Autoimune bolesti – uzroci, simptomi, dijagnostika, lečenje

Imuni sistem predstavlja niz složenih mehanizama koji učestvuju u odbrani organizma
od stranih materija, kao što su bakterije, virusi, paraziti i tumorske ćelije. Kada imuni
sistem greškom počne da napada sopstveni organizam, odnosno počne da stvara antitela
protiv sopstvenih ćelija, dolazi do pojave autoimunih bolesti.

Neke autoimune bolesti dovode do oštećenja samo jednog organa (npr. Diabetes
mellitus tip 1 u kome dolazi do oštećenja pankreasa), dok druge autoimune bolesti mogu
zahvatiti ceo organizam (npr. sistemski eritemski lupus – SLE).

Uzroci autoimunih bolesti

Nije poznat tačan uzrok pojave autoimunih bolesti. U većini slučajeva na pojavu bolesti
utiču:

 Genetska predispozicija (nasledni faktori) – osobe koje imaju člana porodice sa

autoimunom bolešću imaju veću veravotnoću da i same obole.
 Pol – žene obolevaju češće od muškaraca.
 Starost – većina autoimunih bolesti se javlja kod mladih i osoba srednjih godina,
mada postoje neke bolesti koje su specifične za starije osobe.
 Spoljašnji faktori – hemikalije (teški metali, pušenje, pesticidi), lekovi, stres,
ultraljubičasto (UV) zračenje, nepravilna ishrana, virusne i bakterijske infekcije.

Simptomi autoimune bolesti

Često su prvi simptomi autoimune bolesti umor, bolovi u mišićima i blaga groznica. Kod
većine autoimunih bolesti javljaju se crvenilo, temperatura, bol i otok.

Međutim, specifični simptomi zavise od vrste autoimune bolesti, odnosno od zahvaćenih

delova tela:

 zglobovi: bol i ukočenost

 štitasta žlezda: umor, povećanje ili smanjenje telesne težine, bolovi u mišićima
 koža: osip, plikovi i promena boje

Najčešće autoimune bolesti

Urtikarija (koprivnjača)

Smatra se da se više od polovine svih slučajeva hronične idiopatske urtikarije razvija

autoimunim mehanizmom, prvenstveno produkcijom autoantitelima protiv receptora
imunoglobulina E (IgE) visokog afiniteta.

Brojna autoimuna stanja, uključujući sistemski eritematozni lupus, polimiozitis,

dermatomiozitis i reumatoidni artritis, povezana su sa hroničnom urtikarijom.
Koprivnjaču karakterišu promene na koži poput eritematoznih (crveni otok) papula i
plakova praćenih svrabom, akutnog ili hroničnog karaktera koje mogu biti posledica
uzročnika različite etiologije.

Simptomi urtikarije nastaju usled pojačanog oslobađanja biogenih amina-medijatora od

kojih je najznačajniji histamin. Prevelikom aktivnošću histamina u koži dolazi do širenja
krvnih sudova, povećava se njihova propustljivosti te dolazi do pojave edema (otok),
eritema (crvenilo) i svraba.

Sistemski eritemski lupus (SLE)

Kod osoba sa lupusom stvaraju se autoantitela usmerena na tkiva u celom telu. Najčešće
su zahvaćeni zglobovi, pluća, krvne ćelije, nervi i bubrezi.

Žene obolevaju deset puta češće nego muškarci od ove vrste autoimune bolesti. Uz
crvenilo lica u obliku leptira, crvenkasti osip se može pojaviti i po čitavom telu, a
javljaju se i bolovi u zglobovima i povišena telesna temperatura.

Reumatoidni artritis

Reumatoidni artritis je upalna bolest vezivnog tkiva, koja dovodi do ukočenosti, bola,
gubitka pokretljivosti i upale zglobova.

Iako su glavni simptomi vezani za hroničnu upalu zglobova, bolest može da napadne i
hematološki, kardiovaskularni i respiratorni sistem. Najčešće pogađa žene od 40 do 60
godina starosti.

Hašimoto tireoiditis

Hašimoto je autoimuno oboljenje koje dovodi do stvaranja autoantitela usmerenih ka

štitnoj žlezdi.

