IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri

zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

2.3. LEGURE GVOŽĐE -UGLJENIK

Ciljevi obuke za IWE i IWT:
Primena naprednog razumevanja metalurških procesa koji se odvijaju tokom zavarivanja
legura na bazi gvožđa i ugljenika.

IWE IWT
Kvalifikacija:
Obim:
5 5
Broj sati: P1 P1
Očvršćavanje gvožđa i promene u čvrstom stanju X X
Dijagram ravnoteže Fe-C X X
Mikrostruktura Fe-C legura (perlit, ledeburit, itd.) X X
Uticaj legirajućih elemenata na dijagram ravnoteže Fe-C X X
Elementi za stvaranje karbida X X
Legure železa sa zatvorenom gama-petljom, sa proširenim gama X X
područjem
Uticaj brzine hlađenja, otvrdnjavanje X X
TTT i CCT dijagrami X X
Uticaj legirajućih elemenata na TTT dijagrame X X
Efekat rasta zrna X X
Klasifikacija termičke obrade X X

2.3 Iron - carbon alloys - LEARNING OUTCOMES

ACTIONS/ PERFORMANCE EQF KNOWLEDGE PRACTICAL
COMPETENCES WL
ACHIEVEMENTS CRITERIA Level APPLICATION APPLICATION
Apply advanced Demonstrate Infer the Fe-C Predict the
understanding of the advanced system from a microstructure
metallurgical knowledge and CCT diagram from a CCT
processes occurring skills in the Compare the diagram
in welding of iron metallurgy of influences of
carbon alloys welded iron carbon alloying elements
alloys and cooling rate
on microstructur
Exemplify the
structures
IWE occurring in rapid
6 10
IWT cooling
Explain the
process and
consequences of
grain growth
Classify, in detail,
the effect of heat
treatment on
microstructure

2
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

LEGURE GVOŽĐE – UGLJENIK

Transformacije i kristalna struktura gvožđa

Pri zagrevanju od sobne temperature do temperature topljenja čisto gvožđe prolazi kroz
nekoliko transformacija kristala i imaju dve različite alotropske modifikacije. Kada gvožđe
prelazi iz jedne u drugu modifikaciju uvodi se toplota, koja se naziva latentna toplota
transformacije. Ako se uzorak zagreva ravnomerno, porast temperature će biti zaustavljen
kada počne transformacija i temperatura će ostati konstantna dok se transformacija ne
završi. Pri hlanenju rastopljenog gvožđa do sobne temperature, do transformacije dolazi u
obrnutom smeru na približno istoj temperaturi kao i pri zagrevanju. Tokom ovih transformacija
se oslobađa toplota, što uslovljava zaustavljanje brzine hlanenja sve dok se transfomracija
odigrava.
Alotropske modifikacije se nazivaju α, β, γ i δ- gvožđe i temperaturna područja njihove
stabilnosti i transformacija pri zagrevanju i hlanenju su prikazana na sl. 1. Slovo A potiče od
francuske reči "arrâter", što znači usporavanje, c od "chauffer", što znači zagrevanje, i r od
"refroidir", što znači hlanenje. α -gvožđe je stabilno ispod 911°C i ima ZCK rešetku, kao
i između 1392°C i njegove tačke topljenja, kada se naziva δ-gvožđe (ZCK). γ-gvožđe je
stabilno izmenu 911°C i 1392°C i ima PCK rešetku. Gvožđe je feromagnetično na sobnoj
temperaturi, njegova magnetičnost se smanjuje sa porastom temperature i potpuno iščezava
na 769°C (Kiri tačka).

Slika 1. Polimorfni preobražaji čistog gvožđa

Dijagram stanja gvožđe - gvožđe karbid (Fe - Fe3C)

Najvažniji legirajući element čelika je ugljenik. Njegovo prisustvo omogućava širok opseg
svojstava, koje ga čine pogodnim za svakodnevnu upotrebu. Dijagram stanja sistema gvožđe -
ugljenik može se podeliti na dva dela, deo bogatiji gvožđem (prikazan na slici 2), i drugi deo sa

3
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

sadržajem ugljenika preko 6,67% mase do 100% mase ugljenika (nije prikazan). Kako čelici
i livena gvožđa, koji se koriste u inženjerskoj praksi, sadrže manje od 6,67% mase ugljenika
(što odgovara 100% mase Fe3C), zbog toga je interesantno razmatrati samo deo dijagrama
stanja sistema gvožđe - ugljenik prikazanog na slici 2, koga nazivamo dijagram stanja gvožđe
- gvožđe karbid (Fe-Fe3C), jer je kod ovog dijagrama stanja druga komponenta karbid
gvožđa (Fe3C). Ovaj dijagram stanja ne može da se smatra potpuno ravnotežnim dijagramom,
pošto je jedinjenje gvožđe karbid (Fe3C), koje se formira, jedna metastabilna faza nazvana
cementit. Pod određenim uslovima, Fe3C, može se razložiti u mnogo stabilnije faze gvožđe
i ugljenik (grafit). Ipak, pošto je brzina razlaganja cementita ekstremno mala, to praktično
celokupan ugljenik u čeliku ostaje u jedinjenju Fe3C i dijagram stanja gvožđe - gvožđe
karbid (metastabilni) je važeći za određivanje strukturnih promena do kojih dolazi pri
normalnim uslovima (brzinama) hlađenja.

Slika 2. Dijagram stanja gvožđe - gvožđe karbid ( Fe - Fe3C)

Čisto gvožđe zagrevanjem menja dva puta svoju kristalnu rešetku pre nego što pređe u tečnu
fazu. Na sobnoj temperaturi imamo α-Fe koje ima ZCK rešetku koje na temperaturi 911°C
prelazi u γ-Fe i ima PCK rešetku, a na temperaturi 1392°C ponovo menja rešetku u ZCK kada
imamo δ-Fe koje na temperaturi 1536°C prelazi u tečnu fazu. Sve ove promene dešavaju se
na levoj ordinati dijagrama stanja. Sastav legure prikazan je na apcisnoj osi dijagrama stanja

4
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

do 6,67% mase ugljenika, a to je koncentracija ugljenika pri kojoj se formira jedinjenje gvožđe
karbid (Fe3C) - cementit, i to je desna vertikalna osa dijagrama stanja (sl.2).
Tabela 1. Karakteristične tačke dijagrama stanja
Oznaka Temperatura, Sadržaj Oznaka Temperatura, Sadržaj
tačke 0 ugljenika, tačke 0 ugljenika,
C C
% %
A 1536 0 G 911 0

B 1492 0,5 P 723 0,025

E 1147 2,06 S 723 0,8

C 1147 4,3 K 723 6,67

F 1147 6,67 Q 20 0,006

D ~1250 6,67 L 20 6,67

Linija koja nastaje spajanjem tačaka A, B, C i D se naziva likvidus linija (označava se sa A ),

5
iznad koje su sve legure ovog sistema u tečnom stanju - rastopu, označenom R.
Linija koja se dobija spajanjem tačaka A, H, J, E, C i F se naziva solidus linija (označava se
sa A ) i predstavlja završetak procesa kristalizacije. Ispod nje sve legure ovog sistema su
u
4
čvrstom stanju.
Između likvidus i solidus linije legure se sastoje iz rastopa i čvrste faze koja se izdvaja.
Količina čvrste faze se povećava sa sniženjem temperature, tj. napredovanja procesa
kristalizacije. Po liniji AB se izdvaja δ-ferit, po liniji BC austenit (γ), a po liniji CD primarni
cementit (Fe C′). Kristalizacija čvrste faze iz rastopa je označena kao primarna kristalizacija.
3
Linije SE i PQ predstavljaju solvus linije – linije rastvorljivosti ugljenika u austenitu (SE linija),
odnosno rastvorljivosti ugljenika u feritu (PQ linija). Pošto se sa sniženjem temperature
smanjuje rastvorljivost ugljenika u kristalnoj rešetki čvrstog rastvora α i γ, to se on izdvaja iz
rešetke i sa atomima gvožđa obrazuje cementit. Cementit koji se izdvaja iz austenita po SE
liniji se naziva sekundarni cementit (Fe C″), da bi se razlikovao od primarnog cementita, koji
3
nastaje iz rastopa. Cementit koji nastaje iz ferita po PQ liniji se označava kao tercijarni
cementit (Fe C″′).
3

Vertikalna osa sa leve strane dijagrama stanja (100% Fe, 0% C) predstavlja liniju čistog gvožđa
i na nju su nanete tačke A, N i G koje odgovaraju temperaturama njegovih alotropskih
preobražaja, sl. 1. Vertikalna osa sa desne strane dijagrama stanja je linija čistog cementita
(6,67% C) a položaj tačke D odgovara približno njegovoj temperaturi topljenja.
o
Po liniji ECF se odvija eutektička reakcija na eutektičkoj temperaturi (1147 C). Eutektičkom

reakcijom se obrazuje mehanička smeša koja se sastoji od austenita sa 2,06% C i primarnog

