Академија техничких струковних

студија Београд

Одсек Компјутерско-машинско
инжењерство Београд

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА

НОВЕ ПРОИЗВОДНЕ
ТЕХНОЛОГИЈЕ
ТЕМА: Ерозимат–обрадни систем машине

Број поена:

Оверио (датум/потпис):

Смер: Компјутерски машински системи

Наставник: Проф. Др Милан Мишић

Школска година: 2020 / 2021.

 Ерозимат-обрадни систем машине

САДРЖАЈ

1. Увод у ерозимате и електроерозивну обраду.....................................................................3

2. Конструктивна анализа ерозимата.......................................................................................5
2.1 Постројење за електроерозивну обраду........................................................................5
2.2 Генератор електричних импулса...................................................................................6
2.3 Главна машина ерозимата..............................................................................................8
2.4 Агрегат за пречишћавање и циркулацију диелектрикума........................................13
2.5 Системи за праћење и управљање процесом обраде.................................................14
3. Прорачун технолошких карактеритсика ерозије..............................................................15
3.1 Утицај материјала обратка...........................................................................................15
3.2 Утицај електричног импулса на производност..........................................................16
3.3 Тачност при електроерозивној обради........................................................................17
4. Техничко одржавање машине............................................................................................19
5. Закључак...............................................................................................................................20
6. Литература............................................................................................................................21

1. Увод у ерозимате и електроерозивну обраду

-2-
 Ерозимат-обрадни систем машине

Електроерозивна обрада- скраћено ЕДМ (electro discharge machining) је савремен поступак

обраде чија је примена у пракси веома распорострањена. Збот бројних технолошких
предности почиње постепено да потискује примену конвенционалинх метода обраде
резањем, нарочито код израде алата и делова од тешко обрадивих материјала и површина.

Ова обрада је први пут почела да се развија још давне 1943 године, усред другог светског
рата у Совјетском Савезу када је брачни пар Лазаренко поставио основне принципе и
израдио прво постројење за ЕДМ обраду, а самим тим и први успешан ерозимат.

Усавршавање појединих делова обраде је текло упоредо са развојем науке и технике, тако
да је данас достигнут веома висок степен развоја са посебним нагласком на
аутоматизацију рада постројења.

Слика 1:
пример
обраде електро ерозијом
Извор: унитекдоо

-3-
 Ерозимат-обрадни систем машине

Скидање материјала код ерозимата се постиже путем учесталих електричних пражњења

између обратка и алата, који у овом случају играју улогу електрода. Зависно од средине у
којој се одвијају ова пражњења, разликујемо два основна типа обраде ерозиматом и то су:
 Електролучна ерозија
 Електроискрична ерозија
Електролучна ерозија је карактерисана тиме што се скидање материјала остварује
периодичним стационираним електричним пражњењима у атмосфери. Пражњења се
остварују преко електричног лука који се успоставља механичким додиривањем електроде
и њеним наглим одмицањем. Успостављање и гашење електричног лука практично се
остварује механичким осциловањем алата веома великом брзином. Сам процес ерозије се
остварује тако што се растопљени метал нагло охлади водом чиме долази до његовог
избацивања из површине обратка деловањем динамичких сила.

Овај вид ерозије се користи у пракси у веома ограниченом обиму, па се због тога губи
смисао изучавања ове области. Међутим, појмови и параметри електроискичне ерозије
могу се у потпуности променити код ове врсте, илити електролучне ерозије.

Електроискрична ерозија се одликује тиме што се скидање материјала остварује

периодичним нестационарним или квазистационарним електричним пражњењима у
електро непроводљивој течности. Пражњења се одвијају у виду кратких електричних
искри, па самим тим и овакакв назив, а саме искре се остварују при напону извора који
има промењив импулсни карактер. Други назив електроискричне обраде је
електроимпулсна обрада.

