitet mora pođneti izveštaj u roku od dvanaest meseci računajući od
dana kada je primio saopštenje navedeno u stavu (b):
(i) Ako je bilo moguće naći rešenje u skladu sa odredbama stava (e),
Komitet se u svom izveštaju ograničava na kratko iznošenje činjenica i
postignutog rešenja;
(ii) Ako se rešenje nije moglo naći u skladu sa odredbama stava (e), Komitet se u
svom izveštaju ograničava na kratko iznošenje činjenica; tekst pismenih primedaba i
zapisnik o usmenim primedbama koje su iznele zainteresovane države članice dodaju
se izveštaju.
Za svaki predmet izveštaj se dostavlja zainteresovanim državama članicama,
2. Odredbe ovog člana stupaju na snagu kada pet država članica ove konven-
cije daju izjavu predviđenu tačkom 1. ovog člana. Spomenutu izjavu država članica
đeponuje kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija koji kopije te
izjave dostavlja drugim državama članicama. Izjava se može povući u svakom
trenutku saopštenjem upućenim generalnom sekretaru. To povlačenje je bez štete po
razmatranje svakog pitanja koje je predmet saopštenja već dostavljenog u skladu sa
ovim članom; nikakvo drugo saopštenje jedne države članice neće se primiti u
skladu sa ovim članom nakon što generalni sekretar primi saopštenje o povlačenju
izjave, osim ako zainteresovana država članica ne đa novu izjavu.
Član 22.
1. Svaka država članica ove konvencije može, shodno ovom članu, izjaviti u
svakom trenutku da priznaje da je Komitet nadležan da primi i razmatra saopštenja
koja su mu dostavili pojedinci ili su dostavljena u ime pojedinaca koji su pod
njenom jurisdikcijom i koji utvrde da su žrtve kršenja odredaba Konvencije od
strane neke države članice. Komitet ne prima nikakvo saopštenje koje se odnosi na
jednu državu članicu koja nije dala takvu izjavu.

-100-
 (i. KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA PROTIV TORTURE (1984)
ii-—------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ —....................—

II? 2. Komitet oglašava neprihvatljivim svako saopštenje koje je podneseno u Skladu

sa ovim članom, a koje je anonimno ili za koje on smatra da predstavlja ^zloupotrebu
prava na podnošenje takvih saopštenja ili da je nespojivo sa odred- : bama ove
konvencije.
3. Pod rezervom odredaba tačke 2. svako saopštenje koje mu je podneseno u
skladu sa ovim članom Komitet upućuje državi članici ove konvencije koja je dala
izjavu u skladu sa tačkom 1, a koja je navodno prekršila bilo koju odredbu
Konvencije. U roku sleđećih šest meseci, spomenuta država podnosi Komitetu
pismeno objašnjenje ili izjavu kojom se objašnjavaju pitanja i navode, u slučaju
potrebe, mere koje bi ona mogla preduzeti radi poboljšanja situacije.
4. Komitet razmatra saopštenja koja je primio u skladu sa ovim članom, vodeći
računa o svim informacijama koje su mu podneli pojedinci ili su podnesene u ime
pojedinaca ili su ih podnele zainteresovane države članice.
5. Komitet neće razmatrati ni jedno saopštenje pojedinca u skladu sa ovim
članom, a da se prethodno ne uveri u sledeće:
(a)da isto pitanje nije razmatrano i da se ne razmatra pred nekom drugom
međunarodnom instancom nadležnom za istragu ili rešavanje spora;
(b) da je pojedinac iscrpeo sva interna raspoloživa sredstva; to pravilo se ne
primenjuje ako žalbeni postupci premašuju razumne rokove ili ako je malo vero-
vatno da će oni dati zadovoljenje pojedincu koji je žrtva kršenja ove konvencije.
6. Komitet održava sednice iza zatvorenih vrata ako razmatra saopštenja
predviđena ovim članom.
7. Komitet saopštava svoje konstatacije zainteresovanoj državi članici i
pojedincu.
8.Odredbe ovog člana stupaju na snagu kada pet država članica ove konvencije
daju izjavu predviđenu u tački 1. ovog člana. Država članica deponuje tu izjavu kod
generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija, koji dostavlja kopije te izjave
ostalim državama članicama. Izjava se može povući u svakom trenutku saopštenjem
upućenim generalnom sekretaru. To povlačenje je bez štete po razmatranje svakog
pitanja koje je predmet saopštenja koje je već dostavljeno u skladu sa ovim članom.
Nikakvo drugo saopštenje koje je dostavio pojedinac ili je dostavljeno za račun
pojedinca neće biti primljeno u skladu sa ovim članom nakon što generalni sekretar
primi saopštenje o povlačenju izjave, osim ako zainteresovana država članica nije
dala novu izjavu.
Član 23.
Članovi Komiteta i članovi ad hoc komisija za pomirenje koji bi mogli biti
naimenovani u skaldu sa stavom (e) tačke I. člana 21. imaju pravo na olakšice,
privilegije i imunitete koji su priznati ekspertima u službi Organizacije ujedinjenih
nacija, kao što su navedeni u odgovarajućim đelovima Konvencije o privile- gijama i
imunitetima Ujedinjenih nacija.
Član 24.
Komitet podnosi državama članicama i Generalnoj skupštini Organizacije
ujedinjenih nacija godišnji izveštaj o aktivnosti koje će preduzeti u svrhe prime- ne
ove konvencije.
 6. KONVENCIJA SJEDINJENIH NACIJA PROTIV TORTURE (1984)

TREĆI DEO
Član 25.
1. Ova Konvencija je otvorena za potpisivanje svim državama.
2.Ova Konvencija pođleže ratifikaciji. Instrumenti o ratifikaciji će biti đe-
ponovani kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
Član 26.
Sve države mogu pristupiti ovoj konvenciji. Pristupanje će se vršiti depono-
vanjem instrumenata o pristupanju kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih
nacija.
Član 27.
(1) Ova Konvencija stupa na snagu tridesetog dana od dana đeponovanja;
kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija dvadesetog instruć menta o
ratifikaciji ili o pristupanju.
(2) Za svaku državu koja bude ratifikovala ovu konvenciju ili joj pristupi
posle đeponovanja dvadesetog instrumenta o ratifikaciji ili o pristupanju, Kori- :
vencija stupa na snagu trećeg dana od datuma kada ta država deponuje svoj instrument
o ratifikaciji ili o pristupanju.
: Član 28. .
1.Svaka država će moći, u trenutku kada potpise ifi ratifikuje ovu konvenciju ili
joj pristupi, izjaviti da ne priznaje nadležnost datu Komitetu u skladu sa članom 20. i
2.Svaka država članica koja bude formulisala rezervu u skladu sa odredbama
tačke 1. ovog člana moći će u svakom trenutku povući tu rezervu saopšten- jem
upućenim generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija.
Član 29.
1.Svaka država članica ove konvencije može da predloži amandman i da
podnese svoj predlog generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija.
Generalni sekretar saopštava predlog amandmana državama članicama tražeći od
njih da mu saopšte da li prihvataju organizovanje konferencije država članica radi
razmatranja predloga i njegovog stavljanja na glasanje. Ako se za četiri me- seca od
datum takvog saopštenja najmanje jedna trećina država članica izjasni za
održavanje te konferencije, generalni sekretar organizuje konferenciju pod
pokroviteljstvom Organizacije ujedinjenih nacija. Svaki amandman koji usvoji
većina država Članica koje prisustvuju konferenciji i koje glasaju, generalni se-
kretar će podneti na prihvatanje svim državama članicama.
2. Amandman usvojen prema odredbama tačke 1. ovog člana stupa na snagu
kada dve trećine država članica ove konvencije obaveste generalnog sekretara
Organizacije ujedinjenih nacija da su ga prihvatile u skladu sa procedurom
predviđenom njihovim ustavom.
3. Kada stupe na snagu, amandmani imaju obavezujuću snagu za države
članice koje ih prihvate, pri čemu ostale države članice ostaju vezane odredbama
ove konvencije i svim prethodnim amandmanima koje su prihvatile.
 6. KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA PROTIV TORTURE (1984)

Član 30.
1. Svaki spor između dve ili više država članica u vezi sa tumačenjem ili prime-
nom ove konvencije koji se ne može resiti pregovorima podnosi se arbitraži na tra-
ženje jedne od tih država. Ako za šest meseci od datuma zahteva za arbitražu strane
ne postignu sporazum o organizovanju arbitraže, svaka od njih može podneti
' spor Međunarodnom sudu pravde podnoseći žalbu u skladu sa Statutom Suda.
2. Svaka država može, u trenutku kada potpiše ili ratifikuje ovu konvenciju ili
joj pristupi, izjaviti da se ne smatra vezanom odredbama tačke 1. ovog člana. Ostale
države članice neće biti vezane spomenutim odredbama u odnosu na svaku državu
članicu koja bude formulisala takvu rezervu.
3. Svaka država članica koja bude formulisala rezervu u skladu sa odredbama
tačke 2, ovog člana moći će u svakom trenutku povući tu rezervu saopšten- jem
upućenim generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija,
Član 31.
1. Država članica može otkazati ovu konferenciju pismenim saopštenjem
upućenim generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija. Otkazivanje đo-
bija dejstvo godinu dana posle datuma kada saopštenje primi generalni sekretar.
2. Takvo otkazivanje ne oslobađa državu članicu obaveza koje joj pripadaju u
skladu sa ovom konvencijom u vezi sa svakim aktom ili svakim propustom koji
počini pre datuma kada otkazivanje dobije dejstvo. Otkazivanje nije prepreka za
nastavljanje razmatranja svakog pitanja koje je već bilo izneseno pred Komitetom na
dan kada je otkazivanje dobilo dejstvo.
3. Posle datuma kada otkazivanje od jedne države članice dobije dejstvo, Ko-
mitet ne preduzima razmatranje ni jednog novog pitanja u vezi sa tom državom.
Član 32.
Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija saopštava svim državama
članicama Organizacije ujedinjenih nacija i svim državama koje budu potpisale ovu
konvenciju ili joj budu pristupile:
(a) potpise, ratifikacije i pristupanja primljene na osnovu čl. 25. i 26;
(b) datum stupanja na snagu Konvencije na osnovu člana 27. i datum stupanja
na snagu svakog amandmana primenom člana 29;
(c) otkazivanja primljena na osnovu člana 31.
Član 33.
1. Ova Konvencija, čiji su tekstovi na arapskom, engleskom, francuskom,
kineskom, ruskom i španskom jednako verodostojni, biće đeponovana kod ge-
neralnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
2. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija dostaviće po jednu
propisno overenu kopiju ove konvencije svim državama.

-103-
 6. KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA PROTIV TORTURE (1984)

KONVENCIJA PROTIV TORTURE I DRUGIH SUROVIH, NELJUD-

SKIH ILI PONIŽAVAJUĆIH KAZNI I POSTUPAKA
od 10. decembra 1984. godine
Države članice
(ratifikacija, pristupanje, sukcesija)
stanje na dan 8. juna 1999. godine

Albanija 11. maj 1994. Gvineja 10. okt. 1989..

Alžir 12. sep. 1989.
Antigva i Barbuda 19. jul 1993.
Argentina 24. sep. 1986.
Australija 8. avg. 1989.
Austrija 29. jul 1987.
Avganistan 1. apr. 1987.
Azerbejdžan 16. avg. 1996.
Bahrein 6. mart 1998.
Bangladeš 5. okt. 1998.
Belgija 25. jun 1999.
Belise 17. mart 1986.
Belorusija 13. mart 1987.
Benin 12. mart 1992.
Bolivija 12. apr. 1999.
Bosna i Hercegovina 1. sep. 1993.
Brazil 28. sep. 1989.
Bugarska 16. dec. 1986.
Burkina Faso 4. jan. 1999.
Burunđi 18. feb. 1993.
Kambodža 15. okt. 1992.
Čad 9. jun 1995,
Češka 22. feb. 1993.
Čile 30. sep. 1988.
Danska 27. maj 1987.
Dominikanska Republika 4. feb. 1985.
Egipat 25. jun 1986.
Ekvador 30. mart 1988.
E1 Salvador 17. jun 1996.
Estonija 21. okt. 1991,
Etiopija 14. mart 1994.
Filipini 18. jun 1986.
Finska 30. avg. 1989.
Francuska 18. feb. 1986.
Grčka 6. okt. 1988.
Gruzija 26. okt. 1994.
Gvajana 19. maj 1988.
Gvatemala 5. jan. 1990.
Holandija 21. dec. 1988.
Honduras 5. dec. 1996.
Hrvatska 12. okt. 1992.
Indonezija 28. okt. 1998.
Island 23. okt. 1996.
Italija 12. jan. 1989.
Izrael 30. okt. 1991.
Japan 29. jun 1999.
Jemen 5. nov. 1991. Jermenija
13. sep. 1993. Jordan 13. nov.
1991. Jugoslavija 10. sep.
1991. Južna Afrika 10. Dec.
1998. Kamerun 19. dec. 1986.
Kanada 24. jun 1987.
Kazahstan 26. avg. 1998.
Kenija 21. feb. 1997.
Kina 4. okt. 1988.
Kipar 18. jul 1991.
Kolumbija 8. dec. 1987.
Kongo DR 18. mart 1996.
Koreja Republika 9. jan. 1995.
Kostarika 11. nov. 1993.
Kuba 17. maj 1995.
Kuvajt 8. mart 1996.
Kirgistan 5. sep. 1997.
Letonja 14. apr. 1992.
Libija 16. maj 1989.
Lihtenštajn 2. nov, 1990.
Litvanija 1. feb. 1996.
Luksemburg 29. sep. 1987.
Mađarska 5. apr. 1987.
Makedonija 12. dec. 1994.
Malavi 11. jun 1996.
Mali 26. feb. 1999.
Malta 13. sep. 1990.
Maroko 21. jun 1993.

104 -
 6. KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA PROTIV TORTURE (1984)

Mauricijus 9. dec. 1992. 21. okt. 1994.

■Meksiko 23. jan. 1986.
Slovačka 28. maj 1993.
Molđavija 28. nov. 1995.
Monako 6. dec. 1991. Slovenija 16. jul 1993.
Mozambik 14. sept. 1999. Somalija 24. jan. 1990.
Namibija 28. nov. 1994. Španija 21. okt. 1987.
Nemačka SR 1. okt. 1990. Šri Lanka 3. jan. 1994.
Nepal 14. maj 1991. Švaj carska 2. dec. 1986.
Niger 5. okt. 1998. Švedska 8. jan. 1986.
Norveška 9. jul 1986. Tadžikistan 11. jan. 1995.
Novi Zeland 10. dec. 1989. Obala Togo 18. nov. 1987.
Slonovače 18. dec. 1995. Panama Tunis 23. sep. 1988.
24. avg. 1987.
Turkmenistan 25. jun 1999.
Paragvaj 12. mart 1990.
Peru 7. jul 1988. Turska 2. avg. 1988.
Poljska 26. jul 1989. Uganda 3. nov. 1986.
Portugal 9. feb. 1989. Ukrajina 24. feb. 1987.
Rumunija 18. dec. 1990. Urugvaj 24. okt. 1986.
Rusija 3. mart 1987. Uzbekistan 28. sep. 1995. Velika
Sauđijska Arabija 23. sep. 1997. Britanija 8. dec. 1988,
Sejšeli 5. maj 1992. Venecuela 29. jul 1991. Zambija
Senegal 21. avg. 1986. Sjedinjene 7. okt. 1998. Zelenortska ostrva
Američke Države
4. jun 1992.
 7. EVROPSKA KONVENCIJA
O SPREČAVANJU MUČENJA I NEHUMANIH
ILI PONIŽAVAJUĆIH KAZNI ILI POSTUPAKA*
(Strazbur, 26. novembar 1987. godine)

Države članice Saveta Evrope, potpisnice ove konvencije,

Vodeći računa o odredbama Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih
sloboda,
Podsećajući da, prema članu 3. pomenute Konvencije „niko ne sme biti
podvrgnut mučenju ili nehumanom, odnosno ponižavajućem postupanju ili ka-
žnjavanju”,
Konstatujući da lica koja smatraju da su žrtve povrede člana 3. mogu da se
koriste mehanizmima koje predviđa ova Konvencija;
U uverenju da se zaštita lica lišenih slobode od mučenja i nehumanih ili po-
nižavajućih kazni ili postupaka može pojačati vansudskim sredstvima preventivnog
karaktera koja se zasnivaju na posetama tim licima,
Složile su se u sledećem:

POGLAVLJE I
Član 1.
Ustanovljava se Evropski komitet za sprečavanje mučenja i nehumanih ili po-
nižavajućih kazni ili postupaka (u daljem tekstu: Komitet). Komitet putem poseta licima
lišenim slobode ispituje kako se prema njima postupa sa ciljem da, ukoliko je potrebno,
poveća zaštitu tih osoba od mučenja i nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupaka.
Član 2.
Svaka strana ugovornica će dozvoliti da se, u skladu sa ovom Konvencijom,
sprovode posete licima koje su javne vlasti lišile slobode u svakom mestu koje je u
okviru njene nadležnosti.

* Konvencija (ETS No. 126) stupila je na snagu nakon sedme ratifikacije: 1.

februara 1989. godine. Ratifikovale su je sve države članice Saveta
Evrope, osim Gruzije, koja je postala član Saveta Evrope 27. aprila
1999. g. (Pregled država-članica Saveta Evrope dat je na kraju knjige).
Jugoslavija je takođe ratifikovala ovu Konvenciju 1991. godine
(„Službeni list SFRJ”- Međunarodni ugovori, br. 9/1991). Konvencija
je novelirana 4. novembra 1993. (Protokol I - ETS No. 151 i Protokol
II-ETS No. 152).
Naslov originala: European Convention for the Prevention of Torture
 7. EVROPSKA KONVENCIJA O SPREČAVANJU MUČENJA I NEHUMANIH ILI PONIŽAVAJUĆIH KAZNI
_________________;_________________ILI POSTUPAKA (1987)_________________________________________________

Član 3.
Komitet i odgovorne državne vlasti strane ugovornice o pitanju će među sobno
sarađivati u primeni ove Konvencije.
POGLAVLJE II
Član 4.
1. Komitet se sastoji od onoliko članova koliko ima strana ugovornica.
2. Članovi Komiteta se biraju iz redova lica visokih moralnih kvaliteta koje
su priznati stručnjaci za oblast ljudskih prava ili koje imaju profesionalno iskustvo u
oblastima ove Konvencije.
3. Ista država ne može imati u Komitetu više od jednog svog državljanina. .
4. Članovi, izabrani u ličnom svojstvu, nezavisni su i nepristrasni i na raspo-
laganju su Komitetu radi efikasnog obavijanja svojih dužnosti.
Član 5.
1. Članove Komiteta bira Komitet ministara Saveta Evrope apsolutnom ve-
ćinom glasova, sa liste imena koju priprema Biro Savetođavne skupštine Saveta
Evrope; svaka nacionalna delegacija strana ugovornica zastupljenih u Savero-
davnoj skupštini predlaže tri kandidata, od kojih su bar dvojica njeni državljani.
2. Isti postupak se primenjuje i prilikom popunjavanja upražnjenih mesta.
3. Članovi Komiteta biraju se za period od četiri godine. Oni mogu biti pono-
vo birani samo još jednom. Međutim, od članova izabranih prilikom prvog izbora
mandati tri člana ističu na kraju druge godine. Članove čiji mandat ističe posle dve
godine određuje žrebom generalni sekretar Saveta Evrope neposredno pošto su
obavljeni prvi izbori.
Član 6.
1. Komitet se sastaje na sednicama zatvorenim za javnost. Za kvorum je po-
trebno prisustvo većine članova. Odluke Komiteta donosi većina prisutnih članova,
shodno odredbama člana 10, odeljak 2.
2. Komitet sastavlja sopstvena proceduralna pravila.
3. Generalni sekretar Saveta Evrope obezbeđuje osoblje Sekretarijata
Komiteta.
POGLAVLJE III
Član 7.
1. Komitet organizuje posete mestima pomenutim u članu 2. Osim perio-
dičnih poseta, Komitet može organizovati i onakve posete kakve proceni da
okolnosti to zahtevaju.
2. Po pravilu, posete sprovode bar dva člana Komiteta. Ukoliko Komitet
proceni da je to neophodnu može zatražiti pomoć stručnjaka ili prevodioca.
Član 8.
1. Komitet obaveštava vladu strane u pitanju o svojim namerama da spro-
vodi posete. Pošto uputi takvo obaveštenje, Komitet može u svako doba posetiti
bilo koje mesto pomenuto u članu 2.

108
- -
 7 EVROPSKA KONVENCIJA 0 SPREČAVANJU MUĆENJA I NEHUMANIH ILI PONIŽAVAJUĆIH KAZNI
_____________________________________ILI POSTUPAKA (1987)
_____________________________________

2. Strana ugovornica osigurava sledeće olakšice za članove Komiteta da bi oni

mogli da sprovode svoja zaduženja:
a) mogućnost pristupa njenoj teritoriji i putovanja po zemlji bez ograničenja;
b) potpune informacije u svim mestima u kojima se nalaze osobe lišene slobode;
c) neograničen pristup svim mestima u kojima se nalaze osobe lišene slobode,
uključujući i pravo na slobodno kretanje unutar tih mesta;
d) ostale informacije raspoložive strani ugovornici koje su neophodne da bi
Komitet obavljao svoje zadatke. Prilikom traženja tih informacija Komitet mora da
poštuje pravila nacionalnog zakonodavstva i profesionalnog morala koja se u tim
situacijama primenjuju.
3. Komitet ima pravo da sa osobama lišenim slobode razgovara bez prisustva
svedoka.
- 4. Komitet može slobodno razgovarati sa bilo kojom osobom za koju veruje
da poseduje relevantne informacije.
5. Ukoliko je potrebno, Komitet može svoja zapažanja odmah proslediti :
nadležnim vlastima strane u pitanju.
Član 9.
.. . 1. U izuzetnim okolnostima, nadležne vlasti strane u pitanju mogu uložiti
prigovor Komitetu protiv sprovođenja posete određenom mestu ili u vreme koje je.
Komitet predložio. Takvi prigovori se mogu uvažiti samo iz razloga narodne
odbrane, javne bezbeđnosti, ozbiljnih nemira u mestima u kojima se nalaze osobe
lišene slobode, zdravstvenog stanja osobe ili ako je u toku hitno saslušanje vezano
za ozbiljno krivično delo.
2. Shodno takvom prigovoru, Komitet i strana ugovornica će odmah započeti
pregovore da bi se takva situacija razjasnila i pronašlo sporazumno rešenje koje bi
omogućilo Komitetu da sprovodi svoje aktivnosti na delotvoran način. Takav
dogovor može uključiti mogućnost da se osobe koje Komitet želi da pose- ti
prebace u neku drugo mesto. Dok se poseta ne obavi, strana ugovornica će
Komitetu dostaviti informacije o svakoj osobi za koju je on zainteresovan.
Član 10.
1. Posle svake posete Komitet sastavlja izveštaj o činjeničnom stanju utvrđe-
nom prilikom poseta, uzimajući u obzir sve primedbe koje mu strana u pitanju
može uputiti. Komitet potonjem dostavlja svoj izveštaj koji sadrži one preporuke
za koje smatra da su neophodne. Komitet se može savetovati sa stranom ugovor-
nicom u cilju predlaganja eventualnog poboljšanja zaštite osoba lišenih slobode.
2. Ako strana ugovornica odbije da sarađuje ili da poboljša situaciju shodnu
preporukama Komiteta, i nakon što je imala priliku da obelodani svoje stavove,
Komitet može, odlukom većine koju čini dve trećine njegovih članova, dati izjavu
za javnost koja se odnosi na to pitanje.
Član 11.
1. Informacije koje Komitet prikupi vezano za posete, njegov izveštaj i save-
tovanje sa stranom ugovornicom u pitanju poverljive su prirode.
 7 EVROPSKA KONVENCIJA O SPREČAVANJU MUČENJA I NEHUMANIH ILI PONIŽAVAJUĆIH KAZNI
‘ : ____________ILI POSTUPAKA (1987)______________________________________

2. Komitet objavljuje svoj izveštaj, uz komentare strane ugovornice u pitanju

kad god to od njega ta strana ugovornica zatraži.
3. Međutim, ne objavljuju se nikakvi lični podaci bez izričitog pristanka
osobe u pitanju.
Član 12.
Shodno pravilima poverljivosti iz člana 11, Komitet svake godine podnosi
Komitetu ministara opšti izveštaj o svojim aktivnostima koji se prenosi Saveto-
davnoj skupštini, a potom objavljuje u javnosti.
Član 13.
Članovi komiteta, stručnjaci i ostale osobe koje pomažu u radu Komiteta
moraju, za vreme i po isteku svog mandata, da sačuvaju poverljivost činjenica ili
informacija do kojih su došli za vreme vršenja svojih dužnosti.
Član 14.
1. Imena osoba koje pomažu u radu Komiteta biče navedena u obaveštenju iz
člana 8, stav 1.
2. Stručnjaci deluju po uputstvima i pod upravom Komiteta. Oni treba da
imaju posebna znanja i iskustvo iz oblasti pokrivenih ovom Konvencijom i moraju
se obavezati na nezavisnost, nepristrasnost i raspoloživost kao i članovi Komiteta.
3. Strana ugovornica može, u izuzetnim slučajevima, izjaviti da određenom
stručnjaku ili nekoj drugoj osobi koja pomaže u radu Komiteta nije dozvoljeno da
učestvuje u poseti mestu koje se nalazi u njenoj nadležnosti.
POGLAVLJE IV
Član 15.
Svaka strana ugovornica dostavlja Komitetu naziv i adresu nadležne vlasti
koja prima obaveštenja za svoju vladu i ime oficira za vezu koga ona može
imenovati.
Član 16.
Komitet, njegovi članovi i stručnjaci pomenuti u članu 7, stav 2. uživaju po-
vlastice i imunitet koje predviđa Dodatak ovoj Konvenciji.
Član 17.
1. Ova Konvencija neće đelovati na štetu odredbi domaćeg zakonodavstva
ili nekog drugog međunarodnog sporazuma koji osigurava veču zaštitu osobama
lišenim slobode.
2. Nijedna odredba, ove Konvencije neće se tumačiti tako kao da ograničava
odnosno ukida nadležnost organa Evropske konvencije u ljudskim pravima ili
obaveze koje su strane ugovornice te Konvencije preuzele.
3. Komitet ne posečuje mesta koja predstavnici ili delegati Sila zaštitnica ili
Međunarodnog komiteta Crvenog krsta efikasno i na redovnoj osnovi posećuju na
osnovu Ženevskih konvencija od 12. avgusta 1949. i njihovih Dopunskih pro-
tokola od 8. juna 1977.

-110 -
 7 EVROPSKA KONVENCIJA O SPREČAVANJU MUČENJA I NEHUMANIH ILI PONIŽAVAJUĆIH KAZNI
ILI POSTUPAKA (1987)

POGLAVLJE V
Član 18.
Ova Konvencija je otvorena za potpisivanje državama članicama Saveta Evro-
8rfy.pe. Ona podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju. Instrumenti u ratifikaciji,
^ prihvatanju ili odobravanju se đeponuju kod generalnog sekretara Saveta Evrope.
Član 19.
1. Ova Konvencija stupa na snagu prvog dana po isteku perioda od tri me-
šeca od datuma kada je sedam država članica Saveta Evrope izrazilo pristanak
da se obavežu ovom Konvencijom u skladu sa odredbama člana 18.
2. U odnosu na državu članicu koja naknadno izrazi pristanak da se obaveže
ovom Konvencijom, ona stupa na snagu prvog dana po isteku perioda od tri mese-
ca od datuma deponovanja instrumenta u ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju.
Član 20.
1. Svaka država ugovornica može u vreme potpisivanja ili prilikom depono-
vanja instrumenata u ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju da navede teritori-
ju ili teritorije na koje se ova Konvencija primenjuje.
2. Svaka država ugovornica može naknadno, izjavom upućenom general-
nom sekretaru Saveta Evrope, da proširi primenu ove Konvencije na bilo koju
drugu teritoriju navedenu u izjavi. U odnosu na tu teritoriju Konvencija stupa
na snagu prvog dana po isteku perioda od tri meseca od datuma kada je gene-
ralni sekretar primio tu izjavu.
3. Sve izjave date u skladu sa prethodna dva stava, u odnosu na bilo koju te-
pi ritoriju navedenu u izjavi, mogu da se povuku obaveštenjem upućenim general-
M nom sekretaru. Ovu povlačenje stupa na snagu prvog dana po isteku perioda od
fi tri meseca od datuma kada je generalni sekretar primio to obaveštenje.
!p Član 21.
Ipl
ifcl Ne mogu se staviti nikakve rezerve u odnosu na odredbe ove Konvencije.
Il Član 22.
i 1. Svaka od strana ugovornica može, u svako doba, otkazati ovu Konvenciju
obaveštenjem upućenim generalnom sekretaru Saveta Evrope.
2. Ovo otkazivanje stupa na snagu prvog dana po isteku perioda od dvana-
est meseci od datuma kada je generalni sekretar primio to obaveštenje.
Član 23.
1. Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava o sledećem države članice
Saveta Evrope;
a) svakom popisivanju;
b) svakom deponovanju instrumenata u ratifikaciji, prihvatanju ili
odobravanju;
c) svakom datumu stupanja na snagu ove Konvencije u skladu sa članovima
19. i 20;

111
- -
 7. EVROPSKA KONVENCIJA O SPREČAVANJU MUČENJA I NEHUMANIH ILI PONIŽAVAJUĆIH KAZNI
_________________________________ ILI POSTUPAKA (1987)
_________________________________

d) svakom drugom postupku, obaveštenju ili saopštenju koje se odnosi rta :: ovu
Konvenciju, osim za postupke preduzete shodno članovima 8. i 10.
U tom smislu, dole potpisani opunomoćenici potpisuju ovu Konvenciju.
Sačinjeno u Strazburu 26. novembra 1987, na engleskom i francuskom, u; jednom
primerku koji će biti đeponovan u arhivi Saveta Evrope. Oba teksta su;! autentična.
Generalni sekretar Saveta Evrope poslaće overeni prepis svakoj đr-; žavi članici
Saveta Evrope,

ANEKS ;
PRIVILEGIJE I IMUNITETI

(Član 16)
1. Za svrhe ovog aneksa preporuke članovima Komiteta smatraju se da
uključuju preporuke ekspertima navedene u članu 7. stav 2.
2. Članovi komiteta, dok vrše svoje funkcije i za vreme putovanja koje obav-
ijaju u vršenju svojih funkcija, uživaju sledeće privilegije i imunitete:
a) imunitet od hapšenja ili pritvora i od zaplene ličnog prtljaga i, u vezi sa
pisanom ili izgovorenom reči i svim delima učinjenim u službenom svojstvu,
imunitet od sudskog postupka svake vrste;
b) oslobođenje od svih ograničenja njihove slobode kretanja pri izlasku iz
zemlje prebivališta i povratku u nju i pri ulasku i izlasku iz zemlje u kojoj vrše
svoje funkcije, i od prijave stranaca u zemlji koju posećuju i/ili kroz koju prolaze
u vršenju svojih funkcija.
3. U toku putovanja preduzetih u vršenju svojih funkcija članovima Komi-
teta pri carinskoj i deviznoj kontroli odobravaće se:
a) od strane njihovih vlada, iste olakšice kao one odobrene višim službenici-
ma koji putuju u inostranstvo na privremenu službenu dužnost;
b) od strane vlada drugih strana potpisnica, iste olakšice kao one odobrene
predstavnicima stranih vlada na privremenoj službenoj dužnosti.
4. Dokumenta i spisi Komiteta, ukoliko se odnose na rad Komiteta, su ne-
povredivi. Službena prepiska i druga saopštenja Komiteta ne smeju biti zadržavana i/ili
podvrgavana cenzuri.
5. Da bi se za članove Komiteta obezbedila potpuna sloboda govora i pot-
puna nezavisnost u vršenju svojih dužnosti nastaviće se odobravanje imuniteta od
sudskog postupka u pogledu pisane ili izgovorene reči ili od svih dela koja su
učinila u vršenju svojih dužnosti, bez obzira na to što ta lica više nisu angažova-
na u vršenju takvih dužnosti.
6. Privilegije i imuniteti se ne odobravaju članovima Kongresa za njihovu
ličnu korist već u cilju obezbeđenja nezavisnog obavljanja njihovih funkcija. Je-
dino Komitet je nadležan za ukidanje imuniteta svojih članova; on ima ne samo
pravo već i dužnost da ukine imunitet nekog svog člana u svakom slučaju gde bi,
po njegovom mišljenju, imunitet kočio pravosudne korake i gde bi mogao da se
ukine bez štete po svrhu za koju je imunitet odobren.

-112 -
 ;V: 7 EVROPSKA KONVENCIJA O SPREČAVANJU MUČENJA I NEHUMANIH ILI PONIŽAVAJUĆIH KAZNI
’ ______________ILI POSTUPAKA (1987)______________________________

PROTOKOLBROJI
(Strazbur, 4. novembra 1993)
JfEvropsku konvenciju o sprečavanju mučenja i nehumanih ili ponižavajućih
kazni ili postupaka*)
Države članice Saveta Evrope, potpisnice ovog Protokola uz Evropsku kom
v;:r venciju u sprečavanju mučenja i nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupa-
ka, potpisano u Strazburu 26. novembra 1987. (u daljem tekstu „Konvencija”),
~ Smatrajući da državama koje nisu članice Saveta Evrope treba dozvoliti da
\ pristupe Konvenciji na poziv Komiteta ministara,
#v . ' Složile su se o sledećem:
f' . Član 1.
: •.' Članu 5, stav 1, dodaje se sledeća tačka:
' „Kada se bira član Komiteta u odnosu na državu koja nije članica Saveta
ć Evrope, Biro Savetođavne skupštine poziva parlament te države da predloži tri
m kandidata od kojih će najmanje dvojica biti njeni državljani. Komitet ministara
mt vrši izbor posle konsultacija sa dotičnom državom ugovornicom.”
Član 2.
Član 12. Konvencije glasi:
„U skladu s pravilima o poverljivosti sadržanim u članu 11, Komitet svake
godine podnosi Komitetu ministara opšti izveštaj o svom radu, koji se dostavlja
Savetodavnoj skupštini i svakoj državi koja je strana ugovornica ove Konvencije
a nije članica Saveta Evrope, i koji se objavljuje.”
Član 3.
Tekst člana 18. Konvencije postaje stav 1. istog člana kome se dodaje sledeđ
stav 2:
„2. Komitet ministara Saveta Evrope može da pozove državu koja nije čla-
nica Saveta Evrope da pristupi Konvenciji.”
Član 4.
U članu 19, stav 2. Konvencije, briše se reč „članicu”, a reči „ili odobrava-
nju” zamenjuju se rečima „odobravanju ili pristupanju”.
Član 5.
U članu 20. stav 1. Konvencije, reči „ili odobravanju” zamenjuju se rečima
„odobravanju ili pristupanju”.
Član 6.
1. Uvodna rečenica člana 23. Konvencije glasi:
„Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava države članice i svaku državu
koja je strana ugovornica Konvencije a nije država članica Saveta Evrope o:”

*) Ovaj Protokol (ETS No. 151) nije stupio na snagu jer je uslov za to da ga
ratifikuju sve članice Saveta Evrope koje su ratifikovale Konvenciju
(ETS No. 126 - 26. novembar 1987). Još ga nisu ratifikovaie Andora,
Hrvatska, Ukrajina i Gruzija.
Naslov originala: Protocol No. 1 to the European Convention for the
Prevention of Torture and Inhuman orDegrading
8* Ljudske slobode i prava - tom I - 113 -
 7. EVROPSKA KONVENCIJA O SPREČAVANJU MUČENJA I NEHUMANIH ILI PONIŽAVAJUĆIH KAZNI
______________________________________ILI POSTUPAKA (1987)_______________________________________

2. U članu 23. b Konvencije, reći „ili odobravanju;” zamenjuju se recima

„odobravanju ili pristupanju;”.
Član 7.
1. Ovaj Protokol je otvoren za potpisivanje od strane država članica Saveta
Evrope potpisnica Konvencije, koje mogu izraziti svoj pristanak:
a. potpisom bez rezerve u pogledu ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja; ili
b. potpisom podložnim ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju, posle koga sledi
ratifikacija, prihvatanje ili odobrenje.
2. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja đeponuju se kod general-
nog sekretara Saveta Evrope.
Član 8.
Ovaj Protokol stupa na snagu prvog dana meseca koji nastupa posle isteka
periodu od tri meseca od dana kada su sve strane ugovornice Konvencije izrazile
svoj pristanak da ih ovaj Protokol obavezuje saglasno odredbama člana 7.
Član 9.
Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava države članice Saveta Evrope o:
a. svakom potpisu;
b. deponovanju instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja;
c. danu stupanja na snagu ovog Protokola u skladu s članom 8;
d. svakoj drugoj radnji, obaveštenju ili saopštenju u vezi s ovim Protokolom.
U potvrdu čega su dole potpisani propisno ovlašćeni u tom cilju, potpisali
ovaj Protokol.
Sačinjeno u Strazburu, dana 4. novembra 1993, na engleskom i francuskom
jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako verodostojna, u jednom primerku koji se
pohranjuje u arhivi Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope će dostaviti
overene prepiše svakoj državi članici Saveta Evrope.
PROTOKOL BROJ 2
(Strazbur, 4. novembra 1993)
uz Evropsku konvenciju o sprečavanju mučenja i nehumanih ili ponižavajućih
kazni ili postupaka*)
Države potpisnice ovog Protokola uz Evropsku konvenciju o sprečavanju
mučenja i nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupaka, potpisanu u Strazburu
26. novembra 1987. (u daljem tekstu „Konvencija”),
Uverene da je uputno da se članovima Evropskog komiteta za sprečavanje
mučenja i nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (u daljem tekstu
„Komitet”) omogući da budu dva puta ponovo birani;

*) Protokol II (ETS No. 152 takođe nije stupio na snagu iz istih razloga
kao i Protokol I. Još ga nisu ratifikovaii: Andora, Hrvatska,
Ukrajina i Gruzija (stanje na dan: 15. februara 2000. godine).
Naslov originala: Protocol No. 2 to the European Convmtion for the
Prevention of Torture and Jnhuman or Degrađing
Treatment or Punishment
- 114 -
 -------OPSKA KONVENCIJA 0 SPREČAVANJU MUČENJA 1 NEHUMANIH IH PONIŽAVAJUĆIH KAZNI
^______________________________ILI POSTUPAKA ('1987) _____________
_______________________________

tići takođe u vidu potrebu da se obezbedi redovno obnavljanje članstva

le su se o sledećem:
Član 1
1. U članu 5, stav 1. druga rečenica glasi:
„Oni se mogu dva puta ponovo birati.”
2. Članu 5. Konvencije dodaju se sledeći stavovi 4. i 5:
„4. Da bi se obezbedilo da se, koliko je to moguće, jedna polovina članova
Komiteta obnavlja svake dve godine, Komitet ministara može pre svakih sledećih
izbora odlučiti da mandat ili mandati jednog ili više članova koji budu izabrani
traju duže ili kraće od četiri godine, ali ne duže od šest i ne kraće od dve godine.
5. Kada je reč o više mandata, a Komitet ministara primenjuje prethodni stav,
generalni sekretar Saveta Evrope žrebom raspoređuje mandate neposred-

Član 2.
6. Ovaj Protokol je otvoren za potpisivanje od strane država potpisnica
Konvencije ili država koje joj pristupe, koje mogu izraziti svoj pristanak:
7. potpisom bez rezerve u pogledu ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja; ili
8. potpisom podložnim ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju, posle koga sledi
ratifikacija, prihvatanje ili odobrenje.
9. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja deponuju se kod gene-
ralnog sekretara Saveta Evrope.
Član 3
Ovaj Protokol stupa na snagu prvog dana meseca koji nastupa posle isteka
perioda od tri meseca od dana kada su sve strane ugovornice Konvencije izrazile
svoj pristanak da ih ovaj Protokol obavezuje saglasno odredbama člana 2.

Član 4.
Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava države članice Saveta Evrope i
države strane ugovornice ove Konvencije koje nisu članice Saveta Evrope o:
a. svakom potpisu;
b. deponovanju instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja:
c. danu stupanja na snagu ovog Protokola u skladu sa članom 3;
d. svakoj drugoj radnji, obaveštenju ili saopštenju u vezi s ovim Protokolom.
U potvrdu čega su dole potpisani, propisno ovlašćeni u tom cilju, potpisali
ovaj Protokol.
Sačinjenu u Strazburu, dana 4. novembra 1993, na engleskom i francuskom
jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako verođostojna, u jednom primerku koji se
pohranjuje u arhivi Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope će dostaviti
overene prepiše svakoj državi članici Saveta Evrope.

115
 8. KONVENCIJA O ROPSTVU*
(Ženeva, 25. septembar 1926. godine)

Albanija, Nemačka, Austrija, Belgija, Britansko Carstvo, Kanada, Australi-

:;sići Savez, Južno-afrički Savez, Dominija Novi Zeland i Indija, Bugarska, Kina,
.Kolumbija, Kuba, Danska, Španija, Estonija, Etiopija, Finska, Francuska, Grč-
ka, Italija, Letonija, Liberija, Litvanija, Norveška, Panama, Holandija, Persija,
Poljska, Portugalija, Rumunija, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, Švedska,
Čehoslovačka i Urugvaj,
Smatrajući da su potpisnici opšteg Akta. Briselske Konferencije 1889-1890
izjavili da su podjednako zadahnuti čvrstom namerom da učine kraj trgovini sa
^robovima u Africi;
Smatrajući da su potpisnici Konvencije u Sen-Žermenu-an-Le iz 1919, koji
su imali za predmet reviziju opšteg Akta Berlinskog iz 1885, i opšteg Akta Bri-
selske Deklaracije iz 1890, potvrdili svoju nameru da ostvare potpuno uništenje
ropstva u svima njegovim oblicima, i trgovinu robljem, na suvu i na moru;
Uzimajući u obzir izveštaj privremene Komisije o ropstvu, koju je, naime-
novao Savet Društva Naroda 12. juna 1924;
U želji da dopune i da razviju delo ostvareno zahvaljujući Briselskom Aktu
i da nađu sredstva da dadu praktičnog dejstva, u ćelom svetu, izraženim name-
rama, što se tiče trgovine robljem i ropstva, od potpisnika Konvencije u Sen-

* Konvencija o ropstvu ođ 25.9.1926. stupila je na snagu 9. marta 1927. godine. Ratifikovana od strane
Jugoslavije i objavljena u „Službenim novinama” br. 234/1929.
Do Drugog svetskog rata ovu konvenciju su ratifikovale sledeće države: Avganistan, Austrija,
Sjedinjene Američke Države, Belgija, Velika Britanija i Severna Irska, Kanada, Australija, Novi
Zeland, Južna Afrika, Irska, Indija, Bugarska, Kina, Kuba, Čehoslovačka, Danska, Ekva dor,
Egipat, Estonija, Finska, Francuska, Sirija, Nemačka, Grčka, Haiti, Mađarska, Irak, Italija,
Letonija, Liberija, Meksiko, Monako, Burma, Holandija, Nikaragva, Norveška, Poljska, Portugal,
Rumunija, Spanija, Sudan, Švedska, Švajcarska, Turska i Jugoslavija. Posle 1945. go dine:
Antigva i Barbuda (1988), Azerbejdžan (1996), Bahami (1976), Bangladeš (1985), Benin
(1962), Bolivija (1983), Kamerun (1962), Centralnoafrička Republika (1962), Čile (1995),
Kongo (1962), Zelenortska ostrva (1961), Hrvatska (1992), Češka (1993), Dominika (1994),
Fidži (1972), Gana (1963), Gvatemala (1983), Gvineja (1962), Izrael (1955), Mali (1973), Ma-
uritanija (1986), Maroko (1959), Niger (1961), Sv. Lucija (1990), Sv. Vinsent (1981), Senegal
(1963) , Sejšeli (1992), Slovačka (1993), Solomonska ostrva (1981), Surinam (1979), Makedonija
(1994), Togo (1962) i Turkmenistan (1997).
Naslov originala: Slaverj Convention.

-117-
 8. KONVENCIJA 0 ROPSTVU (1926)

Žermenu-an-Le, i priznajući da je potrebno da se zaključe u tom cilju sporazu-, mi

detaljniji od onih boji se nalaze u toj Konvenciji;
Ceneći, sem toga, da je potrebno da se spreči da prinudni rad ne donese
pogodbe slične onima u ropstvu,
Resili su da zaključe jednu Konvenciju i u tom cilju imenovali su kao puno-.
moćnike,
koji su se, pošto su pokazali svoja punomočija, saglasili u ovim odredbama:
Član 1.
U smislu ove Konvencije ugovoreno je:
1. Da je ropstvo stanje ili pogodba jedne individue nad kojom se vrše atributi
prava sopstvenosti ili izvesna između njih:
2. Da trgovina robljem podrazumeva svaki akt hapšenja, zadobivanja ili
ustupanja neke individue u cilju da se dovede do ropstva; svaki akt zadobivanja
jednog roba u cilju prodaje ili razmene; svaki akt ustupanja prodajom ili razme-
nom jednog roba zadobivenog u cilju da bude prodat ili razmenjen, kao i uop- šte,
svaki akt trgovine ili prenosa robova.
Član 2.
Visoke Strane Ugovornice obvezuju se, ukoliko nisu već preduzele potrebne
mere, i svaka što se tiče teritorija štavljenih pod njeno suverenstvo, pravosuđe,
zaštitu, sizerenstvo ili tutorstvo:
a) Da preduprede i uguše trgovinu robljem;
b) Da se staraju za potpuno ukidanje ropstva u svim oblicima, na progresivan
način i odmah čim je to mogućno.
član 3.
Visoke Strane Ugovornice obvezuju se da preduzmu sve korisne mere u ci- ■; Iju
da preduprede i spreče ukrcavanje, iskrcavanje i prenos robova na svojim te- : ■
ritorijalnim vodama, kao i uopšte na svim brodovima koji nose njihove respek- tivne
zastave.
Visoke strane Ugovornice obvezuju se, odmah čim to bude mogućno, da iz-
rade jednu opštu konvenciju o trgovini robljem, koja bi im dala prava i koja bi im
nalagala obveze iste prirode kao što su one predviđene u Konvenciji od 17. juna
1925. koja se odnosi na međunarodnu trgovinu oružjem (članovi 12, 20, 21,
22,23,24 i paragrafi 3, 4, 5 II Odeljka, II Priloga), pod rezervom potrebnih pri-
lagođivanja, a razume se da ova Opšta Konvencija neće staviti brodove (čak i male
tonaže) ni jedne Od Visokih Strana Ugovornica u kakav drugi položaj no što je
onaj drugih Visokih Strana Ugovornica.
Tako je isto ugovoreno da pre kao i posle stupanja na snagu rečene Opšte
Konvencije, Visoke Strane Ugovornice zadržavaju punu slobodu da zaključe iz-
među sebe, ne odstupajući međutim od principa uslovljenih u prethodnoj alineji,
takve posebne sporazume, koji bi im, s pogledom na njihov specijalan položaj,
izgledali pogodni da bi dospele što je mogućno pre do potpunog iščeznuća trgovine
robljem.

-118-
 8. KONVENCIJA O ROPSTVU (1926)

-U '
Član
*
4.
Visoke Strane Ugovornice ukazivaće uzajamnu pomoć da bi dospele do
uništenja ropstva i trgovine robljem.
Član 5.
Visoke Strane Ugovornice priznaju da pribegavanje prinudnom ili obave-
znom radu može imati ozbiljnih posledica i obvezuju se, svaka što se tiče terito-
rija slavljenih pod njezino suverenstvo, pravosuđe, zaštitu, sizerenstvo ili tutor-
stvo, da pređuzmu korisne mere kako bi izbegle da prinudni, ili obavezni rad ne
dovedu do pogodaba sličnih ropstvu.
Ugovoreno je:
1. Da se, pod rezervom prelaznih odredaba izloženih u gornjem paragrafu
2, prinudni ili obavezni rad može zahtevati samo za narodne ciljeve;
2. Da će se, na teritorijama, gđe prinudni ili obavezni rad i za druge ciljeve
a ne samo za narodne, još postoji, Visoke Strane Ugovornice potruditi da mu
progresivno učine kraj, koliko je mogućno brzo, i da će, ukoliko ovaj prinudni ili
obavezni rad bude postojao, biti upotrebljen izuzetno, uz adekvatnu nagradu i
pod pogodbom da se ne može nametnuti promena stalnog mesta stanovanja;
3.1 da će, u svima slučajevima, nadležne centralne vlasti zainteresovane te-
ritorije snositi odgovornost za pribegavanje prinudnom ili obaveznom radu.
Član 6.
Visoke Strane Ugovornice čije zakonodavstvo već sad ne bi bilo dovoljno
da spreči prekršaje zakona i pravila propisanih u cilju davanja dejstva namera-
ma ove Konvencije, obvezuju se da pređuzmu potrebne mere kako bi ovi prekr-
■ šaji bili kažnjeni strogim kaznama.
Član 7.
Visoke Strane Ugovornice obvezuju se da saopštavaju između sebe i da sa-
opštavaju Generalnom sekretaru Društva naroda zakone i pravila koje bi propi-
sale u cilju primene propisa ove Konvencije.
Član 8.
Visoke Strane Ugovornice saglasne su da će biti svi sporovi koji bi se mogli
pojaviti između njih povodom tumačenja ili primenjivanja ove Konvencije, ako ne
bi mogli biti raspravljeni neposrednim pregovaranjima, izneti na odluku Stalnom
sudu međunarodne pravde. Ako Države između kojih se porodi spor, ili jedna iz-
među njih, nisu prišle Protokolu od 16. decembra 1920, koji se odnosi na Stalni sud
međunarodne pravde, onda će ovaj spor biti iznesen, po njihovoj želji i saobrazno
konstitucionalnim pravilima svake od njih, bilo pred Stalni sud međunarodne prav-
de, bilo pred Izborni sud sastavljen saobrazno Konvenciji od 18. oktobra 1907. za
mimo rešenje međunarodnih sporova, bilo pred svaki drugi izborni sud.
Član 9.
Svaka od Visokih Strana Ugovornica može izjaviti da, bilo u trenutku svoga
potpisivanja, bilo u trenutku svoje ratifikacije ili svoga pristupanja, što se tiče

-119-
 8. KONVENCIJA O ROPSTVU (1926)

primene odredaba ove Konvencije ili ponekih između njih, njezino prihvatanje ne
obvezuje bilo u ukupnosti, bilo poneku od teritorija stavljenih pod njeno su-
verenstvo, pravosuđe, zaštitu, sizerenstvo ili tutorstvo, i može docnije pristupiti;
odvojeno, ukupno ili đelimično, u ime ma koje između njih.
Član 10.
Ako bi .se desilo da jedna od Visokih Strana Ugovorntca hoće da otkaže ovu
Konvenciju, otkaz će biti pismeno dostavljen Generalnom sekretaru Društva naroda,
koji će odmah dostaviti overeni prepis notifikacije svima ostalim Stranama
Ugovornicama, naznačivši im dan kojeg je otkaz primio.
Otkaz će imati đejstva samo za Državu koja ga je notifikovala, i to na godinu
dana posle postoje notifikacija stigla Generalnom sekretaru Društva naroda.
Otkaz može biti takođe učinjen odvojeno za svaku teritoriju koja je stavljena pod
njeno suverenstvo, pravosuđe, zaštitu, sizerenstvo ili tutorstvo.
Član 11.
Ova Konvencija, koja će nositi datum današnjeg dana i čiji su tekstovi fran-
cuski i engleski potpuno ravnopravni, ostade otvorena na potpis do 1. aprila
1927. Državama članovima Društva naroda.
Generalni sekretar Društva naroda staviće potom do znanja ovu Konvenciju
Državama koje je nisu potpisale, podrazumevajući tu i Države koje nisu Članovi
Društva naroda, pozivajući ih da joj pristupe.
Država koja želi da joj pristupi pismeno će dostaviti svoju nameru Generalnom
sekretaru Društva naroda, uputivši mu i akt o pristupanju, koji će biti de- ponovan u
arhivi Društva.
Generalni Sekretar dostaviće odmah svima ostalim Visokim Stranama
Ugovornicama overenu kopiju notifikacije kao i akta o pristupanju, naznačujući
datum kad ih je primio.
Član 12.
Ova će Konvencija biti ratifikovana i instrumenti ratifikacije biće depono-
vani u Birou Generalnog sekretara Društva naroda, koji će o tome obavestiti •
Visoke Strane Ugovornice.
Konvencija će imati dejstva za svaku Državu od dana deponovanja njezine
ratifikacije ili njenog pristupanja.
U POTVRDU ČEGA su Punomoćnici potpisali ovu Konvenciju.
RAĐENO u Ženevi, đvadesetpetog septembra hiljadu devetstotina dvadeset
šeste, u Jednom jedinom primerku koji će ostati đeponovan u arhivi Društva
naroda i po jedna overena kopija biće dostavljena svakoj od Država Potpisnica.

120-
 9. PROTOKOL
OIZMENAMAI DOPUNAMA KONVENCIJE O ROPSTVU, POTPISANE U
ŽENEVI25. SEPTEMBRA 1926. GODINE*
(Njujork, 7. decembar 1953. godine)
Države učesnice u ovom protokolu,
Imajući u vidu da je Konvencija o ropstvu, potpisana u Ženevi 25. septembra
1926. godine (u daljem tekstu nazvana "Konvencija”) poverila Društvu naroda
izvesne, dužnosti i funkcije,
I smatrajući korisnim da ove dužnosti i funkcije u buduće preuzmu na sebe
Ujedinjene nacije,
, Sporazumele, su se o sleđećem:
Član I
Države učesnice u ovom Protokolu obavezuju se da će među sobom, shodno
odredbama ovog Protokola; priznati puno pravno dejstvo izmenama i dopunama ove
Konvencije koje se nalaze u prilogu, uz ovaj Protokol, da će ih staviti na snagu i
obezbediti njihovu primenu.
Član II
1. Ovaj Protokol biće otvoren za potpisivanje ili prihvatanje državama uče-
snicama u ovoj Konvenciji kojima će u tu svrhu Generalni sekretar dostaviti pri-
merak ovog Protokola.
2. Države mogu postati učesnice ovog Protokola:
a) potpisivanjem bez rezerve u pogledu prihvatanja;
b) potpisivanjem pod rezervom prihvatanja i kasnijim prihvatanjem;
c) prihvatanjem.
3. Prihvatanje će se izvršiti đeponovanjem formalnog instrumenta kod Ge-
neralnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
Član III
1. Ovaj Protokol stupiće na snagu onoga dana kada dve države postanu
učesnice u njemu; posle toga on će stupiti na snagu u pogledu svake države dana
kada ta država postane učesnica u Protokolu.

Ovaj Protokol je stupio na snagu 7. decembra 1953. godine. Ratifikovalo ga je, odnosno pri hvatilo
59 država (pregled država članica Protokola u nastavku teksta). Od strane Jugoslavije ratifikovan i
objavljen u „Službenom listu FNRJ” - Dodatak br. 6/1955.
Naslov originala: Protocol amending the Slavetj Convention signed at Geneva on September 1926

-121-
 9. PROTOKOL UZ KONVENCIJU O ROPSTVU (1926)

2. Izmene i dopune koje se naiaze u prilogu uz ovaj Protokol stupiće na snagu

kada dvadeset i tri države postanu učesnice u ovom Protokolu. Prema to- me, svaka
država, koja postane učesnica u ovoj Konvenciji posle stupanja na snagu izmena i
dopuna ove Konvencije, postade učesnica u tako izmenjenoj i dopunjenoj
Konvenciji.

Član IV
Shodno paragrafu 1 člana 102 Povelje Ujedinjenih nacija i Pravilniku usvo-
jenom od strane Generalne skupštine, Generalni sekretar Organizacije jedinje- nih
nacija ovlasćen je da registruje, na dan njihovog stupanja na snagu ovaj Protokol i
izmene i dopune unete u ovu Konvenciju Protokolom i da po registraciji, što je
moguće pre, objavi Protokol i izmenjeni i dopunjeni tekst Konvencije.

Član V
Ovaj Protokol, čiji su tekstovi na engleskom, kineskom, španskom, francuskom i
ruskom jeziku podjednako verođostojni, biće đeponovan u arhivi Sekretarijata
Organizacije ujedinjenih nacija. Pošto su tekstovi Konvencije koja treba da se izmeni i
dopuni shodno prilogu, verođostojni samo na engleskom i francu- .. skom jeziku,
engleski i francuski tekstovi priloga biće podjednako verođostojni, : a kineski, španski i
ruski tekstovi smatraće se kao prevodi. Generalni sekretar pripremiće overene kopije
Protokola, uključujući prilog radi dostavljanja državama učesnicama u Konvenciji, kao
i svima ostalim državama članicama Organizacije ujedinjenih nacija. Čim izmene i
dopune predviđene u članu III stupe na snagu:, on će takođe spremiti overene kopije
tako izmenjene i dopunjene Konvencije radi dostavljanja raznim državama, uključujući
države nečlanice Organizacije ujedinjenih nacija.
U potvrdu čega su dole potpisani, propisno ovlašćeni od svojih odnosnih vlada
potpisali su ovaj Protokol na dane koji su označeni pored njihovih odnosnih potpisa.
Sačinjeno u sedištu Organizacije ujedinjenih nacija, u Njujorku, sedmoga
decembra, hiljadudevetstotina pedeset treće godine.

PRILOG UZ PROTOKOL OIZMENAMAI DOPUNAMA KONVENCIJE

O ROPSTVU, POTPISANE U ŽENEVI25. SEPTEMBRA 1926. GODINE
U članu 7, reći: "Generalnom sekretaru Društva naroda” zameniti recima
"Generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija”.
U članu 8, reći "Stalni sud međunarodne pravde” zameniti rečima "Međunarodni
sud pravde”, reci: "Protokolu od 16. decembra 1920, koji se odnosi na Stalni sud
međunarodne pravde” zameniti rečima "Statutu Međunarodnog suda : pravde".
U članu 10, u prvom i drugom stavu, reći "Društvo naroda” zameniti rečima
"Organizacija ujedinjenih nacija".

-122-
 9. PROTOKOL UZ KONVENCIJU O ROPSTVU {1926)

U članu 11, poslednja tri stava zameniti slededm tekstom:

”0va konvencija biće otvorena za pristupanje svim državama, uključujući
države nečlanice Organizacije ujedinjenih nacija, kojima Generalni sekretar do-
stavi overenu kopiju ove konvencije.
Pristupanje će se vršiti đeponovanjem formalnog instrumenta kod Generalnog
sekretara Organizacije ujedinjenih nacija, koji će o tome obavestiti sve države
učesnice u ovoj Konvenciji i sve ostale države obuhvaćene u ovom članu,
naznačujući im datum kada je svaki od ovih instrumenata bio deponovan.”
U članu 12, reći "Društvo naroda” zameniti recima "Organizacija ujedinjenih
nacija”.
PROTOKOL O IZMENAMAI DOPUNAMA KONVENCIJE O ROPSTVU
(7. decembra 1953)
Države članice - stanje na dan 8. juna 1999:

Antigva i Barbuda 25. okt. 1988.
Australija 9. dec. 1953.
Austrija 16. jul 1954.
Avganistan 16. avg. 1954.
Azerbejdžan 16. avg. 1996.
Bahami 10. jun 1976.
Bangladeš 7. jan. 1985.
Barbados 22. jul 1976.
Belgija 13. dec. 1962.
Bolivija 6. okt. 1983.
Bosna i Hercegovina 1. sep. 1993.
Čile 20. jun 1995.
Danska 3. mart 1954.
Domenika 17. avg. 1994,
Egipat 29. sep. 1954.
Ekvador 17. avg. 1955.
Fidži 2. jun 1972,
Finska 19. mart 1954.
Francuska 14. feb. 1963.
Grčka 12. dec. 1955.
Gvatemala 11. nov. 1983.
Gvineja 12. jul 1962.
Holandija 7. jul 1955.
Hrvatska 12. okt. 1992.
Indija 12. mart 1954.
Irak 23. maj 1955.
Irska 31. avg. 1961.
Italija 4. feb. 1954.
Izrael 12. sept. 1955.
Jugoslavija 21. mart 1955.
Južna Afrika 29. dec. 1953.
Kamerun 27. jan. 1984.
Kanada 17. dec. 1953.
Kuba 28. jun 1954.
Liberija 7. dec. 1953.
Mađarska 26. feb. 1958.
Mali 2. feb. 1973.
Maroko 11. maj 1959.
Mauritanija 6. jun 1986.
Meksiko 3. feb. 1954.
Majnmar 29. apr. 1957.
Monako 12. nov. 1954.
Nemačka 29. maj 1973.
Niger 7. dec. 1964.
Nikaragva 14. jan. 1986.
Norveška 11. apr. 1957.
Novi Zeland 16. dec. 1953.
Rumunija 13. nov. 1957.
Sirija 4. avg. 1954.
Sjedinjene Američke Države 7. mart
1956. Solomonska Ostrva 3. sep. 1981.
Sv. Lucija 14. feb. 1990.
Sv. Vinsent 9. nov. 1981.
Španija 10. nov. 1976.
Švajcarska 7. dec. 1953.
Švedska 17. avg. 1954.
Turkmenistan 1. maj 1997.
Turska 14. jan. 1955.
Velika Britanija 7. dec. 1953.

123 -
—
—_
 Sili
Hl

10. DOPUNSKA KONVENCIJA

O UKIDANJU ROPSTVA, TRGOVINE ROBLJEM
I USTANOVA I PRAKSI SLIČNIH ROPSTVU*
(Ženeva, 7. septembra 1956. godine)
' Uvod
Države potpisnice ove Konvencije,
:
Smatrajući da je sloboda pravo koje svako ljudsko bide stiče svojim rođenjem;
Svesni da su narodi Ujedinjenih nacija potvrdili, u Povelji, svoju veru u do-
stojanstvo i vredn ost ličnosti čoveka;
Imajući u vidu da Opšta deklaracija o pravima čoveka, koju je Generalna
skupština proklamovala za zajednički ideal koji treba da postignu svi narodi i sve
nacije, određuje da niko neće biti držan u ropstvu ni u potčinjenosti i da su ropstvo i
trgovina robljem zabranjeni u svim oblicima;
Priznajući da su, od zaključenja u Ženevi, 25. septembra 1926 godine, Kon-
vencije o ropstvu, koja je imala za cilj ukidanje ropstva i trgovine robljem, novi
uspesi postignuti u tom pravcu;
Vodeći računa o Konvenciji od 1930 godine o prinudnom radu i o onome što je
kasnije Međunarodna organizacija rada učinila u pogledu obaveznog prinudnog
rada;
Utvrdivši, međutim, da ropstvo, trgovina robljem i ustanove i prakse slične
ropstvu nisu još uklonjeni u svim oblastima sveta;
Pošto su odlučile da, prema tome, Konvenciji od 1926 godine, koja je još na
snazi, treba sada dodati dopunsku konvenciju koja ima za namenu da pojača napore,
kako nacionalne tako i međunarodne, koji imaju za cilj ukidanje ropstva, trgovine
robljem i ustanova i praksi sličnih ropstvu;
Sporazumele su se o sledećem:
ODELJAK I
USTANOVE I PRAKSE SLIČNE ROPSTVU
Član 1.
Svaka država potpisnica ove Konvencije preduzeće sve mere, zakonodavne i
druge, koje budu izvodljive i potrebne, da bi se postepeno i što je moguće pre

* Dopunska konvencija, sa Završnim aktom, usvojena je 1956, a stupila na snagu 30. aprila 1957.
godine. Njene članice su 118 država (pregled je dat iza ove konvencije).
Jugoslavija je ratifikovala ovu konvenciju - „Službeni list FNRJ”, Dodatak br. 7/1958.
Naslov originala: Supplementarj Convention on theAbolition of Slaver\>, the Slave Trade, and In-
stitut ions and Practices Similar to Slavery

-125-
. . •• ■ ________ IO. DOPUNSKA KONVENCIJA O UKIDANJU ROPSTVA... (1956) ___________________________ -3

postiglo potpuno ukidanje ili napuštanje sledećih ustanova i praksi, tamo gdc one
još postoje, bilo da one ulaze ili ne u definiciju ropstva koja se nalazi u prvom
članu Konvencije o ropstvu potpisane u Ženevi 25, septembra 1926 godine:
a) Potčinjenost zbog duga, tj. stanje ili položaj koji proizilazi iz činjenice da
se dužnik obavezao da za garanciju duga da svoje lične usluge ili usluge nekog lica
koje je pod njegovim autoritetom, ako pravična vrednost njegovih usluga nije
namenjena likvidaciji duga ili ako trajanje tih usluga nije ograničeno niti njihova
priroda određena;
b) Robovanje, tj. položaj onoga koji je obavezan prema zakonu, običaju i
nekom sporazumu da živi i radi na zemlji koja pripada drugom licu i da tom
drugom licu vrši, uz nagradu ili besplatno, izvesne određene usluge, a da ne može
promeniti svoj položaj; .
•
c) Svaka ustanova ili praksa na osnovu koje:
i) je neka žena obećana ili udata za naknadu u novcu ili natura koja se daje i
njenim roditelju ili njenom tutoru, njenoj porodici, ili kom drugom licu ili grupi
lica, a da pri tome ona nema pravo da odbije;

1
ii) muž neke žene, njegova porodica ili njegov član imaju pravo daje ustupe 5
nekom trećem licu, uz naplatu ili bez;
iii) žena, po smrti svoga muža može, biti pred a ta u nasleđe drugom licu; '■
d) Svaka ustanova ili praksa prema kojoj roditelji, ili jedan od njih, ili tutor :
predaje dete ili odraslu decu mlađu od osamnaest godina nekom trećem licu uz
naplatu ili bez, radi korišćenja ličnosti ili rada pomenutog deteta ili odrasle dece. . J
Član 2.
Da bi se učinio kraj ustanovama i praksi o kojima je reč u stavu c) prvog člana
•; Konvencije, Države potpisnice se obavezuju da utvrde, tamo gde je potrebno, naj-
niže godine starosti za brak, da podržavaju upotrebu postupaka koji omogućava
jednom ili drugom budućem supružniku da slobodno izraze svoj pristanak na brak
pred nadležnom civilnom ili verskom vlasti i da podržavaju registrovanje brakova.
ODEUAK II
TRGOVINA ROBLJEM
Član 3.
1. Delo prevoženja ili pokušaja prevoženja robova iz jedne zemlje u drugu
ma kojim prevoznim sredstvom ili saučesništvo u tim delima predstavljaće kri-
vični prestup prema zakonu Država potpisnica Konvencije, a lica koja su progla-
šena krivim za takav prestup pođležu vrlo strogoj kazni.
2. a) Države potpisnice preduzeće sve efikasne mere da bi sprečile brodove i
vazduhopiove ovlašćene da viju njihovu zastavu da prevoze roblje i da bi kaznile
lica kriva za ta dela ili koja su okrivljena da su koristila državnu zastavu u tu
svrhu.
b) Države potpisnice preduzeće sve efikasne mere kako njihova pristaništa,
njihovi aerodromi, i njihove obale ne bi mogli služiti prevozu robova.
3. Države potpisnice Konvencije razmeniće obaveštenja kako bi osigurale
-126
 10. DOPUNSKA KONVENCIJA O UKIDANJU ROPSTVA- (1956)

Član 4.
I čfik'Svaki rob koji se skloni na neki brod jedne Države potpisnice ove Konven-
cije biće slobodan ipse facto.
' ~r'±-'
ODELJAK III

ROPSTVO I USTANOVE I PRAKSE SLIČNE ROPSTVU

Član 5.
U zemlji gde ropstvo ili ustanove i prakse o kojima je reč u prvom članu
Konvencije još nisu potpuno ukinuti ili napušteni, delo kojim se osakati, ili obe-
: leži usijanim gvožđem, ili na neki drugi način, neki rob ili lice u potčinjenom po-
ložaju bilo zato da se označi njegov položaj, nanese kazna, ili iz ma kog drugog
razloga - ili saučesništvo u takvim delima pređstavljače krivični prestup prema
zakonu Država potpisnica Konvencije a lica proglašena krivim podležu kazni.
Član 6.
1. Delo stavljanja drugog u ropstvo ili potsticanja drugog da proda svoju
slobodu ili lica koje on izdržava radi stavljanja u ropstvo, pređstavljače krivični
prestup prema zakonu Država potpisnica ove Konvencije, a lica proglašena kri-
vim podležu kazni; isto važi i za učestvovanje u sporazumu sklopljenom u tu svr-
hu, za pokušaj ili saučesništvo.
2. Pod rezervom odredaba uvodnog stava prvog člana Konvencije, odredbe
paragrafa 1 ovog člana primenjivače se takođe za delo podsticanja drugog da se-
be ili lice koje izdržava stavi u potčinjen položaj koji proističe iz ustanova ili
praksi o kojima je reč u prvom članu; isto važi i za učestvovanje u sporazumu
sklopljenom u tu svrhu, za pokušaj i za saučesništvo.

ODELJAK IV
DEFINICIJE

Član 7.
U smislu ove Konvencije:
a) Ropstvo, onakvo kako je definisano u Konvenciji od 1926 o ropstvu, je
stanje ili položaj nekog pojedinca nad kojim se vrše atributi prava svojine i izve- sni
od njih, a „rob” je pojedinac koji ima taj status ili taj položaj;
b) „Lice u potčinjenom položaju” je ono lice koje je stavljeno u status ili po-
ložaj koji proističe iz jedne od ustanova ili praksi o kojima je reč u prvom članu ove
Konvencije;
c) „Trgovina robljem” označava i obuhvata svako delo zarobljavanja, sricanja
ili ustupanja nekog lica radi njegovog stavljanja u ropstvo; svako delo sricanja roba
radi njegove prodaje ili razmene; svako delo ustupanja prodajom ili razmenom lica
stečenog radi prodaje ili razmene, kao i uopšte svako delo trgovanja ili prevoza
robova, ma koje prevozno sredstvo bilo upotrebljeno.

-127
 10. DOPUNSKA KONVENCIJA O UKIDANJU ROPSTVA- (1956)

ODELJAK V
SARADNJA IZMEĐU DRŽAVA POTPISNICA I DOSTAVLJANJE OBA-
VEŠTENJA
Član 8.
1. Države potpisnice Konvencije se obavezuju da jedna drugoj pružaju pomoć i
da sarađuju sa Organizacijom ujedinjenih nacija radi primene prethodnih odredaba.
2. Strane se obavezuju da dostavljaju Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija
kopiju svakog zakona svakog pravilnika ili svake administrativne odluke koji. se
usvoje ili stave na snagu radi stavljanja u dejstvo odredaba ove Konvencije..
3. Generalni sekretar će dostaviti obaveštenja primljena na osnovu paragrafa
2] ovog člana drugim potpisnicima i Ekonomsko-socijalnom savetu kao deo
dokumentacije za svaku diskusiju kojoj Savet bude pristupio radi donošenja novih
preporuka , za ukidanje ropstva, trgovine robljem i ustanova i praksi koje su predmet
Konvencije. /

ODELJAK VI
ZAVRŠNE ODREDBE
Član 9. :ff||
Ne dopušta se nikakva rezerva na Konvenciju.

•;
Član 10.
Svaki spor između Država potpisnica Konvencije u pogledu njenog tuma-
čenja ili njene primene, koji ne bi bio rešen putem pregovora, podneče se Me -
đunarodnom sudu pravde na zahtev jedne od strana u sporu, osim ako se zairi-
teresovane strane ne dogovore o nekom drugom načinu rešenja.

Član 11.
1.Ova Konvencija če biti otvorena do 1. jula 1957. godine za potpis svake
Države članice Ujedinjenih nacija ili specijalizovane institucije. Ona pođleže ra-
tifikaciji od strane Država potpisnica i ratifikacioni instrumenti če biti depono-
vani kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija koji če o tome obaves ti ti sve
države koje budu potpisale Konvenciju ili joj budu pristupile.
2. Posle 1. jula 1957. godine, Konvencija če biti otvorena za pristupanje
svake Države članice Ujedinjenih nacija ili specijalizovane institucije, ili svake
druge Države kojoj Generalna skupština Ujedinjenih nacija bude uputila poziv za
pristupanje. Pristupanje če se izvršiti deponovanjem izričitog instrumenta kod
Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija koji če o tome obavestiti sve države koje
budu potpisale Konvenciju ili joj budu pristupile.

Član 12.
1. Ova Konvencija če se primenjivati na sve neautonomne teritorije, teritorije
-128
 10. DOPUNSKA KONVENCIJA O UKIDANJU ROPSTVA... (1956)

flpižava potpisnica zastupa u međunarodnom pogledu; zainteresovana strana

mora, pod rezervom odredaba paragrafa 2 ovog člana, u trenutku potpisivanja
l^ilfratifikacije Konvencije, ili pak u trenutku pristupanja ovoj Konvenciji, izjaviti
43ia koju nemetropolsku ili na koje nemetropolske teritorije će se primenjivati
^ova Konvencija ipse facto po potpisivanju, ratifikaciji ili pristupanju,
fjkć. 2. U slučaju kad je potrebna prethodna saglasnost neke nemetropolske teri-
torije na osnovu zakona ili ustavne prakse strane ili nemetropolske teritorije,
V^sirana se mora truditi da u roku od dvanaest meseci od dana kada bude potpisa-
la Konvenciju dobije saglasnost nemetropolske teritorije koja se traži, a kada ta
/.saglasnost bude dobijena, strana je obavezna da o tome obavesti Generalnog se-
f kretara. Odmah pošto Generalni sekretar primi tu notifikaciju, Konvencija će se
primenjivati na teritoriju ili teritorije koje je ona naznačila.
/. 3. Po isteku roka od dvanaest meseci pomenutog u prethodnom paragrafu,
žainteresovane strane će obavestiti Generalnog sekretara o rezultatu savetova-
nja sa nemetropolskim teritorijama čije su međunarodne odnose preuzele na se-
-; be i čija saglasnost za primenu ove Konvencije ne bude data.
Član 13.
,1. Konvencija će stupiti na snagu na dan kad dve države postanu strane
ugovornice.
2. Ona će zatim stupiti na snagu, u pogledu svake države i teritorije, na dan
deponovanja ratifikacionog instrumenta ili pristupanja žainteresovane države ili
notifikacije o primeni na tu teritoriju.
Član 14.
1. Primena ove Konvencije će se podeliti na uzastopne trogodišnje periode
od kojih će prvi početi da teče od dana stupanja Konvencije na snagu shodno
paragrafu 1 člana 13.
2. Svaka Država potpisnica moći će otkazati ovu Konvenciju upućujući šest
me-
seci pre isteka trogodišnjeg perioda koji je u toku, notifikaciju Generalnom sekreta-
ru. Ovaj će obavestiti sve ostale strane o toj notifikaciji i o danu njenog prijema.
3. Otkaz će stupiti u đejstvo po isteku trogodišnjeg perioda koji je u toku.
4. U slučajevima kad, shodno odredbama člana 12, ova Konvencija može biti
pri-
menjena na neku nemetropolsku teritoriju neke strane potpisnice, ova će moći, uz
sa-
glasnost teritorije u pitanju, obavestiti potom, u svako vreme, Generalnog sekretara
Ujedinjenih nacija daje Konvencija otkazana u pogledu te teritorije. Otkaz će proiz-
voditi dejstvo godinu dana po dostavljanju notifikacije Generalnom sekretaru, koji
će
obavestiti sve ostale strane potpisnice o toj notifikaciji i o datumu kad je primio.
Član 15.
Ova Konvencija, čiji su tekstovi na engleskom, kineskom, španskom, fran-
cuskom i ruskom podjednako verodostojni, biće deponovana u arhivi Sekretarijata
Ujedinjenih nacija. Generalni sekretar će ustanoviti overene kopije koje će dostaviti
9* Ljudske slobode i prava - tom I -129-
 IO. DOPUNSKA KONVENCIJA O UKIDANJU ROPSTVA... (1956)

U potvrdu čega su dole potpisani propisno ovlašćeni od svojih vlada, potpk

sali ovu Konvenciju u dane naznačene pored njihovih imena.
Sačinjeno u Evropskom uredu Ujedinjenih nacija u Ženevi sedmog septem-
bra hiljadu devetsto pedest šeste godine.
ZAVRŠNI AKT

KONFERENCIJE PUNOMOĆNIKA UJEDINJENIH NACIJA ZA DOPUN-

SKU KONVENCIJU O UKIDANJU ROPSTVA, TRGOVINE ROBLJEM I
USTANOVA I PRAKSE SLIČNIH ROPSTVU

Ekonomsko-socijalni savet Ujedinjenih nacija sazvao je Konferenciju rezo-

lucijom 608 (XXI), usvojenom 30. aprila 1956. godine.
Konferencija je zasedala u Evropskom uredu Ujedinjenih nacija u Ženevi od
13. avgusta do 4. septembra 1956. godine.
Vlade pedeset i jedne države čija imena slede poslale su svoje predstavnike na
Konferenciju.
Dole navedene nevladine organizacije, koje imaju savetodavni status kod Eko-
nomsko-socijalnog saveta bile su pretstavljene na Konferenciji i imala su pravo đa
podnesu usmeni ili pismeni ekspože: Društvo protiv ropstva (The Anti-Slaveiy Soci- '
ety) (Ujedinjeno Kraljevstvo); Međunarodna katolička unija za socijalnu službu (Uni-
on catholique intemationale de Service social); Komisija crkava za međunarodne po-
slove (Commission des Eglises pour les affaires intemationales); Međunarodni savez
žena (Alliance intemationale des femmes); Međunarodni komitet Crvenog krsta (Co-
mite international đe la Croix Rouge); Međunarodna konferencija katoličkih dobro-
tvornih društava (Conference intemationale des eharites catholiques); Međunarodna
federacija univerzitetski obrazovanih žena (Federation intemationale des femmes di-
plomes des universites); Međunarodna federacija žena pravnika (Federation intema-
tionale des femmes juristes); Komitet za vezu velikih međunarodnih ženskih udružen-
ja (Comite de liaison des grandes associations intemationales feminines); Međuna-
rodni socijalni i politički savez Sveta Jbvanka Orleanka (Alliance intemationale
socia- le et politique Sainte-Jeanne d’Arc); Međunarodni savez žena za mir i slobodu
(Ligue intemationale des femmes pour la paix et la libertć); Svetska unija ženskih
katoličkih društava (Union mondiale des organisations feminines catholiques);
Konferencija je izabrala Gospodina Emilia Calderon Puiga (Meksiko) za
pređseđnika i GG. Mare Somerhausen (Belgija) i K. V. Pađmanabhan (Indija) za
prvog i drugog potpredsednika.
G. John P. Humphrey je vršio dužnost izvršnog sekretara Konferencije.
Konferencija je usvojila za dnevni red privremeni dnevni red koji je sastavio. |
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (E/CONF. 24/1). Ona je takođe usvojila U nacrt
unutrašnjeg pravilnika koji je dao Generalni sekretar (E/CONF. 24/2).
U skladu sa unutrašnjim pravilnikom Konferencije, predsednik i potpred- /
sednici su pregledali punomočja predstavnika i 27. avgusta 1956. godine, podne- ■ li
Konferenciji izveštaj o rezultatima tog pregleda (E/CONF. 24/5). Konferenci- / ja je
primila k znanju taj izveštaj na svojoj dvadeset drugoj sednici.

130-
 10. DOPUNSKA KONVENCIJA O UKIDANJU ROPSTVA,.. (1956)____________________________

Konferencija je uzela kao osnovu za diskusiju nacrt dopunske konvencije o

skidanju ropstva, trgovine robljem i ustanova i praksi sličnih ropstvu (E/2824),
koji je pripremio specijalni komitet naimenovan shodno rezoluciji 564 (XIX)
Ekonomsko-socijalnog saveta.
4. septembra 1956. godine, Konferencija je usvojila Dopunsku konvenciju o
ukidanju ropstva, trgovine robljem i ustanova i praksi sličnih ropstvu, sa 40 gla-
;
.sova prema nula, i 3 uzdržana glasa, i otvorila je za potpisivanje,
fp Engleski, kineski, španski francuski i ruski tekst Konvencije priključeni su
ovom Završnom aktu.
? Osim Dopunske Konvencije, Konferencija je, na svojoj dvadeset trećoj sed-
; nici usvojila sa 37 glasova prema nula i 6 uzdržanih glasova, donju rezoluciju;
„Konferencija,
Preporučuje da Države koje mogu postati stalne potpisnice Dopunske kon-
V vencije o ukidanju ropstva, trgovine robljem i ustanova i praksi sličnih ropstvu
pristupe, ako to još nisu učinile, Konvenciji od 25. septembra 1926. godine o
ropstvu onakvoj kako je dopunjena i izmenjena Protokolom od 1953. godine”.
Na svojoj dvadeset četvrtoj sednici Konferencija je usvojila sa 37 glasova
prema nuli i 6 uzdržanih glasova, i drugu rezoluciju koja glasi;
„Konferencija,
Imajući u vidu član 2 Dopunske konvencije o ukidanju ropstva, trgovine ro-
bljem i ustanova i praksi sličnih ropstvu,
Preporučuje Ekonomsko-socijalnom savetu da ispita da li je potrebno pred-
uzeti proučavanje pitanja braka da bi se pođvukla potreba slobodnog pristanka
đveju strana na brak i da bi se ustanovila, u pogledu braka, minimalna granica
starosti koja, ne bi trebalo da bude niža od četrnaest godina.”
U potvrdu čega su predseđnik, potpredsednici i izvršni sekretar potpisali ovaj
Završni akt.
Sačinjeno u Evropskom uredu Ujedinjenih nacija u Ženevi, sedmog septembra
hiljadu devetsto pedeset šeste godine, na engleskom, kineskom, španskom,
francuskom i ruskom jeziku, od kojih su svi tekstovi podjednako punovažni.

DOPUNSKA KONVENCIJA

O UKIDANJU ROPSTVA, TRGOVINE ROBLJEM I USTANOVA I

PRAKSE SLIČNIH ROPSTVU
(7. septembra 1956)
Države članice - stanje na dan 8. jun 1999:
Avganistan 16. nov. 1966.
Albanija 6. nov. 1958. Austrija 7. okt. 1963.
Alžir 31. okt. 1963. Azerbejđžan 16. aug. 1996.
Antigua i Barbuda 25. okt. 1988. Bahami 10. jun 1976.
Argentina 13. avg. 1964. Bahrein 27. mart 1990.
Australija 6. jan. 1958. Bangladeš 5. feb. 1985.
Barbados 9. avg. 1972.

-131-
 10. DOPUNSKA KONVENCIJA O UKIDANJU ROPSTVA- (1956)

Belgija 7. Sep. 1956.13. dec. 1962. Kuvajt 18. jan. 1963.

Belorusija 5. jun 1957.
Bolivija 6. okt. 1983.
Bosna i Hercegovina 1. sep. 1993. Letonija 14. apr. 1992.
Brazil 6. jan. 1966.
Bugarska 21. avg. 1958.
Centrahoafhcka Republika 30. dec. 1972. Mađarska 26. feb. 1958,
1970.
Češka 22. feb. 1993.
Čile 20. jun 1995.
Danska 24. apr. 1958.
Domenika 17. avg. 1994.
Dominikanska Republika 31. okt 1962. Maroko 11. maj 1959.
Džibuti 21. mart 1979.
Egipat 17. apr. 1958.
Ekvador 29. mar. 1960.
Etiopija 21. jan. 1969.
Fidži 12. jun 1972.
Filipini 17. nov. 1964.
Finska 1. apr. 1959.
Francuska 26. maj 1964.
Gana 3. maj 1963.
Grčka 13. dec..1972..
Gvatemala 11. nov. 1983.
Gvineja 14. mart 1977.
Haiti 12. feb. 1958. :
Holanđija 3. dec. 1957.
Hrvatska 12. okt. 1992.
Indija 23. jun 1960.
Irak 30. sep. 1963.
Iran 30. dec. 1959,
Irska 18. sep. 1961.
Island 17. nov. 1965.
Italija 12. feb. 1958.
Izrael 23. okt. 1957.
Jamajka 30. jul 1964.
Jordan 27. sep. 1951.
Jugoslavija 20. maj 1958.
Kambodža 12. jun 1957.
Kamerun 27. jun 1984.
Kanada 10. jan. 1963.
Kipar 11. maj 1962.
Kirgistan 5. sep. 1997.
Kongo DR 28. feb. 1975.
Kongo 25. avg. 1977.
Kuba 21. avg. 1963.
-132-
Laos 9. sep. 1957.
Lesoto 4. nov. 1974.
Libija 16. maj 1989. Luksemburg
1. maj 1967. Madagaskar 29. feb.
Makedonija 18. jan. 1994.
Malavi 2. avg. 1965.
Malezija 18. nov. 1957.
Mali 2. feb. 1973.
Malta 3. jan. 1966.
Mauricijus 18. jul 1969.
Mauritanija 6. jun 1986.
Meksiko 30. jun 1959.
Mongolija 20. dec. 1968. Nemačka
14. jan. 1959.
Nepal 7. jan. 1963.
Niger 22. jul 1963.
Nigerija 26. jun 1961.
Nikaragva 14. jan. 1986.
Norveška 3. maj 1960.
Novi Zeland 26. apr. 1962.
Obala Slonovače 10. dec. 1970.
Pakistan 20. mart 1958.
Poljska 10. jan. 1963.
Portugal 10. avg. 1959.
Rumunija 13. nov. 1957.
Rusija 12. apr. 1957.
San Marino 29. avg. 1967.
Saudijska Arabija 5. jul 1973.
Sejšeli 5. maj 1992.
Senegal 19. jul 1979.
Siera Leone 13. mart 1962.
Singapur 28. mart 1972.
Sirija 7. apr. 1958.
Sjedinjene Američke Države 6. dec.
19 Slovačka 28. maj 1993.
Slovenija 6. jul 1992.
Solomonska Ostrva 3. sep. 1981.
Sudan 9. sep, 1957.
Surinam 12. okt. 1979.
Sv. Lucija 14. feb. 1990.
Sv Vinsent 9. nov. 1981.
Španija 21. nov. 1967.
Šn tanka 21. mart 1958. Švajcarska
28. jul 1964.
Švedska 28. okt. 1959.
Tanzanija 28. nov. 1962.
Togo 8. jul 1980.
Trinidad i Tobago 11. apr. 1966.
Tunis 15. jul 1966. Turkmenistan 1. maj
1997. Turska 17. jul 1964.
Uganda 12. avg. 1964. Ukrajina 3. dec.
1958.
Velika Britanija 30. apr. 1957. Zambija
26. mart 1973. Zimbabve 1. dec. 1998.
 11. MEĐUNARODNI SPORAZUM
ZA USPEŠNU ZAŠTITU OD KRIMINALNE TRGOVINE
POZNATE POD IMENOM „TRGOVINA BELIM ROBLJEM”*
(Pariz, 18. maj 1904. godine)

Francuski originalni tekst i engleski prevod što ih je saopštilo Ministarstvo

Spoljnih poslova Ujedinjene Kraljevine Velike Britanije i Irske, usled registrovanja
7. septembra 1920. Registrovanje ovog Sporazuma izvršeno je 7. septembra 1920.
Njegovo Veličanstvo Kralj Ujedinjene Kraljevine Velike Britanije i Irske i
Britanskih Dominija preko Mora, Car Indije; Njegovo Veličanstvo Nemački Gar,
Kralj Pruske, u ime Nemačkog Carstva; Njegovo Veličanstvo Kralj Belgijanaca;
Njegovo Veličanstvo Kralj Danske; Njegovo Veličanstvo Kralj Španije; Predsednik
Francuske Republike; Njegovo Veličanstvo Kralj Italije; Njeno Veličanstvo
Kraljica Holanđije; Njegovo Veličanstvo Kralj Portugalije i Algarva; Njegovo
Veličanstvo Car Svih Rusija; Njegovo Veličanstvo Kralj Švedske i Norveške i
Federalni Savet Švajcarske, u želji da obezbede punoletnim ženama, prevarom ili
silom iskoriščenim, kao i ženama i devojkama maloletnim, uspešnu zaštitu od
kriminalne trgovine poznate pod imenom „Trgovina belim robljem”, odlučili su da
zaključe jedan Sporazum radi dogovornog donošenja pogodnih mera za postizanje
ovog cilja i naimenovali su svoje punomoćnike,
Koji su se, pošto su izmenjali svoja punomoćija, za koja je utvrđeno da su u
dobrom i propisnom obliku, složili u ovim odredbama:
Član 1.
Svaka Vlada Ugovornica obvezuje se da ustanovi ili da odredi jednu vlast,
kojoj će biti poveren posao oko prikupljanja svih obaveštenja o vrbovanju žena i
devojaka u svrhu razvrata u inostranstvu; ova će vlast moći voditi neposrednu
prepisku sa sličnom organizacijom ustanovljenom u svakoj od ostalih Država
Ugovornica.

* Ovaj međunarodni sporazum zaključen je 18. maja 1904. godine, a

stupio na snagu 21. juna 1951. godine. Noveliran je Protokolom iz
Lejk Saksesa 4. maja 1949. (videti Protokol pod br. 13. u ovoj
knjizi).
Međunarodni sporazum i njegov Protokol ratifikovalo je 57 zemalja
(videti pregled država članica iza ovog Sporazuma).
Jugoslavija je ratifikovala kako Međunarodni sporazum („Službene
novine KJ”, br. 117/1929), tako i dopunski Protokol („Službeni
vesnik Prezidi]uma NS FNRJ”, br.-2/1951.
 • 11. MED UNA KOP Ni SPORAZUM PROTIV TRGOVINE BELiM ROBLJEM (1904)

Član 2.
Svaka od ovih vlada obvezuje da će se postarati za vršenje nadzora naročito^ u
železničkim stanicama, pristaništima i za vreme putovanja, u cilju iznalaženja? lica
koja sprovode žene i devojke namenjene razvratu. U tom cilju izdaće se uputstva
činovnicima ili svima drugim licima kvalifikovanim za tu svrhu, radi pribavljanja,,
u granicama zakona, svih obaveštenja, koja bi bila podesna da se uđe u trag kakvoj
kriminalnoj trgovini.
O dolasku lica koja očigledno izgledaju da su tvorci ove trgovine ili sauče-
snici u njoj, ili pak njene žrtve, biće, kad nastupi slučaj, odmah obaveštene vlasti
mesta njihovog opređeljenja ili zainteresovani diplomatski ili konsularni agenti, ili
ma koja druga nadležna vlast.
Član 3.
Vlade se obvezuju da, u danim slučajevima i u granicama zakona, od žena ili
devojaka strane narodnosti koje se odaju prostituciji, uzimaju izjave radi utvrđi-
vanja njihove identičnosti i njihovog građanskog statusa i da će istraživati, ko ih je
naveo da napuste svoju zemlju. Dobivena obaveštenja biće saopštena vlastima
zavičajne zemlje ovih žena ili devojaka radi njihovog eventualnog repatriranja.
Vlade se obvezuju da, u granicama zakona, i ukoliko je to mogućno, žrtve ove
kriminalne trgovine u slučajevima, kad su ostale bez sredstava za izdržavanje, po-
vere, privremeno, i radi njihovog eventualnog repatriranja, javnim ili privatnim
ustanovama za društvenu zaštitu ili pojedincima koji pružaju potrebne garantije.
Vlade se tako isto obvezuju da, u granicama zakona i ukoliko je to mogućno,
vrate u njihove zavičajne zemlje one žene i devojke, koje same traže da budu
repatrirane ili čije repatriranje traže lica koja imaju vlast nad njima. Repatrira- nje
će se izvršiti tek po postignutom sporazumu o identičnosti i narodnosti, kao i o
mestu i danu dolaska na granicu. Svaka će zemlja ugovornica olakšati prelaz preko
svoje teritorije.
Prepiska po predmetu repatriranja vodiće se, ukoliko je to mogućno, nepo-
sredno.
Član 4.
U slučaju, da žena ili devojka, koja ima da se repatrira ne bi mogla sama da
naknadi troškove oko prevoza i kad ne bi imala ni muža, ni roditelja, niti tutora,
koji bi te troškove za nju platili, troškovi, učinjeni oko repatriranja do najbliže
granice ili najbližeg pristaništa u pravcu zemlje iz koje je poreklom, pašće na teret
zemlje, u kojoj dotična ima svoje mesto stanovanja, a svi ostali troškovi na teret
zemlje iz koje ■ je poreklom.
Član 5.
Odredbama prethodnih članova 3. i 4. ne odstupa se od posebnih konvencija,
koje bi već postojale među Vladama Ugovornicama.
Član 6.
Vlade Ugovornice se obvezuju da, u granicama zakona, vrše, ukoliko je to
mogućno, nadzor nad biroima ili agencijama, koji se bave nameštanjem žena i
devojaka u inostranstvu.

-136 -
 11. MEĐUNARODNE SPORAZUM PROTIV TRGOVINE SELIM ROBLJEM (1904)

Član 7.

Ovaj će Sporazum stupiti na snagu šest meseci po danu izmene ratifikacija. U

slučaju, ako ga koja ođ Strana Ugovornica bude otkazala, otkaz će imati dej- stva
samo za tu Stranu, i to tek na dvanaest meseci po danu toga otkaza.
Član 9.
Ovaj će Sporazum biti ratifikovan i ratifikacije izmenjene u Parizu, u što je
mogućno kraćem roku.
U POTVRDU OVOGA dotični Punomoćnici su potpisali ovaj Sporazum i na
nj stavili svoje pečate.
RAĐENO u Parizu, 18. maja 1904. god, u jednom jedinom primerku, koji će
ostati na čuvanju u arhivi Ministarstva inostranih đela Francuske Republike, a čiji će
overeni prepis biti poslat svakoj Sili Ugovornici.

MEĐUNARODNI SPORAZUM ZA USPEŠNU ZAŠTITU OD KRIMI-

NALNE TRGOVINE POZNATE POD IMENOM „TRGOVINA BELIM
ROBLJEM”

SA DOPUNSKIM PROTOKOLOM
(18. maj 1904; 4. maj 1949)
Države članice - stanje na dan 8. juna 1999.

Alžir 31. okt. 1963. Irak 1. jun 1949.

Australija 8. đec. 1949. Iran 30. đec. 1959.
Austrija 7. jun 1950. Irska 19. jul 1961.
Bahami 10. jun 1976. Italija 13. nov. 1952. Jamajka
Belgija 13. Oct 1952. 30. jul 1964. Jugoslavija 26.
Benin 4. apr. 1962. apr. 1951. Južna Afrika 14.
Centralnoafrička Republika 4. sep. 1962. avg. 1951. Kamerun 3. nov.
Češka 30. dec. 1993. 1961. Kanada 4. maj 1949.
Čile 20. jun 1949. Kina 4. maj 1949.
Danska 1. mart 1950. Kipar 16. maj 1963.
Egipat 16. sep. 1949. Kongo 15. oct 1962.
Fidži 12. jun 1972. Kuba 4. avg. 1965.
Finska 31. okt. 1949. Luksemburg 14. mart 1955.
Francuska 5. maj 1949. Madagaskar 9. okt. 1963.
Gana 7. apr. 1958. Malavi 10, jun 1965.
Holanđija 26. sep. 1950, Mali 2. feb. 1973.
Indija 28. dec. 1949.
 XI. MEĐUNARODNI SPORAZUM PROTIV TRGOVINE BELfM ROBLJEM (1904)

Malta 24. mart 1967. Singapur 7. jun 1966. Sjedinjene

Maroko 7. nov. 1956.
Mauricijus 18. jul 1969.
Meksiko 21. feb. 1956.
Nemačka 29. maj 1973.
Niger 25. avg. 1961.
Nigerija 26. jun 1961.
Norveška 4. maj 1949.
Obala Slonovače 8. dec. 1961.
Pakistan 16. jun 1952.
Senegal 2. maj 1963.
Siera Leone 13. mart 1962.
Američke Države 14. avg. 1950.
Slovačka 28. maj 1993.
Šri Lanka 14. jul 1949. Švajcarska
23. sep. 1949. Švedska 25. feb.
1952.
Tanzanija 18 mart 1963. Trinidad i
Tobago 11. apr. 1966. Turska 13.
sep. 1950.
Velika Britanija 4. maj 1949.
Zambija 26. mart 1973.

-138
 S:.
-■ i

12. MEĐUNARODNA KONVENCIJA

O SUZBIJANJU TRGOVINE BELIM ROBLJEM*
(Pariz 4. maj 1910. godine)

Vladaoci, Šefovi Država i Vlade Sila niže-označenih,

Podjednako željni da postignu što je mogućno više uspeha u suzbijanju tr-
govine poznate pod imenom „Trgovina belim robljem” resili su da u tu svrhu za-
ključe Konvenciju, pošto je projekt njezinog teksta već utvrđen na prvoj Konfe-
renciji održanoj u Parizu, od 15. do 25. jula 1902. god., naimenovali su svoje pu-
nomoćnike, koji su se sastali u drugu Konferenciju u Parizu, od 18. aprila do 4.
maja 1910. god., i koji su se složili u ovim odredbama:
Član 1.
Ima se kazniti svaki onaj koji je, radi zadovoljavanja tuđih strasti, pogodio,
odveo ili naveo u cilju razvrata, čak i s njenim pristankom, kakvu maloletnu ženu ili
devojku, baš i u slučaju da su razne radnje, koje sačinjavaju bitne elemente ovog
krivičnog dela, izvršene u raznim zemljama.
Član 2.
Ima se kazniti svaki onaj koji je, radi zadovoljenja tuđih strasti, prevarom ili
putem sile, pretnje, zloupotrebe vlasti ili ma kojim drugim prinudnim sredstvom,
pogodio, odveo ili zaveo, u cilju razvrata, kakvu punoletnu ženu ili devojku, baš i u
slučaju da su razne radnje koje sačinjavaju bitne elemente ovog prestupnog dela
bile izvršene u raznim zemljama.
Član 3.
Strane Ugovornice, čije zakonodavstvo već sada nije dovoljno radi suzbijanja
krivičnih dela, predviđenih u prednja dva člana, obvezuju se da preduzmu ili da
predlože svojim nadležnim zakonodavstvima potrebne mere radi kažnjavanja ovih
krivičnih dela prema njihovoj važnosti.

* Ova Konvencija potpisana je u Parizu 4. maja 1910. a stupila na snagu 14. avgusta 1951. godine.
Novelirana je Protokolom od 4. maja 1910. godine (videti dokument pod br. 13). Konvenciju i
Protokol ratifikovalo je 55 država, uključujući i Jugoslaviju („Službene novine KJ’\ br.
117/1929) - videti tabelu ratifikacije i pristupanja iza ove konvencije.
Naslov originala: International Convention for the Suppression ofthe White Salve Traffic.

139
 12. MEĐUNARODNA KONVENCIJA 0 SUZBIJANJU TRGOVINE BELIM ROBU EM (1910)

Član 4.
Strane Ugovornice će dostavljati jedna drugoj, preko Vlade Francuske publike,
zakone koji su već doneseni ili one koji će tek biti doneti u njihovim državama, a koji
se odnose na predmet ove Konvencije.
Član 5.
Od dana stupanja na snagu ove Konvencije, krivična deia, predviđena u čla-
novima 1 i 2, smatraće se kao punopravno uvršćena u broj krivičnih dela, za koja se
može tražiti izdavanje krivaca po konvencijama, koje već postoje među Stranama
Ugovornicama.
U slučaju, da prednja odredba ne bi mogla biti primenjena bez izmene za-
konodavstva koje postoji, Strane Ugovornice se obvezuju da preduzmu ili da
predlože potrebne mere svojim respektivnim zakonodavnim telima.
Član 6.
Dostavljanje molbi za sudsku pomoć pri izviđanju i suđenju dela koja predviđa
Konvencija vršiće se:
1) Bilo direktnim opštenjem između sudskih vlasti;
2) Bilo preko diplomatskog ili konsularnog predstavnika zemlje, koja upućuje
molbu, u zemlji kojoj se molba upućuje. Ovaj će predstavnik poslati molbu za
sudsku pomoć neposredno nadležnoj sudskoj vlasti i primiče neposredno od te vlasti
akta, kojima će se utvrditi izvršenje sudske pomoći;
(U oba ova slučaja, prepis molbe za sudsku pomoć biće u isto vreme svagda
upućen i najvišoj vlasti Države, kojoj se molba upućuje).
3) Bilo diplomatskim putem.
Svaka Strana Ugovornica saopštiće pojedinačno svima ostalim Stranama
Ugovornicama, koje će od gore pomenutih načina priznati punovažnim za primanje
molbi za sudsku pomoć koje su joj upućene od strane dotične Države.
Sve teškoće koje se budu pojavile u primeni tačak'a 1 i 2 ovog člana, raspra- A
viće se diplomatskim putem.
Izuzimajući sporazum s drukčijim odredbama, molba za sudsku pomoć biće
ređigovana na jeziku vlasti, kojoj se upućuje, ili na jeziku za koji su se dve drža ve
sporazumele, ili će joj biti dodat prevod na jednom od ova dva jezika, overen od
strane diplomatskog ili konsularnog predstavnika Države koja molbu upućuje, ili od
strane kog zakletog prevodioca Države kojoj se molba upućuje.
Izvršenje molbi za sudsku pomoć neće moći davati mesta za naknadu kakvih
bilo taksa ili troškova.

Član 7.
Strane Ugovornice se obvezuju da jedna drugoj dostavljaju spiskove izrečenih
presuda, kad je reč o krivičnim delima, predviđenim u ovoj Konvenciji, i kada su
radnje, koje sačinjavaju bitne elemente dela izvršene u raznim zemljama. Ova će
dokumenta biti dostavljena od vlasti koje su određene u članu 1 Sporazuma,
zaključenog u Parizu 18. maja 1904. god., neposredno takvim istim vlastima ostalih
Država Ugovornica.

140
- -
 12. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O SUZBIJANJU TRGOVINE BELIM ROBLJEM (1910)

Član 8.
- Države koje nisu potpisale ovu Konvenciju moći će joj pristupiti. Toga radi
one će svoju nameru saopštiti aktom, koji će se đeponovati u arhivi Vlade Francu-
tiglis
ske Republike. Ova će, diplomatskim putem, overen prepis ovog akta poslati sva-
lcoj Državi Ugovornici, obavestivši ih u isto doba i o datumu, kog je deponovanje
Vizvršeno. pomenutim aktom o notifikaciji saopštiće se takođe tekstovi zakona, đo-
netih u Državi koja Konvenciji pristupa u vezi s predmetom ove Konvencije.
Šest meseci po deponovanju akta notifikacije, Konvencija će stupiti na sna-
gu na celokupnoj teritoriji Države, koja joj je pristupila i koja tim postaje Drža-
vom Ugovornicom.
,,:i
Pristupanje Konvenciji povući će punopravno, i bez posebnog saopštenja,
£S!§
istovremeno i potpuno pristupanje Sporazumu od 18. maja 1904. god., koji će
.stupiti na snagu istoga dana, koga i sama Konvencija na celokupnoj teritoriji
Države, koja je Konvenciji pristupila.
Prethodnom odredbom se, međutim, ne odstupa od člana 7 gore pomenu-
tog Sporazuma od 18. maja 1904. god. koji će se primenjivati u slučaju ako bi
neka Država pretpostavila da pristupi samo tom Sporazumu.
Član 9.
Ova Konvencija, dopunjena Završnim Protokolom, koji sačinjava njezin sa-
stavni deo, biće ratifikovana i ratifikacije deponovane u Parizu, čim šest Država
Ugovornica budu u mogućnosti to da učine.
O deponovanju svake ratifikacije sastaviće se zapisnik, čiji će se overeni
prepis dostaviti diplomatskim putem svakoj Državi Ugovornici,
Ova će Konvencija stupiti na snagu šest meseci po datumu deponovanja ra-
tifikacija.
Član 10.
U slučaju da koja Država Ugovornica Konvenciju otkaže, otkaz će imati
đejstva samo za tu Državu.
Otkaz će se notifikovati aktom, koji će biti đeponovan u arhivi Vlade
Francuske
Republike. Ova će, diplomatskim putem, overen prepis ovog akta poslati svakoj Dr-
žavi Ugovornici, pri čemu će je obavestiti i o datumu, kog je deponovanje izvršeno.
Dvanaest meseci po ovom datumu, Konvencija če prestati da važi na celo-
kupnoj teritoriji Države, koja je bude otkazala.
Otkaz Konvencije ne povlači za sobom punopravno i istovremeni otkaz
Sporazuma od 18. maja 1904. godine, sem ako je to u aktu, o kojem je reč, izrič-
no naznačeno; u protivnom slučaju, Država Ugovornica će morati, da bi otkaza-
la ovaj Sporazum, da postupi po članu 8. ovog Sporazuma.
Član 11.
Ako koja Država Ugovornica želi đa ova Konvencija stupi na snagu u jednoj ili
više njenih kolonija, poseda ili oblasti s pravom na konsularno-sudsku nadležnost,
ona će tu svoju želju notifikovati aktom, koji će biti đeponovan u arhivi Vlade
Francuske Republike. Ova će poslati, diplomatskim putem, overeni prepis tog akta
svakoj Državi Ugovornici, obavestivši je u isto vreme i o datumu, kog je
deponovanje izvršeno.

-141-
 XI. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O SUZBIJANJU TRGOVINE BELIM ROBLJEM (1910)

Pomenutim aktom saopštiće se i tekstovi zakona koji su u tim kolonijama,

poseđima i oblastima s pravom na konsularno-sudsku nadležnost doneseni, u vezi s
predmetom ove Konvencije. Tako isto, prema čl. 4. saopštiće se Država? ma
Ugovornicama i tekstovi zakona, koji bi se ubuduće tu doneli.
Šest meseci po datumu deponovanja akta notifikacije, Konvencija će stupiti na
snagu u kolonijama, poseđima ili oblastima s pravom na konsularno-sudsku
nadležnost, koji su pomenuti u aktu notifikacije.
Država molilja upoznaće saopštenjem, upućenim posebno svakoj Državi;
Ugovornici, koje će načine priznati punovažnim za dostavljanje molbi za sudsku
pomoć koje se šalju njenim kolonijama, poseđima ili oblastima s pravom na|
konsularno-sudsku nadležnost, i koje budu predmet notifikovanja, predviđenog u
prvoj alineji ovog člana.
Otkaz Konvencije od strane koje Države Ugovornice, u ime jedne ili više
njenih kolonija, poseda ili oblasti s pravom na konsularno-sudsku nadležnost, vršiće
se na način i pod pogodama predviđenim u prvoj alineji ovog člana. Otkaz će imati
đejstva dvanaest meseci po datumu deponovanja otkaznog akta u arhivi Vlade
Francuske Republike.
Pristupanje Konvenciji od strane koje Države Ugovornice, u ime jedne ili više
njenih kolonija, poseda, ili oblasti s pravom na konsularno-sudsku nadležnost,
povlači punopravno i bez posebnog saopštenja istovremeno i potpuno pristupanje
Sporazumu od 18. maja 1904. godine. Pomenuti Sporazum će stupiti tamo na snagu
istog dana, kog i sama Konvencija. Međutim, otkaz Konvencije od strane koje
Države Ugovornice, u ime jedne ili više njenih kolonija, poseda ili oblasti s pravom
na konsularno-sudsku nadležnost neće, sam po sebi, povući, sem ako nije naročito
pomenut iL aktu notifikovanja, istovremeni otkaz Sporazuma od 18. maja 1904.
godine; izjave: koje su Sile potpisnice Sporazuma od 18. maja 1904. godine učinile
odnosno pristupanja svojih kolonija pomenutom Sporazumu ostaće, u ostalom, u
važnosti.
Član 12.
Ova Konvencija koja će nositi datum 4. maj 1910. god. moći će biti potpisa-:
na u Parizu do idućeg 31. jula od strane Punomoćnika Sila, zastupljenih na drugoj
Konferenciji za suzbijanje trgovine belim robljem.
RAĐENO u Parizu, četvrtog maja hiljadu devet stotina desete godine, u jed-
nom jedinom primerku, čiji će overeni prepis biti dostavljen svakoj Sili Potpisnici.
ZAVRŠNI PROTOKOL
i
PROTOKOL O DEPONOVANJU RATIFIKACIJA KONVENCIJE ZA SU-
ZBIJANJE „TRGOVINE BELIM ROBLJEM”
POTPISANI U PARIZU 4. MAJA 1910.
ZAVRŠNI PROTOKOL
Pristupajući potpisivanju Konvencije od današnjeg dana, dolepotpisani Puno-
moćnici smatraju za korisno da istaknu smisao, u kome treba tumačiti članove 1,2
 ; 12- MEĐUNARODNA KONVENCIJA O SUZBIJANJU TRGOVINE B£UM ROBLJEM (19)0)

3 3 ove Konvencije, i po kom je za željenje da se, u vršenju svoje

zakonodavne su-
verenosti, Države Ugovornice postaraju da se donesene odredbe izvrše ili
prošire.
A. ~ Odredbe članova 1 i 2 imaju se smatrati kao minimum, jer se, samo po ■
sebi razume da Vlade Ugovornice ostaju potpuno slobodne da kažnjavaju druga
krivična dela, ovima slična, kao što je na primer dobavljanje punoletnih žena čak i
bez prevare i bez prinude.
B. - Za suzbijanje krivičnih dela, predviđenih u članovima 1 i 2, razume se po
sebi, da se reci „maloletnu ženu ili devojku, punoletnu ženu ili devojku” odnose na
žene ili devojke ispod odnosno iznad dvadeset punih godina starosti. Zakonom se,
međutim, pod zaštitu može staviti veći broj godina, s tim da ovaj veći broj godina
važi podjednako za žene i devojke svake narodnosti.
V. - Za suzbijanje istih krivičnih dela, zakon treba u svima slučajevima da
propiše i kaznu lišenja slobode, s tim pak da se zbog nje ne smanjuju ostale kazne,
glavne niti sporedne. Zakon bi trebalo tako isto da vodi računa, nezavisno od doba
starosti žrtve, o raznim otežavajućim okolnostima, koje se u ovim slučajevima mogu
pojaviti, kao što su na primer one koje su predviđene u članu 2, ili fakat da je žrtva
stvarno bila izvrgnuta razvratu.
G. - Slučaj zadržavanja žene ili devojke protiv njene volje u nekoj kući raz-
vrata, i ako važan, nije mogao da uđe u ovu Konvenciju, jer on isključivo potpa da
pod domaće zakonodavstvo.
Ovaj Završni Protokol smatraće se sastavnim delom Konvencije od današnjeg
dana i imaće istu snagu, važnost i trajanje.

MEĐUNARODNA KONVENCIJA O SUZBIJANJU TRGOVINE

BELIM ROBLJEM
(Pariz, 4. maj 1910) SA DOPUNSKIM PROTOKOLOM (Lejk Sakses, 4. maj 1949)
Države članice - stanje na dan 1. jula 1999. godine

Alžir 31. okt. 1963. Holandija 26. sep. 1950.

Australija 8. dec. 1949. Indija 28. dec. 1949.
Austrija 7. jun 1950. Irak 1. jun 1949.
Bahami 10. jun 1976. Iran 30. dec. 1959.
Belgija 13. okt. 1952. Irska 19. jul 1961.
Benin 4. apr. 1962. Italija 13. nov. 1952.
Centralnoafrička Republika 4. sep. 1962. Jamajka 17. mart 1965.
Češka 30. dec. 1993. Jugoslavija 26. apr. 1951.
Čile 20. jun 1949. Južna Afrika 14. avg. 1951.
Danska 1. mart 1950. Kamerun 3. nov. 1961.
Egipat 16. sep. 1949. Kanada 4. maj 1949.
Fidži 12. jun 1972. Kina 4. maj 1949.
Finska 31. okt. 1949. Kipar 16. maj 1963.
Francuska 5. maj 1949. Kongo 15. okt. 1962.
Gana 7. apr. 1958. Kuba 4. avg. 1965.
 12. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O SUZBIJANJU TRGOVINE BELIM ROBLJEM (1910)

Luksemburg 14. mart 1955. Senegal 2. maj 1963.

Madagaskar 9. okt. 1963. Siera Leone 13. mart 1962.
Malavi 10. jun 1965. Singapur 7. jun 1966.
Mali 2. feb. 1973. Slovačka 28. maj 1993.
Malta 24. mart 1967. Šri Lanka 14. jul 1949. Švajcarska
Maroko 7. nov. 1956. 23. sep. 1949. Švedska 25. feb.
Mauricijus 18. jul 1969. 1952.
Meksiko 21. feb. 1956. Tanzanija 18. mart 1963. Trinidađ
Nemačka 9. maj 1973. i Tobago 11. apr. 1966. Turska 13.
Niger 25. avg. 1961. sep. 1950.
Norveška 4. maj 1949. Velika Britanija i Severna Irska
Obala Slonovače 8. dec. 1961. 4. maj 1949.
Pakistan 16. jun 1952. Zambija 26. mart 1973.

-144-
 13. PROTOKOL
* K O J I M SE IZMENJUJEI DOPUNJUJE MEĐUNARODNI SPORAZUM IV' ZA
USPEŠNU ZAŠTITU OD KRIMINALNE TRGOVINE POZNATE POD t • IMENOM
„TRGOVINA BELIM ROBLJEM”, POTPISAN U PARIZU
18. MAJA 1904. G. I MEĐUNARODNE KONVENCIJE O
SUZBIJANJU TRGOVINE BELIM ROBLJEM, pV POTPISANE U
PARIZU, 4. MAJA 1910. GODINE*
(Leik Sakses, Njujork, 4. maj 1949. godine)
v Države Učesnice u ovome Protokolu, smatrajući da su na osnovu Međuna- 1 rodnog
sporazuma za uspešnu zaštitu od kriminalne trgovine poznate pod ime- £ nom trgovina
belim robljem, potpisan u Parizu 18. maja 1904. g. i Međunarodne konvencije o
suzbijanju trgovine belim robljem, potpisane u Parizu 4. maja ; 1910. g, Vladi
Francuske Republike bile poverene izvesne funkcije; smatrajući da je navedena Vlada
spontano ponudila đa prenese na Organizaciju ujedinjenih nacija funkcije koje je vršila
na osnovu napred navedenog Sporazuma; i smatrajući da je korisno da te funkcije budu
ubuduće preuzete od strane Organizacije ujedinjenih nacija; sporazumele su se o
sledećem:
Član 1.
Države učesnice u ovome Protokolu obavezuju se da će međusobno, svaka
ukoliko se tiče instrumenata u kojima učestvuje, i shodno odredbama ovog Proto-
kola dati punopravno đejstvo izmenama i dopunama ovih instrumenata, sadržanim
u prilogu ovoga Protokola i da će ih staviti na snagu i obezbeđiti njihovu primenu.
Član 2.
Generalni sekretar će pripremiti tekstove Međunarodnog sporazuma za
uspešnu zaštitu od kriminalne trgovine poznate pod imenom trgovina belim ro-

* Protokol je stupio na snagu kada je i usvojen - 4. maja 1949. godine. Članice Protokola su: Australija,
Austrija, Bahami, Belgija, Brazil, Češka, Čile, Danska, Egipat, Fudži, Finska, Francuska,
Holandija, Indija, Iran, Irak, Irska, Italija, Jugoslavija, Kina, Kanada, Južna Afrika, Kuba,
Luksemburg, Nemačka, Norveška, Pakistan, Sjedinjene Američke Države, Slovačka, Šrt Lan- ka,
Švajcarska, Švedska, Turska i Velika Britanija.
Jugoslavija je ratifikovala ovaj Protokol i objavljen je u „Službenom vesniku Prezidijuma NS
FNRJ”, br. 2/1951. Datumi ratifikacija za pojedine zemlje naznačeni su u pogledu država članica
iza Međunarodnog sporazuma od 18. maja 1904. godine (br. 11. u ovoj knjizi).
Naslov originala: Protocol amending the International Agreement forthe Suppression ofthe White
Slave Traffic, signeđ at Pariš on 18 May, and the International Convention for
the Suppression of White Slave Traffic, signed at Pariš on 4 May 1910.

10* Ljudske slobode i prava - tom I 145

 13. PROTOKOL O DOPUNI KONVENCIJE PROTIV TRGOVINE BEL1M ROBLJEM (1949)

bijem od 18. maja 1904. g. i Međunarodne konvencije o suzbijanju trgovine belim

robljem od 4. maja 1910. g. koji su izmenjeni shodno ovome Protokolu i dostavi- će,
radi obaveštenja, njihove prepiše Vladi svake Države članice Organizacije
ujedinjenih nacija, kao i Vladi svake države nečlanice u cilju potpisivanja ili pri-
hvatanja, radi čega je otvoren ovaj Protokol. On će takođe pozvati Države Učesnice
u bilo kome od napred navedenih instrumenata, da primenjuju izmenjeni i dopunjeni
tekst ovoga ili ovih instrumenata čim stupe na snagu izmene i dopune, čak iako nisu
bile, u mogućnosti da postanu učesnice u ovom Protokolu.
Član 3.
Ovaj Protokol biće otvoren za potpisivanje ili za prihvatanje svim Državama
Učesnicama u Međunarodnom sporazumu za uspešnu zaštitu od kriminalne trgovine
poznate pod imenom trgovina belim robljem od 18. maja 1904. g. ili Međunarodnoj
konvenciji o suzbijanju trgovine belim robljem od 4. maja 1910. g. kojima Generalni
sekretar bude dostavio u tom cilju jedan primerak ovog Protokola.
Član 4.
Države će moći postati učesnice u ovom Protokolu:
a) Potpisujući ga bez rezerve u pogledu prihvatanja;
b) Potpisujući ga pod rezervom prihvatanja i prihvatajući ga naknadno;
c) Prihvatajući ga,
Prihvatanje će se izvršiti deponovanjem formalnog instrumenta kod Generalnog
sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
Član 5.
Ovaj će Protokol stupiti na snagu onog dana kada dve ili više država budu
postale učesnice ovog Protokola.
Izmene i dopune sadržane u prilogu ovog Protokola stupiće na snagu u pogledu
Međunarodnog sporazuma za uspešnu zaštitu od kriminalne trgovine poznate pod
imenom trgovina belim robljem od 18. maja 1904. g., kada dvadeset Država
Učesnica u pomenutom Sporazumu budu postale učesnice ovoga Protokola; i
ukoliko se tiče Međunarodne konvencije o suzbijanju trgovine belim robljem od 4.
maja 1910. g. kada dvadeset Država Učesnica koje u njoj učestvuju budu postale
učesnice ovoga Protokola i sledstveno tome svaka država koja bude postala učesnica
bilo u Sporazumu, bilo u Konvenciji, pošto izmene i dopune koje se na njih odnose
budu stupile na snagu postaće učesnica u Sporazumu ili Konvenciji tako izmenjenoj
i dopunjenoj.
Član 6.
Čim stupe na snagu izmene i dopune sadržane u prilogu ovoga Protokola a koje
se budu odnosile bilo na Sporazum, bilo na Konvenciju, francuska Vlada će
deponovati kod Generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija original onog
od dva sporazuma na koji se odnose navedene izmene i dopune, kao i razna
dokumenta koja su bila kod nje na čuvanju na osnovu funkcija koje je obavljala.

146-
 13. PROTOKOL O DOPUNI KONVENCIJE PROTIV TRGOVINE BEL1M ROBLJEM (1949)

Član 7.
Saobrazno odredbama prvog stava člana 102 Povelje Ujedinjenih nacija i
pravilnika koji je prihvatila Generalna skupština u svrhu primene ovog teksta,
Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija je ovlašćen da registruje ovaj
protokol kao i izmene i dopune učinjene u Sporazumu i u Konvenciji ovim Pro-
tokolom prema, odnosnim datumima njihovog stupanja na snagu i da objavi, što je
pre moguće nakon njihovog registrovanja Protokol i izmenjeni i dopunjeni tekst
Sporazuma Konvencije.
y Član 8.
Ovaj Protokol čiji su tekstovi na engleskom, kineskom, španskom, francu-
skom i ruskom podjednako autentični, biće deponovan u arhivi Sekretarijata
Organizacije ujedinjenih nacija. Sporazum i Konvencija koji će biti izmenjeni i #
dopunjeni shodno prilogu, s obzirom na to da je sastavljen samo na francuskom, to će
francuski tekst priloga biti autentičan, a engleski, kineski, španski i ruski ■ smatraće se
kao prevod. Jedan overeni prepis Protokola zajedno sa prilogom bi- ?' će poslat od
strane Generalnog sekretara svakoj Državi Učesnici u Međunarodnom sporazumu uz
uspešnu zaštitu od kriminalne trgovine poznate pod imenom f trgovina belim robljem
od 18. maja 1904. g. ili u Međunarodnoj konvenciji o suzbijanju trgovine belim robljem
od 4. maja 1910. g. kao i državama članicama , Organizacije ujedinjenih nacija.
U potvrdu čega potpisani, pošto su propisno ovlašćeni od strane svojih od-
nosnih Vlada, potpisali su ovaj Protokol na dan označen sa strane njihovog od -
nosnog potpisa.
Rađeno u Lejk Saksesu, Nju Jork, 4. maja 1949. god.

PRILOG PROTOKOLU

1. MEĐUNARODNI SPORAZUM ZA USPEŠNU ZAŠTITU OD KRIMI-

NALNE TRGOVINE POZNATE POD IMENOM TRGOVINA BELIM RO-
BLJEM, POTPISAN U PARIZU 18. MAJA 1904. GODINE
ČLAN 7. će glasiti:
„Države koje nisu potpisale ovaj Sporazum mogu mu pristupiti. One će svoju
nameru u tom smislu notifikovati Generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih
........ nacija koji će o tome obavestiti sve Države Ugovornice, kao i sve Države članice
— Organizacije ujedinjenih nacija/’
-
*■. . . 2. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O SUZBIJANJU TRGOVINE BELIM
"-..... ROBLJEM, POTPISANA U PARIZU 4. MAJA 1910. GODINE
....... ČLAN 4. će glasiti:
„Strane Ugovornice će dostavljati jedna drugoj preko Generalnog sekretara
Organizacije ujedinjenih nacija, zakone koji su već doneseni ili one koji će tek biti
doneti u njihovim državama, a koji se odnose na predmet ove Konvencije.”

147
 13. PROTOKOL O DOPUNE KONVENCIJE PROTIV TRGOVINE SELIM ROBLJEM (1949)

U ČLANU 8. prvi stav će glasiti:

„Države koje nisu potpisale ovu Konvenciju moći će joj pristupiti. Toga radi
one će svoju nameru saopštiti aktom koji će se deponovati u arhivi Organizacije
ujedinjenih nacija. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija po- slaće
overen prepis ovog akta svakoj Državi Ugovornici, obavestivši ih u ista doba i o
datumu, kod je deponovanje izvršeno. Pomenutim aktom o notifikađji sa- opštiće se
takođe tekstovi zakona donetih u državi koja Konvenciji pristupa u vezi s
predmetom ove Konvencije.”
U ČLANU 10. drugi stav će glasiti:
„Otkaz će se ratifikovati aktom, koji će biti đeponovan u arhivi Organizacije
ujedinjenih nacija. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija posb.te overeni
prepis ovog akta svakoj Državi Ugovornici pri čemu će je obavesliti o datumu kog je
deponovanje izvršeno.”
U ČLANU 11. prvi stav će glasiti:
Ako koja Država Ugovornica želi da ova Konvencija stupi na snagu u jednoj ili
više njenih kolonija, poseđa ili oblasti s pravom na konsularno-suđsku nadležnost,
ona će tu svoju želju ratifikovati aktom, koji će biti đeponovan u arhivi Organizacije
ujedinjenih nacija. Generalini sekretar Organizacije ujedinjenih nacija poslaće
overeni prepis tog akta svakoj Državi Ugovornici kao i svim Državama članicama
Organizacije ujedinjenih nacija obavestivši ih u isto vreme. i o datumu kog je
deponovanje izvršeno.
Peti stav će glasiti:
Otkaz Konvencije od strane koje Države Ugovornice, u ime jedne ili više
njenih kolonija, poseda ili oblasti s pravom na konsularno-sudsku nadležnost vr- šiće
se na način i pod pogodbama predviđenim u prvom stavu ovog člana. Otkaz će imati
dejstvo dvanaest meseci po datumu đeponovanja otkaznog akta u arhivi Organizacije
ujedinjenih nacija.”
Si ’-r

f! 14. MEĐUNARODNA KONVENCIJA

Jf' ' ZA SUZBIJANJE TRGOVINE ŽENAMA IDECOM*
% (Ženeva, 30. septembar 1921. godine)
r Albanija, Nemačka, Austrija, Belgija, Brazilija, Britansko Carstvo (sa Kanadom,
Australijanskim Državnim Savezom, Južno-afričkim Savezom, Novim Zelandom i
Indijom), Čile, Kina, Kolumbija, Kostarika, Kuba, Estonija, Grčka, Mađarska,.
Italija, Japan, Letonija, Litvanija, Norveška, Holanđija, Persija, Poljska '(sa
Dancigom), Portugalija, Rumunija, Siam, Švedska, Švajcarska i Čehoslovačka,
U želji da, što uspešnije, obezbede suzbijanje trgovine ženskinjem i decom,
naznačeno u uvodnom delu Sporazuma od 18. maja 1904. god. i Konvencije od
4. maja 1910. god. pod imenom „Trgovina belim robljem”;
Pošto su primili k znanju preporuke, unete u zaključni Protokol Međunarodne
konferencije koja se, na poziv Saveta Društva naroda, sastala u Ženevi, od 30. juna
do 5. jula 1921. god; i
Pošto su odlučili da zaključe jednu Konvenciju kao dopunu gore pomenu- tom
Sporazumu i Konvenciji:
Naimenovani su u tu svrhu kao Punomoćnici,
Koji su se, pošto su saopštili svoja punomoćija, za koja je utvrđeno da su u
dobrom i propisnom obliku, složili u ovim odredbama:
Član 1.
Visoke Strane Ugovornice sporazumele su se, ukoliko još nisu postale Stra-
nama Ugovornicama Sporazuma od 18. maja 1904. god. i Konvencije od 4. maja
1910, god., da če dostaviti, u najkraćem roku i u obliku predviđenom u Sporazumu
i Konvenciji, koji su gore pomenuti, svoje ratifikacije pomenutih akata, ili
saopštenje o svome pristupanju tim aktama.
Član 2.
Visoke Strane Ugovornice sporazumele su se da će preduzeti sve mere radi
pronalaženja i kažnjavanja lica, koja se bave trgovinom dece oba pola, pošto se ta
krivica ima shvatiti u smislu člana 1 Konvencije od 4. maja 1910.

Ova Konvencija zaključena je 30. septembra 1921. a stupila na snagu 24. aprila 1950. godine.
Novelirana Protokolom izLejk Saksesa, 12. novembra 1947. godine.
Konvenciju i Protokol ratifikovalo je, odnosno na drugi način prihvatilo 45 država, uključujuči i
Jugoslaviju („Službene novine”, br. 117/1929) - videti tabelu iza Konvencije.
Naslov originala: Convention for the Suppression of the Traffic in Women and Children,
 14. MEĐUNARODNA KONVENCIJA ZA SUZBIJANJE TRGOVI NE ŽENAMA I PEČOM (1921)

Član 3.
Visoke Strane Ugovornice sporazumele su se da će preduzete potrebne mere
radi kažnjavanja pokušaja krivičnih dela i, u zakonskim granicama, pripremnih
radnji u krivičnim đelima, predviđenim u članovima 1 i 2 Konvencije-' od 4. maja
1910. godine.
Član 4. 1
Visoke Strane Ugovornice sporazumele su se da će u slučaju, ako među njima
ne bi postojale konvencije o izdavanju krivaca, pređuzeti sve mere koje im stoje na
raspoloženju radi izdavanja lica okrivljenih ili osuđenih za krivična dela koja su
pobrojana u članovima 1 i 2 Konvencije od 4. maja 1910. god.
Član 5. ;
U paragrafu B Zaključnog protokola Konvencije iz 1910. god., reči „dvadeset
punih godina” biće zamenjene rečima „dvadeset jedna puna godina.”
Član 6.
Visoke Strane Ugovornice sporazumele su se, ako još nisu preduzele zako-
nodavne ili administrativne mere o izdavanju dozvola agencijama i biroima za -
nameštenja, i o vođenju nadzora nad njima, da će propisati pravila u tom cilju radi
obezbeđenja zaštite ženskinja i dece, koji traže rada u drugoj zemlji.
Član 7.
Visoke Strane Ugovornice sporazumele su se da će, u odnosu na organizaciju
svojih useljeničkih i iseljeničkih ureda, pređuzeti administrativne i zakonodavne
me- re, namenjene za suzbijanje trgovine ženskinjem i decom. One su se naročito
sporazumele da će propisati pravila, potrebna za zaštitu ženskinja i dece, koji putuju
iseljeničkim lađama i to ne samo na polaznim i dolaznim tačkama, nego tako isto i
za vre- me putovanja, i da će učiniti što treba u cilju isticanja objava na železničkim
stanicama i u pristaništima, kojima se upozoravaju ženskinje i deca na opasnost od
trgovine belim robljem, i naznačuju im mesta, gde mogu dobiti stan, potporu i
pomoć.
Član 8.
Ova će Konvencija, čiji su francuski i engleski tekstovi podjednako merođavni,
nositi datum današnjeg dana, i moći će biti potpisana do 31. marta 1922. godine.
Član 9.
Ova Konvencija podleži ratifikovanju. Ratifikacije će biti dostavljene Gene-
ralnom sekretaru Društva naroda, koji će o njihovu prijemu obavestiti ostale
članove Društva i Države, kojima je dopušteno da Konvenciju potpišu. Ratifikacije
će ostati na čuvanju u arhivi Sekretarijata.
Prema odredbama člana 18 Pakta Društva naroda, Generalni sekretar će
registrovati ovu Konvenciju, čim deponovanje prve ratifikacije bude izvršeno.
Član 10.
Članovi Društva naroda, koji ne budu potpisali ovu Konvenciju pre 1. aprila
1922. god., moći će joj pristupiti.

150
 14. MEĐUNARODNA KONVENCIJA ZA SUZBIJANJE TRGOVINE ŽENAMA f PEČOM (1921)
..Ift Ovo isto važi i za države, koje nisu članovi Društva, i kojima Savet Društva
bude odlučio da službeno saopšti ovu Konvenciju.
iVS' Pristupanje će biti notifikovano Generalnom sekretaru Društva, koji će o
tom obavestiti sve zainteresovane Sile, naznačivši i dan notifikacije.
ft: Član 11.
Ova će Konvencija stupiti na snagu, za svaku Stranu Ugovornicu, na dan
deponovanja njezine ratifikacije ili njenoga akta o pristupanju.

Član 12.
Svaki član Društva ili Država, potpisnici Konvencije, mogu ovu Konvenciju
otkazati na dvanaest meseci unapred. Otkaz će se vršiti pismenim notifikovan-
jem, upućenim Generalnom sekretaru Društva. Prepis ovog notifikovanja Ge-
neralni sekretar će odmah dostaviti svima ostalim Stranama Ugovornicama,
obavestivši ih o danu, kog je ono primljeno.
Otkaz će stupiti na snagu na godinu dana po danu notifikovanja General-
nom sekretaru, i imaće važnosti samo za Državu, koja je otkaz notifikovala.
Član 13.
1 Generalni sekretar Društva naroda imaće spisak svih Strana koje su potpi-
n sale, koje ratifikovale ili otkazale ovu Konvenciju, ili koje su joj pristupile.
i Ovaj će spisak biti pristupačan članovima Društva u svako doba; on će biti
''
objavljivan kadgod to bude bilo mogućno po uputstvima Saveta.
Član 14.
Svaki član Društva ili Država, potpisnik ove Konvencije, može da izjavi da
njegov potpis ne obvezuje bilo sve, bilo neke njegove kolonije, prekomorske po-
sede, protektorate ili teritorije pod njegovom suverenošću ili vlašću, i može joj,
naknadno, pristupiti odvojeno, u ime ma koje svoje kolonije, prekomorskog po-
seda, protektorata ili teritorije, koji su ovom izjavom ostali izvan obveza.
Otkaz se takođe može izvršiti i odvojeno za svaku koloniju, prekomorski
posed, protektorat ili teritoriju pod njegovom suverenošću ili vlašću; odredbe člana
12 primenjivaće se na ovaj otkaz.
RAĐENO u Ženevi, tridesetog septembra hiljadu devet stotina dvadeset prve, u
jednom jedinom primerku, koji će ostati na čuvanju u arhivi Društva naroda.

MEĐUNARODNA KONVENCIJA ZA SUZBIJANJE TRGOVINE

ŽENAMA IDECOM (Ženeva 30. septembar 1921) SA DOPUNSKIM
PROTOKOLOM (Lejk Sakses, 12. novembar 1947)
Države članice - stanje na dan 1. jula 1999. godine:

Avganistan 12. nov. 1947. Austrija 7. jun 1950.

Albanija 25. jul 1949. Belgija 12. nov. 1947.
Australija 13. nov. 1947. Brazil 6. apr. 1950.
 14, MEĐUNARODNA KONVENCIJA ZA SUZBIJANJE TRGOVINE ŽENAMA 1 PEČOM (1921)

Češka 30. dec. 1993. Danska Majnmar 13. maj 1949.

21. nov. 1949. Egipat 12. Malta 27. feb. 1975.
nov. 1947. Finska 6. jan. Meksiko 12. nov. 1947.
1949. Nemačka 29. maj 1973.
Grčka 5. apr. 1960. Niger 7. dec. 1964.
Holandija 7.. mart 1949. Nikaragva 24. apr. 1950.
Indija 12. nov. 1947. Norveška 28. nov. 1947.
Iran 16. jul 1953, Obala Slonovače 5. nov. 1962.
Irska 19. jul 1961. Pakistan 12. nov. 1947.
Italija 5. jan. 1949. Poljska 21. dec. 1950.
Jamajka 16. mart 1965. Rumunija 2. nov. 1950.
Jugoslavija 12. nov. 1947. Rusija 18. dec. 1947.
Južna Afrika 12. nov. 1947. Siera Leone 13. Avg 1962.
Kanada 24. nov. 1947. Singapur 26. okt. 1966.
Kina 12. nov. 1947. Sirija 17. nov. 1947.
Kuba 16. mart 1981. Slovačka 28. maj 1993.
Libanon 12. nov. 1947. Švedska 9. jun 1948.
Luksemburg 14. mart 1955. Turska 12. nov. 1947.
Mađarska 2. feb. 1950.

-152 -
 15. KONVENCIJA
ZA SUZBIJANJE I UKIDANJE TRGOVINE LICIMA I
EKSPLOATACIJE PROSTITUI SANJA DRUGIH*
(Lejk Saseks, 21. mart 1950. godine)
UVOD
S obzirom da prostitucija i zlo koje prati trgovinu licima u cilju prostituisa- nja
nisu u skladu sa dostojanstvom i vređnošću ljudskog bića i ugrožava blagostanje
pojedinca, porodice i zajednice,
S obzirom da su, u pogledu suzbijanja trgovine ženama i decom, siedeći
međunarodni instrumenti na snazi:
1. Međunarodni sporazum od 18. maja 1904. godine za suzbijanje trgovine
belim robljem, izmenjen i dopunjen Protokolom koji je odobrila Generalna
skupština Ujedinjenih nacija 3. decembra 1948. godine.
2. Međunarodna konvencija od 4. maja 1910. godine za suzbijanje trgovine
belim robljem, koja je izmenjena i dopunjena gore pomenutim Protokolom.
3. Međunarodna konvencija od 30. septembra 1921. godine za suzbijanje tr-
govine ženama i decom, izmenjena i dopunjena Protokolom koji je odobrila Ge-
neralna skupština Ujedinjenih nacija 20. oktobra 1947. godine.
4. Međunarodna konvencija od 11. oktobra 1933. godine za suzbijanje
trgovine punoletnim ženama, koja je izmenjena i dopunjena napred pomenutim
Protokolom.
S obzirom da je Društvo naroda 1937. godine pripremilo jedan nacrt Kon-
vencije kojom se proširuje obim gore pomenutih instrumenata, i
S obzirom da razvoj od 1937. godine omogućava zaključenje jedne konvencije,
koja bi sjedinila napred pomenute instrumente i obuhvatila suštinu nacrta
Konvencije od 1937. godine, kao i poželjne promene s tim u vezi;
Prema tome Strane Ugovornice sporazumele su se o sleđećem
Član 1.
Potpisnice ove Konvencije saglasne su da kazne svako lice koje, da bi zado-
voljilo strasti drugog:
1. Vrbuje, namamljuje ili zavodi, u cilju prostituisanja, drugo lice, čak i sa
pristankom tog lica,
2. Iskorišćava prostituisanje drugog lica, čak i sa pristankom tog lica.

Ova Konvencija stupila je na snagu 25. jula 1951, a njene članice su 72 zemlje, među kojima i
Jugoslavija (podaci o tome na kraju Konvencije).
Konvencija objavljena u „Službenom vesniku Prezidijuma NS FNRJ”, br. 2/1951.
Naslov originala: Convention for the Suppression ofthe Traffic in Persons and ofthe Exploitation
ofthe Prostitution of Others.

-153-
 15. KONVENCIJA ZA SUZBIJANJE i UKIDANJE TRGOVINE LICIMA- (1950)

Član 2.
Potpisnice ove Konvencije dalje su saglasne da kazne svako lice koje:
1. Drži, upravlja ili svesno finansira ili učestvuje u finansiranju neke javne
kude;;
2. Svesno izdaje ili uzima pod zakup, potpuno ili delimično, neku zgradu ili
neko drugo mesto u cilju prostituisanja drugih.
Član 3.
U onoj meri u kojoj dopušta domaće zakonodavstvo svaki pokušaj da se iz-
vrše ma koji prestupi predviđeni članovima 1 i 2 } kao i svaki pripremni akt izvršen s
tim u vezi, moraju biti isto tako kažnjeni.
Član 4.
U onoj meri u kojoj dopušta domaće zakonodavstvo, namerno učestvovanje u
delima predviđenim gornjim članovima 1 i 2, isto tako su kažnjivi.
U onoj meri u kojoj dopušta domaće zakonodavstvo, đela učestvovanja smatrače
se kao posebni prestupi u svakom slučaju kad god je to potrebno da bi . se sprečila
nekažnjivost.
Član 5.
U svakom slučaju kada povređeno lice ima pravo prema domaćem zakono-
davstvu da bude stranka u jednom pokrenutom sporu u vezi sa ma kojim prestupima
predviđenim ovom Konvencijom, stranci će imati tako isto pravo da budu ; stranke u
sporu pod istim uslovima kao domoroci.
Član 6.
Svaka potpisnica ove Konvencije saglasna je da preduzme sve potrebne me-
re da ukine ili poništi svaki postojeći zakon, uredbu ili administrativni propis prema
kojima lica, koja se odaju prostituciji ili na koje se sumnja da se odaju prostituciji,
treba da budu bilo upisana u specijalne registre, bilo da imaju specijalne isprave,
bilo da se podvrgnu izuzetnim uslovima nadzora ili prijavljivanja.
Član 7.
Sve ranije presude izrečene u stranim državama za dela predviđena ovom
Konvencijom uzeće se u obzir u onoj meri u kojoj dopušta domaće zakonodavstvo.
1. Da se ustanovi ponavljanje;
2. Da se prestupnik liši građanskih prava.
Član 8.
Dela predviđena članovima 1 i 2 ove Konvencije smatraće se kao slučajevi
koji potpadaju pod ekstradiciju u svakom ugovoru o ekstradiciji zaključenom ili
koji treba da se zaključi između potpisnica ove Konvencije.
Potpisnice ove Konvencije koje ne zasnivaju uslove ekstradicije na postojanju
jednog ugovora, priznavaće u buduće dela predviđena članovima 1 i 2 ove
Konvencije kao slučajeve koji potpadaju pod ekstradiciju između sebe.
Ekstradicija će biti odobrena u saglasnosti sa zakonom države kojoj je zafi- tev
podnesen.
 15. KONVENCIJA ZA SUZBIJANJE 1 UKIDANJE TRPOVI NE LICIMA... (1950)

Član 9.
■ Protiv državljana jedne države čije zakonodavstvo ne dopušta ekstradiciju
domorodaca, a koji su se vratili u tu državu, pošto su u inostranstvu počinili jed-
'.'no od dela predviđenih članovima 1 i 2 ove Konvencije, mora se povesti postupak
pred sudovima njihove vlastite države i oni ih moraju kazniti.
Ovaj se propis neće primenjivati ako se, u jednom sličnom slučaju između
potpisnica ove Konvencije, ekstradicija za jednog stranca ne može odobriti.
Član 10.
.. . Propisi člana 9 neće se primenjivati ako je licu, koje je optuženo zbog prestupa,
bilo suđeno u nekoj stranoj državi i, ako je osuđeno, izdržalo svoju kaznu ili mu je
oproštena ili smanjena u saglasnosti sa zakonima te strane države.
Član 11.
Ništa se u ovoj Konvenciji neće tumačiti kao određivanje stava jedne potpisni-
ce prema opštem pitanju granica krivične jurisdikcije po međunarodnom pravu.
Član 12.
Ova Konvencija ne pogađa načelo da će prestupi u njoj pomenuti u svakoj
državi biti kvalifikovani, proganjani i kažnjavani prema njenom domaćem zako-
nodavstvu.
Član 13.
Potpisnice ove Konvencije biće obavezne da izvršuju sudske zamolnice koje se
odnose na prestupe predviđene ovom Konvencijom prema njihovom domaćem
zakonodavstvu i praksi.
Dostavljanje sudskih zamolnica vršiće se:
1. Bilo putem neposrednog saopštavanja između sudskih vlasti, ili
2. Bilo putem neposredne prepiske između ministara pravde dveju zemalja, ili
putem neposrednog saopštenja od druge nadležne vlasti države koja podnosi zahtev
ministru pravde Države kojoj je zahtev podnesen;
3. Bilo preko diplomatskog ili konsularnog predstavnika države koja podnosi
zahtev u državi kojoj se podnosi zahtev, ovaj će predstavnik poslati zamol- nicu
neposredno nadležnoj sudskoj vlasti ili vlasti koju naznači vlada države kojoj se
zahtev podnosi i dobiće neposredno od takve vlasti isprave kojima će se ustanoviti
uđovoljenje zamolnici.
U slučajevima 1 i 3 propis zamolnice biće uvek poslat višoj vlasti države kojoj
je molba podnesena.
Ako drukčije nije ugovoreno, zamolnica će biti napisana na jeziku vlasti koja
podnosi molbu, uvek pod uslovom da država, kojoj se zahtev podnosi, može
zahtevati prevod na svoj sopstveni jezik, čiju tačnost prevoda mora da overi vlast
države koja podnosi zahtev.
Svaka potpisnice Konvencije notifikovaće svim ostalim potpisnicima Kon-
vencije način ili način gore pomenutog dostavljanja, koje će ona priznati za za-
molnice druge države.

- 155 -
 15. KONVENCIJA ZA SUZBIJANJE i UKIDANJE TRGOVINE LICIMA- {1950)

gledi
Izvršenje zamolnice neće izazvati potraživanje za naplatu naknada ili tro- .
škova ma koje vrste osim troškova za eksperte.

Član 14.
Svaka potpisnica ove Konvencije ustanoviće ili će održavati jedan servis, koji
će imati za zadatak da koordinira x usredsređuje rezultate istrage o prestupima
predviđenim ovom Konvencijom.
Ovi bi servisi prikupljali sva obaveštenja, koja bi mogla da olakšaju spreča-
vanje i kažnjavanje prestupa predviđenih ovom Konvencijom i treba da budu u
tesnom kontaktu sa odgovarajućim servisima u drugim državama.
Član 15.
U onoj meri u kojoj dopušta domaće zakonodavstvo i u onoj meri u kojoj
odgovorne vlasti za servise, predviđene članom 14. mogu smatrati za poželjno,
ove će pružiti vlastima odgovornim za odgovarajuće servise i drugim državama
sledeća obaveštenja.
1. Tačne pojedinosti o svakom prestupu predviđenom ovom Konvencijom
ili svaki pokušaj da se učini takav prestup;
2. Tačne pojedinosti koje se odnose na ma kakvu istragu, gonjenje, hapšen-
je, osudu, odbijanje davanja dozvola ili proterivanje lica krivih ma za koje pre-
stupe predviđene ovom Konvencijom, na kretanja takvih lica, i o svim ostalim
korisnim obaveštenjima u vezi sa tim licima.
Tako pružena obaveštenja obuhvatiće opise prestupnika, njihove otiske pr-
stiju, fotografije, obaveštenja o načinu njihovog dejstvovanja, policijske zapisni-
ke i sudske zapisnike.
Član 16.
Potpisnice ove Konvencije saglasne su da preduzmu ili da podstaknu preko
svojih javnih i privatnih vaspitnih, zdravstvenih, socijalnih, privrednih i drugih
srodnih servisa mere za sprečavanje prostitucije i za rehabilitaciju i njihovo
prihvatanje u društvu žrtvama prostitucije i prestupa predviđenih ovom
Konvencijom.
Član 17.
Potpisnice ove Konvencije obavezuju se u vezi sa useljavanjem i iseljavanjem
da usvoje ili održavaju takve mere kakve se traže u granicama njihovih obaveza
prema ovoj Konvenciji, da suzbijaju trgovinu licima oba pola u cilju prostituisanja.
One se naročito obavezuju:
1. Da donesu takve propise kakvi budu potrebni za zaštitu useljenika ili ise-
ljenika, a naročito žena i dece, kako na mestu dolaska i odlaska tako i za vreme dok
su na putu;

-156
 15. KONVENCIJA ZA SUZBIJANJE 1 UKIDANJE TRGOVINE LICIMA... (1950)

i>'2, Da preduzmu mere u cilju organizovanja odgovarajuće propagande, ko-

m bi se upozoravala javnost na opasnosti od napred pomenute trgovine;
.3. Da preduzmu potrebne mere radi obezbeđenja nadzora Željezničkih sta-
nica, aerodroma, pomorskih pristaništa i na putu, i drugih javnih mesta da bi se
međunarodno trgovanje licima u cilju prostituisanja;
4. Da preduzmu potrebne mere da bi se obavestile nadležne vlasti o dola-
sku lica koja izgledaju, prima facie, kao organizatori i saučesnici u takvoj trgovi-
ni ili da su žrtve takve trgovine.
Član 18.
Potpisnice ove Konvencije obavezuju se, u skladu sa uslovima izloženim u
domaćem zakonodavstvu, da prikupljaju obaveštenja od stranaca, koji se bave
.prostitucijom, da bi se ustanovio njihov identitet i građanski položaj i da se ot-
ricrije ko ih je naveo da napuste svoju zemlju. Pribavljena obaveštenja dostavljače
še vlastima države porekla pomenutih lica radi njihove eventualne repatrijacije.
Član 19.

i Potpisnice ove Konvencije obavezuju se, u skladu sa uslovima izloženim u

domaćem zakonodavstvu, a ne odričući se istrage ili drugih mera preduzetih . zbog
povrede ovih odredaba i u koliko to bude moguće:
1.Da preduzmu potrebne mere za njihovu privremenu zaštitu i izdržavanje
žrtava međunarodne trgovine sa licima u cilju prostituisanja, u očekivanju dovršenja
priprema za repatrijaciju.
2. Da repatriraju lica o kojima je reč u čl. 18 koja žele da budu repatrirana ili
koja su tražena od lica pod čijom su vlašću ili čije je proterivanje naređeno u skladu
sa zakonodavstvom. Repatrijacija će se obaviti nakon postignute sagla- snosti sa
zemljom gde treba uputiti ta lica u vezi sa njihovim identitetom i državljanstvom kao
i u pogledu mesta i datuma dolaska na granice. Svaka potpisnica ove Konvencije
olakšaće tranzit takvih lica preko svoje teritorije.
Ako lica, o kojima je reč u prethodnoj alineji, ne mogu sama da plate troškove
repatrijacije, niti imaju supruga, srodnike ili staratelja da plate za njih, troškovi za
repatriranje do najbliže granice ili pristaništa za ukrcavanje ili aerodroma u pravcu
države porekla, pašće na teret države gde ta lica borave, a troškovi za ostatak puta
pašće na teret države porekla.
Član 20.
Potpisnice ove Konvencije obavezuju se, ako to već nisu učinile, da pređu-
zmu potrebne mere da zavedu nadzor kod agencija za zaposlenje kako bi se sprečilo
da lica koja traže zaposlenje, naročito žene i deca, ne budu izložena opasnosti od
prostituisanja.

Član 21.
Potpisnice ove Konvencije dostavljače Generalnom sekretaru Ujedinjenih na-
cija one zakone i uredbe koje su već na snazi u njihovim državama, a posle toga do -
stavljače godišnje sve nove zakone i uredbe koje budu objavljene, a koje se odnose

157-
 15, KONVENCIJA ZA SUZBIJANJE I UKIDANJE TRGOVINE LICIMA- (1950)

na predmete ove Konvencije, kao i sve mere preduzete od njihove strane u pogledu
primene Konvencije. Primljena obaveštenja biće periodično objavljena od strane
Generalnog sekretara i poslata svim članicama Ujedinjenih nacija i državama
nečlanicama kojima je ova Konvencija službeno dostavljena shodno članu 23.
Član 22.
U slučaju izbijanja spora između potpisnica ove Konvencije u pogledu njenog
tumačenja ili primene i ako takav spor ne može biti rešen drugim sredstvima, spor će,
na traženje ma koje strane, u sukobu, biti upućen Međunarodnom - sudu pravde.
Član 23.
Ovu Konvenciju mogu potpisati sve članice Ujedinjenih nacija a tako isto i sve
druge države kojima je Ekonomsko-socijalni savet uputio poziv.
Ova Konvencija biće ratifikovana i ratifikacioni instrumenti biće deponova- ni
kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Države pomenute u ovoj alineji koje nisu potpisale Konvenciju mogu istoj
pristupiti.
Pristupanje će biti izvršeno deponovanjem instrumenta o pristupanju kod.
Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
U koliko se odnosi na ovu Konvenciju reč „država” obuhvataće sve kolonije i
teritorije pod starateljstvom jedne države potpisnice ili koja pristupa Konvenciji i sve
teritorije za koje je takva država međunarodno odgovorna.
Član 24.
Ova Konvencija stupiće na snagu dvadesetog dana od dana deponovanja drugog
ratifikađonog instrumenta ili pristupanja.
Za svaku državu koja ratifikuje ili pristupi Konvenciji posle deponovanja
drugog ratifikacionog instrumenta ili pristupanja, Konvencija će stupiti na snagu
devedeset dana posle deponovanja od strane takve države njenog ratifikacionog
instrumenta ili instrumenta pristupanja.
Član 25.
Po isteku roka od pet godina od stupanja na snagu ove Konvencije, svaka
potpisnica Konvencije može je otkazati pismenom notifikacijom upućenom Ge-
neralnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
Takav otkaz imaće đejstvo za potpisnicu koja ga učini godinu dana od datuma
kada ga primi Generalni sekretar Ujedinjenih nacija.
Član 26.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija obavestiće sve članice i države nečla-
nice o kojima je reč u čl. 23:
a) o potpisima, ratifikacijama i pristupanjima u saglasnosti sa čl. 23;
b) o datumu kada će ova Konvencija da stupi na snagu shodno čl. 24;
c) o otkazima primljenim shodno čl. 25.

-158-
 if// 15. KONVENCIJA ZA SUZBIJANJE 1 UKIDANJE TRGOVINE LICIMA... (1950)_______________________

li!f-‘ Član 27.

fJ\ Svaka potpisnica ove Konvencije obavezuje se da usvoji u saglasnosti sa
ikojim Ustavom, zakonodavne i druge potrebne mere radi obezbeđenja prime-
ne Konvencije.
I-' Član 28.
7’"';' Odredbe ove Konvencije zameniće u odnosu između potpisnica ove Kon-
vencije odredbe međunarodnih instrumenata o kojima je reč u alinejama 1, 2, 3
:Ci 4 drugog paragrafa Uvoda; svaki od ovih instrumenata smatra će se da je pre-
ostao da bude na snazi kada sve strane potpisnice tih instrumenata budu postale
^potpisnice ove Konvencije.
U POTVRDU ČEGA potpisani, pošto su propisno ovlašćeni za to od stra-
sne svojih odnosnih vlada, potpisali su ovu Konvenciju otvorenu za potpisivanje
Lake Success, Njujork, na dan 2. XII1949, čiji će jedan overeni prepis biti do-
stavljen od strane Generalnog sekretara ovima članicama Ujedinjenih nacija i
državama nečlanicama o kojima je reč u čl. 23.
ZAVRŠNI PROTOKOL
Ni jedna od odredaba ove Konvencije ne treba se smatrati kao protivna ma
kojem zakonodavstvu, koje se odnosi na primenu odredaba za ugušivanje trgovine
licima i eksploatacije prostituisanja drugih, a koje predviđa strože uslove od onih
predviđenih u ovoj Konvenciji
Odredbe članova 23 do 26 zaključno ove Konvencije primeniće se na ovaj
Protokol

KONVENCIJA ZA SUZBIJANJE I UKIDANJE TRGOVINE LICIMA I

EKSPLOATACIJE PROSTITUISANJA DRUGIH od 21. marta 1950. godine
Države članice
(ratifikacija, pristupanje, sukcesija)
stanje na dan 8. juna 1999. godine

Albanija 6. nov. 1958. Centralnoafrička Republika 29. sep.

Alžir 31. okt. 1963. 1981. Češka 30. dec. 1993.
Argentina 15. nov. 1957. Džibuti 21, mart 1979.
Avganistan 21. maj 1985. Egipat 12. jun 1959.
Azerbejdžan 16. avg. 1996. Ekvador 3. apr. 1979.
Bangladeš 11. jan. 1985. Etiopija 10. sep. 1981.
Belgija 22. jun 1965. Filipini 19. sep. 1952.
Belorusija 24. avg. 1956. Finska 8. jun 1972.
Bolivija 6. okt. 1983. Francuska 19. nov. 1960.
Bosna i Hercegovina 1. sep. 1993. Guinea 26. apr. 1962.
Brazil 12. sep. 1958. Haiti 26. avg. 1953.
Bugarska 18. jan. 1955. Honduras 15. jun 1993.
Burkina Faso 27. avg. 1962. Hrvatska 12. okt. 1992.

159-
 35, KONVENCIJA ZA SUZBIJANJE 1 UKIDANJE TRGOVINE LICIMA- (1950)

Indija 9. jan. 1953. Mali 23. dec. 1964.

Irak 22. sep. 1955. Mauritanija 6. jun 1986.
Iran 16. jul 1953. Meksiko 21. feb. 1956.
Italija 18. jan. 1980. Maroko 17. avg. 1973.
Izrael 28. dec. 1950. Niger 10. jun 1977.
Japan 1. maj 1958. Norveška 23. jan. 1952.
Jemen 6. apr. 1989. Pakistan 11. jul 1952.
Jordan 13. apr. 1976. Poljska 2. jun 1952.
Jugoslavija 26. apr. 1951. Portugal 30. sep. 1992.
Južna Afrika 10. okt. 1951. Rumunija 15. feb. 1955.
Kamerun 19. feb. 1982. Rusija 11. avg. 1954.
Kipar 5. okt. 1983. Sejšeli 5. maj 1992.
Kirgistan 5. sep. 1997. Senegal 19. jul 1979.
Kongo 25. avg. 1977. Singapur 26. okt. 1966.
Koreja Republika 13. feb. 1962. Sirija 12. jun 1959.
Kuba 4. sep. 1952. Slovačka 28. maj 1993.
Kuvajt 20. nov. 1968. Slovenija 6. jul 1992.
Laos 14. apr. 1978. Španija 18. jun 1962.
Letonija 14, apr. 1992. Šri Lanka 15, apr. 1958.
Libija 3. dec. 1956. Togo 14. mart 1990.
Luksemburg 5. okt. 1983. Ukrajina 15. nov. 1954.
Mađarska 29. sep. 1955. Venecuela 18. dec. 1968.
Makedonija 18. jan. 1994. Zimbabve 15. nov. 1995.

160
 MOR-K-29

■ 16. KONVENCIJA
IV ' O PRINUDNOM ILI OBAVEZNOM RADU*
(Ženeva, 28. jun 1930. godine)
• ; Opšta Konferencija Međunarodne organizacije rađa Društva naroda.
/ Sazvana od strane Upravnog saveta Međunarodnog biroa rada u Ženevi, Ide se i
sastala 10. juna 1930, u svome četrnaestom zaseđanju,
/ Pošto je odlučila da usvoji razne pređloge koji se odnose na prinudni ili obavezni
rad, pitanje obuhvaćeno prvom tačkom stavljenom na dnevni red u ovom zaseđanju,
i
y Pošto je odlučila da ti predloži dobiju oblik jednog projekta međunarodne
konvencije
:
usvaja, danas, dvadeset osmoga juna hiljadu devet stotina tridesete godine
donji projekt Konvencije, koju imaju ratifikovati članovi Međunarodne organizacije
rada prema odredbama XIII dela Versaljskog ugovora i delova ostalih ugovora o
miru koji njemu odgovaraju:
Član 1.
Svaki član Međunarodne organizacije rada koji ratifikuje ovu konvenciju
obvezuje se da će ukinuti upotrebu prinudnog ili obaveznog rada u svim njegovim
oblicima u što je moguće kraćem roku.
S obzirom na ovo potpuno ukidanje, prinudni ili obavezni rad moći će se
upotrebljavati, za vreme prelaznog perioda, jedino za javne svrhe i kao izvanredna
mera pod uslovima i uz jamstvo koji su ustanovljeni članovima koji sleduju.
Po isteku roka od pet godina od dana stupanja na snagu ove konvencije i
prilikom izveštaja predviđenog niže u članu 31, Upravni Savet Međunarodnog Biroa
Rada ispitaće mogućnost da se ukine bez novoga roka prinudni ili obavezni rad u
svim svojim oblicima i odlučiće da li ima mesta staviti to pitanje na dnevni red
Konferencije.

*) Konvencija MOR-29 usvojena je 28. juna 1930. a stupila na snagu 1. maja 1932. godine.
Ratifikovana je od strane 151 zemlje, uključujući i Jugoslaviju („Službene novine KJ”,
297/1932). Podatke o ratifikacijama videti u tabeli iza Konvencije.
Naslov originala: Convention conceming Forced or Compukory Labour (C29 Forced Labour
Convention, 1930)

-161
11* Ljudske slobode i prava - tom I
 KONVENCIJA O PRINUDNOM ILI OBAVEZNOM RADU - MOR 29 (1930)

Član 2. -I
U smislu ove Konvencije, izraz „prinudni ili obavezni rad” označivaće svakih
rad ili uslugu koji se zahteva od jednog lica pod pretnjom ma koje kazne i za ko-3f ji se
to lice nije ponudilo dragovoljno. 'it
Međutim, izraz „prinudni ili obavezni rad” neće obuhvata ti, u smislu ove ,
Konvencije:.
a) svaki rad ili uslugu koji se zahtevaju na osnovu zakona o obaveznoj voj-1
noj službi za radove čisto vojničkog karaktera; ":v
b) svaki rad ili uslugu koji su đeo normalnih građanskih obaveza građana ::
zemlje koja sama sobom upravlja potpuno nezavisno; -i
v) svaki rad ili uslugu koji se zahtevaju od nekog lica kao posledica osude
izrečene sudskom odlukom, pod uslovom da se taj rad ili usluga izvrši pod nad-, |
zorom i kontrolom javnih vlasti i da rečeno lice nije ustupljeno ili stavljeno na ...
raspoloženje pojedincima, društvima ili privatnim pravnim licima; j
g) svaki rad ili usluga koji se zahtevaju u slučajevima više sile, to jest u slučaje-.
| vima rata, nesreća ili ako prete nesreće, kao što su požari, poplave, glad, zemljotre- |
si, jake epidemije i stočne zaraze, navale štetnih životinja, insekata ili biljnih parazi« .1
ta, i uopšte sve okolnosti koje dovode u opasnost ili prete da dovedu u opasnost ži- ^
vot ili normalne uslove opstanka celokupnoga ili jednoga dela stanovništva; ; i
d) sitni seoski radovi, to jest radovi koji se izvode u neposrednu korist zajedni- i
ce, od njenih članova, radovi koji se, prema tome, mogu smatrati normalnim gra-
danskim obavezama koje padaju na članove zajednice, pod uslovom da samo sta- s
novništvo ili njegovi predstavnici imaju pravo da se izjasne o umesnosti ovih radova.
Član 3.
U smislu ove Konvencije izraz „nadležne vlasti” označavaće bilo centralne
državne vlasti bilo centralne više vlasti zainteresovane teritorije.
Član 4.
Nadležne vlasti neće smeti narediti ili dozvoliti da se naloži prinudni ili obavezni
rad u korist pojedinaca, društava ili privatnih pravnih lica.
Ako takav oblik prinudnog ili obaveznog rada u korist pojedinaca, društava
ili privatnih pravnih lica, postoji onoga dana, kad ratifikacija ove Konvencije od
jednoga člana bude registrovana od strane Generalnog sekretara društva naroda,
ovaj će član potpuno morati ukinuti rečeni prinudni ili obavezni rad od dana kada
ova Konvencija stupi za njega na snagu.
Član 5.
Nijedna koncesija data pojedincima, društvima ili privatnim pravnim licima
neće smeti da ima za posledicu nalaganje bilo kojeg oblika prinudnog ili obaveznog
rada radi proizvodnje ili sabiranja proizvoda koje ti pojedinci, društva ili privatna
pravna lica upotrebljavaju u svoju korist ili njima trguju.
Ako koncesije koje postoje sadržavaju odredbe koje imaju za posledicu takav
prinudni ili obavezni rad, te će se odredbe morati ukinuti što pre da bi se udovoljilo
propisima člana prvog ove Konvencije.

-162-
 16. KONVENCIJA 0 PRINUDNOM ELI OBAVEZNOM RADU - MOR 29 (1930)

Član 6.
Činovnici administracije, čak i kada budu morali potsticati stanovništvo, o vode
brigu da se dadu ma na koji oblik rada, neće smeti da vrše na to stanovništvo
kolektivni ili individualni pritisak u cilju da bi ono radilo za pojedince, : društva ili
privatna pravna lica.
Član 7.
*
///■P Starešine koje ne vrše administrativnih funkcija neće smeti da pribegnu pri-
I
nudnom ili obaveznom radu ’.tZ'
Starešine koje vrše administrativne funkcije moći će, po izričnom odobrenju
(I nadležnih vlasti, da pribegnu prinudnom ili obaveznom radu pod uslovima na-
vedenim u članu 10 ove Konvencije.
i-'-- Zakonito priznate starešine koje ne primaju adekvatnu nagradu u drugim
(oblicima moći će da se koriste uživanjem ličnih usluga propisno uređenih, s tim
;đa sve korisne mere moraju biti preduzete radi sprečavanja zloupotreba.
Član 8.
Odgovornost za svaku odluku da se pribegne prinudnom ili obaveznom ra- du
pada na više građanske vlasti zainteresovane teritorije.
Međutim, ove vlasti moći će da prenesu na više mesne vlasti ovlašćenje da
nalažu prinudni ili obavezni rad u slučajevima kada taj rad neće imati đejstvo da .še
radnici udaljuju od svog redovnog prebivališta. Ove vlasti moći će takođe da
prenesu na mesne vrhovne vlasti za periode i pod uslovima koji će se ustanoviti
uredbama predviđenim u članu 23 ove Konvencije ovlašćenje da nalože prinudni ili
obavezni rad za čije će se izvođenje radnici morati da udalje od svog redovnog
prebivališta, ako se bude radilo o tome da se olakša premeštanje činovnika uprave u
izvršenju njihovih dužnosti i prenos materijala uprave.