5
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

cementita sa 6,67% C. Eutektička smeša se naziva ledeburit I (sa oznakom L ). Eutektička

I
reakcija se prikazuje na sledeći način:

Ova reakcija se odvija kod svih legura sistema Fe-Fe C koji sadrže više od 2,06% C.
3
o
Linija PSK C) je eutektoidna linija - A , po kojoj se odvija eutektoidni preobražaj
1
(723
austenita sa 0,8% C u mehaničku smešu ferita sa 0,025% C i sekundarnog cementita (Fe C″)
3
sa 6,67% C. Eutektoidna smeša se naziva perlit (oznake P), a reakcija njegovog dobijanja se
prikazuje kao:

Legura sastava 0,8% C se naziva eutektoidni čelik, a eutektoidna reakcija predstavlja reakciju
u čvrstom stanju (sekundarna kristalizacija). Naziv eutektoidni ukazuje na analogiju ove
reakcije sa već opisanom eutektičkom reakcijom, pri čemu ulogu rastopa preuzima austenit,
ulogu austenita ferit, a ulogu primarnog cementita sekundarni cementit.
Struktura perlita sastoji se iz feritne osnove i cementitne faze u vidu lamela (pločica) –
lamelarni perlit, sl. 3a. Osim lamelarnog perlita, može da se formira zrnasti perlit, sl. 3b, ako
se izvede odgovarajuća termička obrada. Zrnasti perlit ima veću plastičnost, a manju tvrdoću
od lamelarnog perlita.

a) b)
Slika 3. Mikrostruktura a) lamelarnog perlita; b) zrnastog perlita. Uvećanje 500×

6
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Čvrste faze u dijagramu stanja Fe-Fe3C.

Pri normalnim uslovima (brzinama) hlađenja legure gvožđe - ugljenik za različite temperature
i sastave legure prisutne čvrste faze prikazane su u dijagramu stanja Fe -Fe3C :
Ferit ( α ) je intersdticijski čvrsti rastvor sa umentnutim atomima ugljenika u rešetku α-Fe
(ZCK). Maksimalna rastvorljivost ugljenika je 0,025% na temperaturi od 7230C, sa
snižavanjem temperature rastvorljivost ugljenika opada do 0.005% na temperaturi od 0°C.
Mikrostruktura ferita sastiji se od poliedarskih zrna (sl.4.a). Ferit je relativno mek, plastičan i
magnetičan je do temperature od 769°C. Mehanička svojstva ferita: tvrdoća HBS 80; zatezna
čvrstoća Rm=250 N/mm2; izduženje A5=50%. Fizička svojstva ferita: dobar provodnik toplote i
električne struje.
Austenit ( γ ) je intersticijski čvrsti rastvor sa umetnutum atomima ugljenika u rešetku γ-Fe
(PCK). Maksimalna rastvorljivost ugljenika je 2.06% na temperaturi od 1147°C, sa
snižavanjem temperature opada rastvorljivost ugljenika do 0,8% na temperaturi od 723°C.
Mikrostruktura austenita sastoji se od poliedarskih zrna (sl.4.b). Austenit je mek, vrlo plastičan
i nemagnetičan. Mehanička svojstva austenita: tvrdoča HBS 160 -200; zatezna čvrstoća
Rm=200-800 N/mm2; izduženje A5=40%-50%.
Cementit (Fe3C) je hemijsko jedinjenje gvožđa i ugljenika sa sadržajem ugljenika od 6,67%.
Cementit ima veoma složenu romboedarsku rešetku sa gusto pakovanim atomima. Cementit je
veoma tvrd, krt, slabo magnetičan do temprature od 210°C, kada gubi megnetna svojstva.
Mehanička svojstva cementita: tvrdoća HBS 800-1000; zatezna čvrstoća Rm=30-50 N/mm2;
izduženje A5=0%. Cementit slabo provodi toplotu i električnu struju.
Ferit ( δ ) je intersticijski čvrsti rastvor sa umetnutim atomima ugljenika u rešetku δ-Fe (ZCK)
. Maksimalna rastvorljivost ugljenika je 0.09% na temperaturi od 1492°C. Pošto je δ -ferit
stabilan samo na relativno visokim temperaturama nećemo ga detaljnije razmatrati, jer nema
tehnološke važnosti za naša dalja razmatranja.

7
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Slika 4. Mikrostruktura: a) ferita; b) austenita. Uvećanje 500x

Mikrostrukture dvojne legure Fe - Fe3C, sa sadržajem ugljenika do 2.06%

Nekoliko različitih mikrostruktura mogu nastati u tokiu očvršćavanja dvokomponentne legure
Fe- Fe3C. Tok procesa kristalizacije i sve promene do kojih dolazi u strukturi pri normalnim
brzinama hlađenja biće objašnjeni za svaku podgrupu ugljeničnih čelika.
Eutektoidni ugljenični čelik.
Ako čelik sa sadržajem ugljenika od 0,80% zagrevamo do temperature iznad 723°C i držimo
dovoljno vreme, njegova struktura biće homogeni austenit (0,80%C). Ako ovaj eutektoidni
čelik hladimo normalnim brzinama sve do temperature blizu eutektoidne temperature, tačka a,
(sl.5) njegova struktura ostaje austenit. Daljim hlađenjem do eutektoidne temperature ili nešto
ispod, tačka b, celokupan austenit transformiše u ferit (0,025%C), a višak ugljenika koji je
istisnut iz rešetke γ-Fe sa gvožđem gradi jedinjenje Fe3C i ostaje u slojevitom rasporedu sa
feritom. Ovako nastala slojevita struktura sastavljena je od lamela ferita i Fe3C naziva se
perlit (lamelarni perlit). Pošto se rastvorljivost ugljenika u α-Fe veoma malo menja od
temperature 723°C do sobne temperature, to će i struktura perlita ostati nepromenjena u tom
temperaturnom intervalu. Mikrostruktura perlita prikazana je na slici 5b. Mehanička svojstva
perlita nalaze se između svojstava mekog i plastičnog ferita i tvrdog, krtog cementita.

8
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Slika 5.(a)Šematski prikaz mikrostruktura eutektoidnog čelika sa 0,80%C pri laganom

hlađenju od austenita do ispod eutektičke temperature. (b) Perlit, mikrostruktura
eutektoidnog čelika koja se sastoji od lamela ferita (bela faza) i cementita (tamna faza)
uveličano x1000.

Podeutektoidni ugljenični čelik.

Ako ugljenični čelik sa 0,5%C zagrevamo do temperature od oko 875°C (tačka a, slika 6)
dovoljno dugo vreme struktura će se sastojati od homogenog austenita (0,5%C). Laganim
hlađenjem do temperature do oko 775°C, tačka b, dolazi do formiranja proeutektoidnog
ferita na granicama austenitnih zrna. Ako ovu leguru i dalje lagano hladimo u
temperaturnom intervalu od b do c, količina proeutektoidnog ferita stalno raste. U tom
intervalu sadržaj ugljenika u preostalom austenitu raste od 0,50% do 0,80%. Na eutektoidnoj
temperaturi pri uslovima laganog hlađenja preostala količina austenita sa 0,80%C
transformiše se u perlit. Odmah ispod eutektoidne temperature, tačka d, struktura lagano
hlađene legure podeutektoidnog čelika sa 0,5%C je perlit + ferit. Ferit u perlitu nazivamo
eutektoidni ferit za razliku od proeutektoidnog ferita, koji se formirao na temperaturi iznad
723°C. Na slici 6b prikazana je mikrostruktura podeutektoidnog čelika sa 0,5%C.

9
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Slika 6. (a) Šematski prikaz mikrostruktura podeutektoidnog čelika sa 0,5%C prilaganom hlađenju od
astenita do ispod eutektoidne tempetarure. (b) Perlitno-feritna mikrostruktura podeutektoidnog
čelika, ferit (svetla zrna), perlit (tamna zrna), uvećano x635.

Nadeutektoidni ugljenični čelik.