Електроискрична обрада је веома често примењива у пракси, па иако су ерозимати

предвиђени за рад ове врсте, веома често ако не и увек су специјализовани за ову врсту
електро ерозије.

-4-
 Ерозимат-обрадни систем машине

2. Конструктивна анализа ерозимата

2.1 Постројење за електроерозивну обраду

Постројења за ЕДМ обраду односно када се каже ерозимат, мисли се на генератор

електричних импулса, саме машине, агрегата за диелектриком и управљачке јединице. У
наставку ћу изнети кратак опис појединих компоненти овог целог постројења. На слици
испод је дата шема овог постројења са основним елементима, а на слици број 3 је дат
типичан изглед ерозимата.

Слика 2: Шема постројења за електроерозивну обраду са основним елементима

Извор: Програмирање ЦНЦ машина за сечење – Радиша Ћирковић

Слика 3: Ерозимат
Извор: Купујем продајем

-5-
 Ерозимат-обрадни систем машине

2.2 Генератор електричних импулса

Генератор електричних импулса је најважнији део постројења за ЕДМ обраду. Његов

заадатак је да производи електричне импулсе одређених караткретистика.

У току развоја електроерозивне обраде направљен је велики број различитих типова

генератора електричних импулса, који раде на различитим принципима. Данас су у
примени углавном следећи типови генератора:
 Релаксациони (оксидациони)
 Машински (ротациони)
 Импулсни (полупроводнички)

Слика 4: елекроимпулсни генератор

Извор: electroimpulse.com

Поред поделе према принципу рада, генератори се деле и према намени, снази,
фреквенцији итд. Тако на пример, према фреквенцији електричних импулса, генератори
могу бити:
 Нискофреквентивни (до 30 Hz)
 Средњефреквентивни (од 30 до 1000 Hz)
 Високофреквентивни (од 1000 до 20000 Hz)
 Универзални (са широким дијаспором фреквенција и са различитим снагама)

У градњи савремених постројења за ЕДМ обраду, углавном се примењује

полупроводнички импулсни генератори који су успешно заменили цевне генератора који
су се претходно користили. Основна карактеристика им је што могу да произведу
електричне импулсе чије се трајање, амптитуда и фреквенција могу мењати у широким
границама.

-6-
 Ерозимат-обрадни систем машине

Импулсни генератори се састоје од извора једносмерне струје из кога се врши директно

напајање електроде и обратка, посредством електро прекидача. Овај прекидач омогућује
периодични довођење напона између електроде и обратка ради остваривања процеса
електричног пражњења. При овоме се предпоставља да се физичка својсва радног
простора између електроде и обратка морају одржавати у одређеним границама. Са
обзиром да се ови параметри у процесу стално мењају, то утиче на време јонизације, тако
да се оно од импулса до импулса може знатно разликовати. У вези тога, разликују се два
основна типа генератора:
 Стандардни генератори електричних импулса
 Генератори са контролисаним пражњењем

Код стандардних генератора електричних импулса се управљање електронским

прекидачем изводи константним ритмом, независно од услова у радном простору, то јест
не узимајући у обзир промењивот јонизације. Због тога постоји стална промена дужине
ефективног пражњења које се чак може смањити на нулу. Учинак постројења, односно
скидања материјала обратка у овом случају драстично пада. Настају варијације квалитета
обрађене површине и радног зазора, пошто енертија пражњења није константна.

Код генератора са контролисаним пражњењем постоји зависно управљање електронским

прекидачем помоћу детектора који региструје почетак сваког пражњења. Према
томе,управљање електронским прекидачем се тако одвија да се узме у обзир промењивост
времена јонизације. На тај начин се контролише свако пражњење, а његова енергија се
одржава максималном и константном. На овај начин се за дати квалитет обрађене
површине постиже максимално скидање материјала обратка, при потпуно уједначеној
храпавости површине и величини радног зазора.

