Религијски туризам у свету и код нас

Религија је веома велики део живота сваког човек. Без обзира на то да ли сте верник или не, цео
живот нам пролази у томе да се нечему надамо, и у нешто верујемо. За неке људе религија је
једна од најважнијих ствари у животу, јер им она говори како треба да живе. Због тога је настала
грана позната као религијски туризам.

Верски туризам је био веома популаран и у стара времена, јер су одувек била организована
верска путовања и ходочашћа. Данас је тај вид путовања комерцијализован и глобализован, а
многи су у њему видели потенцијални капитал.

Религијски туризам је организовано путовање на религијска места, посета атракција,

знаменитости и историјских остатака. Циљ религијског туризма је јачање вере у бога или богове, у
зависности од тога која релгија је у питању.

Религијска путовања се организују обично у време празника, или неких важних датума.

ШИНТОИЗАМ

Осим хиндуизма и релативно будизма, међу данашње политеистичке религије може се убројити и
шинтоизам. Реч је о традиционалној јапанској религији која своје почетке вуче у прадавна
времена, а осим веровања у више богова, у њој су врло присутни елементи анимизма,
аниматизма и шаманизма. Божанства су им пре свега различите природне силе, а јапански цареви
су сматрани њиховим потомцима. Такође, богови су присутни у планинама, а посебно им је света
планина Фуџи, где се и налази један од најзначајнијих шинтоистичких храмова.

Планина Фуџи је вулкан који се уздиже на сред Јамато равнице у

централном Јапану, за јапанце има изразито световно значење.
Величанственост ове планине представља симбол камија за многе
Јапанце.

Невена Ћирић III3

Ками у преводу значи бог или божанство, али најчешће и дух. Камији се налазе свуда и скоро све
што постоји може бити ками: стене, дрвеће, планине, водопади, животиње, нарочито ако су на
неки начин необични.

Шинтоизам нема свету књигу или текст, оно има древне молитве, норито, које свештеници
рецитују камију у шинто храмовима током годишњих празника.

Шинто храмови прављени су по угледу на јапанске домове. Највећи број храмова је био
једноставне грађе. Касније је на градњу храмова утицала кинеска архиктетура, нарочито
будистички храмови. Окружење храма представља светињу. Грађени су на местима која изазивају
осећање поштовања због своје природне лепоте, понекад у близини планине, реке, а други
храмови грађени су на местима неких историјских догађаја. Кад год је могуће, храмови се ипак
граде поред воде и многи храмови у свом окружењу имају извор, поток или језеро. У древна
времена, верници су узимали нешто воде из речног тока како би опрали своје руке и уста. Данас
се међутим испред свих храмова налази павиљон за прање, место на коме људи застају како би се
ритуално прочистили пре богослужења. Улаз храма обично је окренут ка југу, а понекад и ка
истоку. Север и запад сматрају се несрећним правцима.

Шинто симбол је Тории, представља врата која се налазе

на улазу у сваки шинто храм, симболизује одвајање
спољашњег света од света камија и означава улаз у свету
земљу. Постоје различити тории стилови. У почетку
састојали су се од два потпорна дрвена стуба са две
попречне греде. Касније оне су обрађиване и бојене,
обично у црвено.

Шинтоизам је, могло би се рећи, врло домољубна

религија, односно Јапанци вјерују да су богови најпре створили јапанско подручје, да би богови
живели управо у Јапану, а Јапанци су њихови потомци. Себе зато држе узвишенијима од свих
других народа. Посебно им је значајан појам ками, који
означава свету божанску моћ која постоји у живим бићима и
неживим стварима. Имају мноштво различитих божанстава,
иако се чешће у породицама налазе светилишта посвећена
једном од њих. Међу најчешћима налази се богиња сунца
Аматерасу.

Шинтоизам је чешће повезан с будизмом, па се тако неретко

догађа да се унутар шинтоистичких светилишта налазе
будистички храмови и вртови за медитацију. Слично попут хиндуизма и будизма, и у шинтоизму
постоји веровање да се по вршењу одређених техника и обреда може постићи самоспасење.

Невена Ћирић III3

 ШИНТОИЗАМ-ТУРИЗАМ

Од укупних 38% посетилаца Јапану, 19.4% туриста долазе искључиво зарад упознавања шинтоизма
и посете храмова.

