Gijom Apoliner

(1880-1918)

Most Mirabo

Ispod mosta Mirabo teče Sena

I ljubav naša
Zar je sve uspomena
Patnja uvek radošću beše ispraćena
Sve nose dani osim mene
Nek sat izbija i noć krene
Sve nose dani osim mene

Licem u lice za ruke se držeći

Stojimo dok ispod
Mosta od ruku prolazeći
Val teče umoran od pogleda večnih

Nek sat izbija i noć krene

Sve nose dani osim mene

Ljubav nam odlazi s vodom sto mrmori

Odlazi ljubav
O živote spori
A naša se nada razbuktava gori

Nek sat izbija i noć krene

Sve nose dani osim mene

Protiču dani protiču vremena

Proslost je mrtva
Ljubav neoživljena
Ispod mosta Mirabo teče Sena

Nek sat izbija i noć krene

Sve nose dani osim mene

Veze

Strune sačinjene od jauka

Brujanja zvona kroz Evropu

Obešenih vekova

O vi šine sto čvrsto vežete narode

Svega nas je dvojica ili trojica ljudi

Oslobođenih od svih veza
Pružimo jedni drugima ruku

Žestoka kiša koja raščešljava zanosne

Te žice
Žice izatkane
Podmorski kablovi
Vavilonske kule pretvorene u mostove
Pauci - prvosveštenici
Svi zaljubljeni koje je samo jedna veza vezala

Od drugih veza najtanja

Beli zraci svetlosti
Veze i Savezi
Ovo pišem samo zato da vas oduševim
O čula o čula draga
Neprijatelji uspomene
Neprijatelji želje

Neprijatelji željenja
Neprijatelji suza
Neprijatelji svega što još volim

Ljubavna pesma

Evo kako je postala simfonijska pesma ljubavi

Pre svega tu je ljubavna pesma iz davnina

Šum žarkih poljubaca slavnih ljubavnika
Ljubavni krici smrtnica silovanih od bogova
Muški znaci junaka iz bajki uzdignuti kao oruđa protivavionska
Jazonov dragoceni urlik
Labudova smrtna pesma
I pobednička himna koju su prvi sunčani zraci
naterali nepokolebljivog Memnona da peva
I krik Sabinjanki u času njihove otmice
A takođe i ljubavni krici lavova u džunglama
Potmuli šum sokova koji se penju u tropskim biljkama
Grmljavina artiljerija koje izvršavaju strašnu ljubav naroda
Talasi morski u kojima se rađa život i lepota
To je pesma sve ljubavi sveta

Ima...

Ima divnih malih mostova

I moje srce koje kuca za tebe
I jedna tužna žena na putu
I mala kuća usred vrta
A i šest vojnika koji se smeju ko ludi
I moje oči koje traže tvoj lik

Postoji jedan divni gaj na brdu

I jedan drugopozivac koji mokri kad prolazimo
A i jedan pesnik koji sanja malu Lu
A i mala divna Lu usred Pariza
I baterija topova u šumi
I pastir koji napasa svoje ovce
I moj život koji pripada tebi

Postoji moje stilo iz koga stalno kaplje mastilo

I zastor topola tanani tanani
I sav moj život koji je prohujao
A ima i tesnih ulica u Mantonu gde smo se voleli
I mala devojčica iz Sospela koja šiba svoje drugove
I kočijaski bič u mojoj zobnici
A i belgijski vagoni na pruzi
I moja ljubav
I sav moj život
O obožavam te

Ispahan

Za tvoje ruže
Prešao bih
I mnogo mnogo duži put

Tvoje sunce nije ono

Što inače svuda blista
I tvoja muzika koja se natpeva sa zorom
Od sada je za mene
Merilo umetnosti
Po sećanju na nju
Ja ću ceniti
Svoje stihove
Plastičnu umetnost
I tebe samu
Obožavano lice

Ispahan jutarnjom muzikom

Budi miris ruža svojih vrtova

Namirisao sam svoju dušu

Ružama
Za čitav svoj život

Sivi Ispahane
Plavi porculane
Kao da su te načinili
Od parčadi neba i zemlje
Ostavivši u sredini
Veliki prodor svetlosti
To
Četvrtasto polje
Megdan
Šaha
Suviše velikog za suviše mali broj
Sitnih magarića koji podskakuju
I koji znaju tako lepo
Da njaču gledajući
Rumenu bradu obojenu kanom
Sunca koje podseća
Na mlade bradate trgovce
Zaklonjene svojim belim suncobranima

Ovde sam brat topola

Upoznajte lepe topole sa sinovima Evrope

O vi drhtava braćo koja se molite u Aziji

Jedan prolaznik zgrčen kao rog u antilope

Fonograf
Svračje noge
Mala daščara

Predosećanje Amerike

Dete moje
Kad bi krenuli u Ameriku o kojoj uvek sanjam
Presekli bismo prvo brodom more Antila
Praćeni stalno oblakom letećih riba
Čija perja trepere od svetlosti
A zatim bismo išli rekom Amazona
Od ostrva do ostrva tražeći njenu vilu
Prodrećemo u ogromne baruštine
U kojima su čitave šume potopljene
Pozdravljamo vas ogromne zmije
I stupamo u carstvo gmizavaca
Guska gače va va majmuni krešte i ptice kriču
A talasi sa Prororoke
Ogromnu plimu prave na ušću reke
Božanstvo tog prostranstva
Andi i pampasi
U mojim grudima danas
Samo su biljno zeleno more
Milioni plavih velikih ovaca
Propinju se među sobom
Kondori nadleću snegove Kordiljera
O kolibice naše ovdašnje
Nasi zmijinjaci bedni
Šta bi o tome rekao rat nedavni

Mesečina

Sladunjavi mesec sa usnama ludaka

I voćnjaci i sela pohlepni su noćas
Dok zvezde blistaju kao hitre pčele
Svetlonosnim medom koji kaplje s grana
Jer eto sve je slatko što pada sa neba
I svaki zrak mesečev je kap meda
A ja skriven shvatam preslatku pustolovinu
U strahu od strele te pčele Zornjače
Koja mi stavlja u ruke varljive zrake
A mesečev med uzima od ruže vetrova

Bolesna jesen

Jeseni bolesna i obožavana

Umrećeš kad severac zakovitla
Kroz ružičnjake
I kad zasneži
Po voćnjacima

Jeseni jadna
Umri u belini i bogata
Snegom i zrelim plodovima
U dnu neba
Kopci kruže
Nad tupim barskim nimfama
Zelene i kratke kose
Koje nikad nisu volele
Dok nad dalekim rubovima šuma
Jeleni riču

O jeseni šumove tvoje volim

Plodovi padaju niko ih ne bere
Vetar i grane plaču
Suze im teku s lista na list
Lišće se valja
Voz tutnji
Život prolazi

Senka

Evo nas ponovo pored mene

Uspomene na drugove pale u ratu
Maslino vremena
Uspomene koje postajete sve jedna
Kao što sto kožica prave samo jednu bundu
Kao što hiljade dana daju samo jednu vest u novinama

Neopipljiva i tamna providnosti

Koja ste postali promenljivi oblik moje senke
Kao Indijanac u zasedi za večnost