-7-
 Ерозимат-обрадни систем машине

2.3 Главна машина ерозимата

Прве машине за ЕДМ обраду биле су израђене по узору на конвенционалне машине за

обраду резањем, углавном вертикалне бушилице и глодалице тако што је носач алата са
преносником за гладно кретање замењен носачем електроде са регулатором помака, док је
на радни сто постављена када са диелектриком.

До сада су развијена углавном четири типа машина за ЕДМ обраду која су нашла ширу
примену у пракси и то су:
 Станрадне ерозимат машине за бушење
 ЕДМ машине са планетним кретањем
 ЕДМ обрадни центри
 ЕДМ машина за сечење помоћу жице

Слика 5: Сама машина ерозимата

Извор: Купиндо

-8-
 Ерозимат-обрадни систем машине

Прва три типа машине се састоје углавном од истих елемената, а разликују се само по
начину позиционирања стола и електроде, односно по начину управљања генератором
електричних импулса и агрегатом за диелектриком. Карактеристични елементи тих
машина су следећи:
 Постоље
 Радни сно са укрштеним клизачем
 Када у коју је смештен обрадак
 Држач електроде са регулатором помака

Радни сто са укрштеним клизачем се најчешће избоди са призматичним вођицама са

ролницама које обезбеђују лаку покретљивост и високу тачност померања. Погон клизача
може бити ручни, електрични или нумерично управљани. За померање клизача код
савремених ЕДМ машина углавном се примењује нумерично управљање, чије
функционисаље је у потпуности аутоматизовано и најтачније од свих других облика
управљања.

Регулатор помака представља један од најважнијих елемената ерозимата. Од њега се

захтева висока тачност подешаваља, велика осетљивост на сметње и кратке спојеве, као и
велика крутост због деловања тежине електроде и притиска диелектрикума. Регулатором
помака се врши померање електроде у циљу одржавања константног радног зазора. Оно се
остварује индиректно помоћу средњег напона пражњења, али је могуће комбиновани
регулисање помоћу средње струје и напона.

Процес регулације се остварује најчешће аналогно упоређивањем стварне и задате

вредности регулишиће величине. Разлика те две вредности се затим појачава да би се тако
добио сигнал за регулацију који активира одговарајући механизам регулатора, којим се
елеткрода даље спушта или подиже у односу на обрадат.

Сами реулатори помака могу бити слободни и крути.

Слободни регулатори помака се одликују тиме што се кретање система према обратку
остварује слободно, под дејством сопствене тежине електроде, а од обратка принудно. У
ову групу спадају:
 Соленоиди
 Електро динамички регулатори
 Регулатори са зупчастом летвом

Регулатори са крутим системом се одликују тиме што је кретање електроде у оба смера
(спуштање и подизање) принудно. Веома су осетљиви и брзо реагују на промене, те су
због тога погодни за машине од којих се захтева висока тачност обраде. У ову групу
спадају:
 регулатори са завојним вретеном,
 диференцијални регулатори
 хидраулични регулатори.

-9-
 Ерозимат-обрадни систем машине

Дуго времена су се производиле само ЕДМ–машине код којих се еродирање остварује

само вертикално у једном, евентуално у оба смера (смер З–осе). Закретањем носача
електроде са регулатором помака око хоризонталне осе може се, код неких машина,
вршити косо, или са додатком посебног прибора, и хоризонтално еродирање. Међутим,
последњих година су се на тржишту појавиле ЕДМ–машине код којих се еродирање
остварује у оба правца све три осе правоуглог координатног система (X,Y,З), као и кружно
око З–осе. Ако се овоме дода аутоматско позиционирање радног стола и носача електроде
у правцу ове четири осе, које се најчешће остварује помоћу НУ–управљања, добијају се
ЕДМ–машине са планетним еродирањем, односно ЕДМ–обрадни центри који имају
придодат магацин за електроде са системом за аутоматску измену

