Penzijski sistem Republike Srbije

Sreda 12. decembar, 2012. godine

 Obavezno penzijsko–invalidsko
osiguranje u Srbiji
• Podrazumeva osiguranje od tri osnovne vrste
rizika: starosti, nastanka invalidnosti i smrti
osiguranika.
• Starosne, invalidske i porodične penzije
• Finansira se po principu tekućeg finansiranja
penzija tzv. pay–as–you–go.
• Penzijsko invalidsko osiguranje je uređeno
Zakonom o penzijskom invalidskom
osiguranju iz 2003. godine.
• Prethodno je penzijski sistem bio uređen
putem dva zakona:
• Zakon o osnovama penzijskog i invalidskog
osiguranja na saveznom nivou (važio od 01,
januara 1997. godine), njime su bila regulisana
prava osiguranika i korisnika, i
• Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju
na republičkom nivou (takođe u primeni od 1.
januara 1997. godine) njime su bili bliže
uređeni organizacija i finansiranje sistema.
• Zakonom o penzijskom i invalidskom
osiguranju iz 1992. godine osnovani su, kao
posebna pravna lica:
• Republički fond za penzijsko i invalidsko
osiguranje zaposlenih,
• Republički fond za penzijsko i invalidsko
osiguranje samostalnih delatnosti i
• Republički fond za penzijsko i invalidsko
osiguranje zemljoradnika.
 Rashodi za penzije iz sva tri
osiguranja (bez vojnih penzionera)

Učešće rashoda za penzije u BDP–u

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

10,8 11,2 10,9 11,0 11,6 11,2 12,2 13,4
• Rashodi za penzije iz sva tri osiguranja (bez
vojnih penzionera) su se u periodu 2002–2007.
godine kretala na nivou od 11% BDP–a.
Međutim, u 2008. godini dolazi do značajnog
skoka učešća za penzije u BDP–u što je direktna
posledica dva vanredna usklađivanja penzija u
toku te godine.
• Prvo vanredno usklađivanje od 11%, u januaru
mesecu, shodno članu zakona po kome prosečna
penzije ne može da padne ispod 60% prosečne
zarade i drugo vanredno usklađivanje u oktobru
mesecu od dodatnih 10% na redovno
usklađivanje,kao deo političkog dogovora
vladajuće koalicije.
 Gruba računica pokazuje da se ni do
2020. godine učešće penzija u BDP–u
neće spustiti ispod 10%.
Učeše penzija u BDP–u, indeksacija iz izmena Zakona 2010

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

12.6 12.7 12.6 12.3 12.0 11.8 11.5 11.3 11.0 10.8 10.6
 Najveći deo penzionera potiče iz
osiguranja zaposlenih – preko 80%
Zaposleni Samostalne Poljoprivrednici Ukupno
delatnosti
2002 1.270.318 43.626 212.390 1.526.334
2003 1.251.808 43.472 214.176 1.509.456
2004 1.243.067 43.938 219.153 1.506.158
2005 1.238.146 45.225 224.127 1.507.498
2006 1.256.890 47.181 227.379 1.531.450
2007 1.279.240 49.872 229.460 1.558.572
2008 1.298.625 49.415 224.728 1.572.768
2009 1.314.234 52.795 224.071 1.591.128
2010 1.345.733 58.368 222.480 1.626.581
2011 1.357.846 61.851 218.948 1.638.645
 Starosne invalidske Porodične
Decembar 1997 703,794 (48%) 438,401 (30%) 318,111 (22%)
Decembar 2011 938,702 (57%) 345,300 (21%) 354,643 (22%)
 31, 12, 2011,. god Odnos broj korisnika : broj osiguranika
Zaposleni 1 : 1,1
Samostalne delatnosti 1 : 3,3
Poljoprivrednici 1 : 1,0
• Osnovni problem finansiranja penzija je
prihodna strana – visoka nezaposlenost i
neuplaćivanje doprinosa na punu zaradu.
• Neophodna intervencija države u pravcu
reforme penzijskog sistema
• Potreban je odnos 3.5:1 (1981 god. poslednji put)
• Zarade su rasle brže od rasta produktivnosti rada i BDP.
• Razlozi za intervenciju države proizilaze iz stalnog pada
nataliteta stanovništva i rasta prosečne dužine života
stanovništva, relaksacije uslova za sticanje penzija po osnovu
raznih benefita, kao i pada broja zaposlenih u odnosu na broj
penzionera odnosno trenda starenja stanovništva i
restrukturiranja preduzeća.
• Nacionalnoj ekonomiji je potreban penzijski sistem prihvatljiv
sadašnjim i budućim generacijama koji neće biti uslovljen
demografskim, već isključivo ekonomskim kretanjima.
Potrebno je sadašnji glomazni i neefikasni sistem uskladiti sa
potrebama građana i države, a to podrazumeva smanjenje
učešća penzija u BDP-u.
• Reforma prvog stuba sprovedena je kroz dve faze:
administrativna konsolidacija i finansijska
konsolidacija.
• Pooštreni su uslovi za sticanje starosne penzije:

Starosna granica za penzionisanje u 2011. godini
iznosi 60 godina za žene i 65 godina za muškarce, uz
minimalni staž od 15 godina. Ova starosna granica
utvrđena je višestrukim zakonskim promenama nakon
2000–te godine.

Prema ranijim propisima, koji su bili na snazi
zaključno sa 2001. godinom, starosna granica je bila
5 godina niža – 55 godina za žene i 60 za muškarce.

Ova granica je ustanovljena još zakonom iz 1965.
godine i nije se menjala punih 35 godina
• Izvršeno je postepeno usklađivanje (indeksiranje)
penzija sa troškovima života, a ne i sa rastom zarada.
Na duži rok to snižava stopu zamene.
• Takođe jedna od izmena ticala se uzimanja celokupnog
radnog staža kao osnovice za obračun penzije koja je
imala za posledicu pad prosečnih penzija u odnosu na
prosečnu zaradu.

Do 2003 godine obračunski period iznosio je deset
uzastopnih godina osiguranja koje su za osiguranika
najpovoljnije.

Od 2003. godine uveden tzv. bodovni sistem obračuna
penzija. Obračunski period je produžen tako da ulaze u
obračun zarade od 1970 godine, što znači da je u
trenutku uvođena produžen sa 10 najboljih godina na
33 godine, a u 2010. godini već iznosi 40 godina.
• Najveći problem u reformi penzijskog sistema
jeste činjenica da bi uvođenje drugog stuba
(obavezno privatno osiguranje) zahtevalo veća
ulaganja države. Na taj način bi se pojavio još
veći deficit sredstava koja se izdvajaju za
penzije, pošto bi deo tih sredstava morao da
se premesti u drugi stub.
Prepreke razvoju drugog stuba penzijskog osiguranja su:
• sredstva usmerena na individualne penzijske račune ne mogu
se koristiti za isplatu tekućih penzija,
• troškovi transformacije od nefinansiranog sistema
međugeneracijske solidarnosti ka finansiranom penzijskom
sistemu sa pravom imovine su enormno visoki (1,2% BDP na
godišnjem nivou),
• problem „prelaznog perioda“ koji onemogućuje upućivanje
postojećih penzionera i starijih zaposlenih u pravcu privatnih
fondova, jer ne postoji akumulirani kapital iz prethodnih
doprinosa,
• dugoročan razvoj je moguć samo sa razvojem finansijskog
tržišta i finansijskog sistema i strogog regulatornog okvira.
• Od 2006. godine deo penzijskog sistema
predstavljaja i dobrovoljna penzijska štednja u
privatnim penzijskim fondovima
• Njihovo učešće u finansijskom sistemu je
svega 0,3% (Evropski prosek je 15% BDP)
• U pogledu zaposlenosti 120 puta manjeg je
značaja od bankarskog sektora i 40 puta od
sektora osiguranja.
Karakteristike dobrovoljnih penzijskih fondova su:
• Dobrovoljni penzijski fond je vrsta investicionog fonda koji
služi za prikupljanje dobrovoljnih penzijskih doprinosa i
njihovo investiranje radi obezbeđenja privatnih penzija.
• Investiranjem prikupljenih doprinosa, dobrovoljni penzijski
fondovi obezbeđuju očuvanje i uvećavanje vrednosti.
• Raspolaganje, to jest povlačenje akumuliranih sredstava
vremenski je ograničeno.
• Može se izdvajati bez ikakve obaveze, po dinamici koju
korisnik privatne penzije sam odredi.
• U slučaju privremenih finansijskih problema, uplata u
dobrovoljni fond se može zaustaviti.
• Kjučna razlika između investicionih i
dobrovoljnih penzijskih fondova , sa aspekta
njihove atraktivnosti za individuane
investitore, određena je različitom likvidnošću
vlasništva, odnosno prava članova.
• Kod otvorenih investicionih fondova
povlačenje sredstava nije ograničeno, dok kod
dobrovoljnih penzijskih fondova postoji
vremensko ograničenje.
• Ukoliko je član nezadovoljan rezultatima koje ostvaruje penzijski fond,
može da promeni fond i preseli sredstva na privatni račun u neki drugi
dobrovoljni penzijski fond.
• Kada dođe momenat da želi da koristi sredstva sa svog računa, može se
opredeliti za dve opcije: sredstva može podići odjednom ili se može
opredeliti da redovno mesečno dobija privatnu penziju koja će biti
određena na osnovu njegovih godina i stanja na privatnom računu kod
fonda.
• Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda u svojini je članova fonda,
srazmerno njihovom udelu u imovini fonda.
• Ona je odvojena od imovine društva za upravljanje i obavezno se vodi na
računu kod kastodi banke.
• Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda ne može biti predmet prinudne
naplate, zaloge, hipoteke, ne može se uključiti u likvidacionu ili stečajnu
masu društva za upravljanje, kastodi banke ili drugih lica, niti koristiti za
izmirivanje obaveza člana dobrovoljnog penzijskog fonda i drugih lica
prema trećim licima.
• Ulaže se sa ciljem povećanja ukupnog prinosa u korist članova
dobrovoljnog penzijskog fonda, a u skladu sa načelom sigurnosti, načelom
diverzifikacije portfolija i načelom održavanja odgovarajuće likvidnosti.
 Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže se u:

a) dužničke hartije od vrednosti koje izdaje ( Narodna banka Srbije,

Republika Srbija, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u
Republici i druga pravna lica uz garanciju Republike, međunarodne
finansijske institucije, strane države ili strana pravna lica sa minimalnim
kreditnim rejtingom „A“),
b) hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike,
c) vlasničke hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u
Republici kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici i akcije
stranih pravnih lica koje su listirane i kojima se trguje na berzanskim
tržištima država članica EU, odnosno OECD-a,
d) novčane depozite u bankama sa sedištem u Republici,
e) depozitne potvrde koje izdaju banke sa sedištem u Republici, sa sedištem
u državama članicama EU, odnosno OECD-a,
f) nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije.
Vrednost imovine fonda čini zbir vrednosti navedene aktive. Vrednost
imovine fonda se obračunava prema tržišnoj vrednosti. Neto vrednost
imovine fonda predstavlja vrednost imovine umanjenu za iznos obaveza.
• Značaj dobrovoljnih penzijskih fondova za razvoj i aktivnost
nacionalnog finansijskog tržišta može se sagledati po osnovu
učešća u:
- kontroli finansijske aktive (najveći udeo u ukupnoj imovini
fondova imaju državne dužničke hartije od vrednosti sa 68,2%,
slede ih akcije sa 8,5% i oročeni depoziti sa 4,5%. ),
- prometu na Beogradskoj berzi (učešće iznosi svega 2,25%
ukupnog prometa ) i
- zaposlenosti u okviru sektora finansijskih posrednika (po
obimu zaposlenosti, sektor dobrovoljnih penzijskih fondova je
120 puta manjeg značaja od bankarskog sektora i gotovo 40
puta manjeg značaja od sektora osiguranja. ).
 Finansijska pozicija dobrovoljnih
penzijskih fondova u Republici Srbiji
• Na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova na
kraju trećeg tromesečja 2012 godine posluje šest
društava za upravljanje, koji upravljaju imovinom
devet dobrovoljnih penzijskih fondova, tri kastodi
banke i četiri banke posrednika.
• Od početka poslovanja dobrovoljnih penzijskih
fondova neto imovina kontinuirano raste.
• Prinosi fondova su tokom celog perioda uglavnom
bili pozitivni. Na kraju trećeg tromesečja 2012,
godine FONDex je dostigao vrednost od 1.586,5
poena.
 FONDex
• Predstavlja jedinstven pokazatelj trenda
kretanja sistema dobrovoljnih penzijskih
fondova. Ilustracije radi, može se posmatrati
kao vrednost invesicione jedinice koju bi imao
imaginarni fond koji predstavlja skup svih
fondova koji posluju u Srbiji.
• Bazni datum 15.11.2006. godine
• Početna vrednost 1000 poena.
• Na kraju trećeg tromesečja, ukupan broj
zaposlenih u društvima za upravljanje iznosi
158, što je za četiri zaposlena više nego na
kraju prethodnog tromesečja.
• Na kraju trećeg tromesečja neto imovina
