Изглед ентеријера хришћанских

цркава и џамија

-РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ЏАМИЈЕ И ХРАМА-

Храм - је место за молитву у хришћанској религији.

Први "законити" храмови имали су облик издуженог четверокута, где
су главни дизајнерски елемент били стубови.
Опис архитектуре православне цркве:
 Основа храма може имати другачији облик, али мора
одговарати неком хришћанском симболу. На пример, појава
осмокраке звезде представља знак Бетлехемске звезде.
 Симетрични распоред дуж централне осе.

 Средина храма је у кубичном облику.

 Структура храма састоји се од три повезане собе - самог храма,

нартекса и олтара.
 Обавезно имате бар једну куполу. Заправо, може бити пуно
купола, а њихов број је строго симболичан. На пример, на брду
Тринити стоји црква Светог Николе Чудесног, направљена од
дрвета и окруњена са 33 куполе према броју Христових
земаљских година. Куполе се такође разликују по облику
(кацига или сијалица) и боји - опет, све је у строгој складу са
одређеним верским симболима.
 Врх купола је окруњен крстом - различит је облик између
православаца и католика, али суштина овог симбола је иста -
распело.
 Још један обавезан елемент било ког храма је звоник. Његова
главна сврха је хришћанин позив на молитву. Такође се користи
у разним ванредним ситуацијама (пожари, природне
катастрофе, епидемије, инвазије непријатеља) или током
верских празника. Постоје у свим хришћанским црквама, без
обзира на веру..
 Фасаде, унутрашњост украшена луковима, нишама. Уски
прозори.
 Олтар у цркви гледа на исток, као знак да одатле долази
божанска светлост. До олтара можете ићи са три улаза: кроз
врата иконостаса (северни и јужни) и кроз главни улаз -
такозване Краљевске капије, смештене насупрот Зеле,
најважнијег дела олтара.
 Споља православне цркве изгледају елегантно, али без
сувишних проблема. Међутим, унутрашњост чак и релативно
сиромашне цркве импресионира својим богатим изгледом,
обиљем позлаћивања и сребра, скупим материјалима, као и
величанственим зидним сликама.
Шта се може, а шта не може учинити у храму? Које су се норме
понашања развијале током скоро 17 векова службеног постојања
хришћанских цркава? Постоје правила која су иста за све - за
хришћане са муслиманима и за Јевреје са брахминама: не смете
пити, пушити, псовати, непоштовати друге. Међутим постоје и
разлике. Нека правила понашања и служења у хришћанским
црквама су:
 Само мушке особе имају приступ олтару кроз јужна или
сјеверна врата. Само свештеници имају право да иду до
Краљевских капија и то само током богослужења.
 Богослужење (литургија) се шаље 3 пута дневно: увече, ујутро и
поподне. И тим редоследом. Дан цркве је другачији од
световног. Почиње у 18:00, тако да јутарња служба није почетак
новог дана.
 У просеку литургија траје 1,5-2 сата, али понекад је потребно
знатно дуже време - у зависности од броја причести,
исповедника, сада долази празник итд..
 Приближавајући се цркви (храму), требало би да се прекрижите
на њој и поклоните се. Нема потребе да се то ради превише
озбиљно и дуго времена.
 Пре уласка у храм постоји посебна платформа - тријем.
Конципиран је тако да се верник може на тренутак зауставити и
засјенити се знаком Крста..
 Изгледа да је тачно на почетку услуге лош укус, требали бисте
доћи за 10-15 минута. За то време можете да палите свеће, да
подносите белешке и молите се испред икона.
  Током службе мушкарци заузимају десну страну храма, жене
леву, редослед (ред) није важан..
 Када шаљете службу, уобичајено је да стоји (православни) или
је дозвољено да седе (католици, а не свуда).
 Постоје неки услови за изглед вјерника окупљених за
богослужје. Одјећа треба бити затворена. Хлаче, мајице и
тренерке нису званично забрањени, али се осуђују.
 Мушкарци на улазу у цркву морају скинути покривач, жене,
напротив, ући у храм са покривеним главама (то је случај
православним хришћанима, женама је дозвољено да остану у
цркви са непокривеном главом).

Џамија - је исламска богомоља, место клањања, заједничке

молитве муслимана.
Појава ислама јавила се у 610. години наше ере, када је пророка
Мухамеда посетио анђео Џабраил и открио му првих пет стихова
Свете књиге - Коран.
Прва џамија у исламском свету саграђена је у Саудијској Арабији,
близу града Медине, 622. године и позната је као џамија пророка.
Већ тада је створен архитектонски стил, према којем је, са мањим
одступањима, изграђена већина наредних џамија.

"Кућа обожавања" код муслимана није чисто свето место, намењено

искључиво молитвама и богослужењу.

Овде се могу изборити неки празници који нису директно повезани са

религијом.

Ин џамије истакнути представници ислама често говоре, одржавају се

такмичења за најбољег рецитора Кур'ана.

Уморни путник овде увек може наћи уточиште за опуштање и

ноћење.

У томе се јавља значајна разлика између џамије и храма.

Можемо рећи да је свако историјско доба које је потрајало од

тренутка када се појавила прва џамија оставило траг на стилу тих
зграда. Међутим, заједнички елементи су лако препознатљиви и
присутни су у једној или другој мери у већини џамија.