Član 9.
Sem suprotnih odredaba ustanovljenih u članu 10 ove konvencije, svaka vlast
koja ima pravo da naloži prinudni ili obavezni rad neće smeti da dozvoli da se
pribegne tom obliku rada ako se nije prethodno uverila:
a) da je usluga ili rad koji se treba izvesti od neposrednog i važnog interesa za
zajednicu koja je pozvana da ga izvodi;
b) da su ta usluga ili rad aktuelno ili hitno potrebni;
v) da je bilo nemoguće da se nabavi dobrovoljna radna snaga za izvođenje te
usluge ili rada i pored toga što su bile ponuđene nadnice i uslovi rađa u najmanju
ruku ravni onima koji su uobičajeni u zainteresovanoj teritoriji za slične usluge i
radove; i
g) da iz rada ili usluge neće rezultirati pretežak teret za sadašnje stanovništvo, s
obzirom na raspoloživu radnu snagu i na njegovu sposobnost da preduzme taj rad.
Član 10.
Prinudni ili obavezni rad koji se zahteva kao porez i prinudni ili obavezni rad
naložen, za radove od javnog interesa, od starešina koje vrše administrativne
funkcije moraće se postepeno ukinuti.
 16. KONVENCIJA O PRINUDNOM lU OBAVEZNOM RADU - MOR 29 (1930)

Ako se, očekujući to ukidanje, zatraži prinudni ili obavezni rad kao porezi-;
ako se prinudni ili obavezni rad naloži od starešina koje vrše administrativne;
funkcije, radi izvođenja radova u javnom interesu, zainteresovane vlasti moraćel se
prethodno uveriti: J
a) da je usluga ili rad koji se treba izvršiti od neposrednog i važnog interesa-;
za zajednicu koja je pozvana da ga vrši;
b) da su ta usluga ili rad aktuelno ili hitno potrebni;
v) da iz toga rada ili službe neće rezultirati pretežak teret za sadašnje sta-
novništvo, s obzirom na raspoloživu radnu snagu na njegovu sposobnost da pre^
duzme taj rad;
g) da se radi izvođenja toga rada ili usluge radnici neće morati udaljiti od :
svoga običnog mesta stanovanja;
d) da će izvođenjem toga rada ili službe biti upravljano prema zahtevima vere,
društvenog života i poljoprivrede.
Član 11.
Samo sposobni odrasli muškarci, za koje se može pretpostaviti da nisu mlađi
od 18 godina ni stariji od 45 godina, moći će biti podvrgnuti prinudnom i obveznom
radu. Sem za kategorije rada predviđene u članu 10 ove konvencije,; moraće se
primenjivati sledeća ograničenja i uslovi:
a) prethodna potvrda, u svim slučajevima u kojima je to moguće, od lekara
određenog od uprave, da zainteresovana lica ne boluju ni od kakve prilepčive bolesti
i da su fizički sposobna da podnesu naloženi rad i uslove pod kojima će se on
izvoditi;
b) oslobođenje školskog osoblja, učenika i profesora, kao i administrativnog
osoblja uopšte;
v) održavanje u svakoj zajednici broja odraslih i zdravih ljudi neophodno
potrebnih za porodični i društveni život;
g) poštovanje bračnih i porodičnih veza.
Za svrhe naznačene prednjim stavom v) utvrdiće uredbe predviđene u članu 23
ove konvencije koliki će se deo lica od stalnog muškog i zdravog stanovništva moći
da uzme na jedno vreme za prinudni ili obavezni rad, s tim da taj đeo nikako ne
može da pređe 25% toga stanovništva. Utvrđujući ovaj deo nadležne će vlasti morati
da vode računa o gustoći stanovništva, o društvenom ili fizičkom razvitku toga
stanovništva, o godišnjem vremenu i o stanju radova koje imaju zainteresovani
izvesti na licu mesta i na svoj račun; uopšte moraće one poštovati privredne i
socijalne potrebe normalnoga života dotične zajednice.
. Član 12.
Maksimalni period za vreme kojega neko lice može da bude primorano na
prinudni ili obavezni rad u raznim njegovim oblicima neće smeti da pređe šezdeset ;
dana za svaki period od dvanaest meseci, pri čemu se dani putovanja potrebni za;;
dolazak na mesto rada i za povratak sa rada imaju uračunati u tih šezdeset dana. .4
Svaki radnik primoran na prinudni ili obavezni rad mora biti snabdeven uve-
renjem u kome se naznačuju periodi prinudnog ili obaveznog rada koji bude obavio.
;
164
m Wi
llf mt
gft
sn * gjf 8§
s W nn i*
lllt
■
K|S^ #*t
mt
If
B SS
m ips
t lll
| lipi
Mi
iJ ii®
ij Mi
§S SiliiSf
ill gpi
H SS
 Član 13.
Normalni radni časovi svakog lica primoranog na prinudni ili obavezni rad
.morače biti isti kao i oni koji su uobičajeni za slobodni rad i radni časovi iznad
^riđrmalnog trajanja morače biti nagrađeni isto tako kako je uobičajeno da se na-
zaduju prekovremeni radni časovi slobodnih radnika.
Jedan dan nedeljnog odmora morače se dati svim licima koja su podvrgnuta
ma kom obliku prinudnog ili obaveznog rada i taj će dan morati da se podudara, ko-
liko je to moguće, s danom koji je utvrđen tradicijom ili običajima zemlje ili kraja.
Član 14,
Osim rađa predviđenog u članu 10. ove konvencije, prinudni ili obavezni rad u
svim svojim oblicima morače da bude nagrađen u novcu i nadnicama koje, za isti
rad, neće smeti da budu niže ni od onih koje su na snazi u kraju u kome su radnici
■uposleni, ni od onih koje su na snazi u kraju u kome su radnici regrutovani.
■;/f U slučaju kada je rad naložen od starešina u vršenju njihovih administrativ-
nih funkcija, plaćanje nadnica pod uslovima predviđenim u prethodnom para-
grafu mora da bude uvedeno čim to bude moguće.
Nadnice će se morati isplatiti svakome radniku pojedince a ne starešini nje-
gova plemena ili ma kojoj drugoj vlasti.
Dani putovanja za dolazak na mesto rada kao i za povratak moraju biti
ubrojani za plaćanje nadnica kao radni dani.
Ovaj član neće imati đejstvo da zabrani davanje radnicima uobičajenih
dnevnih živežnih obroka kao deo plate, s tim da ti obroci moraju imati najmanje
jednaku vrednost kao suma novca, za koju se smatra da ih oni pretstavljaju; ali
še nikakav odbitak od plate ne sme vršiti ni za plaćanje poreza, ni za naročitu
hranu, naročita odela ili naročiti stan koji će se davati radnicima da bi se održali
u takvom stanju da nastave svoj rad s obzirom na specijalne uslove njihova upo-
slenja, ni za davanje alata.
Član 15.
Svako zakonodavstvo o naknadi štete u nesrećnim slučajevima ili za bolesti,
koji potiču od rada, i svako zakonodavstvo koje predviđa davanje otštete licima koja
su bila zavisna od radnika koji su umrli ili postali invalidi, a koja su zakonodavstva
na snazi ili koja budu na snazi na zainteresovanoj teritoriji, morače se primenjivati
na lica podvrgnuta prinudnim ili obaveznom radu pod istim uslovima kao i na
slobodne radnike,
Na svaki način, svaka vlast koja upotrebljuje radnika za prinudni ili obavezni
rad morače biti dužna da obezbedi izdržavanje toga radnika ako ga nesrećni slučaj ili
bolest koji potiču od njegovog rada učine potpuno ili delimično nesposobnim da
udovoljava svojim potrebama. Ta vlast morače također biti dužna da pređuzme mere
za izdržanje svakog lica koje je zaista zavisno od tog radnika u slučaju njegove
nesposobnosti ili smrti koja je prouzrokovana radom.
Član 16.
Lica podvrgnuta prinudnom ili obaveznom radu neće se smeti, osim u slučaje-
II vima izvanredne potrebe, premestiti u krajeve, gđe bi uslovi ishrane i klime bili toli-
ko različiti od onih na koje su naviknuti da bi mogli biti opasni po njihovo zdravlje.
-165 ~
 16.
Hi.KONVENCIJA
KONVENCiJAOOPRINUDNOM
PRINUDNOMILI
ILIOBAVEZNOM
OBAVEZNOMRADU
RADU- -MOR
MOR29
29(1930)
(1930)

fNi u kom
rakove slučaju
prenose neće biti dozvoljen
upotrebljuju samo ljuditakav premeštaj
koji su za taj posao radnika, a dafizički
priznati nisu naj-
spo-
strože primenjene sve mere koje se odnose na higijenu
ćbni prethodnim lekarskim pregledom, u svim slučajevima kada je taj pregled i udobnost, a koje su po-
trebne za njihovo
ogućan; smeštanjekad
u slučajevima, i zaonzaštitu
ne budenjihova zdravlja.
mogućan, moraće se lice koje usposluje
Ako se takav premeštaj ne uzmogne
radnu snagu uveriti, na svoju odgovornost, da uposleni izbeći, moraćeradnici se imaju
pnmeniti prema
zahteva-
nadležnom
/jju fizičkulekarskom
sposobnostmišljenju
i da ne boluju merenizaodpostepeno prilagođenje
kakve prilepčive bolesti;radnika
v) najveći novim
te-
uslovima ishrane imaju
ret koji radnici i klime. da nose; g) najduži put koji će ti radnici morati da prevale
U slučajevima
od mesta kada su d)
svoga stanovanja; radnici
najveći pozvani
broj danada uobavljaju
mesecu ili redovni
u kom rad komeperi-
drugom nisu
privikli
za
vreme moraće
kojih će se ovi
pređuzeti
radnicipotrebne
moći da mere da bi se na
budu pozvani privikli
taj radtojobuhvatajući
vrsti rada, naročito
u
štobroju
se tiče
i danepostepenog
za povratak; uvežbavanja,
d) lica kojačasova rada, udešavanja
su ovlašćena da zahtevaju umetnutog
taj oblik pri-odmora i
poboljšavanja
nudnog ili obaveznogi povećavanja rada dnevnih
kao i meru živežnih
u kojojobroka koji bida
imaju pravo mogli
njemu bitipribegnu.
potrebni.
V;, Utvrđujući maksimume o kojima se Člangovori
17. pod slovima v), g), đ) pređa-
:njeg paragrafa, nadležne vlasti moraće uzeti u račun razne značajne faktore,
Nadležne
aročito fizičkuvlasti moraće se
sposobnost uveriti pre od
stanovništva nego što dozvole
kojega da se uzeti,
će se radnici pribegne ma kom
prirodu
prinudnom ili obaveznom radu
uta koji se mora preći, kao i klimatske uslove. za građevinarske radove ili za radove oko
održavanja u ispravnom stanju zbog kojih će radnici morati
Nadležne vlasti moraće, dalje, pređvideti odredbe da normalno dnevno pre- da borave duže vremena
nabijeni
mestima rada: ne pređe udaljenost koja odgovara prosečnom trajanju radnog
put nosača
irada od osampreduzete
1) da su časova, ssve tim potrebne mere određivanje
da se za njeno da bude obezbeđena
mora uzetihigijena
u računradnika
ne sa- i
dateret
im bude
koji se nosi i put koji se mora preći, nego još i stanje puta, godišnje doba a) ti
zajemčena neophodno potrebna lekarska njega, i da se, naročito:
radnici podvrgnu
;;i svi drugi značajnilekarskom
faktori;pregledu
ako bi bilo prepotrebno
nego što da počnu
se nametnu radove i u određenim
prekovremeni ča-
razmacima
sovi rada, onda moraju biti nagrađeni većim nadnicama od normalnih. b) da je u
vremena novim pregledima za vreme njihova uposlenja;
dovoljnom broju predviđeno lekarsko osoblje kao i dispanzeri, skloništa za
bolesnike, bolnice, i potreban materijal Članza19.udovoljavanje svih potreba, i v) da je
dovoljno
s Nadležne osigurana dobraćehigijena
vlasti smeti da daju na mestimadarada,
ovlašćenje opskrbaobaveznom
se pribegne radnika vodom, obrađi-
hranom,
vanju zemljegorivom samoi ondakuhinjskim
ako je cilj priborom
toga ovlašćenja
i da su daako se predupredi
je potrebnoglad predviđena
ili oskudi-
dovoljna
ca živežnihodelaproizvoda,
i stan koji azadovoljava;
uvek pod uslovom da će hrana ili proizvodi tako dobiveni
morati2) dada suostanu
preduzete
vlasništvo
shođne pojedinaca
mere da ili sezajednice,
obezbeđi izdržavanje
koji su ih proizvodili.
porodice radnika,
naročito Ovajda član
se olakšava
ne srne šiljanje
da ima to istoj jednoga
dejstvo, da đela nadnice,
se, kada sigurnim nači-:
je proizvodnja nom, uz
organizova- na,
pristanak
prema zakonuili na molbu i običaju,
radnika; na komunalnoj osnovi i kada proizvodi ili dobici od
3) datih
prodaje će putovanja
proizvoda radnika na mesto rada
ostaju vlasništvo i za povratak
zajednice, ukidaodatle obavezabiti osigurana
za članoveodte
administracije,
zajednice da izvrše pod njenom
rad kojiodgovornošću
im je na taj način i njenom
nametnut.trošku, i da će administracija
ili® olakšavati ta putovanja upotrebljujući u najširoj meri sva raspoloživa . prevozna
sredstva; Član 20.
4)Zakonodavstva
da će u slučaju kojabolesti ili nezgode
predviđaju radnikakaznu
kolektivnu koje prouzrokuju
koja se primenjuje nesposobnost
na ćelu
m za rad za određeno vreme, biti osigurano rapatriranje radnika o trošku ad-
zajednicu za zločine učinjene od nekoliko njenih članova, neće smeti da obuhvata-
ministracije;
ju prinudni ili obavezni rad za neku zajednicu kao jednu od metoda kažnjavanja.
5) da če svaki radnik koji bi želeo da po isteku svoga perioda prinudnog ili
obaveznog rada ostane na licu mesta kao Članslobodan
21. radnik, to moči da učini a da, za
vremePrinudni
perioda ođ ili dve
obavezni
godine, radneneće se upotrebljavati
izgubi svoje pravo nazabesplatno
podzemne radove u rud-
rapatriranje.
nicima. Član 18.
Prinudni ili obavezni rad za prenos Članlica
22.ili robe, na primer za nošenje ili ve-
slanje,Godišnji
morače seizveštaji
ukinutizaukoje se članovi
što kradem kojia ratifikuju
roku, očekujući ovu konvenciju
to ukidanje obavezuju
nadležne će
da će ih podnositi Međunarodnom birou rada, prema odredbama člana
vlasti morati da izdadu propise koji će da utvrde naročito: a) obavezu da se taj rad 408.
Versaljs- kog
upotrebljuje samougovora i članovapremeštanja
za olakšanje ostalih ugovora o miru,
činovnika koji im odgovaraju,
administracije u vršenju o
merama koje su od njih preduzete da bi dale dejstva odredbama ove konvencije,
njihovih funkcija ili za prenos materijala administracije, ili, u slučaju apso- . lutno
moraće
prešne sadržavati
potrebe, što potpunija
za prenos obaveštenja,
drugih lica za svakub)zainteresovanu
koja nisu činovnici; obavezu da se teritoriju, o
meri u kojoj se bude
-167
166-
 16. KONVENCIJA O PRINUDNOM ILI OBAVEZNOM RAPU-MOR 29 (1930)

bilo pribeglo prinudnom ili obaveznom radu u toj teritoriji kao i o sledećim tacka-
ma: u koje se svrhe vršio taj rad; procenat oboljenja i smrtnosti; radno vreme; meto-
de plaćanja nadnica i iznos nadnica; kao i sva druga podesna obaveštenja.
Član 23.
Da bi se odredbama ove Konvencije dalo dejstvo, nadležne će vlasti morati___
naroduju što potpuniju i precizniju uredbu o upotrebi prinudnoga ili obaveznog rada. •
p
Ove uredbe moraće naročito sadržavati propise kojima se dozvoljava sva* /: kom
licu, podvrgnutom prinudnom ili obaveznom radu da nadležnim vlastima podnosi sve
prigovore koji se odnose na njegove uslove rada, i koje mu daju " jemstvo, da će ti
prigovori biti ispitani i uvaženi.
Član 24. 'j,
U svim će se slučajevima morati preduzeti shodne mere da bi se osigurala stroga
primena uredaba o upotrebi prinudnoga ili obaveznoga rada, bilo prosi* "1 renjem na
prinudni ili obavezni rad nadležnosti svakoga organizma inspekcije; rađa, koji je već
ustanovljen za slobodni rad, bilo kojim drugim prikladnim siste-r v mom. Također će
se morati preduzeti mere da o tim uredbama budu obavešte* ii na lica podvrgnuta
prinudnom ili obaveznom radu. t
Član 25. i
Nezakonito zahtevanje prinudnoga ili obaveznoga rada biće podvrgnuto ka- *;
znenim sankcijama i svaki član koji ratifikuje ovu konvenciju imaće dužnost da se ;
uveri da su sankcije zakonom nametnute zaista efikasne i da se strogo primenjuju. -
Član 26.
Svaki član Međunarodne organizacije rađa koji ratifikuje ovu konvenciju
obavezuje se da će je primeniti na teritorije koje su podvrgnute njegovom suve- ;
renitetu, njegovoj sudskoj nadležnosti, zaštiti, njegovom suzerenstvu, štitništvu ili
njegovoj vlasti, u meri ukoliko ima pravo, da potpisuje obaveze koje se tiču pitanja
unutrašnje jurisdikcije. Međutim ako se taj član hoće koristiti odredbama člana 421.
Versaljskog ugovora i članovima ostalih ugovora o miru koji ovome odgovaraju
moraće da priloži svojoj ratifikaciji izjavu u kojoj obznanjuje:
1) u kojim teritorijama kani da potpuno primenjuje odredbe ove konvencije;
2) u kojim teritorijama kani da primenjuje odredbe ove konvencije s modi-
fikacijama i u čemu se sastoje te modifikacije;
3) za koje teritorije rezerviše svoju odluku.
Gornja izjava smatraće se kao sastavni đeo ratifikacije i imaće posve ista
dejstva. Svaki član koji dade takvu izjavu moći će da se odrekne, novom dekla-
racijom, svih rezervi ili dela rezervi koje su na osnovu prednjih stavova 2. i 3. sa-
držane u njegovoj ranijoj izjavi,
Član 27.
Službene ratifikacije ove Konvencije pod uslovima predviđenim u XIII delu
Versaljskog ugovora i u Delovima ostalih ugovora o miru, koji ovom odgovaraju
biće saopštene Generalnom sekretaru Društva naroda i on će ih registrovati.

-168
 16. KONVENCIJA O PRINUDNOM ILI OBAVEZNOM RADU - MOR 29 (1930)

Član 28.
Gva će konvencija biti obavezna samo za one članove Međunarodne orga-
hizacije rada čija ratifikacija bude registrovana u Sekretarijatu. l\ Ona će stupiti na
snagu dvanaest meseci pošto ratifikacije dva člana Među- Ifnarodne organizacije rada
budu registrovane od Generalnog sekretara. j|\ , Posle toga, ova će konvencija stupiti na
snagu za svakog člana dvanaest me- IČseci posle datuma kada njegova ratifikacija
bude registrovana.
Član 29.
Čim ratifikacije dvaju članova Međunarodne organizacije rada budu regi-
strovane u Sekretarijatu, Generalni sekretar Društva naroda će notifikovati taj fakt
svima članovima Međunarodne organizacije rada. On će im takođe notifi- kovati
registrovanje ratifikacija koje mu budu docnije saopštavane ođ svih dru- ' gih članova
organizacije.
tr, Član 30.

Svaki član koji ratifikuje ovu Konvenciju može je otkazati, po isteku perioda
od deset godina posle datuma prvobitnog stupanja na snagu konvencije, aktom
saop- štenim Generalnom sekretaru Društva naroda, koji će ovaj registrovati. Otkaz
će početi da važi tek posle godinu dana od dana njegova registrovanja u
Sekretarijatu.
Svaki član koji ratifikuje ovu Konvenciju, a koji u roku od jedne godine dana
po isteku perioda od deset godina spomenutog u pređašnjem paragrafu ne upotrebi
pravo otkaza koje je predviđeno u ovom članu, biće obvezan za nov period od pet
godina, te će, posle toga, moći da otkaže ovu Konvenciju po isteku svakoga perioda
od pet godina pod uslovima koji su predviđeni u ovom članu.
Član 31.
Po isteku svakoga perioda od pet godina računajući od stupanja na snagu ove
konvencije, Upravni savet Međunarodnog biroa rada biće, dužan da podnese Op-
štoj konferenciji izveštaj o primeni ove Konvencije i ođlučiće da li ima mesta da se
stavi na dnevni red Konferencije pitanje njene potpune ili đelimične revizije.

Član 32.
U slučaju ako bi Međunarodna konferencija usvojila novu konvenciju čiji je
predmet potpuna ili delimična revizija ove konvencije, ratifikacija jednog člana
nove Konvencije čiji je predmet revizija povlačila bi samim sobom otkaz ove
Konvencije bez uslova što se tiče roka i bez obzira na gornji član 30, pod rezerv om
da je nova Konvencija čiji je predmet revizija stupila na snagu.
Od datuma stupanja na snagu nove Konvencije čiji je predmet revizija, ova bi
Konvencija prestala da bude otvorena za ratifikaciju članova.
Ova bi Konvencija međutim ostala na snazi u svom obliku i sadržaju za one
članove koji bi je ratifikovali, a koji ne bi ratifikovali novu Konvenciju čiji je
predmet revizija.
Član 33.
Punovažni su i francuski i engleski tekst ove Konvencije.
Albanija 25. 06.1957. ratifikovana
Alžir 19. 10. 1962. ratifikovana
Angola 04. 06.1976. ratifikovana
Antigva i Barbuda 02. 02.1983. ratifikovana
Argentina 14. 03.1950. ratifikovana
Australija 02.01.1932. ratifikovana
Austrija 07. 06. 1960. ratifikovana
Azerbejdžan 19. 05.1992. ratifikovana
Bahami 25. 05.1976. ratifikovana
Bahrein 11. 06.1981. ratifikovana
Bangladeš 22. 06.1972. ratifikovana
Barbados 08.05.1967. ratifikovana
Belgija 20. 01.1944. ratifikovana
Belize 15.12.1983. ratifikovana
Belorusija 21.08.1956. ratifikovana
Benin 12.12.1960. ratifikovana
Bocvana 05. 06.1997. ratifikovana
Bosna i Hercegovina 02.06.1993. ratifikovana
Brazil 25. 04.1957. ratifikovana
Bugarska 22. 09.1932. ratifikovana
Burkina Faso 21.11.1960. ratifikovana
Burundi 11.03.1963, ratifikovana
Centralnoafrička Republika 27.10.1960. ratifikovana
Čad 10.11.1960. ratifikovana
Češka 01. 01.1993, ratifikovana
Čile 31.05.1933. ratifikovana
Danska 11. 02.1932. ratifikovana
Dominika 28. 02.1983. ratifikovana
Dominikanska Republika 05.12.1956. ratifikovana
Džibuti 03.08.1978. ratifikovana
Egipat 29.11.1955. ratifikovana
Ekvador 06. 07.1954. ratifikovana
E1 Salvador 15. 06.1995. ratifikovana
Estonija 07.02.1996. ratifikovana
Fidži 19. 04.1974. ratifikovana
Finska 13.01.1936. ratifikovana
Francuska 24. 06.1937. ratifikovana
Gabon 14.10.1960. ratifikovana
Gana 20. 05.1957. ratifikovana
Grčka 13. 06.1952. ratifikovana
Grenada 09.07.1979. ratifikovana
Gruzija 22. 06.1997. ratifikovana
Gvajana 08. 06.1966. ratifikovana

-170
 iri. KONVENCIJA O PRINUDNOM ILI OBAVEZNOM RADU - MOR 29 (1930)

13. 06.1989. ratifikovana

(3vatema^a
Gvineja 21. 01.1959. ratifikovana
Gvineja Bisao 21. 02.1977. ratifikovana
4. 03.1958. ratifikovana
Hai^
fjolandija 31. 03.1933. ratifikovana
Honduras 21. 02.1957. ratifikovana
Hrvatska 08.10.1991. ratifikovana
Indija 30.11.1954. ratifikovana
Indonezija 12. 06.1950. ratifikovana
Irak 27. 11. 1962. ratifikovana
Iran 10. 06.1957. ratifikovana
Irska 2. 03.1931. ratifikovana
Island 17. 02.1958. ratifikovana
Italija 18. 06.1934. ratifikovana
Izrael 7. 06.1955. ratifikovana
Jamajka 26.12.1962. ratifikovana
Japan 21. 11.1932. ratifikovana
Jemen 14. 04.1969. ratifikovana
Jordan 6. 06.1966. ratifikovana
Jugoslavija 4. 03.1933. ratifikovana
Južna Afrika 5. 03.1997. ratifikovana
Kambodža 24. 02.1969. ratifikovana
Kamerun 7. 06.1960. ratifikovana
Katar 12. 03.1998. ratifikovana
Kenija 13. 01.1964. ratifikovana
Kipar 23. 09.1960. ratifikovana
Kirgistan 31. 03.1992. ratifikovana
Kolumbija 4. 03.1969. ratifikovana
Komori 23. 10.1978. ratifikovana
Kongo 10.11.1960. ratifikovana
Kongo DR 20. 09.1960. ratifikovana
Kostarika 2. 06.1960. ratifikovana
Kuba 20. 07.1953. ratifikovana
Kuvajt 23. 09.1968. ratifikovana
Laos 23. 01.1964. ratifikovana
Lesoto 31.10.1966. ratifikovana
Liban 1. 06.1977. ratifikovana
Liberija 1. 05.1931. ratifikovana
Libija 13. 06.1961. ratifikovana
Litvanija 26. 09.1994. ratifikovana
Luksemburg 24. 07.1964. ratifikovana
Madagaskar 01.11.1960. ratifikovana
Mađarska 8. 06.1956. ratifikovana
Majnmar 4. 03.1955. ratifikovana
Makedonija 17.11.1991. ratifikovana
Malavi 19. U. 1999.
Malezija 11.11.1957.
Mali 22. 09, 1960.
Malta 04. 01. 1965.
Maroko 20. 05.1957.
Mauricijus 02.12.1969.
Mauritanija 20. 06.1961.
Meksiko 12.05.1934.
Nemačka 13. 06.1956.
Niger 27. 02. 1961. ratifikovana
Nigerija 17.10.1960. ratifikovana
Nikaragva 12. 04.1934. ratifikovana
Norveška 01.07.1932. ratifikovana
Novi Zeland 29. 03.1938. ratifikovana
Obala Slonovače 21.11.1960. ratifikovana
Oman 30.10.1998. ratifikovana
Pakistan 23.12.1957. ratifikovana
Panama 16.05.1966. ratifikovana
Papua Nova Gvineja 01. 05.1976. ratifikovana
Paragvaj 28. 08.1967. ratifikovana
Peru 01. 02.1960. ratifikovana
Poljska 30. 07.1958. ratifikovana
Portugal 26.06.1956. ratifikovana
Rumunija 28. 05.1957. ratifikovana
Rusija 23.06.1956. ratifikovana
San Marino 01. 02.1995. ratifikovana
Saudijska Arabija 15. 06.1978. ratifikovana
Sejšeli 06.02.1978. ratifikovana
Senegal 04.11.1960. ratifikovana
Siera Leone 13. 06.1961. ratifikovana
Singapur 25.10.1965. ratifikovana
Sirija 26. 07.1960. ratifikovana
Slovačka 01.01.1993. ratifikovana
Slovenija 29. 05.1992. ratifikovana
Solomonska ostrva 06.08.1985. ratifikovana
Somalija 18.11.1960. ratifikovana
Sv. Lucija 14.05.1980. ratifikovana
Sv. Vinsent i Grenada 21.10.1998. ratifikovana
Sudan 18. 06.1957. ratifikovana
Surinam 15. 06.1976. ratifikovana
ratifikovana
Svaziland 26. 04.1978.
ratifikovana
Španija 29.08.1932.
Šri Lanka 05. 04.1950. ratifikovana
ratifikovana
Švajcarska 23.05.1940.
Švedska 22.12.1931. ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana

172 -
 16. KONVENCIJA O PRINUDNOM ILI OBAVEZNOM RADU - MOR 29 (1930)

26.11.1993. ratifikovana
Tadžikistan ratifikovana
Tajland 26. 02.1969.
Tanzanija 30. 01.1962. ratifikovana
7. 06.1960. ratifikovana
TOgO 24.05.1963. ratifikovana
Trinidad i Tobago 17.12.1962. ratifikovana
Tunis 15. 05.1997. ratifikovana
Tu rkmenist a n
30.10.1998. ratifikovana
Turska
Uganda 4. 06.1963. ratifikovana
Ujedinjeni Arapski Emirati 27. 05.1982. ratifikovana
Ukrajina 10. 08.1956. ratifikovana
Urugvaj 6. 09.1995. ratifikovana
Uzbekistan 13. 07.1992. ratifikovana
Velika Britanija 3. 06.1931. ratifikovana
Venecuela ratifikovana
Zambija 20.11.1944.
02.12.1964. ratifikovana
Zelenortska ostrva
3. 04.1979. ratifikovana
Zimbabve ratifikovana
27.08.1998,
 17. KONVENCIJA
O ZAŠTITI LICA U ODNOSU NA AUTOMATSKU
OBRADU LIČNIH PODATAKA*
(Strazbur, 28. januar 1981. godine)
UVOD
: Države članice Saveta Evrope, potpisnice ove konvencije, smatrajući da je cilj
Saveta Evrope da što čvršće poveže svoje članice, posebno poštujući vladavinu
prava, kao i ljudska prava i osnovne slobode,
smatrajući da je poželjno da se proširi zaštita osnovnih prava i sloboda po-
jedinaca, posebno pravo poštovanja privatnosti, s obzirom na sve intenzivniji
prekogranični promet ličnih podataka koji su predmet automatske obrade,
istovremeno, ponovo potvrđujući njihovo angažovanje u korist slobode in-
formisanja bez obzira na granice,
prihvatajući neophodnost da se pomire osnovne vrednosti poštovanja pri-
vatnosti i slobodna razmena informacija među narodima, saglasile su se o
sleđećem:

POGLAVLJE I
OpŠte odredbe
Član 1. *
Predmet i cilj
Cilj ove konvencije je da na teritoriji svake strane ugovornice garantuje svakom
fizičkom licu, bez obzira na njegovu nacionalnu pripadnost ili na mesto
stanovanja,

*: Ova Konvencija Saveta Evrope (ETS No. 108) stupila je na snagu 1. oktobra 1985. g., a ratifi-
kovale su je: Austrija (1988), Belgija (1993), Danska (1989), Finska (1991), Francuska (1983),
Grčka (1995), Holandija (1993), Irska (1990), Island (1991), Italija (1997), Luksemburg (1988),
Mađarska (1997), Nemačka SR (1985), Non/eška (1984), Portugal (1993), Slovenija (1994),
Španija (1984), Švajcarska (1997), Švedska (1982), Velika Britanija (1987).
Jugoslavija je ratifikovala ovu konvenciju 2. oktobra 1992. godine („Službeni list SRJ” - Me-
đunarodni ugovori br. 1/1992), sa rezervom u smislu člana 3. stav 2. pod a): „Ova Konvencija
neće se primenjivati na automatizovane zbirke sa ličnim podacima koje se vode u skladu sa
propisima o kaznenoj evidenciji i propisima o evidenciji u oblasti državne bezbeđnosti (član 3.
Zakona o ratifikaciji). Matični organ za izvršenje i primenu ove konvencije je savezni organ
uprave nadležan za poslove informatike.
Naslov originala: Convention for the Protection of Individuals with Regard to Automat
Processing of Personal Data.

-175-
 17. KONVENCIJA O ZAŠTITI LICA V ODNOSU NA AUTOMATSKU OBRADU LIČNIH PODATAKA (1981)

poštovanje njegovih osnovnih prava i sloboda, a naročito njegovog prava na

nost kada je reč o automatskoj obradi njegovih ličnih podataka („zaštita podataka”).

Član 2.
Definicije
Za svrhe ove konvencije:
(a) „lični podaci” označavaju svaku informaciju u vezi sa identifikovanim
zičkim licem ili licem koje se može identifikovati („zainteresovano lice”);
(b) „automatizovana zbirka” označava svaku skupinu informacija koje su*
predmet automatske obrade; f
(c)„automatska obrada” označava sledeće operacije koje se delimično ili
potpunosti obavljaju automatski: unošenje podataka, obrada tih podataka po- ;|||
mmoću logičkih
InoičlriH i /iii/ili
i Uriaritmetičkih operacija,
trn#1 ti piriti r\T>Arc»f-'iio unošenje
utiAČAnip izmeiia,
i rrm ono ntiti/iimnjihovo brisanje,;;|§
KricaniA..'-':W.
pronalaženje ili difuzija;
(d) „rukovalac zbirke” označava fizičko ili pravno lice, službu ili bilo koji
drugi organ koji je prema nacionalnom zakonu nadležan da odlučuje koje bi ka
tegorije ličnih podataka trebalo uneti i pomoću kojih operacija bi te podatke
trebalo obraditi.

i|!|
Član 3.
Oblast primene
II t&
V
1. Strane ugovornice preuzimaju obavezu da primenjuju ovu konvenciju na; Jgl!
zbirke i automatske obrade ličnih podataka u javnom i privatnom sektoru. f'1
2. Svaka država članica može, prilikom potpisivanja ili đeponovanja svog I
ratifikacionog instrumenta, instrumenta o prihvatanju, odobravanju ili pristupanju
ili u bilo kom drugom naknadnom trenutku, u izjavi koju će uputiti gene- ralnom
sekretaru Saveta Evrope izjaviti:

i|j
(a) da ovu konvenciju neće primenjivati na određene kategorije automati- §g
zovanih zbirki s ličnim podacima čiji će spisak biti deponovan. Međutim, ona u
taj spisak ne bi trebalo da unese kategorije automatizovanih zbirki koje, u skla- ;•! du s
nekim internim pravom, potpadaju pod odredbe o zaštiti podataka. Prema I tome,
trebalo bi da taj spisak dopune jednom novom izjavom čim kategorije au-
tomatizovanih zbirki ličnih podataka potpadnu pod njen režim zaštite podataka;
(b) da će ovu konvenciju primenjivati na informacije koje su vezane za gru-
pacije, udruženja, fondacije, društva, korporacije ili na bilo koju drugu organi- ,: zaciju
koja posredno ili neposredno okuplja fizička lica i ona koja uživaju ili ne uživaju
pravni subjektivitet,
(c) da će ovu konvenciju primenjivati takođe na zbirke lične prirode koje nisu
predmet automatske obrade.
3. Svaka država koja je primenu ove konvencije proširila jednom od izjava na-
značenih u stavu 2. pod (b) ili (c), može u pomenutoj izjavi istaći koja se proširenja ne
odnose na neke kategorije zbirki sa ličnim podacima čiji će spisak biti deponovan.
4. Svaka strana ugovornica koja je isključila neke kategorije automatizovanih
ččnje će postati punovažno tri meseca po datumu prijema takve beleške.

POGLAVLJE II
Osnovna načela za zaštitu podataka
Član 4.
Obaveze strana ugovornica

1. Svaka strana ugovornica pređuzima, u okviru svog domaćeg zakonodav-

stva, neophodne mere kako bi osnovna načela u vezi sa zaštitom podataka na- .
zriačena u ovom poglavlju doista bila primenjena.
2. Te mere bi trebalo preduzeti najkasnije u trenutku stupanja na snagu ove
konvencije za tu stranu ugovornicu.

Član 5.
Kvalitet podataka

Lični podaci koji se automatski obrađuju:

(a) lojalno se i zakonito dobijaju i obrađuju;
(b) uneti su za tačno utvrđene i legitimne svrhe i ne koriste se nenamenski;
(c) adekvatni su, relevantni i odgovarajućeg obima u odnosu na svrhe za koje
su i uneti;
(d) brižljivo su složeni i, kada je potrebno, blagovremeni;
(e) pohranjeni su u obliku koji omogućuje identifikaciju zainteresovanih lica
u periodu koji ne premašuje onaj neophodan period za svrhe za koje su pohranjeni.
Član 6.
Posebne kategorije podataka

Lični podaci u vezi sa rasnim poreklom, političkim opredeljenjem, verskim

ubeđenjem ili nekom drugom vrstom ubeđenja, kao i lični podaci u vezi sa
zdravstvenim stanjem ili seksualnim životom mogu se automatski obrađivati samo
u slučaju da domaće zakonodavstvo za to predviđa odgovarajuće garancije. Isti je
slučaj i sa ličnim podacima iz kaznene evidencije.
12* Ljudske slobode i prava - tora I — 177 —
 17. KONVENCIJA O ZAŠTITI LICA U ODNOSU NA AUTOMATSKU OBRADU LIČNIH PODATAKA (198»

Član 7.
Bezbeđnost podataka
Odgovarajuće bezbednosne mere preduzimaju se za zaštitu ličnih podataka
hranjenih u automatizovanim zbirkama od slučajnog ili neodobrenog uništenja.^
ođ slučajnog gubitka, kao i od neodobrenog korišćenja, unošenja izmena ili
difuzije.1
Član 8.
Dodatne mere zaštite subjekta podataka

Svako lice mora biti u mogućnosti:

'j
;
(a) da bude obavešteno o postojanju automatizovane zbirke sa ličnim poda-;
cima, njenoj osnovnoj svrsi, kao i o identitetu i stalnoj adresi ili pak adresi sedi-/
šta firme u kojoj je zaposlen rukovalac zbirke;
(b) da dobija u razumnim intervalima i bez preteranih rokova ili troškova
potvrdu o postojanju ili ne, u automatizovanoj zbirci ličnih podataka koji se na:
njega odnose, kao i da mu se ti podaci dostave u razumljivom obliku; ;
(c) da se, prema potrebi, izbori za ispravku tih podataka ili za njihovo bri-:
sanje kad su obrađeni protivno odredbama domaćeg zakonodavstva u kojim su j
sadržana osnovna načela propisana u čl. 5. i 6. ove konvencije;
(d) da može podneti žalbu u slučaju da nije dobio odgovor na zahtev da mu
se potvrdi ili, po potrebi, dostavi, ispravi ili izbriše neki podatak kao stoje to na-
Član 9.

Izuzeci i ograničenja
1. Ne odobravaju se nikakvi izuzeci odredaba iz čl. 5, 6. i 8. ove konvencije,
osim u granicama određenim u ovom članu.
2. Moguće je odstupiti od odredaba iz čl. 5, 6. i 8. ove konvencije kad takvo
odstupanje, predviđeno zakonom odnosne strane ugovornice, predstavlja neop-
hodnu meru u jednom demokratskom društvu:
(a) za zaštitu bezbeđnosti jedne države, za javnu bezbeđnost, za monetarne
interese države ili za suzbijanje krivičnih dela;
(b) za zaštitu subjekta podataka i prava i sloboda drugih.
3. Ograničenja u vezi sa ostvarivanjem prava naznačenih u članu 8. pod
(b),
(c) i (d) mogu biti predviđena zakonom za automatizovane zbirke sa ličnim po-
dacima koje se koriste u statistici ili u naučnoistraživačkom radu, kad rizik od
povređivanja privatnosti zainteresovanog lica očigledno ne postoji.
Član 10.
Sankcije i pravna sredstva
Svaka strana ugovornica preuzima obavezu da ustanovi odgovarajuće sankcije
i pravna sredstva protiv kršenja odredaba iz internog prava kojima se pri- menjuju
osnovna načela zaštite podataka naznačena u ovom poglavlju.

178-
 17. KONVENCIJA O ZAŠTITI LICA U ODNOSU NA AUTOMATSKU OBRADU LIČNIH PODATAKA (19811
. " ............ .......................... .......... ' ...... ......... ........ .............. ..
IMlBm elan 11.
*: ilfffffl^ S ira zaštita
KS::-A
^fjjJL Nijedna odredba iz ovog poglavlja ne može se protumačiti kao ograničava-
kao da onemogućava svaku stranu ugovornicu da subjektu podataka
^®bdobriširu zaštitu od one predviđene u ovoj konvenciji.
jlffš IS'V-, .
Žfic POGLAVLJEIII
Prekogranična razmena informacija
IBS/ SI Član 12.
Prekogranična razmena ličnih podataka i domaće zakonodavstvo
JjS.: 1. Sledeće odredbe se primenjuju na protok preko nacionalnih granica, bez
; 0bzira na medij ume koji se koriste, ličnih podataka koji su automatski obrađeni
ili sakupljeni radi takve obrade.
2; Jedna strana ugovornica ne može, samo radi zaštite privatnosti, da zabra-
ni/ni ili da uslovi izdavanje nekakve specijalne dozvole, prekogranični protok ličnih
podataka na teritoriju neke druge strane ugovornice.
3. Međutim, svaka strana ugovornica ima mogućnost da odstupi od odred-
^jheđž stava 2, i to:
(a) ako u njenom zakonodavstvu postoje posebni propisi za neke kategorije
,J8§ ličnih podataka ili automatizovanih zbirki sa ličnim podacima, zbog karaktera
tih podataka ili zbirki, osim u slučaju da je u propisima druge strane ugovornice
jffiS istovetna zaštita već predviđena;
(b) kad se protok vrši sa njene teritorije na teritoriju neke države koja nije
potpisnica Konvencije posredstvom neke druge strane ugovornice radi obezbe-
đenja da se takav protok vrši mimo zakonodavstva te strane ugovornice, kao što je
naznačeno na početku ovog stava.

POGLAVLJE IV
Međusobna pomoć
Član 13.
Sarađnja među stranama ugovornicama
1. Strane ugovornice preduzimaju obavezu da se međusobno potpomažu
prilikom sprovođenja ove konvencije.
2. U tu svrhu:
(a) svaka strana ugovornica određuje jedan ili više nadležnih organa čiji naziv
i adresu dostavlja generalnom sekretaru Saveta Evrope;
(b) svaka strana ugovornica koja je odredila više organa naznačava u saop-
štenju pomenutom u prethodnom stavu vrstu nadležnosti tih organa.
3. Nadležni organ koji odredi jedna od strana ugovornica, na zahtev nadle-
žnog organa koji odredi neka druga strana ugovornica:
(a) dostavljače informacije o svom pravnom sistemu i administrativnoj praksi
u oblasti zaštite podataka;
 17. KONVENCIJA O ZAŠTITI LICA U ODNOSU NA AUTOMATSKU OBRADU LIČNIH PODATAKA

■ (b) pređuzeće, u skladu sa svojim domaćim zakonodavstvom, u svrhu zaštite

privatnosti, sve potrebne mere radi dostavljanja pravih informacija koje se odnose
na specifičnosti automatske obrade koja se koristi na njenoj teritoriji, $ izuzetkom
ličnih podataka koji se na taj način obrađuju.
Član 14.
Pomoć koja se pruža subjektu podataka koji živi u inostranstvu
1. Svaka strana ugovornica može pomoći svakom licu čije je mesto prebiva-
lista u inostranstvu radi ostvarenja prava predviđenih njenim domaćim zakono-
davstvom, poštujući principe iz člana 8. ove konvencije.
2. U slučaju da takvo lice živi na teritoriji neke druge strane ugovornice,
njemu se mora pružiti mogućnost da podnese svoj zahtev posredstvom nadležnog
organa koga je odredila pomenuta strana ugovornica. <
3. Zahtev za pružanje pomoći mora da sadrži neophodne naznake, naročito
u vezi sa: .•*
(a) imenom, adresom i svim ostalim važnim elementima za-identifikaciju lb
ca koje podnosi zahtev;
(b) automatizovanom zbirkom sa ličnim podacima na koju se zahtev i od-:
nosi ili pak na rukovaoca zbirke; >
(c) svrhom zahteva. K
Član 15.

Garancije u vezi sa pomoći koju pružaju određeni nadležni organi

1. Nadležni organ koji odredi jedna strana ugovornica koji je dobio inform-
acije od nadležnog organa koga je odredila druga strana ugovornica, bilo kao
potpora zahtevu za dobijanje pomoći, bilo kao odgovor na zahtev za dobijanje
pomoći koji je sam formulisao, moći će te informacije koristiti samo u svrhe koje su
određene u zahtevu za dobijanje pomoći.
2. Svaka strana ugovornica staraće se o tome da lica koja pripadaju nadle-
žnom organu ili deluju u njegovo ime budu u obavezi čuvanja tajnosti ili pover-
ljivosti podataka.
3. Ni u kom slučaju određenom nadležnom organu neće biti dozvoljeno da na
osnovu člana 14. stav 2. podnese zahtev za dobijanje pomoći u ime zaintere-
sovanog lica koje živi u inostranstvu, i to na svoju ličnu inicijativu i bez izričite
saglasnosti tog lica.
Član 16.

Odbijanje zahteva za dobijanje pomoći

Određeni nadležni organ, kome je na osnovu čl. 13. i 14. ove konvencije
upućen zahtev za dobijanje pomoći, može da ga odbije u slučaju:
(a) daje zahtev nespojiv s nadležnostima, iz oblasti zaštite podataka, nadle-
žnih organa osposobljenih da ga ispune;
(b) da zahtev nije u skladu s odredbama ove konvencije;
(c) da je ispunjenje ovog zahteva nespojivo sa suverenošču, bezbednošću ili;
javnim poretkom strane ugovornice koja ga je imenovala bili pak s osnovnim pra-
vima i slobodama lica koja su pod jurisdikcijom pomenute strane ugovornice.

-180-
 dažbine idu na teret strane ugovornice koja je odredila nadležni organ koji je sa-
činio zahtev za dobijanje pomoći.
2. Zainteresovano lice mora da plati, u vezi s merama koje su za njen račun
pređu-
zete na teritoriji neke druge strane ugovornice samo one troškove i dažbine koje se
na-

dićc zainteresovana strana ugovomica.

POGLAVLJE V
1 Savetodavni komitet
I Član 18.
Sastav Komiteta
1. Savetodavni komitet se formira po stupanju na snagu ove konvencije.
2. Svaka strana ugovomica imenuje po jednog predstavnika i njegovog
zameni-
ka u taj komitet. Svaka država članica Saveta Evrope koja nije strana ugovomica
potpisnica ove konvencije ima pravo daje u Komitetu predstavlja jedan posmatrač,
3. Savetodavni komitet može, odlukom koja je doneta jednoglasno, da pozove
svaku državu nečlanicu Saveta Evrope, a koja nije strana ugovomica potpisnica ove
konvencije da kao svog predstavnika na jednu od njegovih sednica pošalje jednog
posmatrača. Član 19.
Funkcije Komiteta

Savetodavni komitet:
(a) može da daje pređloge kako bi olakšao ili poboljšao primenu ove kon-
vencije;
(b) može da predlaže amandmane na ovu konvenciju, i to u skladu sa članom
21;
(c) može da formuliše svoje mišljenje o svakom pređlogu amandmana na ovu
konvenciju koji će mu biti dostavljen u skladu sa članom 21. stav 3;
(d) može, na zahtev jedne strane ugovornice, dati svoje mišljenje o svakom
pitanju u vezi s primenom ove konvencije.
Član 20.
Procedura
(e) Savetodavni komitet saziva generalni sekretar Saveta Evrope. Prva sednica
će se održati u prvih dvanaest meseci nakon stupanja na snagu ove konvenci
 ::
:V -
y ' . v : \ ”

17. KONVENCIJA O ZASTlTf LICA U ODNOSU NA AUTOMATSKU OBRADU LIČNIH PODATAKA (1981)

je. Nakon toga on se sastaje barem jednom svake dve godine i uvek kada trećina
predstavnika različitih strana zahteva njegovo sazivanje.
1. Većina predstavnika različitih strana ngovornica čini neophodan kvorum za
održavanje sastanka Savetodavnog komiteta.
2. Nakon svakog održanog sastanka Savetodavni komitet podnosi Ministar-
skom komitetu Saveta Evrope izveštaj o radu i o funkcionisanju Konvencije.
3. Osim odredaba ove konvencije, Savetodavni komitet donosi i svoj interni
pravilnik.

POGLAVLJE VI
Amandmani
Član 21.
Amandmani
1. Amandmane na ovu konvenciju mogu da predlože neka strana ugovorni-
ca, Ministarski komitet Saveta Evrope ili Savetodavni komitet.
Svaki predlog amandmana generalni sekretar Saveta Evrope dostavlja drža-
vama članicama Saveta Evrope i svim državama koje nisu članice, koje su
pristupile ili su bile pozvane da pristupe ovoj konvenciji u skladu s odredba-
ma člana 23.
3. Osim toga, svaki amandman koji predloži neka strana ugovornica ili Mi-
nistarski komitet dostavlja se Savetodavnom komitetu, koji svoje mišljenje o
predloženom amandmanu dostavlja Ministarskom komitetu.
4. Ministarski komitet razmatra predloženi amandman i svako mišljenje koje
je Savetodavni komitet dostavio na predloženi amandman.
5. Tekst svakog amandmana koji je odobrio Ministarski savet u skladu sa
stavom 4. ovog člana dostavlja se svim stranama ugovornicama na usvajanje.
6. Svaki amandman koji je odobren u skladu sa stavom 4. ovog člana stupice
na snagu tridesetog dana nakon što sve strane ugovornice obaveste generalnog
sekretara da su ga prihvatile.

POGLAVLJE VII
Završne odredbe
Član 22.
Stapanje na snagu
1. Ovu konvenciju mogu potpisati države članice Saveta Evrope. Ona će
morati da bude ratifikovana, prihvaćena ili odobrena. Ratifikacioni instrumenti kao
i instrumenti prihvatanja ili odobravanja biće deponovani kod generalnog sekretara
Saveta Evrope.
2. Ova Konvencija će stupiti na snagu prvog dana u mesecu po isteku tro-
mesečnog perioda nakon datuma kad je pet država članica Saveta Evrope izrazilo
svoju saglasnost da pristupe Konvenciji u skladu sa odredbama iz stava 1.

-182 -
 17. KONVENCIJA 0 ZAŠTITI LICA U ODNOSU NA AUTOMATSKU OBRADU LIČNIH PODATAKA (1981)

3. Za svaku državu članicu koja naknadno izrazi želju za pristupanjem Kon-

vencija će stupiti na snagu prvog dana u mesecu po isteku tri meseca nakon da-
tuma deponovanja instrumenata za ratifikaciju, prihvatanje ili odobravanje.
Član 23.
Pristupanje država nečlanica
1. Nakon stupanja na snagu ove konvencije, Ministarski komitet Saveta
Evrope moći će da pozove svaku državu koja nije član Saveta Evrope da pristupi
lovoj konvenciji, i to putem odluke koja će biti doneta većinom glasova, a koja je
predviđena u članu 20. (g) Statuta Saveta Evrope i jednoglasnim glasanjem pred-
stavnika država ugovornica koje su ugovorom određene da budu u Komitetu.
, 2. Za svaku državu pristupnicu Konvencija će stupiti na snagu prvog dana u
mesecu po isteku perioda od tri meseca nakon datuma deponovanja instrume-
nata o pristupanju kod generalnog sekretara Saveta Evrope.
Član 24.
Teritorijalna klauzula
1.Svaka država može, u trenutku potpisivanja ili u trenutku deponovanja
instrumenta za ratifikaciju, prihvatanje, odobravanje ili pristupanje, da odredi
teritoriju ili teritorije na koje će se ova Konvencija primenjivati.
2. Svaka država može naknadno u svakom trenutku, izjavom koju će uputiti
generalnom sekretaru Saveta Evrope, da proširi primenu ove konvencije na bilo
koju drugu teritoriju naznačenu u izjavi. Kad je reč o toj teritoriji Konvencija će
stupiti na snagu prvog dana u mesecu po isteku perioda od tri meseca nakon da-
tuma kada generalni sekretar primi tu izjavu.
3. Svaka izjava data u smislu odredaba st. 1. i 2. može se povući kad je reč o
teritoriji koja je naznačena u toj izjavi, i to notifikacijom generalnom sekretaru.
Povlačenje će stupiti na snagu prvog dana u mesecu po isteku perioda od šest
meseci nakon datuma kad je generalni sekretar primio notifikaciju.
Član 25.
Rezerve
Ovom konvencijom nisu predviđene rezerve.
Član 26.
Otkaz
1. Svaka strana ugovornica može, u svakom trenutku, da otkaže ovu kon-
venciju notifikacijom generalnom sekretaru Saveta Evrope.
2. Otkaz će stupiti na snagu prvog dana u mesecu po isteku perioda od šest
meseci nakon datuma kad je generalni sekretar primio notifikaciju.
Član 27.
Notifikacije
Generalni sekretar Saveta Evrope obavestiće pismenim putem države čla-
nice Saveta i svaku državu koja je pristupila ovoj konvenciji:
(a) o svakom potpisivanju;

183 -
 17. KONVENCIJA O ZAŽTtTl LICA U ODNOSU NA AUTOMATSKU OBRADU LIČNIH PODATAKA

(b) o svakom đeponovanju instrumenta za ratifikaciju, prihvatanju, ođoh vanju

ili pristupanju;
(c) o svakom datumu stupanja na snagu ove konvencije u skladu sa čl
23. i 24; ‘^
(d) o svakom drugom dokumentu, notifikaciji ili saopštenju koje se ođnožf
na ovu konvenciju. -
Potvrđujući navedeno, potpisnici za to propisno ovlašćeni potpisuju ovtM
konvenciju.
Sačinjeno u Strazburu, 28. januara 1981. godine, na francuskom i englefi skom
jeziku, s tim da su oba teksta podjednako punovažna, u po jednom pri-j| merku, koji
će se deponovati u arhive Saveta Evrope. Generalni sekretar će đc staviti overene
kopije ove konvencije svakoj državi članici Saveta Evrope i: koj državi koja je
pozvana da pristupi Konvenciji.

- 184-
 ■ i

žjy
18. KONVENCIJA
O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA I DIGNITETA LJUDSKOG BIĆA
SA ASPEKTA PRIMENJENE BIOLOGIJE I MEDICINE*
(KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA I BIOMEDICINI)
(Oviedo, 4. april 1997. godine)
Preambula
Države članice Saveta Evrope, druge države i potpisnice ove Konvencije iz
Evropske zajednice,
■ Imajući na umu Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima koju je Generalna
skupština Ujedinjenih nacija proglasila 10. decembra 1948. godine,
Imajući na umu Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda od 4.
novembra 1950. godine,
Imajući na umu Evropsku socijalnu povelju od 18. oktobra 1961. godine,
Imajući na umu Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i
Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima od 16. decembra
1966. godine,
Imajući na umu Konvenciju o zaštiti pojedinaca sa aspekta automatske obrade
ličnih podataka od 28. januara 1981. godine,
Imajući takođe na umu Konvenciju o pravima deteta od 20, novembra 1989.
godine,
Smatrajući da je cilj Saveta Evrope postizanje većeg jedinstva između članica i
da je jedan od metoda za postizanje tog’cilja očuvanje i dalje ostvarivanje ljudskih
prava i osnovnih sloboda,
Svesne ubrzanog razvoja događaja u biologiji i medicini,
Ubeđene u potrebu poštovanja ljudskog bića kako kao pojedinca tako i kao
pripadnika ljudske vrste i uočavajući značaj očuvanja digniteta ljudskog bića,

Ova Konvencija Saveta Evrope (ETS No. 164) usvojena je 4. aprila 1997. godine. Konvencija je
stupila na snagu 1. decembra 1999. god. Do 15. januara 2000. Konvenciju su ratifikovale države
članice Saveta Evrope: Danska (10. avgusta 1999), Grčka (6, oktobra 1998), San Marino (20.
marta 1998), Slovačka (15. januara 1998) i Slovenija (5. novembra 1998), Španija (1. septembra
1999). Konvenciju su potpisale sve države članice Saveta Evrope osim (do sada): Albanije,
Andore, Austrije, Belgije, Bugarske, Gruzije, Nemačke, Irske, Lihtenštajna, Malte, Rusije,
Ukrajine i Velike Britanije. Novelirana dodatnim protokolom od 18. januara 1998. (ETS No. 168).
Jugoslavija nije potpisala niti ratifikovala ovu konvenciju.
Naslov originala: Convention for the Protection of Human Rights and Dignuty of the Human Be-
ing with regard to the Application of Biology and Medicine (Convention on Hu-
man Rights and Biomedicine)

-185 -
 18. KONVENCIJA O ZAŠTO! UUDSKIH PRAVA i DOSTOJANSTVA LJUDSKOG BIĆA
______________SA ASPEKTA PRIMENJENE BIOLOGIJE I MEDICINE (1997)_____________________

Svesne da pogrešna primena biologije i medicine može dovesti do akata koŽ ji će

ugroziti ljudski dignitet,
Potvrđujući da napredak u biologiji i medicini treba koristiti u interesu sa!
dašnjih i budućih generacija, <
Naglašavajući potrebu za međunarodnom saradnjom kako bi čitavo čove!
čanstvo moglo da uživa u blagođetima biologije i medicine, =•;
Uočavajući značaj podrške javne rasprave o pitanjima koja se postavljaju u| vezi
sja primenjenom biologijom i medicinom i odgovora koje na njih treba dati, Želeći da
podsete sve članove društva na njihova prava i obaveze, .;
Uzimajući u obzir rad Parlamentarne skupštine u ovom domenu, uključujući
Preporuku 1160 (1919) o pripremi Konvencije o bioetici,
Odlučne da preduzmu potrebne mere na očuvanju ljudskog digniteta l\ osnovnih
prava i sloboda pojedinca sa aspekta primenjene biologije i medicine, j Dogovorile su
se o sledećem: !
POGLAVLJE I - OPŠTE ODREDBE
Član 1 - Svrha i predmet '
Potpisnice ove Konvencije štite dignitet i identitet svih ljudskih bića i svako- i
me, bez diskriminacije, garantuju poštovanje integriteta i drugih prava i osnov- - nih
sloboda sa aspekta primenjene biologije i medicine.
Svaka Potpisnica u svom internom pravu preduzima potrebne mere na pri- meni
odredaba ove Konvencije.
Član 2 - Primarna uloga ljudskog bića Interesi i dobrobit
ljudskog bića biće preči od isključivog interesa društva ili nauke.
Član 3 - Ravnopravan pristup zdravstvenoj zaštiti Potpisnice će,
uzimajući u obzir zdravstvene potrebe i raspoložive resurse, preduzimati odgovarajuće
mere sa ciljem obezbeđivanja, u okviru svoje nadležnosti, ravnopravnog pristupa
zdravstvenoj zaštiti odgovarajućeg kvaliteta.
Član 4 - Profesionalni standardi
Svaka intervencija na polju zdravstva, uključujući istraživački rad, mora se
obaviti u skladu sa odgovarajućim profesionalnih obavezama i standardima.

POGLAVLJE II - SAGLASNOST
Član 2 - Opšte pravilo
Intervencija na polju zdravlja može se obaviti samo nakon što osoba koje se ona
tiče da slobodnu i obaveštenu saglasnost sa njom.
Dotičnoj osobi će prethodno biti date informacije o svrsi i prirodi intervencije
kao i o njenim posleđicama i rizicima.
Osoba koje se intervencija tiče može u svakom trenutku slobodno povući
saglasnost.

186-
 18. KONVENCIJA O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA I DOSTOJANSTVA LJUDSKOG BIĆA
_____________SA ASPEKTA PRIMENJENE BIOLOGIJE I MEDICINE (1997)_____________________

Član 6 - Zaštita lica koja nisu u stanju da se saglase

|;1. Zavisno od donjeg člana 17. i 20, intervencija se može obaviti na osobi
nema sposobnost da da saglasnost samo ako je u njegovom ili njenom ne-
urednom interesu.
2. U slučaju kada, po zakonu, maloletno lice nema sposobnost da da sagla-
tost sa intervencijom, intervencija se može obaviti samo uz dozvolu njegovog
iijčnog predstavnika ili organa, lica ili tela predviđenog zakonom.
Mišljenje maloletnika uzimače se u obzir kao određujući faktor srazmerno
žgovoj ili njenoj starosnoj dobi i stepenu zrelosti.
3. U slučaju kada, po zakonu, zrela osoba nema sposobnost da da pristanak
a intervenciju zbog duševne nestabilnosti, bolesti ili sličnih razloga, intervenci-
i se može obaviti samo uz dozvolu njegovog ili njenog predstavnika ili organa,
ca ili tela predviđenog zakonom.
Lice koga se intervencija tiče će u meri u kojoj je to moguće uzeti učešća u
postupku davanja dozvole,
4. Predstavniku, organu, licu ili telu pomenutom u gornjem stavu 2 i 3 biće
gđate, pod istim uslovima, informacije pomenute u članu 5.
?/*/,' 5, Dozvola pomenuta u gornjem stavu 2. i 3. može se povući u bilo kom tre-
nutku u najboljem interesu lica koga se tiče.
Član 7 - Zaštita lica koja pate od duševnih poremećaja
tč Zavisno od zaštitnih uslova propisanih zakonom, uključujući nadzorne,
y. kontrolne i apelacione postupke, lice koje pati od nekog duševnog poremećaja
ozbiljne prirode može biti podvrgnuto, bez njegove ili njene saglasnosti, nekoj
|/ intervenciji koja ima za cilj lečenje njegovog ili njenog duševnog poremećaja sa-
%. mo u slučaju kada postoji verovatnoća da će, bez takvog lečenja, njegovo ili nje-
7 no zdravlje biti ozbiljno narušeno.
Član 8 ~ Vanredna situacija
'j: Kada se zbog vanredne situacije ne može pribaviti odgovarajuća saglasnost,
svaka medicinski neophodna intervencija može se obaviti bez odlaganja u inte-
resu zdravlja lica o kome je reč.
Član 9 - Prethodno izražene želje
U slučaju pacijenta koji u vreme intervencije nije u stanju da izrazi svoje želje u
vezi sa medicinskom intervencijom, uzimaće se u obzir njegove prethodno izražene
želje.

POGLAVLJE III - PRIVATAN ŽIVOT I PRAVO NA INFORMACIJE

Član 10 - Privatan život i pravo na informacije
1. Svako ima pravo da poštuje privatan život u odnosu na informacije o svom
zdravlju.
2. Svako ima pravo da bude upoznat sa informacijama prikupljenim o svom
zdravlju. Međutim, poštovaće se želje pojedinaca da o tome ne budu obavešteni.
3. U izuzetnim slučajevima, zakonom se može ograničiti ostvarivanje prava
navedenih u stavu 2. u interesu pacijenta.
 18. KONVENCIJA O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA I DOSTOJANSTVA LJUDSKOG BIĆA
SA ASPEKTA PRIMBNJENE BIOLOGIJE I MEDICINE (1997)

POGLAVLJE IV - LJUDSKI GENOM

Član 11 - Ne-diskriminacija
Zabranjen je svaki oblik diskriminacije nekog lica na osnovu njenog geneb:
skog porekla. ' ^|i|
Član 12 - Prediktivni genetski testovi j
Testovi koji su prediktivni u odnosu na genetske bolesti ili koji služe bilo đa
iđentifikuju subjekta kao nosioca nekog gena odgovornog za bolest ili đa otkrijujg
genetsku predispoziciju ili podložnost nekoj bolesti mogu se vršiti samo u zđravlft
stvene svrhe ili za potrebe naučnog istraživanja vezanog za zdravstvene svrhe i
podložno odgovarajućem konsultovanju sa stručnjacima za genetiku. . y.|p
Član 13 - Intervencije na ljudskom genomu V
Intervencija u pokušaju mođifikovanja ljudskog genoma može se preduzetijj
samo u preventivne, dijagnostičke ili terapeutske svrhe i samo ukoliko je njen -i
cilj da ne modifikuje genom bilo kog potomka.
Član 14 - Zabrana izbora pola
Primena tehnika medicinski asistirane reprodukcije neće biti dozvoljena
svrhu biranja pola deteta, sem u slučaju kada se želi izbeći ozbiljna nasledna bć- )V;
lest vezana za pol.
POGLAVLJE V - NAUČNA ISTRAŽIVANJA
Član 15 - Opšte pravilo
Naučna istraživanja u domenu biologije i medicine vrše se slobodno, u zavi-
snosti od odredaba ove Konvencije i drugih pravnih odredaba kojima se obez-
beđuje zaštita ljudskog bića.
Član 16 - Zaštita lica koja se podvrgavaju ispitivanjima

Istraživački rad na nekom licu može se preduzeti samo ukoliko su ispunjeni

sledeći uslovi:
i) nema alternative uporedive efikasnosti istraživačkom radu na ljudima,
ii) rizici kojima se to lice izlaže nisu disproporcionalni potencijalnim pred-
nostima istraživanja,
iii) istraživački projekat je odobrilo nadležno telo po obavljenom nepristra-
snom ispitivanju njegove naučne vrednosti, uključujući ocenu značaja cilja istra-
živanja i multi-disciplinarnu analizu njegove etičke prihvatljivosti,
iv) lica koja se podvrgavaju istraživanjima su obaveštena o svojim pravima i
zaštitnim merama koji su zakonom propisani radi njihove zaštite,
v) neophodna saglasnost predviđena članom 5. je data izričito, konkretno i to
je dokumentovano. Takva saglasnost može slobodno biti povučena u bilo kom
trenutku.
Član 17 ~ Zaštita lica koja nisu u stanju da daju saglasnost na istraživanje
1. Istraživački rad na licu bez sposobnosti da se saglasi regulisan članom 5 može
se preduzeti samo ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:
i) ispunjeni su uslovi utvrđeni u članu 16, podstav i) i iv);

-188-
 18. KONVENCIJA O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA I DOSTOJANSTVA UUDSKOG BIĆA
____________SA ASPEKTA PRIMENJENE BIOLOGIJE I MEDICINE (1997)_______________

rije lica koga se tiče, takvo istraživanje može biti dozvoljeno zavisno od uslova

i) istraživački rad ima za cilj da doprinese, značajnim poboljšanjem nauč-

nog razumevanja stanja, bolesti ili poremećaja pojedinca, konačnom postizanju

;1. U slučaju kada zakon dozvoljava istraživanja na embrionima ,,in vitro”,

POGLAVLJE VI - UZIMANJE ORGANA ILI TKIVA OD ŽIVIH

!f DAVALACA ZA POTREBE TRANSPLANTACIJE
Član 19 - Opšte pravilo
1. Uzimanje organa ili tkiva od žive osobe za svrhe transplantacije može se

varajući organ ili tkivo koje se može uzeti od preminule osobe niti ijedan alter-

2. Neophodna saglasnost predviđena članom 5. mora biti data izričito i kon-

kretno bilo napismeno ili pred službenim organom.
Član 20 ~ Zaštita lica koja nisu u stanju da daju pristanak na uzimanje organa
1. Uklanjanje organa ili tkiva osobi koje nema sposobnost da se saglasi
shodno članu 5. ne može se vršiti.
2. Izuzetno i shodno zaštitnim uslovima propisanim zakonom, uklanjanje
regenerativnog tkiva osobi koja nema sposobnost da da saglasnost može biti do-
zvoljeno pod uslovom da su ispunjeni sledeči uslovi:
i) nema kompatibilnog davaoca koji ima sposobnost da da saglasnost,
ii) primalac je brat ili sestra davaoca,
iii) postoji obavezna mogućnost da se davanjem primaocu spase život,
iv) dozvola predviđena stavom 2. i 3. člana 6. data je konkretno i napismeno,
u skladu sa zakonom i sa odobrenjem nadležnog organa,
v) potencijalni davalac koga se to tiče se ne protivi.

189
- -
 18. KONVENCIJA O ZAŠTITI UUDSKIH PRAVA 1 DOSTOJANSTVA UUDSKOG BIĆA
_____________SA ASPEKTA PRIMENJENE BIOLOGIJE I MEDICINE (1997)

POGLAVLJE VII - ZABRANA FINANSIJSKE DOBITI

I RASPOLAGANJA DELOM UUDSKOG TELA
Član 21 - Zabrana finansijske dobiti
Ljudsko telo i njegovi defovi ne smeju, kao takvi, da dovedu do ostvarenja
finansijske dobiti.
Član 22 - Raspolaganje uklonjenim defom ljudskog tela Kada se tokom
intervencije ukloni bilo koji deo ljudskog tela, on se može pohraniti i upotrebiti za
svrhu radi koje je uklonjen, samo ukoliko se to čini u skladu sa odgovarajućim
informacionim postupcima i postupcima davanja saglasnosli.

POGLAVUE VIII - POVREDE ODREDABA KONVENCIJE

■
Član 23 - Povreda prava ili principa
Potpisnice obezbeđuju odgovarajuću sudsku zaštitu kako bi sprečile ili
zaustavile nezakonitu povredu prava i principa zapisanih u ovoj Konvenciji na
hitan zahtev.
Član 24 - Nadoknada nepotrebne štete n
Lice koje je pretrpelo nepotrebnu štetu kao rezultat intervencije ima pravo na
pravičnu nadoknadu u skladu sa zakonom propisanim uslovima i procedurama. ||
Član 25 - Sankcije
:f
|
Potpisnice će predvideti odgovarajuće sankcije koje će se primenjivati u slu-V
POGLAVUE IX - ODNOS IZMEĐU KONVENCIJE
I OSTALIH ODREDABA
Član 26 - Ograničenja u vezi sa ostvarivanjem prava
1. U odnosu na ostvarivanje prava i zaštitnih odredaba ove Konvencije neće
se uvoditi nikakva ograničenja osim onih koja su zakonom propisana i neophodna
u demokratskom društvu u interesu javne bezbednosti, za sprečavanje kriminala,
za zaštitu javnog zdravlja ili za zaštitu prava i sloboda drugih.
2. Ograničenja razmotrena u prethodnom stavu ne mogu se uvoditi na član
11,13,14,16,17,19,20 i 21.
Član 27 - Šira zaštita
Nijedna odredba ove Konvencije neće se tumačiti tako kao da ograničava
ili na drugi način utiče na mogućnost neke Strane ugovornice da dozvoli širu
li na drugi nacm
maru £»n
utiče na
D
mogućnost neke Strane ugovornice da dozvoli siru neru
^rimantan K A!r\m«a i
JZL I

zaštite sa aspekta primenjene biologije i medicine nego što je predviđeno i ovoj

Konvenciji.
POGLAVUE X - JAVNA RASPRAVA
Član 28 - Javna rasprava
Strane ugovornice ove Konvencije pobrinuće se da osnovna pitanja koja
pokrenu događaji u biologiji i medicini budu predmet odgovarajuće javne disku-
-190
 pfšli
gg§
18. KONVENCIJA O ZAŠTITI UUĐSKIH PRAVA i ĐOSTOJANSIVA LJUDSKOG BIČA
SA ASPEKTA PRIMENJENE BIOLOGIJE I MEDICINE (1997)
____________________________________________________________________

’>:u svetili, konkretno, relevantnih medicinskih, socijalnih, ekonomskih, etič- i

pravnih implikacija, i da njihova moguća primena bude predmet odgovara- nćih
konsultacija.
POGI.AVUE XI - TUMAČENJE KONVENCIJE I NAKNADNI KORACI
Član 29 - Tumačenje Konvencije
Evropski sud za ljudska prava može dati, bez neposrednog pozivanja na bici
koji konkretan postupak koji se vodi pred Sudom, savetođavna mišljenja o
upravnim pitanjima koja se tiču tumačenja ove Konvencije na zahtev:
- Vlade neke Strane ugovornice, nakon što obavesti druge Strane ugovornice,
; ~ Komiteta obrazovanog po članu 32, pri čemu je članstvo ograničeno na
predstavnike Strana ugovornica ove Konvencije odlukom usvojenom dvotrećin-
skom većinom glasova prisutnih.
Član 30 -Izveštajioprimeni Konvencije
Po prijemu zahteva od generalnog sekretara Saveta Evrope, svaka Strana
ugovornica dužna je da dostavi obrazloženje načina na koji njeno unutrašnje pravo
obezbeđuje efikasno sprovođenje bilo koje od odredaba Konvencije.
POGLAVLJE XII - PROTOKOLI
Član 31 - Protokoli
Protokoli se mogu zaključivati shodno članu 32, sa ciljem formulisanja, u ;;
konkretnim oblastima, principa sadržanih u ovoj Konvenciji.
Protokoli će biti otvoreni za potpisivanje Potpisnicama ove Konvencije.
Fodlegaće ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju. Potpisnica ne može ratifikovati,
. prihvatiti ili odobriti Protokole a da prethodno ili istovremeno ne ratifikuje, pri-
hvatili ili odobri i Konvenciju.
POGLAVLJE XIII - IZMENEI DOPUNE KONVENCIJE
Član 32 - Izmene i dopune Konvencije
1. Zadaci đodeljeni „Komitetu” u ovom članu i u članu 29. realizuje Upravni
komitet za bioetiku (CDBI), odnosno bilo koji drugi komitet koga za to odredi
Ministarski komitet.
2. Bez štete po konkretne odredbe člana 29, svaka država članica Saveta
Evrope, kao i svaka Strana ugovornica ove Konvencije koja nije članica Saveta
Evrope, može biti predstavljena i imati jedan glas u Komitetu kada Komitet bude
obavljao zadatke koje mu đođeli ova Konvencija.
3. Svaka država pomenuta u članu 33. ili pozvana da pristupi Konvenciji u
skladu sa odredbama Člana 34. a koja nije Strana ugovornica ove Konvencije može
biti predstavljena u Komitetu jednim posmatračem. Ako Evropska zajednica nije
Strana ugovornica, ona može biti predstavljena jednim posmatračem.
4. U cilju praćenja naučnih kretanja, ova Konvencija biće proučena na Ko-
mitetu najkasnije pet godina od stupanja na snagu i nakon toga u intervalima koje
Komitet eventualno odredi.

-191-
 18. KONVENCIJA O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA I DOSTOJANSTVA LJUDSKOG BIĆA
____________$A ASPEKTA PR1MENJENE BIOLOGIJE I MEDICINE (1997)_______________

5. Svaki predlog izmene i dopune ove Konvencije, i svaki predlog Protokola ili
izmene i dopune Protokola, koji iznese neka Strana ugovornica, Komitet ili
Ministarski komitet biće poslat generalnom sekretaru Saveta Evrope, a on će ga
proslediti državama članicama Saveta Evrope, Evropskoj zajednici, svakoj Pot-
pisnici, svakoj Strani ugovornici, svakoj državi pozvanoj da ovu Konvenciju potpiše
u skladu sa odredbama člana 33. i svakoj državi pozvanoj da joj pristupi u skladu sa
odredbama člana 34.
6. Komitet će proučiti predlog najranije dva meseca nakon što se prosledi
generalnom sekretaru u skladu sa stavom 5. Komitet će podneti tekst usvojen dvo-
trećinskom većinom glasova prisutnih na Ministarskom komitetu na odobrenje.
Nakon ovog odobrenja, tekst će biti prosleđen Stranama ugovornicama na
ratifikaciju, prihvatanje ili odobrenje.
7. Svaka izmena i dopuna stupiće na snagu, u pogledu onih Strana ugovornica
koje su je prihvatile, prvog dana meseca nakon isteka perioda od mesec dana nakon
datuma kada pet Strana ugovornica, uključujući najmanje četiri države članice
Saveta Evrope, obaveste generalnog sekretara da su je prihvatile.
U pogledu svake Strane ugovomice koja je naknadno prihvati, izmena i dopuna
će stupiti na snagu prvog dana meseca nakon isteka perioda od mesec dana od
datuma kada ta Strana ugovornica obavesti generalnog sekretara da ju je prihvatila.
POGLAVLJE XIV - ZAVRŠNE KLAUZULE
Član 33 - Potpis, ratifikacija i stupanje na snagu
1. Ova Konvencija biće otvorena za potpisivanje Državama članicama Save
ta Evrope, Državama nečlanicama koje su učestvovale u njenoj izradi i Evropskoj
Zajednici. 1:
2. Ova Konvencija podleže ratifikovanju, prihvatanju ili odobrenju. Instru-
mente o ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju treba deponovati kod generalnog
sekretara Saveta Evrope.
3. Ova Konvencija stupice na snagu prvog dana meseca nakon isteka perioda
od tri meseca od datuma kada pet država, uključujući najmanje četiri države članice
Saveta Evrope, izraze saglasnost da se obavežu ovom Konvencijom u skladu sa
odredbama stava 2. ovog člana.
4. U pogledu bilo koje Potpisnice koja naknadno izrazi saglasnost da se njome
obaveže, Konvencija će stupiti na snagu prvog dana meseca nakon isteka perioda od
tri meseca od datuma deponovanja njenog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju ili
odobrenju.
Član 34 - Države nečlanice
1. Nakon stupanja na snagu ove Konvencije, Ministarski komitet Saveta
Evrope može, po obavljenim konsultacijama sa Stranama, da pozove bilo koju
Državu nečlanicu Saveta Evrope da pristupi ovoj Konvenciji odlukom donetom
većinom kao što je predviđeno u članu 20, podstav đ, Statuta Saveta Evrope i na
osnovu aklamacije predstavnika Država ugovornica koje imaju pravo da budu
članice Ministarskog komiteta.

-192-
 18. KONVENCIJA 0 ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA I DOSTOJANSTVA LJUDSKOG BIČA
____________SA ASPEKTA PRiMENJENE BIOLOGIJE I MEDICINE (1997)_______________

C u'2. U pogledu bilo koje države koja joj pristupa, Konvencija će stupiti na
ishagu prvog dana meseca nakon isteka perioda od tri meseca od datuma đepo-
diovanja instrumenta o pristupu kod generalnog sekretara Saveta Evrope.
Član 35 - Teritorije
j;L Svaka Potpisnica može, u vreme potpisivanja ili pri deponovanju svog in-
strumenta o ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju, precizirati teritoriju ili terito-
jlrije na koje će se Konvencija odnositi. Svaka druga država može formulisati istu
m Ideklaraciju pri deponovanju svog instrumenta o pristupu.
2. Svaka Strana može, na bilo koji kasniji datum, deklaracijom upućenom
generalnom sekretaru Saveta Evrope, proširiti primenu ove Konvencije na bilo
koju drugu teritoriju navedenu u deklaraciji, a za čije je međunarodne odnose
odgovorna ili u čije ime je ovlašćena da preuzima obaveze. U pogledu takve teri-
torije Konvencija će stupiti na snagu prvog dana meseca nakon isteka perioda od
tri meseca od datuma prijema takve deklaracije od strane generalnog sekretara.
3. Svaka deklaracija data shodno dva prethodna stava može, u pogledu bilo
koje teritorije navedene u takvoj deklaraciji, biti povučena dostavljanjem pisme-
nog obaveštenja na adresu generalnog sekretara. Povlačenje postaje važeće pr-
vog dana meseca nakon isteka perioda od tri meseca od datuma prijema takvog
pismenog obaveštenja od strane generalnog sekretara.
Član 36 - Rezerve
1. Bilo koja država i Evropska zajednica mogu, pri potpisivanju ove Kon-
vencije ili pri deponovanju instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili
pristupanju, izjaviti rezervu u pogledu bilo koje konkretne odredbe Konvencije,
jer neki zakon koji je na snazi na njenoj teritoriji nije u skladu sa tom odred-
bom. Po ovom članu, rezerve opšteg karaktera nisu dozvoljene.
2. Svaka rezerva stavljena shodno ovom članu mora sadržati kratko navo-
đenje relevantnog zakona.
3. Svaka Strana koja proširuje primenu ove Konvencije na teritoriju pome-
nutu u deklaraciji pomenutoj u članu 35, stav 2, može, u pogledu teritorije o ko-
joj je reč, izjaviti rezervu u skladu sa odredbama prethodnih stavova.
4. Svaka Strana koja je izjavila rezervu pomenutu u ovom članu može je po-
vući slanjem izjave u tom smislu na adresu generalnog sekretara Saveta Evrope.
Povlačenje će postati važeće prvog dana meseca nakon isteka perioda od mesec
dana od datuma njenog prijema od strane generalnog sekretara.
Član 37 - Otkaz
1. Svaka Strana može u bilo kom trenutku otkazati ovu Konvenciju dostav-
ljanjem pismenog obaveštenja na adresu generalnog sekretara Saveta Evrope.
2. Ovaj otkaz stupiće na snagu prvog dana meseca nakon isteka perioda od tri
meseca od datuma prijema pismenog obaveštenja od strane generalnog sekretara.
Član 38 ~ Obaveštenja
Generalni sekretar Saveta Evrope obavestiće države članice Saveta, Evropsku
zajednicu, svaku Potpisnicu, svaku Stranu ugovornicu i svaku drugu državu koja je
bila pozvana da pristupi ovoj Konvenciji o:
a) svakom potpisu;

13* Ljudske slobode i prava - tom I 193-

 18. KONVENCIJA O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA 1 DOSTOJANSTVA UUDSKOG BIĆA
SA ASPEKTA PR1MBNJSNE BIOLOGIJE I MEDICINE (1997)
___________________________________________________________________

b) đeponovanju svakog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju iJ|J

pristupu;
c) svakom datumu stupanja na snagu ove Konvencije u skladu sa članom
33. ili 34; ■■ ,/J.
d) svakoj izmeni i dopuni ili Protokolu usvojenom u skladu sa članom
o datumu kada takva izmena i dopuna ili Protokol stupa na snagu; ;
e) sva
?
koj deklaraciji datoj shodno odredbama člana 35; ; g;
f) svakoj rezervi ili povlačenju rezerve stavljene shodno odredbama člana 36;.’
U
g) svakom drugom aktu, obaveštenju ili dopisu koji je u vezi sa ovom Kon-'-'fe
;
vencijom. |,
U potvrdu čega su dole potpisani, budući propisno za to ovlašćeni, potpisali; /|
ovu Konvenciju. ..h
Sačinjeno u Oviedu (Asturias), 4. dana meseca aprila 1997. godine, na en-;;,
gleskom i francuskom, pri čemu su oba teksta podjednako verodostojna, u jed- f | nom
primerku koji će biti đeponovan u arhivu Saveta Evrope. Generalni sekre- |j tar Saveta
Evrope proslediće overene kopije svakoj državi članici Saveta Evro- : -f pe, Evropskoj
zajednici, državama nečlanicama koje su učestvovale u izradi ove. Konvencije i svakoj

-194™
 19. DODATNI PROTOKOL*
UZ KONVENCIJU ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA I DOSTOJANSTVA
LJUDSKOG BIĆA SA ASPEKTA PRIMENJENE BIOLOGIJE I
MEDICINE O ZABRANI KLONIRANJA LJUDSKIH BIĆA
(Pariz, 12. januar 1998. godine)

Države članice Saveta Evrope, druge države i Potpisnice iz Evropske zajednice

ovog Dodatnog protokola uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i dostojanstva
ljudskog biča sa aspekta primenjene biologije i medicine,
Konstatujući razvoj događaja u nauci u domenu kloniranja sisara, naročito kroz
cepanje embriona i transfer nukleusa,
Svesne progresa koji zahvaljujući nekim metodama kloniranja može biti
ostvaren u nauci i njenoj medicinskoj primeni,
Imajući na umu da kloniranje ljudskih bića može postati tehnička -mogućnost,
Pošto su konstatovale da do cepanja embriona može doći i prirodnim putem i
da to ponekada ima za rezultat rođenje genetski identičnih blizanaca, Imajući,
međutim, na umu da je instrumentalizacija ljudskih bića kroz na- merno stvaranje
genetički identičnih ljudskih bića suprotna ljudskom dostojanstvu, pa tako
predstavlja zloupotrebu biologije i medicine,
Imajući takođe na umu ozbiljne poteškoće medicinske, psihološke i socijalne
prirode koje ovakva namerna biomedicinska praksa može povući za sobom u
odnosu na sve uključene pojedince,
Imajući na umu svrhu Konvencije o ljudskim pravima i biomedicini a naročito
princip pomenut u članu 1. koji ima za cilj da zaštiti dostojanstvo i identitet svih
ljudskih bića,

* Ovim Protokolom iz 1998. godine (ETS No. 168) noveiirana je Konvencija Saveta Evrope zaključena
u Oviedu 4, aprila 1997. godine (ETS No. 164), čiji je ovaj Protokol sastavni deo. Protokol još
nije stupio na snagu. Do kraja januara 2000. g. ratifikovali su ga: Slovačka (22. okt. 1998),
Slovenija (5. nov. 1998) i Grčka (22. dec. 1998), a potpisali: Hrvatska, Kipar, Češka, Dan ska,
Estonija, Finska, Francuska, Grčka i Španija (24, januara 2000), Mađarska, Island, Italija,
Letonija, Litvanija, Luksemburg, Molđavija, Holandija, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija,
San Marino, Slovačka, Slovenija, Švedska, Svajcarska, Makedonija i Turska. Jugoslavija ga nije
potpisala niti ratifikovala.
Naslov originala: Additional Protocol to the Convention for the Protection of Human Rights and Dignity of the Human Being with regard to the Application of Biologa and Medicine,
on the Prohibition of Cloning Human Beings.
 19. DODATNI PROTOKOL VZ KONVENCIJU O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA... (i998)

Dogovorile su se o sleđećem:
Član 1.

1. Zabranjena je svaka intervencija pomoću koje se nastoji stvoriti ljudsko!

biće koje je genetski identično, bilo živo ili mrtvo.
2. Za svrhe ovog člana, termin ljudsko biće „genetski identično” sa nekim
drugim ljudskim bićem znači ljudsko biće koje sa drugim ima zajednički nukleu-
sni genski sklop.
Član 2.
Ne može biti odstupanja od odredaba ovog Protokola po članu 26, stav I
Konvencije.
Član 3.
U odnosima između Strana ugovornica, odredbe člana 1. i 2. ovog Protokola
smatraće se dodatnim članovima Konvencije i sve odredbe Konvencije pri-
menjivaće se sledstveno tome.
Član 4.
Ovaj Protokol biće otvoren za potpisivanje od strane Potpisnica Konvencije.
Podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju. Potpisnica ne može ratifikova- ti,
prihvatiti ili odobriti ovaj Protokol ukoliko ranije ili u isto vreme ne ratifiku- je,
prihvati ili odobri Konvenciju. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja
đeponovaće se kod generalnog sekretara Saveta Evrope.
Član 5.
1. Ovaj Protokol stupice na snagu prvog dana meseca nakon isteka perioda od
tri meseca od datuma kada pet država, uključujući najmanje četiri Države članice
Saveta Evrope, izraze saglasnost da se obavežu Protokolom u skladu sa odredbama
člana 4.
2. U pogledu bilo koje Potpisnice koja naknadno izrazi saglasnost da se njime
obaveže, Protokol će stupiti na snagu prvog dana meseca nakon isteka perioda od tri
meseca od datuma đeponovanja instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja.

Član 6.
1. Nakon stupanja na snagu ovog Protokola, svaka država koja je pristupila
Konvenciji moći će da pristupi i ovom Protokolu.
2. Pristupanje se realizuje deponovanjem kod generalnog sekretara Saveta;
Evrope instrumenta pristupanja koji stupa na snagu prvog dana meseca nakon isteka
perioda od tri meseca od datuma njegovog đeponovanja.

Član 7.
1. Svaka Strana može u bilo koje vreme da otkaže ovaj Protokol dostavljanjem
obaveštenja u tom smislu generalnom sekretaru Saveta Evrope.
2. Ovakav otkaz stupiće na snagu prvog dana meseca nakon išteka perioda od
tri meseca od datuma prijema takvog obaveštenja od strane generalnog sekretara.

-196-
 19. PODATNI PROTOKOL UZ KONVENCIJU O ZAŠTITI UUĐSKIH PRAVA... (1998)

Član 8.
Generalni sekretar Saveta Evrope obavestiće države članice Saveta Evrope,
EVropsku zajednicu, svaku Potpisnicu, svaku Stranu ugovornicu i svaku drugu
ržavu koja je pozvana da pristupi Konvenciji o:
a) svakom potpisu;
b) deponovanju bilo kog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili
pristupanja;
c) svakom datumu stupanja na snagu ovog Protokola u skladu sa članom 5. i
6;
id) svakom drugom aktu, obaveštenju ili dopisu koji se odnosi na ovaj Protokol.
U potvrdu čega su dole potpisani, budući za to propisno ovlašćeni, stavili
svoj potpis na ovaj Protokol.
Sačinjeno u Parizu, dvanaestog dana meseca januara 1998. godine, na en-
gleskom i francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako verodostojna,
u jednom primerku koji će biti deponovan u arhivu Saveta Evrope. Generalni
sekretar Saveta Evrope proslediće overene kopije svakoj Državi Članici Saveta
Evrope, Državama ne-članicama koje su učestvovale u izradi ovog Protokola,
svakoj državi pozvanoj da pristupi Konvenciji i Evropskoj zajednici.

-197-
 20. OPŠTA DEKLARACIJA
O LJUDSKOM GENOMUI LJUDSKIM PRAVIMA*
(11. novembar 1997. godine)

Generalna konferencija,
^Podsećajuđ da se u Preambuli Ustava UNESCO pominju „demokratski
prinđpi
; dostojanstva, ravnopravnosti i međusobnog poštovanja ljudi”, odbacuje svaku
„doktri-
:
nu neravnopravnosti ljudi i rasa”, i utvrđuje „da su širenje kulture i obrazovanje
ljud-
... skog roda u smislu pravde, slobode i mira neophodni za dostojanstvo čoveka i da
|j|: predstavljaju svetu dužnost koju sve nacije moraju ispuniti u duhu međusobne
pomoći
lljl ff i brige”, proglašava da „mir mora biti zasnovan na intelektualnoj i moralnoj
solidamo-
!
jfi' £sti čovečanstva”, i izjavljuje da ova Organizacija nastoji da aftrmiše „preko
obrazov-
H}?' nih, naučnih i kulturnih odnosa između ljudi sveta, ciljeve međunarodnog mira i
opšte
dobrobiti čovečanstva zbog kojih je Organizacija Ujedinjenih nacija osnovana ikoje
njena Povelja proklamuje”, Svečano podsećajuđ na svoju privrženost univerzalnim
jjji i principima ljudskih prava koja su konkretno afiimisana u Univerzalnoj deklaraciji
o
lp ljudskim pravima od 10. decembra 1948. i u dva Međunarodna pakta Ujedinjenih
na-
f, djja o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i o đvilnim i političkim pravima
'p .16. decembra 1966, u Konvenciji Ujedinjenih nacija o sprečavanju i kažnjavanju
zloči-
na genocida od 9. decembra 1948, Međunarodnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o
uki-
danju svih oblika rasne diskriminacije od 21. decembra 1965, Deklaraciji
Ujedinjenih
Univerzalna deklaracija o ljudskom genomu i ljudskim pravima usvojena je 11. novembra 1997.
godine aklamacijom od strane Generalne konferencije UNESCO-a, na 29. sednici, rezolucijom
29/C -17.
Naslov originala: Universal Declaration on the Human Genome end Human Rights

-199-
 20, OPŽTA DEKLARACIJA O LJUDSKOM GENOM U I PRAVA ČOVEKA (1997)

rodne kulturne saradnje od 4. novembra 1966, Preporuci UNESCO o statusu

naučr
istraživača od 20. novembra 1974, Deklaraciji UNESCO o rasi i rasnim
pređrasudaiij1
od 27. novembra 1978, Konvenciji MOR (br. 111) o diskriminaciji u pogledu
zaposljal
vanja i zanimanja od 25. juna 1958. i Konvenciji MOR (Br. 169) o autohtonim ipf
menskim narodima u nezavisnim zemljama od 27. juna 1989.
Imajući na umu, i bez štete po, međunarodne instrumente koji bi mogli uticajf
na primenjenu genetiku u domenu intelektualne svojine - između ostalog, Bemslš
konvenciju za zaštitu književnih i umetničkih dela od 9. septembra 1886. i Univerl
zalnu konvenciju UNESCO o autorskom pravu od 6. septembra 1952, u obliku 13
kom je zadnji put revidirana u Parizu 24. jula 1971, Parišku konvenciju za zaštitu
mjf
đustrijske svojine od 20. marta 1883. u obliku u kom je zadnji put revidirana u
StokPf
holmu 14. jula 1967, Budimpeštanski ugovor Svetske organizacije za intelektualnu^
svojinu (WIPO) o međunarodnom priznavanju đeponovanih mikro-organizama
svrhe patentnih postupaka od 28. aprila 1977. i Trgovinske aspekte Sporazuman!
pravima na intelektualnu svojinu (TRI?) koji je priložen kao aneks Sporazumu
osnivanju Svetske trgovinske organizacije koji je stupio na snagu 1. januara
1995,
Imajući takođe na umu Konvenciju Ujedinjenih nacija o biološkom diverzh;
tetu od 5. juna 1992. i naglašavajući, s tim u vezi, da priznavanje genetske raziii
čitosti ljudskog roda ne srne dovesti do bilo kakvog tumačenja socijalne ili pojfef
tičke prirode koje bi moglo dovesti u pitanje „imanentno dostojanstvo i (...) jed-
naka i neotuđiva prava svih članova ljudske porodice”, u skladu sa Preambulom';
Univerzalne deklaracije o ljudskih pravima,
Pozivajući se na 22 C/Rezoluciju 13.1,23 C/ Rezoluciju 13.1,24 C/Rezolu- ciju
13.1, 25 C/Rezolucije 5.2 i 7.3, 27 C/Rezoluciju 5.15 i 28 C/Rezolucije 0.12, 2.1 i
2.2, pozivajući UNESCO da pospeši i razvija etičke studije i akcije koje iz njih
proističu o posledicama naučnog i tehnološkog napretka u domenima biologije i
genetike, u okviru poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda,
Uočavajući da istraživanja ljudskog genoma i primena u praksi kao rezultat toga
A. LJUDSKO DOSTOJANSTVO I LJUDSKI GENOM
Član 1.
Ljudski genom leži u osnovi fundamentalnog jedinstva svih članova ljudske
porodice, kao i priznanja njihovog imanentnog dostojanstva i različitosti. U sim-
boličnom smislu, on je nasleđe čovečanstva.
Član 2.
a) Svako ima pravo na poštovanje svog dostojanstva i svojih prava bez obzira
na genetske osobenosti.
b) Zbog tog dostojanstva imperativ je ne svoditi pojedince na njihove genetske
osobenosti i poštovati njihovu jedinstvenost i različitost.
200
 ni
20. OPŠTA DEKLARACIJA 0 UUDSKOM GENOMU I PRAVA ĆOVEKA (1997)

| p | T Č l a n 3.
|0rLjudski genom, koji po svojoj prirodi evoluira, pođleže mutacijama. On sajli
potencijale koji se različito manifestuju već prema prirodnom i socijalnom
pjćruženju svakog pojedinca uključujući zdravstveno stanje pojedinca, uslove ži-
vota, ishranu i obrazovanje.
jfe... Član 4.
Ljudski genom u svom prirodnom stanju ne srne se koristiti za sticanje fi-
iansijske dobiti.
B. PRAVA LICA KOJIH SE OVO TIČE
Član 5.
;.ČČa) Istraživanja, lečenje ili dijagnoza koji utiču na genom pojedinca pređuzi-
aće se samo nakon rigorozne i prethodne ocene potencijalnih rizika i koristi u
sa istim i u skladu sa bilo kojim drugim zahtevom iz nacionalnog prava.
b) U svim slučajevima, pribavljaće se prethodna, slobodna i obaveštena sa-
glasnost lica koga se ovo tiče. Ukoliko to lice nije u položaju da da pristanak,
pristanak ili dozvola dobijaće se na način propisan zakonom a u najboljem interesu
toga lica.
c) Treba poštovati pravo svakog pojedinca da sam odluči da H da bude oba-
vešten o rezultatima genetskog ispitivanja i posledičnim konsekvencama ili ne.
d) U slučaju istraživanja, podnosiće se, pored svega ostalog, i protokoli na
prethodnu analizu, a u skladu sa odgovarajućim nacionalnim i međunarodnim
istraživačkim standardima ili smernicama.
e) Ukoliko po zakonu neko lice nema sposobnost da da pristanak, istraži-
vanja koja će uticati na njegov ili njen genom mogu se vršiti samo u njegovom ili
njenom neposrednom zdravstvenom interesu, podložno dozvoli i zaštitnim uslo-
vima propisanim zakonom. Istraživanja koja nemaju očekivanu neposrednu korist
po zdravlje mogu se preduzimati samo u izuzetnim slučajevima, uz krajnje
uzdržavanje, i uz izlaganje dotičnog lica samo minimalnom riziku i minimalnom
opterećenju i ako istraživanje ima za cilj da doprinese interesima zdravlja drugih
lica iste starosne dobi ili istog genetskog stanja, zavisno od Zakonom propisanih
uslova i pod uslovom da je takvo istraživanje primereno zaštiti ljudskih prava
pojedinca.
Član 6.
Niko ne srne biti podvrgnut diskriminaciji zasnovanoj na genetskim osobe-
nostima koja ima za cilj da ugrozi ili dovodi do ugrožavanja ljudskih prava,
osnovnih sloboda i ljudskog dostojanstva.
Član 7.
Genetski podaci vezani za osobu koju je moguće iđentifikovati i uskladišteni
ili obrađeni za svrhe istraživanja ili u bilo koje druge svrhe moraju se držati u
tajnosti pod uslovima koji su za to zakonom predviđeni.

201 -
 20. OPŠTA DEKLARACIJA O LJUDSKOM GENOMU I PRAVA ČOVEKA (1997)

Član 8. •§!
Svaki pojedinac imaće pravo, prema međunarodnom i nacionalnom pravu,f na
pravičnu nadoknadu bilo kakve štete nanete kao neposredna i đeterminišuć^J
posledica intervencije koja utiče na njegov ili njen genom,
Član 9.
U cilju zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda, ograničenja principa da«č
vanja saglasnosti i poverljivosti mogu se prepisati samo zakonom i to ako postoj je
ubedljivi razlozi u okvirima javnog međunarodnog prava i međunarodnog za-? kona
o ljudskim pravima. '
C. ISTRAŽIVANJA O LJUDSKOM GENOMU |
Član 10. |
Nikakvo istraživanje niti primena u vezi sa ljudskim genomom, naročito'u-i
domenima biologije, genetike i medicine, ne srne odneti prevagu nad poštovan-'"
jem ljudskih prava, osnovnih sloboda i ljudskog dostojanstva pojedinaca odncnN
sno grupa ljudi več prema slučaju.
Član 11. :i
Nije dozvoljena praksa koja je u suprotnosti saljudskim dostojanstvom, kao1.’
što je reproduktivno kloniranje ljudskih biča. Države i nadležne međunarodne.
organizacije pozivaju se na sarađnju na identifikovanju takvih običaja i na preu-
zimanju, na nacionalnom ili međunarodnom nivou, neophodnih mera koje će =
osigurati poštovanje principa navedenih u ovoj Deklaraciji.
Član 12.
a) Pogodnosti od napretka u biologiji, genetici i medicini, što se tiče ljudskog
genoma, biće stavljene na raspolaganje svima, pri čemu će se dužna pažnja
poklanjati ljudskim pravima svakog pojedinca.
b) Sloboda istraživanja, koja je neophodna za progres znanja, deo je slobode
mišljenja. Primene rezultata istraživanja, uključujući primenjenu biologiju,
genetiku i medicinu, što se tiče ljudskog genoma, imaće za cilj da ublaže patnju i
poboljšaju zdravlje pojedinaca i ljudskog roda u celini.
D. USLOVI ZA BAVLJENJE NAUČNIM RADOM
Član 13.
Odgovornosti koje su imanentne aktivnostima istraživača, uključujući pedantnost,
obazrivost, intelektualno poštenje i integritet u obavljanju istraživačkog rada kao i u
izlaganju i korišćenju nalaza, treba da budu predmet posebne pažnje u okviru
istraživanja na ljudskog genomu zbog njihovih etičkih i socijalnih implikacija.
Posebne odgovornosti u ovom pogledu snose nosioci odlučivanja u nauci u javnom i
privatnom sektoru.
Član 14.
Države treba da pređuzimaju odgovarajuće mere na pospešivanju intelektualnih i
materijalnih uslova koji pogoduju slobodnom vršenju istraživačkog rada

-202-
 20. OPŽTA DEKLARACIJA O LJUDSKOM GENOMU Ž PRAVA ĆOVEKA (1997) _____________________

igljuđskom genomu i da razmatraju etičke, pravne, socijalne i ekonomske impli-

kacije takvog istraživanja, a na osnovu principa navedenih u ovoj Deklaraciji.
Član 15.
Države treba da preduzimaju odgovarajuće korake na stvaranju okvira za
‘obodno bavljenje istraživačkim radom na ljudskom genomu uz dužno pošto-
nje principa zapisanih u ovoj Deklaraciji, kako bi osigurale poštovanje ljudskih
rava, osnovnih sloboda i ljudskog dostojanstva i zaštitili zdravlje naroda. One
treba da se pobrinu da se rezultati istraživanja ne koriste u nemiroljubive svrhe.
Član 16.
Države treba da uoče vrednost daljeg rada, na raznim nivoima već prema
ripotrebi, na osnivanju nezavisnih, multidisciplinarnih i pluralističkih etičkih ko-
4miteta sa zadatkom da vrše ocenu etičkih, pravnih i socijalnih pitanja koja po-
* kreće istraživanje ljudskog genoma i aspekti njegove primene.
4 E. SOLIDARNOST I MEĐUNARODNA SARADNJA
Član 17.

Države treba da poštuju i unapređuju praksu solidarnosti prema pojedinđ- ?

ma, porodicama i grupama stanovnika koje su naročito ugrožene ili pogođene ;
bolešću ili nesposobnošću genetskog karaktera. One, između ostalog, treba da
pospešuju istraživački rad na identifikaciji, sprečavanju i lečenju genetski zasno-
vanih i sa genetikom povezanih bolesti, a naročito retkih i endemskih bolesti koje
pogađaju veliki broj stanovnika sveta.
Član 18.
Države treba da ulože maksimalan napor, uz dužno i odgovarajuće poštovanje
principa navedenih u ovoj Deklaraciji, da nastave da pospešuju međunarodno
širenje naučnog znanja što se tiče ljudskog genoma, ljudske različitosti i genetskih
istraživanja i, s tim u vezi, da pospeše naučnu i kulturnu saradnju, naročito između
industrijalizovanih zemalja i zemalja u razvoju.
Član 19.

a) U okviru međunarodne saradnje sa zemljama u razvoju, države treba da

nastoje da ohrabre mere koje će omogućiti:
1. ocenu rizika i prednosti vezanih za istraživanje ljudskog genoma koje treba
vršiti i zloupotrebe koje treba sprečiti;
2. razvoj i jačanje sposobnosti zemalja u razvoju da rade istraživanja u do-
menu humane biologije i genetike, uzimajući u obzir za njih specifične probleme;
3. zemljama u razvoju da izvuku korist iz rezultata naučnih i tehnoloških is-
traživanja kako bi njihovo korišćenje u funkciji ekonomskog i socijalnog progresa
moglo biti svima od koristi;
4. pospešivanje slobodne razmene naučnog znanja i informacija u oblastima
biologije, genetike i medicine.
b) Odgovarajuće međunarodne organizacije treba da daju podršku i dalje
promovišu inicijative koje države budu pokrenule u gore pomenute svrhe.

203
 20. OPŠTA DEKLARACIJA O UUDSKOM GENOMU I PRAVA ČOVEKA (1997)

F. AFIRMISANJE PRINCIPA NAVEDENIH U DEKLARACIJI

Član 20.
Države treba da preduzimaju odgovarajuće mere na afirmisanju princ'
navedenih u Deklaraciji, putem obrazovanja i odgovarajućim sredstvima,;#

ma nadležnim za vođenje politike u domenu nauke.

Član 21.
Države treba da preduzimaju odgovarajuće mere kako bi ohrabrile sve obi
ke istraživačkog rada, obuke i širenja informacija u funkciji podizanja svestifj
štva i svih njegovih članova o njihovim odgovornostima u pogledu fundamer
nih pitanja koja se odnose na odbranu ljudskog dostojanstva, a koja mo;
pokrenuta u okviru istraživanja u biologiji, genetici i medicini i njihove primi
One isto tako treba da preuzmu na sebe obavezu da pospeše na ovu temu
renu međunarodnu diskusiju koja će osigurati slobodno iznošenje različitih
cio-kulturnih, verskih i flozofskih mišljenja.

G. SPROVOĐENJE DEKLARACIJE
Član 22.
Države treba da učine sve da afirmišu principe iznete u ovoj Deklaraciji i
primenom svih potrebnih mera unaprede njihovo sprovođenje.
Član 23.
Države treba da pređuzmu odgovarajuće mere da unaprede, putem obrazo-
vanja, obuke i širenjem informacija, poštovanje gore pomenutih principa i doprinesu
njihovom uočavanju i uspešnoj primeni. Isto tako, države treba da ohrabre razmene
mišljenja i rad mreža nezavisnih etičkih komiteta, kada se one uspostave, kako bi ih
pođstakle na punu saradnju.
Član 24.
Međunarodni komitet za bioetiku UNESCO treba da doprinese širenju in-
formacija o principima iznetim u ovoj Deklaraciji i daljem ispitivanju pitanja koja
pokreće njihova primena i evolucija tehnologija o kojima je reč. On treba da or-
ganizuje odgovarajuće konsultacije sa uključenim stranama kao što su ugrožene
grupe. On treba da da preporuke, u skladu sa statutarnim procedurama UNESCO, i
uputi ih Generalnoj konferenciji, kao i da pruži savete oko nastavka rada na ovoj
Deklaraciji, naročito u pogledu identifikovanja prakse koja bi mogla biti u
suprotnosti sa ljudskim dostojanstvom kao što je intervenisanje na zametku.
Član 25.
Ništa u ovoj Deklaraciji ne može se tumačiti tako da podrazumeva da bilo koja
država, grupa ili lice, polaže pravo da se bavi bilo kojom aktivnošću ili vrši. bilo
koji akt koji je u suprotnosti sa ljudskim pravima i osnovnim slobodama,
uključujući principe navedene u ovoj Deklaraciji.
II.

PRAVO NA JEDNAKOST
 21. MEĐUNARODNA KONVENCIJA
O UKIDANJU SVIH OBLIKA RASNE DISKRIMINACIJE*
(Njujork, 7. mart 1966. godine)

Države članice ove Konvencije,

Smatrajući da se Povelja Ujedinjenih nacija zasniva na principima dostojan-
§9SB
• stva i jednakosti svih ljudi i da su se sve države članice obavezale da delaju za-
jedno i posebno, u saradnji sa Organizacijom, radi postizanja jednog od ciljeva
Ujedinjenih nacija tj. da razvijaju i podstiču opšte i stvarno poštovanje prava čo-
veka i osnovnih sloboda za sve, bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru,
Smatrajući da Univerzalna deklaracija o pravima čoveka proklamuje da se
f; svi ljudi rađaju slobodni i jednaki po dostojanstvu i pravima i da se svako može
; koristiti svim pravima i svim slobodama navedenim u njoj, bez ikakve razlike,
: naročito s obzirom na rasu, boju ili nacionalno poreklo,
Smatrajući da su svi ljudi jednaki pred zakonom i da imaju pravo na podjedna-
ku zakonsku zaštitu od svake diskriminacije i svakog pođsticanja na diskriminaciju,
Smatrajući da su Ujedinjene nacije osudile kolonijalizam i svako vršenje segre-
gacije i diskriminacije koje ga prate, u bilo kom obliku i na bilo kom mestu da po-
, stoje i da je Deklaracija o davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama i narodima
od 14. decembra 1960. godine (Rezolucija 1514 /XV/ Generalne skupštine) potvr-
dila i svečano proklamovala potrebu njegovog brzog i bezuslovnog okončanja,
Smatrajući da Deklaracija Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika rasne
diskriminacije, od 20. novembra 1963. godine (Rezolucija 1904 /XVIII/ Gene-
ralne skupštine) svečano potvrđuje potrebu brzog ukidanja svih oblika i svih po-
java rasne diskriminacije u svim delovima sveta i obezbeđenja razumevanja i po-
štovanja dostojanstva ljudske ličnosti,
Ubeđene da je svaka doktrina o superiornosti zasnovanoj na razlici između
rasa naučno lažna, za osudu sa moralne tačke gledišta i socijalno nepravedna i
opasna i da ništa ne bi moglo opravdati, ma gde to bilo, rasnu diskriminaciju, ni
teoretski ni praktično,

* Ova međunarodna konvencija otvorena je za potpisivanje u

Njujorku 7. marta 1966. a stupila je na snagu 4. januara 1969.
godine. Usvojena je rezolucijom Generalne skupštine UN br.
2106 dana 21. decembra 1965. godine. Dopunjena
Amandmanima od 15. januara 1992. godine.
Ovu konvenciju ratifikovalo je, odnosno na drugi način
prihvatilo 155 država, uključujući i Jugoslaviju („Službeni list
 21. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O UKIDANJU SVIH OBUKA RASNE DISKRIMINACIJE (1966)

Ponovno potvrđujući da diskriminacija među ljudima po osnovu rase, boje ili

etničkog porekla predstavlja smetnju prijateljskim i miroljubivim odnosima među
narodima i da može da naruši mir i bezbednost među narodima, kao i
skladnu koegzistenciju građana iste države,
Ubeđene da je postojanje rasnih prepreka nesaglasivo sa idealima svakog?
ljudskog društva,
Zabrinute pojavama rasne diskriminacije koje još postoje u nekim krajevima
sveta, kao i politikama vlada koje se zasnivaju na rasnoj superiornosti ili mržnji kao
stoje politika apartheida, segregacije ili odvajanja,
Rešene da pređuzmu sve potrebne mere radi brzog ukidanja svih oblika i svih
pojava rasne diskriminacije i da spreče i da se bore protiv rasističkih doktrina i
prakse kako bi pomogle razumevanje među rasama i izgradile međunarodnu
zajednicu oslobođenu svih oblika rasne segregacije i diskriminacije,
Imajući u vidu Konvenciju o diskriminaciji u oblasti zapošljenja i zanimanja
koju je Međunarodna organizacija rada usvojila 1958. godine i Konvenciju o borbi
protiv diskriminacije u oblasti nastave, koju je usvojila Organizacija ujedinjenih
nacija za prosvetu, nauku i kulturu, 1960. godine,
U želji da sprovedu u život principe navedene u Deklaraciji Ujedinjenih nacija
o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije i da obezbede što je moguče brže
usvajanje praktičnih mera u tom cilju,
Dogovorile su se o sledećem:

PRVI DEO
Član 1.
1. U ovoj konvenciji izraz „rasna diskriminacija” odnosi se na svako razliko-
vanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi,
boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu koji imaju za cilj ili za rezultat; da
naruše ili da kompromituju priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim;
uslovima, prava čoveka i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, socijalnoj i ;
kulturnoj oblasti ili u svakoj drugoj oblasti javnog života.
2. Ova Konvencija ne primenjuje se na razlikovanja, isključivanja, ograniča-
vanja ili davanja prvenstva koje sprovodi država članica Konvencije kad su u pi-
tanju njeni državljani ili lica koja nisu njeni državljani.
3. Nijedna odredba ove konvencije ne može se tumačiti kao da na bilo koji
način narušava zakonske odredbe država članica Konvencije u pogledu narodnosti,
državljanstva ili prijema u državljanstvo, pod uslovom da ove odredbe ne prave
razlike u odnosu na neku posebnu narodnost.
4. Posebne mere, đonete jedino radi obezbeđivanja odgovarajućeg napretka
izvesnih rasnih ili etničkih grupa ili lica kojima je neophodna zaštita koja može da
bude potrebna radi garantovanja, uživanja i ostvarivanja prava čoveka i osnovnih
sloboda pod jednakim uslovima, ne smatraju se kao mere rasne diskriminacije, pod
uslovom da nemaju za rezultat održanje različitih prava za razne rasne grupe i da se
ne održavaju na snazi kad se postignu ciljevi zbog kojih su ove mere bile pređuzete.

208-
 ■ : 21. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O UKIDANJU SVIH OBUKA RASNE DISKRIMINACIJE (1966)______________

Član 2.
1. Države članice osuđuju rasnu diskriminaciju i obavezuju se đa svim
odgova- = rajućim sredstvima i bez odlaganja sprovode politiku koja teži da ukine
svaki oblik ' rasne diskriminacije i da pomažu razumevanje između svih rasa, i u
tom cilju:
a) Svaka država članica obavezuje se da ne počini nikakvo delo rasne diskri-
minacije: ili ne vrši rasnu diskriminaciju protiv lica, grupa lica ili ustanova, kao i
da postupa tako da se sve javne vlasti i javne, nacionalne i lokalne ustanove pri-
državaju ove obaveze;
b) Svaka država članica obavezuje se da ne podstiče, brani ili podržava rasnu
diskriminaciju koju sprovodi bilo kakvo lice ili organizacija;
c) Svaka država članica treba da preduzme efikasne mere radi ponovnog
razmatranja nacionalne i lokalne vladine politike i izmene, ukidanja ili poništenja
svakog zakona i svakog propisa koji ima za cilj da zavede rasnu diskriminaciju ili
da je ustali tamo gde ona postoji;
đ) Svaka država članica treba da svim odgovarajućim sredstvima, uključujući,
ukoliko to okolnosti zahtevaju, i zakonske mere, zabrani rasnu diskriminaciju koju
sprovode lica, grupe ili organizacije, kao i da je okonča;
e) Svaka država članica obavezuje se da pomaže, u dalom slučaju, višerasne
iiitegrađonističke organizacije i pokrete i druga sredstva radi ukidanja prepreka
između rasa, kad i đa se bori protiv onoga što teži,da ojača rasnu pođelu,
2. Države članice če preduzeti, ako okolnosti to zahtevaju, u socijalnoj, eko-
nomskoj, kulturnoj i ostalim oblastima, posebne i konkretne mere za odgovarajuće
obezbeđivanje razvoja ili zaštite izvesnih rasnih grupa ili pojedinaca koji pripadaju
ovim grupama radi garantovanja pod uslovima jednakosti, punog ostvarenja prava
čoveka i osnovnih sloboda. Ove mere ne mogu ni u kom slučaju imati za rezultat
održanje nejednakih ili različitih prava za razne rasne grupe, kad se postignu
ciljevi zbog kojih su ove mere bile preduzete.
Član 3.
Države članice osuđuju posebno rasnu segregaciju i aparthejd i obavezuju se
đa na teritorijama pod njihovom jurisdikcijom sprečavaju, zabranjuju i ukidaju
svaku praksu ove prirode.
Član 4.
Države članice osuđuju svaku propagandu i sve organizacije koje se rukovode
idejama ili teorijama zasnovanim na superiornosti neke rase ili grupe lica izvesne
boje ili izvesnog etničkog porekla ili koje žele da opravdaju ili podrže svaki oblik
rasne mržnje ili diskriminacije; one se obavezuju da bez odlaganja usvoje
pozitivne mere koje imaju za cilj da ukinu svako podsticanje na takvu dis-
kriminaciju, ili na svako delo diskriminacije, i, u tom cilju, vodeći računa o prin-
cipima navedenim u Univerzalnoj deklaraciji o pravima čoveka i o pravima koja
su izričito navedena u članu 5. ove konvencije, one se naročito obavezuju:
a) đa utvrde kao krivično delo svako širenje ideja zasnovanih na superior-
nosti ili rasnoj mržnji, svako podsticanje na rasnu diskriminaciju, kao i sva đela
nasilja, ili izazivanje na takva nasilja, uperena protiv svih rasa ili svake grupe lica

14* Ljudske slobode i prava - tom I -209

 21. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O UKIDANJU SVIH OBLIKA RASNE DISKRIMINACIJE (1966)

druge boje ili drugog etničkog porekla, kao i pružanje pomoći rasističkim aktiv-
nostima, podrazumevajući tu i njihovo finansiranje;
b) da izjave da su nezakonite i da zabrane organizacije i aktivnosti organi-
zovane propagande i svaku drugu vrstu propagandne aktivnosti koji podstiču na
rasnu diskriminaciju i koji je pomažu, kao i da izjave da je učešće u ovim organi-
zacijama ili u njenim aktivnostima zakonom kažnjivo delo;
c) da ne dozvole javnim vlastima niti javnim nacionalnim lokalnim ustano-
vama da podstiču na rasnu diskriminaciju ili da je pomažu,
Član 5.
Prema osnovnim obavezama navedenim u članu 2. ove konvencije, države
članice se obavezuju da zabrane i da ukinu rasnu diskriminaciju u svim njenim
oblicima i da garantuju pravo svakome na jednakost pred zakonom bez razlike na
rasu, boju ili nacionalno ili etničko poreklo, naročito u pogledu uživanja sle- dećih
prava:
a) prava na jednak postupak pred sudovima i svakim drugim sudskim
organom;
b) prava na bezbednost lica i zaštitu države od nasilja i zlostavljanja bilo od
strane vladinih službenika, bilo od svakog lica, grupe ili ustanove;
c) političkih prava, naročito prava učešća na izborima, prava glasa i kandi
dature - prema sistemu opšteg i jednakog prava glasa, prava učestvovanja u vladi
kao i u upravljanju javnim poslovima, na svim nivoima, i prava pristupa, pod
jednakim uslovima, javnim funkcijama; ^
d) ostalih građanskih prava, naročito:
i) prava da se slobodno kreću i izaberu svoje boravište u jednoj državi;
ii) prava da napuste svaku zemlju, podrazumevajući i svoju, i prava povratka
u svoju zemlju;
iii) prava na narodnost;
iv) prava na sklapanje braka i izbora supružnika; \
v) prava svakog lica na svojinu, kao pojedinaca ili u zajednici;
vi) prava na nasleđivanje;
vii) prava na slobodu mišljenja, savesti i vere;
viii) prava na slobodu mišljenja i izražavanja;
ix) pravo na slobodu miroljubivog zbora i udruživanja;
e) ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, naročito:
i) prava na rad, na slobodan izbor rada, na pravične i zadovoljavajuće uslo-
ve rada, na zaštitu u slučaju nezaposlenosti, na jednaku zaradu za jednak rad, na
pravičnu i zadovoljavajuću nagradu;
ii) prava na osnivanje sindikata i učlanjivanje u iste;
iii) prava na stan;
iv) prava na zdravlje, lekarsku pomoć, socijalno osiguranje i korišćenje soci-
jalnih službi;
v) prava na obrazovanje i stručno osposobljavanje;
vi) prava učešća, pod jednakim uslovima u kulturnim aktivnostima.
f) prava pristupa na sva mesta i službe namenjene javnoj upotrebi, kao što
su prevoz, hoteli, restorani, kafane, priredbe i parkovi.
»210
 • 2i. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O UKIDANJU SVIH OBUKA RASNE DISKRIMINACIJE (1966)

Član 6,
- Države članice obezbediće svakom licu pod njihovom jurisdikcijom stvarnu
titu i pravo na žalbu pred nacionalnim sudovima i ostalim državnim nadle-
organima protiv svih dela rasne diskriminacije koja bi, suprotno ovoj kon-
;|čnciji, povredila njegova individualna prava i njegove osnovne slobode, kao i
Jiravo da od svih sudova traži zadovoljenje ili pravednu i odgovarajuću naknadu
$2&.svaku Štetu koju bi mogla da mu nanese takva diskriminacija.
Član 7.
\ Države članice obavezuju se da pređuzmu hitne i efikasne mere, naročito u
•lasti nastave, vaspitanja, kulture i informacija u cilju borbe protiv predrasuda
ko-
jč vođe rasnoj diskriminaciji i pomaganja razumevanja, tolerancije i prijateljstva
eđu narodima, rasnim ili etničkim grupama, kao i unapređenja ciljeva i principa
Povelje Ujedinjenih nacija, Univerzalne deklaracije o pravima čoveka, Deklaracije
Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije i ove konvencije.
DRUGI DEO
Član 8.
1. Ustanovljen je Komitet za ukidanje rasne diskriminacije (u daljem
tekstu: Ko-
,niitet) sastavljen od osamnaest stručnjaka poznatih po svojim visokim moralnim
kva-
litetima i svojoj nepristrasnosti, koje među svojim državljanima biraju države
članice
a; koji zasedaju u ličnom svojstvu, s tim što se vodi računa o pravednoj geografskoj
podeli i zastupljenosti raznih oblika civilizacije, kao i glavnih pravnih sistema.
2. Članovi Komiteta biraju se tajnim glasanjem prema listi kandidata koje
odrede države članice. Svaka država članica može da odredi kandidata koga iza-
bere među svojim državljanima.
3. Prvi izbor održaće se šest meseci posle stupanja na snagu ove konvencije.
Tri meseca pre svakog izbora, generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija
dostavlja pismo državama članicama pozivajući ih da podnesu svoje kandidature u
roku od dva meseca. Generalni sekretar sastavlja spisak svih tako određenih
kandidata, po azbučnom redu, sa naznačenjem država članica koje su ih odredile i
dostavlja ga državama članicama.
4. Članovi Komiteta biraju se na sastanku država članica koji saziva generalni
sekretar u sedištu Organizacije ujedinjenih nacija. Na tom sastanku, na ko-
.. jem kvorum čine dve trećine država članica, za članove Komiteta biraju se kan- ■
didati koji dobiju najveći broj glasova i apsolutnu većinu predstavnika država članica
koji su prisutni i koji glasaju.
5. a) Članovi Komiteta biraju se na četiri godine. Međutim, mandat devet
članova izabranih na prvom glasanju ističe posle dve godine; odmah posle prvog
izbora predsednik Komiteta izvlači žrebom imena ovih devet članova;
b) Radi popune eventualno upražnjenih mesta, država članica čiji je stručnjak
prestao da obavlja svoje funkcije člana Komiteta imenuje drugog stručnjaka među
svojim državljanima, pod rezervom odobrenja
211-
Komiteta.
 21. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O UKIDANJU SVIH OBUKA RASNE DISKRIMINACIJE (1966)

Član 9.
1. Države članice obavezuju se da radi razmatranja od strane Komiteta,
podnesu generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija izveštaj o zakon-'
skim, sudskim, administrativnim ili drugim merama koje donesu a koje daju dej-
stvo odredbama ove Konvencije: a) u roku od godine dana računajući od stik
panja na snagu Konvencije za svaku zainteresovanu državu u pogledu onoga što
se na nju odnosi i b) zatim, svake dve godine, a, osim toga, svaki put kada Komi-
tet to zatraži. Komitet može da zatraži naknadna obaveštenja od država članica.
2. Komitet podnosi svake godine Generalnoj skupštini Organizacije ujedinje-
nih nacija, preko generalnog sekretara, izveštaj o svom radu i može da daje
sugesti-
je i preporuke opšteg karaktera na osnovu razmatranja izveštaja i obaveštenja đo-
bijenih od država članica. On upoznaje Generalnu skupštinu sa ovim sugestijama i
preporukama opšteg karaktera, a u datom
Članslučaju
10. sa primedbama država članica.
1. Komitet donosi svoj unutrašnji pravilnik. , ;f,:
2. Komitet bira svoj sekretarijat za period od dve godine.
3. Generalni sekretar Organizacije Ujedinjenih nacija vrši dužnost sekreta-,^.
ra Komiteta. '
4. Komitet održava redovno svoje sastanke u sedištu Organizacije ujeđinje-1 nih
nacija.

Član 11.
1. Ako jedna od država članica smatra da neka druga država koja je isto ta- 3
ko članica ne primenjuje odredbe ove konvencije, ona može da skrene pažnju ::
Komiteta na ovo pitanje. Komitet izveštava o tome zainteresovanu državu elani- <■’
cu, U roku od tri meseca zainteresovana država podnosi Komitetu pismeno ob-
jašnjenje ili izjavu kojom objašnjava pitanje i, u datom slučaju, naznačava mere koje
bi navedena država mogla da preduzme radi rešenja ove situacije.

k"
2. Ako se, u roku od šest meseci računajući od dana prijema originalnog sa- :.
opštenja od strane zainteresovane države, ne reši pitanje na zadovoljavajući način za
obe države, putem dvostranih pregovora ili putem svakog drugog postupka kojim
raspolažu, jedna i druga država ima pravo da ga ponovo podnese Ko- mitetu
upućujući jedno saopštenje Komitetu, a drugo zainteresovanoj državi. :
3. Komitet može da bude nadležan za rešavanje pitanja, koje mu je podneto,
shodno tački 2. ovog člana, samo ako se prethodno uverio da su bila iskorišćena i
iscrpena sva raspoloživa pravna sredstva unutrašnjeg prava prema opšte priznatim
principima međunarodnog prava. Ovo pravilo ne primenjuje se ako po^- stupci po
žalbama prelaze razumne rokove.
4. Za svako pitanje koje mu je podneto na rešavanje Komitet može da zatraži
od država članica da mu pruže sva potrebna naknadna objašnjenja.
5. Kad Komitet razmatra neko pitanje shodno ovom članu, zainteresovane
države članice imaju pravo da odrede predstavnika koji če bez prava glasa uče-
212 - -
 21. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O UKIDANJU SVIH OBLIKA RASNE DISKRIMINACIJE (1966)

Član 12.
. 1. a) Pošto Komitet dobije i podrobno razmotri sva obaveštenja koja smatra
posebnim, predsednik imenuje jednu ad hoc Komisiju za izmirenje (u daljem
tekstu: 'Komisija) sastavljenu od pet lica uz potpun i jednoglasan pristanak strana
u sporu; Komisija stavlja svoje dobre usluge na raspolaganje zainteresovanim
državama, kako bi se postiglo prijateljsko rešenje pitanja zasnovano na poštovanju
ove konvencije.
$, b) Ako države članice u sporu u roku od tri meseca ne postignu sporazum o ?
potpunom ili delimičnom sastavu Komisije, članovi Komisije koji nisu dobili pri- ;
štanak država članica biraju se tajnim glasanjem među članovima Komiteta,
^dvotrećinskom većinom članova Komiteta.
: " 2. Članovi Komisije zasedaju u ličnom svojstvu. Oni ne moraju biti državljani
jedne od država članica u sporu niti države koja nije članica ove konvencije.
•{' 3. Komisija bira svog predseđnika i donosi svoj unutrašnji pravilnik.
V': 4. Komisija održava svoje redovne sastanke u sedištu Organizacije ujedinjenih
nacija ili na bilo kom drugom odgovarajućem mestu koje određuje Komisija.
5. Sekretarijat predviđen u tački 3. člana 10, ove konvencije pruža isto tako
-svoje usluge Komisiji svaki put kad neki spor između država članica ima za po-
sledicu obrazovanje komisije.
: 6. Sve troškove članova Komisije snose, isto tako, države članice u sporu na
osnovu predračuna generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
7. U slučaju potrebe generalni sekretar je ovlašćen da isplati troškove čla-
novima Komisije pre nego što države članice u sporu naknade troškove shodno
tački 6. ovog člana.
8. Obaveštenja koja dobije i podrobno razmotri Komitet stavljaju se na ras-
polaganje Komisiji, koja može da zatraži od zainteresovanih država da joj dostave
svako odgovarajuće naknadno obaveštenje.
Član 13.
1. Pošto razmotri pitanje u svim njegovim vidovima, Komisija priprema i
podnosi predsedniku Komiteta izveštaj koji sadrži njene zaključke o svim činje-
ničnim pitanjima u vezi sa sporom između strana sa preporukama koje smatra
celishođnim za rešavanje spora na prijateljski način.
2. Predsednik Komiteta dostavlja izveštaj Komisije svakoj državi članici u
sporu. Ove države obaveštavaju predsednika Komiteta, u roku od tri meseca da li
prihvataju ili ne preporuke koje su sadržane u izveštaju Komisije.
3. Po isteku roka predviđenog u tački 2. ovog člana, predsednik Komiteta
dostavlja izveštaj Komisije i izjave zainteresovanih članica ostalim državama čla-
nicama Konvencije.
Član 14.
1. Svaka država članica može da izjavi u svakom trenutku da priznaje nadle-
žnost Komiteta da prima i razmatra saopštenja lica ili grupa lica pod njenom ju -
risdikcijom koja se žale da su žrtve povrede od strane te države članice u pogledu
bilo kog prava pomenutog u ovoj konvenciji. Komitet ne prima nijedno saop-
štenje koje interesuje državu članicu koja nije dala ovakvu izjavu.
 21. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O UKIDANJU SVIH OBUKA RASNE DISKRIMINACIJE (1966)

2. Svaka država članica koja da izjavu shodno tački 1. ovog člana može da
obrazuje ili odredi organ, u okviru svog nacionalnog pravnog poretka, koji je
nadležan da prima i razmatra predstavke lica ili grupa lica pod jurisdikcijom ove
države, koji se žale da su žrtve povrede bilo kog prava pomenutog u ovoj kon-
venciji a koji su iscrpli ostala raspoloživa lokalna pravna sredstva.
3. Zainteresovana država članica upućuje izjavu, datu shodno tački L ovog
člana, kao i ime svakog organa obrazovanog ili određenog shodno tački 2. ovog
člana generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija koji jednu njenu kopiju
dostavlja ostalim državama članicama. Izjava može đa se povuče svakog trenutka
putem saopštenja koje se upućuje generalnom sekretaru, ali ovo povlačenje ne
odnosi se na saopštenja koja su već podneta Komitetu.
4. Organ ustanovljen ili određen shodno tački 2. ovog člana treba da vodi
registar predstavki, a overene kopije registra deponuju se svake godine kod ge-
neralnog sekretara na odgovarajući način, s tim što se sađržina ovih kopija ne
objavljuje javnosti.
5. Ako ne dobije saglasnost organa koji je ustanovljen ili određen shodno tački
2. ovog člana, podnosilac predstavke ima pravo đa se, u roku od šest mese- ci, u
ovom cilju obrati Komitetu.
6. a) Komitet, na poverljiv način, sa svakim saopštenjem upoznaje državu
članicu koja je navodno povredila bilo koju odredbu Konvencije, ali identitet lica ili
grupa zainteresovanih lica ne može se otkriti bez izričitog odobrenja tog lica ili
grupe lica. Komitet ne prima anonimna saopštenja.
b) Posle tri meseca, ova država dostavlja pismenim putem Komitetu obja-
šnjenja ili izjave koje razjašnjavaju pitanje i naznačava, u datom slučaju, mere koje
bi se mogle preduzeti za rešenje situacije.
<
7. a) Komitet razmatra saopštenja vodeći računa o svim obaveštenjima koja su
mu podneli zainteresovana država članica i podnosilac predstavke. Komitet ne
razmatra saopštenje podnosioca predstavke dok ne proveri da li je ovaj iscr- peo sva
unutrašnja raspoloživa pravna sredstva. Međutim, ovo pravilo ne prk menjuje se ako
postupci po žalbama prelaze razumne rokove.
b) Komitet upućuje svoje sugestije i eventualne preporuke zainteresovanoj
državi članici i podnosiocu predstavke.
8. Komitet unosi u svoj godišnji izveštaj kratak sadržaj ovih saopštenja, a ti
datom slučaju, kratak sadržaj objašnjenja i izjava zainteresovanih država članica i
svojih sopstvenih sugestija i preporuka.
9. Komitet je nadležan da vrši funkcije predviđene u ovom članu samo ako je
najmanje deset država članica Konvencije vezano izjavama koje su date shodno
tački 1. ovog člana.
Član 15.
1. U očekivanju ostvarenja ciljeva Deklaracije o davanju nezavisnosti kolo-
nijalnim zemljama i narodima, sadržanoj u Rezoluciji 1514 (XV) Generalne
skupštine Organizacije ujedinjenih nacija od 14. decembra 1960. godine, odredbe
ove konvencije ni u čemu ne ograničavaju pravo na predstavku koje ovim narodima
daju drugi međunarodni instrumenti ili Organizacija ujedinjenih nacija ili njene
specijalizovane ustanove.
- 214 -
 21. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O UKIDANJU SVtH OSLIKA RASNE DISKRIMINACIJE (1966)

. 2. a) Komitet, ustanovljen shodno tački 1. člana 8. ove konvencije, prima kopiju

predstavki koje dolaze od organa Organizacije ujedinjenih nacija, a bave se
pitanjima u neposrednoj vezi sa principima i ciljevima ove konvencije, izražava
mišljenje i daje preporuke u vezi sa pripremljenim predstavkama prilikom
razmatranja predstavki stanovnika teritorija pod staratelj s tvom ili ne autonomnih
teritorija ili svake druge teritorije na koju se primenjuje Rezolucija 1514 (XV)
Generalne skupštine u vezi sa pitanjima pomenutim u ovoj konvenciji a koja su
podneta na rešavanje ovim organima.
b) Komitet prima od nadležnih organa Organizacije ujedinjenih nacija kopiju;
izveštaj a o zakonskim, sudskim, administrativnim ili drugim merama u ne-
posrednoj vezi sa principima i ciljevima ove konvencije koje su administrativne
siieprimenile na teritorije pomenute u stavu a) ove tačke i izražava mišljenja i daje
preporuke ovim organima,
3. Komitet u svoje izveštaje Generalnoj skupštini uključuje kratak pregled
predstavki i izveštaja koje je primio od organa Organizacije ujedinjenih nacija, kao
i svoja mišljenja i preporuke o pitanju ovih predstavki i izveštaja.
, 4. Komitet upućuje molbu generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija
da mu dostavi sve podatke koji se odnose na ciljeve ove konvencije kojima
raspolaže u pitanju teritorija pomenutih u stavu a) tačke 2. ovog člana.
Član 16.
Odredbe ove konvencije, u vezi sa merama koje treba pređuzeti radi rešenja
nekog spora ili neke žalbe, primenjuju se bez štete po ostale postupke za reša-
vtmje sporova ili žalbi o pitanju diskriminacije predviđene u osnovnim instru-
mentima Organizacije ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih ustanova ili u
konvencijama koje su usvojile ove organizacije i ne sprečavaju države članice da
primene druge postupke za rešenje nekog spora shodno opštim ili posebnim
međunarodnim sporazumima koji ih vezuju.
TREĆI DEO
Član 17.
1. Ova Konvencija otvorena je za potpisivanje svakoj državi članici Organi-
zacije ujedinjenih nacija ili članu bilo koje njene specijalizovane ustanove, svakoj
državi članici Statuta Međunarodnog suda pravde, kao i svakoj drugoj državi koju
Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija pozove da postane članica
Konvencije.
2. Ova Konvencija podleže ratifikaciji, a ratifikacioni instrumenti deponuju se
kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
Član 18.
1. Ovoj konvenciji može pristupiti svaka država pomenuta u tački 1. člana 17.
Konvencije.
2. Pristupanje se vrši deponovanjem instrumenta o pristupanju kod generalnog
sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.

-215-
 '■'I

__________21. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O UKIDANJU SVIH OBLIKA RASNE DISKRIMINACIJE (1966)

Član 19. :||

1. Ova Konvencija stupa na snagu tridesetog dana od dana đeponovanja kod
generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija dvadeset sedmog rati-
fikacionog instrumenta ili instrumenata o pristupanju.
2. Za svaku državu koja ratifikuje ovu konvenciju ili joj pristupi posle depo-
novanja dvadeset sedmog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta o pristupanju,
ova Konvencija stupa na snagu tridesetog dana od dana đeponovanja od strane ove
države ratifikacionog instrumenta ili instrumenta o pristupanju.
Član 20.
1. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija primiče tekst sa re-
zervama koje budu učinjene u trenutku ratifikovanja ili pristupanja i saopštiće ga
svim državama koje su članice ove konvencije ili mogu to da postanu. Svaka dr-
žava koja stavi prigovor na rezervu obavestiće generalnog sekretara, u roku oci
devedeset dana računajući od dana ovog saopštenja, da ne prihvata ovu rezervu,
2. Nikakva rezerva koja bi bila nesaglasna sa predmetom i ciljem ove.kon-
vencije ne može biti odobrena kao ni ona rezerva koja bi imala za rezultat da
predlaže rad bilo kojeg organa koji je ustanovila Konvencija. Smatra se da rezerva
pripada napređ navedenim kategorijama ako najmanje dve trećine država članica
Konvencije stave prigovor.
3. Rezerve mogu da se povuku u svakom trenutku putem saopštenja upućenog
generalnom sekretaru. Saopštenje stupa na snagu od dana njegovog prijema.
Član 21.
Svaka država članica može da otkaže ovu konvenciju putem saopštenja
upućenog generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija. Otkaz stupa na
snagu po isteku perioda od jedne godine, računajući od dana kada je generalni
sekretar primio ovo saopštenje.

Svaki spor između dve ili više država članica u vezi sa tumačenjem ili prime-
nom ove konvencije, koji se ne resi putem pregovora ili po postupku izričito'
predviđenom ovom konvencijom iznosi se, na zahtev bilo koje od strana u sporu,
pred Međunarodni sud pravde da on o njemu rešava, osim ako se strane u sporu ne
dogovore o nekom drugom načinu rešavanja.
Član 23.
1. Svaka država članica može da uputi u svakom trenutku zahtev za reviziju
ove konvencije putem pismenog saopštenja upućenog generalnom sekretaru
Organizacije Ujedinjenih nacija.
2. Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija rešava, u datom slu-
čaju, o merama koje treba preduzeti u vezi sa ovim zahtevom.
Član 24.
Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija obaveštava sve države
navedene u tački člana 17. ove konvencije o:.
a) potpisima stavljenim na ovu konvenciju i o ratifikacionim instrumentima i
instrumentima o pristupanju deponovanim shodno članovima 17. i 18.;

-216
 lit; MEĐUNARODNA KONVENCIJA O UKIDANJU SVIH OBLIKA RASNE DISKRIMINACIJE (1966)______________

) datumu stupanja na snagu ove konvencije shodno članu 19;

c) saopštenjima i izjavama primljenim shodno članovima 14,20 i 23;
d) otkazima saopštenim shodno članu 21.
Član 25.
t. Ova Konvencija čiji su engleski, kineski, španski, francuski i ruski tekst
:dnako verođostojni, đeponuje se u arhivu Organizacije ujedinjenih nacija. .2.
Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija po jednu overenu ko- ove
konvencije dostavlja svim državama koje pripadaju bilo kojoj od kate-
pomenutih u tački 1. člana 17. Konvencije.
|): U potvrdu čega su niže potpisani, propisno ovlašćeni od svojih odnosnih vlada,
potpisali ovu konvenciju koja je bila otvorena za potpisivanje u Njujorku ?. marta
1966. godine.

MEĐUNARODNA KONVENCIJA O UKIDANJU SVIH OBLIKA RASNE

DISKRIMINACIJE od 7. marta 1966.

Države članice
(ratifikacija, pristupanje, sukcesija)
stanje na dan 8. juna 1999. godine.
Albanija 11. maj 1994. Čad 17. avg. 1977.
Alžir 14. feb. 1972. Češka 22. feb. 1993.
Antigva i Barbuda 25. okt. 1988. Čile 20. okt. 1971.
Argentina 20. okt. 1968. Danska 9. dec. 1971.
Australija 30. sep. 1975. Dominikanska Republika
Austrija 9. maj 1972. 25. maj 1983.
Avganistan 6. jul 1983. Egipat 1. maj 1967.
Azerbejdžan 16. avg. 1996. Ekvador 22. sep. 1966.
Bahami 5. avg. 1975. E1 Salvador 30. nov. 1979.
Bahrein 27. mart 1990. Estonija 21. okt. 1991.
Bangladeš 11. jun 1979. Etiopija 23. jun 1976. Fidži
Barbados 8. nov. 1972. 11. jan. 1973. Filipini 15.
Belgija 7. avg. 1975. sep. 1967. Finska 14. jul
Belorusija 8. apr. 1969. 1970. Francuska 28. jul
Bocvana 20. feb. 1974. 1971. Gabon 29. feb. 1980.
Bolivija 22. sep. 1970. Gambija 29. dec. 1978.-
Bosna i Hercegovina 16. jul 1993. Gana 8. sep. 1966.
Brazil 27. mart 1968. Grčka 18. jun 1970. Gruzija
Bugarska 8. avg. 1966. 2. jun 1999. Gvajana 15.
Burkina Faso 18. jul 1974. feb. 1977. Gvatemala 18.
Burundi 27. Oct 1977. jan. 1983. Gvineja 14. mart
Centralnoafrička Republika 1977.
16. mart 1971.

217-
 21. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O UKIDANJU SVIH OBUKA RASNE DISKRIMINACIJE (19661

Haiti 19, đec. 1972. Mali 16. jul 1974.

Hoiandija 10. dec. 1971. Malta 27. maj 1971.
Hrvatska 12. okt. 1992. Mauricijus 30. maj 1972.
Indija 3. dec. 1968. Mauritanija 13. dec. 1988. Meksiko
Indonezija 25. jun 1999-09-03. 20. feb. 1975.
Irak 14. jan. 1970. Moldavija 26. jan. 1993.
Iran 29. avg. 1968. Monako 27. sep. 1995.
Island 13. mart 1967. Mongolija 6. avg. 1969.
Italija 5. jan. 1976. Maroko 18, dec. 1970.
Izrael 3. jan. 1979. Mozambik 18. apr. 1983.
Jamajka 4. jun 1971. Namibija 11. nov. 1982.
Japan 15. dec. 1995. Nemačka 16. maj 1969.
Jemen 18. okt. 1972. Nepal 30. jan. 1971.
Jermenija 23. jun 1993. Niger 27. apr. 1967.
Jordan 30. maj 1974. Nigerija 16. okt. 1967.
Jugoslavija 2. okt. 1967. Nikaragva 15. feb. 1978.
Južna Afrika 10. dec. 1998. Norveška 6. avg. 1970,
Kambodža 28. nov. 1983. Novi Zeland 22. nov. 1972.
Kamerun 24. jun 1971. Obala Slonovače 4. jan. 1973.
Kanada 14. okt. 1970. Pakistan 21. sep. 1966.
Katar 22. juI1976. Panama 16. avg. 1967.
Kazahstan 26. avg. 1998. Papua Nova Gvineja 27. jan. 1982.
Kina 29. dec. 1981. Peru 29. sep. 1971.
Kipar 21. apr. 1967. Poljska 5. dec. 1968.
Kirgistan 5. sep. 1997. Portugal 24. avg. 1982.
Kolumbija 2. sep. 1981, Ruanda 16. apr. 1975.
Kongo 11. jul 1988. Rumunija 15. sep. 1970.
Kongo DR 21. apr. 1976. Rusija 4. feb. 1969.
Koreja Republika 5. dec. 1978. Saudijska Arabija 23. sep. 1997.
Košta Rika 16. jan. 1967. Sejšeli 7. mart 1978.
Kuba 15. feb. 1972. Senegal 19. apr. 1972.
Kuvajt 15. okt. 1968. Siera Leone 2. avg. 1967.
Laos 22. feb. 1974. Sirija 21. apr. 1969.
Lesoto 4. nov. 1971. Sjedinjene Američke Države 21. okt.
Letonija 14. apr. 1992. 1994.
Liban 12. nov. 1971. Slovačka 28. maj 1993.
Liberija 5. nov. 1976. Slovenija 6. jul 1992.
Libija 3. jul 1968. Solomonska Ostrva 17. mart 1982.
Litvanija 10. dec. 1998. Somalija 26. avg. 1975.
Luksemburg 1. maj 1978. St. Lucija 14. feb. 1990.
Madagaskar 7. feb. 1969. St. Vinsent i Grenada 9. nov. 1981.
Mađarska 4. maj 1967. Sudan 21. mart 1977.
Makedonija 18. jan. 1994. Surinam 15. mart 1984.
Malavi 11. jun 1996. Svaziland 7. apr. 1969.
Maldivi 24. apr. 1984. Španija 13. sep. 1968.

-218
 2i. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O UKIDANJU SVIH OSLIKA RASNE DISKRIMINACIJE (1966)

vfjfi Lanka 18. feb. 1982. Ujedinjeni Arapski Emirati 20. jun 1974.
flvajcarska 29. nov. 1994. Ukrajina 7. mart 1969.
Švedska 6. dec, 1971. Urugvaj 30. avg. 1968.
fpadžikistan 11. jan. 1995. Uzbekistan 28. sep. 1995.
Tanzanija 27. okt. 1972. Vatikan 1. maj 1969.
Togo 1. sep. 1972. Velika Britanija 7. mart 1969. Venecuela
Tonga 16. feb. 1972. 10. okt. 1967.
Trinidad i Tobago 4. okt. 1973. Vijetnam 9. jun 1982.
Tunis 13. jan. 1967. Zambija 4. feb. 1972.
Turkmenistan 29. sep. 1994. Zelenortska ostrva 3. okt. 1979.
Uganda 21. nov. 1980. Zimbabve 13. maj 1991.

219
 22. MEĐUNARODNA KONVENCIJA
O SUZBIJANJU I KAŽNJAVANJU ZLOČINA APARTHEIDA*
(Njujork, 30. novembar 1973. godine)
Države Članice ove konvencije,
podsečajuci na odredbe Povelje Ujedinjenih nacija, u kojima su se sve elani- $e
obavezale da če preduzimati zajedničke i pojedinačne akcije, u saradnji sa tom
Organizacijom u cilju postizanja opšteg poštovanja i uvažavanja prava čoveka i
osnovnih sloboda za sve ljude bez razlike u pogledu rase, pola, jezika ili religije,
imajući u vidu Opštu deklaraciju o pravima čoveka, ii kojoj se kaže da se sva
ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima i da svaki čovek
može uživati sva prava i slobode proklamovane u Deklaraciji bez obzira ni razlike
bilo koje vrste, kao što su rasa, boja kože ili nacionalna pripadnost,
•; imajući u vidu Deklaraciju o davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama i
narodima, u kojoj je Generalna skupština izjavila da je proces oslobođenja neza-
drživ i bespovratan i da se u interesu ljudskog dostojanstva, progresa i pravde mota
okončati kolonijalizam i s njim povezana praksa segregacije i diskriminacije, r
napominjući da u skladu s Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika
rasne diskriminacije, države naročito osuđuju rasnu segregaciju i apart- hejđ i da se
obavezuju da će na teritorijama pod svojom jurisdikcijom sprečavati, zabranjivati i
iskorenjivati svaku praksu te vrste,
napominjući da u Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida
izvesni akti koji bi se mogli okar akte risati i kao akti aparthejđa po međunarodnom
pravu predstavljaju zločin,
napominjući da su u Konvenciji o nezastarevanju ratnih zločina i zločina protiv
čovečanstva „nehumani postupci koji proističu iz politike aparthejđa”
okvalifikovani kao zločin protiv čovečanstva,
napominjući da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila niz rezolu-
cija u kojima su politika i praksa aparthejđa osuđeni kao zločin protiv čovečanstva,

Ova međunarodna konvencija usvojena je i otvorena za potpisivanje 30. novembra 1973. godine,
a stupila je na snagu 18. jula 1976. godine.
Konvenciju je do sada ratifikovala, odnosno pristupila joj, 101 država, uključujući i Jugoslaviju
(„Službeni list SFRJ”, broj 14/1975). Podatke o ratifikacijama videti u tabeli iza ove konvenci je.
Posebna konvencija zaključena je protiv aparthejđa u sportu (videti iza ove konvencije).
Naslov originala: International Convention on the Suppression and Punishment of the Crime of
Apartheid

- 221 -
 22. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O SUZBIJANJU I KAŽNJAVANJU ZLOČINA APARTHEJDA (1973)

napominjući da je Savet bezbednosti naglasio da aparthejd i njegovo sta'

jačanje i širenje ozbiljno narušavaju i ugrožavaju međunarodni mir i bezbeđnost,
ubeđene da bi jedna međunarodna konvencija 6 suzbijanju i kažnjavan]
zločina aparthejda omogućila da se preduzmu efikasnije mere na međunarod?
nom i nacionalnom nivou u cilju suzbijanja i kažnjavanja zločina aparthejda,
sporazumele su se o sledećem:
Član I
1. Države članice ove konvencije izjavljuju da je aparthejd zločin protiv čo-
večanstva i da nehumani postupci koji proističu iz politike i prakse aparthejda i\ ;
slične politike i prakse rasne segregacije i diskriminacije, prema definiciji iz člžjji na
II ove konvencije, predstavljaju zločin kojim se krše principi međunarodnog?! prava,
naročito ciljevi i principi Povelje Ujedinjenih nacija, i predstavljaju ozbiij^ nu
pretnju međunarodnom miru i bezbednosti.
2. Države članice ove konvencije proglašavaju zločincima one organizacije!!
ustanove i pojedince koji vrše zločin aparthejda. . ijj
Član II ;:;V|
Za potrebe ove konvencije izraz „zločin aparthejda”, u koji spada i slična
politika i praksa rasne segregacije i diskriminacije kao ona koja se sprovodi jugu
Afrike, upotrebljava se da označi sleđeće nehumane postupke počinjeneđjp cilju
uspostavljanja i održavanja dominacije grupe lica jedne rase nad grupom Ih^ ca
druge rase i njihovog sistematskog ugnjetavanja:
(a) lišavanje jednog ili više pripadnika jedne ili više rasnih grupa prava naj
život i slobodu ličnosti: ;
i) ubijanjem pripadnika jedne ili više rasnih grupa; .
ii) nanošenjem teških telesnih povreda ili mentalnih povreda pripadnicima, }
jedne ili više rasnih grupa, gaženjem njihove slobode ili dostojanstva, ili podvi;-'
gavanjem istih mučenju ili okrutnom, nehumanom ili ponižavajućem postupku ? ili
kažnjavanju;
iii) proizvoljnim hapšenjem ili protivzakonitim pritvorom pripadnika jedne , ili
više rasnih grupa;
(b) namerno nametanje rasnoj grupi ili rasnim grupama takvih uslova živo-?;
ta koji su sračunati da dovedu do njenog ili njihovog potpunog ili delimičnog fi-
zičkog uništenja;
(c) sve zakonske mere i druge mere sračunate da onemoguće jednu ili više ra-
snih grupa da učestvuju u političkom, društvenom, ekonomskom i kulturnom životu
zemlje i namerno stvaranje uslova za sprečavanje punog razvoja takve grupe,
odnosno grupa, naročito lišavanjem pripadnika jedne ili više rasnih grupa osnovnih
ljudskih prava i sloboda, uključujući tu pravo na rad, pravo na osnivanje priznatih
sindikalnih organizacija, pravo na obrazovanje, pravo na odlazak i povratak u zem-
lju, pravo na državljanstvo, pravo na slobodu kretanja i stanovanja, pravo na slobo-,.
du mišljenja i izražavanja, kao i pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja;
d) sve mere, uključujući tu i zakonske, sračunate na pođelu stanovništva po
rasnom osnovu stvaranjem izdvojenih rezervata i geta za pripadnike jedne ili vi-
— 222
 22, MEĐUNARODNA KONVENCIJA O SUZBIJANJU i KAŽNJAVANJU ZLOČINA APARTHEIDA (1973)

se rasnih grupa, zabranu mešovitih brakova između pripadnika različitih rasnih

grupa, eksproprijaciju zemljišnih poseda koji pripadaju jednoj ili većem broju rasnih
grupa ili njihovim pripadnicima;
(e) eksploatisanje rada pripadnika jedne ili više rasnih grupa, naročito pri-
nudom na prisilan rad;
(f) proganjanje organizacija i pojedinaca zbog njihovog protivljenja apart-
hejdu lišavajući ih osnovnih prava i sloboda.
Član III
Pojedinci, članovi organizacija i ustanova i predstavnici država, bez obzira na
to da Ii žive na teritoriji države u kojoj vrše takva krivična dela ili u nekoj drugoj dr-
žavi; snosiće međunarodnu krivičnu odgovornost bez obzira na motive, uvek kada:
(a) izvrše, učestvuju u izvršenju, direktno podstiču ili planiraju izvršenje kri-
vičnih dela spomenutih u članu II ove konvencije;
: (b) direktno pomažu, podstiču ili sarađuju u vršenju zločina aparthejda.
Član IV
Države članice se obavezuju:
(a) da će usvojiti sve zakonske ili druge mere potrebne za suzbijanje i spre-
čavanje svakog podsticanja na zločin aparthejda i slične segregacionističke politike
ili njenih manifestacija i za kažnjavanje lica krivih za taj zločin;
(b) da če usvojiti zakonske, sudske i administrativne mere za gonjenje, izvo-
đenje pred sud i kažnjavanje, u skladu sa svojom nadležnošću onih lica koja su
odgovorna ili optužena za dela navedena u članu II ove konvencije, bez obzira đa li
ta lica žive ili ne žive na teritoriji države u kojoj su takva dela izvršena, da li su
državljani te ili neke druge države ili su lica bez državljanstva.
Član V
Licima optuženim za dela nabrojana u članu II ove konvencije može se suditi
pred nadležnim sudom bilo koje države potpisnice Konvencije, koji je nadležan za
ličnost optuženog, ili međunarodnim krivičnim sudom koji je nadležan za one
države članice koje budu prihvatile njegovu nadležnost.
Član VI
Države članice ove konvencije obavezuju se da će u skladu sa Poveljom
Ujedinjenih nacija prihvatiti i izvršavati odluke koje Savet bezbeđnosti bude do-
nosio u cilju sprečavanja, suzbijanja i kažnjavanja zločina aparthejda i da će sa-
rađivati na sprovođenju odluka koje usvoje drugi nadležni organi Ujedinjenih nacija
radi ostvarenja ciljeva ove konvencije.
Član VII
1. Države članice ove konvencije obavezuju se da će grupi, osnovanoj na
osnovu člana IX ove konvencije, podnositi periodične izveštaje o zakonskim,
sudskim, administrativnim i drugim merama koje su usvojile u cilju sprovođenja
odredaba ove konvencije.

- 223 ~~
_________22. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O SUZBIJANJU I KAŽNJAVANJU ZLOČINA APARTHEIDA
(1973)

2. Primerci izveštaja dostavljače se Specijalnom komitetu za aparlliojd, p Q.

sredstvom generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Član VIII
Svaka država članica ove konvencije može se obratiti bilo kojem nadležnom
organu Ujedinjenih nacija, s molbom đa, na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija,
predu- zrne mere koje smatra svrsishodnim za sprečavanje i suzbijanje zločina
aparthejda.
Član IX
1. Pređsednik Komisije za prava čoveka odrediće grupu od tri člana Komisije
za prava čoveka, koji su takođe i predstavnici država članica ove konvencije, radi
proučavanja izveštaja koje podnose države članice, u skladu sa članom VII ove
konvencije.
2. Ako među članovima Komisije za prava čoveka nema predstavnika država
članica ove konvencije, ili ako ima manje od tri takva predstavnika, generalni
sekretar Ujedinjenih nacija, posle konsultovanja s državama članicama ove kon-
vencije, odrediće predstavnika neke države članice ili predstavnike država članica
koje nisu članovi Komisije za prava čoveka da učestvuju u radu grupe koja je
osnovana u skladu sa stavom 1. ovog člana, dok u Komisiju za prava čoveka ne
budu izabrani predstavnici država članica Konvencije.
3. Sastanci grupe radi razmatranja izveštaja koji se podnose u skladu sa čla-
nom VII ove konvencije ne mogu trajati duže od pet dana, bilo pre otvaranja, bilo
posle završene sednice Komisije za prava čoveka.
Član X
1. Države članice ove konvencije ovlašćuju Komisiju za prava čoveka:
(a) da prilikom dostavljanja kopija žalbi zatraži od organa Ujedinjenih nacija,
prema članu 15. Međunarodne konvencije o ukidanju svih vrsta rasne dis-
kriminacije, đa obrate pažnju na pritužbe koje se odnose na dela nabrojana u članu
II ove konvencije;
(b) da na osnovu izveštaja nadležnih organa Ujedinjenih nacija i periodičnih
izveštaja država članica ove konvencije, sastavi spisak pojedinaca, organizacija,
ustanova i predstavnika država koji su navodno odgovorni za zločine nabrojane u
članu II ove konvencije, kao i onih protiv kojih su države, članice Konvencije
pokrenule sudski postupak;
(c) da od nadležnih organa Ujedinjenih nacija traži podatke o merama koje , su
pređuzimale vlasti nadležne za upravljanje teritorij ama pod staratelj stvom i ne-
samoupravnim teritorijama, kao i drugim teritorijama na koje se odnosi Rezolucija
Generalne skupštine 1514 (XV) od 14. decembra 1960. godine, u vezi sa takvim
pojedincima koji su navodno odgovorni za zločine iz člana II ove konvencije, a za
koje se veruje da su u njihovoj teritorijalnoj ili administrativnoj nadležnosti,
2. Dok se ne ostvare ciljevi Deklaracije o davanju nezavisnosti kolonijalnim
zemljama i narodima, sadržane u Rezoluciji Generalne skupštine 1514 (XV),
odredbe ove konvencije neće ni u kom pogledu ograničavati pravo žalbe koje tim
narodima jamče drugi međunarodni instrumenti ili Ujedinjene nacije i spe-
224
 ■ii MEĐUNARODNA KONVENCIJA O SUZBIJANJU I KAŽNJAVANJU ZLOČINA APARTHEJDA (1973)

IČlan XI
l.'Dela nabrojana u članu II ove konvencije ne smatraju se političkim zloči- jma
za svrhe ekstradicije.
iji' 2. Države članice ove konvencije obavezuju se da če u takvim slučajevima
pbravati ekstradikciju, u skladu sa svojim zakonskim propisima i važećim spola.
Član XII
^Sporovi između država članica u pogledu tumačenja, važnosti ili prime ne "e
konvencije koji ne budu rešeni pregovaranjem, na zahtev država strana u ;bru,
upućuju se Međunarodnom sudu pravde, ukoliko se strane u sporu ne 'ogovore o
nekom drugom načinu njihovog rešavanja.
Član XIII
f; Ova Konvencija otvorena je za potpisivanje svim državama. Svaka zemlja ko-
lne potpiše Konvenciju pre njenog stupanja na snagu može joj kasnije pristupiti.
f" Član XIV
1. Ova Konvencija podleže ratifikaciji. Ratifikacioni instrumenti deponuju
kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
2. Pristupanje se vrši deponovanjem instrumenata o pristupanju kod gene-
Inog sekretara Ujedinjenih nacija.
Član XV
1. Ova Konvencija stupa na snagu tridesetog dana posle datuma deponova- nja
dvadesetog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju kod generalnog sekretara
Ujedinjenih nacija.
2. Za svaku državu koja ratifikuje ovu konvenciju ili joj pristupi posle depo-
novanja dvadesetog instrumenta o ratifikaciji ili instrumenta o pristupanju,
Konvencija stupa na snagu tridesetog dana posle datuma đeponovanja sopstve- nog
instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.
Član XVI
Država članica može otkazati ovu konvenciju pismenom notifikacijom upu-
ćenom generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. Otkazivanje stupa na snagu godinu
dana od datuma kad generalni sekretar primi obaveštenje o otkazivanju.
Član XVII
1. Svaka država članica može zahtevati reviziju ove konvencije u bilo koje vre-
me putem pismene notifikacije upućene generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
2. Generalna skupština Ujedinjenih nacija donosi odluku o eventualnim
merama koje je potrebno preduzeti u pogledu takvog zahteva.
Član XVHI
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija obaveštava sve države o sledećem:
(a) potpisima, ratifikacijama i pristupanjima, shodno čl. XIII i XIV ove
konvencije;

15* Ljudske slobode i prava - tom I 225-

 22. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O SUZBIJANJU I KAŽNJAVANJU ZLOČINA APARTHEIDA (1973)

(b) datumu stupanja na snagu ove konvencije, shodno članu XV ove kon
vencije;
(c) otkazivanjima, shodno članu XVI ove konvencije;
(d) notifikacijama, shodno članu XVII ove konvencije.
Član XIX
1. Ova Konvencija čiji su kineski, engleski, francuski, ruski i španski tekstovi
jednako verodostojni, deponuje se u arhivi Ujedinjenih nacija,
2. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija dostavlja svim državama overene
kopije ove konvencije.

MEĐUNARODNA KONVENCIJA O SUZBIJANJU I KAŽNJAVANJU

ZLOČINA APARTHEJDA
od 30. novembra 1973. godine .III
Države članice
- stanje na dan S. juna 1999 ~
(ratifikacija, pristupanje, sukcesija)

Alžir 26. maj 1982. Filipini 26. jan. 1978.

Antigva i Barbuda 7. okt. 1982. Gabon 29. feb. 1980.
Argentina 7. nov. 1985. Gambija 29. dec. 1978.
Avganistan 6. jul 1983. Gana 1. avg. 1978.
Azerbejdžan 16. avg. 1996. Gvajana 30. sep. 1977.
Bahami 31. mart 1981. Gvineja 3. mart 1975.
Bahrein 27. mart 1990. Haiti 19. dec. 1977.
Bangladeš 5. feb. 1985. Hrvatska 12. okt. 1992.
Barbados 7. feb. 1979. Indija 22. sep. 1977.
Belorusija 2. đec. 1975. Irak 9. jul 1975.
Benin 30. đec. 1974. Iran 17. apr. 1985.
Bolivija 6. okt. 1983. Jamajka 18. feb. 1977.
Bosna i Hercegovina 1. sep. 1993. Jemen 17. avg. 1987.
Bugarska 18. jul 1974. Jermenija 23. jun 1993.
Burkina Faso 24. okt. 1978. Jordan 1. jul 1992.
Burundi 12. jul 1978. Jugoslavija 1. jul 1975.
Centralnoafrička Republika Kambodža 28. jul 1981.
8. maj 1981. Kamerun 1. nov. 1976.
Čad 23. okt. 1974. Katar 19. mart 1975. Kina
Češka 22. feb. 1993. 18. apr. 1983. Kirgistan 5.
Kongo DR11. juI1978. sep. 1997. Kolumbija 23.
Egipat 13. jun 1977. maj 1988. Kongo 5. okt.
Ekvador 12. maj 1975. 1983. Košta Rika 15. okt.
E1 Salvador 30. nov. 1979. 1986. Kuba 13. feb. 1977.
Estonija 21. okt. 1991. Kuvajt 23. feb. 1977.
Etiopija 19. sep. 1978.

226 -
 22. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O SUZBIJANJU 1 KAŽNJAVANJU ZLOČINA APARTHEIDA (1973)

Laos 5. okt. 1981. Rumunija 15. avg. 1978.

Lesoto 4. nov. 1983. Rusija 26. nov. 1975.
Letonija 14. apr. 1992. Sao Tome i Principe 5. okt. 1979.
Liberija 5. nov. 1976. Sejšeli 13. feb. 1978.
Libija 8. jul 1976. Senegal 18. feb. 1977.
Madagaskar 26. maj 1977. Sirija 18. jun 1976.
Mađarska 20. jun 1974. Slovačka 28, maj 1993.
Makedonija 18. jan. 1994. Slovenija 6. jul 1992.
Maldivi 24. apr. 1984. Somalija 28. jan. 1975.
Mali 19. avg. 1977. St. Vinsent i Grenada 9. nov. 1981,
Mauritanija 13. dec. 1988. Sudan 21. mart 1977.
Meksiko 4. mart 1980. Surinam 3. jun 1980.
Mongolija 8. avg. 1975. Šri Lanka 18. feb. 1982.
Mozambik 18. apr. 1983. Tanzanija 11. jun 1976.
Namibija 11. nov. 1982. Togo 24. maj 1984.
Nepal 12. jul 1977. Trinidad i Tobago 26. okt. 1979.
Niger 28. jun 1978. Tunis 21. jan. 1977.
Uganda 10. jun 1986.
Nigerija 31. mart 1977.
Ujedinjeni Arapski Emirati
Nikaragva 28. mart 1980.
15. okt. 1975.
Oman 22. avg. 1991.
Ukrajina 10. nov. 1975.
Pakistan 27. feb. 1986. Venecuela 28. jan. 1983.
Panama 16. mart 1977. Vijetnam 9. jun 1981.
Peru 1. nov. 1978. Zambija 14. feb. 1983.
Poljska 15. mart 1976. Zelenortska ostrva 12. jun 1979.
Ruanda 23. jan. 1981. Ztmbabve 13. maj 1991.
 1!
U

23. MEĐUNARODNA KONVENCIJA

PROTIV APARTHEJĐA U SPORTU*
(Njujork, 10. decembar 1985. godine)

Države članice Konvencije,

Podsećajuci na odredbe Povelje Ujedinjenih nacija, u kojima su se sve članice
obavezale da preduzmu zajedničku i pojedinačnu akciju, u sarađnji sa Or-
ganizacijom kako bi se postiglo opšte poštovanje i uvažavanje prava čoveka i
osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol, jezik ili veroispovest,

Imajući u vidu da opšta Deklaracija o pravima čoveka proklamuje da su svi

ljudi rođeni slobodni i imaju jednako dostojanstvo i prava i da svaki čovek treba
da ima prava i slobode navedene u Deklaraciji, bez ikakve razlike, posebno u
l' pogledu rase, boje kože ili nacionalnog porekla,
Primećujući da, u skladu s Međunarodnom konvencijom o eliminisanju svih .
oblika rasne diskriminacije, države članice te konvencije posebno osuđuju rasnu -
Segregaciju i aparthejd i obavezuju se da spreče, zabrane i iskorene svaku prak- su ove
vrste u svim oblastima,
Primećujući da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila niz rezo-
lucija kojima se osuđuje praksa aparthejđa u sportu i potvrdila bezrezervnu po-
dtškii olimpijskom principu da se ne dozvoli nikakva diskriminacija po osnovu
rasne, verske ili političke pripadnosti i da su sposobnosti jedini kriterijum za
učešće u sportskim aktivnostima,
S obzirom da Međunarodna deklaracija protiv aparthejđa u sportu, koju je
usvojila Generalna skupština 14. decembra 1977, svečano potvrđuje neophodnost
hitnog otklanjanja aparthejđa u sportu,
Podsećajući na odredbe Međunarodne konvencije o suzbijanju i kažnjavanju
zločina aparthejđa i posebno imajući u vidu da učešće u sportskoj razmeni s ; timovima
sačinjenim na bazi aparthejđa neposredno potpomaže i pođstiče vršenje zločina
aparthejđa, kako je đefinisan u toj konvenciji,

* Ova Konvencija usvojena je 10. decembra 1985, a stupila na snagu 3. aprila

1988. godine.
Konvenciju je ratifikovalo 58 država (videti tabelu iza ove
konvencije). Jugoslavija je takođe ratifikovala Konvenciju,
potpisala je 16. maja 1986, a ratifikacioni instrument deponovala
kod Generalnog sekretara UN 22. decembra 1989. godine,
međutim, tekst Konvencije nije objavljen u službenom glasilu.
-229 -
 23. MEĐUNARODNA KONVENCIJA PROTIV APARTHEJPA U SPORTU (1985)

Rešerse da usvoje sve neophodne mere u cilju iskorenjivanja prakse apart hejda u
sportu i u cilju unapređivanja međunarodnih sportskih kontakala zasno
vanih na olimpijskom principu,
Smatrajući đa se sportskim kontaktima sa zemljom koja sprovodi aparthejd
u sportu prećutno prelazi preko aparthejda i doprinosi njegovom jačanju kršeći
time olimpijski princip, što na taj način postaje opravdana briga svih vlada,
U želji da sprovodi principe sadržane u Međunarodnoj deklaraciji protiv
aparthejda u sportu i da obezbedi što skorije usvajanje praktičnih mera u tom cilju,
Uverena da će usvajanje Međunarodne konvencije protiv aparthejda u
sportu doprineti da se preduzmu efikasnije mere na međunarodnom i nacional-
nom planu, kako bi se eliminisao aparthejd u sportu,
Postigla je saglasnost o sledećem:
Član 1.
Za svrhe ove konvencije:
(a) izraz „aparthejd" označava sistem institucionalizovane rasne segregac, i
diskriminacije u cilju uspostavljanja i održavanja dominacije grupe lica je rase nad
grupom lica druge rase i njenog sistematskog ugnjetavanja, poput sistema koji se
sprovodi u Južnoj Africi, a „aparthejd u sportu" označava pnnienu politike i prakse
takvog sistema u sportskim aktivnostima, bez obzira da li su or- ganizovane na
profesionalnoj ili amaterskoj osnovi;
(b) izraz „sportske aktivnosti na nacionalnom nivou" označava sve one
sportske aktivnosti koje se odvijaju u okviru sportskog programa koji se ostvaruje
pod pokroviteljstvom nacionalne vlade;
(c) izraz „olimpijski princip” označava princip da se ne dozvoli nijedan oblik
diskriminacije po osnovu rasne, verske ili političke pripadnosti;
(d) izraz „sportski ugovor" označava bilo koji ugovor zaključen u vezi sa or-
ganizovanjem i unapređivanjem, vršenjem sportskih aktivnosti ili s pravima koja iz
toga proističu, uključujući servisiranje takvih sportskih aktivnosti;
(e) izraz „sportski organi” označava bilo koju organizaciju formiranu radi
organi- zovanja sportskih aktivnosti na nacionalnom nivou, uključujući i
nacionalne olimpijske komitete, nacionalne sportske saveze ili nacionalne upravne
sportske komitete;
(f) izraz „tim" označava grupu sportista organizovanih radi učešća u
sportskim aktivnostima na takmičenjima sa grupama organizovanim na isti
način;
(g) izraz „sportisti" označava muškarce i žene koji učestvuju u sportskim
aktivnostima individualno ili timski, kao i menadžere, trenere i ostala zvanična
Član 2.
Države članice oštro osuđuju i preuzimaju na sebe da bez odlaganja svim
odgovarajućim sredstvima sprovode politiku eliminisanja prakse aparthejda u
svim njegovim oblicima u oblasti sporta.
Član 3.
Države, članice, ne treba da dozvole sportske kontakte sa zemljom koja
sprovodi aparthejd i treba da preduzmu odgovarajuću akciju da obezbede da nji-
hove sportske organizacije, timovi i pojedini sportisti ne održavaju takav kontakt.
-230
 1
23. MEĐUNARODNA KONVENCIJA PROTIV APARTHEIDA U SPORTU (19S5)

Član 4.
j^Đržave članice treba da pređuzmu sve raspoložive mere kako bi osujetile
prtski kontakt sa zemljom koja sprovodi aparthejd i da obezbeđe efikasan na-
glase ove mere poštuju.
|ff ć Član 5.
IfvDržave članice treba da odbiju pružanje finansijske ili druge pomoći koja bi
moguđla njihovim sportskim organizacijama, timovima i sportistima
pojedincima
^ učestvuju u sportskim aktivnostima u zemlji koja sprovodi aparthejd ili da se
tak-
; 'če sa timovima ili individualnim sportistima koji su odabrani na bazi
aparthejda.
i;. Vi--’ Član 6.
|ii Svaka država članica treba da preduzme odgovarajuću akciju protiv svojih
^ortskih organa, timova ili individualnih spbrtista koji učestvuju u sportskim
laktivnostima u zemlji koja sprovodi aparthejd ili se takmiče s timovima koji
ređstavljaju zemlju koja sprovodi aparthejd, što posebno obuhvata sledeće:
a) odbijanje pružanja finansijske ili druge pomoći u bilo koje svrhe takvim
-sportskim organizacijama, timovima ili individualnim sportistima;
b) uskraćivanje pristupa nacionalnim sportskim objektima, takvim sport-
'škim organima, timovima ili individualnim sportistima;
. c) neizvršavanje sportskih ugovora kojima se predviđaju sportske aktivnosti
zemlji koja sprovodi aparthejd ili takmičenje sa timovima ili individualnim
^.sportistima izabranim na bazi aparthejda;
đ) nepriznavanje i uskraćivanje nacionalnih sportskih počasti ili nagrada ta-
kvim timovima ili individualnim sportistima;
Član 7.
Države članice treba da uskrate vize i/ili ulazak u zemlju predstavnicima
sportskih organa ili individualnim sportistima koji predstavljaju zemlju koja
sprovodi aparthejd.
Član 8.
Države članice treba da pređuzmu sve odgovarajuće mere kako bi isključile
zemlju koja sprovodi aparthejd iz međunarodnih i regionalnih sportskih organa.