fondova je iznosila 14,95 mlrd dinara. U ovom
tromesečju ostvaren je rast neto imovine od
4,9%, dok je u odnosu na isti period
prethodne godine ostvaren rast od 29%.
 Neto imovina u sektoru na kraju
perioda (u mlrd dinara)
2007 2008 2009 2010 2011
3,05 4,64 7,19 9,86 12,45
• Tržište dobrovoljnih penzijskih fondova je i
dalje visoko koncentrisano
• Prema veličini neto imovine fonda u odnosu
na visinu neto imovine sektora, u grupama
velikih i srednjih fondova nalaze se po dva
fonda, koji zajedno zauzimaju preko 96%
tržišta, dok najveći fond ima udeo od oko 41%
 Struktura imovine dobrovoljnih
penzijskih fondova
• Najviše sredstava uloženo je u državne
instrumente – 83,7%.
• U stranoj valuti je 22,3% sredstava.
• Zatim slede sredstva po viđenju sa 5,9%,
• oročeni depoziti sa 5,5% i
• akcije sa 3,4% učešća.
• U nepokretnosti je uloženo tek 0,56% imovine
fondova.
• Učešće dobrovoljnih penzijskih fondova u
prometu na Beogradskoj berzi u trećem
kvartalu 2012. godine iznosi oko 1,7%.
• Trenutno je neto imovina na nivou od oko
0,46% bruto domaćeg proizvoda.
• Na kraju trećeg tromesečja, u fazi akumulacije nalazi
se ukupno 176.686 korisnika. Oni ukupno imaju
237.092 sklopljena ugovora o članstvu.
• Članstvo u fondu deli se na dve faze – fazu
akumulacije (period u kom se uplaćuju sredstva) i
fazu povlačenja sredstava (period kada član povlači
akumulirana sredstva).
• Broj korisnika je broj osoba koje su članovi
dobrovoljnog penzijskog fonda (ili fondova). Taj broj
je manji od broja ugovora o članstvu, s obzirom na to
da velik broj korisnika ima više od jednog
sklopljenog ugovora o članstvu u istom fondu ili u
različitim fondovima.
 Broj ugovora i broj korisnika
(u hiljadama)

2007 2008 2009 2010 2011

Broj ugovora 158,5 201,6 215,7 220,4 234,4
Broj korisnika 156,0 165,2 166,8 174,9
• Ukoliko uzmemo u obzir to da je procenat
aktivnih korisnika (u mesecu) od 30 do 35% i
da se on ne menja od 2009. godine, možemo
pretpostaviti da većina tih korisnika svakog
meseca uplaćuju doprinose u penzijske
fondove.
• Pojava novih finansijskih instrumenta, naročito
dugoročnih, veoma je značajna za dobrovoljne
penzijske fondove. Na taj način omogućava se
efikasnije upravljanje sredstvima i upravljanje
rizicima, odnosno veća diversifikacija ulaganja
u skladu sa investicionim planom svakog
društva.
• Tokom 2010. emitovani su dugoročniji dinarski
i devizni trezorski zapisi, a početkom 2011.
godine i dugoročne kuponske obveznice
Republike Srbije dospeća 2026. godine. U isto
vreme, dva velika preduzeća, NIS a.d. Novi Sad
i Aerodrom „Nikola Tesla“, izašla su na listing
„A“ Beogradske berze, a očekuje se izlazak na
berzu i akcija Telekoma Srbija. Tokom 2012.
godine emitovane su korporativne obveznice
Societe Generale banke, a najavljeno je i
emitovanje drugih obveznica.