Ako leguru sa l,2%C zagrevamo do temperature od 950°C i držimo dovoljno dugo vreme
celokupna struktura biće homogeni austenit sa 1,2%C, tačka a (sl.7). Ako sada lagano hladimo
od temperature koja odgovara tački b dolazi do izdvajanja prvih kristala cementita na
granicama austenitnih zrna. Ovaj cementit nazva se proeutektoidni cementit. Daljim
hlađenjem u temperaturnom intervalu od b do c, koja se nalazi nešto iznad eutektoidne
temperature količina proeutektoidnog cementita na granicama austenitnih zrna raste, dok
sadržaj ugljenika u austenitu opada od 1,2%C na 0,8%C. Na eutektičkoj temperaturi ili nešto
ispod, tačka d, preostali austenit transformiše u perlit prema eutektoidnoj reakciji. Cementit
formiran u eutektoidnoj reakciji naziva se eutektoidni cementit, za razliku od
proeutektoidnog cementita koji se formira iznad temperature od 723°C. Na slici 7b prikazana je
mikrostruktura nadeutektoidnog ugljeničnog čelika sa 1,2%C.

10
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Slika 7. (a)Šematski prikaz mikrostruktura za nadeutektoidni čelik sa 1,2%C pri laganom hlađenju od
austenita do ispod eutektoidne temperature. (b) Mikrostruktura nadeutektoidnog čelika sa 1,2%C
koja se sastoji iz proeutektoidnog cementita (bela faza) koji okružuje zrna perlita uvećano x1000

2.3.1. Mehanizmi ojačavanja čelika

Radi adekvatne upotrebe čelika potrebno je znati da u čelicima pojedinačno ili istovremeno
deluje više mehanizama ojačavanja i da ti mehanizmi imaju veliki efekat na svojstva čelika,
naročito na žilavost i duktilnost. Neki od mehanizama ojačavanja koji se javljaju kod čelika su:
 rastvarajuće ojačavanje
 ojačavanje granicama zrna
 ojačavanje sekundarnim fazama
 ojačavanje dislokacijama
 ojačavanje usled transformacija
Rastvarajuće ojačavanje.
Svi legirajući elementi i pratioci koji su prisutni u čeliku sa gvožđem grade čvrste rastvore. U
odnosu na gvožđe, svaki čvrsti rastvor gvožđa ima veću granicu tečenja. Ojačavanje koje
se postiže rastvaranjem legirajućih elemenata, odnosno pratioca u rešetki gvožđa, naziva
se rastvarajuće ojačavanje. Intezitet rastvarajućeg ojačavanja zavisi od vrste legirajućeg
elementa, odnosno da li dodati elemenat stvara supstitucijski ili intersticijski čvrsti rastvor.
Kod supstitucijskog čvrstog rastvora, efekat ojačavanja pre svega zavisi od razlike u veličini
atoma gvožđa i rastvorenog elementa i koncentracije rastvorenog elementa. Supstitucijski
rastvoreni atomi u rešetki gvožđa prouzrokuju simetrična pomeranja, tako da je stepen
ojačavanja umeren. Za razliku od supstitucijskih, intersticijski rastvoreni atomi kao što su

11
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

atomi ugljenika i azota, prouzrokuju asimetričnu deformaciju resetke, a time i veći stepen
ojačavanja. Kod čelika u čvrstom rastvoru mogu da budu prisutni i supstitucijski i
intersticijski rastvoreni atomi. Oni takođe mogu međusobno da reaguju i da stvaraju jedinjenja
kao što su TiC i TiN. U tom slučaju gubi se efekat rastvarajućeg ojačavanja, ali se ono
istovremeno zamenjuje efektom taložnog ili disperznog ojačavanja.
Ojačavanje granicama zrna
Granice zrna su granične površine između kristalnih zrna iste faze koje pokazuju veliku
razliku u kristalografskoj orijentaciji. Zbog velikog ugla dezorijentacije (θ>2000) nazivaju se
granice pod velikim uglom. Granice subzrna su granične površine između delova istog zrna
koji pokazuju malu razliku u kristalografskoj orijentaciji. Zbog malog ugla dezorijentacije
(θ=0-300) nazivaju se granice pod malim uglom. Granice zrna i granice subzrna predstavljaju
prepreke kretanju dislokacija u polikristalnom materijalu i na taj način utiču na deformacione
karakteristike materijala. Prema savremenim shvatanjima smatra se da je osnovni razlog
zbog kojih dislokacije ne mogu da pređu iz jednog u susedno zrno, razlika u njihovoj
orijentaciji. Granica zrna postaje nesavladiva prepreka za dislokacije već pri relativno maloj
razlici u orijentaciji dva susedna zrna. Kada se u procesu klizanja dislokacija približi granici
zrna javljaju se privlačne sile koje izaziva sama granica i odbojne sile koje izaziva kristalna
rešetka susednog zrna. Energija granice zrna se ne povećava kada se nova dislokacija ugradi
u granicu zrna pošto je raspored atoma u samoj granici već veoma nepravilan. Zato granica
zrna privlači dislokacije jer se na taj način ukupna energija sistema smanjuje. Istovremeno,
zbog nagle promene orijentacije rešetke na granici dva zrna, rešetka susednog zrna odbija
dislokacije jer pravac i ravan klizanja u susednom zrnu imaju drugu orijentaciju. Pošto granice
zrna deluju kao prepreke klizanju dislokacija od jednog ka drugom zrnu, one doprinose
ojačavanju polikristalnih materijala. Eksperimentalno je utvrđeno da granica tečenja metalnih
materijala zavisi od veličine zrna. Tu zavisnost su Hall i Petch prikazali u obliku:
Re=σ0=σt+k0d-1/2
pri čemu je σ0-granica tecenja, σt-napon potreban da se savlada trenje rešetke, k0,-Hall-
Petch-ov faktor, d-precnik zrna.
Ojačavanje sekundarnim fazama
Efekt ojačavanja zavisi od vrste sekundarnih faza. Ako su sekundarne faze deformabilne i
nalaze se u vidu nakupina ili imaju koherentnu graničnu površinu, onda dislokacije takve
sekundarne faze mogu da preseku. Ovaj proces se javlja kod termičkog tretmana, koji se
zasniva na razlaganju prezasićenog čvrstog rastvora. Ojačavanje postupkom sečenja
koherentnih sekundarnih faza naziva se termičko taloženje. Mehanizam sečenja sekundarne
faze se još definiše kao hemijska reakcija. U čelicima taložno ojačavanje se po pravilu
kombinuje sa drugim mehanizmima ojačavanja. Kada se austenitnom čeliku sa 25%Ni i
15%Cr doda 2%Ti onda se pored rastvarajućeg ojačavanja postižu znatni efekti taložnog

12
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

ojačavanja izdvajanjem Ni3Ti čestica. Primena taložno ojačanih legura visoke čvrstoće je
ograničena zbog povećane tendencije ka krtom lomu, naponskoj koroziji i zamoru.
Nekoherentne sekundarne faze koje su obično nedeformabilne ako se obrazuju termičkim
taloženjem obično izazivaju male efekte ojačavanja. Međutim, nekoherentne čestice su od
najvećeg značaja u legurama u kojima se fina disperzija nekoherentnih sekundarnih faza
postiže postupkom unutrašnje oksidacije, karbidizacije, nitriranja ili metalurgijom praha.
Sekundarne faze su tada stabilne sekundarne faze, kao npr. karbidi i nitridi. Ojačavanje
disperzijom stabilnih sekundarnih faza naziva se disperzno ojačavanje. Kod nedeformabilnih
sekundarnih faza, razlog ojačavanju je zaobilaženje čestica sekundarnih faza od strane
dislokacija. Mehanizam zaobilaženja se definiše kao disperzna reakcija, a u čeliku se javlja
kada su prisutne čestice velike čvrstoće koje dislokacije ne mogu da preseku. Takve čestice
su čestice NbC i TiC. Stepen ojačavanja zavisi od rastojanja izmedu karbida. Ako je ono
manje, potreban je veći napon da se dislokacija savije i zaobiđe karbidnu česticu. Pored
finih sekundarnih faza kod čelika postoje i masivne sekundarne faze ili agregati. To su δ-ferit
u nerđajućim austenitnim čelicima, kolonije perlita u niskougljeničnim čelicima, ostrvca
martenzita u dvofaznim feritno-martenzitnim čelicima, sam perlit itd.
Ojačavanje dislokacijama
Poznato je da se krive napon-deformacija nazivaju krive ojačavanja ili krive deformacije.
Značajno za sve krive ojačavanja je da se sa povećanjem napona povećava deformacija. Ova
pojava je poznata pod imenom deformaciono ojačavanje. Za tumačenje mehanizama
deformacionog ojačavanja postoji više teorija od kojih nijedna nije prihvaćena u potpunosti.
Sve teorije, međutim, polaze od iste pretpostavke da pri plastičnoj deformaciji dislokacije
međusobno reaguju i obrazuju nepokretne dislokacije ili grupe dislokacija koje predstavljaju
prepreke za kretanje drugih dislokacija. Sa povećanjem stepena deformacije se broj prepreka
povećava, a istovremeno se povećava gustina dislokacija. Od gustine dislokacija, tačnije rečeno
od rasporeda dislokacija i njihove medusobne interakcije, zavisi i brzina deformacionog
ojačavanja. Na kraju se može reći da važi opste pravilo, da se sa povećanjem gustine dislokacija
smanjuju duktilnost i žilavost čelika. Treba naglasiti da na žilavost ne utiče samo gustina
dislokacija, već i raspored i vrsta dislokacija. Pri istoj gustini dislokacija, blokirane i
nepokretne dislokacije jače smanjuju žilavost nego ravnomerno raspoređene i mobilne
dislokacije.