Član 9.
Države članice treba da preduzimaju odgovarajuće mere kako bi onemogućile
da međunarodni sportski organi uvode novčane ili druge kazne za svoje članove
koji, u skladu sa rezolucijama Ujedinjenih nacija, odredbama ove konvencije i u
duhu olimpijskog principa, odbiju da učestvuju u sportskim aktivnostima sa
zemljom koja sprovodi aparthejd.
Član 10.
1. Države članice treba da ulože maksimalne napore kako bi obezbeđile opšte
poštovanje olimpijskog principa o neđiskriminaciji kao i odredaba ove konvencije.
 23. MEĐUNARODNA KONVENCIJA PROTIV APARTHEIDA U SPORTU (1985)

2. U tom cilju, države članice treba da zabrane ulazak u svoju zemlju

članovima onih timova i individualnim sportistima, koji učestvuju ili su
učestvovali u sportskim takmičenjima u Južnoj Africi i treba da zabrane ulazak u
svoju zemlju predstavnicima sportskih organa, članovima timova ili
individualnim sportistima koji na svoju inicijativu pozovu sportske organe,
timove i sportiste koji zvanično predstavljaju, zemlju koja sprovodi aparthejd ili
učestvuju pod njenom zastavom. Države članice mogu takođe zabraniti ulazak
predstavnicima sportskih organa, članovima timova ili individualnim sportistima
koji održavaju sportske kontakte sa sportskim organi* ma, timovima ili
sportistima koji predstavljaju zemlju koja sprovodi aparthejd ili učestvuju pod
njenom zastavom. Zabranom ulaska u zemlju ne treba da se krše pravila
odgovarajućih sportskih federacija koje podržavaju eliminisanje aparthejd a u
sportu i ona se odnosi isključivo na učešće u sportskim aktivnostima.
3. Države članice treba da nalože svojim nacionalnim predstavnicima u me-
đunarodnim sportskim federacijama da preduzmu sve raspoložive i praktične korake
u cilju sprečavanja učešća sportskih organa, timova i sportista o čemu je ■. bilo reči
u odeljku 2. u međunarodnim sportskim takmičenjima i treba da, preko svojih
predstavnika u međunarodnim sportskim organizacijama, preduzmu sve moguće
mere s tim u vezi:
a) kako bi obezbedile da se Južna Afrika isključi iz svih federacija čiji je
član i kako bi osujetile njen povratak u bilo koju federaciju iz koje je iskl jučena;
b) u slučaju nacionalnih federacija koje i pored toga održavaju sportske
razmene sa zemljom koja sprovodi aparthejd, da primene sankcije protiv takvih
nacionalnih federacija, uključujući, gde je to potrebno, i isključenje iz
odgovarajuće sportske organizacije i isključenje njihovih predstavnika iz
međunarodnih sportskih takmičenja.
4. U slučajevima otvorenog kršenja odredaba ove konvencije države članice
treba da preduzmu odgovarajuću akciju koju nalaze za shodno, uključujući, ako je
potrebno, i korake u cilju isključenja odgovornih nacionalnih upravnih organa,
nacionalnih sportskih federacija ili sportista iz odgovarajućih zemalja iz me-
đunarodnih sportskih takmičenja.
5. Odredbe ovog člana koje se posebno odnose na Južnu Afriku prestaće da
Član 11.
1. Formiraće se komisija za borbu protiv aparthejda u sportu (dalje u tekstu
„Komisija”), koja će se sastojati od 15 članova visokih moralnih kvaliteta, privr-
ženih borbi protiv aparthejda, pri čemu će se posebno obratiti pažnja da se \
obezbedi učešće lica koja imaju iskustva u administraciji u sportu, koja će drža- ; ve
birati iz redova svojih državljana, vodeći računa o ravnomernoj geografskoj r
zastupljenosti i zastupljenosti osnovnih pravnih sistema.
2. Članovi Komisije birače se tajnim glasanjem sa spiska lica koja su kandi-
dovale države članice. Svaka država članica može kandidovati jedno lice iz redo-
va svojih državljana.
3. Prvi izbor će se održati šest meseci nakon stupanja ove konvencije na
snagu. Najmanje tri meseca pre datuma svakog izbora, generalni sekretar Uje-
dinjenih nacija treba da uputi pismo državama članicama pozivajući ih da u ro-

- 232 -
 23, MEĐUNARODNA KONVENCIJA PROTIV APARTHEJDA U SPORTU (1985)

llfu~ ~
ku od dva meseca podnesu ime svog kandidata. Generalni sekretar će sačiniti
abecedni spisak svih naimenovanih kandidata, uz naznaku imena države koja ih
kandiduje i podneće taj spisak državama članicama.
4. Izbor članova Komisije obaviće se na sastanku država članica, koji će
organi- zovati Generalni sekretar u sedištu Ujedinjenih nacija. Na tom sastanku,
na kojem će prisustvo dve trećine država članica predstavljati kvorum, lica
izabrana za članove Komisije će biti oni kandidati koji dobiju najveći broj glasova
i apsolutnu većinu glasova predstavnika država članica koji budu prisutni i koji
imaju pravo glasa.
; 5. Članovi Komisije se biraju na period od četiri godine. Međutim, mandat
devet članova izabranih na prvim izborima isteći će nakon dve godine; odmah na-
konprvih izbora, predsedavajući Komisije će žrebom izabrati ovih devet članova.
6. Radi popunjavanja praznih mesta, država članica čiji je državljanin prestao
da bude član Komisije, imenovaće iz redova svojih državljana drugo lice čije
imenovanje treba da odobri i Komisija,
7. Države članice snose troškove članova Komisije za vreme obavljanja nji-
hovih dužnosti u okviru Komisije.
Član 12.
X Države članice se obavezuju da podnose Generalnom sekretaru Ujedinjenih
nacija izveštaj, koji će razmotriti Komisija, o zakonskim, sudskim, admi-
nistrativnim ili drugim merama koje su usvojile u cilju primene odredaba ove
konvencije, u roku od godinu dana nakon njenog stupanja na snagu, a kasnije
svake dve godine. Komisija može od država članica tražiti dodatne informacije.
2. Komisija će svake godine, preko Generalnog sekretara, podnositi Gene-
ralnoj skupštini Ujedinjenih nacija izveštaj o svojim aktivnostima a može davati
sugestije i opšte preporuke na osnovu razmotrenih izveštaj a i informacija prim-
ljenih od država članica. Takve sugestije i predloži dostavljaju se Generalnom
sekretaru, zajedno sa komentarima, ukoliko ih ima, odnosnih država članica.
3. Komisija treba posebno da ispita sprovođenje odredaba člana 10. ove
konvencije i da da preporuke o akciji koju treba pređuzeti.
4. Generalni sekretar se na zahtev većine država članica sazvati sastanak dr-
žava članica u cilju razmatranja dalje akcije koju treba pređuzeti u vezi sa spro-
vodenjem odredaba člana 10. ove konvencije. U slučajevima otvorenog kršenja
odredaba ove konvencije, Generalni sekretar će na zahtev Komisije sazvati sa-
stanak država članica.
Član 13.
1. Svaka država članica može u svako doba izjaviti da Komisiju smatra me-
rodavnom za primanje i razmatranje žalbi u vezi s kršenjem odredaba ove kon-
vencije, koje podnesu države članice koje su takođe dale takvu izjavu.
2. Države članice protiv kojih je uložena žalba, u skladu sa tačkom 1. ovog
člana imaće pravo da pošalju predstavnika i da učestvuju u radu Komisije,
Član 14.
1. Komisija će se sastajati najmanje jednom godišnje.
2. Komisija će usvojiti svoj poslovnik.

— 233
 23. MEĐUNARODNA KONVENCIJA PROTIV APARTHEJDA U SPORTU (1985)

3. Sekretarijat Komisije obezbediće Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, ■

4. Sastanci Komisije će se obično održavati u sedištu Ujedinjenih nacija.
5. Generalni sekretar će organizovati prvi sastanak Komisije.
Član 15.
Ova Konvencija biće deponovana kod Generalnog sekretara Ujedinjenih
nacija.
Član 16.
1. Ova Konvencija će biti otvorena za potpisivanje svim državama, do stu-
panja na snagu, u sedištu Ujedinjenih nacija.
2. Ova Konvencija država potpisnica podleže ratifikaciji, prihvatanju ili
odobrenju država potpisnica.
Član 17.
Ova Konvencija biće otvorena za pristup svim državama.
Član 18.
1. Ova Konvencija stupa na snagu tridesetog dana nakon deponovanja dva-
desetsedmog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju
ovoj konvenciji, kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
2. Za svaku državu koja ratifikuje, prihvati, odobri ili pristupi ovoj konvenciji
nakon njenog stupanja na snagu, Konvencija stupa na snagu tridesetog dana nakon
deponovanja odgovarajućeg instrumenta.
Član 19.
Svaki spor među državama članicama koji nastane usled različitog tumačenja,
primene ili sprovođenja ove konvencije, a koji se ne resi pregovorima, biće upućen
pred Međunarodni sud pravde, na zahtev i uz uzajamni pristanak država članica u
sporu osim u slučajevima kada članice u sporu ne postignu sporazum na drugi
način.
Član 20.
1. Svaka država članica može predložiti izmenu ili dopunu ili reviziju ove
konvencije i dostaviti svoj predlog depozitaru. Generalni sekretar će u tom slučaju
obavestiti države članice o predloženoj izmeni ili dopuni ili reviziji, sa zah- tevom
da ga obaveste o tome da li su saglasne sa organizovanjem konferencije država
članica radi razmatranja i glasanja o predlogu. U slučaju da se najmanje jedna
trećina država članica izjasni za sazivanje takve konferencije, Generalni sekretar će
sazvati konferenciju pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Svaka izmena ili
dopuna ili revizija koja bude usvojena većinom glasova prisutnih država članica
koje imaju pravo glasa, biće pođneta Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija na
odobrenje.
2. Izmene ili dopune ili revizija stupaju na snagu kada ih odobri Generalna
skupština i kada ih prihvate dve trećine država članica, u skladu sa svojim odno-
snim ustavnim postupcima.

234-
-
 23. MEĐUNARODNA KONVENCIJA PROTIV APARTHEIDA U SPORTU (1985)

3. Kada izmene ili dopune ili revizija stupe na snagu, postaju obavezujuče za
dr- "ave koje su ih prihvatile, dok ce druge države članice biti u obavezi da
poštuju od~ eđbe ove konvencije i svaku raniju izmenu ili dopunu ili reviziju koju
su prihvatile.
Član 21.
Država članica se može povuci iz ove konvencije putem pismenog obave- enja
depozitaru. Takvo povlačenje stupa na snagu godinu dana nakon prijema
ptifikacije od strane depozitara.
Član 22.
Ova Konvencija je sačinjena na arapskom, kineskom, engleskom, francu- ..om,
ruskom i španskom jeziku, pri čemu su svi tekstovi jednako merodavni.

23. MEĐUNARODNA KONVENCIJA PROTIV APARTHEIDA

jfiši U SPORTU
(10. decembar 1985)
Države članice - stanje na dan 1. jula 1999. godine

.. Alžir 27. okt. 1988. Haiti 16. maj 1986.

Angola 9. avg. 1990. Hrvatska 12. okt. 1992.
Antigva i Barbuđa 9. sep. 1987. Indija 12. sep. 1990.
Bahami 13. nov. 1986. Indonezija 22. jul 1993.
Barbados 2. okt. 1986. Irak 30. jan. 1989.
Belorusija 1. jul 1987. Iran 12. jan. 1988. Jamajka
Benin 16. maj 1986. 2. okt. 1986. Jemen 16. maj
; Bolivija 27. apr. 1988. 1986. Jordan 26. avg. 1987.
Bosna i Hercegovina 1. sep. 1993. Jugoslavija 22. dec. 1989.
. Bugarska 18. avg. 1987. Kamerun 21. mart 1988.
Burkina Faso 29. jun 1988. Katar 19. jan. 1988. Kenija
Burundi 16. maj 1986. 16. maj 1986.
Centralnoafrička Republika 16. maj Kina 21. okt. 1987.
1986. Kipar 9. jul 1987.
Češka 22. feb. 1993. Kolumbija 31. jul 1986.
Egipat 2. apr. 1991. Kongo 16. maj 1986.
Ekvador 12. jun 1991. Kuba 11. dec. 1990. Kuvajt
Ekvatorijalna Gvineja 21. mart 1987. 28. avg. 1998. Letonija 14.
Estonija 21. okt. 1991. apr. 1992. Libanon 7. nov.
Etiopija 22. jul 1987. 1986. Liberija 2. maj 1986.
Filipini 27. jul 1987. Libija 29. jun 1988.
Gabon 16. maj 1986. Madagaskar 16. maj 1986.
Gana 24. mart 1988. Mađarska 25. jun 1986.
Gvajana 1. okt. 1986. Matdivi 3. okt. 1986.
Gvineja 10. okt.
1989. Gvineja Bisao
16. maj 1986.
235-
 23. MEĐUNARODNA KONVENCIJA PROTIV APAKTHEJDA U SPORTU (1985)

Malezija 16. maj 1986. Siera Leone 16. maj 1986.

Mali 7. feb. 1989. Sirija 28. nov. 1988.
Maroko 16. maj 1986. Somalija 4. jun 1986.
Mauricijus 26. jun 1990. St. Kits i Nevis 5. dec. 1988.
Mauritanija 13. dec. 1988. St. Lucija 29. maj 1987.
Meksiko 18. jun 1987. Sudan 23. feb. 1990.
Mongolija 16. dec. 1987. Tanzanija 13. jan. 1989.
Nepal 1. mar. 1989. Togo 23. apr. 1987.
Niger 2. sep. 1986. Trinidad i Tobago 11. okt. 1990; š
Nigerija 20. maj 1987, Tunis 25. sep. 1989.
Nikaragva 16. maj 1986, Uganda 29. avg. 1986. '
Panama 16. maj 1986. Ukrajina 19. jun 1987.
Peru 7. jul 1988. Urugvaj 26. jan. 1988.
Poljska 4. mart 1988. Venecuela 3. okt. 1989.
Ruanda 16. maj 1986. Zambija 8. mart 1988. Zelenortska
Rusija 11. jun 1987. ostrva 16. maj 1986. Zimbabve 14.
Senegal 15. okt. 1986. jul 1987.
 24. KONVENCIJA
B:ELIMINISANJU SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE ŽENA*
(Njujork, 18. decembar 1979. godine)
. Države članice ove konvencije,
£Konstatujući da Povelja Ujedinjenih nacija ponovo proglašava veru u ovna
prava čoveka, dostojanstvo i vrednost čovekove ličnosti i u ravnoprav-
muškaraca i žena,
ivKonstatujuđ da Opšta deklaracija o pravima čoveka potvrđuje načelo ne-
opJStivosti diskriminacije i proglašava da su svi ljudi rođeni slobodni i jednaki
dostojanstvu i pravima, i da svakom pripadaju sva prava i slobode koje su ta- o
navedene, bez ikakvih razlika, uključujući i razliku u pogledu pola, Konstatujuči
da države potpisnice Međunarodnog pakta o pravima čoveka aju obavezu da
obezbede ravnopravnost muškaraca i žena u pogledu svih conomskih,
društvenih, kulturnih, građanskih i političkih prava,
Imajući u vidu međunarodne konvencije zaključene pod pokroviteljstvom
Ujedinjenih nacija i specijalizovanih agencija koje se odnose na ravnopravnost
uškaraca i žena,
Imajući, takođe, u vidu rezolucije, deklaracije i preporuke koje su usvojile
Ujedinjene nacije i specijalizovane agencije koje se odnose na ravnopravnost
muškaraca i žena,
Zabrinute, međutim, zbog činjenice da i pored svih ovih instrumenata i dalje
postoji široka diskriminacija žena,
Podsećajući da se diskriminacijom žena krše načela ravnopravnosti i pošto-
vanja ljudskog dostojanstva, da to predstavlja prepreku ravnopravnom učešću žena u
političkom, društvenom, ekonomskom i kulturnom životu njihovih zemalja, sputava
dalji napredak društva i porodice i otežava potpun razvoj sposobnosti žena da
učestvuju u službi svojih zemalja i čovečanstva,
Zabrinute zbog činjenice da su, u uslovima siromaštva, ženama najmanje
dostupni hrana, zdravstvena zaštita, obrazovanje, obuka i zapošljavane i zado-
voljenje drugih potreba,

* Ova Konvencija usvojena je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 18. decembra 1979, a stupila
je na snagu 3. septembra 1981. godine. Prema stanju s početka 2000. godine ratifikova- lo je,
odnosno prihvatilo 165 država - videti tabelu država članica iza ove konvencije. Jugoslavija je
usvojila Zakon o ratifikaciji ove konvencije 1. oktobra 1981. godine („Službeni list SFRJ” -
Međunarodni ugovori, broj 11/1981), a instrument o ratifikaciji je deponovala 26. februara 1982.
godine. Uz Konvenciju doneti su Amandmani od 22. maja 1995. godine i Opcioni protokol od 6.
oktobra 1999. godine
Naslov originala: Convention on the Elimination of Ali Forms of Discrimination against Women
 24. KONVENCIJA O ELIMI NIŠAN JU SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE ŽENA (1979)

Uverene da će uspostavljanje novog međunarodnog ekonomskog poret

zasnovanog na ravnopravnosti i pravičnosti, znatno doprineti ostvarenju ravno
pravnosti muškaraca i žena,
Naglašavajući da je likvidacija aparthejđa, svih oblika rasizma, rasne diskril.
minacije, kolonijalizma, neokolonijalizma, agresije, strane okupacije, dominaciji
je i mešanja u unutrašnje stvari drugih država od bitne važnosti za potpuno!:
ostvarenje prava muškaraca i žena,
Potvrđujući da će jačanje međunarodnog mira i bezbednosti, popuštanje
međunarodne zategnutosti, međusobna saradnja svih država, bez obzira na nji-
hov društveni i ekonomski sistem, opšte i potpuno razoružanje, posebno nukle-
arno razoružanje pod strogom i efikasnom međunarodnom kontrolom, afirma-
cija principa pravičnosti, ravnopravnosti i uzajamne koristi u odnosima među
zemljama, ostvarenje prava naroda pod stranom i kolonijalnom dominacijom i
stranom okupacijom na samoopređeljenje i nezavisnost, kao i poštovanje nacio-
nalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, doprineti društvenom napretku k
razvoju, a time i ostvarenju potpune ravnopravnosti muškaraca i žena,
Uverene da potpun i svestran razvoj zemalja, blagostanje sveta i stvar mira§
zahtevaju najveće učešće žena, ravnopravno s muškarcima, u svim sferama života.§g
Imajući u vidu veliki doprinos žena blagostanju porodice i razvoju društvajč
što do sada nije u potpunosti priznato, društveni značaj materinstva i ulogu oba
roditelja u porodici i podizanju dece, i svesne da uloga žene u rađanju ne treba
da bude osnov za diskriminaciju, već da podizanje dece treba smatrati zajednič-
kom odgovornošću muškaraca i žena i društva u celini, ■
Svesne da je potrebno izmeniti tradicionalnu ulogu muškarca, kao i ulogu žene u
društvu kako bi se ostvarila potpuna ravnopravnost muškaraca i žena, Rešene da
primene principe sadržane u Deklaraciji o eliminisanju diskriminacije žena, kao i da u
tu svrhu usvoje mere potrebne za otklanjanje te diskriminacije u svim njenim
vidovima i manifestacijama,
Saglasile su se o sleđećem:

DEO I
Član 1.
Za svrhe ove konvencije, izraz „diskriminacija žena” označava svaku razliku,
isključenje ili ograničenje u pogledu pola, što ima za posleđicu ili cilj da ugrozi ili
onemogući priznanje, ostvarenje ili vršenje od strane žena, ljudskih prava i
osnovnih sloboda na političkom, ekonomskom, društvenom, kulturnom,
građanskom ili drugom polju; bez obzira na njihovo bračno stanje, na osnovu
ravnopravnosti muškaraca i žena.
Član 2.
Države članice osuđuju diskriminaciju žena u svim vidovima, saglasne su da
sprovode svim odgovarajućim sredstvima koja im stoje na raspolaganju i bez od-
laganja, politiku otklanjanja diskriminacije žena i radi toga se obavezuju:
(a) da unesu princip ravnopravnosti muškaraca i žena u svoje nacionalne
ustave ili odgovarajuće zakone, ako to već nisu učinile, kao i da obezbede, za-
konskim ili drugim odgovarajućim merama, praktičnu primenu tog principa;

- 238 ~
 24. KONVENCIJA O ELIMI NIŠAN JU SVIH OBUKA DISKRIMINACIJE ŽENA (1979)

(b) da usvoje odgovarajuće zakonske i druge mere, uključujući i sankcije

da je potrebno, kojima se zabranjuju svi vidovi diskriminacije žena;
(c) da uvedu pravnu zaštitu prava žena na ravnopravnoj osnovi s muškarci-
ma i da preko nadležnih nacionalnih sudova i drugih javnih institucija obezbede
efikasnu zaštitu žena od svakog postupka kojim se vrši diskriminacija;
|r:; (d) da se uzdrže od svakog postupka ili prakse diskriminacije žena i da
fbbezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu s ovom obavezom;
(e) da preduzmu sve potrebne mere za otklanjanje diskriminacije žena od
Istrane bilo kog lica, organizacije ili preduzeća;
(f) da preduzmu sve podesne mere, uključujući i zakonodavne, radi izmene
iii ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskri-
minaciju žena;
(g) da stave van snage sve unutrašnje kaznene odredbe kojima se vrši dis-
kriminacija žena.
1... Član 3.
K Države članice preduzimaju u svim oblastima, posebno političkoj, društvenoj,
ekonomskoj i kulturnoj, sve prikladne mere, uključujući zakonodavne, da bi
obezbedile potpun razvoj i napredak žena, kako bi im se garantovalo ostvarivanje i
uživanje prava čoveka i osnovnih sloboda, ravnopravno s muškarcima.

Član 4.
1. Usvajanje posebnih privremenih mera od strane država članica, čiji je cilj da
se ubrza ostvarenje ravnopravnosti muškaraca i žena de facto, ne smatra se
diskriminacijom kako je definisana u ovoj konvenciji, ali ne srne ni na koji način
imati za posledicu nejednaka ili različita merila; a ove mere će prestati da važe kada
se ostvari cilj da se svima pruže jednake mogućnosti i tretman.
2. Usvajanje posebnih mera od strane država članica, uključujući i mere
sadržane u ovoj konvenciji čiji je cilj zaštita materinstva, ne smatra se diskri-
minacijom.

Član 5.
Države članice preduzimaju sve podesne mere:
(a) radi izmene društvenih i kulturnih običaja u pogledu ponašanja muškaraca i
žena da bi se otklonile predrasude, kao i uobičajena i svaka druga praksa zasnovana
na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj
ulozi muškaraca, odnosno žena;
(b) da porodično vaspitanje obuhvata i pravilno shvatanje materinstva kao
društvene funkcije i priznanje zajedničke odgovornosti muškaraca i žena u podi-
zanju i razvoju dece, pođrazumevajući da se u svim slučajevima mora, pre svega,
voditi računa o interesima deteta.

Član 6.
Države članice preduzimaju sve podesne mere, uključujući i zakonodavne, radi
suzbijanja svih oblika trgovine ženama, kao i iskorišćavanja prostitucije žena.

-239-
 24. KONVENCIJA O ELiMINtSANJU SViH OBLIKA DISKRIMINACIJE ŽENA (1979)

Deo II
Član 7.
Države članice preduzimaju sve podesne mere za otklanjanje diskriminacije 1
žena u političkom i javnom životu zemlje, a posebno su dužne da obezbcđe, pod
jednakim uslovima kao i muškarcima, pravo žena da:
(a) glasaju na svim izborima i javnim referendumima i da budu birane u sva
tela koja se biraju putem javnih izbora;
(b) učestvuju u kreiranju i sprovođenju vladine politike i da zauzimaju ru-
kovodeće položaje i obavljaju sve javne funkcije na svim nivoima vlasti; ^
(c) učestvuju u radu nevladinih organizacija i udruženja koja se bave javnim
i političkim životom u zemlji.
Član 8.
Države članice preduzimaju sve podesne mere da bi obezbedile ženama
mogućnost da pod jednakim uslovima s muškarcima, bez diskriminacije, pred^
stavljaju svoje vlade na međunarodnom nivou, kao i da učestvuju u radu među^
narodnih organizacija.
Član 9. '\
1. Države članice priznaju ženama jednaka prava kao i muškarcima da stekj
nu, promene ili zadrže svoje državljanstvo. One se posebno staraju da sklapanje?
braka sa stranim državljaninom ili promena državljanstva muža za vreme trajan-; ja
braka nema automatski za posleđicu promenu državljanstva žene, niti da ona
postane lice bez državljanstva, odnosno da bude prisiljena da uzme državljana Stvo
muža. -
■ ;;v
2. Države članice obezbeđuju ženama jednaka prava kao i muškarcima, u!
pogledu državljanstva dece. i.
Deo III Član 10.

Države članice preduzimaju sve podesne mere radi otklanjanja diskriminacije

žena da bi im obezbedile jednaka prava kao i muškarcima u pogledu obrazovanja, a
posebno da bi na osnovi ravnopravnosti muškaraca i žena obezbedile:
(a) jednake uslove u pogledu karijere i profesionalnog usmeravanja, u po-
gledu mogućnosti za učenje i sticanje diploma u obrazovnim ustanovama svib
kategorija, kako u seoskim tako i u gradskim sredinama; ova ravnopravnost se?
obezbeđuje u pogledu predškolskog, opšteg, tehničkog i stručnog obrazovanja, kao
i višeg tehničkog obrazovanja i svih vrsta profesionalnog usmeravanja;
(b) dostupnost jednakih nastavnih programa, jednakih ispita i nastavnog
osoblja koje ima kvalifikacije istog nivoa, kao i školskih prostorija i opreme istog
kvaliteta;
(c) otklanjanje tradicionalnog shvatanja o ulogama muškaraca i žena na svim
stepenima i u svim oblicima obrazovanja pođsticanjem stvaranja mešovitih odel-
jenja i drugih vrsta obrazovanja koji mogu đoprineti postizanju tog cilja, posebno
revizijom udžbenika i školskih programa i prilagođavanjem nastavnih metoda;
 24. KONVENCIJA O ELIMINiSANJU SVIH OBUKA DISKRIMINACIJE ŽENA (1979)

,(ij) jednake mogućnosti korišćenja stipendija i drugih vrsta bespovratne po-

za studije;
(e) jednake mogućnosti pristupa programima permanentnog obrazovanja,
5
-uključujući programe za obrazovanje odraslih i funkcionalne programe za opi-
. stiienjavanje, posebno one čiji je cilj da se u što je moguće kraćem vremenu
smanji jaz u stepenu obrazovanja između muškaraca i žena;
| (f) smanjenje stope napuštanja škole od strane ženske omladine i organiza- ' čija
programa za devojke i žene koje su prerano napustile školu;
(g) jednake mogućnosti aktivnog bavljenja sportom i fizičkog vaspitanja; Ife' ■
(h) dostupnosti posebnih informacija iz oblasti obrazovanja radi pružanja pomoći u
obezbeđenju zdravlja i blagostanja porodice, uključujući informacije i . savete o
planiranju porodice.
.... Član 11.
1. Države članice pređuzimaju sve podesne mere radi eliminisanja diskrimi-
nacije žena u oblasti zapošljavanja kako bi se na osnovi ravnopravnosti muškaraca i
žena obezbedila jednaka prava, a posebno:
(a) pravo na rad kao neotuđivo pravo svih ljudi;
(b)pravo na jednake mogućnosti zapošljavanja, uključujući i primenu jednakih
kriterij uma pri izboru kandidata za radno mesto;
; (c) pravo na slobodan izbor profesije i zaposlenja, pravo na unapređenje,
sigurnost zaposlenja i sva prava i uslove koji proističu iz rada, kao i pravo na stručno
osposobljavanje i prekvalifikaciju, uključujući učenje u privredi, više stručno
osposobljavanje i povremeno dodatno osposobljavanje;
(đ) pravo na jednaku nagradu uključujući beneficije, kao i na jednak tretman za
jednak rad i jednak tretman pri ocenjivanju kvaliteta rada;
(e)pravo na socijalnu zaštitu, posebno u slučaju odlaska u penziju, nezapo-
slenosti, bolesti, invalidnosti, starosti i druge nesposobnosti za rad, kao i pravo
naplaćeno odsustvo;
(f) pravo na zdravstvenu zaštitu i zaštitu na radu, uključujući i zaštitu bioloških
i reproduktivnih funkcija žena.
2. Radi sprečavanja diskriminacije žena zbog stupanja u brak ili materinstva i
obezbeđivanja njihovog stvarnog prava na rad, države članice pređuzimaju od-
govarajuće mere radi:
(a) zabrane, pod pretnjom preduzimanja sankcija, davanja otkaza zbog trudnoće
ili porodiljskog odsustva i diskriminacije prilikom otpuštanja s posla zbog bračnog
stanja;
(b) uvođenja plaćenog porodiljskog odsustva ili sličnih socijalnih beneficija,
bez gubljenja prava na ranije radno mesto, primanja po osnovu staža i socijalna
primanja;
(c) podsticanja obezbeđenja potrebnih pomoćnih društvenih službi kako bi se
roditeljima omogućilo da usklade porodične obaveze s obavezama na radnom mestu
i učešćem u društvenom životu, posebno pođsticanjem osnivanja i razvoja mreže
ustanova za brigu o deci;
(d) obezbeđenja posebne zaštite žena za vreme trudnoće na onim radnim
mestima za koja je dokazano da su štetna za trudnice.

16* Ljudske slobode i prava - tom i 241-

 24. KONVENCIJA O BLIMINISANJU SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE ŽENA (1979)

3. Mere zakonske zaštite koje se odnose na pitanja obuhvaćena u ovom't nu

preispituju se periodično, u svetlu naučnih i tehnoloških saznanja, i pre' potrebi
revidiraju, ukidaju ili produžuju.
Član 12.
1. Države članice preduzimaju odgovarajuće mere radi eliminisanja diskri-
minacijeta žena uiioblasti zdravstvene zaštite kaoIbi, na
n’Klnc'-f'i Ki osnovi
TOA ravnopravnosti
no ortiAtn ,
že* ii*
r <itmAr\rnim/>r-ti

na i muškaraca, obezbedile dostupnost zdravstvenih usluga, uključujući one ko- V\_je

se odnose na planiranje porodice.
2. Bez obzira na odredbe stava 1. ovog člana, države članice obezbeduju od-
govarajuće zdravstvene usluge ženama za vreme trudnoće, porođaja i u periodu
posle rođenja đeteta, obezbeđivanjem besplatnih usluga, kada je to potrebno, kao i
odgovarajuće ishrane za vreme trudnoće i dojenja.
Član 13.
Države članice preduzimaju sve odgovarajuće mere radi eliminisanja disl
minacije žena u drugim oblastima privrednog i društvenog života kako bi im se, na
osnovu ravnopravnosti žena i muškaraca, obezbedila jednaka prava, a posebno:
(a) pravo na porodična davanja;
(b) pravo na bankarske zajmove, hipotekame i druge vrste finansijskih kredita|
(c) pravo na učešće u rekreativnim aktivnostima, sportu i svim oblicima' turnog
života.
Član 14. iiS!
1. Države članice uzeće u obzir posebne probleme s kojima se suočava žena
na selu, kao i značajnu ulogu koju ona ima u ekonomskom opstanku svoje porodice,
uključujući njen rad u sektorima privrede u kojima se ne ostvaruje dohodak i
preduzeće sve odgovarajuće mere kako bi obezbedile da se odredbe ove konvencije
primenjuju na žene na selu.
2. Države članice će preduzeti sve odgovarajuće mere radi eliminisanja dis-
kriminacije žena u seoskim područjima kako bi obezbedile da one, na osnovi
ravnopravnosti muškaraca i žena, učestvuju u razvoju sela i da od toga imaju koristi
posebno da bi obezbedile njihovo pravo na:
(a) učešće u izradi i sprovođenju planova razvoja na svim nivoima;
(b) pristup odgovarajućoj zdravstvenoj zaštiti, uključujući informacije, save- te i
usluge u vezi s planiranjem porodice;
(c) direktno korišćenje programa socijalne zaštite;
(d) sticanje svih vrsta obuke i obrazovanja, formalnog i neformalnog, uklju-
čujući opismenjavanje, kao i pristup svim uslugama u okviru mesne zajednice, kao i
savetodavnim uslugama, inter alia, radi proširenja njihovih opštih tehničkih znanja;
(e) organizovanje grupa za samopomoć i zadruga kako bi ostvarile jednak
pristup privrednim delatnostima putem zapošljavanja ili obavljanja samostalne
delatnosti;
(f) učešće u svim aktivnostima mesne zajednice;

242
 24, KONVENCIJA 0 EUMIN'ISANJU SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE ŽENA (1979)

' (g) dostupnost poljoprivrednih kredita i zajmova, olakšica za prodaju proiz- \

odgovarajuće tehnologije i jednakog tretmana u zemljišnoj i agrarnoj re- aii,
kao i programa za ponovno naseljavanje;
(h) adekvatne životne uslove, posebno u pogledu stanovanja, higijenskih ova,
električne energije i snabdevanja vodom, saobraćaja i veza.

Deo IV
Član 15.
1. Države članice priznaju ženama jednaka prava pred zakonom kao i mu-
carcima.
^m-2. Države članice priznaju ženama jednaku pravnu sposobnost u građanskim
stvarima kao i muškarcima i daju im jednake mogućnosti da se njome koriste* One

■
posebno daju ženama jednaka prava na zaključenje ugovora i uprav-
nje imovinom i tretiraju ih ravnopravno u svim fazama postupka pred sudom.
:
t 3. Države članice su saglasne da se svi napori i svi drugi privatni instrumenti
ihilo koje vrste Čije pravno dejstvo ima za cilj da ograniči pravnu sposobnost žena
smatraju ništavim i nevažećim.
'/r 4. Države članice priznaju ženama i muškarcima jednaka prava u pogledu
zakona o kretanju lica i slobode izbora mesta boravka i prebivališta.
//•" Član 16/
1. Države članice pređuzimaju sve odgovarajuće mere radi otklanjanja dis-
kriminacije žena u svim pitanjima koja se odnose na brak i porodične odnose, a
posebno obezbeđuju, na osnovi ravnopravnosti muškaraca i žena:
; (a) jednako pravo na sklapanje braka;
/ (b) jednako pravo na slobodan izbor bračnog druga i sklapanje braka samo
po slobodnoj volji i uz potpunu saglasnost;
(c) jednaka prava i odgovornosti u braku i prilikom razvoda;
(đ) jednaka roditeljska prava i obaveze u odnosu na decu, bez obzira na bračni
status. U svim ovim slučajevima interesi dece moraju biti na prvom mestu;
(e) jednaka prava da slobodno i odgovorno odlučuju o planiranju porodice, kao
i da imaju pristup informacijama, obrazovanju i sredstvima koja će im omogućiti da
se koriste ovim pravima;
(f) jednaka prava i odgovornosti u pregledu starateljstva, tutorstva, upravljanja
imovinom i usvajanja dece, ili sličnih institucija ako postoje u nacionalnom
zakonodavstvu. U svim slučajevima interesi dece moraju biti na prvom mestu;
(g) jednaka lična prava muža i žene, uključujući pravo na izbor porodičnog
imena, profesije i zanimanja;
(h) jednaka prava oba bračna druga u pogledu vlasništva nad imovinom,
odnosno sticanja, upravljanja, uživanja i otuđivanja imovine, bez obzira na to da li
se ovo obavlja besplatno ili za znatnu materijalnu nagradu.
2. Veridba i stupanje deteta u brak ne može imati nikakvih pravnih posledi- ca
a preduzeće se sve potrebne mere, uključujući zakonodavne, radi utvrđivanja
minimalnih godina života za sklapanje braka, kao i uvođenje obaveze da se brak
sklopi u zvaničnom matičnom uredu.
-243-
 24. KONVENCIJA O EUMIN1SANJU SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE ŽENA (1979)

Član 17.
1. Radi praćenja napretka ostvarenog u primeni ove konvencije, obražčti;
će se Komitet za eliminisanje diskriminacije žena (u daljem tekstu Komitet),
ji će prilikom stupanja Konvencije na snagu imati 18, a posle ratifikacije ilipjr|l
stupanja, 35. države članice, 23 stručnjaka visokih moralnih kvaliteta i stručnoj
za oblast na koju se odnosi ova Konvencija. Države članice među svojim držav-
ljanima biraju stručnjake koji će u radu Komiteta učestvovati u ličnom svojstvu.
Pri izboru članova Komiteta vodiče se računa o ravnomernoj geografskoj zastu-
pljenosti, kao i o tome da budu izabrani stručnjaci koji predstavljaju razne civili^
zacije i glavne pravne sisteme.
2. Članovi Komiteta biraju se tajnim glasanjem na osnovu spiska kandidat
koje su imenovale države članice. Svaka država članica može imenovati jednog
svog državljanina. ..rfV $
3. Prvi izbori će se održati šest meseci od dana stupanja ove konvencije ina?,
snagu. Najmanje tri meseca pre datuma svakih izbora Generalni sekretar Uje
dinjenih nacija uputiće poziv državama članicama da podnesu predloge u rol
od dva meseca. Generalni sekretar će pripremiti spisak svih na taj način imeno*
vanih lica, po azbučnom redu, s nazivima država članica koje su ih imenovale, i 5
dostaviti ga državama članicama. ,
.4. Izbori za članove Komiteta održaće se na sastanku država članica koji. će;
sazvati Generalni sekretar Ujedinjenih nacija i koji će se održati u sedištu UjejjJ
dinjenih nacija. Na tom sastanku, na kome kvorum sačinjavaju đve trećine članijjj
ca, biće izabrani oni kandidati koji dobiju najveći broj glasova i apsolutnu većinu; J
glasova prisutnih predstavnika država članica koji glasaju. • 'Cft
5. Članovi Komiteta se biraju na četiri godine. Međutim, mandat devetorice
članova koji budu izabrani ma prvom glasanju ističe posle dve godine, odmah
posle prvih izbora predsednik Komiteta će žrebom izabrati imena ove devetori-
ce članova. vSJBI
6. Izbori za pet dodatnih članova Komiteta održaće se u skladu s odredba-x
ma st. 2, 3. i 4. ovog člana, posle saopštenja o tridesetpetoj ratifikaciji ili pristup
panju Konvenciji. Mandat dvojice dodatnih članova Komiteta koji budu izabrar:.;;
ni tom prilikom ističe posle dve godine. Ova dva člana bira predsednik Komite-' >
ta žrebom.
7. Za popunjavanje eventualnih praznih mesta, država članica čijem je,
predstavniku prestala funkcija u svojstvu člana Komiteta imenuje drugo lice iz.
:
redova svojih državljana pod rezervom odobrenja Komiteta. š
8. Članovi Komiteta će, uz saglasnost Generalne skupštine, primati nagrade ,
iz sredstava Ujedinjenih nacija, pod uslovima koje odredi Generalna skupština
imajući u vidu značaj zadataka koje obavlja Komitet.
9. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija obezbeđuje potrebno osoblje i
uslove za efikasno vršenje funkcija Komiteta u okviru ove konvencije.
Član 18. •
Države članice se obavezuju da Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija
podnesu, radi razmatranja u Komitetu, izveštaj o zakonodavnim, sudskim,

- 244 -
 24. KONVENCIJA 0 EUMINiSANJU SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE ŽENA (1979)

upravnim ili drugim merama koje su usvojile radi primene odredaba Konvencije,
kao i napretku ostvarenom u tom periodu:
(a) u roku od godinu dana posle stupanja Konvencije na snagu u odnosnoj
državi;
' (b) najmanje svake četvrte godine posle toga i uvek kad to Komitet zatraži.
2. U izvestajima se mogu navesti faktori i teškoće koji utiču na to do koje mere
se izvršavaju obaveze koje proističu iz ove konvencije.
Član 19.
1. Komitet usvaja poslovnik o radu.
•2. Komitet bira svoje funkcionere za period od dve godine.
Član 20.
T. Komitet se obično sastaje jednom godišnje u trajanju od najviše dve ne-
delje/radi razmatranja izveštaja podnetih u skladu s članom 18. ove konvencije.
2. Sastanci Komiteta se obično održavaju u sedištu Ujedinjenih nacija ili na
biio kom drugom odgovarajućem mestu koje odredi Komitet.
Član 21.
1. Komitet, preko Ekonomskog i Socijalnog saveta, svake godine izveštava
Generalnu skupštinu o svom radu i može davati predloge i opšte preporuke na
osnovu razmotrenih izveštaja i informacija koje je primio od država članica. Takvi
predloži i opšte preporuke unose se u izveštaj Komiteta zajedno sa eventualnim:
primedbama država članica.
2. Izveštaje Komiteta Generalni sekretar dostavlja Komisiji za položaj žena,
radi informisanja.
Član 22.
Specijalizovane agencije imaju pravo da prisustvuju sastancima prilikom raz-
matranja primene onih odredaba ove konvencije koje spadaju u njihov đelokrug
rada. Komitet može zatražiti da specijalizovane agencije podnesu izveštaje o pri-
meni odredaba Konvencije u oblastima koje spadaju u đelokrug njihovog rada;
Deo VI
Član 23.
Nijedna odredba ove konvencije ne srne uticati na bilo koje odredbe koje
efikasnije vode postizanju ravnopravnosti muškaraca i žena, a koje mogu biti sa-
držane u:
(a) zakonodavstvu države članice; ili
(b) u bilo kojoj drugoj međunarodnoj konvenciji, ugovoru ili sporazumu koji
je na snazi u odnosnoj državi članici.
Član 24.
Države članice se obavezuju da usvoje sve potrebne mere na unutrašnjem
planu radi potpunog ostvarenja prava priznatih u ovoj Konvenciji.

-245-
 24. KONVENCIJA O ELIMINISANJU SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE ŽENA (1979)

Član 25.
1. Ova Konvencija je otvorena za potpisivanje svim .državama.

r
~" V J — — — i ---’ — J ~ """" — — ~

vrše deponovanjem instrumenata o pristupanju kod Generalnog sekretara Uje-

dinjenih nacija.
Član 26.
1. Zahtev za reviziju Konvencije može podneti svaka država članica, u
sva putem saopštenja u pismenoj formi upućenog Generalnom sekretaru
ko doba,
Ujedinjenih nacija.
2. Generalna skupština Ujedinjenih nacija odlučuje o eventualnim morama
koje treba preduzeti u vezi sa zahtevom.
Član 27.
1. Ova Konvencija stupa na snagu tridesetog dana računajući od dana de-
ponovanja kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija dvadesetog instrumen-
ta o ratifikaciji ili pristupanju.
2. Za svaku državu koja ratifikuje ovu konvenciju ili joj pristupi posle depo-
novanja dvadesetog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju, Konvencija stupa
na snagu tridesetog dana računajući od dana deponovanja njenog instrumenta o
ratifikaciji ili pristupanju.
Član 28.
1. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija prima i dostavlja svim državama
tekst rezervi koje države izjave prilikom ratifikacije ili pristupanja.

%
2. Rezerva koja nije spojiva s predmetom i ciljevima ove konvencije nije do-
zvoljena.
3. Rezerve se mogu povući u svako doba putem saopštenja upućenog Ge-
neralnom sekretaru Ujedinjenih nacija, koji o tome obaveštava sve države. Ta-
Član 29.
4. Svaki eventualni spor između dve ili više država članica u pogledu tuma- .
čenja ili primene ove konvencije koji se ne reši putem pregovora podnosi se na
arbitražu na zahtev jedne od njih. Ako u roku od šest meseci od datuma podnošenja
zahteva za arbitražu države članice ne uspeju da se slože o organizaciji arbitraže,
svaka strana se može obratiti Međunarodnom sudu pravde radi reša- vanja spora
zahtevom koji se podnosi u skladu sa Statutom Suda.
5. Svaka država članica može prilikom potpisivanja ili ratifikovanja ove
konvencije ili prilikom pristupanja Konvenciji izjaviti da se ne smatra obaveznom
shodno stavu 1. ovog člana. Druge države članice neće biti obavezne shodno stavu
1. ovog člana u odnosu na svaku državu članicu koja je izjavila takvu rezervu.

246 -
Albanija 11. maj 1994.
Alžir 22. maj 1996.
Anđora 15. jan. 1997.
Angola 17. sep. 1986.
Antigva i Barbuda 1. avg. 1989.
Argentina 15. jul 1985.
Australija 28. jul 1983.
Austrija 31. mart 1982.
Azerbejdžan 10. jul 1995.
Bahami 6. okt. 1993.
Bangladeš 6. nov. 1984.
Barbados 16. okt. 1980.
Belgija 10. jul 1985.
Belize 16. maj 1990.
Belorusija 4. feb. 1981.
Benin 12. mart 1992.
Bocvana 13. avg. 1996.
Bolivija 8. jun 1990.
Bosna i Hercegovina 1. sep. 1993.
Brazil 1. feb. 1984.
Bugarska 8. feb. 1982.
Burkina Faso 14. okt. 1987.
Burundi 8. jan. 1992.
Butan 31. avg, 1981.
Centralnoafrička Republika 21.
1991.9. jun 1995.
Čad
Češka 22. feb. 1993.
Čile 7. dec. 1989.
Danska 21. apr. 1983.
Dominika 15. sep. 1980.
Dominikanska Republika 2. sep. 1982.
Džibuti 2. dec. 1998.
Egipat 18. sep. 1981.
Ekvador 9. nov, 1981.
Ekvatorijalna Gvineja 23. okt. 1984.
E1 Salvador 19. avg, 1981.
Eritreja 5, sep. 1995.
Estonija 21. okt. 1991.
Etiopija 10. sep. 1981.
Fidži 28. avg. 1995.
Filipini 5. avg. 1981.
Finska 4. sep. 1986.
Francuska 14. dec. 1983.
Gabon 21. jan. 1983,
Gambija 16. apr, 1993.
Gana 2. jan. 1986.
Grčka 7. jun 1983.
Grenada 30. avg. 1990.
Gruzija 26. okt. 1994.
Gvajana 17. jul 1980.
junGvatemala 12. avg. 1982.
Gvineja 9. avg. 1982.
247
- -
 24. KONVENCIJA O ELIMIN'ISANJU SVIH OBLIKA PISKRIMliNACUE ŽENA (1979)

Gvineja Bisao 23. avg, 1985. Mađarska 22. dec. 1980. Majnmar
Haiti 20. jui 1981. 22. jul 1997. Makedonija 18. jan.
Hoiandija 23. jul 1991. 1994.
Honduras 3. mart 1983. Malavi 12. mart 1987.
Hrvatska 9. sep. 1992. Maldivi 1. jul 1993.
Indija 9. jul 1993. Malezija 5. jul 1995.
Indonezija 13. sep. 1984. Mali 10. sep. 1985.
Irak 13. avg. 1986. Malta 8. mart 1991.
Irska. 23. dec. 1985. Mauricijus 9. jul 1984.
Island 18. jun 1985. Meksiko 23. mart 1981. Molđavija
Italija 10. jun 1985. 1. jul 1994.
Izrael 3. okt. 1991. Mongolija 20. jul 1981.
Jamajka 19. okt. 1984. Maroko 21. jun 1993.
Japan 25, jun 1985. Mozambik 21. apr. 1997. Namibija
Jemen 30. maj 1984. 23. nov. 1992.
Jermenija 13. sep. 1993. Nemačka 10. jul 1985.
Jordan 1. jul 1992. Nepal 22. apr. 1991.
Jugoslavija 26. feb. 1982. Niger 8. okt. 1999.
Južna Afrika 15. dec. 1995. Nigerija 13. jun 1985.
Kambodža 15. okt. 1992. Nikaragva 27. okt. 1981. Norveška
Kamerun 23. avg. 1994. 21. maj 1981.
Kanada 10. dec. 1981. Novi Zeland 10. jan. 1985.
Kazahstan 26. avg. 1998. Obala Slonovače 18. dec. 1995,
Kenija 9. mart 1984. Pakistan 12. mart 1996.
Kina 4. nov. 1980. Panama 29. okt. 1981.
Kipar 23. jun 1985. Papua Nova Gvineja 12. jan. 1995
Kirgistan 10. feb. 1997. Paragvaj 6. apr. 1987.
Kolumbija 19. jan. 1982. Peru 13. sep. 1982.
Komori 31. okt. 1994. Poljska 30. jul 1980.
Kongo 26. jul 1982. Portugal 30. jul 1980.
Kongo DR17. okt. 1986. Ruanda 2. mart 1981.
Koreja Republika 27. dec. 1984. Rumunija 7. jan. 1982.
Košta Rika 4. apr. 1986. Rusija 23. jan. 1981.
Kuba 17. jul 1980. Samoa 25. sep. 1992.
Kuvajt 2. sep, 1994. Sejšeli 5. maj 1992.
Laos 14. avg. 1981. Senegal 5. feb. 1985.
Lesoto 22. avg. 1995. Siera Leone 11. nov. 1988.
Letonija 14. apr. 1992. Singapur 5. okt. 1995.
Liban 16. apr. 1997. Slovačka 28. maj 1993.
Liberija 17. jul 1984. Slovenija 6. jul 1992.
Libija 16. maj 1989. St. Kits i Nevis 25. apr. 1985.
Lihtenštajn 22. dec. 1995. St. Lucija 8. okt. 1982.
Litvanija 18. jan. 1994. St, Vinsent i Grenada 4. avg. 1981
Luksemburg 2. feb. 1989. Surinam 1. mart 1993.
Madagaskar 17. mart 1989. Španija 5. jan. 1984.

248-
 . 24. KONVENCIJA 0 ELIMlNiSANJU SVIH OBUKA DISKRIMINACIJE ŽENA (1979)

ŠriLanka 5. okt. 1981.

' gvajcarska 27. mart 1997, Uganda 22. jul 1985.
sVedska 2. jul 1980. Ukrajina 12. mart 1981. Urugvaj
fH^džikištan 26. okt. 1993. 9, okt. 1981. Uzbekistan 19. jul
jlpanđ 9. avg. 1985. flnzamja 20. 1995. Vanuatu 8. sep. 1995.
avg. 1985. Velika Britanija 7. apr. 1986.
Togo 26. sep. 1983. Venecuela 2. maj 1983. Vijetnam
Tnnidađ i Tobago 12. jan. 1990. 17. feb. 1982.
Tunis 20. sep. 1985. Zambija 21. jun 1985.
Turkinenistan 1. maj 1997. Zelenortska ostrva 5. dec. 1980.
Turska 20. dec. 1985, Zimbabve 13. maj 1991.
Tuvalu 6. ok£. 1999.

-249
 25. KONVENCIJA
O POLITIČKIM PRAVIMA ŽENA*
(Njujork 31. mart 1953. godine)
Strane ugovornice,
Želeći da sprovedu princip jednakosti prava ljudi i žena koji je sadržan u
ovelji Ujedinjenih nacija,
i Priznajući da svako ima pravo da učestvuje u upravi svoje zemlje, neposred-
no ili posredno preko slobodno izabranih predstavnika, i da ima pravo na jedna-
Ičo učešće u javnim poslovima svoje zemlje, i želeći da izjednače status ljudi i
že~
uuživanju i vršenju političkih prava, a u skladu sa odredbama Povelje Uje-
snjenih nacija i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima,
Pošto su resile da u tu svrhu zaključe Konvenciju,
Ovim se sporazumevaju o sledećem:
Član I
Žena će imati pravo da bez ikakve diskriminacije glasa na svim izborima
^pod jednakim uslovima sa muškarcima.
Član II
Žena će imati pravo da bude birana u sva javno izabrana tela, ustanovljena
;; na osnovu nacionalnih zakona bez ikakve diskriminacije, pod jednakim uslovi-
ma sa muškarcima.
Član III
Žena će imati pravo da bude na javnim dužnostima i da vrši sve javne funk-
cije, ustanovljene na osnovu nacionalnih zakona bez ikakve diskriminacije, pod
jednakim uslovima sa muškarcima.

Član IV
1. Ova Konvencija biće otvorena za potpis svim državama članicama Uje-
dinjenih nacija, a isto tako, svakoj drugoj državi kojoj bude upućen poziv Gene-
ralne skupštine.

* Konvencija o političkim pravima žena otvorena je za potpis u Njujorku

31. marta 1953, a, u skladu sa članom VI, stupila je na snagu 7. jula
1954. godine.
Članice ove konvencije $u 114 država - videti tabelu država članica iza
Konvencije.
Jugoslavija je ratifikovala ovu konvenciju 1954. godine („Službeni
list FNRJ”, Dodatak, broj 7/1954)
 23. KONVENCIJA O POUTIĆKiM PIVIMA ŽENA (1953)

2. Ova Konvencija biće ratifikovana i instrumenti ratifikacije biće

vani kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Član V
1. Ova Konvencija biće otvorena za pristupanje svim državama navedeni
u tački 1. člana IV.
2. Pristupanje će biti izvršeno deponovanjem instrumenta o pristupanju kod :
Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Član VI
1. Ova Konvencija stupiće na snagu devedeset dana od dana deponovanj!
šestog instrumenta ratifikacije odnosno pristupanja.
2. Za svaku državu koja ratifikuje Konvenciju ili joj pristupi posle đeponojf
vanja šest instrumenta ratifikacije ili pristupanja, Konvencija će stupiti na snag|U
devedeset dana od dana deponovanja od strane odnosne države instrumenta j§f|J
tifikacije odnosno pristupanja.
Član VII
U slučaju da neka država stavi rezervu na ma koji od članova ove Konvene je u
vreme potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja, Generalni sekretar će dost viti tekst
rezerve svim državama koje su ili mogu da postanu učesnice u ovoj konvenciji.
Svaka država koja se protivi rezervi može u roku od devedeset dana; od datuma
pomenutog obaveštenja (ili na dan kada je postala učesnica u KonlJ} venciji),
obavestiti Generalnog sekretara da je ne usvaja. U takvom slučajuf| Konvencija
neće stupiti na snagu između te države i države koja daje rezervu. ćl§

Član VIII VliP

1. Svaka država može da otkaže ovu Konvenciju pismenim obaveštenjem upu-
U ćenim Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. Otkaz će stupiti na snagu godinu
= dana posle dana prijema pismenog otkaza od strane Generalnog sekretara. ; \
2. Ova Konvencija će prestati da bude na snazi onog dana kada stupi nak
snagu otkaz koji smanjuje broj učesnika na manje od šest.

Član IX
Svaki spor koji nastane između dve ili više država ugovornica u vezi tuma-.
čenja ili primene ove konvencije a koji nije rešen direktnim pregovorima, biće na
zahtev jedne od strana u sporu podnet Međunarodnom sudu pravde na odluku
ukoliko se zainteresovani ne sporazumeju o drugom načinu rešenja.

Član X
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija obavestiće sve članove Ujedinjenih na-
cija i države nečlanice pomenute u tački 1. člana IV ove Konvencije o sledećem:
a) potpisima i instrumentima ratifikacije primljenim na osnovu člana IV;
b) instrumentima pristupanja primljenim na osnovu člana V;
c) datumima kada ova Konvencija stupa na snagu na osnovu člana VI;

~252»
 25. KONVENCIJA O POLITIČKIM PRAVIMA ŽENA (1953)

?d) obaveštenjima i notifikacijama primljenim na osnovu člana VII;

:"e) obaveštenjima o otkazu primljenim na osnovu tačke 1. člana VIII; ftt)
prestanku važnosti na osnovu tačke 2. člana VIII.
:
Član XI
1. Ova Konvencija, čiji če kineski, engleski, francuski, ruski i španski tekst
itipodjednako autentičan, biće deponovana u arhivi Ujedinjenih nacija.
' 2. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija dostaviće overeni primerak svim
čla~ 'cama Ujedinjenih nacija i državama nečlanicama pomenutim u tački 1.
člana IV.
, U potvrdu čega su dolepotpisani, propisno ovlašćeni od strane svojih vlada,
ipisali ovu konvenciju, otvorenu za potpis u Njujorku 31. marta 1953. godine.
KONVENCIJA O POLITIČKIM PRAVIMA ŽENA OD 31. MARTA 1953.
Države članice
(ratifikacije, pristupanje, sukcesija)
stanje na dan 8. juna 1999. godine
^Albanija 12. maj 1955. Francuska 22. apr. 1957.
gola . 17. sep, 1986. Gabon 19. apr. 1967.
Antigva i Barbuda 25. okt. 1988. Gana 28. dec. 1965.
Argentina 27. feb. 1961. Grčka 29. dec. 1953.
Australija 10. dec, 1974. Gvatemala 7. okt. 1959. Gvineja
Austrija 18. apr.T969. 24. jan. 1978.
Avganistan 16. nov. 1966. Haiti 12. feb. 1958.
Bahami 16. aug, 1977. Plolandija 30. jul 1971. Hrvatska
Bangladeš 5. okt. 1998. 12. okt. 1992.
Barbados 12. jan. 1973. Indija 1. nov. 1961.
Belgija 20. maj 1964. Indonezija 16. dec. 1958.
Belorusija 11. avg. 1954. Irska 14. nov. 1968.
Bolivija 22. sep. 1970. Island 30. jun 1954.
Bosna i Hercegovina 1. sep. 1993. Italija 6. mart 1968.
Brazil 13. avg. 1963. Izrael 6. jul 1954.
Bugarska 17. mart 1954. Jamajka 14. avg. 1966.
Burundi 18. feb. 1993. Japan 13. jul 1955.
Centralnoafrička Republika 4. sep. 1962. Jemen 9. feb. 1987.
Češka 22. feb. 1993. Jordan 1. jul 1992.
Čile 18. okt. 1967. Jugoslavija 23. jun 1954. Kanada
Danska 7. jul 1954. 30. jan. 1957.
Dominikanska Republika 11. dec. 1953. Kipar 12. nov. 1968.
Egipat 8. sep. 1981. Kirgistan 10. feb. 1997.
Ekvador 23, apr. 1954. Kolumbija 5. avg. 1986.
Etiopija 21. jan. 1969. Kongo 15. okt. 1962.
Fidži 12. jun 1972. Kongo DR 12. okt. 1977. Koreja
Filipini 12. sep. 1957. Republika 23. jun 1959. Košta
Finska 6. okt. 1958. Rika 25. jul 1967.
-253-
 25. KONVENCIJA O POLITIČKIM PRAVIMA ŽENA {1953)

Kuba 8. apr. 1954. Paragvaj 22. feb. 1990.

Laos 28. jan. 1969. Peru 1. jul 1975.
Lesoto 4. nov. 1974. Poljska 11. avg. 1954.
Letonija 14. apr. 1992. Rumunija 6. avg. 1954.
Libanon 5. jun 1956. Rusija 3. maj 1954.
Libija 16. maj 1989, Senegal 2. maj 1963. ■
Luksemburg 1. nov. 1976. Siera Leone 25. jul 1962.
Madagaskar 12. feb. 1964. Sjedinjene Američke Države
Mađarska 20. jan. 1955. 8. apr. 1976.
Makedonija 18. jan. 1994. Slovačka 28. maj 1993.
Malavi 29. jun 1966. Slovenija 6. jul 1992.
Mali 16. jul 1974. Solomonska Ostrva 3. sep, 1981.
Malta 9. jul 1968. Sv. Vinsent i Grenađa 27. apr. 1999.
Mauricijus 18. jul 1989. Svaziland 20. jul 1970.
Mauritanija 4. maj 1976. Španija 14. jan. 1974.
Meksiko 23. mart 1981. Švedska 31. mart 1954.
Moldavija 26. jan. 1993. Tajland 30. nov. 1954.
Mongolija 18. avg. 1965. Tanzanija 19. jun 1975.
Maroko 22. nov. 1976. Triniđad i Tobago 24. jun 1966.
Nemačka 4. nov. 1970. Tunis 24. jan. 1968.
Nepal 26. apr. 1966, Turkmenistan 10. okt. 1999.
Niger 7. dec. 1964. Turska 26. jan. 1960.
Nigerija 17. nov. 1980. Uganda 21. jun 1995.
Nikaragva 17. jan. 1957. Ukrajina 15. nov. 1954.
Norveška 24. avg. 1956. Uzbekistan 29. sep. 1997.
Novi Zeland 22. maj 1968. Velika Britanija 24. feb. 1967.
Obala Slonovače 18. dec. 1995. Venecuela 31. maj 1983.
Pakistan 7. dec. 1954. Zambija 4. feb. 1972.
Papua Nova Gvineja 27. jan. 1982. Zimbabve 5. jun 1995.

254-
 26. KONVENCIJA
O BORBI PROTIV DISKRIMINACIJE U OBLASTI PROSVETE*
(Pariz, 15. decembar 1960. godine)
v
Generalna konferencija Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i
kulturu, na XI zasedanju, održanom u Parizu, od 14. novembra do 15. decembra
1960. godine,
podsećajući da Opšta deklaracija o pravima čoveka utvrđuje princip nedo-
pustivosti diskriminacije i proklamuje pravo svakog čoveka na školovanje,
' smatrajući da diskriminacija u oblasti prosvete predstavlja kršenje prava iz-
netih u toj deklaraciji,
smatrajući da prema slovu svog Ustava, Organizacije ujedinjenih nacija za
prosvetu, nauku i kulturu teži da uspostavi saradnju među narodima da bi svima
obezbeđila opšte poštovanje prava čoveka i jednaku mogućnost za školovanje,
svesna, prema tome, da je Organizacija ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i
kulturu dužna, poštujući raznovrsnost nacionalnih školskih sistema, ne samo da
uklanja svaku diskriminaciju u oblasti prosvete, već i da doprinosi da se svakom
obezbedi jednakost u mogućnostima i postupanju u toj oblasti,
pošto su joj bili podne ti predloži u pogledu raznih vidova diskriminacije u
oblasti prosvete, pitanja unetog u dnevni red zasedanja pod tačkom 17.1.4, pošto je,
na X zasedanju, odlučila da ovo pitanje bude predmet jedne međunarodne
konvencije, kao i preporuka državama-članicama, usvaja, na dan 14. decembra
1960. godine, ovu konvenciju.
Član 1.
1. U ovoj konvenciji pod izrazom „diskriminacija” pođrazumeva se svako
pravljenje razlike, isključivanje, ograničavanje ili povlašćivanje, koje je zasnovano
na rasi, boji, polu, jeziku, veri, političkom ili drugom ubeđenju, nacionalnom ili
društvenom poreklu, ekonomskom položaju ili rođenju, i ima za cilj ili za posle-
đicu da uništi ili da naruši jednakost u postupanju u oblasti prosvete, a naročito:
a) da onemogući ma kom licu ili grupi lica pristup raznim vrstama ili stup-
njevima školovanja;

* Ova Konvencija usvojena je 15. decembra 1960. a stupila je na snagu 22. maja 1962. godine.
Jugoslavija je ratifikovala Uredbom od 9. oktobra 1963. godine („Službeni list SFRJ” - Doda tak,
broj 4/1964.
Pored Jugoslavije, ova Konvencija je na snazi i u Bahreinu, Bugarskoj, Belorsiji, Centralnoaf-
ričkoj Republici, Kubi, Francuskoj, Izraelu, Liberiji, Rusiji, Egiptu i Velikoj Britaniji sa Sever-
nom Irskom.
Naslov originala: Convention agaianst Discrimination in Education

-255-
 26. KONVENCIJA O BORBI PROTIV DISKRIMINACIJE U OBLAST? PROSVETE (1960)

b) da ma kom licu ili grupi lica ograniči školovanje na niži stupanj;

c)da uvede ili održava posebne školske sistema ili škole za lica ili grup^ ca,
osim slučajeva predviđenih u članu 2. ove konvencije, ili
đ) da ma koje lice ili grupu lica stavi u položaj koji nije u skladu sa đc janstvom
čoveka.
2. U
ovoj konvenciji reč „prosveta” odnosi se na razne vrste i stepene sk vanja i obuhvata
pristup školovanju, njegov nivo i kvalitet, kao i uslove pod koji ma se ono sprovodi,
ri;
Član 2. ' = J.,
Siedeći slučajevi ne smatraju se kao diskriminacija, u smislu člana 1. oyi
konvencije, ako ih država dozvoli:
a) uvođenje ili održavanje posebnih školskih sistema ili škola za učenike %
znog pola, ako ti sistemi ili škole obezbeđuju jednak pristup školovanju, akofc imaju
nastavni kadar istih kvalifikacija, ako raspolažu školskim zgradama i ; opremom istog
kvaliteta i ako omogućuju da se sprovodi nastava po istim ili odgovarajučim
programima;
b) uvođenje ili održavanje, iz verskih ili jezičkih razloga, posebnih školsk
sistema ili škola sa nastavom koja odgovara izboru roditelja ili zakonskih starifff laća
učenika, ako je uključenje u te sisteme ili pohađanje tih škola dobrovoljno! : ako je
nastava koja se u njima sprovodi saobrazna propisima donetim ili odo* brenim od
strane nadležnih organa, naročito u odnosu na nastavu istog stepenajf:
c) uvođenje ili održavanje privatnih škola, ako one imaju za cilj, ne isklpjj
čenje bilo koje grupe, već povećanje mogućnosti školovanja koje pružaju državne
škole, ako njihov rad odgovara tom cilju i ako je nastava koja se u njima sprovodi
saglasna propisima donetim ili odobrenim od strane nadležnih organa^ naročito u
odnosu na nastavu istog stepena. $1
Član 3.
•-

U cilju otklanjanja i sprečavanja svake diskriminacije u smislu ove konven- ^

čije, države koje su joj pristupile obavezuju se: \
a)da ukinu sve zakonske i administrativne odredbe i obustave svaku ađmi-
nistrativnu praksu koja sadrži diskriminaciju u oblasti prosvete;
b)da preduzmu potrebne mere, prema potrebi i donošenjem zakonskih . propisa,
kako u pogledu prijema učenika u škole ne bi bilo nikakve diskriminacije;
c) da ne dozvole da državni organi u pogledu školarine, dodeljivanja stipendija i
drugih oblika pomoći učenicima, davanja odobrenja i olakšica, ako su one potrebne za
produženje studija u inostranstvu, prave razlike među građanima, . ako te razlike nisu
zasnovane na zasluzi ili potrebama;
d) da ne dozvole da se, u slučajevima kada državni organi pružaju školama
pomoč, bilo u kojoj formi, daju prednosti ili vrše ograničenja koja se zasnivaju
isključivo na činjenici đa učenici pripadaju jednoj određenoj grupi;
e) da pruže stranim državljanima koji žive na njihovoj teritoriji iste mogućnosti
za pohađanje škola koje imaju njihovi građani.

- 256
-
 26. KONVENCIJA O BORBI PROTIV DISKRIMINACIJE U OBLASTI PROSVETE {1960)

IfPpI7
| Član 4.
Države-Članice ove konvencije obavezuju se i da formulišu, razviju i prime-
iie takvu nacionalnu politiku koja bi unapredila, metodama prilagođenim nacio-
nalnim uslovima i običajima, jednakost u mogućnostima i postupanju u oblasti
prosvete, a naročito:
a) da sprovedu obavezno i besplatno osnovno školovanje; da srednje školo-
vanje, u njegovim raznim formama, učine opštim i dostupnim svima; da više
obrazovanje, na osnovu pune jednakosti i u zavisnosti od sposobnosti svakog, učine
dostupnim svima; da obezbede da svi ispunjavaju školske obaveze koje su zakonom
propisane;
b) da obezbede da u svim državnim školama istog stupnja nastava bude na .
istom nivou, i da obezbede podjednake uslove u pogledu kvaliteta nastave;
c) da pomognu i razviju, odgovarajućim metođima, obrazovanje lica koja
nemaju osnovno školovanje ili ga nisu završila, i omoguće im da, prema svojim
sposobnostima, produže školovanje;
d) da obezbede bez diskriminacije pripremanje za nastavnički poziv.
Član 5.
1. Države-članice ove konvencije saglasne su:
a) da školovanje treba da ima za cilj puno razvijanje ljudske ličnosti i jačanje
poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda i da treba da doprinosi razume- vanju,
trpeljivosti i prijateljstvu među svim narodima i svim rasnim ili verskim grupama,
kao i razvijanju aktivnosti Ujedinjenih nacija za održavanje mira;
b) da roditelji i, u odgovarajućem slučaju, zakonski staraoci treba da imaju
mogućnost slobodnog odlučivanja: 1) u pogledu slanja svoje dece ne samo u dr-
žavne škole već i u druge, koje ispunjavaju minimum uslova propisanih ili odo-
brenih od nadležnih vlasti; i 2) prilikom izbora, prema svojim ubeđenjima, kakvo će
versko ili moralno vaspitanje da dobiju njihova đeca, u skladu sa praktičnim
mogućnostima koje pruža zakonodavstvo svake države; pored toga, nijedno lice ili
grupa lica ne mogu da budu primorani na versko vaspitanje koje je u suprotnosti sa
njihovim ubeđenjima;
c) da je potrebno članovima nacionalnih manjina priznati pravo da se bave
sopstvenim prosvetnim aktivnostima, uključujući i upravljanje školama, i da mogu,
prema prosvetnoj politici svake države, upotrebljavati svoj jezik i na njemu
sprovoditi nastavu, i to pod uslovom:
(i) da se to pravo koristi na način kojim se manjine ne bi sprečavale da razume
ju kulturu i jezik čitave zajednice i da učestvuju u njenom životu, ili koji ne dovodi
u opasnost nacionalni suverenitet;
(ii) da nivo nastave u tim školama ne bude ispod opšteg nivoa propisanog ili
odobrenog od nadležnih vlasti; i
(iii) da pohađanje tih škola bude prema slobodnom izboru.
2. Države koje su pristupile ovoj konvenciji obavezuju se da će pređuzeti sve
potrebne mere u cilju ostvarivanja principa iznetih u tački 1. ovog člana.

17* Ljudske slobode i prava - tom I 257 -

 26. KONVENCIJA O BORBI PROTIV DISKRIMINACIJE U OBLASTI PROSVETE (1960)

Član 6.
Prilikom sprovođenja ove konvencije, države-članice obavezuju se da će ukazati
najveću pažnju preporukama koje bi Generalna konferencija Organizacije ujedinjenih
nacija za prosvetu, nauku i kulturu mogla usvojiti u cilju određivanja mera koje bi
trebalo preduzeti u borbi protiv raznih vidova diskriminacije u prosveti i .za
obezbeđivanje jednakosti u mogućnostima i postupanju.
Član 7.
Države-članice ove konvencije treba u periodičnim izveštajima koje će pod-
nositi Generalnoj konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i
kulturu, u rokovima i formi koje će ona odrediti, da pruže obaveštenja o zakonskim
i administrativnim propisima i drugim merama koje su preduzele za sprovođenje
ove konvencije, pođrazumevajući tu i mere koje su sprovedene da bi se odredila i
razvila nacionalna politika, definisana u članu 4, kao i obaveštenja o postignutim
rezultatima i preprekama na koje se naišlo prilikom sprovođenja te politike.
Član 8.
Ako bi između dve ili više država-članica ove konvencije došlo do nesuglasi-
ca u pogledu tumačenja ili sprovođenja ove konvencije, i ako se one ne bi mogle
otkloniti putem pregovora, na zahtev strana u sporu, izneće se na rešavanje Me-
đunarodnom sudu pravde, ako spor ne bi bio rešen na koji drugi način.

Član 9.
Ne dozvoljavaju se rezerve na ovu konvenciju.

Član 10.
Ova Konvencija ne može ograničiti prava koja uživaju lica ili grupe lica na
osnovu ugovora sklopljenih između dve ili više država, pod uslovom da ta prava
nisu u suprotnosti sa slovom ili duhom konvencije.

Član 11.
Ova Konvencija sastavljena je na engleskom, španskom, francuskom i ruskom
jeziku i sva četiri teksta podjednako su verodostojna.

Član 12.
1. Ova Konvencija podleže ratifikaciji ili prihvatanju od strane država-članica
Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, saobrazno njihovim
odgovarajućim ustavnim propisima.
2. Instrumenti o ratifikaciji ili prihvatanju biće deponovani kod generalnog
direktora Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
Član 13.
1. Ova Konvencija biće otvorena za pristupanje svim državama koje nisu
članice Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu a koje Izvršni
savet Organizacije pozove da joj pristupe.

-258 ~
 26. KONVENCIJA O BORBI PROTIV DISKRIMINACIJE U OBLASTI PROSVETE (1960)

2. Pristupanje će se izvršiti đeponovanjem instrumenta o pristupanju kod ge-

neralnog direktora Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
Član 14.
.-Ova Konvencija stupa na snagu tri meseca od deponovanja trećeg instru-
menta o ratifikaciji, prihvatanju ili pristupanju, ali samo prema državama koje su do
tog datuma ili ranije đeponovale svoje instrumente o ratifikaciji, prihvatanju ili
pristupanju. Prema svakoj drugoj državi stupa na snagu tri meseca od deponovanja
njenog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju ili pristupanju.
Član 15.
Države-članice ove konvencije potvrđuju da će se ona primenjivati ne samo na
teritorij ama metropole, već i na svim neautonomnim teritorijama, teritorijalna pod
starateljstvom, kolonijalnim i drugim, u čije ime one održavaju međunarodne
odnose; one se obavezuju da će se, ako je to potrebno, u trenutku ratifi-
kacije,prihvatanja ili pristupanja, ili pre toga, savetovati sa vladama ili drugim
nadležnim vlastima tih teritorija, da bi na njima obezbedile primenu konvencije, i da
će obavestiti generalnog direktora Organizacije ujedinjenih nacija za pro- svetUj
nauku i kulturu o teritorijama na koje će se konvencija primenjivati. Ovo
obaveštenje stupa na snagu tri meseca od datuma prijema.
Član 16.
1. Svaka država-članica ove konvencije može je otkazati u svoje ime ili u ime
svake teritorije za koju ona održava međunarodne odnose.
2.Otkazivanje se saopštava pismenim aktom koji se deponuje kod generalnog
direktora Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
3. Otkazivanje stupa na snagu dvanaest meseci posle prijema instrumenta o
orkazivanju.
Član 17.
Generalni direktor Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu
obavestiće države-članice Organizacije, države koje nisu članice, a na koje se
odnosi član 13. kao i Organizaciju ujedinjenih nacija o deponovanju svih
instrumenata o ratifikaciji, prihvatanju ili pristupanja navedenih u članovima 12. i
13. kao i o deponovanju instrumenata o ratifikaciji i otkazivanju, predviđenih
članovima 15. i 16.
Član 18.
1. Ovu konvenciju može revidirati Generalna konferencija Organizacije
ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu. Revidirani tekst obavezivače samo
države koje postanu članice revidirane konvencije.
2. U slučaju da Generalna konferencija usvoji novu konvenciju, koja bi
sadašnji potpuno ili delimično revidirala, i ako nova konvencija ne bi sadržavala
drukčiju odredbu, sadašnja konvencija ne bi više bila otvorena za ratifikaciju,
prihvatanje niti pristupanje, i to od dana stupanja na snagu nove revidirane
konvencije.

-259-
 26. KONVENCIJA O BORBI PROTIV DISKRIMINACIJE U OBLAST[ PROSVETE (1960)

Član 19.
Shodno članu 102. Povelje Ujedinjenih nacija, ova Konvencija biče nas tev
generalnog direktora Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nai kulturu
registrovana u Sekretarijatu ujedinjenih nacija.
Sačinjeno u Parizu, petnaestog decembra 1960. godine, u dva ravnopraP
primerka, potpisana od strane predsednika Generalne konferencije, sazva
jedanaesto zaseđanje, i generalnog direktora Organizacije ujedinjenih nacija:
prosvetu, nauku i kulturu, koja če biti deponovana u arhivi Organizacije ujeć
jenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu i čije će se kopije, propisno ovefeij
dostaviti svim državama navedenim u članovima 12. i 13. kao i Organizaciju
đinjenih nacija.
Gornji tekst predstavlja veran tekst konvencije usvojene od strane Gene ne
konferencije Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulti njenom
jedanaestom zasedanju, održanom u Parizu, i zaključenom na dan naestog
decembra 1960. godine.
U cilju potvrde tačnosti su stavili svoje potpise na dan petnaestog đeceni|
1960. godine.

260 -
 MOR-K-111
27. KONVENCIJA
KOJA SE ODNOSI NA DISKRIMINACIJU
U POGLEDU ZAPOŠLJAVANJA I ZANIMANJA*
(Ženeva, 25. jun 1958. godine)
Generalna konferencija Međunarodne organizacije rađa, koju je sazvao, u
Ženevi, Administrativni savet Međunarodnog biroa rada, i koja se sastala 4. juna
1958. godine u svoje četrdeset drugo zaseđanje,
. pošto je odlučila da usvoji razne pređloge koji se odnose na diskriminaciju B
pogledu zapošljavanja i zanimanja, pitanje koje predstavlja četvrtu tačku dnevnog
reda zasedanja,
pošto je odlučila da ovi predloži dobiju formu međunarodne konvencije,
smatrajući da Filađelfijska deklaracija potvrđuje da sva ljudska bića bez obzira na
rasu, veroispovest ili pol, imaju prava na svoj materijalni napredak i svoj duhovni
razvoj u slobodi i dostojanstvu, u ekonomskoj obezbeđenosti i sa jednakim
mogućnostima,
smatrajući, među ostalim, da diskriminacija predstavlja povredu prava na-
vedenih u Opštoj deklaraciji o pravima čoveka,
usvaja na dan 25. juna hiljadu devetstotina pedeset osme godine donju kon-
venciju koja će biti nazvana Konvencija koja se odnosi na diskriminaciju (upo-
. Jljavanje i zanimanje), 1958.
...
f' Član 1.
7 1. Za primenu ove konvencije, izraz diskriminacija podrazumeva:
7 a) svako pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zasnovanog na ferasi,
boji, polu, veri, političkom mišljenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, 5 koji idu
za tim da unište ili naruše jednakost mogućnosti ili postupanja u pogle- , du
zapošljavanja ili zanimanja;
b) svako drugo pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva, koje ide
za tim da uništi ili naruši jednakost mogućnosti postupanja u pogledu upošlja-

* Konvencija MOR-111 usvojena je 25. juna 1958. a stupila je na pravnu snagu 15. juna 1960.
godine.
Konvenciju je ratifikovala 141 zemlja, među kojima i Jugoslavija („Službeni list FNRJ” - Doda-
tak, broj 3/1961). Bliži podaci o pojedinačnim ratifikacijama sadržani su u tabeli iza
Konvencije. Naslov originala: Convention conceming Discrimmation in Respect ofEmpbyment and Occupa- tion (Cl 11
Discrimmation (Employment) and Occupation) Convention, 1958.
27. KONVENCIJA KOJA SE ODNOSI NA DISKRIMINACIJU U POGLEDU ZAPOŠLJAVANJA I ZANIMANJA--MOR-llK

vaoja ili zanimanja, koje će moći poimence naznačiti zainteresovana država čk

nica nakon konsultovanja predstavničkih organizacija poslodavaca i radni!
ako one postoje, i drugih odgovarajućih organa.
2. Pravljenje razlika, isključenje ili davanje prvenstva koji se zasnivaju
na
nim kvalifikacijama za neko određeno zaposlenje nisu smatrani kao
diskriminacija
3. Za primenu ove konvencije reči upošljavanje i zanimanje podrazumeva
pristup stručnom osposobljavanju, pristup zapošljavanju i raznim zanimanjir
Član 2.
Svaka država članica, za koju je ova Konvencija na snazi, obavezuje se da foi
uliše i sprovodi nacionalnu politiku koja teži da unapređi, pomoću metoda prilago-
đenih nacionalnim uslovima i običajima, jednakost mogućnosti i postupka u pog
du zapošljavanja i zanimanja, u cilj otklanjanja svake diskriminacije u tom pogledu^
Član 3.
Svaka država članica, za koju je ova Konvencija na snazi, treba, na načiif:
prilagođen nacionalnim prilikama i običajima: i?
a) da nastoji da uspostavi sarađnju sa organizacijama poslodavaca i radnika:
ostalim odgovarajućim organizmima u cilju prihvatanja i sprovođenja ove politi!
b) da donosi zakone i podstiče donošenje programa za osposobljavanje kojima
bi se obezbedilo prihvatanje i sprovođenje ove politike;
c) da ukine svaku zakonsku odredbu i da izmeni svaku administrativnu odredbu
ili praksu koja se ne slaže sa pomenutom politikom;
d) da sprovodi ovu politiku u pogledu upošljavanja pod direktnom kontrolom
neke nacionalne vlasti;
e) da obezbedi sprovođenje ove politike u delatnostima službi za profesionalnu
orijentaciju (za stručno osposobljavanje) i za upošljavanje pod kontrolom neke
nacionalne vlasti;
f) da naznači u svojim godišnjim izveštajima o primeni Konvencije, mere koje
su preduzete saglasno ovoj politici kako i postignute rezultate.

Član 4.
Ne smatraju se kao diskriminacije sve mere namenjene nekom licu koje je ,
individualno predmet neke opravdane sumnje da sprovodi đelatnost štetnu po
sigurnost države ili za koje je ustanovljeno da se uistinu odaje ovoj aktivnosti,
ukoliko pomenuto lice ima prava da pribegne nekom nadležnom organu usta-
novljenom prema nacionalnoj praksi.
Član 5.
1. Posebne mere zaštite ili pomoći, predviđene u drugim konvencijama ili
preporukama, koje je usvojila Međunarodna konferencija rada, ne smatraju se kao
diskriminacije.
2. Svaka država članica može, posle konsultovanja predstavničkih organizacija
poslodavaca i radnika, ako one postoje, definisati kao nediskriminacione sve ostale

- 262 -
 ■HVENCIJA KOJA SE ODNOSI NA DISKRIMINACIJU U POGLEDU ZAPOŠLJAVANJA i ZANFMANJA - MOR -111 (1958)

sebne mere koje su namenjene da se vodi računa o posebnim potrebama lica za

Jpje je zaštita ili neka posebna pomoć uopšte priznata kao potrebna iz razloga kao
pto su pol, godine, invalidnost, porodične obaveze ili socijalni ili kulturni nivo.
Član 6.
Svaka država članica koja ratifikuje ovu konvenciju obavezuje se đa će je
Iprimenjivati na svoje nemetropolske teritorije, saglasno odredbama Ustava Me-
đunarodne organizacije rada.
fi' Član 7.
g Ratifikacije ove konvencije biće dostavljene generalnom direktoru Međunarodnog
biroa rada koji će ih registrovati.

i;:-. - . Član 8.
g|- 1. Ova Konvencija obavezivaće samo države članice Međunarodne organizacije
rada čiju ratifikaciju bude registrovao generalni direktor.
U 2. Ona će stupiti na snagu dvanaest meseci od dana kad generalni direktor bude
registrovao ratifikacije država članica.
r 3. Posle toga, ova Konvencija će stupiti na snagu za svaku državu članicu dvanaest
meseci od dana registrovanja njene ratifikacije.
7 Član 9.
; 1. Svaka država članica koja bude ratifikovala ovu konvenciju može da je
Otkaže po isteku perioda od 10 godina, od dana početnog stupanja na snagu
Konvencije aktom dostavljenim generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada,
koji je on registrovao. Otkaz će stupiti na snagu tek po isteku godine dana od dana
njegovog registrovanja.
2. Svaka država članica koja ratifikuje ovu konvenciju i koja se godinu dana po
isteku perioda od deset godina pomenutog u prethodnom paragrafu ne koristi
pravom otkaza predviđenog ovim članom, biće vezana za novi period od deset
godina, a posle toga moći će da otkaže ovu konvenciju po isteku svakog perioda od
deset godina, u uslovima predviđenim u ovom članu.

Član 10.
1. Generalni direktor Međunarodnog biroa rada obavestiće sve države članice
Međunarodne organizacije rađa o registrovanju svih ratifikacija i otkaza koje mu
budu dostavile države članice Organizacije.
2. Notifikujući državama članicama Organizacije registrovanje druge ratifi-
kacije koja će mu biti podnesena, generalni direktor skrenuće pažnju državama
članicama Organizacije na to koga dana će ova Konvencija stupiti na snagu.

Član 11.
Generalni direktor Međunarodnog biroa rada dostaviće generalnom sekretaru
Ujedinjenih nacija, radi registrovanja, saglasno članu 102. Povelje Ujedinjenih
nacija, potpuna obaveštenja o svim ratifikacijama o svim otkazima koje bude
registrovao saglasno prethodnim članovima.
- 263 -
Država Datum stupanja Status mm
Albanija 27. 02.1997. ratifikovana
Alžir 12. 06.1969. ratifikovana ;|f||jg|§
Angola 04. 06.1976. ratifikovana
Antigva i Barbuda 02. 02.1983. ratifikovana Člfffl
Argentina 18.06.1968. ratifikovana mm
Australija 15. 06.1973. ratifikovana "'MšI8
Austrija 10. 01.1973. ratifikovana BI
silili
Avganistan 01.10.1969. ratifikovana A
Azerbejdžan 19. 05.1992. ratifikovana
Bangladeš 22.06.1972. ratifikovana ■ 'Č
Barbados 14.10.1974. ratifikovana
Belgija 22. 03.1977. ratifikovana
Belise 22. 06.1999. ratifikovana
Belorusija 04. 08.1961. ratifikovana
Benin 22. 05.1961. ratifikovana
Bocvana 05.06.1997. ratifikovana

-264 -
 _T/,iri jfoiASE ODNOSI NA DISKRIMINACIJU U POGLEDU ZAPOŠLJAVANJA I ZANIMANJA - M
---—---
31. 01.1977. ratifikovana
Bolivija 02. 06.1993. ratifikovana
Bosna i Hercegovina 26.11.1965. ratifikovana
Brazil 22. 07. 1960. ratifikovana
Bugarska 16. 04.1962. ratifikovana
Burkina Faso 25. 06.1993. ratifikovana
Bu rundi 09. 06.1964. ratifikovana
Centralnoafrička
Čađ 29. 03.1966. ratifikovana
Češka 01. 01.1993. ratifikovana
Čile 20. 09.1971. ratifikovana
Danska 22. 06.1960. ratifikovana
Dominika 28. 02.1983. ratifikovana
Dominikanska Republika 13. 07.1964. ratifikovana
Egipat 10. 05.1960. ratifikovana
Ekvador 10. 07.1962. ratifikovana
E1 Salvador 15. 06.1995. ratifikovana
Etiopija 11. 06.1966. ratifikovana
Filipini 17.11.1960. ratifikovana
Finska 23. 04.1970. ratifikovana
Francuska 28. 05.1981. ratifikovana
Gabon 29. 05.1961. ratifikovana
Gana 04. 04.1961. ratifikovana
Grčka 07. 05.1984. ratifikovana
Gruzija 22. 06.1997. ratifikovana
Gvajana 13. 06.1975. ratifikovana
Gvatemala 11.10.1960. ratifikovana
Gvineja 01. 09.1960. ratifikovana
Gvineja Bisao 21. 02.1977. ratifikovana
Haiti 09.11.1976. ratifikovana
Holanđija 15. 03.1973. ratifikovana
Honduras 20. 06.1960. ratifikovana
Hrvatska 08. 10.1991. ratifikovana
Indija 03. 06.1960. ratifikovana
Indonezija 07. 06.1999. ratifikovana
Irak 15. 06.1959. ratifikovana
Iran 30. 06.1964. ratifikovana
Irska 22. 04.1999. ratifikovana
Island 29. 07.1963. ratifikovana
Italija 12. 08.1963. ratifikovana
Izrael 12. 01.1959. ratifikovana
Jamajka 10. 01.1975. ratifikovana
Jemen 22. 08.1969. ratifikovana
Jermenija 29. 07.1994, ratifikovana
Jordan 04. 07.1963. ratifikovana
Jugoslavija 02. 02.1961. ratifikovana
 KONVENCIJA KOJA SE ODNOSI NA DISKRIMINACIJU U POGLEDU ZAPOŠLJAVANJA I
27.
ZANi MANI A A ,

Južna Afrika 05. 03. 1997. ratifikovana

Kambodža 23. 08. 1999. ratifikovana
Kamerun 13. 05. 1988. ratifikovana
Kanada 26.11. 1964. ratifikovana
Katar 18. 08. 1976. ratifikovana
Kazahstan 06.12. 1999. ratifikovana
Kipar 02. 02. 1968. ratifikovana
Kirgistan 31.03. 1992. ratifikovana
Kolumbija 04. 03. 1969. ratifikovana
Kongo 26. 11. 1999. . ratifikovana
Koreja Republika 04.12.1998. ratifikovana
Kostarika 01. 03. 1962. ratifikovana
Kuba 26. 08.1965. ratifikovana
Kuvajt 01. 12. 1966. ratifikovana
Lesoto 27. 01.1998. ratifikovana
Letonija 27. 01. 1992. ratifikovana
Liban 01. 06.1977. ratifikovana
Liberija 22. 07.1959. ratifikovana
Libija 13. 06.1961. ratifikovana
Litvanija 26. 09.1994. ratifikovana
Madagaskar 11.08.1961. ratifikovana
Mađarska 20. 06.1961. ratifikovana
Makedonija 17.11.1991. ratifikovana
Malavi - 22. 03.1965. ratifikovana
Mali 02. 03. 1964. ratifikovana
Malta 01.07.1968. ratifikovana
Maroko 27. 03. 1963. ratifikovana
Mauritanija 08.11.1963. ratifikovana
Meksiko 11. 09.1961. ratifikovana
Moldavija 12. 08.1996. ratifikovana
Mongolija 03. 06.1969. ratifikovana
Mozambik 06. 06.1977. ratifikovana
Memačka ' 15. 06.1961. ratifikovana
Nepal 19. 09.1974. ratifikovana
Niger 23. 03.1962. ratifikovana
Nikaragva 31.10.1967. ratifikovana
Norveška 24. 09.1959. ratifikovana
Novi Zeland 03. 06.1983. ratifikovana
Obala Slonovače 05. 05.1961. ratifikovana
Pakistan 24. 01.1961. ratifikovana
Panama 16. 05.1966. ratifikovana
Paragvaj 10. 07.1967. ratifikovana
Peru 10. 08.1970. ratifikovana
Poljska 30. 05.1961. ratifikovana
Portugal 19.11.1959. ratifikovana

-266-
Ruanda 02. 02.1981. ratifikovana
Rumnnija 06. 06. 1973. ratifikovana
04. 05. 1961. ratifikovana
Rusija
San Marino _ Sao Tome i 19. 12. 1986. ratifikovana
Principe 01. 06. 1982. ratifikovana
Saudijska Arabija 15. 06. 1978, ratifikovana
Sejšeli 23. 11. 1999. ratifikovana
Senegal 13.11.1967. ratifikovana
Sieta Leone 14. 10. 1966. ratifikovana
Sirija 10. 05. 1960. ratifikovana
Slovačka 01. 01.1993. ratifikovana
Slovenija 29. 05. 1992. ratifikovana
Somalija 08. 12. 1961. ratifikovana
Sv. Lucija 18. 08.1983. ratifikovana
Sudan 22. 10. 1970. ratifikovana
Svaziland 05. 06.1981. ratifikovana
06. 11.1967. ratifikovana
Španija Šri Lanka 27. 11.1998. ratifikovana
Švajcarska 13. 07.1961. ratifikovana
Švedska 20. 06.1962. ratifikovana
Tadžikistan 26.11.1993. ratifikovana
Togo 08.11.1983. ratifikovana
Triniđad i Tobago 26.11.1970. ratifikovana
Tunis 14. 09.1959. ratifikovana
Turkmenistan 15. 05.1997. ratifikovana
Turska 19. 07.1967. ratifikovana
Ukrajina 04. 08.1961. ratifikovana
Urugvaj 16.ll.v89. ratifikovana
Uzbekistan 13. 07.1992. ratifikovana
Vcllika Britanija 08. 06. 2000. ratifikovana
Venecuela 03. 06.1971. ratifikovana
Vijetnam 07. 10.1997. ratifikovana
Zambija 23. 10. 1979. ratifikovana
Zeienortska ostrva 03. 04.1979. ratifikovana
Zimbabve 23. 06.1999. ratifikovana
-267-
 M OR - K - 19

2 8. K ON V E NC I JA
O JEDNAKOM POSTUPANJU PREMA STRANIM
I DOMAĆIM RADNICIMA U POGLEDU OBEŠTEĆENJA
KOD NESREĆNIH SLUČAJEVA PRI RADU*
(Ženeva, 5. jun 1925. godine)

Opšta konferencija Međunarodne organizacije rada Društva naroda,

; Sazvana od Administrativnog saveta Međunarodnog biroa rada u Ženevi, gde
se i sastala 19. maja 1925, u svom sedmom zasedanju,
Pošto je odlučila da usvoji razne predloge, koji se odnose na jednako postu-
panje prema domaćim i stranim radnicima, koji su žrtve nesrećnih slučajeva pri
radu, drugo pitanje izneto na dnevni red zasedanja, i
Pošto je odlučila da ti predloži dobiju oblik jednog projekta međunarodne
konvencije,
Usvaja, danas, petog juna hiljadu devet stotina dvadeset pete godine, pro-
Jjekt donje Konvencije, koju će usvojiti članovi Međunarodne organizacije rada
"prema odredbama XIII dela Versaljskog ugovora i delova drugih ugovora o miru,
koji ovom odgovaraju:
Član 1.
IV Svaki član Međunarodne organizacije rađa, koji ratifikuje ovu konvenciju, ob-
vezuje se da primeni na podanike svakog drugog člana, koji je ratifikovao
rečenu /konvenciju 'koji bi bili žrtva nesrećnih slučajeva pri radu 1 a koji bi se
zadesili na njegovoj teritoriji, ili na njihove nasleđnike, isto postupanje koje
primenjuje na svoje sopstvene podanike u pogledu na obeštećenje kod nesrećnih
slučajeva pri radu.
Ova jednakost postupanja biće osigurana stranim radnicima i njihovim nasied-
nicima bez ikakvih uslova na mesto prebivanja. Pri svem tom, ukoliko se tiče pla-
kanja, koja bi jedan član ili njegovi državljani imali da izvrše van teritorije
dotičnog člana, na osnovu prednjeg principa, potrebne mere biće regulisane, u
koliko bi to bilo potrebno, naročitim sporazumima, zaključenim sa
zainteresovanim članovima.
'* Konvencija MOR-19 usvojena je 5. juna 1925, a stupila je na snagu 8. septembra 1926. godine. Ovu
konvenciju ratifikovalo je 118 zemalja, između ostalih i Jugoslavija („Službene novine KSHS”, broj
95/1927) - detaljnije o tim ratifikacijama videti u tabeli iza teksta Konvencije. Naslov originala:
Convention conceming Equality of Treatment for National and Foreign Workan as regards Workmen's
Compensation for Accidents (Cl 9 Equality of Treatment (Accident Compensation) Convention, 1925)

-269-
 28. KONVENCIJA O JEDNAKOM POSTUPANJU PREMA STRANIM I DOMAĆIM RADNICIMA 28- KONVENCIJA O JEDNAKOM POSTUPANJU PREMA STRANIM I DOMAĆIM RADNICIMA
_______U POGLEDU OBEŠTEĆENJA KOD NESREĆNIH SLUČAJEVA PRI RADU (1925) U POGLEDU OBEŠTEĆENJA KOD NESREĆNIH SLUČAJEVA PRI RADU (1925)______________________

Član 2. Član 9.
Za obeštećenje kod nesrećnih slučajeva pri radu, koji bi se dogodili ra Svaki član Međunarodne organizacije rada, koji ratifikuje ovu konvenciju, se
ma, zaposlenim, privremeno ili s prekidom, na teritoriji jednog člana za ra- da je primeni na svoje kolonije, posede ili protektorate, prema odama člana 421.
jednoga preduzeča koje leži na teritoriji drugog člana, može se predviđeti spei Versaljskog ugovora i članova drugih ugovora o miru, koji jjh odgovaraju.
jalnim sporazumom između zainteresovanih članova, da će biti primenjeno
konodavstvo ovog drugog. Član 10.
Član 3. Svaki član, koji je ratifikovao ovu konvenciju, može je otkazati, po isteku itog
vremena od deset godina posle prvobitnog stupanja na snagu Konvenci- •jeđnim
Članovi, koji ratifikuju ovu Konvenciju, i kod kojih ne postoji sistem obe4 aktom, upućenim generalnom sekretaru Društva naroda, koji će ga Igistrovati.
štećenja ili osiguranja kod nesrećnih slučajeva pri radu, pristaju da ustanove Otkaz stupa na snagu samo na godinu dana po njegovu registrovan- u
kav jedan sistem u roku od tri godine od dana svoje ratifikacije. Sekretarijatu.
Član 4. Član 11.
Članovi, koji ratifikuju ovu Konvenciju, obvezuju se da jedan drugom u - Upravni savet Međunarodnog biroa rada biće dužan, bar jedanput svakih ešet
zuju međusobnu pomoć u cilju olakšanja njezine primene, kao i izvršenja odgo-~ godina, podnositi Opštoj konferenciji jedan izveštaj o primeni ove konvencije i
varajućih njihovih zakona i uredaba odnosno obeštećenja nesrećnih slučajeva odlučiće da li ima mesta staviti na dnevni red Konferencije pitanje revije iU
pri radu, i da dostave Međunarodnom birou rada, koji će o tome obavestatp izmene rečene konvencije.
ostale zainteresovane članove, svaku izmenu u zakonima i uredbama, koji su
važnosti odnosno obeštećenja kod nesrećnih slučajeva pri radu.
Član 5. Član 12.
Zvanične ratifikacije ove Konvencije, pod uslovima predviđenim u XIII Punovažni su francuski i engleski tekstovi ove konvencije.
delu Versaljskog ugovora i delovima drugih ugovora o miru, koji ovom odgo
varaju, biće dostavljene generalnom sekretaru Društva naroda, koji će ih re- Konvencija br. 19 ratifikovana od 118 zemalja.
gistrovati.
Država Datum ratifikacije Status
Član 6. Alžir 19.10.1962. ratifikovana
Ova će Konvencija stupiti na snagu odmah, čim ratifikacije dva člana Me-, Angola 4. 6.1976. ratifikovana
đunarodne organizacije rada budu registrovane od strane generalnog sekretara. ; Antigva i Barbuda 2.2.1983. ratifikovana
Ona će obvezati samo članove, čija je ratifikacija registrovana u Sekretarijatu. -i Argentina 14. 3.1950. ratifikovana
Prema tome, ova će Konvencija stupiti na snagu za svakog člana onog dana, Australija 12.6.1959. ratifikovana
kog njegova ratifikacija bude registrovana u Sekretarijatu. Austrija 29. 9.1928. ratifikovana
Bahami 25. 5.1976. ratifikovana
Bangladeš 22. 6.1972. ratifikovana
Član 7. Barbados 8. 5.1967. ratifikovana
Odmah, pošto ratifikacije dva člana Međunarodne organizacije rada budu Belgija 3.10.1927. ratifikovana
registrovane u Sekretarijatu, generalni sekretar Društva naroda notifikovaće ovu Belise 15.12.1983. ratifikovana
činjenicu svim članovima Međunarodne organizacije rada. On će takođe notifikovati Bocvana 3. 2.1988. ratifikovana
registrovanje ratifikacija, koje će mu docnije dostaviti drugi članovi organizacije. Bolivija 19. 7.1954. ratifikovana
Bosna i Hercegovina 2. 6.1993. ratifikovana
Brazil 25. 4.1957. ratifikovana
Član S. Bugarska 5. 9.1929. ratifikovana
Pod rezervom odredaba člana 6. svaki član koji ratifikuje ovu Konvenciju, Burkina Faso 30. 6.1969. ratifikovana
Burunđi 11.3.1963. ratifikovana
obvezuje se da primeni odredbe članova 1, 2, 3 i 4 najdalje 1-og januara 1927, i da
Centralnoafrička Republika 9. 6.1964. ratifikovana
preduzme mere koje će biti potrebne za primenu njezinih odredaba.

- 270 - -271
Češka 1. 1. 1993. ratifikovana
Čile 8. 10. 1931. ratifikovana
Danska 31. 3.1928. ratifikovana
Dominika 28. 2. 1983. ratifikovana
Dominikanska Republika 5. 12. 1956. ratifikovana
Džibuti 3. 8.1978. ratifikovana
Egipat 29. 11. 1948. ratifikovana
Estonija 14. 4. 1930. ratifikovana
Fidži 19. 4. 1974. ratifikovana
Filipini 26. 4. 1994. ratifikovana
Finska 17. 9. 1927. ratifikovana
Francuska 4. 4.1928. ratifikovana
Gabon 13. 6.1961. ratifikovana
Gana 20. 5.1957. ratifikovana
Grčka 30. 5. 1936. ratifikovana
Grenada 9. 7.1979. ratifikovana
Gvajana 8. 6. 1966. ratifikovana
Gvatemala 2. 8.1961. ratifikovana
Gvineja Bisao 21. 2.1977. ratifikovana
Haiti 15. 4. 1955. ratifikovana
Holanđija 13. 9. 1927. ratifikovana
Hrvatska 8.10.1991. ratifikovana
Indija 30. 9.1927. ratifikovana
Indonezija 12. 6. 1950. ratifikovana
Irak 30. 4.1940. ratifikovana
Iran 10. 6.1972. ratifikovana
Irska 5. 7.1930. ratifikovana
Italija 15. 3. 1928. ratifikovana
Izrael 5.5.1958. ratifikovana
Jamajka 26.12.1962. ratifikovana
Japan 8. 10.1928. ratifikovana
Jemen 14. 4.1969. ratifikovana
Jugoslavija 1. 4.1927. ratifikovana
Južna Afrika 30. 3.1926. ratifikovana
Kamerun 3. 9.1962. ratifikovana
Kenija 13.1.1964. ratifikovana
Kina 27. 4.1934. ratifikovana
Kipar 23. 9.1960. ratifikovana
Kolumbija 20. 6.1933. ratifikovana
Komori 23.10. 1978. ratifikovana
Kongo DR 20.9.1960. ratifikovana
Kuba 6. 8. 1928. ratifikovana
Lesoto 31.10.1966. ratifikovana
Letonija 29. 5.1928. ratifikovana
Liban 1. 6.1977. ratifikovana

- 272 -
 28. 9. 1934. ratifikovana
Litvanija 16. 4. 1928. 10. 8. 1962. ratifikovana
Luksemburg 19. 4. 1928. ratifikovana
Madagaskar ratifikovana
Mađarska
Makedonija 17.11.1991. ratifikovana
Malavi 22. 3. 1965. ratifikovana
Malezija 11.11.1957. ratifikovana
Mali 17. 8.1964. ratifikovana
Maka 4.1. 1965. ratifikovana
Maroko 13. 6. 1956. ratifikovana
Mauricijus 2.12.1969. ratifikovana
Mauritanija 8.11.1963. ratifikovana
Meksiko 12. 5.1934. ratifikovana
Majnmar 30. 9. 1927. ratifikovana
Nemačka SR 18. 9. 1928. ratifikovana
Nigerija 17. 10.1960. ratifikovana
Nikaragva 12. 4.1934. ratifikovana
Norveška 11.6.1929. ratifikovana
Obala Slonovače 5. 5.1961. ratifikovana
Pakistan 30. 9.1927. ratifikovana
Panama 19. 6.1970. ratifikovana
Papua Nova Gvineja 1.5.1976. ratifikovana
Peru 8.11.1945. ratifikovana
Poljska 28. 2.1928. ratifikovana
Portugal 27. 3.1929. ratifikovana
Ruanda 18. 9.1962. ratifikovana
L
Sv. Vinsent 21.10.1998. ratifikovana
SaoTome i Principe 1. 6.1982. ratifikovana
■■Senegal 22.10.1962. ratifikovana
Siera Leone 13. 6. 1961. ratifikovana
Singapur 25. 10.1965. ratifikovana
Sirija 26. 7. 1960. ratifikovana
Slovačka 1.1.1993. ratifikovana
Slovenija 29. 5.1992. ratifikovana
Solomonska ostrva 6.8.1985. ratifikovana
Somalija 18.11.1960. ratifikovana
Sudan 18. 6.1957. ratifikovana
Surinam 15. 6.1976. ratifikovana
Sv. Luci] a 14. 5.1980. ratifikovana
Svaziland 26. 4.1978. ratifikovana
Španija 22. 2.1929. ratifikovana
Švajcarska 1. 2.1929. ratifikovana
Švedska 8. 9.1926. ratifikovana
Tajland 5. 4.1968. ratifikovana
Tanzanija 30. 1.1962. ratifikovana
Triniđad i Tobago 24. 5. 1963. ratifikovana
Tunis 12. 6.1956. ratifikovana
Uganda 4. 6. 1963. ratifikovana
Urugvaj 6. 6. 1933. ratifikovana
Velika Britanija 6.10.1926. ratifikovana
Venecuela 20.11.1944. ratifikovana
Zambija 2. 12. 1964. ratifikovana
Zelenortska Republika 18. 2. 1987. ratifikovana
Zimbabve 6. 6. 1980. ratifikovana

-274
 m
'"'\ 29. MEĐUNARODNA KONVENCIJA
O ZAŠTITI PRAVA RADNIKA MIGRANATA
I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA*
(Njujork, 18. decembar 1990. godine)
PREAMBULA
Države članice ove Konvencije,
l > ' Imajući u vidu principe ugrađene u osnovne instrumente Ujedinjenih nacija
koji se tiču ljudskih prava, a naročito Opštu deklaraciju o ljudskim pravima, Me~
^narodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Međunarodni
pakt o građanskim i političkim pravima, Međunarodnu konvenciju o ukidanju
'srihoblika rasne diskriminacije, Međunarodnu konvenciju o ukidanju svih obli-
ka diskriminacije žena i Konvenciju o pravima deteta,
V Imajući, takođe, u vidu principe i standarde utvrđene u relevantnim instru-
mentima izrađenim u okviru Međunarodne organizacije rada, a posebno kon-
vencije koje se tiču migracije radi zaposlenja (broj 97) i migracija zbog loših
uslova i podsticanja jednakih mogućnosti i tretmana radnika migranata (broj
i'i 143), preporuke koje se tiču migracije radi zaposlenja (broj 86) i radnika migra-
;nata (broj 151), te konvencija koje se tiču prinudnog rada (broj 29), i ukidanja
/ prinudnog rada (broj 105),
Reafirmišući važnost principa sadržanih u Konvenciji protiv diskriminacije
< u obrazovanju Organizacije ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu,
Podsećajući se konvencije protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili po-
; nižavajućih kazni ili postupaka, Deklaracije Četvrtog kongresa Ujedinjenih na-
• čija o prevenciji zločina i tretmanu okrivljenih, Kodeksa ponašanja policajaca i
. Konvencija o ropstvu,
Podsećajući se, takođe, da je jedan od ciljeva Međunarodne organizacije
rada, kako je to navedeno u njenom Ustavu, zaštita interesa radnika zaposlenih

Ovu međunarodnu konvenciju usvojila je Generalna skupština UN 18. decembra 1990. godine. Još
nije stupila na snagu (usiov je 20 ratifikacija ili pristupanja - član 87. stav 1).
Konvenciju je do 1. avgusta 1999. godine ratifikovalo 12 država: Azerbejdžan (11. jan. 1999),
Bosna i Hercegovina (13. dec. 1996), Egipat (19. feb. 1993), Filipini (5. jul 1995), Kolumbija (24.
maj 1995), Maroko (21. jun. 1993), Meksiko (8. mart 1999), Sejšeli (15. dec. 1994), Senegal (9.
jun 1999), Šri Lanka (11. mart 1996), Uganda (14. nov. 1995) i Zelenortska ostrva (16. sept. 1996).
Jugoslavija je nije ratifikovala.
Naslov originala: International Convention on the Protection of the Rights ofAll Migrant Workers
and Members of their Families

275
29. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O ZAŠTITI PRAVA RADNIKA MIGRANATA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODU

izvan njihove zemlje, kao i podučavanja i iskustva navedene Organizacije up| njima
koja su vezana sa radnicima migrantima s članovima njihovih porodica!
Priznajući važnost rada obavljenog u vezi sa radnicima migrantima i člal
vima njihovih porodica u raznim organima sistema Ujedinjenih nacija, anaf§’ to u
Komisiji o ljudskim pravima i Komisiji za socijalni razvoj, te u Organizff
Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, Organizaciji ujedinjenih nacijag-
obrazovanje, nauku i kulturu, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i drugim mej
narodnim organizacijama,
Priznajući, takođe, napredak koji su postigle države na regionalnoj ilU teralnoj
osnovi, a prema zaštiti prava radnika migranata i članova njihovih ppj| dica, kao i
važnost i korisnost bilateralnih i multilateralnih sporazuma u bjf oblasti,
Shvatajući važnost i razmere fenomena migracije, koji uključuje miliojjf ljudi i
odražava se na veliki broj država u međunarodnoj zajednici, -
Svesni uticaja ogromnog broja radnika migranata na države i narode, u p
tanju te želeći da uspostave norme koje mogu doprineti harmonizaciji stavi j žava
kroz prihvatanje osnovnih principa koji se tiču tretmana radnika migranaf i
članova njihovih porodica,
Uzimajući u obzir stanje ranjivosti u kojem se radnici migranti i članovi hovih
porodica često nalaze zahvaljujući, između ostalog, njihovom ođsustvtff' države
porekla i teškoćama na koje mogu naići, a koje proizlaze iz njihovog pri . , sustva u
državi zaposlenja, žSfe
Uvereni da prava radnika migranata i članova njihovih porodica nisii šyut ,: gde
dovoljno priznata, pa zbog toga zahtevaju međunarodnu zaštitu,
Uzimajući u obzir činjenicu da migracija često uzrokuje ozbiljne problemi
članovima porodice radnika migranta kao i samim radnicima, a naročito zbo
razdvajanja porodice,
Imajući na umu da su problemi čovečanstva u vezi sa migracijom čak ozbiljf
niji u slučaju nezakonite migracije i uvereni, stoga, da se treba ohrabriti odgovf
rajuća akcija da bi se sprečila i eliminisala skrivena kretanja i saobraćaj radniji
migranata, a da se u isto vreme obezbedi zaštita njihovih osnovnih prava,
Uzimajući u obzir da su radnici koji nemaju isprave ili se nalaze u neregulijj
sanoj situaciji često zaposleni pod manje povoljnim uslovima rada nego drugfS
radnici i da određeni poslodavci u ovome nalaze podsticaj da traže takvog rađ-jf nika
da bi stekli korist iz nelojalne konkurencije,
Uzimajući, takođe, u obzir da će traženje sredstava za pomoć u zapošljajf vanju
radnika migranata koji su u neregulisanoj situaciji, biti osujećeno akop osnovna
ljudska prava radnika migranata ne budu šire poznata, a sem toga, da !:, će priznavale
određenih dodatnih prava radnicima migrantima i članovima njii hovih porodica koji
su u regulisanoj situaciji, ohrabrili sve migrante i poslodavce!; da poštuju propise i
deluju u skladu sa zakonima i na njima zasnovanim postupcima država u pitanju,
Ubeđene, zbog toga, da postoji potreba da se o međunarodnoj zaštiti prava svih
radnika migranata i članova njihovih porodica, izradi razumljiva konvencija ko- ja
će. reafirmisati i ustanoviti osnovne norme i koja će se moći univerzalno primeniti V
Dogovorile su se kako sledi:
 fgK'
'f :n> KONVENCIJA O ZAŠTITI PRAVA RADNIKA MIGRANATA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA (1990)
MEĐUNARODNA
Jf ~~~~
DEO I
DOMAŠAJ I DEFINICIJA

Član 1.
fljlli-'Ova Konvencija će se primenjivati, sem ako u daljem tekstu nije drugačije
određeno, na sve radnike migrante i članove njihovih porodica bez bilo kakve razlike u
odnosu na pol, rasu, boju, jezik, religiju i ubeđenje, političko ili drugo . . mišljenje,
nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, državljanstvo, starost, ekonomsku situaciju,
imovinu, bračno stanje, rođenje ili drugi status.
2. Ova Konvencija će se primenjivati tokom celog migracionog procesa rad- v
nika imigranata i članova njihovih porodica, što obuhvata i pripreme za migrađ- ■>- ju,
odlazak, tranzit i ćeli period boravka i plaćenih delatnosti u državi zaposlenja f.:, kao i
povratak u državu porekla ili državu stalnog boravka.
;
Član 2.

š \ Za potrebe ove Konvencije:

f 1. Izraz „radnik migrant” odnosi se na lice koje treba biti angažovano, koje je
angažovano ili je bilo angažovano u plaćenoj delatnosti u državi čiji to lice ni-
ijfBržavljanin.
^ 2. a) Izraz „pogranični radnik” odnosi se na radnika migranta koji zadrži svoje
stalno prebivalište u susednoj državi, u koje se normalno vrača svaki dan
®najmanje jednom sedmično;
’fft b) Izraz „sezonski radnik” odnosi se na radnika migranta čiji rad, po svom
^arakteru, zavisi od sezonskih prilika i koji se obavlja samo tokom đela godine;
c) Izraz „pomorac”, koji obuhvata i ribara, odnosi se na radnika migranta
zaposlenog na brodu registrovanom u državi čiji nije državljanin; r . d) Izraz „radnik na
priobalnim postrojenjima” odnosi se na radnike mi- r grante zaposlene na priobalnim
postrojenjima koja su pod jurisdikcijom države čiji on nije državljanin;
e) Izraz „putujući radnik” odnosi se na radnika migranta koji ima stalno \
prebivalište u jednoj državi, ali mora putovati u drugu državu ili države na kraće
periode zbog prirode njegovog zanimanja;
f) Izraz „radnik na određenom projektu” odnosi se na radnika migranta kojem
je država zaposlenja dozvolila boravak u ograničenom periodu samo zbog rada na
određenom projektu koji se obavlja u toj državi od strane njegovog poslodavca;
g) Izraz radnik na specifičnom poslu odnosi se na radnika migranta:
(I) Kojeg je njegov poslodavac poslao u ograničenom i određenom periodu '■
vremena u državu zaposlenja da obavi određene zadatke ili dužnosti; ili
(II) Koji se angažuje u ograničenom i određenom periodu vremena na poslu
koji zahteva profesionalne, komercijalne, tehničke ili druge visoko specijali-
zovane veštine; ili
(III) Koji se, na zahtev njegovog poslodavca u državi zaposlenja, angažuje u
ograničenom i određenom periodu vremena na poslu koji je po prirodi prolazan

-277-
29. MEĐUNARODNA KONVENCIJA OZAŠTITI PRAVA RADNIKA MIGRANATA I ČLANOVA NJIHOVIH PORonrr,
"———

ili kratak, i od kojeg se zahteva da ode iz države zaposlenja bilo po isteku nje« vog
dozvoljenog perioda boravka ili ranije, ako više ne obavlja određene z| ke ili dužnosti
ili se više ne angažuje na tom poslu;
h) Izraz „radnik koji obavlja samostalnu delatnost” odnosi se na rad^f migranta
koji je angažovan u plaćenoj delatnosti koja se ne obavlja po ugo||^ o zaposlenju i
koji zarađuje za život baveći se tom delatnošću sam ili zajedno $ ai članovima svoje
porodice i na sve druge radnike migrante kojima se prizn|J|f obavljanje samostalne
delatnosti važećim zakonom države zaposlenja ili bilafjl ralnim ili multilateralnim
sporazumima. at
Član 3.
Ova Konvencija se neće primenjivati na:
a) Lica poslana ili zaposlena od strane međunarodnih organizacija i age^J ja ili
lica poslana ili zaposlena od strane države izvan njene teritorije radi objjj ljanja
zvaničnih funkcija, a čiji su prijem i status regulisani opštim međunarodnim pravom
ili posebnim međunarodnim sporazumima ili konvencijama, . V||
b) Lica poslana ili zaposlena od strane države ili u njeno ime van njene t$J|l
torije, a koja učestvuju u programima razvoja ih drugim programima saradhj|,l čiji su
prijem i status regulisani sporazumom sa državom zaposlenja i koja se, skladu sa tim
sporazumom, ne smatraju radnicima migrantima;
c) Lica koja se nastane kao investitori u državi koja nije država njihorogfj
porekla; . | J||J
d) izbeglice i apatridi sem ako je relevantnim nacionalnim zakonodavstvćmJS
ili međunarodnim instrumentima koji su na snazi u odnosnoj državi, predviđeni I
takva primena; Hr
e) St
udente i lica na praksi; t, |
f) Pomorce i radnike na priobalnim postrojenjima kojima nije dozvoljeno. I da
se nastane i bave plaćenom delatnošću u državi zaposlenja.
Član 4.
1
Za potrebe ove Konvencije izraz „članovi porodice” odnosi se na lica kojaf
su u braku sa radnicima migrantima ili su sa njima u odnosu koji, u skladu sa va- \
žečim zakonom, ima iste efekte kao brak, kao i njihova deca koja zavise od njih L
druga zavisna lica koja su priznata kao članovi porodice važećim zakonom ili bi-
lateralnim ili multilateralnim sporazumima između zainteresovanib država. ;
Član 5. 7-
Za potrebe ove Konvencije smatraće se da radnici migranti i članovi njihovih
porodica:
a) imaju isprave ili da su u regulisanoj situaciji ako su ovlašćeni da uđu,
ostanu ili se bave plaćenom delatnošću u državi zaposlenja u skladu sa zakonom te
države ili međunarodnim sporazumima koji važe u toj državi;
b) da nemaju isprave ili su u neregulisanoj situaciji ako ne ispunjavaju uslo- ve
predviđene u tački a) ovog člana.

-278-
 IUNARODNA KONVENCIJA O ZAŠTITI PRAVA RADNIKA MIGRANATA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA (1990)

v Član 6.
Za potrebe ove Konvencije:
a) izraz „država porekla” označava državu čiji državljanin je lice u pitanju;
fjb). izraz „država zaposlenja” označava državu u kojoj radnik migrant treba dlbuđe
zaposlen, jeste zaposlen ili je bio zaposlen u plaćenoj đelatnosti, zavisno od slučaja;
J; c) izraz „država tranzita” znači državu kroz koju zainteresovano lice prolazi
naJputu za državu zaposlenja ili iz države zaposlenja u državu porekla ili državu
stalnog boravka.

4y DEO II
f. NEDISKRJMINACIJA U POGLEDU PRAVA
.• ' Član 7.
Države članice se obavezuju, u skladu sa međunarodnim instrumentima koji se
tiču ljudskih prava, da će poštovati i obezbediti svim radnicima migrantima i
članovima njihovih porodica unutar svoje teritorije ili koji su pod njihovom ju-
risdikcijom, prava predviđena u ovoj konvenciji bez razlikovanja po bilo kom
osnovu, kao što je pol, rasa, boja kože, jezik, vera ili uverenje, političko ili drugo
mišljenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, državljanstvo, starost, eko-
nomski status, imovina, bračno stanje, rođenje ili drugo.

DEO m
LJUDSKA PRAVA RADNIKA MIGRANATA I ČLANOVA
NJIHOVIH PORODICA

Član 8.
L Radnici migranti i članovi njihovih porodica biće slobodni da napuste bilo
koju državu, uključujući državu porekla. Ovo pravo neće biti predmet bilo kakvih
ograničenja izuzev onih predviđenih zakonom i neophodnih za zaštitu nacionalne
bezbednosti, javnog reda, zdravlja ili morala ili prava i sloboda drugih, a koja su u
skladu sa drugim pravima priznatim u ovom delu Konvencije.
2. Radnici migranti i članovi njihovih porodica imaće, u svako doba, pravo da
uđu i ostanu u državi porekla.
Član 9.
Pravo na život radnika migranata i članova njihovih porodica biće zaštićeno
zakonom.
Član 10.
Radnik migrant ili član njegove porodice ne sme biti podvrgnut mučenju ili
okrutnom, nehumanom ili ponižavajućem tretmanu ili kažnjavanju.

-279
29. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O ZAŽTtTI PRAVA RADNIKA MIGRANATAI ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA. (

Član 11.
1.Radnik migrant ili član njegove porodice ne sme biti držan u ropstviljj
položaju sličnom ropstvu.
2.Od radnika migranta ili člana njegove porodice neče se zahtevati obav-
ljanje prinudnog ili obaveznog rada.
3.Neče se smatrati da stav 2. ovog člana sprečava obavljanje teškog rad^
u skladu sa osudom na takvu kaznu od strane nadležnog suda, u državama|b^
kojima se zatvorska kazna sa teškim radom može izreći kao kazna za nek^g
krivično delo.
4. Za potrebe ovog člana izraz „prinudni ili obavezni rad” neće uključivati^ TJl
a) Bilo koji rad ili službu na koje se ne odnosi stav 3. ovog člana, a kojiilljj
normalno zahteva od lica koje je u pritvoru kao posleđica zakonite sudske ođj|Jjj
ke ili od lica koje se nalazi na uslovnoj slobodi iz takvog pritvora; f|jjj
b) Bio koju službu nametnutu u vanrednim slučajevima ili velikim nesreći; '•
ma koje prete životu i dobrobiti zajednice; \t
c) Onaj rad ili službu koji čine đeo normalnih građanskih obaveza, u onoj'll
meri u kojoj su nametnuti i državljanima države koja je u pitanju.
Cian 12.
1. Radnici migranti i članovi njihovih porodica imaju pravo na slobodu nu|g
sli, savesti i vere. Ovo pravo će uključivati slobodu da imaju ili prime veru ili
uverenje po svom izboru i slobodu da, pojedinačno ili u zajednici sa drugima|p javno
ili privatno, manifestuju svoju veru ili uverenje u molitvama, obredima§jj
praktikovanju i podučavanju. lp
2. Radnici migranti i članovi njihovih porodica neće biti podvrgnuti prisOi^j
koja bi umanjila njihovu slobodu da imaju ili prihvate veru po svom izboru, ,/p
3. Sloboda manifestovanja ili izražavanja vere ili uverenja može biti podvrp#
nuta samo onim ograničenjima koja su propisana zakonom i koja su neophodna^ za
zaštitu javne bezbednosti, reda, zdravlja, morala ili osnovnih prava i sloboda^ drugih.
4. Države članice ove konvencije obavezuju se da će poštovati slobodu rodb
telja, od kojih je bar jedan radnik migrant, ili zakonskog staraoca, da obezbede
versko i moralno obrazovanje svoje đece u skladu sa svojim uverenjima, ; |

Član 13. %
1. Radnici migranti i članovi njihovih porodica imaju pravo da se drže svog,/;
mišljenja, bez ikakvog mešanja. 'j
2. Radnici migranti i članovi njihovih porodica imaju pravo na slobodu izrar i
žavanja. Ovo pravo će uključivati slobodu traženja, primanja i davanja informacija i
ideja svake vrste, bez obzira na granice, bilo da su usmene, pismene ili štampane,
kroz umetnost ili kroz druge medije po njihovom izboru.
3. Vršenje prava predviđenih u stavu 2. ovog člana nosi specijalne dužnosti i •
odgovornosti. Zbog toga ono može biti predmet određenih ograničenja, ali samo onih
koja su predviđena zakonom i koja su neophodna:
280-
 *
J9.MEĐUNARODNA KONVENCIJA O ZAŽT1T1 PRAVA RADNIKA MIGRANATA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA (1990)

a) Za poštovanje prava ili časti drugih;

ib) Za zaštitu nacionalne bezbednosti država u pitanju ili javnog reda ili jav nog
zdravlja ili morala;
c) U cilju sprečavanja bilo kakve ratne propagande;
đ) U cilju sprečavanja zastupanja nacionalne, rasne ili verske mržnje koja
stvara pobudu za diskriminacijom, neprijateljstvom ili nasiljem.
Član 14.
Radnik migrant ili član njegove porodice neče biti podvrgnut proizvoljnom ili
nezakonitom mešanju u njegovu intimu, porodicu, domaćinstvo, prepisku ili druge
komunikacije, ili nezakonitim napadima na njegovu čast ili ugled. Svaki radnik
migrant i član njegove porodice imaće pravo na zakonsku zaštitu protiv takvog
mešanja ili napada.
Član 15.
fST Radnik migrant i član njegove porodice neće biti proizvoljno lišen imovine, bez
obzira da li je poseduje sam ili u zajednici sa drugima. Tamo gde, prema zakonu
koji je na snazi u državi zaposlenja, imovina radnika migranta ili člana nje gove
porodice bude eksproprisana u celini ili delimično, zainteresovano lice imaće pravo
na pravično i adekvatno obeštećenje.
Član 16.
1. Radnici migranti i članovi njihovih porodica imaju pravo na slobodu i si-
gurnost ličnosti.
2. Radnici migranti i članovi njihovih porodica imaju pravo na delotvornu
zaštitu države protiv nasilja, fizičkih povreda, pretnji i zastrašivanja, bilo od strane
državnih službenika ili drugih pojedinaca, grupa ili institucija.
3. Bilo kakvo utvrđivanje identiteta radnika migranata ili članova njihovih po-
rodica od strane policije, biće vršeno u skladu sa postupkom utvrđenim zakonom.
4. Radnici migranti i članovi njihovih porodica neće biti podvrgnuti indivi-
dualnom ili kolektivnom hapšenju ili zadržavanju; oni neće biti lišeni slobode, sem
na osnovama i u skladu sa postupkom utvrđenim zakonom.
5. Radnici migranti i članovi njihovih porodica koji su uhapšeni biće, u vre-
me hapšenja, informisani, koliko je to moguće na jeziku koji razumeju, o razlozima
njihovog hapšenja i biće bez odlaganja informisani, na jeziku koji razumeju, o svim
optužbama protiv njih.
6. Radnici migranti i članovi njihovih porodica koji su uhapšeni ili zadržani
zbog optužbe za krivično delo biće bez odlaganja izvedeni pred sudiju ili drugog
službenika koji je zakonom ovlašćen da vrši sudsku vlast, te će imati pravo na
suđenje u razumnom roku ili na oslobađanje. Neće biti opšte pravilo da oni, dok
čekaju na suđenje, budu zadržani u pritvoru, ali puštanje može biti uslovljeno
garancijama da će se pojaviti na suđenju, u bilo kojoj drugoj fazi sudskog postupka
i, ako se pojavi takav slučaj, u izvršenju presude.
7. Kada je radnik migrant ili član njegove porodice uhapšen ili osuđen na
zatvorsku kaznu ili kada je u pritvoru dok traje suđenje ili je zadržan na bilo koji
drugi način:

281-
29. MEĐUNARODNA KONVENCIJA 0 ZAŠTITI PRAVA RADNIKA MIGRANATA 1 ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA (i^

a) Konzularni ili diplomatski organ njegove države porekla ili države zastupa
interese te države, biće informisani bez odlaganja, na zahtev radtjjM migranta, o
njegovom hapšenju ili zadržavanju i o razlozima za to; 3|jj
b) Lice u pitanju imaće pravo da komunicira sa navedenim organima. Svako
saopštenje tog lica navedenim organima biće prosieđeno bez odlaganjafjj^f lice će
imati pravo i da prima saopštenja poslana od strane navedenih orgil^ takođe bez
odlaganja;
c) Zainteresovano lice biće obavešteno bez odlaganja o ovom pravu i o |j}jj
vima koja proizlaze iz relevantnih ugovora, ako ih ima, a koji se mogu primen||
između zainteresovanih država, kao i o pravu na prepisku i susrete sa predstljf nicima
navedenih organa i na dogovor sa njima o pravnom zastupanju.
8. Radnici migranti i članovi njihovih porodica koji su lišeni slobode šfejjjj
šenjem ili zadržavanjem imaće pravo da pokrenu postupak pred sudom, đaf|| taj sud
mogao bez odlaganja da odluči o zakonitosti njihovog zadržavanja i.nfjf redi njihovo
puštanje, ukoliko je zadržavanje nezakonito. Kada oni prisustv|Jj| takvom postupku,
imaće pravo na pomoć prevodioca, ako je potrebno i bespjfB no, ukoliko ne
razumeju ili ne govore jezik koji se upotrebljava. '
9. Radnici migranti i članovi njihovih porodica koji su bili žrtve nezakonitog^
hapšenja ili zadržavanja imaju zakonsko pravo na obeštećenje. . ;J||

Član 17. M
1. Radnici migranti i članovi njihovih porodica koji su lišeni slobode biče!
tretirani humano i sa poštovanjem prema urođenom dostojanstvu ljudske 1 LČIH|J sti i
njihovom kulturnom identitetu.
2. Okrivljeni radnici migranti i članovi njihovih porodica će, sem u izuzetnim},
slučajevima, biti odvojeni od osuđenih lica i biće podvrgnuti posebnom tretmanu;
koji odgovara njihovom statusu neosuđenih lica. Maloletno lice koje je okrivljen no,
biće odvojeno od odraslih, a presuda će se doneti što je brže moguće. .
3. Bilo koji radnik migrant ili član njegove porodice koji je zadržan u državi -.
tranzita ili u državi zaposlenja zbog kršenja odredaba u vezi sa migracijom, biče
čuvan, onoliko koliko je to izvođljivo, odvojeno od osuđenih lica ili lica koja su u .
pritvoru dok traje suđenje.
4. Tokom bilo kojeg perioda zatvorske kazne, prema presudi donesenoj od
strane suda, suštinski cilj tretmana radnika migranta ili člana njegove poro- : đice biće
njegovo popravljanje i socijalna rehabilitacija, Maloletni prekršioci biće odvojeni od
odraslih i daće im se tretman koji odgovara njihovoj starosti
i statusu,
5. Tokom pritvora ili izdržavanja zatvorske kazne, radnici migranti i članovi
njihovih porodica uživaće ista prava na posete članova njihovih porodica kao i
domaći državljani.
6. Kad god je radnik migrant lišen slobode, nadležni organ zainteresovane
države obratiće pažnju na probleme koji se mogu pojaviti kod članova njegove
porodice, posebno supružnika ili maloletne dece.
7. Radnici migranti i članovi njihovih porodica koji su podvrgnuti bilo kom
obliku pritvaranja ili izdržavanja zatvorske kazne, u skladu sa zakonom koji je

-282-
iJUfiONARODNA KONVENCIJA O ZAŠTITI PRAVA RADNIKA MIGRANATA1 ČLANOVA NJIHOVIH
PORODICA (1990)
HHjgr-"': —
~~
' na snazi u državi zaposlenja ili državi tranzita, uživaće ista prava kao i državljani
tih država koji su u istoj situaciji.
j||g|!& Ako je radnik migrant ili član njegove porodice zadržan u cilju utvrđenja bilo
kakvog kršenja odredaba u vezi sa migracijom, on neće snositi nikakve troškove
koji iz toga proizađu.
Član 18,
1. Radnici migranti i članovi njihovih porodica izjednačeni su sa državljanima
države u pitanju pred sudovima i tribunalima. U odlučivanju o krivičnim optužbama
protiv njih, ili o njihovim pravima ili obavezama u građanskim predmetima, oni će
imati pravo na pravično i javno suđenje pred nadležnim, nezavisnim i nepristrasnim
sudom utvrđenim zakonom.
2.Radnici migranti i članovi njihovih porodica kojima se na teret stavlja
krivično delo, imaće pravo da budu smatrani nevinim dok se krivica ne dokaže u
skladu sa zakonom.
3.U odlučivanju o krivičnim optužbama protiv njih, radnici migranti i čla- novi
njihovih porodica imaće pravo na sledeći minimum garancija:
a) Da budu odmah i detaljno informisani, na jeziku koji razumeju, o prirodi i
razlozima optužbi protiv njih;
b) Da imaju adekvatno vreme i mogućnost za pripremu svoje odbrane i da
komuniciraju sa braniocem po svom izboru;
c) Da im se sudi bez preteranog odlaganja;
d) Da im se sudi u njihovom prisustvu i da se brane lično ili putem branioca po
ličnom izboru; da budu informisani, ako nemaju branioca, o ovom pravu, te da
imaju branioca koji im je dodeljen u svakom slučaju kada nemaju dovoljno
sredstava da ga plate;
e) Da ispituju ili traže da se ispitaju svedoci optužbe, kao i da im se omogući
prisustvo i ispitivanje svedoka odbrane pod istim uslovima kao i svedoka optužbe;
f) Da imaju besplatnu pomoć prevodioca ukoliko ne razumeju ili ne govore
jezik koji se upotrebljava u sudu;
g) Da ne budu prisiljeni da svedoče protiv sebe ili da priznaju krivicu.
4. Postupak koji se vodi protiv maloletnika biće takav da vodi računa o nji-
hovoj starosti i o potrebi postizanja njihove rehabilitacije.
5. Radnici migranti i članovi njihovih porodica, koji su proglašeni krivim za
neko krivično delo, imaće pravo da odluku o njihovoj krivici i izrečenoj kazni ispita
viši sud, u skladu sa zakonom.
6. Kada je radnik migrant ili član njegove porodice konačnom odlukom
proglašen krivim za krivično delo i kada naknadno ta presuda bude izmenjena ili
bude pomilovan na osnovu toga što nova ili novootkrivena činjenica na uver- ljiv
način dokazuje da je presuda bila nepravedna, licu koje je izdržalo kaznu na osnovu
takve presude biće data kompenzacija u skladu sa zakonom, sem ako se dokaže da
se neotkrivanje nepoznate činjenice na vreme može, u celini ili deli- mično, pripisati
tom licu.
7. Radnik migrant ili član njegove porodice neće moći biti ponovo suđen ili
kažnjen za delo za koje je već bio konačno osuđen ili oslobođen u skladu sa za-
konom i krivičnim postupkom države u pitanju.
 29. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O ZAŽTITI PRAVA RADNIKA MIGRANATA i ČLANOVA NJIHOVIH PORODiCA (ig^.

Član 19.
1. Radnik migrant ili član njegove porodice neće $e smatrati krivim za
koje krivično delo izvršeno radnjom ili propuštanjem, koje nije bilo predviđlj
kao krivično delo po nacionalnom ili međunarodnom zakonu u vreme kada je t 0
delo učinjeno, niti će se izreći teža kazna od one koja je bila predviđena u vreme
kada je delo izvršeno. Ako se nakon izvršenja krivičnog deia zakonom utvrdi
blaža kazna za to delo, ova lica će se koristiti tom pogodnošću.
2. Prilikom izricanja kazne za krivično delo koje je počinio radnik mig.
rant ili član njegove porodice u obzir se trebaju uzeti humanitarni aspekti u
vezi sa statusom radnika migranta, naročito u pogledu njegovog prava na p
bivalište ili rad.
Član 20.
1. Radnik migrant ili član njegove porodice neće biti zatvoren samo zb<
propuštanja da ispuni neku ugovornu obavezu.
2. Radnik migrant ili član njegove porodice neće biti lišen dozvole boravka
ili radne dozvole ili proteran samo na osnovu propuštanja da ispuni neku obavezu
koja proizlazi iz ugovora o radu, sem ako se radi o ispunjavanju one obaveiž koja
konstitiiiše uslove za dozvolu boravka ili rada.

Član 21.
Nikome, sem državnim službenicima koji su propisno ovlašćeni zakonorif nije
dozvoljeno da oduzme, uništi ili pokuša da uništi identifikacione dokumeSJ te,
dokumente koji dozvoljavaju ulazak ili boravak, prebivanje ili nastanjivanje na
državnoj teritoriji, kao ni radne dozvole. Nijedno ovlašćeno oduzimanje ta%2 kvih
dokumenata ne može se izvršiti bez izdavanja detaljne potvrde. Ni u kom slučaju neče
biti dozvoljeno uništiti pasoš ili ekvivalentan dokument radnika granta ili člana
njegove porodice.
Član 22.

1. Radnici migranti i članovi njihovih porodica neče biti podvrgnuti mera-

ma kolektivnog proterivanja. Svaki slučaj proterivanja će se pojedinačno ispitati^,: i
resiti. * ^
2. Radnici migranti i članovi njihovih porodica mogu biti proterani sa teri-
torije države članice samo u skladu sa odlukom koju donese nadležni organ na; osnovu
zakona, ,!
3. Oduka će im biti dostavljena na jeziku koji razumeju. Odluka će im se
dostaviti, na njihov zahtev tamo gde nije drugačije propisano, u pismenoj formi ; i, sem
u izuzetnim slučajevima koji se tiču nacionalne bezbednosti, daće se i obrazloženje
odluke. Zainteresova.na lica će biti informisana o ovim pravima pre ili najkasnije u
vreme uručivanja odluke.
4. Zainteresovano lice će imati pravo da iznese razloge protiv proterivanja,
osim kada se radi o konačnoj odluci koju je doneo sud, a takođe će imati pravo da
njegov slučaj ponovo ispita nadležni organ, osim ako prinudni razlozi nacionalne
bezbednosti ne zahtevaju drugačije. Za vreme dok traje to ..

284-
 ■{rvanje, zainteresovano lice i mace pravo da traži đa se odloži izvršenje uke o
proterivanju.
f-S/Ako se odluka o proterivanju, koja je već izvršena, naknadno poništi
teresovano lice imaće pravo da traži obeštećenje u skladu sa zakonom, a ija
odluka se neće koristiti da bi se to lice sprečilo da ponovo uđe u državu itanju.
6. U: slučaju proterivanja, zainteresovano lice imaće razumnu mogućnost pre
.ili nakon odlaska postavi zahteve za naknadu nadnica i drugih potraživanja koja ima
i bilo kojih drugih neizmirenih dugovanja.
7. Bez štete po izvršenje odluke o proterivanju, radnik migrant ili Član nje-
porodice na kojeg se takva odluka odnosi, može tražiti ulazak u državu koje: država
njegovog porekla.
8.U slučaju proterivanja radnika migranta ili člana njegove porodice, troškovi
;proterivanj a neće ići na njihov teret. Zainteresovano lice može zahtevati da plati
svoje putne troškove.
9. Proterivanje iz zemlje zaposlenja neće samo po sebi štetiti bilo kojem pravu
radnika migranta ili člana njegove porodice koje je stečeno u skladu sa zakonom te
države, uključujući i pravo primanja nadnica i drugih potraživanja.

. Član 23.
Radnici migranti i članovi njihovih porodica imaju pravo da traže zaštitu i
pomoć konzularnih i diplomatskih organa njihove države porekla ili države koja
-^zastupa interese te države uvek kad su povređena prava priznata ovom Konven-
cijom. U slučajevima proterivanja, naročito, zainteresovano lice biće informisa- o
ovom pravu bez odlaganja, a vlasti države iz koje se lice proteruje olakšaće /vršenje
tog prava.
A; Član 24.
Svaki radnik migrant i svaki član njegove porodice ima pravo da svuda pred
zakonom bude priznat kao ličnost.

Član 25.
; 1. Radnik migrant će uživati tretman koji nije manje povoljan od onoga koji
se primenjuje na državljane države zaposlenja u pogledu naknade i:
a) Drugih uslova rada, kao što su prekovremeni rad, radni sati, sedmični
odmor, plaćeni praznici, sigurnost, zdravlje, prestanak odnosa zaposlenja i bilo koji
drugi uslovi rada koji su, u skladu sa nacionalnim zakonom i praksom, obuhvaćeni
ovim izrazom,
b) Drugih uslova zaposlenja, kao što su minimalne godine starosti za zapo-
slenje, ograničenja kućnog rada i bilo koja druga pitanja koja se, u skladu sa na-
cionalnim zakonom i praksom, smatraju uslovima zaposlenja.
2. Neće biti dozvoljeno, u privatnim ugovorima o zaposlenju, ukidati principe
jednakog tretmana iz stava 1. ovog člana.
3. Države članice će preduzeti sve odgovarajuće mere da obezbeđe da radnici
migranti ne budu lišeni bilo kojeg prava koje proizlazi iz ovog principa zbog
 1

Član 26.
■
1. Države članice priznaju pravo svim radnicima migrantima i članovima
njihovih porodica:
a) Da uzmu učešća u sastancima sindikata i bilo kojih drugih udruženja
osnovanih u skladu sa zakonom, a u cilju zaštite njihovih ekonomskih, socijal-
nih, kulturnih i drugih interesa, zavisno jedno od pravila organizacije u pitanju;
b) Da se slobodno priključe sindikatima ili bilo kojem drugom gore navede-,
nom udruženju, zavisno jedino od pravila organizacije u pitanju;
c) Da traže materijalno obezbeđenje i pomoć od sindikata ili bilo koje dru-
ge gore navedene organizacije.
2. Ne mogu se postaviti nikakva ograničenja vršenju ovih prava, sem onih
koja su propisana zakonom i koja su neophodna u demokratskom društvu u i-
teresu nacionalne bezbednosti, javnog reda ili zaštite prava i sloboda drugih.
Član 27.
1. Radnici migranti i članovi njihovih porodica uživače u državi zaposlenja,
u pogledu socijalne sigurnosti, isti tretman koji je dat njenim državljanima, u
meri u kojoj ispunjavaju zahteve predviđene važećim zakonima te države i bila-
teralnim i multilaterainim ugovorima koji se primenjuju. Nadležni organi drža-
ve porekla i države zaposlenja mogu, u bilo koje vreme, utvrditi neophodne
aranžmane da bi utvrdili modalitete primene ove norme.
2. Tamo gde važeći zakoni ne dozvoljavaju radnicima migrantima i članovi-
ma njihovih porodica materijalno obezbeđenje, države u pitanju će ispitati mo-
gućnost da zainteresovanim licima naknade iznos doprinosa koje su dali u po-
gledu tog materijalnog obezbeđenja, a na osnovu tretmana datog državljanima
koji su u sličnom položaju.

Član 28.

brigu koja je hitno potrebna radi očuvanja

' njihovog života i izbegavanja nepo-
pravljive štete za njihovo zdravlje, a na osnovu tretmana koji je jednak tretmanu
državljana države u pitanju. Takva hitna medicinska briga neće im biti odbijena
zbog bilo kakvih nepravilnosti u pogledu njihovog boravka ili zaposlenja.
Član 29.
Svako dete radnika migranta imaće pravo na ime, registraciju rođenja i na
državljanstvo.
Član 30.
Svako dete radnika migranta imaće osnovno pravo pristupa obrazovanju na
osnovu tretmana koji je jednak tretmanu državljana države u pitanju. Pristup

286
 PIIMUNAROPNA KONVENCIJA O ZAŠTITI PRAVA RADNIKA MiGRANATA 1 ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA (1990)

iflP'
|H|n predškolskim obrazovnim institucijama ili školama neće biti odbijen ili
ograničen zbog neregularne situacije u pogledu boravka ili zaposlenja bilo kojeg ;;
roditelja ili zbog nepravilnosti detetovog boravka u državi zaposlenja.

II;' Član 31.

: 1. Države članice će osigurati poštovanje kulturnog identiteta radnika mi-
giattata i članova njihovih porodica i neće ih sprečavati da održavaju kulturne veze
sa zemljom porekla.
j 2. Države članice mogu preduzeti odgovarajuće mere da pomognu i pod-

I
I
lbfM&;
staknu napore u ovom pogledu.
Čla n 3 2.
prestanku njihovog boravka u zemlji zaposlenja, radnici migranti i čla-
novi njihovih porodica imaće pravo da prenesu svoje zarade i ušteđevine i, u '
skladu.sa važećim zakonom države u pitanju, svoju ličnu imovinu.

5" Član 33.

1. Radnici migranti i članovi njihovih porodica imaće pravo da budu in-
formisani od strane države porekla, države zaposlenja ili države tranzita, zavisno
od slučaja, o:
a) Svojim pravima koja proizlaze iz ove konvencije;
b) Uslovima ulaska, njihovim pravima i obavezama prema zakonu i praksi
države u pitanju i svim drugim pitanjima koja će im omogućiti da udovolje ad- ;
ministrativnim i drugim formalnostima države.
2. Države članice će preduzeti sve mere koje smatraju odgovarajućim da '
prošire navedene informacije ili da osiguraju da to obezbede poslodavci, sindikati ili
drugi odgovarajući organi ili institucije. Oni će, prema potrebi, sarađivati sa drugim
zainteresovanim državama.
I lll& 3. Takve odgovarajuće informacije obezbediće se besplatno, na zahtev radnika
migranata i članova njihovih porodica i, koliko je to moguće, na jeziku koji oni
razumeju.
Član 34.
Ništa u ovom Delu Konvencije neće imati takav učinak da oslobodi radnika
migranta i članove njegove porodice bilo od obaveze da se povinuju zakonima i
propisima bilo koje države tranzita i države zaposlenja, ili obaveze da poštuju
kulturni identitet stanovnika tih država.

Član 35.
Ništa se u ovom Delu Konvencije neće tumačiti kao da uključuje u sebe
uređivanje situacije radnika migranata i članova njihovih porodica koji nemaju
isprave ili su u neregulisanoj situaciji ili bilo koje pravo na takvo uređenje njihove
situacije, niti će štetiti merama koje imaju za cilj osiguranje harmoničnih i jednakih
uslova za međunarodnu migraciju, kako je predviđeno u D.elu VI.

-287
29. MEĐUNARODNA KONVENCIJA 0 ZAŠTITI PRAVA RADNIKA MIGRANATA I ČLANOVA NJIHOVIH POROniA

DEO IV
DRUGA PRAVA RADNIKA MIGRANATAI ČLANOVA
NJIHOVIH PORODICA KOJI IMAJU ISPRAVE I KOJI SU
U REGULISANOJ SITUACIJI

Član 36.
Radnici migranti i članovi njihovih porodica koji imaju isprave ili su u regu-
lisanoj situaciji u državi zaposlenja uživače, pored prava utvrđenih u Đelu
prava utvrđena u ovom delu Konvencije.

Član 37.
Pre odlaska, a najkasnije u vreme njihovog prijema u državu zaposlenja,
radnici migranti i članovi njihovih porodica imače pravo da u potpunosti budu
informisani od strane države porekla ili države zaposlenja, prema prilici, o svim
uslovima koji se primenjuju na njihov prijem, a naročito onima koji se tiču nji-
hovog boravka i plaćenih delatnosti u kojima se mogu angažovati kao i o zahte-
vima koje moraju da zadovolje u državi zaposlenja i organima kojima moraju dž
se obrate za bilo kakvu izmenu tih uslova.
Član 38.
1. Država zaposlenja će učiniti sve napore da odobri radnicima migrantiiti|j
i članovima njihovih porodica privremeno odsustvo bez posledica na njihov bo-
ravak ili posao, zavisno od slučaja. Pri tome će država zaposlenja uzeti u obzir
posebne potrebe i obaveze radnika migranata i članova njihovih porodica, naro-
čito u njihovoj zemlji porekla.
2. Radnici migranti i članovi njihovih porodica imače pravo da u potpunosti
budu informisani o uslovima pod kojima se takvo privremeno odsustvo odobrava.

Član 39.
1. Radnici migranti i članovi njihovih porodica imaju pravo na slobodu kretanja
na teritoriji države zaposlenja i slobodu izbora mesta boravka.
2. Prava iz stava 1. ovog člana neće biti predmet bilo kakvih ograničenja,
sem onih koja su predviđena zakonom i koja su neophodna za zaštitu nacionalne
sigurnosti, javnog reda, zdravlja ili morala ili prava i sloboda drugih i koja su u
skladu sa drugim pravima koja su priznata ovom Konvencijom.
Član 40.
1. Radnici migranti i članovi njihovih porodica imaju pravo da formiraju
udruženja i sindikate u državi zaposlenja radi unapređenja i zaštite njihovih
ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih interesa.
2. Neće se moći staviti nikakva ograničenja vršenju ovih prava, sem onih ko-
ja su propisana zakonom i koja su neophodna u demokratskom društvu u interesu
nacionalne bezbednosti, javnog reda ili zaštite prava i sloboda drugih.

288 -
 -■ MEĐUNARODNA KONVENCIJA O ZAŠTITI PRAVA RADNIKA MIGRANATA I ČLANOVA NJIHOVIH
PORODICA (1990)

dan 41.
1. Radnici migranti i članovi njihovih porodica imaju pravo da učestvuju u .;
U ‘ javnim poslovima njihove države porekla i da glasaju i budu birani na izborima . U u
toj državi, u skladu sa njenim zakonima.
I Te države će, prema prilici i u skladu sa njihovim zakonima, olakšati vr
šenje ovih prava.

dan 42.
1. Države članice će razmotriti izgrađivanje postupaka ili institucija kroz ko-
; - je se .može voditi računa, i u državi porekla i u državi zaposlenja, o posebnim po
trebama, težnjama i obavezama radnika migranata i članova njihovih porodica i
prcdvideće, prema potrebi, mogućnost da radnike migrante i članove njihovih
f f - porodica u tim institucijama zastupaju njihovi slobodno izabrani predstavnici.
2. Država zaposlenja će olakšati, u skladu sa njenim nacionalnim zakonima, i £
konsultacije ili učešće radnika migranata i članova njihovih porodica u odluči-
vanjukoje se tiče života i uprave u lokalnim zajednicama.
'f i 3. Radnici migranti mogu uživati politička prava u državi zaposlenja, ako
% ^pitadržava u vršenju svog suvereniteta, da takva prava. ■

dan 43.
L Radnici migranti će uživati jednak tretman kao i državljani države zapo-
slenja u pogledu:
a) Pristupa obrazovnim institucijama i službama, pod uslovom ispunjavanja
uslova za prijem i drugih propisa institucija i službi,u pitanju;
b) Pristupa službama za stručno upućivanje i službama smeštaja;
c) Pristupa ustanovama i institucijama za stručno obučavanje i prekvali-
fikaciju;
d) Pristupa stanovima, uključujući i socijalne programe stanovanja i zaštitu
protiv eksploatacije u pogledu rente;
e) Pristupa socijalnim i zdravstvenim službama, pod uslovom da ispunjavaju
uslove za učešće u odgovarajućim programima,
f) Pristupa zadružnim i samostalnim preduzećima, što ne podrazumeva
promenu njihovog migrantskog statusa i što zavisi od pravila i propisa organa u
pitanju;
g) Pristupa i suđelovanja u kulturnom životu.
2. Države ugovornice će unapređivati uslove za osiguranje efektivno jedna-
kog tretmana đa bi se radnicima migrantima omogućilo uživanje prava iz stava
1. ovog člana uvek kad uslovi njihovog boravka, dozvoljenog od strane države
zaposlenja, ispunjavaju odgovarajuće zahteve
3. Države zaposlenja neće sprečavati poslodavce radnika migranata u stva-
ranju stambenih, socijalnih i kulturnih olakšica za njih. Pod uslovima iz člana 70.
ove konvencije, države zaposlenja mogu osnovati ustanove za te olakšice,
zavisno od zahteva koji se uopšteno primenjuju i toj državi, a koji se tiču nji-
hovog smeštaja.
19* Ljudske slobode i prava - tom I
- 289 -
29. MEĐUNARODNA KONVENCIJA n ZAŠTITI PRAVA RADNIKA MIGRANATA 1 ČUNOVA NJIHOVIH PORODtCAJl

Član 44.
1. Države članice, priznajući da je porodica prirodna i osnovna grupna
ja društva i da ima pravo na zaštitu od strane društva i države, preduzeće ođg w,.,.
varajuće mere radi osiguranja zaštite jedinstva porodica radnika migranata, »;•
2. Države članice će pređuzeti mere, koje smatraju odgovarajućim i koj@!
potpadaju pod njihovu nadležnost, da bi olakšale ponovno spajanje radnika mi- ^
granata sa njihovim supružnicima, ili licima koja su sa radnicima migrantima vezi
koja prema važećem zakonu ima istu svrhu kao i brak, kao i sa njihovom zar# visnom
maloletnom đecom koja nisu u braku. .i
3. Država zaposlenja će, na humanitarnim osnovama, pozitivno razmatrati:•
davanje jednakog tretmana drugim članovima porodice radnika migranata, ka- : : ko je
utvrđeno u stavu 2 ovog člana. •^

Član 45. '

1. Članovi porodice radnika migranata će, u državi zaposlenja, uživati jed-44
nak tretman kao i državljani te države u pogledu:

>4#
a) Pristupa obrazovnim institucijama i službama, pod uslovom ispunjavanja
uslova za prijem i drugih propisa institucija i službi u pitanju;
b) Pristupa institucijama i službama za stručno upućivanje i obučavanje, .4
pod uslovom da ispunjavaju postavljene uslove za sudelovanje; >}
c) Pristupa socijalnim i zdravstvenim službama, pod uslovom da ispunjavaju 4
uslove za učešće u odgovarajućim programima; / j*
d) Pristupa i sudelovanja u kulturnom životu
2. Države zaposlenja će, a gde je to odgovarajuće i u sarađnji sa državama
porekla, voditi politiku usmerenu ka olakšavanju integracije đece radnika mi-
granata u lokalni školski sistem, naročito u pogledu učenja lokalnog jezika.
3. Države zaposlenja će nastojati olakšati deci radnika migranata učenje
njihovog maternjeg jezika i kulture i, u tom pogledu, države porekla će sarađi- vati
uvek kad je to odgovarajuće.
4. Države zaposlenja mogu obezbediti posebne programe obrazovanja dece
radnika migranata na njihovom maternjem jeziku, ako je potrebno i u sarađnji sa
Član 46.
Radnici migranti i članovi njihovih porodica će u skladu sa važećim zakonima
države u pitanju kao i sa relevantnim međunarodnim sporazumima i obavezama
dotične države, a koji proizlaze iz njihove pripadnosti carinskim unijama, biti
oslobođeni od uvoznih i izvoznih dažbina i poreza u pogledu njihove lične imovine
i imovine, za domaćinstvo, kao i za opremu neophodnu za angažovanje u plaćenoj
delatnosti, zbog koje su primljeni u državu zaposlenja:
a) Po dolasku iz države porekla ili države stalnog mesta boravka;
b) Po inicijalnom prijemu u državu zaposlenja;
c) Po konačnom odlasku iz države zaposlenja;
d) Po konačnom povratku u državu porekla ili državu stalnog mesta boravka.

290-
 Uf, Član 47.
1. Radnici migranti će imati pravo da prenesu svoje zarade i ušteđevine, a
Inaročito sredstva neophodna za izdržavanje svojih porodica, iz države zaposle-
nja-u državu porekla ili bilo koju drugu državu. Takav prenos će se izvršiti u
skladu sa postupkom utvrđenim važećim zakonima države u pitanju i u skladu
sa važećim međunarodnim sporazumima.
■ 2. Države u pitanju preduzeće odgovarajuće mere da olakšaju takve prenose.
Član 48,
1. Bez štete po važeće sporazume o dvostrukom oporezivanju, radnici mi-
Jgranti i članovi njihovih porodica, u odnosu na zarade u državi zaposlenja:
: a) Neće biti u obavezi da plate poreze, dažbine ili bilo koje druge troškove,
i koji su veći ili teži od onih koji su nametnuti domaćim državljanima u sličnim
okolnostima;
i b) Imaće pravo na smanjenje ili oslobađanje od poreza bilo koje vrste i na
;ipore$ke olakšice koje važe i za domaće državljane u sličnim okolnostima, uklju-
' čujući poreske olakšice i za zavisne članove njihovih porodica.
. 2, Države članice ove Konvencije će nastojati da usvoje odgovarajuće mere
- radi izbegavanja dvostrukog oporezivanja zarada i ušteđevina radnika migranata
i članova njihovih porodica.
Član 49.
1. Tamo gde se nacionalnim zakonom traži posebna dozvola boravka i zapo-
slenja, država zaposlenja će radnicima migrantima izdati dozvolu boravka i to
najmanje za isti period za koji važi dozvola za angažovanje u plaćenoj đelatnosti.
2. Radnici migranti, kojima je u državi zaposlenja dozvoljen slobodan izbor
plaćene đelatnosti, neće se smatrati u neregulisanoj situaciji, niti će izgubiti dozvolu
boravka samo na osnovu činjenice što su prestali da se bave plaćenom đe- latnošću
pre isteka njihove radne ili slične dozvole.
3. Da bi se radnicima migrantima, navedenim u stavu 2. ovog člana, dalo
dovoljno vremena da nađu drugu plaćenu delatnost, dozvola boravka neće biti
povučena najmanje za vreme koje se podudara sa vremenom tokom kojeg oni imaju
pravo na materijalno obezbeđenje za nezaposlene.
Član 50.
1. U slučaju smrti radnika migranta ili u slučaju prestanka braka, država za-
poslenja će pozitivno razmatrati davanje dozvole boravka članovima porodice tog
radnika migranta, koji u toj državi borave na osnovu spajanje porodice; pri tome
država zaposlenja će uzeti u obzir dužinu njihovog boravka u toj zemlji.
2. Članovi porodice, kojima takva dozvola nije odobrena, imaće pre odlaska
razuman period kako bi im se omogućilo da završe svoje poslove u državi
zaposlenja.
3. Odredbe st 1. i 2. ovog člana ne mogu se tumačiti tako da se nepovoljno
odražavaju na pravo boravka i rada koje je, inače, dato tim članovima porodice
zakonima države zaposlenja ih bilateralnim i multilateralnim ugovorima, važećim u
toj državi.
29. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O ZAŠTITI PRAVA RADNIKA MIGRANATAI ČLANOVA NJIHOVIH PORODU';,y (lSWl

Član 51.
Radnici migranti, kojima u državi zaposlenja nije dozvoljeno da slob
izaberu plaćenu delatnost, neće se smatrati u neregulisanoj situaciji, niti će izg§jjj
biti dozvolu boravka samo na osnovu činjenice što su prestali da se bave pla<§S|j
nom delatnošću pre isteka radne dozvole, sem ako dozvola boravka izričito zaviljF
si od određene plaćene delatnosti zbog koje su primljeni. Takvi radnici migrantff
će imati pravo da traže alternativno zaposlenje, suđelovanje u programima žll
javni rad i prekvalifikaciju u preostalom periodu važenja radne dozvole, pod
onim uslovima i ograničenjima koja su navedena u radnoj dozvoli.
Član 52.
1. Radnici migranti će, u državi zaposlenja, imati pravo da slobodno izab?-
ru plaćenu delatnost, pod sledećim ograničenjima ili uslovima.
2. Država zaposlenja može bilo kojem radniku migrantu:
a) Ograničiti pristup određenim kategorijama zaposlenja, funkcijama, s
žbama ili delatnostima, gde je to potrebno u interesu te države i gde je to pr<
viđeno nacionalnim zakonom;
b) Ograničiti slobodan izbor plaćene delatnosti, u skladu sa svojim zal
nom, u pogledu priznavanja profesionalnih kvalifikacija stečenih izvan njene
ritorije. Međutim, države članice u pitanju će nastojati da obezbeđe priznavan^,,,
takvih kvalifikacija, •?$.
3. Radnicima migrantima, čija je radna dozvola vremenski ograničena, dr-f-'
žava zaposlenja može također
a) Dati pravo slobodnog izbora plaćene delatnosti pod uslovom da radnik
migrant zakonito boravi na njenoj teritoriji u svrhu obavljanja plaćene delatnosti, ;
u periodu koji je propisan nacionalnim zakonom, a koji ne prelazi dve godine;
b) Ograničiti radnicima migrantima pristup plaćenim delatnostima u skladu ;
sa politikom davanja prednosti domaćim državljanima ili licima koja su asimili- ;
rana u ove svrhe na osnovu zakona ili bilateralnih ili multilateralnih sporazuma.
Svako takvo ograničenje će se prestati primenjivati na radnika migranta koji za-
konito boravi na teritoriji te države u svrhu obavljanja plaćene delatnosti, u pe-
riodu koji je propisan nacionalnim zakonom, a koji ne prelazi pet godina.
4. Države zaposlenja će propisati uslove pod kojima se radniku migrantu,
koji je primljen da bi prihvatio zaposlenje može dozvoliti bavljenje poslom na '
vlastiti račun i obratno. Vodiče se računa o periodu u kojem radnik migrant već
zakonito boravi na teritoriji države zaposlenja.

Član 53.
5. Članovima porodice radnika migranta koji imaju vlastitu dozvolu boravka
ili prijema, a koja nije vremenski ograničena ili se automatski produžava, biće
dozvoljen slobodan izbor plaćene delatnosti pod istim uslovima koji se pri-
menjuju na navedene radnike migrante u skladu sa članom 52. ove Konvencije.
6.U pogledu članova porodice radnika migranta kojima nije dozvoljen slobodan
izbor plaćene delatnosti, države članice će pozitivno razmatrati davanje
-292-
 MEĐUNARODNA KONVENCIJA O ZAŠTITI PRAVA RADNIKA MIGRANATA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA (1990)

Ifioriteta za dobijanje dozvole za angažovanje u plaćenoj delatnosti tim licima u |

0nosu na radnike koji traže prijem u državu zaposlenja, u skladu sa važećim bi-
Bateralnim i multilateralnim sporazumima.

(SI Član 54.