Док се за израду гравура на машинама код којих се еродирање остварује само у правцу
З–осе морају користити најмање две електроде (за грубу и фину обраду), код машина са
планетним кретањем то је могуће остварити само са једном електродом, која је уз то и
знатно простијег облика. На тај начин се остварују знатне уштеде у трошковима око
израде електроде, као и у бољем искоришћењу електроде због повољнијег распореда
њеног трошења (не троши се само чеона, већ све површине електроде и не по оштрим
ивицама, већ по равним површинама).. У циљу рационализације и поједностављења
програмирања рада на машинама за планетно еродирање, за основне геометријске облике
површина разрађени су посебни програми којима се на машини остварују потребна
кретања. На једној машини може бити више оваквих програма који омогућују да се
простим електродама израде компликовани геометријски облици.

ЕДМ–машине за сеĉење помоћу жичане електроде појавиле су се 1969 године и од тада

су постале незаменљиве код израде делова и алата сложеног облика из материјала
плочастог облика.

Као што је већ речено, класичну електроду замењује покретна жица која по З–оси има
тачно вођење са две вођице. Обрадак овде обично није потопљен у диелектрикум, као код
раније разматраних машина, већ се само жица налази у струји диелектрикума који се
доводи кроз две симетрично постављене дизне. Обрадак и жичана електрода су
прикључени на одговарајући генератор електричних импулса, па се тако, при одређеном
растојању између њих, остварује процес електричног пражњења. Померање обратка у
правцу X, Y–осе врши се помоћу укрштеног клизача, за шта се углавном примењују
системи нумеричког ЦНЦ–управљања помоћу рачунара.

На овим машинама се могу остварити цилиндрични резови, кад се доња и горња вођица
жице поклапају са З–осом или конични који се остварују извођењем горње вођице из
вертикалног положаја у правцу ипсилон или Б осе за одређену вредност. На овај начин
могу се остварити отворени или затворени конуси са углом α = ±5°, па и знатно више. Ово
је нарочито важно код израде алата за пробијање и просецање, који захтевају овакве
нагибе ради смањења трења између жига и матрице.

Померање вертикалног носача вођице са укрштеним клизачем по З–

оси остварује се зависно од висине плоче која се обрађује, с обзиром да вођице жице
морају увек стајати на одређеном растојању од површине обратка.

- 10 -
 Ерозимат-обрадни систем машине

За разлику од других операција ЕДМ–обраде, код ЕДМ–сечења са жицом постоји врло

мали број параметара обраде који су променљиви и углавном се они своде на врсту
материјала обратка и његову дебљину. Због тога технолошки параметри имају мање више
устаљене вредности које варирају у уским границама. Подаци о томе налазе се
меморисани у управљачкој јединици на самој машини при чему се аутоматски врши
њихов избор и регулисање у процесу обраде. Тако код ових машина отпада потреба за
израдом посебног технолошког поступка за дати случај обраде, већ се врши само
програмирање кретања обратка у правцу X, Y, У, В и З–осе.

На тај начин тачност ове обраде не зависи од технолога и послужиоца на машини, већ
произилази из тачности рада машине и програма.

Програмирање рада на овим машинама прошло је за последњих тридесетак година више

развојних фаза. Данас се за то углавном користе рачунари уз одговарајући софтвер који
обично развија сваки произвођач опреме. За састављање програма потребан је само цртеж
контуре са нормалним или координатно датим мерама. Само програмирање се одвија у
дијалогу између рачунара и програмера, који уопште не мора да познаје програмски језик,
већ може бити само обучен за тај посао. У дијалошкој комуникацији са рачунаром
програмира се корак по корак.