13
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Ojačavanje usled transformacija

Najveći uticaj na proces ojačavanja kod čelika ima temperatura transformacije. Što je ona
niža to je ojačavanje veće (slika 8), zbog toga što se sa smanjenjem temperature
transformacije:
• smanjuje veličina zrna nastale faze
• povećava gustina dislokacija
• dobija finiji raspored i veličina taloga
• povećava tendencija stvaranja prezasićenog čvrstog rastvora, čime se povećava efekt
rastvarajućeg ojačavanja

Slika 8. Uticaj temperature transformacije na stepen ojačavanja čelika

Fazne transformacije pri zagrevanju

Transformacija perlita u austenit pojavljuje se u procesu zagrevanja čelika kod velikog broja
termičkih obrada. Prema dijagramu stanja Fe–Fe3C, (sl.9) eutektoidni čelik 0,8%C,
ima
perlitnu strukturu (lamele ferit + cementit). U procesu zagrevanja do temperature A (linija
c1

PSK, 723°C) rastvara se manja količina cementita u feritu po liniji PQ. Daljim zagrevanjem
preko temperature A na granicama feritne i cementitne faze obrazuju se mala zrna
c1

austenita, (sl.9a) u kojima je rastvoren ugljenik. Dalje, ova obrazovana zrna rastu uz stvaranje
novih zrna austenita, a proces razlaganja cementita se nastavlja, (sl.9 b i c). Proces

14
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

transformacije perlita u austenit se završava kada se bivše perlitno zrno ispuni austenitnim
zrnima, (sl.9d). Obrazovana zrna austenita nisu homogena u pogledu sadržaja rastvorenog
ugljenika, pa je potrebno neko dodatno vreme da bi se izvršila homogenizacija austenitnih
zrna. Prema tome, transformacija perlita u austenit nastaje usled alotropskih promena rešetke
gvožđa α → γ, razlaganja Fe3C i difuzije atoma ugljenika.

Slika 9. Deo dijagrama stanja Fe–Fe3C i šematski prikaz obrazovanja austenitnih zrna u procesu
zagrevanja

Zagrevanjem podeutektoidnih čelika, strukture ferit + perlit, proces austenitizacije počinje

pri dostizanju temperature u kritičnoj tački A (linija PS, temperatura 723°C) perlit
c1

transformiše u austenit i obrazuje se struktura ferit + austenit. Daljim zagrevanjem ferit se

postepeno transformiše u austenit i dostizanjem temperature koja odgovara kritičnoj tački
A (linila GS), struktura čelika postaje austenitna.
C3
Pri zagrevanju nadeutektoidnih čelika, struktura perlit + cementit, dolazi do analogne
transformacije, s tom razlikom što se ovde cementit potpuno transformiše u austenit pri
dostizanju temperature u kritičnoj tački A (linija SE).
Cm

Brzina transformacije feritno-cementitne strukture u austenit, pored temperature zagrevanja,

zavisi i od veličine njihovih lamela. Što su lamele ferita i cementita tanje, to se brže obrazuju
jezgra austenita i proces austenitizacije je brži.
Sadržaj ugljenika u čeliku takođe ima uticaja na brzinu procesa austenitizacije. Što je veći
sadržaj ugljenika, to se proces brže odvija. Legirajući elementi u čeliku: hrom, molibden,
volfram, vanadijum i drugi karbidoobrazujući elementi usporavaju proces austenitizacije, zbog
teže rastvorljivosti karbida legirajućih elemenata u austenitu. Sadržaj rastvorenih legirajućih
elemenata u austenitu nije ujednačen. Proces homogenizacije austenita, koji sadrži legirajuće
elemente, nešto duže traje jer je difuzija atoma legirajućih elemenata u rešetki γ–Fe znatno
sporija u odnosu na ugljenik.

15
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Razlaganje pothlađenog austenita. (Dijagram izotermalne transformacije austenita)

Razlaganje austenita događa se samo na temperaturama nižim od 723°C (kritična tačka Ar1),
Za opisivanje kinetike transformacije pothlađenog austenita koriste se eksperimentalno
dobijeni dijagrami vreme–temperatura–stepen razlaganja, ili dijagrami izotermalne
transformacije pothlađenog austenita, tj. razlaganja austenita pri konstantnoj temperaturi. U
literaturi ovi dijagrami su poznati pod nazivom TTT (time–temperature–transformation).
Za izučavanje procesa izotermalne transformacije austenita potrebno je uzorke čelika
zagrevati do temperatura koje odgovaraju stabilnom austenitu (iznad kritične tačke), a zatim
brzo hladiti do temperatura koje su niže od kritične tačke Ar1, tj. do temperatura na kojima se
obavlja transformacija austenita na pr. 600°C, 500°C, 400°C itd., i držati uzorke čelika na
tim temperaturama različito vreme, tj. do potpune transformacije austenita.
Proces transformacije austenita na konstantnoj temperaturi može se prikazati eksperimentalno
dobijenom krivom, (sl.10), na osnovu koje se može oceniti količina transformisanog
austenita u zavisnosti od vremena koje je proteklo od početka hlađenja pothlađenog
austenita. U toku nekog vremenskog intervala, od početka procesa pa do tačke P, kako se to
vidi na slici 10, ne dolazi do transformacije austenita. Ovo vreme naziva se inkubacioni
period.
Po isteku ovog perioda počinje transformacija austenita u feritno–cementitnu strukturu.
Tokom vremena količina transformisanog austenita raste. Potpuna transformacija austenita
završava se po isteku nekog vremena (tačka K).
Prema tome, možemo zaključiti da je za transformaciju austenita u feritno–cementitnu strukturu
na nekoj konstantnoj temperaturi potrebno da protekne neko određeno vreme.
Na osnovu eksperimentalnih krivih dobijenih ispitivanjem za više temperatura pothlađivanja
t1, t2, t3 ... tn, može se konstruisati dijagram izotermalne transformacije austenita ili TTT
dijagram.

Slika 10. Eksperimentalno dobijene krive izotermalne transformacije austenita u perlit (ferit +
cementit), za ugljenični čelik sa 0,8%C u funkciji vremena i temperature

16
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Vreme početka transformacije (tačke P1, P2, P3 ... Pn) i vreme završetka transformacije
(tačke K1, K2, K3 ... Kn), za svaku temperaturu prenesemo na dijagram, tako što na apscisnu
osu nanosimo vreme u logaritamskim koordinatama (lnτ), a na ordinatu temperaturu na
kojoj se odvija transformacija u °C. Tačke P (vreme početka transformacije) i tačke K (vreme
završetka transformacije) za svaku ispitivanu temperaturu transformacije austenita prenesu se
na odgovarajuću temperaturu u dijagramu, a zatim tačke P1, P2, P3 ... Pn spojimo, dobijamo
krivu u dijagramu koja određuje početak transformacije austenita. Isto to uradimo i sa tačkama
završetka transformacije tačke K1, K2, K3, ... Kn, i tako dobijamo krivu na dijagramu
koja odgovara završetku transforma-cije austenita, (sl.11a).
Oblast levo od krive početka transformacije austenita odnosi se na inkubacioni period. Duži
inkubacioni period karakteriše stabilnost pothlađenog austenita na datoj temperaturi. Sa
povećanjem temperature pothlađiva-nja stabilnost austenita brzo opada, dostiže minimum, a
dalje sa smanjivanjem temperature ponovo raste. Na temperaturi odmah posle kritične tačke
A1 i temperature nešto iznad početka martenzitne transformacije Ms, austenit je veoma stabilan.
Pothlađivanjem austenita na temperaturi ispod temperature početka martenzitne
transformacije Ms, difuzioni procesi se potpuno obustavljaju i obrazovanje strukture koja se
sastoji iz ferita i cementita više nije moguće.
U tom slučaju dolazi do bezdifuzione transformacije austenita u jednu novu strukturu koja se
naziva martenzit.
Ako se na dijagramu izotermalnog razlaganja austenita, (sl.11a), koji je karakterističan za
eutektoidni čelik, zamene uslovno označene temperature tačnim podacima, dobijamo
dijagram izotermalne transformacije austenita, kako je to prikazano na slici 11b.
U zavisnosti od stepena pothlađivanja austenita razlikuju se tri temperaturne oblasti
transformacije: perlitna oblast, međuoblast (oblast između perlitne i martenzitne oblasti) i
martenzitna oblast, (sl.11b).
Perlitna oblast kod ugljeničnih čelika nalazi se u temperaturnom intervalu od A1 do
temperature na kojoj je najmanja vrednost inkubacionog perioda (~550°C) ili „koleno“ krive.
U ovoj oblasti dolazi pri razlaganju austenita do difuzionog seljenja atoma ugljenika i
obrazovanja strukture koja se sastoji iz perlita (ferita + cementita).