?ćf;. 1. Bez štete po uslove njihove dozvole boravka i radne dozvole i bez štete
po prava predviđena u čl 25. i 27. ove Konvencije, radnici migranti će uživati
jednak tretman kao i državljani države zaposlenja u pogledu;
VK. a) Zaštite protiv otpuštanja;
■ b) Materijalnog obezbeđenja za nezaposlene;
‘ ‘ c) Pristupa programima javnih radova koji za cilj imaju suzbijanje nezapo-
slenosti,
sjljf d) Pristupa alternativnim zaposlenjima u slučaju da izgube posao ili im pre-
bijane: druga plaćena delatnost u skladu sa članom 52. ove konvencije.
2. Ako radnik migrant tvrdi da su uslovi njegovog ugovora o radu prekr-
iveni od strane njegovog poslodavca, imaće pravo da se obrati nadležnim orga-
nima .države zaposlenja, pod uslovima predviđenim u članu 18. stav 1. ove
Konvencije.
Ili;;; Član 55.
Radnici migranti kojima je data dozvola da se bave plaćenom delatnošću,
pod uslovima postavljenim uz takvu dozvolu, imaće pravo na jednak tretman
kao i državljani države zaposlenja u obavljanju te delatnosti.
Član 56.
1. Radnici migranti i članovi njihovih porodica na koje se odnosi ovaj
ttif i deo Konvencije, ne mogu biti proterani iz države zaposlenja, sem iz razloga
đefmisanih nacionalnim zakonima te države i u skladu sa zaštitom utvrđenom
uDelu III.
2. Države se neće poslužiti proterivanjem da bi radnika migranta ili člana
njegove porodice lišile prava koja proizlaze iz dozvole boravka i radne dozvole.
3. U razmatranju proterivanja radnika migranta ili člana njegove porodice,
treba uzeti u obzir humanitarne aspekte i dužinu vremena u kojem je to lice bo-
ravilo u državi zaposlenja.

DEO V.
ODREDBE KOJE SE PRIMENJUJU NA POSEBNE KATEGORIJE
RADNIKA MIGRANATAI ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA
Član 57.
Posebne kategorije radnika migranata i članova njihovih porodica, navede-
ne u ovom delu Konvencije, a koji imaju isprave ili su u regulisanoj situaciji, uži-
vaće prava utvrđena u Delu III. i, sem u niže navedenim slučajevima, prava
utvrđena u Delu IV.

-293
20. MEĐUNARODNA KONVENCIJA 0 ZAŠTITI PRAVA RA DNE KA MIGRANATA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA f'

Član 58.
2. Države zaposlenja će pozitivno razmatrati odobravanje pograničnim ra
nicima prava slobodnog izbora plaćene delatnosti, nakon određenog vremeir skog
perioda. Odobravanje tog prava neće imati uticaja na njihov status pograničnih
radnika.
Član 59.
1. Sezonski radnici, đefinisani u članu 2., stav 2. b) ove Konvencije,; imač|||
prava predviđena u Delu IV., koja se mogu primeniti na njih iz razloga njihovoff
prisustva i rada na teritoriji države zaposlenja i koja su kompatibilna sa njihovimv
statusom sezonskog radnika u toj državi, uzimajući u obzir da su oni u toj držayi|?
prisutni samo deo godine. ‘
đr?*
2. Država zaposlenja će, u skladu sa stavom 1. ovog člana, razmotriti davan-g
je mogućnosti sezonskim radnicima, koji su na njenoj teritoriji zaposleni značafj jan
vremenski period, da se bave drugom plaćenom đelatnošću, te davanje priotl riteta
tim radnicima nad onima koji traže prijem u državu zaposlenja, u skladu^ sa
bilateralnim ili multilateralnim sporazumima.
Član 60.
Putujući radnici, đefinisani u članu 2., stav 2. e) ove Konvencije, imaće prajj va
predviđena u Delu IV., koja im mogu biti priznata iz razloga njihovog prisu-f stva i
rada na teritoriji države zaposlenja i koja su kompatibilna sa njihovim sta% tusom
putujućeg radnika u toj državi. .
Član 61.
1. Radnici na određenim projektima, đefinisani u članu 2. stav 2. f) oveg
Konvencije i članovi njihovih porodica imaće prava predviđena u Delu IV., seim;
odredaba člana 43. stav 1 b) i c) i člana 43. stav 1 d), koji se tiče socijalnih programa
stanovanja, te članova 45. stav 1 b) i 52, do 55.
2. Ako radnik na određenom projektu tvrdi da su prekršeni uslovi njegovog,
ugovora o radu od strane njegovog poslodavca, ima pravo da se obrati nadležnim
organima države pod čijom je jurisdikcijom taj poslodavac, a u skladu sa ; članom 18.
stav 1. ove Konvencije.
3. Države članice će, u skladu sa bilateralnim ili multilateralnim sporazumima
koji su na snazi, nastojati omogućiti radnicima na određenim projektima da budu
odgovarajuće zaštićeni sistemima socijalne zaštite njihove države porekla ili stalnog
boravišta, tokom njihovog angažmana na projektu. Države članice o. kojima je reč
će preduzeti odgovarajuće mere u cilju izbegavanja uskraćivanja: prava ili
dupliranja isplata u ovom pogledu.
4. Bez štete po odredbe člana 47. ove konvencije i po relevantne bilateralne ili
multilateralne ugovore, države članice o kojima je reč će dozvoliti isplate zarada
radnika na određenim projektima u njihovim državama porekla ili stalnog boravka.

Član 62.
1. Radnici na specifičnim poslovima, đefinisani u članu 2. stav 2. g) ove
Konvencije, imaće prava predviđena u Delu IV., sem odredaba člana 43. stav 1

294
 'Tc); člana 43. stav 1. d), koji se odnosi na socijalne programe stanovanja; član ;;
član 54. stav 1. d).
2. Članovi porodice radnika na specifičnim poslovima i mace prava koja
se /đnose na članove porodica radnika migranata n Delu V. Konvencije, sem od-
laba člana 53.
Član 63.
1; Radnici koji se bave samostalnom delatnošču, definisani u članu 2. stav 2. %
Konvencije, imače prava predviđena u Delu IV., s izuzetkom onih prava koja se
isključivo primenjuju na radnike migrante koji imaju ugovor o zaposlenju.
2. Bez štete po čl. 52. i 79. ove Konvencije, prestanak ekonomske delatnosti
đnika koji se bave samostalnom delatnošču, neće sam po sebi uključivati po-
ačenje dozvole boravka ili bavljenja plaćenom delatnošču u državi zaposlenja,
njih ili za članove njihovih porodica, sem kada dozvola izričito zavisi od spe- čne
plaćene delatnosti zbog koje su primljeni

DEO VI.
UNAPREĐIVANJE SOLIDNIH, PRAVEDNIH, HUMANIH
I ZAKONITIH UŠLO VA U VEZI SA MEĐUNARODNOM
MIGRACIJOM RADNIKA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA
Član 64.
L Bez štete po član 79. ove Konvencije, države članice će se, prema potrebama,
konsultovati i sarađivati u cilju unapređivanja solidnih, pravednih i humanih uslova u
vezi sa međunarodnom migracijom radnika i članova njihovih porodica.
2, U pogledu ovoga, dužna pažnja će se posvetiti ne samo radnim potrebama i
sredstvima, već i socijalnim, ekonomskim, kulturnim i drugim potrebama radnika
migranata i članova njihovih porodica, kao i posledicama takvih migracija za
zajednicu u pitanju.

Član 65.
1- Države članice će održavati odgovarajuće službe radi bavljenja pitanjima
koja se tiču međunarodne migracije radnika i članova njihovih porodica. Njihove
funkcije će uključivati, između ostalog:
a) Formulisanje i provođenje politike koja se tiče takvih migracija,
b)Razmenu informacija, konsultacija i saradnje sa nadležnim organima druge
strane države koja je uključena u takve migracije,
c) Pribavljanje odgovarajućih informacija, naročito poslodavcima, radnicima i
njihovim organizacijama o politici, zakonima i propisima koji se tiču migracije i
zaposlenja, o sporazumima zaključenim sa drugom državom, a koji se tiču migracija,
te o drugim relevantnim pitanjima;
d)Pribavljanje informacija i odgovarajuće pomoći radnicima migrantima i
članovima njihovih porodica u pogledu potrebnih dozvola, formalnosti i pripre
291 MEĐUNARODNA KONVENCIJA O ZAŽTiTi PRAVA RADNIKA MIGRANATA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA

ma za odlazak, put, dolazak, boravak, plaćenih delatnosti, izlaska i pov#

kao i o uslovima rada i života u državi zaposlenja, te o carinskim, moneta'
poreskim i drugim relevantnim zakonima i propisima.
2. Države članice če olakšavati koliko je to moguće, nastojanja adekvat
konzularnih i drugih službi da bi se udovoljilo socijalnim, kulturnim i
potrebama radnika migranata i članova njihovih porodica.

Član 66.
1. Pravo na preduzimanje aktivnosti u cilju regrutovanja radnika migraiiajj
radi zapošljavanja u drugoj državi biće, u skladu sa stavom 2. ovog člana, ogrlk
čeno na:
a) Državne službe ili organe države u kojoj se takve aktivnosti preduziniaj
b) Državne službe ili organe države zaposlenja na osnovu sporazuma :ižti
đu država u pitanju;
c) Organ, formiran na osnovu bilateralnog ili multilateralnog sporazumajl
2. Može se dozvoliti preduzimanje navedenih aktivnosti agencijama, potaji
cijalnim poslodavcima ili licima koja rade u njihovo ime, pod uslovom davag)jl
dozvole, odobrenja ili pod uslovom vršenja nadzora od strane državnih vlasti
žave članice, kako je to već regulisano zakonom i praksom tih država.
■■ v Član 67. • ,Sli
1. Države članice će, na odgovarajući način, sarađivati po pitanju usvaj|||§j|
mera u pogledu urednog povratka radnika migranata i članova njihovih porbjjg
ca u državu porekla, kada oni odluče da se vrate ili kada im istekne dozvola f
ravka ili zaposlenja ili kada su u državi zaposlenja u neregulisanoj situaciji.
2. Što se tiče radnika migranata i članova njihovih porodica koji su u regulfei
sanoj situaciji, zainteresovane države članice će, na odgovarajući način, sarađivlla
ti po pitanju uslova o kojima je među tim državama postignuta saglasnost, u cilju
unapređenja adekvatnih ekonomskih uslova za njihovo ponovno nastanjivanj||f
za olakšavanje njihove trajne socijalne i kulturne reintegracije u državi pore!
Član 68.
1. Države članice će, uključujući i države tranzita, sarađivati u cilju sprečag;
vanja i eliminisanja ilegalnih i skrivenih kretanja i zapošljavanja radnika migrač nata
koji su u neregulisanoj situaciji. Mere koje u tom cilju treba preduzeti uhtfc tar
jurisdikcije svake države u pitanju, uključiće;
a) Odgovarajuće mere protiv širenja pogrešnih informacija u vezi sa emič
gracijom i imigracijom;
b) Mere za otkrivanje i iskorenjivanje ilegalnih ili skrivenih kretanja radnika
migranata i članova njihovih porodica, te za nametanje delotvornih sankcija ' za lica,
grupe ili entitete koji organizuju, deluju ili pomažu u organizovanju ili izvođenju
takvih kretanja;
c) Mere radi nametanja delotvornih sankcija za lica, grupe ili entitete koji,,
koriste nasilje, pretnje ili zastrašivanje protiv radnika migranata i članova njihovih
porodica koji su u neregulisanoj situaciji.

-296-
 U NARODNA KONVENCIJA O ZAŠTITI PRAVA RADNIKA MIGRANATA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA (1990)

"‘" 'Države zaposlenja će preduzeti sve odgovarajuće i đelotvorne mere radi

lisanja zapošljavanja onih radnika migranata na njenoj teritoriji, koji su u
gulisanoj situaciji, uključujući, kad god je to odgovarajuće, sankcionisanje
dodavača tih radnika. Pravima radnika migranata naspram njihovih posloda-
;fkoja proističu iz odnosa zaposlenja, neće ovim merama biti nanesena šteta.
Član 69.
XI. Države članice će, kada na njihovoj teritoriji ima radnika migranata ili tova
njihovih porodica koji su u neregulisanoj situaciji, preduzeti ođgovara- mere da
bi obezbedile da se takva situacija ne održava.
;-2. Uvek kad zainteresovane države članice razmatraju mogućnosti reguli- ja
situacije tih lica u skladu sa važećim nacionalnim zakonima i bilateralnim
ultiiateralnim sporazumima, vodeći se računa o okolnostima njihovog ula-
iitrajanju njihovog boravka u državi zaposlenja.
Član 70.
, Države članice će preduzeti odgovarajuće mere, koje nisu nepovoljnije od ih
koje se primenjuju na njihove državljane, da bi obezbedile da radni i život- ■uslovi
radnika migranata i članova njihovih porodica koji su u regulisanoj situaciji budu
primereni čoveku i u skladu sa standardima bezbednosti, zdravlja i principima
ljudskog dostojanstva.
Član 71.
;. 1. Države članice će olakšati, uvek kad je neophodno, repatrijaciju u državu
5rekla tela umrlih radnika migranata ili članova njihovih porodica.
2, Što se tiče pitanja kompenzacije u vezi sa smrću radnika migranta ili člana
njegove porodice, države članice će, na odgovarajući način, pružiti pomoć za-
interesovanim licima u cilju hitnog rešenja tih pitanja, Rešavanje ovih pitanja,
vršiće se na osnovu važećeg nacionalnog zakona, a u skladu sa odredbama ove
konvencije i bilo kojeg relevantnog bilateralnog ili multilateralnog sporazuma.

DEO VII
PRIMENA KONVENCIJE
Član 72.
1. a) Za potrebe provere primenjivanja ove Konvencije, osnovaće se Komisija
za zaštitu prava svih radnika migranata i članova njihovih porodica (u daljem
tekstu: Komisija);
b) Komisija će se sastojati od deset, u vreme stupanja ove konvencije na snagu,
a nakon stupanja Konvencije na snagu za četrdeset prvu državu članicu, od
četrnaest eksperata, visokog moralnog ugleda, nepristrasnosti i priznatih
sposobnosti u oblasti obuhvaćenoj ovom konvencijom.
2. a) Članovi Komisije biće izabrani tajnim glasanjem država članica, sa liste
lica koja su nominovale države članice, a nakon pažljivog razmatranja jedna-

- 297-
 29: MEĐUNARODNA KONVENCIJA O ZAŠTITI PRAVA RADNIKA MIGRANATA i ČLANOVA NJiHOVlH PORODICA^

ke geografske zastupljenosti, uključujući i države porekla i države zaposlenjaf

predstavljanja najvažnijih pravnih sistema. Svaka država strana može nomirU ti
jednog od svojih državljana;
b) Članovi c'e biti izabrani i služiće u ličnom svojstvu.
3. Prvi izbori će se održati najkasnije šest meseci nakon datuma stupanj^
snagu ove konvencije, a kasniji izbori svake druge godine. Najmanje četiri nr‘ : ca
pre datuma svakog izbora, Generalni sekretar Ujedinjenih nacija će uputi pismo
državama članicama kojim će ih pozvati da podnesu svoje nominacij^ roku od dva
meseca. Generalni sekretar će pripremiti listu nominovanih Iicah’ abecednom
redu, označavajući koja ih je država oominovala, te će tu listu poj neti državama
članicama najkasnije jedan mesec pre datuma izbora, zajedno'" biografijama
nominovanih lica.
4. Izbori članova Komisije održaće se na sastanku država članica, sazvano od
strane Generalnog sekretara, u sedištu Ujedinjenih nacija. Na ovom sasta ku, na
kojem će kvorum činiti dve trećine država članica, biće izabrana ona no- minovana
lica koja dobiju najveći broj glasova i apsolutnu većinu glasovaunjfi!' država članica
koje su prisutne i glasaju.
5. a) Članovi Komisije će obavljati dužnost u periodu od četiri godine. Me-
đutim, mandati pet članova izabranih na prvim izborima isteći će nakon dve go- •:
dine; neposredno nakon prvih izbora, imena ovih pet članova izvući će žrebdijj!
predsedavajući-sastanka država članica;
b) Izbor četiri dodatna člana Komisije, održaće se u skladu sa ođređbania i 2., 3.
i 4. ovog člana, nakon stupanja na snagu ove Konvencije za četrdeset prVi državu
članicu. Mandat dvojice dodatnih članova, izabranih ovom prilikom, isteći nakon dve
godine; imena ovih članova izvući će žrebom predsedavajući ^ stanka država članica;
c) Članovi Komisije moći će biti reizabrani ako budu ponovo nominovani. \ |,
6. Ako član Komisije umre ili podnese ostavku ili izjavi da iz bilo kog drugog
razloga ne može dalje obavljati dužnosti u Komisiji, država članica koja nominovala
ovog stručnjaka, imenovaće drugog stručnjaka između svojih držav-U ljana za ostali
deo mandata. Novo imenovanje mora odobriti Komisija, 4 'h
7. Generalni sekretar će obezbediti neophodno osoblje i sredstva za delo- tvorno
vršenje funkcija Komisije.
8. Članovi Komisije će primati plate iz sredstava Ujedinjenih nacija, pođ ;
uslovima koje odredi Generalna skupština. 5
9. Članovi Komiteta imaće pravo na olakšice, privilegije i imunitete koje 7
imaju stručnjaci misija Ujedinjenih nacija, a koji su utvrđeni u relevantnim delo- vima
Konvencije o privilegijama i imunitetima Ujedinjenih nacija.

Član 73.
1. Države članice se obavezuju da podnesu Generalnom sekretaru Ujedi- ,
njenih nacija izveštaj o zakonodavnim, sudskim, administrativnim i drugim me- rama
koje su preduzele da bi odredbe Konvencije imale dejstva, a radi njegovog
razmatranja od strane Komisije:
a) U roku od jedne godine nakon stupanja na snagu Konvencije za države
članice;

„298-
 MEĐUNARODNA KONVENCIJA 0 ZAŽTITI PRAVA RADNIKA MICRANATA 1 ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA (1990)

b) Nakon toga svakih pet godina i kad god to Komisija zatraži.

2; Izveštaji podneseni u skladu sa ovim članom pokazivače faktore i teško-
ce,lko ih ima} koji imaju odraza na implementaciju ove Konvencije i uključivale
informacije o karakteristikama migracionih tokova u koje su uključene zain-
teresovane države.
i) 3. Komisija če odlučiti o svim drugim pitanjima i usmerenjima koja se
mogu prnueniti na sadržaj izveštaja.
;:4. Države članice če omogućiti da izveštaji budu široko dostupni njiho-
vojjavnosti.
Član 74.
;
1. Komisija će ispitivati izvestaje podnesene od strane svake države i dosta-
viče svoje komentare, koje smatra odgovarajućim, zainteresovanoj državi. Ova
država članica može podneti Komisiji primeđbe na bilo koji njen komentar u skladu
sa ovim članom. Komisija može tražiti dodatne informacije od država članica
prilikom razmatranja ovih izveštaja.
:2. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija će, u primerenom vremenu pre otva-
ranja svake redovne sednice Komisije, dostaviti Generalnom direktoru Međuna-
rodnog biroa rada kopije izveštaja država članica, a koji se tiču informacija rele-
vantnih za razmatranje ovih izveštaja, da bi se Birou omogućilo da pomogne Ko-
misiji ekspertizama koje Biro može obezbediti u pogledu onih pitanja kojima se
bavi Konvencija, a koja ulaze u nadležnost Međunarodne organizacije rada. Tokom
većanja, Komisija će razmatrati komentare i materijale koje obezbeđi Biro.
3. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija može takode, nakon konsultacije sa
Komisijom, dostaviti kopije delova izveštaja drugim specijalizovanim agencijama
kao i međuvladinim organizacijama, a koji mogu potpadati pod njihovu nadležnost
4. Komisija može pozvati specijalizovane agencije ili organe Ujedinjenih
nacija, kao i međuvladine organizacije i druga zainteresovana tela, da podnesu
Komisiji na razmatranje pismene informacije o pitanjima kojima se bavi Kon-
vencija, a koje ulaze u domašaj njihovih aktivnosti.
5. Komisija će pozvati Međunarodni biro rada da imenuje predstavnike da, a
konsultativnom svojstvu, učestvuju na sastancima Komisije.
6. Komisija može pozvati i predstavnike drugih specijalizovanih agencija ili
organa Ujedinjenih nacija, kao i međuvladinih organizacija da prisustvuju i istupaju
na njenim sastancima, uvek kad se razmatraju pitanja koja potpadaju pod njihovu
nadležnost.
7. Komisija će poslati Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija godišnji izve-
štaj o implementaciji ove Konvencije, koji će sadržavati i razmatranja i predloge
Komisije zasnovane, naročito, na ispitivanjima izveštaja i primeđbama dostavljenim
od strane država članica.
8. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija dostaviće godišnji izveštaj Komisije
državama članicama ove Konvencije, Ekonomskom i socijalnom savetu, Komisiji
za ljudska prava Ujedinjenih nacija, Generalnom direktoru Međunarodnog biroa
rada i drugim relevantnim organizacijama.

-299-
29. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O ZAŠTITI PRAVA RADNIKA M[GRANATA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODtCvf

Član 75.
1. Komisija će usvojiti svoja pravila postupka.
2. Komisija će izabrati svoje službenike na period od dve godine.
3. Komisija će se redovno sastajati godišnje
4. Sastanci Komisije će se redovno održavati u sedištu Ujedinjenih nacifaff
Član 76.
Države članice ove Konvencije mogu, po ovom članu, u svako vreme izjaviti da
priznaju nadležnost Komisije da prima i razmatra saopštenja kojima država članica
tvrdi da druga država članica ne ispunjava svoje obaveze po ovoj Konvenciji.
Saopštenja po ovom članu mogu biti primljena i razmatrana santo ako ih je poslala
država članica koja je dala izjavu da priznaje nadležnost Ko|||J| sije. Ni jedno
saopštenje, koje se tiče države članice koja nije dala takvu izjavu, neće biti primljeno.
Sa saopštenjem primljenim prema ovom članu, postupaflj se prema sledećoj
proceduri:
a) Ako država članica ove Konvencije smatra da druga država članica neis^
punjava svoje obaveze po Konvenciji, ona može, pismenim saopštenjem, skfepll nuti
na to pažnju toj državi članici. Država članica može, takođe, informisa^ Komisiju o
tom pitanju. U roku od tri meseca nakon priprema saopštenja, drz|§|| va koja je to
saopštenje primila poslaće državi koja je uputila saopštenje obj|||| šnjenje ili neku drugu
pismenu izjavu kojom će objasniti pitanje, što u meriitjj kojoj je to moguće i u kojoj
se odnosi na to pitanje, može uključiti i objašnjenjljj domaćeg postupka i pravna
sredstva koja su preduzeta, koja su još u toku Hfšjffj na raspolaganju po tom pitanju.
.
b) Ako pitanje nije rešeno na zadovoljstvo obe zainteresovane države člant§| ce
u roku od šest m'eseci nakon prijema inicijalnog saopštenja od strane đržavčj kojoj je
ono upućeno, druga država će imati pravo da predmet prosledi Komiskjf ji,
obaveštenjem koje će poslati Komisiji i drugoj državi;
c) Komisija će se baviti predmetom koji joj je prosleđen, tek nakon što se ^
uveri da su iscrpljena sva domaća pravna sredstva po tom pitanju, u skladu sa\
opštepriznatim principima međunarodnog prava. Ovo neće biti pravilo tamo - gde je,
prema mišljenju Komisije, primena pravnih lekova bezrazložno prolongi-H rana;
d) Pod uslovima iz tačke c) ovog člana, Komisija će ponuditi svoje usluge
zainteresovanim državama članicama, u cilju prijateljskog razrešenja predmetnog
pitanja na osnovu poštovanja obaveza utvrđenih ovom konvencijom;
e) Komisija će održavati zatvorene sastanke kada ispituje saopštenje po ovom
članu;
f) U svakom predmetu koji joj je prosleđen u skladu sa tačkom b) ovog sta-. va,
Komisija će pozvati državu članicu, na koju se odnosi tačka b), da dostavi sve
relevantne informacije;
g) Države članice, na koje se odnosi tačka b) ovog stava, imaće pravo da
budu predstavljene kad Komisija razmatra predmet i da daju pismena i/ili usmena
izjašnjenja; ■

-300-
ia. MEĐUNARODNA KONVENCIJA O ZAŽT1TI PRAVA RADNIKA MIGRANATA i ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA (1990)

h) Komisija će u roku od dvanaest meseci nakon datuma prijema obave- štenja

države iz tačke b) ovog stava, podneti izveštaj:
1. Ako je postignuto rešenje pod uslovima iz tačke d) ovog stava Komisija će
ograničiti svoj izveštaj na kratku izjavu o činjenicama i o postignutom rešenju;
ii. Ako nije postignuto rešenje pod uslovima iz tačke d) ovog stava, Komisija
će u svom izveštaju izneti relevantne činjenice koje se tiču predmetnog pitanja
između zainteresovanih država članica. Pismena izjašnjenja i zapisnik o usmenim
izjašnjenjima, koje su dale države članice, priložiće se uz izveštaj. Komisija, takođe
može dostaviti samo državama članicama u pitanju sva mišljenja koja smatra
relevantnim za predmet koji postoji između njih.
U svakom slučaju, izveštaj če biti dostavljen državama članicama na koje se
odnosi.
2. Odredbe ovog člana stupice na snagu kada deset država članica ove
Konvencije daju izjavu po stavu 1. ovog člana. Države članice če deponovati ta kvu
izjavu kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji će kopije dostaviti drugim
državama članicama. Izjava može biti povučena u svako vreme, notifika- cijom:
upućenom Generalnom sekretaru. Takvo povlačenje neće biti na štetu razmatranja
bilo kog pitanja koje je predmet saopštenja već prosieđenog po ovom članu; nakon
što Generalni sekretar primi notifikaciju o povlačenju izjave, neće se primati dalje
saopštenja bilo koje države članice, ukoliko država članica u pitanju ne dostavi
novu izjavu.
Član 77.
1. Država članica ove Konvencije može, po ovom članu, u svako doba izjaviti
da priznaje nadležnost Komisije da prima i razmatra saopštenja od ili u ime
pojedinaca, pod uslovom da to spada u njenu nadležnost, a koji tvrde da su njihova
pojedinačna prava, utvrđena Konvencijom, povređena od strane države članice.
Komisija neće primiti ni jedno saopštenje koje se tiče države koja nije dala takvu
izjavu.
2. Komisija će smatrati nedopuštenim svako saopštenje po ovom članu koje je
anonimno ili koje smatra zloupotrebljavanem prava podnošenja takvog saopštenja
ili nespojivim sa odredbama ove konvencije.
3. Komisija neće razmatrati ni jedno saopštenje pojedinca po ovom članu, sem
ako nije uverena da je:
a) Isti predmet već ispitan ili se ispituje u nekom drugom postupku među-
narodne istrage ili drugom postupku rešavanja;
b) Pojedinac iscrpeo sva moguća domaća pravna sredstva; ovo neće biti pravi-
lo tamo gde je, po mišljenju Komisije, primena pravnih sredstava bezrazložno pro-
longirana ili gde nije verovatno da će doneti đelotvorno rešenje tom pojedincu.
4. U skladu sa odredbama stava 2. ovog člana, Komisija će sa svakim saop-
štcnjcm koje joj je podneseno po ovom članu upoznati državu članicu Konvencije
koja je dala izjavu po stavu 1. i koja je navodno povređila bilo koju odredbu ove
Konvencije. U roku od šest meseci, država će podneti pismeno objašnjenje ili
izjavu kojom će objasniti pitanje i pravno sredstvo koje je pređuzeto, ako uopšte
jeste, od strane te države.

-301-
29. MEĐUNARODNA KONVENCIJA 0 ZAŠTITI PRAVA RADNIKA MIGRANATA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA(I9

5. Komisija će razmotriti saopštenja primljena po ovom članu u svetlu svih

informacija koje su joj učinjene dostupnim od strane ili u ime pojedinca ili od
strane države članice.
6. Komisija će držati zatvorene sastanke kada ispituje saopštenja po ovom Ii
članu.
7. Komitet će proslediti svoje mišljenje državi članici o kojoj se radi i poje-
dincu.
8. Odredbe ovog člana će stupiti na snagu kada deset država članica ove
Konvencije daju izjave po stavu 1. ovog člana. Takve izjave će se deponovali kod Bi
Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji će kopije dostaviti drugim drža-
vama članicama. Izjava može biti povučena, u svako doba, notifikacijom upuće-
nom Generalnom sekretaru. Takvo povlačenje neće biti na štetu razmatranja p:-
tanja koje je predmet saopštenja koje je već dostavljeno po ovom članu; nako:
notifikacije ili povlačenja izjave koju je primio Generalni sekretar, ni jedno da
je saopštenje od države članice ili u ime pojedinca neće biti primljeno po oyo
članu, osim ako država članica ne podnese novu izjavu.

Član 78.
Odredbe člana 76. ove Konvencije primenjivaće se bez štete po bilo koji.pc
stupak rešavanja spora ili pritužbe u oblastima koje obuhvata Konvencija, a ko je
utvrđen konstitutivnim instrumentima ili konvencijama koje su usvojili Ujedinjene
nacije i njihove specijalizovane agencije i neće sprečavati države članice da se
posluže bilo kojim drugim postupkom za rešavanje spora u skladu sa međunarodnim
sporazumima koji su među njima na snazi.
■

DEO VIII.

OPŠTE ODREDBE as
. B38II
Član 79.
Ništa u ovoj Konvenciji neće uticati na pravo svake države članice da ustanovi
kriterijume kojima će se rukovoditi prilikom prijema radnika migranata i članova
njihovih porodica. Što se tiče drugih pitanja u vezi sa njihovim zakonskim
položajem i tretmanom kao radnika migranata i članova njihovih porodica, države
članice će biti podložne ograničenjima utvrđenim u ovoj konvenciji.
Član 80.
Ništa se u ovoj Konvenciji neće tumačiti tako da šteti odredbama Povelje
Ujedinjenih nacija i ustava specijalizovanih agencija, koji definišu obaveze razli-
čitih organa Ujedinjenih nacija i specijalizovanih agencija u pogledu pitanja kojima
se bavi ova Konvencija.

Član 81.
1. Ništa u ovoj Konvenciji neće uticati na povoljnija prava i slobode radnika :
migranata i članova njihovih porodica, koja imaju na osnovu:

-302
 ■MEĐUNARODNA KONVENCIJA O ZAŠTITI PRAVA RADNIKA MIGRANATA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA (1990)

f!;.. a) Zakona i prakse države ugovornice; ili

b) Bilo kojeg bilateralnog ili multilateralnog ugovora koji je na snazi izme-
diizainteresovanih država članica.
S:' 2. Ništa se u ovoj Konvenciji ne može tumačiti kao impliciran]e bilo kojoj
državi, grupi ili licu bilo kog prava da se bavi plaćenom delatnošću ili da izvrši bilo
koju radnju koja bi mogla štetiti pravima i slobodama utvrđenim u ovoj konvenciji.
Član 82.

Nije moguće odricanje od prava radnika migranata i članova njihovih poro-

dica, predviđenih u ovoj Konvenciji. Nije dozvoljeno preduzimati bilo kakve oblike
pritiska na radnike migrante i članove njihovih porodica s ciljem da se oni unapred
odreknu bilo kog od navedenih prava. Neće biti moguće derogirati ugovorom prava
priznata ovom konvencijom. Države članice će preduzeti odgovarajuće mere da bi
obezbedile poštovanje ovih principa.
Član 83.
Svaka država članica se obavezuje:
Č a) Da obezbedi svakom licu, kojem su ovde priznata prava i slobode povre- đeni,
delotvomo pravno sredstvo, čak i ako je povredu počinilo lice koje je đelo- valo u
službenom svojstvu;
b) Da obezbedi svim licima koja traže takvo pravno sredstvo, da njihovu
pritužbu ispitaju i o njoj odluče nadležni sudski, upravni ili zakonodavni organi ili
bilo koji drugi nadležni organ predviđen pravnim sistemom države, te da raz- vije
mogućnost upotrebe sudskih pravnih lekova;
c) Da obezbedi nadležnim organima provođenje takvih pravnih sredstava,
kada su dopuštena.

DEO IX.
ZAVRŠNE ODREDBE
Član 85.
Određuje se da Generalni sekretar Ujedinjenih nacija bude depozitar ove
Konvencije.
Član 86.
1. Ova Konvencija biće otvorena za potpis svim državama i podleže
ratifikaciji.
2. Ova Konvencija biće otvorena za pristupanje svim državama.
3. Instrumenti ratifikacije ili pristupanja biće deponovani kod Generalnog
sekretara Ujedinjenih nacija.
Član 87.
1. Ova Konvencije će stupiti na snagu prvog dana meseca koji sledi po proteku
perioda od tri meseca nakon datuma deponovanja dvadesetog instrumenta
ratifikacije ili pristupanja.
~ 303 -
29. MEĐUNARODNA KONVENCIJA Q ZAŠTITI PRAVA RADNIKA MI GRANATA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA (.

2. Za svaku državu koja ratifikuje ili pristupi ovoj Konvenciji nakon njeiiog
stupanja na snagu, Konvencija će stupiti na snagu prvog dana- mesecakojr š|
po proteku perioda od tri meseca nakon datuma deponovanja instrumenata!
tifikacije ili pristupanja te države.

Član 88.
Država koja ratifikuje ili pristupi ovoj Konvenciji ne može isključiti od pr
mene bilo koji njen deo ili može, bez štete po član 3. isključiti primenu Konver
čije na određene kategorije radnika migranata. A
Član 89.
1. Svaka država članica može otkazati ovu Konvenciju, ali ne ranije od pet godina
nakon njenog stupanja na snagu za državu u pitanju, putem notifikacije u pismenom
obliku, upućene Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
2. Takav otkaz će stupiti na snagu prvog dana meseca koji sledi po istef perioda od
dvanaest meseci nakon datuma prijema notifikacije od strane Gen! ralnog sekretara
Ujedinjenih nacija.
3. Takav otkaz neće uticati na oslobađanje države članice od njenih obavi za po
ovoj Konvenciji u pogledu bilo koje radnje ili propuštanja koje se doge pre datuma
stupanja otkaza na snagu, niti će otkaz na bilo koji način šteti da] jem razmatranju
predmeta koji je Komisija već počela razmatrati pre datum| stupanja otkaza na pravnu
snagu.
4. Nakon datuma stupanja na snagu otkaza države članice, Komisija ne< započeti
razmatranje bilo kog drugog novog predmeta koji se tiče te države. •“

Član 90.
1. Nakon pet godina od stupanje na snagu Konvencije, država članica mo2
u bilo koje doba postaviti zahtev za njenu izmenu, putem pismene notifikacije
upućene Generalnom sekretari Ujedinjenih nacija. Generalni sekretar ćc, na-
lili
kon toga, dostaviti predlog izmena državama članicama, sa zahtevom da ga oba-
veste da li odobravaju konferenciju država članica radi razmatranja i glasanja o
predlozima. U slučaju da u roku od četiri meseca od dana takvog saopštenja
najmanje jedna trećina država članica iskaže sklonost za takvu konferenciju.
Generalni sekretar će sazvati konferenciju pod okriljem Ujedinjenih nacija.
Svaka izmena, usvojena većinom glasova država članica koje su prisutne i koje
glasaju, podneće se na odobrenje Generalnoj skupštini.
2. Izmene će stupiti na snagu kada ih odobri Generalna skupština Ujedinje-
nih nacija i kada ih prihvate dve trećine država članica u skladu sa njihovim
ustavnim postupkom.
3. Kada izmene stupe na snagu, one će obavezivati one države članice koje
su ih prihvatile, dok će druge države članice biti još uvek obavezane odredbama
ove konvencije i svim ranijim izmenama koje su prihvatile.
Član 91.
1. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija će primiti i proslediti svim državama tekst
rezervi koje su stavile države u vreme potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja.

-304-
■ « MEĐUNARODNA KONVENCIJA Q ZAŽT1TI PRAVA RADNIKA MlGRANATA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA (1990)

2. Nisu dozvoljene rezerve koje su inkompatibilne sa svrhom i ciljem ove

feonvencije.
. 3. Rezerve mogu biti povučene u svako vreme, notifikacijom upućenom
Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, koji će nakon toga o tome obavestiti ; sve
države. Takva notifikacije imaće đejstvo onog dana kada bude primljena.
Član 92.
1. Svaki spor između dve ili više država članica, koji se tiče tumačenja ili pri-
mene ove konvencije, a koji nije rešen pregovorima, podneće se, na zahtev jedne od
njih, na arbitražu. Ako u roku od šest meseci od datuma zahteva za arbitražu, strane
ne mognu postići sporazumom o organizovanju arbitraže, bilo koja od tih strana
može predmet uputiti Međunarodnom sudu pravde, podnoseći zahtev u skladu sa
Statutom Suda.
2.Svaka država strana može u vreme potpisivanja ili ratifikacije ove
konvencije ili u vreme pristupanja, izjaviti da se ne smatra obavezanom po stavu
1. ovog člana. Druge države članice neće biti obavezane tim stavom u pogledu bilo
koje države koja da takvu izjavu.
3.Svaka država članica koja da izjavu u skladu sa stavom 2. ovog člana može,
u bilo koje vreme, povući tu izjavu notifikacijom Generalnom sekretaru Ujedinjenih
nacija.
Član 93.
1. Ova Konvencija, čiji su arapski, kineski, engleski, francuski, ruski i špan-
ski tekst jednako verodostojni, biće đeponovana kod Generalnog sekretara Uje-
dinjenih nacija.
2. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija dostaviće overene kopije ove kon-
vencije svim državama.

20* Ljudske slobode i prava - tom I - 305 -

 MOR-K-97
30. KONVENCIJA
0 MIGRACIJI U CILJU ZAPOŠLJAVANJA (REVIDIRANA 1949)*
(Ženeva, 1. jul 1949. godine)

; Generalna konferencija Međunarodne organizacije rada, sazvana u Ženevi od

strane Administrativnog saveta Međunarodnog biroa rada, i koja se sastala na
svom trideset drugom zasedanju 8. juna 1949. godine, I;:.: pošto je odlučila da
usvoji izvesne predloge o reviziji Konvencije o migraciji u cilju zapošljavanja,
1939., koju je Konferencija usvojila na svom dvadeset petom zasedanju što je
jedanaesta tačka dnevnog reda zasedanja, i II,; smatrajući da ovi predloži moraju
imati oblik međunarodne konvencije,
1
usvaja ovog prvog dana jula godine hiljadu devet stotina i četrdeset devete
sledeću konvenciju, koja če se nazvati: Konvencija o migraciji u cilju zapošlja- =
vanja (revidirana) 1949;
Član 1.
Svaki član Međunarodne organizacije rada za koga je ova Konvencija na snazi
obavezuje se da če staviti na raspolaganje na zahtev Međunarodnog biroa rada i
drugih država sledeće:
(a) informacije o nacionalnim politikama, zakonima i propisima koji se ođ-
nose na emigraciju i imigraciju;
(b) informacije o specijalnim odredbama o migraciji u cilju zapošljavanja i
i, uslovima rada i života migranata;
>.. (c) informacije o opštim sporazumima i posebnim aranžmanima koje je u
V vezi sa ovim pitanjima zaključio dotični član.
Član 2.
Svaki član za koga je ova Konvencija na snazi obavezuje se da če obezbediti
ili se uveriti da postoji odgovarajuća i besplatna služba sa zadatkom da pomogne
radnicima-migrantima, a posebno da im pruža tačna obaveštenja.

Konvencija MOR-97 usvojena je 1. jula 1949. a stupila je na snagu 22. januara 1952. godine.
Konvenciju je ratifikovala 41 država, uključujući i Jugoslaviju („Službeni list SFRJ”, Dodatak
broj 5/1968). Podaci o ratifikacijama sadržani su u tabeli iza Konvencije.
Jugoslavija je prilikom ratifikacije, s pozivom na član 14. Konvencije, isključila iz ratifikacije
Prilog III Konvencije.
Naslov originala: Commtion concmiing Migration for Employment (Revlsed 1948)
(C97 Migration for Employment Convention (Reviseđ), 1949.

-307-
 30. KONVENCIJA O MIGRACIJI U CILJU ZAPOŠLJAVANJA - MOR 97 (1949)

Član 3.
1. Svaki član za koga je ova Konvencija na snazi obavezuje se da će, uk
to nacionalni zakoni i propisi dozvoljavaju, preduzeti sve odgovarajuće
protiv lažne propagande u vezi sa emigracijom i imigracijom.
2. U tom cilju će on, gde to odgovara, sarađivati sa drugim zainteresov
članovima.
Član 4.
U određenim slučajevima svaki član će preduzeti mere, u okviru svoje na
ležnosti, da olakša odlazak, putovanja, i prijem radnika migranata.
Član 5.
Svaki član za koga je ova Konvencija na snazi obavezuje se da će, u ol
svoje nadležnosti, imati odgovarajuće medicinske službe odgovorne:
(a) za to da utvrde, gde je to potrebno, kako u vreme odlaska tako i u vre-
me dolaska, zadovoljavajuće zdravstveno stanje radnika migranata i članova nji-
hovih porodica kojima je odobreno da ih prate ili da im se pridruže;
(b) da obezbede da radnici migranti i članovi njihovih porodica imaju odgo-
varajuću lekarsku negu i dobre higijenske uslove u vreme polaska, za vreme pi
ta i po dolasku na teritoriju opredeljenja.

Član 6.
1. Svaki član za koga je ova Konvencija na snazi obavezuje se da će primerif
jivati, bez diskriminacije u pogledu narodnosti, rase, vere, ili pola, na imigrant koji
su zakonito na njegovoj teritoriji tretman koji nije nepovoljniji od tretmana koji ima
prema svojim državljanima u pogledu sledećih pitanja:
(a) ukoliko su regulisana zakonom ili propisima ili podleže kontroli admini^
strativnih vlasti:
(i) plata, uključujući i porodične dodatke kad oni predstavljaju deo plate,
radnog vremena, prekovremenog rada, plaćenog odmora, ograničenja u pogledu
rada kod kuće, minimalnih godina starosti za zapošljavanje, učenja u privredi i
osposobljavanja, rada žena i rada omladine;
(ii) članstva u sindikatima i korišćenja prednosti koje pružaju kolektivni
sporazumi;
(iii) smeštaja; ;
;
(b) socijalnog obezbeđenja (tj. zakonske odredbe u pogledu povreda na
poslu, materinstva, bolesti, invalidnosti, starosti, smrti, nezaposlenosti i porodič-
nih obaveza i svih drugih osiguranih slučajeva koji su, prema nacionalnim zako-
nima ili propisima obuhvaćeni sistemom socijalnog obezbeđenja), uz sleđeća
ograničenja:
(i) da mogu da postoje odgovarajući aranžmani za očuvanje stečenih prava i
prava u toku sticanja;
(ii) da nacionalni zakoni ili propisi zemalja migracije mogu da propišu speci-
jalne aranžmane u pogledu davanja ili delova davanja koja se u celini isplaćuju iz
javnih fondova i u pogledu dodataka koji se isplaćuju licima koja ne ispunjavaju
uslove u pogledu doprinosa koji su propisani za sticanje prava na redovnu penziju;
308-
 30. KONVENCIJA O MIGRACIJI U CILJU ZAPOŠLJAVAN JA - MOR 97 (1949)

Sjc) poreza, dažbina ili doprinosa iz radnog odnosa koji se plaćaju za započo
lice, i
(d) pravnog postupka u vezi sa pitanjima pomenutim u ovoj konvenciji.
:--2. Kada je reč o saveznoj državi, odredbe ovog člana će se primenjivati uko-
) su dotična pitanja regulisana saveznim zakonom ili propisima ili podleže ltroli
saveznih administrativnih vlasti. Svaki član će odrediti u kojoj meri i na |p]j način će
se ove odredbe primenjivati u odnosu na pitanja koja su regulisana jjkpnom ili
propisima sastavnih država federacije, provincije kao konačna, ili ||dleže kontroli
njihovih administrativnih organa. Član će u svom godišnjem iz- psštaju o primeni
ove konvencije navesti u kojoj meri su pitanja koja su predmet /dg člana regulisana
saveznim zakonom ili propisima, ili podleže kontroli saveznih administrativnih
organa. U odnosu na pitanja koja su regulisana zakonom ^ propisima sastavnih
država federacije, provincija ili kantona, ili podleže koncil njihovih administrativnih
organa član će preduzeti mere predviđene u pa- Ji|rafu 7 (b) člana 19. Ustava
Međunarodne organizacije rada.
Član 7.
1. Svaki član za koga je ova Konvencija na snazi obavezuje se da će njegova
služba za zapošljavanje i druge službe koje se bave pitanjima migracije sarađiva-
tiu određenim slučajevima sa odgovarajućim službama drugih članova.
2. Svaki član za koga je ova Konvencija na snazi obavezuje se đa će obezbe-
diti da se usluge koje čine njene javne službe za zapošljavanje radnicima mi-
grantima čine besplatno.
Član 8.
1. Radnik migrant koji je primljen u svojstvu stalnog radnika i članovi nje-
gove porodice kojima je dozvoljeno da ga prate ili da mu se pridruže neće biti
vraćen na teritoriju njegovog porekla ili na teritoriju iz koje je emigrant, zato što
nije u stanju da se bavi svojim zanimanjem zbog bolesti ili povrede do koje je
" došlo posle ulaska u zemlju, osim ako dotično lice to samo želi ili to ne predviđa
međunarodni sporazum koji vezuje zainteresovane zemlje.
2. Kada se radnici migranti prime u svojstvu stalnog radnika po dolasku u f
zemlju imigracije nadležni organ te zemlje može da odluči da će se odredbe stava 1.
ovog člana primenjivati samo posle jednog umerenog perioda koji ni u kom slučaju
neće preći pet godina od datuma prijema tih migranata.
Član 9.
Svaki član za koga je ova Konvencija na snazi obavezuje se da će dozvoliti,
vodeći računa o granicama dozvoljenim nacionalnim zakonima i propisima o
iznošenju i unošenju deviza, transfer onog dela zarade i ušteda radnika migranata
koji on želi.
Član 10.
U slučajevima kada je broj migranata koji idu sa teritorije jednog člana na
teritoriju drugog člana dovoljno veliki, nadležne vlasti tih teritorija će, kad god je
to potrebno ili poželjno, sklopiti sporazume da bi se regulisala pitanja od op- šteg
interesa koja se javljaju u vezi sa primenom odredaba ove konvencije.
 30. KONVENCIJA 0 MIGRACIJI U ČUJU ZAPOŠLJAVANJA - MOR 97 {1949)

Član 11.

y
1. U okviru ove konvencije termin „radnik migrant” označava lice koje nij
grira iz jedne zemlje u drugu da bi se zaposlilo na bilo koji način, osim za svoj
račun, i obuhvata sva lica redovno primljena u svojstvu radnika migranta,
(a) pogranične radnike;
2. Ova Konvencija se primenjuje na:
(b) kratkotrajan ulazak članova slobodnih profesija i umetnika;
(c) pomorce.
Član 12.
Formalna ratifikacija ove konvencije biće dostavljena generalnom đirel ru
Međunarodnog biroa rada radi registrovanja.

Član 13.
1. Ova Konvencija obavezuje samo one članove Međunarodne organizacj
rada čije je ratifikacije registrovao generalni direktor.
2. Ona će stupiti na snagu dvanaest meseci od dana kada je generalni direk tor
registrovao ratifikaciju dva člana.
3. Iza toga, ova Konvencija će stupiti na snagu za svakog člana đvanae meseci
od dana kada je registrovana njegova ratifikacija.
Član 14.
1. Svaki član koji ratifikuje ovu konvenciju može, izjavom priloženom uz,
tifikaeiju, isključiti iz svoje ratifikacije bilo koji ili sve anekse konvencije.
2. Zavisno od sadržaja te izjave, odredbe aneksa imaće isto dejstvo kao
odredbe konvencije.
3. Svaki član koji da takvu izjavu može docnije jednom novom izjavom
obavesti generalnog direktora da prihvata neki ili sve anekse pomenute u izjav
odredbe tih aneksa će se primenjivati na tog člana od dana kada je generalni < rektor
registrovao to obaveštenje.
4. Sve dok izjava data na osnovu stava 1. ovog člana ostaje na snazi u odnosu
na bilo koji aneks, član može da se izjasni daje spreman da prihvata taj aneks sa
snagom preporuke.
Član 15.
1. U izjavi dostavljenoj generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada shodno
stavu 2. člana 35. Ustava Međunarodne organizacije rađa biće naznačeno:
(a) teritorija u odnosu na koje se taj član obavezuje da će odredbe konvencije i
bilo kog ili svih aneksa primenjivati bez izmene;
(b) teritorije u odnosu na koje se obavezuje da će se odredbe konvencije i bilo
kog ili svih aneksa primenjivati uz izmene zajedno sa detaljima pomenutih izmena;
(c) teritorije u odnosu na koje se konvencije i bilo koji ili svi aneksi ne pri-
menjuju i u tim slučajevima razloge za to; i
(d) teritorije u odnosu na koje on zadržava donošenje odluke dok detaljnije ne
razmotri situaciju.

- 310 -
 30. KONVENCIJA O MIGRACIJI U CILJU ZAPOŠLJAVANJA - MOR 97 (1949)

iokotn drugom pogledu sadržaj bilo koje ranije izjave i iznosi sadašnja
situaci

Član 16.

3. Član, članovi ili zainteresovani međunarodni organi mogu u periodu u toku koga
konvencija ili bilo koji ili svi aneksi mogu da se otkažu shodno od-

Član 17.
ji. Član koji je ratifikovao ovu konvenciju može da je otkaže, po isteku deset
godina od dana kada je prvi put stupila na snagu, jednim aktom dostavljenim
generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada da ga registruje. To otkazivanje će
stupiti na snagu tek po isteku godine dana od njegove registracije.
2. Svaki član koji je ratifikovao ovu konvenciju i koji, u toku godine po isteku
perioda od deset godina pomenutog u prethodnom stavu, ne iskoristi pravo otkaza
predviđeno u ovom članu, biće obavezan za sleđeći period od deset godina i posle
toga može da otkaže ovu konvenciju po isteku svakog perioda od deset godina pod
uslovima predviđenim u ovom članu.
3. U svakom periodu u toku koga se ova Konvencija može otkazati shodno
odredbama prethodnih stavova, svaki član koji je tako ne otkaže može da dostavi
generalnom direktoru izjavu kojom posebno otkazuje bilo koji aneks konvencije
koji je na snazi za tog člana.
4. Otkazivanje ove konvencije ili bilo kog ili svih aneksa neće uticati na prava
data na osnovu njih migrantu ili članovima njegove porodice ako je migrirao dok su
konvencija ili relevantni aneks bili na snazi za teritoriju gde se pojavi pi- tanje dalj
eg važenj a ovih poj ava.

311
- -
 30. KONVENCIJA O MIGRACIJI U CIUU ZAPOŠLJAVANJA - MOR 97 (1949)

Član 18.
1. Generalni direktor Međunarodnog biroa rada će obavestiti sve elanovt
Međunarodne organizacije rada o registraciji svih ratifikacija, izjava i otkazivan
ja koje su mu dostavili članovi organizacije.
2. Kada bude obaveštavao članove organizacije o registraciji druge rati
čije koja mu je dostavljena, generalni direktor će skrenuti pažnju članovima
ganizacije na datum stupanja konvencije na snagu.
Član 19.
Generalni direktor Međunarodnog biroa rada će dostaviti generalnon
kretaru Ujedinjenih nacija radi registracije shodno članu 102. Povelje Ujed
nih nacija detaljne podatke o svim ratifikacijama, izjavama i aktima otkaziv
koje je on registrovao shodno odredbama prethodnih članova.
Član 20.
Kad bude smatrao potrebnim Administrativni savet Međunarodnog fc rada če
podneti generalnoj konferenciji izveštaj o primeni ove konvencije i

(a) ratifikacija nove konvencije kojom se vrši revizija stare od strane jedrip|J
člana pođrazumevati ipso iure neposredno otkazivanje ove konvencije, uprkofff
odredbama člana 17, ako i kad nova Konvencija kejom se vrši revizija stupi nfif
snagu;
(b) od dana stupanja na snagu nove konvencije kojom se vrši revizija, pre-
stati mogućnost ratifikacije ove konvencije od strane članova. vj
2. Ova Konvencija će u svakom slučaju ostati na snazi u svom stvarnom ob-
liku i sadržaju za one članove koji su je ratifikovali, ako nisu ratifikovali konven-
ciju kojom se ova revidira. , :;y

Član 22.
1. Međunarodna konferencija rada može, na svakom zasedanju na čiji je
dnevni red stavljeno ovo pitanje, da usvoji dvotrećinskom većinom revidirani M
tekst jednog ili više aneksa ove konvencije. ;
2. Svaki član za koga je ova Konvencija na snazi će u roku od godinu' dana,
ili, u izuzetnim prilikama osamnaest meseci, od zaključenja zasedanja konferen- :
čije podneti takav revidirani tekst organu ili organima u čijoj je nadležnosti ova
materija, radi donošenja zakona ili pređuzimanja drugih mera.
3. Svaki takav revidirani tekst će stupiti na snagu za svakog člana za koga je ;..
ova Konvencija na snazi pošto taj Član dostavi generalnom direktoru Međuna-.. -
rodnog biroa rada izjavu kojom ga obaveštava o prihvatanju revidiranog teksta. \
- 312
 30. KONVENCIJA O MIGRACIJI U CIUU ZAPOŠLJAVANJA - MOR 97 (1949)

4.-Od dana kada konferencija usvoji revidirani tekst aneksa, članovi će moći
da ratifikuju samo revidirani tekst.
Član 23.
i Engleska i francuska verzija teksta ove konvencije podjednako su punovažne.

Aneks I
REGRUTOVANJE, UPOŠLJAVANJE I RADNI UŠLOVI RADNIKA
MIGRANATA KOJI NISU REGRUTOVANI NA OSNOVU SPORAZUMA
> O KOLEKTIVNOM MIGRIRANJU POD KONTROLOM VLADA
dani.
'Ovaj aneks se primenjuje na radnike migrante koji nisu regrutovani na osnovu
sporazuma o kolektivnim migracijama pod kontrolom vlade.
dan 2.
Kod primene ovog aneksa:
a) izraz „regrutovanje” označava:
i) angažovanje nekog lica koje se nalazi na jednoj teritoriji za račun poslo-
davca koji se nalazi na drugoj teritoriji;
ii) preuzimanje obaveze, prema licu koje se nalazi na jednoj teritoriji da mu se
obezbeđi zapošljenje na drugoj teritoriji;
kao i pređuzimanje mera u vezi sa operacijama predviđenim pod i) i ii),
podrazumevajući i pronalaženje i odabiranje migranata i njihovo upućivanje (slanje
na put);
b) izraz „dovođenje” označava sve radnje preduzete radi obezbeđivanja i
olakšavanja dolaska ili pristupa, na određenu teritoriju, lica regrutovanih pod
uslovima predviđenim u alineji a);
c) izraz „upošljavanje” označava sve radnje preduzete radi obezbeđivanja i
olakšavanja zapošljavanja dovedenih lica pod uslovima predviđenim u alineji b).
dan 3.
1. Svaka članica za koju je ovaj aneks na snazi i čije zakonodavstvo dozvol-
java operacije oko regrutovanja, dovođenja i upošljavanja, onakve kako su defi-
nisane u članu 2. treba da regulišu one od pomenutih radnji koje dozvoljavaju njeni
propisi, saglasno odredbama ovog člana.
2. Pod rezervom odredaba predviđenih u narednom stavu, biće ovlašćeni za
operacije regrutovanja, dovođenja i upošljavanja samo:
a) javni biroi za upošljavanje ili drugi zvanični organi na teritoriji na kojoj se
vrše radnje;
b) zvanični organi neke druge teritorije a ne one gde se vrše pomenute ope-
racije i koji su ovlašćeni da obavljaju te radnje na toj teritoriji na osnovu sporazuma
između zainteresovanih vlada;

-313
 30. KONVENCIJA O MIGRACIJE U CILJU ZAPOŠLJAVANJA - MOR 97 (1949)

c) svaki organ ustanovljen saglasno odredbama nekog međunarodnog;’"

strumenta.
3. Ukoliko domaće zakonodavstvo ili neki bilateralni sporazum đozvoIjav|t
poslove oko regrutovanja, dovođenja i upošljavanja može da obavlja:
a) poslodavac ili lice u njegovoj službi koje radi u njegovo ime, pod uslu-v
vom, ako je to potrebno u interesu migranta, da ima saglasnost i da radi ;pojJ
nadzorom nadležne vlasti; žfjj
b) privatni biro, ukoliko dobije prethodno odobrenje za vršenje tih poslotffl/;
od nadležne vlasti teritorije gde treba da se izvrše, u slučajevima i na način koj]j§ će se
utvrditi: UjS5
i) bilo zakonodavstvom te teritorije,
ii) bilo sporazumno između nadležne vlasti teritorije emigracije ili svakoji
organa ustanovljenog saglasno odredbama nekog međunarodnog instrumentafjf jedne
strane, i nadležne vlasti teritorije imigracije, s druge strane. :J|§
4. Nadležna vlast teritorije na kojoj se vrše operacije treba da vrši nađzđffl
nad delatnostima lica ili organa ovlašćenih na osnovu stava 3b), izuzev svakog^
organa ustanovljenog saglasno odredbama nekog međunarodnog instrumental! čiji če
položaj i dalje biti regulisan tim instrumentom ili sporazumom između ^ dotičnog
organa i zainteresovane nadležne vlasti. ..
5. Ovim se članom ovlašćuje samo nadležna vlast teritorije imigracije (use^J,
ljenja) da omogućava dolazak radnika migranata na teritoriji zemlje članice, i može se
tumačiti kao da se njime ovlašćuje neko drugo lice ili organ. iV^f
Član 4.
Svaka članica kod koje je ovaj aneks na snazi obavezuje se da će obezbeđitifl da
operacije oko regrutovanja, dovođenja i upošljavanja radnika migranata koj&i; ■vrše
javne službe budu besplatne. :U
Član 5.
.,:;
S
1. Svaka članica kod koje je ovaj aneks na snazi i koja je ustanovila sistemU
kontrole ugovora o radu zaključenih između poslodavaca ili lica koja se pojav- r ljuju
u njegovo ime i radnika migranta, obavezna je da zahteva: U
a) da se jedan primerak ugovora o radu uruči migrantu pre odlaska ili ako se
zainteresovane vlade slože, u centru za prihvat prilikom dolaska na teritoriju,
imigracije;
b) da ugovor o radu sadrži odredbe u kojima su predviđeni uslovi rada i, na-::
roči to, plata koj a je ponuđena migrantu; *
c) da migrant pre odlaska dobije pismena obaveštenja o opštim uslovima ži- -
vota i rada na teritoriji imigracije, sadržana u dokumentu koji se odnosi na njega ili na
grupu kojoj pripada.
2. Kada se jedan primerak ugovora o radu daje migrantu prilikom dolaska na
teritoriju imigracije, isti treba pre polaska da dobije dokumenat sa obavešte- njima,
koja se odnose na njega kao pojedinca ili na grupu kojoj pripada, o profesionalnoj
kategoriji u kojoj će raditi i ostalim uslovima rada, naročito o minimalnoj plati koja
314 -
 30. KONVENCIJA O MIGRACIJI U CILJU ZAPOŠLJAVANJA - MOR 97 (1949)

*3. Nadležna vlast će preduzeti potrebne mere za poštovanje odredaba pret-

elanova i primenjivanje sankcija u slučaju prekršaja.
Član 6.
'i' Mere predviđene u članu 4. Konvencije treba u određenim slučajevima da
pođrazumevaju:
a) pojednostavljenje administrativnih formalnosti;
7 b) ustanovljenje službe tumača,
'• c) svaku potrebnu pomoć u toku početnog perioda, prilikom smeštaja mi-
granata i članova njihove porodice kojima je odobreno da ih prate ili da dođu
doćriije;
; d) socijalnu zaštitu migranata i članova njihove porodice kojima je odobreno
da ša njima pođu ili da dođu docnije u toku putovanja, naročito na brodovima.
Član 7.
- i. Kada je broj radnika migranata koji odlaze sa teritorije jedne članice na
teritoriju druge članice dosta veliki, nadležne vlasti teritorija o kojima se radi, treba
da svaki put kada je potrebno ili poželjno, zaključuju sporazume radi re- gulisanja
pitanja od opšteg interesa koja se mogu postaviti prilikom primene ovog aneksa.
, 2. Kada članice imaju sistem kontrole ugovora o radu, u pomenutim spora-
zumima treba naznačiti metode kojih treba poslodavac da se pridržava radi is-
punjavanja obaveza iz ugovora.

Član 8.
Svako lice koje podstiče na nedozvoljenu ili ilegalnu imigraciju biče kažnjeno
odgovarajućom kaznom.

Aneks II

REGRUTOVANJE, UPOŠLJAVANJE I UŠLOVI RADA MIGRANATA

REGRUTOVANIH NA OSNOVU SPORAZUMA KOJI SE ODNOSE NA
KOLEKTIVNE MIGRACIJE POD KONTROLOM VLADE

član 1,
Ovaj aneks primenjuje se na radnike migrante regrutovane na osnovu spo-
razuma koji se odnose na kolektivne migracije pod kontrolom vlade.
Član 2.
Kod primene ovog aneksa:
a) izraz „regrutovanje” označava:
i) angažovanje nekog lica koje se nalazi na jednoj teritoriji za račun poslo-
davca koji se nalazi na nekoj drugoj teritoriji, na osnovu sporazuma koji se odnose
na kolektivne migracije pod kontrolom vlade;

- 315 -
 30. KONVENCIJA O MIGRACIJI U CiLJU ZAPOŠLJAVANJA - MOR 97 (1949)

ii) pređuzimanje obaveze prema licu koje se nalazi na jednoj teritonjj

mu se obezbede zapošljenje na drugoj teritoriji na osnovu sporazuma koji .šef
nose na kolektivne migracije pod kontrolom vlade, kao i zaključivanje spoj§
ma koji se odnose na operacije predviđene pod i) i ii), podrazumevajući
laženje i odabiranje migranata i njihovo slanje na put;
b) izraz „dovođenje” označava sve operacije koje se obavljaju u cilju ofl
beđivanja ili olakšavanja dolaska na teritoriju lica regrutovanih pod uslovimaiz-
netim u gornjoj alineji a) na osnovu sporazuma koji se odnose na kolektivne mi-
gracije pod kontrolom vlade;
c) izraz „upošljavanje” označava sve operacije koje se vrše u cilju obezbedi-
vanja ili olakšavanja stupanja na rad dovedenih lica u uslovima iznetim u gorn-
joj alineji b) na osnovu sporazuma koji se odnose na kolektivne migracije pod
š®l
kontrolom vlade. im
Član 3.
1. Svaka članica za koju je ovaj aneks na snazi i čije zakonodavstvo dozvol-
java operacije regrutovanja, dovođenja i upošljavanja, onakve kako su đefinisa- ne
u članu 2. treba da regulišu one od pomenutih operacija koje dozvoljava njeno
zakonodavstvo, saglasno propisima ovog člana.
2) Pod rezervom odredaba predviđenih u sledećem stavu biće ovlašćeni za
operacije regrutovanja, dovođenja i upošljavanja samo:
a) javni biroi ili drugi zvanični organi teritorije gde se vrše pomenute
operacije;'
b) zvanični organi teritorije na kojoj se ne vrše operacije i kada su ovlašćeni
da obavljaju te operacije na toj teritoriji na osnovu sporazuma između zaintere-
sovanih vlada;
c) svaki organ ustanovljen saglasno odredbama nekog međunarodnog in-
strumenta.
3. Ukoliko dozvoljava domaće zakonodavstvo ili neki bilateralni sporazum i
ako je u interesu migranta, uz odobrenje i nadzor nadležne vlasti, operacije re-
grutovanja, dovođenja i upošljavanja mogu da obavljaju:
a) poslodavac ili lice u njegovoj službi koje se pojavljuje u njegovo ime;
b) privatni biroi.
4. Pravo na obavljanje poslova regrutovanja, dovođenja i upošljavanja će biti
uslovljeno dobijanjem prethodnog odobrenja nadležne vlasti teritorije gde će se
vršiti te operacije u slučajevima i na način koji će biti utvrđeni:
a) bilo zakonodavstvom te teritorije;
b) bilo sporazumom između nadležne vlasti teritorije emigracije ili svakog
organa ustanovljenog saglasno odredbama nekog međunarodnog sporazuma, s
jedne strane, a nadležne vlasti teritorije imigracije, s druge strane.
5. Nadležna vlast teritorije gde se vrše operacije treba, na osnovu svakog
sporazuma zaključenog između zainteresovanih nadležnih, vlasti, da vrši nadzor
nad delatnostima lica ili organa kojima je na osnovu prethodnog stava izdato
ovlaščenje, izuzimajući svaki drugi organ ustanovljen saglasno odredbama nekog
međunarodnog instrumenta čiji će položaj (status) i dalje biti regulisan po-
menutim instrumentom ili svakim drugim sporazumom zaključenim između po-
menutog organa i zainteresovane nadležne vlasti.
-316-
 30. KONVENCIJA O MIGRACIJI U CILJU ZAPOŠLJAVANJA - MOjR 97 (1949)

Pre nego što odobri dovođenje radnika migranata, nadležna vlast terito-
migracije treba da proveri da U već postoji dovoljan broj radnika koji mogu
uposle na radnim mestima koje treba popuniti.
I Ovim članom se ovlašćuje samo nadležna vlast teritorije emigradje da gućava
odlazak radnika migranata na teritoriju članice i ne može se tumačiti da se
njime ovlašćuje neko drugo lice ili organ.
Član 4.
1. Svaka članica kod koje je ovaj aneks na snazi se obavezuje da će obezbe-
,đa operacije regrutovanja, dovođenja i upošljavanja radnika migranata koje ft
javne službe budu besplatne.
2. Administrativne troškove za regrutovanje, dovođenje i upošljavanje neće
psiti migrant.
Član 5.
Hi. Kada se radi o grupnom prevozu migranata iz jedne zemlje u drugu, gde je
irebno preći i preko neke treće zemlje, nadležna vlast zemlje koja se prelazi u
žitu treba da preduzme mere za ubrzavanje tog prelaska da bi se izbeglo za-
Injavanje i administrativne teškoće.
Član 6.
1.Svaka članica za koju je ovaj aneks na snazi i koja je ustanovila sistem
kontrole ugovora o radu zaključenih između poslodavca ili lica koje se pojavljuje u
njegovo ime i radnika migranta, obavezuje se da zahteva:
a)da se jedan primerak ugovora o radu uruči migrantu pre odlaska ili, ako e
zairiteresovane vlade slože, u nekom centru za prihvatanje prilikom dolaska na
teritoriju imigracije;
b)da ugovor o radu sadrži odredbe u kojima su predviđeni uslovi rada i na-
ročito plata koja je ponuđena migrantu;
c) da migrant pre odlaska dobije pismena obaveštenja o opštim uslovima života
i rada na teritoriji imigracije, sadržana u dokumentu koji se odnosi na njega ili grupu
kojoj pripada.
2.Kada se jedan primerak ugovora o radu daje migrantu prilikom dolaska na
teritoriju imigracije, isti treba pre polaska da dobije dokument sa obavešte- njima
koja se odnose na njega ili da grupu kojoj pripada o stručnoj kategoriji u kojoj če
raditi i o ostalim uslovima rada, naročito o minimalnoj plati koja mu je
zagarantovana.
3.Nadležna vlast če preduzeti potrebne mere za poštovanje odredaba pret-
hodnih stavova, s tim da se u slučaju prekršaja primene odgovarajuče sankcije.
Član 7.
Mere predviđene u članu 4. Konvencije treba da u određenim slučajevima
podrazumevaju:
a) pojednostavljenje administrativnih formalnosti;
b) ustanovljenje službe tumača;
 30. KONVENCIJA O MIGRACIJI U Cl U U ZAPOŠLJAVANJA - MOR 97 (1949)

c) svaku potrebnu pomoć u toku početnog perioda, prilikom smeštaja nti-

granata i članova njihove porodice kojima je odobreno da ih prate i U đa dođu
docnije;
d) socijalnu zaštitu migranata i članova njihove porodice u toku putovanja,
naročito na brodovima;
e) odobrenje za likvidaciju i transfer imovine migranta koji je primljen n
svojstvu stalnog radnika.
Član 8.
Nadležna vlast treba da pređuzme odgovarajuće mere pomaganja radnicima
migrantima u prvo vreme da regulišu pitanja koja se odnose na njihove oslove rada;
ukoliko je korisno, ove mere se mogu pređuzimati uz saradnju zaintere- sovanih
dobrovoljnih organizacija.
Član 9.
Ako radnik migrant doveden na teritoriju jedne članice saglasno odredbama
člana 3. ovog aneksa, iz nekog razloga za koji nije odgovoran ne dobije zapošijenje
za koje je bio regrutovan ili neko drugo odgovarajuće zapošijenje, putne troškove za
sebe i za članove svoje porodice kojima je odobreno da ga prate ili đa mu se docnije
pridruže, podrazumevajući administrativne takse, prevoz i iz- , državanje do mesta
opredeljenja, kao i za prevoz stvari za domaćinstvo, ne treba da snosi migrant.
Član 10.
Ako nadležna vlast teritorije imigracije smatra da zapošijenje za koje je mi-
grant regrutovan na osnovu člana 3. ovog aneksa ne odgovara, ta nadležna vlast će
preduzeti odgovarajuće mere za pomoć tom migrantu da nađe pogodno zapošijenje
koje ne bi išlo na štetu domaćih radnika, u očekivanju dok ne dobije takvo
zapošijenje; ona treba da obezbedi bilo njegovo izdržavanje za to vreme, bilo
povratak u oblast u kojoj je regrutovan ukoliko se migrant slaže ili je pristao
prilikom regrutovanja da se tamo vrati pod tim uslovima, bilo njegovo nastanjivanje
u nekom drugom mestu.
Član 11.
Ako je radnik migrant izbeglica ili raseljeno lice prekobrojan na bilo kakvom
poslu na teritoriji imigracije gde je došao shodno članu 3. ovog aneksa, nadležna
vlast te teritorije treba da se poštara da nađe odgovarajuće zapošijenje koje ne šteti
domaćim radnicima i đa pređuzme mere da mu se obezbedi izdržavanje dok ne
dobije odgovarajuće zapošijenje ili dok se ne nastani u nekom drur gom mestu.
Član 12.
1. Nadležne vlasti zainteresovanih teritorija treba da zaključuju sporazume, u
cilju regulisanja pitanja od zajedničkog interesa koja se mogu postaviti u vezi sa
primenom odredaba ovog aneksa.

318
 Država Datum ratifikacije Status
Alžir 19.10.1962. ratifikovana
Bahami 25. 5.1976. ratifikovana
Barbados 8.5.1967. ratifikovana
Belgija 27. 7.1953. ratifikovana
Belize 15.12.1983. ratifikovana
Bosna i Hercegovina 2. 6.1993. ratifikovana
Brazil 18. 6.1965. ratifikovana
Burkina Faso 9. 6.1961. ratifikovana
Dominika 28. 2.1983. ratifikovana
Ekvador 5. 4.1978. ratifikovana
Francuska 29. 3.1954. ratifikovana
Grenada 9. 7.1979. ratifikovana
Gvajana 8. 6.1966. ratifikovana
Gvatemala 13. 2.1952. ratifikovana
Holandija 20. 5.1952. ratifikovana
Italija 22.10.1952. ratifikovana
Izrael 30. 3.1953. ratifikovana
Jamajka 26.12.1962. ratifikovana
Jugoslavija 4.12.1968. ratifikovana
Kamerun 3. 9.1962. ratifikovana
Kenija 30.11.1965. ratifikovana
Kipar 23. 9.1960. ratifikovana
Kuba 29. 4.1952. ratifikovana
Makedonija 17.11.1991. ratifikovana
Malavi 22. 3.1965. ratifikovana
Malezija Sabah 3. 3.1964. ratifikovana
Mauricijus 2.12.1969. ratifikovana
Nemačka 22. 6.1959. ratifikovana
Nigerija 17.10.1960. ratifikovana

319
Norveška 17. 2. 1955. ratifikovana
Novi Zeland 10.11. 1950. ratifikovana
Portugal 12. 12. 1978. ratifikovana
Slovenija 29. 2. 1992. ratifikovana
Sv. Lucija 14. 5. 1980. ratifikovana^
Španija 21. 3. 1967. ratifikovana;
Tanzanija Zanzibar 22. 6. 1964. ratifikovana
Trinidađ i Tobago 24. 5. 1963. ratifikovana
Urugvaj 18. 3.1954. ratifikovana
Velika Britanija 22. 1. 1951. ratifikovana
Venecuela 9. 6.1983. ratifikovana
Zambija 2. 12. 1964. ratifikovana

~ 320
-
 31. PREPORUKA
MOR-P-IOO
.. KOJA SE ODNOSI NA ZAŠTITU RADNIKA MIGRANATA U
NEDOVOLJNO RAZVIJENIM ZEMLJAMA ITERITORIJAMA*
(Ženeva, 22. jun 1955. godine)

Opšta konferencija Međunarodne organizacije rada,

Sazvana u Ženevi od strane Administrativnog saveta Međunarodnog biroa
'da, gde se i sastala 1. juna 1955, na svom 38-om zaseđanju,
Pošto je odlučila da usvoji razne predloge koji se odnose na zaštitu radnika
granata u nedovoljno razvijenim zemljama i teritorijama, pitanje koje pređ-
Ija petu tačku dnevnog reda zasedanja;

Pošto je odlučila da ovi predloži dobiju formu preporuke,

IB
usvaja danas dvadeset i drugog juna hiljadu devet stotina pedeset pete do-
upreporuku koja će biti nazvana Preporuka o zaštiti radnika migranata (ne-
jvoljno razvijene zemlje), 1955:
I. Definicija i polje primene
..V.

1. Ova preporuka se primenjuje:

a) na zemlje i teritorije u kojima se nastavlja, počevši od privrede za ishra- nu,
razvoj prema naprednijim formama privrede, koja se osnivaju na najamni- fstvu i
koje povlače sobom raštrkani i razbacani razvoj industrijskih i poljoprivrednih
centara i gde ovaj razvoj izaziva velike migracione pokrete radnika, a ponekad i
članova njihovih porodica;
f:r
b) na zemlje i teritorije preko kojih se vrše migracioni pokreti radnika koliko k
polasku toliko, eventualno, na povratku, kad mere, uzevši ih u celini, koje su već
predu zete u ovim zemljama i teritorijama, uvažavaju zainteresovanim licima, u toku
njihovih putovanja, manju zaštitu od one koja je predviđena u ovoj preporuci;
:
c) na zemlje i teritorije prema kojima se vrše ovi migracioni pokreti radni
ka, kada mere uzete u celini, koje su preduzete u ovim zemljama i teritorijama,
pružaju zainteresovanim licima, za vreme njihovih putovanja i zaposlenja, manju
zaštitu od one koju predviđa ova preporuka.
' * Preporuka MOR - 100 usvojena je 22. juna 1955. godine (38-ma Konferencija), Jugoslavija je
prihvatila ovu preporuku - „Službeni list FNRJ” Dodatak, broj 3/1958.
Naslov originala: Recommendation conceming the Protection of Migrant Worker$ in Underdeve-
loped Countriesand Temtories (R100 Protection of Migrant Workers (Underde-
veioped Countries) Recommendation, 1955)

21* Ljudske slobode i prava - tom I — 321 —

 31. PREPORUKA KOJA SE ODNOSI NA ZAŠTITU RADNIKA MiGRANATA... - MOR 100 (1955)

2. Za ciljeve ove preporuke izraz „radnik migrant” označuje svakog rađnijl koji
učestvuje u ovim migracionim pokretima, bilo da se on premešta u unutra| šnjost
zemalja i teritorija opisanih u donjem stavu a) paragraf 1, bilo da iznji|s_ potiče i
premešta se u ili preko zemalja i teritorija opisanih u stavovima b) i e) rečenog
paragrafa 1. Ovaj izraz se primenjuje kako na radnika koji je počeo da radi tako i na
radnika koji traži zaposlenje i koji će dobiti ugovoreno zaposlenjef" bilo da je
prihvatio ili ne ponudu zaposlenja ili ugovor o radu. U slučaju da je to moguće izraz
„radnik migrant” primenjuje se na svakog radnika prilikom njegojil vog privremenog
ili konačnog povratka, bez obzira da li je to putovanje u toku
ili na završetku njegovog poslovanja. '
3. Nikakva odredba ove preporuke ne srne da se tumači tako kao da daje bilo
kojem licu pravo da uđe u zemlju ili da ostane u njoj ili na teritoriji ako to nipf
saglasno zakonima o imigraciji ili drugim zakonima ove zemlje ili teritorije
4. Odredbe ove preporuke primenjuju su se tako da ne utiču na odredbe ili|
praksu koji postoje na osnovu zakona, običaja ili sporazuma, koji radnicima ma
grantima obezbeđuju povoljnije uslove od onih koje predviđa ova preporuka. \
5. Svaka diskriminacija primenjena na štetu radnika migranata treba
bude ukinuta. ,
.

DL Zaštita radnika migranata i članova njihovih obitelji u toku putovanja, ptii^ odlasku
i povratku i u periodu koji prethodi njihovom zaposlenju
6. (1) Trebalo bi pređuzeti mere bilo zakonskim putem ili putem lokalnih il$g
nacionalnih uredbi, bilo putem sporazuma između vlada, ili bilo kojim drugiiM
putem, kako bi se obezbedila zaštita radnika migranata i njihovih obitelji zavre^f me
njihovog putovanja između mesta polaska do mesta njihovog zaposlenja, up interesu
samih migranata kao i u interesu zemalja ili krajeva odakle dolaze, gde? j se sele ili u
koje polaze.
(2) Ove mere treba da obuhvate:
a) stavljanje na raspoloženje radnika migranata i njihovih obitelji, kad je
materijalno moguće, mehanizovana transportna sredstva, uključujući javnu &hx žbu
putničkog saobraćaja;
b) postavljanje na odgovarajućim etapama dužinom puta kampova za ođma-
ranje gde bi oni dobili smeštaj, hranu, vodu i neophodnu prvu lekarsku pomoć. ,
7. Trebalo bi da budu preduzete sve mere kako bi radnici migranti mogli da
putuju pod povoljnim uslovima:
a) bilo da se u uredbi koja se odnosi na regrutovanje i na ugovor o radu,.
predvidi obaveza za onoga koji regrutuje - ili ako njega nema za poslodavca - da
snosi troškove putovanja regrutovanih ili zaposlenih radnika i, eventualno, njihovih
obitelji;
b) bilo, u pogledu radnika koji se premeštaju a da nisu još zaključili ugovor ili
prihvatili ponudu određenog zaposlenja, preduzimanjem mera kako bi se troškovi
putovanja sveli na minimum.
8. (1) Trebalo bi da budu preduzete mere da bi se radnicima migrantima
obezbedio besplatan lekarski pregled na polasku ili na početku kao i na svršetku
zaposlenja.

-322
 '31. PREPORUKA KOJA SE ODNOSI NA ZAŽTITU RADNIKA MIGRANATA... - MOR 100 (1955)

L(2) U slučaju da zbog vrlo ograničenog broja osoblja medicinske službe u fm

krajevima nije nikako moguće da svi radnici migranti budu dvostruko gledani,
prioritet lekarskih pregleda treba dati radnicima migrantima:
a) koji dolaze iz krajeva gde vladaju prelazne i endemične bolesti; t§?ib)?koji
prihvataju zaposlenje ili su zaposleni na radovima u kojima su izlo- Bi naročitim
fizičkim opasnostima;
. ć) koji se premeštaju prema određenom planu regrutovanja ili zaposlenja.
; 9. (1) Ako, nakon savetovanja sa organizacijom poslodavaca i radnika, ta- f
gde jedne i druge postoje, nadležna vlast smatra da je jedan period prilago- ija
potreban radi zdravlja radnika migranata, ona treba da preduzme mere bi radnici
koristili, naročito oni koji su regrutovani i vezani ugovorom ne- edno pred njegovo
zaposlenje, pomenuti period prilagođavanja.
(2) Da bi donela odluku o potrebi jednog perioda prilagođavanja, nadležna
trebalo bi da uzme u obzir i klimu, visinu i razne uslove života u kojima bi . nik
migrant mogao da bude pozvan da radi. Kad one budu smatrale da bi bi potreban
jedan period prilagođavanja, trebalo bi da ona uredi njegovo trajanje prema lokalnim
uslovima.
:
(3) U toku perioda prilagođavanja, poslodavac bi trebalo da obezbedi na
trošak i na odgovarajući način izdržavanje radnika migranata i članova nji- „pvih
obitelji kojima je dozvoljeno da ih prate.
10,Trebalo bi preduzeti mere kako bi se radnicima migrantima i, eventualno,
njihovim obiteljima, obezbedilo za vreme jednog perioda koji bi odredila nadležna
vlast, nakon konsultovanja sa organizacijama poslodavaca i radnika ?bnfe gde jedne i
druge postoje, pravo na repatrijaciju u sledećim prilikama: -
a) kad je radnik migrant regrutovan ili upućen u mesto zaposlenja bilo od
( onoga koji ga je regrutovao, bilo od poslodavca, repatriranje trebalo bi da se iz-
vrši u mesto u kojem je uzet u službu ili gde je bio premešten radi zaposlenja, na .
(„trošak onoga koji gaje regrutovao ili poslodavca, u svakom slučaju:
i) kad je radnik ostao nesposoban, bilo usled bolesti, bilo usleđ nesreće u toku
svog putovanja do mesta zaposlenja;
ii) kad je radnik proglašen nesposobnim za rad prema lekarskom nalazu;
iii) kad se radnik ne zaposli, nakon što je bio premešten radi zaposlenja, zbog
razloga za koji nije odgovoran:
f, iv) kad nadležna vlast utvrdi da je radnik bio uzet u posao ili premešten radi \
zaposlenja, prevarom ili greškom;
b) kad je radnik migrant zaključio ugovor o radu i doveden u mesto zapo- ,
slenja od poslodavca ili bilo kojeg lica koje radi u njegovo ime, njegova repatri- .
jacija i repatrijacija članova njegove obitelji koji su dovedeni pod istim uslovima,
treba da bude izvršena u mesto gde je bio uzet u posao ili u mesto iz koga je bio
premešten radi zaposlenja i na račun poslodavca u svakom slučaju:
i) kad je period službe, određen ugovorom, istekao;
ii) kad je ugovor raskinut radi nemogućnosti izvršenja u kojoj se nalazi po-
slodavac;
iii) kad je ugovor raskinut radi nemogućnosti izvršenja u kojoj se nalazi radnik
zbog bolesti ili nesreće;
iv) kad je ugovor raskinut sporazumom stranaka;

~ 323 —
 31. PREPORUKA KOJA SE ODNOSI NA ZAŠTITU RADNIKA MIGRANATA... - MOR 100 (1955)

v) kad je ugovor raskinut na traženje jedne strane, osim u slučaju protivri

odluke nadležne vlasti. ^ ft
11. Nadležna vlast trebalo bi da ispita sa naklonošcu da li bi i pod koji'r
uslovima radnici migranti ili članovi njihovih porodica, koji nisu bili dovedeni ii!
mesto zaposlenja od strane poslodavca ili bilo kojeg lica u njegovo ime,; trebalo
da imaju pravo na repatrijaciju.
12. U slučaju smrti radnika migranta, članovi njegove porodice trebalo ii|j| da
imaju pravo na repatrijaciju u mesto u kojem je radnik bio uzet u posao ilbiijj mesto iz
kojeg je premešten radi zaposlenja, na trošak onoga koji ga je regruto- ft vao ili
poslodavca, prema tome, kakav je slučaj, ovo pravo treba da se koristi ofp toku
nerioda koii ćekoji
toku perioda odrediti nadležnanadležna
će odrediti vlast, nakon
vlast,konsultacija sa organizacija
nakon konsultacija sa organizaćijag\
ma poslodavca i radnika onde gđe one postoje: ■
a) kad je zainteresovanima bilo dozvoljeno da prate radnika u mesto zapo- :
slenja: 1(8
i) bilo daje smrt nastupila u toku putovanja do mesta zaposlenja; *1
ii) bilo daje umrli radnik zaključio ugovor o radu sa poslodavcem;
b) u drugim slučajevima, u prilikama određenim od strane nadležnih vlast
primenom gornjeg paragrafa 11.
13. (1) Radnici migranti trebalo bi također da budu slobodni da se odrekli
svog prava na repatrijaciju na trošak poslodavca, a to odustajanje treba da ušte-
di u toku perioda i u formi koju će odrediti nadležna vlast, nakon konsultovanjf*
sa organizacijama poslodavaca i radnika onde gde jedne i druge postoje, a Oii||
može da bude konačno samo na koncu ovog perioda. 3§§
(2) Radnici migranti trebalo bi takođe da budu slobodni da odgode korif|J
šćenje svog prava na repatrijaciju za period koji će odrediti nadležna vlas. ,|gj|
14. U slučaju da su tipski ugovori o radu, koje treba zaključiti između radplgj
ka migranata i poslodavca, utvrđeni od zainteresovanih vlada ili od vlade ili nj§g|
hovih delegacija, predstavnici zainteresovanih poslodavaca i radnika, kao ^
predstavnici njihovih odnosnih organizacija, ako one postoje, trebalo bi svakilj
put kad je to moguće, da budu konsultovani u pogledu odredaba pomenutihft
ugovora. ft
15. (1) Trebalo bi preduzeti mere da se obezbedi povoljno zaposlenje rađft
nika migranata. ft
(2) Ove bi mere trebalo da sadže stvaranje, svuda gde to bude izgledalo pOr
gođno, jedne javne službe zaposlenja koja bi trebalo: ?f
a) da se sastoji od jednog centralnog biroa za čitavu zemlju ili teritoriju i lo-
kalnih biroa, smeštenih u krajevima odakle radnici imaju običaj da migriraju i lift
centrima zaposlenja, tako da se mogu dobiti informacije o mogućnostima zapo ft
slenja i da se pomenute informacije mogu proširiti u krajevima odakle radna
snaga općenito navire prema centrima; J’
b) da uspostavi i održi na snazi uređenje sa službama zaposlenja drugih ze-
malja ili teritorija prema kojima obično migriraju radnici određenog kraja tako dal
se mogu sakupiti informacije o mogućnostima zaposlenja koja tamo prevladavaju;
c) da pruže svuda gde je to moguće sredstva za profesionalnu orijentaciju i da...
preduzmu mere kako bi se odredila opšta sposobnost radnika za izvesna zaposlenja;

- 324 -
 n. PREPORUKA KOJA SE ODNOSI NA ZAŠTITU RADNIKA MIGRAN'ATA... - MOR 100 (1955)

- d) da traže svuda gde je to moguće, mišljenje i saradnju organizacija poslo-

aca i radnika u pogledu organizacije i funkcionisanja ove službe.

i® III. Mere koje su namenjene da se obeshrabre m igra tora i pokreti

■ koji se smatraju nepoželjnim za radnike migrante i kolektive
m i za zemlje odakle oni potiču
jp;? 16. Opšta politika trebalo bi da ide za tim da se obeshrabre migracije radni-
f|a&ađ se one smatraju nepoželjnim za radnike migrante i kolektive i zemlje iz
lfifr
oni potiču, merama namenjenim poboljšanju uslova života i podizanju ži-
votnog standarda u zemljama odakle normalno odlaze migracije.
17. Mere, koje treba pređuzeti kako bi se obezbedila politika opisana u
prethodnom paragrafu, trebalo bi da obuhvate:
% a) u krajevima emigracije, usvajanje programa ekonomskog razvoja i struč-
nog osposobljavanja koji bi dozvolio potpuniju upotrebu radne snage i raspolo-
prirodnih izvora a naročito usvajanja svih mera kojima bi se stvorila nova
Zaposlenja i novi izvori prihoda za radnike koji bi normalno bili skloni da
^migriraju;
P b) u krajevima imigracije racionalnije korišćenje radne snage i povećanje
^produktivnosti boljom organizacijom rada, boljim stručnim osposobljavanjem,
"razvojem mehanizacije ili drugih mera prema potrebama koje opravdavaju lo-
jalne prilike;
J-f c) ograničenje regrutovanja u krajevima gde bi odlazak radnika mogao ne-
dovoljno da utiče na društvenu i privrednu organizaciju i na zdravlje, i blago-
i razvoj zainteresovanog stanovništva.
18. Vlade zemalja ili teritorija odakle potiču i gde odlaze radnici migranti
%eba da nastoje da obezbede postepeno smanjenje migracija radnika kada se
pne smatraju kao nepoželjne za radnike migrante i kolektive i zemlje odakle oni
spotiču i koji nisu bili podvrgnuti kontroli ili koji nisu izgledali kontrolisani. Tako
"dugo dok ekonomski razlozi ovih nekontrolisanih migracija ne budu popuštali,
fžainteresovane vlade bi trebalo đa nastoje du se vrši odgovarajuća kontrola, u
;onoj meri u kojoj takva politika bude izgledala moguća i oportuna koliko nad
^dobrovoljnim migracijama toliko nad organizovanim regrutovanjem. Ovo sma-
njenje i ova kontrola će se moći postići merama koje bi bile preduzete na regio-
nalnom ili lokalnom planu i putem bilateralnih sporazuma.
19. Tako dugo dok se ove migracije budu nastavljale bez nekog
regulisanja,
žainteresovane vlade bi trebalo, u svoj mogućoj meri, da nastoje obezbediti radni-
cima koji emigriraju pod ovim uslovima, zaštitu predviđenu ovom preporukom.

IV. Zaštita radnika migranata u tok« perioda zaposlenja

A. Opšta politika
20. Sve bi trebalo pokušati da se radnicima migrantima obezbede isti po-
voljni uslovi života i rada kao što su oni koje zakon ili praksa obezbeđuju dru-
gim radnicima zaposlenim na istim poslovima i da im se obezbede kao i ovima,
zaštitne norme definisane u sledećim paragrafima ove preporuke.
 31. PREPORUKA KOJA SE ODNOSI NA ZAŠTITU RADNIKA MIGRANATA... - MOR 100 (1^55)

B. Smeštaj
21. Mere koje treba preduzeti za obezbeđenje stana radnicima migrahtf
trebalo bi da obuhvate odredbe kako bi se pomenutim radnicima bilo na te
poslodavca, bilo davanjem odgovarajuće finansijske pomoći, ili bilo na
čin dao stan saglasno odobrenim normama uz pravičan najam u odnosu na
razne kategorije radnika.
22. Nadležna vlast bi trebalo da obezbedi zadovoljavajuće uslove stanova
ja radnicima migrantima. Ona bi trebalo da, između ostalog, definiše minimal
norme stanovanja i striktnu kontrolu primene ovih normi. Nadležna vlast bi tr
balo da definiše takođe prava radnika koja oni mogu da imaju prilikom ispi
žnjenja stana napuštajući zaposlenje i trebalo bi da preduzmu sve mere potre
ne da, obezbedi poštovanje ovih prava:

C Plate
23. (1) Trebalo bi preduzeti mere u pogledu određivanja plata radnicini
migrantima.
(2) Ove mere trebalo bi da obuhvate: ,
a) usvajanje skale minimalne stope plata, uključujući sve dodatke koje bi 0i- le
određene tako da najniža stopa dozvoli radniku migrantu, zaposlenom najf du koji ne
iziskuje nikakvu kvalifikaciju, da zaradi platu koja odgovara u svakom slučaju
njegovim minimalnim potrebama prema normama na snazi u tom kraju, vodeći pri
tome računa o normalnim porodičnim izdacima;
b) periodično određivanje minimalne stope plata:
i) bilo putem kolektivnih ugovora koji su slobodno zaključeni između pred-
stavničkih organizacija zainteresovanih radnika i zainteresovanih poslodavaca ili
organizacija poslodavaca;
ii) bilo od strane nadležne vlasti prema principu izloženom u gornjoj
alineji
a) , kad ne postoje odgovarajuće metode određivanja minimalnih stopa plata pu-
tem kolektivnih ugovora.
24. Nadležna vlast bi trebalo, kad ova mera bude izgledala oportuna, da pri-
likom određivanja plata uzme u obzir raspoložive rezultate svih budžetskih anketa o
porodičnoj potrošnji izvršenih u zainteresovanom kraju; ovakve ankete, razume se,
trebalo bi da budu vođene u saradnji sa predstavničkim organizacijama poslodavaca i
radnika.
25. Predstavnici organizacija poslodavaca i radnika, onde gde one postoje, i, u
protivnom, predstavnici zainteresovanih radnika i poslodavaca trebalo bi da sarađuju,
u jednakom broju i jednakopravno, u primeni propisanih metoda za određivanje
minimalnih stopa plata.
26. O minimalnim stopama koje su na snazi trebalo bi obavestiti zaintereso-
vane poslodavce i radnike. U slučaju da su one određene saglasno alineji b), ii)
podparagrafa 2 paragrafa 23, one bi trebalo da budu obavezne i za jedne i za druge i
ne bi mogle da budu snižene sporazumnim putem među njima bez naročitog
pristanka nadležne vlasti.
27. Poslodavci bi* trebalo da budu dužni da vode registre u kojima bi se za
svakog radnika označila isplata plata kao i obustave na plate koje bi bile izvršene. O
visini plate i obustavama trebalo bi obavestiti zainteresovane radnike.
-326
 31. PREPORUKA KOJA SE ODNOSI NA ZAŠTITU RADNIKA MI GRANATA... -MOR 100 (1955)

28« Obustave plata trebalo bi dozvoliti samo pod uslovima i granicama pro-
pisanim nacionalnim zakonodavstvom ili određenim kolektivnim ugovorom ili
arbitražnom presudom.
29.Plate bi trebalo normalno da se isplaćuju direktno svakom radniku u novcu
prema zakonskom kursu.
30.Plate bi trebalo isplaćivati redovno i u razmacima koji dozvoljavaju
smanjenje na minimum opasnosti zaduživanja od strane radnika, ukoliko ne po-
stoji.lokalni običaj koji se tome protivi i ukoliko se nadležna vlast nije uverila
konsultovanjem predstavnika radnika ili njihovih predstavničkih organizacija, o
želji radnika da zadrže ovaj običaj.
31.Delimičnu ili potpunu zamenu plata sa alkoholom ili proizvodima koji su
štetni po zdravlje trebalo bi zabraniti.
32.1splatu plata u prođavnicama pića ili drugim prođavnicama trebalo bi
zabraniti, ako se ta isplata ne vrši radnicima zaposlenim u tim ustanovama.
33« Poslodavci bi trebalo da ograniče na jedan mali deo predujmove na me-
sečne plate radnika.
34.Svaki predujam veći od iznosa određenog od nadležne vlasti, trebalo bi da
prema zakonu bude nenaplativ izravnanjem sa plaćanjima koja se duguju radnicima
od ranije ili na bilo koji drugi način. Nikakav interes ne bi trebalo ubirati na
predujmove.
35.Svaki radnik, na kojega se primenjuju minimalne stope i koji je, od nji-
hovog stupanja na snagu, primio platu nižu od ovih stopa trebalo bi da ima pravo na
naplatu zakonskim ili nekim drugim putem dozvoljenim zakonom, iznosa koji mu
se duguje, u roku koji može biti određen zakonodavstvom.
36.Kad ishrana, stan, odelo i druga oprema i bitne usluge predstavljaju jedan
elemenat nagrade, nadležna vlast bi trebalo da u saradnji sa predstavnicima
organizacija poslodavca i radnika, pređuzme sve moguće mere da oni budu ade-
kvatni, da njihova vrednost u novcu bude tačno obračunata i da vrednost plata u
naturi ne pređe izvesnu proporciju, koju treba da odredi nadležna vlast, od osnovne
plate obračunate u novcu.
D. Pristup bez diskriminacije na kvalifikovana zaposlenja
37.Princip koji se sastoji u tome da se pruže jednake mogućnosti svim delo-
vima stanovništva, uključivši i radnike migrante trebalo bi prihvatiti.
38. Pod uslovom primene nacionalnih zakona za imigraciju i naročitih zakona
koji se odnose na zaposlenje stranaca na javnim zaposlenjima, sve granice koje bi
sprečavale ili ograničavale, usled nacionalne pripadnosti, rase, boje, vere,
pripadnosti tradicionalnim grupama ili učlanjenju u sindikatima, pristup jednom
delu stanovništva, uključujući tu i radnike migrante, na izvesne tipove radova ili
zaposlenja, trebalo bi da budu smatrani kao protivni javnom redu i princip njihovog
ukidanja trebalo bi da bude prihvaćen.
39. Trebalo bi preduzeti direktne mere da se obezbedi na praktičan način
primena principa navedenih u paragrafima 37 i 38 ove preporuke i da se omogući
sve veće i veće učešće najmanje povlašćenih kategorija radnika u ispunjenju
kvalifikovanih radova.
 31. PREPORUKA KOJA SE ODNOSI NA ZAŠTITU RADNIKA MlGRANATA- - MOR 100 (1955)

40. Ove mere bi trebalo da obuhvate naročito:

a) usvajanje, u svim zemljama i teritorijama, odredaba koje bi dozvolile svi-
ma radnicima jednakopravni pristup na tehničko i stručno osposobljavanje, pm.
žajući svim radnicima jednake mogućnosti za pristup na zaposlenja predviđena
u novoosnovanim industrijskim preduzećima;
b) stvaranje, u zemljama ili teritorijama gde su se klase koje pripadaju raz-
nom poreklu ili rasama nastanile, mogućnosti radnicima koji pripadaju najmanje
favoriziranim klasama za pristup na polukvalifikovana i kvalifikovana zaposlenja;
c) pružanje svim kvalifikovanim radnicima, u zemljama ili teritorijama gde
se nisu nastanile razne klase koje pripadaju različitom poreklu ili raznim rasa-
ma, jednakih mogućnosti pristupa na sve radove koji iziskuju kvalifikaciju.
d) Sindikalne delatnosti.
e) Radnicima migrantima trebalo bi priznati pravo udruživanja i pravo slo-
bodnog delovanja u svim sindikalnim aktivnostima koje se ne kose sa zakonima, u
centrima u kojima rade i trebalo bi preduzeti sve moguće mere da bi se sindikalnim
organizacijama koje predstavljaju zainteresovane radnike osiguralo pravo za-
ključivanja kolektivnih ugovora sa poslodavcima ili organizacijama poslodavaca.

E. Snabdevanje dobrima za potrošnju

41. (1) Trebalo bi preduzeti mere kako bi radnici migranti i njihove porodice
mogli pribaviti dobra za potrošnju, naročito životne namirnice i proizvode za prvu
potrebu po povoljnim cenama i u dovoljnim količinama.
(2) Zemljišta za obrađivanje trebalo bi, ako je moguće, staviti na raspoloženje
radnicima migrantima, bilo od strane poslodavca ili od nadležne vlasti.
42. U slučaju da stvaranje zadružnih organizacija bude izgledalo korisnim,
trebalo bi preduzeti mere da bi se obezbedio njihov razvoj; ove mere bi trebalo da
obuhvate:
a) stvaranje, ako je moguće, stočarstva, ribnjaka i povrtnjaka organiziranih na
zadružnoj osnovi;
b) osnivanje potrošačkih prodavnica kojima bi upravljale radničke zadruge;
c) vladinu pomoć da se formira članstvo zadruga, kontroliše njihova uprava i
usmerava njihova delatnost.
43. (1) U slučajevima kada su prodavnice priključene preduzećima, trebalo bi
primati samo plaćanja u gotovu.
(2) Ako lokalne prilike još ne dozvoljavaju primenu gore pomenute odredbe,
kredit radnicima migrantima trebalo bi da bude ograničen u srazmeri s plato m, što
bi trebalo da odredi nadležna vlast i to za što je moguće kraći određeni period.
Trebalo bi zabraniti naknadu u radu i ubiranje interesa na iznos kredita.
(3) Ne bi trebalo vršiti nikakvu prinudu nad radnicima migrantima da se služe
tim prodavnicama.
(4) Kad pristup drugim radnjama nije moguć, nadležna vlast treba da pre-
duzme odgovarajuće mere kojima bi se postiglo da se roba prodaje po pravičnim i
razumnim cenama i da prodavnice koje osnuje poslodavac služe ne radi izvlačenja
koristi, već u interesu zainteresovanih radnika.

-328 -
 ms

\jj 31. PREPORUKA KOJA SE ODNOSI NA ZAŠTITU RADNIKA MIGRANATA... - MOR 100 (1955)

F. Socijalna zaštita, obezbeđenje i higijena na poslu

5. Odredbe koje bi trebalo doneti u korist radnika migranata trebalo
bi u obi slučaju da obuhvate na prvom mestu odgovarajuće mere, bez
điskrimi- je'zasnovane na narodnosti, rasi ili religiji u pogledu
prehrane kao i nakna- ^slučajeve nesreće pri radu i profesionalne
bolesti, lekarske nege radnika i fbvih porodica kao i radne higijene.
46. Ove mere bi trebalo da obuhvate:
'ia) lekarsld nadzor prema lokalnim mogućnostima putem povremenih prela u
toku zaposlenja i u slučaju bolesti;
;
fb) prvu pomoć, besplatnu lekarsku negu i olakšice za bolnička lečenje, pre- ■
pravilima koja treba da propiše nadležna vlast;
c) način naknade za nesreće pri radu ili profesionalne bolest;
. d) odgovarajuću pomoć u slučaju nesreće pri radu ili profesionalnih bolesti;
<e) zaštitu zdravlja radnika migranata i predohrana nesreća na radnim me-

f) usvojenje odredaba za notifikovanje nesreća pri radu i pronalaženju uzroka;

>g) obaveza poslodavaca da skrenu pažnju radnicima migrantima oglasima,
govorima sa osobljem ili svim drugim sredstvima na sve opasne i nezdrave ,benosti
njihovog rađa.
šh) stručno osposobljavanje ili naročito dopunsko učenje koje treba dati rad-
nicima migrantima u pogledu predohrane nesreće i opasnosti kojima bi se naru- alo
zdravlje radnika na radnim mestima, kad se zbog neznanja postupaka, teškoća zbog
neznanja jezika ili drugih razloga, stručno osposobljavanje ili učenje koji se pružaju
normalno drugim radnicima zaposlenim u zemlji ili teri- torijama pokažu
nepodesnim;
i) odredbe u pogledu saradnje između poslodavaca i radnika kojima bi se
inapređile mere obezbeđenja;
j) naročito mere zdravstvene i socijalne zaštite u prilog žena i dece radnika
migranata koji žive s njima.
47. U slučaju da radnici migranti nisu u mogućnosti da koriste isti
postupak kao i drugi radnici u pogledu zaštite protiv opasnosti u slučaju invaliditeta,
starosti i smrti, i, ukoliko ove mere budu izgledale moguće i oportune, trebalo bi
pređ- uzeti mere, uz saradnju radnika, da se ustanove društva ili kase za uzajamne
pomoći u pređuzećima tako da se udovolji potrebama radnika migranata u slučaju
invaliditeta, starosti i smrti, a ove mere treba da se smatraju kao otvaranje puta
opštijoj organizaciji na lokalnom, regionalnom ili teritorijalnom planu.
G. Odnos između radnika migranata i krajeva njihovog porekla

H. Trebalo bi preduzeti mere da radnici migranti održavaju vezu sa svojim

porodicama i krajevima njihovog porekla; ove mere trebalo bi da obuhvate: a)
davanje potrebnih olakšica koje bi dozvolile dobrovoljno šiljanje sredstava
članovima porodica radnika migranata koji su ostali u kraju njegovog porekla ili
drugđe i obezbedile, u sporazumu sa radnikom, osnivanje jedne uštede s tim da mu
se isplati na koncu ugovora ili u momentu njegovog povratka u svoj dom ili u bilo
kojoj prilici određenoj u sporazumu s njim;
- 329 -
 31. PREPORUKA KOJA SE ODNOSI NA ZAŠTITU RADNIKA MIGRANATA- -- MOR 100 {195S)

b) odredbe koje bi olakšale razmenu dopisivanja između radnika migrant ta,

njihovih porodica i krajeva njihovog porekla;
c) olakšice koje bi dozvolile radniku migrantu da u pogledu zajednice svog
porekla, ispuni običajne obaveze kojima bi se želeli prilagoditi.

/. Materijalno, intelektualno i moralno blagostanje radnika migranata

48. Trebalo bi da budu preduzete mere da se obezbedi materijalno, intelek-
tualno i moralno blagostanje radnika migranata, naročito:
a) odredbe koje predviđaju podsticanje formi štednje proisteklih iz dobro-
voljne odluke radnika;
b) odredbe koje predviđaju zaštitu radnika protiv zelenaštva, naročito me-
rama koje idu za tim da smanje stopu interesa na zajmove, uvođenjem kontrole
operacija ulagača i podsticanjem sistema zajmova za odgovarajuće ciljeve putem
kredita zadružnih organizacija ili putem ustanova pod kontrolom nadležne vlasti;
c) postavljanje u krajevima imigracije, u svakom slučaju gđe je to moguće,
agenata kojima je stavljeno u zadatak da se brinu o blagostanju radnika migranata,
koji poznaju njihova narečja i običaje i koji imaju zadatak da olakšaju pri-
Iagođavanje radnika i njihovih porodica na novi način života;
đ) odredbe koje obezbeđuju deci radnika migranata olakšice učenja; Vjjj
e) olakšice koje će se dati radnicima migrantima kako bi zadovoljili svbj
intelektualne i verske težnje.

V. Stabilizacija radnika migranata

49. Osim u slučaju da je stalno nastanjenje radnika migranata očigledno
protivno interesu radnika migranata i njihovih porodica ili privredi zaintereso-
vanih zemalja ili teritorija, opšta politika bi trebalo da bude usmerena iznalaženju
stalnog smeštaja radnika migranata i njihovih porodica, u centrima zaposlenja ili u
njihovoj blizni, svim odgovarajućim merama i, naročito, onima koje su označene u
delu IV ove preporuke, kao i u gornjim paragrafima 51.52, i 53.
50. Kao što predviđa paragraf 3 ove preporuke, nikakva njena odredba ne sme
da se protumači kao da daje bilo kojem licu pravo da uđe i da ostane u jednoj
zemlji ili teritoriji ako, to nije saglasno zakonima o imigraciji ili drugim zakonima
ove zemlje ili teritorije. Međutim, kad se ova praksa ne protivi politici
zainteresovane zemlje nadležna vlast trebalo bi da predvidi mogućnost davanja
radnicima migrantima koji stanuju najmanje 5 godina u zemlji u koju su emigrirali,
sve olakšice za sticanje državljanstva zemlje imigracije.
51. (1) U slučaju kad je trajni smeštaj radnika u mestu zaposlenja ili u :
njegovoj blizini moguć trebalo bi preduzeti mere da im se omogući da se stalno
nastane.
(2) Ove bi mere trebalo da obuhvate:
a) podsticanje regrutovanju radnika migranata praćenih svojim porodicama;
b) davanje, u slučaju kad ta mera izgleda moguća i povoljna, olakšica koje bi
dozvolile osnivanje u mestu zaposlenja ili u njegovoj blizini, odgovarajućih
kolektivnih organizacija;

330
 31. PREPORUKA KOJA SE ODNOSI NA ZAŠTITU RADNIKA MIGRANATA... - MOR 100 (1955)

!<c) stavljanje na raspoloženje radnicima stanova saglasno odgovarajućim

fmama i cenama tako da se podstakne stalni smeštaj porodica; ii) stavljanje na
raspoloženje radnicima migrantima, kad ta mera bude iz- jldala moguća i
povoljna, dovoljne površine zemlje za proizvodnju prehrambe- t hamirnica;
I e) stvaranje, u pomanjkanju bolje odgovarajuće pomoći i kad ta mera bude iz-
jedala mogućna i oportuna, sela ili naselja penzionisanih radnika migranata na
jgstima na kojima mogu da doprinesu obezbeđivanju svom vlastitom izdržavanju.
VI. Primena preporuke
g';53. Nadležna vlast trebalo bi da preduzme mere za obezbeđenje kontrole fjfćko
odgovarajućih administrativnih službi, u saradnji sa organizacijama poslo- aea i
radnika onde gde postoje jedne i druge, za primenu mera koje se odnosna zaštitu
radnika migranata pomenuh u ovoj preporuci.
54 Naročito u slučajevima kad se radnici migranti nisu navikli na uslove za-
ijjslenja, jezika, običaja i novca koji se upotrebljava u oblasti zaposlenja, odgo-
varajuće administrativne službe trebalo bi da paze da se formalnosti koje se od-
tbse na zaključenje ugovora o radu ispunjavaju na takav način da se može biti
siguran da je svaki radnik dobro razumeo uslove svoga rada, klauzule svog ugo-
vora i pojedinosti koje se odnose na stope i plate, i da je on slobodno prihvatio
poznavajući potpuno ove razne uslove.
55. Svaki član Međunarodne organizacije rada trebalo bi da podnese izveštaj
Međunarodnog biroa rada u odgovarajućim periodima, prema onome kako odluči
Administrativni savet, o stanju zakonodavstva i prakse u zemljama i teritorijalna za
koje je on odgovoran vlasti po pitanjima koja su predmet ove preporuke. Ovi
izveštaji bi trebalo da tačno odrede u kojoj su meri primenjene ili je predviđeno da
se primene sve odredbe preporuke, označivši izmene ovih odredbi koje izgledaju ili
bi mogle da izgledaju potrebne za njeno usvajanje ili primenu.
56. Svaki član Međunarodne organizacije rada od koga zavisi neka neme-
tropolska teritorija trebalo bi da preduzme sve korisne mere koje su u njegovoj
nadležnosti da obezbeđi stvarnu primenu minimalnih normi pomenutih u ovoj
preporuci na toj teritoriji, a naročito da je podnese vlasti ili vlastima koje su
nadležne za izvršenje pomenutih minimalnih normi na ovoj teritoriji.

-331
i
32. KONVENCIJA
MOR-K-156
0 JEDNAKIM MOGUĆNOSTIMA I TRETMANU ZA
RADNIKE
I RADNICE (RADNICI SA PORODIČNIM OBAVEZAMA)*
(Ženeva, 23. jun 1981. godine)

Generalnajkonferencija Međunarodne organizacije rada,

Koju je u Ženevi sazvao Administrativni savet Međunarodnog biroa rada i
koja se sastala na svom 67. zasedanju 3. juna 1981. godine,
Primajući k znanju Filadelfijsku deklaraciju o ciljevima i zadacima Među-
narodne organizacije rada, koja priznaje da „sva ljudska bića, bez obzira na ra-
y . su, veru ili pol, imaju pravo da postižu svoj materijalni napredak i svoj duhovni
F . . razvoj u uslovima slobode i dostojanstva, ekonomske sigurnosti i jednakih mo-
, gućnosti”,
t- Primajući k znanju odredbe Deklaracije o jednakim mogućnostima i tfet-
mapuza žene radnice i Rezolucije o akcionom planu radi unapređenja jednakih
mogućnosti i tretmana za žene radnice, koje je usvojila Međunarodna konferen-
cijarada 1975. godine,
= Primajući k znanju odredbe međunarodnih konvencija i preporuka o
radu
čiji je pilj da se obezbeđe jednake mogućnosti i tretman za radnike i radnice, na
ime; Konvencije i Preporuke o diskriminaciji u pogledu zaposlenja i zanimanja,
1958. godine i osmog dela Preporuke o razvoju ljudskih resursa, 1975. godine,
Podsećajući da Konvencija o diskriminaciji u pogledu zaposlenja i zanima-
nja; 1958. godine ne predviđa izričito razlike koje se prave na bazi porodičnih
obaveza i smatrajući da su u ovom pogledu potrebne dopunske norme,
2 - Primajući k znanju odredbe Preporuke o zapošljavanju žena sa porodičnim oba-
vezama, 1965. godine i imajući u vidu promene do kojih je došlo od njenog
usvajanja
Konstatujući da su instrumente o jednakim mogućnostima i tretmanu za
muškarce i žene usvojile i Ujedinjene nacije i druge specijalizovane agencije i
Konvencija MOR-116 usvojena je 23. juna 1981. a stupila je.na snagu 11. avgusta 1983. godine.
Konvenciju je ratifikovalo 29 zemalja, uključujući i Jugoslaviju („Službeni list SFRJ” - Među- :
narodni ugovori, broj 7/1987) - detaljniji podaci u tabeli iza teksta Konvencije.
: Naslov originala: Convention concerning Equal Opportunities and Equal Treatment for Men
and Women Workers: IVorkerks with Family Responsibilities.
(Cl56 Workers with Eamily Responsibilities Convention, 1981)

- 333 -
 32. KONVENCIJA O JEDNAKIM MOGUĆNOSTIMA I TRETMANU ZA RADNIKE I RADNICE- K 156

eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, 1979. godine, kojim se kaže

države potpisnice „svesne da je promena u tradicionalnoj ulozi muškaraca
na u društvu i u porodici potrebna da bi se postigla puna jednakost između jajfl
škaraca i žena”,
Priznavajući da su problemi radnika sa porodičnim obavezama aspekti širih
pitanja koja se odnose na porodicu i društvo i o kojima treba voditi računa
cionalnim politikama, -Jj*
'g
Uviđajući daje potrebno da se obezbede stvarno jednake mogućnosti i jedi j
nak tretman radnika i radnica sa porodičnim obavezama i tih radnika sa ostajlj &
radnicima, "
<jjjj
Smatrajući da su mnogi problemi s kojima su svi radnici suočeni većikadal,.,
je reč o radnicima sa porodičnim obavezama i priznajući potrebu da se pobdlilf
jšaju uslovi ovih drugih, kako merama koje odgovaraju njihovim posebnim phj
" iI
trebama tako i merama koje treba da poboljšaju uslove radnika uopšte,
Pošto je odlučila da usvoji određene predloge o jednakim mogućnostima!!
jednakom tretmanu radnika i radnica, radnika sa porodičnim obavezama, štojjjj
5. tačka dnevnog reda zasedanja i .
Pošto je resila da ovi predloži uzmu oblik međunarodne konvencije, usvajljgf
23. juna 1981. godine sledeću konvenciju, koja se može nazvati Konvencija
radnicima sa porodičnim obavezama, 1981. godine: .f
Član 1.
1. Ova Konvencija se primenjuje na radnike i radnice sa obavezama premaU
njihovoj deci koju izdržavaju, kada im te obaveze ograničavaju mogućnost da se %
pripreme za ekonomsku aktivnost, uključe u nju, učestvuju u njoj ili napreduju; :
2. Odredbe ove konvencije primenjivaće se isto tako i na radnike i radnice sa
obavezama prema drugim članovima njihove uže porodice kojima je nesumU? njivo
potrebna njihova nega ili pomoč, kada im te obaveze ograničavaju moguć-; nost da
se pripreme za ekonomsku aktivnost, uključe u nju, učestvuju u njoj ilir napreduju.
3. Za svrhe ove konvencije, izrazi „izdržavano dete” i „drugi član uže porodi-
ce kome je nesumnjivo potrebna nega ili pomoć” označavaju lica definisana kao
takva u svakoj zemlji na jedan od načina navedenih u članu 9. ove konvencije.
4. Radnici iz st 1. i 2. ovog člana u daljem tekstu su „radnici sa porodičnim
obavezama”.

Član 2.
Ova Konvencija primenjuje se na sve grane privredne delatnosti i na sve ka-
tegorije radnika.
Član 3.
1. Radi postizanja stvarne jednakosti u pogledu mogućnosti i tretmana rad-
nika i radnica, svaka članica treba da postavi kao cilj svoje nacionalne politike da
se licima sa porodičnim obavezama koja rade ili žele da rade omogući da iskoriste
svoje pravo na to, a da ne budu podvrgnuta diskriminaciji i, ako je to moguće bez
konflikta između njihovog zaposlenja i porodičnih obaveza.

-334 -
 ^KONVENCIJA O JEDNAKIM MOGUĆNOSTIMA i TRETMANU ZA RADNIKE I RADNICE... K156 (1981)
ff^ ”
fl|2. Za svrhe iz stava 1. ovog člana izraz „diskriminacija” znači diskriminaciju
-jgleđu zaposlenja i zanimanja prema definiciji iz cl. i. i 5. Konvencije o dis-
iinaciji u pogledu zaposlenja i zanimanja, 1958. godine.
Član 4.
"Radi postizanja stvarne jednakosti u pogledu mogućnosti i tretmana radij
radnica, treba preduzeti sve mere saglasne nacionalnim uslovima i mo- icnostima:
’ (a) da se radnicima sa porodičnim obavezama omogući da koriste svoje
?ravo slobodnog izbora zaposlenja;
,i(b) da se vodi računa o njihovim potrebama u pogledu uslova zaposlenja i
žijalne zaštite.
Član 5.
Treba i dalje preduzimati sve mere koje su u skladu sa nacionalnim uslovi- na.i
mogućnostima:
(a) da se uzmu u obzir potrebe radnika sa porodičnim obavezama u oblasti
irustvenog planiranja;
(b) da se razviju ili unaprede društvene službe, javne ili privatne, kao što su
službe i ustanove za brigu o deci i za pomoć porodici.
Član 6.
Nadležni organi vlasti i tela u svakoj zemlji treba da pređuzmu odgovarajuće
mere za unapređenje informisanja i obrazovanja kako bi javnost bolje shvatila
princip jednakih mogućnosti i tretmana radnika i radnica i probleme radnika ;ša
porodičnim obavezama i kako bi se stvorila klima koja doprinosi rešavanju ovih
problema.
Član 7.
Treba preduzeti sve mere saglasne nacionalnim uslovima i mogućnostima,
uključujući i mere u oblasti profesionalne orijentacije i obuke, kojima bi se :
radnicima sa porodičnim obavezama omogućilo da postanu i ostanu sastavni deo
radne snage, kao i to da se ponovo uključe u rad posle odsustva zbog tih obaveza.
Član 8.
Porodične obaveze ne smeju, kao takve, da predstavljaju valjan razlog za
prestanak radnog odnosa.
Član 9.
Odredbe ove konvencije mogu se primenjivati kroz zakone, odnosno propi- :
sev kolektivne sporazume, propise o radnim odnosima, arbitražne i sudske odluke ili
njihovim kombinovanjem ili na neki drugi odgovarajući način u skladu sa ■
. nacionalnom praksom, vodeći računa o nacionalnim uslovima.

- 335 -
 32. KONVENCIJA 0 JEDNAKIM MOGUĆNOSTIMA I TRETMANU 2A RADNIKE I RADNICE-,. K156

Član 10.
1. Odredbe ove konvencije mogu se primenjivati u etapama ako je potre!
vodeći računa o nacionalnim uslovima s tim da se mere koje su u tu svrhu pređi
zete u svakom slučaju primenjuju na sve radnike obuhvaćene stavom 1. čte
2. Svaka članica koja ratifikuje ovu konvenciju treba da u prvom izvešt’aj^
prime ni Konvencije, koji se podnosi na osnovu člana 22. Ustava Međunarollc
organizacije rada, navede da li i kako namerava da koristi mogućnost koja'||
pruža stavom 1. ovog člana, a da u kasnijim izveštajima navede u kojoj meri je
Konvencija u tom pogledu primenjena ili se predlaže da se primeni.

Član 11.
Organizacije poslodavaca i radnika imaju pravo da učestvuju, u skladu $
nacionalnim uslovima i praksom, u razradi i primeni mera čiji je cilj sprovođei
u delo odredaba ove konvencije.
Član 12.
Formalna ratifikacija ove konvencije dostavlja se generalnom direktor
Međunarodnog biroa rada radi registracije.

Član 13.
1. Ova Konvencija obavezuje samo one članice Međunarodne organizaciji rada
čiju je ratifikaciju registrovao generalni direktor.
2. Ona stupa na snagu 12 meseci od datuma kada je generalni direktor regj-
strovao ratifikacije dve članice. ’;j|§
3. Posle toga, ova Konvencija za svaku članicu stupa na snagu 12 meseci od
datuma registrovanja njene ratifikacije.

Član 14.
1. Članica koja je ratifikovala ovu konvenciju može da je otkaže po isteku deset
godina od datuma kada je Konvencija prvi put stupila na snagu, jednim aktom koji se
dostavlja generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada radi registracije. To
otkazivanje stupa na snagu po isteku jedne godine od datuma njegove registracije.
2. Svaka članica koja je ratifikovala ovu konvenciju i koja u toku godine koja
sledi posle isteka perioda od deset godina pomenutog u prethodnom stavu ne iskoristi
pravo na otkazivanje predviđeno ovim članom, biće obavezna za siedeči period od
deset godina, a posle toga može da otkaže ovu konvenciju po isteku svakog
desetogodišnjeg perioda pod uslovima predviđenim ovim članom.

Član 15.
1. Generalni direktor Međunarodnog biroa rada treba da obavesti sve članice
Međunarodne organizacije rada o registrovanju svih ratifikacija i otkazivanja koji su
mu dostavile članice organizacije.
2. Kada bude obaveštavao članice Organizacije o registrovanju druge ratifi-
kacije koja mu je dostavljena, generalni direktor će skrenuti pažnju članicama
Organizacije na datum stupanja Konvencije na snagu.

336
 :
;;32; KONVENCIJA 0 JEDNAKIM MOGUĆNOSTIMA I TRETMANU ZA RADNIKE I RADNICE-, K 156 (1981)

Član 16.
fGeneralni direktor Međunarodnog biroa rada dostavlja Generalnom sekre-
Ujedinjenih nacija, radi registracije, u skladu sa članom 102. Povelje Uje-
‘enih nacija, sve podatke o svim ratifikacijama i otkazivanjima koje je on re-
štrovao u skladu sa odredbama prethodnih članova.
Član 17.
• Onda kada to bude smatrao za potrebno, Administrativni savet Međuna-
rodnog biroa rada pođneće Generalnoj konferenciji izveštaj o primeni ove
i|pnvencije i razmotriće da li je poželjno da se na dnevni red Konferencije stavi
Jpitanje njene celovite ili delimične revizije.
č Član 18.
1. Ako Konferencija usvoji novu konvenciju kojom se revidira ova Konven-
cija, u celini ili delimično, i ako se novom konvencijom ne predviđa drugačije:
gj (a) ratifikacija od strane nekog člana neke konvencije kojom se vrši revizija
povlači ipso iure neposredno otkazivanje nove konvencije, bez obzira na odred-
be člana 14, ako i kada nova konvencija kojom se vrši revizija stupa na snagu;
|7;, (b) od datuma stupanja na snagu nove konvencije kojom se vrši revizija,
,ova Konvencija prestaje da bude otvorena za ratifikaciju od strane članica,
j 2. Ova Konvencija u svakom slučaju ostaje na snazi u svom sadašnjem obli-
^J|CU i sadržaju za one članice koje su je ratifikovale, ali nisu ratifikovale konvenci-
ju kojom se vrši revizija.
i' Član 19.
Engleska i francuska verzija teksta ove konvencije podjednako su verodo-
stojne.

Konvencija No. 156 ratifikovana od 28 zemalja.

Države Datum ratifikacije Status

Argentina 17. 3.1988. ratifikovana
Australija 30. 3.1990. ratifikovana
Belise 22. 6.1999. ratifikovana
Bolivija 1. 9.1998. ratifikovana
Bosna i Hercegovina 2. 6.1993. ratifikovana
Čile 14.10.1994. ratifikovana
Etiopija 28.1.1991. ratifikovana
Finska 9.2.1983. ratifikovana
Francuska 16. 3.1989. ratifikovana
Grčka 10. 6.1988. ratifikovana
Gvatemala ' 6.1.1994. ratifikovana
Gvineja 16.10.1995. ratifikovana
Holandija 24. 3.1988. ratifikovana

22* Ljudske slobode i prava - tora I - 337 -

 32. KONVENCIJA O JEDNAKIM MOGUĆNOSTIMA I TRETMANU ZA RADNIKE i RADNICE... K '

Hrvatska 8. 10. 1991. ratifikovana

Japan 9. 6. 1995. ratifikovana
Jemen 13. 3. 1989. ratifikovana
Jugoslavija 15.12. 1987. ratifikovana
Makedonija 17. 11. 1991. ratifikovana
Niger 5. 6. 1985. ratifikovana
Norveška 22. 6. 1982. ratifikovana
Peru 16. 6. 1986. ratifikovana
Portugal 2. 5.1985. 13. ratifikovana
Rusija 2. 1998. 19. ratifikovana
San Marino 4.1988. 29. ratifikovana
Slovenija 5. 1992. ratifikovana
Španija 11.9.1985. ratifikovana
Švedska 11. 8. 1982. ratifikovana
Urugvaj 16.11. 1989. ratifikovana
Venecuela 27.11.1984. ratifikovana

- 338 -
 11

.|j”: MOR-P-165
I; 33. PREPORUKA
E 0 JEDNAKIM MOGUĆNOSTIMA I TRETMANU ZA RADNIKE g; I
RADNICE (RADNICI SA PORODIČNIM OBAVEZAMA) *
(Ženeva, 23. jun 1981. godine)

.Generalna konferencija Međunarodne organizacije rada,

Koju je u Ženevi sazvao Administrativni savet Međunarodnog biroa rada i
fcbja.se sastala na svom 67. zasedanju 3. juna 1981. godine
Primajući k znanju Filađelfijsku deklaraciju o ciljevima i zadacima Međuna-
rodna organizacije rada koja priznaje đa „sva ljudska bića, bez obzira na rasu, veru#
pol, imaju pravo da postižu svoj materijalni napredak i svoj duhovni razvoj ..
uuslovima slobode i dostojanstva, ekonomske sigurnosti i jednakih mogućnosti”,
Primajući k znanju odredbe Deklaracije o jednakim mogućnostima i tret- manu za
žene radnice i Rezolucije o akcionom planu radi unapređenja jednakih mogućnosti i
tretmana za žene radnice, koje je usvojila Međunarodna konferencija rada 1975.
godine,
. Primajući k znanju odredbe međunarodnih konvencija i preporuka o radu čiji
je cilj da se obezbede jednake mogućnosti i tretman za radnike i radnice, nadme
Konvencije i Preporuke o jednakom nagrađivanju, 1951. godine, Konvencije!
Preporuke o diskriminaciji u pogledu zaposlenja i zanimanja, 1958. godine i
osmog dela Preporuke o razvoju ljudskih resursa, 1975. godine,
1 Podsećajući da Konvencija o diskriminaciji u pogledu zanimanja i zaposlenja,
1958. godine ne predviđa izričito razlike koje se prave na bazi porodičnih .•obaveza
i smatrajući da su u ovom pogledu potrebne dopunske norme,
Primajući k znanju odredbe Preporuke o zapošljavanju žena sa porodičnim
obavezama, 1965 godine i imajuči u vidu promene do kojih je došlo od njenog
..usvajanja,
Konstatujući da su instrumente o jednakim mogućnostima i tretmanu za
muškarce i žene usvojile i Ujedinjene nacije i druge specijalizovane agencije i
podsećajući, posebno, na 14. stav preambule Konvencije Ujedinjenih nacija o

* Preporuka MORU65 usvojena je 23. juna 1981. godine (67-mo zasedanje)

Jugoslavija je prihvatila ovu preporuku - „Službeni list SFRJ” - Međunarodni
ugovori, broj 7/1987).
Naslov originala: Recommendation conceming Equal Opportunities and
Equal Treatmentfor Men and Women Workers: Workers with
Family Responsibilities (R165 Worker$ mth Family
339
 33. PREPORUKA O JEDNAKIM MOGUĆNOSTIMA l TRETMANU ZA RADNIKE i RADNICE- - MOR165 C

eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, 1979. godine, kojim se kaže (jb države
potpisnice „svesne da je promena u tradicionalnoj ulozi muškaraca J na u društvu i u
porodici potrebna da bi se postigla puna jednakost izmeđulf škaraca i žena”,
Priznajući da su problemi radnika sa porodičnim obavezama aspekti šf pitanja
koja se odnose na porodicu i društvo i o kojima treba voditi računah;" cionalnim
politikama,
Uviđajući da je potrebno da se obezbede stvarno jednake mogućnosti ij|- nak
tretman radnika i radnica sa porodičnim obavezama i tih radnika sa ostćb radnicima,
Smatrajući da su mnogi problemi s kojima su svi radnici suočeni veći ka' je reč
o radnicima sa porodičnim obavezama i priznajući potrebu da se poboljšaju uslovi
ovih drugih, kako merama koje odgovaraju njihovim posebnim potrebama tako i
merama koje treba da poboljšaju uslove radnika uopšte,
Pošto je odlučila da usvoji određene predloge o jednakim mogućnostima'!
jednakom tretmanu radnika i radnica, radnika sa porodičnim obavezama, stoje
5. tačka dnevnog rada zasedanja i
Pošto je resila da ovi predloži uzmu oblik preporuke, usvaja 23. juna 1981.
godine sledeću preporuku, koja se može nazvati Prć poruka o radnicima sa
porodičnim obavezama ,1981. godine.

I. DEFINICIJA, POLJE PRIMENEI SREDSTVA PRIMENE

1. (1) Ova preporuka se primenjuje na sve radnike i radnice sa obavezamtj
prema njihovoj deci koju izdržavaju, kada im te obaveze ograničavaju mogućnost da
se priprema za ekonomsku aktivnost, uključe u nju, učestvuju u njoj napreduju.
(2) Odredbe ove preporuke treba isto tako primenjiva i na radnike i rađm§f ce
sa obavezama prema drugim članovima njihove uže porodice kojima je ne|J§
sumnjivo potrebna njihova nega ili pomoć, kada te obaveze ograničavaju mo-
gućnosti da se pripreme za ekonomsku aktivnost, uključe u nju, učestvuju u njoj ili
napreduju. ■
(3) Za svrhe ove preporuke, izrazi „izdržavano date” i „drugi član uže poro-J
diče kome je nesumnjivo potrebna nega ili pomoć” označavaju lica đefinisana '* kao
takva u svakoj zemlji na jedan od načina navedenih u tački 3. ove preporuke. , .
(4) Radnici iz st. (1) i (2) ove tačke u daljem tekstu su „radnici sa porodič-:
nim obavezama”. :|
2. Ova preporuka primenjuje se na sve grane privredne delatnosti i na sve
kategorije radnika.
3. Odredbe ove preporuke mogu se primenjivati putem zakona, odnosno
propisa, kolektivnih sporazuma, radnih pravila, arbitražnih odluka, sudskih pre*
suda ili kombinovanjem ovih metoda, ili na neki drugi odgovarajući način sagla-
san nacionalnoj praksi, vodeći računa o nacionalnim ulogama.
4. Odredbe ove preporuke mogu se primenjivati u etapama, ako je potrebno,
vodeći računa o nacionalnim uslovima, s tim da se mere koje su u tu svrhu
preduzete u svakom slučaju primenjuju na sve radnike iz stava 1. tačke 1.

-340 -
 33 PREPORUKA O JEDNAKIM MOGUĆNOSTIMA i TRETMANU ZA RADNIKE I RADNICE... - MOR 165 (1981)

\ 5i Poslodavačke i radničke organizacije treba đa imaju pravo da učestvuju, na

način koji odgovara nacionalnim uslovima i praksi, u izradi i primeni mera kojima
treba da se sprovedu u delo odredbe ove preporuke.
IX. NACIONALNA POLITIKA
6i Radi postizanja stvarne jednakosti u pogledu mogućnosti i tretmana rad-
nika-i radnica, svaka članica treba da postavi kao cilj svoje nacionalne politike da
se licima sa porodičnim obavezama koje rade ili žele da rade omogući da iskoriste
svoje pravo na to, a da ne budu podvrgnuta diskriminaciji i, ako je to moguće, bez
konflikta između njihovog zaposlenja i porodičnih obaveza.
7. U okviru nacionalne politike za unapređenje jednakosti u pogledu moguć-
nosti i tretmana, treba usvojiti i primenjivati mere čiji je cilj sprečavanje direktne
ili indirektne diskriminacije na bazi bračnog stanja ili porodičnih obaveza.
8; (1) Za svrhe iz tač. 6. i 7. izraz „diskriminacija” znači diskriminaciju u po-
gledu zaposlenja i zanimanja prema definiciji iz čl. 1, i 5. Konvencije o diskrimi-
naciji u pogledu zaposlenja i zanimanja, 1958. godine.
(2) U toku jednog prelaznog perioda, specijalne mere čiji je cilj postizanje
stvarne jednakosti između radnika i radnica ne treba smatrati diskriminatornim.
9. Radi postizanja stvarne jednakosti u pogledu mogućnosti i tretmana za
radnike i radnice, treba preduzeti sve mere saglasne nacionalnim uslovima i mo-
gućnostima:
(a) da se radnicima sa porodičnim obavezama omogući da koriste svoje pravo
na stručno osposobljavanje i na slobodan izbor zaposlenja;
(b) da se vodi računa o njihovim potrebama u pogledu uslova zaposlenja i
socijalne zaštite;
(c) da se razviju, odnosno unaprede službe za brigu o deci i pomoć porodici i
druge komunalne službe, javne ili privatne, koje odgovaraju njihovim potrebama,
10. Nadležni organi vlasti i tela u svakoj zemlji treba da preduzmu odgova-
rajuće mere za unapređenje informisanja i prosvećivanja kako bi javnost bolje
shvatila princip jednakih mogućnosti i tretmana radnika i radnica i probleme
radnika sa porodičnim obavezama i kako bi se stvorila klima koja doprinosi re-
šavanju ovih problema.
11. Nadležni organi vlasti i tela u svakoj zemlji treba đa preduzmu odgova-
rajuće mere:
(a) radi pređuzimanja ili podsticanja istraživanja, koja mogu biti potrebna, o
raznim aspektima zapošljavanja radnika sa porodičnim obavezama u cilju pružanja
objektivnih informacija na kojima se zdrava politika i mere mogu bazirati;
(b) radi unapređenja takvog obrazovanja koje će podsticati raspodelu poro-
dičnih odgovornosti između muškaraca i žena i omogućiti radnicima sa porodičnih
obavezama đa bolje ispunjavaju svoje radne i porodične obaveze.
III. OBUKA I ZAPOŠLJAVANJE
12. Treba preduzeti sve mere saglasne nacionalnim uslovima i mogućnostima
kojima bi se radnicima sa porodičnim obavezama omogućilo da postanu sastavni
deo radne snage, kao i to da se ponovo uključe u rad posle odsustva zbog tih
obaveza.
341
 33. PREPORUKA O JEDNAKIM MOGUĆNOSTIMA I TRETMANU ZA RADNIKE i RADNICE- - MOR l(..i (I^Sl)

13. U skladu sa nacionalnom politikom i praksom, radnicima sa porodičdi

obavezama treba staviti na raspolaganje pogodnosti za stručno osposobljavan] i,
gde je to moguće, plaćeno odsustvo da bi iskoristili te pogodnosti.
14. Radnicima sa porodičnim obavezama treba staviti na raspolaganje sit žbe
koje mogu biti potrebne da bi im se omogućilo da se zaposle ili da se pork vo
zaposle, u okviru postojećih službi za sve radnike, ili u nedostatku ttfrsluž$§|l
koristiti metode koje odgovaraju nacionalnim uslovima; one treba da obuhvate^ za
radnike besplatno, profesionalnu orijentaciju, savetovanje, informisanjeisiii?( i' žbe
posredovanja, sa osobljem koje ima odgovarajuću obuku i može adekvatne da
odgovori posebnim potrebama radnika sa porodičnim obavezama. :
15. Radnici sa porodičnim obavezama treba da uživaju jednake mogućnost; i
tretman sa ostalim radnicima u odnosu na pripremu za zapošljavanje, mogućnost
dobijanja zaposlenja, napredovanje u zaposlenju i sigurnost u zaposlenju^
16. Bračno stanje, porodična situacija ili porodične obaveze ne treba, kaf b‘
takve, da predstavljaju valjan razlog za odbijanje prijema u radni odnos, odne sno .za
prestanak radnog odnosa.

IV. UŠLOVI ZAPOŠLJAVANJA

17. Treba preduzeti sve mere saglasne nacionalnim uslovima i mogućnosti-
ma, kao i zakonitim interesima ostalih radnika da bi se, obezbedilo da uslovi z^|
pošljavanja budu takvi da omogućavaju radnicima sa porodičnim obavezama (ja
usklade svoje radne i porodične obaveze. 3§S
18. Posebnu pažnju treba posvetiti opštim merama za poboljšanje radhmjjj
uslova i kvaliteta radnog veka, uključujući i mere koje imaju za cilj:
(a) progresivno skraćenje dnevnog radnog vremena i skraćenje prekovr&gj
menog rada; 2J§|
(b) elastičnije aranžmane u pogledu rasporeda rada i vremena odmora j|§
praznika, vodeći računa o stepenu razvoja i posebnim potrebama zemlje i razli- čitih
sektora aktivnosti. . .:
19. Kad god je to izvođljivo i na mestu, pri organizovanju rada u smenama i
raspoređivanju na noćni rad treba voditi računa o posebnim potrebama radnika,^'
uključujući i one u vezi sa porodičnim obavezama.
20. O porodičnim obavezama i momentima kao što su mesto zaposlenja;; ;
bračnog druga i mogućnost za školovanje dece treba voditi računa kada se rad- y nici
premeštaju iz jednog mesta u drugo. 'V
21. (1) Da bi se zaštitili radnici koji rade s nepunim radnim vremenom, pri-. ;
vremeni radnici i oni koji rade kod kuće, od kojih mnogi imaju porodične oba-; :
veze, treba, na odgovarajući način, regulisati i kontrolisati uslove pod kojima se.
ovakve vrste poslova obavljaju.
(2) Uslovi zapošljavanja uključujući i socijalno osiguranje radnika koji rade s
nepunim radnim vremenom i privremenih radnika treba, u onoj meri u kojoj je to
moguće, da budu jednaki onima koji su propisani za radnike koji rade s punim
radnim vremenom, odnosno za stalne radnike; u odgovarajućim slučajevima,
njihovo pravo se može izračunati na pro rata osnovi.
(3) Radnicima s nepunim radnim vremenom može se pružiti mogućnost izbora
da dobiju ili se vrate na zaposlenje s punim radnim vremenom kada postoji

342
 £llPREPORUKA 0 JEDNAKIM MOGUĆNOSTIMA i TRETMANU ZA RADNIKE I RADNICE... - MOR 165
(1981)
—
ražnjeno radno mesto i kada okolnosti koje su dovele do njihovog određiva-
na rad s nepunim radnim vremenom više ne postoje.
22 (1) Bilo koji od roditelja treba da ima mogućnost da neposredno posle
ka porodiljskog odsustva dobije roditeljsko odsustvo, a da ne napusti posao i
Mnu prava iz radnog odnosa budu sačuvana.
; (2) Dužinu perioda koji neposredno sledi porodiijsko odsustvo i dužinu i
^f e odsustva iz stava 1. ove tačke treba u svakoj zemlji odrediti na jedan od
l jačina iz tačke 3. ove preporuke.
li.// (3) 23.
Odsustvo iz stava 1. ove tačke može se uvoditi postepeno.
(1) Radnik, muškarac ili žena, s porodičnim obavezama u odnosu na izdr-
ivano dete treba da ima mogućnost da dobije odsustvo u slučaju njegove bolesti.
(2) Treba da postoji mogućnost za radnika sa porodičnim obavezama da
ibfeije Odsustvo u slučaju bolesti drugog člana njegove uže porodice kome je po-
ma njegova nega ili pomoć.
(3) Trajanje i uslove odsustva iz st. 1. i 2. ove tačke treba u svakoj zemlji
tvrditi na jedan od načina iz tačke 3. ove preporuke.
V. SLUŽBE I USTANOVE ZA BRIGU O DECII POMOĆ PORODICI
.24. Da bi se utvrdila veličina i karakter službi i ustanova za brigu o đeci i
Dmoć porodici, koje su potrebne da bi se radnicima sa porodičnim obavezama
^pomoglo da ispunjavaju svoje radne i porodične obaveze, nadležni organi vlasti
?-treba, u sarađnji sa zainteresovanim javnim i privatnim organizacijama, a poseb-
ni <ho sa poslodavačkim i radničkim organizacijama i u okviru njihovih sredstava za
/prikupljanje informacija, da preduzimaju mere koje su potrebne i na mestu:'
(a) za prikupljanje i objavljivanje odgovarajućih statističkih podataka o bro-
ju radnika sa porodičnim obavezama koji su zaposleni ili traže zaposlenje i o
broju i uzrastu njihove dece i ostalih izdržavanih članova porodice kojima je po-
trebna nega;
(b) za utvrđivanje, sistematskim anketama koje se naročito vrše na lokal-
.nom planu, potreba i preferencija u pogledu službe i ustanove za brigu o deci i
/ pomoć porodici.
25. Nadležni organi vlasti treba, u sarađnji sa zainteresovanim javnim i pri-
" vatnim organizacijama, da pređuzmu odgovarajuće korake kako bi obezbedili
da službe i ustanove za brigu o đeci i porodici zadovoljavaju tako utvrđene po-
: trebe i preferencije. U tu svrhu oni treba, vodeći računa o nacionalnim i lokal-
nim uslovima i mogućnostima, posebno:
(a) da podstiču i olakšavaju donošenje, naročito u lokalnim zajednicama
planova za sistematski razvoj službi i ustanova za brigu o deci i porodici;
(b) da sami organizuju ili podstiču i olakšavaju obezbeđenje adekvatnih i
odgovarajućih službi i ustanova za brigu o deci i porodici, besplatno ili uz razumnu
cenu, u skladu sa mogućnostima radnika, a koje bi bile organizovane na elastičan
način i zadovoljavale potrebe dece različitog uzrasta, ostalih izdržavanih lica
kojima je potrebna nega i radnika sa porodičnim obavezama.
26. (1) Službe i ustanove za brigu o deci i porodici svih vrsta treba da zado-
voljavaju standarde koje su propisali i kontrolisali nadležni organi vlasti.
-343-
 33- PREPORUKA O JEDNAKIM MOGUĆNOSTIMA i TRETMANU ZA RAJDN1KE I RADNICE-,. - MOR 165 (19S1V

(2) Tim standardima treba posebno propisati kakvi treba da budu oprema i
higijenski i tehnički uslovi obezbeđenih službi i objekata, kao i broj i kvalifik|||J§j ju
osoblja. 'lll
jg (3) Nadležni organi vlasti treba da obezbede ili da pomognu da se obezbedi
odgovarajuća obuka osoblja, na različitim nivoima, koje je potrebno službama i
ustanovama za brigu o deci i porodici.
VII. SOCIJALNO OBEZBEĐENJE
27. Davanja iz socijalnog osiguranja, oslobađanja od poreza ili druge odgcjl
varajuće mere koje su saglasne nacionalnoj politici treba, kada je potrebno,
$t$Jf viti na raspolaganje radnicima sa porodičnim obavezama, ||
jj
28. U toku odsustva iz tač. 22. i 23. zainteresovani radnici se mogu, u sla||j
sa nacionalnim uslovima i praksom i na jedan od načina iz tačke 3. ove preporij{|
ke, zaštititi putem socijalnog obezbeđenja. ’
29. Radnika ne treba isključiti iz socijalne zaštite zbog profesionalne
aktivnofjjfl njegovog, odnosio njenog bračnog druga i prava na'davanja koja iz toga
proističiu^l
30. (1) Porodične obaveze radnika.treba da budu element o kome sevdct|
računa pri utvrđivanju da li je ponuđeno zaposlenje odgovarajuće u smislu dal
odbijanje ponude može da dovede do gubitka, odnosno privremene obustave plate
davanja u slučaju nezaposlenosti.
(2) Posebno, kada ponuđeno zaposlenje podrazumeva i preseljenje udruggj
mesto, momenti koje treba uzeti u obzir treba da uključe i mesto zaposlenja^
bračnog druga i mogućnost za školovanje dece.

jjj
31. U primeni tač. 27. do 30. ove preporuke, zemlja članica čija je privreda!
nedovoljno razvijena može da uzme u obzir nacionalna sredstva i raspoloživlf
aranžmane za socijalno obezbeđenje. %
VI. POMOĆ U ISPUNJAVANJU PORODIČNIH OBAVEZA ^
32. Nadležni organi vlasti i tela u svakoj zemlji treba da potpomažu javneT
privatne akcije, koliko je to moguće, da bi olakšali teret koji proističe iz porodič-"
nih obaveza radnika.
33. Treba preduzeti sve mere saglasne nacionalnim uslovima i mogućnostima
da se razviju službe za pomoć porodici i za negu u kući koje su na odgovarajući
način regulisane i kontrolisane i koje mogu da pruže radnicima sa porodičnim
obavezama, prema potrebi, kvalifikovanu pomoć po razumnoj ceni, sagla- sno
njihovoj mogućnosti da to plate.
34. Pošto mnoge mere za poboljšanje uslova radnika uopšte mogu da po?/
voljno utiču na radnika sa porodičnim obavezama, nadležni organi vlasti i tela u
svakoj zemlji treba da potpomažu javne i privatne akcije za obezbeđenje službi u
VIII. DEJSTVO NA POSTOJEĆE PREPORUKE
35. Ovom preporukom se zamenjuje Preporuka o zapošljavanju žena sa po^
rodičnim obavezama.
-344-
-'H- ii
-

f MOR-K-IOO
[•- 34. K O NV E N C IJ A
f>
' O JEDNAKOSTI NAGRAĐIVANJA MUŠKE I ŽENSKE
RADNE SNAGE ZA RAD JEDNAKE VREDNOSTI*
i IP • (Ženeva, 21. jun 1951. godine)
IB Opšta konferencija Međunarodne organizacije rađa,
$ pilili
Sazvana u Ženevi od strane Administrativnog saveta Međunarodnog biroa
*:■ rada, gde se i sastala 6. juna 1951, na svom trideset četvrtom zasedanju,
p lip Pošto je odlučila da usvoji razne pređloge koji se odnose na princip jedna-
ii.m kosti nagrađivanja muške i ženske radne snage za rad jednake vrednosti, pitanje
koje pretstavlja sedmu tačku dnevnog reda zasedanja,
Pošto je odlučila da ti predloži dobiju formu međunarodne konvencije,
■ Usvaja, danas dvadeset devetog juna hiljadu devet stotina pedeset i prve, don-
ju konvenciju, koja će biti nazvana Konvencija o jednakosti nagrađivanja, 1951.
Član 1.
U smislu ove konvencije:
r. a) izraz „nagrađivanje” podrazumeva nadnicu ili platu običnu, osnovnu ili
minimalnu i sve druge koristi koje se isplaćuju neposredno ili posredno, u novcu
i!i u naturi, od strane poslodavca radniku na osnovu zaposlenja ovog poslednjeg.
b) izraz „jednakost nagrađivanja između pruske i ženske radne snage za rad
= jednake vrednosti”, se odnosi na stope nagrađivanja određene bez diskriminacije
u pogledu pola.
Član 2.
1. Svaki član moraće, na način prilagođen metodama za određivanje stopa
nagrađivanja koje su na snazi, potsticati i u meri u kojoj je to u skladu sa nave-
denim metodama, obezbeđiti primenu principa jednakosti nagrađivanja između
muške i ženske radne snage za rad jednake vrednosti na sve radnike.
2. Ovaj princip biće primenjen:
a) bilo putem domaćeg zakonodavstva,
b) bilo putem svakog drugog sistema određivanja nagrada ustanovljenim ili
priznatim od strane zakonodavstva,
c) bilo putem kolektivnih ugovora zaključenih između poslodavaca i radnika,

4
Konvencija MOR-IOO usvojena je 29. juna 1951, a stupila je na snagu 23. maja 1953. godine.
Konvenciju su ratifikovaie 143 zemlje, među njima i Jugoslavija („Službeni vesnik Prezidijuma
NS FNRJ”, broj 12/1952). Viđeti tabelu ratifikacija iza ove konvencije.
Naslov originala: Convention conceming Equal Remuneration for Men and Women Workers for
Work of Equal Value (Cl00 Equal Remuneration Convention, 1951)
 34. KONVENCIJA 0 JEDNAKOSTI NAGRAĐIVANJA MUŠKE I ŽENSKE RADNE SNAGE... - MOR4O0 (1951’

đ) bilo putem kombinacije ovih raznih načina.

Član 3.
1. Kada budu te mere takve prirode da olakšavaju primenu ove konvencije
preduzeče se mere za potsticanje objektivne procene zaposlenja na bazi poslova
koje obuhvataju.
2. Metode koje bi trebalo primeniti kod ove procene mogu biti predmet od-
luka, bilo od strane vlasti nadležnih za određivanje stopa nagrađivanja, bilo, ako su
stope nagrađivanja određene na osnovu kolektivnih ugovora, od strane stranaka u
tim ugovorima.
3. Razlike između stopa nagrađivanja koje odgovaraju, bez obzira na pol,
razlikama koje proizlaze iz jedne takve objektivne procene poslova koji treba da se
vrše ne treba da budu smatrane kao protivne principu jednakosti nagrađivanja
muške i ženske radne snage za rad jednake vrednosti.
Član 4.
Svaki član sarađivaće, na odgovarajući način sa zainteresovanim organiza|j||
jama poslodavaca i radnika, u cilju sprovođenja u život odredaba ove konvenciji
Član 5.
Formalne ratifikacije ove konvencije biće dostavljene Generalnom direkto-V
ru Međunarodnog biroa rada koji će ih registrovati.

Član 6. Cl'flf
1. Ova će konvencija biti obavezna samo za članove Međunarodne organi^
zacije rada čija ratifikacija bude registrovana od strane Generalnog direktora; ^
2. Ona će stupiti na snagu dvanaest meseci pošto, ratifikacije dva člana buU
du registrovane od strane Generalnog direktora. \\
3. Posle toga, ova će konvencija stupiti na snagu za svakog člana dvanaesti
meseci posle datuma kada njegova ratifikacija bude registrovana.
Član 7. ^llSB
1. Izjave koje budu dostavljene Generalnom direktoru Međunarodnog bi-5
roa rada saobrazno paragrafu 2 člana 35 Ustava Međunarodne organizacija raU da,
treba da daju obaveštenja: t;
a) o teritorij ama za koje se zainteresovani član obavezuje da primeni odk
redbe konvencije bez izmene,
b) o teritorijama za koje se obavezuje da primeni odredbe konvencije sa iz-,
menama, i u čemu se sastoje te izmene,
c) o teritorijama na koje se konvencija ne primenjuje, i u tim slučajevima, 6
razlozima zbog kojih se ne primenjuje,
đ) o teritorijama za koje odlaže odluku za kasnije, očekujući temeljnije ispi-:
tivanje situacije u pogledu tih teritorija.
2. Obaveze pomenute u alinejama a) i b) prvog paragrafa ovoga člana sma-
traće se kao sastavni delovi ratifikacije i imaće isto đejstvo.
3. Svaki član može se odreći, novom izjavom, svih ili samo nekih delova re*

346
 34. KONVENCIJA O JEDNAKOSTI NAGRAĐIVANJA MUŠKE i ŽENSKE RADNE SNAGE... - MOR-IOO (1951)

zervi sadržanih u njegovoj prethodnoj izjavi na osnovu alineja b), c) i d) prvog

paragrafa ovog člana.
.' 4. Svaki član če moči, za vreme perioda u toku kojih ova Konvencija može
biti otkazana saobrazno odredbama člana 10, dostaviti Generalnom direktoru novu
izjavu koja bi menjala u svakom pogledu svaku raniju izjavu i davala oba- veštenje
o situaciji na određenim teritorijama.
Član 8.
, 1. Izjave dostavljene Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada sao-
brazno paragrafima 4 i 5 člana 35 Ustava Međunarodne organizacije rada treba da
naznače da li če odredbe konvencije biti primenjene na teritoriji sa ili bez iz- mena,
kada se po izjavi odredbe konvencije primenjuju uz rezervu izmena ona treba da
specificira u čemu se sastoje te izmene.
2.Zainteresovani član ili članovi ili međunarodni organ moči će se odreći u
potpunosti ili delimično, kasnijom izjavom, prava da se pozivaju na izmenu uka-
zanu u ranijoj izjavi.
3.Zainteresovani član ili članovi ili međunarodni organ moći će, za vreme
perioda u toku kojih konvencija može biti otkazana saobrazno odredbama člana 9,
dostaviti Generalnom direktoru novu izjavu koja bi menjala u svakom pogledu tekst
ranije izjave i koja bi davala obaveštenja o situaciji u pogledu primene ove
konvencije.
Član 9.
1.Svaki član koji ratifikuje ovu konvenciju može je otkazati po isteku perioda
od deset godina posle datuma prvobitnog stupanja na snagu konvencije, aktom
dostavljenim Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada koji on registruje.
Otkaz stupa u dejstvo tek po isteku godine dana pošto bude re- gistrovan.
:2. Svaki član koji je ratifikovao ovu konvenciju a koji u roku od godinu dana
po isteku perioda od deset godina pomenutog u prethodnom paragrafu, ne bude
koristio mogućnost otkaza predviđenu ovim članom biće obavezan za novi period
od deset godina te će, posle toga, moći otkazati ovu konvenciju po isteku svakog
perioda od deset godina pod uslovima predviđenim u ovom članu.
Član 10.
1. Generalni direktor Međunarodnog biroa rada saopštiće svim članovima
Međunarodne organizacije rada registrovanje svih ratifikacija, izjava i otkaza koji
mu budu dostavljeni od strane članova Organizacije.
2. Saopštavajući članovima organizacije registrovanje druge ratifikacije koja
mu bude dostavljena, Generalni direktor če skrenuti pažnju članovima Organizacije
na datum kada će ove konvencije da stupe na snagu.
Član 11.
Generalni direktor Međunarodnog biroa rađa dostaviće Generalnom sekretaru
Ujedinjenih nacija, saobrazno članu 102 Povelje Ujedinjenih, nacija,

347-
Država Datum ratifikacije Status
Albanija 03.06.1957. ratifikovana
Alžir 19.10.1962. ratifikovana
Angola 04.06.1976. ratifikovana
Argentina 24. 09.1956. ratifikovana
Australija 10.12.1974. ratifikovana
Austrija 29.10.1953. ratifikovana
Avganistan 22. 08.1969. ratifikovana
Azerbejdžan 19. 05.1992. ratifikovana
Bangladeš 28.01.1998. ratifikovana
Barbados 19.09.1974. ratifikovana
Belgija 23.05.1952. ratifikovana
Belise 22.06.1999. ratifikovana
Belorusija 21.08.1956. ratifikovana

348
 16. 05.1968. ratifikovana
Bcnin 05. 06. 1997. ratifikovana
gocvana
golivtja 15. 11. 1973. ratifikovana
Bosna i Hercegovina 02. 06. 1993. ratifikovana
25. 04.1957. 07. ratifikovana
Brazil
Bugarska 11.1955. ratifikovana
Burina Faso Burnnđi 30. 06. 1969. ratifikovana
Centralnoafrička 25. 06.1993. ratifikovana
Republika 09. 06.1964. ratifikovana
Čad 29. 03. 1966. ratifikovana
Češka 01. 01.1993. ratifikovana
Čile 20. 09.1971. ratifikovana
Danska 22. 06.1960. ratifikovana
Dominika 28. 02.1983. ratifikovana
Dominikanska Republika 22. 09.1953. ratifikovana
Džibuti 03. 08.1978. ratifikovana
Egipat 26. 07. 1960. ratifikovana
Ekvador 11. 03.1957. ratifikovana
Ekvatorijalna Gvineja 12. 06.1985. ratifikovana
Estonija 10. 05.1996. ratifikovana
Etiopija 24. 03. 1999. ratifikovana
Filipini 29. 12.1953. ratifikovana
Finska 14. 01.1963. ratifikovana
Francuska 10. 03.1953. ratifikovana
Gabon 13. 06.1961. ratifikovana
Gana 14. 03.1968. ratifikovana
Grčka 06. 06.1975. ratifikovana
Grenada 25. 10.1994. ratifikovana
Gruzija 22. 06.1997. ratifikovana
Gvajana 13. 06.1975. ratifikovana
Gvatemala 02. 08.1961. ratifikovana
Gvineja 11.08.1967. ratifikovana
Gvineja Bisao 21. 02.1977. ratifikovana
Haiti 04. 03.1958. ratifikovana
Holandija 16. 06.1971. ratifikovana
Honduras 09. 08.1956. ratifikovana
Hrvatska 08. 10.1991. ratifikovana
Indija 25. 09.1958. ratifikovana
Indonezija 11. 08.1958. ratifikovana
Irak 28. 08.1963. ratifikovana
Iran 10. 06.1972. ratifikovana
Irska 18.12.1974. ratifikovana
Island 17. 02.1958. ratifikovana
Italija 08. 06.1956. ratifikovana
Izrael 09. 06.1965. ratifikovana
 34. KONVENCIJA O JEDNAKOSTI NAGRAĐIVANJA MUŽKB I ŽENSKE RADNE SNAGE... -MOR-

Jamajka 14. OL ratifikovan

Japan 1975. a
Jemen 24. 08. ratifikovan
Jermenija 1967. a
Jordan 29. 07. 1976. ratifikovan
Jugoslavija 29. 07. 1994. a
Kambodža 22. 09.1966 ratifikovan
Kamerun . 21.05.1952. a
Kanada 23. 08.1999 ratifikovan
Kina . a
Kipar 25. 05. ratifikovan
Kirgistan 1970. a
Kolumbija 16.11.1972. ratifikovan
Komori 02. 11. 1990. a
Kongo DR 19.11. 1987 ratifikovan
Kongo . 31. 03.1992. a
Koreja 7. 06. ratifikovan
Republika 1963. a
Kostarika 23.10.1978. ratifikovan
Kuba 16.06.1969. a
Lesoto 26.11. 1999 ratifikovan
Letonija . a
Liban 08.12. 1997 ratifikovan
Libija . a
Litvanija 2. 06.1960. ratifikovan
Luksemburg 13. 01.1954. a
Madagaskar 27.01.1998. ratifikovan
Mađarska 27. 01. 1992. a
Makedonija 1. 06.1977. ratifikovan
Malavi 20. 06.1962. a
Malezija 26. 09.1994 ratifikovan
Mali . 23. 08.1967. a
Malta 10. 08. 1962. ratifikovan
Maroko 8. 06.1956 a
Meksiko . ratifikovan
Mongolija 17.11.1991. a
Mozambik 22. 03.1965. ratifikovan
Memačka 9. 09.1997 a
Nepal . ratifikovan
Niger 12. 07.1968. a
Nigerija 9. 06.1988. ratifikovan
Nikaragva 11.05.1979. a
Norveška 23. 08. ratifikovan
Novi Zeland 1952. a
Obala Slonovače 3. 06.1969. ratifikovan
Panama 6. 06.1977. a
- 349 ~
 ,, ..^MVgNCIJA 0 JEDNAKOSTI NAGRAĐIVANJA MUŽKE I ŽENSKE RADNE SNAGE... - MOR-IOO (1951)

paradi 24. 06.1964 ratifikovan

peru . a
poljska 01.02.1960. ratifikovan
Portugal 25. 10.1954 a
Ruanda . 20. ratifikovan
pumunija 02.1967. a
Rusija 2. 12.1980. ratifikovan
San Marmo 28. 05.1957
Sao Tome i Principe
a
Saudijska Arabija . ratifikovan
Sejšeli 30. 04.1956. a
Senegal 23. 05.1985. ratifikovan
SieraLeone 1. 06.1982. a
Sirija 15. 06.1978. ratifikovan
Slovačka 23. 11.1999 a
Slovenija . ratifikovan
Sv.Lucija 22. 10.1962. a
Sudan 15. 11.1968. ratifikovan
Svaziland 7. 06.1957 a
Španija . ratifikovan
Šri Lanka 1. 01.1993. a
Švajcarska 29. 05.1992 ratifikovan
Švedska . a
Tadžikistan 18. 08.1983 ratifikovan
Tajland . a
Togo 22. 10.1970. ratifikovan
Trinidad i Tobago Tunis 5. 06.1981 a
Turkmenistan . ratifikovan
Turska 6. 11.1967 a
Ujedinjeni Arapski . ratifikovan
Emirati 1. 04.1993. a
Ukrajina 25. 10.1972 ratifikovan
Urugvaj . 20. a
Uzbekistan 06.1962. ratifikovan
Velika Britanija 26. 11.1993 a
Venecuela . ratifikovan
Vijetnam 8. 02.1999 a
Zambija . ratifikovan
Zelenortska ostrva 8. 11.1983. a
Zimbabve 29. 05.1997. ratifikovan
11. 10.1968. a
15. 05.1997 ratifikovan

- 351
 I. 35. KONVENCIJA
f O PRAVNOM POLOŽAJU LICA BEZ DRŽAVLJANSTVA*
(Njujork, 28. septembar 1954. godine)
Uvod
Visoke strane ugovornice,
Osmatrajući da Povelja Ujedinjenih nacija i Svetska deklaracija o pravima čo-
a,koju je 10. decembra 1948. godine potvrdila Generalna skupština Ujeđin- iih
nacija, utvrđuju načelo da sva ljudska bića bez razlike treba da uživaju pra- .
čoveka i osnovne slobode,
smatrajući da je Organizacija Ujedinjenih nacija pokazala više puta duboku u
koju oseća za lica bez državljanstva i da se je starala da ovim licima obez- 'i
najšire moguće uživanje prava čoveka i osnovnih sloboda, smatrajući da se samo
lica bez državljanstva koja su istovremeno i izbeglice ogu koristiti Konvencijom
o pravnom položaju izbeglica od 28. jula 1951. go- ine i da postoje mnoga lica
bez državljanstva na koja se navedena konvencija ne primenjuje,
smatrajući da je poželjno da se međunarodnim sporazumom reguliše i po-
boljšava položaj lica bez državljanstva, sporazumele su se u sledećem:

I. poglavlje
OPŠTE ODREDBE
jj(t
Jfj Član 1.
J
lili Definicija izraza „lice bez državljanstva”
j§i§
Sti 1. Izraz „lice bez državljanstva” u smislu ove konvencije označava lice koje pijeđna
država prema svom zakonodavstvu ne smatra svojim državljaninom.
2, Ova Konvencija neće se primenjivati:
•i: i) ha lica koja sada uživaju zaštitu ili pomoć organa ili ustanova Ujedinjenih
pacija, izuzev Visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice, i to za vreme
iđok uživaju takvu zaštitu ili takvu pomoć;

Ova Konvencija stupila je na snagu 6. juna 1960. godine, a njene su članice 49 država, među
kojima i Jugoslavija (pregled država članica u nastavku Konvencije).
Konvencija je objavljena u „Službenom listu FNRJ” ~ Dodatak, broj 9/1959.
Naslov originala: Convention relating to the Status ofStatdess Persons

' 23* Ljudske slobode i prava ~ tom I 353

 35. KONVENCIJA O PRAVNOM POLOŽAJU LICA BEZ DRŽAVLJANSTVA (1954)

ii) na lica za koja nadležne vlasti zemlje u kojoj ona imaju svoje boravi"
smatraju da imaju prava i obaveze koje su vezane za državljanstvo te zemlje;!
iii) na lica za koja se iz ozbiljnih razloga smatra;
a) da su izvršila zločin protiv mira, ratni zločin ili zločin protiv čovečanstva,
u smislu međunarodnih instrumenata izrađenih u cilju da predvide odredbe koje se
odnose ne ove zločine;
b) da su izvršila težak zločin po opštem pravu van zemlje u kojoj imaju bo-
ravište i pre nego što su primljena u tu zemlju;
c) da su odgovorna za postupke koji su protivni ciljevima i načelima Uje-
dinjenih nacija
Član 2.
OpŠte obaveze
Svako lice bez državljanstva ima, u odnosu na zemlju u kojoj se nalazi, du-
žnosti koje naročito obuhvataju obavezu poštovanja zakona i drugih propisa, kao i
mera preduzetih u cilju održavanja javnog reda.
Član 3.
Nediskriminacija
'
Države ugovornice primenjivaće odredbe ove konvencije na lica bez držav-
ljanstva bez diskriminacije u pogledu rase, vere ili zemlje porekla.
Član 4.
Vera
Države ugovornice tretiraće na svojoj teritoriji lica bez državljanstva na način
koji neče biti nepovoljniji od onog koji je predviđen za njihove državljane u
pogledu slobode ispovedanja vere i slobode verskog vaspitanja njihove dece.
Član 5.
Prava priznata nezavisno od ove konvencije
Nijedna odredba ove konvencije ne dira u druga prava i povlastice priznate
licima bez državljanstva nezavisno od ove konvencije.

Član 6.
Izraz »pod istim okolnostima”
Izraz „pod istim okolnostima” u smislu ove konvencije označava da sve
uslove (a naročito one koji se odnose na trajanje i uslove boravka ili prebivanja)
koje bi zainteresovano lice moralo da ispuni da bi moglo da se koristi pravom o
kome je reč, kad ne bi bilo lice bez državljanstva, mora ono de ispuni, sem uslo- va
koje zbog njihove prirode ne može da ispuni lice bez državljanstva.
Član 7.
Oslobođenje od reciprociteta
1. Svaka država ugovornica primeniće na lice bez državljanstva isti režim koji
primenjuje na strance uopšte, ukoliko odredbe predviđene ovom konvencijom nisu
povoljnije.