Учињене грешке се одмах уочавају и отклањају, уз истовремену графичку контролу

сваког програмског корака на монитору. Састављени програм се преноси на магнетну
траку, дискету или неки други носилац информација, да би се у датом тренутку учитао у
управљачку јединицу на машини. Пре коришћења меморисаног програма, оператор на
машини има могућност, опет у дијалогу са рачунаром на самој машини, да изврши
одређене корекције у програму: заокрене контуре за одређени угао, преслика је у
огледалу, смањи или повећа, изврши равномерно проширивање или сужавање
програмиране контуре за одређену вредност, задат угао при коничном еродирању и др. На
тај начин се исти програм, уз ситне корекције, користи више пута, што је нарочито
чест случај код израде алата за просецање (штанцни) или електрода (за грубу, средњу или
фину обраду).

Слика 6: Пример програмирања ерозимата

Извор: Лична галерија

- 11 -
 Ерозимат-обрадни систем машине

Машине за електроерозивну обраду се по својој намени граде као универзалне и

специјалне.

Специјалне машине су намењене за серијску производњу истих или сличних делова.

Обично су снабдевене посебним уређајима који омогућују ефикасно обављање дате
операције, а многе од њих имају и аутоматски циклус обраде.

У циљу постизања што веће продуктивности и тачности електроерозивне обраде, тежи се

што већој аутоматизацији управљања овим машинама. То се данас најефикасније постиже
применом ЦНЦ–управљања којим се, на основу релативно простог програмирања,
остварује аутоматско:
 позиционирање радног стола (правац X,Y осе);
 позиционирање стуба (правац З,Ц осе);
 планетно кретање електроде (правац све четири осе);
 испирање радног простора;
 измена електроде
 подешавање параметара електричних импулса којим се остварује оптимизација
процеса, односно максимална производност, а минимално трошење електроде

- 12 -
 Ерозимат-обрадни систем машине

2.4 Агрегат за пречишћавање и циркулацију диелектрикума

Агрегат за пречишћавање и циркулацију диелектрикума има низ веома важних функција

од чијег испуњавања у великој мери зависи степен искоришћења капацитета једне ЕДМ–
машине.

Најважнији захтеви који се постављају пред ово постројење су:

 Обезбеђење довољне количине диелектрикума;
 Пречишћавање запрљаног диелектрикума;
 Обезбеђење циркулације пречишћеног диелектрикума у циљу брзог пуњења радне
каде, испирање радног простора под притиском, усисавањем, или на неки други
начин
 Хлађење диелектрикума
 Одстрањивање нанетог талога из филтерског уређаја.

Зависно од инсталисане снаге ЕДМ–машине, у пракси се користе углавном две врсте ових
агрегата и то:
 Агрегати са изменљивим филтерским улошцима – патронама који се користе код
машина мањег капацитета (до 500 /мин, односно са генератором од 50 А)
 Агрегати са тзв. муљним филтером, који се користе код машина већег капацитета
од претходно наведеног.

Агрегати са изменљивим филтерским улошцима су знатно једноставнија, па према томе и

јефтинија постројења. Запрљани диелектрикум се из радне каде доводи у резервоар
агрегата, одакле се пумпом преводи преко филтера са улошцима–патронама и пречишћен
поново враћа у каду. Филтерски улошци се праве од специјалног папира који је
испресавијан, тако да се остварује површина филтрирања од око 18 /улошку. Трајност
једног оваквог улошка је приближно две недеље, после чега се исти замењује новим.

Слика 7: Пример диелектрикума и диелектрикум агрегата

Извор: hyperinzerce
- 13 -
 Ерозимат-обрадни систем машине

2.5 Системи за праћење и управљање процесом обраде

Да би се избегли поремећаји у процесу обраде, као што су кратки спојеви и електрични

лук, а самим тим и оштећења на алату и обратку, код савремених постројења за ЕДМ–
обраду примењују се системи за адаптивно регулисање параметара на машини.

Постоје три различита система за праћење и регулисање процеса који базирају на:
 регулисању дужине паузе;
 модулацији тока импулса и
 регулисању подешене вредности напона.