17
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Slika 11. (a) Šema konstruisanja dijagrama izotermalne transformacije austenita eutektoidnog čelika;
(b) Dijagram izotermalne transformacije austenita eutektoidnog čelika (0,8%C), TTT–dijagram

Međuoblast počinje od kolena krive (~550°C) i proteže se sve do temperatura početka

martenzitne transformacije Ms. Ova oblast transformacije pothlađenog austenita svojstvena je
perlitnoj (difuziono seljenje atoma ugljenika), kao i martenzitnoj (bezdifuzioni proces)
transformaciji. Kao rezultat transformacije pothlađenog austenita dobija se struktura koja se
naziva beinit.
Martenzitna oblast počinje od temperature početka martenzitnog preobražaja, a pothlađeni
austenit bezdifuziono se transformiše u martenzitnu strukturu (sl.11b).

Perlitna transformacija
Perlitna transformacija pothlađenog austenita obavlja se u temperaturnom intervalu od kritične
tačke A1 do kolena krive (~550°C) po difuzionom mehanizmu pri čemu atomi ugljenika bivaju
istisnuti iz rešetke γ–Fe. Istisnuti atomi ugljenika jedine se sa gvožđem i obrazuju jedinjenje
Fe3C–cementit.
Prvo formirana jezgra cementita izdvajaju se na granicama austenitnih zrna i služe kao centri
kristalizacije. Rast jezgara cementita proizlazi na račun difuzije atoma ugljenika iz okolnog
austenita. Delovi austenitnog zrna, koje okružuju obrazovane lamele cementita, kad
dovoljno osiromaše ugljenikom transformišu se u ferit, tako se naporedo sa stvaranjem
lamela cementita stvaraju i lamele ferita, (sl.12a). Na ovaj način se u austenitnom zrnu
formiraju kolonije lamela ferita i cementita, koje se vremenom povećavaju u dužini (lokalni
rast), a njima se priključuju nove lamele paralelno već stvorenim (bočni rast), (sl.12b).

18
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Slika 12. (a) Šematski prikaz formiranja perlita iz austenita; pravac difuzije atoma ugljenika pokazan je
strelicama, (b) Šematski prikaz faza formiranja perlitnih zrna u austenitnom zrnu;
I–austenitno zrno; II–obrazovanje centara kristalizacije cementita na granicama austenitnog zrna; III,
IV i V–faze rasta obrazovanih lamela ferita i cementita i stvaranje perlitnog zrna

Ovakav rast kolonija lamela ferita i cementita–perlitno zrno, traje sve do naslanjanja na
susedna perlitna zrna, i odvija se sve do potpune transformacije austenitnog zrna u perlitna
zrna (sl.12b).
Veličina perlitnih zrna je manja ukoliko je manje zrno pothlađenog austenita, i ukoliko je veći
stepen pothlađivanja. Što je temperatura na kojoj se obavlja transformacija austenita niža,
dobija se finija feritno–cementitna struktura, tj. manje je međulamelarno rastojanje lo, koje
podrazumeva srednju vrednost debljine dve susedne lamele ferita i cementita, (sl.12a). Ukoliko
su lamele ferita i cementita tanje, utoliko je veća tvrdoća, a manja žilavost i plastičnost perlita.
U zavisnosti od veličine i gustine pakovanja lamela ferita i cementita, u strukturi čelika
eutektoidnog sastava, razlikuju se mikrostrukture: perlit, sorbit i trustit ili grubi, fini i vrlo fini
perlit. Sve tri strukture obrazuju se pri razlaganju pothlađenog austenita difuzijom atoma
ugljenika pre transformacije austenita.
Perlitna struktura dobija se pri razlaganju austenita pri manjem stepenu pothlađivanja pri
temperaturi ~700°C, a ima tvrdoću HBS = 180–250.
Ako se austenit pothladi do ~650°C i na toj temperaturi počinje razlaganje austenita, tada se
obrazuju lamele ferita i cementita koje su tanje i gušće pakovane od lamela u perlitu,. Ovako
građena struktura naziva se sorbit. Tvrdoća sorbita je HBS = 250–350.
Pri pothlađivanju austenita do ~550°C, obrazuju se veoma tanke i gusto pakovane lamele
ferita i cementita. Ovako dobijena struktura naziva se trustit. Tvrdoća trustita je HBS = 350–
450.
Pri izotermalnoj transformaciji austenita, podeutektoidnog čelika, u temperaturnom intervalu
iznad kolena krive proces počinje izdvajanjem ferita na temperaturi ispod A3, što je na TTT
dijagramu pokazano dodatnom linijom Fp (sl.13a), Pri temperaturi nižoj od A1, posle
izdvajanja određene količine ferita, austenit se dalje transformiše u feritno–cementitnu
strukturu. Povećavanjem stepena pothlađivanja (smanjenje temperature) smanjuje se

19
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

količina izdvojenog ferita. Izdvajanje ferita se potpuno završava na „kolenu“ krive,

a razlaganje austenita se dalje odvija bez izdvajanja ferita.
Izotermalna transformacija nadeutektoidnog čelika odvija se analogno, s tom razlikom što se
umesto ferita izdvaja cementit, (sl.13b).

Slika 13. (a) Dijagram izotermalnog razlaganja austenita ili TTT–dijagram za podeutektoidni čelik; (b)
Dijagram izotermalnog razlaganja austenita ili TTT–dijagram za nadeutektoidni čelik

20
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Martenzitna transformacija
Martenzitna transformacija nastaje kada brzina hlađenja stabilnog austenita dostigne vrednost
kritične brzine, tako da se austenit bez prethodnog oslobađanja ugljenika transformiše u
prezasićen α–čvrsti rastvor. Struktura čelika koja se dobija pri uslovima kritične brzine
hlađenja naziva se martenzit. Martenzit je jednofazna struktura i predstavlja prezasićen čvrsti
rastvor ugljenika i drugih legirajućih elemenata u α–Fe. Nastaje kao rezultat bezdifuzione
transformacije austenita i zavisi samo od temperature, a ne i od vremena trajanja procesa.
Atomi ugljenika rastvoreni u PCK rešetki austenita, posle vrlo brzog hlađenja, ostaju prisilno
rastvoreni u rešetki α–Fe, nesimetrično je proširuju i prevode u novu tetragonalnu
zapreminski centriranu rešetku TZC. Prema tome, martenzit nastao transformacijom
austenita, sa sadržajem ugljenika preko 0,15%, ima TZC rešetku kod koje je jedan parametar
c veći od drugog a, i zadržanim ugljenikom u čvrstom rastvoru (intersticijski čvrsti rastvor),
(sl.14a). Stepen tetragonalnosti rešetke c/a, zavisi od sadržaja ugljenika u čeliku; što je veći
sadržaj ugljenika u martenzitu, to je veći odnos c/a tj. veća je tetragonalnost rešetke, (sl.14b).
Kristali martenzita u zavisnosti od sastava (sadržaj ugljenika), pa prema tome i od
temperature na kojoj se stvaraju, mogu imati različitu građu i oblik. Razlikuju se dva osnovna
tipa kristala martenzita: paketasti i pločasti.
Paketasti kristali martenzita obrazuju se kod niskougljeničnih i srednjeugljeničnih i legiranih
konstrukcionih čelika (< 0,5% C) i imaju oblik tankih letvica (0,1–0,2 μm) usmerenih u jednom
pravcu. Grupa ovih paralelnih kristala obrazuje paket.

Slika 14. (a) Kristalna rešetka martenzita; (b) zavisnost parametara rešetke c i a od % ugljenika

U svakom austenitnom zrnu može se obrazovati nekoliko (2–4) paketa martenzita, (sl.15a).
Letvice martenzita razdvojene su tankim slojem zaostalog austenita, zbog čega ovaj tip
martenzita ima nešto manju tvrdoću.

21
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Pločasti kristali martenzita obrazuju se kod visokougljeničnih čelika (> 0,8% C). Kristali
pločastog martenzita imaju sočivasti oblik. Susedni kristali nisu međusobno paralelni i oni
obrazuju u prostoru složene skupine, (sl.16a). U zavisnosti od ravni sečenja pločasti kristali
martenzita se pod metalografskim mikroskopom vide kao iglice različite debljine, (sl.16b).

