www.puskice.co.

yu

Simulacija sistema opisanih diferencnim jednačinama prvog reda

3. SIMULACIJA SISTEMA OPISANIH DIFERENCNIM

JEDNAČINAMA PRVOG REDA

3.1. UVODNA RAZMATRANJA

Modeli se formulišu informacijama koje su obično srednjeg kvaliteta. Zato model ne

treba da bude ocenjivan apsolutnom skalom vrednosti već relativnom, kojom im se prihvata
uspešnost ako pomažu u razjašnjavanju saznanja i spoznaje o sistemu.
Model poslovnih sistema prikazuje, izmedju ostalog, ljude, njihove odluke i reakcije
na sile iz spoljne sredine. To je još jedan razlog koji treba imati na umu, relativnim a ne
aposolutnim merenjem da bi se korisnost modela ocenjivala.
Kad se model prikaže dijagramom ili sistemom jednačina, kada se pretpostavke mogu
ispitati, kada se može ispitati ponašanje koje model nagoveštava, tada se može očekivati da će
se realnost bolje razumeti.
Dve osnovne vrste modela se koriste u proučavanju dinamike poslovnih sistema i to
dijagram tokova i matematički modeli.
Dijagram tokova je grafička predstava kvalitativnih odnosa uzročno-posledičnih veza
izmedju ulaza, elemenata sistema i izlaza sistema. Obezbedjuje pogodan i koristan metod za
opisivanje karakterističnih funkcionalnih relacija medju raznim elementima sistema.
Matematički model je iz klase apstraktnih modela i prikazuje kvantitativne odnose
izmedju elemenata sistema. On je pisan jezikom matematičkih simbola. Ovaj model je
deskripcija sistema koji opisuje i ima veću jasnoću od verbalnih modela. Kod formulisanja
matematičkog modela polazi se od verbalnog modela koji se prečišćavanjem dovodi u stanje
koje se može prevesti matematičkim jezikom. Samo prevodjenje nije obavezno teško. Pitanja
se javljaju kada verbalni model nije adekvatna deskripcija realnog sistema.
Formulacijom modela preko jednačina koje opisuju relacije izmedju elemenata
sistema bolje se sagledava stvarni sistem. Dobro poznavanje svakog elementa posebno
dopunjuje se novim saznanjima. Ona se odnose na strukturu sistema koji se opisuje. Model
sistema reprezentuje prirodu sistema i pomoću njega se stiču nova saznanja i u toku izgradnje
samog modela.

3.2. Dijagram tokova

Dijagram tokova prikazuje elemente stanja sistema, elemente promene stanja i sve
pomoćne informacije koje se koriste u analizi sistema. Svi ovi elementi se nalaze na nekom
toku sistema koji se takodje prikazuju.
Linija toka pokazuje protok, uopšteno rečeno, materijala, energije i informacija.
Tokovi prikazuju kako se nešto kreće od jednog stanja sistema u drugo stanje. Stanja sistema
se moraju nalaziti na odgovarajućim tokovima.

www.puskice.co.yu

23
 www.puskice.co.yu

Praktikum laboratorijskih vežbi iz simulacija u poslovnom odlučivanju

Svaki konkretan sistem sadrži različite oblike i stanja tokova. U poslovnom sistemu
osnovni tokovi se odnose na informacije, materijal, porudžbine, novac, ljude i opremu. To
nisu jedini tokovi ali su najznačajniji. Tok informacije ima poseban status. Ostali su izmedju
sebe povezani tokovima informacija, koji opet najvernije prikazuju upravljački sistem. U
dijagramu tokova pogodno je ako je svaka linija koja predstavlja tok predstavljena na različite
načine.
Elementi stanja sistema i svi drugi elementi koji na neki način predstavljaju neke
akumulacije sistema prikazuju se pravougaonikom (slika 3.1). Pravougaonik se nalazi na
odgovarajućem toku. Strelicama se prikazuje pravac kretanja toka odnosno ulaza i izlaza iz
stanja sistema. U pravougaoniku je moguće upisati naziv stanja sistema ili skraćene oznake.
Elementi sistema koji regulišu podatke u i iz stanja sistema obeležavaju se na samom toku.

ZM
( NM ) Zalihe Materijala ( LP )
Nabavka Lansiranje
Materijala Proizvodnje

Slika (20) 3.1. Simbol elemenata stanja sistema

Elementi promene stanja su posledica upravljačkih odluka. One odredjuju protoke na

tokovima. Element promene stanja prima informacije kao ulaze i kontroliše podatak kao svoj
izlaz. Ovako opisan element promene stanja funkcioniše kao ventil koji reguliše protok. Zbog
toga se i simbol ventila koristi da bi se grafički prikazao element promene stanja (slika 3.2).
U grafički simbol se upisuje naziv elementa sistema ili skraćenica. Pored ovoga prikazuju se i
svi tokovi u i iz elemenata i drugi elementi koji su preko njih povezani.