- 354 -
 35. KONVENCIJA O PRAVNOM POLOŽAJU liCA BEZ DRŽAVLJANSTVA

gji Posle prebivanja od tri godine, sva lica bez državljanstva uživaće na teri-
torljama država ugovornica oslobođenja od zakonodavnog reciprociteta.
■ jf: Svaka država ugovornica nastavice da odobrava licima bez državljanstva
prava i povlastice na koje su ona, ako reciprociteta nema, već mogla polagati pravo
na dan stupanja na snagu konvencije za tu državu,
' 4, Države ugovornice razmotriće sa blagonaklonošću mogućnost da se lici- ■
Biaiez državljanstva, ako reciprociteta nema, priznaju i druga prava i povlastice
pored onih na koja ona mogu polagati pravo na osnovu paragrafa 2 i 3, kao i
mogućnost da lica bez državljanstva koja ne ispunjavaju uslove predviđene u pa-
ragrafima 2 i 3 uživaju oslobođenje ođ reciprociteta.
;5. Odredbe paragrafa, 2 i 3 primenjuju se kako na prava i povlastice iz čl.
13,18,19,21 i 22 ove konvencije, tako i na prava i povlastice koji nisu predviđeni
ovom konvencijom.
Član 8.
Oslobođenje od izuzetnih mera
: Što se tiče izuzetnih mera koje se mogu preduzeti protiv ličnosti, dobara ili
interesa državljana ili bivših državljana određene države, države ugovornice neće
primenjivati ove mere na lice bez državljanstva isključivo zbog toga što je ono bilo
državljanin te države. Države ugovornice koje po svom zakonodavstvu ne mogu da
primene opšte načelo potvrđeno u ovom članu, oslobodiče u odgovarajućim
slučajevima takva lica bez državljanstva od primene tih mera.
Član 9.
Privremene mere
Nijedna odredba ove konvencije nema za cilj da spreči državu ugovornicu da
protiv određenog lica za vreme rata ili u drugim opasnim ili izuzetnim okolnostima
privremeno preduzme mere koje ta država smatra neophodnim za državnu
bezbednost, dok od strane te države ugovornice ne bude ustanovljeno da je to lice
zaista lice bez državljanstva i da je održavanje pomenutih mera u odnosu na to lice
potrebno u interesu državne bezbednosti.
Član 10.
Kontinuitet prebivanja
1. Ako je lice bez državljanstva bilo đeportovano u toku Drugog svet- skog
rata i odvedeno na teritoriju jedne od država ugovornica pa tu i dalje boravi,
trajanje ovog prisilnog boravka računaće se kao stalno prebivanje na toj teritoriji.
2. Ako je lice tez državljanstva bilo u toku Drugog svetskog rata deportova- no
sa teritorije jedne države ugovornice i na tu teritoriju se vratilo sa ciljem da tu
boravi, pre stupanja na snagu ove konvencije period koji prethodi tom đepor-
tovanju i period koji ga sledi smatraće se kao neprekidan u svim slučajevima gde se
traži boravljenje bez prekida.

-355 -
 35. KONVENCIJA O PRAVNOM POLOŽAJU LICA BSZ DRŽAVLJANSTVA (19541

Član 11. -
rJSJII!
Lica bez državljanstva - pomorci
U slučaju kad su lica bez državljanstva legalno zaposlena kao članovi posade
na brodu koji vije zastavu države ugovornice, ova država če ispitati sa blago-
naklonošču mogućnost da takvim licima bez državljanstva odobre da se nastane na
njenoj teritoriji i da im izda putne isprave ili da ih privremeno primi na svoju
teritoriju, naročito u cilju da im time olakša nastanjenje u drugoj zemlji.
II. poglavlje
PRAVNI POLOŽAJ
Član 12.
Lični status
1. Lični status svakog lica bez državljanstva biće regulisan zakonom zemlje u
kojoj to lice ima svoj domicil, odnosno zakonom zemlje u kojoj ono ima svoje
prebivanje, ako nema domicila.
2. Svaka država ugovornica poštovaće prava koja je lice bez državljanstva
ranije steklo i koja proističu iz njegovog ličnog statusa, a naročito prava koja
proističu iz braka, pod uslovom ispunjenja formalnosti predviđenih zakonodav-
stvom te države, s tim da, u slučaju potrebe, predmetno pravo uvek mora da bu de
jedno od onih prava koja bi bila priznata od zakonodavstva pomenutc države da
zainteresovano lice nije postalo lice bez državljanstva.
Član 13.
Pokretna i nepokretna imovina
U pogledu sticanja pokretne i nepokretne imovine i drugih uz to vezanih
prava, kao i u pogledu zakupa i drugih ugovora koji se odnose na pokretnu i ne -
pokretnu imovinu, države ugovornice tretiraće svako lice bez državljanstva na što je
moguće povoljniji način, a u svakom slučaju na način koji neće biti nepovoljni] i od
onog koji je pod istim okolnostima predviđen za strance uopšte.
Član 14.
Intelektualna i industrijska svojina
U oblasti zaštite industrijske svojine, naročito u oblasti pronalazaka crteža,
modela, fabričkih marki i trgovačkog imena, kao i u oblasti zaštite književne,
umetničke i naučne svojine, svako lice bez državljanstva uživaće u zemlji u kojoj
ima redovno boravište zaštitu koja je priznata državljanima te zemlje. Na teritoriji
ma koje od ostalih država ugovornica, ono će uživati zaštitu koja je na loj teritoriji
priznata državljanima zemlje u kojoj ono ima svoje redovno boravište.
Član 15.
Pravo udruživanja
Što se tiče udruženja sa ciljevima koji nisu politički i lukrativni iz profesio-
nalnih sindikata, države ugovornice tretiraće lica bez državljanstva koja legalno

- 356 -
 35. KONVENCIJA O PRAVNOM POLOŽAJU UCA BEZ DRŽAVLJANSTVA (1954)

rttena njihovoj teritoriji na što je moguće povoljniji način, a u svakom sluča-

inačin koji neće biti nepovoljniji od onog koji je pod istim okolnostima
iien za strance uopšte.
Član 16.
Pravo pokretanja sudskog postupka
1. Svako lice bez državljanstva imaće na teritorijama država ugovornica slo-
bodan i lak pristup pred sudove.
2. U državi ugovornici u kojoj ima svoje redovno boravište, svako lice bez
državljanstva tretiraće se na isti način kao i državljanin u pogledu pristupa pred
sudove podrazumevajući tu i pravnu pomoć i oslobođenje od polaganja kaucija
iudicatum solvi.
3. U državama ugovornicama, sem u onima u kojima lice bez državljanstva ima
svoje redovno boravište, tretiraće se u pogledu pitanja predviđenih u paragrafu 2 na
isti način kao i državljanin zemlje u kojoj ono ima svoje redovno boravište.
III. poglavlje
LUKRATIVNA ZAPOSLENJA
Član 17.
Plaćena zanimanja
; 1. U pogledu obavljanja plaćene profesionalne delatnosti, države ugovorni-
B tretiraće svako lice bez državljanstva koje legalno boravi na njihovoj teritoriji na
što je moguće povoljniji način, a u svakom slučaju na način koji neće biti ne-
povoljniji od onog kaj i je pod istim okolnostima predviđen za strance uopšte. č 2.
Države ugovornice razmotriće sa blagonaklonošću usvajanje mera koje imaju 2a cilj
da u pogledu obavljanja plaćenih zanimanja izjednače prava svih lica bez
državljanstva sa pravima njihovih državljana, a naročito onih lica bez državljanstva
koja su došla na njihovu teritoriju po osnovu izvršenja programa re- grutovanja
radne snage ili plana imigracije.
Član 18.
Neplaćena zanimanja
Države ugovornice tretiraće lica bez državljanstva koja se legalno nalaze na
njihovoj teritoriji na što je moguće povoljniji način, a u svakom slučaju na način koji
neće biti nepovoljniji od onog koji je pod istim okolnostima predviđen za strance
uopšte, u pogledu obavljanja neplaćenog zanimanja u poljoprivredi, industriji, za-
natstvu i trgovini, kao i u pogledu osnivanja trgovačkih i industrijskih društava.
Član 19.
Slobodna zanimanja
Svaka država ugovornica tretiraće lica bez državljanstva koja legalno borave na
njenoj teritoriji i imaju diplome priznate od nadležnih vlasti te države, a

-357 ™
 35. KONVENCIJA O PRAVNOM POLOŽAJU LICA BjEZ DRŽAVLJANSTVA (1954)

žele da obavljaju neko slobodno zanimanje, na što je moguće povoljniji način a u

svakom slučaju na način koji neće biti nepovoljniji od onog koji je pod istim
okolnostima predviđen za strance uopšte.

IV. poglavlje
SOCIJALNE POVLASTICE
Član 20.
Racioniranje
U slučaju kad postoji sistem racioniranja kome pođleže celokupno stanov-
ništvo i koji regulišu opštu raspođelu proizvoda u kojima vlada nestašica, lica bez
državljanstva tretiraće se na isti način kao i domaći državljani.
Član 21.
Stan ^fjl
U pogledu stana, ukoliko ovo pitanje spada pod udar zakona i drugih propisa
ili pod leže kontroli državnih vlasti, države ugovornice tretiraće lica bez dr-
žavljanstva koja legalno borave na njihovoj teritoriji na što je moguće povoljniji
način a u svakom slučaju na način koji neće biti nepovoljniji od onog koji je pod
istim okolnostima predviđen za strance uopšte.
Član 22.
OpŠte obrazovanje
1. Države ugovornice tretiraće lica bez državljanstva na isti način kao i svoje
državljane u pogledu osnovne nastave.
2. Države ugovornice tretirače lica bez državljanstva na što je moguće po-
voljniji način, a u svakom slučaju na način koji neče biti nepovoljniji od onog koji
je pod istim okolnostima predviđen za strance uopšte, u pogledu drugih vrsta
nastave sem osnovne nastave, a naročito u pogledu pristupa na studije, priznavanja
školskih uverenja, diploma i akademskih zvanja stečenih u inostranstvu, smanjenja
dažbina i taksa i dodeljivanja stipendija.
Član 23.
Državna pomoć
U pogledu dodeljivanja državne pomoći i olakšica države ugovornice tretiraće
lica bez državljanstva koja legalno borave na njihovoj teritoriji na isti način kao i
svoje državljane.
Član 24.
Radno zakonodavstvo i socijalno osiguranje
1. Države ugovornice tretiraće lica bez državljanstva koja legalno borave na
njihovoj teritoriji na isti način kao i svoje državljane u pogledu:

-358
 &V 35. KONVENCIJA O PRAVNOM POLOŽAJU LICA BEZ DRŽAVLJANSTVA (1954)_______________________

Iga) plata, podrazumevajući tu i porodične dodatke kad ovi dodaci čine sa- aym
deo plate, radnog vremena, prekovremenih časova rada, plaćenog odsu- ;tv
%ograničenja u domaćoj radinosti, godina starosti za prijem u službu, izuča-
-Všnje zanata i, stručnog uzdizanja, rada žena i omladine, kao i uživanja povlastica
koje pružaju kolektivni ugovori, ukoliko su ova pitanja regulisana zakonodav-
stvom ili zavise od administrativnih vlasti;
■b) socijalnog osiguranja (zakonske odredbe koje se odnose na nesreće na raju;
.profesionalne bolesti, porođaj, bolest, invaliditet, starost i smrt, nezaposlenost,
izdržavanje porodice, kao i na svaki drugi rizik koji je, saglasno nacionalom
zakonodavstvu, obuhvaćen sistemom socijalnog osiguranja), pod rezervom:
i) odgovarajućih aranžmana koji se odnose na održavanje stečenih prava i
ifava koja su u toku sticanja;
ii) posebnih odredaba propisanih nacionalnim zakonodavstvom zemlje koja fš
odnose na davanja ili delove davanja, isključivo plativa iz javnih fondova, kao
jprla dodatke isplaćene licima koja ne ispunjavaju uslove za uplatu doprinosa po-
ebrie za dodeljivanje redovne penzije.
f p 2. Prava na davanja koja se javljaju smrću lica bez državljanstva, koja je na-
tupila kao posledica nesreće na radu ili profesionalne bolesti, neće biti ugrože- fa
radi toga što pravni pritežalac boravi van teritorije države ugovornice.
Jfl- .,3. Države ugovornice proširiće na lica bez državljanstva povlastice iz sporn-
ima koje su one zaključile ili će zaključiti između sebe u pogledu održavanja
ffečenih prava ili prava koja su u toku sticanja u oblasti socijalnog osiguranja,
utoliko lica bez državljanstva ispunjavaju uslove predviđene za državljane zemalja
potpisnica pomenutih sporazuma.
\ 4. Države ugovornice razmotriće sa blagonaklonošću mogućnost da prošire na
lica bez državljanstva, u najvećoj mogućoj meri, povlasticu iz sličnih ugovora koji
su ili će biti na snazi između država ugovornica i država koje nisu ugovornice.
V. poglavlje
ADMINISTRATIVNE MERE

pČi# Član 25.

Jr Administrativna pomoć
gr- 1. Ako bi za vršenje određenih prava od strane lica bez državljanstva nor-
jgmalno bila potrebna pomoć stranih vlasti na koje se ono ne može obratiti, držali
ugovornice na čijoj teritoriji ono boravi staraće se da mu ovu pomoć pruže I'same
njihove vlasti.
|T 2. Vlast ili vlasti pomenute u paragrafu 1 izdaće ili će narediti da se pod nji-
ghovom kontrolom izdaju licima bez državljanstva dokumenta ili uverenja koji bi
^normalno bili izdati strancu od strane njegovih nacionalnih vlasti ili njihovim r
posredništvom.
| 3. Dokumenti ili uverenja na taj način izdata zameniće zvanična akta izdata
f strancima od strane njihovih nacionalnih vlasti ili njihovim posredništvom i biće •
punovažna dok se protivno ne dokaže.

359 -
 35, KONVENCIJA O PRAVNOM POLOŽAJU UCA BEZ DRŽAVLJANSTVA (1954)

4. Pod rezervom izuzetaka koji bi se mogli dopustiti u korist veoma sircf

šnih lica, za usluge pomenute u ovom članu plačaće se naknade, ali će onej
umerene i u srazmeri sa naknadama koje plaćaju domaći državljani prilikoruV
rišćenja istih usluga.
5. Odredbe ovog člana ni u čemu ne vređaju odredbe čl. 27 i 28.

Član 26.
Sloboda kretanja

Svaka država ugovornica priznaće licima bez državljanstva koja se legaln|

nalaze na njenoj teritoriji pravo da tu izaberu svoje mesto boravljenja i datS
slobodno kreću, pod rezervama predviđenim u propisima koji se, pod istini
okolnostima, primenjuju na strance uopšte.
Član 27.
Lične isprave
Države ugovornice izdaće lične isprave svakom licu bez državljanstva koje se
nalazi na njihovoj teritoriji a nema važeću putnu ispravu.

Član 28.
Putne isprave '%
%SS
1. Države ugovornice izdaće licima bez državljanstva koja legalno borave; nait
njihovoj teritoriji putne isprave koje im omogućuju da putuju van te teritorije^
ukoliko
redbe se tome
priloga ne protive
uz ovu viši razlozi
konvenciju državnesebezbednosti
primenjivaće ili javnog
na ove dokumente. reda. 0®f|
DržaVg\\
ugovornice mogu izdati takvu putnu ispravu i svakom drugom licu bez državljanstva
koje se nalazi na njihovoj teritoriji; one će obratiti naročitu pažnju na slučajeve lica
bez državljanstva koja se nalaze na njihovoj teritoriji a nisu u stanju da dobiju putnu
ispravu zemlje njihovog redovnog boravišta.
Član 29.
Fiskalni tereti
1. Države ugovornice neće podvrgavati lica bez državljanstva plaćanju dru-:
gih ili većih dažbina, taksa, poreza, ma pod kojim nazivom to bilo, od onih koji se
ubiraju ili će se ubirati u istim slučajevima od domaćih državljana.
2. Odredbe prethodnog paragrafa ne protive se primeni na lica bez držav-
ljanstva odredaba zakona i propisa koji se odnose na takse za izdavanje admini-
strativnih dokumenata strancima, podrazumevajući tu i lične isprave.

Član 30.
Prenos imovine
1. Svaka država ugovornica dozvoliće licima bez državljanstva, saglasno
zakonima i propisima njihove zemlje, da imovinu koju su ona unela na njenu
teritoriju prenesu na teritoriju druge zemlje gde im je odobreno da se ponovo
nastane.
360- -
 33; KONVENCIJA 0 PRAVNOM POLOŽAJU UCA BEZ DRŽAVLJANSTVA (1954)

;;:2. Svaka država ugovornica sa blagonaklonom pažnjom razmotriče molbe iete

od strane lica bez državljanstva koja žele da dobiju odobrenje za pre- os i ostale
imovine potrebne za njihov smeštaj u drugoj zemlji gde im je odo- * no da se
ponovo nastane.
Član 31.
& Proterivanje
1; Države ugovornice proteraće lice bez državljanstva koje se legalno nalazi na
njihovoj teritoriji samo u slučaju kad to nalažu razlozi državne bezbednosti ili
javnog reda.
2.Proterivanje takvog lica bez državljanstva uslediće samo kao izvršenje
odluke donete saglasno postupku predviđenom u zakonu. Licu bez državljanstva
mora se dopustiti, sem u slučaju kad se tome protive viši razlozi državne
bednosti, da podnese dokaze o svojoj nevinosti, da podnese žalbu i da u tom ju
bude zastupljeno pred nadležnom vlašću ili pred jednim ili više lica naroči- '
imenovanih od strane nadležne vlasti.
3. Države ugovornice odobriće takvom licu bez državljanstva razuman rok
kom će ono moći da potraži legalan prijem u drugu zemlju. Države ugovorni-
:e mogu za vreme tog roka da primene mere unutrašnjeg karaktera koje one smatraju
potrebnim.
^ Član 32.
Naturalizacija
- Države ugovornice olakšaće, u granicama mogućnosti, asimilaciju i naturalizaciju
lica bez državljanstva. One će naročito nastojati da ubrzaju postupak naturalizacije i
da smanje, u granicama mogućnosti, takse i troškove ovog postupka.

VI. poglavlje

ZAVRŠNE KLAUZULE

Član 33.
ObaveŠtenja koja se odnose na nacionalne zakone i propise
Države ugovornice dostaviće Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija
tekstove zakona i propisa koje će one izdati u cilju obezbeđenja primene ove
konvencije.
Član 34.
Rešavanje sporova
Svaki spor između članica ove konvencije koji se odnose na njeno tumačenje
ili na njenu primenu, a koji se nije mogao regulisati na drugi način, biče pođ- net
Međunarodnom sudu pravde na zahtev jedne od strana u sporu.

361
- -
 35. KONVENCIJA O PRAVNOM POLOŽAJU UCA BEZ DRŽAVLJANSTVA (1954)

Član 35. 7.
Potpisivanje, ratifikacija i pristupanja
1. Ova Konvencija biće otvorena za potpisivanje u sedištu Organizacije
Ujedinjenih nacija do 31. decembra 1955. godine.
2. Ona će biti otvorena za potpisivanje:
a) svakoj državi članici Organizacije Ujedinjenih nacija;
b) svakoj drugoj državi nečlanici koja je pozvana na konferenciju Ujedinjenih
nacija o pravnom položaju lica bez državljanstva;
c) svakoj državi kojoj Generalna skupština Ujedinjenih nacija uputi poziv da
je potpiše ili da joj pristupi.
3. Ona mora da bude ratifikovana, a ratifikacioni instrumenti biće đepono-
vani kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
4. Države pomenute u paragrafu 2 ovog člana moći će da pristupe ovoj
konvenciji. Pristupanje se vrši đeponovanjem instrumenata o pristupanju kod
Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. ••
Član 36.
Klauzula o teritorijalnoj primeni
1. Svaka država moći će u momentu potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja .
izjaviti da će se ova Konvencija prostirati na sve teritorije koje ona predstavlja na
međunarodnom planu, ili na jednu teritoriju ili na više njih. Takva izjava pro-
izvešće dejstvo u momentu stupanja na snagu konvencije za tu državu.
2. U svakom docnijem trenutku ovo proširenje primene izvršiće se notifika-
cijom upućenom Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija i proizvešće dejstvo
počev od devedesetog dana od dana kada je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija
primio notifikaciju, odnosno na dan stupanja na snagu konvencije za tu zemlju,
ako ovaj dan pada docnije.
3. Što se tiče teritorija na koje se ova Konvencija ne bi primenjivala danom
potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja, svaka zainteresovana država razmotriće
mogućnost da, čim to bude moguće preduzme sve mere potrebne za primenu ove
konvencije na te teritorije pod rezervom pristanka vlada tih teritorija, koji bi se
tražio iz ustavnih razlaga.
Član 37.
Federalna klauzula
U slučaju savezne države ili države koja nije unitarna, primenjivaće se ove .
odredbe:
a) što se tiče članova ove konvencije, čija je primena u nadležnosti zakono-
davstva savezne zakonodavne vlasti, obaveze savezne vlade biće u tom pogledu
iste kao i obaveze strana koje nisu savezne države;
b) što se tiče članica ove konvencije, za čiju je primenu nadležno zakono- ,
davstvo svake države, pokrajine ili oblasti kao sastavnih jedinica, koje na osnovu,
ustavnog sistema federacije nisu obavezne da preduzimaju zakonodavne mere,

362-
 35, KONVENCIJA O PRAVNOM POLOŽAJU LICA BEZ DRŽAVLJANSTVA (1954)

Savezna vlada obavestice o ovim članovima, što je moguće pre i uz svoje povo-
^ išljenje, nadležne vlasti tih država, pokrajina ili oblasti;
j|f savezna država koja je članica ove konvencije dostaviće, na zahtev svake
fruge države ugovornice koji joj bude prosledio Generalni sekretar Ujedinjenih
flacija, izveštaj o zakonodavstvu i praksi koji su na snazi u federaciji i njenim sa-
stavnim jedinicama u pogledu određene odredbe konvencije, označujući meru u
kojoj se, putem zakonodavne ili druge akcije, poraenuta odredba izvršuje.
Član 38.
; Rezerve
1, U momentu potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja, svaka država moći će
da stavi rezerve na članove konvencije, sem na čl. 1, 3,4,16 (1) i 33 - 42.
2; Svaka država ugovornica koja je stavila rezervu saglasno paragrafu 1 ovog
člana moći će da je u svakom momentu povuče i to saopštenjem upućenim u tom
cilju Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
Član 39.
: Stupanje na snagu
t Ova Konvencija stupice na snagu devedeset dana po danu deponovanja šestog
instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.
2.Za svaku državu koja bude ratifikovala konvenciju ili joj bude pristupila
posle deponovanja šestog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju, ona će stupiti na
snagu devedeset dana po danu deponovanja instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju
od strane te države.
Član 40.

Otkazivanje
1.Svaka država ugovornica moći će u svakom momentu da otkaže konvenciju
putem notifikacije upućene Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
2. Otkazivanje će proizvesti dejstvo u odnosu na zainteresovanu državu godinu
dana od dana njegovog prijema od strane Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
3. Svaka država koja je podnela izjavu ili uputila notifikaciju saglasno članu
36, moči če i docnije da obavesti Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o pre-
stanku primene Konvencije na teritoriju navedenu u notifikaciji. Konvencija če tada
prestati da se primenjuje na tu teritoriju godinu dana od dana prijema notifikacije od
strane Generalnog sekretara.
Član 41.
Revizija
1. Svaka država ugovornica moći će u svako doba da zatraži reviziju ove kon-
vencije putem notifikacije upućene Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.

-363-
 35. KONVENCIJA 0 PRAVNOM POLOŽAJU LICA BEZ DRŽAVLJANSTVA {1954)

2. Za slučaj potrebe, Generalna skupština Ujedinjenih nacija pi

mere koje treba da se preduzmu u vezi sa tim zahtevom.
Član 42. 11
Notifikacije koje upućuje Generalni sekretar Ujedinjenih nacija
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija obavestiće sve države članice ti
dinjenih nacija i države koje nisu članice pomenute u članu 35,
a) o potpisivanjima, ratifikacijama i pristupanjima predviđenim u članu. 35;
b) o izjavama i notifikacijama predviđenim u članu 36;
c) o slavljenim ili povučenim rezervama predviđenim u članu 38;
d) o datumu stupanja na snagu ove konvencije po članu 33;
e) o otkazivanjima i notifikacijama predviđenim u članu 40;
f) o zahtevima za reviziju predviđenim u članu 41. U potvrdu čega su dole
potpisani, punopravni ovlašćeni, potpisali u ime svojih vlada ovu konvenciju.
Sačinjeno u Njujorku, dvadeset osmog septembra hiljadu devetsto pedeset
četvrte godine, u jednom primerku, čiji su tekstovi na engleskom, španskom i
francuskom jeziku podjednako punovažni i koji će biti đeponovani u arhivi Or-
ganizacije Ujedinjenih nacija, a njegovi prepisi overeni kao saglasni biće dostav-
ljeni svim državama članicama Ujedinjenih nacija i državama koje nisu članice
pomenutim u članu 35.

PRILOG

Paragraf 1.
1. Putna isprava predviđena u članu 28 ove konvencije mora da označava da ■
je njen imalac lice bez državljanstva u smislu Konvencije od 28 septembra 1954.
godine.
2.Ova isprava biće sačinjena najmanje na dva jezika: jedan od ova dva jezika
biće engleski ili francuski.
3.Države ugovornice razmotriće mogućnost usvajanja putne isprave prema
priloženom obrascu.

Paragraf 2.
Deca će moći da budu pomenuta u ispravi roditelja ili u izuzetnim okolno-
stima u ispravi druge odrasle osobe, ukoliko propisima zemlje koja izdaje ispravu
nije drukčije određeno.
Paragraf 3.
Takse koje se naplaćuju prilikom izdavanja isprave neće prelaziti najnižu
tarifu koja se primenjuje prilikom izdavanja pasoša domaćim državljanima.
Paragraf 4.
Isprava će se izdati za što je moguće veći broj zemalja, izuzev u specijalnim
ili izuzetnim slučajevima.
 __________35. KONVENCIJA O PRAVNOM POLOŽAJU LICA BEZ DRŽAVLJANSTVA (1954)_____________________

Paragraf 5.
V Isprava će važiti najmanje tri meseca a najviše dve godine.
J§H; Paragraf 6.
Obnavljanje ili produženje važnosti isprave spada u nadležnost vlasti koja ju
je izdala i to za sve vreme dok se imalac nije legalno nastanio na drugoj teri- Ijb'riji
i dok legalno boravi na teritoriji pomenute vlasti. Izdavanje nove isprave, u pistim
uslovima, spada u nadležnost vlasti koja je izdala staru ispravu.
2. Diplomatski ili konzularni predstavnici moći će da budu ovlašćeni da
^produžuju važnost putnih isprava koje su izdale njihove vlade za vreme koje ne- će
biti duže od šest meseci.
: 3. Države ugovornice razmotriće sa blagonaklonošću mogućnost da obnove |
ip produže važnost putnih isprava ili da izdaju nove putne isprave, licima bez dr-
žavljanstva koja više ne borave redovno na njihovoj teritoriji, i to u slučaju kad
mvalica bez državljanstva nisu u mogućnosti da dobiju putne isprave od zemlje u
kojoj legalno borave.
Paragraf 7.
l{r" Države ugovornice priznaće važnost isprava izdatih saglasno odredbama člana
28 ove konvencije.
Paragraf 8.
Nadležne vlasti zemlje u koju lice bez državljanstva želi da ode staviće, ako
•pristaju da ga prime, vizu na njegovu ispravu, ukoliko je takva viza potrebna.
Paragraf 9.
L Države ugovornice obavezuju se da izdaju tranzitne vize licima bez
državljan- ri::S£va koja su dobila vizu za teritoriju koja predstavlja krajnji cilj
njihovog putovanja.
2. Izdavanje ove vize može se odbiti sa razloga koji opravdavaju odbijanje vize
svakom strancu.
Paragraf 10.
Takse za izdavanje izlaznih, ulaznih ili tranzitnih viza neće prelaziti najnižu
tarifu koja se primenjuje pri izdavanju viza na strane pasoše.
Paragraf 11.
U slučaju kad lice bez državljanstva promeni boravište i legalno se nastani na
teritoriji druge države ugovornice, odgovornost za izdavanje nove isprave pada
ubuduće, shodno odredbama i uslovima člana 28, na nadležnu vlast pomenute
teritorije, kojoj lice bez državljanstva ima pravo da podnese zahtev.
Paragraf 12.
Vlast koja izdaje novu ispravu dužna je da oduzme staru ispravu i da je vrati
uzemlji koja ju je izdala, ako je u starom dokumentu naznačeno da se mora vratiti
zemlji koja ju je izdala; u protivnom slučaju, vlast koja izdaje novu ispravu oduzeće
i poništiće staru ispravu.

365
 35. KONVENCIJA O PRAVNOM POLOŽAJU UCA BEZ DRŽAVLJANSTVA (1954)

Paragraf 13.
1. Svaka putna isprava izdata na osnovu člana 28 ove konvencije daje pravo
imaocu, sem u slučaju protivne napomene, da se u svakom momentu za vreme tra
janja važnosti isprave vrati na teritoriju države koja ju je izdala, U svakom sluc
vreme za koje imalac može da se vrati u zemlju koja je izdala putnu ispravu nenl
že da bude krače od tri meseca, sem u slučaju kad zemlja u koju lice bez državljan-
stva želi da ode ne zahteva da putna isprava sadrži odredbu o pravu na povratak.
2. Pod rezervom odredaba iz prethodnog stava, država ugovornica može
zahtevati da se imalac ove isprave podvrgne istim formalnostima koje mogu biti
nametnute licima koja izlaze iz zemlje ili se vračaju u zemlju. ......
......
......
Paragraf 14.
Samo pod rezervom odredaba paragrafa 13, odredbe ovog priloga: ni
mu ne diraju u zakone i druge propise koji na teritorij ama država ugovornica r<
gulišu uslove prijema, tranzita, boravka, nastanjenja i izlaska.

Paragraf 15.
Izdavanje isprave kao i napomene koje su na njoj stavljene, ne odr
pravno stanje imaoca niti u njega diraju, naročito u pogledu narodnosti.
Paragraf 16.
Izdavanje isprave ne daje imaocu nikakvo pravo na zaštitu od strane diplo-
matskih i konzularnih predstavnika zemlje koja je izdala putnu ispravu i ne daje
ipso facto ovim predstavnicima pravo zaštite.

OBRAZAC PUTNE ISPRAVE

Preporučuje se da isprava ima oblik knjižice (oko 15 cm X 10 cm), da bude
štampana na način da se brisanje ili izmene izvršene hemijskim ili drugim sred -
stvima mogu lako primetiti, kao i da reci „Konvencija od 28 septembra 1954” budu
odštampane na svakoj stranici na jeziku zemlje koja izdaje ispravu.

Korice knjižice
PUTNA ISPRAVA
(Konvencija od 28. septembra 1954)

Br.-----------
(1)
PUTNA ISPRAVA
(Konvencija od 28 septembra 1954)
Ovaj dokumenat ističe dana-------------------------------------------------------sem pro
duženja važnosti.
Prezime-----------------------------------------------------■-----------------------------cU|
Ime (-na)-----------------------------------------------------------------------------------.-- - -
U pratnji------------------------------------------------------------------------deteta (deca).

366 -
 35. KONVENCIJA 0 PRAVNOM POLOŽAJU LICA BEZ DRŽAVLJANSTVA (1954)

1. Ova isprava je izdat a isključivo u cilju da snabde imaoca dokumentom za pu-

tovanje koji može da zameni nacionalni pasoš. Ona ne određuje narodnost jnaoca
i nema uticaja na nju.
imalac je ovlaščen da se vrati u-----------------------------------------------------------
/l|iiaznačenje zemlje čije vlasti izdaju ispravu) do-------pod rezervom niže nave
dene napomene o ranijem datumu. (Vreme za koje je imaoc ovlaščen da se vrati
ne može da bude kraće od tri meseca, sem u slučaju kad zemlja u koju imalac
želi đa ođe ne zahteva da ovaj đokumenat sadrži odredbu o pravu na povratak).
3. U slučaju kad se imalac nastani u drugoj zemlji a ne u zemlji gde mu je izdata
ipva isprava, dužan je, ako želi da se ponovo preseli, da nadležnim vlastima
zemlje u kojoj ima boravište podnese molbu za izdavanje nove isprave. (Stara
■^utha isprava biće predata vlasti koja izdaje novu ispravu da bi je ova dostavi li!
vlasti koja ju je izdala.)*)
g^aisprava ima 32 stranice, ne računajući korice).
L (2)
..esto i datum rođenja-----------------------------------------------------------------------
ađašnje boravište----------------------------------------------------------------------------
"ezime (pre braka) i ime (-na) žene*)----------------------------------------------------
pzime i ime (-na) muža*)------------------------------------------------------------------

jglpfr' Lični opis

Stas —----------------------------
Kosa------------------------------
Boja očiju------------------------
Oblik lica-------------------------
Boja kože-------------------------
Osobeni znaci--------------------

Deca koja prate imaoca

Prezime Ime(-na) Mesto i datum Pol
rođenja

(Ova isprava ima 32 stranice, ne računajući korice).

(3)
Rečenicu u zagradi mogu da unesu vlade koje to žele.
Precrtati nepotrebnu oznaku
 35. KONVENCIJA 0 PRAVNOM POLOŽAJU LICA BEZ DRŽAVLJANSTVA (1954)

Fotografija imaoca i pečat vlasti koja izdaje ispravu

Otisci prstiju imaoca (neobavezno)
Potpis imaoca________________________________
(Ova isprava ima 32 stranice, ne računajući korice).

(4)
1. Ova isprava je izdata za sledeće zemlje:

■
2. Dokument ili dokumenti na osnovu koga ili kojih je ova isprava izdata: III#

Izdata u •: . i. "M
Datum ii®
Potpis i pečat vlasti koja
izdaje ispravu:

Taksa naplaćena:
(Ova isprava ima 32 stranice ne računajući korice).

(5)
Produženje važnosti
Taksa naplaćena: od __
do __
Sačinjeno u______ dana

Potpis i pečat vlasti koja

produžava važnost isprave:

ZAVRŠNI AKT
KONFERENCIJE UJEDINJENIH NACIJA O PRAVNOM
POLOŽAJU LICA BEZ DRŽAVLJANSTVA

I.
Ekonomski i socijalni savet, svojom Rezolucijom 526 A (XVII) usvojenom
26. aprila 1954. godine na svom sedamnaestom zaseđanju, odlučio je da je po-

-368-
 35. KONVENCIJA 0 PRAVNOM POLOŽAJU UCA BEZ DRŽAVLJANSTVA (1954)

jno sazvati drugu Konferenciju opunomoćenika sa zadatkom da revidira na-

fprotokola o pravnom položaju lica bez državljanstva koji je izradio Specijalni
iiitet Ekonomskog i socijalnog saveta 1950. godine, držeći se pri tome odred-
IjfŽonvencije o pravnom položaju izbeglica od 28. juna 1951. godine i primeda- je
su stavile zainteresovane vlade, kao i da usvojeni instrumenat otvori za
Opisivanje.
% Konferencija je održana u seđištu Organizacije ujedinjenih nacija u Njujor- đ
13. do 23. septembra 1954. godine.
Vlade dvadeset sedam niže navedenih država poslale su svoje predstavnike
kojisupodneli svoja akreditivna pisma ili druga ponomoćja kao punovažna kojima
su ovlašćeni da učestvuju u radu Konferencije:
Australija Monako
Norveška
Holanđija
Filipini
Savezna Republika Nemačka
Ujedinjeno Kraljevstvo
Velike Britanije i Severne Irske
Ekvador Vatikan
Francuska Salvador
Gvatemala Švedska
Honduras Švaj carska
Iran Turska
Izrael Jemen
tenštajn Jugoslavija

Vlade sledećih pet država imale su posmatrače:

Argentina Indonezija
Egipat Japan
Grčka
. u.-;
Predstavnik Visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice učestvovao
jgje'u radu Konferencije bez prava glasa.
|t : Konferencija je odlučila da pozove zainteresovane specijalizovane ustanove
Ida učestvuju u njenom radu bez prava glasa. Međunarodna organizacija rada bi-
(Jaje zastupljena.
| Konferencija je takođe odlučila da ovlasti predstavnike nevladinih organi-
f zacija kojima je Ekonomski i socijalni savet priznao savetodavno svojstvo, kao i
.predstavnike organizacija upisanih u registar od strane Generalnog sekretara,
da podnose Konferenciji pismene ili usmene izjave.
Predstavnici sledećih nevladinih organizacija bili su prisutni u svojstvu po-
smatrača:
Kategorija A
Međunarodna konfederacija slobodnih sindikata
Međunarodni savez hrišćanskih sindikata

24* Ljudske slobode i prava - tom 1 369-

 35, KONVENCIJA O PRAVNOM POLOŽAJU LICA BEZ DRŽAVLJANSTVA (1954)

Kategorija B
Svetska zajednica hriščanskih udruženja mladih ljudi
Svetski konsultativni komitet Društva prijatelja
Komitet crkava za međunarodne poslove
Međunarodna konferencija katoličkog milosrđa
Svetski jevrejski kongres
Konsultativni savet jevrejskih organizacija
Međunarodna liga za prava čoveka
Svetska organizacija Agudas Izrael
Registar
Svetski luteranski savez
Konferencija je izabrala za pređsednika g. Knuda Larsena, pretstavnika
Danske, a za potpretsednike g. A. Hermenta, predstavnika Belgije, i g. Jay^\
de Barros Gomesa, predstavnika Brazilije.

’
Konferencija je usvojila provizorni dnevni red utvrđen od strane General-
nog sekretara (E/CONF. 17/2). Ona je takođe usvojila nacrt poslovnika izrađe-
nog od strane Generalnog sekretara (E/CONF. 17/2) izuzev člana 5 koji je odlu-
čila da ukine (E/CONF. 17/2/Add. 1). Na svojoj dvanaestoj sednici, Konferenci-
ja je odlučila da izmeni član 7 (E/CONF. 17/2/Add. 2).
Konferencija je imenovala: i) Redakcioni komitet, sa zadatkom da predloži
definiciju izraza „lice bez državljanstva”, koji sačinjavaju predsednik Konferencije i
predstavnici Australije, Belgije, Brazilije, Francuske, Izraela, Savezne Republike
Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske; ii) Specijalni
komitet, sa zadatkom da obradi pitanje putnih isprava za lica bez državljanstva, koji
sačinjavaju predsednik Konferencije i predstavnici Belgije, Brazilije, Francuske,
Savezne Republike Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva i Jugoslavije; i iii) Komitet
za stilizaciju, koji sačinjavaju predsednik Konferencije i pretstavnici Belgije,
Francuske, Gvatemale i Ujedinjenog Kraljevstva.
Konferencija je uzela kao osnovu za svoj rad Nacrt protokola o pravnom
položaju lica bez državljanstva koji je pripremio Specijalni komitet za izbeglicci lica
bez državljanstva Ekonomskog i socijalnog saveta na svom drugom zaseda-. nju,
održanom u Ženevi 1950. godine, kao i odredbe Konvencije o pravnom položaju
izbeglica koju je usvojila Konferencija opunomoćnika Ujedinjenih nacija o pravnom
položaju izbeglica i lica bez državljanstva, održana u Ženevi od 2. do
25. jula 1951. godine. Glavni dokumenat koji je Konferencija koristila u svom radu
bio je memoar Generalnog sekretara, dokumenat E/CONF. 17/3.
Konferencija je odlučila, sa 12 glasova protiv 0 i 3 uzdržana glasa, da je cc-
lishodnije da izradi posebnu konvenciju o pravnom položaju lica bez državljanstva
nego protokol uz Konvenciju o pravnom položaju izbeglica iz 1951. godine.
Konvencija je usvojena 23. septembra 1954. godine, sa 19 glasova protiv 0 i 2
uzdržana glasa i otvorena za potpisivanje u sedištu Organizacije Ujedinjenih nacija.
Uz ovaj završni akt priloženi su engleski, francuski i španski tekst Konvencije,
II.
Konferencija je jednoglasno odlučila da se naslovi poglavlja i članova Konven-
cije unose radi obaveštavanja i ne predstavljaju elemente za tumačenje odredaba.

-370
 35. KONVENCIJA 0 PRAVNOM POLOŽAJU LICA BEZ DRŽAVLJANSTVA (1954)

III.
Konferencija je usvojila sa 16 glasova protiv 1 glasa, sleđeću preporuku:
„Konferencija,
Preporučuje da države ugovornice, u slučaju kad priznaju da su opravdani
M razlozi radi kojih se neko lice odreklo zaštite države čiji je ono državljanin, bla-
m gonaklono uzmu u razmatranje mogućnost da takvo lice tretiraju na način koji
i Konvencija obezbeđuje licima bez državljanstva;
Preporučuje takođe da, u slučaju kad je država na čijoj teritoriji navedeno
.lice boravi odlučila da ga tretira na napred navedeni način, i ostale države ugo-
vornice tretiraju to lice na način predviđen konvencijom.”
iv
Konferencija je jednoglasno usvojila sledeću Rezoluciju:
„Konferencija,
Smatrajući da član 33. Konvencije o pravnom položaju izbeglica iz 1951. go-

E e Izražava opšte priznato načelo prema kome nijedna država ne bi trebalo ni

om slučaju da protera ili odbaci lice prema granicama teritorija gde bi mu ži-
fot ili sloboda bili ugroženi radi njegove rase, vere, narodnosti, pripadnosti od-
leđenoj društvenoj grupi ili političkog mišljenja.
V. Zaključila je da u Konvenciji o pravnom položaju lica bez državljanstva nije
potrebno uneti član koji bi odgovarao članu 33. Konvencije o pravnom položaju
izbeglica iz 1951. godine.”
;
v U potvrdu čega, predseđnik, podpretseđnici i izvršni sekretar Konferencije
potpisali su ovaj završni akt.
' Sačinjeno u Njujorku, dvadeset osmog septembra hiljadu devet sto pedeset
četvrte godine, u jednom primerku sastavljenom na engleskom, španskom i
francuskom jeziku, a svaki od tekstova je podjednako punovažan. Generalni se-
kretar Ujedinjenih nacija staraće se da se ovaj završni akt prevede na kineski i
na ruski jezik i dostaviće, po zahtevu, primerke ovih prevoda svakoj vladi koja je
bila pozvana da prisustvuje Konferenciji.
KONVENCIJA
O PRAVNOM POLOŽAJU LICA BEZ DRŽAVUANSTVA
od 28. septembra 1954.
Države članice
(ratifikacija, pristupanje, sukcesija)
stanje na dan 8. juna 1999. godine

Alžir 15. jul 1964. Bolivija 6. okt. 1983.

Antigva i Barbuda 25. okt. 1988. Bosna i Hercegovina 1. sep. 1993.
Argentina 1. jun 1972. Brazil 13. avg. 1996.
Australija 13. dec. 1973. Čad 12. avg. 1999.
Azerbejdžan 16. avg. 1996. Danska 17.jan. 1956.
Barbados 6. mart 1972. Ekvador 2. okt. 1970.
Belgija 27. maj 1960. Fidži 12. jun 1972.
Bocvana 25. feb. 1969. Finska 10. okt. 1968.
:
371

i
 35, KONVENCIJA O PRAVNOM POLOŽAJU UCA BEZ DRŽAVLJANSTVA (1954)

Francuska 8. mart 1960. Madagaskar 20. feb. 1962.

Grčka 4. nov. 1975. Makedonija 18. jan. 1994.
Gvineja 21. mart 1962. Holandija Nemačka 26. okt. 1976.
12. apr. 1962. Hrvatska 12. okt. Norveška 19. nov. 1956.
1992. Slovenija 6. jul 1992.
Irska 17. dec. 1962. Sv. Vinsent i Grenada 27. apr. 19*
Italija 3. dec. 1962. Svaziland 16. nov. 1999.
Izrael 23. dec. 1958. Španija 12. maj 1997.
Jer menija 18. maj 1994. Švajcarska 3. jul 1972.
Jugoslavija 9. apr. 1959. Švedska 2. apr. 1965.
Kiribati 29. nov. 1983. Trinidad i Tobago 11. apr. 1966.
Koreja Republika 22. avg. 1962. Tunis 29. jul 1969.
Kostarika 2. nov. 1977. Uganda 15. apr. 1965.
Lesoto 4. nov. 1974. Velika Britanija 16. apr. 1959.
Liberija 11. sep. 1964. Zambija 1. nov. 1974.
Libija 16, maj 1989. Luksemburg Zimbabve 1. dec. 1998.
27. jun 1960.

372-
 36. PROTOKOL
KOJI SE ODNOSI NA IZVESTAN SLUČAJ LICA BEZ DRŽAVLJANSTVA*
(Hag, 12. April 1930. godine)
I|r Dole potpisani opunomoćenici, u ime njihovih nadležnih vlada,
ffr u cilju da spreče nastupanja slučajeva lica bez državljanstva koji nastaju pod
izvesnim okolnostima,
flP'- složili su se u sledećem:
®; ' ■ Član 1.
?//, U državi gde se državljanstvo ne dodeljuje samom činjenicom rođenja na
/Jentoriji te države, lice koje je rođeno od majke koja ima državljanstvo te države

B
i oca bez ili nepoznatog državljanstva, ima državljanstvo pomenute države.
Član 2.
■i Visoke strane ugovornice saglasne su da, u svojim međusobnim odnosima,
- primenjuju, od dana stupanja na snagu ovog protokola, principe i pravila sađr-
;\ žana u prethodnom članu.
. Uključivanje tih principa i pravila u pomenuti član ni u čemu ne prejudicira
==.. pitanje da li oni sada čine ili ne deo međunarodnog prava.
' : Podrazumeva se, pored toga, da, što se tiče svakog pitanja koje nije obuhva-
ti- ćeno nekom odredbom prethodnog člana, postojeći principi i odredbe međuna-
rodnog prava ostaju na snazi.

Član 3.
Ništa u ovom protokolu neće dirati u odredbe ugovora, konvencija ili spo-
razuma na snazi između Visokih strana ugovornica koji se odnose na državljan-
stvo ili pitanja s tim u vezi.

* Ovaj protokol usvojen je 12. aprila 1930, a stupio je na snagu 1: jula 1937. godine.
Jedan broj država ga je ratifikovao pre Drugog svetskog rata
(Brazil, Velika Britanija i Severna Irska, Australija, Južna Afrika, Indija, Čile, Kina,
Holandi- ja, Poljska i Safvador), a jedan broj nakon toga: Pakistan (1953), Jugoslavije
(1959), Malta (1966), Malavi (1967), Jamajka (1968), Niger (1968), Mauricijus (1969);
Fidži (1972), Lesoto (1974), Kipar (1978), Kiribati (1983), Makedonija (1994) i Zimbabve
(1998). U Jugoslaviji Protokol je objavljen u „Službenom listu FNRJ” - Dodatak, broj
7/1960.
Naziv originala; Protocol relating to a Certain Case of Statelessness
 36. PROTOKOL KOJI SE ODNOSI NA IZ VEST AN SLUČAJ LICA BEZ DRŽAVLJANSTVA (1930)

Član 4.
Svaka Visoka strana ugovornica može, pri potpisivanju ili ratifikovai
ovog protokola ili pristupanju istom, staviti izričite rezerve kojim izuzima ove'
one odredbe cl.»-i.1 xi i5.
Odredbe koje su na takav način izuzete ne mogu se primenjivati protiv
soke strane ugovornice koja je učinila rezervu niti se ta strana može pozivati; njih
protiv ma koje druge Visoke strane ugovornice.
Član 5.
Ako između Visokih strana ugovornica izbije kakav spor u vezi s tumaeesjfj
jem ili primenom ovog protokola i ukoliko se takav spor nije mogao rešiti na zlr J
đovoljavajući način diplomatskim putem, on će se rešiti u skladu sa odredbama na
snazi između strana o rešavanju međunarodnih sporova.
U slučaju da ne postoje takve odredbe između strana u sporu, one ce pri- meniti
arbitražni ili sudski postupak, u skladu sa svojim ustavnim zakonima.
Ukoliko ne dođu do sporazuma o izboru nekog drugog suda, one će izneti spor
pred Stalni međunarodni sud pravde, ako su sve strane u sporu članice Protokola od
16. decembra 1920. godine koji se odnosi na taj sud, a ako bilo koja od strana u
sporu nije članica tog protokola, spor će podneti arbitražnom sudu sastavljenom
shodno Haškoj konvenciji od 18. oktobra 1907, o miroljubivom rešavanju
međunarodnih sporova.
Član 6.
Ovaj protokol će moći biti potpisan do 31. decembra 1930. godine u ir,„ ^
svake članice Društva naroda ili svake države nečlanice pozvane na Prvu kodifi-
kacionu konferenciju ili kojoj je Savet Društva naroda dostavio kopiju protokola u tu
svrhu.
Član 7.
Ovaj protokol će biti ratifikovan. Ratifikacije će biti deponovane u Sekreta-
rijatu Društva naroda. V
Generalni sekretar će izvestiti o deponovanju svake ratifikacije članice Društva
naroda i države nečlanice o kojima je reč u članu 6, naznačujući datum deponovanja.
Član 8.
Od 1. januara 1931, Protokolu može pristupiti svaka članica Društva naroda i
svaka država nečlanica pomenuta u članu 6 koja nije potpisala Protokol pre toga
datuma. p
Pristupanje će se vršiti deponovanjem instrumenata kod Sekretarijata Društva
naroda. Generalni sekretar obavestiće o svakom pristupanju članice Društva naroda i
države nečlanice pomenute u članu 6, naznačujući i datum deponovanja instrumenta.

Član 9.
Generalni sekretar Društva naroda sastaviće taj zapisnik odmah po depo-
novanju instrumenta o ratifikaciji ili o pristupanju deset članica Društva naroda ili
država nečlanica.
- 374 -
 30. PROTOKOL KOJI SE ODNOSI NA IZVESTAN SLUČAJ LICA BEZ DRŽAVLJANSTVA ()930)

:Generalni sekretar dostaviće po jednu overenu kopiju ovog zapisnika sva-

lanici Društva naroda i svakoj državi nečianici pomenutoj u članu 6.
Član 10.
jr-Ovaj protokol stupiće na snagu devedesetog dana od datuma zapisnika po-
gnutog u članu 9 u pogledu svih članica Društva naroda i država nečlanica u čije ie
buđu deponovani instrumenti o ratifikaciji ili pristupanju po ovom zapisniku,
pogledu svake članice ili države nečlanice u čije ime budu kasnije depo- ^'6yani
instrumenti o ratifikaciju ili pristupanju, Protokol će stupiti na snagu 90 jina posle
đeponovanja njenog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.
Član 11.
Od 1. januara 1936. svaka članica Društva naroda i svaka država nečlanica
^ogledu koje je ovaj protokol tada na snazi, može uputiti Generalnom sekre-
Društva naroda zahtev za reviziju nekih ili svih odredbi ovog protokola, jtpliko
takav zahtev, koji je dostavljen drugim članicama Društva naroda ili državama
nečlanicama u odnosu na koje je protokol u to vreme na snazi, podrži u ^flfcu.jeđne
godine najmanje devet od njih, Savet Društava naroda če odlučiti, t|psie
konsultacije sa članicama Društva naroda ili državama nečlanicama povenutim u
članu 6, da li je potrebno posebno sazivati konferenciju u tu svrhu ili Staviti reviziju
na dnevni red sledeće konferencije za kodifikaciju međunarodnog prava.
4
■ * Visoke strane ugovornice saglasne su da, ukoliko se sadašnji Protokol
revidira, thovi'sporazum može pređvideti da njegovo stupanje na snagu povlači
ukidanje, u .odnosu na sve strane potpisnice ovog protokola, svih ili nekih odredaba
Protokola.
■t•:
Član 12.
Ovaj protokol se može otkazati.
Otkazivanje se može izvršiti putem pismene notifikacije upućene Generalnom
sekretaru Društva naroda koji će izvesti ti sve članove Društva naroda i države
nečlanice pomenute u članu 6.
. Otkaz će početi da proizvodi dejstvo samo u odnosu na članicu Društva naroda ili
državu nečlanicu koja ga je saopštila, i to godinu dana po prijemu notifi-
s kacije od strane Generalnog sekretara
¥....

I' Član 13.

I 1. Svaka Visoka strana ugovornica može u vreme potpisivanja, ratifikacije ili
pristupanja izjaviti da, prihvatajuči ovaj protokol, ne prima nikakve obaveze u
odnosu na sve ili neke od svojih kolonija, protektorata, prekomorskih teritorija ili
teritorija pod njenim suzerenstvom ili mandatom, ili u odnosu na izvesne delo- ve
stanovništva pomenutih teritorija; u tom slučaju ovaj protokol se neće primen- jivati
na teritorije ili delove njihovog stanovništva navedene u takvoj deklaraciji.
2. Svaka Visoka strana ugovornica može kasnije obavestiti Generalnog se-
kretara Društva naroda da želi da se Protokol primenjuje na sve ili neke od njenih
teritorija ili delova njihovog stanovništva koji su bili predmet deklaracije po

375-
 36. PROTOKOL KOJI SE ODNOSI NA IZVESTAN SLUČAJ LICA 8E2 DRŽAVLJANSTVA (1930)

prethodnom paragrafu. U tom slučaju protokol će se primenjivati na tefit|^|

ili delove njihovog stanovništva navedene u takvom obaveštenju šest mesefjt'
njegovom prijemu od strane Generalnog sekretara Društva naroda.
3. Isto tako svaka Visoka strana ugovornica može, u svako vreme izjaviij*
želi da ovaj protokol prestane da se primenjuje na sve ili neke od njenih kdlfj
ja, protektorata, prekomorskih teritorija ili teritorija pod njenim suzerenstV'
ili mandatom ili u odnosu na izvesne delove stanovništva pomenutih teritorija; u
tom slučaju protokol će prestati da se primenjuje na teritorije ili delove njiho-
vog stanovništva navedeno u takvoj dekleraciji godinu dana posle njenog prije-
ma od strane Generalnog sekretara Društva naroda.
4. Svaka Visoka strana ugovornica može staviti rezerve shodno članu 4 ovog
protokola u odnosu na sve ili ma koji deo njenih kolonija, protektorata,
prekomorskih teritorija ili teritorija pod njenim suzerenstvom ili mandatom, ili u
odnosu na izvesne delove stanovništva ovih teritorija, u vreme potpisivanja,
ratifikacije ili pristupanja protokolu ili u vreme dostavljanja saopštenja shodna
paragrafu 2 ovog člana.
5. Generalni sekretar Društva naroda proslediće svim članovima Društva
naroda i državama nečlanicama pomenutim u članu 6, sve izjave i saopštenja.
primljena u smislu ovog člana.
Član 14.
.

Ovaj protokol će biti registrovan staranjem Generalnog sekretara Društva

naroda odmah po stupanju na snagu.
Član 15.

Francuski i engleski tekstovi ovog protokola su podjednako punovažni.

U potvrdu čega su punomoćnici potpisali ovaj protokol.
Sačinjeno u Hagu, dvanaestog aprila hiljadu devetsto tridesete godine, u
jednom primerku, koji će biti deponovan u arhivi Sekretarijata Društva naroda. Po
jedna overena kopija biće dostavljena, staranjem Generalnog sekretara, svim
članicama Društva naroda i svim državama nečlanicama koje su pozvane na Prvu
konferenciju za kodifikaciju Međunarodnog prava.

-376-
 : . 37. KONVENCIJA
O SMANJENJU BROJA APATRIDA*
(Njujork, 30. avgust 1961. godine)
Države ugovornice,
Postupajući u skladu sa Rezolucijom 896 (IX), usvojenom od strane Generalne
skupštine Ujedinjenih nacija 4. decembra 1954. godine,
Smatrajući poželjnim da se smanji broj apatrida putem međunarodnog
ugovora,
Dogovorile su se kako sledi:
Član 1.
1. Država ugovornica će priznati svoje državljanstvo licu rođenom na njenoj
teritoriji, a koje bi inače bilo apatrid. Ovakvo državljanstvo će se steći:
a) rođenjem, po sili zakona, ili
b) na osnovu molbe podnete odgovarajućem organu od strane ili u ime za-
interesovanog lica, na način propisan nacionalnim zakonom. Pod uslovima iz
odredaba stava 2. ovog člana, ni jedna takva molba ne može biti odbijena.
Država ugovornica koja propiše sticanje njenog državljanstva u skladu sa
tačkom b) ovog stava, može takođe propisati sticanje njenog državljanstva po sili
zakona u vreme i pod uslovima koji mogu biti propisani nacionalnim zakonom.
2. Država ugovornica može priznati svoje državljanstvo u skladu sa tačkom b)
stava 1. ovog člana, pod jednim ili više sledećih uslova:
a) Da je molba podnesena u periodu koji odredi država ugovornica, a koji
počinje ne kasnije od osamnaest godina, a završava ne ranije od dvadestprve godine
života, tako da ipak zainteresovanom licu bude data najmanje jedna godina tokom
koje može lično podneti molbu, bez obaveze pribavljanja pravnog ovla-

* Konvencija o smanjenju broja lica bez državljanstva (apatrida) zaključena je 30. avgusta 1961. a
stupila je na snagu 13. decembra 1975. godine. Prema stanju na dan 15. januara 2Q00. godine,
ovu konvenciju je ratifikovala, odnosno pristupila joj, 21 država: Australija (13. dec. 1973),
Austrija (22. sept. 1972), Azerbejdžan (16. avg. 1996), Bolivija (6. okt. 1983), Bosna i Hercego -
vina (13. dec. 1996), Danska (11. jul 1977), Čad (12. avg. 1999), Holandija (13. maj 1985), Irska
(18. jan. 1973), Jermenija (18. maj 1994), Kanada (17. jul 1978), Kiribati (29. nov. 1983),
Kostarika (2. nov. 1977), Letonija (14. apr. 1992), Libija (16. maj 1989), Nemačka SR (31. avg.
1977), Niger (17. jun 1985), Norveška (11. avg. 1971), Svaziland (i6. nov. 1999), Švedska (19.
feb. 1969) i Velika Britanija (29. mart 1966). Jugoslavija nije ratifikovala ovu konvenciju. Naslov
originala: Convention on the Rediction of Statelessness

-311-
 37. KONVENCIJA O SMANJENJU BROJA APATRIDA (I96i)

šćenja da to učini;
b) Da zainteresovano lice ima stalno prebivalište na teritoriji države ugo-
vornice u periodu koji može biti određen od strane te države, a koji ne prelazi pet
godina koje neposredno prethode podnošenju molbe ili deset godina sve ukupno;
c) Da zainteresovano lice nije proglašeno krivim za delo protiv državne
bezbednosti, ni osuđeno za krivično delo na kaznu zatvora od pet ili više godina;
d) Da je zainteresovano lice oduvek bilo bez državljanstva.
3. Uprkos odredbama st 1. b) i 2. ovog člana, dete rođeno u braku na teritoriji
države ugovornice, čija je majka državljanka te države, steći će državljanstvo te
države rođenjem, ako bi u suprotnom bilo bez državljanstva,
4. Država ugovornica će priznati svoje državljanstvo licu koje bi inače bilo
apatrid, a koje ne može steći državljanstvo države u kojoj je rođeno zato stoje
prešlo godine za podnošenje molbe ili zato što ne ispunjava uslove o prebivalištu,
ako je državljanstvo jednog od njegovih roditelja u vreme rođenja tog lica bilo
državljanstvo prvonaveđene države ugovornice. Ako roditelji tog lica nemaju isto
državljanstvo u vreme njegovog rođenja, pitanje da li će državljanstvo za-
interesovanog lica slediti državljanstvo oca ili majke, resice se nacionalnim pravom
te države ugovornice. Ako se traži molba za takvo državljanstvo, ona će se podneti
odgovarajućem organu od strane ili u ime podnosioca molbe na način propisan
nacionalnim zakonom. Pod uslovima iz odredaba stava 5. ovog člana, takva molba
neće biti odbijena.
5. Država ugovornica može priznati svoje državljanstvo u skladu sa odred-
bama stava 4. ovog člana pod jednim ili više sledećih uslova:
a) Da je molba podnesena pre nego što podnosilac molbe napuni godine
starosti koje odredi država ugovornica, ali ne manje od dvadeset tri;
b) Da zainteresovano lice ima stalno prebivalište na teritoriji države ugo-
vornice u periodu koji neposredno prethodi podnošenju molbe koji može odrediti ta
država, a koji ne prelazi tri godine;
c) Da je zainteresovano lice oduvek bilo bez državljanstva.

Član 2.
Nahoče, nađeno na teritoriji države ugovornice biće, ako se drukčije ne može
dokazati, smatrano rođenim unutar te teritorije i od roditelja koji imaju đr-
žavljanstvo te države.

Član 3.
U svrhu utvrđivanja obaveza država ugovornica po ovoj Konvenciji, rođenje na
brodu ili vazduhoplovu će se smatrati rođenjem na teritoriji države pod čijom zasta- ,
vom brod plovi ili na čijoj je teritoriji vazduhoplov registrovan, zavisno od slučaja.
Član 4.
1. Država ugovornica će priznati svoje državljanstvo licu koje nije rođeno na
teritoriji države ugovornice, a koje bi inače bilo apatrid, ako je državljanstvo jednog
od njegovih roditelja u vreme rođenja tog lica bilo državljanin te države.

-378-
 37. KONVENCiJA O SMANJENJU BROJA APATRIDA (1961)

o njegovi roditelji nisu imali isto državljanstvo u vreme njegovog rođenja,

itanje da li državljanstvo zainteresovanog lica treba slediti državljanstvo oca ili
mžjke, odlučiće se nacionalnim zakonom te države ugovornice. Državljanstvo "Jr*
nato u skladu sa odredbama ovog stava priznaće se:
a) Rođenjem, po sili zakona, ili
b) Na osnovu molbe podnete odgovarajućem organu od strane ili u ime za-
teresovanog lica, na način propisan nacionalnim zakonom. Pod uslovom odre- ba
stava 2. ovog člana, takva molba se ne može odbiti.
2. Država ugovornica može priznati svoje državljanstvo u skladu sa odred-
ama stava 1. ovog člana pod jednim ili više sledećih uslova:
a) Da je molba podnesena pre nego što podnosilac molbe napuni godine arosti
koje odredi država ugovornica, ali ne manje od dvadeset tri;
b) Da zainteresovano lice ima stalno prebivalište na teritoriji države ugo-
prnice u periodu koji neposredno prethodi podnošenju molbe koji može odrediti ta
država, a koji ne prelazi tri godine;
c) Da zainteresovano lice nije bilo proglašeno krivim za delo protiv državne
bezbednosti;
?;I . đ) Da je zainteresovano lice oduvek bilo bez državljanstva.

Član 5.
1. Ako zakon države ugovornice predviđa gubitak državljanstva kao poslenicu
bilo koje promene ličnog statusa, kao što je brak, prestanak braka, poza- konjenje,
priznavanje ili usvojenje, taj će gubitak biti uslovljen posedovanjem ili sticanjem
drugog državljanstva.
2.Ako, po zakonu države ugovornice, dete rođeno u braku izgubi državljanstvo
te države zbog priznanja ili utvrđenja očinstva, daće mu se mogućnost da ponovo
dobije to državljanstvo pismenom molbom odgovarajućem organu, a iislovi koji se
traže za takvu molbu neće biti strožiji od onih iz stava 2. Člana 1. ove Konvencije.

Član 6.
Ako zakon države ugovornice predviđa gubitak njenog državljanstva za .
bračnog druga ili za dete nekog lica zbog toga Što je to lice izgubilo ili mu je od-
uzeto državljanstvo te države, taj će gubitak biti uslovljen posedovanjem ili sti-
zanjem drugog državljanstva.
Član 7.
1.a) Ako zakon države ugovornice iziskuje gubitak ili odricanje od držav-
ljanstva, takvo odricanje neće rezultirati gubitkom državljanstva, sem ako zain-
teresovano lice poseduje ili stekne drugo državljanstvo.
b) Odredbe tačke a) ovog stava neće se primenjivati tamo gde primena ne bude
u saglasnosti sa principima navedenim u članovima 13. i 14. Univerzalne deklaracije
o ljudskim pravima potvrđene 10. đecembara 1948. godine od strane Generalne
skupštine Ujedinjenih naroda.
2.Državljanin države ugovornice koji traži prijem u državljanstvo u nekoj
stranoj državi, neće izgubiti državljanstvo ukoliko ne stekne ili ukoliko mu nije

-379-
 37. KONVENCIJA O SMANJENJU BROJA APATRIDA (1961)

data garancija da će steći državljanstvo te strane države.

3. Pod uslovom odredaba stavova 4. i 5. ovog člana, državljanin države ug 0.
vornice neće izgubiti državljanstvo i postati apatrid, na osnovu odlaska, prebivanja
u inostranstvu, propusta da se prijavi ili na temelju bilo čega sličnog.
4. Naturalizovano lice može izgubiti državljanstvo zbog prebivanja u ino-
stranstvu u periodu pobliže određenim zakonom zainteresovane države ugovor,
niče, koji nije manji od sedam uzastopnih godina, ukoliko propusti da odgovara-
jućem organu izrazi svoju nameru da zadržava državljanstvo.
5. U slučaju državljanina države ugovornice, koji je rođen van njene terito-
rije, zakon te države može zadržavanje njenog državljanstva nakon isteka jedne
godine od sticanja punoletstva, usloviti prebivalištem u to vreme na teritoriji te
države ili registracijom kod odgovarajućeg organa.
6. Osim u slučajevima pomenutim u ovom članu, lice neće izgubiti državljan-
stvo države ugovornice, ako bi ga taj gubitak učinio apatridom, premda takav gu-..
bitak nije izričito zabranjen bilo kojom drugom odredbom ove Konvencije.
Član 8.
1. Država ugovornica neće lišiti lice njegovog državljanstva, ako bi ga tim li-
šavanjem učinila apatridom.
2. Uprkos odredbama stava 1. ovog člana, lice može biti lišeno državljanstva .
države ugovornice:
a) U slučajevima u kojima je, po stavovima 4. i 5. člana 7. dozvoljeno da lice
izgubi državljanstvo;
b) Ukoliko je državljanstvo dobijeno lažnim predstavljanjem ili prevarom.
3. Uprkos odredbama stava 1. ovog člana, država ugovornica može zadržati
pravo lišavanja lica državljanstva, ako u vreme potpisivanja, ratifikacije ili pri-
stupanja navede da to pravo zadržava na jednom ili više sledećih osnove koji po-
stoje u njenom nacionalnom zakonu u to vreme:
a) Ako je, protivno njegovoj obavezi lojalnosti državi ugovornici, to lice:
(i) pružalo, ne obazirući se na izričitu zabranu države ugovornice, ili nastavi-
lo đa pruža usluge ili primalo ili nastavilo đa prima prihode od druge države, ili
(ii) ponašalo se na način koji je ozbiljno štetio vitalnim interesima te države;
b) Ako je lice dalo zakletvu ili formalnu izjavu verodostojnosti drugoj
državi, ili je dalo konačne dokaze odlučnosti da se odrekne vernosti državi
ugovornici.
4. Država ugovornica neće primenjivati pravo lišavanja dozvoljeno stavovi-
ma 2. ili 3. ovog člana sem saglasno zakonu, koji će zainteresovanom licu obezbe-
diti pravo na nepristrasnu raspravu pred sudom ili drugim nezavisnim organom. ■
Član 9.
Država ugovornica ne može lišiti lice ili grupu lica državljanstva na rasnim, •
etničkim, religijskim ili političkim osnovama. ' . ;. j
Član 10.
1- Svaki ugovor između država ugovornica kojim se određuje transfer teri-,
torije sadržavaće odredbe kojima će se obezbediti da ni jedno lice ne ostane bez

-380
 37, KONVENCIJA O SMANJENJU BROJA APATRIDA (1961)

Pijanstva kao rezultat tog transfera. Država ugovornica će na najbolji način

"jati da obezbedi da bilo koji takav ugovor, sklopljen između nje i države nije
učesnica ove Konvencije, sadrži takve odredbe.
. U odsustvu takvih odredbi, država ugovornica u čiju korist je izvršen šfer
teritorije ili koja na drugi način stekne teritoriju, daće svoje državljan- 'monim
licima koja bi u suprotnom postala apatridi kao rezultat tog transfera Oticanja
teritorije.
Član 11.
j;L. Države ugovornice će podsticati osnivanje tela u okviru Ujedinjenih nacija,
pre, nakon deponovanja šestog instrumenta ratifikacije ili prihvatanja, ko- ii .se
lice koje zahteva povlastice iz ove Konvencije može obratiti radi ispiti- ija zahteva
i pomoći u predstavljanju tog zahteva odgovarajućem organu.
Član 12.
jiflj. 1. U odnosu na države ugovornice koje, u skladu sa odredbama stava 1.
čla- !M ,1. ili člana 4. ove Konvencije, ne priznaju državljanstvo rođenjem po sili
zakona, odredbe stava 1. člana 1. i člana 4., zavisno od slučaja, primenjivaće se na
ijca rođena pre, kao i na lica rođena posle stupanja na snagu ove Konvencije.
2. Odredbe stava 4. člana 1. ove Konvencije primenjivaće se na lica rođena bre,
kao i na lica rođena posle njenog stupanja na snagu.
I 3. Odredbe člana 2. ove Konvencije primenjivaće se na nahočad pronađenu na
edtdriji države ugovornice nakon stupanja na snagu ove konvencije za tu državu.
Član 13.
Ova Konvencija neće biti tumačena tako da utiče na bilo koju povoljniju
odredbu o smanjenju broja apatrida koja može biti sadržana u zakonu bilo koje
države ugovornice sada važećem ili stupiti na snagu kasnije, ili, koja može biti
"sadržana u bilo kojoj drugoj konvenciji, ugovoru ili sporazumu sada važećem ili
stupiti na snagu kasnije između dve ili više država ugovornica.
Član 14.
Svako sporno pitanje između država ugovornica koje se tiče tumačenja ili
primene ove konvencije, koje ne može biti rešeno na drugi način, biče podneseno
Međunarodnom sudu pravde na zahtev bilo koje strane u sporu.

Član 15.
1. Ova Konvencija će se primenjivati na sve nesamoupravne, teritorije pod
starateljstvom, kolonijalne i druge nemetropolske teritorije u međunarodnim
odnosima za koje je odgovorna bilo koja država ugovornica; zainteresovana država
ugovornica će, pod uslovima stava 2. ovog člana, u vreme potpisivanja, ratifikacije
ili pristupanja, navesti nemetropolsku teritoriju ili teritorije na koje će se ova
Konvencija primenjivati, ipso facto kao rezultat potpisivanja, ratifikacije ili
pristupanja.
2. U svakom slučaju u kojem, u svrhu državljanstva, nemetropolska teritori
 37. KONVENCIJA O SMANJENJU BROJA APATRIDA (1961)

ja nije tretirana kao ona sa metropolskom teritorij om, ili u svakom slučaj,.,
kojem se za primenu Konvencije na toj teritoriji zakonima ili praksom držjj|
ugovornice ili nemetropolske teritorije zahteva prethodna saglasnost nemetro-
polske teritorije, država ugovornica će nastojati da obezbedi potrebnu sagla-
snost nemetropolske teritorije u periodu od dvanaest meseci od dana potpisi-
vanja Konvencije od strane države ugovornice, a kada se pribavi takva sagla-
snost država ugovornica će o tome obavestiti Generalnog sekretara Ujedinjenih
nacija. Ova Konvencija će se primenjivati na teritoriji ili teritorijama navedenim
u toj notifikaciji od dana prijema notifikacije od strane Generalnog sekretara.
3. Nakon isteka perioda od dvanaest meseci, pomenutog u stavu 2. ovog člana,
zainteresovane države ugovornice će informisati Generalnog sekretara o rezultati-
ma konsultacija sa onim nemetropolskim teritorijama za čije su međunarodne ■
nose odgovorne i čija saglasnost za primenu ove konvencije može biti odbijena. ■
Član 16.
1. Ova Konvencija će biti otvorena za potpis u sedištu Ujedinjenih nacija ođ :
30. avgusta 1961. godine do 31. maja 1962. godine.
2. Ova Konvencija će biti otvorena za potpis:
a) Svakoj državi članici Ujedinjenih nacija;
b) Svakoj drugoj državi pozvanoj da prisustvuje Konferenciji Ujedinjenih
nacija o eliminaciji ili smanjenju budućih apatrida;
c) Svakoj državi kojoj se može, od strane Generalnog sekretara Ujedinjenih
nacija, uputiti poziv za potpisivanje ili pristupanje

3. Ova Konvencija će biti ratifikovana, a instrumenti ratifikacije će biti de-

ponovani kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
4. Ova Konvencija će biti otvorena za pristupanje državama navedenim u stavu
2. ovog člana. Pristupanje će biti valjano deponovanjem instrumenta pristupanja kod
Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Član 17.
'•*
*
1. Svaka država može, u vreme potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja, sta-;
viti rezervu na članove 11., 14. i 15.
Član 18.
1. Ova Konvencija će stupiti na snagu dve godine nakon deponovanja se-, stog
instrumenta ratifikacije ili pristupanja.
2. Za svaku državu koja ovu konvenciju ratifikuje ili joj pristupi nakon đe- ;
ponovanja šestog instrumenta ratifikacije ili pristupanja, Konvencija će stupiti na
snagu devedesetog dana nakon deponovanja instrumenta ratifikacije ili pri-, stupanja
te države ili na datum na koji ova Konvencija stupa na snagu u skladu sa odredbama
stava 1. ovog člana, zavisno od toga koji je datum kasniji.
Član 19.
1. Svaka država ugovornica može otkazati ovu Konvenciju u svako vreme,

-382-
 37. KONVENCIJA O SMANJENJU BROJA APATRIDA (1961)

lenom notifikacijom upućenom Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, iv

otkaz biće valjan za zainteresovanu državu ugovornicu godinu dana na- sn datuma
prijema otkaza od strane Generalnog sekretara.
2.: U slučajevima kada je, u skladu sa odredbama člana 15.f ova Konvencija
tala primenljiva na nemetropolsku teritoriju države ugovornice, ta država jjiože u
svako vreme nakon toga uz saglasnost zainteresovanih teritorija, poslati Generalnom
sekretaru Ujedinjenih nacija obaveštenje o otkazu ove konvencije iioBvpjerio za tu
teritoriju. Otkaz će biti valjan godinu dana nakon datuma prijeka takvog obaveštenja
od strane Generalnog sekretara, koji će o otkazu i o dalu njegovog prijema obavestiti
ostale države ugovornice.
Član 20.
1. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija obavestiće sve članice Ujedinjenih
"Sjiacija i države nečlanice na koje se odnosi član 16. o sledećim pojedinostima:
a) Potpisima, ratifikacijama i pristupanjima po članu 16;
b) Rezervama po članu 17;
c) Datumu na koji ova Konvencija stupa na snagu u skladu sa članom 18;
d) Otkazima po članu 19.
2. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija će, najkasnije nakon deponovanja
čestog instrumenta ratifikacije ili pristupanja, skrenuti pažnju Generalne skupštine na
pitanje uspostavljanja, u skladu sa članom 11, tela navedenog u tom članu.
Član 21.
; Ova Konvencija će biti registrovana kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija
na datum njenog stupanja na snagu.
i Kao potvrdu ovoga potpisani punomoćnici su potpisali ovu konvenciju.
Sačinjeno u Njujorku, 30. avgusta 1961. godine, u jednom primerku čiji je
kineski, engleski, francuski, ruski i španski tekst jednako verodostojan i koji će .biti
deponovan u arhivu Ujedinjenih nacija, i čije će overene kopije biti dostavljene od
strane Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija svim članicama Uje- dinjenih nacija i
državama nečlanicama na koje se odnosi član 16. ove Konvencije.
 at
■m)

Sli
&'
Bife!:

»ISr

iflS
ZAŠTITA DECEI ŽENA
 i
i

38* KONVENCIJA
f ’• O PRAVU DETETA*
■li (Njujork, 20. novembar 1989. godine)

PREAMBULA
U Države članice ove konvencije,
; ?i Smatrajući da, u skladu sa principima proklamovanim u Povelji Ujedinjenih
nacija; priznavanje urođenog dostojanstva i jednakih i neotuđivih prava svih pri-
padnika ljudske zajednice predstavlja osnovu slobode, pravde i mira u svetu,
. Imajući u vidu da su narodi Ujedinjenih nacija u Povelji ponovo potvrdili ve- ? ru
u osnovna prava čoveka i dostojanstvo i vrednost ljudske ličnosti i odlučili da
■'doprinose socijalnom napretku i podizanju životnog standarda u većoj slobodi,
Svesne da su Ujedinjene nacije u Opštoj deklaraciji o pravima čoveka( 3) i
međunarodnim paktovima o pravima čovekal 4) proklamovale i saglasile se da ;
svakom pojedincu pripadaju sva prava i slobode sadržane u njima, bez obzira na rasu;
boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo ubeđenje, nacionalno ili
socijalno poreklo i imovinsko stanje, rođenje ili drugi status,
Podsećajući da su Ujedinjene nacije u Opštoj deklaraciji o pravima čoveka
proklamovale da detinjstvu pripada posebna briga i pomoć,
Uverene da porodici, kao osnovnoj jedinici društva i prirodnoj sredini za
razvoj i blagostanje svih njenih članova, a posebno đece, treba da bude pružena
neophodna zaštita i pomoć kako bi mogla u potpunosti da preuzme odgovornosti u
zajednici,
Svesne činjenice da dete, u cilju potpunog i skladnog razvoja ličnosti, treba da
raste u porodičnoj sredini, u atmosferi sreće, ljubavi i razumevanja,

* Ova Konvencija usvojena je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 20. novembra 1989. a
stupila je na snagu 2. septembra 1990. godine.
Ova Konvencija ima 191 državu članicu koje su je ratifikovale, prihvatile ili joj pristupile. Jugo -
slavija ju je ratifikovala zakonom od 18. decembra 1990. godine („Službeni list SFRJ” - Među -
narodni ugovori broj 15/1990), a svoj ratifikacioni instrument deponovala je kod Generalnog
sekretara 3. januara 1991. godine tako da je u odnosu na nju stupila na snagu tridesetog dana od
tog datuma (v. član 49. Konvencije). Detaljne podatke o važećim ratifikacijama videti u ta beli
iza teksta ove konvencije.
Amandmanom na ovu konvenciju od 12. decembra 1995. godine, u članu 43. stav 2. povećanje
broj članova Komiteta za prava deteta sa dosadašnjih deset na osamnaest. Jugoslavija je pri-
hvatila ovaj amandman („Međunarodni ugovori”, broj 2/1997).
Naslov originala: Convention on the Rights of the Child
(3) Rezolucija br. 217 A (III)
(4) Rezolucija br. 2200 A (XXII), prilog.
 38. KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA O PRAVIMA DETETA (1989)

Smatraju da dete treba da bude u potpunosti pripremljeno da živi sanrqj|:

no u društvu i đa bude vaspitano u duhu ideala proklamovanih u Povelji Ujeđin,
jenih nacija, a posebno u duhu mira, dostojanstva, tolerancije, slobode. ravn ().
pravnosti i solidarnosti,
Imajući u vidu da je potreba za posvećivanjem posebne brige za dere iz ne,
sena u Ženevskoj deklaraciji o pravima deteta iz 1924. godineC s) i u Deklaraciji 0
pravima deteta koju su usvojile Ujedinjene nacije 1959. godine( 5 6) i priznata u
Opštoj deklaraciji o pravima čoveka, u Međunarodnom paktu o građanskim j
političkim pravima (posebno u čl 23. i 24), u Međunarodnom paktu o ekonom-
skim, socijalnim i kulturnim pravima (posebno u članu 10) i u statutima i oclgo-
varajućim instrumentima specijalizovanih agencija i međunarodnih organizacija
koje se bave zaštitom dece,
Imajući u vidu, kako je naznačeno u Deklaraciji o pravima deteta koju je
usvojila Generalna skupština 20. novembra 1959. godine, da su „detetu. s obzirom
na njegovu fizičku i mentalnu nezrelost, potrebni posebna zaštita i briga,
uključujući odgovarajuću pravnu zaštitu, kako pre tako i posle rođenja”/7)
Podsećajući na odredbe Deklaracije o socijalnim i pravnim principima koje
se odnose na zaštitu i blagostanje dece, s posebnim osvrtom na nacionalno i me-
đunarodno starateljstvo i usvojenje,!8) Pravilima Ujedinjenih nacija o standardnom
minimumu u maloletničkom pravosuđu (Pekinška pravila)!9) i Deklaraciju o zaštiti
žena i dece u slučaju vanređnog stanja i oružanog sukoba,!10)
Svesne da u svim zemljama sveta ima dece koja žive u vanredno teškim
uslovima i da je takvoj đeci neophodna posebna briga,
Uzimajući u obzir značaj tradicija i kulturnih vređnosti svakog naroda za
zaštitu i skladan razvoj deteta,
Svesne značaja međunarodne saradnje za poboljšanje uslova života dece u
svim zemljama, posebno u zemljama u razvoju,
Saglasile su se o sledećem:

DEO I.
Član 1.
Za svrhe ove konvencije, dete je ljudsko biče koje nije navršilo osamnaest
godina života, ako se, na osnovu zakona koji se odnosi na dete, punoletsivo ne
stiče ranije.
Član 2.
1. Države članice ove konvencije poštuju i obezbeđuju prava sadržana u;
Konvenciji svakom detetu pod njihovom jurisdikcijom, bez ikakve diskriminacije

(5) Časopis Lige naroda, poseban dodatak br. 21. oktobar 1924. godine, str. 43.
(6) Rezolucija br. 1389 (XIV)
(7) IBID, preambula.
(8) Rezolucija br. 41/85, prilog.
(9) Rezolucija br. 40/33, prilog.
(10) Rezolucija br. 3318 (XXIX)

-388 -
 38- KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA O PRAVIMA DETETA (1989)

^'obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo ube-
nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovno stanje, onesposobljenost, nje
ili drugi status deteta ili njegovog roditelja ili zakonitog staratelja,
J#. Države članice preduzimaju sve potrebne mere kako bi se obezbedila za-
;
fadeteta od svih oblika diskriminacije ili kazne zasnovane na statusu, aktivno- ~
ia, izraženom mišljenju ili ubeđenju roditelja, zakonitih staratelja ili članova
rodice deteta.
Član 3.
gl.;u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi teta
bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu 'tig
sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela.
:-2. Države članice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja
eophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih iielja,
zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za eh
preduzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere. ,,3.
Države članice se staraju da institucije, službe i ustanove koje su odgojne za
brigu ili zaštitu dece budu u skladu sa standardima koje su utvrdili nađ- organi,
posebno u oblasti sigurnosti i zdravlja i broju i podobnosti osoblja, oistručnog
nadzora.
■;> Član 4.
- / Države članice preduzimaju sve odgovarajuće zakonodavne, administrativne i
ostale mere za ostvarivanje prava priznatih u ovoj konvenciji. U vezi sa eko-
nomskim, socijalnim i kulturnim pravima, države članice preduzimaju takve mere
maksimalno koristeći svoja raspoloživa sredstva, a gde je to potrebno, u okviru
međunarodne saradnje.
Član 5.
Države članice poštuju odgovornosti, prava i dužnosti roditelja ili, ako je takav
slučaj, članova šire porodice ili zajednice, kako je predviđeno lokalnim običajima,
zakonskih staratelja ili drugih lica zakonski odgovornih za dete, da na način koji je
u skladu s razvojem sposobnosti deteta obezbede, upute i usmera- vaju dete u
ostvarivanju njegovih prava koja su priznata u ovoj konvenciji.
Član 6.
1. Države članice priznaju da svako dete samim rođenjem ima pravo na život.
2. Države članice obezbeđuju u najvećoj mogućoj meri opstanak i razvoj
deteta.
Član 7.

1. Dete se prijavljuje odmah nakon rođenja i od rođenja ima pravo na ime,

pravo na staranje, državljanstvo i, ako je to moguće, pravo da zna ko su mu rodi -
telji i pravo na njihovo staranje.
2. Države članice obezbeđuju ostvarivanje ovih prava u skladu s nacionalnim
zakonom i svojim obavezama u skladu s odgovarajućim međunarodnim instru-
mentima iz ove oblasti, posebno u slučajevima u kojima bi dete inače bilo apatrid.
-389-
 38. KONVENCIJA UJEDINJEN [H NACIJA O PRAVIMA DETETA (1989)

Član 8.
1. Države članice se obavezuju da poštuju pravo đeteta na očuvanje svog
identiteta, uključujući državljanstvo, ime i porodične veze, kako je to priznato
zakonom, bez nezakonitog mešanja.
2. U slučajevima kada je dete nelegalno lišeno nekih ili svih elemenata svog
identiteta, države članice pružaju odgovarajuću pomoć i zaštitu kako bi mu što
brže bio vraćen identitet.
Član 9.
1. Države članice obezbeđuju da nijedno dete ne bude odvojeno od svojih
roditelja protiv njihove volje, osim kada nadležni organi na osnovu sudskog uvida
odluče, u skladu s odgovarajućim zakonom i procedurama, da je takvo razdvajanje
neophodno i u najboljem interesu deteta. Takva odluka može biti neophodna u
određenom slučaju, kao npr. ako roditelji zlostavljaju ili zanemaruju dete ili ako
žive odvojeno pa se mora doneti odluka o mestu stanovanja đeteta.
2. U svakom postupku, u skladu a tačkom 1, sve zainteresovane strane đo-
biće priliku da učestvuju u postupku i da iznesu svoje mišljenje.
3. Države članice poštuju pravo đeteta koje je odvojeno od jednog ili oba
roditelja da održava lične odnose i neposredne kontakte sa oba roditelja na stalnoj
osnovi, osim ako je to u suprotnosti sa najboljim interesima deteta. - ^|
§jj
4. U slučajevima kada je razdvajanje posledica mere koju je pređuzela drža-
va članica, kao što su pritvor, zatvor, izgnanstvo, deportacija ili smrt (uključujući
smrt koja iz bilo kod razloga nastupi dok je na brizi države) jednog ili oba roditelja
ili deteta, država članica će, na zahtev, roditeljima, detetu ili, ako je takav slučaj,
drugom članu porodice obezbediti osnovne informacije o mestu boravka odsutnog
člana/članova porodice ako davanje takve informacije ne ide na štetu dobrobiti
đeteta. Države članice se nadalje staraju da podnošenje takvog zahte- va samo po
sebi ne povlači nikakve štetne posledice za zainteresovano lice/lica.
Član 10.
1. U skladu sa obavezom država članica, shodno članu 9. tačka 1, zahteve
deteta ili njegovih roditelja da uđe u državu članicu ili je napusti radi spajanja
porodice države članice rešavaju na pozitivan, human i ekspeditivan način. Države
članice, takođe, obezbeđuju da podnošenje takvog zahteva ne povlači nikakve
štetne posledice za podnosioce zahteva i članove njihove porodice.
2. Dete čiji roditelji žive u različitim državama ima pravo da održava lične
veze i neposredne kontakte sa oba roditelja na stalnoj osnovi, osim pod izuzetnim
okolnostima. U tom cilju i u skladu sa obavezom država članica, shodno članu 9.
tačka 2, države članice poštuju pravo đeteta i njegovih roditelja da napuste svaku
zemlju, uključujući i sopstvenu, kao i da uđu u svoju zemlju. Pravo na napuštanje
svake zemlje podleže samo onim ograničenjima koja su propisana zakonom i koja
su potrebna radi zaštite nacionalne bezbeđnosti, javnog reda (ordrepublic) javnog
zdravlja i morala ili prava i sloboda drugih i koja su u skladu sa ostalim pravima
priznatim u ovoj konvenciji.
-390-
 38. KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA O PRAVIMA PETETA (19891

lllllli
Član 11.
1. Države članice preduzimaju mere za borbu protiv nelegalnog transfera i
nevraćanje dece iz inostranstva.
2. U tom cilju, države članice podstiču zaključivanje bilateralnih ili multila-
teralnih sporazuma ili pristupanje postojećim sporazumima.
Član 12.
1. Države članice obezbeđuju detetu koje je sposobno da formira svoje sop-
stveno mišljenje pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja o svim pitanjima koja
se tiču deteta, s tim što se mišljenju deteta posvećuje dužna pažnja u skladu sa -
godinama života i zrelošću deteta.
2. U tu svrhu, detetu se posebno daje prilika da bude saslušano u svim sudskim
i administrativnim postupcima koji se odnose na njega, bilo neposredno ili preko
zastupnika ili odgovarajućeg organa, na način koji je u skladu sa procedu- ralnim
pravilima nacionalnog zakona.
Član 13.
j|g:jU:Đete ima pravo na slobodu izražavanja koja obuhvata i slobodu da traži,
prima i daje informacije i ideje svih vrsta, bez obzira na granice, bilo usmeno ili
pismeno ili preko štampe, umetnosti ili nekog drugog medija po izboru deteta.
2. Ostvarivanje ovog prava može da pođleže izvesnim ograničenjima, ali samo
onim koja su određena zakonom i koja su neophodna:
(a) radi poštovanja prava ili ugleda drugih; ili
(b) radi zaštite nacionalne bezbednosti, ili javnog reda {orđrepublic), ili jav-
nog zdravlja ili morala.
Član 14.
1. Države članice poštuju pravo deteta na slobodu mišljenja, savesti i verois-
povesli.
2. Države članice poštuju prava i dužnosti roditelja i, ako je takav slučaj, za-
konitih staratelja da usmeravaju dete u ostvarivanju njegovog prava na način koji je
u skladu sa razvojem njegovih sposobnosti.
3. Sloboda ispoljavanja veroispovesti ili ubeđenja može da podleže samo onim
ograničenjima koja su propisana zakonom i koja su neophodna radi zaštite javne
sigurnosti, reda, zdravlja ili morala ili osnovnih prava i sloboda drugih.
Član 15.
1. Države članice priznaju prava deteta na slobodu udruživanja i slobodu
mirnog okupljanja.
2. Ne mogu se nametnuti nikakva ograničenja na ostvarivanje ovih prava,
osim onih koja su u skladu sa zakonom i koja su neophodna u demokratskom
društvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne sigurnosti, javnog reda
{ordrepublic), zaštite javnog zdravlja ili morala ili zaštite prava i sloboda drugih.

-391-
napadima na njegovu čast i ugled.
2. Dete ima pravo na zaštitu zakona od takvog mešanja ili napada. ■ . ‘
Član 17.
Države članice priznaju značajnu ulogu sredstvima javnog informisan
omogućavaju pristup dete ta informacijama i materijalima iz različitih nacional
nih i međunarodnih izvora, posebno onih čiji je cilj unapređenje njegovog soci
jalnog, duhovnog i moralnog dobra i fizičkog i mentalnog zdravlja. U tom cilja
države članice:
(a) podstiču sredstva javnog informisanja da šire informacije i materijale ot
socijalnog i kulturnog interesa za dete i u skladu sa članom 29;
(b) podstiču međunarodnu sarađnju u proizvodnji, razmeni i širenju takvi]
informacija i materijala iz različitih kulturnih, nacionalnih i međunarodnih izvora
(c) podstiču objavljivanje i širenje dečjih knjiga;
(đ) podstiču sredstva javnog informisanja da posvete posebnu pažnju lingvi
stičkim potrebama deteta koje pripada manjinskoj grupi ili koje je autohtonoj
porekla;
(e) podstiču razvoj odgovarajućih smernica za zaštitu deteta od informaciji
i materijala koji štete njegovom dobru, imajući u vidu odredbe čl. 13. i 18.
Član 18.
1. Države članice će uložiti sve napore kako bi se uvažavalo načelo da oba
roditelja imaju zajedničku odgovornost u podizanju i razvoju deteta. Roditelji
ili, u zavisnosti od slučaja, zakoniti staratelji imaju glavnu odgovornost za podi-
zanje i razvoj deteta. Interesi deteta su njihova osnovna briga.
2. Radi garantovanja i unapređivanja prava sadržanih u ovoj konvenciji, dr-
žave članice pružaju roditeljima i zakonitim starateljima odgovarajuću pomoću
obavljanju dužnosti vaspitavanja deteta i obezbeđuju razvoj institucija, objekata
i službi za brigu o deci.
3. Države članice preduzimaju sve odgovarajuće mere kako bi obezbedile
da se deca zaposlenih roditelja koriste uslugama dečjih ustanova i objekata.

Član 19.
1. Države članice preduzimaju sve odgovarajuće zakonodavne, ađministra-
tivne, socijalne i obrazovne mere radi zaštite deteta od svih oblika fizičkog ili
mentalnog nasilja, povreda ili zloupotrebe, zanemarivanja ili nemarnog odnosa,
maltretiranja ili eksploatacije, uključujući i seksualnu zloupotrebu, dok je na
brizi kod roditelja, zakonitih staratelja ili nekog drugog lica kome je poverena .
briga o detetu.
2. Takve zaštitne mere treba da obuhvate, po potrebi, efikasne postupke za
ustanovljavanje socijalnih programa za obezbeđenje podrške neophodne detetu
i onima kojima je poverena briga o detetu, kao i ostale oblike sprečavanja, utvr-
 38, KONVENCIJA UJEDINJENIH NAČU A O PRAVIMA DETETA (1989)

-.iL đivanja, prijavljivanja, prosleđivanja, istrage, postupanja i praćenja slučajeva ov- de

8B navedenog zlostavljanja deteta i, po potrebi, obraćanja sudu.
!■
1 Član 20.
;1. Dete koje je privremeno ili trajno lišeno porodične sredine ili kome, u
;
i:' njegovom najboljem interesu, nije dozvoljeno da ostane u tom krugu ima pravo na
■; i:- posebnu zaštitu i pomoć države.
JI w 2. Države članice, u skladu sa svojim nacionalnim zakonima, obezbeđuju al-
ternativno staranje za takvo dete.
3. Takvo staranje treba da obuhvata, između ostalog, smeštaj u drugu porodicu;
m m
tŠM |§1||8
kafalah prema islamskom pravu, usvoje nje ili, ako je neophodno, smeštaj u
■ ’ . odgovarajuće ustanove za brigu o deci. Pri razmatranju rešenja, treba obratiti dužnu
pažnju i na činjenicu da je poželjan kontinuitet u podizanju deteta, kao i na etničko,
versko, kulturno i lingvističko poreklo, deteta.

Član 21.
Države članice koje priznaju i/ili dozvoljavaju sistem usvojenja obezbeđuju da
najbolji interesi deteta budu odlučujući i:
(a) obezbeđuju da usvojenje deteta odobrava samo nadležni organ koji
utvrđuje, u skladu sa odnosnim zakonom i procedurama i na osnovu svih rele -
vantnih i pouzdanih informacija, da se usvojenje dozvoljava s obzirom na položaj
deteta u vezi sa roditeljima, rođacima i zakonitim starateljima i, po potrebi, da su
zainteresovana lica svesno dala saglasnost za usvojenje na osnovu takvog saveta
koji može biti potreban;
(b) priznaju đa se međudržavno usvojenje može smatrati alternativnom
mogućnošću brige o detetu ako se dete ne može smestiti u drugu porodicu ili biti
usvojeno ili ako se o njemu ne može voditi briga na pogodan način u zemlji
njegovog porekla;
(c) obezbeđuju da dete na koje se odnosi međudržavno usvojenje uživa zaštitu
i standarde jednake onima koji postoje u slučaju usvojenja u okviru jedne zemlje;
(d) preduzimaju sve odgovarajuće mere kako u slučaju međudržavnog
usvojenja smeštaj ne bi imao za posledicu neopravdanu finansijsku korist za one
koji u tome ne učestvuju;
(e) unapređuju, gde je to pogodno, ciljeve ovog člana zaključivanjem bilate-
ralnih ili multilateralnih aranžmana ili sporazuma i nastoje, u tom okviru, da
smeštaj deteta u drugoj zemlji izvrše nadležni organi ili tela.

Član 22.
1. Države članice preduzimaju odgovarajuće mere kako bi detetu koje traži
status izbeglice ili koje se smatra izbeglicom, u skladu sa odgovarajućim među-
narodnim ili nacionalnim zakonom i procedurama, bez obzira na to da li je dete u
pratnji svojih roditelja ili nekog drugog lica ili ne, omogućile da dobije odgo-
varajuću zaštitu i humanitarnu pomoć u ostvarivanju prava sadržanih u ovoj
konvenciji i u drugim međunarodnim instrumentima o pravima čoveka ili o hu-
manitarnim pitanjima čije su članice pomenute države.

-393
 38. KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA O PRAVIMA DETETA (1989)

takvom detetu i nalaženja roditelja ili drugih članova porodice đeteta izhegli« radi
pribavljanja informacija neophodnih za spajanje sa njegovom porodicom. I
slučajevima kada se ne mogu pronaći roditelji niti ostali članovi porodice, deteti
se pruža jednaka zaštita kao i svoj drugoj deci koja su stalno ili privremeno lišen;
porodičnog kruga iz bilo kog razloga, kako je to navedeno u ovoj konvenciji.
Član 23.
1. Države članice priznaju da mentalno zaostalo ili fizički invalidno đete^ treba da
uživa pun i dostojan život, u uslovima kojima se obezbeđuje njegov^
dostojanstvo, pođstiče samostalnost i olakšava aktivno učešće đeteta u zajednici^,
2. Države članice uvažavaju pravo invalidnog đeteta na posebnu negu i.pofjj
sticaće i obezbeđivati pomoć detetu koje za to ispunjava uslove i onima kojijgjj
odgovorni za staranje o njemu, a za koju je podnesen zahtev, zavisno od rasp|f|
loživih sredstava, i koja odgovara stanju đeteta i uslovima roditelja ili drugih lica/!
koja se staraju o detetu.
3. Uvažavajući posebne potrebne invalidnog đeteta, pomoć u skladu s ta©-*
kom 2. pruža se besplatno uvek kad je to moguće, imajući u vidu finansijškjg
sredstva roditelja ili drugih lica koja se staraju o detetu, i koja je tako osmišljengl da
invalidno dete ima efikasan pristup i dobija obrazovanje, obuku, uslugij zdravstvene
zaštite i rehabilitacije, pripremu za zapošljavanje i mogućnost reJJ kreacije na način
koji doprinosi ostvarivanju što potpunije društvene integracije^ i ličnog razvoja
đeteta, uključujući kulturni i duhovni razvoj.
"■
£
4. Države članice unapređuju, u duhu međunarodne sarađnje, razmenu ock,
govarajućih informacija u oblasti preventivne zaštite zdravlja i medicinskog, psi?.,,
hološkog i funkcionalnog lečenja invalidnog đeteta, uključujući širenje i dostup-,
nost informacija u vezi sa metodama obuke u cilju rehabilitacije i stručnog ospo-,
sobljavanja, kako bi se državama članicama omogućilo da poboljšaju svoje mo- :,
gućnosti i veštine i prošire svoja iskustva u tim oblastima. U tom cilju, posebna,
Član 24.
1. Države članice priznaju pravo đeteta na najviši nivo zdravstvene i medi-
cinske zaštite i na rehabilitaciju. Države članice će nastojati da ni jednom detetu
ne bude uskraćeno pravo na takvu zdravstvenu zaštitu.
2. Države članice će se zalagati za potpuno ostvarivanje ovog prava i, po-
sebno, preduzimati odgovarajuće mere za:
(a) smanjenje smrtnosti odojčadi i dece;
(b) obezbeđenje neophodne medicinske pomoći i zdravstvene zaštite svoj
deci, sa naglaskom na razvoj primarne zdravstvene zaštite;
(c) suzbijanje bolesti i pothranjenosti, uključujući u okviru primarne zdrav-
stvene zaštite, između ostalog primenu lako dostupne tehnologije i obezbeđuju-
ći adekvatne hranljive namirnice i čistu vodu za piće, uzimajući u obzir opasno-
sti i rizik zagađenja životne sredine;

394
 38. KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA O PRAVIMA DETETA (1989)

(d) obezbeđenje odgovarajuće zaštite majke pre i posle rođenja deteta;

(e) omogućavanje svim segmentima društva, posebno roditeljima i deci, da
'':'du informisani i da im se pruži podrška u korišćenju osnovnih znanja o zdrav-
Jishrani deteta, prednostima dojenja, higijeni i higijenskim uslovima životne
edine, kao i sprečavanju nesreća;
razvoj preventivne zdravstvene zaštite, savete roditeljima i obrazovanje i
jružanje usluga u vezi s planiranjem porodice.
I?' 3. Države članice preduzimaju sve efikasne i odgovarajuće mere za ukidan-
Ć tradicionalne prakse koja šteti zdravlju dece.
/ 4. Države članice preuzimaju na sebe obavezu da unapređuju i pođsti-
/međunarodnu saradnju u cilju postepenog postizanja potpune realizacije
pj&va iz ovog člana. U tom pogledu, posebno će se uzeti u obzir potrebe zema-
a-u razvoju.
Član 25.
Države članice uvažavaju pravo deteta, koje su nadležni organi zbrinuli radi
'aranja, zaštite ili lečenja njegovog fizičkog ili mentalnog zdravlja, na periodič-
»č.provere lečenja koja se obezbeđuje detetu i svih ostalih okolnosti od značaja
za njegovo zbrinjavanje.
Član 26.
1. Države članice uvažavaju pravo svakog deteta da koristi socijalnu zaštitu,
uključujući socijalno osiguranje, i preduzimaju sve mere neophodne za puno
ostvarivanje tog prava u skladu s nacionalnim zakonima.
■2i: Ove povlastice treba da budu priznate, ako to odgovara, uzimajući u ob-
zir sredstva i uslove deteta i lica koja su odgovorna za izdržavanje deteta, kao i
sve ostale uslove značajne za zahteve za povlastice koje podnese dete ili koji se
podnesu u njegovo ime.
9ŽS
Član 27.
1. Države članice priznaju pravo svakog deteta na životni standard prime- ren
fizičkom, mentalnom, duhovnom, moralnom i društvenom razvoju deteta.
2. Roditelj(i) ili druga lica odgovorna za dete imaju prvenstveno odgovornost
da, u okviru svojih sposobnosti i finansijskih mogućnosti, obezbede životne uslove
potrebne za razvoj deteta.
3. Države članice, u skladu s nacionalnim uslovima i svojim mogućnostima,
preduzimaju odgovarajuće mere za pomoć roditeljima i drugim licima odgovornim
za dete, radi ostvarivanja ovog prava i, u slučaju potrebe, obezbeđuju materijalnu
pomoć i programe potpore, posebno u pogledu ishrane, odeće i stanovanja.
4. Države članice preduzimaju sve odgovarajuće mere kako bi obezbedile da
dete dobija izdržavanje od roditelja ili drugih lica koja su finansijski odgovorna za
dete, kako u okviru države članice tako i iz inostranstva. Posebno, ako lice koje je
finansijski odgovorno za dete ne živi u istoj državi u kojoj i dete, države članice
podstiču pristupanje međunarodnim sporazumima, odnosno zaključenje takvih
sporazuma, kao i drugih odgovarajućih aranžmana.

-395
 3S. KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA O PRAVIMA PETBTA (1989)

Član 28.
1. Države članice priznaju pravo deteta na obrazovanje i, radi postepeiicf
ostvarenja tog prava na osnovu jednakih mogućnosti, posebno:
(a) proglašavaju osnovno obrazovanje obaveznim i besplatnim za sve;
(b) pođstiču razvoj različitih oblika srednjoškolskog obrazovanja,
ći opšte i stručno obrazovanje, koje je dostupno svoj deci i preduzimaju odgov
rajuće mere kao što su uvođenje besplatnog obrazovanja i pružanje finansijsk
pomoći u slučaju potrebe; . ''Š;
(c) svima omogućavaju sticanje visokog obrazovanja na osnovu sposobnosti,
koristeći prikladna sredstva;
(d) svoj deci stavljaju na raspolaganje obrazovne i stručne informacije i usluge
profesionalne orijentacije;
(e) preduzimaju mere za podsticanje redovnog pohađanja škole i smanjenje '
ispisivanja iz škole.
2. Države članice preduzimaju sve odgovarajuće mere kako bi se disciplina u
školama mogla sprovoditi na način koji je u skladu sa ljudskim dostojanstvom ' deteta
i ovom konvencijom.
3. Države članice unapređuju i pođstiču međunarodnu saradnju o pitanjin|^ koja
se odnose na obrazovanje, posebno radi doprinosa eliminaciji neznaiijij nepismenosti
u svetu i olakšanja pristupa nauci, tehničkom znanju i savremeiiii| metodama nastave.
U tom pogledu, posebna pažnja se poklanja potrebama ž|| malja u razvoju.
Član 29.

1. Države članice saglasne su da obrazovanje deteta treba da bude usmereno

rii§.
(a) razvoj ličnosti deteta i razvoj obdarenosti i mentalnih i fizičkih sposobnosti
do krajnjih granica;
(b) razvoj poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda, kao i poštovanje
principa sadržanih u Povelji Ujedinjenih nacija;
(c) razvoj poštovanja roditelja deteta, njegovog kulturnog identiteta, jezika i
vrednosti, nacionalnih vrednosti zemlje u kojoj dete živi i zemlje iz koje ono potiče,
kao i civilizacija koje su različite od njegove;
(d) pripremu deteta za odgovoran život u slobodnom društvu, u duhu razu-
mevanja, mira, tolerancije, jednakosti polova i prijateljstva među svim narodima,
etničkim, nacionalnim i verskim grupama i licima autohtonog porekla;
(e) razvoj poštovanja prirodne sredine.
2. Nijedna odredba ovog člana, kao ni člana 28. ne srne se tumačiti tako da';' se
ograničava sloboda pojedinaca i tela da osnivaju i upravljaju obrazovnim /
ustanovama, imajući uvek u vidu poštovanje principa izloženih u tački 1, ovog'/ člana
i pod uslovom da je obrazovanje u takvim institucijama u skladu sa minimalnim
standardima koje može propisati država.
Član 30.
U onim državama u kojima postoje etničke, verske ili jezičke manjine ili lica
autohtonog porekla, dete koje pripada takvoj manjini ili je autohtonog pore-, kla ne
sme biti lišeno prava, u zajednici sa ostalim pripadnicima grupe, na svoju - kulturu,
ispovedanje svoje vere i vršenje verskih obreda ili upotrebu svog jezika.

- 396 -
 38. KONVENCIJA UJEDINJENIH NACUA O PRAVIMA DETETA (1989)

•. Član 31.
1. Države članice priznaju pravo deteta na odmor i slobodno vreme, na igru i
rekreaciju koja odgovara uzrastu deteta i slobodno učešće u kulturnom životu i
umetnosti.
•2. Države članice poštuju i unapređuju pravo deteta na puno učešće u kul-
turnom i umetničkom životu i podstiču pružanje odgovarajućih i jednakih mo-
gućnosti za kulturne, umetničke, rekreativne i slobodne aktivnosti.
Član 32.
1. Države članice priznaju pravo deteta na zaštitu od ekonomske eksploatacije
irada na poslu koji može biti opasan ili ometati obrazovanje deteta ili štetiti
zdravlju deteta, odnosno njegovom fizičkom, mentalnom, duhovnom, moralnom: ili
socijalnom razvoju.
2. Države članice pređuzimaju zakonodavne, administrativne, socijalne i obra-
zovna mere za priraenu odredaba ovog člana. U tom cilju, a imajući u vidu odgova -
rajuće odredbe drugih međunarodnih instrumenata, države članice posebno:
(a) određuju minimalnu starost za zapošljavanje;
(b) obezbeđuju regulisanje radnog vremena i uslova rada;
(c) određuju odgovarajuće kazne ili druge sankcije kako bi se osigurala efi-
kasna primena odredaba ovog člana.
Član 33.
Države članice pređuzimaju sve odgovarajuće mere, uključujući zakonodavne,
administrativne, socijalne i obrazovne mere, za zaštitu dece od nelegalne upotrebe
opojnih droga i psihotropskih supstanci, kako je definisano odgovarajućim
međunarodnim ugovorima, i za sprečavanje korišćenja dece u nelegalnoj
proizvodnji i trgovini tim supstancama.
Član 34.
Države članice obavezuju se da zaštite dete od svih oblika seksualnog izrablji-
vanja i seksualne zloupotrebe. U tom cilju, države članice posebno pređuzimaju sve
odgovarajuće nacionalne, bilateralne i multilateralne mere za sprečavanje:
(a) navođenja ili prisiljavanja deteta da učestvuje u nezakonitim seksualnim
aktivnostima;
(b) eksploatatorskog korišćenja dece u prostituciji ili drugim nezakonitim
seksualnim radnjama;
(c) eksploatatorskog korišćenja dece u pornografskim predstavama i časo-
pisima.
Član 35.
Države članice pređuzimaju sve odgovarajuće nacionalne, bilateralne i mul-
tilateralne mere za sprečavanje nasilnog odvođenja, prodaje ili trgovine đecom u
bilo kom cilju i u bilo kom obliku.
Član 36.
Države članice štite dete od svih drugih oblika eksploatacije štetne za dete.

-397-
 38. KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA O PRAVIMA DETETA (1989)

Član 37.
Države članice obezbeđuju da:
(a) ni jedno dete ne bude izloženo mučenju ili drugim okrutnim, neljudskim
ili ponižavajućim postupcima ili kazni. Smrtna kazna i doživotna robija bez
mogućnosti puštanja na slobodu ne može se izreći za krivična dela koja su učinila
lica mlađa od osamnaest godina;
(b) ni jedno dete ne može biti lišeno slobode nezakonito ili samovoljno.
Hapšenje, pritvor ili zatvor za dete mora biti u skladu sa zakonom i koristiti se
samo kao poslednja moguća mera i za najkraće moguće vreme;
(c) sa detetom lišenim slobode postupa se tako što se poštuje dostojanstvo
ljudske ličnosti, kao i na način kojim se uzimaju u obzir potrebe lica njegovih
godina. Svako dete lišeno slobode odvaja se od odraslih, osim ako se ne smatra da
je to u najboljem interesu đeteta i ima pravo da održava kontakt sa svojom
porodicom preko pisama i poseta, osim u izuzetnim slučajevima;
(d) svako dete lišeno slobode ima pravo na hitnu pravnu i drugu odgovara-
juću pomoć, pravo da pred sudom ili drugim nadležnim, nezavisnim i nepristra-
snim organom postavi pitanje zakonitosti lišavanja slobode, kao i pravo na hitnu
odluku o tom pitanju.
Član 38.
1. Države članice obavezuju se da poštuju i obezbede poštovanje pravila
međunarodnog humanitarnog prava koja se primenjuju na njih u oružanim su-
kobima, a koja se odnose na dete.
2. Države članice preduzimaju sve praktično izvodljive mere kako lica koja
još nisu navršila petnaest godina života ne bi neposredno učestvovala u sukobima.
3. Države članice se uzdržavaju od regrutovanja u oružane snage lica koja još
nisu navršila petnaest godina života.
Pri regrutovanju onih lica koja su navršila petnaest godina života ali ne
osamnaest države članice nastoje da daju prednost najstarijima.
4. U skladu sa obavezama na osnovu međunarodnog humanitarnog prava da
štite civilno stanovništvo u oružanim sukobima, države članice preduzimaju sve
praktično izvodljive mere kako bi obezbeđile zaštitu i brigu o deci pogođenoj
oružanim sukobom.
Član 39.
Države članice preduzimaju sve odgovarajuće mere za bolji fizički i psihički
oporavak i socijalnu reintegraciju deteta koje je žrtva nekog oblika zanemarivanja,
eksploatacije, zloupotrebe, mučenja ili nekog drugog oblika okrutnog, nehumanog
ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja ili oružanih sukoba. Takav oporavak i
reintegracija se odvijaju u sredini koja podstiče zdravlje, samo- poštovanje i
dostojanstvo deteta.
Član 40.
1. Države članice priznaju pravo svakog deteta za koje se tvrdi ili koje je op-
tuženo ili za koje je priznato da je prekršilo krivični zakon da se s njim postupa na
način kojim se podstiče njegovo osećanje dostojanstva i vrednosti, što jača njegovo
poštovanje prava čoveka i osnovne slobode drugih i pri čemu se uzima-

-398
I 38. KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA O PRAVIMA DETETA (1989)

Iju u obzir uzrast deteta i želja da se poboljša njegova reintegracija i da ono pre-
auzme konstruktivnu ulogu u društvu.
2. U tom cilju i imajući u vidu odgovarajuće odredbe međunarodnih instru-
menata, države članice posebno obezbeđuju da se:
(a) ni za jedno dete neosnovano ne tvrdi, da ne bude optuženo ili da ne prizna
da je prekršilo krivični zakon zbog dela ili propusta koji nisu zabranjeni nacionalnim
ili međunarodnim zakonima u vreme kada su učinjeni;
(b) svakom detetu za koje se tvrdi ili koje je optuženo za kršenje krivičnog
zakona daju bar sledeće garancije:
(i) da se smatra nevinim dok se krivica ne dokaže po zakonu;
(ii) da bude odmah i direktno obavešteno o optužbama protiv njega i ukoliko je
potrebno njegovih roditelja ili zakonskih staratelja i da ima pravnu ili drugu
odgovarajuću pomoć u pripremi i prezentiranju svoje odbrane;
(iii) da se postupak vodi bez zakašnjenja od strane nadležnog nezavisnog i
nepristrasnog organa ili sudskog tela, u pravičnom saslušanju u skladu sa zakonom, u
prisustvu pravne ili druge odgovarajuće pomoći, i osim ukoliko se ne
. smatra da to nije u interesu deteta, posebno uzimajući u obzir njegove godine, ili
položaj njegovih roditelja ili zakonskih staratelja;
(iv) da ne bude prisiljeno da svedoči ili da prizna krivicu; da se ispituju ili da
budu ispitani svedoci druge strane i da se obezbedi učešće i ispitivanje njegovih
sveđoka pod jednakim uslovima;
(v) da ukoliko se smatra da je prekršilo krivični zakon, ovu odluku i svaku
dosuđenu meru koja iz toga proizlazi, ponovo razmatra viši, nadležni, nezavisni i
nepristrasni organ ili sudsko telo u skladu sa zakonom;
(vi) da ima besplatnu pomoć prevodioca ukoliko dete ne može da razume ili ne
govori jezik koji se koristi;
(vii) da se poštuje njegova privatnost na svim nivoima postupka.
3. Države potpisnice će nastojati da podstiču donošenje zakona, postupaka,
uspostavljanje organa i ustanova primenljivih na decu za koju se tvrdi, koja su
optužena i za koju se smatra da su prekršili krivični zakon, a posebno:
(a) utvrđivanje najniže starosti ispod koje deca ne mogu biti smatrana spo-
sobnim za kršenje krivičnog zakona;
(b) kadgod je moguće i poželjno, mere za postupanje sa takvom decom, bez
pribegavanja sudskom postupku, s tim da ljudska prava i zakonska zaštita budu u
potpunosti poštovana.
Raznolikost raspoloživih mogućnosti kao što su briga, savetovanje, nadzor;
pravno zastupanje; uslovno kažnjavanje; prihvat; obrazovanje i programi stručnog
usmeravanja i druge mogućnosti institucionalne brige biće na raspolaganju da bi se
obezbedilo da se sa decom postupa na način koji odgovara njihovom dobu i koji je
proporcionalan i okolnostima i učinjenom delu.
Član 41.
Ni jedna odredba ove konvencije neće uticati na bilo koje druge odredbe koje
više doprinose ostvarivanju prava deteta, a koje se eventualno nalaze:
(a) u zakonima države članice ili
(b) u međunarodnom pravu koje ta država primenjuje.
 38, KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA O PRAVIMA DETETA (1989)

DEO IL
Član 42.
Države članice obavezuju se da s principima i odredbama Konvencije sto šire
i na odgovarajući i aktivan način upoznaju kako odrasla lica tako i decu.
Član 43.
1. Radi razmatranja postignutog napretka država članica u izvršavanju oba-
veza preuzetih na osnovu ove konvencije, osniva se Komitet za prava deteta koji
vrši funkcije navedene u daljem tekstu.
2. Komitet sačinjava osamnaest*) eksperata visokih moralnih kvaliteta i pri-
znate kompetentnosti u oblasti na koju se odnosi ova Konvencija. Članove Ko-
miteta biraju države članice iz redova svojih državljana i oni obavljaju svoje du-
žnosti u ličnom svojstvu, pri čemu se vodi računa o podjednakoj geografskoj za-
stupljenosti, kao i o glavnim pravnim sistemima.
3. Članovi Komiteta biraju se tajnim glasanjem sa liste lica koja nominuju
države članice. Svaka država članica može nominovati jedno lice iz redova svojih
državljana.
4. Prvi izbori za Komitet održavaju se najkasnije šest meseci nakon datuma
stupanja na snagu ove konvencije, a nakon toga svake druge godine. Najmanje
četiri meseca pre datuma svih izbora, Generalni sekretar Ujedinjenih nacija upućuje
pismo državama članicama pozivajući ih da podnesu svoje nominacije u roku od
dva meseca. Generalni sekretar nakon toga priprema listu svih tako no- minovanih
lica prema abecednom redu, naznačujuči i države članice koje su ih nominovale i
podnosi je državama članicama ove konvencije.
5. Izbori se održavaju na sastancima država članica koje saziva Generalni
sekretar u seđištu Ujedinjenih nacija. Na tim sastancima na kojima kvorum čine
đve trećine država članica, u Komitetu se biraju lica koja dobiju najveći broj gla -
sova i apsolutnu većinu glasova predstavnika država članica koji su prisutni i koji
glasaju.
6. Članovi Komiteta biraju se na period od četiri godine. Mogu se ponovo
birati ako budu ponovno nominovani. Mandat petorice članova izabranih na prvim
izborima ističe nakon dve godine. Odmah nakon prvih izbora, imena te petorice
članova žrebom utvrđuje predsedavajući sastanka.
7. Ako neki član Komiteta umre ili podnese ostavku ili izjavi da iz nekog
drugog razloga ne može više da obavlja dužnosti u Komitetu, država članica koja je
nominovala tog člana imenuje drugog eksperta iz redova svojih državljana na isto
mesto za preostali deo mandata u zavisnosti od odobrenja Komiteta.
8. Komitet utvrđuje svoj poslovnik.
9. Komitet bira svoje funkcionere na period od dve godine.
10. Sastanci Komiteta obično se održavaju u sedištu Ujedinjenih nacija ili u
nekom drugom pogodnom mestu koje odredi Komitet. Komitet se obično sasta-

*) Ovde je ugrađen Amandman (umesto broja: deset broj: osamnaest) usvojen 12. decembra 1995.
godine i potvrđen od strane Jugoslavije („Međunarodni ugovori”, broj 2/1997).

-400-
 38. KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA 0 PRAVIMA PETETA {1989)

je jednom godišnje. Dužina trajanja sastanka Komiteta određuje se i, po potre-

^ preispituje na sastanku država članica ove konvencije, u zavisnosti od sagla-
.. snosti Generalne skupštine.
11, Generalni sekretar Ujedinjenih nacija obezbeđuje potrebno osoblje i
uslove za efikasno obavljanje funkcija Komiteta na osnovu ove konvencije,
12. Uz saglasnost Generalne skupštine, članovi Komiteta osnovanog na
- s osnovu ove konvencije primaju platu iz sredstava Ujedinjenih nacija pod ustavi-
ma koje odredi Skupština.
Član 44.
1. Države članice obavezuju se da Komitetu preko Generalnog sekretara
Ujedinjenih nacija podnose izvestaje o merama koje su usvojile, a koje doprino-
se ostvarivanju prava koja su ovde priznata, kao i o napretku postignutom u
ostvarivanju tih prava;
(a) u roku od dve godine od stupanja Konvencije na snagu u državama čla-
nicama;
(b) nakon toga, svakih pet godina.
2. U izveštajima pripremljenim u skladu s ovim članom ukazaće se na fakto-
re i teškoće, ako ih ima, koji utiču na stepen ostvarivanja obaveza po ovoj
konvenciji. Izveštaji treba da sadrže dovoljno informacija na osnovu kojih će
/Komitet imati potpun uvid u primenu Konvencije u odnosnoj zemlji.
3. Država članica koja je podnela sveobuhvatan prvi izveštaj Komitetu ne
friiiora u svojim narednim izveštajima koji se podnose u skladu s tačkom l(b) po-
navljati osnovne informacije koje je prethodno već dala.
4. Komitet može zatražiti od država članica dodatne informacije koje se od-
iose na primenu Konvencije.
5. Komitet podnosi Generalnoj skupštini, preko ekonomskog i socijalnog
^saveta, svake dve godine izveštaje o svojim aktivnostima.
6. Države članice stavljaju izveštaje na uvid javnosti u svojim zemljama.
Član 45.
Radi pođsticanja efikasne primene Konvencije i ohrabrivanja međunarod-
;
ne saradnje u oblasti o kojoj je reč u ovoj konvenciji:
(a) specijalizovane agencije, UNICEF i drugi organi Ujedinjenih nacija ima-
;; ju pravo na prisustvo svog predstavnika prilikom razmatranja primene onih od-
redaba ove konvencije koje su u njihovoj nadležnosti. Komitet može pozvati spe-
cijalizovane agencije, UNICEF i druge organe Ujedinjenih nacija da podnesu iz-
veštaje o primeni Konvencije u oblastima koje su u okviru njihovih aktivnosti;
(b) Komitet, ako smatra za shodno, dostavlja specijalizovanim agencijama,
UNICEF-u i drugim nadležnim telima izveštaje država članica koji sadrže zah- tev
ili ukazuju na potrebu za stručnim savetima ili pomoći, zajedno sa eventualnim
zapažanjima i predlozima u vezi s tim molbama ili potrebama;
(c) Komitet može dati preporuku Generalnoj skupštini da zamoli Generalnog
sekretara da u ime Komiteta preduzme studije o konkretnim pitanjima koja se
odnose na pravo đeteta;

■26* Ljudske siobode i prava - tom 1 401 -

 38, KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA O PRAVIMA PETETA (1989)

(d) Komitet može davati pređloge i opšte preporuke koje se zasnivaju na

informacijama primljenim u skladu sa čl. 44. i 45. ove konvencije. Takvi predloži i
opšte preporuke dostavljaju se zainteresovanim državama članicama, a Generalna
skupština se o njima obaveštava uz eventualne komentare država članica.
•■■
DEO III
Član 46.
Ova Konvencija je otvorena za potpisivanje svim državama.
Član 47.
Konvencija podleže ratifikaciji. Ratifikacioni instrumenti se deponuju kod
Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. -vri;..
Član 48.
Ova Konvencija ostaje otvorena za pristupanje svim državama. Instrumenti o
pristupanju deponuju se kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Član 49.
1. Ova Konvencija stupa na snagu tridesetog dana od datuma deponovanja
dvadesetog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta o pristupanju kod Gene-
ralnog sekretara Ujedinjenih nacija.
2. Za svaku državu koja ratifikuje Konvenciju ili joj pristupi nakon depono-
vanja dvadesetog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta o pristupanju, Kon-
vencija stupa na snagu tridesetog dana od datuma deponovanja ratifikacionog
instrumenta ili instrumenta o pristupanju.
Član 50.
1. Svaka država članica može predložiti amandman i podneti ga Generalnom
sekretaru Ujedinjenih nacija. Generalni sekretar nakon toga dostavlja predloženi
amandman državama članicama uz molbu da naznače da li su za konferenciju
država članica radi razmatranja i glasanja o pređlozima. U slučaju da se u roku od
četiri meseca od datuma dostavljanja takvog amandmana najmanje jedna trećina
država članica izjasni za konferenciju, Generalni sekretar saziva konferenciju pod
pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Svi amandmani koje usvoji većina država
članica koje su prisutne i koje glasaju na konferenciji, podnose se na odobrenje
Generalnoj skupštini.
2. Amandman usvojen u skladu s tačkom (1) ovog člana stupa na snagu na-
kon odobrenja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i prihvatanja od strane dve
trećine država članica.
3. Kada stupi na snagu, amandman postaje obavezan za one države članice
koje su ga prihvatile, a ostale države članice i dalje obavezuju odredbe ove
konvencije i svi eventualni amandmani prihvaćeni ranije.
Član 51.
1. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija prima i dostavlja svim državama tekst
o rezervama koje izraze države u vreme ratifikacije ili pristupanja.

-402-
 38. KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA O PRAViMA DETHTA Q9g9)

2. Rezerva koja nije u skladu s ciljem i namenom ove konvencije nije

oljeno.
3. Rezerve se mogu povući u bilo koje vreme pismenim obaveštenjem upuće-
Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, koji o tome obaveštava sve države,
o obaveštenje stupa na snagu na dan kada ga primi Generalni sekretar.
Član 52.
Država članica može otkazati ovu konvenciju pismenim obaveštenjem Ge-
HHg! sekretam Ujedinjenih nacija. Otkaz stupa na snagu godinu dana na-
i što Generalni sekretar primi ovo obaveštenje.
h
k Član 53.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija je određen za depozitara Konvencije.
Član 54.
Wš
£ Original ove konvencije, čiji su tekstovi na arapskom, kineskom, engleskom,
francuskom, ruskom i španskom jeziku podjednako verodostojni, depo- inuje se kod
Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
J\ Potvrđujući navedeno, potpisnici za to propisno ovlašćeni, potpisali su ovu
konvenciju.

KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA

(Njujork, 20. novembar 1989.
(Stanje na dan: 8. juna 1999)
Albanija 27. februar 1992.
Alžir 16. april 1993.
Andora 02. januar 1996.
Angola 05. decembar 1990.
Antigva i Barbuđa 05. oktobar 1993.
Argentina 04. decembar 1990.
Australija 17. decembar 1990.
Austrija 06. avgust 1992.
Avganistan 28. mart 1994.
Azerbejđžan 13. avgust 1992.
Bahami 20. februar 1991.
Bahrein 13. februar 1992.
Bangladeš 03. avgust 1990.
Barbados 09. oktobar 1990.
Belgija 16. decembar 1991.
Belize 02. maj 1990.
Belomsija 01. oktobar 1990.
Benin 03. avgust 1990.
Bocvana 14. mart 1995.
Bolivija 26. jun 1990.
Bosna i Hercegovina 01. septembar 1993.
Brazil 24. septembar 1990 Brunej 27.
decembar 1995.
Bugarska 03. jun 1991.
Burkina Faso 31. avgust 1990.
Burundi 19. oktobar 1990.
Butan 01. avgust 1990. Centralnoafrička
Republika
23. april 1992.
Čad 02. oktobar 1990.
Češka 22. februar 1993.
Čile 13. avgust 1990.
Danska 19. jul 1991.
Dominika 13. mart 1991. Dominikanska
Republika 11. jun 1991. Džibuti 06.
decembar 1990.
Egipat 06. jul 1990.
Ekvador 23. mart 1990.
Ekvatorijalna Gvineja 15. jun 1992.
E1 Salvador 10. jul 1990.

403 -
 38. KONVENCIJA UJEDINJENIH NACUA O PRAVIMA DET8TA (1989)
Eritreja 02. avgust 1994.
Estonija 21. oktobar 1991.
Etiopija 14. maj 1991.
Fidži 13. avgust 1993.
Filipini 21. avgust 1990.
Finska 20. jun 1991.
Francuska 07. avgust 1990.
Gabon 09. februar 1994.
Gana 05. februar 1990.
Grčka 11. maj 1993.
Grenada 05. novembar 1990.
Gruzija 02. jun 1994.
Gvajana 14. januar 1991.
Gvatemala 06. jun 1990. Gvineja
13. jul 1990.
Gvineja Bisao 20. avgust 1990.
Haiti 08. jun 1995.
Holandija 06. februar 1995.
Honduras 10. avgust 1990.
Hrvatska 12. oktobar 1992.
Indija 11.12.1992.
Indonezija 05. septembar 1990.
Irak 15. jun 1994.
Iran 13. jul 1994.
Irska 28. septembar 1992. Island
28. oktobar 1992.
Italija 05. septembar 1991. Izrael
03. oktobar 1991. Jamajka 14.
maj 1991.
Japan 22. april 1994.
Jemen 01. maj 1991.
Jermenija 23. jun 1993.
Jordan 24. maj 1991. Jugoslavija
03. januar 1991. Južna Afrika
16. jun 1995. Kambodža 15.
oktobar 1992. Kamerun 11.
januar 1993. Kanada 13.
decembar 1991. Katar 03. april
1995.
Kazahstan 12., avgust 1994.
Kenija 30. jul 1990.
Kina 02. mart 1992.
Kipar 07. februar 1991.
Kirgistan 07. oktobar 1994.
Kiribati 11. decembar 1995.
404™
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------— -------- -
Kolumbija 28. januar 1991.
Komori 22, jun 1993.
Kongo 14. oktobar 1993.
Kongo DR 27. septembar 1990.
Koreja NDR 21. septembar 1990.
Koreja Republika 20. novembar 1991.
Kostarika 21. avgust 1990.
Kuba 21. avgust 1991.
Kuvajt 21. oktobar 1991.
Kuvarska ostrva 06. jun 1997.
Laos 08. maj 1991.
Lesoto 10. mart 1992.
Letonija 14. april 1992.
Liban 14. maj 1991.
Liberija 04. jun 1993.
Libija 15. april 1993.
Lihtenštajn 22. decembar 1995.
Litvanija 31. januar 1992.
Luksemburg 07. mart 1994. Madagaskar
19. mart 1991.
Mađarska 07. oktobar 1991.
Mianmar 15. jul 1991.
Makedonija 02. decembar 1993. Malavi
02. januar 1991.
Maldivi 11. februar 1991.
Malezija 17. februar 1995.
Mali 20. septembar 1990.
Malta 30. septembar 1990.
Maroko 21. jun 1993.
Maršalska ostrva 04. oktobar 1993.
Mauricijus 26. jul 1990.
Mauritanija 16. maj 1991.
Meksiko 21. septembar 1990.
Mikronezija 05. maj 1993.
Moldavija 26. januar 1993. /.
Monako 21. jun 1993.
Mongolija 05. jul 1990.
Mozambik 26. april 1994.
Namibija 30. septembar 1990.
Nauru 27. jul 1994.
Nemačka SR 06. mart 1992.
Nepal 14. septembar 1990.
Niger 30. septembar 1990.
Nigerija 19. april 1991.
Nikaragva 05. oktobar 1990.
'< -
38. KONVENCIJA UJEPENJENIH NACIJA O PRAVIMA DETETA (1989)
JJiue 20. decembar 1995. povi
Zeland 06. april 1993. ibbala
Slonovače 04. februar 1991. fOman
09. decembar 1996.
Pakistan 12. novembar 1990.
'Palau 04. avgust 1995.
‘Panama 12. decembar 1990.
Papua Nova Gvineja 02. mart 1993.
Paragvaj 25. septembar 1990.
Peru 04. septembar 1990. iPoljska
07. jun 1991.
Portugal 21. septembar 1990.
Ruanda 24. januar 1991.
Rumunija 28. septembar 1990.
"Rusija 16. avgust 1990.
Samoa 29. novembar 1994.
‘/San Marino 25. novembar 1991.
Sao Tome i Principe 14. maj 1991.
Saudijska Arabija 26. januar 1996.
Sejšeli 07. septembar 1990.
Senegal 31. jul 1990.
Siera Leone 18. jun 1990.
Singapur 05. oktobar 1995.
Sirija 15. jul 1993.
Sjedinjene Američke Države
16. februar 1995.
/Slovačka 28. maj 1993.
Slovenija 06. jul 1992.
Solomonska ostrva 10. april 1995.
Sudan 03. avgust 1990.
Surinam 01. mart 1993.
Svaziland 07. septembar 1995.
;
;
405
Sveta Lucija 16. jun 1993.
Sveti Kits i Nevis 24. jul 1990.
Sveti Vinsent i Grenađa
26. oktobar 1993.
Španija 06. decembar 1990.
Šri Lanka 12. jul 1991.
Švajcarska 24. februar 1997.
Švedska 29. jun 1990.
Tadžikistan 26. oktobar 1993.
Tajland 27. mart 1992.
Tanzanija 10. jun 1991.
Togo 01. avgust 1990.
Tonga 06. novembar 1995.
Trinidađ i Tobago 05. decembar 1991.
Tunis 30. januar 1992.
Turkmenistan 20. septembar 1993.
Turska 04. april 1995.
Tuvalu 22. septembar 1995.
Uganda 17. avgust 1990.
Ujedinjeni Arapski Emirati
3. januar 1997.
Ukrajina 28. avgust 1991.
Urugvaj 20. novembar 1990. Uzbekistan
29. jun 1994.
Vanuatu 07. jul 1993.
Vatikan 20. april 1990.
Velika Britanija 16. decembar 1991.
Venecuela 13. septembar 1990. Vijetnam
28. februar 1990.
Zambija 06. decembar 1991.
Zelenortska ostrva 04. jun 1992.
Zimbabve 11. septembar 1990,
-
 39. EVROPSKA KONVENCIJA
0 OSTVARIVANJU DEČJIH PRAVA*
(Strazbur, 25. januar 1996. godine)
Preambula
: Države Članice Saveta Evrope i druge države potpisnice ovog
dokumenta,
..imajući u vidu da je cilj Saveta Evrope da postigne veće jedinstvo među
svojim članovima;
/. Uzimajući u obzir Konvenciju o pravima deteta Ujedinjenih nacija, a po-
isebno: član 4. koji obavezuje države članice Konvencije da preduzmu sve odgo-
varajuće zakonodavne, administrativne i druge mere za ostvarivanje prava koje
priznaje pomenuta konvencija;
Primajući na znanje sadržaj Preporuke 1121 (1990) Parlamentarne skupsti-
ne o pravima deteta;
: Uverene da prava i najbolji interesi dece treba da budu unapređivani i da u
tom cilju deca treba da imaju mogućnosti da ostvaruju svoja prava, posebno u
porodičnim stvarima koja se njih tiču;
Prihvatajući da deci treba pružiti relevantne informacije da bi se omogućilo
da se ta prava i najbolji interesi dece unapređuju i da odgovarajući značaj treba
dati mišljenjima dece;
Priznajući važnost roditeljske uloge u zaštiti i unapređivanju prava i najbol-
jih interesa dece i smatrajući da, kada je i potrebno, države takođe treba da se
angažuju u takvoj zaštiti i unapređivanju;
p: Smatrajući, međutim, da je u slučaju neslaganja poželjno da porodice poku-
I” šaju da postignu sporazum pre nego što se obrate pravosudnim organima,
%. Dogovorile su se sledeće:
Poglavlje I
PRIMENAI CILJ KONVENCIJE I DEFINICIJE
Član 1.
Prlmena I cilj Konvencije
1. Konvencija se primenjuje na đecu koja nisu napunila 18 godina.
2. Cilj ove Konvencije je da, u najboljem interesu dece, unapređuje njihova
prava, prizna im procesna prava i olakša ostvarivanje tih prava obezbedujući da

* Konvenciju (ETS No. 160) je usvojio Savet Evrope 25. januara 1996. godine.
Nije stupila na snagu do polovine jula 1999. godine (uslov su tri
ratifikacije) jer su je ratifi- kovale samo Grčka (ll.septembar 1997) i
Poljska (28. nov. 1997). Potpisali su je: Finska (25. jan. 1996),
Francuska (4. jun 1996), Grčka (25. jan. 1996), Hrvatska (8. mart
1999), Irska (25. jan. 1996), Island (25. jan. 1996), Italija (25. jan.
1996), Luksemburg (25. jan. 1996), Malta (20. jan. 1999), Portugal
(6. mart 1997), Slovačka (22. jun 1998), Slovenija (18. jul 1996),
Spanija (5. dec. 1997), Švedska (25. jan. 1996), Turska (9. jun 1999)
i Ukrajina (7. maj 1999). Jugoslavija nije ratifikovala ovu
- 407 ~
 39. EVROPSKA KONVENCIJA 0 OS'fVARIVANJU DEČJ1H PRAVA (1996)

deca, sama ili posredstvom drugih osoba ili tela, budu informisana i da im se do-/
zvoli da učestvuju u postupcima pred pravosudnim organima koji se njih tiču.
3. Za potrebe ove Konvencije postupcima pred pravosudnim organima koji
se tiču dece smatraju se porodični postupci, posebno oni koji uključuju ostvari,
vanje roditeljskih odgovornosti, kao što su pitanja prebivališta i pristupa deci.
4. Svaka država će, u vreme potpisivanja ili prilikom deponovanja svojih in-
strumenata ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja, izjavom upućenom
generalnom sekretaru Saveta Evrope navesti najmanje tri kategorije porodičnih
sporova pred sudskim organima na koje će se ova Konvencija piimenjivati.
5. Svaka strana može, dopunskom izjavom, navesti dodatne kategorije po-
rodičnih sporova na koje će se primenjivati ova Konvencija ili dati informacije o
primeni člana 5, stava 2 člana 9, stava 2 člana 10 i člana 11.
6. Nijedna odredba ove konvencije ne sprečava strane da primenjuju pravila
povoljnija od ovih za unapređivanje i ostvarivanje dečjih prava.
Član 2.
Definicije
Za potrebe ove konvencije:
a) pojam „pravosudni organ” označava sud ili administrativni organ sa istim
ovlašćenjima;
b) pojam „nosioci roditeljskih obaveza” označava roditelje i druga lica ili tela
koja imaju pravo da ostvaruju neke ili sve roditeljske odgovornosti i obaveze;
c) pojam „zastupnik” označava lice, kao stoje advokat, ili telo, koji su ime-
novani da u ime deteta deluju pred pravosudnim organima;
d) pojam „relevantne informacije” označava informacije koje odgovaraju
uzrastu i zrelosti deteta i koje će biti iznete da bi omogućile detetu da u potpunosti
ostvaruje svoja prava, osim ako bi iznošenje takvih informacija bilo u suprotnosti
sa dobrobiti deteta.
Poglavlje II
PROCESNE MERE ZA UNAPREĐIVANJE OSTVARIVANJA
DEČJIH PRAVA
A. Prava deteta u postupku
Član 3.
Pravo na informisanost i izražavanje sopstvenih mišljenja u postupku
Detetu koje se prema unutrašnjem pravu smatra za dovoljno zrelo u postupku
pred pravosudnim organom koji se tiče deteta, biće priznata sledeća prava i imaće
pravo da ih zahteva;
a) da dobije sve relevantne informacije;
b) da bude konsultovano i da izrazi svoje mišljenje;
c) da bude informisano o mogućim posledicama postupanja u skladu s tim
mišljenjima i o mogućim posledicama svake odluke.

- 408 -
 39. EVROPSKA KONVENCIJA O OSTVARIVANJU DEČJIH PRAVA(1996)

Član 4.
Pravo da se traži imenovanje specijalnog zastupnika
1. Imajući u vidu član 9, đete ima pravo da zatraži, lično ili posredstvom
đmgih lica ili tela, imenovanje specijalnog zastupnika u postupku pred pravo-
sudnim organom koji se njega tiče, kada unutrašnje pravo sprečava nosioce ro-
diteljskih obaveza da predstavljaju dete zbog konflikta interesa među njima.
2. Države mogu da ograniče pravo iz stava 1. na decu za koju se po unutra-
šnjem pravu smatra da su dovoljno zrela.
Član 5.
Druga moguća procesna prava
IP Ugovorne strane će razmotriti mogućnost davanja deci dodatnih procesnih
prava u odnosu na postupke pred pravosudnim organima koji ih se tiču, a po-
sebno:
a) pravo da zatraže pomoć odgovarajućeg lica po svom izboru koje bi im
pomoglo da izraze svoje poglede;
b) pravo da sami, ili posredstvom drugih osoba ili tela, zatraže imenovanje
odvojenog zastupnika, u odgovarajućim slučajevima advokata;
c) pravo da imenuju sopstvenog zastupnika;
C d) pravo da ostvare neka ili sva prava učesnika u takvom postupku.
; B. Uloga pravosudnih organa
f Član 6.
Postupak odlučivanja
U postupku koji se tiče deteta, pravosudni organ će, pre nego što donese
odluku:
a) razmotriti da li ima na raspolaganju dovoljno informacija da bi doneo .
odluku u najboljem interesu deteta i, gde je potrebno, pribaviće dodatne informacije,
posebno od nosilaca roditeljskih obaveza;
b) ako se po unutrašnjem pravu smatra da je dete zrelo: obezbediće se da dete
dobije sve relevantne informacije;
- sam organ, ili preko drugih lica i tela, konsultovaće lično dete u odgovara-
jućim slučajevima, ako je potrebno u četiri oka, na način prilagođen detetovoj
zrelosti, osim ako ovo ne bi očigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesima
deteta i dozvoliće detetu da iznese svoje mišljenje;
c) daće odgovarajući značaj pogledima koje je iznelo dete.
Član 7.
Dužnost brzog delovanja
U postupku koji se tiče deteta, pravosudni organ će delovati brzo da bi se
izbeglo nepotrebno otezanje i biće mu na raspolaganju procesna sredstva koja

-409
 39- EVROPSKA KONVENCIJA O OSTVARIVANJU DEĆJIH PRAVA (1996)

će obezbediti da se njegove odluke pravovremeno izostvaruju. U hitnim slučaje

Član 8.
Delovauje po sopstvenoj inicijativi

U postupcima koji se tiču deteta, pravosudni organ će imati ovlašćenje da

deluje po sopstvenoj inicijativi, u slučajevima određenim unutrašnjim pravom
kada je dobrobit deteta ozbiljno dovedena u pitanje.
Član 9.
Imenovanje zastupnika
1. U postupcima koji se tiču deteta, a kada su prema unutrašnjem pravu no-
sioci roditeljskih odgovornosti sprečeni da predstavljaju dete zbog sukoba inte-
resa među njima, pravosudni organ ima ovlašćenje da imenuje specijalnog za-
stupnika detetu u tim postupcima.
2) Ugovorne strane će razmotriti mogućnost da u postupcima koji se tiču
deteta pravosudni organ dobije ovlašćenje da imenuje specijalnog zastupnika, u
odgovarajućim slučajevima advokata, da predstavlja dete.

C. Uloga zastupnika
Član 10.
1. U postupcima pred pravosudnim organima koji se tiču dece, osim ako je
to očigledno u suprotnosti s najboljim interesima deteta, zastupnik će:
a) dati detetu sve relevantne informacije, ako se za dete po unutrašnjem pravu
smatra da je dovoljno zrelo;
b) dati objašnjenja detetu, ako se za dete po unutrašnjem pravu smatra da je
dovoljno zrelo, o mogućim posleđicama saglašavanja s njegovim ili njenim
mišljenjem i o mogućim posleđicama svih radnji zastupnika;
c) utvrditi mišljenja deteta i izneti te poglede pravosudnom organu.
2. Strane će razmotriti mogućnost proširenja važnosti odredbi stava 1 na
nosioce roditeljskih obaveza.
D. Proširivanje primene određenih odredbi
Član 11.
Ugovorne strane će razmotriti mogućnost proširivanja primene članova 3, 4, i
9 na postupke koji se tiču dece pred drugim telima i na stvari koje se tiču de- ce a
nisu predmet postupaka.

E. Nacionalna tela
Član 12.
1. Ugovorne strane će podsticati kroz tela koja, između ostalog, obavljaju
funkcije navedene u stavu 2, unapređivanje i ostvarivanje dečjih prava.

410-
 ^__________39. EVROPSKA KONVENCIJA O OSTVARIVANJU DEČJIH PRAVA (1996)__________________________

2. Funkcije gore navedenih tela su sledeće:

a) da podnose predloge za unapređivanje zakonodavstva koje se odnosi na
ostvarivanje dečjih prava;
b) da daju mišljenja o nacrtima propisa koji se odnose na ostvarivanje deč-
prava;
c) da obezbeđuju opšte informacije o ostvarivanju dečjih prava medijima,
avnosti i licima i telima koja se bave pitanjima vezanim za decu;
. f- d) da traže mišljenja od dece i pružaju im relevantne informacije.
F. Ostala pitanja
Član 13.
Posredovanje ili drugi postupci za rešavanje sporova
U cilju sprečavanja izbijanja sporova ili njihovog rešavanja, ili kako bi se iz-
leglo pokretanje postupka koji se tiče dece pred pravosudnim organima, strane
Sugovornice će ohrabrivati posredovanje ili druge postupke za rešavanje sporova
Ikorišćenje takvih sredstava za postizanje sporazuma u odgovarajućim slučaje-
vima koje odrede strane ugovornice.
Član 14.
Pravna pomoć i savetovanje
,,, Kada unutrašnje pravo stavlja na raspolaganje pravnu pomoć ili savetođav-
ne usluge za predstavljanje dece u postupku pred pravosudnim organima, te od-
redbe će se primenjivati u odnosu na pitanja obuhvaćena u čl. 4 i 9.
Član 15.
Odnos s drugim međunarodnim instrumentima
Ova Konvencija neće ograničiti primenu bilo kog drugog međunarodnog in-
strumenta koji se bavi specifičnim pitanjima pokrenutim u sklopu zaštite dece i po-
rodice, čija je strana ugovornica ove konvencije potpisnica ili postane potpisnica.

Poglavlje III
STALNI KOMITET
Član 16.
Ustanovljavanje i funkcije Stalnog komiteta
1. Ustanovljava se Stalni komitet za potrebe ove konvencije.
2. Stalni komitet će pratiti pitanja vezana za ovu konvenciju. Komitet može
posebno:
a) razmatrati sva relevantna pitanja koja se odnose na tumačenje i primenu
Konvencije. Zaključci Komiteta koji se odnose na primenu Konvencije mogu biti u
obliku preporuke; preporuka će biti usvojena dvotrećinskom većinom datih glasova;

411-
 39. EVROPSKA KONVENCIJA O OSTVARIVANJU DEČJIH PRAVA (1996)

b) predlagati dopune Konvencije i razmatrati podnete predloge u skla$h||_

članom 20;
c) davati savete i pomoć nacionalnim telima koja obavljaju funkcije iz stava
2 člana 12 i unapređivati međunarodnu saradnju među njima.
Član 17.

Sastav
1. Svaka strana ugovornica može biti zastupljena u Komitetu preko jednog
ili više delegata. Svaka strana ugovornica ima jedan glas.
2. Svaka država pomenuta u članu 21, koja nije strana ugovornica ove
konvencije, može biti predstavljana u Komitetu kao posmatrač. Isto se odnosi na
svaku drugu državu ili na Evropsku zajednicu, pošto bude pozvana da pristupi
Konvenciji u skladu sa odredbama člana 22.
3. Stalni komitet može, osim ako strana ugovornica obavesti generalnog se-
kretara o svom protivljenju mesec dana pre sastanka, pozvati kao posmatraća

■
na svim svojim sastancima, na jednom sastanku ili delu sastanka: f
~ bilo koji državu koja nije pomenuta u napred navedenom stavu 2;
- Komitet Ujedinjenih nacija za prava deteta;
- Evropsku zajednicu; St|li
- bilo koje međunarodno vladino telo; ^SS
- bilo koje međunarodno nevladino telo koje obavlja jednu ili više funkcija SSI
navedenih u stavu 2 člana 12;
- bilo koje nacionalno vladino ili nevladino telo koje obavlja jednu ili više
funkcija navedenih u stavu 2 člana 12;
4. Stalni komitet može razmenjivati informacije s odgovarajućim organiza-
• '• ••
cijama koje se bave ostvarivanjem dečjih prava. '
■
Član 18.
Sastanci II
M
1. Na kraju treće godine nakon stupanja na snagu ove konvencije i na sop-
stvenu inicijativu, u bilo kom trenutku posle ovog datuma, generalni sekretar
Saveta Evrope će sazvati sastanak Stalnog komiteta.
2. Odluke u Stalnom komitetu mogu biti donete samo ako je najmanje po-
lovina strana ugovornica prisutna.
3. Osim u slučajevima predviđenim članovima 16 i 20, odluke Stalnog
komiteta če se donositi većinom glasova prisutnih članova.
4. U skladu sa odredbama ove konvencije, Stalni komitet će usvojiti svoja
sopstvena pravila procedure i pravila procedure bilo kog radnog tela koje obrazuje
radi izvršavanja svih odgovarajućih zadataka po ovoj konvenciji.
Član 19.
Izveštaji Stalnog komiteta
Posle svakog sastanka, Stalni komitet će proslediti stranama i Komitetu mi-
nistara Saveta Evrope izveštaj o diskusiji na sastanku i sve donete odluke.

412
- -
 39. EVROPSKA KONVENCIJA O OSTVARIVANJU DECJIH PRAVA (1996)

Poglavlje IV
DOPUNE KONVENCIJE
Član 20.
M. Svaka dopuna odredbi ove Konvencije koju predloži strana ugovornica ili
Stalni komitet biće dostavljena generalnom sekretaru Saveta Evrope, a on će je
proslediti, najkasnije dva meseca pre narednog sastanka Stalnog komiteta, drža-
vama članicama Saveta Evrope, svim potpisnicima, svim stranama ugovornica- ma,
svim državama pozvanim da potpišu ovu konvenciju u skladu sa odredbama člana
21 i svakoj državi ili Evropskoj zajednici, pozvanim da pristupe Konvenciji u
skladu sa odredbama člana 22.
2. Stalni komitet će razmotriti svaku dopunu predloženu u skladu sa odred-
bama prethodnog stava i podneće na odobrenje Komitetu ministara tekst usvojen
dvotrećinskom većinom datih glasova. Nakon odobrenja Komiteta, tekst će biti
prosleđen stranama ugovornicama na prihvatanje.
3. Svaka dopuna će stupiti na snagu prvog dana meseca koji sledi nakon
proteka roka od mesec dana od dana kada su sve strane ugovornice obavestile
generalnog sekretara da su prihvatile dopunu.

Poglavlje V
ZAVRŠNE ODREDBE
Član 21.
Potpisivanje, ratifikacija i stupanje na snagu
:1. Ova Konvencija je otvorena za potpisivanje državama članicama Saveta
Evrope i državama nečlanicama koje su učestvovale u njenom razmatranju.
2. Ova Konvencija podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju. Instrumenti
ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja biče đeponovani kod generalnog sekretara
Saveta Evrope.
3. Ova Konvencija će stupiti na snagu prvog dana u mesecu koji sledi nakon
što su članice Saveta Evrope, izrazile saglasnost da budu obavezane Konvencijom u
skladu sa odredbama prethodnog stava.
4. U odnosu na bilo koju potpisnicu koja izrazi svoju spremnost da bude njom
obavezana, Konvencija će stupiti na snagu prvog dana meseca koji sledi nakon
proteka roka od tri meseca od dana deponovanja instrumenata ratifikacije,
prihvatanja ili odobrenja te potpisnice.

Član 22.
Države nečlanice i Evropska zajednica
1. Nakon stupanja na snagu ove Konvencije, Komitet ministara Saveta Evrope
može, na sopstvenu inicijativu ili po predlogu Stalnog komiteta i nakon konsultacija
sa stranama, pozvati bilo koju državu nečlanicu Saveta Evrope,

413
 đa član 20, (stav d) Statuta Saveta Evrope, i jednoglasnom odlukom predstavni-
ka država ugovornica koje imaju pravo da budu zastupljene u Save tu ministara.
2. Ova Konvencija če stupiti na snagu u odnosu na bilo koju državu koja
pristupa, ili Evropsku zajednicu, prvog dana meseca koji sledi nakon proteka ro-
ka od tri meseca od dana deponovanja instrumenta pristupanja kod generalnog
sekretara Saveta Evrope.
Član 23.
Teritorijalna primena
Si
1. Svaka država može, u vreme potpisivanja ili kada deponuje svoje instru-
* ---------------------j —- ----------J -

mente ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, navesti teritoriju ili te%'j
ritorije na kojima će se primenjivati ova konvencija.
2. Svaka strana može, u svakom trenutku kasnije, izjavom upućenom geri§{jj
ralnom sekretaru Saveta Evrope proširiti primenu ove konvencije na bilo kdjlfj drugu
teritoriju navedenu u izjavi za čije međunarodne odnose je ona odgovorna ili u čije
ime je ovlaščena da preduzima radnje. Za takvu teritoriju Konvencija če stupiti na
snagu prvog dana meseca koji sledi nakon proteka perioda ođ ti.- meseca od datuma
prijema takve izjave kod generalnog sekretara.
3. Svaka izjava data u skladu sa prethodna dva stava može, u odnosu na sva|J|
ku teritoriju navedenu u takvoj izjavi, biti povučena obaveštenjem upućenim ge%
neralnom sekretaru. Povlačenje će stupiti na snagu prvog dana meseca koji sledi “5
nakon proteka roka od tri meseca od dana kada je generalni sekretar primio ta-"l kvo
obaveštenje. G
Član 24.
Rezerve
Rezerve na Konvenciju nisu dozvoljene.

Član 25.
Otkaz
1. Svaka strana može u bilo kom trenutku otkazati učešće u ovoj Konvenciji ,,
putem obaveštenja upućenog generalnom sekretaru Saveta Evrope.
2. Takav otkaz će stupiti na snagu prvog dana u mesecu koji sledi nakon pro-
teka roka od tri meseca od dana kada je generalni sekretar primio obaveštenje.,
Član 26.
Obaveštenja
Generalni sekretar Saveta Evrope će obavestiti države članice Saveta Evro-:
pe, sve potpisnice, sve strane ugovornice i sve druge države ili Evropsku zajednicu
koje su pozvane da pristupe ovoj konvenciji:
a) o svakom potpisivanju;
b) o deponovanju svakog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili
pristupanja;
414-
 39. EVROPSKA KONVENCIJA O OSTVARIVANJU DEČJIH.PRAVA (1996)

c) o svakom datumu stupanja na snagu ove Konvencije u skladu sa članovi-

:
a.21 ili 22;
dj o svakoj dopuni usvojenoj u skladu sa članom 20 i datumu kada ta dopu
na stupa na snagu;
e) o svakoj izjavi datoj shodno članovima 1 i 23;
f) o svakom otkazu učinjenom na osnovu odredaba člana 25;
g) o svakom drugom aktu, obaveštenju ili komunikaciji koji se odnose na
?
u Konvenciju.
U potvrdu toga, dole potpisani propisno ovlaščeni predstavnici potpisali su
ru konvenciju.
Sastavljeno u Strazburu dana 25. januara 1996. god. na engleskom i francu-
:om jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako verođostojna, u jednom pri-
erku, koji će biti deponovan u arhivama Saveta Evrope. Generalni sekretar
iveta Evrope će dostaviti overene kopije svakoj državi članici Saveta Evrope,

!
■žavama nečlanicama koje su učestvovale u razmatranju ove Konvencije,
/ropskoj zajednici i svakoj državi pozvanoj da pristupi ovoj Konvenciji.

81®
mm

-415-
 MOR-K-182

40. KONVENCIJA
I; O ZABRANI NAJGORIH OBLIKA RADA ĐECE
JT I NEPOSREDNIM MERAMA ZA UKIDANJE TAKVOG RADA*
(Ženeva, 17. jun 1999. godine)
Generalna konferencija Međunarodne organizacije rada,
:: Sazvana u Ženevi od strane Upravnog odbora Međunarodnog biroa rada
održala je svoju 87. sednicu 1. juna 1999. godine,
.Smatrajući potrebnim đa se usvoje novi instrumenti za zabranu i uklanjanje
„ajgorih oblika rađa dece, kao glavni prioritet za nacionalnu i međunarodnu ak-
ciju^ uključujući međunarodnu saradnju i pomoć, da bi se dopunila Konvencija i u
vezi sa minimalnim uzrastom za stupanje u radni odnos iz 1973. linej koje ostaju
osnovni instrumenti za rad dece,
Smatrajući da efikasno uklanjanje najgorih oblika rada dece zahteva nepo-
srednu i obimnu akciju, vodeći računa o važnosti slobodnog osnovnog obrazo-
anja i potrebi da se dotična deca oslobode takvog rada i da se obezbedi njihova
rehabilitacija i društvena integracija imajući u vidu potrebe njihovih porodica,
Pozivajući se na Rezoluciju o ukidanju rada dece koju je usvojila Međunarodna
konferencija rada na svojoj 83. sednici 1996. godine,
Konstatujući da je rad dece, u velikoj meri prouzrokovan siromaštvom i da je
dugoročno rešenje u stalnom ekonomskom rastu koji vodi ka društvenom na-
pretku, posebno ublažavanju siromaštva i univerzalnom obrazovanju,
Pozivajući se na Konvenciju o pravima deteta usvojenu na Generalnoj
skupštini Ujedinjenih nacija 20, novembra 1989. godine,
Pozivajući se na Deklaraciju Međunarodne organizacije rada o osnovnim
principima i pravima na radu i daljim akcijama, usvojenu na Međunarodnoj
konferenciji rađa na 86. sednici 1998. godine,

* Konvencija MOR-182 usvojena je na 87-om zaseđanju MOR-a na dan

18. juna 1999. godine. Konvenciju su ratifikovale do 20. januara
2000: Bocvana (3. januar 2000), Finska (17. januar 2000), Irska (20.
decembar 1999), Malavi (19. novembar 1999), Sejšeli (23.
septembar 1999) i Slovačka (20. decembar 1999).
Konvencija stupa na snagu 19. novembra 2000. godine.
Naslov originala: Convention conceming the Prohibition and Immediate Action for the Elimina- tion of the Worst Porms
of Child Labour (C182 Worst Forms of Child Labour Convention, 1999)

ti* Ljudske slobode i prava - tom I — 417 —

 40. KONVENCIJA Q ZABRANI NAJGORIH OBUKA RADA PEČE... - MOR-K-182 (1999)

Pozivajući se na to da su neki od najgorih oblika rada dece pokriveni,<f gim

međunarodnim instrumentima, posebno, Konvencijom o prinudnom rl iz 1930. i
Dopunskom konvencijom Ujedinjenih nacija o ukidanju ropstva, trgovini robljem i
institucijama i postupcima sličnim ropstvu iz 1956. godine. Odlučivši o usvajanju
nekih predloga u vezi sa radom dece, koje je četvj tačka dnevnog reda sednice, i7:!!
Utvrdivši da ovi predloži treba da dobiju oblik međunarodne konvencije^
usvaja na dan 17. juna 1999. godine sledeću konvenciju koja se može nav; diti kao
Konvencija o najgorim oblicima rada dece iz 1999. godine:
Član 1.
Svaka država članica koja ratifikuje ovu Konvenciju treba hitno da preduznie
neposredne i efikasne mere za obezbeđenje zabrane i ukidanja najgorih vrsta rađk

Član 2.
Za svrhe ove konvencije izraz „đete” primenjivaće se na sva lica ispod lg
godina života.
Član 3.
Za svrhe ove konvencije izraz „najgori vid rada dece” obuhvata:
(a) sve oblike ropstva i postupke slične ropstvu kao što su prodaja i trgovini
decom, dužničko ropstvo i kmetstvo i prinudan ili obavezan rad, uključujući prh
silno regrutovanje dece za korišđenje u oružanom sukobu;
(b) korišćenje, pribavljanje ili nuđenje dece za prostituciju, za produkciji
pornografije ili za pornografske radnje;
(c) korišćenje, pribavljanje ili nuđenje deteta za nedozvoljene aktivnosti,
posebno za proizvodnju i trgovinu drogom kao što je to utvrđeno u relevantnim
međunarodnim sporazumima;
(d) rad koji po svojoj prirodi ili okolnostima u kojima je izvršen verovatno
može da šteti zdravlju, bezbednosti ili moralu dece.

Član 4.
1. Tipovi rada navedeni u članu 3 (d) treba da se utvrde nacionalnim zako-
nima i propisima ili od strane nadležnog organa posle konsultacije sa organiza-
cijama zainteresovanih poslodavaca i radnika, uzimajući u obzir relevantne me-
đunarodne standarde, posebno st. 3. i 4. Preporuke u vezi sa najgorim oblicima
rada dece iz 1999. godine.
2. Posle konsultacije sa organizacijama zainteresovanih poslodavaca i rad-
nika, nadležni organ treba da identifikuje gde postoje tipovi rada tako utvrđeni.,
3. Lista tipova rada utvrđenih u stavu 1. ovog Člana treba periodično da se
proverava i po potrebi da se periodično revidira u konsultaciji sa organizacijama
zainteresovanih poslodavaca i radnika.

Član 5.
Posle konsultacije sa organizacijama poslodavaca i radnika, svaka država
članica treba da ustanovi ili izradi odgovarajuće mehanizme za praćenje sprovo-
đenja odredaba koje daju snagu ovoj konvenciji.

-418-
 40. KONVENCIJA 0 ZABRANI NAJGORIH OBUKA RADA PEČE... - MOR-K-182 (1999)

2. Takvi akcioni programi treba da se izrade i sprovedu u konsultaciji sa re~

M
1 Član 7.

72. Vodeći računa o važnosti obrazovanja u ukidanju rada dece, svaka drža-
va Članica treba da preduzme efikasne mere vezane za rok, u cilju:

od najgorih oblika dečjeg rađa i za njihovu rehabilitaciju i društvenu integraciju;

Član 8.
Države članice treba da preduzmu odgovarajuće korake za uzajamnu pomoću
davanju dejstva odredbama ove konvencije kroz pojačanu međunarodnu saradnju
i/ili pomoć, uključujući podršku društvenom i privrednom razvoju, programima za
iskorenjivanje siromaštva i opštem obrazovanju.
Član 9.
Formalna ratifikacija ove konvencije treba da se saopšti generalnom direktoru
Međunarodnog biroa rada radi registracije.
Član 10.
1. Ova Konvencija će biti obavezujuća samo za one članove Međunarodne
organizacije rada čije su ratifikacije registrovane kod generalnog direktora Me-
đunarodnog biroa rada.
2. Konvencija stupa na snagu 12 meseci od datuma kada su ratifikacije dva
člana registrovane kod generalnog direktora.
3. Posle toga Konvencija stupa na snagu za svaku državu članicu po proteku 12
meseci od datuma kada je registrovana njena ratifikacija.
Član 11.
1. Svaka država članica koja je ratifikovala ovu konvenciju može da je otkaže
posle isteka deset godina od datuma kada je konvencija prvi put stupila na snagu,
 40. KONVENCIJA O ZABRAN i NAJGORIH OBUKA RADA PEČE... - MOK-K-182 <1999)

aktom za registraciju saopštenim generalnom sekretaru Međunarodnog biroij

da. Ovaj otkaz stupa na snagu posle godinu dana od datuma kada je registrovai,,
2. Svaka država članica koja je ratifikovala ovu konvenciju i koja ne iskoristi
pravo otkaza predviđeno u ovom članu u godini po isteku roka od deset
pomenutog u prethodnom stavu, obavezna je po ovoj konvenciji za još jedaii^dl ^
setogodišnji period, a posle toga može da otkaže ovu konvenciju po isteku sva-
kog roka od deset godina pod uslovima predviđenim u. ovom članu.
Član 12.
1. Generalni direktor Međunarodnog biroa rada obaveštava sve članove
Međunarodne organizacije rađa o registraciji svih ratifikacija i aktovimaot
saopštenim od strane članova Organizacije.
2. Pri obaveštavanju članova Organizacije o registraciji druge ratifikaciji
generalni direktor će skrenuti pažnju članova Organizacije na datum od kada

konvencija stupa na snagu.

Član 13.
Generalni direktor Međunarodnog biroa rada treba da saopšti Generalnom
sekretaru Ujedinjenih nacija, radi registracije u skladu sa članom 102r Povelje
Ujedinjenih nacija, detaljne podatke o svim ratifikacijama i aktovima otkazar||k^
strovanim kod generalnog direktora u skladu sa odredbama prethodnih članov
Član 14.
U vreme koje ono smatra potrebnim, Upravni odbor Međunarodnog:^®^ rada
podnosi Generalnoj konferenciji izveštaj o primeni ove konvencije i razmaci tra
zahteve za stavljanje na dnevni red Konferencije pitanja njene revizije u c^- losti ili
đelimično.
Član 15.
1. Ako Konferencija usvoji novu konvenciju koja u potpunosti ili delimičhtl
revidira ovu konvenciju, onda će, ako nova drugačije ne predvidi:
(a) ratifikacija nove izmenjene konvencije od strane nekog člana uklju§§j
ipso jure neodložah otkaz ove konvencije bez obzira na odredbe člana ll.,ako£ kada
izmenjena konvencija stupi na snagu; |§jJ
(b) počev od datuma kada nova izmenjena konvencija stupi na snagu, ova
Konvencija prestaće da bude otvorena za ratifikaciju od strane država članicaUJ
2. Ova Konvencija će u svakom slučaju ostati na snazi u svom aktuelnonU
obliku i biće zadovoljavajuća za one članove koji su ratifikovali nju a ne izmen- jenu
konvenciju.
Član 16.
Engleska i francuska verzija teksta ove konvencije su podjednako merodavne.

Gore navedeni tekst je autentičan tekst Konvencije jednoglasno usvojen ocf strane
Generalne konferencije Međunarodne organizacije rada na 87. sednici kojđk
je održana u Ženevi i proglašena završenom 17. juna 1999. godine.

420- .-ii
 41. KONVENCIJA O
DRŽAVLJANSTVU UDATE ŽENE*
(Njujork, 20. februar 1957. godine)

Države ugovornice,
■ Uviđajući da sukobi zakona i praksa u pogledu državljanstva potiču iz odredaba o
gubitku ili sticanju državljanstva žene aktom udaje, rastave braka ili pro- mene
državljanstva muža za vreme braka,
Uviđajući da je, u Članu 15 Opšte deklaracije o pravima čoveka, Generalna
skupština Organizacije ujedinjenih nacija proklamovala da svaki pojedinac ima
pravo na državljanstvo i da niko ne može biti jednostrano lišen svog državljanstva
niti prava da promeni državljanstvo,
U želji da sarađuju sa Organizacijom ujedinjenih nacija na potsticanju opšteg
“tovanja i primeni prava čoveka i osnovnih sloboda za sve, bez razlike pola,
Složile su se u sledećem:

Član 1.
Svaka država ugovornica se slaže da ni sklapanje ni rastava braka između -
domaćih i stranih državljana, niti pramena državljanstva muža za vreme braka, m
mogu ipso facto imati dejstva na državljanstvo žene.
Član 2.
p: Svaka država ugovornica se slaže da ni dobrovoljno sticanje državljanstva peke
druge države od strane njenih državljana, ni odricanje od državljanstva od strane
nekog od njenih državljana ne sprečava suprugu pomenutog državljanina da sačuva
svoje državljanstvo.