Регулисање дужине паузе остварује се на основу дужине јонизације код појединих

импулса. Прекратка или предуга јонизација радног зазора представља поуздан сигнал да
су наступили поремећаји у одвијању текућег процеса, па се сходно томе продужавају или
скраћују паузе између импулса.

Финоћа регулисања дужине паузе (степен промене) може се претходно

одабрати.

Други систем праћења процеса, тзв. модулацијом тока импулса, остварује се тако што се
стално прати и анализира задња серија електричних импулса. У случају да се појави
опасност која би могла довести до аномалија у процесу обраде, врши се искључивање
наредних импулса.

Време овог искључивања се регулише зависно од процеса.

Код трећег система, где се регулише подешена вредност напона, прати се број празних
импулса, тзв. ЛИВ), тј. број празних импулса у односу на укупан
број импулса, и то тако што се поставља најнижи и највиши ниво вредности за ЛИВ. Кад
вредност ЛИВ–а достигне најнижи ниво, онда је то знак да је радни зазор премали и да
врло лако могу настати поремећаји у процесу обраде. Због тога се подешена вредност
напона између електроде и обратка повећава, чиме се повећава и радни зазор, па се тако
поново успоставља повољно стање процеса. Кад вредност ЛИВ–а достигне највиши ниво,
тј. број празних импулса достигне ниво који се не може толерисати, подешена вредност
напона се смањује и тај процес се непрекидно понавља.

Код овог система регулације постоји и додатно подизање и спуштање електроде, ако се
претходним регулисањем задатог напона не могу отклонити поремећаји у процесу. Ово
покретање електроде ствара хидрауличне таласе који интензивирају испирање радног
простора, тако да се нагомилани продукти обраде лакше одстрањују из радног зазора, с
обзиром да они најчешће и доводе до поремећаја у процесу обраде.

Даљи развој система граничне регулације, довео је до развоја система за оптимизацију

код кога се регулише више параметара на машини зависно од тока одвијања процеса
обраде.

- 14 -
 Ерозимат-обрадни систем машине

3. Прорачун технолошких карактеритсика ерозије

3.1 Утицај материјала обратка

Електроерозијом се могу обрађивати само материјали који проводе електричну струју, а

то значи само метали и њихове легуре, укључујући ту и карбидну, односно металну
керамику. Сви метали се, међутим, не обрађују подједнако ефикасно, па сваки од њих има
своју карактеристику

Најчешће се обрадљивост при електроерозивној обради

цени на основу количине скинутог материјала у јединици времена, односно
производности.

Обрадљивост неког материјала, по овом критеријуму, а за одређене услове обраде, је

обрнуто пропорционална коефицијенту Палаткина, који гласи:
Kp = c ·ρ·λ· T3top
Где је:
c (J/kgK) – Специфична топлота
ρ (kg/m3) – Специфична густина
λ (W/mK) – Којефицијент топлотне проводљивости
Ttop (K) – Темпераратура топљења

Коефицијент Палаткина показује који ће се од два упоређивана материјала, при једнаким

условима загревања, брже загрејати до тачке топљења. Оном материјалу код кога је
коефицијент К већи треба више времена да се загреје до тачке топљења, односно за њега
се каже да му је обрадљивост електроерозијом лошија.

На основу једначине може се закључити да на обрадљивост неког материјала

електроерозијом утиче само хемијски састав, јер од њега зависе величине c, ρ, λ и Ttop ,
док тврдоћа и друга механичка својства практично немају никаквог утицаја. Овај
закључак је веома важан јер показује да се, нпр. челици могу једнако ефикасно
обрађивати пре и после каљења. То је утолико важније ако се зна да се при каљењу неког
сложенијег алата, које се врши после механичке обраде, могу појавити такве деформације
које битно умањују његову тачност и обично се не могу отклонити при брушењу као
последњој производној операцији.