Slika 15. (a) Šematski prikaz obrazovanja paketastog kristala martenzita;

(b) Mikrostruktura paketastog martenzita kod niskougljeničnog čelika, uvećano ×800

Slika 16. (a) Šematski prikaz obrazovanja pločastog kristala martenzita.

(b) Mikrostruktura pločastog – igličastog kristala martenzita (uvećano ×1200)

Veličina kristala martenzita, bilo kog oblika i građe, u mnogome zavisi od početne veličine
zrna austenita. Što su zrna austenita manja, to su i kristali martenzita manji.
Martenzitna transformacija započinje, pri procesu hlađenja kritičnom brzinom, odmah po
dostizanju temperature Ms (temperatura početka transformacije austenita u martenzit) i na toj
temperaturi počinje stvaranje prvih kristala martenzita. Dalja transformacija austenita u
martenzit obavlja se snižavanjem temperature i dostizanjem određene temperature Mf
(temperatura završetka transformacije austenita u martenzit) i transformacija austenita u
martenzit se završava. Prema tome, celokupan proces obrazovanja martenzita iz austenita
obavlja se u jednom temperaturnom intervalu od Ms–Mf i on je kod svakog čelika određen.

22
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Količina obrazovanog martenzita u zavisnosti od temperature može se prikazati krivom

martenzitne transformacije (sl.17).

Slika 17. Krive martenzitne transformacije: (a) visoko ugljeničnog čelika – isprekidana linija
predstavlja krivu martenzitne transformacije posle stabilizacije austenita; (b) srednje ugljeničnog
čelika

Što je temperatura u intervalu Ms–Mf niža, to je veća količina obrazovanog martenzita.

Temperatura početka transformacije martenzita Ms i temperatura završetka transformacije
martenzita ne zavise od brzine hlađenja, već isključivo od hemijskog sastava. Što je veći
sadržaj ugljenika u čeliku, to su temperature Ms i Mf niže. Sa porastom sadržaja ugljenika
preko 0,6% C temperatura Mf brzo opada, i transformacija austenita se završava na
temperaturama ispod 0°C (sl.18). Prema tome, da bi se dobila što veća količina martenzita,
visokougljenične čelike potrebno je ohladiti na temperaturu koja je niža od 0°C. Slično
ugljeniku deluje i veći deo legirajućih elementa. Silicijum ne pokazuje uticaj na promenu
temperatura, dok aluminijum i kobalt povećavaju temperature Ms i Mf (sl.18b).

23
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Slika 18. (a) Uticaj sadržaja ugljenika na temperature početka i završetka martenzitne transformacije Ms, i
Mf. (b) Uticaj legirajućih elemenata na temperature Ms i Mf

Martenzitna transformacija se ne obavlja u potpunosti, kako je to pokazano na slici 17. Kada

se dostigne temperatura Mf, kod čelika sa većim sadržajem ugljenika i kod legiranih čelika, tj.
kod čelika čija je temperatura Mf niža od +20°C, izvesna količina austenita ostaje
netransformisana. Ovaj austenit naziva se zaostali austenit ili masivni zaostali austenit, za
razliku od tankog sloja zaostalog austenita uvek prisutnog kod paketastih kristala martenzita.
Kod čelika sa 0,6–1% C količina zaostalog austenita je ~10%, a kod čelika sa 1,3–1,5%
C zaostalog austenita može biti 30–50%. Količina zaostalog austenita se može smanjiti
hlađenjem do temperatura –100°C. Zaostali austenit smanjuje tvrdoću, čvrstoću i otežava
obradivost brušenjem.
Ako se proces hlađenja austenita zadrži neko vreme na temperaturi koja je niža od
temperature Ms, austenit koji je ostao netransformisan do te temperature postaje stabilniji.
Ovako stabilizovan austenit pri daljem hlađenju transformiše se u martenzit, ali na nižim
temperaturama i ne odmah, a količina obrazovanog martenzita je manja. Zbog toga čelici koji
se podvrgavaju izotermalnom hlađenju na temperaturama koje su niže od Ms imaju veću
količinu zaostalog austenita.
Martenzit ima visoku tvrdoću i čvrstoću, ali je veoma krt. Tvrdoća martenzita direktno zavisi
od sadržaja ugljenika i sa porastom ugljenika preko 0,6% dostiže tvrdoću HRC = 65 (sl.19).
Međutim, plastičnost i žilavost opadaju sa porastom sadržaja ugljenika.

24
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Slika 19. Tvrdoća martenzita i žarene strukture ugljeničnih čelika u zavisnosti od sadržaja ugljenika

Ovakva svojstva martenzita se uglavnom pripisuju sposobnosti da intersticijski smešteni atomi

ugljenika ometaju kretanje dislokacija, kao i u relativno malom broju sistema klizanja (duž
kojih se kreću dislokacije) kod tetragonalne zapreminski centrirane rešetke.
Kako austenit ima nešto veću gustinu od martenzita, pri transformaciji austenita u martenzit
dolazi do povećanja zapremine. Ovo povećanje zapremine u procesu brzog hlađenja, kod
delova relativno većih dimenzija, može dovesti do deformacija pa čak i do pojava prslina, a
kao rezultat povećanih unutrašnjih napona. Ovo je naročito izraženo kod čelika sa sadržajem
preko 0,5% C.
Međufazna (beinitna) transformacija

Pri izotermalnom razlaganju austenita u temperaturnom intervalu od „kolena“ TTT–krive

(~550°C) do temperature Ms (sl.11b), tj. u temperaturnoj oblasti između perlitne i
martenzitne transformacije, kao rezultat međufazne transformacije obrazuje se struktura
koja se naziva beinit. Beinit je veoma fine mikrostrukture, koji se sastoji od α–čvrstog rastvora
(ferit), prezasićen ugljenikom, i iz čestica cementita.
Karakteristično za beinitnu transformaciju je kombinacija difuzne–perlitne i bezdifuzne–
martenzitne transformacije zbog čega se još naziva i međufaznom transformacijom.
Beinitna transformacija počinje sa difuzionim pregrupisavanjem–preraspodelom atoma
ugljenika u pothlađenom austenitu, obrazujući zone austenita sa obogaćenim i osiromašenim
sadržajem ugljenika. U zonama sa osiromašenim austenitom, čije se temperature početka
martenzitne transformacije Ms nalaze u oblasti temperature međufazne transformacije, γ → α
transformiše se po mehanizmu martenzitne transformacije. Ovako obrazovani niskougljenični
martenzit je nestabilan i odmah, na temperaturi međufazne oblasti, obrazuje beinitnu
strukturu. Iz austenita obogaćenog ugljenikom, ako je prezasićenost ugljenikom velika, u
procesu izotermalnog razlaganja, izdvajaju se čestice cementita (Fe3C), što dovodi do
osiromašavanja austenita ugljenikom i njegove dalje transformacije sve do obrazovanja
beinitne strukture. Međufazna transformacija austenita, kao i martenzitna transformacija,
ne obavlja se u potpunosti, pa se u strukturi čelika pored beinita nalazi i izvesna količina
zaostalog austenita.

25
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Mikrostruktura i mehanička svojstva beinita se razlikuju u zavisnosti od temperature na kojoj dolazi do

izotermalnog razlaganja austenita. Razlikujemo gornji beinit i donji beinit. Gornji beinit se obrazuje
na višim temperaturama, a u intervalu od 500–350°C i ima „perjastu“ građu kod koje je cementit
izdvojen u obliku izolovanih uskih čestica smeštenih između feritnih pločica i podseća na perlit
(sl.20a).
Donji beinit obrazuje se na nižim temperaturama u intervalu od 350°C do temperature Ms. Donji
beinit ima igličastu strukturu, koja podseća na martenzit. Čestice cementita su sitne i izdvojene su
unutar α–faze (ferit), (sl.20b).

Slika 20. Mikrostruktura beinita: (a) gornji beinit, ×5000; (b) donji beinit i zaostali austenit, ×500

Mehanizam obrazovanja gornjeg i donjeg beinita u principu je isti, samo što je struktura gornjeg
beinita nešto grublja u odnosu na donji beinit koji je vrlo fine strukture.
Gornji beinit smanjuje plastičnost čelika, u poređenju sa strukturama dobijenim perlitnom
transformacijom (sorbit, trustit). Smanjenje plastičnosti gornjeg beinita u direktnoj je vezi sa
izdvajanjem relativno grubog cementita na granicama feritnih zrna. Tvrdoća i čvrstoća se ili ne
menjaju ili se njihove vrednosti nešto malo smanjuju.
Donji beinit u strukturi čelika obezbeđuje dobra mehanička svojstva. U poređenju sa strukturama
perlitne transformacije (sorbit, trustit), donji beinit ima visoku vrednost tvrdoće (HBS = 500–550) i
čvrstoće uz dobru plastičnost i žilavost. Ovo se objašnjava povećanim sadržajem ugljenika i velikom
gustinom dislokacija u beinitnoj α–fazi (feritu) i obrazovanjem disperznog cementita raspoređenog u
kristalima α–faze (feritu).