Član 3.
t . 1. Svaka država ugovornica se slaže da strankinja udata za nekog njenog dr-
žavljanina može, na svoj zahtev, steći državljanstvo svog muža koristeći se po-
sebnim privilegovanim postupkom naturalizacije; davanje tog državljanstva može
podleći ograničenjima koje može zahtevati interes nacionalne bezbednosti ili javnog
poretka.

*. Konvencija je usvojena 20. februara 1957, s stupila je na snagu 11. avgusta 1958. godine.
Ovu konvenciju do sada je ratifikovalo 69 država, medu njima i Jugoslavija (13. marta 1959) -
„Službeni list FNRJ” - Dodatak, broj 7/1958 (videti tabelu iza Konvencije).
Naslov originala: Convention on the Natiomlity of Married Women

-421
 41. KONVENCIJA O DRŽAVLJANSTVU UDATE ŽENE (1957)

2. Svaka država ugovornica se slaže da se ne može tumačiti da ova Konvencija

dira u makakav zakon ili propis, niti sudsku praksu, koji dopuštaju stran- kinji uda
toj za njenog državljanina da punopravno stekne, na svoj zahtev, državljanstvo svog
muža.
Član 4.
1. Ova Konvencija je otvorena za potpisivanje i ratifikaciju od strane svih
država članica Organizacije ujedinjenih nacija, kao i svih drugih država koje su ili
če postati članice ma koje specijalizovane institucije ujedinjenih nacija ili pot-
pisnice Statuta Međunarodnog suda pravde, ili svih drugih država kojima je Gr
ganizacija ujedinjenih nacija uputila poziv.
2. Ova Konvencija treba da bude ratifikovana a ratifikacioni instrumer
če deponovani kod Generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
Član 5.
1. Sve države o kojima je reč u paragrafu 1 člana 4 mogu pristupiti ovoj
Konvenciji.
2. Pristupanje se vrši deponovanjem instrumenata o pristupanju kod (
ralnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
Član 6.
1. Ova Konvencija će stupiti na snagu devedesetog dana posle deponova
■
šestog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta o pristupanju.
2. Za sve države koje budu ratifikovale ovu Konvenciju ili joj budu pristup«,
posle deponovanja šestog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta o pristupah-^ ju,
Konvencija če stupiti na snagu devedesetog dana posle dana deponovanja o&H
strane te države njenog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta o pristupanja^
Član 7.
1. Ova Konvencija če se primenjivati na sve neautonomne teritorije, teritorijem
pod starateljstvom, kolonije i druge nemetropolske teritorije čije međunarodne,;
odnose obezbeđuje neka država ugovornica; zainteresovana država ugovornica'
treba, pod rezervom odredaba paragrafa 2 ovog člana, u trenutku potpisivanja, ra-^
tifikacije ili pristupanja, izjaviti na koju ili koje nemetropolske teritorije če se ova.
Konvencija primenjivati ipso facto potpisivanjem, ratifikacijom ili pristupanjem.
2. Ako se, u pogledu državljanstva, neka nemetropolska teritorija ne smatra,;,
kao celina sa metropolskom teritorijom; ili ako je potrebna prethodna sagla- snost
neke nemetropolske teritorije, na osnovu ustavnih zakona ili prakse drža/' : ve
ugovornice ili nemetropolske teritorije, da bi se Konvencija primenjivala na, tu
teritoriju, pomenuta država ugovornica treba nastojati da dobije, u roku od dvanaest
meseci, računajući od dana kad ta država bude potpisala Konvenciju potrebnu
saglasnost nemetropolske teritorije, a kad bude dobila tu saglasnost, država
ugovornica če o tome obavestiti Generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih
nacija. Ođ dana kad Generalni sekretar primi to obaveštenje, Konvencija če se
primenjivati na teritoriju ili teritorije koje ona naznači.

- 422 -
 41. KONVENCIJA O DRŽAVLJANSTVU UDATE ŽENE (1957)

3. Po isteku roka od dvanaest meseci pomenutog u paragrafu 2 ovog člana,

zainteresovane države ugovornice obavestiće Generalnog sekretara o rezultatima
savetovanja sa neraetropolskim teritorij ama čije međunarodne odnose obez- ' beđuje, a
čija saglasnost za primenu ove konvencije ne bude data.
Član 8.
• ’’
I 1. U trenutku potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja, svaka država može
staviti rezerve na članove ove konvencije, osim člana 1 i 2.
2. Rezerve stavljene shodno paragrafu 1 ovog člana neće dirati u obavezni
karakter Konvencije između države koja bude stavila rezerve i drugih država
članica, sa izuzetkom odredbe ili odredaba na koje su stavljene rezerve. Generalni
sekretar Organizacije ujedinjenih nacija saopštiće tekst tih rezervi svim dr-
; = žavama koje su ili koje mogu postati članice ove konvencije. Svaka država Članica
Konvencije ili koja postane članica Konvencije može obavestiti Generalnog , sekretara
da se ne namerava smatrati vezanom Konvencijom prema državi koja j .= je stavila
rezerve. To obaveštenje treba dati u roku od devedeset dana računaju- 1 od saopštenia
Generalnog sekretara, u pogledu država članica Konvencije, i j r a č u n a j u ć i od dana
deponovanja ratifikacionog instrumenta ili instrumenata o pristupanju u pogledu država
koje kasnije postanu članice Konvencije. U slučaju da takvo obaveštenje bude učinjeno,
Konvencija se neće moći primenjivati između države koja je načinila obaveštenje i
države koja bude stavila rezerve.
3. Svaka država koja je stavila rezerve shodno paragrafu 1 ovog člana može ih
U; svako doba povući u celini ili đelimično, posle njihovog prihvatanja, notifi-
kaćijom o tome upućenom Generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija,
Ta notifikacija počinje svoje đejstvo na dan njenog prijema.
Član 9.
1. Svaka država ugovornica može otkazati ovu konvenciju pismenom notifi-
kacijom Generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija. Otkaz počinje da
dejstvuje godinu dana posle prijema notifikacije od strane Generalnog sekretara.
2. Ova Konvencija će prestati da bude na snazi računajući od dana kad stupi u
dejstvo otkaz koji svodi broj članica na manje od šest.
Član 10.
Svaki spor između dve ili više država ugovornica u pogledu tumačenja ili
primene ove Konvencije, koji ne bude rešen putem pregovora, podnosi se radi
odluke Međunarodnom sudu pravde, na zahtev jedne od stranaka u sporu, osim
ako su se strane složile u pogledu nekog drugog načina rešenja.
Član 11.
Generalni sekretar Organizacije Ujedinjenih nacija obaveštava sve države
članice Organizacije ujedinjenih nacija i države nečlanice o kojima je reč u para-
grafu 1 člana 4 ove Konvencije:
a) o potpisivanju i ratifikacionim instrumentima deponovanim shodno članu
4;
b) o instrumentima o pristupanju deponovanim shodno članu 5;
-423-
 41. KONVENCIJA O DRŽAVLJANSTVU UDATE ŽENE (1957)

c) o datumu na koji će ova Konvencija stupiti na snagu shodno članu

d) o saopštenjima i notifikacijama primljenim shodno članu 8;
e) o notifikacijama o otkazu primljenim shodno paragrafu 1 člana 9;
f) o ukidanju Konvencije shodno paragrafu 2 člana 9.
Član 12.
1. Ova Konvencija, čiji su engleski, kineski, španski, francuski i ruski tekst
podjednako verodostojni, biče đeponovana u arhivi Organizacije ujedinjenih nacija.
2. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija đostaviće overenu ko-
piju Konvencije svim državama članicama Organizacije ujedinjenih nacija i država
nečlanicama o kojima je reč u paragrafu 1 člana 4.
U potvrdu čega su dolepotpisani, propisno ovlaščeni od svojih vlada, potpisali
ovu konvenciju koja je otvorena za potpisivanje u Njujorku 20 februara hiljadu
devet sto pedeset sedme godine.

KONVENCIJA O DRŽAVUANSTVU UDATE ŽENE

od 20. februara 1957.
Države članice
(ratifikacija, pristupanje, sukcesija)
Stanje na dan 8. juna 1999. godine
Albanija, 27. jul 1960. Hrvatska, 12. oktobar 1992.
Antigva i Barbuda, 25. oktobar 1988.. Irska, 25. novembar 1957.
Argentina, 10. oktobar 1963. Island, 18. oktobar 1977.
Australija, 14. mart 1961. Izrael, 7. jun 1957.
Austrija, 19. januar 1968. Jamajka, 30. jul 1964.
Azerbejdžan, 16. avgust 1996. Jermenija, 18. maj 1994.
Bahami, 10. jun 1976. Jordan, 1. jun 1992.
Barbados, 26. oktobar 1979. Jugoslavija, 13, mart 1959.
Belorusija, 23. decembar 1958. Kanada, 21. oktobar 1959.
Bosna i Hercegovina, 1. septembar Kipar, 26. april 1971.
1993. Brazil, 4. decembar 1968. Kirgizija, 10. februar 1997.
Bugarska, 22. jun 1960. Kuba, 5. decembar 1957.
Češka, 22. februar 1993. Lesoto, 4. novembar 1974.
Danska, 22. jun 1959. Letonija, 14. april 1992.
Dominikanska Republika, Libija, 16. maj 1989.
10. oktobar 1957. Luksemburg, 22. jul 1977.
Ekvador, 29. mart 1960. Mađarska, 3. decembar 1959.
Fidži, 12. jun 1972. Makedonija, 20. april 1994.
Finska, 15. maj 1968. Malavi, 8. septembar 1966.
Gana, 15. avgust 1966. Malezija, 24. februar 1959.
Gvatemala, 13. jul 1960. Mali, 2. februar 1973.
Holandija, 8. jul 1966. Malta, 7. jun 1967.

-424-
 41. KONVENCIJA O DRŽAVLJANSTVU UDATE ŽENE (1957)
Uricijus, 18. jul 1969. eksiko, 4.
april 1979. imačka, 7. februar
1974.
" aragva, 9. januar 1986.
'rveška, 20. maj 1958. ovi Zeland,
17. decembar 1958.
Slonovače, 2. novembar 1999.
oljska, 3. jul 1959.
.umunija, 2. decembar 1960.
.usija, 17. septembar 1958.
SieraLeone, 13. mart 1962.
Singapur, 18. mart
1966. ovačka, 28.
maj 1993. ovenija, 6.
jul 1992.
-425-
Sv. Lucija, 14. oktobar 1991.
Sv. Vinsent i Grenada, 27. april 1999.
Svaziland, 18. septembar 1970.
Šri Lanka, 30. maj 1958.
Švedska, 13. maj 1958.
Tanzanija, 28. novembar 1962.
Trinidad i Tobago, 11. april 1966.
Tunis, 24. januar 1968.
Uganda, 15. april 1965.
Ukrajina, 3. decembar 1958.
Velika Britanija, 28. avgust 1957.
Venecuela, 31. maj 1983.
Zambija, 22. januar 1975.
Zimbabve, 1. decembar 1998.
 MOR-K403
42. KONVENCIJA
O ZAŠTITI MATERINSTVA*
(Ženeva, 28. jun 1952. godine)
(revidirana 1952 godine)

Opšta konferencija Međunarodne organizacije rađa,

Sazvana u Zenevi od Administrativnog saveta Međunarodnog biroa rada,
saštavši se 4. juna 1952. godine, na svom 35-om zasedanju,
Pošto je odlučila da usvoji razne pređloge, koji se odnose na zaštitu mate-
rinstva, pitanje koje pretstavlja 7 tačku dnevnog reda zaseđanja,
Pošto je odlučila da ovi predloži dobiju formu međunarodne konvencije,
, Usvaja, danas 28-og juna hiljadu devet stotina pedeset druge, ovu konvenci-
ju, koja će biti nazvana Konvencija o zaštiti materinstva (revidirana), 1952.
šjj.tc

Član 1.
1. Ova Konvencija primenjuje se na žene zaposlene u industrijskim
predu-
: žeđima kao i na žene zaposlene na neindustrijskim i poljoprivrednim poslovima,
uključujući žene kućne radnice.
2. U smislu ove Konvencije izraz „industrijska pređuzeća” primenjuje, se na
javna i privatna pređuzeća kao i na njihove grane, a obuhvata naročito:
a) rudnike, kamenolome i ekstraktivnu industriju svih vrsta;
b) pređuzeća u kojima se proizvode, izrađuju, prerađuju, čiste, opravljaju,
, ukrašavaju, dovršavaju, spremaju za prodaju, uništavaju ili ruše, ili u kojima se
, prerađuju sirovine, uključujući pređuzeća za izgradnju brodova; za proizvodnju,
transformaciju i prenos električne energije, i motorne snage uopšte;
c) građevinska pređuzeća, uključujući radove na izgradnji, popravci, održa-
vanju, preinačenju i rušenju;
d) pređuzeća za prenos putnika ili robe suvim, železnicom ili vodenim putem
- pomorskim ili unutrašnjim - ili zračnim, uključujući pretovar u dokovima,
kejovima, magacinima, tovarištima i aerodromima.
Konvencija MOR-103 usvojena je 28. juna 1952, a stupila je na snagu 7. septembra 1955.
godine. Konvencija je ratifikovana od strane 37 država, uključujući i Jugoslaviju („Službeni list
FNRJ,’-~ Dodatak, broj 9/1955). Detaljniji podaci o ratifikacijama izloženi su u tabeli iza teksta
ove konvencije,
Naslov originala: Convention conceming Matemity Protection (Revised 1952)
(C103 Matemity Protection Convention (Revised), 1952)

-427-
 42. KONVENCIJA O ZAŠTITI MATERINSTVA -MOR 103 (1952)

3. U smislu ove Konvencije izraz „neindustrijski poslovi” primenjuje se n||t

sve poslove koji se obavljaju u sleđecim preduzećima i službama javnim ili pri-
vatnim ili u vezi sa njihovom delatnošću:
a) trgovačkim preduzeđma:
b) pošti i telekomunikacijama;
c) preduzeđma ili administrativnim ustanovama čiji personal radi uglavnom
na kancelarijskim poslovima;
d) novinskim preduzeđma;
e) hotelima, pansionima, restoranima, klubovima, kafanama i drugim pred-
uzećima gde se poslužuju jela i pića;
f) preduzećima koja se brinu o lečenju ili smeštaju bolesnika, nemoćnim, si-
romašnim ili siročadi;
g) javnim preduzećima za priredbe i zabavu;
h) plaćeni kućni posao koji se obavlja u privatnim domaćinstvima;
kao i svim drugim neindustrijskim poslovima na koje bi nadležna vlast odlu-
čila da primeni propise Konvencije.
4. U smislu ove Konvencije izraz „poljoprivredni poslovi” primenjuje se na
sve poslove koji se vrše u poljoprivrednim preduzećima, uključujući plantaže i
velika industrijalizirana poljoprivredna preduzeća.
5. U svim slučajevima kad nije izvesno da li se ova konvencija primenjuje na
jedno preduzeće, granu đelatnosti ili na jedan određeni posao, ovo pitanje treba da
reši nadležna vlast posle savetovanja sa reprezentativnim organizacijama po-
slodavaca i radnika, ako takve postoje.
6. Nacionalno zakonodavstvo može izuzeti od primene ove konvencije
preduzeća u kojima su zaposleni samo članovi porodice poslodavca, kako su ovi
određeni nacionalnim zakonodavstvom.

Član 2.
U smislu ove Konvencije, izraz „žena” označava svako lice ženskog pola bez
obzira na starost, narodnost, rasu ili veroispovest, udata ili ne, a izraz „dete”
označava svako dete, bilo da je rođeno u braku ili van braka.
Član 3.

>
1. Svaka žena na koju se primenjuje ova Konvencija ima pravo na porodiljski
odmor, na osnovu lekarskog uverenja kojim se označava pretpostavljani datum
njenog porođaja.
2. Trajanje ovog otsustva biće najmanje 12 nedelja; jedan deo ovog otsustva
koristiće se obavezno posle porođaja.
3. Trajanje obaveznog odsustva posle porođaja biće određeno nacionalnim
zakonodavstvom, ali ni u kom slučaju neće biti manje od šest nedelja; ostatak
ukupnog odsustva moći će da se koristi na način propisan nacionalnim zakono-
davstvom; bilo pre predviđenog datuma porođaja, bilo posle isteka obaveznog
odsustva, bilo delom pre prvog, a delom posle drugog datuma.
4. Kad porođaj nastupi posle predviđenog datuma, odsustvo uzeto ranije
produžava se u svakom slučaju do datuma stvarnog porođaja, a trajanje obaveznog
-428-
 42. KONVENCIJA O ZAŠTITI MATERINSTVA - MOR 103 (1952)

|| 5. U slučaju bolesti, posvedočene lekarskim uverenjem, koja proističe iz judnoće,

nacionalno zakonodavstvo treba da predvidi dodatno pretporođajno |||lsustvo, čije
maksimalno trajanje može da odredi nadležna vlast.
kl 6. U slučaju bolesti koja na osnovu lekarskog uverenja dolazi zbog porođa- ga,
žena ima pravo na produženje posleporođajnog dopusta čije maksimalno trajanje
može da odredi nadležna vlast.
: Član 4.
1. Kad žena odsustvuje sa posla na osnovu odredaba navedenih u članu 3, ona
ima pravo na primanje u novcu i na lekarsku pomoć.
2. Stopa davanja u novcu biće određena nacionalnim zakonodavstvom tako da
bude dovoljna da obezbedi potpuno izdržavanje žene i njenog deteta u dobrim
higijenskim uslovima i na pristojnom nivou.
' 3. Lekarska pomoć obuhvatiće pretporođajnu pomoć, pomoć za vreme po
rođaja i pomoć posle porođaja koju pruža diplomirana primalja ili lekar, kao i
shieštaj u bolnici, ako je to potrebno; poštovaće se slobodan izbor lekara i slo-
bodan izbor državne ili privatne bolnice.
4. Davanja u novcu i lekarska pomoć pružiće se bilo u okviru sistema oba-
veznog osiguranja, bilo na teret javnih fondova; ona će se dodeljivati i u jednom
i:u drugom slučaju punopravno svim ženama koje ispunjavaju tražene uslove.
5. Žene koje ne mogu polagali pravo na ova primanja, primaće odgovarajuću
pomoć iz sredstava socijalne pomoći, pod rezervom uslova o imovnom stanju
propisanih od strane socijalne pomoći.
6. Kad se davanja u novcu, u okviru sistema obaveznog socijalnog osiguran-
ja* određuju na osnovu prethodne zarade, ona ne smeju biti manja od dve treći-
neprethodne zarade koja je uzeta u obzir.
7. Svaki doprinos u okviru sistema obaveznog socijalnog osiguranja koji
predviđa davanje za materinstvo, i svaka taksa koja bi se računala na bazi isplaće-
nih plata koja bi se ubirala u cilju obezbeđenja takvih davanja, mora se plaćati
prema celokupnom broju ljudi i žena zaposlenih u zainteresovanim preduzeći- ma,
bez obzira na pol, bilo da ih plaćaju poslodavci ili poslodavci radnici zajedno.
8. Ni u kom slučaju poslodavac ne može biti lično odgovoran za vrednost
davanja koja pripadaju ženama koje on zapošljava.
Član 5.
1. Ako žena doji svoje dete, ona će biti ovlaštena da u tu svrhu prekine svoj
posao za jedan ili više perioda čije će trajanje odrediti nacionalno zakonodavstvo.
2. Prekidi u poslu zbog dojenja deteta moraju biti uračunati u trajanje posla i
kao takvi plaćeni ako odnosno pitanje reguliše nacionalno zakonodavstvo ili ako je
ono određeno prema ovome; u slučaju kada se to pitanje reguliše kolektivnim
ugovorima uslovi će biti određeni prema odgovarajućem kolektivnom ugovoru.
Član 6.
Kada žena odsustvuje sa posla na osnovu odredaba člana 3 ove konvencije, za
njenog poslodavca je protivzakonito da joj da otkaz za vreme pomenute odsutnosti
ili tako da otkazni rok ističe za vreme navedene odsutnost.

-429 -
 42. KONVENCIJA O ZAŠTITI MATERINSTVA - MOR 103 (1952)

Član 7.
1. Svaki član Međunarodne organizacije rada koji ratifikuje ovu Konvenciju
može, izjavom datom uz ratifikaciju, predviđeti odstupanja od primene Konven*
čije u pogledu:
a) izvesnih kategorija neindustrijskih poslova;
b) radova koji se obavljaju u poljoprivrednim preduzečima osim onih :l|*
plantažama;
c) plaćenih poslova koji se obavljaju u privatnim domaćinstvima;
dj kućnih radnica;
e) preduzeća za pomorske transporte putnika i robe.
2. Kategorije poslova ili preduzeća za koje se budu primenjivale odredbe pa
ragrafa 1 ovog člana, moraju se navesti u izjavi datoj uz ratifikaciju Konvencije.
3. Svaki član koji je dao takvu izjavu može, u svako doba, da je potpuno ili
đelimično poništi, jednom kasnijom izjavom.
4 Svaki član u pogledu kojega je na snazi izjava činjena saobrazno paragra-
fu 1 ovog og člana, date podatke svake godine u svom godišnjem izveštaju o prime-
ni ove Konvencije, o stanju svoga zakonodavstva i svoje prakse u odnosu na pdlgf,
slove i preduzeća na koja se primenjuje rečeni paragraf 1 na
osnovu ove izjave,
tačno navodeći u kojoj meri je primenjena ili se namerava
primeniti Konvencija 2
u pogledu poslova i preduzeća u pitanju. -Jjjj
5. Po isteku roka od 5 godina posle početka stupanja na snagu .otfeJJ
Konvencije, Administrativni savet Međunarodnog biroa rada podneće Kon^f renciji
poseban izveštaj o primeni tih otstupanja, koji će sadržavati predloge ko|J§ je on
Član 8. 'Y
Formalne ratifikacije ove konvencije biće dostavljene generalnom direktor % ru
Međunarodnog biroa rađa, koji će ih registrovati. U-U
Član 9. ;Y;
1. Ova Konvencija obavezivaće samo članove Međunarodne organizacije 7
rada čija ratifikacija bude registrovana od strane generalnog direktora.
2. Ona će stupiti na snagu dvanaest meseci pošto ratifikacije dvaju članova ;
budu registrovane od strane generalnog direktora.
3. Posle toga će ova Konvencija stupiti na snagu za svakog člana 12 meseci ,
od datuma kad njegova ratifikacija bude registrovana.

Član 10.
1. Izjave koje će biti dostavljene generalnom direktoru Međunarodnog bi- . , roa
rada, saglasno paragrafu 2 člana 36 Ustava Međunarodne organizacije rada, treba da
sadrže:
a) teritorije za koje se zainteresovani član obavezuje da odredbe Konvencije
primeni bez izmene;
b) teritorije za koje se obavezuje đa primeni odredbe Konvencije sa izme-
nama i u čemu se sastoje te izmene;

430 -
 42. KONVENCUA O ZAŠTITI MATERINSTVA - MOR 103 {1952)

: c) teritorije za koje je Konvencija neprimenljiva, i, u ovim slučajevima; raz-

loge zbog kojih je ona neprimenljiva;
d) teritorije za koje rezerviše odluku očekujući temeljnija ispitivanja situacije
u pogledu tih teritorija.
■ 2. Obaveze, pomenute u alinejama a) i b) prvog paragrafa ovog člana sma-
traće se sastavnim delom ratifikacije i imaće isto dejstvo.
3. Svaki član moći će se odreći, novom izjavom, svih ili samo nekih delova
rezervi sadržanih u svojoj ranijoj izjavi na osnovu alineje b), c) i d) paragrafa 1
ovoga člana.
4. Svaki Član moći će, za vreme perioda u kojem ova Konvencija može biti
otkazana saglasno odredbama člana 12, da dostavi generalnom direktoru jednu
novu izjavu koja bi izmenila u svakom pogledu svaku raniju izjavu, i koja bi da-
vala obaveštenj a o situaciji na određenim teritorij ama.
Član 11.
1. Izjave koje su dostavljene generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada,
saglasno paragrafima 4 i 5 člana 35 Ustava Međunarodne organizacije rada, treba
da daju podatke o tome da li će odredbe Konvencije biti primenjene na teritorijalna
sa ili bez izmena; kad se u izjavi navede da se odredbe Konvencije pri- menjuju uz
rezervu izmena, ona mora specificirati u čemu se sastoje te izmene.
2. Zainteresovani član ili članovi ili međunarodni organi moći će se odreći u
potpunosti ili dehmično jednom kasnijom izjavom prava da se pozivaju na izme-
nu ukazanu u ranijoj izjavi.
3. Zainteresovani član ili članovi ili međunarodni organi moći će, za vreme
perioda u toku kojeg Konvencija može biti otkazana saglasno odredbama člana 12,
da dostavi generalnom direktoru, jednu novu izjavu koja bi menjala u svakom
pogledu svaku raniju izjavu i koja bi davala obaveštenja o situaciji u pogle du
primene ove konvencije.
Član 12.
1. Svaki član koji je ratifikovao ovu konvenciju može je otkazati po isteku
perioda od 10 godina posle datuma prvobitnog stupanja na snagu Konvencije,
aktom saopštenim generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada i od njega
registrovanim. Otkaz će početi da važi tek posle godinu dana od njegovog regi-
strovanja.
2. Svaki član koji je ratifikovao ovu konvenciju a koji u roku od jedne godine
dana po isteku perioda od 10 godina pomenutom u prethodnom paragrafu, ne
upotrebi pravo otkaza koje je predviđeno u ovom članu, biće obavezan za nov
period od 10 godina, i prema tome, moći će da otkaže ovu konvenciju po isteku
svakog perioda od 10 godina pod uslovima predviđenim u ovom članu.
Član 13.
1. Generalni direktor Međunarodnog biroa rada saopštiće svim članovima
Međunarodne organizacije rađa registrovanje svih ratifikacija, izjava i otkaza koji
mu budu dostavljeni od strane članova Organizacije.

431
Austrija 04.12.1969. ratifikovana
Azerbejdžan 19. 05.1992. ratifikovana
Belorusija 06.11.1956. ratifikovana
Bolivija 15.11.1973. ratifikovana
Bosna i Hercegovina 02. 06.1993. ratifikovana
Brazil 18.06.1965. ratifikovana
Čile 14.10.1994. ratifikovana
Ekvador 05. 02.1962. ratifikovana
Ekvatorijalna Gvineja 12. 06.1985. ratifikovana

- 432 -
Ga#1 27. 05.1.986. ratifikovana
Grčka 18. 02.1983. ratifikovana
Gvatemala 13. 06. 1989. ratifikovana
tfolanđija 18. 09. 1981. 08. ratifikovana
Hrvatska 10. 1991. ratifikovana
Italija 05. 05. 1971. ratifikovana
Jugoslavija 30. 04. 1955. ratifikovana
Kirgistan 31. 03.1992. ratifikovana
Kuba 07. 09. 1954. ratifikovana
Libija 19. 06. 1975. ratifikovana
Luksemburg 10. 12. 1969. ratifikovana

Mađarska 08. 06. 1956. ratifikovana

Makedonija 17. 11. 1991. ratifikovana
Molđavija 14. 02. 1997. ratifikovana
Mongolija 03. 06.1969. ratifikovana
Poljska 10. 03.1976. ratifikovana
Portugal 02. 05.1985. ratifikovana
Rusija 10. 08.1956. ratifikovana
San Marino 23. 09. 1998. ratifikovana
Slovenija 29. 05.1992. ratifikovana
Španija 17. 08.1965. ratifikovana
Šri Lanka 01. 04.1993. ratifikovana
Tađzikistan 26.11.1993. ratifikovana
Ukrajina 14. 09.1956. ratifikovana
Urugvaj 18. 03. 1954. ratifikovana
Uzbekistan 13. 07.1992. ratifikovana
Venecuela 10. 08.1982. otkazana
Zambija 23.10.1979. ratifikovana
-!i' t.mdske slobode i prava - tom I -433
 MOR-P-95

43. PREPORUKA
O ZAŠTITI MATERINSTVA*
(Ženeva, 28. jun 1952. godine)
Opšta konferencija Međunarodne organizacije rada,
Sazvana u Ženevi od strane Administrativnog saveta Međunarodnog biroa
rada sastavši se 4. juna 1952. na svom 35-om zasedanju,
pošto je odlučila da usvoji razne predloge koji se odnose na zaštitu materin-
stva, pitanje koje predstavlja sedmu tačku dnevnog reda zasedanja.
Pošto je odlučila da ovi predloži dobiju formu preporuke koja dopunjuje
Konvenciju o zaštiti materinstva (revidiranu 1952),
usvaja danas 28. juna 1952. donju Preporuku, koja će biti nazvana Preporuka o
zaštiti materinstva 1952:
I. Porodiljsko odsustvo
1. (1) Ako je potrebno za zdravlje žene i kad god bude moguće, porodiljsko
odsustvo predviđeno u paragrafu 2 člana 3. Konvencije o zaštiti materinstva (re-
vidiranoj), 1952, trebalo bi da bude produženo do ukupno četrnaest nedelja.
(2) Kontrolni organi trebalo bi da budu ovlašćeni da dozvole u pojedinim
slučajevima, na osnovu lekarskog uverenja, pored onog što je predviđeno u pa-
ragrafima 4, 5 i 6 člana 3. revidirane Konvencije o zaštiti materinstva (revidirane),
1952, naknadno produženje odsustva pre ili posle porođaja, ako se takvo
produženje pokazuje kao potrebno u interesu zdravija majke i deteta, a naročito u
slučaju nenormalnih uslova koji postoje ili koji mogu da nastupe, kao što su
pobačaj ili druge komplikacije pre ili posle porođaja.
II. Porodiljske potpore
1. (1) Kadgod, bude moguće, novčane potpore, koje se daju na osnovu člana 4.
Konvencije o zaštiti materinstva (revidirane), 1952, trebalo bi da budu određene
po stopi višoj od minimalne stope predviđene tom Konvencijom; kadgod bude
moguće, stopa bi trebalo da bude određena sa 100% od ranije zarade žene koja se
uzima u obzir za obračun potpora.

* Preporuka MOR-95 usvojena je 28. juna 1952. godine (35-to

zasedanje). Jugoslavija je prihvatila ovu preporuku - „Službeni list
FNRJ” Dodatak, br. 11/1956.
Naslov originala: Recommendation concerning Maternity
Protection (R95 Matemity Protection
 43. PREPORUKA O ZAŠTITI MATERINSTVA - MOR 95 (1952)

(2) Kadgod bude moguće, zdravstvena nega koja se daje na osnovu člai ,
Konvencije trebalo bi da podrazumeva negu lekara opšte prakse i specijalisti
cima smeštenim u bolnicama ili van njih, podrazumevajući tu i preglede u stanu
zubnu negu, negu od strane diplomirane babice i druge
porodiljske usluge, kako
u stanu tako i u bolnici, bolničarsku negu bilo u stanu bilo
u bolnici ili drugoj
zdravstvenoj ustanovi, boravak u bolnici ili svakoj drugoj
zdravstvenoj ustanovi,
lekove, zubna i druga medicinska ili hirurška sredstva i
negu od strane članova
druge zakonski priznate profesije nadležnih za davanje
usluga, u vezi sa poro-
diljskom negom pod odgovarajućom lekarskom
kontrolom.
(3) Zdravstvena nega treba da ima za cilj da očuva, uspostavi i poboljša
zdravlje žene kojoj se pruža zaštita i njenu sposobnost za rad i da odgovori nje-
nim ličnim potrebama.
(4) Službeni organi ili ustanove koje pružaju zdravstvenu negu trebalo bi da
podstiču žene kojima se daje zaštita svim odgovarajućim sredstvima, da se obra-
ćaju opštim zdravstvenim službama koje su im stavljene na raspolaganje od stra-
ne državnih vlasti ili od drugih tela priznatih od vlasti.
(5) Osim toga, nacionalno zakonodavstvo može ovlastiti te organe ili usta-
nove da pređuzmu mere koje bi išle za podizanje nivoa zdravlja zaštićenih žena i
III. Odredbe u korist majki-dojilja i ođojčađi
(7) (1) Kadgod bude moguće, prekidi rada zbog dojenja trebalo bi da iznose
najmanje jedan i po čas za vreme radnog dana; izmene u pogledu prekida i nji-
hovog trajanja trebalo bi da budu dozvoljene na osnovu lekarskog uverenja.
(8) Trebalo bi preduzeti mere u cilju organizovanja, po mogućstvu van
preduzeča gde žene rade, uređaja za dojenje dece kao i za negu koja treba da im
se daje u toku dana; kadgod bude moguće, trebalo bi preduzeti mere da ti uređaji i
nega budu plaćeni ili bar subvencionirani na račun zajednice ili u okviru sistema
obaveznog socij alnog osiguranj a.
(9) Oprema uređaja za dojenje i nega koja se daje deci u toku dana, higijen-
ski uslovi kojima ovi treba da odgovaraju, kao i broj i kvalifikacije njihovog oso-
blja, trebalo bi da budu saobrazne adekvatnim normama ustanovljenim odgova-
rajućim propisima i da budu odobrene i kontrolisane od strane nadležne vlasti.
IV. Zaštita zaposlenja
(10) (1) Kadgod bude moguće, period za vreme koga je, u smislu člana 6.
Konvencije o zaštiti materinstva (revidirane) 1952, zabranjeno poslodavcu da
otpusti sa posla ženu, trebalo bi da počne od dana koga je poslodavac primio na
znanje lekarsko uverenje o stanju trudnoće odnosne žene i da se produži za naj-
manje mesec dana posle isteka porodiljskog odsustva predviđenog u članu 3. ove
konvencije.

436-
 43. PREPORUKA O ZAŽTITi MATERINSTVA - MOft 95 (1952)

(2) Razlozi, kao što su teška krivica žene, prestanak rada preduzeća gde je
ona zaposlena ili istek njenog ugovora o radu, mogu biti smatrani od strane na-
cionalnog zakonodavstva kao zakonski razlozi za otpuštanje u toku perioda za
vreme koga je žena zaštićena. Ukoliko postoje saveti preduzeća, bilo bi poželjno
da oni budu konsultovani po pitanju takvih otpuštanja.
(3) Za vreme zakonitog odsustva, pre i posle porođaja, prava koja su vezana
sa godinama službe žene trebalo bi da budu očuvana kao i njeno pravo da bude
zaposlena ponovo na svom starom poslu, ili na nekom odgovarajućem poslu koji
se plaća u istoj visini.
V. Zaštita zdravlja žena za vreme materinstva
1. (1) Noćni i prekovremeni rad trebalo bi da budu zabranjeni trudnim že-
nama ili majkama - dojiljama, a njihovo radno vreme trebalo bi da bude raspo-
ređeno tako da im odgovarajući periodi odmora budu obezbeđeni.
(2) Zaposlenje žena na radovima koji su od strane nadležnih vlasti oglašeni
kao opasni za njeno zdravlje ili zdravlje deteta, trebala bi da bude zabranjeno za
vreme trudnoće kao i najmanje tri meseca posle porođaja ili još duže ako žena
doji dete.
(3) Radovi označeni u potparagrafu 2) trebalo bi da obuhvataju naročito:
a) svaki težak rad:
(i) koji zahteva dizanje, vuču ili guranje teških predmeta;
(ii) koji zahteva preteran i neuobičajen fizički napor naročito dugo stajanje;
b) radove koji zahtevaju specijalan napor za održavanje ravnoteže;
c) radove na kojima se upotrebljavaju mašine koje vibriraju.
(4) Žena koja je inače zaposlena na radu oglašenom od strane nadležnih
vlasti kao opasnom po zdravlje, trebalo bi da ima pravo da bude raspoređena, bez
smanjenja plate, na neki drugi pasao koji nije štetan po njeno stanje.
(5) Pravo raspoređivanja na drugi posao iz razloga materinstva trebalo bi isto
tako da se odobrava u pojedinim slučajevima ženi koja ima lekarsko uve- renje iz
koga se izvodi potreba promene prirode posla u interesu njenog zdravlja i zdravlja
deteta.
Prethodni tekst je autentičan tekst Preporuke pravovaljano usvojene od Opšte
konferencije Međunarodne organizacije rada na njenom 35-om zaseđan- ju
održanom u Ženevi, koja je bila zaključena 28. juna 1952. godine.

437
 MOR-K-89
44. KONVENCIJA
O NOĆNOM RADU ŽENA ZAPOSLENIH U INDUSTRIJI
(REVIDIRANA 1948)*
(San Francisko, 9. jul 1948. godine)
Opšta konferencija Međunarodne organizacije rada,
Sazvana u San Francisku od strane Administrativnog saveta Međunarodnog
biroa rađa, sastavši se 17. juna 1948. na svom trideset i prvom zasedanju,
Pošto je odlučila da usvoji razne predloge koji se odnose na delimičnu reviziju
Konvencije o noćnom radu (žena), 1919, usvojene od strane Konferencije na
njenom prvom zasedanju, i Konvencije o noćnom radu (žena) (revidiranu), 1934,:
usvojene od strane Konferencije na njenom osamnaestom zasedanju, pitanje koje
predstavlja devetu tačku dnevnog reda zasedanja,
Smatrajući da ti predloži treba da dobiju formu međunarodne konvencije,
usvaja danas devetog jula hiljadu devetstotina četrdeset i osme godine sledeću
konvenciju, koja će biti nazvana Konvencija o noćnom radu (žena) (revidirana),
1948:
DEO I
OPŠTE ODREDBE
Član 1.
1. U smislu ove konvencije smatraće se kao „industrijska pređuzeća” naročito:
a) rudnici, kamenolomi i ekstraktivne industrije svake vrste;
b) industrije u kojima se proizvodi izrađuju, izmenjuju, čiste, opravljaju,
ukrašavaju, dovršavaju, pripremaju za prodaju, ruše ili razvaljuju, ili u kojima se
materijal prerađuje, podrazumevajući tu izgradnju brodova, proizvodnju, prera-
đivanje i prenošenje elektriciteta i motorne snage uopšte;
c) pređuzeća za izgradnju i građevinarstvo, uključujući radove izgradnje,
opravljanja, održavanja, menjanja i demoliranja.
2. Nadležna vlast će odrediti granicu između industrije, s jedne strane, poljo-
privrede, trgovine i drugih neindustrijskih radova, s druge strane.
Konvencija MOR-89 usvojena je 9. jula 1948. godine, a stupila na snagu 27. februara 1951.
godine. Konvenciju je ratifikovalo 65 zemalja, uključujući i Jugoslaviju („Službeni list FNRJ”-
Dodatak br. 12/1956). Podaci o ratifikacijama sadržani su u tabeli iza teksta Konvencije.
Naslov originala: Convention conceming Night Work of Women Employed irt
industry (C89 Night Work (Women) Convention (revised), 1948)

439-
 44. KONVENCIJA O NOĆNOM RADU ŽENA ZAPOSLENIH U INDUSTRIJI (194S)

Član 2.
U smislu ove konvencije izraz „noć” označava period od najmanje jedanaest-..
neprekidnih časova uključujući interval određen od strane nadležne vlasti od naj-
manje sedam neprekidnih časova između deset časova noću do 7 časova ujutro;
nadležna vlast može propisati razne intervale za razne oblasti industrije, predu* zeća
ili grane industrija ili preduzeća, li če konsultovati organizacije poslodavaca i radnika
pre nego što odredi interval koji počinje posle jedanaest časova noću.
Član 3.
Žene, bez razlike godina starosti, ne mogu biti zaposlene ni u jednom
industrijskom pređuzeću, javnom ili privatnom, niti u ma kojem pogonu jednog od
ovih preduzeća, sa izuzetkom preduzeća u kojima su zaposleni samo članovi iste
porodice.
Član 4.
Član 3. neće se primenjivati:
a) u slučaju više sile, kad u pređuzeću nastane prekid rada koji se ne može
predvideti i koji nema periodični karakter;
b) u slučaju kad se rad obavlja bilo na sirovinama, bilo na materijalima u to-
ku izrade, koji su podložni brzom kvarenju, ako je potrebno da se ovi materijali
spasu od neizbežne propasti.
Član 5.
1. Kad to, zbog naročito ozbiljnih okolnosti, nacionalni interes bude zahtc-
vao, zabrana noćnog rada žena moći će da se ukine odlukom vlade, nakon kon-
sultovanja sa zainteresovanim organizacijama poslodavaca i radnika.
2. O ukidanju ove zabrane zainteresovana vlada treba da obavesti General-
nog direktora Međunarodnog biroa rada u svom godišnjem izveštaju o primeni
Konvencije.
Član 6.
U industrijskim preduzećima podložnim sezonskim uticajima i u svima slu-
čajevima kada izuzetne okolnosti to zahtevaju, dužina noćnog perioda označena u
članu 2. može biti skraćena na deset časova za vreme šezdeset dana godišnje.
Član 7.
U zemljama u kojima je zbog klime rad danju naročito težak, noćni period
može biti kraći od onoga koji je označen u predhođnim članovima, pod uslovom
da se u naknadu daje u toku dana odgovarajući odmor.
Član 8.
Ova se Konvencija ne pri me nj uje:
a) na žene koje zauzimaju rukovodeće mesto ili mesto tehničkog karaktera
za koje snose odgovornost;
'b) na žene uposlene u službama za higijenu i socijalnim službama a koje
obično ne obavljaju manuelni posao.

~ 440 -
 44. KONVENCIJA O NOĆNOM RADU ŽENA ZAPOSLENIH U INDUSTRIJI (1948)

IlSf.
* , fć DEO II
" NAROČITE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA NEKE ZEMLJE
Član 9.
f U zemljama u kojima se ne primenjuje nikakva državna uredba u vezi sa za-
'I, poslenjem žena noću u industrijskim preduzećima, izraz „noć” moći će privre-
V menoj za vreme od najviše tri godine označavati, prema slobodnoj odluci vlade,
L period od samo 10 časova, pod kojim se podrazumeva interval, određen od stra-
ne nadležne vlasti, od najmanje sedam neprekidnih časova između deset časova
u noći i sedam časova ujutru.
Član 10.
lr Odredbe ove konvencije primenjuju se na Indiju pod rezervom izmena
I predviđenih u ovom članu.
;2; Pomenute odredbe primenjuju se na sve teritorije za čiju je primenu nad-
SI ležna; zakonodavna vlast Indije.
3. Izraz „industrijska preduzeća” obuhvata:
# a) tvornice, određene kao takve u zakonu o tvornicama Indije (Indian Fac-
tories Act);
b) rudnike na koje se primenjuje zakon o rudnicima Indije (Indian Mines
Act).
Član 11.
L Odredbe ove konvencije primenjuju se na Pakistan pod rezervom izmena
predviđenih u ovom članu.
2. Pomenute odredbe primenjuju se na sve teritorije za čiju je primenu nad-
ležna zakonodavna vlast Pakistana.
3. Izraz „industrijska preduzeća” obuhvata:
a) tvornice, definisane kao takve u zakonu o tvornicama (Factories Act);
b) rudnike na koje se primenjuje zakon o rudnicima (Mines Act).
Član 12.
1. Međunarodna konferencija rada može, na svakom zasedanju na čijem
dnevnom redu se nalazi ovo pitanje, da prihvati sa većinom od dve trećine glasova
nacrte amandmana na jedan ili više prethodnih članova II dela ove konvencije.
2. Takav nacrt amandmana treba da označi člana ili članove na koje se on
primenjuje i treba u roku od jedne godine ili, zbog izuzetih okolnosti, u roku od
osamnaest meseci od dana zaključenja zaseđanja Konferencije, da bude podnet od
strane člana ili članova na koje se on primenjuje, vlasti ili vlastima u čiju nad-
ležnost spada predmet, sa ciljem da dobije zakonsku važnost ili da se mogu
preduzeti druge mere u tom cilju.
3. Član koji dobije odobrenje od vlasti ili nadležne vlasti obavestiće o svojoj
formalnoj ratifikaciji amandmana Generalnog direktora Međunarodnog biroa rada
u cilju registrovanja.
4. Takav nacrt amandmana, već ratifikovan od strane člana i članova na koje
se on primenjuje, stupice na snagu kao amandman na ovu Konvenciju.

- 441
 44. KONVENCIJA o NOĆNOM RADU ŽENA ZAPOSLENIH U INDUSTRIJI (1948)

DEO III
ZAVRŠNE ODREDBE

Član 13.
Službene ratifikacije ove konvencije biće podnesene Generalnom direktori
Međunarodnog biroa rada koji će ih registrovati.
Član 14.
1. Ova Konvencija vezivaće samo članove Međunarodne organizacije rada.
čija ratifikacija bude registrovana od strane Generalnog direktora.
2. Ona će stupiti na snagu dvanaest meseci nakon što ratifikacije dvaju čla-
nova budu registrovane od strane Generalnog direktora. 4^1
3. Posle toga, ova će Konvencija stupiti na snagu za svakog člana dvanaest
meseci od dana kad njena ratifikacija bude registrovana.
Član 15.
1. Svaki član koji je ratifikovao ovu Konvenciju može, po isteku perioda od
10 godina posle njenog prvobitnog stupanja na snagu, otkazati Konvenciju ak-
tom upućenim Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada koji će ga re-
gistrovati. Otkaz stupa na snagu posle godinu dana pošto bude registrovan.
2. Svaki član koji ratifikuje ovu Konvenciju, a koji u toku godine po isteku
perioda od 10 godina pomenutog u prethodnom paragrafu, ne bude koristio
mogućnost otkaza, predviđenu ovim članom, biće vezan za novi period ođ deset
godina, a posle toga moći će da otkaže Konvenciju po isteku svakog perioda od
10 godina, pod uslovima predviđenim ovim članom.

Član 16.
1. Generalni direktor Međunarodnog biroa rada obavestiće sve članove .
Međunarodne organizacije rađa o registrovanju svih ratifikacija i otkaza koji mu .
budu dostavljeni od strane članova Organizacije.
2. Obaveštavajući članove Organizacije o registrovanju ratifikacije koja mu
bude podnesena, Generalni direktor skrenuće pažnju članovima Organizacije
na datum kad ova Konvencija stupa na snagu.

Član 17.
Saobrazno članu 102. Povelje Ujedinjenih nacija, Generalni direktor Me-
đunarodnog biroa rada dostaviće Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija radi
registracije potpuna obaveštenja o svim ratifikacijama i svim otkazima koje bu-
de registrovao prema prethodnim članovima.

Član 18.
Po isteku svakog perioda od 10 godina od dana početnog stupanja na snagu
ove konvencije, Administrativni savet Međunarodnog biroa rada treba da podv :
nese Opštoj konferenciji izveštaj o primeni ove konvencije i da odluči da li treba
uneti u dnevni red Konferencije pitanje njezine potpune ili delimične revizije.

442-
Država Datum ratifikacije Status
Alžir 19.10.1962. ratifikovana
Angola 04. 06.1976. ratifikovana
Austrija 05.10.1950. ratifikovana
Bahrein 11.06.1981. ratifikovana
Bangladeš 22. 06.1972. ratifikovana
Belgija 01. 04.1952. otkazana
Belize 15.12.1983. ratifikovana
Bolivija 15.11.1973. ratifikovana
Bosna i Hercegovina 02. 06.1993. ratifikovana
Brazil 25. 04.1957. ratifikovana
Burundi 11. 03.1963. ratifikovana
Češka 01. 01.1993. ratifikovana
Dominikanska Republika 22. 09.1953. ratifikovana
Džibuti 03. 08.1978. ratifikovana
Egipat 26. 07.1960. ratifikovana
Filipini 29.12.1953. ratifikovana
Francuska 21.09.1953. otkazana
Gana 02. 07.1959. ratifikovana
Grčka 27. 04.1959. otkazana
Gvatemala 13. 02.1952, ratifikovana
Gvineja 12.12.1966. ratifikovana
Gvineja Bisao 21.02.1977. ratifikovana
Holandija 22.10.1954. otkazana
Indija 27. 02,1950. ratifikovana
Irak 17.11.1967. ratifikovana
Irska 14. 01.1952. otkazana
Italija 22.10.1952. otkazana

443 -
 ■ '
■ ;4;, i Jugoslavija 20. 06. 1956.
- . ,i
Južna Afrika 02. 03. 1950.
. '=! ! Kamerun 25.05. 1970.
!■;!:
Kenija 30. 11. 1965.
:
i'
Kipar 08. 10. 1965.
'"i" Komori 23. 10. 1978.
!
i

Kongo 04. 06. 1971.

■
Kongo DR 20. 09. 1960.
h
C'. 1
;
Kostarika 02. 06. 1960.
i
Kuba 29. 04. 1952.
■ v. ; Kuvajt 21.09. 1961.
Liban 26. 07. 1962.
Libija 20. 06. 1962,
■l ■ ' Luksemburg 03. 03. 1958.
Makedonija 17. 11. 1991.
■■ • r '
V . Malavi 22. 03. 1965.
Malta 04. 01. 1965
'pj) Mauritanija 08. 11. 1963.
■■ ■ Novi Zeland 10.11. 1950.
;■ ) ' Pakistan 14. 02. 1951.
'
Panama 19. 06. 1970.
'■
Paragvaj 21.03. 1966.
■ Portugal 02. 06.1964.
.
Ruanda 18. 09. 1962.
'.,
Rumunija 28. 05. 1957.
Saudijska Arabija 15. 06.1978.
i;/.!
Senegal 22. 10. 1962.
i' '
, V Sirija 01.12.1949.
Slovačka 01.01.1993.
jv ■ Slovenija 29. 05. 1992.
I]' ; ! Svaziland 05. 06. 1981.
Španija 24. 06.1958.
Šri Lanka 31. 03. 1966.
Švaj carska 06. 05. 1950.
7i Tunis 15. 05.1957.
■V Ujedinjeni Arapski Emirati 27. 05. 1982.
A;.' Urugvaj 18. 03. 1954.
ko Zambija 22. 02. 1965.
r;
ii
 ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana
otkazana
ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana
otkazana
ratifikovana
ratifikovana
otkazana
ratifikovana
otkazana
ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana
otkazana
ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana
ratifikovana
otkazana
otkazana
otkazana
ratifikovana
ratifikovana
otkazana
ratifikovana

II

— 444
 45. KONVENCIJA O ZAPOŽUAVANJU ŽENA PRE I POSLE POROĐAJA MOR-3 (1919)

Pri primeni ove konvencije smatrače se kao „trgovačko preduzeče

mesto određeno za prodaju robe ili za svaku trgovačku operaciju.
U svakoj zemlji, nadležna vlast će utvrditi granicu između industrije i trgo-
vine, s jedne, i poljoprivrede, s druge strane.
Član 2.
MOR-K-3
Za primenu ove konvencije, izraz „žena” označava svaku ličnost ženskog
f pola, ma45koje . K ON V EN C
starosti iliI Jnarodnosti
A bila, udata ili ne, a izraz „dete” označava
svako dete, zakonito ili ne.
O ZAPOŠLJAVANJU ŽENA PREI POSLE POROĐAJA*
(Vašington, 28. novembar 1919.
Član 3. godine)
U svim industrijskim
Opšta konferencija Međunarodne organizacije ili trgovačkim
rada Društvapreduzećima,
naroda, javnim ili privatnim, ili n
. Sazvana u Vašingtonu od strane Vlade Američkih Sjedinjenih Država, 29. su zaposleni samo
preduzečima koja od njih zavise, izuzev pređuzeća, u kojima
oktobra 1919, članovi jedne iste porodice, žena:
, Pošto je resila da usvojia) razne
ne može raditi zakoji
predloge, vreme od šest na
se odnose neđelja po porođaju;
„zapošlavanje žena
b) ima prava da ostavi rad,
pre i posle porođaja (pođrazumevajući tu pitanje materinske potpore)”, pošto podnese lekarsko
pitanje uverenje,
koje kojim se utvr-
đuje, da će se njen porođaj verovatno desiti
sačinjava treću tačku dnevnog reda zasedanja Konferencije održane u Vašingtonu, i u toku šest nedelja, koje nastupaju;
c) primače, za sve vreme, dok bude
Pošto, je odlučila da ovi predloži budu redigovani u obliku jednog projekta odsutna, na osnovu tačke a) i b), dovol-
jnu
međunarodne konvencije, naknadu za svoje i dečje izdržavanje pod dobrim, higijenskim uslovima: ova
naknada, čiju veličinu utvrđuje nadležna
usvaja projekt donje Konvencije, koju će ratifikovati članovi Međunarodne vlast u svakoj zemlji, isplacivače se iz
javnih fondova, ili iz fondova sistema
organizacije rada, prema odredbama onog dela Versajskog ugovora od 28. juna osiguranja. Žena će, sem toga, imati prava
1919. i Sen-Žermenskogna besplatnu
ugovora lekarsku i babičku1919,
od 10. septembra negu.koji
Nikakva
se odnosigreška, učinjena od strane lekara ili
na rad.
babice pri oceni dana porođaja, ne može ništiti pravo ženino da primi naknadu,
koja joj pripada, počev od dana lekarskog uverenja, pa do dana porođaja;
d) imaće u svim slučajevima; Član 1.ako sama doji dete, dva odmora od po pola
časa u cilju, da joj se omogući
Pri primeni ove konvencije, smatraće se kao „industrijska dojenje. preduzeća” naročito:
a) rudnici, kamenokopi i ekstraktivne industrije svake vrste;
b) industrije, u kojima se produkti izrađuju, prerađuju, Član 4. čiste, opravljaju,
ukrašavaju, dovršavaju, spremaju za prodaju, ili u kojima se sirovine prerađuju;
pođrazumevajući tu izgradnju U slučaju,
brodova, kad žena izostane
industrije od posla, namaterijala,
za uništavanje osnovu tačke kao ia) i b) Člana 3. ove
konvencije, ili ostane odsutna
proizvodnju, preradu i prenos pokretne snage uopšte, i elektriciteta; za duže vreme, usleđ bolesti, dokazane lekarskim
c) građenje, obnova, održavanje, prepravka, izmena ili rušenje svih građevinajoj onemogućuje da
uve- renjem, kao posledice njene trudnoće ili porođaja, i koja
i zgrada, železnica,produži
tramvaja, svojpristaništa,
rad, biče nezakonito,
dokova, nasipa, ako je njen poslodavac
kanala instalacija za otpusti još za vreme
trajanja maksimalnog roka za odsustvovanje,
unutarnju plovidbu, puteva, tunela, mostova, vijadukta, varoških glavnih kanala i utvrđenog od strane nadležne vlasti
svake zemlje, ili tako da otkazani rad istekne
običnih kanala i bunara, telegrafskih ili telefonskih instalacija, električnih in- za vreme, dok pređhodno odsustvo
još traje.
stalacija, fabrika gasa, vodovoda ili svih drugih radova za građenje, kao i radova za
Član 5.
pripremu i ustanovljenje koji prethode gore navedenim poslovima;
ZvaniČne ratifikacije ove
d) prenos putnika ili robe putem, železnicom ili vođenim putem, konvencije, pod uslovima
morskim predviđenim
ili u XIII đe-
lu Versajskog ugovora od 28. juna 1919,
unutrašnjim, pođrazumevajući tu prenos robe u dokove, kejove, magacine i antrpo- i Sen-Žermenskog ugovora od 10. sep-
tembra
e, izuzimajući ručni prenos. 1919, biće dostavljene Generalnom sekretaru Društva naroda, koji će ih
registrovati.

Konvencija MOR-3 usvojena je 28. novembra 1919. a stupila na snagu Član13.6.juna 1921. godine.
Konvenciju su ratifikovaieSvaki
33 države,
članuključujući Jugoslaviju
Međunarodne („Službene novine
organizacije rada,KSHS”, br.
koji ratifikuje ovu Konvenciju
95/1927) - videti tabelu iza Konvencije.
obvezuje se da je primeni na one svoje kolonije ili posede,
Naslov originala: Convention conserning the Employment of Women before and after Childbirth ili na one svoje proteku
tora
(C3 te kojiProtection
Matemity sami sobom ne upravljaju
Convention, 1919), potpuno nezavisno, pod ovim pogodbama:

-445 - 446
 45. KONVENCIJA O ZAPOŠLJAVANJU ŽENA PRE 1 POSLE POROĐAJA MOR-3 (1919)

ra) da odredbe Konvencije ne budu učinjene neprimenljivim usled lokalnih

prilika;
2 b) da izmene koje bi bile potrebne za prilagođivanje Konvencije lokalnim
prilikama mogu biti unete u samu Konvenciju.
Svaki član je dužan notifikovati Međunarodnom birou rada svoju odluku za
svaku od svojih kolonija, poseda ili protektorata, koji sami sobom ne upravljaju
potpuno nezavisno.
Član 7.
Odmah, pošto ratifikacije dva člana Međunarodne organizacije rada budu
registrovane u Sekretarijatu, Generalni sekretar Društva naroda notifikovaće ovu
činjenicu svim članovima Međunarodne organizacije rada.
Član 8.
:
Ova če Konvencija stupiti na snagu onog dana, kog Generalni sekretar Društva
naroda izvrši ovu notifikaciju; ona će obvezati samo članove, koji su re- gjštrovali
svoju ratifikaciju u Sekretarijatu. Prema tome, ova će Konvencija stupiti na snagu
u pogledu svakog drugog člana, onog dana, kog ratifikacija tog člana bude
registrovana u Sekretarijatu.
Član 9.
Svaki član, koji ratifikuje ovu Konvenciju, obvezuje se da primeni njene od-
redbe najdalje 1. jula 1922, i da preduzme sve mere za primenu njenih odredaba.
Član 10.
Svaki član, koji je ratifikovao ovu Konvenciju, može je otkazati, po isteku
perioda od deset godina po prvobitnom stupanju na snagu Konvencije, jednim
aktom, dostavljenim Generalnom sekretaru Društva naroda, koji će on registro-
vatL Otkaz stupa na snagu samo na godinu dana po njegovom registrovanju u
Sekretarijatu.
Član 11.
Upravni savet Međunarodnog biroa rada biće dužan, najmanje jedanput u
svakih deset godina, da podnosi Opštoj konferenciji izveštaj o primeni ove
konvencije, i odlučiće da upiše za dnevni red Konferencije pitanje revizije ili iz-
mene rečene Konvencije.
Punovažni su francuski i engleski tekstovi ove konvencije.

Konvencija br. 3 ratifikovana od 33 zemlje:

Država Datum ratifikacije Status

Alžir 19.10.1962. ratifikovana
Argentina 30.11.1933. ratifikovana
Bosna i Hercegovina 02. 06.1993. ratifikovana
Brazil 26. 04.1934. otkazana

- 447 -
Bugarska 14. 02. 1922. ratifikovana
Burkina Paso 30. 06. 1969. ratifikovana
Centralno afrička Republika 09. 06. 1964. ratifikovana
Čile 15. 09. 1925. otkazana
Francuska 16. 12. 1950. ratifikovana
Gabon 13. 06. 1961. ratifikovana
Grčka 19. 11. 1920. ratifikovana
Gvineja 12. 12.1966. ratifikovana
Hrvatska 08. 10. 1991. ratifikovana
Italija 22. 10. 1952. ratifikovana
Jugoslavija 01.04. 1927. ratifikovana
Kamerun 25. 05.1970. ratifikovana
Kolumbija 20. 06. 1933. ratifikovana
Kuba 06. 08. 1928. ratifikovana
Letonija 03. 06. 1926. ratifikovana
Libija 27. 05. 1971. ratifikovana
Luksemburg 16. 04. 1928. ratifikovana
Mađarska 19. 04.1928. ratifikovana:
Makedonija 17.11. 1991. ratifikovana
Mauritanija 08. 11. 1963. ratifikovana
Nemačka 31. 10.1927. ratifikovana
Nikaragva 12. 04.1934. ratifikovana
Obala Slonovače 05. 05. 1961. . ratifikovana
Panama ■ 03. 06. 1958. ratifikovana
Rumunija 13. 06. 1921. ratifikovana
Slovenija 29. 05. 1992. ratifikovana
Spanija 04. 07. 1923. ratifikovana
Urugvaj 06. 06.1933. otkazana
Venecuela 20. 11.1944. ratifikovana

-448-
 MOR-K-45

46. KONVENCIJA
lt O ZAPOSLENJU ŽENA NA PODZEMNIM RADOVIMA U
RUDNICIMA SVIH KATEGORIJA*
(Ženeva, 21. jun 1935. godine)
Opšta konferencija Međunarodne organizacije rada,
t
Sazvana u Ženevi od strane Administrativnog saveta Međunarodnog biroa a gde
se i sastala 4. juna 1935. na svom dvadeset devetom zasedanju,
' Posto je odlučila da usvoji razne predloge koji se odnose na zaposlenje žena
.podzemnim radovima u rudnicima svih kategorija, pitanje koje predstavlja gu
tačku dnevnog reda zasedanja,
■Pošto je odlučila da ti predloži dobiju formu međunarodne konvencije, Usvaja
danas, dvadeset i prvog juna hiljadu devet stotina trideset i pete, donju ćiivencijn
koja će biti nazvana Konvencija o podzemnim radovima (žene), 1935:
Član 1.
Za primenu ove konvencije izraz „rudnik” označava svako preduzeće, javno ili
privatno, za vađenje materija koje se nalaze pod zemljom.
Član 2.
Nijedno lice ženskog pola, bez obzira na godine starosti, ne može biti zaposleno
na podzemnim radovima u rudnicima.
Član 3.
'Domaće zakonodavstvo može od gornje zabrane izuzeti:
a) lica koja zauzimaju rukovodeće položaje i koja ne obavljaju fizički rad,
V; b) lica zaposlena u zdravstvenim i socijalnim službama,
c) lica na učenju koja treba da provedu određeni staž u podzemnim delovi- /
ma rudnika radi stručnog osposobljavanja,
t- d) sva druga lica pozvana u nekim prilikama da siđu u podzemne delove rudnika
radi vršenja zanimanja koje nema fizički karakter.

Konvencija MOR-45 usvojena je 21. juna 1935. a stupila na snagu 30. maja 1937. godine.
Ratifikovana je ođ strane 97 zemalja, uključujući i Jugoslaviju („Služben vesnik Prezidijuma NS
FNRJ”, br. 12/1951). Podatke o ratifikacijama videti u tabeli iza Konvencije.
Naslov originala: Convention conceming the Employment ofWomen on Underground Work in Mines of ali Kinđs
(C45 Underground Work (Women) Convention, 1935).

29 * Ljudske slobode i prava - tom I 449-

 46. KONVENCIJA 0 ZAPOSLENJU ŽENA NA PODZEMNIM RADOVIMA U RUDNICIMA - MOR45 (1935)

Član 4.
Službene ratifikacije ove konvencije biće dostavljene Generalnom direluo-
ru Međunarodnog biroa rada koji će ih ratifikovati.
Član 5.
1. Ova Konvencija obavezuje samo članove Međunarodne organizacije raH da čiju
će ratifikaciju registrovati Generalni direktor.
2. Ona će stupiti na snagu dvanaest meseci pošto ratifikacije dva člana buđeri
registrovao Generalni direktor.
3. Posle toga, ova će konvencija stupiti na snagu za svakog člana dvjinaesl meseci
posle datuma kada njegova ratifikacija bude registrovana.
Član 6.
Čim ratifikacije dva člana Međunarodne organizacije rada budu registro- vane,
Generalni direktor Međunarodnog biroa rada o tome obavestiče sve . članove
Međunarodne organizacije rada. On če ih isto tako izvestiti o registro- vanju ratifikacija
koje mu budu kasnije dostavljene od strane svih drugih članova Organizacije.

Član 7.
1. Svaki član koji je ratifikovao ovu konvenciju može je otkazati, po istekug§
perioda od deset godina posle datuma prvobitnog stupanja na snagu konvencjje£Č§
aktom saopštenim Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada koji če registrovati.
Otkaz če početi da važi tek posle godinu dana od njegovog regksr strovanja.
2. Svaki član koji je ratifikovao ovu konvenciju a koji, u roku od jedne godine
dana po isteku perioda od deset godina pomenutog u prethodnom paragrafu, ne
upotrebi pravo otkaza koje je predviđeno ovim članom, biće obavezan za nov
period od deset godina, i, prema tome, moći će da otkaže ovu konvenciju po isteku
svakog perioda od deset godina pod uslovima koje predviđa ovaj član.

Član 8.
Po isteku svakog perioda od deset godina računajući od stupanja na snagu ove
konvencije, Administrativni savet Međunarodnog biroa rada biće dužan da podnese
opštoj konferenciji izveštaj o primeni ove konvencije i odlučiće da li ima mesta da
se stavi na dnevni red Konferencije pitanje njene potpune ili deli- mične revizije.

Član 9.
1. U slučaju ako Konferencija usvoji novu konvenciju čiji je predmet potpuna ili
đelimična revizija ove konvencije, osim ako nova konvencija ne određuje • • drukčije,
a) ratifikacija jednog člana nove konvencije čiji je predmet revizija povlači sa- •
mim sobom, bez obzira na gore navedeni član 7, neposredni otkaz ove konvencije, uz
rezervu da je nova konvencija čiji je predmet revizija stupila na snagu,

450
Država Datum ratifikacije Status
Angola 04. 06.1976. ratifikovana
Argentina 14.03.1950. ratifikovana
Australija 07.10.1953. otkazana
Austrija 03. 07.1937. ratifikovana
Avganistan 14. 05.1937. ratifikovana
Azerbejdžan 19. 05.1992. ratifikovana
Bahami 25.05.1976. ratifikovana
Bangladeš 22. 06.1972. ratifikovana
Belgija 04. 08.1937. ratifikovana
Belorusija 04. 08.1961. ratifikovana
Bolivija 15.11.1973. ratifikovana
Bosna i Hercegovina 02.06.1993. ratifikovana
Brazil 22. 09.1938. ratifikovana
Bugarska 29.12.1949. ratifikovana
Ćeška 01. 01.1993. ratifikovana
Čile 16. 03.1946. otkazana
Dominikanska Republika 12.08.1957. ratifikovana
Džibuti 03. 08.1978. ratifikovana
Egipat 11.07.1947. ratifikovana
Ekvador 06. 07.1954. ratifikovana
Estonija 04. 06.1937. ratifikovana
Fidži 19. 04.1974. ratifikovana
Finska 03. 03.1938. otkazana
Francuska 25. 01.1938. ratifikovana
Gabon 13. 06.1961. ratifikovana
Gana 20. 05.1957. ratifikovana
Grčka 30. 05.1936. ratifikovana
Gvajana 08. 06.1966. ratifikovana
Gvatemala 07. 03.1960. ratifikovana
Gvineja 12.12.1966, ratifikovana
Gvineja Bisao 21. 02.1977. ratifikovana
Haiti 05.04.1960. ratifikovana
Holandija 20. 02.1937. otkazana
Honduras 20. 06.1960. ratifikovana
Hrvatska 08.10.1991. ratifikovana

- 451 -
Indija 25. 03.1938. ratifikovana
Indoenzija 12. 06. 1950. ratifikovana
Irska 20. 08. 1936. otkazana
Italija 22. 10. 1952. ratifikovana
Japan 11.06. 1956. ratifikovana
Jugoslavija 21. 05.1952. ratifikovana
Južna Afrika 25. 06. 1936. ratifikovana
Kamerun 03. 09. 1962. ratifikovana
Kanada 16. 09. 1966. otkazana
Kenija 13.01.1964. ratifikovana
Kina 02.12.1936. ratifikovana
Kipar 23. 09.1960. ratifikovana
Kirgistan 31.03.1992. ratifikovana
Kostarika 22. 03. 1960. ratifikovana
Kuba 14. 04.1936. ratifikovana
Lesoto 31.10.1966. ratifikovana
Liban 26. 07.1962. ratifikovana
Luksemburg 03. 03.1958. otkazana
Mađarska 19.12. 1938. ratifikovana
Makedonija 17.11.1991. ratifikovana
Malavi 22. 03.1965. ratifikovana
Malezija Peninsular 11.11.1957. ratifikovana
Malta 09. 06.1988. ratifikovana
Maroko 20. 09.1956. ratifikovana
Meksiko 21.02.1938. ratifikovana
Nemačka 15.11.1954. ratifikovana
Nigerija 17.10.1960. ratifikovana
Nikaragva 01. 03.1976. ratifikovana
Novi Zeland 29. 03. 1938. otkazana
Obala Slonovače 05. 05.1961. ratifikovana
Pakistan 25. 03.1938. ratifikovana
Panama 16. 02.1959. ratifikovana
Papua Nova Gvineja 01. 05.1976. ratifikovana
Peru 08.11.1945. otkazana
Poljska 15. 06.1957. ratifikovana
Portugal 18.10.1937. . ratifikovana
Rusija 04. 05.1961. ratifikovana
Saudijska Arabija 15. 06.1978. ratifikovana
Siera Leone 13. 06.1961. ratifikovana
Singapur 25.10.1965. ratifikovana
Sirija 26. 07.1960. ratifikovana
Slovačka 01.01.1993. ratifikovana
Slovenija 29. 05.1992. ratifikovana
Solomonska ostrva 06. 08.1985. ratifikovana
Somalija 18.11.1960. ratifikovana

- 452“
■'-"'Svaziland 05, 06.1981. ratifikovana
Španija 24. 06.1958. ratifikovana
Sti Lanka 20. 12. 1950. ratifikovana
Švajcarska 23. 05. 1940. ratifikovana
švedska 11.07. 1936, otkazana
..-tadžikistan 26.11.1993. ratifikovana
■'.Tanzanija Tanganyika 30. 01.1962. ratifikovana
■■Tunis 15. 05. 1957. ratifikovana
.'Turska 21. 04.1938. ratifikovana
.-.Uganda 04. 06. 1963. ratifikovana
.Ukrajina 04. 08.1961. ratifikovana
.;■ Urugvaj 18. 03.1954. otkazana
■. Velika Britanija 18. 07. 1936 otkazana
-.Venecuela 20.11.19 44. ratifikovana
'i Vijetnam 03.10.1994. ratifikovana
' Zambija ‘ 02.12.1964. otkazana
Zimbabve 06. 06.1980. ratifikovana

- 453 -
 MOR-K-90
47. KONVENCIJA
O NOĆNOM RADU DECE U INDUSTRIJI*
(REVIDIRANA 1948)
(San Frandsko, 10. jul 1948. godine)

Opšta Konferencija Međunarodne organizacije rađa,

Sazvana u San Francisku od strane Administrativnog saveta Međunarod-
nog biroa rada, sastavši se 17. juna 1948. godine, u svoje trideset prvo zasedanje,
Pošto je odlučila da prihvati različite predloge koji se odnose na delimičnu
reviziju Konvencije o noćnom radu dece (industrija) iz 1919. godine, prihvaćene
od strane Konferencije na njenom prvom zasedanju, pitanje koje je obuhvaćeno
drugom tačkom dnevnog reda zasedanja,
Smatrajući da ovi predloži treba da dobiju formu međunarodne konvencije,
Usvaja danas, desetog jula 1948, donju Konvenciju, koja će biti nazvana
Konvencija o noćnom radu dece (industrija) (revidirana 1948).

DEO I
OPŠTE ODREDBE
Član 1.
1. Prema ovoj konvenciji smatraće se kao „industrijska preduzeća”:
a) rudnici, kamenolomi i ekstraktivne industrije svake vrste;
b) preduzeća u kojima se proizvodi izrađuju, izmenjuju, čiste, popravljaju,
ukrašavaju, završavaju, pripremaju za prodaju, razrušeni ili demolirani i u kojima
su materije podvrgnute prerađevini, podrazumevajući i preduzeća za brodogradnju,
za proizvodnju, preradu i transmisiju elektriciteta i pogonske snage uopšte;
c) preduzeća građevina i građevinarstva podrazumevajući poslove izgradnje,
opravke, održavanja, preinačavanja i demoliranja;
d) preduzeća za prevoz ljudi ili robe drumom, železnicom podrazumevajući
prenos robe u dokovie, kejove, magacine ili aerodrome.

* Konvencija MOR-90 usvojena je 10. jula 1948. a stupila na snagu 12. juna 1951. godine.
Ratifikovana je od strane 50 zemalja, među kojima je i Jugoslavija
(„Službeni list FNRJ”, ~ Dodatak, br. 6/1957 (videti tabelu iza Konvencije).
Naslov originala: Convention conceming the Night Work of Young
Persons Employed in industij, (C90 Night
WorkofYoung Persons (Industij)
Convention (Revised), 1948.
 47. KONVENCIJA O NOĆNOM RADU DECE U INDUSTRIJI - MOR-90 (1943)

2. Nadležna vlast će odrediti graničnu liniju između industrije s jedne

stra ne, poljoprivrede, trgovine i ostalih neindustrijskih poslova s druge sirane.
3. Nacionalno zakonodavstvo može izuzeti primenu ove konvencije za po-
slove koji se smatraju da nisu škodljivi ili štetni po decu niti po njih opasni u po-
rodičnim preduzećima gde su samo zaposleni roditelji i njihova deca ili stide •
gf
Član 2. g
1. Prema ovoj konvenciji izraz „noć” označava period od najmanje 12 uza- ■
stopnih časova.
2. Za decu mlađu od 16 godina ovaj period će pođrazumevati interval koji je
protekao između 10 časova uveče i 6 časova ujutro.
3. Za decu od punih 16 godina a mlađu od 18 ovaj interval će odrediti nad-
ležna vlast i biće najmanje 7 uzastopnih časova između 10 sati uveče i 7 sati ujutro,
nadležna vlast će moći da propiše različite intervale za različite pokrajine,
industrije, pređuzeća ili grane industrije i preduzeća, ali će konsultovati zainte-
resovane organizacije poslodavaca i radnika pre nego što odredi interval koji
počinje posle 11 sati uveče.

Član 3.
1. Deca mlađa od 18 godina ne bi trebalo da rade u industrijskim preduzećima,
državnim i privatnim, ili u ustanovama koje od njih zavise osim u slučaje-
vima niže predviđenim.
2. Kada potrebe njihovog učenja zanata ili njihovog stručnog osposobljavanja
to zahtevaju u industrijama ili određenim poslovima gde je potreban neprekidni rad,
nadležna vlast posle konsultovanja zainteresovanih organizacija poslodavaca i
radnika, može dozvoliti zaposlenje preko noći deci od punih 16 godina, ali mlađoj
od 18 godina.
3. Deca zaposlena noću saglasno prethodnom paragrafu treba da koriste,
između dva perioda rada, odmor od najmanje 13 uzastopnih časova;
4. Kada zakonodavstvo zemlje zabranjuje noćni rad svom osoblju u peka-
rama, nadležna vlast može da zameni, za decu od punih 16 godina, ako to zah- teva
njihovo učenje zanata, period koji obuhvata između 9 sati uveče i 4 sata ujutro
periodom od najmanje 7 uzastopnih časova koji su obuhvaćeni između 10 sati
uveče i 7 sati ujufru kao što je propisala nadležna vlast na osnom paragrafa 3 čl. 2.

Član 4.
5. U zemljama gde klima jako otežava rad, noćni period i intervali zabrane
mogu da budu kraći od perioda intervala koji su utvrđeni u prethodnim članovima,
pod uslovom da se jedan nadoknađujući odmor da preko dana.
6. Odredbe članova 2. i 3. neće se primenjivati na noćni rad dece stare od 16-
18 godina kada neki slučaj više sile koji nije mogao biti predviđen ili sprečen i koji
nije periodičnog karaktera bude smetnja normalnom funkcionisanju nekog
industrijskog preduzeća.

456-
 47. KONVENCIJA O NOĆNOM RADU DECE U INDUSTRIJI - MOR-90 (1948)

I!'' Član 5.
% • Kada. zbog naročito teških okolnosti, to zahteva opšti interes, zabrana noć-
Ifdgrada može da se obustavi jednom odlukom nadležne vlasti u vezi dece stare |d
16-18 godina.

. Član 6,
E; 1. Zakonodavstvo u vezi sprovođenja odredaba ove konvencije treba: jp a) da
propiše potrebne odredbe kako bi svi zainteresovani bili obavešteni o lom
zakonodavstvu;
/C"; b) da odredi lica čija če biti dužnost njeno izvršenje;
b) da propiše odgovarajuće sankcije u slučaju prekršaja; žc d) da predvidi
ustanovljenje i održanje jednog sistema inspekcije koja će efikasno obezbediti
sprovođenje spomenutih odredaba;
']■ e) da obaveže svakog poslodavca u industrijskom preduzeću državnom i
privatnom da vodi registar ili da čuva i stavlja na raspolaganje zvanične doku-
jhente gde su naznačena imena i datumi rođenja svakog lica mlađeg od 18 godi- ha
koji je kod njih zaposlen kao i ostale podatke potrebne za nadležnu vlast, v J 2.
Godišnji izveštaji koje podnose članovi saglasno članu 22. Ustava Međunarodne
organizacije rada sadržaće potpune podatke o zakonodavstvu naznačenom u
prethodnom paragrafu i jedan opšti izveštaj o rezultatima inspekcije sprovedene u
smislu ovoga člana.

DEO II
SPECIJALNE ODREDBE U POGLEDU NEKIH ZEMALJA
Član 7.
1. Svaki član koji bi, pre donošenja takvog zakonodavstva koje bi mu omo-
gućilo ratifikaciju ove konvencije, imao zakonodavstvo koje reguliše noćni rad
dece u industriji i predviđa granicu starosti nižu od 18 godina, može jednom de-
klaracijom priloženom uz akt ratifikacije, zameniti doba starosti od osamnaest
godina, propisano u paragrafu 1 čl. 3. dobom starosti ispod 18 godina, ali nikako ne
ispod 16 godina.
2. Svaki član koji bi dao jednu takvu izjavu moći će u svako doba daje poništi
jednom docnijom izjavom.
3. Svaki član za koga je na snazi izjava data u smislu paragrafa 1 ovoga čla na
treba đa svake godine u svome izveštaju o primeni Konvencija naznači u kojoj
meri je ostvaren bilo kakav progres u pogledu potpune primene odredaba
Konvencije.

Član 8.
1. Odredbe dela I ove konvencije odnose se na Indiju, sa ogradom modifi-
kacija ustanovljenih ovim članom.
2. Rečene odredbe odnose se na sve teritorije koje su obuhvaćene prime- nom
indijskog zakonodavstva.

- 457 -
 47. KONVENCIJA O NOĆNOM RADU DECE U INDUSTRIJI -MOR-90 (1948)

3. Smatraće se kao „industriska preduzeća”:

a) fabrike definisane kao takve u Zakonu o fabrikama u Indiji (IndianFac
tories Act);
b) rudnici na koje se odnosi Zakon o rudnicima u Indiji (Indian Mines AćtJ
c) železnice i pristaništa. ,.
4. Član 2. paragraf 2 odnosi se na decu sa navršenih 13 godina, ali sa maiij^
od 15 godina.
5. Član 2. paragraf 3 odnosi se na decu sa navršenih 15 godina, ali sa manj
od 17 godina.
6. Član 3. paragraf 1 i član 4, paragraf 1 odnosiće se na decu ispod 17
godina
7. Član 3. paragraf 2, 3 i 4, član 4. paragraf 2 i član 5. odnose se na decujs
navršenih 15 godina, ali sa manje od 17 godina.
8. Član 6. paragraf 1 e) odnosiće se na decu ispod 17 godina.
Član 9.
1. Odredbe dela I ove konvencije odnose se i na Pakistan, uz ogradu modi
fikacija ustanovljenih ovim članom.
2. Rečene odredbe odnose se na sve teritorije na koje su obuhvaćene pri
menom pakistanskog zakonodavstva.
3. Smatraće se kao' „industrijska preduzeća”:
a) fabrike definisane kao takve u Zakonu o fabrikama;
b) rudnici na koje se odnosi Zakon o rudnicima;
c) železnice i pristaništa.
4. Član 2. paragraf 2 odnosiće se na decu sa navršenih 13 godina, ali manje od
15 godina.
5. Član 2. paragraf 3 odnosiće se na decu sa navršenih 15 godina, ali sa
manje od 17 godina.
6. Član 3. paragraf 1 i član 4. paragraf 1 odnosiće se na decu ispod 17 godina.
7. Član 3. paragraf 2,3 i 4, član 4. paragraf 2 i član 5. odnosiće se na decu sa
navršenih 15 godina, ali sa manje od 17 godina.
8. Član 6. paragraf 1 e) odnosiće se na decu sa manje od 17 godina.

Član 10.
1. Međunarodna konferencija rada može, na svakom zasedanju na kome bi
ova materija bila obuhvaćena dnevnim redom zasedanja prihvatiti dvotrećinskom
većinom nacrte amandmana na jedan ili više od prethodnih članova II dela ove
konvencije.
2. Jedan ovakav nacrt amandmana treba da bude označen od strane člana ili
članova na koje se odnosi i treba da, u roku od jedne godine ili u slučaju naročitih
okolnosti u roku od osamnaest meseci od zaključenja zasedanja Konferencije, bude
podnesen od strane člana ili članova na koje se odnosi vlasti ili vlastima u čijoj se
nadležnosti ovo pitanje nalazi, radi ozakonjenja istog ili pređuzi- manja drugih
mera.
3. Član koji je izdejstvovao odobrenje organa ili nadležnih organa saopštiće
svoju izričitu ratifikaciju amandmana Generalnom direktoru Međunarodnog biroa
rađa, radi registrovanja.

-458
 47- KONVENCIJA 0 NOĆNOM RADU PEČE U INDUSTRIJI - MOR-90 (1948)

4. Jedan takav pređlog amandmana, jednom ratifikovan od strane člana ili ■

članova na koje se odnosi, stupice na snagu kao amandman ove konvencije.
DEO III
j- ZAVRŠNE ODREDBE
f Član 11.
' Službene ratifikacije ove konvencije biče dostavljene Generalnom direktoru
Međunarodnog biroa rada, koji če ih registrovati.
Član 12.
1. Ova Konvencija vezivače samo članove Međunarodne organizacije rada
čija ratifikacija bude registrovana od strane Generalnog direktora.
2. Konvencija će stupiti na snagu po isteku dvanaest meseci, pošto ratifikacije
dvaju članova budu registrovane od strane Generalnog direktora.
3. Posle toga ova će Konvencija stupiti na snagu za svakog člana po isteku
dvanaest meseci od datuma kada njegova ratifikacija bude registrovana.
Član 13.
: 1, Svaki član koji je ratifikovao ovu Konvenciju može, po isteku perioda od
deset godina posle njenog prvobitnog stupanja na snagu, otkazati Konvenciju,
aktom upućenim Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada, koji će ga
registrovati.
2. Svaki član koji je ratifikovao ovu Konvenciju, a koji u toku godine dana po
isteku perioda od deset godina pomenutog u prethodnom paragrafu ne bude
koristio mogućnost otkaza predviđenu u ovome članu, biće vezan za novi period
od deset godina, a posle toga moći će otkazati ovu Konvenciju, po isteku svakog
perioda od deset godina, pod uslovima predviđenim ovim članom.
Član 14.
1. Generalni direktor Međunarodne organizacije rađa notificiraće svim čla-
novima Međunarodne organizacije rađa registrovanje svih ratifikacija, izjava i
otkaza koji mu budu dostavljeni od strane članova Organizacije.
2. Obaveštavajući članove Organizacije o drugoj ratifikaciji koja mu bude
dostavljena Generalni direktor skrenuće pažnju članovima Organizacije na datum
kojeg ova Konvencija stupa na snagu.
Član 15.
Saobrazno čl. 102. Povelje Ujedinjenih nacija, Generalni direktor Međuna-
rodne organizacije rada đostaviće Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija
potpuna obaveštenja o svima ratifikacijama, svim izjavama i svim otkazima koje
bude registrovao prema prethodnim članovima.
Član 16.
Po isteku svakog perioda od deset godina, računajući od stupanja na snagu ove
konvencije, Administrativni savet Međunarodnog biroa rada pođneće
 - 5i'|f
Konvencija br. 90 ratifikovana od 50 zemalja.

Država Datum ratifikacije Status M

Argentina 24. 09.1956. ratifikovana
Azerbejđžan 19. 05.1992. ratifikovana 'i
Bangladeš 22.06,1972. ratifikovana A,;;$
Barbados 15. 01.1976. ratifikovana .

Belorusija 06.11.1956. ratifikovana AV

Bolivija 15.11.1973. ratifikovana -i?
Bosna i Hercegovina 02.06.1993. ratifikovana
Burundi 30. 07.1971. ratifikovana
Češka 01. 01.1993. ratifikovana
Dominikanska Republika 12. 08.1957. ratifikovana
Filipini 29.12.1953. ratifikovana
Francuska 30.07.1985. ratifikovana
Gana 04. 04.1961. ratifikovana
Grčka 30. 03.1962. ratifikovana
Gvatemala 13. 02.1952. ratifikovana
Gvineja 12.12.1966. ratifikovana
Haiti 12.04.1957. ratifikovana .
Holandija 22.10.1954. ratifikovana
Hrvatska 08.10.1991. ratifikovana
Indija 27. 02.1950. ratifikovana
Italija 22.10.1952. ratifikovana
Izrael 23.12.1953. ratifikovana
Jugoslavija 20. 02.1957. ratifikovana
Kamerun 25. 05. 1970. ratifikovana
460
 47. KONVENCIJA O NOĆNOM RADU DECE U INDUSTRIJI - MOR-90(I<M3)

8. 10. ratifikovana
Kipar
KjrgistaH 1965. ratifikovana
Kostarika 31. 03.1992 ratifikovana
Ruba
. ratifikovana
2. 06. ratifikovana
Vtiban
Litvanija 1960. 29. ratifikovana
Luksemburg ■ 04.1952. 26. ratifikovana
Makedonija 07.1962. 26. ratifikovana
Mauritanija Meksiko 09.1994. ratifikovana
U;. 3. 03.1958 ratifikovana
;*- Norveška Pakistan
Paragvaj peru poljska . ratifikovana
Rusija 17. 11.1991. ratifikovana
Sauđijska Arabija 8. 11.1963. ratifikovana
Slovačka 20. 06.1956. ratifikovana
Slovenija 20. 05.1957 ratifikovana
Svaziland . ratifikovana
Španija 14. 02.1951, ratifikovana
ŠriLanka 21. 03.1966 ratifikovana
Tadžikistan . ratifikovana
Tunis 4. 04.1962 ratifikovana
Ukrajina . 26. 06.1968. ratifikovana
Urugvaj 10. 08. 1956. ratifikovana
15. 06.1978 ratifikovana
. ratifikovana
1. 01.1993. ratifikovana
29. 05.1992. ratifikovana
5. 06.1981

-461-
 MOR-K-138
48. KONVENCIJA
O MINIMALNIM GODINAMA STAROSTI
ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA*
(Ženeva, 26. jun 1973. godine)
Generalna konferencija Međunarodne organizacije rada,
f koju je sazvao Administrativni savet Međunarodnog biroa rada, održala je
' 58'. zasedanje 6. juna 1973. godine, u Ženevi,
postoje odlučila da u okviru tačke 4. dnevnog reda zasedanja, usvoji neke pređ-
- idge koji se odnose na minimalne godine starosti za zasnivanje radnog odnosa, i
imajući u vidu odredbe Konvencije o minimalnim godinama starosti (indu-
strija), 1919; Konvencije o minimalnim godinama starosti (pomorci) 1920; Kon-
vencije o minimalnim godinama starosti (poljoprivreda), 1921; Konvencije o mi-
nimalnim godinama starosti (magacinski radnici i ložači), 1921; Konvencije o
’ minimalnim godinama starosti (neindustrijska zaposlenja), 1932; Konvencije o
minimalnim godinama starosti (pomorci - revidirana), 1936; Konvencije o mini-
malnim godinama starosti (industrija - revidirana), 1937; Konvencije o mini-
malnim godinama starosti (neindustrijska zaposlenja - revidirana), 1937; Kon-
vencije o minimalnim godinama starosti (ribari), 1959; i Konvencije o minimal-
nim godinama starosti (podzemni radovi), 1965, i
smatrajući da je došlo vreme da se usvoji jedan opšti instrument u ovoj ma-
teriji , koji bi postepeno zamenio postojeće instrumente koji se primenjuju na

* Konvencija MOR-138 usvojena je 26. juna 1975, a stupila na snagu 19. juna 1976. godine.
Ovu konvenciju ratifikovale su 84 zemlje, uključujući i Jugoslaviju („Službeni list SFRJ” - Me -
đunarodni ugovori, br. 14/1982). Detaljni podaci o ratifikacijama sadržani su u tabeli iza Kon -
vencije.
Ratifikacijom ove konvencije otkazuju se: Konvencija br. 5 o utvrđivanju minimuma godina za
prijem dece na industrijske radove, ratifikovana Zakonom o ratifikaciji Konvencije MOR br. 5
o utvrđivanju minimuma godina za prijem dece na industrijske radove („Službene novine”, br.
95-XXII/27); Konvencija br. 7 o utvrđivanju minimuma godina za prijem dece na pomorske
radove, ratifikovana Zakonom o ratifikaciji Konvencije MOR br, 7 o utvrđivanju minimuma
godina za prijem dece na pomorske radove („Službene novine”, br. 95-XXII/27) i Konvencija
br. 15 koja utvrđuje minimum godina starosti za prijem mladića na rad kao magacinskih radni -
ka (kolmena) ili ložaća na brodovima, ratifikovana Zakonom o ratifikaciji Konvencije MOR br.
15 koja utvrđuje minimum godina starosti za prijem mladića na rađ kao magacinskih radnika
(kolmena) ili ložača na brodovima („Službene novine” br. 95-XXH/27).
Naslov originala: Convention conceming Minimum Age for Admission to Employment (Cl38
Minimum Age Convention, 1973)
 48, KONVENCIJA O MINIMALNIM GODINAMA STAROSTI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA - MOR 138 (mj

ograničene privredne sektore, kako bi se postiglo potpuno ukidanje rada dece, i

pošto se saglasiia da ovaj instrument dobije formu međunarodne
konvenci
je, usvojila je, na dan 26. juna 1973. godine, Konvenciju o minimalnim godina!^
ma starosti, 1973:
Član 1.
Svaka članica za koju je ova Konvencija stupila na snagu obavezuje se da &§§
sprovoditi nacionalnu politiku čiji je cilj da se obezbedi efektivno ukidanje rada de- ■
ce i da se progresivno pomeraju minimalne godine starosti za zasnivanje radnog
odnosa ili rađa u skladu sa potpunim fizičkim i mentalnim razvojem omladine.
Član 2.
1. Svaka članica koja ratifikuje ovu konvenciju precizirače, u izjavi koju će W§t.
dati kao predlog uz ratifikaciju, minimalne godine starosti za zasnivanje radnog
odnosa ili rada na svojoj teritoriji i na prevoznim sredstvima registrovanim na
njenoj teritoriji. Shodno čl. 4. do 8. ove konvencije, niko ispod utvrđenih mini-
malnih godina starosti neće se primati u radni odnos, odnosno na rad, bez obzi|f
ra na zanimanje. '§!f
2.Svaka članica koja je ratifikovala ovu konvenciju može, naknadnom izjaft
vom, obavestiti generalnog direktora Međunarodnog biroa rada da je odredila
minimalne godine starosti iznad onih koje su ranije utvrđene.
3. Minimalne godine starosti precizirane u skladu sa stavom 1. ovog člana
ne treba da budu ispod godina starosti završavanja obaveznog školovanja i,
svakom slučaju, nikako ispod 15 godina. ,
4.Bez obzira na odredbe stava 3. ovog člana, članica čije su privredne i
obrazovne mogućnosti nedovoljno razvijene, posle konsultacija sa zainteresova-
nim organizacijama poslodavaca i radnika, ako takve organizacije postoje, može
da kao početne minimalne godine starosti precizira 14 godina.
5.Svaka članica koja je u skladu sa odredbama prethodnog stava utvrdila
minimalne godine starosti na 14 godina treba da u izveštajima o primeni ove ...
konvencije, koji'se podnose na osnovu.člana 22. Ustava Međunarodne organiza-
cije rada, izjavi:
a) da za to postoje razlozi, ili
b) da se od navedenog datuma odriče prava korišćenja relevantnim odredbama.

Član 3.
1.Minimalne godine starosti za zasnivanje bilo koje vrste radnog odnosa ili
rada koji po svom karakteru ili okolnostima u kojima se obavlja može da ugrozi
zdravlje, sigurnost ili moral mlađih ne treba da bude ispod 18 godina.
2.Vrste zaposlenja, odnosno rada na koje se stav 1. ovog člana odnosi treba da
budu utvrđene nacionalnim zakonima, odnosno propisima ili treba da ih utvrdi
nadležni organ posle konsultacije sa zainteresovanim organizacijama poslodavaca i
radnika, ako takve organizacije postoje.
3.Bez obzira na odredbe stava 1. ovog člana, nacionalni zakoni, odnosno propisi
ili nadležni organ, posle konsultacija sa zainteresovanim organizacijama

-464
 #8. KONVENCIJA O MINIMALNIM GODINAMA STAROSTI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA - MOR J3S (1973)

poslodavaca i radnika, ako takve organizacije postoje, mogu da dozvole zapo-

šljavanje, odnosno rad licima počevši od 16 godina starosti pod uslovom da su
Ipkvlje, sigurnost i moral tih lica potpuno zaštićeni i da su završili odgovarajuću
školu, odnosno da su stručno osposobljeni u odgovarajućoj grani delatnosti.
Član 4.
1. Ako je potrebno, nadležni organ može, posle konsultacija sa zaintereso-
'vanim organizacijama poslodavaca i radnika, ako takve organizacije postoje, da
Izprimene ove konvencije isključi ograničene kategorije zaposlenja, odnosno tada u
čijoj se primeni javljaju posebni i značajni problemi.
2. Svaka članica koja ratifikuje ovu konvenciju treba da u svom prvom
izvešta- 'uo primeni konvencije, koji se podnosi na osnovu člana 22. Ustava
Međunarodne 'organizacije rada, navede sve kategorije koje bi mogle biti
isključene saglasno stavu. 1. ovog člana, obrazlažući razloge isključenja. U
kasnijim izveštajima treba da iznese stav zakona i prakse koji se odnose na
isključene kategorije i saopšti u kojoj ineri se sprovodi ili se predlaže sprovođenje
Konvencije u odnosu na te kategorije.
3. Zaposlenje ili rad iz člana 3. ove konvencije ne isključuje primenu Kon-
vencije u skladu s ovim članom.
1 Član 5.
iv Članica čije su privreda i administrativne službe nedovoljno razvijene
može, posle konsultacija sa zainteresovanim organizacijama poslodavaca i rad-
nika, ako takve organizacije postoje, da u početnoj fazi ograniči primenu ove
konvencije.
2. Svaka članica koja primenjuje odredbe stava 1. ovog člana, u izjavi koja
se prilaže uz ratifikaciju, preciziraće sve grane privredne delatnosti ili vrste
pređuzeća na koje će primenjivati odredbe Konvencije.
3. Odredbe Konvencije primenjivaće se uglavnom na: rudnike i kamenolo-
me, prerađivačku industriju, građevinarstvo, službe za snabdevanje električnom
energijom, gasom i vodom, sanitarne službe, saobraćaj, skladišta i veze, plantaže
i druga poljoprivredna pređuzeća koja uglavnom proizvode u komercijalne svr-
he, isključujući porodične i male posede koji proizvode za lokalnu potrošnju i
koji, po pravilu, ne zapošljavaju najamne radnike.
4. Svaka članica koja je ograničila primenu ove konvencije shodno ovom
članu:
a) navešće u svojim izveštajima, u skladu sa članom 22. Ustava Međunarod-
ne organizacije rada, opštem stanje u oblasti zapošljavanja ili rada omladine i
dece u granama delatnosti koje su isključene iz primene ove konvencije, kao i
svaki napredak koji je eventualno postignut u pravcu šire primene odredaba
Konvencije; i
b) može, u svako doba, formalno da proširi obim primene putem izjave
upućene generalnom, direktoru Međunarodnog biroa.
Član 6.
Ova Konvencija se ne primenjuje na rad koji obavljaju deca i omladina u
-465-
30* Ljudske slobode i prava - tom i
 43. KONVENCIJA 0 MlNiMAtNIM GODINAMA STAROSTI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA-MOR 138 (1973

školama za opšte, stručno ili tehničko obrazovanje ili u drugim ustanovama za

obuku, odnosno na rad u preduzečima koji obavljaju lica koja imaju najmanje 14
godina, kada se taj rad obavlja u skladu sa uslovima koje je propisao nadležni
organ, posle konsultacija sa zainteresovanim organizacijama poslodavaca i radnika,
ako takve organizacije postoje, ako je takav rad sastavni deo:
a) tečaja obrazovanja ili obuke za koje je škola, odnosno ustanova obuke
prvenstveno odgovorna;
b) programa obuke koji se uglavnom ili u celini izvodi u pređuzeću, a koji je
odobrio nadležni organ;
c) programa upućivanja, odnosno orijentacije čiji je cilj da olakša izbor za
nimanja ili vrste stručnog osposobljavanja. ništ
i
Član 7. 8S§1|
1. Nacionalnim zakonima, odnosno propisima može da se dozvoli zapošlja- Al.
vanje ili rad licima od 13 do 15 godina starosti na lakšim radovima koji:
a) .nisu štetni po njihovo zdravlje ili razvoj; i
b) ne idu na štetu njihovog pohađanja škole, njihovog učešća u programima
profesionalne orijentacije ili obuke koje je odobrio nadležni organ ili njihove
sposobnosti da prate određenu nastavu.
2. Nacionalnim zakonima, odnosno propisima može takođe da se dozvoli
zapošljavanje ili rad licima koja imaju najmanje 15 godina a nisu još završila
obavezno školovanje, ako taj rad zadovoljava uslove iznete u odredbama a) i b)
stava L ovog člana.
3. Nadležni organ će utvrditi delatnosti u kojima se zapošljavanje, odnosno
rad može dozvoliti u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana i propisaće broj časova i uslove
u kojima se takvo zaposlenje, odnosno rad može izvoditi.
4. Bez obzira na odredbe st. 1. i 2. ovog člana, članica koja je primenjivala
odredbe stava 4. člana 2. može, godine starosti od 13 do 15 da zameni godinama
starosti od 12 do 14, shodno stavu 1, a godine starosti 15 godinama starosti 14,
shodno stavu 2. ovog člana.
Član 8.
1. Posle konsultacija sa zainteresovanim organizacijama poslodavaca i rad-
nika, ako takve organizacije postoje, nadležni organ može, izdavanjem dozvola za
pojedinačne slučajeve, dozvoliti izuzeće od zabrane zapošljavanja, odnosno rada,
predviđene u članu 2. ove konvencije, za svrhe kao što je učešće u urnet- ničkim
manifestacijama.
2. Tako izdatim dozvolama ograničiće se broj časova i propisati uslovi pod
kojima je zapošljavanje, odnosno rad dozvoljen.
Član 9.
1. Sve potrebne mere, uključujući odredbu o odgovarajućoj kazni, pređuze- će
nadležni organ radi efikasnog sprovođenja odredaba ove konvencije.
2. Nacionalni zakoni, odnosno propisi ili nadležni organ treba da odrede lica
koja su odgovorna za poštovanje odredaba o primeni Konvencije.
3. Nacionalnim zakonom, odnosno propisima ili od strane nadležnih orga-

- 466 -
 KONVENCIJA O MINIMALNIM GODINAMA STAROSTI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA - MOR 13S (1973)

|a propisaće se registri ili druga dokumenta koje poslodavac treba da vodi i avlja na
raspolaganje; ti registri, odnosno dokumenti, po mogućnosti propisno nvereni, treba
da sadrže ime i godine starosti ili datum rođenja lica koja se za- fcjšljavaju ili koja
rade a mlađa su od 18 godina.
Član 10.
1. Ovom konvencijom revidiraju se, pod uslovima iznetim u ovom članu,
pbnvencija o minimalnim godinama starosti (industrija) 1919; Konvencija o mi-
fmmalnim godinama starosti (pomorci) 1920; Konvencija o minimalnim godina- |
ina. starosti (poljoprivreda), 1921; Konvencija o minimalnim godinama starosti !
(magađnski radnici i ložači), 1921; Konvencija o minimalnim godinama starosti f
(neindustrijska zaposlenja), 1932; Konvencija o minimalnim godinama starosti ;
(pomorci - revidirana), 1936; Konvencija o minimalnim godinama starosti (industrija
- revidirana), 1937; Konvencija o minimalnim godinama starosti (neindustrijska
zaposlenja - revidirana), 1937; Konvencija o minimalnim godinama starosti (ribari),
1959; i Konvencija o minimalnim godinama starosti (podzemni radovi), 1965.
2. Stupanje na snagu ove konvencije neće uticati na dalju ratifikaciju slede- 'čih
konvencija:
Konvencija o minimalnim godinama starosti (pomorci - revidirana), 1936;
Konvencija o minimalnim godinama starosti (industrija - revidirana), 1936;
.Konvencija o minimalnim godinama starosti (industrija - revidirana), 1937;
Konvencija o minimalnim godinama starosti (neindustrijska zaposlenja - revidirana),
1937; Konvencija o minimalnim godinama starosti (ribari), 1959; Konvencija o
minimalnim godinama starosti (podzemni radovi), 1965.
3.Konvencija o minimalnim godinama starosti (industrija), 1919; Konvencija o
minimalnim godinama starosti (pomorci). 1920; Konvencija o minimalnim
godinama starosti (poljoprivreda), 1921. i Konvencija o minimalnim godinama
starosti (magacinski radnici i ložači), 1921, biće zatvorene za dalju ratifikaciju kada
se sve strane potpisnice saglase s tim zatvaranjem ratifikacijom ove konvencije ili
jednom izjavom koju će dostaviti generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada.
4. Kada obaveze ove konvencije prihvati:
a) članica koja je potpisnik Konvencije o minimalnim godinama starosti
(industrija - revidirana), 1937, a koja, shodno članu 2. ove konvencije utvrdi mi -
nimalne godine starosti od najmanje 15 godina, to ipso jure povlači neposredno
otkazivanje te konvencije;
b) u odnosu na neindustrijsko zapošljavanje prema definiciji Konvencije o
minimalnim godinama starosti (neindustrijska zaposlenja), 1932, za članicu koja je
potpisnik te konvencije to ipso jure povlači neposredno otkazivanje te konvencije;
c) u odnosu na neindustrijsko zapošljavanje prema definiciji Konvencije o
minimalnih godinama starosti (neindustrijsko zaposlenje - revidirana), 1937, za
članicu koja je potpisnik te konvencije, a koja, shodno članu 2. ove konvencije,
utvrdi minimalne godine starosti od najmanje 15 godina, to ipso jure povlači ne

- 467 -
 48. KONVENCIJA O MINIMALNIM GODINAMA STAROSTI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA - MOR I3g (.

posredno otkazivanje te konvencije;

d) u odnosu na zapošljavanje u oblasti pomorstva za članicu koja je potpisnik
Konvencije o minimalnim godinama starosti (pomorci - revidirana), 1936, a koja
shodno članu 2. ove konvencije, utvrdi minimalne godine starosti od najmanje 15
godina, ili precizira da se član 3. ove konvencije primenjuje na zapošljavanje u
oblasti pomorstva, to ipso jure povlači neposredno otkazivanje te konvencije;
e) u odnosu na zapošljavanje u oblasti pomorskog ribolova za članicu ko :a je
potpisnik Konvencije o minimalnim godinama starosti (ribari), 1939, a koja shodno
članu 2. ove konvencije, utvrdi minimalne godine starosti od najmanje 15 godina, ili
precizira da se član 3. ove konvencije primenjuje na zapošljavanje u pomorskom
ribolovu to ipso jure povlači neposredno otkazivanje te konvencije;
f) članica koja je potpisnik Konvencije o minimalnim godinama starosti
(podzemni radovi), 1965, a koja, shodno članu 2. ove konvencije, utvrdi minimalne
godine starosti u okviru godina starosti utvrđenih u skladu sa tom konvencijom ili
koja precizira da se te godine starosti primenjuju na rad u rudnicima saglasno članu
3. ove konvencije, to ipso jure povlači neposredno otkaziva je te konvencije,
ako i kada ova Konvencija stupi na snagu.
5. Prihvatanje obaveza ove konvencije:
a) povlači otkazivanje Konvencije o minimalnim godinama starosti (indu-
strija), 1919, saglasno članu 12. te konvencije; ;-^||
b) povlači otkazivanje Konvencije o minimalnim godinama starosti (poljo-
privreda), 1921, saglasno članu 9. te konvencije;
c) povlači otkazivanje Konvencije o minimalnim godinama starosti (pomorci),
1920, saglasno članu 10. te konvencije i Konvencije o minimalnim godinama
starosti (magacinski radnici i ložači), 1921, saglasno članu 12. te konvencije, ako i
kada ova Konvencija stupi na snagu.

Član 11.
Zvanična obaveštenja o ratifikaciji ove konvencije dostavljaju se generalnom
direktoru Međunarodnog biroa rada radi registracije.

Član 12.
1. Ova Konvencija obavezuje samo članice Međunarodne organizacije rada
čiju je ratifikaciju registrovao generalni direktor.
2. Ona stupa na snagu dvanaest meseci od dana kada je Generalni direktor
registrovao ratifikaciju dve članice.
3. Posle toga, ova Konvencija stupa na snagu za svaku članicu dvanaest meseci
od datuma registrovanja njene ratifikacije.

Član 13.
1. Članica koja je ratifikovala ovu konvenciju može da je otkaže posle isteka
perioda od deset godina od datuma kada je Konvencija prvi put stupila na snagu,
aktom koji se dostavlja generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada radi
registracije. Otkazivanje stupa na snagu posle isteka roka od godinu dana
- 468
 '?• K
''{ : 48. KONVENCIJA 0 MINIMALNIM GODINAMA STAROSTI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA - MOR
138 09731
■ : = . , - .............. ....... .............. ' ................ .... . ' ....... ................... ..........
1

j: ođnjegove registracije.
-2. Svaka članica koja je ratifikovala ovu konvenciju i koja, u toku godine i '
posle isteka desetogodišnjeg perioda spomenutog u prethodnom stavu, ne isko- ■ ; ristt
pravo otkazivanja predviđeno u ovom članu, biče obavezna za sledeči period od deset
godina, a posle toga može da otkaže ovu konvenciju po isteku svakog desetogodišnjeg
perioda pod uslovima predviđenim u ovom članu.
Član 14.
1. Generalni direktor Međunarodnog biroa rada obavestiče sve članice Me- T.
dunarodne organizacije rada o registrovanju svih ratifikacija i otkazivanja koje ' dostave
članice Organizacije.
jjjl 2. Obaveštavajući članice Organizacije o registraciji druge ratifikacije koja
muje dostavljena, generalni direktor će skrenuti pažnju članicama Organizacije ■
na datum stupanja konvencije na snagu.
|g§> Član 15.
-JI: Generalni direktor Međunarodnog biroa rada.đostaviće generalnom sekre
taru Ujedinjenih nacija, radi registracije, saglasno članu 102. Povelje Ujedinje- .'
nih nacija, potpune podatke o svim ratifikacijama i otkazivanjima koje je on re- .
gistrovao u skladu sa odredbama prethodnih članova.
Član 16.
Ako je potrebno, Administrativni savet Međunarodnog biroa rada podneće
Generalnoj konferenciji izveštaj o primeni ove konvencije i razmotrice da li je
poželjno da se na dnevni red Konferencije stavi pitanje njene celovite ili deli-
mićne revizije.
Član 17.
1. Ako Konferencija usvoji novu konvenciju kojom se ova Konvencija revi-
dira u celini ili đelimično, a ako novom konvencijom drugačije nije predviđeno:
a) ratifikacija nove konvencije kojom se od strane jedne članice vrši revizija,
bez obzira na navedene odredbe Člana 13, povlači ipso jure neposredno otkazivan-
je ove konvencije, ako i kada nova konvencija kojom se vrši revizija stupi na
snagu;
b) na dan stupanja na snagu nove konvencije kojom se vrši revizija, ova
Konvencija prestaje da bude otvorena za ratifikaciju od strane članica.
2. Ova Konvencija, u svakom slučaju ostaje na snazi u svom sadašnjem obli-
ku i sadržaju za one članice koje su je ratifikovale, ali nisu ratifikovale konvenciju
kojom se vrši revizija.
Član 18.
Tekstovi ove konvencije na engleskom i francuskom jeziku podjednako su
autentični.
Tekst ove konvencije je autentičan tekst koji je propisno usvojila Generalna i
konferencija Međunarodne organizacije rada, na 58. zasedanju, održanom i za-
ključenom 27. juna 1973. godine, u Ženevi.

469
Države Datum ratifikacije Status
Albanija 16. 2.1998. ratifikovana
Alžir 30. 4.1984. ratifikovana
Antigva i Barbuda 17. 3.1983. ratifikovana
Argentina 11.11.1996. ratifikovana
Azerbejđžan 19. 5,1992. ratifikovana
Barbađos 4.1. 2000. ratifikovana.
Belgija 19. 4.1988. ratifikovana
Belorusija 3. 5.1979. ratifikovana;
Bocvana 5. 6. 1997. ratifikovana
Bolivija 11. 6. 1997. ratifikovana
Bosna i Hercegovina 2. 6.1993, ratifikovana
Bugarska 23. 4.1980. ratifikovana
Burkina Paso 11. 2.1999. ratifikovana
Čile 1. 2.1999. ratifikovana
Danska 13.11.1997. ratifikovana
Dominika 27. 9. 1983. ratifikovana
Dominikanska Republika
Egipat 9. 6.1999. ratifikovana
Ekvatorijalna Gvineja 12. 6.1985. ratifikovana
E1 Salvador 23.1.1996. ratifikovana
Etiopija 27.5.1999. ratifikovana
Filipini 4. 6.1998. ratifikovana
Finska 13.1.1976. ratifikovana
Francuska 13.7.1990. ratifikovana
Gruzija 23.9.1996. ratifikovana
Grčka 14. 3.1986. ratifikovana
Gvajana 15. 4.1998. ratifikovana
Gvatemala 23.4.1990. ratifikovana
Holandija 14.9.1976. ratifikovana
Honduras 9. 6.1980. ratifikovana
Hrvatska 8.10.1991. ratifikovana
Indonezija 7. 6.1999. ratifikovana
Irak 13.2.1985. ratifikovana
Irska 22. 6.1978. ratifikovana
Island 6.12.1999. ratifikovana
Italija 28.7.1981. ratifikovana
Izrael 21. 6.1979. ratifikovana
Jordan 23. 3.1998. ratifikovana
Jugoslavija 6.12.1983. ratifikovana
Kambodža 23.8.1999. ratifikovana
Kenija 9. 4.1979. ratifikovana
Kina 28. 4.1999. ratifikovana

470-
tft'nar 2. 10. 1997. ratifikovana
foreistan 31. 3. 1992. ratifikovana
£V*-0 26. 11. 1999. ratifikovana
Kong°
Koreja Republika 28. 1. 1999. ratifikovana
Kostarika 11.6.1976. ratifikovana
■ Kuba 7. 3.1975. ratifikovana
;; Kuvajt 15.11.1999. ratifikovana
Libija 19. 6.1975. ratifikovana
titvanija 22. 6. 1998. ratifikovana
Luksemburg 24. 3. 1977. ratifikovana
Mađarska 28. 5. 1998. ratifikovana
Makedonija 17. 11. 1991. ratifikovana
Malezija 9. 9. 1997. ratifikovana
Malta 9. 6.1988. ratifikovana
Maroko 6. 1. 2000. ratifokovana
Mauricijus 30. 7.1990. ratifikovana
Remačka SR 8. 4.1976. ratifikovana
Nepal 30. 5.1997. ratifikovana
Niger 4.12. 1978. ratifikovana
Nikaragva 2. 11. 1981. ratifikovana
Norveška 8. 7.1980. ratifikovana
Poljska 22. 3. 1978. ratifikovana
Portugal 20. 5.1998. ratifikovana
Ruanda 15. 4. 1981. ratifikovana
Rumunija 19.11.1975. ratifikovana
Rusija 3. 5.1979. ratifikovana
San Marino 1. 2.1995. ratifikovana
Slovačka 29. 9.1997. ratifikovana
Slovenija 29. 5.1992. ratifikovana
Španija 16. 5.1977. ratifikovana
Švajcarska 17. 8.1999. ratifikovana
Švedska 27. 4.1990. ratifikovana
Tadžikistan 26. 11.1993. ratifikovana
Tanzanija 16.12.1998. ratifikovana
Togo 16. 3.1984. ratifikovana
Tunis 19. 10.1995. ratifikovana
Turska 30.10.1998. ratifikovana
Ukrajina 3. 5.1979. ratifikovana
Ujedinjeni Arapski Emirati 2.10. 1998. ratifikovana
Urugvaj 2. 6.1977. ratifikovana
Venecuela 15. 7.1987. ratifikovana
Zambija 9. 2.1976. ratifikovana
- 471 -
 MOR-K-123

49. KONVENCIJA
O MINIMALNIM GODINAMA ŽIVOTA ZA ZAPOŠLJAVANJE
NA PODZEMNIM RADOVIMA U RUDNICIMA*
(Ženeva, 22. jun 1965. godine)
Generalna konferencija Međunarodne organizacije rada, koju je u Ženevi
sazvao Administrativni savet Međunarodnog biroa rada i koja se sastala u svoje 49
zasedanje 2. juna 1965. godine;
pošto je odlučila da usvoji izvesne predloge u pogledu minimalnih godina
života za zapošljavanje na podzemnim radovima u rudnicima, što je uključeno u
četvrtu tačku dnevnog reda zasedanja;
konstatujući da Konvencija o podzemnom radu (žena) 1935, zabranjuje u
principu zapošljavanje žena, bez obzira na godine života, na podzemnim radovima u
rudnicima;
konstatujući da Konvencija o minimalnim godinama života (industrija) -
(revidirana), 1937. koja se primenjuje na rudnike, predviđa da deca ispod 15 godina
ne mogu da se zapošljavaju ili da rade ni u jednom javnom ili privatnom pređuzeću,
ili u nekom njihovom pogonu:
konstatujući da Konvencija dalje precizira da u pogledu radova koji su po
svojoj prirodi ili okolnostima pod kojima se obavijaju, opasni po život, zdravlje ili
moral lica koja su na njima zaposlena, nacionalni zakone treba ili da propišu ili da
ovlaste nadležni organ da propiše uzrast ili uzraste iznad 15 godina da bi se
dozvolilo mladim ljudima ili omladincima da se zaposle na takvim radovima;
smatrajući da su, s obzirom na karakter rada pod zemljom u rudnicima poželjne
međunarodne norme kojima se određuju godine života iznad 15 godina za
zaposljenje na takvim radovima;
pošto je odlučila da ove norme budu formulisane u obliku međunarodne
konvencije, usvaja 22. juna 1965. godine sledeću konvenciju, koja će se zvati
Konvencija o minimalnim godinama života (podzemni rad), 1965. godine:

Konvencija MOR - 123 usvojena je 22. juna 1965. a stupila na snagu 10. novembra 1967. godi ne.
Revidirana je 1973. Konvencijom br. 138).
Ovu konvenciju ratifikovaie su 42 zemlje (videti tabelu iza Konvencije). Jugoslavija je takođe
ratifikovala („Službeni list SFRJ”, Dodatak, br 40/1970.)
Naslov originala: Convention conceming the Minimum Age for Admission to Employment Under- ■ -is:!
ground in Mines (Cl23 Minimum Age (Undetground Work) Convention, 1965)
'■si
473-
 49 KONVENCIJA O MINIMALNIM GODINAMA ŽIVOTA ZA ZAPOŠLJAVANJE NA PODZEMNIM
RADOVIMA U RUDNICIMA - MOR 123 (1965)
__________________________________________________________________

Član 1.
1. U cilju primene ove konvencije, izraz „rudnik” označava svako pređuze-
će, javno ili privatno, za vađenje bilo koje materije ispod površine zemlje, što
podrazumeva zapošljavanje ljudi pod zemljom,
2. Odredbe ove konvencije o zapošljavanju ili radu pod zemljom u rudnicima
obuhvataju i zapošljavanje ili rad pod zemljom u kamenolomima.
Član 2.
1. Lica mlađa koja nisu prešla određenu starosnu granicu neće se zapošlja-. vati
niti raditi na podzemnim radovima u rudnicima.
2. Svaki član koji ratifikuje ovu konvenciju treba da precizira tu minimalnu
starosnu granicu u izjavi priključenoj njegovoj ratifikaciji.
3. Minimalna starosna granica ni u kom slučaju ne treba da bude ispod 16
godina.
Član 3.
Svaki član koji je ratifikovao ovu konvenciju može docnije da obavesti ge-
neralnog direktora Međunarodnog biroa rada izjavom da podiže minimalnu starosnu
granicu naznačenu u vreme ratifikacije.
Član 4
1. Nadležne vlasti treba da preduzmu sve potrebne mere, uključujući i usva-
janje odgovarajućih kazni, da se obezbedi efikasna primena odredaba ove
konvencije
2. Svaki član koji ratifikuje ovu konvenciju obavezan je da raspolaže odgo-
varajućom službom inspekcije radi nadzora nad primenom odredaba Konvencije ili
da proverava da je odgovarajuća inspekcija izvršena.
3. Nacionalni zakoni ili propisi određuju lica odgovorna za obezbeđenje
sprovođenja odredaba ove konvencije.
4. Poslodavac treba da vodi evidenciju, koju stavlja na raspolaganje inspek-
torima, u kojoj bi bili naznačeni za lica koja su zaposlena ili rade pod zemljom a
imaju manje od dve godine preko propisanih minimalnih godina života:
a) datum rođenja, propisno potvrđen ukoliko je to moguće;
b) datum kad se to lice prvi put zaposlilo ili radilo pod zemljom u tom pređ-
uzeću.
5. Na zahtev radničkih predstavnika, poslodavac im daje na uvid spisak lica
koja su zaposljena ili rade pod zemljom a koja imaju manje od dve godine preko
propisanih minimalnih godina života; ovi spiskovi sadrže datum rođenja ovih lica i
datum kad su se prvi put zaposlila ili radila pod zemljom u tom preduzeću.
Član 5.
Određivanje minimalnih godina života koje treba precizirati saglasno čl. 2. i
3. ove konvencije, izvršiče se posle savetovanja sa najreprezentativnijim zainte-
resovanim organizacijama poslodavaca i radnika.

-474
 49. KONVENCIJA O MINIMALNIM GODINAMA ŽIVOTA ZA ZAPOŠLJAVANJE NA PODZEMNIM
_________________________RADOVIMA U RUDNICIMA-MOR 123(1965)___________________________

Član 6.
7. Zvanične ratifikacije ove konvencije dostavljaju se generalnom direktoru
Međunarodnog biroa rada koji ih registruje.
i Član 7.
1. Ova Konvencija obavezuje samo one članove Međunarodne organizacije
rada čiju je ratifikaciju registrovao generalni direktor.
2.Ona stupa na snagu dvanaest rneseci od datuma kada je generalni direktor
registrovao ratifikacije dva Člana.
3. Prema tome, ova Konvencija stupa na snagu za svakog člana dvanaest
meseci od datuma kada njegova ratifikacija bude registrovana.
; Član 8.
1. Član koji je ratifikovao ovu konvenciju može da je otkaže, po isteku perioda
od deset godina od datuma kada konvencija prvi put stupi na snagu, aktom
dostavljenim generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada koji ga registruje. Ovo
otkazivanje stupa na snagu po isteku godine dana od datuma njegovog registrovanja.
2. Svaki član koji ratifikuje ovu konvenciju i koji u toku godine koja dolazi
posle isteka perioda od deset godina pomenutog u prethodnom stavu ne iskoristi
pravo otkazivanja predviđeno u ovom članu, obavezan je za sledeći period od deset
godina, a zatim može da otkaže ovu konvenciju po isteku svakog perioda ođ deset
godina pod uslovima predviđenim u ovom članu.

Član 9.
1. Generalni direktor Međunarodnog biroa rada obaveštava sve članice
Međunarodne organizacije rada o registraciji svih ratifikacija i otkazivanja koje su
mu dostavile članice Organizacije.
2. Obaveštavajuči članice Organizacije o registraciji druge ratifikacije koja mu
je dostavljena, generalni direktor skreče pažnju članica Organizacije na datum kada
Konvencija stupa na snagu.
Član 10.
Generalni direktor Međunarodnog biroa rađa dostavlja generalnom sekretaru
Ujedinjenih nacija, saglasno Članu 102. povelje Ujedinjenih nacija, potpuna
obaveštenja u vezi sa svim ratifikacijama i aktima o otkazivanju koje je registrovao
u skladu sa odredbama prethodnih članova.
Član 11.
Svaki put kada smatra potrebnim, Administrativni savet Međunarodnog biroa
rada podnosi izveštaj Generalnoj konferenciji o primeni ove konvencije i razmatra
pitanje da li ima mesta da se na dnevni red Konferencije stavi pitanje njene revizije
u celini ili delimično.

- 475 -
 Datum ratifikacije Status
Australija 12.12.1971. ratifikovana
Belgija 17. 05.1978. otkazane
Belorusija 11.03.1970. otkazana
Bolivija 31. 01.1977. ratifikovana
Bugarska 03.10.1969. otkazana
Češka 01. 01.1993. ratifikovana
Džibuti 03. 08.1978. ratifikovana
Ekvador 10. 03.1969. ratifikovana
Francuska 18.11.1971. otkazana
Gabon 18.10.1968. ratifikovana
Holandija 08.04.1969. otkazana
Indija 20. 03.1975. ratifikovana
Italija 05.05.1971. otkazana
Jordan 06. 06.1966. otkazana 23. 3.1998.
Jugoslavija 07.05.1970. otkazana
Kamerun 06.11.1970. ratifikovana
Kenija 20. 06.1968. otkazana
Kipar 11. 04.1967. ratifikovana
Madagaskar 23.10.1967. ratifikovana
Mađarska 08. 06.1968. otkazana 28.5.1998.
Malezija 06.06.1974. ratifikovana

476
 ^nNVENCIJA 0 MINIMALNIM GODINAMA ŽIVOTA ZA ZAPOŠLJAVANJE NA PODZEMNIM
*?■ RADOVIMA U RUDNICIMA ~ MOR 03 (1%5) ________________

29. 08. 1968. ratifikovana

3. 12. 1981. ratifikovana
\icmgolija ratifikovana
14. 05. 1974.
Nigerija 24. 09. 1970. ratifikovana
panain 10.10. 1968. ratifikovana
a 30. 09. 1969. ratifikovana
Parag 01. 06. 1970. ratifikovana
vaj 4. 11. 1969. otkazana
poljsk 15. 06. ratifikovana
a 26. 06. 1978. ratifikovana
Ruanda ratifikovana
01.01. 1972.
Rusija 5. 06. 1993. ratifikovana
Saudijska Arabija ratifikovana
Sirija 6. 11. 1981.
10.11. 1967. ratifikovana
Slovačka ratifikovana
Svaziland 05. 04. 1966.
24. 07. 1968. ratifikovana
Španija ratifikovana
Švajcarska 08.12. 1966.
23. 06. ratifikovana
Tajland otkazana
Tunis 17. 06. 1992.
20. 02. 1967. ratifikovana
'.Turska ratifikovana
. Uganda 03. 04. 1970.
Ukrajina

- 477
 MOR-P-124

50. PREPORUKA
i O MINIMALNIM GODINAMA ŽIVOTA ZA ZAPOŠLJAVANJE
| NA PODZEMNIM RADOVIMA U RUDNICIMA*
| (Ženeva, 22. jun 1965. godine)
i. Generalna konferencija Međunarodne organizacije rada,
koju je u Ženevi sazvao Administrativni savet Međunarodnog biroa rada, i
koja se sastala u svoje 49. zasedanje 2. juna 1965. godine;
pošto je usvojila Konvenciju o minimalnim godinama života (podzemni
•rad), 1965. godine;
pošto je odlučila da usvoji izvesne dalje predloge u pogledu minimalnih go-
dina života za zapošljavanje na podzemnim radovima u rudnicima, što je četvrta
tačka dnevnog reda zasedanja;
pošto je odlučila da ovi predloži budu formulisani u obliku preporuke,
usvaja 22. juna 1965. godine sledeću preporuku, koja če se zvati Preporuka o
minimalnim godinama života (podzemni rad), 1965. godine:
1. (1) U primeni ove preporuke izraz „rudnik” označava sva preduzeća, javna
ili privatna, za vađenje bilo koje materije ispod površine zemlje, što povlači
zapošljavanje ljudi pod zemljom.
(2) Odredbe ove preporuke o zapošljavanju ili radu na podzemnim radovima u
rudnicima obuhvataju i zapošljavanje ili rad na podzemnim radovima u ka-
menolomima.
2. Tamo gde su minimalne godine života za zapošljavanje ili rad na pod-
zemnim radovima u rudnicima ispod 16 godina, što je moguće pre treba predu- zeti
mere da se podignu do tog nivoa.
3. (1) Minimalne godine života za zapošljavanje ili rad na podzemnim rado-
vima u rudnicima treba postepeno povećavati, radi postizanja minimalnog uzrasta
od 18 godina.
(2) Svaka članica treba da radi, u granicama svojih mogućnosti, na postizanju
cilja iznetog u tački (1) ovog stava, uzimajući posebno u obzir opasnosti koje
povlači rad pod zemljom u rudnicima, kao i razvoj sredstava za obrazovanje,
naročito za stručno osposobljavanje budućih rudara - minimalne godine

Preporuka MOR-124 usvojena je na 49. zasedanju 22. juna 1965. godine.

Jugoslavija je usvojila ovu preporuku - („Službeni list SFRJ” - Dodatak, br. 40/1970.)
Naziv originala: Recommendation conceming the Minimum Age for Admission to Employment
Underground in Mines
(RJ 24 Minimum Age (Underground Work) Recommendation, 1965).

-479 -
 50 PREPORUKA O MINIMALNIM GODINAMA ŽIVOTA 2A ZAPOŠLJAVANJE NA PODZEMNIM
RADOVIMA U RUDNICIMA - MOR 124 (1%5)
_________________________________________________________________
za završavanje obaveznog školovanja, minimalnu starost za prijem na druga in-
dustrijska zanimanja i druge relevantne faktore.
4. Lica između godina života određenih za svrhu Konvencije o minimalnim
godinama života (podzemni rad), 1965. godine i godina života iznad ovih koje treba
da propiše svaka zemlja i koje ne treba da budu ispod 18 godina, treba da se
zapošljavaju ili rade pod zemljom u rudnicima samo:
a) radi izučavanja zanata ili nekog drugog sistematskog stručnog osposo-
bljavanja obezbeđenog pod odgovarajućim nadzorom nadležnih lica koja pose- duju
stručno znanje i praktično radno iskustvo;
b) pod uslovima koje određuju nadležne vlasti a koji se odnose na dozvoljena
radna mesta i zanimanja i na mere sistematske lekarske kontrole i kontrole
sigurnosti koje treba primenjivati.
Ako je mladić na koga se ovaj stav odnosi završio zanat ili neko drugo siste -
matsko stručno osposobljavanje, on se može, pod uslovima predviđenim pod b),
zaposliti pod zemljom u druge svrhe osim osposobljavanja.
5. (1) Treba da budu podnesene posebne odredbe o minimalnim godinama
života za zapošljavanje ili rad pod zemljom u rudnicima:
a) na određenim poslovima koji su štetni po zdravlje;
b) pod određenim uslovima koji su štetni po zdravlje;
c) na određenim poslovima koji mogu da ugroze bezbednost radnika i drugih
lica.
(2) Nadležne vlasti u svakoj zemlji treba da odrede poslove i uslove koji su u
pitanju i da utvrde dovoljno visoke minimalne godine života koje odgovaraju
svakoj zemlji, a koje ni u kom slučaju ne treba da budu ispod 18 godina.
6. (1) Treba preduzeti mere da se rese problemi u korist lica koja žele da rade
u rudnicima ali su suvuše mlada za zapošljavanje ili rad pod zemljom, jer su
minimalne godine života za stupanje na takvo zaposlenje ili rad više od minimalne
starosne granica obaveznog školovanja. Ove mere treba da budu povezane ili
integrisane sa merama za obrazovanje, osposobljavanje i zapošljavanje ove
omladine u. zemlji.
(2) Mere, koje treba preduzeti u smislu tačke (1) ovog stava, mogle bi biti
sledeče:
a) zapošljavanje na površinskim radovima uz odgovarajuće osposobljavanje;
b) stručno osposobljavanje na površini kome je cilj da pripremi zaintereso-
vana lica za njihova buduća zanimanja;
c) dalje obrazovanje i profesionalna orijentacija;
đ) podizanje minimalne starosne granice obaveznog školovanja.
7. Nadležni organ u svakoj zemlji treba da se savetuje sa najreprezentativnijim
zainteresovanim organizacijama poslodavca i radnika prilikom određivanja opšte
politike primene ove preporuke i pre usvajanja propisa koji treba da sprovedu u
delo istu.
Gornji tekst je autentičan tekst preporuke koju je propisno usvojila Generalna
konferencija Međunarodne organizacije rada u toku svog 49. zasedanja održanog u
Ženevi i zaključenog 23. juna 1965. godine.

-480-
 MOR-P-125

51. PREPORUKA
č 0 U SLOVIMA ZAPOŠLJAVANJA OMLADINE NA PODZEMNIM RADO- r
VIMA U RUDNICIMA*
(Ženeva, 23. jun 1965. godine)
| Generalna konferencija Međunarodne organizacije rada,
koju je sazvao u Ženevi Administrativni savet Međunarodnog biroa rada i 5
koja se sastala u svoje 49. zasedanje 2. juna 1965. godine;
primajući k znanju tekst postojećih međunarodnih konvencija i preporuka • u
oblasti rada koje se primenjuju na rudnike, a koje sadrže odredbe o uslovima ■
zapošljavala omladine;
smatrajući da je poželjno da se formulišu dopunske norme o izvesnim pi-
tanjima;
pošto je odlučila da usvoji izvesne predloge o uslovima zapošljavanja omladine
na podzemnim radovima u rudnicima, što je uključeno u četvrtu tačku dnevnog
reda zasedanja;
pošto je odlučila da ovi predloži budu formulisani u obliku preporuke, usvaja
ovog 23. juna 1965. godine sledeču preporuku, koja će nositi naziv Preporuka o
uslovima zapošljavanja omladine (na podzemnim radovima), 1965. godine:
I. Definicija
1. (1) U primeni ove preporuke izraz „rudnik” označava svako preduzeće,
javno ili privatno, za vađenje bilo koje materije ispod zemlje, što povlači zapo-
šljavanje ljudi pod zemljom.
(2) Odredbe ove preporuke o zapošljavanju ili radu pod zemljom u rudnicima
odnose se i na zapošljavanje ili rad pod zemljom u kamenolomima.
II. Metodi primene
2. Ova preporuka može se primenjivati putem nacionalnih zakona ili propisa,
kolektivnih ugovora, arbitražnih presuda ili sudskih odluka ili na neki drugi način
saglasan nacionalnoj praksi, vodeći računa o uslovima svojstvenim svakoj zemlji.

| * _ P r e p o r u k a MOR-123 usvojena je na 49-tom Zasedanju 29. juna 1965. godine.

11 Jugoslavija je prihvatila ovu preporuku - („Službeni list SFRJ” - Dodatak, br. 40/1970.)
|£ Naslov originala: Recommendation conceming Conditione of Employment of Young Persons Un-
11 derground in Mines (R125 Conditions of Employmmt of Young Persons (Un-
,15 derground Work) Recommendation, 1965).

31* Ljudske slobode i prava - tom I -481-

 51. PREPORUKA O USLOV1MA ZAPOŠLJAVANJA OMLADINE U RUDNICIMA - MOR 125 (1965)

III. Zdravlje, sigurnost, blagostanje

8. Programi osposobljavanja mlađih ljudi koji su zaposljeni ili treba đa Se 5
zaposle na podzemnim radovima u rudnicima treba da obuhvate praktičnu i-'te :|l|
oretsku nastavu o opasnostima kojima su zdravlje i sigurnost radnika u rudriičhSJ ma
izloženi, o higijeni i prvoj pomoći i o merama predostrožnosti koje treb^Jv preduzeti
da bi se zaštitilo zdravlje i obezbedila sigurnost. Ovu nastavu treba dali obavljaju lica
koja su stručna za te oblasti.
4. Poslodavac je dužan da obavesti mlado lice, i kad ga zapošljava i kad ga
dodeljuje na određen posao pod zemljom, o opasnostima od nesrećnog slučaja i
opasnostima po zdravlje koje povlači ovaj posao, o zaštitnim merama i opremi,
0 propisima o bezbednosti i metodima prve pomoći. Ova uputstva treba ponavljati
u odgovarajućim vremenskim razmacima.
5. (1) Službenici zaduženi za sigurnost, poverenici za sigurnost, komiteti za
higijensko4ehničku zaštitu i svi ostali interni organi zaduženi za higijensko-teh-
ničku zaštitu, kao i nacionalne službe inspekcije, treba da poklone posebnu pažnju
merama za zaštitu života i zdravlja mladih ljudi koji su zaposleni ili rade na
podzemnim radovima u rudnicima.
(2) Takve mere treba da predvide izradu praktičnog programa bezbednosti za
svaki rudnik, uključujući:
a) mere za sprečavanje opasnosti koje mogu nastati zbog uslova radne sre-
dine i za poboljšavanje tih uslova;
b) odgovarajuća sredstva za osposobljavanje, inspekciji i ispitivanje nesreć-
nih slučajeva i njihovo sprečavanje;
c) prvobitno snabdevanje i zamenu posle normalnog habanja na račun po-
slodavaca zaštitne odeće i opreme koje su potrebne s obzirom na karakter posla
1 uslova pod kojima se obavlja, kao i obavezu da mladi ljudi koriste tu odeču i
opremu;
d) sve ostale mere korisne za bezbednost i zaštitu zdravlja omladine.
6. U cilju očuvanja dobrog zdravlja mladih ljudi koji su zaposleni ili rade pod
zemljom u rudnicima i podsticanja njihovog normalnog fizičkog razvoja, treba
preduzeti mere čiji bi cilj naročito bio:
a) da podstiču rekreativne delatnosti, uključujući i sportove;
b) da im se stave raspolaganje svlačionice i odvojeni tuševi koji imaju utvr-
đene norme higijene, s tim što bi za omladince ispod 18 godina, tamo gde je to
moguće, bile rezervisane svlačionice i tuševi odvojeno od onih za odrasle;
c) da se obezbedi, ako to prilike zahtevaju, da se mladim ljudina stavi na
raspolaganje takva dopunska hrana i pogodnosti u pogledu ishrane koji bi im
omogućili režim ishrane koji odgovara njihovom uzrastu.
IV. Nedeljni odmor i plaćeni godišnji odmor
7. Lica mlađa od 18 godina koja su zaposlena ili rade pod zemljom u rudni-
cima treba da imaju pravo na neprekidan nedeljni odmor ne kraći od 36 časova u
toku svakog perioda od sedam dana.
8. Period nedeljnog odmora treba postepeno produžavati s ciljem da se do-
stigne bar 48 časova.

- 482 -
 51. PREPORUKA O USLOVIMA ZAPOŠLJAVANJA OMLADINE U RUDNICIMA - MOR 125 (1965)

9. Period nedeljnog odmora treba da obuhvata i onaj dan u nedelji koji je 4i:po
tradiciji ili običajima te zemlje ili oblasti utvrđen kao dan odmora.
10. Lica ispod 18 godina života koja su zaposlena ili rade na podzemnim ra-
dovima u rudnicima ne treba zapošljavati ni na kakvom radu u toku perioda ne-
deljnog odmora.
11. (1) Lica ispod 18 godina života koja su zaposlena ili rade na podzemnim
41 radovima u rudnicima treba da dobiju plaćeni godišnji odmor ne manji od 24 |r
radna dana (što predstavlja četiri radne nedelje) za 12 meseci službe.
(2) Javne i običajne praznike i nedolazak na posao zbog bolesti ne treba ra-
čunati u plaćeni godišnji odmor.
; 12. (1) Poslodavac je dužan da vodi evidenciju, i da je stavi na raspolaganje
■'Inspektorima, u kojoj bi za lica ispod 18 godina života, koja su zaposlena ili rade ,,
pod zemljom, bilo navedeno sledeće:
a) datum rođenja, propisno potvrđen gde god je to moguće;
b) periodi nedeljnog odmora;
1, c) periodi plaćenog odmora.
‘ (2) Poslodavac treba da stavi na raspolaganje radničkim predstavnicima, na
s njihovog zahtev, podatke pomenute u tački (1) ovog stava.

V. Osposobljavanje
13. U skladu sa principima iznetim u Preporuci o stručnom osposobljavanju
1962. nadležne vlasti treba đa preduzmu potrebne mere kako bi se obezbedilo da
mladi ljudi koji su zaposleni ili će se zaposliti na podzemnim radovima u
rudnicima:
a) dobijaju sistematsko stručno obrazovanje, putem učenja u privredi ili drugih
oblika osposobljavanja koji odgovaraju nacionalnim prilikama, kako bi se
obezbedila odgovarajuća priprema za određenu vrstu posla na kom će biti
angažovani;
b) imajući u vidu nacionalne prilike i odgovarajuće mogućnosti za dalje teh-
ničko osposobljavanje koje im omogućava da razviju svoje profesionalne spo-
sobnosti bez štete po njihovo zdravlje i blagostanje;
c) imaju odgovarajuće mogućnosti za dalje obrazovanje i osposobljavanje na
površini kako bi se obezbedilo njihovo buduće prilagodavanje tehnološkim
promenama u rudarskoj industriji i razvojem njihovih ljudskih kvaliteta.
VI, Savetovanja
14. Nadležne vlasti u svakoj zemlji treba da se savetuju sa najreprezentativ-
nijim organizacijama zainteresovanih poslodavaca i radnika pre utvrđivanja op- šte
politike sprovođenja preporuke i pre usvajanja propisa shodno uslovima ove
preporuke.
Gornji tekst je verodostojan tekst preporuke propisno usvojene od strane
Generalne konferencije Međunarodne organizacije rada u toku ovog 49. zase- danja
koje je održano u Ženevi i zaključeno 23. juna 1965. godine.
 MOR-P-96

52. PREPORUKA
i KOJA SE ODNOSI NA MINIMALNE GODINE STAROSTI ZA JIAPOSLENJE NA
PODZEMNIM RADOVIMA U RUDNICIMA UGLJA* (Ženeva, 19. jun 1953.
godine)
Opšta konferencija Međunarodne organizacije rada,
Sazvana u Ženevi od strane Administrativnog saveta Međunarodnog biroa rada,
gde se i sastala 4. juna 1953, na svom 36. zasedanju,
Pošto je odlučila da usvoji razne predloge koji se odnose na minimalne godine
starosti za prijem na podzemne radove u rudnicima uglja, pitanje koje predstavlja
šestu tačku dnevnog reda zaseđanja,
Pošto je odlučila da ovi predloži dobiju, formu preporuke, usvaja danas
devetnaestog juna hiljadu devetstotina pedeset treče, donju preporuku koja će biti
nazvana Preporuka o minimalnim godinama starosti u rudnicima uglja, 1953:
Konferencija preporučuje članovima da primene sledeće odredbe čim to I budu
dozvoljavali nacionalni uslovi i da podnesu Međunarodnom birou rada, na način kako
to odluči Administrativni savet, izveštaje u kojima će izneti mere preduzete za njihovu
primenu:
1. Maloletnici ispod 16 godina ne bi trebalo da budu zapošljavani na pod-
zemnim radovima u rudnicima uglja.
2, Maloletnici iznad 16 godine, ali koji nisu navršili 18 godina, ne bi trebalo da
budu zapošljavani na podzemnim radovima u rudnicima uglja, osim:
a) u cilju učenja ili sticanja melodičnog stručnog osposobljavanja pod odgova-
rajućim nadzorom nadležnih lica koja poseduju tehničko i praktično iskustvo za rad;
b) ili pod uslovima određenim od strane nadležne vlasti, posle konsultovan- ja
sa zainteresovanim organizacijama poslodavaca i radnika, koji se odnose na
dozvoljeno radno mesto i zvanje kao i mere za sistematsku kontrolu koju treba
primeniti u pogledu zdravlja mladih radnika i njihove zaštite.
Prethodni tekst je autentičan tekst preporuke pravovaljano prihvaćene od strane
Opšte konferencije Međunarodne organizacije rada na njenom trideset i šestom
zasedanju koje je održano u Ženevi i koje je zaključeno 25. juna 1953.

Preporuka MOR-96 usvojena je 19. juna 1953. godine (36. Zasedanje). Jugoslavija je prihvatila
ovu preporuku - („Službeni list FNRJ” - Dodatak, br. 11/1956.)
Naslov originala: Recommenđatbn concemin the Minimum Age ofAdmission to Work Undergro- undin CoalMines (R96 Minimum Age (Coal
Mines) Recommendation, 1953)

-485-
 MOR-K-112
53. KONVENCIJA
KOJA SE ODNOSI NA MINIMALNE GODINE STAROSTI
ZA PRIJEM NA RIBARSKI POSAO*
(Ženeva, 19. jun 1959. godine)
Opšta konferencija Međunarodne organizacije rada,
koju je sazvao, u Ženevi, Administrativni savet Međunarodnog biroa rada, gde
se i sastala 3. juna 1959. u svoje četrdeset treće zasedanje,
pošto je odlučila da usvoji razne pređloge koji se odnose na minimalne go- ■
dine starosti za prijem na ribarski posao, pitanje koje je uključeno u petu tačku
dnevnog reda zasedanja,
pošto je odlučila da ovi predloži dobiju formu međunarodne konvencije,
usvaja, devetnaestog juna hiljadu devetstotina pedeset devete godine, donju
konvenciju, koja će biti nazvana Konvencija o minimalnim godinama starosti
(ribari), od 1959. godine:
Član 1.
1. Radi primene ove konvencije, pod ribarskim brodom podrazumevaju se
svi brodovi, lađe ili veliki brodovi bez razlike, javni ili privatni, koji su namenjeni
pomorskom ribolovu u slanim vodama.
2. Ova Konvencija ne primenjuje se na ribolov u lukama ili u širokim ušćima
reka, ni na lica koja se radi sporta ili uživanja odaju ribolovu.
Član 2.
1. Deca ispod petnaest godina ne mogu se zaposliti na ribarskim brodovima.
2. Međutim, ona mogu povremeno učestvovati u radu na ribarskim brodo-
vima za vreme školskog raspusta, pod uslovom da ove delatnosti:
a) ne škode njihovom zdravlju i njihovom normalnom razvoju;
b) nisu takve prirode da idu na štetu njihove prilježnosti u školi;
c) nemaju za cilj trgovačku dobit.

Konvencija MOR-112 usvojena je 19. juna 1959. a stupila na snagu 7. novembra 1961. godine.
Ratifikovalo ju je 30 država (videti tabelu iza Konvencije).
Jugoslavija je ratifikovala ovu konvenciju i ista je objavljena u „Službenom listu FNRJ” - Do-
datak, br. 5/1961.
Naslov originala: Convention conceming the Minimum Age for Admission to Employment as Fis- hermen
(C112 Minimum Age (Fishermen) Convention, 1959).

-487-
 53 KONVENCIJA O KOJA SE ODNOSI NA MINIMALNE GODINE STAROSTI ZA PRIJEM
_______________________NA RIBARSKI POSAO - MOR 112 (1959)______________
_______________________

3. Između ostalog, nacionalno zakonodavstvo može ovlastiti izdavanje uve-

renja koja dozvoljavaju deci staroj najmanje četrnaest godina da se zaposle, u
slučaju da se neka školska vlast ili druga odgovarajuća vlast koju odredi nacional-
no zakonodavstvo uveri da je ovo zaposlenje u interesu deteta, pošto je propisnbjSJf
uzeto u obzir njegovo zdravlje i njegovo fizičko stanje, kao i koristi, koliko bu
če, toliko neposredne, koje bi predviđeno zaposlenje moglo sadržavati za njeg
Član 3.
Omladina ispod osamnaest godina ne može biti zaposlena, na ribarskim
brodovima s pogonom na ugalj kao magazinski radnici ili ložači na brodu. Ižt
Član 4.
Odredbe čl 2. i 3. ne primenjuju se na rad dece na školskim brodovima,
pod uslovom da ovaj rad dozvole i nadziravaju javne vlasti.
Član 5.
Ratifikacije ove konvencije biće podnesene generalnom direktoru Međunarodnog
biroa rađa koji će ih registrovati.
Član 6.
1. Ova Konvencija vezivaće samo države članice Međunarodne organizacije
rada čiju ratifikaciju bude registrovao generalni direktor.
2. Ona će stupiti na snagu po isteku dvanaest meseci od dana kad generalni
direktor bude registrovao ratifikacije dve države članice.
3. Posle toga ova Konvencija će stupiti na snagu za svaku državu đanieu
dvanaest meseci od dana kad njena ratifikacija bude registrovana.

?
Član 7.
že po isteku perioda 10 godina od početka stupanja na snagu konvencije, aktom
upućenim generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada koji on registruje. Otkaz
će stupiti na snagu godinu dana posle njegovog registrovanja.
2. Svaka država članica koja je ratifikovala ovu konvenciju i koja se u roku od
jedne godine po isteku perioda od deset godina pomenutog u prethodnom
paragrafu, ne bude koristila pravom otkaza predviđenim u ovom članu, biče vezana
za novi period od deset godina i moći će zatim da otkaže ovu konvenciju po isteku
svakog perioda od 10 godina u uslovima predviđenim ovim članom.
Član 8.
1. Generalni direktor Međunarodnog biroa rada notifikovaće svim državama
članicama Međunarodne organizacije rada registrovanje svih ratifikacija i otkaza
koje mu budu uputile države članice Organizacije.
2. Notifikujući državama Članicama Organizacije registrovanje druge ratifi-
kacije koja će mu biti dostavljena, generalni direktor skrenuće pažnju državama
članicama Organizacije na to koga dana ova Konvencija stupa na snagu.
-488
Država Datum ratifikacije Status
Albanija 11. 08.1964. otkazana
Australija 15. 06.1971. ratifikovana
Belgija 08. 05.1963. otkazana
Bugarska 02. 03.1961 otkazana
Danska 27. 02.1962. otkazana
Ekvador 10. 03.1969. ratifikovana
Francuska 08. 06.1967 otkazana
Gvatemala 02. 08.1961. ratifikovana
Gvineja 07.11.1960. ratifikovana
Holandija 15. 02.1965. otkazana
Italija 05. 05.1971. otkazana
Izrael 19. 06.1961. otkazana
Jugoslavija 02. 02.1961. otkazana

_489~
Kenija 09. 02.1971. otkazana
Kostarika 29.12.1964. otkazana
Kuba 05.02. 1971. otkazana
Liberija 16. 05. 1960. ratifikovana
Mauritanija 08.11. 1963. ratifikovana
Meksiko 09. 08. 1961. ratifikovana
Nemačka 11.02. 1963. otkazana
Norveška 22. 01. 1963. otkazana
Panama 19. 06.1970. ratifikovana
Peru 04. 04. 1962. ratifikovana
Poljska 20. 06. 1966. otkazana
Rusija 04. 05.1961. otkazana
Surinam 15. 06. 1976. ratifikovana
Španija 07. 08. 1961. otkazana
Tunis 14. 01.1963. otkazana
Ukrajina 04. 08. 1961. otkazana
Urugvaj 28. 06. 1973. otkazana

-490-
 MOR-K-16
54. KONVENCIJA
O OBAVEZNOM LEKARSKOM PREGLEDU DECE
I MLADIĆA ZAPOSLENIH NA BRODOVIMA*
(Ženeva, 11. novembar 1921. godine)

Opšta konferencija Međunarodne organizacije rađa Društva naroda, Sazvana

od strane Upravnog saveta Međunarodnog biroa rada u Ženevi, :gđe se i sastala 25.
oktobra 1921, u svom trećem zaseđanju,
Pošto je odlučila da usvoji razne predloge, koji se odnose na obavezni le-
karski pregled dece i mladića zaposlenih na brodovima, pitanje obuhvaćeno u
osmoj tački dnevnog reda zasedanja, i
Pošto je odlučila da ti predloži dobiju oblik jednog projekta međunarodne
konvencije,
. usvaja pređlog donje Konvencije, koju će ratifikovati članovi Međunarodne
organizacije rada, prema odredbama XIII đela Versajskog ugovora i delova drugih
ugovora o miru koji ovom odgovaraju:
Član 1.
Za primenu ove konvencije izraz „brod” obuhvata sve brodove, lađe ili pa-
robrode, ma kakvi bili, svojina javnih tela ili privatnih, koji vrše pomorsku plo-
vidbu, izuzimajući ratne brodove.
Član 2.
Izuzimajući brodove, na kojima su zaposleni članovi samo jedne iste porodice,
deca i mladići ispod osamnaest godina starosti mogu biti zaposleni na brodu, tek
pošto podnesu lekarsko uverenje, koje im je izdato od strane jednog lekara, odre-
đenog od strane nadležne vlasti, a koje potvrđuje njihovu sposobnost za taj rad.

* Konvencija MOR-16 usvojena je 11 . novembra 1921, a stupila

na snagu 20. novembra 1922. godine.
Ovu konvenciju ratifikovalo je 80 zemalja, uključujući i
Jugoslaviju („Službene novine KSHS”, br. 95/1927) -
videti tabelu iza Konvencije.
Naslov originala: Convention sonceming the Compolsory Medical Emmination of Children and
Young Persons Employed at Sea
(Cl 6 Medical Emmination of Young Persons (Sea) Con vention, 1921).

491
 54 KONVENCIJA O OBAVEZNOM LEKARSKOM PREGLEDU DECE 1 MLADIĆA
ZAPOSLENIH NA BRODOVIMA - MOR 16(1921)

Član 3.
Upotreba ove dece ili mladića na pomorske radove moći će biti produžav na samo
putem obnavljanja lekarskog pregleda u razmacima vremena, koji n prelaze godinu
dana, i putem podnošenja, posle svakog novog pregleda,: skog uverenja, kojim se
utvrđuje sposobnost za pomorski rad. Ipak, ako rok uveč renju istekne u toku
putovanja, on će biti produžen do svršetka putovanja.

Član 4.
U hitnim slučajevima, nadležna vlast će moći dopustiti da se mladić ispod
osamnaest godina starosti ukrca bez podvrgavanja pregledima predviđenim u
članovima 2. i 3. ove konvencije, no pod uslovom da taj pregled bude izvršen u prvom
pristaništu, u kojem brod bude pristao.

Član 5.
U cilju da se omogući kontrola primene odredaba ove konvencije, svaki ka-, petan
ili sopstvenik broda biće dužan da vodi jedan registar primanja osoblja, ili dnevnik
posade, gde će se upisati sva lica ispod osamnaest godina starosti, zaposlena na brodu,
sa naznačenjem njihovih godina rođenja.
Član 6.
U ugovorima o radu s posadom mora se naznačiti izvod odredaba ove konvencije.

Član 7.
Zvanične ratifikacije ove konvencije, pod uslovima predviđenim u XIII de- lu
Versajskog ugovora i delovima ostalih ugovora o miru, koji ovom odgovaraju, biće
dostavljene Generalnom sekretaru Društva naroda, koji će ih registrovati.

Član 8.
Ova će Konvencija stupiti na snagu odmah, čim ratifikacije dva člana Među-
narodne Organizacije rada budu registrovane od strane Generalnog sekretara. Ona će
obvezati samo članove, čija je ratifikacija registrovana u Sekretarijatu. Prema tome,
ova će Konvencija stupiti na snagu za svakog člana onog dana, kog njegova ratifikacija
bude registrovana u Sekretarijatu.

Član 9.
Odmah, pošto ratifikacije dva člana Međunarodne organizacije rada budu regi-
strovane u Sekretarijatu, generalni sekretar Društva naroda notifikovaće ovu činjenicu
svima članovima Međunarodne organizacije rada. On će ima takođe notifikovati;
registrovanje ratifikacija, koje će mu docnije dostaviti drugi članovi Organizacije.

Član 10.
Svaki član, koji ratifikuje ovu Konvenciju, obavezuje se da primeni odredbe
članova 1, 2, 3, 4, 5, i 6 najdoenije 1. januara 1924, i da preduzme takve mere, koje će
biti potrebne za ostvarenje njezinih odredaba.

-492-
Albanija 3. 6.1957. ratifikovana
Argentina 26. 5.1936. ratifikovana
Australija 28.6.1935. ratifikovana
Azerbejdžan 19. 5.1992. ratifikovana
Bangladeš 22. 6.1972. ratifikovana
Belgija 19. 7.1926. ratifikovana
Belize 15.12.1983. ratifikovana
Belorusija 6.11.1956. ratifikovana
Bosna i Hercegovina 2. 6.1993. ratifikovana
Brazil 8. 6.1936. ratifikovana
Bugarska 6. 3.1925. ratifikovana
Čile 18.10.1935. ratifikovana
Danska 23. 4.1938. ratifikovana
Dominika 28. 2.1983. ratifikovana
Džibuti 3. 8.1978. ratifikovana
Estonija 8. 9.1922. ratifikovana
Finska 10.10.1925. ratifikovana
Francuska 22. 3.1928. ratifikovana
Gana 20. 5.1957. ratifikovana
Grčka 28. 6.1930. ratifikovana
Grenada 9.7.1979. ratifikovana
Gvatemala 13. 6.1989. ratifikovana
Gvineja 12.12.1966. ratifikovana
 54. KONVENCIJA O OBAVEZNOM LEKARSKOM PREGLEDU DECE I MLADIĆA
__________________ZAPOSLENIH NA BRODOVIMA-MOR 16(1921)

Holanđija 9. 3.192 ral

jfikavana
Hrvatska 8. ra
* i Okovana
Indija 8.10.1991. nđifikovana
Irak 20. 11. ra
t!likovatia
Irska 1922. ridjtjkovana
Italija 19. 4.196 ral i ii kovana
Jamajka 6. ratitikovana
Japan 5. 7. rali Okovana
Jemen 1930. ratifikovana
Jugoslavija 8. 9.192 rat i Okovana
Kamerun 4. 26. 12. ratifikovana
Kanada 1962. ratifikovana
Kenija 7. 6.
Kina 1924. ratifikovana
Kipar 14. 4,196 ratitikovana
Kirgistan 9. ratifikovana
Kolumbija 1. 4. ratifikovana
1927. ratitikovana
Kostarika
1. 9. ratifikovana
Kuba
Letonija 1962. 31. 3. ratifikovana
1926, ratifikovana
Luksemburg
9. 2.1971 ratifikovana
Mađarska
. ratifikovana
Maj n mar
2. 12.1936. ratifikovana
Makedonija
23. 9.1960. ratifikovana
Malezija Sabah and Saravak
31. 3.1992. ratifikovana
Malta
20. 6.1933. ratifikovana
Mauricijus
23. 7.1991. ratifikovana
Meksiko
7. 7.1928 ratifikovana
Nemačka
. ratifikovana
Nigerija
9. 9. ratifikovana
Nikaragva
1924. ratifikovana
Norveška
16. 4.1928. ratifikovana
Novi Zeland
1. 3.1928 ratifikovana
Pakistan
. ratifikovana
Panama
20. 11. 1922. ratifikovana
Poljska
17.11.1991. ratifikovana
Rumunija
3. 3.1964 ratifikovana
Rusija
, 4.1,1965. ratifikovana
Sejšeli
2. 12. ratifikovana
Siera Leone
1969. ratifikovana
Singapur
9. 3.1938 ratifikovana
Slovenija
. ratifikovana
Solomonska ostrva
11. 6. ratifikovana
Somalija
1929. ratifikovana
St, Lucija
17.10.1960. ratifikovana
- 494 -
 54 KONVENCIJA 0 OBAVEZNOM LEKARSKOM PREGLEDU DECE I MLADIĆA
ZAPOSLENIH NA BRODOVIMA-MOK 16 (1921)

St. Vinsent i Grenađa 21. 10. 1998. ratifikovana

Španija 20. 6.1924. ratifikovana
S'ri tanka 25. 4. 1951. ratifikovana
Švajcarska 21. 4.1960. ratifikovana
švedska 14. 7. 1925. ratifikovana
Tadžikistan 26. 11. 1993. ratifikovana
Tanzanija 30. 1. 1962. ratifikovana
Trinidađ i Tobago 24. 5. 1963. ratifikovana
Tunis 14. 4. 1970. ratifikovana
Ukrajina 14. 9. 1956. ratifikovana
Urugvaj 6. 6.1933. 8. ratifikovana
Velika Britanija 3. 1926. ratifikovana

495
 MOR-K-58

55. KONVENCIJA
O UTVRĐIVANJU MINIMUMA GODINA STAROSTI
ZA PRIJEM DECE NA POMORSKE RADOVE*
(Ženeva, 24. oktobar 1936. godine)

Opšta Konferencija Međunarodne organizacije rada,

Sazvana u Ženevi od strane Administrativnog saveta, Međunarodnog biroa
rada i sastavši se tu 22. oktobra 1936. godine u svoje dvadeset i drugo zasedanje,
Pošto je odlučila da prihvati različite pređloge koji se odnose na delimičnu
reviziju konvencije o određivanju minimuma starosti za prijem dece na poslove u
pomorstvu prihvaćene od strane Konferencije na njenom drugom zaseđanju,
pitanje koje je postavljeno na dnevni red ovog zasedanja,
Smatrajući da ovi predloži treba da dobiju formu jedne međunarodne kon-
vencije, prihvata danas dvadeset i četvrtog oktobra hiljadu devet stotina trideset
šeste donju konvenciju koja će biti nazvana Konvencija (revidirana) o minimumu
starosti (na pomorskim radovima), 1936:
Član 1.
Za pramenu ove konvencije, pod izrazom „brod” podrazumevaju se svi bro-
dovi, lađe i parobrodi, bilo da su privatno ili javno vlasništvo, koji vrše morsku
plovidbu, isključujući ratne brodove.
Član 2.
1. Deca ispod petnaest godina ne mogu biti zaposlena na palubi brodova,
izuzev onih brodova na kojima su zaposleni samo članovi porodice.
2. Međutim, nacionalno zakonodavstvo može dozvoliti izdavanje isprava
kojima će se dopustiti deci, sa najmanje 14 godina starosti, da mogu biti zaposlena
u slučajevima kada se neka školska ili neka druga odgovarajuća vlast označena u
nacionalnom zakonodavstvu, uverila da je to zaposlenje u interesu đete- ta, pošto je
propisno uzela u obzir zdravlje i fizičko stanje đeteta, kao i koristi, buduće i
neposredne, koje rečeno zaposlenje može imati za njega.

* Konvencija MOR-58 usvojena je 24. oktobra 1936, a stupila na snagu

11. aprila 1936. godine. Konvenciju su ratifikovale 52 zemlje,
uključujući i Jugoslaviju ("Službeni list FNRJ” - Dodatak, br.
7/1958) - videti tabelu iza Konvencije.
Naslov originala: Convention Fixing the Minimum Age for the
Admission of Children to Em- ployment at Sea
32* Ljudske slobode i prava - tom I 497
 55. KONVENCIJA O UTVRĐIVANJU MINIMUMA GODINA STAROSTI ZA PRIJEM DECE
______________________NAPOMORSKE RADOVE - MOR 5S (1935)

Član 3.
Odredbe člana 2. neće se primenjivati na rad dece na školskim brodovima,
pod nslovom da taj rad odobrava i kontroliše državna vlast.
Član 4.
Da bi se omogućila kontrola primene odredaba ove konvencije, svaki kapetan
ili sopstvenik broda biće dužan da vodi upisni registar ili dnevnik posade,
naznačivši sva lica ispod četrnaest godina koja su zaposlena na brodu i datum
njihovog rođenja.
Član 5.
Ova Konvencija stupiće na snagu tek pošto Međunarodna konferencija ra-
da prihvati jednu konvenciju o reviziji konvencije o utvrđivanju minimuma sta-
rosti za prijem dece na industrijske radove (1919) i jednu konvenciju o reviziji;
konvencije o dobu starosti za prijem dece na neindustrijske radove (1932). ■
H
Član 6. IV
Službene ratifikacije ove konvencije biće dostavljene Generalnom direktoru I
Međunarodnog biroa rada koji će ih registrovati. ■
Član 7. JI?

1. Ova Konvencija vezivaće samo članove Međunarodne organizacije rada

čija ratifikacija bude registrovana od strane Generalnog direktora.
2. Ograđujući se od odredaba gore izloženog čl. 5, ona će stupiti na snagu po
isteku dvanaest meseci, pošto ratifikacije dva člana budu registrovane od strane
Generalnog direktora.
3. Posle toga, ova će konvencija stupiti na snagu za svakog člana po isteku
dvanaest meseci od datuma kada njegova ratifikacija bude registrovana.
Član 8.
Čim ratifikacija dva člana Međunarodne organizacije bude registrovana u
Međunarodnom birou rada, Generalni direktor Međunarodne organizacije rada
obavestiće o tome sve članove Međunarodne organizacije rađa. On će ih obavestiti
isto tako o registrovanju ratifikacija koje mu budu docnije dostavljene od strane
svih drugih članova Organizacije.
Član 9.
1. Svaki član koji je ratifikovao ovu konvenciju može je otkazati, po isteku
vremena od deset godina od datuma prvobitnog stupanja na snagu konvencije,
aktom upućenim Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada, koji će ga
registrovati. Otkaz stupa na snagu nakon godinu dana od dana njegovog
registrovanja.
2. Svaki član koji je ratifikovao ovu konvenciju, a koji u toku godine dana po
isteku perioda od deset godina pomenutog u prethodnom paragrafu, ne bude
koristio mogućnost otkaza predviđenu ovim članom, biće vezan za novi period od
deset godina, a posle toga moći će otkazati konvenciju, po isteku svakog perioda
od deset godina, pod uslovom predviđenim ovim članom.
-498-
Država Datum ratifikacije Status
Albanija 03. 06.1957. otkazana
Alžir 19.10.1962. otkazana
Argentina 17. 02.1955. ratifikovana
Australija 11. 06.1992. ratifikovana
Belgija 11. 04.1938. otkazana
Belise 15.12.1983. ratifikovana
Belorusija 06.11.1956. otkazana
Brazil 12.10.1938. ratifikovana
Bugarska 29.12.1949. otkazana
Danska 04. 06.1955. otkazana
Džibuti 03. 08.1978. ratifikovana
Fidži 19. 04.1974. ratifikovana
Francuska 09.12.1948. otkazana
Gana 20. 05.1957. ratifikovana
Grčka 09.10.1963. otkazana
Grenada 09. 07.1979. ratifikovana
Gvatemala 30.10.1961. ratifikovana
Holandija 08. 07.1947. otkazana
Irak 30.12.1939. otkazana
Island 21. 08.1956. ratifikovana
Italija 22.10.1952. otkazana
Jamajka 26.12.1962. ratifikovana

-499-
Japan 22. 08.1955. ratif i kovana
Jemen 14. 04.1969. ratifikovana
Jugoslavija 05. 05.1958. otkazana
Kanada 10. 09.1951. ratifikovana
Kenija 13. 01.1964. otkazana
Kipar 10. 01.1995. ol kazana
Kuba 20. 07.1953. otkazana
Liban 06.12.1993. ratifikovana
Liberija 09. 05.1960. ratifikovana
Mauricijus 02.12.1969. otkazana
Mauritanija 08.11.1963. ratifikovana
Meksiko 18. 07.1952. ratifikovana
Nigerija 16. 06.1961. ratifikovana
Norveška 07. 07.1937. otkazana
Novi Zeland 07. 06.1946. ratifikovana
Panama 19. 06.1970. ratifikovana
Peru 04. 04.1962. ratifikovana
Rusija 10. 08.1956. otkazana
Sejšeli 06. 02.1978. ' ratifikovana
Siera Leone 13. 06.1961. ratifikovana
Sjedinjene Američke Države 29.10.1938. ratifikovana
Spanija 05. 05.1971. otkazana
Šri Lanka 18. 05.1959. ratifikovana
Švaj carska 21. 04.1960. ratifikovana
Švedska 06. 01.1939. otkazana
Tanzanija Zanzibar 22. 06.1964. ratifikovana
Tunis 14. 04.1970. otkazana ;
Turska 29. 09.1959. otkazana od 30.10.1998
Ukrajina 14. 09.1956. otkazana
Urugvaj 18. 03.1954. otkazana .

- 500
-
 IV.