VAZ
Vreme adaptacije zaliha

( ZM ) NM
Nabavka
Zalihe Materijala
Materijala

@ZM
@eljene Zalihe
Materijala

Slika (21) 3.2. Simbol elemenata promene stanja sistema

www.puskice.co.yu

24
 www.puskice.co.yu

Simulacija sistema opisanih diferencnim jednačinama prvog reda

Na tokovima informacija izmedju izvora informacija (elementi stanja sistema) i
elementi odučivanja (element promene stanja sistema) mogu se naći neki pomoćni elementi.
Oni se kao informacija koriste u elementima promene stanja. Izdvojeni su zbog toga što imaju
svoje nazavisno značenje. Simbol koji pokazuje pomoćni element je u obliku kruga. Unutar
kruga može biti upisan naziv elementa ili skraćenica. Pomoćni elementi se nalaze na
tokkovima informacija koji se prikazuju kao ulazi i izlazi sa naznakom za koje izvore
informacija su povezani (slika 3.3).
( NP )
Naisporu~ene
Porud`bine
PP
Po`eljna
Proizvodnja

@NP
@eljeni Nivo
Neisporu~enih
Porud`bina

Slika (22) 3.3. Simbol pomoćnog elementa sistema

Linije različitih tokova treba da su u digagramima tokova različito predstavljene. Na

taj način se obezbedjuje razlikovanje linije informacije koja ide od nekog elementa stanja
sistema i toka na kome se stanje nalazi kao integracija. Informacija, koja se uzima o stanju
sistema, ne utiče na promenu samog stanja. Zato se u dijagramima tokova izvor informacija
obeležava kružićem.
Parametri sistema su vrednosti koje na neki način utiču na zbivanja u sistemu, ali su
nepromenljive veličine. Oni se prikazuju tako što se na jednoj liniji ispiše njihovo ime ili
skraćenica i obeleži da je to izvor informacija (slika 3.2).
Ako neki tok izvire ili uvire u stanja koja ne utiču na ponašanje sistema, može se za
izvor odnosno ponor reći da su neograničeni. Oni se nalaze na granicama sistema. Mogu se
grafički označiti kao izvor ili ponor, pripadaju spoljnoj sredini, a protok iz izvora odnosno u
ponor kontrolišu elementi sistema (slika 3.4).

* *
Izvor * * Ponor
* *
NM I

Nabavka Isporuke
Materijala

www.puskice.co.yu

25
 www.puskice.co.yu

Praktikum laboratorijskih vežbi iz simulacija u poslovnom odlučivanju

Slika (23) 3.4. Grafički prikaz izvora i ponora

Svi nabrojani simboli mogu se koristiti za prikazivanje vrlo kompleksnih sistema.

Četiri osnovne osobine ima takav dijagram tokova, a to su da prikazuje:
 sva stanja sistema,
 tokove izmedju stanja,
 funkciju upravljanja kojom se kontrolišu količine koje teku izmedju stanja sistema i
 informacione kanale koji povezuju stanja sistema sa upravljačkom funkcijom.

Dobro osmišljen dijagram tokova je pogodniji za analizu strukture sistema od bilo kog
drugog modela. Zbog te osobine dijagrama preporučljivo je verbalni model prevesti u
dijagram tokova. Na njemu je moguće razjasniti sve nejasnoće pre nego što se sistem prikaže
sistemom jednačina. Kod prevodjenja jednog modela u drugi, oblik jedne karakteristike
sistema, o kojoj je već bilo govora u dijagramu, nedostaje. To je kašnjenje u prenosu
informacija, u trajanju upravljačke i izvršne akcije i osobini da se transformacija jednog
oblika stanja u drugi vrši u vremenu. Kašnjenje u sebi sadrži promenljivu veličinu neke
količine u transferu. Vremensko kašnjenje u tokovima može se ostvariti kombinacijom više
stanja sistema i odgovarajućih promena stanja. Oni formiraju vremensku zavisnost izmedju
ulaza koji je dat i odgovarajućeg izlaza nastalog zbog kašnjenja.