26
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Izotermalna transformacija austenita kod legiranih čelika

Prisustvo legirajućih elemenata u čeliku može znatno uticati na izmenu položaja i oblika
krivih u dijagramu izotermalne transformacije austenita.
Legirajući elementi Ni, Si, Cu i Al povećavaju vreme početka i kraja transformacije austenita,
tj. pomeraju krive u dijagramu udesno, ali ne menjaju njihov oblik koji je određen sadržajem
ugljenika. Legirajući elementi koji grade karbide (Cr, Mo, V, W i dr.) menjaju vreme početka
i kraja transformacije, ali menjaju i oblik krivih u dijagramu. Pri dovoljnom sadržaju legirajućih
elemenata u čeliku, perlitna transformacija se pomera ka višim, a beinitna ka nižim
temperaturama i formira se posebno „koleno“ u oblasti beinitne transformacije (sl.23).
Ove izmene se najbolje mogu zapaziti upoređivanjem dijagrama izotermalne transformacije
ugljeničnog čelika (sl.11b) i legiranog čelika (sl.23).

Slika 23. Dijagram izotermalne transformacije legiranog čelika (Cr, Mo)

Transformacija austenita pri kontinuiranom hlađenju
Savremeni postupci termičke obrade čelika uglavnom se baziraju na kontinualnom hlađenju
delova sa temperature na kojoj je austenit stabilan A1 do sobne temperature. Dijagrami
izotermalne transformacije austenita važe samo za hlađenje u uslovima konstantnih

27
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

temperatura, a oni se moraju modificirati ako se transformacije dešavaju na temperaturama koje

se stalno menjaju. Pri kontinuiranom hlađenju potrebno je nešto duže vreme za početak i kraj
transformacije austenita. Zbog ovoga su krive izotermalne transformacije austenita pomerene
više udesno (duži inkubacioni period) i ka nižim temperaturama, kako je to pokazano na slici
24. Ovako dobijen dijagram sa pomerenim linijama početka i kraja transformacije austenita,
u odnosu na izotermalni, naziva se dijagram kontinuiranog hlađenja.
Ovi dijagrami omogućavaju praćenje procesa transformacije austenita pri kontinuiranom
hlađenju različitim brzinama. Korišćenjem ovih dijagrama mogu se dobiti tačniji podaci o
temperaturnim intervalima u kojima se odvijaju fazne transformacije pri kontinuiranom
hlađenju, a i o strukturama koje se pri tom formiraju.

Slika 24. Dijagram kontinuiranog hlađenja ucrtan preko TTT dijagrama (isprekidana linija) za
ugljenični čelik eutektoidnog sastava (0,8% C)

28
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Na dijagramu kontinuiranog hlađenja ugljeničnog čelika eutektoidnog sastava ucrtane su dve

krive hlađenja, koje odgovaraju vrlo sporom hlađenju (hlađenje u peći) i nešto bržem hlađenju
(hlađenje na mirnom vazduhu), (sl.25).
Transformacija austenita traje određeno vreme, započinje u trenutku preseka krive hlađenja i
krive početka transformacije, a završava se presekom krive hlađenja i krive kraja
transformacije austenita. Mikrostrukture, koje se obrazuju u slučaju sporog i nešto bržeg
hlađenja ugljeničnih čelika, proizilaze iz perlitne transformacije austenita i sastoje se od
lamela ferita i cementita (perlit, sorbit i trustit) (sl.25).
Kontinuiranim hlađenjem do sobne temperature ugljeničnih čelika, neće se obrazovati
beinitna struktura zbog toga što će se celokupni austenit transformisati u perlit do trenutka
kada bi beinitna transformacija bila moguća. Oblast na dijagramu u kojoj dolazi do
transformacije austenita u perlit završava se odmah ispod „kolena“ krive tj. na liniji AB
(sl.25).
Za bilo koju krivu hlađenja koja prelazi preko linije AB, u tački preseka prestaje perlitna
transformacija, a preostali netransformisani austenit pri dostizanju temperature Ms transformiše
se u martenzit. Mikrostruktura u ovom slučaju sastoji se od martenzita i perlita.

Slika 25. Dijagram kontinuiranog hlađenja ugljeničnog čelika eutektoidnog sastava sa ucrtanim
krivama hlađenja (hlađenje u peći i na mirnom vazduhu)

29
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Što se tiče martenzitne transformacije, temperatura početka Ms i kraja Mf ostaju nepromenjene

u oba dijagrama, dijagram izotermalne transformacije i dijagram kontinualnog hlađenja.
Pri kontinualnom hlađenju čelika najmanja brzina pri kojoj se celokupan austenit transformiše
u martenzit, naziva se kritična brzina hlađenja. Kritična brzina hlađenja je tangenta na „kolenu“
krive u tački gde se završava perlitna transformacija (sl.26 i 27).
Hlađenje brzinama većim od kritične dobija se potpuno martenzitna struktura; hlađenje
brzinama manjim od kritične u određenom opsegu brzina dobija se struktura perlita i
martenzita; i konačno pri malim brzinama hlađenja dobija se potpuno perlitna struktura.

Slika 26. Dijagram kontinuiranog hlađenja ugljeničnog čelika, eutektoidnog sastava sa ucrtanim
krivama hlađenja i strukturama koje se dobijaju u zavisnosti od brzine hlađenja

30
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Slika 27. Dijagram kontinuiranog hlađenja ugljeničnog čelika, podeutektoidnog sastava sa ucrtanim
krivama hlađenja i strukturama koje se dobijaju u zavisnosti od brzine hlađenja

2.3.10. Legirajući elementi u čeliku

Već je odavno uobičajeno da se legirajući elementi razmatraju u zavisnosti od njihovog
uticaja na svojstva čelika. Posebno značajna osobina je sposobnost legirajućeg elementa da
doprinese obrazovanju neke faze ili da je stabilizuje. Elementi su grupisani u one koji obrazuju
austenit, ferit, karbide ili nitride.

Austenito-obrazujući elementi
Dovoljna količina Ni ili Mn čini čelik austenitnim čak i na sobnoj temperaturi. Primer je
Hadfildov čelik sa 13%Mn, 1,2%Cr and 1%C. U ovom čeliku u Mn i C sudeluju u stabilizaciji
austenita. Drugi primer je austenitni čelik sa 18%Cr i 8%Ni. Dijagram ravnoteže za železo i
nikal, sl. 28, pokazuje kako se opseg stabilnosti austenita povećava sa povećanjem sadržaja
Ni. Legura sa 10%Ni postaje potpuno austenitna kada se zagreje na 7000 C.

31
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Ferito-obrazujući elementi
Najvažniji elementi u ovoj grupi su Cr, Si, Mo, W i Al. Opseg stabilnosti ferita u legurama
železo - hrom je prikazan na sl. 29. Legure Fe-Cr u čvrstom stanju koje sadrže više od 13%Cr
su feritne na svim temperaturama do početka topljenja. Druga je karakteristika feritnog
čelika da se koriste kao transformatorski lim. To je niskougljenični čelik sa oko 3%Si.

Slika 28. Dijagram stanja Fe-Ni

Slika 29. Dijagram stanja Fe- Cr

32
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Čelici sa više legirajućih elemenata

Većina čelika sadrži najmanje tri komponente. Sastav ovih čelika može se odrediti na osnovu
tzv. Ternarnih faznih dijagrama (3 komponente). Tumačenje ovih dijagrama je relativno teško
i oni imaju ograničeni značaj za osoblje koje sa bavi zavarivanjem i termičkom obradom u
praksi, jer oni predstavljaju samo ravnotežne uslove.
Sem toga, većina legura sadrži više od tri komponente, pa je potrebno primeniti druge
pristupe za utvrđivanje uticaja legirajućih elemenata na strukturne transformacije tokom
termičke obrade.
Veoma je dobar pristup korišćenje Šeflerovog dijagrama (sl. 30). U njemu se elementi koji
obrazuju austenit nanose na ordinatu, a ferito obrazujući na apscisu. Prvobitni dijagram
sadrži samo Ni i Cr, a modificirani dijagrami uključuju druge elemente i iskazuju se preko
koeficijenata koji ih svode na ekvivalent Ni, odnosno ekvivalent Cr. Dijagrami su dobri i za
brzine hlađenja koje se uspostavljaju pri zavarivanju.