PRAVNI POLOŽAJ IZBEGLICA

 fiii
I

i:

i-
 56. KONVENCIJA
O STATUSU IZBEGLICA *
(Ženeva, 28. jul 1951. godine)

Visoke Strane ugovornice,

, smatrajući da su Povelja Ujedinjenih nacija i Opšta deklaracija o pravima
'/čoveka, koju je 10. decembra 1948. godine odobrila Generalna skupština, po-
f.tvrdile princip da ljudska bića, bez razlike, treba da uživaju prava čoveka i
• osnovne slobode,
smatrajući da je Organizacija ujedinjenih nacija u više mahova pokazala
• •brižno staranje koje pokazuje za izbeglice i da je nastojala da ovim obezbedi
• najšire moguće uživanje prava čoveka i osnovnih sloboda,
smatrajući da je poželjno da se raniji međunarodni sporazumi o statusu iz- -
beglica revidiraju i kodifikuju i da se putem novog sporazuma, proširi primena tih
instrumenata i zaštita koju oni predstavljaju za izbeglice,
smatrajući da iz davanja prava na azil mogu nastati izuzetno teške obaveze za
neke zemlje i da zadovoljavajuće rešenje problema čiju je međunarodnu važnost i
karakter priznala Organizacija ujedinjenih nacija ne bi moglo, pod tom
pretpostavkom, da se postigne bez međunarodne solidarnosti,
izražavajući želju da sve države koje priznaju socijalni i humanitarni karakter
problema izbeglica učine što je u njihovoj moći da bi se izbeglo da taj problem
postane razlog zategnutosti među državama,
uzimajući na znanje da Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice ima za
zadatak da se stara o primeni međunarodnih konvencija koje obezbeđuju zaštitu
izbeglica, i uviđajući da će stvarna koordinacija mera preduzetih za rešenje tog
problema zavisiti od saradnje država sa Visokim komesarom, sporazumele su se o
sledećem:

* Konvencija o statusu izbeglica usvojena je u Ženevt 28. jula 1951, a stupila je na snagu 22. apri la
1954. godine.
Konvenciju su ratifikovale ili joj na drugi način pristupile 133 države, uključujući i Jugoslaviju
(„Službeni list FNRJ” - Dodatak br. 7/1960). Podaci o ratifikacijama dati su iza teksta ove
konvencije i njenog Završnog akta.
Naslov originala: Convention rekning to the Status of Refugees.

-503
 56. KONVENCIJA O STATUSU IZBEGUCA (1951) -3

IBS
Glava I
OPŠTE ODREDBE

Član 1.
Definicija izraza „izbeglica”
A.
U smislu ove konvencije, izraz „izbeglica” će se primenjivati na svako lice:
1) koje se smatralo kao izbeglo lice shodno aranžmanima od 12. maja 1926.
i 30. juna 1928. godine, ili shodno konvencijama od 28. oktobra 1933. i od 10. fe-
bruara 1938. godine i Protokolu od 14. septembra 1939. godine, ili pak shodno
Ustavu Međunarodne organizacije za izbeglice.
Odluke o neizbornosti koje je donela Međunarodna organizacija za izbeglice za
vreme trajanja njenog mandata ne sprečavaju da se svojstvo izbeglice priznaje licima
koja ispunjavaju uslove predviđene u paragrafu 2 ovog odeljka;
2) koje se, usled događaja nastalih pre 1. januara 1951. godine i bojeći se
opravdano da će biti progonjeno zbog svoje rase, svoje vere, svoje nacionalnosti,
svoje pripadnosti nekoj socijalnoj grupi ili svojih političkih mišljenja, nade izvan
zemlje čije državljanstvo ono ima i koje ne želi ili, zbog toga straha, neće da tra ži
zaštitu te zemlje; ili koje, ako nema državljanstva a nalazi se izvan zemlje u kojoj je
imalo svoje stalno mesto boravka usled takvih događaja, ne može ili, zbog straha, ne
želi da se u nju vrati.
U slučaju kad se radi o licu koje ima više od jednog državljanstva izraz „zemlje
čije državljanstvo ono ima” odnosi se na svaku zemlju čije državljanstvo to lice ima.
Neće se smatrati da je lišeno zaštite zemlje čije državljanstvo ono ima, svako lice
koje, bez opravdanog razloga osnovanog na opravdanom strahovanju, nije tražilo
zaštitu jedne od zemalja čije državljanstvo ono ima.

B.
1) U smislu ove konvencije, reci „događaji nastali pre 1. januara 1951. godine”
koje se nalaze u članu 1, odeljak A, mogu se razumeti kao
a) „događaji nastali pre 1. januara 1951. godine u Evropi”; ili
b) „događaji nastali pre 1. januara 1951. godine u Evropi ili drugđe”;
i svaka država će, prilikom potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja, dati izjavu
kojom će precizirati značaj koji daje tom izrazu u pogledu obaveza koje uzima na
sebe na osnovu ove konvencije.
2) Svaka Država ugovornica koja je usvojila obrazac a) može u svako doba
proširiti svoje obaveze usvajajući obrazac b) notifikacijom upućenom Generalnom
sekretaru Ujedinjenih nacija.

C.
Ova Konvencija će, u dole navedenim slučajevima, prestati da se primenju- je
na svako lice na koje se odnose odredbe gornjeg.odeljka A:
1) ako je ono dobrovoljno ponovo tražilo zaštitu zemlje čije državljanstvo ono
ima; ili
 56. KONVENCIJA 0 STATUSU IZBEGLICA (1951)

2) ako je, pošto je izgubilo državljanstvo te zemlje, ono ponovo dobrovoljno

primilo; ili
3) ako je steklo novo državljanstvo i uživa zaštitu zemlje čije je državljanstvo
steklo; ili
4) ako se dobrovoljno vratilo da bi se nastanilo u zemlji koju je napustilo ili
izvan koje je živelo iz straha da će biti progonjeno; ili
5) ako, pošto su okolnosti usled kojih je ono bilo priznato za izbeglicu prestale
da postoje, ono ne može i dalje da odbija tražiti zaštitu zemlje čije državljanstvo
ima;
podrazumevajući, međutim, da se odredbe ovoga paragrafa neće primenji- vati
na svakog izbeglicu o kome je reč u paragrafu 1. odeljka A ovoga člana koji može,
radi odbijanja traženja zaštite zemlje čije državljanstvo ima, navesti kategorične
razloge o ranijim progonima;
6) kad se radi o licu koje nema državljanstvo, ako je, pošto su okolnosti usled
kojih je ono bilo priznato za izbeglicu prestale da postoje, ono u stanju da se vrati u
zemlju u kojoj je imalo uobičajeno mesto boravka.
Podrazumevajući, međutim, da se odredbe ovoga paragrafa neće primenjivati
na svakog izbeglicu o kome je reč u paragrafu 1. odeljka A ovoga člana koji može,
da bi -odbio da se vrati u zemlju u kojoj je imao uobičajeno mesto borav ka, da
navede kategorične razloge o ranijim progonima.
D.
Ova Konvencija se neće primenjivati na lica koja sada uživaju zaštitu ili pomoć
nekog organizma ili ustanove Ujedinjenih nacija osim Visokog komesara
Ujedinjenih nacija za izbeglice.
Kad ta zaštita ili pomoć bude prestala iz ma kog razloga, a da sudbina tih lica
nije definitivno rešena, shodno rezolucijama o tome koje je usvojila Generalna
skupština Ujedinjenih nacija, ta lica će punopravno moći da se koriste režimom ove
konvencije.

Ova Konvencija se neće primenjivati na lica za koje nadležne vlasti zemlje u

kojoj je to lice izabralo svoje mesto boravka smatraju da ima prava i dužnosti vezane
za posedovanje državljanstva te zemlje.
F.
Odredbe ove konvencije neće se primenjivati na lica za koja postoje ozbiljni
razlozi da se misli:
a) da su počinila zločin protiv mira, ratni zločin ili zločin protiv čovečanstva, u
smislu međunarodnih instrumenata koji su izrađeni za predviđanje odredbe o tim
zločinima;
b) da su počinila težak zločin prema međunarodnom pravu izvan zemlje koja
ih je prihvatila pre nego što su u nju primljeni kao izbeglice;
c) da su kriva za postupke koji su u suprotnosti sa ciljevima i načelima Uje-
dinjenih nacija.
 56. KONVENCIJA O STATUSU IZBEGUCA (1951)

Član 2.
Opšte obaveze
Svaki izbeglica ima prema zemlji u kojoj se nalazi dužnosti koje naročito sa-
drže obavezu da se povinuje zakonima i propisima kao i merama za održavanje
javnog reda. .
Član 3.
Nediskriminacija
Države ugovornice će primenjivati odredbe ove konvencije na izbeglice bez
diskriminacije u pogledu rase, vere ili zemlje porekla.
Član 4.
Vera
Države ugovornice će primenjivati prema izbeglicama na svojoj teritoriji'
postupak koji će biti bar isto tako povoljan kao i postupak koji primenjuju prema
svojim državljanima u pogledu slobode veroispovesti i u pogledu slobode verskog
vaspitanja njihove dece.
Član 5.
Prava data nezavisno od ove konvencije
Ni jedna odredba ove konvencije ne dira u drugu prava i prednosti date iz -
beglicama nezavisno od ove konvencije.
Član 6.
Izraz „pod istim okolnostima”
U smislu ove konvencije, izraz „pod istim okolnostima” podrazumeva da svi
uslovi (a posebno oni koji se odnose na trajanje i na uslove boravka ili, prebivanja)
koje zainteresovano lice treba da ispuni da bi moglo da uživa pravo o kov me je reč,
treba da se ispune, osim uslova koje zbog njihove prirode, izbeglica ne može da
ispunjava.
Član 7.
Oslobođenje od reciprociteta
1. Pod rezervom povoljnijih odredaba predviđenih ovom konvencijom, svaka
Država ugovornica će prema izbeglicama primenjivati režim koji primenjuje na
strance uopšte.
2. Posle boravka od tri godine sve izbeglice na teritoriji Država ugovornica
uživaće oslobođenje ođ zakonodavnog reciprociteta.
3. Svaka Država ugovornica će nastaviti da izbeglicama daje prava i prednosti
na koje su oni već mogli pretendovati, u nedostatku reciprociteta, na dan stupanja na
snagu ove konvencije za pomenutu državu.
4. Države ugovornice će s blagonaklonošću predvideti mogućnost da izbe-
glicama daju, u nedostatku reciprociteta, prava i prednosti osim onih na koje
 56. KONVENCIJA O STATUSU IZBEGLICA (1951)

, đenje od reciprociteta.
5. Odredbe gornjih paragrafa 2 i 3 primenjuju se isto tako na prava i pred-

!
Lf
|? nosti o kojima je reč u članovima 13,18,19,21 i 22 ove konvencije kao i na pra-
| va i prednosti koji nisu njome predviđeni.
Član 8.
f Oslobođenje od izuzetnih mera
,% Kad se radi o izuzetnim merama koje mogu biti preduzete protiv ličnosti,
|;5 dobara ili interesa državljana neke određene države Države ugovornice neće
§|::, primenjivati te mere na izbeglicu koji je formalno poreklom iz te države je-
Č dino zbog njegovog državljanstva. Države ugovornice koje, zbog svog zakono-
; davstva, ne mogu primeniti opšte načelo utvrđeno u ovom članu, odobriće u ođ-
Pr govarajućim slučajevima oslobođenja u korist takvih izbeglica.
jfffi.Č- Član 9.

Privremene mere
Ni jedna od odredaba ove konvencije nema za cilj da spreči neku Državu
ugovornicu, za vreme rata ili u drugim teškim i izuzetnim okolnostima, da pre-
duzme privremeno prema nekom određenom licu mere koje ta država smatra
neophodnim za nacionalnu bezbednost u očekivanju da pomenuta Država ugo-
vornica ustanovi da je to lice zaista izbeglica i da je primena pomenutih mera
prema njemu potrebna u interesu njene nacionalne bezbednosti.
Član 10.
Stalnost boravka
L Ako je izbeglica bio deportovan tokom drugog svetskog rata i transporto-
van na teritoriju jedne od Država ugovornica i u njoj prebiva, trajanje tog pri-
nudnog boravka računaće se kao redovno prebivanje na toj teritoriji.
2. Ako je neki izbeglica bio deportovan sa teritorije jedne Države ugovornice
tokom drugog svetskog rata i u nju se vratio pre stupanja na snagu ove konvencije
da bi se tu nastanio, vremenski razmak koji prethodi deportovanju i onaj koji dolazi
posle deportovanja računaće se za svaku svrhu za koju je potrebno neprekidan
boravak kao da sačinjavaju jedan jedini i neprekidan vremenski razmak.
Član 11.
Pomorci izbeglice

U slučaju kad se radi o izbeglicama redovno zaposlenim kao članovi posade na

nekom brodu koji vije zastavu neke Države ugovornice ta država će s blagona-
klonošću proučiti mogućnost da pomenutim izbeglicama odobri da se nastane na
njenoj teritoriji i da im izda putne isprave ili da ih privremeno primi na svoju teri-
toriju, naročito radi toga da olakša njihovo nastanjivanje u nekoj drugoj zemlji.
507
 56. KONVENCIJA 0 STATUSU iZBEGLiCA (1951)
Glava II
PRAVNI POLOŽAJ
Član 12.
Lični status
1. Lični status svakog izbeglice regulisaće se zakonom zemlje njegovog do-
micila ili ako domicila nema, zakonom zemlje njegovog mesta prebivanja.
2. Svaka Država ugovomica poštovaće prava koja je izbeglica ranije stekao i
ko-
ja proističu iz ličnog statusa, a posebno ona koja nastaju iz braka, pod rezervom,
ako
je potrebno, ispunjenja formalnosti predviđenih zakonodavstvom pomenute države,
s tim što pravo o kome se radi treba da bude od onih prava koja bi bila priznata za-
konodavstvom pomenute države da zainteresovano lice nije postalo izbeglica.
Član 13.
Pokretna i nepokretna imovina .:-
v.
Države ugovornice če prema svakoj izbeglici prime nj ivati što je moguće po-
voljniji postupak, a na svaki način postupak koji neće biti manje povoljan od
onoga koji je primenjen, pod istim okolnostima, na strance uopšte u pogledu sri-
canja pokretne i nepokretne imovine i drugih prava koja se na to odnose, iznaj-
mljivanja i drugih ugovora koji se odnose na pokretnu i nepokretnu imovinu.
Član 14.
Intelektualna i industrijska svojina
U pogledu zaštite industrijske svojine, naročito izuma, crteža, modela fabrič-
kih oznaka, komercijalnih imena, i u pogledu zaštite književne, umetničke i nauč-
ne svojine, svaki izbeglica uživaće u zemlji gde ima svoje uobičajeno mesto bo-
ravka zaštitu koja se daje i državljanima pomenute zemlje. Na teritoriji ma koje
druge Države ugovornice oni če uživati zaštitu koja se na pomenutoj teritoriji da-
je državljanima zemlje u kojoj izbeglica ima svoje uobičajeno mesto boravka.
Član 15.
Prava udruživanja
Države ugovornice če primenjivati prema izbeglicama koji borave redovno
na njihovoj teritoriji, u pogledu udruženja koja nemaju politički cilj i koja nisu
lukrativna i u pogledu strukovnih sindikata, najpovoljniji postupak koji se pod
istim okolnostima primenjuje prema državljanima neke strane zemlje.
Član 16.
Pravo pojavljivanja pred sudom
1. Svaki izbeglica če imati, na teritoriji Država ugovornica, slobodan i lak
pristup pred sudove.
2. U Državi ugovornici gde ima svoje uobičajeno mesto boravka, svaki izbe-
glica uživače isti postupak kao i državljanin u pogledu pristupa pred sudove,
uključujući sudsku pomoć i oslobođenje od cautio judicatum solvi.

508
 56. KONVENCIJA O STATUSU IZBEGUCA(I951)

3. U Državama ugovornicama van one u kojoj ima svoje uobičajeno mesto bo-
ravka, i u pogledu pitanja o kojima je reč u paragrafu 2, svaki izbeglica uživače isti
postupak kao i državljanin zemlje u kojoj on ima svoje uobičajeno mesto boravka.
Glava III
LUKRATIVNA ZAPOSLENJA
Član 19.
Plaćene profesije
1. Države ugovornice će primenjivati prema svakom izbeglici koji redovno
boravi na njihovoj teritoriji najpovoljniji postupak koji se, pod istim okolnosti- ma,
primenjuje na državljane neke strane zemlje u pogledu vršenja neke plaćene
profesionalne dužnosti.
2. U svakom slučaju, mere ograničenja nametnute strancima ili uposlenju stra-
naca radi zaštite domaćeg tržišta rada neće se primenjivati na izbeglice koji su od
strane zainteresovane Države ugovornice toga već bili oslobođeni na dan stupanja
na: snagu ove konvencije ili na izbeglice koji ispunjavaju jedan od sledećih uslova:
a) ako su tri godine boravili u toj zemlji;
b) ako imaju za bračnog druga lice koje ima državljanstvo zemlje boravka.
Izbeglica ne može zahtevati pravo korišćenja ovom odredbom u slučaju da napusti
svog bračnog druga;
c) ako ima jedno ili više dece koja imaju državljanstvo zemlje boravka.
3. Države ugovornice će razmotriti sa blagonaklonošću usvajanje mera koje
imaju za cilj da prava svih izbeglica u pogledu vršenja plaćenih profesija izjednače
sa pravima njihovih državljana i to naročito za izbeglice koji su ušli na njihovu te-
ritoriju i shodno primeni programa regrutovanja radne snage ili planu useljavanja.
Član 18.
Neplaćene profesije
Države ugovornice primenjivaće prema izbeglicama koje se redovno nalaze na
njihovoj teritoriji što je moguće povoljniji postupak, a u svakom slučaju postupak
koji nije manje povoljan od onoga koji pod istim okolnostima primenjuje na
strance uopšte u pogledu vršenja neke neplaćene profesije u poljoprivredi, indu-
striji, zanatstvu i trgovini, kao i stvaranja komercijalnih i industrijskih društava.
Član 19.
Slobodne profesije
1. Svaka Država ugovornica će primenjivati prema izbeglicama koji redovno
borave na njenoj teritoriji, a koji imaju diplome priznate od strane nadležnih vlasti
pomenute države i žele vršiti neku slobodnu profesiju, što je moguće povoljniji
postupak, a u svakom slučaju postupak koji nije manje povoljan od onoga koji, pod
istim usiovima, primenjuju prema strancima uopšte.
2. Države ugovornice učiniće sve što je u njihovoj moći, shodno njihovim
zakonima i ustavima, da bi obezbedile nastanjenje određenih izbeglica na teritoriji
van metropole čije međunarodne odnose one obezbeđuju.

-509-
 36. KONVENCIJA O STATUSU 1ZBEGUCA (195i)

Glava IV
BLAGOSTANJE
Član 20.
Racioniranje
U slučaju kad postoji sistem racioniranja kome je podvrgnuto celokupno' :;-;
stanovništvo i kojim se reguliše opšta raspodela proizvoda kojih nema dovoljno, .: ;;
prema izbeglicama će se postupati kao prema domaćim državljanima.
Član 21.
Stan
Sto se tiče stana, Države ugovornice će, ukoliko to pitanje pada pod udar zakona i
propisa ili pođleže kontroli od strane javnih vlasti, primenjivati prema . izbeglicama
koji redovno borave na njihovoj teritoriji što je moguće povoljniji postupak; taj
postupak u svakom slučaju ne može biti manje povoljan od onoga. koji se pod istim
okolnostima primenjuje na strance uopšte.

Član 22.
Opšte obrazovanje

1. Države ugovornice će u pogledu osnovne nastave primenjivati prema iz-

beglicama isti postupak kao i prema svojim državljanima.
2. Države ugovornice će primenjivati prema izbeglicama što je moguće po-
voljniji postupak, a u svakom slučaju postupak koji nije manje povoljan od ono- ga
koji se pod istim okolnostima primenjuje prema strancima uopšte u pogledu drugih
kategorija nastave osim osnovne, a naročito u pogledu pristupa na studije,
priznavanje svedočanstava o studijama, diploma i univerzitetskih uverenja iz- datih
u inostranstvu, plaćanja dažbina i taksa i dodeljivanja stipendija za studije.

Član 23.
Javna pomoć
U pogledu pomoći i javne potpore Države ugovornice će primenjivati prema
izbeglicama koje redovno borave na njihovoj teritoriji isti postupak kao i prema
svojim državljanima.
Član 24.
Radno zakonodavstvo i socijalno osiguranje

1. Države ugovornice će primenjivati na izbeglice koje redovno borave na nji-

hovoj teritoriji isti postupak kao i prema svojim državljanima u sledećem pogledu:
a) ukoliko su ta pitanja regulisana zakonodavstvom ili zavise od
administrativnih vlasti: plate, uključujući i porodične dodatke ako ti dodaci čine
deo plate, trajanja rada, prekovremenih časova, plaćenog godišnjeg odmora,
ograničenja u pogledu
510-
 56. KONVENCIJA O STATUSU IZBEGLiCA (1951)
f-k
I? rada kod kuće, doba prijema u službu, učenja u privredi i stručnog obrazovanja, ra-
ri da žena i omladine i uživanja prednosti koje su date kolektivnim konvencijama;
b) socijalnog osiguranja (zakonske odredbe o nesrećama na poslu; o profesi- :
onalnim bolestima, porođaju, bolesti, invalidnosti, starosti i smrti, o nezaposleno- ,
sti, porodičnim obavezama kao i o svakom drugom riziku koji je, shodno nado- •:
nalnom zakonodavstvu, regulisan sistemom socijalnog osiguranja, pod rezervom:
i) odgovarajućih aranžmana o održavanju stečenih prava i prava koja su u toku
sricanja;
ii) posebnih odredaba propisanih nacionalnim zakonodavstvom zemlje bo-
ravka koje se odnose na davanje ili delove davanja koje se plaćaju isključivo iz
. javnih fondova, kao i na dodatke keji se daju licima koja ne ispunjavaju uslove u
pogledu plaćanja doprinosa koji se zahtevaju za davanje redovne penzije.
2. Prava na davanja nastala smrću izbeglice koja je nastupila zbog nesreće na
poslu ili profesionalne bolesti neće biti ograničena činjenicom da pritežava-
' lac prava prebiva izvan teritorije Države ugovor niče.
3. Države ugovornice će proširiti na izbeglice pravo korišćenja sporazumima
koje su zaključile ili zaključe među sobom u pogledu održavanja prava stečenih ili
koja su u toku sticanja u pogledu socijalnog osiguranja, ukoliko izbeglice
ispunjavaju uslove predviđene za državljane zemalja potpisnica sporazuma o
kojima je reč.
4. Države ugovornice će ispitati sa blagonaklonošću mogućnost proširenja .na
izbeglice, u najvećoj mogućoj meri, prava na koristi koje nastaju iz sličnih sporazuma
koji su ili će biti na snazi, između tih Država ugovornica i država koje nisu
ugovornice.

Glava V
ADMINISTRATIVNE MERE

Član 25.
Administrativna pomoć
1. Ako bi vršenje prava od strane nekog izbeglice obično zahtevalo pomoć
stranih vlasti kojima se on ne može obratiti, Države ugovornice na čijoj teritoriji on
boravi nastojaće da mu tu pomoć pruže bilo samo njihove vlasti bilo neka
međunarodna vlast.
2. Vlast ili vlasti o kojima je reč u paragrafu 1 izdaće ili učiniti da se pod nji-
hovom kontrolom, izdaju izbeglicama isprave ili uverenja koje bi strancima redovno
izdale njihove nacionalne vlasti ili njihovim podsredstvom.
3. Tako izdate isprave ili uverenja zameniće službena akta koja strancima izdaju
njihove nacionalne vlasti ili njihovim podsredstvom i biće verođostojne dok se ne
dokaže suprotno.
4. Pod rezervom izuzetaka koji bi mogli biti prihvaćeni u korist domorođa- :
ca, usluge pomenute u ovom članu mogu biti plaćene; ali to plaćanje će biti
umereno i u skladu sa ubiranjima od domaćih državljana za slične usluge.
5. Odredbe ovog člana ničim se ne protive članovima 27. i 28.

- 5 11 -
 56. KONVENCIJA O STATUSU IZBEGL1CA (1951)

Član 26.
.

Sloboda kretanja
Svaka Država ugovornica daće izbeglicama koji se redovno nalaze na njenoj
teritoriji pravo da ovde izaberu mesto svog boravka i da se slobodno kreću pod
uslovima ustaljenim propisima koji se pod istim okolnostima primenjuju na strance
uopšte.
Član 27.
Isprave o identitetu
Države ugovornice će izdati isprave o identitetu svakom izbeglici koji se na-
lazi na njihovoj teritoriji i koji ne poseduje valjanu putnu ispravu.
Član 28.
Putne isprave
1. Države ugovornice će izdavati izbeglicama koji redovno borave na njihovoj
teritoriji putne isprave koje im omogućuju da putuju van te teritorije osim ako se
tome ne protive imperativni razlozi nacionalne bezbednosti ili javnog poretka;
odredbe Priloga A uz ovu konvenciju primenjivaće se na te isprave. Države
ugovornice mogu izdavati takvu putnu ispravu svakom drugom izbeglici na
njihovoj teritoriji; one će pokloniti naročitu pažnju slučajevima gde se radi o iz-
beglicama koji se nalaze na njihovoj teritoriji, a koji nisu u stanju, da dobiju ispravu
za put iz zemlje njihovog redovnog boravka.
2. Države ugovornice će priznati putne isprave koje su shodno ranijim me-
đunarodnim sporazumima izdale Strane potpisnice tih sporazuma i tretiraće ih : kao da
su izdate izbeglicama na osnovu ovog člana.
Član 29.
Fiskalne obaveze
1. Države ugovornice neće podvrgavati izbeglice dažbinama, taksama, pore-
zima, ma kako se one nazivale, drugim ili većim od onih koje se ubiraju ili koje ,, će se
ubirati od domaćih državljana u sličnim situacijama.
2. Odredbe prethodnog paragrafa ne protive se primeni na izbeglice odre- , đaba
zakona i propisa o taksama za izdavanje strancima administrativnih dokumenata,
uključujući i isprave o identitetu.
Član 30.
Transfer imovine
1. Svaka Država ugovornica odobriće izbeglicama, shodno zakonima i pro-
pisima njihove zemlje, da imovinu koju su uneli na njenu teritoriju prenesu na
teritoriju druge zemlje gde su oni primljeni radi novog nastanjenja.
2. Svaka Država ugovornica obratiće blagonaklonu pažnju molbama koje podnesu
izbeglice koji žele dobiti ovlašćenje za transfer sve druge imovine potrebne za njihovo
novo nastanjivanje u nekoj drugoj zemlji gde su primljeni radi' novog nastanjenja.

- 512-
 56. KONVENCIJA O STATUSU IZBEGLICA (1951)

Član 31.
Izbeglice koje bespravno borave u zemlji prijema
; ■ 1. Države ugovornice neće primenjivati kaznene sankcije, zbog njihovog bes-
H pravnog ulaska ili boravka, na izbeglice koje, dolazeći direktno sa teritorije gde su
njihov život ili sloboda bili u opasnosti u smislu predviđenim članom 1, ulaze ili se
nalaze na teritoriji bez ovlašćenja; pod rezervom da se odmah prijave vlastima i iz-
lože im razloge, priznate kao valjane, njihovog bespravnog ulaska ili prisustva.
fp;: 2. Države ugovornice neće primenjivati, u pogledu putovanja tih izbeglica,
J; druga ograničenja sem onih koja su potrebna; ta ograničenja će se primenjivati
|| samo dok se u zemlji prijema ne reguliše status tih izbeglica ili dok oni ne uspe-
ju da budu primljeni u neku drugu zemlju. Radi ovog zadnjeg prijema Države
ugovornice davače tim izbeglicama razuman rok kao i sve potrebne olakšice.
Član 32.
Proterivanje
1 Države ugovornice će proterati izbeglicu koji se redovnim putem nalazi na
njihovoj teritoriji samo ako postoje razlozi nacionalne bezbednosti ili javnog reda.
2. Proterivanje tog izbeglice vršiće se samo u izvršenju odluke donete shodno
postupku predviđenim zakonom. Izbeglici treba da bude dozvoljeno, osim ako se
tome ne protive imperativni razlozi nacionalne bezbednosti da podnese dokaze ra-
di svog opravdanja, da podnese žalbu i da u tu svrhu odredi sebi zastupnika pred
nadležnom vlašću ili pred jednim ili više lica koje specijalno odredi nadležna vlast.
3. Države ugovornice daće takvom izbeglici razuman rok da bi mu omogućile
da traži da ga redovnim putem primi neka druga zemlja. Države ugovornice mo-
gu, u tom roku, primeniti mere unutrašnjeg karaktera koje smatraju za potrebne.
Član 33.
Zabrana proterivanja i odbijanja
1. Ni jedna Država ugovornica neće proterati ili vratiti silom, na ma koji na-
čin to bilo, izbeglicu na granice teritorije gde bi njegov život ili sloboda bili ugro-
ženi zbog njegove rase, vere, državljanstva, pripadnosti nekoj socijalnoj grupi ili
njegovih političkih mišljenja.
2. Na pravo korišćenja ovom odredbom ne može se ipak pozvati izbeglica
koga iz ozbiljnih razloga treba smatrati opasnim za bezbednost zemlje gde se
nalazi ili koji pošto je protiv njega doneta konačna odluka zbog zločina ili naro-
čito teškog krivičnog dela, predstavlja opasnost za zajednicu pomenute zemlje.
Član 34.
Naturalizacija
Države ugovornice omogućiće, u najvećoj mogućoj meri, asimilaciju i natu-
11; ralizaciju izbeglica. One će naročito nastojati da ubrzaju postupak naturalizacije
' rida smanje, u najvećoj mogućoj meri, takse i troškove tog postupka.

33* Ljudske slobode i prava - tom I 513

 56- KONVENCIJA O STATUSU IZBEGLiCA (1951)

Glava VI
IZVRŠNE IPRELAZNE ODREDBE
Član 35.
Saradnja nacionalnih vlasti sa Ujedinjenim nacijama

1. Države ugovornice se obavezuju da će sarađivati sa Visokim komesarom-’

Ujedinjenih nacija za izbeghce ili svakom dugom ustanovom Ujedinjenih nacija z;
koja bi ga zamenila, u vršenju njegovih dužnosti i posebno da bi mu olakšale'
njegov zadatak nadzora nad primenom odredaba ove konvencije. -
>
2. Da bi omogućile Visokom komesaru ili svakoj drugoj ustanovi Ujedinje-»
nih nacija koja bi ga zamenila da podnesu izveštaje nadležnim organima Ujedinv
jenih nacija, Države ugovornice se obavezuju da im dostave u odgovarajućoj^
formi tražena obaveštenja i statističke podatke koji se odnose: ”r
a) na status izbeglica, .J
b) na
privođenje ove konvencije u delo, i *'.
Član 36.
Obaveštenja o nacionalnim zakonima i propisima
Države ugovornice će dostavljati Generalnom sekretaru Ujedinjenih naćijav
tekstove zakona i propisa koje bi mogli doneti radi obezbeđenja primene ove.;
konvencije.
Član 37. V''
Odnos prema ranijim konvencijama
Ne dirajući u odredbe paragrafa 2 člana 28, ova Konvencija zamenjuje, između
Strana potpisnica konvencije, sporazume od 5. jula 1922, 31. maja 1924., '
12. maja 1926, 30, juna 1928, i 30. jula 1935. godine, kao i konvencije od 28. ok-
tobra 1933, 10. februara 1938, protokol od 14. septembra 1939. i sporazum od.
15. oktobra 1946. godine.

Glava VII
ZAVRŠNE ODREDBE
Član 38.
ReŠavanje sporova
Svaki spor između Strana potpisnica ove konvencije u pogledu njenog tu-
mačenja ili njene primene, koji ne bude rešen drugim sredstvima, podneće se pred
Međunarodni sud pravde na zahtev jedne od strana u sporu.
Član 39.
Potpisivanje, ratifikacija i pristupanje
1. Ova Konvencija će biti otvorena za potpisivanje u Ženevi 28. jula 1951.
godine i, posle toga datuma deponovana kod Generalnog sekretara Ujedinjenih

-514“
 56. KONVENCIJA O STATUSU IZBEGLICA (1951)

^nacija. Ona će biti otvorena za potpisivanje u Evropskom uredu Ujedinjenih nacija

od 28. jula do 31. avgusta 1951. godine, zatim će ponovo biti otvorena za
potpisivanje u sedištu Organizacije ujedinjenih nacija, od 17. septembra 1951. do
31. decembra 1952. godine.
2. Ova Konvencija će biti otvorena za potpisivanje od strane svih Država
članica Organizacije ujedinjenih nacija kao i svake države nečlanice pozvane na
Konferenciju opunomoćenika o statusu izbeglica i lica bez državljanstva ili svake
države kojoj Generalna skupština bude uputila poziv da je potpiše. Ona će biti
ratifikovana, a ratifikacioni instrumenti će biti deponovani kod Generalnog
sekretara Ujedinjenih nacija.
3. Države o kojima je reč u paragrafu 2 ovoga člana mogu pristupiti ovoj
konvenciji počev od 28. jula 1951. godine. Pristupanje će se vršiti deponovanjem
instrumenata o pristupanju kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Član. 40.
Odredba o teritorijalnoj primeni
. 1. Svaka država će moći, prilikom potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja,
izjaviti da će se ova Konvencija proširiti na sve teritorije koje ona zastupa na
međunarodnom polju, ili na jednu ili više njih. Takva izjava će početi da proiz- .
vodi dejstvo od dana stupanja na snagu konvencije prema toj državi.
2. U svako doba kasnije to proširenje će se vršiti notifikacijom upućenom
Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija i počeće da proizvodi dejstvo počev od
devedesetog dana pošto Generalni sekretar Ujedinjenih nacija bude primio
notifikaciju ili na dan stupanja'konvencije na snagu u pogledu pomenute države ako
je ovaj datum kasniji.
3. Što se tiče teritorija na koje se ova Konvencija neće primenjivati na dan
potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja, svaka zainteresovana država ispitaće
mogućnost da što je moguće pre preduzme sve potrebne mere radi primene ove
konvencije na pomenute teritorije pod uslovom ako je to potrebno, da za to daju
saglasnost vlade tih teritorija koja je potrebna iz ustavnih razloga.
Član 41.
Savezna odredba
U slučaju kad se radi o federativnoj ili neunitarnoj državi, primenjivaće se
donje odredbe:
a) što se tiče članova ove konvencije čije privođenje u delo spada u nadležnost
zakonodavne delatnosti savezne zakonodavne vlasti, obaveze savezne vlade biće, u
tom okviru, iste kao i obaveze strana koje nisu federativne države;
b) što se tiče članova ove konvencije čija primena spada u nadležnost zako-
nodavne delatnosti svake od država, oblasti ili kantona koji je sačinjavaju a koji, na
osnovu ustavnog sistema federacije, nisu obavezni da donose zakonodavne mere,
savezna vlada će, što je moguće pre, i uz svoje povoljno mišljenje, obave- stiti
nadležne vlasti država, oblasti ili kantona o pomenutim članovima;
c) federativna država potpisnica ove konvencije podneće na traženje svake
druge Države ugovomice koje joj bude dostavljeno preko Generalnog sekretara Uje-
 56, KONVENCiJA O STATUSU IZSEGUCA (Ž951)

đinjenih nacija, ekspoze zakonskih propisa i prakse koji su na snazi u federaciji i

jedinicama koje je sačinjavaju u pogledu ove ili one odredbe konvencije, i
označiti u kojoj je meri dato dejstvo, ovim ili onim zakonodavnim aktom,
pomenuloj odredbi.
Član 42.
Rezerve
1. Prilikom potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja, svaka država može staviti
rezerve na članove konvencije sem čl. 1, 3,4,16 (1), 33, 36. do 46. zaključno.
2. Svaka Država ugovornica koja je stavila rezervu shodno paragrafu I ovoga
člana može u svako doba povući tu rezervu obaveštenjem o tome upućenim
Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
Član 43.
Stupanje na snagu
1. Ova Konvencija stupa na snagu devedesetog dana posle dana đepon,ć
vanja šestog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju. "
2. Za svaku državu koja bude ratifikovala konvenciju ili joj bude pristupit
posle deponovanja šestog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju, ona će stftgjf
na snagu devedesetog dana posle deponovanja instrumenta te države o ratifika- -
čiji ili pristupanju.
Član 44.
Otkazivanje
1. Svaka Država ugovornica može otkazati ovu konvenciju u svako doba
iffffjf
tifikacijom upućenom Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
2. Otkaz će početi da proizvodi dejstvo za zainteresovanu državu godinu
dana od dana kada Generalni sekretar Ujedinjenih nacija primi taj otkaz.
3. Svaka država koja je dala izjavu ili notifikaciju shodno članu 40 može naj
knadno
prestati obavestiti Generalnog
da se primenjuje sekretara
na teritoriju Ujedinjenih
naznačenu nacija da ćeKonvencija
u obaveštenju. konvencijafjf
će
tada prestati da se primenjuje na tu teritoriju godinu dana od dana kad Gene-:
ralni sekretar primi to obaveštenje.
Član 45.
Revizija i*a
1. Svaka Država ugovornica može u svako doba tražiti reviziju ove konvenci-
je putem obaveštenja upućenim Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
2. Generalna skupština Ujedinjenih nacija preporučiće mere koje treba
pređuzeti, ako je potrebno, u vezi sa tim zahtevom.

Član 46.
Notifikacija Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija
Generalini sekretar Ujedinjenih nacija notifikovaće svim državama članicama
Ujedinjenih nacija i državama nečlanicama o kojima je reč u članu 39: a) izjave i
obaveštenja o kojima je reč u ođeljku B člana 1;

-516
 h b) potpise, ratifikacije i pristupanja o kojima je reč u članu 39;
56. KONVENCIJA O STATUSU IZBEOUCA (1953)

f c) izjave i notifikacije o kojima je reč u članu 40;

. .. đ) rezerve, stavljene ili povučene, o kojima je reč u članu 42;
!r. e) datum kad će ova Konvencija stupiti na snagu u primeru člana 43;
f f) otkaze i obaveštenja predviđene u članu 44;
t. g) zahteve za revizijom o kojima je reč u članu 45.
ii' U potvrdu čega su opunomoćenici propisno ovlašćeni, potpisali ovu kon-
||nciju u ime svojih vlada.
Sačinjeno u Ženevi, 28. jula hiljadu devet sto pedeset i prve godine, u jed-
nom jedinom primerku, čiji su engleski i francuski tekst podjednako verodostoj-
il'ikpji će biti deponovan u arhivi Organizacije ujedinjenih nacija, a čije će ove-
|ćne kopije biti dostavljene svim Državama članicama Ujedinjenih nacija i drža-
lima nečlanicama o kojima je reč u čl. 39.

PRILOG
lr\ Paragraf 1
fj> 1. Putna isprava o kojoj je reč u članu 28. ove konvencije biće u skladu sa
Obrascem koji je priključen kao prilog.
|l: 2. Ta isprava će biti sastavljena na najmanje dva jezika: jedan od ta dva jezika biće
engleski ili francuski jezik.
f- Paragraf 2
fC Pod rezervom propisa zemlje izdavanja, deca se mogu upisati u ispravu roditelja
ili, u izuzetnim prilikama, nekog odraslog izbeglice.

I Paragraf 3
Dažbine koje se imaju ubirati za izdavanje isprave neće biti veće od najniže
tarife koja se primenjuje na domaće putne isprave.
.. Paragraf 4
Pod rezervom specijalnih ili izuzetnih slučajeva, isprave će se izdati za najveći
mogući broj zemalja.
Paragraf 5
Trajanje važnosti isprave biće godina ili dve godine, prema izboru vlasti koja je
izdaje.
Paragraf 6
1. Obnavljanje ili produženje važnosti isprave je u nadležnosti vlasti koja ju je
izdala, sve dok se izbeglica ne nastani redovnim putem na nekoj drugoj teritoriji, i
boravi redovno na teritoriji pomenute vlasti, ustanovljenje nove isprave je, pod datim
uslovima, u nadležnosti vlasti koja je izdala staru ispravu.
2. Diplomatski ili konzularni predstavnici, naročito ovlašćeni u tu svrhu, moći
će produžiti, za period koji neće preći šest meseci, važnost putnih isprava koje su
izdale njihove odnosne vlade.

-517-
 56. KOiNVENCIJA O STATUSU IZBEGUCA (1951)

3. Države ugovornice ispitaće s blagonaklonošću mogućnosti obnavljanja ili

produženja važnosti putnih isprava ili izdavanja novih izbegiicama koji više ne>; ;
borave redovnim putem na njihovoj teritoriji u slučajevima kad te izbeglice nisu ! u
mogućnosti da dobiju putnu ispravu od zemlje njihovog redovnog boravka. . v:
Paragraf 7
Države ugovornice priznaće važnost isprava izđatih shodno odredbama člana 28.
ove konvencije.
Paragraf 8
Nadležne vlasti zemlje u koju izbeglica želi da ide stav ide, ako su voljne da i ga
prime, vizu na ispravu čiji je on nosilac, ako je takva viza potrebna, ; ;:
Paragraf 9
1. Države ugovornice se obavezuju da na tranzitne vize izbegiicama koji su'
dobili vizu teritorije krajnjeg odredišta.
2, Izdavanje te vize se može odbiti iz razloga koji mogu opravdati odbijanje viza
svakom strancu.
Paragraf 10
Dažbine za izdavanje izlazne, ulazne ili tranzitne vize neće biti više od naj- ):
niže tarife koja se primenjuje za vize inostranih pasoša.
Paragrafu
U slučaju kad izbeglica menja boravište i redovno se nastanjuje ha teritoriji.
neke Države ugovornice, odgovornost za izdavanje nove isprave pada ubuduće*;
shodno i pod uslovima iz člana 28, na nadležnu vlast pomenute teritorije kojoj će
izbeglica imati pravo da podnese svoju molbu.
Paragraf 12
Vlast koja izdaje novu ispravu dužna je povući staru ispravu i vratiti je zemlji
koja ju je izdala, ako stari đokumenat specificira da treba da bude vraćen zemlji
koja ga je izdala; u protivnom slučaju, vlast koja izdaje novu ispravu povući će i
poništiti staru.
Paragraf 13
1. Svaka Država ugovornica se obavezuje da dozvoli nosiocu putne isprave
koja mu bude izdata od strane pomenute države u primenu člana 28. konvencije, da
se vrati na njenu teritoriju u svako doba za vreme trajanja važnosti te isprave.
2. Pod rezervom odredaba prethodnog stava, Država ugovornica može zah-
tevati da se nosilac te isprave podvrgne svim formalnostima koje se mogu zahte-
vati od onih koji izlaze iz zemlje ili se u nju vraćaju.
3. Države ugovornice pridržavaju sebi pravo, u izuzetnim slučajevima, ili u
slučaju kad dozvola boravka izbeglica važi za određeni period, da prilikom izda-
vanja isprave ograniče period u kome izbeglica može da se vrati, s tim da taj period
ne može biti manji od tri meseca.

518-
 56. KONVENCIJA 0 STATUSU IZBEGLICA (1951)

Paragraf 14
Pod jedinom rezervom odredaba paragrafa 13, odredbe ovoga priloga ni u
čemu se ne protive zakonima i propisima kojima se, na teritorijama Država ugo-
vornica, regulišu uslovi ulaza, tranzita, boravka, nastanjivanja i izlaska.
Paragraf 15
Ni izdavanje isprave ni napomene koje stoje na njima ne utvrđuju status no-
sioca isprave niti u njega diraju, naročito u pogledu državljanstva.

Paragraf 16
Izdavanje isprave ne daje nosiocu nikakvo pravo na zaštitu od strane diplo-
matskih i konzularnih predstavnika zemlje izdavanja isprave i ne daje tim pred-
stavnicima pravo zaštite.

PRILOG
OBRAZAC PUTNE ISPRAVE
Isprava će imati oblik karnea (oko 15 cm X10 cm).
Preporučuje se da ona bude štampana tako da se brisanje ili izmene hemij-
skim ili drugim sredstvima mogu lako primetiti i da reci „Konvencija od 25. jula
1951. godine” budu naštampane kao nastavljeno Ponavljanje na svakoj strani,
na jeziku zemlje koja izdaje ispravu.

Naslovna strana karnea

PUTNA ISPRAVA
(Konvencija od 25. jula 1951. godine)

Br.
a)
PUTNA ISPRAVA
(Konvencija od 25. jula 1951. godine)

Ovaj dokumenat ističe na dan ___________________________________________

osim ako se važnost ne produži
Prezime ____________________________________________________________
■Ime (na) ■__________________________________________________________
■ Putuje sa______________________________________________detetom (dece)
1
1. Ova isprava je izdata jedino da bi se nosiocu dao putni dokumenat koji može
zameniti nacionalnu putnu ispravu. On ne prejudicira državljanstvo nosioca i nema
dejstva na njega.
2. Nosilac je ovlašćen da se vrati u____________________________
(naznaka zemlje
519
Zanimanje ’ :Ci
Sadašnje mesto boravka • •'
* Prezime (pre braka) i ime (na) supruge
• v. rj.ij
* Prezime i ime (na) muža

.
Opis
Visina
Kosa
______
Boja očiju_____
Nos__________
Oblik lica_____
Boja kože_____
Osobeni znaci
Deca koja prate nosioca isprave

Prezime Ime (na) Mesto i datum rođenja Pol

^Brisati nepotrebno
(Ova isprava sadrži strana, ne računajući naslovnu)

1) Vlade koje to žele mogu uneti rečenicu između zagrada.

-520
Taksa naplaćena: (6)

Produženje važnosti od
do 71:
Sačinjeno u , na dan A

Potpis i pečat vlasti koja produ- žava važnost isprave:

Produženje važnosti
Taksa naplaćena:
od
do
Sačinjeno u , na dan
Potpis i pečat vlasti koja produ-
žava važnost isprave: strana, ne računajući naslovnu)

(Ova isprava sadrži

(7-32)
Ponoviti u svakoj vizi ime nosioca isprave) v
(Ova isprava sadrži strana, ne računajući naslovnu)
 56. KONVENCIJA O STATUSU IZBEGUCA (1951)

.Grčka Ujedinjeno Kraljevstvo Velike

Britanije i Severne Irske Sveta
Irak Stolica Švedska
"Izrael Švajcarska (Švajcarska delegacija
Italija je predstavljala i Lihtenštajn)
Turska
Luksemburg Venecuela
Monako Jugoslavija
Norveška
Holanđija
Savezna Republika Nemačka

:: Vlade dve sledeće države bile su predstavljene posmatračima:

Kuba ; Iran
Shodno traženju Generalne skupštine, Visoki komesar Ujedinjenih nacija za
izbeglice učestvovao je u radu Konferencije bez prava glasa.
Međunarodna organizacija rada i Međunarodna organizacija za izbeglice bile
su pretstavljene na Konferenciji bez prava glasa.
Konferencija je pozvala Evropski savet da pošalje svoga predstavnika bez
prava glasa.
Predstavnici sledećih nevladinih organizacija, koje kod Ekonomskosocijalnog
saveta imaju savetodavni status, bili su takođe prisutni u svojstvu posmatrača:

Kategorija A
Međunarodna konfederacija slobodnih sindikata Međunarodna federacija
ZAVRŠNI AKT
hrišćanskih sindikata Interparlamentarna unija
KONFERENCIJE OPUNOMOĆENIKA UJEDINJENIH NACIJA
O STATUSU IZBEGLICA I LICA BEZ DRŽAVLJANSTVA (APATRIDA)
Kategorija B
I.
Univerzitetski
Svojom savez hriščanskih
rezolucijom 429 (V) unija
od 14. devojaka
decembra 1950. godine, Generalna
Međunarodno
skupština Ujedinjenihudruženje
nacija zaje krivično
odlučila pravo
da sazove, u Ženevi, Konferenciju opu-
Međunarodni
nomoćenika kako biured za organizaciju
završili redakciju i krivičnog prava
potpisali Konvenciju o statusu izbeglica kao
Caritas
i Protokol Internationalis
o statusu lica bez državljanstva (apatrida).
Odbor crkavase
Konferencija zasastala
međunarodne posloveuredu Ujedinjenih nacija u Ženevi, gde je
u Evropskom
Svetski
zasedala od 2.savetodavni odbor godine.
do 25. jula 1951. Društva prijatelja
Koordinacioni
Vlade sleđećih odbor jevrejskih
dvadeset organizacija
šest država poslale su predstavnike, koji su svi pod-
Međunarodni
neli akređitivna odbor
pisma iliCrvenog krsta
druga punomoćja koja su nađena kao valjana, a koja ih
Jevrejski
ovlašćuju svetski kongres
da učestvuju u radu Konferencije:
Konsultativni savet jevrejskih organizacija
Australija Kolumbija
Međunarodni savet žena
Austrija Danska
Međunarodna federacija prijatelja devojaka
Belgija Egipat
Međunarodna liga za prava čoveka Sjedinjene Američke Države
Brazilija
KanadaMeđunarodna liga žena za mir i slobodu Francuska
Međunarodna organizacija Agudas Israel

522 -
 56. KONVENCIJA O STATUSU IZBEGLICA (195!)

Pax Romana
Međunarodna socijalna služba Međunarodna
katolička unija za socijalnu službu Međunarodna
unija katoličkih ženskih liga Međunarodna unija za
zaštitu dece World Union for Progressive Judaism
Registar
Svetsko udruženje vodiča i izvidnica
Međunarodni odbor za pomoć intelektualcima ;
Stalni odbor dobrovoljnih organizacija Liga
društva Crvenog krsta World University Service
Predstavnici nevladinih organizacija kojima je Ekonomskosocijalni savet
priznao savetodavni status i predstavnici organizacija koje je Generalni sekretar
upisao u registar, a o kojima je reč u paragrafu 17 Rezolucije 288 B (X) Ekb-
nomskosocijalnog saveta, imali su pravo, shodno unutrašnjem pravilniku koji je
usvojila Konferencija, da na njoj podnese pismene ili usmene izjave.
Konferencija je izabrala za predsednika g. Knuda Larsena, predstavnika
Danske, a za podpredsednika g. A. Plermenta predstavnika Belgije, i g. Talata
Mirasa, predstavnika Turske.
Na svojaj drugoj sednici, Konferencija je na predlog predstavnika Egipta
jednoglasno odlučila da uputi poziv Svetoj Stolici, moleći je da izvoli odrediti
opunomoćenika koji bi prisustvovao Konferenciji. 10. jula 1951. godine pred- '
stavnik Svete Stolice je došao da zauzme mesto među članovima Konferencije.
Konferencija je usvojila kao dnevni red preliminarni dnevni red koji je sastavio
Generalni sekretar (A/CONF.2/2/Rev.l). Ona je isto tako usvojila privre- ' meni
Unutrašnji pravilnik koji je sastavio Generalni sekretar, dodajući jednu odredbu
kojom je predsednik Evropskog saveta ovlašćen da prisustvuje Konferenciji bez
prava glasa i da podnosi predloge (A/CONF. 2/3 Rev. 1).
Shodno unutrašnjem pravilniku Konferencije, predsednik i podpredsednici su
proverili punomoćja predstavnika i, 17. jula 1951. godine, podneli su Konferenciji
izveštaj o rezultatima tog proveravanja. Konferencija je usvojila taj izveštaj.
Konferencija je uzela kao osnov za rad nacrt Konferencije o statusu izbegli- ca i
Nacrt protokola o statusu lica bez državljanstva (apatrida), koje je pripremio
Specijalni komitet za izbeglice i apatride na svom drugom zasedanju, održanom u
Ženevi od 14. do 25. avgusta 1950. godine, izuzev uvoda i člana 1. (Definicija izraza
„izbeglica”) Nacrta konvencije. Tekst uvoda koji je iznet pred Konferenciju je tekst
koji je bio usvojio Ekonomskosocijalni savet 11. avgusta 1950. u svojoj Rezoluciji
319 BII (XI). Tekst člana 1. pođnet Konferenciji bio je tekst koji je Generalna
skupština bila preporučila 14. decembra 1950. godine i koji se nalazi u prilogu
Rezolucije 429 (V). Taj tekst je predstavljao izmenjeni tekst ko- ji je usvojio
Ekonomskosocijalni savet u svojoj rezoluciji 319 BII (XI)*)

*) Tekstovi pomenuti u gornjem paragrafu nalaze se u dokumentu A/CONF. 2/1.

- 524 -
 56. KONVENCIJA O STATUSU IZBEGL1CA (1951)

Konferencija je usvojiia u prvom i drugom čitanju Konvenciju o statusu izbegli-

ca Pre drugog čitanja, ona je osnovala redakcioni odbor sastavljen od predsednika i
predstavnika Belgije, Sjedinjenih Američkih Država, Francuske, Izraela, Italije i
Sjedinjenog Kraljevstva Velike Britance i Severne Irske, kao i od Visokog komesa-
ra za izbeglice; taj redakcioni komitet je izabrao za predsednika g. G. Warrena,
predstavnika Sjedinjenih Američkih Država. Redakcioni odbor je izmenio tekst koji
je Konferencija usvojila u prvom čitanju; te izmene su se odnosile naročito na pitan-
je jezika i na istovetnost koju treba obezbediti između engleskog i francuskog
jezika.
Konvencija je usvojena 25. jula sa 24 glasa, prema 0 i bez uzdržanih
glasova.
Ona če biti otvorena za potpisivanje u Evropskom uredu Ujedinjenih nacija od
'ilfffc 28. jula do 31. avgusta 1951. godine. Ona će ponovo biti otvorena za
potpisivan-
je u Stalnom sedištu Ujedinjenih nacija, u Njujorku, od 17. septembra 1951. do
31. decembra 1952. godine.
fjč Kao prilog ovog završnog akta nalaze se priključeni engleski i francuski tekst
konvencije, koji su podjednako verođostojni.
n
II -
fgg Konferencija je odlučila, sa 17 glasova protiv 3 i 3 uzdržana glasa, da su na-
slovi glava i članova konvencije uključeni u informativne svrhe i da ne predstavljaju
elemente tumačenja.
III.
.;JL. Sto se tiče Nacrta protokola o statusu apatrida, Konferencija je usvojila sle-
Ul'deću rezoluciju:
„Konferencija,
Iffč pošto je razmotrila Nacrt protokola o statusu apatrida,
J: smatrajući da taj predmet zahteva još jednu dublju studiju,
odlučuje da o tome ne donese odluku na ovoj Konferenciji i vraća Nacrt pro-
tokola, radi dubljeg proučavanja odgovarajućim organima Ujedinjenih nacija.”
IV.
f|§ Konferencija je jednoglasno usvojila sleđeće preporuke:
A
% „Konferencija,
smatrajući da su izdavanja i priznavanje putnih isprava potrebni radi olakšanja
kretanja izbeglica i, naročito, njihovog novog nastanjivanja,
traži hitno od vlada članica Sporazuma o izdavanju putnih isprava izbegli-
cama koji potpadaju pod nadležnost Međuvladinog komiteta za izbeglice, potpi-
sanog u Londonu 15. oktobra 1946. godine ili od vlada koje priznaju važnost putnih
isprava izdatih shodno odredbama tog sporazuma, da i dalje izdaju ili priznaju
pomenute putne isprave i da izdaju takve putne isprave svim izbeglica- ma koji
odgovaraju definiciji toga izraza datoj u članu prvom Konvencije o sta- ftusu
izbeglica ili da priznaju putne isprave koje su tako izdate tim licima, dok ne ispune
 smatrajući da je jedinstvo porodice, taj prirodni i osnovni elemenat društva,
osnovno pravo izbeglice, i da je to jedinstvo u stalnoj opasnosti, i
konstatujući sa zadovoljstvom da su, prema služenom komentaru Specijal-
nog komiteta za apatride i za probleme u vezi s tim (E/1618, s. 38) prava izbegli-
ce proširena i na članove njegove porodice,
preporučuje vladama da preduzmu mere koje su potrebne da se zaštiti po-
rodica izbeglice i naročito:
1) da se osigura održavanje jedinstva porodice izbeglice, naročito u slučaju
kad
glava porodice ispunjava uslove koji se zahtevaju za njegov prijem u neku zemlju;
2) da se obezbedi zaštita maloletnih izbeglica, naročito usamljene dece ide- :
vojaka, posebno u pogledu starateljstva i usvajanja.”
C
„Konferencija, ’■
smatrajući da je izbeglici potrebna, u raznim moralnim, pravnim i materijal-
nim oblastima, pomoć odgovarajućih socijalnih službi, naročito pomoć nevlađi- ,
nih kvalifikovanih organizacija,
preporučuje vladama i međuvladinim ustanovama da olakšaju, potstiču i
pomažu napore organizacija koje su propisno ovlašćene za svoj zadatak.”
D
„Konferencija,
smatrajući da veliki broj lica još uvek napuštaju zemlju svog porekla zbog pro- ..
gona i da ta lica imaju pravo na posebnu zaštitu zbog njihovog posebnog položaja,
preporučuje vladama da nastave da primaju izbeglice na svoje teritorije i da
rade sporazumno u pravom duhu međunarodne solidarnosti, kako bi izbeglice
mogle naći prebivalište i mogućnost novog nastanjivanja.”
E
„Konferencija,
izražava nadu da će Konvencija o statusu izbeglica, pored svog ugovornog
značaja, imati i vrednost primara i da će potstaći sve države da u najvećoj mogućoj
med prema licima koja se nalaze na njihovoj teritoriji kao izbeglice, a na koja se ne
odnose odredbe konvencije, postupaju na način koji je predviđen u toj konvenciji.”
U potvrdu čega su predsednik, podpredsednik i izvršni sekretar Konferencije
potpisali ovaj završni akt.
Sačinjeno u Ženevi, 28. jula hiljadu devet sto pedeset prve godine u jednom
jedinom primerku sastavljenom na engleskom i francuskom jeziku, od kojih su oba
teksta jednako verođostojna.”

-526-
 56. KONVENCIJA O STATUSU 3ZBEGUCA (1951)

KONVENCIJA O STATUSU IZBEGLICA

od 28. jula 1951.
Države članice
(ratifikacija, pristupanje, sukcesija)
stanje na dan 8. juna 1999. godine
Albanija 18. 8.1992. Gana 18. 3.1963.
Alžir 21. 2.1963. Grčka 5. 4.1960.
Angola 23. 6.1981. Gvatemala 22. 9.1983.
Antigva i Barbuda 7. 9.1995. Argentina Gvineja 28.12.1965.
15.11.1961. Gvineja-Bisao 11. 2.1976.
Australija 22.1.1954. Haiti 25.9.1984.
Austrija 1.11.1954. Holanđija 3. 5.1956.
Azerbejdžan 12. 2.1993. Honduras 23. 3.1992.
Bahami 15. 9.1993. Hrvatska 12.10.1992.
Belgija 22.7.1953. Iran 28. 7.1976,
Belise 27. 6.1990. Irska 29.11.1956.
Benin 4. 4.1962. Island 30.11.1955.
Bocvana 6.1.1969. Italija 15.11.1954.
Bolivija 9. 2.1982. Izrael 1.10.1954.
Bosna i Hercegovina 1. 9.1993. Jamajka 30. 7.1964.
Brazil 16.11.1960. Japan 3.10.1981.
Bugarska 12.5.1993. Jemen 18.1.1980.
Burkina Faso 18. 6.1980. Jermenija 6.7.1993.
Burunđi 19.7.1963. Jugoslavija 15.12.1959.
Centralnoafrička Republika 4. 9.1962, Južna Afrika 12.1.1996.
Čad 19. 8.1981. Kambodža 15.10.1992.
Češka 11.5.1993. Kamerun 23.10.1961.
Čile 28.1.1972. Kanada 4. 6.1969.
Danska 4.12.1952. Kazahstan 15.1.1999,
Dominika 17.2.1994. Kenija 16.5.1966.
Dominikanska Republika 4.1.1978. Kina 24. 9.1982.
Džibuti 9. 8.1977. Kipar 16.5.1963.
Egipat 22, 5.1981. Kirgizistan 8.10.1996.
Ekvador 17. 8.1955. Kolumbija 10,10.1961.
Ekvatorijalna Gvineja 7. 2.1986. Kongo 15.10.1962.
E1 Salvador 28. 4.1983. Kongo DR 19. 7.1965.
Estonija 10.4.1997. Koreja Republika 3.12.1992.
Etiopija 10.11.1969. Kostarika 28. 3.1978.
Fidži 12. 6.1972. Lesoto 14. 5.1981.
Filipini 22. 7.1981. Letonija 31.7.1997.
Finska 10.10.1968. Liberija 15.10.1964.
Francuska 23. 6.1954. Lihtenštajn 8. 3.1957.
Gabon 27. 4.1964, Litvanija 28. 4.1997.
Gambija 7. 9.1966. Luksemburg 23. 7.1953.

- 527 -
 56. KONVENCIJA O STATUSU IZB5CLICA (1951)

Madagaskar 18. 12. 1967. Sao Tome i Principe 1, 2.1978.

Mađarska 14. 3.1989. Makedonija Sejšeli 23. 4.1980.
18,1.1994. Senegal 2. 5.1963.
Malavi 10.12.1987. Siera Leone 22. 5. 1981.
Mali 2, 2.1973. Slovačka 4. 2.1993.
Malta 17. 6.1971. Slovenija 6. 7. 1992.
Mauritanija 5. 5.1987. Solomonska ostrva 28. 2.1995.
Monako 18. 5.1954. Somalija 10.10.1978.
Maroko 7.11.1956. Sv. Vinsent i Grenada 3.11.1993
Mozambik 16.12.1983. Namibija Sudan 22. 2.1974.
17. 2.1995. Surinam 29.11.1978.
Nemačka 1.12.1953. Španija 14. 8.1978.
Niger 25. 8.1961. Švajcarska 21.1.1955.
Nigerija 23.10.1967. Švedska 26.10.1954.
Nikaragva 28.3.1980. Tadžikistan 7.12.1993. Tanzanija
Norveška 23. 3.1953. 12. 5.1964.
Novi Zeland 30. 6.1960. Togo 27. 2.1962.
Obala Slonovače 8.12.1961. Tunis 24.10. 1957.
Panama 2. 8.1978. Turkmenistan 2. 3.1998.
Papua Nova Gvineja 17. 7.1986. Turska 30. 3.1962.
Paragvaj 1. 4.1970. Tuvalu 7. 3.1986.
Peru 21.12.1964. Uganda 27. 9.1976.
Poljska 27. 9.1991. Urugvaj 22. 9.1970.
Portugal 22.12.1960. Vatikan 15. 3.1956.
Ruanda 3.1.1980. Velika Britanija 11. 3.1954.
Rumunija 7. 8.1991. Zambija 24. 9.1969.
Rusija 2. 2.1993. Zimbabve 25. 8.1981.
Samoa 21. 9.1988.
 57. PROTOKOL
O STATUSU IZBEGLICA*
(Njujork, 31. januar 1967. godine)
Države potpisnice ovog protokola*
s obzirom da Konvencija o statusu izbeglica sačinjena 28. jula 1951. godine
uŽenevi (u daljem tekstu: Konvencija) obuhvata samo ona lica koja su postala
izbeglice usleđ događaja koji su se desili pre 1. januara 1951. godine*
s obzirom da je od vremena usvajanja Konvencije dolazilo do situacija u ko-
jima su nastale nove izbeglice i da takve izbeglice stoga ne mogu da budu obu-
hvaćene Konvencijom,
s obzirom daje poželjno da sve izbeglice uživaju jednaki status obuhvaćen |l.
definicijom Konvencije, bez obzira na pomenuti rok od 1. januara 1951. godine, |:;
složile su se u sledećem
ff/ Član I
V Opšte odredbe
f. 1. Države potpisnice ovog protokola primenjivaće članove 2. do 34. zaključ-
I no Konvencije na izbeglice kako je to u daljem tekstu đefinisano.
2. U ovom protokolu će izraz „izbeglica”, izuzev u primeni tačke 3. ovog č
člana, označavati svako lice đefinisano članom 1. Konvencije uz izostavljanje reci:
„usled događaja koji su se desili pre 1, januara 1951. godine i ...,,reči:”„. kao posledica
ovakvih događaja” u članu 1,A(2).
3. Države potpisnice primenjivaće ovaj protokol bez ikakvih geografskih
ograničenja, osim što će se postojeće izjave date od strane država koje su već pot-
pisnice Konvencije u skladu sa članom 1 B (1) (a) Konvencije, ako nisu proširene
na osnovu njenog člana 1 B (2), primenjivati takođe na osnovu ovog protokola.
Član II
Suradnja nacionalnih vlasti sa Ujedinjenim nacijama
1. Države potpisnice ovog protokola obavezuju se da će sarađivati sa Uredom
visokog komesara za izbeglice Ujedinjenih nacija, ili sa bilo kojom drugom

Protokol je usvojen 31. januara a stupio na snagu 4. oktobra 1967. godine. Do sada su ga, uz
Jugoslaviju, ratifikovale, odnosno prihvatile 134 zemlje („Službeni list SFRJ” - Dodatak, br.
15/1967) “ videti tabelu iza Protokola.
Naslov originala: Protocol relating to the Status ofRefugees

34* Ljudske slobode i prava - tom I 529

 57. PROTOKOL O STATUSU IZBEGUCA (1967)

agencijom koja bi ga nasledila, u obavljanju njegovih funkcija, a naročito tim*, što

če mu pomoći da obavlja svoju dužnost u vršenju nadzora nad primenom odredaba
ovog protokola.
2. Radi omogućavanja Uredu visokog komesara, ili bilo kojoj drugoj agenciji
Ujedinjenih nacija koja bi ga nasledila, da podnosi izveštaje nadležnim organima
Ujedinjenih nacija, države potpisnice ovoga protokola obavezuju se da če im
pružati, u odgovarajućoj formi potrebne informacije i statističke podatke o:
(a) uslovima pod kojima žive izbeglice;
(b) sprovođenju u život ovog protokola;
(c) zakonima, propisima i uredbama o izbeglicama koji jesu ili koji mogu
stupiti na snagu.
Član III
Pružanje informacija o nacionalnom zakonodavstvu
Države potpisnice ovog protokola dostavljače generalnom sekretaru Ujedinje-
nih nacija tekstove zakona i propisa koje donose radi obezbeđivanja ovog protokola.
Član IV

Rešavanje sporova
Svaki spor između država potpisnica ovog protokola koji se odnosi na njegovo
tumačenje ili primenu, a koji ne bi mogao da se resi na drugi način, pođne- ce se
Međunarodnom sudu pravde na zahtev bilo koje strane u sporu.
Član V

Pristupanje Protokolu
Ovaj protokol otvara se za pristupanje u ime svih država članica Konvencije i
svake druge države članice Ujedinjenih nacija ili članice bilo koje specijalizova- ne
agencije ili one kojoj bude upućen poziv od strane Generalne skupštine Ujedinjenih
nacija da mu pristupi. Pristupanje će se izvršiti deponovanjem instrumenta o
pristupanju kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Član VI
Klauzula o federacijama
U slučajevima kada je reč o federativnoj ili složenoj državi, primenice se
sledeće odredbe:
(a) u pogledu onih članova Konvencije koji se primenjuju u skladu sa članom
I tačka 1. ovog protokola, a potpadaju pod zakonodavnu jurisdikciju federalne
zakonodavne vlasti, obaveze federalne vlade će u tom obimu biti iste kao i država
potpisnica koje nisu federativne;
(b) u pogledu onih članova Konvencije koji se primenjuju u skladu sa članom
I tačka 1. ovog protokola a potpadaju pod zakonodavnu jurisdikciju država,
pokrajina ili kantona u sastavu federacije, koji po ustavnom sistemu federa-

-530-
 57. PROTOKOL O STATUSU IZBEGLICA (1967)

čije nisu obavezni đa preduzimaju zakonodavnu akciju, federalna vlada će uz

odgovarajuću pozitivnu preporuku, najhitnije obavestiti nadležne vlasti država,
provincija ili kantona o navedenim članovima;
(c) federalna država potpisnica ovog protokola, na zahtev bilo koje države
potpisnice upućen preko generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, dostaviće iz-
veštaj o zakonodavstvu i praksi federacije i njenih sastavnih đelova u vezi sa bilo
kojom pojedinom odredbom Konvencije koja se primenjuje u skladu sa članom I
tačka 1. ovog protokola navodeći do koje je mere ova odredba sprovedena u život
zakonodavnom ili drugom akcijom.
Član VII
Rezerve i izjave
1. Prilikom pristupanja, svaka država ima pravo da stavi rezerve na član IV
ovog protokola i na primenu, u skladu sa članom I ovog protokola, bilo koje od-
redbe Konvencije osim onih koje su sadržane u članovima 1, 3, 4, 16 (1) i 33, pod
uslovom da se kada je reč o državi potpisnici Konvencije, rezerve stavljene na
osnovu ovog člana ne prošire na izbeglice na koje se Konvencija primenjuje.
2. Rezerve stavljene od strane države potpisnice Konvencije na osnovu člana;
42. primenjuju.se, ako ne budu povučene, na njihove obaveze koje proističu iz ovog
protokola.
3. Svaka država koja stavlja rezervu u skladu sa tačkom 1. ovog člana može
istu u svako doba povući, s tim što će u tom smislu obavestiti generalnog sekretara
Ujedinjenih nacija.
4. Smatraće se da se izjave, koje država potpisnica koja pristupa ovom Pro-
tokolu daje na osnovu člana 40. tač. 1. i 2. Konvencije, odnose na ovaj protokol, ako
prilikom pristupanja država potpisnica nije obavestila generalnog sekretara
Ujedinjenih nacija o protivnom. Smatra se da se odredbe člana 40. tač. 2. i 3. i elana
44. tačka 3. Konvencije primenjuju na ovaj Protokol mutatis mutandis.
Član VIII
Stupanje na snagu
1. Ovaj protokol stupa na snagu na dan deponovanja šestog instrumenta o
pristupanju.
2. Protokol stupa na snagu za svaku državu koja mu bude pristupila posle
deponovanja šestog instrumenta o pristupanju Protokolu, na dan deponovanja
instrumenta o pristupanju od strane te države.
Član IX
Otkazivanje
1. Svaka država potpisnica može da otkaže ovaj protokol u svako doba putem
saopštenja koje se upućuje generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
2. Ovakav otkaz stupa na snagu za državu potpisnicu koja ga je pođnela go-
dinu dana od datuma kada je otkaz primenjen od strane generalnog sekretara
Ujedinjenih nacija.

531-
 57. PROTOKOL O STATUSU IZBEGLICA (1967)

Član X
Notifikacije generalnog sekretara Ujedinjenih nacija
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija obaveštava države pomenute u članu
V o stupanju na snagu, pristupanjima, rezervama i povlačenju rezervi i otkazi-
vanjima ovog protokola i o izjavama i saopštenjima koja se na isti odnose.
Član XI
Deponovanje u arhivi Sekretarijata Ujedinjenih nacija
Primerak ovog protokola, čiji su engleski, francuski, kineski, ruski i spanski
tekstovi podjednako verodostojni, potpisan od strane predsednika Generalne
skupštine i generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, đeponuju se u arhivi Sekre-
tarijata Ujedinjenih nacija. Generalni sekretar će dostaviti overene primerke
istog svim državama članicama Ujedinjenih nacija i drugim državama navede-
nim u gornjem članu V.
PROTOKOL O STATUSU IZBEGLICA
od 31. januara 1967.
Države članice
(pristupanje, sukcesija)
stanje na dan 8. juna 1999. godine
Čile 27. april 1972.
Danska 29. januar 1968.
Albanija 18. avgust 1992, Dominika 17. februar 1994.
Alžir 8. novembar 1967. Dominikanska Republika
Angola 23. jun 1981. 4. januar 1978.
Antigva i Barbuda 7. septembar 1995. Džibuti 9. avgust 1977.
Argentina 6. decembar 1967. Egipat 22. maj 1981.
Australija 13. decembar 1973. Ekvador 6. mart 1969.
Austrija 5. septembar 1973. Azerbejdžan Ekvatorijalna Gvineja 7. februar 1986.
12. februar 1993. E1 Salvador 28. april 1983.
Bahami 15. septembar 1993. Estonija 10. april 1997.
Belgija 8. april 1969. Etiopija 10. novembar 1969.
Belize 27. jun 1990. Fidži 12. jun 1972.
Benin 6. jul 1970. Filipini 22. jul 1981.
Bocvana 6. januar 1969. Finska 10. oktobar 1968.
Bolivija 9. februar 1982. Francuska 3. februar 1971.
Bosna i Hercegovina 1. septembar 1993. Gabon 28. avgust 1973.
Brazil 7. april 1972. Gambija 29. septembar 1967.
Bugarska 12. maj. 1993. Gana 30. oktobar 1968.
Burkina Faso 18. jun 1980. Grčka 7. avgust 1968.
Centralnoafrička Republika 30. avgust Gruzija, 9. avgust 1999.
1967. Gvatemala 22. septembar 1983.
Čad 19 avgust 1981.
Češka 11. maj 1993.

532 -
 tli
57. PROTOKOL O STATUSU 1ZBEGLICA (1967)
7 Gvineja 16. maj 1968.
; Gvineja-Bisao 11, februar 1976.
;
; Haiti 25. septembar 1984.
• Holandija 29. novembar 1968.
= Honduras 23. mart 1992.
Hrvatska 12. oktobar 1992.
• Iran 28. jul 1976.
Irska 6. novembar 1968.
Island 26. april 1968.
Italija 26. januar 1972.
Izrael 14. jun 1968.
Jamajka 30. oktobar 1980.
; Japan 1. januar 1982.
Jemen 18. januar 1980.
Jeimenija 6. jul 1993.
• Jugoslavija 15. januar 1968.
' Južna Afrika 12. januar 1996.
• Kambodža 15. oktobar 1992.
- Kamerun 19. septembar 1967.
Kanada 4. jun 1969.
Kazahstan 15. januar 1999.
Kenija 13. novembar 1981.
Kina 24. septembar 1982.
Kipar 9. jul 1968.
Kirgizistan 8. oktobar 1996.
Kolumbija 4. mart 1980.
Kongo 10. jul 1970.
Kongo DR 13. januar 1975.
III® Koreja Republika 3. decembar 1992,
Košta Rika 28. mart 1978.
Lesoto 14. maj 1981.'
Letonija 31. jul 1997.
Liberija 27. februar 1980.
Lihtenštajn 20. maj 1968.
Litvanija 28. april 1997.
ii Ili Luksemburg 22. april 1971. Mađarska
14. mart 1989.
Makedonija 18. januar 1994.
Malavi 10. decembar 1987.
Mali 2. februar 1973.
Malta 15. septembar 1971. Mauritanija
5. maj 1987.
Maroko 20. april 1971.
Mozambik 1. maj 1989.
Nemačka 5. novembar. 1969.
Niger 2. februar 1970,
533-
Nigerija 2. maj 1968.
Nikaragva 28. mart 1980.
Norveška 28, novembar 1967.
Novi Zeland 6. avgust 1973.
Obala Slonovače 16. februar 1970.
Panama 2. avgust 1978.
Papua Nova Gvineja 17. jul 1986.
Paragvaj 1. april 1970.
Peru 15. septembar 1983,
Poljska 27. septembar 1991.
Portugal 13. jul 1976.
Ruanda 3. januar 1980.
Rumunija 7. avgust 1991.
Rusija 2. februar 1993.
Samoa 29. novembar 1994.
Sao Tome i Principe 1. februar 1978.
Sejšeli 23. april 1980.
Senegal 3. oktobar 1967.
Siera Leone 22. maj 1981.
Sjedinjene Američke Države 1.
novembar 1968.
Slovačka 4. februar 1993. đ Slovenija
6. jul 1992. d Solomonska Ostrva 12.
april 1995-. Somalija 10. oktobar
1978.
Sudan 23. maj 1974.
Surinam 29. novembar 1978.
Svaziland 28. januar 1969.
Španija 14. avgust 1978.
Švajcarska 20. maj 1968.
Švedska 4. oktobar 1967.
Tadžikistan 7. decembar 1993.
Tanzanija 4. septembar 1968.
Togo 1. decembar 1969.
Tunis 16. oktobar 1968. Turkmenistan
2. mart 1998.
Turska 31. jul 1968.
Tuvalu 7. mart 1986.
Uganda 27. septembar 1976.
Urugvaj 22. septembar 1970.
Vatikan 8. jun 1967.
Velika Britanija 4. septembar 1968.
Venecuela 19. septembar 1986.
Zambija 24. septembar 1969.
Zelenortska ostrva 9. jul 1987.
Zimbabve 25. avgust 1981.
gi;K
|S:

58. ARANŽMAN
OIZBEGUM
MORNARIMA*
(Hag, 23. novembar 1957. godine)

Vlada Savezne Republike Nemačke, Kraljevine Belgije, Kraljevine Danske,

Francuske Republike, Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske,
Kraljevine Norveške, Kraljevine Holandije i Kraljevine Švedske,
koje su vlade potpisnice Konvencije od 28. jula 1951. godine o statusu izbeglica,
u želji da pomognu rešenje problema izbeglih mornara u duhu člana 11. gore
navedene konvencije i da nastave sarađnju sa visokim komesarom Ujedinjenih
nacija za izbeglice u vršenju njegovih funkcija, naročito u okviru člana 35. te
konvencije,
složile su se u sledećem:
GLAVA I
Član 1.
U smislu ovog aranžmana:
a) izraz „Konvencija” primenjuje se na Konvenciju od 28. jula 1951. godine
o statusu izbeglica;
b) izraz „izbegli mornar” primenjuje se na svako lice, koje budući izbeglica u
smislu definicije u članu 1. Konvencije i izjave ili notifikacije koju učini zainte-
resovana država ugovornica, shodno ođeljku B navedenog člana, služi, po ma kom
osnovu, kao mornar na nekom trgovačkom brodu ili čije je redovno plaćeno
zanimanje zanimanje mornara na nekom takvom brodu,
GLAVA II
Član 2.
Izbegli mornar koji nema stalno mesto boravka i koji nije ovlašćen da boravi
na teritoriji neke druge države, osim države u kojoj se opravdano boji da će

* Ovaj sporazum usvojen je 23. novembra 1957. a stupio na snagu 27.

decembra 1961. godine. Jugoslavija je deponovala svoj instrument
o pristupanju Aranžmanu 4. decembra 1963. tako da je u odnosu
na nju (član 17. tač. 3), stupio na snagu 3. marta 1964. godine
(„Službeni list SFRJ” - Dodatak, br. 4/1964).
Naslov originala: Agreement relating to Refugee Seamen
-535
 58, ARANŽMAN O iZBECLIM MORNARIMA <1957)

biti progonjen zbog rase, vere, državljanstva, svog pripadništva nekoj socijaj
grupi ili zbog svojih političkih mišljenja, smatraće se, u smislu člana 28. ”

'
čije, kao da ima svoje redovno mesto boravka na teritoriji:
a) strane ugovornice pod čijom je zastavom služio, dok je bio izbeglič^^
svojstvu mornara, za vreme od najmanje 600 dana, uzastopnih ili ne, tokom fipš
godine pre nego što se zahteva primena ovog aranžmana, na brodovima koji^fS
se najmanje dva puta godišnje zadržavali u lukama na teritoriji pomenute strpi
ne; za primenu ovog paragrafa neće se voditi računa o službama koje je taj izbpl
glica vršio pre svog nastanjenja u nekoj drugoj državi, ni o službama koje je vrp
šio dok je imao takvo mesto boravka,
ili, ako toga nema,
b) strane ugovornice u kojoj je, dok je bio izbeglica, imao svoje posleđrijep
stalno mesto boravka tokom tri godine pre nego što se traži primena ovog aran^i
žmana, ako se u međuvremenu nije nastanio u nekoj drugoj državi.
Član 3.
Izbegli mornar koji prilikom stupanja ovog aranžmana na snagu,
s jedne strane, nema stalno mesto boravka i nije oviaščen da boravi na teti-Čt
toriji neke druge države osim one u kojoj se s pravom boji da če biti progonjerčjj
zbog svoje rase, vere, državljanstva, pripadništva nekoj socijalnoj grupi ili svbjifeg;|
političkih mišljenja, i koji se,
s druge strane ne smatra prema članu 2. ovog aranžmana da redovno boravi ’ v na
teritoriji neke strane ugovornice, •
smatrače se, u smislu člana 28. Konvencije, da ima redovno mesto boravka na
teritoriji:
a) strane ugovornice koja mu je poslednja, posle 31. decembra 1945. godine
i pre stupanja ovog aranžmana na snagu, izdala, dok je bio izbeglica, putnu ispravu
s pravom povratka, ili koja je produžila ili obnovila takvu ispravu, bilo da je taj
dokument još uvek u važnosti ili da je zastareo,
ili, ako toga nema,
b) strane ugovornice u kojoj je, dok je bio izbeglica, imao svoje zadnje me-
sto stalnog boravka posle 31. decembra 1945. godine i pre stupanja ovog aran-
žmana na snagu,
ili, ako toga nema,
c) strane ugovornice pod čijom je zastavom služio posleđnji put, posle 31.
decembra 1945. godine i pre stupanja ovog aranžmana na snagu, dok je bio iz-
beglica, kao mornar za vreme od najmanje 600 dana, uzastopnih ili ne, tokom tri
godine, na brodovima koji su se najmanje dva puta godišnje zadržavali u lukama
Čian 4.
Osim ako zainteresovana strana ugovornica ne odluči drukčije, izbegli mornar
će prestati da se smatra kao da redovno boravi na teritoriji neke strane ugo-
vornice ako se, posle datuma kad mu je taj boravak mogao biti dat kao posleđnji
shodno članovima 2. i 3. ovog aranžmana.

536 -
 58. ARANŽMAN O iZBEGUM MORNARIMA (1957)

f a) nastanio na teritoriji neke druge države, ili

% b) ako je služio najmanje 1350 dana, uzastopnih ili ne, tokom šest godina Iposle
navedenog datuma, na brodovima koji viju zastavu samo jedine i iste dru- "ge
države, ili ako
c) tokom ma kog perioda od tri godine posle navedenog datuma, nije služio
Ikao mornar, za vreme najmanje od 30 dana, uzastopnih ili ne, na nekom brodu koji
vije zastavu pomenute strane ugovornice i koji se najmanje dva puta godišnje
zadržavao u jednoj od njenih luča, ili nije boravio za vreme od najmanje 10 : dana,
uzastopnih ili ne, na teritoriji pomenute strane.
Član 5.
Da bi poboljšala položaj najvećeg mogućeg broja izbeglih mornara, svaka *
strana ugovornica će sa blagonaklonošću ispitati mogućnost da prava iz ovog "
aranžmana proširi na izbegle mornare koji, prema njenim odredbama, ne ispun javaju
uslove da dobiju ta prava.

GLAVA III

Član 6.
Svaka strana ugovornica primeniće prema izbeglom mornaru koji poseđuje .
putnu ispravu izdatu od neke druge strane ugovornice s pravom povratka na teritoriju
ove posleđnje, isti postupak, u pogledu prijema na svoju teritoriju u smislu ugovora o
zapošljenju ili radi odsustva, kao onaj koji primenjuje prema mornarima državljanima
strane koja je izdala putnu ispravu ili, bar postupak koji nije manje povoljan od onoga
koji primenjuje prema stranim mornarima uopšte.
Član 7.
Svaka strana ugovornica ispitaće sa blagonaklonošću zahtev za privremeni
prijem na njenu teritoriju koji podnese izbegli mornar koji poseđuje putnu ispravu s
pravom povratka na teritoriju neke druge strane ugovornice, kako bi olakšala
njegovo nastanjenje u nekoj drugoj državi ili iz nekog drugog opravdanog razloga.
Član 8.
Svaka strana ugovornica nastojaće da postupa tako da izbegli mornar koji služi
pod njenom zastavom i koji ne može da dobije valjanu putnu ispravu bude
snabđeven ispravama o identitetu.
Član 9.
Nijedan izbegli mornar neće biti prinuđen, ukoliko pitanje spada u nadležnost
vlasti neke strane ugovornice, da ostane na brodu gde bi njegovo fizičko ili
mentalno zdravlje bilo ozbiljno ugroženo.
Član 10.
Nijedan izbegli mornar neće biti prinuđen, ukoliko pitanje spada u nadležnost
vlasti neke strane ugovornice, da ostane na brodu koji odlazi u luku ili koji

537
- -
 58. ARANŽMAN O IZBEGLIM MORNARIMA ()957)

treba da plovi u zonama u Jcojima se on s pravom boji da će biti progonjen svoje

rase, vere, državljanstva, svog pripadništva nekoj socijalnoj grupi ili zbofl svojih
političkih mišljenja.
Član 11.
Strana ugovornica na čijoj teritoriji neki izbegli mornar redovno boravi ili koji
se, prema ovom aranžmanu, smatra da redovno boravi u smislu člana 28. Konvencije,
primiče zainteresovanog na svoju teritoriju ako je na to pozove strana ugovornica na
čijoj se teritoriji nalazi zainteresovani.
Član 12.
Nijedna odredba ovog aranžmana ne dira u prava i prednosti koje je neka
strana ugovornica dala izbeglim mornarima nezavisno od ovog aranžmana.
Član 13.
1) Svaka strana ugovornica se može, iz imperativnih razloga nacionalne ‘
bezbednosti ili javnog poretka, smatrati oslobođenom obaveza koje za nju pro-
izilaze iz aranžmana u pogledu izbeglog mornara. Izbegli mornar o kome se radi ima
mogućnost da podnese u razumnom roku nadležnim vlastima dokaze za svoje
opravdanje, izuzev slučajeva kad ozbiljni razlozi dozvoljavaju da se izbegli mornar o
kome se radi smatra opasnim za bezbednost zemlje u kojoj se nalazi.
2) Međutim, odluka doneta na osnovu paragrafa 1. ovog člana, ne oslobađa
stranu ugovomicu o kojoj se radi od obaveza koje za nju nastaju iz člana 11. ovog.
aranžmana prema izbeglom mornaru kome je izdala putnu ispravu, osim u slučaju
kad joj je molba za prijem na njenu teritoriju izbeglog mornara o kome se radi upu-
ćena od neke druge strane ugovornice više od 120 dana posle isteka te putne isprave.
GLAVA IV
Član 14.
Svaki spor između strana ugovornica u pogledu tumačenja ili primene ovog
aranžmana koji se ne bude mogao resiti drugim sredstvima, pođneće se Među-
narodnom sudu pravde na zahtev jedne od strane u sporu.
Član 15.
Ovaj aranžman pođleže ratifikaciji. Ratifikacioni instrumenti biće depono-
vani kod Vlade Kraljevine Holandije.
Član 16.
Ovaj aranžman stupa na snagu devedesetog dana posle deponovanja osmog
ratifikacionog instrumenta.

Član 17.
1) Svaka vlada koja je voljna da preuzme u pogledu izbeglih mornara oba-
veze predviđene u članu 28. Konvencije ili odgovarajuće obaveze može pristupiti
ovom aranžmanu.

- 538 -
 58. ARANŽMAN O IZBEGLŽM MORNARIMA (1957)

2) Instrumenti o pristupanju deponovaće se kod Vlade Kraljevine Holandije.

. 3) Ovaj aranžman stupa na snagu za svaku Vladu koja mu pristupi devede-
setog dana po đeponovanju njenog instrumenta o pristupanju. Međutim, taj datum
stupanja na snagu ne može biti raniji od onoga koji je utvrđen u članu 16.
Član 18.
1)Svaka vlada može, prilikom ratifikacije ili pristupanja ili u svako doba
docnije, izjaviti da se ovaj aranžman proširuje na jednu ili više teritorija čije me-
đunarodne veze ona obezbeđuje, pod uslovom da je voljna da ispuni obaveze
navedene u paragrafu 1. člana 17.
2)To proširenje izvršiće se notifikacijom upućenom Vladi Kraljevine Ho-
iandije.
3) Proširenje počinje da važi od devedesetog dana posle prijema notifikaci- je
od strane Vlade Kraljevine Holandije. Međutim, to stupanje na snagu ne može biti
ranije od datuma utvrđenog u članu 16.
Član 19.
. 1) Svaka strana ugovornica može otkazati ovaj aranžman u svako doba no-
tifikacijom upućenom Vladi Kraljevine Holandije.
2) Otkaz će početi da proizvodi dejstvo godinu dana po prijemu notifikacije od
strane Vlade Kraljevine Holandije. U slučaju otkazivanja aranžmana, svaka strana
može, pošto se posavetuje sa ostalim stranama ugovornicama, otkazati aranžman; taj
otkaz će početi da proizvodi dejstvo istog dana, s tim da se poštuje rok od šest
meseci.
Član 20.
1) Svaka strana ugovornica koja je izvršila notifikaciju shodno članu 18, može
docnije saopštiti Vladi Kraljevine Holandije da će aranžman prestati da se primenjuje
na svaku teritoriju navedenu u notifikaciji.
2) Aranžman će prestati da se primenjuje na teritoriji o kojoj je reč godinu dana
posle prijema notifikacije od strane Vlade Kraljevine Holandije.
Član 21.
Vlada Kraljevine Holandije obavestiće vlade navedene u uvodu i one koje budu
pristupile ovom aranžmanu o deponovanjima i notifikacijama izvršenim shodno
članovima 15,17,18,19. i 20.
U potvrdu čega su dole potpisani propisno za to ovlašćeni, potpisali ovaj
aranžman.
Sačinjeno u Hagu, dvadeset trećeg novembra 1957. godine, na francuskom i
engleskom jeziku, od kojih su oba teksta podjednako verodostojna, u jednom je-
dinom primerku koji će biti deponovan u arhivi Vlade Kraljevine Holandije, koja će
vladama navedenim u uvodu i vladama koje pristupe aranžmanu izdati po jednu
overenu kopiju.

-539-
 !!■£■■'J

SSIfl
if' K
(I
mirni
ili
"im

m
pi
»iiai

.f”;.
■ r'
■!
y-i'y-y\

■
|1§|

piii
Sfc

'S:' ; J

Mi
 59. PROTOKOL
KOJI SE ODNOSI NA MORNARE IZBEGLICE *
(Hag, 12. jun 1973. godine)

Strane ugovornice ovog protokola,

Smatrajući da je primena Sporazuma potpisanog 23. novembra 1957. godine u
Hagu, koji se odnosi na mornare izbeglice (u daljem tekstu: Sporazum) te- sno
vezana za primenu Konvencije zaključene u Ženevi koja se odnosi na status
izbeglica (u daljem tekstu: Konvencija), koja se primenjuje samo na lica koja su
postala izbeglice usled događaja koji su se desili pre 1. januara 1951. godine,
Smatrajući da su se od usvajanja Konvencije pojavile nove kategorije izbeglica
i da je poželjno da sve izbeglice obuhvaćene definicijom sadržanom u Konvenciji
uživaju jednak status bez obzira na vremensko ograničenje zaključno sa 1. januarom
1951. godine i da je u tom cilju 31. januara 1967. godine u Njujorku otvoren za
pristupanje Protokol koji se odnosi na status izbeglica,
U želji da ustanove sličan režim koji će se primenjivati na mornare izbeglice,
Saglasile su se o sledećem:

Član I
(1) Strane ugovornice ovog protokola obavezuju se da na mornare izbegli- ce,
kako su ovde definisani, primenjuju čl. 2. i 4. do 13. zaključno Sporazumma.
(2) Za svrhe ovog protokola izraz „mornar izbeglica” primenjuje se na svako
lice koje, pošto je izbeglo u smislu definicije sadržane u članu 1, stav 2. Protokola
koji se odnosi na status izbeglica, od 31. januara 1967. godine, služi u bilo kom
svojstvu kao mornar na trgovačkom brodu ili koji obično zarađuje za život radeći
kao mornar na takvom brodu.
(3) Strane ugovornice primenjivaće ovaj protokol bez ikakvog geografskog
ograničenja; međutim, već data izjave, na osnovu podtačke (a), tačka 1, ođeljak B
člana 1. Konvencije, od strane država koje su već članice Konvencije, primenjivaće
se takođe u okviru ovog protokola, osim ako nisu bile proširene shodno tački 2,
odeljak B člana 1. Konvencije.

* Ovaj protokol je usvojen 12. juna 1973, a stupio na snagu 30. marta 1975. godine. Jugoslavija ga je
ratifikovala - („Službeni list SFRJ”, - Međunarodni ugovori, br 7/1977).
Naziv originala: Protocol relating to Refugee Seamen

- 541 -
 59. PROTOKOL KOJI SE ODNOSI NA MORNARE IZBECUCE (1973) f®!
®
Član II
Svaki spor između strana ugovornica ovog protokola koji se odnosi na tuma-
čenje ili primenu bilo koje njegove odredbe, a koji ne bude rešen na drugi način,
biće podnet Međunarodnom sudu pravde na zahtev jedne od strana u sporu.
Član III
(1) Ovaj protokol biće otvoren za prihvatanje ili odobrenje svim vladama ' koje
su potpisale Sporazum ili koje su mu pristupile i svakoj drugoj vladi koja je spremna
da preuzme u odnosu na mornare izbeglice obaveze predviđene u članu 28.
Konvencije ili odgovarajuće obaveze.
(2) Instrumenti o prihvatanju ili odobrenju biće deponovani kod Vlade
Kraljevine Holandije.
Član IV
.
(1) Ovaj protokol stupa na snagu posle 90 dana od datuma deponovanja
osmog instrumenta o prihvatanju ili odobrenju.
(2) Za svaku vladu koja prihvati ili odobri ovaj protokol posle deponovanja
osmog instrumenta o prihvatanju ili odobrenju, ovaj protokol stupa na snagu onog
datuma kada ta vlada bude deponovala svoj instrument o prihvatanju ili odobrenju.
Član V
(1) Svaka vlada može prilikom deponovanja svog instrumenta o prihvatanju
ili odobrenju ili u svako doba kasnije izjaviti da će se primena ovog protokola
proširiti na bilo koju teritoriju ili teritorije za čije je međunarodne odnose odgo-
vorna, pod uslovom da je u odnosu na takvu teritoriju ili teritorije preuzela obaveze
spomenute u tački 1 člana III.
(2) O ovom proširenju primene Protokola biče obaveštena Vlada Kraljevine
Holandije putem saopštenja.
(3) Proširena primena Protokola počinje 90-og dana od datuma prijema
notifikacije od strane Vlade Kraljevine Holandije, ali ne pre datuma stupanja ovog
protokola na snagu u odnosu na vladu koja upućuje notifikađju, kao što je
predviđeno u članu IV.
Član VI
(1) Svaka strana ugovornica može u svako doba otkazati ovaj protokol noti-
fikacijom upućenom Vladi Kraljevine Holandije.
(2) Otkazivanje stupa na snagu godinu dana posle datuma prijema notifika-
cije od strane Vlade Kraljevine Holandije. U slučaju da jedna strana ugovornica
otkaže ovaj protokol, svaka druga strana može ga otkazati posle konsultovanja
ostalih strana ugovornica s tim da otkazivanje stupa na snagu istog datuma, ukoliko
se pismeni otkaz uputi najmanje 6 meseci unapred.
Član VII
(1) Svaka strana ugovornica koja je uputila notifikaciju shodno članu V može
u svako doba posle toga izjaviti putem notifikacije Vladi Kraljevine Holandije da
će ovaj protokol prestati da se primenjuje na svaku teritoriju ili teritorije navedene
u notifikaciji.

542-
 59. PROTOKOL KOJI SE ODNOSI NA MORNARE IZ8EGUCE (.1973)_______________

jjjfc', (2) Protokol će prestati da se primenjuje na teritoriju ili teritorije o kojima : jjije reč,
godinu dana posle datuma prijema notifikacije od strane Vlade Kraljevi- I-: ne Holandije.
li§V Član VIII
-■ §.'• Vlada Kraljevine Plolandije će obavestiti sve vlade koje su potpisale Spora- £
zum ili koje su mu pristupile i sve druge Vlade koje su prihvatile ovaj protokol, o svim
đeponovanjima i notifikacijama izvršenim shodno čl. III, V, VI i VII.
Član IX
Jedan primerak ovog protokola, čiji su tekstovi na engleskom i francuskom
jeziku podjednako verodostojni, potpisan od strane ministra inostranih poslova
Kraljevine Holandije, biće đeponovan u arhivi Vlade Kraljevine Holandije, koja će
primerak overene kopije dostaviti vladama pomenutim u Članu VIII.
U skladu sa članom IX Protokola, stavio sam svoj potpis dana 12. juna 1973.
godine.

- 543 -
; ; ili

60. SPORAZUM
; IZMEĐU SAVEZNE VLADE SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I
VISOKOG KOMESARIJATA UJEDINJENIH NACIJA ZA IZBEGLICE*
(Beograd, 2. jul 1996. godine)

Pošto je Rezolucijom 319 (IV) Generalne skupštine Ujedinjenih nacija od 3.

septembra 1949. godine osnovan Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za
izbeglice.
Pošto se Statutom Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice koji je
usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija rezolucijom 428 (V) od 14.
decembra 1950. godine, između ostalog predviđa da Visoki komesar, postupajući u
skladu sa ovlaštenjima Generalne skupštine, a pod pokroviteljstvom UN vrši
funkciju obezbeđivanja međunarodne zaštite izbeglicama koje su na osnovu Statuta
u njegovoj nadležnosti i nalaženja trajnih rešenja za problem izbegiica putem
pomoći vladama i na osnovu odobrenja nadležnih vlasti, nevladinim or-
ganizacijama radi olakšavanja dobrovoljne repatrijacije takvih izbegiica ili njihove
asimilacije u novim nacionalnim zajednicama.
Pošto Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice kao pomoćni organ
koji je Generalna skupština osnovala shodno čl. 22. Povelje Ujedinjenih nacija,
predstavlja sastavni deo Ujedinjenih nacija čiji su status, privilegije i imuniteti
utvrđeni Konvencijom o privilegijama i imunitetima Ujedinjenih nacija, koju je
usvojila Generalna skupština 13. februara 1946. godine.
Pošto Savezna vlada Savezne Republike Jugoslavije i Visoki komesarijat
Ujedinjenih nacija za izbeglice žele da utvrde odredbe i uslove na osnovu kojih će
Komesarijat, u okviru svog mandata, biti predstavljen u SR Jugoslaviji.
Sada zbog toga Savezna vlada Savezne Republike Jugoslavije i Visoki ko-
mesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice, zaključuju u duhu prijateljske sarad- nje,
ovaj sporazum.
Član 1.
Definicije
Za potrebe ovog sporazuma primenjuju se sledeće definicije:
a) ,,VKI UN” označava Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice,

* Ovaj sporazum od 2. jula 1996. potvrđen je od strane Savezne

skupštine SRJ 27. decembra 1996. godine. Objavljen je u glasilu
„Međunarodni ugovori”, br. 6/1996.
35* Ljudske slobode i prava - tom I - 545 -
 ■■■
60. SPORAZUM IZMEĐU JUGOSLAVIJE I VISOKOG KOMESARIJATA UN ZA IZBEGL1CE (1969 )

b) „Visoki komesar” označava Visokog komesara Ujedinjenih nacija za iz-

beglice ili funkcionere koje je Visoki komesar ovlastio da đeluju u njegovo ime,
c) „Vlada” označava Saveznu vladu SR Jugoslavije,
d) „Zemlja domaćin” ili „zemlja” označava SR Jugoslaviju,
e) „Strane” označavaju Vladu i VKI UN,
f) „Konvencija” označava Konvenciju o privilegij ama i imunitetima
Ujedinjenih nacija koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 13.
februara 1946. godine,
g) „Biro VKI UN” označava sve kancelarije i prostorije, objekte i zgrade
koje zauzima ili drži u toj zemlji,
h) „Predstavnik VKI UN” označava funkcionera VKI UN na čelu Biroa VKI
UN u zemlji,
i) „Funkcioneri VKI UN” označava osoblje VKI UN koje je zaposleno .
shodno propisima i pravilima o osoblju Ujedinjenih nacija, osim lica koja su lokalno
angažovana i plaćaju se na sat, kako je. utvrđeno Rezolucijom 76 (I) Ger neralne
skupštine,
j) „Eksperti na zadatku” označava pojedince, osim funkcionera VKI UN ili li-
7 ca koja obavljaju poslove u ime VKI UN, koji preduzimaju misije u ime VKI
UN,. ;
k) „Lica koja obavljaju poslove u ime VKI UN” označava fizička i pravna li-
ca i lica u njihovoj službi, osim državljana zemlje domaćina, koja je angažovao
VKI UN radi ostvarivanja programa ili pomoći njihovom ostvarivanju,
l) „Osoblje VKI UN” označava službenike VKI UN, eksperte na zadatku i
lica koja obavljaju poslove u ime VKI UN,
Član 2.
Svrha ovog sporazuma
U ovom sporazumu, sadržani su osnovni uslovi na osnovu kojih VKI UN, u
okviru svog mandata, sarađuje sa Vladom, otvara Biro u zemlji i vrši funkcije
vezane za međunarodnu zaštitu i humanitarnu pomoć u korist izbeglica i drugih
lica koja su u njegovom mandatu u zemlji domaćina.
Član 3.
Saradnja između Vlade i VKI UN
1. Saradnja između Vlade i VKI UN u oblasti međunarodne zaštite i huma-
nitarne pomoći izbeglicama i drugim licima u nadležnosti VKI UN ostvaruje se na
osnovu Statuta VKI UN, drugih relevantnih odluka i rezolucija koje se odnose na
VKI UN, a koje su usvojili organi Ujedinjenih nacija na osnovu člana 35.
Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine i člana 2. Protokola iz 1967. godine
koji se odnosi na status izbeglice.
2. Biro VKI UN održava konsultacije i sarađuje sa Vladom u cilju izrade i
razmatranja projekata vezanih za izbeglice.
3. Za sve projekte koje finansira VKI UN a koje realizuje Vlada ili vlade fe-
deralnih jedinica, uslovi i odredbe uključuju obavezu Vlade i Visokog komesara

-546
 60. SPORAZUM IZMEĐU JUGOSLAVIJE I VISOKOG KOMESARIJATA UN ZA IZBEGLICE (1969)

da obezbeđuju sredstva, zalihe, opremu i usluge ili neku drugu pomoć izbeglica-
ma utvrđuju se u sporazumima i projektima koje potpisuju Vlada i VKI UN.
. 4. Funkcionerima VKI UN omogućiće se u svako doba pristup izbeglicama
i drugim licima u nadležnosti VKI UN, kao i mestima na kojima se realizuju
projekti VKI UN, u cilju praćenja svih faza njihove realizacije, VKI UN će re -
dovno obaveštavati Vladu o mestima koja želi da poseti.
Član 4.
Biro VKI UN
1. VKI UN će u slučajevima otvaranja dodatnih kancelarija u zemlji tražiti
saglasnost Vlade i konsultovati se o lokaciji takvih kancelarija.
2. VKI UN može da, uz saglasnost Vlade, odredi Biro VKI UN u zemlji da
služi kao regionalni/područni Biro, a Vlada će pismenim putem biti obaveštena o
broju i nivou funkcionera koji su tom Birou dodeljeni.
3. Biro VKI UN ostvaruje funkcije koje je utvrdio Visoki komesar na osnovu
svog mandata za izbeglice i druga lica u njegovoj nadležnosti, uključujući us-
postavljenje i održavanje odnosa između VKI UN i drugih vladinih ili nevladinih
organizacija koje deluju u zemlji.
Član 5.
Kadar VKI UN
1. VKI UN može da Birou u zemlji dodeli takve funkcionere ili drugi kadar
koji smatra potrebim za ostvarivanje međunarodne zaštite i humanitarne pomoći.
2. Vlada će biti obaveštena o kategoriji funkcionera i drugog kadra koji je
imenovan u Birou VKI UN u toj zemlji.
3. VKI UN može da odredi funkcionere za posetu zemlji domaćinu radi
konsultacija i saradnje sa odgovarajućim funkcionerima Vlade ili drugim stranama
uključenim u rad sa izbeglicama u vezi sa: a) razmatranjem, izradom, praćenjem i
ocenom programa međunarodne zaštite i humanitarne pomoći, b) slanjem,
prijemom, distribucijom ili upotrebom namirnica, opreme i drugog materijala koje
upućuje VKI UN, c) traženjem trajnih rešenja za problem izbegli- ca, i đ) drugim
pitanjima koj a se odnose na primenu ovog sporazuma.
Član 6.
Ušlovi za ostvarivanje humanitarnih programa VKI UN
1. Sporazumno sa VKI UN, Vlada preduzima sve mere koje mogu biti neop-
hodne za izuzimanje funkcionera VKI UN, eksperata na zadatku i lica koja obav-
ljaju poslove u ime VKI UN, od propisa ili drugih pravnih odredaba koje mogu
ometati operacije i projekte koji se ostvaruju shodno ovom sporazumu i obezbe-
diće im takve uslove koji budu neophodni za brže i efikasnije ostvarivanje huma-
nitarnih programa VKI UN za izbeglice u zemlji. Takve mere uključuju odobrenje
za rad, uz oslobođenje od takse za dozvolu za rad, takse za radio i drugu tele -
komunikacijsku opremu VKI UN, davanje prava u vazdušnom saobraćaju i oslo-

-547
 60. SPORAZUM IZMEĐU JUGOSLAVIJE t VISOKOG KOMESAR t JAT A UN ZA IZBEGUCE (1969)

bađanje od plaćanja takse za usluge kontrole letenja za letove koji prevoze teret ; za
hitnu pomoć u slučaju katastrofa, prevoze izbeglica i/ili kadar VKI UN. ,
2. Sporazumno sa VKI UN Vlada pomaže funkctonerima VKI UN u nala-
ženju odgovarajućih službenih prostorija.
3. Vlada obezbeđuje da Biro VKI UN uvek ima na raspolaganju neophođ-: ne
javne usluge i da se takve javne usluge obezbeđuju podjednakim uslovima. •
4. Vlada, kada je to potrebno, preduzima neophodne mere za obezbeđivan- je
i zaštitu prostorija Biroa VKI UN i njegovog osoblja.
5. Vlada olakšava nalaženje odgovarajućeg stambenog smeštaja za među-
narodno angažovan kadar VKI UN.
Član 7.
Privilegije i imuniteti
1. Vlada na VKI UN, njegovu imovinu, sredstva i aktivu kao i na funkđone-
re i eksperte na zadatku primenjuje odgovarajuće odredbe Konvencije o privile-'
gijama i imunitetima Ujedinjenih nacija čija je zemlja domaćin članica od 7. marta
1950. godine.
2. Bez štete po tačku 1. ovog člana, Vlada VKI UN posebno daje privilegije, •
imunitete, prava i uslove utvrđene u članovima od VIII do XV ovog Sporazuma. .
Član 8.
Biro VKI UN, imovina, sredstva i aktiva
1. VKI UN, njegova imovina, sredstva i aktiva, bez obzira gde se nalaze i bez
obzira u čijim su rukama, uživa imunitet od bilo kakvog oblika sudskog procesa,
osim u nekom konkretnom slučaju kada se izričito odrekao imuniteta, s tim što se
takvo odricanje ne proširuje ni na kakvu meru izvršenja.
2. Prostorije Ureda VKI UN su nepovredive. Imovina, sredstva i aktiva VKI
UN, bez obzira gde se nalaze i u čijim su rukama, ne podležu pretresu, rekviziciji,
konfiskaciji, eksproprijaciji i bilo kom drugom obliku mešanja od strane izvršnih,
administrativnih, sudskih ili zakonodavnih organa.
3. Arhiva VKI UN i uopšte sva dokumentacija koja mu pripada ili je u nje-
govom posedu je nepovrediva.
4. Sredstva, aktiva, prihod i ostala imovina VKI UN oslobađa se od:
a) Svih vrsta neposrednog oporezivanja, pod uslovom da VKI UN ne traži
izuzeća od plaćanja troškova za javne komunalne usluge;
b) Plaćanje carine, zabrana i ograničenja u vezi sa robom koju VKI UN uvozi
ili izvozi za službene potrebe, pod uslovom da se predmeti koji su uveženi na
osnovu takvog oslobođenja ne prodaju u toj zemlji, osim pod uslovima dogo-
vorenim sa Vladom;
c) Plaćanje carine, zabrana i ograničenja u vezi sa uvozom i izvozom sop-
stvenih publikacija.
5. Svi materijali koje uveze ili izveze VKI UN, nacionalna Hi međunarodna
tela propisno akređitovana od strane VKI UN radi delovanja u njegovo ime u vezi
sa humanitarnom pomoći izbeglicama, oslobađaju se od svih carina, zabrana i
ograničenja. Ž.
 60. SPORAZUM IZMEĐU JUCOSLAViJE I VISOKOG KOMESARIJATA UN ZA ŽZBEGUCE (1969)

6. VKI UN ne podleže nikakvoj finansijskoj kontroli, propisima ili morato-

rijumima i može slobodno da:
a) Nabavlja od ovlašćenih trgovinskih agencija, poseduje i koristi valute u
opticaju, poseduje devizne račune i da putem ovlašćenih institucija, nabavlja,
poseduje i koristi gotovinu, hartije od vrednosti i zlato.
b) Unosi gotovinu, hartije od vrednosti, stranu valutu i zlato u zemlju do-
maćina iz neke druge zemlje i koristi ih u zemlji domaćinu ili đa ih prebacuje u
druge zemlje.
7. VKI UN ima pravo na najpovoljniji zvanični kurs.
Član 9.
Mogućnosti komuniciranja
1. Što se tiče službenih komunikacija, VKI UN ima pravo na tretman koji nije
nepovoljniji od onog koji Vlada daje nekoj drugoj vladi uključujući njena diplo-
matska predstavništva ili drugim međuvladinim i međunarodnim organizacijama u
pogledu prioriteta, tarifa i cena za poštu, telegrame, telefoto, telefon, telegraf, te-
leks i.druge komunikacije u pogledu tarife za obaveštavanje putem štampe i radija.
2. Vlada obezbeđuje nepovredivost službenih komunikacija i korespondencije
VKI UN i ne primenjuje cenzuru na njegove komunikacije i korespondenciju.
Takva nepovredivost bez ograničenja usled ovog nabrajanja odnosi se i na
publikacije, fotografije, slajdove, filmove i zvučne zapise.
3. VKI UN ima pravo da koristi šifru i đa šalje i prima korespondenciju i
druge materijale kurirom ili u zapečaćenim vrećama na koje se primenjuju.iste
privilegije i imuniteti kao i za diplomatske kurire i valizu.
4. VKI UN ima pravo đa koristi radio i drugu telekomunikacijsku opremu na
re- gistrovanim frekvencijama Ujedinjenih nacija i onim koje mu odredi vlada za
komunikaciju između Biroa u zemlji i van nje, a posebno sa sedištem VKI UN u
Ženevi.
Član 10.
Funkcioneri VKI UN
1. Predstavnik VKI UN, njegov zamenik i drugi visoki funkcioneri, zajedno
sa svojim supružnicima i izdržavanim članovima porodice, kako se utvrdi između
Vlade i VKI UN, dok su u zemlji imaju pravo na privilegije i imunitete, oslo-
bođenja i uslove koji se normalno dodeljuju diplomatskim izaslanicima. Iz tog
razloga MIP njegova imena uključuje u diplomatsku listu.
2. Funkcioneri VKI UN dok su u zemlji imaju pravo na sledeće uslove, pri-
vilegije i imunitete:
a) Sudski imunitet za sve postupke učinjene u zvaničnom svojstvu, uključu-
jući i ono što govore ili napisu;
b) Imunitet od pregledanja i zaplene službenog prtljaga;
c) Imunitet od svake obaveze vojne službe ili neke druge obavezne službe;
d) Njihovo izuzeće i njihovih supružnika i izdržavanih članova porodice i
drugih članova njihovog domaćinstva u pogledu imigracionih ograničenja i pri-
javljivanja stranaca;

549-
 60. SPORAZUM IZMEĐU JUGOSLAVIJE i V1SOKOO KOMESARIJATA UN ZA iZBEOLICE (1969)

e) Oslobođenje od oporezivanja dohotka i drugih primanja koja im isplaćuje

VKIUN; ■
f) Oslobođenje od svih oblika oporezivanja prihoda koje ostvare iz izvora
van zemlje;
g) Brz postupak i izdavanje besplatnih viza, dozvola i odobrenja, ukoliko su
potrebne i slobodno kretanje u okviru zemlje, u nju i iz nje, u onoj meri u kojoj je
to potrebno za ostvarivanje međunarodne zaštite i programa humanitarne pomoći
VKI UN;
h) Slobodu posedovanja i držanja u zemlji, strane valute, deviznih računa i
pokretne imovine i pravo da po prestanku radnog odnosa kod VKI UN iz zemlje
domaćina iznesu sredstva o Čijem zakonitom poseđovanju mogu da podnesu i
valjan dokaz;
i) Istu zaštitu i uslove repatrijacije za sebe lično, njihove supružnike i izdr-
žavane članove porodice i druge članove domaćinstva, koji se daju diplomatskim
izaslanicima u vreme međunarodnih kriza;
j) Pravo na uvoz za lične potrebe, bez carine i ostalih dažbina, zabrana i
ograničenja na uvoznu robu:
- svog nameštaja, motornih vozila i ličnih predmeta u okviru jedne ili više
pojedinačnih pošiljki, prilikom prvog dolaska u zemlju, i nadalje za uvoz potrebnih
dodatnih predmeta u vezi s pomenutim, u skladu sa propisima koji se pri- menjuju
u zemlji i na diplomatske predstavnike akreditovane u toj zemlji i/ili stalne članove
međunarodnih organizacija,
- razumnih količina određenih predmeta za ličnu upotrebu ili korišćenje, a ne
za poklone ili prodaju,
3. Funkcioneri VKI UN koji su državljani zemlje domaćina ili su tamo stalno
nastanjeni uživaju samo one privilegije i imunitete koji su utvrđeni Konvencijom.
Član 11.
Lokalno angažovani kadar
1. Lica koja su angažovana u zemlji i koja su plaćena na sat za obavljanje
poslova u ime VKI UN uživaju sudski imunitet za obavljene poslove koje su iz-
vršili u službenom svojstvu.
2. Uslovi i odredbe za zapošljavanje lokalno angažovanih kadrova u skladu
su sa odgovarajućim rezolucijama, propisima i pravilima Ujedinjenih nacija.
Član 12.
Eksperti na zadatku
1. Ekspertima koji obavljaju zadatke za VKI UN obezbeđuju se takvi uslovi,
privilegije i imuniteti koji su neophodni za nezavisno obavljanje funkcija. Posebno
im se daje:
a) imunitet od ličnog hapšenja ili pritvora,
b) imunitet od sudskog procesa bilo koje vrste ukoliko se radi o izgovorenim
■ ili napisanim rečima i postupcima za vreme obavljanja zadatka. Taj imunitet za-
državaju bez obzira na to da U su i dalje zaposleni na zadacima za VKI UN.

-550 -
 60. SPORAZUM IZMEĐU JUGOSLAVIJE I VISOKOG KOMESARIJATA UN ZA 1ZBEGUCE (1969)

c) nepovredivost svih isprava i dokumenata,

. d) za potrebe njihovog službenog komuniciranja, pravo da koriste šifre i primaju
materijale ili poštu kurirom ili zapečaćenim vrećama.
e) isti uslovi u pogledu ograničenja u vezi s valutom ili kursom, koje imaju
predstavnici stranih vlada na privremenim službenim zadacima.
f) isti imuniteti i uslovi, uključujući imunitet od provere i zaplene ličnog pr-
tljaga, kao u slučaju diplomatskih izaslanika.
Član 13.
Lica koja obavljaju poslove u ime VKI UN
1. Ukoliko se strane drugačije ne saglase, Vlada svim licima koja obavljaju
poslove u ime VKI UN, osim državljana zemlje domaćina koji se lokalno anga-
žuju, odobrava privilegije i imunitete navedene u članu V, tačka 18. Konvencije.
Pored toga njima se odobrava:
a) brz postupak i izdavanje, besplatnih viza, dozvola ili odobrenja neophod-
nih za efikasno obavljanje njihovih funkcija,
b) slobodno kretanje u zemlji, u nju i iz nje, u meri koja je neophodna za
ostvarivanje humanitarnih programa VKI UN.
Član 14.
Obaveštavanje
p VKI UN obaveštava Vladu o imenima funkcionera VKI UN, eksperata na
zadatku i drugih lica koja obavljaju poslove u ime VKI UN kao i o promena- ma
statusa takvih lica.
2. Funkcionerima VKI UN, ekspertima na zadatku i drugim licima koja
obavljaju poslove u ime VKI UN obezbeđuje se posebna lična karta koja potvrđuje
njihov status shodno ovom Sporazumu.
Član 15.
Odricanje od imuniteta
Privilegije i imuniteti dodeljuje se kadrovima VKI UN u interesu Ujedinjenih
nacija i VKI UN, a ne zbog lične koristi tih pojedinaca. Generalni sekretar UN
treba da liši imuniteta pojedince koji predstavljaju kadar VKI UN, u svim
slučajevima, gde po njegovom mišljenju, imunitet smeta sprovođenju pravde i
može se odreći imuniteta bez štete po interese Ujedinjenih nacija i VKI UN.
Član 16.
ReŠavanje sporova
Svaki spor između Vlade i VKI UN koji nastane zbog ili u vezi sa ovim Spo-
razumom rešava se prijateljski, putem pregovora ili drugog dogovorenog oblika
rešavanja sporova, u protivnom takav spor se podnosi na arbitražu na zahtev bilo
koje strane. Svaka strana imenuje jednog arbitra, a dva tako imenovana arbi-

-551
 60. SPORAZUM IZMEĐU JUGOSLAVIJE {VISOKOG KOMESARIJATA UN ZA 12BEGLICE (1969)

tra imenuju trećeg koji predsedava. U slučaju da u toku od trideset dana od

podnošenja zahteva za arbitražu jedna od strane ne imenuje arbitra ili ukoliko u
roku od petnaest dana od imenovanja dva arbitra nije imenovan treći, svaka strana
može da zatraži od predsednika Međunarodnog suda pravde da imenuje jednog
arbitra. Sve odluke moraju biti podržane od dvojice arbitra. Arbitražnu proceduru
određuju arbitri a troškove arbitraže snose strane u sporu kako ocene arbitri.
Arbitraža a odluka sadrži obrazloženje o razlozima na kojima se zasniva, a strane u
sporu je prihvataju kao konačnu presudu spora.
Član 17.
Opšte odredbe
1. Ovaj sporazum stupa na snagu kad Vlada obavesti VKI UN da je sprove-.
den postupak njegovog potvrđivanja u skladu sa važećim zakonodavstvom. Od-
redbe ovog Sporazuma privremeno će primenjivati od dana potpisivanja. Spora-
zum ostaje na snazi do otkaza shodno tački 5. ovog člana.
2. Ovaj Sporazum se tumači u svetlu svoje prvenstvene funkcije, tj. da se
VKI UN omogući da svoj međunarodni mandat za izbeglice ostvaruje potpuno i
efikasno i da postigne svoje humanitarne ciljeve u zemlji.
3. Sva relevantna pitanja za koja ne postoje odredbe u ovom Sporazumu
strane rešavaju u skladu sa odgovarajućim rezolucijama i odlukama nadležnih
organa Ujedinjenih nacija. Svaka strana u potpunosti i blagonaklono razmatra sve
predloge koje shodno ovoj tački podnese druga strana.
4. Konsultacije u cilju dopunjavanja ovog Sporazuma mogu se održati na
zah- tev Vlade ili VKI UN. To se čini na osnovu zajedničkog pismenog sporazuma.
5. Ovaj Sporazum prestaje da bude na snazi šest meseci nakon što jedna od
strana ugovornica pismenim putem obavesti drugu stranu o svojoj odluci da otkaže
ovaj sporazum, osim u slučaju normalnog prekida aktivnosti VKI UN i ras-
polaganja njegovom imovinom u zemlji.
U potvrdu čega su dolepotpisani, propisno imenovani predstavnici Vlade i
Visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice u ime strana ugovornica pot-
pisali ovaj sporazum na srpskom i engleskom jeziku. Za potrebe tumačenja i u
slučaju nesaglasnosti engleski tekst se smatra verodostojnim.
Sačinjeno u Beogradu, dana 2. jula 1996. godine.
 61. SPORAZUM
IZMEĐU SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE
I MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE ZA MIGRACIJE
O PRIVILEGIJAMAI IMUNITETIMA OVE ORGANIZACIJE*
(Beograd, 14. septembar 1994. godine)

Vlada Savezne Republike Jugoslavije, s jedne strane, i Međunarodna orga-

nizacija za migracije (dalje u tekstu: Organizacija), s druge strane,
S obzirom da cilj i funkcionisanje Organizacije i aktivnosti koje vrši
Organizacija i njeno osoblje u Saveznoj Republici Jugoslaviji, iziskuju zaključenje
sporazuma ■ kako bi se odredile privilegije i imuniteti ove Organizacije i njenog
osoblja u zemlji.
Složile su se o sledećim odredbama:
Član 1. :■ v '
Organizacija će u Saveznoj Republici Jugoslaviji uživati privilegije i imunitete
: prema Konvenciji o privilegijama i imunitetima specijalizovanih agencija od 21.
novembra 1947. godine, koji se daju specijalizovanim agencijama Ujedinjenih
nacija.
Član 2.
1. Generalni direktor i zamenik generalnog direktora Organizacije, kao i
osoblje Organizacije, uživaće u Saveznoj Republici Jugoslaviji privilegije i imu-
nitete koji se daju direktorima, funkcionerima, kao i osoblju specijalizovanih
agencija Ujedinjenih nacija prema Konvenciji o privilegijama i imunitetima spe-
cijalizovanih agencija ođ 21. novembra 1947.
2. Članovi osoblja, državljani Savezne Republike Jugoslavije, uživaju imuni-
tet od sudskog postupka za obavljanje poslova koje vrše u službenom svojstvu.
Član 3.
Organizacija će stalno sarađivati sa nadležnim organima kako bi se obezbe-
dilo propisno izvršenje pravde, obezbeđenje poštovanja nacionalnih zakona i
sprečavanje svake pojave zloupotrebe u vezi sa privilegijama, imunitetima i drugim
pogodnostima navedenim u članovima 1. i 2.
Ovaj sporazum; od 14, septembra 1994, potvrđen je od strane Savezne skupštine SRJ zakonom
od 2. marta 1995. godine. Objavljen je u listu „Međunarodni ugovori”, br. 1/1995. ■

-553 -
 61. SPORAZUM IZMEĐU JUGOSLAVIJE I MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE ZA MIGRACIJE (199-i)

Član 4.
Organizacija će, na zahtev ili uz saglasnost Vlade, nezavisno od raspoloživih
sredstava, vršiti aktivnosti koje se odnose na migraciju, kao što je migracija
državljana i stranaca, pomoć licima raseljenim u zemlji ili inostranstvu, izbegli-
cama i drugim licima kojima su potrebne usluge u vezi sa migracijom, evakui-
sanje bolesnika i spajanje porodica.
Član 5.
U cilju sprovođenja svojih programa i aktivnosti u zemlji, Organizaciji je
odobreno od strane Vlade da otvori kancelariju u Beogradu i imenuje odgova-
rajuće međunarodno i lokalno osoblje.
Član 6.
Ovaj sporazum stupa na snagu na dan kada Savezna Republika Jugoslavija
obavesti Organizaciju da je završena procedura predviđena nacionalnim zako-
nodavstvom za ratifikaciju međunarodnih ugovora. Odredbe ovog sporazuma
privremeno će se primenjivati od dana potpisivanja. Sporazum ostaje na snazi do
okončanja, shodno članu 7. ovog sporazuma.
Član 7.
1. Sporazum se može izmeniti na zahtev jedne od strana.
2. Savezna Republika Jugoslavija i Organizacija mogu otkazati ovaj spora-
zum tako što će obavestiti drugu stranu najmanje šest meseci unapred, posle čega
ovaj sporazum prestaje da važi.
Član 8.
Ovaj sporazum se sastoji od dva podjednako verodostojna primerka, na
srpskom i engleskom jeziku, od kojih se jedan đeponuje u Saveznoj Republici
Jugoslaviji, a drugi u Međunarodnoj organizaciji za migracije.
U potvrdu čega su propisno ovlašćeni predstavnici potpisali ovaj sporazum na
srpskom i engleskom jeziku, u dva primerka.
Sačinjeno 14. septembra 1994. godine u Beogradu.
 62. SPORAZUM
OIZBEGLICAMAI RASELJENIM LICIMA *
(Dejton, 21. novembra 1995. godine)

Republika Bosna i Hercegovina, Federacija Bosna i Hercegovina, Republika

Srpska (u daljem tekstu „Strane”) dogovorile su se o sledečem:
PRVO POGLAVLJE:
ZAŠTITA
Član I
Prava izbeglica i raseljenih lica
1. Sve izbeglice i raseljena lica imaju pravo da se slobodno vrate svojim ku-
ćama. Imaće pravo na povraćaj imovine koja im je oduzeta tokom neprijateljstava
od 1991. godine, kao i na nadoknadu imovine koja im ne može biti vraćena. Skori
povratak izbeglica i raseljenih lica važan je cilj rešavanja konflikta u BiH. Strane
potvrđuju da će prihvatiti povratak lica koja su napustila teritoriju uključujući i ona
koja su bila pod privremenom zaštitom trećih zemalja.
2. Strane će osigurati bezbedan povratak izbeglicama. i raseljenim licima, bez
rizika od uznemiravanja, zastrašivanja, progona ili diskriminacije, naročito na
osnovu etničkog porekla, religije, ili političkog stava.
3. Strane će preduzeti sve neophodne mere da na svojim teritorijama spre- če
aktivnosti koje bi ometale ili sprečavale siguran i dobrovoljan povratak izbe- glica
ili raseljenih lica. Da bi obezbedile puno poštovanje ljudskih prava i osnovnih
sloboda svih lica pod njihovom jurisdikcijom i bez odlaganja stvorile odgovarajuće
uslove za povratak izbeglica i raseljenih lica, strane će odmah preduzeti sledeće
mere u izgradnji poverenja:
a) ukidanje zakona i administrativne prakse sa diskriminativnim namerama i
efektima;
b) sprečavanje i brzo suzbijanje bilo kakvog pisanog ili verbalnog podstreki-
vanja etničkih ili religioznih neprijateljstava i mržnje, kroz medije ili drugačije;
c) javno upozoravanje i hitno suzbijanje odmazde od vojnih, paravojnih i
policijskih snaga i drugih javnih službenika ili privatnih lica;
d) zaštita etničkih i manjinskih grupa gde god da se nalaze i obezbeđivanje br-

Ovaj sporazum je Aneks 7. Dejtonskog sporazuma od 21. novembra 1995. godine, koji je odmah
i stupio na snagu.

-555-
62. SPORAZUM O IZBEGLICAMA I RASELJENIM LICIMA - ANEKS 7, DEJTONSKOG SPORAZUMA (1995) ^ "3g>

zog pristupa međunarodnih humanitarnih organizacija i posmatrača ovim grupama;

e) gonjenje, udaljavanje ili premeštanje, na odgovarajući način, lica u vojnim, C
paravojnim i policijskim snagama i drugih javnih službenika odgovornih za ozbil-
jno kršenje osnovnih prava lica koja pripadaju etničkim ili manjinskim grupama.
4. Poštovane se pravo lica ili porodice na slobodan izbor odredišta, uz prin-
cip očuvanja porodice. Strane se neće mešati u izbor odredišta povratnika niti ih .
prisiljavati da ostanu, da se nađu u situaciji ozbiljne opasnosti ili nesigurnosti, ili
da pređu u područja koja nemaju osnovne uslove za normalan život. Strane će •
olakšati protok informacija neophodnih za izbeglice i raseljena lica u vezi sa nji-
hovom odlukom o uglovima za povratak.
5. Strane pozivaju UNHCR da u bliskoj saradnji sa Stranama i sa zemljama
koje su pružile azil izradi plan koji će omogućiti skori, miran, organizovan i po-
stepen povratak izbeglica i raseljenih lica u domovinu, koji može uključiti priori-
tete za određena područja i određene kategorije povratnika. Strane se siažu da
izvrše ovakav plan i da mu prilagode svoje međunarodne dogovore i unutrašnje
zakone. One dogovorno pozivaju države koje su prihvatile izbeglice da ubrzaju ':
njihov skori povratak u saglasnosti sa međunarodnim pravom.
Član II
Stvaranje odgovarajućih uslova za povratak
1. Strane preduzimaju potrebne mere da na svojim teritorijama stvore poli-
tičke, ekonomske i socijalne uslove koji vode dobrovoljnom povratku i harmo-
ničnoj reintegraciji izbeglica i raseljenih lica, bez izdvajanja bilo koje grupe.
Strane će obezbediti svu potrebnu pomoć izbeglicama i raseljenim licima, kao i
raditi na tome da im olakšaju dobrovoljan povratak na miran, organizovan i po-
stepen način, u saglasnosti sa planom UNHCR.
2. Strane neće po osnovi vojne obaveze diskriminisati izbeglice i raseljena lica
koja se vraćaju i obavezuju se da će zauzeti pozitivan stav o zahtevima za izuziman-
je od vojne ili druge obavezne službe, tako da se zavisno od konkretnih okolnosti u
svakom pojedinom slučaju, omogući povratnicima da ponovo izgrade svoj život.
Član III
Saradnja sa međunarodnim organizacijama i međunarodnim posmatračima
1. Strane sa zadovoljstvom beleže vodeću humanitarnu ulogu UNHCR po-
verenu od generalnog sekretara UN sa ulogom koordinacije svih agencija za po-
moć u vezi sa povratkom u domovinu i rasterećivanjem izbeglica i raseljenih lica.
2. Strane će obezbediti UNHCR, MKCK, Programu za razvoj UN i drugim
* relevantnim međunarodnim, domaćim i nevladinim organizacijama pun i neo-
graničen pristup svim izbeglicama i raseljenim licima uz olakšavanje rada ovim
organizacijama u pronalaženju lica. Obezbeđiće i medicinsku pomoć, distribuci-
ju hrane, pomoć u spajanju ljudi, trenutni i stalni smeštaj i druge aktivnosti vi-
talne za ispunjavanje njihovih mandata bez administrativnih smetnji. Ove aktiv-
nosti će uključiti tradicionalnu zaštitu funkcija i posmatranje osnovnih ljudskih
prava i humanitarnih uslova, kao i izvršavanje odredbi ovog poglavlja.
3. Strane će obezbediti sigurnost personalu ovih organizacija.

- 556 -
 62. SPORAZUM 0IZBEGLICAMA I RASELJEN iM LICIMA - ANEKS 7. D EJ TONSKOG SPORAZUMA (1995)

Član IV
Pomoć pri povratku u domovinu
Strane će, uz adekvatno posmatranje, omogućiti svim izbeglicama i raseljenim
licima kojima je to potrebno što brži povratak u domovinu, bez diskriminacije, u
saglasnosti sa planom izgrađenim od UNHCR i ostalih relevantnih organizacija i
omogućiti porodicama i pojedincima normalizaciju njihovog života i rada u
lokalnim zajednicama.
Član V
Nestala lica
Strane će obezbeđiti informacije za pronalaženje nestalih lica MKCK. Strane
će potpuno sarađivati sa MKCK u njegovim naporima da ustanovi identitet,
prebivalište i sudbinu nestalih lica.
Član VI
Amnestija
Izbeglica ili raseljeno lice koje se vrati, a koje je optuženo za zločin, biće am-
nestirano, izuzev ako se ne radi o ozbiljnom narušavanju međunarodnog humani-
tarnog zakona definisanog u Statutu Međunarodnog suda za prethodnu Jugoslaviju
od 1. januara 1991. godine, ili o zločinu koji nije povezan sa konfliktom. Ovo lice
ni u jednom slučaju neće biti osuđeno za zločine zbog političkih ili drugih
neodgovarajućih razloga, niti će mu se iz istih razloga odbiti molba za amnestiju.
DRUGO POGLAVLJE:
KOMISIJA ZA RASELJENA LICA IIZBEGLICE
Član VII
Osnivanje Komisije
Strane treba da osnuju nezavisnu Komisiju za raseljena lica i izbeglice
(„Komisija”). Komisija će imati sedište u Sarajevu, a može imati urede i na drugim
lokacijama ukoliko je to potrebno.
Član VIII
Saradnja
Strane će u dobroj meri sarađivati u radu Komisije i poštovaće i izvršavati
njene odluke ekspeditivno i u saradnji sa relevantnim i nevladinim organizacijama,
snoseći odgovornost za povratak i reintegraciji izbeglica i raseljenih lica.
Član IX
Sastav
1. Komisija će biti sastavljena od devet članova u roku od devedeset dana od
stupanja na snagu ovog dogovora, Federacija BiH će imenovati četiri člana, dva sa
mandatom od tri i dva sa mandatom od četiri godine, a Republika Srpska

557-
 62. SPORAZUM 0 IZBEGL1CAMAI RASELJENIM LICIMA - ANEKS 7. DEJTONSKOG SPORAZUMA (1995)

će imenovati dva člana, jednog sa mandatom od tri, a drugog od četiri godine.

Predsednik Evropskog komiteta za ljudska prava će imenovati ostale članove,
svakog sa mandatora od pet godina, a jednog od njih će imenovati za predsedni-
ka. Članovi Komisije mogu biti opozvani.
2. Članovi Komisije moraju biti poznati kao osobe visokog moralnog autoriteta.
3. Članovi Komisije mogu zasedati plenarno, kao što je omogućeno njenim
pravilima i propisima. Odredbama ovog aneksa plenarne sednice se definišu kao
prihvatljive, s tim što je pravo na donošenje pravila i propisa povereno samo
Komisiji u celini. Članovi odabrani posle transfera opisanog u članu XVI, biće
odabrani od Pređsedništva BiH.
Član X
Prostorije za rad, osoblje i troškovi
1. Komisija će imati odgovarajuće prostorije i profesionalno osposobljeno
osoblje, sa iskustvom u administraciji, finansijama, bankarskim i zakonskim
stvarima, koje će pomagati u izvršavanju njenih funkcija. Osoblje će voditi izvršni
organ, koji će biti izabran od Komisije.
2. Plate i troškovi Komisije i njenog osoblja biće određeni zajednički i Strane
će podjednako učestvovati u njihovom obezbeđivanju.
3. Članovi Komisije ne pođležu krivičnom i građanskom postupku za bilo
kakve akte van okvira njihovih dužnosti. Članovi Komisije i njihove porodice koji
nisu građani BiH imaće iste privilegije i imunitet kao diplomate i njihove porodice,
u saglasnosti sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima.
4. Komisija može primati ekspertsku pomoć od međunarodnih i nevladinih
organizacija u okviru mandata Komisije, po dogovoru.
5. Komisija će sarađivati i sa drugim entitetima ustanovljenim Opštim
okvirnim dogovorom u saglasnosti sa Stranama ili autorizovanim od Saveta bez-
bednosti UN.
Član XI
Mandat
Komisija će primati i rešavati sva potraživanja nekretnina u BiH ako imovina
nije bila dobrovoljno prodata ili na drugi način zamenjena od 1. aprila 1992. godine
i ako potraživač sada ne poseduje tu imovinu. Potraživati se mogu nekretnine ili
nadoknada.
Član XII
Postupci pred Komisijom
1. Po prijemu zahteva, Komisija će odrediti zakonitog vlasnika u odnosu na
zahtev i na vrednost imovine. Komisija će, preko osoblja i propisno određenih
međunarodnih i nevladinih organizacija, biti ovlašćena da ima pristup svoj do-
kumentaciji o imovini u BiH i svakoj nekretnini koja se nalazi u BiH u cilju in-
spekcije i procene vrednosti i stanja u vezi sa zahtevom.
2. Osobi koja traži povratak imovine, a za koju Komisija nađe daje zakoniti
vlasnik imovine, imovina će biti vraćena. Osobi koja traži nadoknadu, a za koju
Komisija nađe da je zakoniti vlasnik imovine, biće dodeljena pravična nadoknada
koju određuje Komisija. Komisija će donositi odluke većinom glasova.

-558-
 62. SPORAZUM OI2BEGLICAMA 1 RASELJENIM LICIMA - ANEKS 7. DEJTONSKOG SPORAZUMA (1995)

3. U određivanju zakonitog vlasnika imovine Komisija neće priznavati kao

važeće ilegalne imovinske transakcije, uključujući bilo koji transfer izvršen pod
prinudom, u zamenu za dozvolu za izlazak ili dokumenta, ili ako je u bilo kakvoj
vezi sa etničkim čišćenjem. Osoba kojoj je odobren povraćaj imovine može pri-
hvatiti zadovoljavajući dogovor o zakupu radije nego da preuzme imovinu.
4. Komisija će ustanoviti fiksne norme za procenu vrednosti svih vlasništva u
BiH koje su predmet zahteva pred Komisijom. Te tarife biće zasnovane na proce-
ni ili stanju vlasništva na teritoriji BiH do 1. aprila 1992. godine, ako je moguće, ili
mogu biti zasnovane na drugim razumnim kriterijumima koje odredi Komisija.
5. Komisija će imati pravo da utiče na sve neophodne transakcije u transferu
ili određivanju prava, zaloga ili zakupa, a moče će i da drugačije rasporedi imovinu
koja je u vezi sa predmetom zahteva ili je definisana kao napuštena. Naročito,
Komisija će imati pravo da proda ili izda u zakup ili založi imovinu bilo kog
stanovnika ili građanina BiH ili i jednoj i drugoj Strani kada je zakoniti vlasnik
tražio i primio nadoknadu umesto povraćaja imovine, ili kad je imovina proglašena
napuštenom u saglasnosti sa lokalnim zakonom. Komisija takođe može izdati u
zakup imovinu čije je konačno određivanje vlasništva nerešeno.
6. U slučajevima kada je potraživaču odobrena nadoknada umesto povraćaja
imovine, Komisija može dodeliti novčanu pomoć ili nadoknadu za buduću ku-
povinu imovine. Strane pozdravljaju volju međunarodne zajednice da pruži pomoć
u izgradnji i finansiranju smeštaja ljudi u BiH i prihvataju obavezu da zakonitim
vlasnicima imovine isplate nadoknadu određenu od Komisije, kao i da im dodele
prioritet u dobijanju smeštaja.
7. Odluke Komisije će biti konačne i svako pravo, dužnost, zalog ili bilo koje
drugo zakonsko sredstvo određeno ili dodeljeno od Komisije biče priznato kao
zakonito na celoj teritoriji BiH.
8. Nedostatak saradnje bilo koje Strane ili pojedinca sa Komisijom neće
sprečiti Komisiju da donosi svoje odluke.
Član VIII
Posle obaveštavanja Komisije i u saradnji sa UNHCR i drugim međunarodnim
i nevladinim organizacijama koje doprinose pomoći i izgradnji, Strane mogu
privremeno smestiti izbeglice i raseljena lica u kuće bez vlasnika. Te kuće su
podložne konačnom određivanju vlasništva od Komisije, a po potrebi, propisima
takvog privremenog izdavanja.
Član XIV
Imovinski fond izbeglica i raseljenih lica
1. Imovinski fond izbeglica i raseljenih lica („Fond”) biće osnovan u central-
noj banci BiH i njime će raspolagati Komisija. Fond će biti popunjavan prodajom,
kupovinom, davanjem u zakup, ili zalaganjem imovine koja je predmet zahteva
pred Komisijom. Takođe može biti popunjavan direktnim uplatama Strana ili
doprinosima država, ili međunarodnih ili nevladinih organizacija.
2. Pomenute obaveze nadoknade saglasno sa Članom XII (6) će pasti na teret
Fonda pod uslovima koje će odrediti Komisija.

559
 62. SPORAZUM O IZBEGLICAMA I RASELJENIM UCiMA- ANEKS 7, DEJTONSKOG SPORAZUMA (1995)
u
Član XV
Pravila i propisi
Komisija će objaviti pravila i propise potrebne za vršenje njenih funkcija u
saglasnosti sa ovim dogovorom, U stvaranju ovih pravila i propisa Komisija će uzeti u
obzir domaće zakone i imovinska prava.
dan XVI
Transfer
Pet godina nakon što ovaj dogovor stupi na snagu, odgovornost za finansi- . ranje
i rad Komisije će se prebaciti sa Strana na Vladu BiH, osim ako se Strane ne dogovore
drugačije. U poslednjem slučaju, Komisija će nastaviti da radi kako je gore navedeno.
dan XVII
■

ObaveŠtenje
Strane će izdati obaveštenje o uslovima ovog dogovora na celoj teritoriji BiH
i u svim zemljama u kojima je poznato da žive lica koja su bila građani ili
stanovnici BiH.
Član XVIII3

■:
Stupanje na snagu
Ovaj dogovor će stupiti na snagu po potpisivanju.

-560-
 V.

PRAVA NARODA I NACIONALNIH MANJINA

 63. KONVENCIJA
O SPREČAVANJU I KAŽNJAVANJU ZLOČINA GENOCIDA*
(Njujork, 9. decembar 1948. godine)

STRANE UGOVORNICE
S obzirom da je Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija svojom
rezolucijom 96 (I) od 11. decembra 1946. godine, proglasila genocid za zločin
međunarodnog prava, u suprotnosti sa duhom i ciljevima Ujedinjenih nacija i koji
civilizovani svet osuđuje;
Priznajući da je u svim periodima istorije genocid nanosio velike gubitke
čovečanstvu;
Uverene da je međunarodna saradnja potrebna da bi se čovečanstvo oslobodilo
jednog tako mrskog zla;
Sporazumele su se o sledečem:
Član I
Strane ugovornice potvrđuju da je genocid, bilo da je izvršen u vreme mira ili
rata, zločin međunarodnog prava i obavezuju se da će ga sprečiti i kazniti.
Član II
U ovoj konvenciji pod genocidom se podrazumeva bilo koje od niže navedenih
dela, počinjenih u nameri da se potpuno ili delimično uništi kao takva neka
nacionalna, etnička, rasna ili religiozna grupa:
a) ubistvo članova grupe;
b) teška povreda fizičkog ili mentalnog integriteta članova grupe;
c) namerno podvrgavanje grupe takvim životnim uslovima koji treba da do-
vedu do njenog potpunog ili đelimičnog fizičkog uništenja;
d) mere usmerene ka sprečavanju rađanja u okviru grupe;
e) prinudno premeštanje dece iz jedne grupe u drugu.

Konvencija je usvojena na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 9. decembra 1948, a u skladu sa članom
XIII, stupila je na snagu 12. januara 1951. godine. Konvenciju je ratifikovalo, odnosno na drugi način
prihvatilo 130 država (stanje na dan 15. januara 2000). Jugoslavija je ta- kođe ratifikovala ovu konvenciju
(„Službeni vesnik Prezidijuma NS FNRJ”, br. 2/1950). Podaci o ratifikacijama sadržani su u tabeli iza ove
konvencije.
Naslov originala: Convention on the Prevention end Punishment of the Crime of Genocide.

563
- -
 63. KONVENCIJA O SPREČAVANJU I KAŽNJAVANJU ZLOČINA GENOCIDA (1948)

Član III
Biće kažnjiva siedeća dela:
a) genocid;
b) sporazum o izvršenju genocida;
e) neposredno i javno podsticanje na izvršenje genocida;
d) pokušaj genocida;
e) saučesništvo u genocidu.
Član IV
Lica koja su izvršila genocid ili bilo koje drugo delo pobrojano u članu III biće
kažnjena, bilo da su državni rukovodioci, službenici ili pojedinci.
Član V
Strane ugovornice se obavezuju da će preduzeti potrebne zakonske mere,
shodno svojim ustavima, kako bi obezbeđile primenu odredaba ove konvencije i.
naročito da će pređvideti efikasne krivične kazne za lica kriva za genocid ili bilo
koje drugo delo pobrojano u članu III.
Član VI
Lica optužena za genocid ili bilo koje drugo delo pobrojano u članu III biće
izvedena pred nadležne sudove one države na čijoj je teritoriji delo izvršeno ili pred
međunarodni krivični sud koji će biti nadležan za one strane ugovornice. koje po
tome budu priznale njegovu sudsku nadležnost
Član VII
Genocid i druga dela pobrojana u članu III neće biti smatrani ni kao politička
krivična dela u odnosu na pitanja ekstradicije. .
Strane ugovornice se obavezuju da u takvim slučajevima, odobre ekstradiciju
shodno svome zakonodavstvu i ugovorima koji su na snazi.
Član VIII
Svaka strana ugovomica može se obratiti nadležnim organima Organizacije
Ujedinjenih nacija kako bi ovi, prema Povelji Ujedinjenih nacija, preduzeli mere
koje smatraju odgovarajućim za sprečavanje i kažnjavanje dela genocida ili bilo
kojeg drugog dela pobrojanog u članu III.
Član IX
Sporovi između strana ugovomica, odnosno tumačenja, primene i izvršenja ove
konvencije, podrazumevajući tu i sporove koji se odnose na odgovornost neke
države po predmetu genocida ili bilo kojeg drugog dela pobrojanog u članu III, biće
izneseni pred Međunarodni sud pravde, na traženje jedne od strana u sporu.
Član X
Ova Konvencija, čiji će tekstovi na kineskom, engleskom, francuskom, ruskom
i španskom, biti podjednako verodostojni, nosiće datum 9. decembra 1948. godine.

- 564 -
 63. KONVENCIJA 0 SPREČAVANJU I KAŽNJAVANJU ZLOČINA GENOCIDA (1948)

Član XI
Ova će konvencija biti otvorena za potpis do 31. decembra 1949. godine
svakoj članici Organizacije ujedinjenih nacija i svakoj državi nečlanici, kojoj Ge-
neralna skupština bude uputila poziv u tu svrhu.
Ova će konvencija biti ratifikovana i ratifikacioni instrumenti biće depono-
vani kod generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih nacija.
Počev od 1. januara 1950. godine ovoj će konvenciji moći da pristupi svaka
članica Organizacije Ujedinjenih nacija i svaka država nečlanica koja bude primila
napred navedeni poziv.
Instrumenti o pristupanju biće deponovani kod generalnog sekretara Orga-
nizacije Ujedinjenih nacija.
Član XII
Svaka strana ugovornica moći će u svako doba, putem notifikacije, upućene
generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija, da proširi primenu ove
konvencije na sve teritorije ili bilo na koju teritoriju, čijim inostranim poslovima
ona rukovodi.
Član XIII
Na dan kad dvadeset prvih ratifikađonih instrumenata ili instrumenata o
pristupanju budu deponovani, generalni sekretar će o tome sastaviti zapisnik. On
će dostaviti kopiju toga zapisnika svim državama članicama Organizacije
Ujedinjenih nacija, kao i nečlanicama o kojima je reč u članu XI.
Ova će konvencija stupiti na snagu devedesetog dana posle datuma depo-
novanja devedesetog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.
Svaka ratifikacija ili pristupanje izvršeni poslednjeg datuma važiće od deve-
desetog dana posle deponovanja instrumenata o ratifikaciji ili pristupanju.
Član XIV
Ova Konvencija će trajati deset godina počev od dana njenog stupanja na snagu.
Ona će posle toga ostati na snazi za novi period od pet godina, i tako redom,
prema onim stranama ugovornicama koje je ne budu otkazale šest meseci najmanje
pre isteka roka.
Otkaz će se vršiti pismenom notifikacijom upućenom generalnom sekretaru
Organizacije Ujedinjenih nacija.
Član XV
Ako usled otkaza, broj država potpisnica ove konvencije bude sveden na
manje od šesnaest, Konvencija će prestati da važi, počev od dana kad je posleđ- nji
od otkaza postao pravosnažan.
Član XVI
Zahtev za reviziju ove konvencije moči če podneti svaka strana ugovornica u
svako doba putem pismene notifikacije upućene generalnom sekretaru.
Generalna skupština će donositi odluku o merama koje treba preduzeti u
takvom slučaju po predmetu tog traženja.
 63. KONVENCIJA O SPREČAVANJU I KAŽNJAVANJU ZLOČINA GENOCIDA (1948)

JP Član XVII
Ml Generalni sekretar Organizacije Ujedinjenih nacija obavestiće sve države
članice Organizacije i države nečlanice o kojima je reč u članu XI o sledečem:
a) potpisima, ratifikacijama i pristupanjima primljenim na osnovu člana XI,
b) notifikacijama primljenim na osnovu člana XII,
c) datumu stupanja na snagu ove konvencije, na osnovu člana XIII,
d) otkazima primljenim na osnovu člana XIV,
e) prestanku važenja Konvencije, na osnovu člana XV,
f) notifikacijama primljenim na osnovu člana XVI.
Član XVIII
Original ove konvencije deponovaće se u arhivi Organizacije Ujedinjenih
nacija.
Overen prepis biće upućen svim državama članicama Organizacije Ujedin-
jenih nacija i državama nečlanicama o kojima je reč u članu XI.
Generalni sekretar Organizacije Ujedinjenih nacija registrovaće ovu kon-
venciju na dan njenog stupanja na snagu.

KONVENCIJA

O SPREČAVANJU I KAŽNJAVANJU ZLOČINA GENOCIDA

od 9. decembra 1948.
Države članice
(ratifikacija, pristupanje, sukcesija)
stanje od 8. juna 1999. godine
Albanija 12. maj 1955. Bugarska 21. jul 1950.
Alžir 31. oktobar 1963. Burkina Faso 14. sep. 1965.
Antigva i Barbuda 25. oktobar 1988. Burundi 6.januar 1967. Češka
Argentina 5. jun 1956. 22. februar 1993.
Australija 18. jul 1949. Čile 3. jun 1953.
M Austrija 19. mart 1958. Danska 15. jun 1951.
Avganistan 22. mart 1956. Egipat 8. februar 1952.
Azerbejdžan 16. avgust 1996. Ekvador 21. decembar 1949.
Bahami 5. avgust 1975. E1 Salvador 28. sep. 1950.
Bahrein 27. mart 1990. Estonija 21. oktobar 1991.
Bangladeš 5. oktobar 1998. Etiopija 1. jul 1949.
Barbados 14.januar 1980. Fidži 11. januar 1973.
Belgija 5. sep. 1951; Filipini 7. jul 1950.
Belize 5. mart 1998. Finska 18. decembar 1959.
Belorusija 11. avgust 1994. Francuska 14. oktobar 1950.
Bosna i Hercegovina Gabon 21.januar 1983.
29. decembar 1992. Gambija 29. decembar 1978.
Brazil 15. april 1952. Gana 24. decembar 1958.

566 -
 63. KONVENCIJA O SPREČAVANJU I KAŽNJAVANJU ZLOČINA GENOCIDA (1948)
Grčka 8. decembar 1954.
Gruzija 11. oktobar 1993.
Gvatemala !3.januar 1950.
Haiti 14. oktobar 1950.
Holandija 20.januar 1956.
Honduras 5. mart 1952.
Hrvatska 12. oktobar 1992.
Indija 27. avgust 1959.
Irak 20.januar 1959.
Iran 14. avgust 1956.
Irska 22. jun 1976.
Island 29. avgust 1949.
Italija 4. jun 1952.
Izrael 9. mart 1950.
Jamajka 23. sep. 1968.
Jemen 9. februar 1987.
Jermenija 23. jun 1993.
Jordan 3. april 1950.
Jugoslavija 29. avgust 1950.
Južna Afrika 10. decembar 1998.
Kambodža 14. oktobar 1950. Kanada
3. sep. 1952.
Kazahstan 26. avgust 1998.
Kina 18. april 1983.
Kipar 29. mart 1982.
Kirgistan 5. sep. 1997.
Kolumbija 27. oktobar 1959.
Kongo Republika 31. maj 1962.
Koreja NDR 31.januar 1989.
Koreja Republika 14. oktobar 1950.
Kostarika 14. oktobar 1950.
Kuba 4. mart 1953.
Kuvajt 7. mart 1995.
Laos 8. decembar 1950.
Lesoto 29. novembar 1974.
Letonija 14. april 1992.
Libanon 17. decembar 1953. Liberija
9. jun 1950.
Libija 16. maj 1989.
Lihtenštajn 24. mart 1994.
Litvanija 1. februar 1996.
Luksemburg 7. oktobar 1981.
Mađarska 7. januar 1952.
Majnmar 14. mart 1956.
Makedonija 18. januar 1994.
567
Maldivi 24. april 1984.
Malezija 20. decembar 1994.
Mali 16. jul 1974.
Maroko 24.januar 1958.
Meksiko 22. jul 1952.
Molđavija 26.januar 1993.
Monako 30. mart 1950.
Mongolija 5.januar 1967.
Mozambik 18. april 1983.
Namibija 28. novembar 1994.
Nemačka 24. novembar 1954.
Nepal 17. januar 1969.
Nikaragva 29.januar 1952.
Norveška 22. jul 1949.
Novi Zeland 28. decembar 1978. Obala
Slonovače 18. decembar 1995. Pakistan
12. oktobar 1957.
Panama 11. januar 1950.
Papua Nova Gvineja 27. januar 1982.
Peru 24. februar 1960.
Poljska 14, novembar 1950.
Portugal 9. februar 1999 Ruanda 16.
april 1975.
Rumunija 2. novembar 1950.
Rusija 3. maj 1954 Saudijska Arabija 3.
jul 1950.
Sejšeli 5. maj 1992.
Senegal 4. avgust 1983.
Singapur 18. avgust 1995.
Sirija 25. jun 1955.
Sjedinjene Američke Države
25. novembar 1988.
Slovačka 28. maj 1993.
Slovenija 6. jul 1992.
Sv. Vinsent i Grenada
9. novembar 1981.
Španija 13. sep. 1968.
Šri Lanka 12. oktobar 1950.
Švedska 27. maj 1952.
Tanzanija 5. april 1984.
Togo 24. maj 1984.
Tonga 16. februar 1972.
Tunis 29. novembar 1956.
Turska 31. jul 1950.
Uganda 14. novembar 1995.
 63, KONVENCIJA O SPREČAVANJU I KAŽNJAVANJU ZLOČINA GENOCIDA {1948)

Ukrajina 15. novembar 1954. Venecueia 12. jul 1960.

Urugvaj 11. jul 1967. Vijetnam 9. jun 1981.
Velika Britanija 30.januar 1970. Zimbabve 13. maj 1991.
Uzbekistan 9. sept. 1999.

- 568
-
 64. OKVIRNA KONVENCIJA
ZA ZAŠTITU NACIONALNIH MANJINA*
(Strazbur, 10. novembar 1994. godine)

Države članice Saveta Evrope i druge države potpisnice ove Okvirne kon-
vencije;
Smatrajući da je cilj Saveta Evrope da ostvari veće jedinstvo među članicama u
cilju očuvanja i realizacije ideala i principa koji predstavljaju zajedničko nasleđe;
Smatrajući da je jedan od metoda za ostvarivanje tog cilja zaštita i ostvarivanje
ljudskih prava;
U želji da slede Deklaraciju šefova država i vlada država članica usvojene u
Beču 9. oktobra 1993. godine;
Odlučne da u okviru svojih teritorija zaštite postojanje nacionalnih manjina;
Smatrajući da su previranja u istoriji Evrope pokazala da je zaštita nacionalnih
manjina suštinska za stabilnost, demokratsku bezbednost i mir na ovom kontinentu;
Smatrajući da pluralističko i istinski demokratsko društvo treba da poštuje na
samo etnički, kulturni, lingvistički i verski identitet svakog pripadnika nacionalne
manjine, već i da stvara odgovarajuće uslove koji im omogućuju da izraze, očuvaju i
razviju taj identitet;
Smatrajući da je stvaranje odnosa tolerancije i dijaloga neophodno kako bi se
omogućilo da kulturna raznolikost bude izvor i faktor obogaćivanja svakog društva;
Smatrajući da ostvarenje tolerantne i prosperitetne Evrope ne zavisi samo od
saradnje među državama već zahteva i prekograničnu saradnju među lokalnim i re-
gionalnim organima bez ugrožavanja ustava i teritorijalnog integriteta svake države;
Uvažavajući Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i prateće
protokole;
Uvažavajući obaveze u pogledu zaštite nacionalnih manjina iz konvencija i
deklaracija Ujedinjenih nacija i dokumenata Konferencije o evropskoj bezbed- nosti
i saradnji, a posebno dokumenta iz Kopenhagena od 29. juna 1990. godine;

Ova Konvencija Saveta Evrope (ETS No.157) usvojena je 10. novembra 1994, otvorena za pot pisivanje 1.
februara 1995, a stupila na snagu 1. februara 1998. godine.
Od sadašnjih 41 članova Saveta Evrope ratifikovalo je i pristupilo ovoj konvenciji 27 država (videti detaljne
podatke iza ove konvencije), Jugoslavija je ratifikovala ovu konvenciju („Međunarodni ugovori”, br. 6/1998).
Naslov originala: Fmmework Convention for the Protection of National Minorilies

569
 64. OKVIRNA KONVENCIJA SA VETA EVROPE ZA ZAŠTITU NACIONALNIH MANJINA (1994)

Odlučne da đefinišu principe koje treba poštovati i obaveze koje iz njih

proističu, kako bi se u državama članicama i drugim državama koje mogu pristupiti
ovom instrumentu osigurala efikasna zaštita nacionalnih manjina i prava i sloboda
pripadnika tih manjina, u okviru vladavine prava, poštujući teritorijalni integritet i
nacionalni suverenitet država;
Rešene da sprovedu principe iznete u ovoj Okvirnoj konvenciji kroz nacio-
nalno zakonodavstvo i odgovarajuću vladinu politiku;
Sporazumele su se o sleđećem:
O DEL JAK I
Član 1,
Zaštita nacionalnih manjina i prava i sloboda pripadnika tih manjina sastavni
je deo međunarodne zaštite ljudskih prava i kao takva spada u domen međunarodne
saradnje.
Član 2.
Odredbe ove Okvirne konvencije primenjivaće se u dobroj nameri, u duhu
razumevanja i tolerancije i u skladu s principima đobrosusedstva, prijateljskih
odnosa i saradnje među državama.
Član 3.
1. Svaki pripadnik nacionalne manjine imaće pravo da slobodno bira da bude
tretiran kao takav ili ne i neće doći u nepovoljan položaj zbog takvog opre- đeljenja
ili vršenja prava vezanih za to opredeljenje.
2. Pripadnici nacionalnih manjina mogu da vrše ona prava i uživaju slobode
koje proizlaze iz principa ugrađenih u sadašnju Okvirnu konvenciju, pojedinačno
ili u zajednici s drugima.
ODELJAK II
Član 4.
1. Strane ugovomice se obavezuju da će pripadnicima nacionalnih manjina
ga- rantovati ravnopravnost pred zakonom i jednaku zakonsku zaštitu. U tom
smislu zabranjena je bilo kakva diskriminacija na osnovu pripadnosti nacionalnoj
manjini.
2. Strane ugovornice se obavezuju da usvoje, gđe je potrebno, odgovarajuće .
mere kako bi u svim oblastima ekonomskog, društvenog, političkog i kulturnog
života obezbeđile punu i stvarnu jednakost pripadnika nacionalne manjine i pri-
padnika većine. U tom pogledu će voditi računa o specifičnim uslovima pripadnika
nacionalnih manjina,
3. Mere usvojene shodno stavu 2. neće se smatrati aktom diskriminacije.
Član 5.
1. Strane ugovornice se obavezuju da stvaraju potrebne uslove kako bi pri-
padnici nacionalnih manjina očuvali i razvijali svoju kulturu i sačuvali neophodne
elemente svog identiteta, naime religiju, jezik, tradicije i kulturno nasleđe.
2. Bez štete po mere preduzete u skladu sa njihovom opštom politikom in-
tegracije, strane ugovornice će se uzdržati od politike ili prakse koje imaju za

-570 -
 64. OKVIRNA KONVENCIJA SAVETA EVROPE ZA ZAŠTITU NACIONALNIH MANJINA (1994)

cilj asimilaciju pripadnika nacionalnih manjina protiv njihove volje i štitiće ta lica
od svake akcije usmerene ka takvoj asimilaciji.
Član 6.
1. Strane ugovornice će podsticati duh tolerancije i međukulturnog dijaloga i
preduzimati odgovarajuće mere za unapređenje uzajamnog poštovanja i razu-
mevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njihovoj teritoriji, bez obzira na
etnički, kulturni, jezički ili verski identitet tih lica, a posebno u oblasti obrazovanja,
kulture i masovnog informisanja.
2. Strane ugovornice se obavezuju da pređuzmu odgovarajuće mere kako bi
zaštitile lica koja mogu biti izložena pretnjama ili diskriminaciji, neprijateljstvima
ili nasilju zbog svog etničkog, kulturnog, jezičkog ili verskog identiteta.
Član 7.
Strane ugovornice će obezbediti poštovanje prava svakog pripadnika nacio-
nalne manjine na slobodu mirnog okupljanja, slobodu udruživanja, slobodu iz-
ražavanja i slobodu misli, uverenja i veroispovesti.
Član 8.
Strane ugovornice se obavezuju da priznaju da svaki pripadnik nacionalne
manjine ima pravo da izražava svoju religiju ili veru i da ustanovljava verske in-
stitucije, organizacije i udruženja.
Član 9.
1. Strane ugovornice se obavezuju da će priznati da pravo na slobodu izra-
žavanja svakog pripadnika nacionalne manjine uključuje slobodu mišljenja i pri-
manja i prenošenja informacija i ideja na jeziku manjine bez mešanja javnih organa
i bez obzira na granice. Strane ugovornice će u okviru svojih pravnih sistema
osigurati da pripadnici nacionalnih manjina ne budu diskriminisani u svom pristupu
sredstvima javnog informisanja.
2. Stav 1. ne sprečava strane ugovornice da zahtevaju poseđovanje odobrenja,
koja se izdaju bez diskriminacije, a na osnovu objektivnih kriterijuma, za
emitovanje radio i televizijskih programa ili za rad bioskopskih preduzeća.
3. Strane ugovornice neče ometati stvaranje i korišćenje štampanih sredstava
informisanja od strane pripadnika nacionalnih manjina. U zakonskim okvirima za
RTV, obezbediće koliko kod je moguće, a uzimajući u obzir odredbe stava 1, da
pripadnici nacionalnih manjina dobiju mogućnost stvaranja i korišćenja sopstvenih
sredstava javnog informisanja.
4. Strane ugovornice će u okviru svojih pravnih sistema usvojiti odgovarajuće
mere kako bi pripadnicima nacionalnih manjina olakšale pristup medijima, u cilju
povećavanja tolerancije i omogućavanja kulturnog pluralizma.
Član 10.
1. Strane ugovornice se obavezuju da priznaju da svaki pripadnik nacionalne
manjine ima pravo da koristi slobodno i bez ometanja svoj manjinski jezik, privatno
i javno, usmeno ili pismeno.

