Vlada Stojiljković

Dugačka pseća pesma

Da se razumemo:
ja sam koliko juče
bio kuče.
Govorili su za mene
da sam, ah, slatko štene.

Da se razumemo:
danas je prošlo sve to;
leto pa zima pa leto
i eto
postadoh odraslo pseto.

Da se razumemo:
mama, nemoj me više maziti
tata, nemoj me više paziti
nemojte pasti u fras:
štene je posalo pas.

Da se razumemo:
sam ću goniti i sam bežati
sam cu ležati
i režati
sam se kroz život probijati
i sam na mesec zavijati.

Da se razumemo:
negde ću, pored nekog plota,
sresti kerušu svog života.

Iz našeg braka na svet ce stići

prekrasni psići.

Da se razumemo:
njihov će život pseći
teći u sreći
a onda ce mi neko od njih reci:

"Da se razumemo:
ja sam koliko juče
bio kuče..."

Sa mnom ima neka greška

Sa mnom ima neka greška

lice mi se stalno smeška
he-he

Bez razloga i bez veze

usta mi se samo keze
ho-ho

I kad nećem i kad hoćem

moram da se zakikoćem
hi-hi

Nestrpljiv sam, jedva čekam

da se malo zacerekam
hu-hu

Postalo je zbilja strašno

smejem se ko lud na brašno
ha-ha

Svakog jutra dok se tuširam

Svakog jutra, dok se tuširam,

ja pomalo i fantaziram,
svoj pravi život eskiviram
pa neki mnogo lepši biram:
život u kome lepo sviram
ili raketom pilotiram
ili u poslu profitiram
ili pametno meditiram
ili se stašno luksuziram
ili s desetkom diplomiram
ili armijom komandiram
ili filmove vešto režiram
ili tigrove hladno dresiram
ili boksere nokautiram
ili prvake u šahu matiram
ili po svetu svuda špaciram
ili sve cure žustro šarmiram...
I tako stalno sebe foliram
svakoga jutra, dok se tuširam.