30. Šeflerov dijagram

Karbido obrazujući elementi

Nekoliko elemenata koji obrazuju ferit obrazuju i karbide. Većina elemenata koji obrazuju
karbide obrazuju i ferit u odnosu na Fe. Afinitet elemenata prema ugljeniku raste u sledećem
nizu: Cr, W, Mo, V, Ti,Nb, Ta, Zr.
Neki karbidi su specijalni, tj. to su karbidi koji ne sadrže železo, kao što su Cr7C3, W2C, VC,
Mo2C.
Dvostruki i kompleksni karbidi sadrže i železo i karbidotvorni element, na pr. Fe4W2C.
Brzorezni alatni čelici i oni za rad na toplo normalno sadrže tri tipa karbida, obično označena
kao M6C, M23C6 i MC. Slovo M predstavlja zajednički sve atome metala. Tako M6C
predstavlja Fe4W2C ili Fe4Mo2C; M23C6 predstavlja Cr23C6, a MC predstavlja VC ili V4C3.

33
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Stabilizatori karbida

Stabilnost karbida zavisi od prisustva drugih elemenata u čeliku. Koliko su stabilni karbidi
zavisi od toga kako su elementi rasporeneni između cementita i matrice. Odnos težinskih
procenata elemenata sadržanih u dve faze se zove koeficijent udela K, a njegove su vrednosti

Treba uočiti da Mn, koji je slab element za obrazovanje karbida, relativno je jak stabilizator
karbida. U praksi se Cr najčešće koristi kao stabilizator karbida. Grafitizirano liveno gvožne
(tj. belo liveno gvožne omekšano termičkom obradom grafitizacije) ne mora da sadrži Cr.
Čelik koji sadrži samo Si ili Ni je osetljiv na grafitizaciju, ali je to jednostavnije izvesti Cr
legiranjem.

Uticaj na rast zrna

Legirajući element, koji ima značajan udeo u ograničenju rasta zrna je V, koji dodat u malim
količinama, oko 0,1%, sprečava rast zrna u čeliku koji se zagreva radi kaljenja. Razlog je u
tome što je vanadijum prisutan u vidu široko dispergovanih karbida i nitrida. Za njihovo
rastvaranje je potrebna visoka temperatura i zbog toga na uobičajenim temperaturama
kaljenja desperzna V faza sprečava rast zrna. Ako temperatura poraste toliko iznad
normalnog opsega da se disperzna faza rastvori dolazi do znažajnog porasta veličine zrna
čelika. Druga dva elementa čiji je uticaj sličan vanadijumu su Ti i Nb. U brzoreznim čelicima i
drugim visoko legiranim alatnim čelicima dvostruki karbidi W i Mo takone sprečavaju rast
zrna. U proizvodnji takozvanih finozrnih čelika, koji se najčešće koriste kao ojačani čelici,
željeni efekt se dobija dodatkom odgovarajuće količine Al istopljenom čeliku. Normalno se u
praksi prvo smanji koncentracija kiseonika do pogodnog nivoa i onda se dodaje Al u količini
koja odgovara sadržaju azota u čeliku. Pri hlađenju čelika stvara se disperzija Al-N čestica, pa
je ograničen rast zrna na temperaturama koje se obično koriste u termičkoj obradi.
Dijagram na sl. 31. pokazuje da čelik, koji sadrži na pr. 0,007%N i 0,03%Al treba da ostane
finozrni sve do oko 1000°C. Kritična temperatura, odnosno temperatura okrupnjavanja zrna,
na kojoj zrno raste, zavisi od vremena kao i od temperature.
Finozrni želici se proizvode i sa Nb i Ti kao legirajućim elementima. Kada se ovi čelici koriste
za čelične konstrukcije i posude pod pritiskom poznati su kao "mikrolegirani" čelici.

34
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Slika 31. Potreban sadržaj Al u finozrnom čeliku prema postojećem sadržaju N

Uticaj legirajućih elemenata na eutektoidnu tačku

Tačku A1 snižavaju elementi koji obrazuju austenit, a povećavaju elementi koji obrazuju ferit.
Hromni čelik eutektoidnog sastava, tj. sa 12%Cr i 0,4%C, zahteva višu temperaturu
austenitizacije nego eutektoidni ugljenični čelik, dok 3%Ni čelik počinje sa austenitizacijom
već na ispod 700°C, vidi sl. 32. Ovi odnosi su od praktičnog značaja kada se čelici koriste na
temperaturi oko A1.

35
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Slika 32. Uticaj legirajućih elemenata na temperaturu austenitizacije

Eutektoidna tačka se na dijagramu ravnoteže železo - ugljenik javlja pri 0,80%C i 723°C (A1).
Svi legirajući elementi smanjuju sadržaj ugljenika u toj tački. Na primer, čelik sa 5%Cr ima
eutektoidnu tačku na 0,5%C. Uticaj Cr i Mn je prikazan na sl 33.

36
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

a) b)
Slika 33. Uticaj a) Cr i b) Mn na položaj eutektoidne tačke

Uticaj na temperaturu martenzitne transformacije

Svi legirajući elementi, sem možda Mo, snižavaju Ms, temperaturu početka obrazovanja
martenzita, kao i Mf , završetak obrazovanja martenzita, tj. 100% martenzita. Kod većine
čelika, koji sadrže više od 0,50%C, Mf leži ispod sobne temperature.
To ukazuje da posle ojačavanja ovi čelici praktično uvek imaju nešto zaostalog austenita. Ms
se može izračunati iz date jednačine unoseći sadržaj svakog elementa (%). Jednačina važi
samo ako su svi legirajući elementi potpuno rastvoreni u austenitu.
Ms 561474 C 33Mn 17 Ni 17 Cr 21Mo
Za visoko i srednje legirane čelike predložena je sledeća jednačina:
Ms= 550 350 C 40 Mn 20 Cr 10 Mo 17 Ni 8W35V 10 Cu 15Co 30 Al

Uticaj legirajućih elemenata na obrazovanje perlita i beinita tokom izotermne transformacije

Svi legirajući elementi osim Co usporavaju obrazovanje ferita i cementita, tj. krive
transformacije u TTT dijagramu su pomerene udesno. Samo taj deo elementa u rastvoru utiče na
transformaciju. Teško je formulisati neko opšte pravilo u pogledu uticaja iskazanog različitim
legirajućim elementima. Utvrđeno je da neki elementi utiču na beinitnu transformaciju više nego
na perlitnu transformaciju, dok drugi elementi iskazuju suprotan uticaj. Neki elementi,
paradoksalno, ubrzavaju transformaciju ako njihova koncentracija poraste iznad neke granične
vrednosti, a ova je granica zavisna i od drugih prisutnih elemenata. Za čelike povišene čvrstoće
i alatne čelike vreme potrebno za početak perlitno- beinitne transformacije je smanjeno kada
sadržaj ugljenika pređe oko 1%. Utvrđeno je da za alatne čelike i konstrukcijske čelike sadržaj
Si od 1,5% i više doprinosi obrazovanju perlita.

37
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

Klasifikacija termičkih obrada

Različite mikrostrukture legure železo–ugljenik koje su opisane, mogu se izmeniti procesima

termičke obrade, tj. zagrevanjem i hlađenjem različitim brzinama. Ovi procesi proizvode
fazne transformacije koje imaju veliki uticaj na mehanička svojstva kao što su: čvrstoća,
tvrdoća, žilavost i plastičnost.
Efekat termičke obrade zavisi prvenstveno od legure, njenog hemijskog sastava,
mikrostrukture, stepena hladne deformacije, brzine zagrevanja i hlađenja za vreme termičke
obrade. Najvažnije termičke obrade kojima se podvrgavaju čelici su: žarenje, kaljenje,
otpuštanje, hemijsko-termička obrada i termo-mehanička obrada.

38
 IWE / IWT
Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri
zavarivanju
2.3 Legure gvožđe - ugljenik

LITERATURA
1. H.Šuman, Metalografija, TMF Beograd (1988)
2. D.Porter, K.Esterling, Phase transformations in Metals and Alloys, 1996
3. R.Swalin, Thermodynamics of Solids, John Wiley & Sons, New York, 1962
4. Metals Handbook, Alloy Phase Diagrams, ASM Metals Handbook, ASM International,
Vol.3 (2005)
5. R. Prokić Cvetković, O. Popović, Mašinski materijali 1, Mašinski fakultet Beograd, 2012
6. GSI SLV Duisburg International Welding Engineer
7. Mirjana Smiljanić, Zavod za zavarivanje, Beograd 2012.

39