Туристи посећују јапанске храмове због њихове лепоте, осећаја смирености који пружа и да би
видели гошинтаи, свети предмет за који се верује да је пребивалиште духа камија, шинтоистичког
божанства, духа који се налази у природним појавама, животињама, па чак и прецима.

Гошинтаи или само шинтаи се може превести као свето тело божанства односно камија, и то је
заправо свети предмет за који се верује да служи као пребивалиште за душу божанства. Обичном
човеку је забрањено да види овај предмет, те само свештеници највиших чинова имају дозволу да
виде и да се старају о овим предметима смештеним у самом срцу шинто храма, у дворани
божанства, хондену, прекривеним тканином. Мада, понекад је чак и њима забрањено да виде ове
најсветије предмете, па се годинама обмотавају у све више слојева тканине, и полажу у све више
ковчежића, попут египатског саркофага, да се понекад чак и заборави који је шинтаи заправо
предмет. Шинтаи може бити природан или вештачки предмет, те тако може бити мали камен,
прут, мач, огледало, накит, лутка, но може бити и много већих размера. Неретко је шинтаи такође
и дрво, водопад, стена, па чак и сама гора. Најпознатији и највећи шинтаи је планина Фуџи.

Такође, сваки човек је могући шинтаи, односно рокуширо. Но, само одређени људи бирају да
допусте камијима да запоседну њихово тело. Људски шинтаи се зове јоримаши или камигакари, и
ту улогу обично врше шинто свештеници, али и јокозуна, врховни сумо рвач Јапана, кога краси
шиманава, уже од пиринчане сламе које одбија зле духове од њега.

Састав шинтоидтичгог храма је веома атрактиван и занимљив посетиоцима из целог света, због
тога се сви труде да, када посећују храм, испоштују сва правила и обичаје.

Састав храма:

Улаз на тло храма овенчан је торијем, посебним луком или ужетом шиманавом, који служе као
спона између духовног и обичног света. Неретко се иза торија на земљишту храма налази камено
степениште, које се наставља као камена стаза (сандо) до самог светилишта.

Прва грађевина на овоме путу је ћозуја, која служи за прање руку и уста, први обред
прочишћавања на путу ка храму. За шинтоизам је веома битан
појам духовне и телесне чистоте, стога постоји мноштво
обреда прочишћавања. Више значаја се придаје духовној
чистоћи, али се води рачуна и о телесној, пошто се верује да је
чистоћа одлика божанстава. На путу се може наићи на још
неколико торија, а поред стазе се неретко могу наћи камене

Невена Ћирић III3

светиљке (даи-доро) и лавопси, споменици пореклом из Кореје који
подсећају на лавове (комаину), који чувају свето тло од зла. Обично
један комаину има отворена уста, како би заплашио и отерао демоне, а
други затворена, како би задржао и чувао добре духове. Путеви се
понекад красе и сађењем дрвореда, а поред стазе се може наћи и
дрвена плоча на којој су исписана имена добротвора дотичног
светилишта.

У самом храму се налазе шамушо, свештеничке пословнице, где

људи одлазе да траже услуге од свештеника, попут вршења
ритуала.

Главна верска здања храма су:

Хеиден или Кагура-ден, дворана дарова, у којој се врше обреди за

неке од битнијих животних дешавања попут представљања новорођенчета божанству и мољењу
истога за заштиту детета. Молитељи у овој просторији обично божанству пружају ситније дарове, а
изводе се и плесови и свирају песме које су угодне божанству.

Хаиден, дворана обожавања, је место у којем се врше значајнији обреди и божанству нуде дарови
као што је саке и пиринач, такође уз плес и песму. Ова дворана је, као и друге у храму,
направљена од најлешпшег дрвета. Предмети обожавања који се могу наћи у хаидену су штапић
за пурификацију (хараигуши), олтари, понуде сакеа и велике кесе пиринча, као и бубњеви, чијим
ударањем се означава завршетак шинтоистичког ритуала. Сви ови предмети се налазе у што
мањем броју и количини, како не би нарушили лепоту и једноставност дворане.

Хонден, дворана божанства, је најситнија зграда храма, но у њој се држи најсветији од свих
предмета, гошинтаи. Врата дворане божанства се отварају само током одређених празника како
би свештеници и посетиоци храма могли да разговарају са дотичним божанством. Но, сам
гошинтаи се никада не открива. Чак и током тих празника се излаже прекривен тканином,
одавајући тако утисак тајанствености.