- 15 -
 Ерозимат-обрадни систем машине

3.2 Утицај електричног импулса на производност

Средња вредност енергије импулса која се за време једног пражњења претвара у топлоту
може се изразити следећом једначином:
Wi = Uf · (lf · tf)

Код статичких генератора импулса време јонизације је практично врло мало и може се
као такво занемарити. Заменом у једначини се даље добија:
Wi = Uf · lf · tf)

Ефективна снага пражњења представља средњу аритметичку вредност снаге која се у

радном простору претвара у топлоту и она се може изразити следећом једначином:
Pe = Wi ·f = Uf · lf · ti · f = Uf · lf · t

Са друге стране производност електроерозивне обраде је пропорционална ефективној

снази пражњења, односно:
Q= q · Pe
где је:

q (mm/Wmin)– специфична производност која зависи од врсте спарених материјала

обратка и електроде, као и других услова који се остварују при обради. Вредност овог
коефицијента одређује се експериментално и може се изразити на сличан начин као и
релативна обрадљивост (таблица 1).

На производност електроерозивне обраде утичу: напон пражњења, струја пражњења ,

трајање електричног импулса и време паузе између два суседна импулса.

Данас се у постројења за електроерозивну обраду најчешће уграђују импулсни генератори

који се управљају помоћу транзистора и тиристора. Они поседују могућност независног
подешавања напона празног хода, струје пражњења, дужине импулса и дужине паузе.
.

- 16 -
 Ерозимат-обрадни систем машине

3.3 Тачност при електроерозивној обради

Тачност која се остварује при обради електроерозијом зависи углавном од: фактора
везаних за саму машину, тачности израде електроде, топлотне дилатације електроде при
обради, промене радног зазора, трошења електроде и др.

Фактори везани за машину су последица пре свега несавршености њених извршних

органа, а одражавају се на тачност електроерозије исто као и код других врста обраде.
Утицај машине на тачност обраде се најчешће испољава путем грешака позиционирања
електроде у односу на обрадак, грешака у вођењу електроде, недовољне крутости машине,
недовољне осетљивости уређаја за помак и др. Ове грешке се код савремених ЕДМ–
машина своде на врло малу меру која представља једну од њених константних
карактеристика.

Тачност израде електроде се директно одражава на тачност обраде. Свака грешка у

мерама или облику електроде се директно пресликава на обрадак. Због тога се при избору
поступка за израду електроде мора водити рачуна да грешке њене израде, у склопу других
грешака, задовоље тачност при обради електроерозијом. Практична искуства показују да
се електрода мора направити са двоструко већом тачношћу од оне која треба да се добије
електроерозијом.

Грешке које настају због разлике у ширењу материјала обратка и електроде (због
различитог коефицијента ширења, нпр. челика и бакра), могу имати утицаја углавном при
грубој обради или код обраде великих површина, када температура диелектрикума може
да достигне вредност од око 40 °c. Међутим ово питање се решава коришћењем уређаја за
хлађење у систему за циркулацију и пречишћавање диелектрикума. Тако се температура
диелектрикума аутоматски одржава на нивоу који изазива незнатно ширење електроде и
обратка, па ова грешка губи на значају.

Трошење електроде има велики утицај на тачност електроерозивне обраде. Оно у највећој
мери зависи од електричних параметара који се подешавају генератором импулса, а потом
од материјала и услова који се остварују при обради. Разликују се две врсте грешака због
трошења електроде и то:
 Коничност отвора
 Смањење дубине еродирања

Чеоно трошење електроде се не распоређује равномерно по читавој површини електроде,

већ највеће трошење настаје на оштрим ивицама и у близини отвора за испирање, а мање
на равним површинама електроде. Због тога се оно не изражава линеарно, већ у виду
релативног запреминског трошења ν, слично као код обраде ултразвуком, тако да је:
J= (запремина потрошеног материјала електроде / запремина скинутог материјала
обратка) · 100%

- 17 -
 Ерозимат-обрадни систем машине

Код скупих електрода сложеног геометријског облика, нпр. за обраду гравура, као што су
ковачки калупи, ливачке кокиле и сл, бирају се такви параметри обраде који дају врло
мало трошење електроде. По правилу се при обради оваквих површина примењује обрада
са неколико електрода, с тим што се релативно мало трошење електроде при обради не
узима у обзир при пројектовању и изради електроде.