- 571 -
 64. OKVIRNA KONVENCIJA SAVETA EVROPE ZA ZAŠTITU NACIONALNIH MANJINA (1994)

2. U oblastima tradicionalno ili znatno naseljenim pripadnicima nacionalnih

manjina, ako to ova lica zahtevaju, ili takav zahtev odgovara realnim potre- • bama,
strane će u meri u kojoj je to moguće nastojati da osiguraju uslove koji bi omogućili
upotrebu manjinskog jezika u odnosima između pripadnika nacionalnih manjina i
administrativnih organa.
3. Strane ugovor niče se obavezuju da garantuju pravo svakom pripadniku
nacionalne manjine da bude obavesten, bez odlaganja, na jeziku koji razume,'o
razlozima hapšenja i o karakteru i uzroku optužbe protiv njega i da se brani na tom
jeziku, ako je potrebno, uz besplatnu pomoć tumača.
Član 11.
1. Strane ugovornice se obavezuju da priznaju da svaki pripadnik nacionalne
manjine ima pravo da koristi svoje prezime (patronim) i ime na jeziku manjine i
pravo na njihovo zvanično priznavanje po modalitetima utvrđenim u njihovom
pravnom sistemu.
2. Strane ugovornice se obavezuju da će svakom pripadniku nacionalne
manjine priznati pravo da na svom manjinskom jeziku istakne oznake, natpise i
druge informacije privatne prirode koje su javno vidljive.
3. U oblastima koje su tradicionalno naseljene znatnim brojem pripadnika
nacionalne manjine, strane ugovornice će nastojati da u okviru svojih pravnih si-
stema, a uključujući gde je to potrebno i sporazume sa drugim državama uzimajući u
obzir njihove specifične uslove, da istaknu tradicionalne lokalne nazive, imena ulica
i druge topografske naznake namenjene javnosti i na jeziku manjine, ako postoji
dovoljna tražnja za takvim naznakama.
Član 12.
1. Strane ugovornice će gde to odgovara, pređuzeti mere u oblasti obrazovanja i
istraživanja kako bi se negovala kultura, jezik i vera nacionalnih manjina i većine.
2. U tom kontekstu strane ugovornice će između ostalog obezbediti odgo-
varajuće mogućnosti za obuku nastavnika i dostupnost nastavnih učila, i olakšati
kontakte između učenika i nastavnika različitih zajednica.
3. Strane ugovornice se obavezuju da obezbede jednaku mogućnost pristupa
obrazovanju na svim nivoima za pripadnike nacionalnih manjina.
Član 13.
1. U okviru svojih obrazovnih sistema strane ugovornice će priznati pravo
pripadnicima nacionalnih manjina da ustanovljavaju i vode sopstvene privatne
institucije za obrazovanje i obuku.
2. Vršenje tog prava ne povlači nikakvu finansijsku obavezu za potpisnice..
Član 14.
1. Strane ugovornice se obavezuju da priznaju da svaki pripadnik nacionalne
manjine ima pravo da uči svoj manjinski jezik.
2. U oblastima naseljenim pripadnicima nacionalnih manjina tradicionalno ili u
znatnom broju, ako ima dovoljno zahteva, strane ugovornice će nastojati da :

- 572 -
 64. OKVIRNA KONVENCIJA SA VETA EVROPE ZA ZAŠTITU NACIONALNIH MANJINA (1994)

obezbede, u meri u kojoj je to moguće i u okviru svojih obrazovnih sistema, da

pripadnici tih manjina imaju odgovarajuće mogućnosti da uče jezik manjine iii da se
obučavaju na tom jeziku.
3. Stav 2. ovog člana primeniće se bez štete po izučavanje zvaničnog jezika ih
nastave na tom jeziku.
Član 15.
Strane ugovornice će stvoriti usiove potrebne za delotvorno učešće pripadnika
nacionalnih manjina u kulturnom, društvenom i ekonomskom životu i javnim
odnosima, posebno onim koji se na njih odnose.
Član 16.
Strane ugovornice će se uzdržavati od mera koje menjaju srazmeru stanov-
ništva u oblastima naseljenim pripadnicima nacionalnih manjina, a imaju za cilj
ograničavanje prava i sloboda koje proizlaze iz principa ugrađenih u ovu Okvirnu
konvenciju.
Član 17.
1. Strane ugovornice se obavezuju da ne ometaju pravo pripadnika nacionalnih
manjina da osnivaju i održavaju slobodne i miroljubive prekogranične kontakte sa
licima koja zakonito borave u drugim državama, posebno onim s kojima imaju
zajednički etnički, kulturni, jezički ili verski identitet ili zajedničko kulturno
nasleđe.
2. Strane ugovornice se obavezuju da ne ometaju pravo pripadnika nacionalnih
manjina da učestvuju u aktivnostima nevladinih organizacija, kako na nacionalnom
tako i na međunarodnom nivou.
Član 1S.
1. Strane ugovornice će nastojati da, tamo gde je to potrebno, zaključe bila-
teralne i multilateralne sporazume sa drugim državama, posebno suseđnim dr-
žavama, kako bi osigurale zaštitu pripadnika odnosnih nacionalnih manjina.
2. Tamo gde je to relevantno, strane ugovornice će preduzeti mere za pod-
sticaj prekogranične sarađnje.
Član 19.
Strane ugovornice se obavezuju da će poštovati i primenjivati principe
ugrađene u postojeću Okvirnu konvenciju namećući, tamo gde je to potrebno, samo
ona ograničenja, restrikcije ili odstupanja koja su predviđena međunarodnim
pravnim instrumentima, posebno Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih
sloboda u meri u kojoj su ona relevantna za prava i slobode koje prois- tiču iz
pomenutih principa.
ODELJAK III
Član 20.
U vršenju prava i sloboda koja proizlaze iz principa ugrađenih u ovu Okvirnu
konvenciju, svaki pripadnik nacionalne manjine poštovaće nacionalne zakone i
prava drugih, posebno pripadnika većine ili drugih nacionalnih manjina

573
- -
 64. OKVIRNA KONVENCIJA SA VETA EVROPE ZA ZAŠTITU NACIONALNIH MANJINA (1994)

Član 21.
Ništa sadržano u ovoj Okvirnoj konvenciji neće se tumačiti da znači pravo
angažovanja u nekoj aktivnosti ili vršenju nekog dela suprotno osnovnim princi-
pima međunarodnog prava, a posebno suverenoj jednakosti, teritorijalnom inte-
gritetu i političkoj ravnopravnosti država.
Član 22.
Ništa sadržano u ovoj Okvirnoj konvenciji neće se tumačiti tako da predstavlja
ograničenje ili odstupanje od bilo kojih ljudskih prava i osnovnih sloboda koje
mogu biti osigurane zakonima bilo koje strane ugovornice ili bilo kojim drugim
sporazumom čija je ona potpisnica.
Član 23.
Prava i slobode koje proizlaze iz principa ugrađenih u ovu Okvirnu
konvenciju ukoliko su predmet odgovarajuće odredbe u Konvenciji za zaštitu
ljudskih prava i osnovnih sloboda ili u pratećim protokolima, smatraće se saglasnim
tim odredbama.
ODELJAK IV
Član 24.
1. Komitet ministara Saveta Evrope pratiće sprovođenje ove Okvirne kon-
vencije od strane ugovornica.
2. Strane ugovornice koje nisu članice Saveta Evrope učestvovaće u meha-
nizmu implementacije, po modalitetima koji će se utvrditi.
Član 25.
1. U roku od godinu dana od stupanja ove Okvirne konvencije na snagu u
odnosu na stranu ugovornicu, ista će pođneti generalnom sekretaru Saveta Evrope
punu informaciju o zakonodavnim i drugim merama preduzetim u cilju ostvarivanja
principa utvrđenih u ovoj Okvirnoj konvenciji.
2. Nakon toga svaka strana ugovornica će Generalnom sekretaru periodično, i
svaki put kad Komitet ministara to zahteva, prenositi sve dalje informacije: od
važnosti za sprovođenje ove Okvirne konvencije.
3. Generalni sekretar će Komitetu ministara proslediti informacije prenete
shodno uslovima ovog člana.
Član 26.
1. U ocenjivanju adekvatnosti mera preduzetih od strane ugovornica radi:
ostvarivanja principa utvrđenih u ovoj Okvirnoj konvenciji, Komitetu ministara
pomagače savetodavni komitet, čiji će članovi biti priznati eksperti u oblasti zaštite
nacionalnih manjina.
2. Sastav tog savetodavnog komiteta i postupak u radu utvrdiće Komitet
ministara u roku od godinu dana od stupanja na snagu ove Okvirne konvencije.
ODELJAK V
Član 27.
Ova Okvirna konvencija biće otvorena za potpisivanje državama članicama
Saveta Evrope. Ona će do datuma stupanja Konvencije na snagu biti otvorena za
pot

574
 64. OKVIRNA KONVENCIJA SAVETA EVROPE ZA ZAŠTITU NACIONALNIH MANJINA (1994)

pisivanje i svim drugim državama koje Komitet ministara pozove da to učine. Ona
podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja
ili odobravanja biče deponovani kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.
Član 28.
1. Ova Okvirna konvencija će stupiti na snagu prvog dana u mesecu nakon is-
teka perioda od tri meseca od datuma kada dvanaest država članica Saveta Evrope
izraze spremnost za obavezivanje Konvencijom u skladu sa odredbama člana 21.
2. Za svaku državu članicu koja naknadno izrazi svoju spremnost da bude
njome obavezana, Okvirna konvencija će stupiti na snagu prvog dana u mesecu
nakon isteka perioda od tri meseca od datuma đeponovanja instrumenata ratifikacije,
prihvatanja ili odobravanja.
Član 29.
1. Nakon stupanja na snagu ove Okvirne konvencije i konsultovanja država
potpisnica, Komitet ministara Saveta Evrope može, odlukom koju je donela većina
predviđena članom 20 d. Statuta Saveta Evrope pozvati bilo koju državu članicu
Saveta Evrope koja, mada pozvana da je potpiše u skladu sa odredbama člana 27. to
još nije učinila, da pristupi Konvenciji, kao i bilo koju drugu državu nečlanicu.
2. Za svaku državu koja pristupi ova Okvirna konvencija stupice na snagu
prvog dana u mesecu nakon isteka perioda od tri meseca od datuma depono- vanja
instrumenata o pristupanju kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.
Član 30.
1. Svaka država može u vreme potpisivanja ili đeponovanja svojih instrume-
nata ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja odrediti teritoriju ili
teritorije za čije je međunarodne odnose odgovorna, a na koje će se ova Okvirna
konvencija primenjivati.
2. Svaka država može kasnije, izjavom upućenom Generalnom sekretaru
Saveta Evrope, proširiti primenu ove Okvirne konvencije na bilo koju drugu te-
ritoriju navedenu u izjavi. U odnosu na tu teritoriju, Okvirna konvencija stupice na
snagu prvoga dana u mesecu nakon isteka perioda od tri meseca od datuma prijema
te izjave od strane Generalnog sekretara.
3. Svaka izjava data u skladu sa prethodna dva paragrafa može za bilo koju
teritoriju određenu u takvoj izjavi, biti povučena obaveštenjem upućenim Gene-
ralnom sekretaru. Povlačenje će stupiti na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka
perioda od tri meseca od datuma prijema takvog obaveštenja od strane Generalnog
sekretara.
Član 31.
1. Svaka strana ugovornica može u bilo koje vreme otkazati ovu Okvirnu
konvenciju obaveštenjem upućenim Generalnom sekretaru Saveta Evrope.
2. To otkazivanje stupa na snagu prvoga dana u mesecu koji nastupi po isteku
perioda od šest meseci od datuma prijema obaveštenja od strane Generalnog
sekretara.

- 575
 64. OKVIRNA KONVENCIJA SA VETA EVROPE ZA ZAŽT1TU NACIONALNIH MANJINA (1994)

Član 32.
Generalni sekretar Saveta Evrope obavestiće države članice Saveta, druge
zemlje potpisnice i svaku državu koja je pristupila ovoj Okvirnoj konvenciji, o:
a) svakom potpisivanju;
b) deponovanju svakog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju,
pristupanju;
c) svakom datumu stupanja ove Okvirne konvencije na snagu shodno čl. 28,
29. i 30;
d) svakom drugom aktu, obaveštenju ili podnesku u vezi s ovom Okvirnom
konvencijom.
Potvrđujući prednje, dole potpisani valjano za to oviašćeni, potpisuju ovu
Okvirnu konvenciju.
Sačinjeno u Strazburu, dana 10. novembra 1994. godine, na engleskom i
francuskom, s tim što su oba teksta autentična, u jednom primerku koji če biti
deponovan u arhivi Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope dostavile
overene kopije svakoj državi članici Saveta Evrope i svakoj državi pozvanoj da
potpiše ili da pristupi ovoj Okvirnoj konvenciji.

64. OKVIRNA KONVENCIJA SAVETA EVROPE

ZA ZAŠTITU NACIONALNIH MANJINA

OD 1. FEBRUARA 1995. GODINE Države članice - stanje

ratifikacija i pristupanja na dan 15. februara 2000:

Albanija 28. septembra 1999. Makedonija, 10. april 1997.

Austrija, 31. mart 1999. Bosna
i Hercegovina
24. februar 2000.
Bugarska, 7. maj 1999.
Češka, 12. decembar 1997.
Danska, 22. septembar 1997.
Estonija, 6. januar 1997.
Finska, 3. oktobar 1997.
Hrvatska, 11. oktobar 1997. Irska,
7. maj 1999.
Italija, 3. novembar 1997.
Lihtenštajn, 18, novembar 1997.
Kipar 4. jun 1996.
Mađarska, 25. septembar 1995.
Malta, 10. februar 1998.
Moldavija, 20. novembar 1996.
Nemačka SR, 10. septembar 1997.
Norveška, 17. mart 1999. Rumunija,
11. maj 1995.
Rusija, 21. avgust 1998.
San Marino, 5. decembar 1996.
Slovassčka, 14. septembar 1995.
Slovenija, 25. mart 1998.
Španija, 1. septembar 1995.
Švajcarska, 21* oktobar 1998.
Švedska 9. februar 2000.
Ukrajina, 26. januar 1998.
Velika Britanija, 15. januar 1998.
Jermenija (država nečlanica),
20. jul 1998.
 65. DEKLARACIJA UJEDINJENIH NACIJA
O PRAVIMA PRIPADNIKA NACIONALNIH ILI ETNIČKIH,
VERSKIH IJEZIČKIH MANJINA
(Njujork, 18. decembar 1992. godine)

Generalna skupština,
Potvrđujući da je jedan od osnovnih ciljeva Ujedinjenih nacija, kako je utvr-
đeno njenom Poveljom, unapređivanje i podsticanje poštovanja ljudskih prava i
osnovnih sloboda svih, bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru.
Potvrđujući veru u osnovna ljudska prava, u dostojanstvo i vređnost ljudskog
bića, u jednaka prava muškaraca i žena i velikih i malih naroda,
U želji da unapredi ostvarivanje principa iz Povelje UN, Opšte deklaracije o
ljudskim pravima, Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida,
Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Međuna-
rodnog pakta o građanskim i političkim pravima, Deklaracije o ukidanju svih oblika
netolerancije i diskriminacije zasnovane na veri ili uverenju i Konvencije o pravima
deteta kao i drugih relevantnih međunarodnih instrumenata koji su usvojeni na
svetskom ili regionalnom nivou i onih zaključenih između pojedinačnih država
članica Ujedinjenih nacija,*)
Inspirisana odredbama člana 27. Međunarodnog pakta o građanskim i poli-
tičkim pravima koje se tiču prava lica koja pripadaju etničkim, verskim ili jezič- kim
manjinama,
S obzirom da unapređenje i zaštita prava pripadnika nacionalnih ili etničkih,
verskih i jezičkih manjina doprinosi političkoj i socijalnoj stabilnosti države u kojoj
žive,
Naglašavajući da će stalno unapređenje i realizacija prava pripadnika naci-
onalnih ili etničkih, verskih i jezičkih manjina, kao celokupan deo razvoja društva
uopšte i unutar demokratskog okvira baziranog na vladavini prava, doprinese
jačanju prijateljstava i saradnje između ljudi i država,
S obzirom da Ujedinjene nacije imaju važnu ulogu u pogledu zaštite manjina,
Imajući na umu posao urađen do sada u okviru sistema Ujedinjenih nacija, po-
sebno u Komisiji za ljudska prava, Pođkomisiji o prevenciji diskriminacije i zaštiti

Ovu Deklaraciju usvojila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija rezolucijom br. 47/135 dana
18. decembra 1992. godine.
Naslov originala: Declaration on the Rights of Persons Belonging to National or Ethnic, Religious or Lirtguistic Minorities.

-$11-
 65. DEKLARACIJA UJEDINJENIH NACIJA O PRAVIMA PRIPADNIKA NACIONALNIH ILI ETNIČKIH,
_________________________VERSKIH I JEZIČKIH MANJINA (1992)............................................
_________________________"

manjina i telima ustanovljenim u skladu sa međunarodnim Paktovima o ljudskim

pravima i drugim relevantnim međunarodnim instrumentima o ljudskim pravima na
unapređenju i zaštiti prava pripadnika nacionalnih ili etničkih, verskiii i jezičkih
manjina,
Uzimajući u obzir važnost posla koji su uradile međuvladine i nevladine or-
ganizacije u zaštiti manjina i u unapređenju i zaštiti pripadnika nacionalnih ili
etničkih, verskih i jezičkih manjina,
Priznajući potrebu da se obezbeđi još efikasnije sprovođenje međunarodnih
instrumenata u vezi sa pravima pripadnika nacionalnih ili etničkih, verskih i je-
zičkih manjina,
Objavljuje ovu Deklaraciju o pravima pripadnika nacionalnih ili etničkih,
verskih i jezičkih manjina:
Član 1.
1. Države će štititi egzistenciju i nacionalni ili etnički, verski i jezički identitet
manjina unutar njihovih teritorija i podsticati uslove za unapređenje tog identiteta.
2. Države će usvojiti potrebne zakonske i druge mere kako bi postigle te
ciljeve.
Član 2.
1. Lica koja pripadaju nacionalnim ili etničkim, verskim i jezičkim manjina-
ma (dalje „pripadnici manjina”) imaju pravo da uživaju u svojoj kulturi, da ispo-
vedaju i praktikuju svoju veru, i da se koriste svojim jezikom privatno i javno,
slobodno i bez ikakvog mešanja ili bilo kojeg oblika diskriminacije.
2. Pripadnici manjina imaju pravo da efektivno učestvuju u kulturnom, ver-
skom, socijalnom, ekonomskom i javnom životu.
3. Pripadnici manjina imaju pravo da efektivno učestvuju u odlučivanju na
državnom i, gđe je odgovarajuće, regionalnom nivou u pogledu manjina kojima
pripadaju ili regiona u kojima žive, na način koji nije inkompatibilan sa nacio-
nalnim zakonodavstvom.
4. Pripadnici manjina imaju pravo da osnivaju i održavaju svoja udruženja.
5. Pripadnici manjina imaju pravo da zasnivaju i održavaju, bez ikakve dis-
kriminacije, slobodne i mirotvorne kontakte sa ostalim članovima svoje grupe i sa
licima koja pripadaju drugim manjinama, isto kao i prekogranične kontakte sa
građanima drugih država sa kojima su povezani nacionalnim ili etničkim, verskim
ili jezičkim vezama.
Član 3.
1. Pripadnici manjina mogu vršiti svoja prava, uključujući ona navedena u
ovoj Deklaraciji, pojedinačno kao i u zajednici sa ostalim članovima njihove grupe,
bez ikakve diskriminacije.
2. Nikakva šteta ne može proizaći ni za jedno lice koje pripada manjini kao
posledica vršenja ili nevršenja prava navedenih u ovoj Deklaraciji.
Član 4.
1. Države će preduzeti mere potrebne da se obezbeđi da pripadnici manjina
mogu da u potpunosti i efektivno vrše sva svoja ljudska prava i osnovne slobode
bez ikakve diskriminacije i sa potpunom jednakošću pred zakonom.
- 578 -
 65. DEKLARACIJA UJEDINJENIH NACIJA O PRAVIMA PRIPADNIKA NACIONALNIH ILI ETNIČKIH,
______________________________VERSK1H IJEZIĆKIH MANJINA (1992)__________________________.

2. Države će preduzeti odgovarajuće mere da stvore povoljne uslove da

omoguće pripadnicima manjina da izraze svoje osobenosti i da razviju svoju kulturu,
jezik, veru, tradiciju i običaje, izuzev gde je posebna praksa u suprotnosti sa
nacionalnim zakonom i u suprotnosti sa međunarodnim standardima.
3. Države će preduzeti odgovarajuće mere tako da, gde je god moguće, pri-
padnici manjina imaju jednake mogućnosti da uče maternji jezik ili da dobiju
uputstva na svom maternjem jeziku.
4. Države će, gde je odgovarajuće, preduzeti mere na polju obrazovanja sa
ciljem da pođstaknu obrazovanje u istoriji, tradiciji, jeziku i kulturi manjina koje
postoji na njihovoj teritoriji. Pripadnici manjina će imati jednake mogućnosti u
sticanju društvenog obrazovanja u celosti.
5. Države će razmotriti odgovarajuće mere tako da pripadnici manjina mogu
potpuno učestvovati u ekonomskom razvoju i unapređenju svoje zemlje.
Član 5.
1. Državne politike i programi biće planirani i implementirani imajući u vidu
legitimne interese pripadnika manjina.
2. Međudržavni programi saradnje i pomoći će biti planirani i implementirani
uzimajući u obzir legitimne interese pripadnika manjina.
Član 6.
Države će sarađivati na pitanjima koja se odnose na pripadnike manjina, inter
alia, razmenjujući informacije i iskustva, sa ciljem unapređenja zajedničkog
razumevanja i poverenja.
Član 7.
Države će sarađivati u cilju unapređenja i poštovanja prava navedenih u ovoj
Deklaraciji.
Član 8.
1. Ništa navedeno u ovoj Deklaraciji neće sprečavati primenu međunarodnih
obaveza država u odnosu na pripadnike manjina. Države će, naročito, ispunjavati u
dobroj veri obaveze koje su preuzele po međunarodnim ugovorima i dogovorima u
kojima su strane ugovornice.
2. Vršenje prava navedenih u ovoj Deklaraciji neće biti na štetu uživanja
univerzalno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda svih lica.
3. Mere preduzete od država da obezbede efektivno uživanje prava navedenih
u ovoj Deklaraciji neće prima facies biti smatrane suprotnim principima jednakosti
sadržanim u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima.
4. Ništa u ovoj Deklaraciji neće biti tumačeno kao dopuštenje bilo kakve
aktivnosti suprotne svrhi i principima Ujedinjenih nacija, uključujući suverenu
jednakost, teritorijalni integritet i političku nezavisnost država.
Član 9.
Specijalizovane agencije i druge organizacije Ujedinjenih nacije će, unutar
svojih nadležnosti, doprineti punoj realizaciji prava i principa navedenih u ovoj
Deklaraciji.

-519-
 66. EVROPSKA POVELJA
O REGIONALNIM JEZICIMA I JEZICIMA MANJINA*
(Strazbur, 5. novembar 1992. godine)

PREAMBULA
Države članice Saveta Evrope, potpisnice ove Povelje,
Uzimajući u obzir da je cilj Saveta Evrope da postignu veće jedinstvo među
svojim članicama, naročito u svrhu zaštite i ostvarenja ideja i principa koji su nji-
hovo zajedničko nasleđe;
Uzimajući u obzir da zaštita istorijskih regionalnih ili jezika manjina u Evropi,
od kojih su neki u opasnosti od mogućeg izumiranja, doprinosi održavanju i
razvijanju evropskog kulturnog bogatstva i tradicija;
Uzimajući u obzir da je pravo na upotrebu regionalnog ili jezika manjine,
privatno i javno, neotuđivo pravo koje se ravna po principima utelovljenim u
Međunarodnom paktu Ujedinjenih nacija o građanskim i političkim pravima i koje
je saglasno duhu Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda Saveta
Evrope;
Uvažavajući rad obavljen u okviru CSCE i posebno Helsinški završni doku-
ment iz 1975. i dokument sa sastanka u Kopenhagenu iz 1990;
Naglašavajući vrednost interkulturalizma i multijezičnosti i uzimajući u obzir
da zaštita i podsticanje regionalnih ili jezika manjina ne treba ići na štetu zvaničnih
jezika i potrebe da se oni uče;
Shvatajući da zaštita i unapređenje regionalnih ili jezika manjina u različitim
zemljama i regionima Evrope predstavlja važan doprinos izgradnji Evrope
zasnovane na principima đemokratije i kulturne različitosti u okviru državnog
suvereniteta i teritorijalnog integriteta;
Uzimajući u obzir specifične uslove i istorijske tradicije u različitim regionima
evropskih država;
Dogovorile su se kako sledi:

* Ova Povelja Saveta Evrope (ETS No. 148) usvojena je 5. novembra 1992, a stupila je na snagu 1.
marta 1998. godine.
Povelju su do sada ratifikovale Hrvatska (1997), Finska (1994), Nemačka (1998), Mađarska
(1995), Lihtenštajn (1997), Holandija (1996), Norveška (1993), Švajcarska (1997) i Švedska
(2000). Jugoslavija nije ratifikovala ovu Povelju.
Naslov originala: European Charterfor Regional or Minority Languages.

- 581 -
 66. EVROPSKA POVELJA 0 REGIONALNIM JEZICIMA I JEZICIMA MANJINA (1992)

DEO I
OPŠTE ODREDBE
Član 1.
Definicija
Za potrebe ove Povelje:
a) „regionalni ili jezici manjina” znače jezike:
(i) koji se tradicionalno koriste na određenoj teritoriji države od strane dr-
žavljana te države koji sačinjavaju grupu koja je brojno manja od ostalog stanov-
ništva te države;i
(ii) koji su različiti od zvaničnog jezika te države; ovo ne uključuje dijalekte
zvaničnog jezika države, niti jezike migranata;
b) „teritorija na kojoj se regionalni ili jezik manjine upotrebljava” znači ge-
ografsku oblast na kojoj je navedeni jezik način izražavanja velikog broja ljudi, a
što opravdava usvajanje različitih zaštitnih i unapređujućih mera predviđenih ovom
Poveljom;
c) „neteritorijalni jezici” znači jezike koje koriste državljani države koji se a'
razlikuju od jezika koje koriste drugi stanovnici te države, ali koji, iako se tradi-
cionalno upotrebljavaju unutar teritorije te države, ne mogu biti identifi kovani na
njenoj posebnoj teritoriji.
Član 2
1. Svaka strana ugovornica obavezuje se da primenjuje odredbe Dela II na
sve regionalne ili jezike manjina koje se govore unutar njene teritorije prema
definiciji iz člana 1.
2. U pogledu svakog jezika izričito navedenog u vreme ratifikacije, prihva- tanja
ili odobrenja, u skladu sa članom 3. svaka strana obavezuje se da primen- . . juje
dve'trećine stavova ili podstavova izabranih između odredaba Dela III Povelje,
uključujući najmanje tri izabrana od onih iz članova 8. i 12. i jedan od onih
iz članova 9,10,11 i 13.
Član 3.
Praktični aranžmani
1. Svaka država ugovornica će, u svom instrumentu ratifikacije, prihvatanja
ili odobrenja, izričito navesti regionalni ili jezik manjine ili zvanični jezik, čija je
upotreba manje raširena na celoj ili na delu njene teritorije na kojoj će se stavovi
izabrani u skladu sa članom 2, stav 2. primenjivati.
2. Svaka strana može, bilo kada kasnije, obavestiti Generalnog sekretara da
prihvata obaveze koje proističu iz odredaba bilo kog drugog stava Povelje, a koji
nije izričito naveden u njenom instrumentu ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja ili
da će primenjivati stav L ovog člana na drugi regionalni ili jezik manjine ili na
dru-. gi zvanični jezik, čija je upotreba manje raširena na celoj ili na delu njene
teritorije.
3. Smatraće se da obaveze iz prethodnog stava čine integralni deo ratifikacije,
prihvatanja ili odobrenja, pa će imati isto dejstvo računajući od datuma notifikacije.

-582-
 66. EVROPSKA POVELJA O REGIONALNIM JEZICIMA I J EZ SCIMA MANJINA (1992)

Član 4.
Postojeći režimi zaštite
1. Ništa u ovoj Povelji neće biti tumačeno tako da ograničava ili đerogira bilo
koje pravo garantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
2. Odredbe ove Povelje neće uticati na povoljnije odredbe koje se tiču statusa
regionalnih ili jezika manjina ili pravnog režima lica koja pripadaju manjinama koji
može postojati kod strane ugovornice ili koji je predviđen relevantnim
međunarodnim bilateralnim ili multilateralnim ugovorima.
Član 5.
Postojeće obaveze
Ništa u ovoj Povelji ne može biti tumačeno tako da podrazumeva pravo
upuštanja u bilo koju delatnost ili izvršenje bilo koje radnje kojima bi se kršili
ciljevi Povelje Ujedinjenih nacija ili druge obaveze po međunarodnom pravu,
uključujući principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta država.
Član 6.
Informacije
Strane ugovornice se obavezuju da vlasti, organizacije i zainteresovana lica
informišu o pravima i obavezama ustanovljenim ovom Poveljom.
DEO II ' ' .
CILJEVI I PRINCIPI KOJI ĆE SE UVAŽAVATI U SKLADU
SA ČLANOM 2. STAV 1.
Član 7.
Ciljevi i principi
U pogledu regionalnih jezika ili jezika manjina, unutar teritorije na kojoj se
takvi jezici upotrebljavaju i saglasno stanju svakog jezika, strane ugovornice će za-
snovati svoju politiku, zakonodavstvo i praksu na sleđećim ciljevima i principima:
a) priznavanje regionalnih ili jezika manjina kao izraza kulturnog bogatstva;
b) poštovanje geografskih oblasti svakog regionalnog ili jezika manjine u cilju
obezbeđenja da postojeća ili nova administrativna podela ne postane kočnica
unapređenju regionalnog ili jezika manjine u pitanju;
c) potreba za odlučnom akcijom radi unapređenja regionalnih ili jezika
manjina u cilju njihove zaštite;
d) olakšanje ili podsticanje upotrebe regionalnih ili jezika manjina, u govoru i
pisanju, u javnom ili privatnom životu;
e) održavanje i razvijanje veza, u oblastima obuhvaćenim Poveljom, između
grupa koje upotrebljavaju regionalni ili jezik manjine i drugih grupa u državi koje
upotrebljavaju jezik koji se koristi u istom ili sličnom obliku, kao i uspostavljanje
kulturnih odnosa sa drugim grupama u državi koje upotrebljavaju različite jezike;

- 583 -
 66. EVROPSKA POVELJA 0 REGtONALNiM JEZICIMA i JEZECEMA MANJINA (1992)

f) stvaranje podesnih oblika i sredstava za obučavanje i učenje regionalnih ili

jezika manjina u svim odgovarajućim studijama;
g) ustanovljavanje olakšica koje omogućavaju onima koji ne govore regionalni
ili jezik manjine, a žive na području na kojem se taj jezik upotrebljava, da ga nauče
ako to žele;
h) unapređenje, izučavanje i istraživanja regionalnih ili jezika manjina na
univerzitetima Ui institucijama jednakog značaja;
i) unapređenje odgovarajućih oblika transnacionalne razmene, u oblastima
obuhvaćenim ovom Poveljom, za regionalne ili jezike manjina koji se upotrebljavaju
u istom ili sličnom obliku u dve ili više država,
2. Strane ugovornice se obavezuju đa će, ako to već nisu učinile, ukloniti svaku
nepravednu razliku, isključenje, restrikciju ili povlasticu u odnosu na upotrebu
regionalnog ili jezika manjine i usmerenu na odvraćanje ili ugrožavanje održavanja
ili razvijanja tih jezika. Usvajanje specijalnih mera u korist regionalnih ili jezika
manjina upravljenih na unapređenje jednakosti između korisnika, tih jezika i ostalog
stanovništva ili koje vode računa o njihovim specifičnim uslo- vima, neće se smatrati
delima diskriminacije protiv onih koji upotrebljavaju ras- prostranjeniji jezik.
3. Strane ugovornice se obavezuju da će, odgovarajućim merama, unapredi- ti
međusobno razumevanje između svih lingvističkih grupa države, a naročito
uključivanjem poštovanja, razumevanja i tolerancije u vezi sa regionalnim ili je-
zicima manjina među ostale ciljeve obrazovanja i vaspitanja obezbeđene unutar
njihovih država i podsticanje mas-medija da slede iste ciljeve.
4. U određivanju svoje politike u pogledu regionalnih ili jezika manjina, strane
ugovornice će uzeti u obzir potrebe i želje izražene u grupama koje upotrebljavaju
takav jezik. Oni se podstiču na stvaranje tela, ako je potrebno, u cilju savetovanja
vlasti po svim pitanjima koja se tiču regionalnih ili jezika manjina.
5. Strane ugovornice se obavezuju da će primenjivati, mutatis^mutanđis,
principe nabrojane u st. 1. do 4. ovog člana na neteritorijalne jezike. Što se ovih
jezika, međutim, tiče, priroda i obim mera koje treba preduzeti da bi se ovoj Povelji
dalo đejstvo, odrediće se na fleksibilan način, imajući u vidu potrebe i želje i
poštujući tradicije i karakteristike grupe koja upotrebljava jezik u pitanju.

DEO III
MERE ZA UNAPREĐENJE KORIŠĆENJA REGIONALNIH ILI
JEZIKA MANJINA U JAVNOM ŽIVOTU U SKLADU SA
OBAVEZAMA PREUZETIM PO ČLANU 2. STAV 2.

Član S.
Obrazovanje
1. U pogledu obrazovanja, strane ugovornice se obavezuju, unutar teritorije na
kojoj se takav jezik upotrebljava, a saglasno stanju svakog od tih jezika i bez štete
prema izučavanju zvaničnog (zvaničnih) jezika države:

584
 f>6. EVROPSKA POVELJA O REGIONALNIM JEŽIO MA I JEZICIMA MANUNA (1992)

a)
(i) da učine dostupnim predškolsko obrazovanje na relevantnim regionalnim ili
jezicima manjina; ili
(ii) da učine dostupnim značajan deo predškolskog obrazovanja na relevantnim
regionalnim ili jezicima manjina; ili
(iii) da obezbede jednu od mera predviđenih po pođtač. (i) i (ii) ove tačke,
najmanje za one učenike čije porodice tako traže i čiji se broj smatra dovoljnim; ili
(iv) ako javne vlasti nemaju direktnih kompetencija na polju predškolskog
obrazovanja, da pruže podršku i/ili podstaknu primenu mera na koje se odnosi
podtač. (i) do (iii) ove tačke;
b)
(i) da učine dostupnim osnovno obrazovanje na relevantnim regionalnim ili
jezicima manjina; ili
(ii) da učine dostupnim značajan deo osnovnog obrazovanja na relevantnim
regionalnim ili jezicima manjina; ili
(iii) da obezbede, u okviru osnovnog obrazovanja, izučavanje relevantnih
regionalnih ili jezika manjina kao integralnog dela nastavnog programa; ili
(iv) da primene jednu od mera predviđenih u pođtač. (i) do (iii) ove tačke,
najmanje na one učenike čije porodice tako traže i čiji se broj smatra dovoljnim;
c
)
(i) da učine dostupnim srednje obrazovanje na relevantnim regionalnim ili
jezicima manjina; ili
(ii) da učine dostupnim značajan deo srednjeg obrazovanja na relevantnim
regionalnim ili jezicima manjina; ili
(iii) da obezbede, u okviru srednjeg obrazovanja, nastavu na relevantnim
regionalnim ili jezicima manjina kao integralnom đelu nastavnog programa; ili
(iv) da obezbede jednu od mera predviđenih u podtač. (i) do (iii) ove tačke,
najmanje za one učenike koji to žele ili gde je moguće, čije porodice tako žele u broju
koji se smatra dovoljnim;
d
>
(i) da učine dostupnim tehničko i stručno obrazovanje na relevantnim regi-
onalnim ili jezicima manjina; ili
(ii) da učine dostupnim značajan deo tehničkog i stručnog obrazovanja na
relevantnim regionalnim ili jezicima manjina; ili
(iii) da obezbede, u okviru tehničkog ili stručnog obrazovanja, nastavu na
relevantnim regionalnim ili jezicima manjina kao integralnom delu nastavnog
programa; ili
(iv) da obezbede jednu od mera predviđenih u podtač. (i) do (iii) ove tačke,
najmanje za one učenike koji to žele, ili gde je moguće, čije porodice tako žele u
broju koji se smatra dovoljnim;
e)
(i) da učine dostupnim univerzitetsko ili drugo više obrazovanje na regionalnim
ili jezicima manjina; ili
(ii) da obezbede olakšice za izučavanje ovih jezika kao univerzitetskih pred-
meta ili predmeta višeg obrazovanja; ili

585
 66. EVROPSKA POVELJA O REGIONALNIM JEZICIMA I JEZICIMA MANJINA (1992)

(iii) ako se, zbog uloge države u odnosu prema institucijama višeg obrazovan-
ja, podtačke (i) i (ii) ne mogu primeniti, da podstiču i/ili dozvole sticanje univerzi-
tetskog i drugih oblika višeg obrazovanja na regionalnim ili jezicima manjina ili
olakšaju studiranje ovih jezika kao univerzitetskih ili predmeta višeg obrazovanja;
o
(i) da se pobrinu za obezbeđenje obrazovnih kurseva za odrasle i stalnih
obrazovnih kurseva, koji se održavaju u najvećem delu ili u celini na regionalnim ili
jezicima manjina; ili
(ii) da ponude takve jezike kao predmete stalnog i obrazovanja odraslih; ili
(iii) ako javne vlasti nemaju direktnih kompetencija na polju obrazovanja
odraslih, da pruže podršku i/ili podstiču ponudu takvih jezika kao predmeta
obrazovanja odraslih i stalnog obrazovanja;
g) da sačine aranžmane da bi se obezbedilo izučavanje istorije kulture sa
kojima su regionalni ili jezici manjina u vezi;
h) da obezbeđe osnovno i dalje obrazovanje nastavnika od kojih se traži da
primene one od stavova a) do g), koje su prihvatile strane ugovornice;
i) da imenuju nadzorno telo ili tela odgovorna za nadgledanje preduzetih
mera i dostignu tok progresa u izgradnji ili razvoju izučavanja regionalnih ili jezika
manjina i za izradu periodičnih izveštaja o njihovim nalazima, koji će biti javno
objavljeni.
2. U pogledu obrazovanja, a s obzirom na druge teritorije osim onih na kojima
se regionalni ili jezici manjina tradicionalno koriste, strane se obavezuju, ako to
broj korisnika regionalnog ili jezika manjina opravdava, da dozvole, podstiču ili
obezbeđe izučavanje regionalnog ili jezika manjina ili nastavu na tim jezicima u
svima odgovarajućim stepenima obrazovanja.
Član 9.
Sudske vlasti
1. Stranke ugovornice se obavezuju, uzimajući u obzir sudske administrativne
jedinice u kojima broj stanovnika koji upotrebljavaju regionalne ili jezike manjina
opravdava niže navedene mere, saglasno položaju svakog od ovih jezika i pod
uslovom da korišćenje olakšica datih ovim stavom sudija ne oceni kao sprečavanje
pravednog postupanja, da:
a) u krivičnim postupcima:
(i) obezbeđe da sudovi, na zahtev jedne od strana, vode postupak na regio-
nalnim ili jezicima manjina; i/ili
(ii) garantuju optuženom pravo upotrebe njegovog/njenog regionalnog ili
jezika manjine; i/ili
(iii) da obezbeđe da zahtevi i dokazi, bilo usmeni ili pismeni, ne budu raz-
matrani jedino zbog toga što su formulisani na regionalnom ili jeziku manjine, što
je nedopustivo; i/ili
(iv) da donesu, na zahtev, dokumente u vezi sa zakonskim postupcima na re-
levantnom regionalnom ili jeziku manjine, ako je potrebno uz korišćenje tumača i
prevoda, a što neće imati za posledicu dodatne troškove za zainteresovano lice;

-586 -
 66. EVROPSKA POVELJA Q REGIONALNIM JEZICIMA I JEZICIMA MANJINA (1992)

b) u građanskim postupcima:
(i) obezbede da sudovi, na zahtev jedne od strana, vode postupak na regio-
nalnim ili jezicima manjina; i/ili
(ii) da dopuste da parničar, kad god treba lično da se pojavi pred sudom, može
upotrebiti svoj regionalni ili jezik manjine bez podvrgavanja dodatnim troškovima;
i/ili
(iii) da dopuste donošenje dokumenata i podnošenje dokaza na regionalnim ili
jezicima manjina, ako je potrebno uz učešće tumača i prevodilaca;
c) u postupcima pred sudovima koji vode upravne stvari:
(i) da obezbede da sudovi, na zahtev jedne od strana, vode postupak na re-
gionalnim ili jezicima manjina; i/ili
(ii) da dopuste da parničar, kad god treba lično da se pojavi pred sudom, može
upotrebiti svoj regionalni ili jezik manjine bez podvrgavanja dodatnim troškovima;
i/ili
(iii) da dopuste donošenje dokumenata i podnošenje dokaza na regionalnim ili
jezicima manjina, ako je potrebno uz učešće tumača i prevodilaca;
d) da preduzmu mere da osiguraju primenu tačaka (i) i (iii) stavova b) i c)
ovog člana i da svako neophodno učešće tumača i prevodilaca ne prouzrokuje
posebne troškove zainteresovanom licu.
2. Strane ugovornice se obavezuju:
a) da neće osporavati valjanost pravnih dokumenata sastavljenih u zemlji
jedino zato što su sastavljeni na regionalnom ili jeziku manjine; ili
b) da, među stranama ugovornicama, neće osporavati valjanost pravnih do-
kumenata sastavljenim u zemlji jedino zato što su sastavljeni na regionalnom ili
jeziku manjine, te da će obezbediti da se na njih može pozvati protiv trećeg za-
interesovanog lica koje ne upotrebljava ove jezike, pod uslovom da je sadržaj
dokumenata poznat licu (licima) koji se na njih poziva (pozivaju); ili
c) da, među stranama ugovornicama, neće osporavati valjanost pravnih do-
kumenata jedino zbog toga što su sastavljeni na regionalnom ili jeziku manjine.
3. Strane ugovornice se obavezuju da će najvažnije zakonske tekstove učiniti
dostupnim na regionalnim ili jezicima manjina, a posebno one koji se odnose na
korisnike ovih jezika, osim ako je drugačije određeno.
Član 10.
Administrativne vlasti i javne službe
1. Unutar administrativnih jedinica države, u kojoj broj stanovnika koji
upotrebljavaju regionalni ili jezik manjine opravdava niže navedene mere, sa- glasno
položaju svakog jezika, strane ugovornice se obavezuju, onoliko koliko je to
razumno moguće:
a)
(i) đa obezbede da takvi službenici, koji su u kontaktu sa javnošću, upotre-
bljavaju regionalne ili jezike manjina; ili
(ii) da obezbede da takvi službenici, koji su u kontaktu sa javnošću, upotre-
bljavaju regionalni ili jezik manjine u svojim odnosima da licima koja im se
obraćaju na ovim jezicima; ili

-587-
 66. EVROPSKA POVELJA O REGIONALNIM JEZICIMA I JEZICIMA MANJINA (1992)

(iii) da obezbede da korisnici regionalnih ili jezika manjina mogu podnositi

pismene ili usmene molbe i dobiti odgovor na ovim jezicima; ili
(iv) da obezbede da korisnici regionalnih ili jezika manjina mogu podnositi
pismene ili usmene molbe na ovim jezicima; ili
(v) da obezbede da korisnici regionalnih ili jezika manjina mogu valjano
podneti dokument na ovim jezicima;
b) da stanovništvu omoguće široku upotrebu administrativnih tekstova i
formulara na regionalnim ili jezicima manjina ili dvojezične verzije;
c) da dozvole administrativnim vlastima da sastavljaju dokumente na regio-
nalnim ili jezicima manjina,
2. U pogledu lokalnih i regionalnih vlasti na teritoriji na kojoj je broj sta-
novnika koji upotrebljavaju regionalne ili jezike manjina toliki da opravdava nije
navedene mere, strane se obavezuju da će dozvoliti i/ili podsticati:
a) upotrebu regionalnih ili jezika manjina unutar sistema regionalne ili lo-
kalne vlasti;
b) mogućnost korisnicima regionalnih ili jezika manjina da podnose usmene
ili pismene molbe na ovim jezicima; .
c) objavljivanje zvaničnih dokumenata regionalnih vlasti i na relevantnim
regionalnim ili jezicima manjina;
d) objavljivanje zvaničnih dokumenata lokalnih vlasti na relevantnim regio-
nalnim ili jezicima manjina;
e) upotrebu, od strane regionalnih vlasti, regionalnih ili jezika manjina u
debatama na njihovim skupštinama, ali bez isključivanja upotrebe zvaničnog-
(zvaničnih) jezika države;
f) upotrebu, od strane lokalnih vlasti, regionalnih ili jezika manjina u deba-
tama na njihovim skupštinama, ali bez isključivanja upotrebe zvaničnog (zvanič-
nih) jezika države;
g) upotrebu ili usvajanje, ako je neophodno zajedno sa imenom na zvanič-
nom (zvaničnim) jeziku (jezicima), tradicionalnog i ispravnog oblika imena me-
sta na regionalnim ili jezicima manjina.
3. U pogledu javnih službi određenih od strane administrativnih vlasti ili
drugih lica koja postupaju u njihovo ime, strane se obavezuju, unutar teritorije na
kojoj se upotrebljavaju regionalni ili jezici manjina, a u skladu sa položajem
svakog jezika i onoliko koliko je to razumno moguće:
a) da obezbede upotrebu regionalnih ili jezika manjina u vršenju službe; ili
b) da dozvole korisnicima regionalnih ili jezika manjina da podnose zahteve i
primaju odgovore na ovim jezicima; ili
c) da dozvole korisnicima regionalnih ili jezika manjina da podnose zahteve
na tim jezicima.
4. U pogledu sprovođenja onih odredaba st. 1,2. i 3. koje su prihvatile, strane
ugovornice se obavezuju da će preduzeti jednu ili više sledećih mera:
a) prevođenje ili tumačenje kada je potrebno;
b) popunjavanje i, gde je neophodno, obučavanje službenika i drugih zapo-
slenih u javnim službama koje je potrebno;

588
 66. EVROPSKA POVELJA O REGIONALNIM JEZICIMA 1 JEZrCiMA MANJINA (1992)

c) udovoljavanje, koliko je to moguće, zahtevima zaposlenih u javnim slu-

žbama, koji znaju regionalni ili jezik manjine, da budu raspoređeni na teritoriju na
kojoj se taj jezik upotrebljava.
3. Strane ugovornice se obavezuju da će dozvoliti upotrebu ili usvajanje
prezimena na regionalnim ili jezicima manjina, na zahtev zainteresovanih.
Član 11.
Mediji
1. Strane ugovornice se obavezuju, da za korisnike regionalnih ili jezika
manjina na teritorijama na kojima se ti jezici govore, saglasno položaju svakog
jezika i u meri u kojoj su državne vlasti direktno ili indirektno nadležne i imaju moć
da igraju važnu ulogu na ovom polju, a poštujući principe nezavisnosti i autonomije
medija:
a) u meri u kojoj radio i televizija sprovode zadatke državnih službi:
(i) da obezbede stvaranje najmanje jedne radio stanice i jednog televizijskog
kanala na regionalnim ili jezicima manjina; ili
(ii) da podstiču i/ili olakšaju stvaranje najmanje jedne radio stanice i jednog
televizijskog kanala na regionalnim ili jezicima manjina; ili
(iii) da donesu adekvatne odredbe, tako da oni koji emituju nude i programe na
regionalnim ili jezicima manjina;
b)
(i) da podstiču i/ili olakšaju stvaranje najmanje jedne radio stanice na regio-
nalnim ili jezicima manjina; ili
(ii) da podstiču i/ili olakšaju redovno emitovanje radio programa na regio-
nalnim ili jezicima manjina;
c)
(i) da podstiču i/ili olakšaju stvaranje najmanje jednog televizijskog kanala na
regionalnim ili jezicima manjina; ili
(ii) da podstiču i/ili olakšaju redovno emitovanje televizijskih programa na
regionalnim ili jezicima manjina;
d)
(i) da podstiču i/ili olakšaju produkciju i distribuciju audio i auđiovizuelnih
đela na regionalnim ili jezicima manjina;
e
)
(i) da podstiču i/ili olakšaju stvaranje i/ili podršku najmanje jednih novina na
regionalnim ili jezicima manjina; ili
(ii) da podstiču i/ili olakšaju redovno objavljivanje novinskih članaka na re-
gionalnim ili jezicima manjina;
£)
(i) da pokrivaju dodatne troškove onih medija koji upotrebljavaju regionalne
ili jezike manjina, gđe god zakon dozvoljava finansijsku pomoć uopšte za medije; ili
(ii) da primenjuju postojeće mere za finansijsku pomoć i na aujiiovizuelne
produkcije na regionalnim ili jezicima manjina;

589
 66. EVROPSKA POVELJA O REGIONALNIM JEZICIMA I JEZICIMA MANJINA (1992)

g)
(i) da podržavaju obučavanje novinara i drugog medijskog osoblja koje
upotrebljava regionalne ili jezike manjina.
2. Strane ugovornice se obavezuju da će garantovati slobodu direktnog prijema
radio i televizijskih emisija iz susednih zemalja na jezicima koji se upotrebljavaju u
istom ili sličnom obliku kao što je regionalni ili jezik manjine, te da se neće
suprotstavljati ponovnom emitovanju radio i televizijskih emisija iz sused- , nih
zemalja na takvim jezicima. One se dalje obavezuju da neće stavljati nikakva -
ograničenja u pogledu slobode izražavanja i slobodnog protoka informacija u pisanoj
štampi na jeziku koji se upotrebljava u istom ili sličnom obliku kao stoje regionalni
ili jezik manjine. Vršenje gore navedenih sloboda, budući da se vrši sa obavezama i
odgovornostima, može biti uslovljeno formalnostima, uslovima ili kaznama koje su
propisane zakonom i koje su neophodne u demokratskom društvu, u interesu
nacionalne sigurnosti, teritorijalnog integriteta ili javne sigurnosti, radi prevencije od
nereda i kriminala, radi zaštite zdravlja ili morala, kao i zaštite ugleda ili prava
drugih, radi preventivnog otkrivanja informacija dobijenih u poverenju ili za
održavanje vlasti i nepristrasnosti pravosuđa.
3. Strane ugovornice se obavezuju da će obezbeđiti da interesi korisnika re-
gionalnih ili jezika manjina budu predstavljeni ili uzeti u obzir u takvim telima koja
mogu biti osnovana u skladu sa zakonom, uz odgovornost garantovanja sloboda i
pluralizma u medijima.
Član 12.
Kulturne aktivnosti i olakšice
1. U pogledu kulturnih aktivnosti i olakšica - naročito biblioteka, videoteka,
kulturnih centara, muzeja, arhiva, akademija, pozorišta i bioskopa, kao i književnih
dela i filmske produkcije, narodnih oblika kulturnog izražavanja, festivala i
kulturne industrije, uključujući između ostalog i upotrebu novih tehnologija - strane
ugovornice se obavezuju, na teritorij ama na kojima su ti jezici u upotrebi i u meri u
kojoj su državne vlasti nadležne, imaju moć ili igraju važnu ulogu na ovom polju:
a) da podstiču oblike izražavanja i inicijative specifične za regionalne ili je-
zike manjina i neguju različite načine pristupanja đelima sačinjenim na ovim je-
zicima;
b) da neguju različite načine pristupanja, na drugim jezicima, delima sačin-
jenim na regionalnim ili jezicima manjina pomaganjem i razvijanjem prevođenja,
davanjem naziva, postsinhronizacijom i aktivnostima titlovanja;
c) da neguju pristupačnost na regionalnim ili jezicima manjina delima sa-
činjenim na drugim jezicima pomaganjem i razvijanjem prevođenja, davanjem
naziva, postsinhronizacijom i aktivnostima titlovanja;
d) da obezbede da tela koja su odgovorna za organizovanje ili podržavanje
kulturnih aktivnosti različitih vrsta, daju odgovarajuće odobrenje za povezivanje
znanja i upotrebe regionalnih ili jezika manjina i kultura u poduhvatima koje oni
iniciraju ili za koje obezbede pomoć;

- 590 -
 66, EVROPSKA POVELJA O REGIONALNIM JEZICIMA I JEZICIMA MANJINA (1992)

e) da unaprede mere kojima će obezbediti da tela odgovorna za organizo-

vanje ili podržavanje kulturnih aktivnosti imaju na raspolaganju osoblje koje u
potpunosti vlada regionalnim ili jezikom manjine u pitanju, kao i jezikom (jezicima)
ostalog stanovništva;
f) da podstiču direktno učešće predstavnika korisnika određenog regionalnog
ili jezika manjine u određivanju olakšica i planiranju kulturnih aktivnosti;
g) da podstiču i/ili olakšavaju stvaranje tela, jednog ili više, odgovornih za
prikupljanje, čuvanje primeraka i predstavljanje ili izdavanje dela sačinjenih na
regionalnim ili jezicima manjina;
h) ako je potrebno, da stvore i/ili unaprede i finansiraju službe za prevođenje i
terminološko istraživanje, posebno u pogledu održavanja i razvoja odgovarajuće
administrativne, komercijalne, ekonomske, socijalne, tehničke ili pravne
terminologije na svakom regionalnom ili jeziku manjine.
2. U pogledu drugih teritorija, sem onih na kojima se regionalni ili jezici
manjina tradicionalno upotrebljavaju, strane ugovornice se obavezuju, ako to broj
korisnika regionalnog ili jezika manjine opravdava, da će dozvoliti, pođsti- cati i/ili
obezbediti odgovarajuće kulturne aktivnosti i olakšice u skladu sa prethodnim
stavom.
3. Strane ugovornice se obavezuju da će usvojiti odgovarajuća normativna
pravila, u vođenju svoje kulturne politike u inostranstvu, za regionalne ili jezike
manjina i za kulture na koje ti jezici imaju uticaja.
Član 13.
Ekonomski i socijalni život
1. U pogledu ekonomskih i socijalnih aktivnosti, strane ugovornice se oba-
vezuju, da će u okviru ćele zemlje:
a) ehminisati iz svojih zakona svaku odredbu koja zabranjuje ili ograničava,
bez opravdanog razloga, upotrebu regionalnih ili jezika manjina u dokumentima
koji se tiču ekonomskog ili socijalnog života, posebno ugovora o zapošljavanju, a u
tehničkim dokumentima uputstava o upotrebi proizvoda ili uređaja;
b) zabraniti unošenje u unutrašnja pravila kompanija i u privatne dokumente
bilo kakvih klauzula koje isključuju ili ograničavaju upotrebu regionalnih ili jezika
manjina, makar između korisnika istog jezika;
c) suprotstaviti se praksi stvorenoj da odvrati od upotrebe regionalnih ili je-
zika manjina u vezi sa ekonomskim ili socijalnim aktivnostima;
d) olakšati i/ili podsticati upotrebu regionalnih ili jezika manjina i na druge
načine osim onih navedenih u gornjim tačkama.
2. U pogledu ekonomskih i socijalnih aktivnosti, strane ugovornice se obave-
zuju, da će, onoliko koliko su za to državne vlasti nadležne, na teritoriji na kojoj se
regionalni ili jezici manjina upotrebljavaju i u meri u kojoj je to razumno moguće:
a) uneti u svoje finansijske i bankarske propise odredbe koje dozvoljavaju,
pomoću postupaka spojivih sa komercionalnom praksom, upotrebu regionalnih ili
jezika manjina u sastavljanju naloga za plaćanje (čekova, menica, itd.) ili drugih
finansijskih dokumenata ili, gde je to odgovarajuće, obezbediti primenji- vanje
takvih odredaba;
 66. EVROPSKA POVELJA O REGIONALNIM JEZICIMA I JEZICIMA MANJINA (1992)

b) organizovati u ekonomskim i socijalnim sektorima koji su direktno pod:;

njihovom kontrolom (javni sektor), aktivnosti za unapređenje upotrebe regionalnih
ili jezika manjina;
c) obezbediti da olakšice i institucije socijalnog staranja kao što su bolnice,
domovi samaca i đački domovi nude mogućnost prijema i tretmana licima koja
upotrebljavaju regionalni ili jezik manjine na njihovom sopstvenom jeziku, a ko-
jima je takva briga potrebna zbog bolesti, starosti ili iz drugih razloga;
d) omogućiti, na odgovarajuće načine, da bezbednosne instrukcije budu sa-
stavljene i na regionalnim ili jezicima manjina;
e) organizovati da informacije nadležnih državnih vlasti, a koje se tiču prav;
va potrošača, budu dostupne na regionalnim ili jezicima manjina.
Član 14.
Prekogranične razmene
Strane ugovornice se obavezuju:
a) da će primenjivati postojeće bilateralne i multilateralne ugovore koji ih
povezuju sa drugim državama u kojima se upotrebljava isti jezik u istom ili sličnom
obliku ili, ako je potrebno, tražiti zaključenje takvih ugovora na takav način da
neguju kontakte između korisnika istog jezika u državi u oblastima kulture,
obrazovanja, informacija, stručnog obučavanja i permanentnog obrazovanja;
b) u korist regionalnih ili jezika manjina, da će olakšavati i/ili unapređivati
saradnju izvan granica, posebno između regionalnih i lokalnih vlasti na čijim te-
ritorij ama se upotrebljava isti jezik u istom ili sličnom obliku.
DEO IV
PRIMENA POVELJE
Član 15.
Periodični izveŠtaji
■ 1. Strane ugovornice će podnositi Generalnom sekretaru Saveta Evrope, u
obliku koji će propisati Ministarski savet, izveštaje o politici koju vode u skladu; sa
Delom II ove Povelje i o merama preduzetim u primeni onih odredaba Dela 01 koje
su prihvatile. Prvi izveštaj će biti podnesen godinu dana po stupanju na snagu
Povelje u odnosu na zainteresovanu stranu, a ostali izveštaji u trogodišnjim
intervalima nakon prvog izveštaja.
2. Stranke ugovornice će javno objavljivati svoje izveštaje.
Član 16.
Razmatranje izveštaja
1. Izveštaje podnesene Generalnom sekretaru Saveta Evrope u skladu sa
članom 15. razmotriće komitet eksperata osnovan u skladu sa članom 17.
2. Legalno ustanovljena tela ili udruženja unutar države ugovornice mogu
obratiti pažnju komitetu eksperata na pitanja u vezi sa obavezama koje su preu-

592-
 66. EVROPSKA POVELJA 0 REGIONALNIM JEZICIMA i JEZICIMA MANJINA (1992)

žele strane ugovornice po Delu III Povelje. Nakon konsultacija sa zainteresova- nom
stranom ugovornicom komitet eksperata može uzeti u obzir ovu informaciju u
pripremanju izveštaja navedenog u stavu 3. ovog člana. Ova tela i udruženja mogu,
dalje, dati izjave koje se tiču politike koju vodi strana ugovornica u skladu sa Delom
II.
3. Na osnovu izveštaja navedenog u stavu 1. i informacija pomenutih u stavu 2,
komitet eksperata će pripremiti izveštaj za Ministarski savet. Ovaj izveštaj će biti
propraćen komentarima koji su traženi od strana ugovornica i mogu biti javno
objavljeni od strane Ministarskog saveta.
4. Izveštaj naveden u stavu 3. će posebno sadržavati predloge komiteta eks-
perata Ministarskom savetu u cilju pripremanja takvih preporuka Ministarskog
saveta jednoj ili više strana ugovornica, koje bi mogle da se zahtevaju.
5. Generalni sekretar Saveta Evrope će pođneti Parlamentarnoj skupštini
detaljan dvogodišnji izveštaj o primeni Povelje.
Član 17.
Komitet eksperata
1. Komitet eksperata će biti sastavljen od po jednog člana svake strane ugo-
vorniče, imenovanog od Ministarskog saveta sa liste lica nesumnjivog poštenja i
priznatih sposobnosti u pitanjima kojima se bavi Povelja, a koji će biti nomino- vani
odzainteresovanih strana.
2. Članovi komiteta će biti imenovani na period od šest godina i imaće mo-
gućnost reizbora. Član koji je u nemogućnosti da dovrši mandat biće zamenjen u
skladu sa postupkom navedenim u stavu 1, a Član koji ga zameni dovršiće pret-
hodnikov mandat.
3. Komitet eksperata će usvojiti proceduralna pravila. Generalni sekretar Saveta
Evrope obezbediće sekretarske službe komiteta.
DEO V
ZAVRŠNE ODREDBE
Član 18.
Ova Povelja će biti otvorena za potpis državama članicama Saveta Evrope i
biće predmet ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja. Instrumenti ratifikacije, pri-
hvatanja ili odobrenja biće deponovani kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.
Član 19.
1. Ova Povelja će stupiti na snagu prvog dana meseca koji sledi po isteku pe-
rioda od tri meseca nakon datuma na koji pet država članica Saveta Evrope izraze
svoju saglasnost da budu obavezane Poveljom u skladu sa odredbama člana 18.
2. U pogledu bilo koje države članice koja naknadno izrazi svoju saglasnost na
obavezivanje Poveljom, Povelja će stupiti na snagu prvog dana meseca koji sledi po
isteku perioda od tri meseca nakon datuma deponovanja instrumenta ratifikacije,
prihvatanja ili odobrenja.

-593-
 66. EVROPSKA POVELJA O REGIONALNIM JEZICIMA I JEZICIMA MANJINA (1992)

Član 20.
1. Nakon stupanja na snagu ove Povelje, Ministarski savet Saveta Evrope
može pozvati bilo koju državu, nečlanicu Saveta Evrope, da pristupi ovoj Povelji.
2. U pogledu bilo koje države koja je pristupila, Povelja će stupiti na snagu
prvog dana meseca koji sledi po isteku perioda od tri meseca nakon datuma de-
ponovanja instrumenta pristupanja kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.
Član 21.
1, Svaka država može, u vreme potpisivanja ili kada deponuje svoje instru-
mente ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, staviti jednu ili više rezervi
na stavove 2. do 5. člana 7. Povelje. Druge rezerve ne mogu biti stavljene,
2. Svaka država ugovornica koja je stavila rezervu u skladu sa prethodnim
stavom, može je u celini ili delimično povući putem notifikacije upućene Gene-
ralnom sekretaru Saveta Evrope, Povlačenje će imati dejstvo danom prijema takve
notifikacije od strane Generalnog sekretara.
Član 22.
1. Svaka strana može, u bilo koje vreme, otkazati ovu Povelju putem notifi-
kacije upućene Generalnom sekretaru Saveta Evrope.
2. Takav otkaz će imati dejstvo prvog dana meseca koji sledi po isteku perioda
od šest meseci nakon datuma prijema notifikacije od strane Generalnog sekretara.
Član 23.
Generalni sekretar obavestiće države članice Saveta i svaku drugu državu koja
je pristupila Povelji o:
a) svakom potpisu;
b) deponovanju svakog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili
pristupanja;
c) svakom datumu stupanja na snagu ove Povelje u skladu sa članovima 19. i
20.;
d) svakoj notifikaciji primljenoj u primeni odredaba stava 2. člana 3;
e) svakom drugom aktu, notifikaciji ili saopštenju u vezi sa ovom Poveljom
U potvrdu toga potpisnici, propisno za to ovlašćeni, potpisali su ovu Povelju,
Sačinjeno u Strazburu, 5. novembra 1992. godine, na engleskom i francuskom
jeziku, od kojih su oba teksta jednako verodostojna, u jedinom primerku koji će biti
deponovan u arhivu Saveta Evrope.
Generalni sekretar Saveta Evrope će dostaviti overene kopije svakoj državi
članici Saveta Evrope i svakoj drugoj državi pozvanoj da pristupi ovoj Povelji.

-594-
 67. PREPORUKA
PARLAMENTARNE SKUPŠTINE SAVETA EVROPE O PRAVIMA MANJINA*
(Strazbur, 1. oktobar 1990. godine)

OPŠTA PODRŠKA MANJINAMA

1. Postoje raznovrsne manjine u Evropi. One imaju određene karakteristike
koje mogu biti etničke, jezičke, verske ili druge koje njih razlikuju od većine u đatoj
oblasti ili državi.
2. Manjine u velikoj meri doprinose multilateralnosti i kulturnoj različitosti u
državama članicama Saveta Evrope koje su prihvatile specifično zakonodavstvo
uvažavajući interese određenih manjina.
3. Ipak, niko ne može da porekne da i dalje postoje veoma teški i ozbiljni
problemi unutar Evrope od 23 člana.
4. Poštovanje prava manjina i lica koja pripadaju tim manjinama je bitan
faktor za mir, pravdu, stabilnost i demokratiju.
5. Oživljavanje jezika i kultura manjina je znak bogatstva i vitalnosti evropske
civilizacije.
6. Sa promenama u pravcu demokratije u zemljama Centralne i Istočne
Evrope takođe izlaze na svetio dana teški problemi manjina u tim zemljama. Ti
problemi su u tim zemljama mnogo godina bili ignorisani od strane autoritarne
vlasti.
7. Očigledno je da Savet Evrope mora da ima na srcu interese manjina - jedan
od glavnih ciljeva te organizacije je očuvanje i dalje ostvarivanje ljudskih prava i
osnovnih sloboda. Manjine su jedan od važnih subjekata za saradnju i konsultaciju
sa zemljama Centralne i Istočne Evrope.
8. U okviru rada koji se sada odvija u Savetu Evrope na planu manjina mogu
da se navedu:
(i) sačinjavanje nacrta Evropske povelje o regionalnim jezicima i jezicima
manjina;
(ii) rad Komisije za demokratiju na zakonodavstvu
9. Adekvatna zakonska zaštita manjina zahteva određene minimalne
standarde.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je ovu preporuku pod br. 1134 na dan 1. oktobra
1990. godine, na 14-tom zasedanju.
Naslov originala: Recommendation 1134 (1990) on the rights oj minorities.

595
 67- PREPORUKA PARLAMENTARNE SKUPŠTINE SAVETA EVROPE O PRAVIMA MANJINA (1990)

OSNOVNI PRINCIPI O PRAVIMA MANJINA

10. Skupština stoga smatra sledeće principe o pravima manjina minimumom:
(i) Svaki državljanin mora imati jednak pristup sudovima i moraju mu se dati
prava zaštićena Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, uključujući pravo na
individualnu tužbu predviđeno u članu 25;
(ii) Uvođenje opštih, nediskriminatorskih odredaba u Evropsku konvenciju o
ljudskim pravima;
(iii) Posebne situacije za date manjine mogu opravdati posebne mere u njihovu
korist;
(iv) Manjinama će biti dozvoljeno da imaju slobodne i nesmetane kontakte sa
državljanima druge države sa kojom dele zajedničko poreklo ili nasleđe, ali bez
kršenja principa teritorijalnog integriteta države u kojoj žive.
NACIONALNE MANJINE
11. U pogledu nacionalnih manjina tj. odvojenih ili posebnih grupa, jasno
đefinisanih i uspostavljenih na teritoriji države, čiji su članovi državljani te države i
imaju određene verske, jezičke, kulturne ili druge karakteristike koje ih razlikuju od
većine stanovništva - primenjivaće se sleđeći principi:
(i) Nacionalne manjine će imati pravo da budu priznate kao takve od države u
kojoj žive;
(ii) Nacionalne manjine će imati pravo da održavaju i razvijaju svoju kulturu;
(iii) Nacionalne manjine će imati pravo da imaju svoje sopstvene obrazovne,
verske i kulturne institucije. U tom cilju, one će takođe imati pravo da traže
dobrovoljne finansijske i druge priloge uključujući i javnu pomoć;
(iv) Nacionalne manjine će imati pravo da potpuno učestvuju u odlučivanju o
merama koje utiču na očuvanje i razvoj njihovog identiteta i implementaciju takvih
odluka;
(v) Svako lice, pripadnik nacionalne manjine, dužno je da se povinuje obave-
zama koje proizlaze iz njegovog državljanstva ili prebivališta u evropskoj državi.
JEZIČKE MANJINE
12. Pored toga, u pogledu jezičkih manjina, Skupština usvaja sledeća dva
principa:
(i) Lica pripadnici jezičkih manjina imaju pravo pristupa adekvatnim tipovima
i nivoima javnog obrazovanja na njihovom maternjem jeziku;
(ii) jezičke manjine će imati pravo da dobijaju, obezbeđuju, poseđuju, re-
produkuju, distribuiraju i razmenjuju informacije na njihovom maternjem jeziku bez
obzira na granice.
OBAVEZE DRŽAVA
13. U meri u kojoj se to tiče evropskih država, one mogu:
(i) Obavezati se da garantuju zaštitu kao i mogućnost efektivne primene prava
nacionalnim manjinama i licima koja im pripadaju;
(ii) Preduzeti sve zakonske, administrativne, sudske i druge mere kako bi
stvorile povoljne uslove radi omogućavanja manjinama da izražavaju svoj identitet,
te da razviju svoje obrazovanje, kulturu, jezik, tradicije i običaje;

-596-
 67. PREPORUKA PARLAMENTARNE SKUPŠTINE SAVETA EVROPE O PRAViMA MANJINA (1990)

(iii) Preduzeti sve neophodne mere da, u jednu ruku, uklone predrasude i
podstaknu zajednička znanja i razumevanje u klimi tolerancije, međusobnog po-
štovanja između lica pripadnika i lica nepripadnika manjine i, u drugu ruku, da
razviju aktivno, zasnovano na solidarnosti, građansko učešće svih nacija evropskih
država i njihovu jedinstvenu integraciju u zajedničko državljanstvo;
(iv) Uzdržavati se od političke prinude upravljene na nasilnu asimilaciju na-
cionalnih manjina, od preduzimanja administrativnih mera koje utiču na sastav
stanovništva na teritorij ama naseljenim nacionalnim manjinama i od prisiljavan- ja
takvih manjina da ostanu ograničene u geografskim i kulturnim „getima”;
(v) U potpunosti primeniti odredbe člana 21. Međunarodnog pakta o gra-
đanskim i političkim pravima, koji glasi kako sledi:
,,U onim državama u kojima postoje etničke, verske i jezičke manjine, licima
koja pripadaju takvim manjinama neća biti uskraćeno pravo, u zajednici sa ostalim
članovima njihove grupe, da uživaju u sopstvenoj kulturi, da ispovedaju i praktikuju
sopstvenu veru ili da upotrebljavaju sopstveni jezike.”

-597-
 68. DEKLARACIJA
O UKIDANJU SVIH OBLIKA NETRPELJIVOSTI I DISKRIMINACIJE
NA OSNOVU VERE ILI UVERENJA*
(Njujork, 25. novembra 1981. godine)
Generalna skupština,
Imajući u vidu da su, u skladu sa jednim od osnovnih načela Povelje Uje-
dinjenih nacija, dostojanstvo i jednakost vlasništvo svih ljudi, te da su se sve države
članice obavezale, da če same i skupa sa drugima, i u saradnji sa Ujedinje nim
nacijama unapređivati i podsticati poštovanje i priznavanje ljudskih prava i osnovnih
sloboda za sve, bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru,
S obzirom na to da su u Opštoj deklaraciji o pravima čoveka i u međunarodnim
paktovima o ljudskim pravima proglašena načela neđiskriminacije i jednakosti pred
zakonom kao i pravo na slobodu misli, savesti, vere i uverenja,
S obzirom na to da su upravo nepoštovanje i kršenje ljudskih prava i osnovnih
sloboda, pogotovo prava na slobodu misli, savesti, veru i uverenje, direktno ili
indirektno uzrokovali ratove i teške patnje čovečanstva, naročito ako služe kao
sredstvo stranog mešanja u unutrašnje poslove drugih država i vode podsti- canju
neprijateljstava između naroda i država,
Uzimajući u obzir da su vera ili uverenje, za svakog ko ih iskazuje, jedan od
osnovnih elemenata njegovog shvatanja života i pošto pravo na slobodu veroi-
spovesti ili uverenja treba potpuno poštovati i garantovati,
S obzirom da treba jačati razumevanje, podnošenje i poštovanje slobode vere ili
uverenja, te nastojati zabraniti takvu upotrebu vere ili uverenja koja je u suprotnosti
sa Poveljom Ujedinjenih nacija, drugim dokumentima Ujedinjenih nacija i sa
ciljevima i načelima ove Deklaracije,
Ubeđena da pravo na slobodu vere ili uverenja mora ubrzati ostvarivanje
ciljeva svetskog mira, socijalne pravde i prijateljstva među narodima, te ukidanje
ideologije i prakse kolonijalizma i rasne diskriminacije,
Sa zadovoljstvom utvrđuje da je pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija i
specijalizovanih organizacija prihvaćeno više konvencija za ukidanje raznih vrsta
diskriminacije, od kojih su neke već stupile na snagu,
Zabrinuta zbog pojave nesnošljivosti i diskriminacije u stvarima vere ili
uverenja,

Deklaracija proklamovana rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija br. 36/55 na dan
25. novembra 1981. godine.
Naslov originala: Declaration on the Elimination ofAll Forms of Iniolerance and of Discriminati-
on Based on Religion orBelief

599-
 68. DEKLARACIJA UJEDI NJENIH NACIJA O UKIDANJU SVIH OBLIKA NETRPELJIVOSTI I DISKRIMINACIJE
_______________________________NA OSNOVU VERE ILI UVERENJA (1981)__________________________________

Odlučna da prihvati sve potrebne mere za što brže ukidanje takve nesnošljivosti
u svim njenim oblicima, te da sprečava i bori se protiv diskriminacije zasnovane na
veri ili uverenju,
Proglašava ovu Deklaraciju o ukidanju svih oblika nesnošljivosti na osnovu;
vere ili uverenja:
Član 1.
1. Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i vere. Ovo pravo uključuje slo -
bodu veroispovesti ili uverenja po sopstvenom izvoru, te slobodu izražavanja svoje
vere ili izražavanja sopstvenog uverenja, pojedinačno ili zajedno sa drugima, javno
ili privatno, u bogosluženju, verskim obredima, ritualima i nastavi.
2. Niko se ne sme prisiljavati na nešto to bi štetilo njegovoj slobodi vere ili
uverenja po sopstvenom izboru.
3. Sloboda izražavanja vere ili uverenja sme se podvrgnuti samo onim ogra-
ničenjima koja su određena zakonom i potrebna za zaštitu javne bezbednosti, reda,
zdravlja ili morala, kao i osnovnih prava i sloboda drugih.
Član 2.
1. Nijedna država, ustanova, grupa lica ili pojedinac ne sme nikoga điskri-
minisati na osnovu vere ili drugog uverenja.
2, U ovoj Deklaraciji izraz „nesnošljivost i diskriminacija na osnovu vere ili
uverenja” označava svako stvaranje razlika, isključivanje, ograničavanje ili davanje
prednosti na osnovu vere ili uverenja, koje ima za cilj ili posledicu negiranje ili
umanjenje ljudskih i osnovnih sloboda na osnovu ravnopravnosti.
Član 3.
Diskriminacija između ljudi na osnovu vere ili uverenja predstavlja uvredu
ljudskog dostojanstva i negiranje načela Povelje Ujedinjenih nacija i treba je osuditi
kao kršenje ljudskih prava i osnovnih sloboda proglašenih u Univerzalnoj deklaraciji
o ljudskim pravima i kao smetnju za prijateljske i miroljubive odnose između
država.
Član 4.
1. Sve države moraju delotvorno preduzimati mere za sprečavanje i ukidanje
diskriminacije na osnovu vere ili uverenja kod priznavanja, uvažavanja ili uživanja
ljudskih prava i osnovnih sloboda u svim oblastima građanskog, privrednog,
političkog, socijalnog i kulturnog života.
2. Sve države moraju učiniti sve za prihvatanje ili za ukidanje zakona, zavisno
od slučaja i kada je to potrebno, za zabranu svake takve diskriminacije, te doneti sve
odgovarajuće mere za borbu protiv netrpeljivosti na osnovu vere ili uverenja.
Član 5.
1. Roditelji, odnosno staratelji deteta imaju pravo da urede život u porodici u
skladu sa svojom verom ili uverenjem, uzimajući u obzir moralno vaspitanje, u
kojem bi po njihovom mišljenju dete trebalo da bude odgajano.

- 600 -
 68. DEKLARACIJA UJEDINJENIH NACIJA O UKIDANJU SVIH OBUKA NETRPELJIVOSTI I DISKRIMINACIJE
________________________________NA OSNOVU VERE ILI UVERENJA (1981)

2. Dete ima pravo na dostupnost vaspitanja koje se tiče vere ili uverenja u
skladu sa željama njegovih roditelja, odnosno zakonskih staralaca, i ne sme se
prisiljavati na veronauku ili uverenja suprotna željama njegovih roditelja, odnosno
zakonskih staralaca, pri čemu su interesi deteta načelno u prvom planu.
3. Dete treba zaštititi od diskriminacije na osnovu vere ili uverenja. Treba ga
vaspitavati u duhu razumevanja, snošljivosti, prijateljstva između naroda, u duhu
opšteg bratstva, u duhu poštovanja slobode vere ili uverenja drugih, te u punoj svesti
kako bi svoju energiju i sposobnosti posvetilo drugim ljudima.
4. Ako za dete ne brinu njegovi roditelji ili zakonski staraoci, treba strogo
poštovati njegove izražene želje ili bilo koji dokaz njegovih želja u stvarima vere ili
uverenja, pri čemu je rukovodeće načelo interes deteta.
5. Praktikovanje vere ili uverenja, u kojem je dete vaspitano, ne sme štetiti
njegovom fizičkom ili psihičkom zdravlju, niti njegovom punom razvoju, poštujući
stav 3. člana 1. ove Deklaracije.
Član 6.
U skladu sa članom 1. ove Deklaracije i poštujući odredbe stava 3. navedenog
člana, pravo na slobodu misli, savesti ili veroispovesti ili uverenja, uključuje između
ostalog i slobodu:
a) prisustvovanja obredima vere ili okupljanja u vezi sa verom ili uveren- jem,
te izgradnju i održavanje prostora za takve namene;
b) osnivanja i izdržavanja odgovarajuće dobrotvorne ili humanitarne ustanove;
c) izrađivanja, pribavljanja i korišćenja odgovarajuće količine predmeta i
materijala vezanih za verske obrede, običaje ili uverenja;
d) pisanja, izdavanja i širenja odgovarajućih publikacija sa tog područja;
e) podučavanja vere ili uverenja u prostorima primerenim za takve namene;
f) traženja i primanja dobrovoljnih novčanih i drugih priloga od pojedinaca i
ustanova;
g) osposobljavanja, imenovanja, biranja ili određivanja predvodnika po sop-
stvenom sleđu, u skladu sa potrebama i normama svake vere ili uverenja;
h) poštovanja propisanih dana odmora, slavljenja verskih praznika i prisu-
stvovanja ceremoniji u skladu sa odredbama vere ili uverenja;
i) uspostavljanja i održavanja veze sa pojedincima i zajednicama u stvarima
vere i uverenja na državnom i međunarodnom nivou.
Član 7.
Prava i slobode, proglašene u ovoj Deklaraciji, treba uključiti u unutrašnje
zakonodavstvo tako da budu dostupni svakome.
Član 8.
U ovoj Deklaraciji ništa se ne sme tumačiti tako da ograničava ili ukida bilo
koje pravo utvrđeno u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i u Međuna-
rodnim paktovima o ljudskim pravima.

601-
 69. REZOLUCIJA
O UKLANJANJU SVIH OBLIKA VERSKE NETRPELJIVOSTI*
(Njujork, 9. decembar 1995. godine)

Generalna skupština
Pozivajući se na to da su sve države obavezale da će na temelju Povelje Uje-
dinjenih nacija unapređivati i podsticati univerzalno poštovanje i ostvarivanje ljud-
skih prava i osnovnih sloboda za sve bez razlike u pogledu rase, pola, jezika ili vere.
Ponovo potvrđujući da diskriminacija- ljudskih bića na osnovu religije ili
ubeđenja predstavlja povredu dostojanstva i nepriznavanje principa Povelje,
Pozivajući se, u ovoj 50-to godišnjicu Univerzalne deklaracije o ljudskim
pravima, na Rezoluciju 217, A(III), član 18. Deklaracije,
Ponovo potvrđujući svoju Rezoluciju 36/55 od 25. novembra 1981. kojom je
proklamovala Deklaraciju o uklanjanju svih oblika netrpeljivosti i diskriminacije
zasnovanih na veri ili ubeđenju.
Pozivajući se na član 18. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim
pravima, vidi Rezoluciju 2200 A(XXI), prilog.
ističući da je pravo na slobodu misli, savesti, vere i ubeđenja dalekosežno i
sveobuhvatno i da ono sadrži slobodu mišljenja o svim stvarima, lično uverenje i
obavezu na veru ili ubeđenje, manifestujući to pravo individualno ili u zajednici sa
drugima,
Ponovo potvrđujući poziv Svetske konferencije o ljudskim pravima, održane u
Beču od 14. do 25. juna 1993. svim vladama da preduzmu odgovarajuće mere u
skladu sa svojim međunarodnim obavezama i sa dužnim obzirom na njihove za-
konske sisteme da se suprotstave netrpeljivosti i srodnom nasilju zasnovanom na
veri ili ubeđenju, uključujući postupke diskriminacije žena i skrnavljenja verskih
mesta, konstatujući da svaki pojedinac ima pravo na slobodu misli, savesti, izra-
žavanja i vere, A/CONF157/24 (deo I), poglavlje III, ođeljak II, stav 22.
Pozivajući sve vlade da sarađuju sa specijalnim izvestiocem Komisije za
ljudska prava u uklanjanju svih oblika verske netrpeljivosti i diskriminacije za-
snovane na veri ili ubeđenju da bi mu omogućile da potpuno izvrši svoj mandat.

* Ovu rezoluciju usvojila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 9. decembra 1998. godine,
pod brojem 53/140, na 85-toj plenarnoj sednici.
Naslov originala: Elimination ofall forms of religious intokrance ~ General Assembly
Resolution 53/140.

- 603 -
 69, REZOLUCIJA UJEDINJENIH NACIJA O UKLANJANJU SVIH OBUKA VERSKE NETRPELJIVOSTI (1995)

Uznemirene što se ozbiljni slučajevi netrpeljivosti i diskriminacije na osnovu

vere ili ubeđenja, uključujući akte nasilja, zastrašivanja i prinude motivisane
verskom netrpeljivošću, dešavaju u mnogim đelovima sveta i ugrožavaju uživanje
ljudskih prava i osnovnih sloboda,
Duboko zabrinute što se, prema izveštaju specijalizovanog izvestioca, prava
krše na verskoj osnovi, uključujući pravo na život, pravo na telesni integritet i na
slobodu i bezbednost ličnosti, pravo na slobodu izražavanja, pravo da se ne bude
podvrgnut mučenju ili drugom surovom, nehumanom ili ponižavajućem postupanju
ili kažnjavanju i pravo da se ne bude samovoljno hapšen ili držan u pritvoru, E/CN.
4/1994./79, stav 103.
Verujući đa su stoga potrebni dalji napori za unapređenje i zaštitu prava na
slobodu misli, savesti, vere i ubeđenja i za uklanjanje svih oblika mržnje i netr-
peljivosti i diskriminacije zasnovanih na veri ili ubeđenju:
1. Ponovo potvrđuje da je sloboda misli, savesti, vere i ubeđenja ljudsko
pravo izvedeno iz urođenog dostojanstva ljudske ličnosti i zajemčeno svima bez
diskriminacije;
2. Hitno poziva države da obezbede da njihovi ustavni i zakonski sistemi:
propišu efikasne garancije slobode misli, savesti, vere i ubeđenja, uključujući
propisivanje efikasnih pravnih lekova u slučajevima gde se krši pravo na veru ili
ubeđenje;
3. Takođe hitno poziva države da posebno, obezbede da niko u okviru njihove
jurisdikcije, zbog svoje vere ili ubeđenja ne bude lišen prava na život ili prava na
slobodu i bezbednosti ličnosti ili da bude podvrgnut mučenju ili samovoljnom
hapšenju ili držanju u pritvoru;
4. Dalje poziva države da u saglasnosti sa međunarodnim standardima ljud-
skih prava, pređuzmu sve potrebne akcije za sprečavanje takvih slučajeva, da
preduzmu sve odgovarajuće mere za suzbijanje mržnje, netrpeljivosti i akata na-
silja, zastrašivanja i prinude motivisanih verskom netrpeljivošću i da kroz obra-
zovni sistem i drugim sredstvima pođstiču razumevanje, toleranciju i‘uvažavanje u
stvarima koje su u vezi sa slobodom vere ili ubeđenja;
5. Konstatuje da samo zakonodavstvo nije dovoljno đa spreči povrede ljud-
skih prava, uključujući pravo na slobodu vere ili ubeđenja;
6. Ističe, kao što je naglasio Komitet za ljudska prava, đa su ograničenja slo-
bode ispovedanja vere ili izražavanja ubeđenja dozvoljene samo ako su ograničenja
propisana zakonom, da su potrebna da bi se zaštitila javna bezbednost;; red,
zdravlje ili moral ili osnovna prava i slobode drugih lica i da se primenjuju na
način koji ne krši pravo na slobodu misli, savesti i vere;
7. Hitno poziva države da obezbede da u toku njihovih zvaničnih dužnosti
članovi organa za sprovođenje zakona, državni službenici, vaspitači i drugi javni
službenici poštuju različite vere i ubeđenja i đa ne diskriminišu lica koja ispove-
đaju druge vere ili ubeđenja;
8. Poziva sve države đa priznaju, kao što je predviđeno u Deklaraciji o
uklanjanju svih oblika netrpeljivosti i diskriminacije zasnovanih na veri ili ube-
đenju, pravo svih lica da obožavaju ili da se sakupljaju u vezi sa verom ili ube-
đenjem i da podignu i održavaju mesta za te svrhe;

-604
 69. REZOLUCIJA UJEDINJENIH NACIJA 0 UKLANJANJU SVIH OBUKA VERSKE NETRPELJIVOSTI (1995)

9. Izražava veliku zabrinutost zbog svakog napada na verska mesta, krajeve i

svetilišta i poziva sve države da u skladu sa svojim nacionalnim zakonskim pro-
pisima i u skladu sa međunarodnim standardima o ljudskim pravima učine najveće
napore da bi obezbedile da takva mesta, krajevi i svetilišta budu potpuno poštovana i
zaštićena;
10. konstatuje da je upražnjavanje tolerancije i nediskriminacije od strane lica i
grupa potrebno za potpuno ostvarivanje ciljeva Deklaracije.
11. Pođstiče kontinuirane napore specijalnog izvestioca Komisije za ljudska
prava za uklanjanje svih oblika verske netrpeljivosti i diskriminacije zasnovanih na
veri ili ubeđenju, koji je dobio nalog da ispituje incidente i vladine akcije u svim
delovima sveta koje nisu u saglasnosti sa odredbama Deklaracije i da preporučuje
odgovarajuće mere pomoći;
12. Pođstiče vlade da posvete ozbiljnu pažnju pozivanju specijalnog izvestioca
da poseti njihove zemlje da bi mu omogućile da što efikasnije izvrši svoj mandat.
13. Takođe pođstiče vlade, kada traže pomoć Programa Ujedinjenih nacija za
savetodavne usluge i tehničku pomoć u oblasti ljudskih prava, da razmotre gde je ona
celishodna, uključujući zahteve za pomoć u oblasti unapređivanja i zaštite slobode
misli, savesti i vere;
14. Pozdravlja i pođstiče napore nevladinih organizacija i verskih tela i grupa u
cilju unapređenja sprovođenja Deklaracije i poziva ih da razmotre kakve dalje
doprinose bi mogle da daju njenom sprovođenju i širenju u svim delovima sveta.
15. Zahteva od Komisije za ljudska prava da nastavi razmatranje mera za
sprovođenje Deklaracije;
16. Zahteva od specijalnog izvestioca da podnese privremeni izveštaj Gene-
ralnoj skupštini na pedeset četvrtoj sednici.
17. Poziva generalnog sekretara da obezbedi da specijalni izvestilac dobije
potrebno osoblje, finansijska i materijalna sredstva da bi mu se omogućilo da izvrši
svoj zadatak potpuno i na vreme.
18. Odlučuje da razmatra pitanje otklanjanja svih oblika verske netrpeljivosti na
svojoj pedeset četvrtoj sednici pod tačkom „pitanja ljudskih prava”.

605 -
 70. DEKLARACIJA UJEDINJENIH NACIJA
O DAVANJU NEZAVISNOSTI KOLONIJALNIM ZEMLJAMA I NARODIMA*
(Njujork, 14. decembar 1960. godine)

Generalna skupština,
Svesna rešenosti naroda sveta proklamovane u Povelji Ujedinjenih nacija da
potvrde veru u osnovna prava čoveka, u dostojanstvo i vrednost ljudske ličnosti, u
ravnopravnost muškaraca i žena i velikih i malih naroda i da unaprede društveni
razvoj i bolje uslove života u većoj slobodi,
Svesna potrebe za stvaranjem uslova za stabilnost i blagostanje i za mirolju-
bive i prijateljske odnose zasnovane na poštovanju načela ravnopravnosti i sa-
moopredeljenja svih naroda i na opštem poštovanju i uvažavanju prava čoveka i
osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol, jezik ili veroispovest,
Priznajući neodoljivu težnju za slobodom kod svih zavisnih naroda i odluču-
juću ulogu tih naroda u sticanju svoje nezavisnosti,
Svesni sve većih sukoba koji proističu iz osporavanja ili ometanja puta u
slobodu ovih naroda, što predstavlja ozbiljnu pretnju svetskom miru,
Imajući u vidu značajnu ulogu Ujedinjenih nacija u pružanju podrške pokretu
za nezavisnost na teritorijama pod starateljstvom i nesamoupravnim teritorijalna,
Priznajući da narodi sveta žarko žele okončanje kolonijalizma u svim njego-
vim oblicima,
Uverena da dalje postojanje kolonijalizma onemogućava razvoj međunarodne
ekonomske saradnje, da ometa društveni, kulturni i ekonomski razvitak zavisnih
naroda i suprotstavlja se idealu Ujedinjenih nacija o opštem miru, Potvrđujući da
narodi mogu, za svoje sopstvene ciljeve, slobodno raspolagati svojim prirodnim
bogatstvom i izvorima bez narušavanja bilo koje obaveze koja proističe iz
međunarodne ekonomske saradnje, zasnovane na načelu uzajamne koristi i
međunarodnog prava,
Verujući da je proces oslobađanja nezadrživ i neuništiv i da se mora, da bi se
izbegle ozbiljne krize, učiniti kraj kolonijalizmu u svim postupcima segregacije i
diskriminacije koji su s njim povezani,

Ovu deklaraciju usvojila je i proklamovala svojom rezolucijom broj 1514 (XV) Generalna
skupština Ujedinjenih nacija 14. decembra 1960. godine.
Naslov originala: Declaraiion on the Grantingof Independence to Colonial Countries and Peoples.

-607-
 70. DEKLARACIJA UJEDINJENIH NACIJA 0 DAVANJU NEZAVISNOSTI KOLONIJALNIM ____ZEMLJAMA
I NARODIMA (1960)________

Pozdravljajući sticanje slobode i nezavisnosti većeg broja zavisnih teritorija

u toku poslednjih godina i uočavajući sve jače težnje ka slobodi na onim teritori-
jalna koje još nisu stekle nezavisnost,
Ubeđena da svi narodi imaju neotuđivo pravo na potpunu slobodu, na vr-
šenje svoje suverenosti i na integritet svoje nacionalne teritorije,
Svečano proklamuje potrebu brzog i bezuslovnog okončanja kolonijalizma u
svim njegovim vidovima i manifestacijama;
I u tom cilju
Izjavljuje da:
1. Podvrgavanje naroda inostranom podjarmljivanju, dominaciji i eksploa-
taciji predstavlja osporavanje osnovnih prava čoveka i protivno je Povelji Uje-
dinjenih nacija i predstavlja prepreku unapređenju svetskog mira i saradnje.
2. Svi narodi imaju prava na samoopređeljenje; na osnovu toga prava oni
slobodno odlučuju o svom političkom uređenju i slobodno koračaju putem svog
ekonomskog, društvenog i kulturnog razvoja.
3. Nedovoljna politička, ekonomska, društvena i prosvetna pripremljenost
ne treba nikada da posluži kao izgovor za odlaganje nezavisnosti.
4. Sve oružane akcije ili represivne mere bilo koje vrste koje su upravljene
protiv zavisnih naroda treba da prestanu da bi im se omogućilo da mirno i slo-
bodno vrše svoje pravo ka potpunoj nezavisnosti, a integritet njihove nacionalne
teritorije treba da se poštuje.
5. Treba neodložno preduzeti mere na teritorijama pod starateljstvom ne-
samoupravnim teritorijama ili na svim ostalim teritorijama koje još nisu stekle
nezavisnost za prenošenje sve vlasti na narode tih teritorija, bez ikakvih uslova
ili ograničenja, u skladu s njihovom slobodno izraženom voljom i željom, bez
ikakvih razlika u pogledu rase, veroispovesti ili boje kože, kako bi im se omogu-
ćilo da uživaju potpunu nezavisnost i slobodu.
6. Svaki pokušaj da se delimično ili u potpunosti razbije nacionalno jedin-
stvo i teritorijalni integritet neke zemlje nespojiv je sa ciljevima i načelima Po-
velje Ujedinjenih nacija.
7. Sve države treba verno i dosledno da poštuju odredbe Povelje Ujedinje-
nih nacija, Univerzalne deklaracije o pravima čoveka i ove Deklaracije na osno-
vu jednakosti, nemešanja u unutrašnje poslove svih država i poštovanja suvere-
nih prava svih naroda i njihovog teritorijalnog integriteta.

- 608 -
 71 . D EK L A R A C I J A U J ED IN J E N IH N A CI J A
O NEDOPUSTIVOSTI MEŠANJA U UNUTRAŠNJE POSLOVE
DRŽAVA IO ZAŠTITI NEZAVISNOSTI I SUVERENITETA*
(Njujork, 21. decembar 1965. godine)

Generalna skupština,
Duboko zabrinuta zbog ozbiljnosti međunarodne situacije i porasta pretnje
opštem miru usled oružane intervencije i drugih direktnih ili indirektnih oblika
mešanja koji ugrožavaju suverenitet i političku nezavisnost država,
Smatrajući da su Ujedinjene nacije, saglasno njihovom cilju da eliminišu rat,
pretnje miru i akte agresije, stvorile Organizaciju zasnovanu na suverenoj
jednakosti država, čiji će se prijateljski odnosi zasnivati na poštovanju principa
ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda i na obavezi njenih članica da se uz-
državaju od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalnih integriteta ili političke
nezavisnosti bilo koje države.
Potvrđujući da je, radi ostvarivanja principa samoopredeljenja, Generalna
skupština, u Deklaraciji o davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama i narodima
sadržanoj u rezoluciji 1514 (XV) od 14. decembra 1960, iznela svoje uveren- je da
svi narodi imaju neodvojivo pravo na potpunu slobodu, vršenje svog suvereniteta i
na integritet svoje nacionalne teritorije i da, na osnovu tog prava, oni slobodno
odlučuju o svom političkom statusu i slobodno ostvaruju svoj ekonomski, socijalni
i kulturni razvoj,
Podsećajući da je u Univerzalnoj deklaraciji o pravima čoveka Generalna
skupština proklamovala da je priznanje urođenog dostojanstva i jednakih i neo-
tuđivih prava svih članova ljudske porodice, temelj slobode, pravde i mira u svetu,
bez pravljenja razlika bilo koje vrste,
Potvrđujući ponovo princip neintervencije, proklamovan u poveljama Or-
ganizacije američkih država, Arapske lige i Organizacije afričkog jedinstva i po-
tvrđen na konferencijama održanim u Montevideu, Buenos Airesu, Chapultepe- cu i
Bogoti, kao i u odlukama Afro-azijske konferencije u Bandungu, Prve konferencije
šefova država i vlada nesvrstanih zemalja i u Beogradu, u Programu za mir i
međunarodnu saradnju koji je prihvaćen na kraju Druge konferencije še-

* Ova deklaracija prihvaćena je i proklamovana rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih

nacija broj 2131 (XX) 21. decembra 1965. godine.
Naslov originala: Declaration on the Inadmissibility of Intervention in the Domestic Affairs of
States and the Protection of their Independence and Sovereignty.

-609
 71. DEKLARACIJA UJEDINJENIH NACIJA O NEDOPUSTIVOSTI MEŠANJA U
UNUTRAŠNJE
________POSLOVE DRŽAVA 1 O ZAŠTITI NEZAVISNOSTI I SUVERENITETA Cl965)

fova država i vlada nesvrstanih zemalja u Kairu i u Deklaraciji o subverziji pri -

hvaćenoj u Akri od strane šefova država i vlada afričkih država.
Priznajući da je puno poštovanje principa neinteivencije država u unutrašnje i
spoljne poslove drugih država bitno za ispunjenje ciljeva i načela Ujedinjenih
nacija,
Smatrajući da je oružana intervencija sinonim agresije i, kao takva, suprotna
osnovnim principima na kojima treba da se zasniva miroljubiva međunarodna
saradnja,
Smatrajući dalje da su direktna intervencija, subverzija i svi oblici indirektne
intervencije suprotni ovim načelima i da sledstveno tome predstavljaju povredu
Povelje Ujedinjenih nacija,
Imajući na umu da povreda principa neintervencije predstavlja pretnju ne-
zavisnosti, slobodi i normalnom političkom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom
razvoju zemalja, naročito onih koje su se oslobodile kolonijalizma, i da može
predstavljati ozbiljnu pretnju održanju mira,
Potpuno svesna imperativne potrebe da se stvore odgovarajući uslovi koji će
omogućiti svim državama, a posebno zemljama u razvoju, da biraju bez prinude ili
iznuđivanja svoje sopstvene političke, ekonomske i socijalne institucije,
U svetlosti izloženih razmatranja, svečano izjavljuje:
1. Nijedna država nema pravo da direktno ili indirektno interveniše iz bilo kog
razloga u unutrašnje ili spoljne poslove ma koje druge države. Sledstveno; tome,
zabranjeni su oružana intervencija i svi drugi oblici mešanja ili pokušaji
ugrožavanja ličnosti države ili njenih političkih, ekonomskih i kulturnih osnova.
2. Nijedna država ne srne da upotrebi ekonomske, političke ili bilo kakve,
druge mere ili da podstiče na upotrebu ovakvih mera da bi prinudila drugu državu
da joj se podvrgne u vršenju svojih suverenih prava ili da obezbedi za sebe bilo
kakve prednosti. Isto tako, nijedna država neće organizovati, pomagati, podsticati,
finansirati, podstrekavati ili tolerisati subverzivne, terorističke ili oružane aktivnosti
usmerene na nasilno svrgavanje režima druge države ili mešanje u građanski sukob
u drugoj državi.
3. Upotreba sile da bi se narodi lišili svog nacionalnog identiteta predstavlja
povredu njihovih neotuđivih prava i principa neintervencije.
4. Strogo poštovanje ovih obaveza bitan je uslov da se obezbedi da nacije žive
zajedno u miru jedna s drugom, jer primena ma koga vida intervencije ne samo što
predstavlja povredu duha i slova Povelje Ujedinjenih nacija već, takođe, vodi ka
stvaranju situacija koje ugrožavaju međunarodni mir i bezbeđnost
5. Svaka država ima neotuđivo pravo da bira svoje političke, ekonomske, so-
cijalne i kulturne sisteme, bez mešanja u bilo kom obliku od strane druge države.
6. Sve države poštovađe pravo naroda i nacija na samoopredeljenje i nezavi-
snost koje treba da se vrši slobodno bez bilo kakvog spoljnog pritiska i uz apso -
lutno poštovanje prava čoveka i osnovnih sloboda. Sledstveno tome, sve države će
doprinositi potpunom uklanjanju rasne diskriminacije i kolonijalizma u svim
njihovim oblicima i manifestacijama.
7. Za ciljeve ove Deklaracije, izraz „država” obuhvata kako pojedine države
tako i grupe država.
8. Ništa u ovoj Deklaraciji neće biti, tumačeno tako da narušava na bilo koji
način odgovarajuće odredbe Povelje Ujedinjenih nacija koje se odnose na održanje
međunarodnog mira i bezbednosti, a posebno one sadržane u glavama VI, VII i
610-
 72. REZOLUCIJA
GENERALNE SKUPŠTINE UJEDINJENIH NACIJA
O STALNOJ SUVERENOSTI NAD PRIRODNIM RESURSIMA*
(Njujork, 14. decembar 1962. godine)

Generalna skupština,
Pozivajući se na svoje rezolucije 523 (VI) od 12. januara 1952. i 626 (VII) od
21. decembra 1952,
Imajući u vidu svoju rezoluciju 1314 (XIII) od 12. decembra 1958, kojom je
ustanovila Komisiju za stalnu suverenost nad prirodnim izvorima i naložila joj da
pripremi celovit pregled o stanju stalne suverenosti nad prirodnim bogatstvima i
izvorima kao bitnom elementu prava na samoopredeljenje, kao i preporuke za
njegovo jačanje, tamo gde je to potrebno, odlučivši dalje da se, prilikom izrade
pregleda o stanju stalne suverenosti naroda i nacija nad njihovim prirodnim
bogatstvima i izvorima, posveti dužna pažnja pravima i dužnostima država na
osnovu međunarodnog prava i značaju pođsticanja međunarodne sarađnje radi
ekonomskog razvoja zemalja u razvoju,
Imajući na umu svoju rezoluciju 1515 (XV) od 15. decembra 1960, kojom je
preporučila da suverena prava svake države da raspolaže sa svojim bogatstvom i
svojim prirodnim izvorima treba da budu poštovana,
Smatrajući da svaka mera u ovom pogledu mora da se zasniva na priznanju
neotuđivog prava svih država da slobodno raspolažu svojim prirodnim bogatstvima
i izvorima, saglasno njihovim nacionalnim interesima, i na poštovanju ekonomske
nezavisnosti država,
Smatrajući da ništa u stavu 4. niže ne prejudicira na ma koji način stav bilo
koje države članice o bilo kom vidu problema prava i obaveza država i vlada
sukcesora u vezi sa svojinom stečenom pre postizanja potpunog suvereniteta ze-
malja koje su ranije bile pod kolonijalnom vladavinom,
Konstatujući da se problematika sukcesije država i vlada razmatra kao prio-
ritetno pitanje u Komisiji za međunarodno pravo,

* Ovu rezoluciju usvojila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija pod brojem 1803
(XVII) na
dan 14. decembra 1962. godine.
Naslov originala: General Assembly resolution 1803 (XVII) of 14. december 1962, „Permanent Sovereignty over Natura
I Resources".

-611
 72. REZOLUCIJA GENERALNE SKUPŠTINE UJEDINJENIH NACIJA 0 STALNOJ SUVERENOSTI
___________________________NAD PRIRODNIM RESURSIMA (1962)

Smatrajući da je poželjno da se unapredi međunarodna saradnja u cilju

ekonomskog razvoja zemalja u razvoju, i da ekonomski i finansijski sporazumi
između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju moraju da se zasnivaju na princi-
pima jednakosti i prava naroda i nacija na samoopredeljenje,
Smatrajući da pružanje ekonomske i tehničke pomoći, zajmova i povećanog-
inostranog investiranja ne srne da bude vezano za uslove koji su u suprotnosti sa
interesima države primaoca,
Smatrajući da bi koristi koje proizlaze iz razmene tehničkih i naučnih in-
formacija bile pogodne da unaprede razvoj i korišćenje takvih izvora i bogatstava,
i da su Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije pozvane da imaju
značajan uđeo u tome,
Predajući posebnu važnost pitanju unapređenja ekonomskog razvoja-zemalja
u razvoju i obezbeđenja njihove ekonomske nezavisnosti,
Konstatujući da stvaranje i učvršćenje neotuđive suverenosti država nad nji-
hovim prirodnim bogatstvima i izvorima jača njihovu ekonomsku nezavisnost,
Izražavajući želju da bi Ujedinjene nacije trebalo i dalje da razmatraju pitanje
stalne suverenosti nad prirodnim izvorima u duhu međunarodne saradnje na polju
ekonomskog razvoja, a posebno u vezi sa zemljama u razvoju,
Izjavljuje da:
1. Pravo naroda i nacija na stalnu suverenost nad njihovim prirodnim bo-
gatstvima i izvorima mora biti vršeno u interesu nacionalnog razvoja i blagostanja
naroda države u pitanju.
2. Istraživanje, razvitak i raspolaganje tim izvorima, kao i uvoz inostranog
kapitala koji je u tu svrhu potreban, moraju biti u saglasnosti sa pravima, uslovi-
ma, koji narodi po slobodnoj oceni smatraju neophodnim ili poželjnim u pogledu
dozvole, ograničenja i zabrane takve đelatnosti.
3. U slučajevima kada je odobrenje đato, na uvezeni kapital i zaradu na taj
kapital primenjivaće se odredbe tog odobrenja, pozitivno nacionalno zakono-
davstvo i međunarodno pravo. Ostvareni profit u svakom slučaju mora biti del-
jen između investitora i države prijema po slobodno ugovorenim srazmerama,
vodeči računa da iz bilo kog razloga ne dođe do narušavanja suverenosti te države
nad njenim prirodnim bogatstvima i izvorima.
4. Nacionalizacija, eksproprijacija ili rekvizicija zasnovaće se na temelju ili
razlozima javne koristi, bezbeđnosti ili nacionalnog interesa, koji su iznad čisto
individualnih ili privatnih interesa, kako domaćih tako i inostranih. U takvim
slučajevima vlasniku će biti plaćena odgovarajuća naknada, u saglasnosti sa po-
zitivnim propisima države koja takve mere sprovodi vršeći svoje suvereno pravo i
u saglasnosti sa međunarodnim pravom. U svakom slučaju kada povodom na-
knade nastane spor, najpre će se iskoristiti sva sredstva koja nacionalno sudstvo
pruža. Međutim, na osnovu sporazuma suverenih država i drugih zainteresova-
nih strana, spor će biti podnet na rešavanje arbitraži ili međunarodnom sudstvu.
5. Slobodno i korisno vršenje suverenosti naroda i nacija nad njihovim pri-
rodnim bogatstvima i izvorima mora biti unapređivano kroz međusobno pošto-
vanje država na osnovu suverene jednakosti.

- 612
 72, REZOLUCIJA GENERALNE SKUPŠTINE UJEDINJENIH NACIJA O STALNOJ SUVERENOSTI
_______ NAD PRIRODNIM RESURSIMA (1962) ______________

6. Međunarodna sarađnja u cilju ekonomskog razvoja zemalja u razvoju, bilo u

formi javnog ili privatnog investiranja kapitala, razmene dobara ili usluga, tehničke
pomoći, ili razmene naučnih informacija, biće takve prirode da unapređuje njihov
nezavisni nacionalni razvitak zasnovan na poštovanju njihove suverenosti nad
prirodnim bogatstvima i izvorima.
7. Narušavanje prava naroda i nacija na suverenost nad njihovim prirodnim
bogatstvima i izvorima je u suprotnosti sa duhom i načelima Povelje Ujedinjenih
nacija i ometa razvitak međunarodne saradnje i očuvanje mira.
8. Slobodno zaključeni sporazumi o inostranim investicijama između suverenih
država biće poštovani u dobroj veri; države i međunarodne organizacije
poštovale'striktno i savesno suverenost naroda i nacija nad prirodnim bogatstvima i
izvorima u saglasnosti sa Poveljom i principima ove Rezolucije.
 73. EVROPSKA POVELJA
O LOKALNOJ SAMOUPRAVI*
(Strazbur, 15. oktobar 1985. godine)
Države članice Saveta Evrope, potpisnice ovog dokumenta,
Smatrajući daje cilj Saveta Evrope da postigne veće jedinstvo svojih članica u
cilju očuvanja i ostvarenja ideala i principa koji predstavljaju njihovo zajedničko
nasleđe;
Verujući da je jedan od metoda kojim se ovaj cilj može postići postizanje
sporazuma na administrativnom planu;
Imajući u vidu da su lokalne vlasti jedna od glavnih osnova svakog demo-
kratskog sistema;
Smatrajući da je pravo građana da obavljaju javne poslove jedan od osnovnih
demokratskih principa zajedničkih svim državama članicama Saveta Evrope;
Uverene da se ova prava najneposrednije mogu ostvariti na lokalnom nivou;
. Uverene da se kroz lokalne organe vlasti sa stvarnim odgovornostima može
obezbediti administracija koja je i efikasna i bliska građanima;
Znajući da je očuvanje i unapređivanje lokalne samouprave u različitim
evropskim zemljama važan doprinos izgradnji Evrope zasnovane na principima
demokratije i decentralizacije vlasti;
Smatrajući da je za ovo neophodno postojanje lokalnih organa vlasti koji imaju
demokratski konstituisana tela za odlučivanje i širok stepen autonomije u pogledu
svojih odgovornosti, a takođe i puteve i načine za ostvarivanje tih odgovornosti i
sredstava koja su neophodna za njihovo ostvarenje,
Složile su se o sledećem:
Član 1.
Države ugovornice će sebe smatrati obaveznim prema sledećim članovima u
skladu sa načinom i u obimu navedenom u članu 12. ove Povelje.

Ovaj akt Saveta Evrope (ETS No. 122) usvojen je i otvoren za potpisivanje 15. oktobra 1985. a
stupio na snagu 1. septembra 1988. godine.
Povelju je prihvatio (ratifikacija, pristupanje) najveći deo zemalja - članica Saveta Evrope: Au -
strija (1987), Bugarska (1995), Češka (1999), Danska (1988), Estonija (1994), Finska (1991),
Grčka (1989), Holandija (1991), Hrvatska (1997), Island (1991), Italija (1990), Kipar (1988), Le -
tonija (1996), Lihtenštajn (1988), Litvanija (22.06.1999), Luksemburg (1987), Mađarska (1994),
Makedonija (1997), Malta (1993), Moldavija (1997), Nemačka SR (1988), Norveška (1989),
Poljska (1993), Portugal (1990), Rumunija (1998), Rusija (1998), Slovačka (2000), Slovenija
(1996), Španija (1988), Švedska (1989), Turska (1992), Ukrajina (1997) i Velika Britanija (1998);
Naslov originala: European Charter ofLocal Self-Goverment

„ 615 _
 73. EVROPSKA POVELJA O LOKALNOJ SAMOUPRAVI (1985)

DEO I
Član 2.
Ustavni i pravni osnov lokalne samouprave
Princip lokalne samouprave biće priznat u domaćem zakonodavstvu i, ako je
moguće, u ustavu.
Član 3.
Koncept lokalne samouprave

1. Lokalna samouprava označava pravo i sposobnost lokalnih vlasti da, u

okviru zakonskih ograničenja, uređuju poslove i upravljaju bitnim delom javnih
poslova pod svojom odgovornošću i u interesu lokalnog stanovništva.
2. Ovo pravo će vršiti saveti ili skupštine, sastavljene od članova koji su slo-
bodno izabrani tajnim glasanjem na osnovu neposrednog, ravnopravnog i opšteg
prava glasa, koji mogu imati izvršne organe koji su njima odgovorni. Ovom
odredbom ni na koji način se ne otklanja mogućnost skupštine, referenduma ili
bilo kog drugog oblika neposrednog učešća građana tamo gde su oni statutom
dozvoljeni.
Član 4.
Obim lokalne samouprave
1. Osnovna ovlašćenja i odgovornost lokalnih organa vlasti treba da budu
predviđeni ustavom ili statutom. Međutim, ova odredba ne sprečava davanje
ovla- ščenja i odgovornosti lokalnim vlastima za specifične svrhe, u skladu sa
zakonom.
2. Lokalne vlasti, u okviru zakonskih ograničenja, imaju punu slobodu odlu-
čivanja o inicijativama u vezi sa bilo kojim pitanjem koje nije isključeno iz njiho-
ve nadležnosti ili đođeljeno nekoj drugoj instanci.
3. Javne poslove če prvenstveno obavljati oni organi vlasti koji su najbliži
građanima. Ustupanje poslova drugom organu vlasti trebalo bi da se zasniva na
proceni obima i prirode zadatka i zahteva u pogledu efikasnosti uprave i funkci-
onisanja privrede. .
4. Ovlašćenja data lokalnoj vlasti će po pravilu biti potpuna i ekskluzivna.
Ona ne smeju biti narušavana ili ograničena drugom, centralnom ili regionalnom
vlašću, osim u skladu sa zakonom.
5. Tamo gde su im ovlašćenja dodeljena od strane centralne ili regionalneU
vlasti, lokalnim organima vlasti će, u meri u kojoj je to mogućno, biti data puna
sloboda odlučivanja u prilagođavanju svojih aktivnosti lokalnim uslovima.
6. Lokalni organi vlasti će biti konsultovani, u meri u kojoj je to mogućno, i
u pravo vreme i na odgovarajući način, prilikom planiranja i odlučivanja o svimč
pitanjima koja ih se direktno tiču.
Član 5.
Zaštita granica lokalne vlasti
Prdmene u razgraničenju lokalnih organa vlasti neće biti vršene bez pret-
hodne konsultacije lokalne zajednice o kojoj je reč, po mogućnosti putem refe-
renduma, tamo gde je to omogućeno statutom.

616
- -
 73. EVROPSKA POVELJA Q LOKALNOJ SAMOUPRAVI (1985)

Član 6.
Administrativna struktura i sredstva za obavljanje zadataka
lokalnih organa vlasti
1. Ne dovodeći u pitanje opštije statutarne odredbe, lokalne vlasti mogu da
odrede sopstvenu unutrašnju administrativnu strukturu kako bi je prilagodile
lokalnim potrebama i obezbedile efikasnu upravu.
2. Uslovi službovanja zaposlenih u lokalnim organima vlasti biće takvi da
omoguće angažovanje osoblja visokog kvaliteta na osnovu vrednosti i kompe-
tentnosti; u tu svrhu treba stvoriti adekvatne mogućnosti za obrazovanje, naknade i
izglede za napredovanje u karijeri.
Član 7.
Uslovi vršenja ovlašćenja na lokalnom nivou
1. Uslovi pod kojim rade predstavnici izabrani na lokalnom nivou treba da su
takvi da obezbeđuju slobodno obavljanje njihovih funkcija.
2. Oni treba da obuhvate odgovarajuću finansijsku nadoknadu troškova koji
nastanu u toku obavljanja posla o kome je reč, kao i nadoknadu, tamo gde je to
mogućno, za gubitak zarade ili plate za posao koji je obavljen i odgovarajuću zaštitu
socijalnog osiguranja.
3. Sve funkcije i aktivnosti za koje se smatra da su nespojive sa zauzimanjem
lokalnog izbornog položaja biće određene statutom ili osnovnim pravnim principima.
Član 8.
Administrativni nadzor nad aktivnostima lokalnih organa vlasti
1. Bilo kakav administrativni nadzor nad lokalnim organima vlasti može biti
ostvaren samo u skladu sa procedurama i u slučajevima koji su predviđeni ustavom
ili statutom.
2. Svaki administrativni nadzor nad aktivnostima lokalnih organa vlasti po pra-
vilu će imati za cilj samo da obezbedi usaglašenost sa zakonom i ustavnim načelima.
Međutim, više instance vlasti mogu obaviti administrativni nadzor u vezi sa celis-
hodnošću u pogledu zadataka čije izvršavanje je povereno lokalnim organima vlasti.
3. Administrativni nadzor nad lokalnim organima vlasti vršiče se tako da
obezbedi da intervencija kontrolne vlasti bude u srazmeri sa značajem interesa koji
treba da štiti.
Član 9.
Finansijska sredstva lokalnih organa vlasti
1. Lokalni organi vlasti imaju pravo, u okviru nacionalne ekonomske politike,
na adekvatna sopstvena finansijska sredstva kojima mogu slobodno da raspolažu u
okviru svojih ovlašćenja.
2. Finansijska sredstva lokalnih organa vlasti biće određena u skladu sa
ovlašćenjima koja su predviđena ustavom i zakonom.
3. Deo, a ako je moguće i sva finansijska sredstva lokalnih organa vlasti treba
da potiču od lokalnih poreza i taksi čiju visinu oni mogu da odrede u okviru
ograničenja datih statutom.

-617
 73. EVROPSKA POVEUA O LOKALNOJ SAMOUPRAVI (1985)

4. Finansijski sistemi na kojima počivaju izvori koji pripadaju lokalnim vla-

stima bic'e u dovoljnoj meri široki i adaptibilni kako bi im se omogućilo da u me-
ri u kojoj je to praktično moguće drže korak sa stvarnim rastom troškova vezanih
za obavljanje njihovih obaveza.
5. Zaštita finansijskih slabijih lokalnih organa vlasti zahteva instituciju fi-
nansijskog izjednačavanja procedura ili slične mere koje treba da koriguju efekte
nejednake raspodele potencijalnih izvora finansiranja i finansijskog tereta kome
treba da predstavljaju podršku. Takve procedure ili mere neće umanjiti slobodu
odlučivanja lokalnih organa vlasti koju oni imaju u okviru svojih sopstve- nih
sfera odgovornosti.
6. Lokalni organi vlasti biće konsultovani na odgovarajući način o tome kako
da im se dodeljuju preraspoređena sredstva.
7. Subvencije lokalnim organima vlasti neće biti, koliko god je to mogućno,
namenjene finansiranju određenih projekata. Provizija od subvencija neće ukloniti
osnovno pravo lokalnih organa vlasti da u okviru svoje nadležnosti imaju slobodu
političkog odlučivanja.
8. U svrhu pozajmljivanja radi kapitalnog investiranja, lokalni organi vlasti
imaće pristup nacionalnom tržištu kapitala u okviru zakonskih mogućnosti.
Član 10.
Pravo lokalnih organa vlasti na udruživanje
1. Lokalni organi vlasti imaju pravo da u vršenju svojih dužnosti sarađuju i u
okviru zakona stvaraju konzorcij ume sa drugim lokalnim organima vlasti u cilju
vršenja zadataka od zajedničkog interesa.
2. Pravo lokalnih organa vlasti da pripadaju asocijaciji radi zaštite i promo-
cije njihovih zajedničkih interesa i da pripadaju međunarodnoj asocijaciji lokalnih
organa vlasti, biće priznato u svakoj državi.
3. Lokalni organi vlasti imaju pravo da, pod uslovima predviđenim zakonom,
sarađuju sa odgovarajućim lokalnim organima vlasti u drugim državama.
Član 11.
Pravna zaštita organa lokalne samouprave
Lokalni organi vlasti imaće pravo da pribegnu žalbi kod suda kako bi obez-
bedili slobodno vršenje svojih ovlašćenja i poštovanje principa lokalne samou-
prave koji su ugrađeni u ustav ili domaće zakonodavstvo.

DEO II
Ostale odredbe

Član 12.
Obaveze
1. Svaka država ugovornica preuzima na sebe obavezu da se smatra vezanom
odredbama najmanje dvadeset stavova prvog dela ove Povelje, od kojih će bar
deset biti odabrano među sledećim stavovima:

618 -
 73. EVROPSKA POVELJA O LOKALNOJ SAMOUPRAVI (1985)

- Član 2,
- Član 3, stavovi 1. i 2,
- Član 4, stavovi 1, 2. i 4.
- Član 5,
- Član 7, stav 1,
- Član 8, stav 2,
- Član 9, stavovi 1, 2. i 3.
- Član 10, stav 1,
■ - Član 11.
2. Svaka država ugovornica prilikom deponovanja instrumenata ratifikacije,
pristupanja ili prihvatanja, obavestiće generalnog sekretara Saveta Evrope o
stavovima koje je odabrala u skladu sa odredbama stava 1. ovog člana.
3. Svaka strana može, u bilo koje kasnije vreme, da obavesti generalnog se-
kretara da se smatra vezanom bilo kojim stavom ove Povelje koji još nije prihvatila
u skladu sa stavom 1. ovog člana. Ovakve obaveze date naknadno smatrače se
integralnim delom ratifikacije, pristupanja ili prihvatanja strane koja daje no-
tifikaciju, i imače isto đejstvo sa prvim danom meseca koji sledi po isteku perioda
od tri meseca nakon datuma kada je generalni sekretar primio notifikaciju.
Član 13.
Vlast na koju se ova Povelja odnosi
Principi lokalne samouprave sadržani u ovoj Povelji primenjuju se na sve
kategorije lokalnih vlasti koje postoje u okviru teritorije države ugovornice. Me-
đutim, svaka strana ugovornica može, prilikom deponovanja instrumenata rati-
fikacije, pristupanja ili prihvatanja da specificira kategorije lokalnih ili regionalnih
vlasti na koje namerava da ograniči dejstvo ove Povelje ili koje namerava da isključi
iz njenog dejstva. Ona takođe može da uključi nove kategorije lokalnih ili
regionalnih vlasti u okviru Povelje kasnijom notifikacijom generalnom sekretaru
Saveta Evrope.
Član 14.
Odredba o obaveštavanju
Svaka strana potpisnica proslediće generalnom sekretaru Saveta Evrope sve
relevantne informacije u vezi sa zakonskim odredbama i drugim merama koje
preduzima u svrhu usklađivanja sa odredbama ove Povelje.
DEO III
Član 15,
Potpis, ratifikacija i stupanje na snagu
1. Ova Povelja je otvorena za potpisivanje svakoj državi članici Saveta
Evrope. Ona podleže ratifikaciji, pristupanju ili prihvatanju. Instrumenti ratifikacije,
pristupanja ili prihvatanja biće deponovani kod generalnog sekretara Saveta Evrope.

619
 73. EVROPSKA POVELJA O LOKALNOJ SAMOUPRAVI <1985)

2. Ova Povelja stupice na snagu prvog dana meseca koji sledi po isteku tro-
mesečnog perioda nakon datuma kada su četiri države članice Saveta Evrope iz-
razile svoju spremnost da budu vezane Poveljom u skladu sa odredbama pret-
hodnog stava.
3. U pogledu svake države članice koja kasnije izrazi svoju saglasnost da bude
vezana Poveljom, ova Povelja stupice na snagu prvog dana meseca koji sledi po
isteku tromesečnog perioda nakon dana đeponovanja instrumenata ratifikacije,
pristupanja ili prihvatanja.
Član 16.
Teritorijalna klauzula
1. Svaka država može u vreme potpisivanja ili prilikom đeponovanja instru-
menata ratifikacije, pristupanja ili prihvatanja da specificira teritoriju ili teritorije na
koje se ova Povelja odnosi.
2. Svaka država može biti kada kasnije, deklaracijom upućenom generalnom
sekretaru Saveta Evrope, da proširi primenu ove Povelje na svaku teritoriju
specificiranu u deklaraciji. U pogledu takve teritorije Povelja će stupiti na snagu
prvog dana meseca koji sledi isteku tromesečnog perioda nakon datuma: prijema
takve deklaracije od strane generalnog sekretara.
3. Svaka deklaracija u vezi sa prethodnim paragrafima može, u pogledu svake
teritorije specificirane u takvoj deklaraciji, biti povučena notifikacijom upućenom
generalnom sekretaru. Povlačenje će stupiti na snagu prvog dana meseca koji sledi
isteku šestomesečnog perioda nakon datuma prijema takve notifikaci- je od strane
generalnog sekretara.
Član 17.
Otkazivanje
1. Svaka strana ugovorhica može da otkaže ovu Povelju u bilo koje vreme
nakon isteka perioda od pet godina od datuma kada je Povelja stupila za nju na
snagu. Šest meseci unapređ daće se obaveštenje generalnom sekretaru Saveta
Evrope. Takvo otkazivanje neće uticati na važenje Povelje u odnosu na druge strane
ugovornice pod uslovom da u svakom takvom trenutku nema manje od četiri takve
strane ugovornice.
2. Svaka strana ugovornica može, u skladu sa odredbama iznetim u pret-
hodnom paragrafu, da otkaže bilo koji paragraf Dela I ove Povelje koji je usvojila,
pod uslovom da ostane vezana brojem i vrstom stavova navedenih u članu 12, stav
1. Za svaku stranu koja, nakon otkazivanja nekog stava, više ne ispunjava zahteve
sadržane u članu 12, stav 1, smatraće se daje otkazala i samu Povelju.
Član 18.
Notifikacije
Generalni sekretar Saveta Evrope obavestiće svaku državu članicu Saveta
Evrope o:

- 620 -
 73. EVROPSKA POVELJA O LOKALNOJ SAMOUPRAVI (1985)

a. svakom potpisu;
b. deponovanju svakog instrumenta ratifikacije, usvajanja ili sagiasnosti;
c. svakom datumu stupanja na snagu ove Povelje u skladu sa članom 15;
d. svakoj notifikaciji koju primi u okviru primene odredaba člana 12, st. 2. i 3.
e. svakoj notifikaciji koju primi u okviru primene odredaba Člana 13.
f. svakom drugom aktu, notifikaciji ili komunikaciji koji se odnose na ovu
Povelju.
U potvrdu toga đolepotpisani, propisno ovlašćeni za to, potpisali su ovu
Konvenciju.
Sačinjeno u Strazburu 15. oktobra 1985. godine na engleskom i francuskom
jeziku, od kojih su oba teksta podjednako merodavna, u jednom primerku koji će biti
deponovan u arhivi Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope šalje overene
kopije svakoj državi Članici Saveta Evrope.

621
 74. KONVENCIJA
O MEĐUNARODNOM PRAVU NA ISPRAVKU*
(Njujork, 31. mart 1953. godine)

Države ugovornice,
U želji da učine efektivnim pravo koje imaju njihovi narodi da budu potpuno i
tačno obaveštavani;
U želji da poboljšaju međusobno razumevanje između svojih naroda slo-
bodnom razmenom informacija i mišljenja;
U želji da time zaštite čovečanstvo od užasa rata, da spreče ponavljanje svake
agresije ma s koje strane dolazila, i da se bore protiv svake propagande koja bi imala
za cilj ili koja bi mogla da izazove ili da podslakne pretnju miru, narušavanje mira ili
akt agresije,
Imajući u vidu opasnost koju objavljivanje netačnih informacija predstavlja za
održavanje prijateljskih odnosa među narodima i očuvanje mira;
Imajući u vidu da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija na svom drugom
redovnom zaseđanju preporučila usvajanje mera koje imaju za cilj borbu protiv
rasturanja lažnih i iskrivljenih informacija koje mogu da naškode prijateljskim
odnosima među državama,
Imajući u vidu, međutim, da danas nije mogućno ustanoviti na međunarodnom
planu proceduru za kontrolisanje tačnosti informacija koja bi mogla dovesti do
kažnjavanja zbog objavljivanja lažnih i iskrivljenih informacija;
Imajući u vidu, sem toga, daje, u cilju sprečavanja objavljivanja informacija
ovakve prirode ili ublažavanja opasnih posledica koje ovakve informacije mogu
imati, pre svega nužno da se potstiče široko rasturanje vesti i da se pojača ose- ćanje
odgovornosti kod onih .koji su po profesiji dužni đa ih rasturaju;
Imajući u vidu da se efikasno sredstvo za postizanje ovih ciljeva sastoji u tome
da se državama koje su neposredno pogođene informacijom, koju smatraju lažnom i
iskrivljenom a koju rastura neka agencija za informacije, pruži mogućnost da za
svoje ispravke obezbede odgovarajući publicitet;

Konvencija o međunarodnom pravu na ispravku otvorena je za potpisivanje u Njujorku 31. marta

1953. godine.
Ovu konvenciju do polovine juna 1999. godine ratifikovalo je, odnosno pristupilo joj, 14 država, i
to: Bosna i Hercegovina (12.1.1994), Burkina Faso (23. 3.1987), Kuba (17.11.1954), Ki par (13.
11.1972), Egipat (4. 8.1955), E1 Salvador (28.10.1958), Etiopija (21.1.1969), Francuska
(16.11.1962), Gvatemala (9. 5.1957), Jamajka (15. 6.1967), Letonija (14, 4.1992), Sie- ra Leone
(25. 7. 1962), Urugvaj (21.11.1980) i Jugoslavija (31.1.1956). Konvencija je objavljena u
„Službenom listu FNRJ” - Dodatak br. 1/1955.
Naslov originala: Convmtion on the International Right of correction.

623 -
 74. KONVENCIJA 0 MEĐUNARODNOM PRAVU NA ISPRAVKU (1953)

Imajući u vidu da zakonodavstvo izvesnih država ne predviđa pravo na is-

pravku kojom bi se mogle koristiti strane vlade i da je prema tome poželjno da se
ustanovi takvo pravo na međunarodnom planu, i
Pošto su odlučile da zaključe Konvenciju u tu svrhu,
Složile su o sledećem:
Član I
U smislu ove konvencije,
1. Izraz „informaciona depeša” primenjuje se na svaki informacioni materijal
dostavljen pismeno ili telekomunikacionim sredstvima, u obliku koji obično upo-
trebljavaju preduzeća za informacije radi dostavljanja takvih dokumenata, pre nji-
hovog objavljivanja, u novinama, časopisima, i organizacijama za radio emisije.
2. Izraz „preduzeće za informacije” primenjuje se na svako novinsko predu-
zeće, preduzeće za radio difuziju, za kinematografiju, za televiziju ili za telefoto-
kopiju, javno ili privatno, čija se redovna delatnost sastoji u prikupljanju i rastu-
ranju informacionog materijala, osnovano i organizovano u okviru zakona i pro-
pisa Države ugovornice na čijoj se teritoriji nalazi glavno sedište preduzeča, i koje
funkcioniše u okviru zakona i propisa Države ugovornice na čijoj teritoriji ono
vrši delatnost.
3. Reč „dopisnik” primenjuje se na svakog državljanina Države ugovornice
ili svako lice koje je zaposleno od strane preduzeća za informacije Države ugo-
vornice koje, u jednom ili drugom slučaju, po profesiji prikuplja i rastura in-
formacioni materijal, i koje se, kada se nalazi u inostranstvu, identifikuje kao
dopisnik, bio na osnovu urednog pasoša, bilo na osnovu slične isprave koja ima
priznatu međunarodnu važnost
Član II
1. Priznajući da profesionalna odgovornost dopisnika i preduzeća za in-
formacije zahteva od ovih da saopštavaju činjenice bez diskriminacije i ne odva-
jajući ih od okolnosti koje ih objašnjavaju i da na taj način potstiču poštovanje
prava Čoveka i osnovnih sloboda, da razvijaju razumevanje i sarađnju među na-,
rodima i da doprinose očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti,
Imajući u vidu isto tako da bi trebalo, iz razloga profesionalnog morala, da
se svi dopisnici i preduzeća za informacije u slučaju da se pokazalo da su inform-
acione depeše koje su oni preneli i objavili lažne i iskrivljene, pridržavaju uobiča-
jene prakse i da prenose istim kanalima ili objavljuju ispravku ovih depeša.
Države ugovornice složile su se da u slučaju kada neka Država ugovornica
tvrdi da je informaciona depeša, koja je takve prirode da može da naškodi njenim
odnosima sa drugim državama, njenom prestižu ili njenom nacionalnom
dostojanstvu i koja je preneta iz jedne zemlje u drugu od strane dopisnika ili
preduzeća za informacije neke države, ugovornice ili neugovornice, i objavljena i
rasturena u inostranstvu, lažna ili iskrivljena, ona će moći pođneti svoju verziju
činjenica (označenu u daljem tekstu pod nazivom „kominike”) Državama ugo-
vornicama na čijoj je teritoriji ova depeša bila objavljena ili rasturena. Jedan
primerak kominikea dostaviće se istovremeno zainteresovanom preduzeću za

- 624-
 74. KONVENCIJA O MEĐUNARODNOM PRAVU NA ISPRAVKU (19531

informacije ili dopisniku u cilju da ovom dopisniku ili ovom preduzeću za in-
formacije omogući ispravku odnosno informacione depeše.
2. Kominike se može dati samo u vezi informacionih depeša. Kominike ne srne
sadržavati komentare niti izražavati mišljenje. On ne srne biti duži nego što je
potrebno za ispravljanje netačnosti ili iskrivljenosti koja bi bila počinjena. On mora
biti propraćen punim tekstom depeše kako je objavljena i rasturena i dokazom da je
depeša bila preneta iz inostranstva od strane nekog dopisnika ili preduzeća za
informacije.
Član IH
1. U najkraćem mogućem roku, a u svakom slučaju u roku od pet punih dana od
dana prijema kominike a dostavljenog na osnovu odredaba člana II, Država
ugovornica, bez obzira na njeno gledište u pogledu činjenica u pitanju, biće dužna:
a) Da ovaj kominike preda dopisnicima ili pređuzećima za informacije koji
obavljaju svoju delatnost na njenoj teritoriji kanalima koje obično koristi za pre-
nošenje informacija o međunarodnim pitanjima u cilju njihovog objavljivanja; i
b) Da ovaj kominike pošalje u sedište preduzeća za informacije čiji je dopisnik
odgovoran za odašiljanje depeše u pitanju, ukoliko se sedište preduzeća nalazi na
njenoj teritoriji.
2. U slučaju da Država ugovornica ne bi ispunjavala obaveze koje za nju pro
ističu iz ovog člana u pogledu kominike a druge Države ugovornice, ova po- slednja
će moći na bazi reciprociteta, da zauzme isti stav prema kominikeu koji bi mu kasnije
podnela država koja se ogrešila o svoje obaveze.
Član IV
1. Ako jedna od Država ugovornica kojima je kominike prenet shodno članu II
ne ispunjava u propisanim rokovima obaveze predviđene u članu III, Država
ugovornica koja vrši pravo na ispravku moći će da podnese Generalnom sekretaru
Ujedinjenih nacija pomenuti kominike zajedno sa potpunim tekstom depeše kako je
objavljena i rasturena, ona će istovremeno obavestiti državu koja je predmet njene
žalbe. Ova poslednja moći će, u roku od pet punih dana od dana prijema obaveštenja,
podneti Generalnom sekretaru svoje primedbe koje se moraju odnositi samo na navod
da niie ispunila obaveze koje za nju proističu iz člana III.
2. Generalni sekretar daće u svakom slučaju, u roku od deset punih dana od
dana prijema kominikea, sredstvima kojima raspolaže, odgovarajući publicitet
zajedno sa depešom kao i sa eventualnim primedbama podnetim od strane države
koja je predmet žalbe.
Član V
Svaki spor između dveju ili više Država ugovornica u vezi sa tumačenjem ili
primenom ove konvencije koji ne bude regulisan putem pregovora iznese se pred
Međunarodni sud radi rešenja, sem ukoliko se zainteresovane Države ugovornice ne
sporazumeju o nekom drugom načinu regulisanja.

-625-
 14. KONVENCIJA O MEĐUNARODNOM PRAVU NA ISPRAVKU (1953)

Član VI
1. Ova Konvencija biće otvorena za potpisivanje svima Državama-članica-
ma Organizacije ujedinjenih nacija i svakoj državi koja je bila pozvana na Kon-
ferenciju Ujedinjenih nacija o slobodi informacija održanoj u Ženevi 1948. godi-
ne, kao i svakoj drugoj državi koja je u tu svrhu određena Rezolucijom Generalne
skupštine.
2. Ona će biti ratifikovana od strane Država ugovornica shodno njihovim
odnosnim ustavnim procedurama. Ratifikacioni instrumenti biće đeponovani kod
Generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
Član VII
1. Države pomenute u paragrafu 1. člana VI moći će da pristupe ovoj
konvenciji.
2. Pristupanje će se vršiti deponovanjem instrumenta pristupanja kod Ge-
neralnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
Član VIII
Kada šest država pomenutih u paragrafu 1. člana VI deponuju svoje instru-
mente ratifikacije odnosno pristupanja, ova Konvencija stupice na snagu između
njih trideset dana posle dana deponovanja šesiog instrumenta ratifikacije odnosno
pristupanja. Za svaku državu koja je ratifikuje ili joj pristupi kasnije, ona će
stupiti na snagu trideset dana posle deponovanja njenog instrumenta ratifikacije
odnosno pristupanja.
Član IX
Odredbe ove konvencije proširiće se odnosno primenjivaće se podjednako na
matičnu teritoriju Države ugovornice i na sve teritorije kojima ta država ad-
ministrira ili upravlja, bez obzira da li su ove teritorije nesamoupravne, pođ sta-
rateljstvom ili kolonijalne.
Član X
Svaka Država ugovornica može da otkaže ovu Konvenciju saopštenjem
upućenim Generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija. Otkaz će stupili
na snagu šest meseci po prijemu saopštenja od strane Generalnog sekretara.
Član XI
Ova Konvencija prestaće da važi od dana kada stupi na snagu otkaz koji
smanjuje broj učesnica na manje od šest.
Član XII
1. Svaka Država ugovornica moći će u svako doba da zatraži reviziju ove
konvencije putem saopštenja upućenog Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
2. Generalna skupština odlučiće o merama koje eventualno treba preduzeti u
vezi sa ovim traženjem.

- 626 -
 74. KONVENCIJA O MEĐUNARODNOM PRAVU NA ISPRAVKU (1953)

Član XIII
Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija obavestiće države po menuie
u paragrafu 1. člana VI o:
a) potpisima, ratifikacijama i pristupanjima koje je primio na osnovu Člana VI
i VII;
b) danu kada ova Konvencija stupi na snagu i na osnovu člana VIII;
c) otkazima koji su mu upućeni na osnovu člana X.
d) otkazima koji su mu upućeni na osnovu člana X;
e) o ukidanju važnosti Konvencije predviđenom u članu XI;
f) saopštenjima koja su mu upućena na osnovu člana XII.
Član XIV
1. Ova Konvencija, čiji su tekstovi na engleskom, kineskom, španskom,
francuskom i ruskom jeziku podjednako verodostojni biće deponovana u arhivi
Organizacije Ujedinjenih nacija.
2. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija dostaviće overenu kopiju
ove konvencije državama pomenutim u paragrafu 1. člana VI.
3. Ova Konvencija biće registrovana u Sekretarijatu Organizacije ujedinjenih
nacija na dan njenog stupanja na snagu.
U potvrdu čega dolepotpisani, propisno ovlašćeni od svojih odnosnih vlada,
potpisali su ovu Konvenciju, koja je bila otvorena za potpisivanje u Njujorku,
tridesetprvog marta 1953. godine.

- 627 -
 75. SPORAZUM
O OSNIVANJU CENTRA JUGA*
(Ženeva, 1. septembar 1994. godine)

Uvod
Države u razvoju članice ovog sporazuma:
Pohvaljujući rad Komisije Juga, uključujući njen izvestaj „Izazov Jugu”, i
pozdravljajući aktivnosti Centra Juga u protekle dve godine koji je nastavio rad
Komisije Juga;
Potvrđujući preporuke date u izveštaju „Izazov Jugu”, i u Rezoluciji Gene-
ralne skupštine Ujedinjenih nacija br. 46/155 o izveštaju Komisije Juga kojom se
pozivaju vlade i međunarodne organizacije da daju svoj doprinos sprovođenju
navedenih preporuka,
Ističući potrebu tesne i efikasne sarađnje između zemalja u razvoju;
Potvrđujući značaj osnivanja mehanizma za olakšavanje i unapređivanje sa-
rađnje Jug-Jug širom Juga;
Dogovorile su se o sledećem:
Član I
Osnivanje i seđište Organizacije
1. Strane u ovom sporazumu ovim osnivaju Centar Juga, dalje u tekstu
„Centar”.
1. Sedište Centra biće u Ženevi, Švajcarska. Centar će biti ovlašćen da ima
regionalne kancelarije.
Član II
Ciljevi
Centar će imati sledeće ciljeve:
a) unapređivanje solidarnosti Juga, svesti Juga i međusobno upoznavanje i
razumevanje zemalja i naroda Juga;

Ovaj sporazum otvoren je za potpisivanje u Ženevi 1. septembra 1994. godine, a stupio je na

snagu 30. jula 1995. godine.
Jugoslavija gaje ratiflkovala zakonom od 29. avgusta 1996. godine
(„Međunarodni ugovori”, br. 4/1996). Podatke o državama članicama ovog ugovora videti iza
teksta.
Naslov originala: Agreemeni to Establish the South Centre

-629-
 75. SPORAZUM O OSNIVANJU CENTRA JUGA (1994)

b) unapređivanje raznih oblika saradnje i akcije Jug-Jug, veza Jug-Jug, me-

dijske i informativne razmene; saradnja u tom cilju sa zainteresovanim grupama i
licima koja su voljna i u mogućnosti da razmenjuju ideje i/ili rade zajedno sa
Centrom ka zajedničkom cilju;
c) davanje doprinosa saradnji širom Juga u cilju unapređivanja zajedničkih
interesa i koordiniranog učešća zemalja u razvoju u međunarodnim telima koja se
bave pitanjima Jug-Jug i Jug-Sever, kao i drugim pitanjima od opšteg značaja;
đ) davanje doprinosa boljem međusobnom razumevanju i saradnji između Juga
i Severa na osnovu jednakosti i pravednosti za sve, i u tom cilju demokratizaciji i
jačanju Ujedinjenih nacija i njenih organizacija;
e) učvršćivanje konvergentnih gledišta i pristupa između zemalja Juga u vezi
sa globalnim ekonomskim, političkim i strategijskim pitanjima koja se odnose na
razvijanje koncepta o razvoju, suverenitetu i bezbeđnosti;
f) ulaganje stalnosti napora u cilju razvoja i očuvanja veza sa zainteresovanim
istaknutim pojedincima i međuvladinim i nevladinim organizacijama, posebno
Juga, i sa akademskim i istraživačkim telima, kao i sa međunarodnim i nacionalnim
entitetima;
g) omogućavanje pristupa svim zemljama u razvoju kao i zainteresovanim
grupama i licima publikacijama Centra i rezultatima njegovog rada, bez obzira na
njihovo članstvo, za korišćenje i za dobrobit Juga u celini, u skladu sa ciljem
navedenim u ovom članu.
Član III
Funkcije
U cilju realizacije svojih ciljeva Centar će:
a) pružati pomoć razvoju mišljenja Juga o glavnim političkim pitanjima,
pružajući, na primer, tematske političke analize putem sazivanja radnih grupa i
ekspertskih konsultacija, i razvijajući i održavajući tesnu saradnju i interakciju sa
mrežom institucija, organizacija i pojedinaca, posebno Juga. U tom kontekstu,
Centar će takođe unapređivati sprovođenje politika i akcija predloženih u izveštaju
„Izazov Jugu”, i revidirati i ažurirati iste, ukoliko je to potrebno;
b) davati ideje i predloge za akciju na razmatranje, ukoliko je to potrebno,
vladama Juga, institucijama za saradnju Jug-Jug, međuvladinim i nevladinim or-
ganizacijama, kao i zajednici u celini;
c) odgovarati, u okviru svojih kapaciteta, mogućnosti i mandata, na nova pi-
tanja ili događaje, kao i na ađ hoc potrebe ili zahteve za političkim savetom, i za
tehničku i drugu podršku kolektivnih entiteta Juga kao što su Pokret nesvrstanih
zemalja, Grupa 77, Grupa 15 i drugi;
d) obavljati ove funkcije, između ostalog:
(i) definisanjem i sprovođenim programa analize, istraživanja i konsultacija;
(ii) prikupljanjem, sistematizovanjem, analiziranjem i širenjem odgovarajućih
informacija koje se tiču saradnje Jug-Jug, kao i odnosa Sever-Jug, multilate- ralnih
organizacija, i ostalih pitanja ođ značaja za Jug;
(iii) obezbeđivanjem dostupnosti i širokom distribucijom rezultata svog rada,
i kad god je to moguće, mišljenja i stavova koji održavaju analize i razma-

- 630 -
 75. SPORAZUM O OSNIVANJU CENTRA JUGA (1994j

tranja institucija i eksperata Juga, putem publikacija, sredstava javnog informi-

sanja, elektronskih i drugih odgovarajućih sredstava;
e) u velikoj meri uključivati, gde je to moguće, međuvladine i nevladine or-
ganizacije, posebno Juga, kao i akademska i istraživačka tela i ostale entitete u svoj
rad i aktivnosti, dopunjavajući na taj način kapacitete Centra prilikom pro-
movisanja saradnje širom Juga i prikupljanja sredstava.
Član IV
Metode rada
Centar će ispunjavati svoje obaveze na sledeći način:
a) Centar će biti dinamičan, akciono orijentisan mehanizam u službi zemalja i
naroda Juga. On će uživati punu intelektualnu nezavisnost zasnovanu na pri- meru
koji su dali Komisija Juga i Centar tokom prve dve godine rada u okviru
kontinuiteta mehanizma te komisije.
b) Centar će raditi na nebirokratski i fleksibilan način i nastaviće i razvijati
metode rada koje je prvobitno koristila Komisija Juga. Funkcije i struktura Centra
periodično će se revidirati, u cilju zadovoljavanja nastalih potreba i prilago- đavanja
strukture i metoda rada Centra izmenjenim okolnostima.
c) Centar će obavljati svoje zadatke javno i biće nezavisno telo koje će se
usredsređivati na suštinska pitanja.
Član V
Članstvo
Pristup članstvu Centra biće otvoren za sve zemlje u razvoju članice Grupe 77 i
za Kinu, koje su navedene u Aneksu, kao i za druge zemlje u razvoju koje Savet
predstavnika bude smatrao podobnim za članstvo.
Član VI
Organ*
Centar će se sastojati od saveta predstavnika, Odbora i Sekretarijata.
Član VII
Savet predstavnika
1. Savet predstavnika, dalje u tekstu „Savet”, predstavljaće najviši organ koji
je ustanovljen na osnovu ovog sporazuma. On će se sastojati od jednog predstavnika
svake države članice. Predstavnici će biti visoke ličnosti poznate po svojoj
privrženosti i doprinosu razvoju Juga i saradnji Jug-Jug.
2. Savet će izabrati između svojih članova Sazivača Saveta koji će biti na toj
funkciji tri godine i koji može biti ponovo izabran. Sazivač Saveta će sazivati
seđnice Saveta i njima predsedavati.
3. Savet će se sastajati najmanje jednom u tri godine u redovnom sazivu. Sa-
zivač Saveta može da sazove vanređne sastanke, ukoliko to zatraži jedna trećina
njenih članova.
4. Savet će đefinisati i usvojiti svoj Poslovnik.

631 -
 75 SPORAZUM 0 OSNIVANJU CENTRA JIUGA (1994)

5. Savet će analizirati prošle, sadašnje i buduće aktivnosti Centra. On će po-

sebno davati opšte savete i konkretne preporuke u vezi sa budućim aktivnostima
Centra. On će takođe obavljati i svaku drugu funkciju koja mu se dodeli na osnovu
ovog sporazuma.
6. Savet će analizirati godišnje izveštaje izvršnog direktora, rad Centra i
programe za prikupljanje novčanih sredstava, kao i budžet i račune koje mu dostavi
Odbor u skladu sa članom X.
7. Savet će nastojati da donosi odluke konsenzusom. Ukoliko se iscrpe svi
napori da se postigne konsenzus i ne postigne se nikakav dogovor, Savet će kao
krajnju meru doneti odluke na osnovu dvotrećinske većine glasova svojih članova
koji su prisutni i glasaju. Svaka država članica ovog sporazuma imaće jedan glas u
Savetu.
8. Odbor i izvršni direktor će se mišljenjima izraženim u toku sastanka Sa-
veta i preporukama Saveta rukovoditi prilikom planiranja i sprovođenja sledeće
faze aktivnosti Centra, imajući potpuno u vidu potrebu da Centar bude u svako
doba bez duga i deficita.
Član VIII
Odbor
1. Odbor Centra, dalje u tekstu „Odbor”, sastojaće se od devet članova koje
imenuje Savet i predsedavajućeg. Članstvo u odboru održavaće široku geografsku
ravnotežu između zemalja Juga, Predsedavajući će, nakon opsežnih konsultacija sa
članovima Saveta i Odbora, kao i drugim istaknutim ličnostima Juga, podneti
Savetu za razmatranje i odobrenje listu kandidata za članstvo u Odboru.
2. Članovi Odbora biće imenovani na period od tri godine. Član Odbora ne
može ni u kom slučaju imati više od tri uzastopna mandata. Članovi Odbora radića
u svom ličnom svojstvu. Oni bi trebalo da budu lica koja su visoko cenjena zbog
svog integriteta i ličnih kvaliteta, koja uživaju visok profesionalni i intelektualni
ugled u oblastima za koja su nadležna i koja su bila aktivna na poslovima
unapređivanja razvoja i saradnje Jug-Jug,
3. Savet će odobriti odgovarajuću formulu za obezbeđivanje kontinuiteta i
promena u članstvu Odbora, koja će takođe obezbediti aranžmane za popunjavanje
upražnjenih mesta u Odboru zbog smrti ili ostavke.
4. Savet će izabrati predsedavajućeg Odbora sa skraćene liste koju pripremi
Odbor nakon konsultacija sa članovima Saveta i ostalim institucijama i visokim
ličnostima Juga. Tako nominovani kandidati koje će Savet uzeti u razmatranje
trebalo bi da budu poznati po svojoj slobodoumnosti, meritornom iskustvu, in-
telektualnoj sposobnosti i liderskim kvalitetima. Predsedavajući će se imenovati na
period od tri godine i ni u kom slučaju ne može biti na toj funkciji više od tri
mandata.
5. Odbor će se sastajati najmanje jednom godišnje na redovnom zasedanju.
Vanredne sastanke može da sazove predsedavajući.
6. Odbor će formuiisati i usvojiti svoj Poslovnik.

-632
 75. SPORAZUM O OSNIVANJU CENTRA JUGA (1994)

7. Odbor će razmotriti i odobriti godišnji izveštaj izvršnog direktora, program

rada Centra, program prikupljanja novčanih sredstava, budžet i godišnji račun koji
će biti predmet spoljne kontrole. Nakon odobrenja, Odbor će dostaviti Savetu
godišnji izveštaj, programe rada i programe za prikupljanje novčanih sredstava,
budžet i račune.
8. Odbor će imenovati izvršnog direktora pomenutog u či. IX stav 1, na pre-
poruku svog predsedavajućeg.
9. Odbor će takođe obaviti i svaku drugu funkciju koja mu se eventualno
dodeli na osnovu ovog sporazuma ili mu je Savet dodeli.
10. Sastancima Odbora mogu prisustvovati, po potrebi, i druga lica Juga, po
pozivu.
11. Odbor će nastojati da donosi odluke konsenzusom. Ako se iscrpe svi
napori za postizanje konsenzusa a ne postigne se dogovor, Odbor će kao krajnju
meru doneti odluke prostom većinom glasova svojih članova koji su prisutni i
glasaju. U slučaju jednakog broja glasova, predseđavajući Odbora ima odlučujući
glas.
Član IX
Sekretarijat
1. Sekretarijat Centra, na čijem se čelu nalazi izvršni direktor koji će biti
priznata ličnost Juga, sastojače se od male grupe iskusnih i predanih saradnika.
2. Sekretarijat će sarađivati sa svetskom mrežom institucija i pojedinaca. Broj
angažovanih u Sekretarijatu biće na neophodnom minimumu potrebnom za valjano
obavljanje funkcija Centra.
3. Sekretarijat će pomagati pređseđavajućem Odbora, Odboru i Savetu u
obavljanju njihovih dužnosti. On će posebno obavljati značajan rad u cilju spro-
vođenja ciljeva i funkcija Centra, sa izvršnim direktorom koji će raditi u tesnim
konsultacijama sa Pređsedavajućim. On će takođe pripremiti godišnji izveštaj iz-
vršnog direktora navedenog u čl. VII, stav 6. i čl. VII, stav 6. i čl. VIII, stav 7.
4. Sekretarijat će izraditi nacrt finansijskih i administrativnih pravila, kao i
paket kadrovskih propisa zasnovanih na praksi Ujedinjenih nacija. Savet će te
propise dostaviti Odboru i razmatrati ih radi usvajanja.

Član X
Finansije
1. Odbor, u saradnji sa predsedavajućim Odbora i članovima Saveta, biće
odgovoran za prikupljanje finansijskih sredstava radi zadovoljavanja potreba Centra
u cilju ostvarivanja ciljeva navedenih u čl. II.
2. Države članice se pozivaju da daju dobrotvorne .priloge za finansiranje
Centra. Centar će takođe biti ovlašćen da prima doprinose iz drugih vladinih ili
nevladinih izvora, uglavnom sa Juga, uključujući međunarodne, regionalne i su-
bregionalne izvore i poslovni sektor. Dodatna sredstva mogu se tražiti za konkretne
projekte i programe.

- 633 -
 75. SPORAZUM O OSNIVANJU CENTRA JUGA (3994)

3. Odgovarajući deo doprinosa će se uplaćivati u osnovni fond koji će se

osnovati u cilju ostvarivanja prihoda za podršku aktivnostima Centra. Tim fondom
će rukovoditi izvršni direktor koji će biti odgovoran za obezbeđivanje od-
govarajuće profesionalne rukovodioce fonda a koji će biti odgovorni predseđa-
vajućem i preko njega Odboru i Save tu. Računi svakog takvog osnovnog fonda
podlegaće godišnjoj nezavisnoj kontroli zajedno sa svim ostalim računima Centra
koje će odobriti Odbor i dostaviti na reviziju Savetu na njegovim redovnim
sednicama.
4. Finansijsku godinu će predstavljati period od dvanaest meseci počev od 1.
januara do zaključno sa 31, decembrom. Budžet za sledeću godinu i računi iz
prethodne godine koji su bili predmet spoljne kontrole dostaviće se odboru i Sa-
vetu u skladu sa čl. VIII, stav 7. i čl VII, stav 6.
5. Savet će revidirati finansijsku situaciju i perspektive Centra na svakoj
svojoj redovnoj sednici.
Član XI
Subjektivitet, pravni kapacitet, privilegije i imuniteti
1. Centar će imati međunarodni pravni subjektivitet. Pored toga on će biti
ovlašćen da sklapa ugovore, stiče i prodaje pokretnu i nepokretnu imovinu i da
pokreće pravne postupke.
2. Centar će uživati privilegije i imunitete koji se obično daju međuvlađinim
organizacijama.
3. Centar će nastojati da zaključi sa vladom Švajcarske sporazum o seđištu
koji će se odnositi na njegov status, kao i privilegije i imunitete.
Član XII
Tumačenje
Svaki spor između država članica ovog sporazuma u vezi sa tumačenjem ili
primenom ovog sporazuma koji nije rešen putem dobrih usluga Odbora ili pređ-
sedavajućeg Odbora, dostaviće se arbitražnom panelu koga imenuje Odbor.
Član xnr
Potpis, definitivan potpis, ratifikacija, prihvatanje, odobravanje
1. Ovaj sporazum biće otvoren za potpisivanje svim državama kao što je
utvrđeno u čl. V od 1. septembra do 27. septembra 1994, u Centru Juga u Žene- vi,
Švajcarska. Posle toga Sporazum će biti otvoren za potpisivanje u sedištu
Ujedinjenih nacija u Njujorku, od 30. septembra do 15. decembra 1994. godine.
2. Ovaj sporazum podleže:
a) potpisivanju koje ne podleže ratifikaciji, prihvatanju, ili odobrenju (defi-
nitivno potpisivanje);
b) potpisivanju koje podleže ratifikaciji, prihvatanju, ili odobrenju.
3. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja biće deponovaui kod
depo- zitara koji će izvršnog direktora Centra obavestiti o svakom takvom
deponovanju.

- 634 -
 75. SPORAZUM O OSNIVANJU CENTRA JUGA (1994)

Član XIV
Pristupanje
Ovaj sporazum je otvoren za pristupanje svim državama pomenutim u čl.
V. Instrumenti pristupanja biće deponovani kod depozitara.
Član XV
Stupanje na snagu
1. Ovaj sporazum stupa na snagu 60-og dana od dana deponovanja desetog
instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, ili potpisa koji ne
pođleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju.
2. Za svaku stranu ugovornicu koja definitivno potpiše, ratifikuje, prihvati ili
odobri ovaj sporazum ili mu pristupi nakon deponovanja desetog instrumenta rati-
fikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, ili potpisivanja koje ne pođleže rati-
fikaciji, prihvatanju ili odobrenju (definitivno potpisivanje). Sporazum stupa na
snagu 60-og dana od datuma definitivnog potpisivanja ili deponovanja instrumenata
ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja od strane države ugovornice.
Član XVI
Rezerve
Ne dopuštaju se nikakve rezerve na ovaj sporazum.
Član XVII
Izmene i dopune
1. Svaka država članica može predložiti izmene i dopune ovog sporazuma. Za
njihovo usvajanje biće potrebna dvotrećinska većina Saveta.
2. Izmene i dopune stupaju na snagu za sve države članice ovog sporazuma
pošto ih ratifikuje tri četvrtine država članica. Instrumenti prihvatanja izmena i
dopuna biće deponovani kod depozitara.
Član XVIII
Otkazivanje
1. Svaka država članica može otkazati ovaj sporazum pismenim obavešten-
jem depozitaru. Depozitar će obavestiti izvršnog direktora Centra i države članice o
svakom takvom obaveštenju.
2. Otkazivanje stupa na snagu 60 dana nakon što depozitar primi oba-
vestenje o tome.
Član XIX
Prestanak rada
1. Centar će postojati sve dok Savet, u konsultacijama sa Odborom, ne odluči o
njegovoj likvidaciji, a nakon toga sve dok je potrebno da se on ugasi.

635 -
 75. SPORAZUM 0 OSNIVANJU CENTRA JH
--------------------------— — ---------------------------------------------------------------i C

3. Odgovarajući deo doprinosa će se upi" ti o raspolaganju

osnovati u cilju ostvarivanja prihoda za pođr' Q: im vraćanju tih
dom će rukovoditi izvršni direktor koji će % iju u cilju pođr-
govarajuće profesionalne rukovodioce fg & rofita.
vajućem i preko njega Odboru i Savet^^ % Ta.
podlegaće godišnjoj nezavisnoj ko' "*<% ^
Centra koje će odobriti Odbor i d
nim sednicama.
4. Finansijsku godinu će r ^
-azuma.
1. januara do zaključno sa 3^
svojih vla-
prethodne godine koji su bP- c*
vetu u skladu sa čl. VIII . 'P
{i i* gleskom
5.Savet će revid^ aS
svojoj redovnoj sedrg &■ £.*■ lorazu-
■o#% %
p% ’994. u
A& \acija.
^ %•
A % %%
1. Cer iz s>
ovlašćer St. $ % o
pokret £

or
22. 7. 1996.
Malavi 11. 3.1996.
Malezija 15. 6.1995.
Mali 30. 9.1994.
*;*4.
Maroko 19.10.1994.
^xiai30.9.1994.
Mikronezija 30. 9.1994.
Egipat 27.3.1996. Filipini
Mozambik 30. 9.1994. Namibija
14. 6.1996.
30. 9.1994.
Gana 17.10.1994. Gvajana
Nigerija 30. 9.1994.
16.9.1994. Honduras 30.
Obala Slonovače 25.11.1994.
9.1994. Indija 13.12.1994.
Pakistan 12. 5.1995.
Indonezija 17. 2.1995.
Panama 4. 4.1996.
Irak 24.7.1997.
Sejšeli 30. 9.1994.
Iran 11. 9.1997.
Siera Leone 4.10.1994.
Jamajka 8. 7.1998. Jordan
Sudan 30. 9.1994.
29.12.1995. Jugoslavija
Surinam 30. 9.1994.
3.12.1996. Južna Afrika
Šri Lanka 16. 3.1995. Tanzanija
25. 8.1998. Kambodža 30.
27. 9.1995.
9.1994. Kina 4.5.1995.
Uganda 12. 5.1995.
Kolumbija 24. 6.1997.
Vijetnam 2. 6.1995. Zelenortska
Koreja 31. 5.1995.
ostrva 30. 9.1994. Zimbabve 30.
9.1994.

-636
CIP - KaTaJiormanHja y ny6iUiKauHjn
Hapoana 6n6jmoxeKa CpdHje,
EeorpaA
341,24:342,72/.73

JbyiICK£ cito6ofle n npaea; 136

MyjrrnJjaTepaJiHHX Met)yHapouHHX
KOHBemmja w apyf'HX a Kata / [npHpeaiio]
BuaunMMp Toaoposah. - Beorpaa : Ciiy*6eHH
niacHHK, 2000 (Beorpa^ : DiacHHK), - 636 cTp. ;
24 UM. - (MebyBapouHH yroBopn ; K.B>. 4, T. 1)

Tnpaac 500.
ISBN 86-7549-129-8

1. ToflOpOMih, BliaHHMHp
a) npaBa TOueKa - Me!iyHapoiiHH yroEOpM
Hfl,=83011340
Alžir 4.1.1996. Kuba 17. U. 1995.
Angola 30. 9.1994. Libija 22. 7.1996.
Benin 2. 6.1998. Malavi 11.3.1996.
Bolivija 30. 9.1994. Malezija 15. 6.1995.
Brazil 15.12.1994. Mali 30. 9.1994.
Burundi 30.9.1994. Maroko 19.10.1994.
Egipat 27.3.1996. Mikronezija 30. 9.1994.
Filipini 14. 6.1996. Mozambik 30, 9.1994.
Gana 17.10.1994. Namibija 30. 9.1994.
Gvajana 16. 9.1994. Nigerija 30. 9.1994.
Honduras 30. 9.1994. Obala Slonovače 25.11.1994.
Indija 13.12.1994. Pakistan 12. 5.1995.
Indonezija 17. 2.1995. Panama 4. 4.1996.
Irak 24. 7.1997. Sejšeli 30. 9.1994.
Iran 11.9.1997. Siera Leone 4.10.1994.
Jamajka 8. 7.1998. Sudan 30. 9.1994.
Jordan 29.12.1995. Surinam 30. 9.1994.
Jugoslavija 3.12.1996. Šri Lanka 16. 3.1995.
Južna Afrika 25. 8.1998. Tanzanija 27. 9.1995.
Kambodža 30.9.1994. Uganda 12. 5.1995.
Kina 4. 5.1995. Vijetnam 2. 6.1995.
Kolumbija 24.6.1997. Zelenortska ostrva 30. 9.1994.
Koreja 31.5.1995. Zimbabve 30. 9.1994.

636 -
CIP ~ KaranorasaiiHj a y ny6jiHKanHjH
Hapoena SuSjiHOTeica Cp6nje, Eeorpaa

341,24:342.72/.73

JtyHCK£ cjio6oae M rtpaua: 136

MyjiTHJiarepaJiHMX Me!)yHapoflHnx
Konsenunja H npyrnx a Kara / [npMpenuoj Biian«
MHp ToropoBHti. - Eeorpap,: OivncEeim raacanK,
2000 (Eeorpan : rnacHHK). - 636 crp. ; 24 UM. -
(Melp'HaponHtf yroBOpn ; KH>, 4, i. 1}

Tupa* 500.
ISBN 86-7549-129-8

1. TofloposHh, BaaaviMnp
a) OpaBa nošena - Mei)y napornu yroBOpn
MXt=83011340
 Edicija MEĐUNARODNI UGOVORI (1 - 7)
Knjiga 1 ~ MEĐUNARODNA PRAVNA POMOĆ ~ multilateralne konvencije
* pravna pomoć u građanskim i krivičnim stvarima * zamolnice za pravnu pomoć * sudski imunitet * aktorska
kaucija * siromaško pravo * legalizacija isprava * kaznena i građanska odgovornost * ekstradicija 151 prenošenje
krivičnog postupka * transfer osuđenih * izvršenje krivičnih presuda * priznanje i-izvršenje stranih sudskih i
arbitražnih odluka * diplomatsko-konzularna zaštita * međunarodno ugovorno pravo * kolizione norme
* konvencije: Ujedinjenih nacija, Save ta Evrope, Haške konferencije za međunarodno privatno pravo *
objašnjenja (Dodatak) * prilozi * registar pojmova *
Knjiga 2 - MEĐUNARODNA PRAVNA POMOĆ - bilateralne konvencije
* pravna pomoč u građanskim i krivičnim stvarima * zamolnice za pravnu pomoć * sudski imunitet * aktorska
kaucija * siromaško pravo * legalizacija isprava * kaznena i građanska odgovornost * ekstradicija * prenošenje
krivičnog postupka * transfer osuđenih * izvršenje krivičnih presuda * priznanje i izvršenje stranih sudskih i
arbitražnih odluka * diplomatsko-konzularna zaštita * kolizione norme * tekstovi ugovora * prilozi * registar
pojmova *
Knjiga 3 - RATNO PRAVO I BEZBEDNOST - 69 multilateralnih konvencija i drugih akata
* akti o mirnom rešavanju međunarodnih sporova i o upotrebi sile * međunarodni dokumenti o sredstvima
ratovanja: ograničavanje upotrebe klasičnog oružja, protivpešadijskih i drugih mina, biološkog i hemijskog oružja *
pravila kopnenog, pomorskog i vazdušnog rata * Ženevske konvencije i protokoli o zaštiti žrtava rata * dokumenti u
oblasti humanitarnog prava * zaštita kulturnih dobara i životne sredine u ratu * konvencije o nuklearnom oružju i
bezbednosti « dokumenti o suzbijanju terorizma i o kažnjavanju ratnih zločina « Međunarodni krivični sud * Pravila
Haškog tribunala A dokumenti o miru i bezbednosti * Povelja UN * Statut međunarodnog suda pravde * podaci o
važenju konvencija i o državama članicama * najnovije konvencije * uvod * registar pojmova *
Knjiga 4 - LJUDSKE SLOBODE I PRAVA -134 multilateralne konvencije i drugi akti v zaštita života, tela, slobode
i drugih osnovnih prava čoveka * političke slobode i prava građana v pravo na jednakost i nediskriminaciju v
konvencije o zaštiti dece i pravima žena » pravni položaj izbeglica v status apatrida i stranaca <* zaštita ličnih
podataka * zabrana kloniranja ljudskih biča <* ljudski genom * prava naroda i nacionalnih manjina v ekonomska,
socijalna i kulturna prava v sindikalne slobode i prava * prava vezana za rad i zapošljavanje * međunarodni status
radnika migranata v konvencije Međunarodne organizacije rada (MOR/ILO) * bilateralni sporazumi o socijalnom
osiguranju * prevodi novih konvencija Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i Međunarodne organizacije rada v
podaci o važenju konvencija i o državama članicama » uvod v registar pojmova v pravna literatura v prilozi *
Knjiga 5 - TRGOVINA I OBLI GACI JE - 87 multilateralnih i bilateralnih konvencija i drugih akata
* međunarodna prodaja robe « zastarelost potraživanja kod međunarodne kupoprodaje * tranzitna trgovina o
međunarodni finansijski lizing i faktoring • konvencije o građanskoj odgovornosti za štetu * određivanje
merodavnog prava za ugovorne obaveze « obezbeđenje i naplata potraživanja: konvencije o međunarodnim
memcama, privremenom zadržavanju brodova, o režimu hipoteka i mortgage-a na brodu ® carinske konvencije
* ukidanje trgovinskih barijera • instrumenti i akti za olakšanje trgovinske razmene « status trgovinskih,
finansijskih i drugih međunarodnih organizacija * izbegavanje dvostrukog oporezivanja * konvencije Ujedinjenih
nacija, GATT-a, WTO, WCO, CE »podaci o važenju konvencija i o državama članicama
* uvod • registar pojmova • pravna literatura * prilozi *
Knjiga 6 - SAOBRAĆAJ I KOMUNIKACIJE - 74 multilateralne konvencije
A međunarodni drumski saobraćaj A putne oznake A vozačke dozvole A homologacija motornih vozila
* međunarodni železnički saobraćaj A pomorski saobraćaj A upis i baždarenje brodova A unifikacija pravila o
izbegavanju sudara na moru A pomorska pomoč i spašavanje A konvencije MOR-a u vezi sa smeštajem i radom
pomoraca A režim plovidbe na Dunavu A međunarodni civilni vazđušni saobraćaj A Ćikaška konvencija sa
dopunskim protokolima A Varšavska konvencija sa izmenama i dopunama A međunarodni prevoz putnika i robe A
poštanske konvencije A konvencije u oblasti telekomunikacija A kosmičko pravo A konvencije o pravu mora A
podaci o važenju konvencija i o državama članicama A uvod A registar pojmova A YU propisi A prilozi A
Knjiga 7 - INTELEKTUALNA I DRUGA DOBRA - 81 multilateralna konvencija i drugi akti A autorska i srodna
prava: zaštita književnih i umetničkih dela; položaj umetnika izvođača, proizvođača fonograma i radio difuznih
organizacija A registracija audiovizuelnih dela A zaštita industrijske svojine: patenti, robni i uslužni žigovi,
industrijski uzorci i modeli, zaštita oznaka porekla proizvoda A konvencije u oblasti zdravlja A zaštita životne
okoline: zagađivanje vazduha, kopna i mora; zaštita ozonskog omotača; očuvanje ekosistema A zaštita životinja A
međunarodni akti u oblasti kulture i zaštite prirodnog blaga
* međunarodna regulativa u oblasti prosvete i nauke: priznavanje studija i stepena; nostrifikacija diploma A
konvencije u oblasti sporta * konvencije MOR-a o zaštiti na radu i inspekciji rada A podaci o važenju konvencija i o
državama Članicama A uvod * registar pojmova A pregled YUpropisa A prilozi A