3.2.1 PRIMER DIJAGRAMA TOKOVA ZA DISTRIBUCIONO-PROIZVODNI SISTEM

Jedan od jednostavnijih, mada najčešćih, sistema upravljanja povratnim dejstvom je
onaj u kontroli zaliha. Uobičajena konfiguracija tih sistema uključuje zalihe, politiku
poručivanja, kašnjenje u tokovima porudžbina i isporuke robe i odluke isporučioca. Ovakav
sistem, po strukturi, se često sreće u kontroli zaliha i na drugim mestima. Istraživanjem
jednog takvog sistema moguće je uočiti mnoge dinamičke osobine svih sistema slične
strukture.

Opis sistema
Sistem će biti opisan pojednostavljeno. Porudžbine maloprodaje (PM) se slivaju
direktno u evidenciju o neisporučenim porudžbinama fabrike (NP). Količina neisporučene
robe fabrike menja se pod dejstvom isporuka fabrike maloprodaji. Te isporuke jednake su
proizvodnji (PR) koja se direktno uliva na zalihe maloprodaje (Z). Veličina proizvodnje se
odredjuje pomoću nivao proizvodnih mogućnosti (NPM). Proizvodne mogućnosti se menjaju
pod dejstvom potrebne proizvodnje (PP) i potrebnog vremena da se adaptacija izvrši
(VAPM). Ove se pak odredjuju politikom preduzća kojom se žele održati neisporučene
porudžbine na nekom nivou (VPNP vreme pokriverno neisporučenim porudžbinama). Zalihe
maloprodaje (Z) zavise i od maloprodaje (MP). Maloprodaja zavisi od ponašanja kupaca koji
nisu deo sistema. Porudžbine maloprodaje su posledica upravljačkih akcija u maloprodaji.
Mogu se izračunati pomoću informacija o stvarnim i željenim zalihama.
Postavlja se pitanje koji su ulazi, izlazi, elementi sistema i parametri sistema? Nacrtati
dijagram tokova sistema sa prikazom veza izmedju elemenata. Kako treba formulisati politiku
poručivanja maloprodaje da bi se formiralo kolo povratnog dejstva u sistemu?

www.puskice.co.yu

26
 www.puskice.co.yu

Simulacija sistema opisanih diferencnim jednačinama prvog reda

Dijagram tokova prikazan je na slici:

* NP *
Neisporu~ene
Izvor * Porud`bine *
* *
PM VPNP IR
Vreme pokrivanja
Porud`bine Neisporu~enim Isporu~ena
Porud`binama Roba
Maloprodaje
PP
Po`eljna
VAZ Proizvodnja VAPM
Vreme Vreme adaptacije
Adaptacije Proizvodnih mogu}nosti * * *
Zaliha

NPM PR
@Z
@eljene Nivo proizvodnih Proizvodnja
Zalihe Mogu}nosti

Z
Zalihe

MP
Maloprodaja

Slika (25) 3.5. Distribuciono-proizvodni sistem

3.3. SIMULACIONI MODELI

Danas dobija sve više pristalica ima istraživanje sistema za koje analitičko rešenje
ponašanja nije moguće naći. Pri formulaciji novih modela postavljenje su pretpostavke o
sistemima koje treba opisati i o načinu rada u istraživanju ponašanja sistema. Od novih
modela se traži da su u stanju da opišu nelinearne sisteme višeg reda, da se pomoću njih mogu
istraživati ponašanja polazeći od bilo kojih početnih uslova i da je lako moguće istraživati
uticaj promene unutrašnje sredine sistema na ponašanje.
Najveći broj organizacionih sistema može se predstaviti pomoću modela koji nisu
linearni, a toliko su kompleksni da je dobijanje analitičkog rešenja nemoguće. Za takve
sisteme jedino simulacija daje numeričko rešenje i to “korak po korak”.
Proces rešenja “korak po korak” naziva se simulacijom, a sistem jednačina, koje
predstavljaju instrukcije kako dobiti rešenje za naredni korak, u opštem slučaju, naziva se
simulacionim modelom. Sistem jednačina opisuje sistem, a simulacijom se dobija oblik
ponašanja sistema. Vrednost simulacionog modela proizilazi iz činjenice da on može da opiše
sisteme koji se ne mogu opisati na drugi način, što može brzo da pruži informacije o
dinamici, odnosno ponašanju realnog sistema koga model predstavlja.
www.puskice.co.yu