Најчешће се обрада изводи са две (груба + фина) или три (груба + средња + фина)
електроде. Електродом за грубу обраду скида се највећи део материјала и то са
параметрима електричног импулса којима се остварује врло мало трошење електроде
(најчешће испод 1%).

За фину обраду, односно средњу и фину обраду, оставља се само онолико материјала за
обраду колико је потребно да се уклоне неравнине и дефекти у површинском слоју који су
настали при грубој обради. И ако трошење електроде при финој обради може бити знатно
веће него при грубој обради, ипак се оно не одражава тако много на тачност обраде због
врло мале количине материјала који се при овим обрадама скида.

Узимајући у обзир све напред изнете утицаје на тачност при електроерозивној обради,
долази се до збирног одступања. Оно зависи од мера које се остварују при обради

Слика 8:Пример електроде (веома је важно напоменути да код процеса еродирања и рада
на ерозимату сваки проводник може да служи као електрода без икаквог проблема
Извор: google

- 18 -
 Ерозимат-обрадни систем машине

4. Техничко одржавање машине

На тексту испод је дато упустсво за одржавање машине ЕРОМА 40.

Електро ерозиона машина ЕРОМА 40 је изузетно једноставна за одржавање.

Једном у три месеца треба извршити подмазивање навојног вретена и бесконачног
линеарног лагера смештеног у глави ерозимата. У ту сврху скинути поклопац главе
причвршћен на два завртња М4 салеве и десне стране поклопца.

Лагер подмазати машинским уљем вискозититета САЕ 50 ÷ 90.

После сваких 500 радних сати треба извршити чишћење резервоара од продуката електро
ерозије.

Комплетан садржај резервоара треба пресипати у буриће а остатак у резервоару очистити

и опрати.

Замена филтера се врши по потреби.

Једном месечно треба чистити ( издувавати ) решетку за ваздух смештену са задње стране
генератора. Уколико се ова решетка не чисти на време на њој се нахватају честице
прашине које ометају циркулацију ваздуха потребну за принудно хлађење елемената у
генератору.

Као што се може видети при приложеној копији упутства, само одржавање машине је
веома једноставно, и уколико се машина редовно уљи и чисти, неће бити никаквих
проблема.

- 19 -
 Ерозимат-обрадни систем машине

5. Закључак
Електроерозивна обрада је савремен поступак обраде чија је примена у пракси
веома распрострањена. Због бројних технолошких предности почиње постепено да
потискује примену конвенционалних метода обраде резањем, нарочито код израде алата и
делова од тешко обрадљивих материјала.

Процес скидање материјала код електроерозивне обраде се остварује путем

учесталих електричних пражњења између обратка и алата помоћу електрода.

Зависно од средине разликујемо два вида овог поступка и то: електролучна ерозија и
електроискрична ерозија.

Данас се углавном користе нумерички управљани ерозимати, који због своје прецизности
потискују и друге типове обраде, а не само друге врсте ерозимата.

Сам процес одржавања машине је веома лаган и уколико се сваки могући квар на време
види, неће доћи до већих проблема.

- 20 -
 Ерозимат-обрадни систем машине

6. Литература
[1] Неконвенционални поступци обраде – Драгоје Миликић
[2] Неконвенционалне обраде – Ненад Јанић
[3] Програмирање ЦНЦ система за сечење – Радиша Ћирковић
[4] Технично одржавање машине – Ерома 40

- 21 -