Најпосећенији храмови су:

Храм Исе - историјски најзначајнији храм у Јапану и налази

се у Мие префектури. Посвећен је богињи Аматерасу, за
коју се сматра да је божански предак владара, и самим тим
је Исе породични храм владарске породице. Међутим, Исе
је посвећен само владару, па је тако чак и мајци владара,
жени и баби била потребна његова дозвола да би ушле у
храм. Сваки Јапанац тежи да барем једном у свом животу
посети овај прелепи храм. За стране туристе је улазак
дозвољен само у октобру месецу.

Невена Ћирић III3

Храм Изумо Таиша је врло стар и не зна се датум када
је настао. Локација му је у Шимане префектури. За
овај храм су везани многи популарни митови. Ками
који је везан за Изумо Таиша је Окунинуши и постоји
веровање да се сваког октобра сви јапански богови
окупљају у овом храму. Због овог веровања, месец
октобар је знан и као 'месец без богова' (Каназуки),
док је у овом храму знан као 'месец са
боговима'(Камиаризуки).

Фушими Инари Таиша је главни храм највеће мреже

храмова у Јапану, која има више од 32 000 чланова. Налази
се у Кјоту и у њему се од осмог века обожава Инари Оками,
ками лисица, сакеа, фертилитета, индустрије и успеха
уопште. Овај храм се налази у подножју планине Инари и од
њега иду стазе ка многим мањим храмовима на планини.
Туристи који посете овај храм, могу присуствовати свим
обредима, јер Јапанци верују да сваки човек заслужује да га
ками подари са успехом и срећом у животу. С тога је ово
најпосећенији храм у Јапану.

Храм Ицукушима је заједно са Мунаката Таишом, главни храм

Мунаката мреже храмова. Познат је по свом торију који се
уздиже из воде и под заштитом је УНЕСКО светског наслеђа.
Посвећен је трима ћеркама Сусано но микото, камија мора и
олуја и брата богиње Аматерасу. Овај храм је посебно занимљив
због легенди о његовом настанку и један је од најлепших
храмова на свету.

Храм Уса се налази у Оита префектури, и заједно са Ивашимизу

Хаћиман-гу чини главни храм Хаћиман мреже храмова. Лоциран
је на врху планине Отокојама, и посвећен владару Ођину,
његовој мајци и женском камију Химе но Оками.

Највећи број туриста такође долази и из разлога да гледа и/или

учествује у сумо рвању.

Сумо рвање је јапански национални спорт и дубоко је повезан са

шинтоизмом.

Легенда тврди да су Јапанци овладали Јапаном победом свог

вође у сумо рвању.

Невена Ћирић III3

Осим што представља спортско такмичење, сумо рвање је верски обред којем било ко може
присуствовати.

Такмичење у сумо рвању годишње може привући до 30 000 учесника.

ШИНТОИЗАМ У СРБИЈИ

Шинтоизам није заступљен у Србији. Нажалост се нигде не могу наћи неки шинтоистички храмови.

Али за припаднике шинтоизма који живе у Србије једино и најбоље решење су мала светилишта у
којима се породице моле божанствима и преминулим прецима за добробит својих укућана.

Ова мала домаћа светилишта се зову камидана или божја полица, јер се на њима налазе гошинтаи
са делом подељене душе божанства из храма. Шименава подсећа да је ово свето место. Могу се
наћи и амајлије донете из посете храмовима, или предмети донети са неког природног
гошинтаија, рецимо планине. Но, најчешће се у камидану полаже кружно огледало. У вазама на
камидани је пожељно да се нађу сакаки гране, свете за камија, мада се као замена може
користити лепо цвеће у саксији или букету. Камидана треба да буде уредна, чиста и прелепа, као и
сва света места.

Домаће обожавање камија прилично је слично обожавању у шинто храму. Након прања руку,
чланови породице призивају камија и моле му се, дарујући му скромне поклоне попут мало хране
(обично воћка или мало пиринча), течности (вода или саке) или цвећа.

Одавање почасти прецима треба свакодневно да се ради, али нарочито на посебне годишњице
преминулог, као и у времена када се породица бори са потешкоћама или нешто прославља. Њима
се такође посвећују молитве, приносе понуде воде, сакеа, мале количине соли, пиринча, поврћа
или куване хране. Свеже цвеће се може такође стављати на олтар.

Невена Ћирић III3

Невена Ћирић III3