Uzrok nastanka ove autoimune bolesti nije još uvek poznat, ali je svakako povezan sa
razvojem autoimunoh procesa u organizmu. Iako se dijagnoza Hašimoto tireoiditisa
češće postavlja kod osoba ženskog pola, može se javiti i kod muškaraca.

U početku, bolest vrlo često prolazi neprimetno, jer se klinička slika razvija postepeno.

Ukoliko osetite neke od simptoma poput pojačanog umora, problema sa opstipacijom

(neredovan rad creva), suve kože, opadanja kose, povećane osetljivosti prilikom
izlaganja hladnoći, smanjeno znojenje itd., možete uraditi testove koji će lekaru pomoći
za postavljanje konačne dijagnoze ukoliko postoji sumnja na Hašimoto sindrom.

Dijagnoza Hašimotovog tiroiditisa zasniva se na pregledu endokrinolga, ultrazvuku

štitne žlezde, kao i na kliničkim simptomima i rezultatima testova iz krvi, kojima se
mere nivoi hormona TSH i FT4.
 Multipla skleroza

Do pojave multiple skleroze dolazi zbog oštećenja mijelinskog omotača koji štiti nervne
ćelije u mozgu. Usled oštećenja ovog omotača prenos signala od mozga ka ostalim
organima u telu se usporava ili potpuno izostaje, što izaziva mnoge neurološke
poremećaje i simptome kao što su otežan hod, ukočenost, trnjenje ekstremiteta, paraliza,
dupli vid, gubitak vida.Laboratorijska analiza značajna u dijagnostici ovog autoimunog
oboljenja je: analiza likvora

Psorijaza

 Osim genetskih faktora postoji još mnogo sredinskih faktora koji mogu da utiču na nastanak
psorijaze. Postoji više desetina gena koji su povezani sa nastankom psorijaze. Naravno, neće sve
osobe koje imaju neki od ovih gena razviti psorijazu, već psorijaza nastaje kada na ove gene
deluju određeni faktori koji ‚‚okidaju” nastanak bolesti.
 Neki od faktora su infekcije. Dobro poznat uzročnik kod dece i omladine je Streptokokna upala
grla. Infekcija HIV virusom je dobro poznat faktor udružen sa nastankom psorijaze i težim
oblikom bolesti.
 Psihički stres je dobro poznat faktor. Kod mnogih pacijenata se psorijaza javi po prvi put u
životu nakon većeg psihičkog stresa. Stres ne samo da može da pokrene nastanak psorijaze, već
može da uzrokuje ozbiljna pogoršanja bolesti kod pacijenata koji već imaju psorijazu.
 Endokrinološki faktori kao što je nizak nivo kalcijuma u krvi može da provocira nastanak
posebnih formi psorijaze.
 Iritacija i fizička trauma (pritisak, povrede, izloženost određenim materijama) takođe može da
utiče na nastanak, kao i da pogorša već postojeću psorijazu. Povreda zgloba kod pacijenata koji
imaju psorijazu može da dovede do nastanka zapaljenja zglobova takozvanog psorijaznog
artritisa.
 Nekoliko lekova je povezano sa nastankom psorijaze, posebno litijum, interferon, b-blokatori i
neki lekovi protiv malarije.
 Gojaznost, povećana konzumacija alkohola i pušenje utiču na pojavu psorijaze. Dokazano je
da pušenje ima ulogu u nastanku psorijaze, dok povećanje telesne težine često prethodi razvoju
psorijaze.
Kožne promene psorijaze mogu da variraju od malih pojedinačnih žarišta do zahvatanja gotovo
cele kože. U većini slučajeva izgled psorijaznih promena je vrlo karakterističan. Psorijaza obično
počinje u vidu crvenih pečata, jasno ograničenih od okoline koji su prekriveni suvim, beličastim
naslagama. U retkim slučajevima promene mogu biti generalizovane u vidu upaljenog crvenila,
tople koža, prekrivena sitnim ljuskama koji zahvata skoro celu površinu kože. Ovo stanje
zahteva bolničko lečenje jer postoji realna opasnost po život.