 Облици џамије су различити - од троугластог, квадратног

погледа до вишеслојне и вишеслојне грађевине, подсећајући на
неку врсту прозрачне фантастичне палате. Међутим, највећим
делом џамије имају квадратни или полигонални обрис.
 Танке, високо подигнуте куле - минарети. Првобитно
кориштени као свјетионици (ватра је била запаљена изнутра) и
осматрачница за заштиту, а затим су постали потпуно
подређени духовном ауторитету и постали мјесто одакле
мујезин позива вјернике на молитву.
 Број минарета може бити било који. Муслимани о томе немају
прописе. На пример, у једној од најважнијих светишта ислама
из Ал-Харам џамије има их 9. А негде могу да изостану
уопште..
 Симболични знак полумјесеца налази се на минаретима и
куполама - коријени његовог поријекла потјечу из Отоманског
царства.
 Зидови који окружују читаву џамију по ободу.
 Сводне дворане (аиванс) које имају три зида са кровом. Такођер
се називају волуметријске зидне нише.
 У типичној џамији постоји главна сала, која је нужно окренута
према Меки, 3 помоћне дворане и 4 аване.
 Молитвена ниша (михраб), где је правац према Меки назначен
на унутрашњем зиду.
 Двориште је Сахн (арапски), око којег се налазе све врсте
просторија, а у центру се по правилу налази мала фонтана.
 Куран забрањује употребу слика људи и животиња, тако да су
зидови џамија прекривени замршеним писмом - арабескама.
Диве се њиховој складној лепоти и мукотрпном раду уметника
који их је створио..
 Присутност великих и малих купола. Велике куполе налазе се
изнад главне молитвене дворане и изнад главне трговачке
дворане, а мање куполе покривају мале трговачке просторије.
 Велики значај придаје се изгледу џамије. Све врсте балкона,
лукова и прозора разних облика, рампе, стубова и других
архитектонских делиста присутне су у огромном броју у свим
 мање или више значајним џамијама света. Међутим, ово није
бесмислено украшавање, већ добро осмишљена структура
верске зграде - сваки, па и најмањи детаљ, носи симболично-
семантички или корисни терет.
 У ходницима у којима се врши намаз нема намештаја, све
изгледа, такорећи, у спартанском стилу, мада захваљујући
унутрашњој декорацији, арабеске на зидовима собе изгледају
прилично елегантно и не баш сиромашно. Али ипак, наглашава
се једноставност и долази на прво место.

Општа правила понашања у муслиманским молитвеним местима

слична су оним у хришћанским црквама:
 треба да се понашате скромно, а не пркосно;

 не можете да правите буку, скандале, гласно разговарате;

 одећа треба да буде затворена;

 Не пушити, пити или под утицајем дроге;

 треба да буде у мирном и мирном стању.

Међутим, постоје и разлике:

 Молитва мора бити чиста. Постоје две врсте отмица - пуна

(гусул) и мала (тахарат). Свака џамија има посебну собу за
тахарат. Ако требате да направите гусул, требало би да одете до
купатила или се потпуно окупате пре него што посетите џамију.
 Прелазак прага џамије дозвољен је само са десног стопала.
Морате изговорити одређене речи.
 Након уласка у џамију, вјерник треба поздравити: "Ас-саламу
алаикум (мир вама!)." Чак и ако никога нема, поздрав је
обавезан - верује се да су анђели увек присутни овде.
 Муслимански жупљани скидају ципеле пре молитве,
остављајући их на посебним местима или ормарима, под џамије
је тепих.
 Уда се послужује десном руком и прати је жеља коју је сама
себи изговорила. Прималац милостиње то чини и десном руком,
говорећи у својој души: "Бисмиллахи Рахмани Рахим (у име
Аллаха Милостивог и Милостивог)".
 Жене не могу доћи у џамију када су „нечисте“ (критични дани).
  Особа која ускоро иде у џамију не би требала да емитује снажан
мирис, попут оштрог парфема, лука или белог лука. Можете
доћи само кад нема мириса. Тако је рекао и Посланик
Мухаммед.
 Не можете ићи у муслиманске храмове за људе са менталним
поремећајима..
 Они левом ногом напуштају џамију, изговарајући фразу:
"Аллах, опрости ми гријехе".
 Горња правила треба да се придржавају сви посетиоци
муслиманског храма - без обзира на њихову религију и сврху
посете.

Служење у муслиманском свету такође је у великој мери различито

од хришћанских обреда:

 Намаз (молитва) код муслимана врши се 5 пута дневно у тачно

одређено вријеме које је за то предвиђено. Молитва траје 5-10
минута, током којих су забрањени сви вањски покрети који
нису повезани са молитвом. Почетак молитве, тачније позив на
њу, извештава са минарета специјални министар - мујезин.
Обавезна молитва је молитва у петак (Јума молитва), у подне.
Сви одрасли мушкарци су обавезни да му присуствују. Да бисте
га пропустили, потребан вам је врло добар разлог.
 Молитва је изговор одређених сура (поглавља) из Курана. Таква
се молитва чита на арапском језику.
 Позе за време молитве су строго дефинисане и регулисане
раакатом (структуралном јединицом молитве), њих шест, од
усправног стајања до лука земље. Поред духовне обнове, ове
поза имају и користи за физичко здравље. За сваку од 5 дневних
намаза постоји одређени број реката..
 Муслимани по правилу са собом доносе на молитву чисту
простирку „сајјада“, на којој седе док читају свете редове
Курана.
 За време молитве, мушкарци и жене стоје одвојено и ограђени
су један од другог, или су жене у другој соби (у великим
џамијама). Штавише, посета жена џамији није обавезна - може
се молити код куће или на било ком месту погодном за то..
 Прије молитве, вјерници се построје у складу са имамом
(свештеником). Лица свих треба да буду окренута према
муслиманском светишту - Меки, где се налази срце ислама,
његово главно светиште Кааба. У џамији овај смјер даје михраб
(види горе), у близини којег се налази (с десне стране) минбар -
мјесто, трибина одакле се проповиједа.