Сећања

Све пролази, сећања остају,

лепи дан из младости ране
љубави прве, скривени погледи
дуге шетње крај Мораве

Причала је она своју причу

Сећала на живот од давнина
Причала је она своју причу
Покрај моста код Варварина.

Мрсиле су руке косе дуге

Трепреила срца тад млада
Сад сећања утонула у тугу-
Ни зоре не свићу као некада.

Низ лице још по која суза крене

У души сећање још тебе вене
На загрљаје и пољубце наше
Све љубави крај тебе осташе.

Ој, Мораво, зором сликај лице

И крај себе пусти стада бела
Задени у косе своје воденице
Нек нам поново оживе села.

Да се изнова живот пробуди

Мораво Србска лепотице
Рајвиј своје плетенице.

Када зора на теби заруди

Ивицима песма кад се чује
Огласе се петлови и звона
Да се младос наша зарадује.

Све пролази,сећања остају

Надања и љубави старе
Песма твоја нам испуни груди
Волимо те , поносна нам буди.