27
 www.puskice.co.yu

Praktikum laboratorijskih vežbi iz simulacija u poslovnom odlučivanju

Simulacija ne pruža opšte rešenje. Umesto toga simulacija pruža podatke o ponašanju
sistema zavisnom od samog sistema i početnih uslova iskazanih odabranim numeričkim
vrednostima. Ako se žele informacije o uticaju različitih uslova na ponašanje, neophodno je
izvršiti više simulacija ponašanja sistema (eksperimenti).
Razvoj simulacionih modela podstaknut je razvojem kompjutera na kojima se vrši
simulacija. Sve do 1955. godine simulacija je bila vrlo spora, ako je radjena ručno, odnosno
suviše skupa ako je radjena na kompjuteru. Sada su troškovi korišćenja računara takvi da
ponavljanje simulacija može da se izvrši brzo, u dovoljnom broju i jeftino.
Jednačine se dobijaju iz osobina strukture sistema i sistema samog po sebi. Za
računanje vrednosti elemenata sistema za jedan i sledeći vremenski momenat, neophodno je
standardizovati vremenski interval izračunavanja vrednosti. Proces “korak po korak” prikazan
je na slici 3.6. Za tri moguća vremenska momenta obeležena sa J, K i L postoje dva
vremenska intervala: JK i KL. Sva zbivanja u sistemu moguće je iskazati pomoću te tri
vremenske tačke i dva intervala izmedju njih.

DT DT

JK KL JK KL

T
0
1 2 3 4 . . . t-1 t t+1
J K L
J K L . .
. J K L
J K

Slika (31) 3.6. Obeležavanje vremenskih stanja u simulacionom modelu

U principima sistema postavljena je pretpostavka da je elemente sistema moguće

razvrstati u dve grupe. U prvoj se nalaze elementi stanja sistema. Kod dinamičkih sistema ovi
elementi imaju svoju vrednost bez obzira da li sistem funkcioniše ili ne. Znači, elementi
stanja sistema u vremenskim momentima J, K i L imaju neke vrednosti. U drugoj grupi
elemenata nalaze se elementi promene stanja sistema. Kod dinamičkih sistema ovi elementi
imaju svoje vrednosti samo onda kad sistem funkcioniše. Znači, elementi promene stanja
sistema imaju svoje vrednosti u vremenskim intervalima JK i KL.
Za izračunavanje vrednosti u momentu K raspoloživi su podaci iz prethodnih koraka o
vrednostima stanja u momentu J i vrednostima elemenata promene stanja u vremenskom
intervalu JK. Pomoću ovih raspoloživih podataka izračunavaju se vrednosti elemenata stanja
sistema u momentu K. Izračunate vrednosti koriste se potom da se izračunaju vrednosti
elemenata promene stanja u intervalu KL. Ovaj redosled izračunavanja je obavezan zbog
postojanja odredjenje zavisnosti izmedju elemenata stanja i njihovih promena. Ta zavisnost

www.puskice.co.yu

28
 www.puskice.co.yu

Simulacija sistema opisanih diferencnim jednačinama prvog reda

kaže da vrednost elementa promene stanja zavisi od prethodne vrednosti uzročnog elementa
stanja sistema. Ovim se obezbedjuje održavanje uzročno-posledične zavisnosti elemenata.
Pretpostavka pri izračunavanju novih vrednosti elemenata stanja sistema je ta da se oni ne
menjaju u intervalima JK i KL već samo u momentima. Za vrlo male vremenske intervale (Dt
= DT), ova je pretpostavka održiva. Diskontinuitet na ovaj način formiran, ne utiče značajno
na dobijena ponašanja.
Ceo proces izračunavanja se sad ponavlja ali za nov vremenski momenat L, kako je u
prethodnom koraku to obeleženo. U ovom narednom koraku vremenska skala J, K i L se
pomera tako da se izračunavanje ne vrši za staro L već za novo K (prikazano na slici 3.6).
Postupak izračunavanja je isti kao i ranije pošto su svi podaci raspoloživi za izračunavanje
vrednosti elemenata stanja u novoj tački K i vrednosti elemenata promene stanja u novom
intervalu KL.
Početak izračunavanja je za t=0. Sve početne vrednosti elemenata stanja sistema
moraju biti date. Vrednosti elemenata promene stanja za t£0 nisu bitni, izuzev vrednosti
poremećajne promenljive (ulazna promenljiva). Izračunavanje počinje odredjivanjem
vrednosti elemenata promene stanja izmedju t=0 i t=0+DT (poremećajna promenljiva).
Nezavisno od toga što se za sve vremenske momente koriste isti simboli, vreme teče od
jednog ciklusa izračunavanja do drugog. Broj ciklusa odredjuje vremenski period za koji je
izračunavanje vršeno. Dobijene vrednosti se mogu srediti na način da slede jedna drugu kako
vreme sukcesivno raste. Dobijeni skup vrednosti opisuje ponašanje elemenata sistema. Sve
dobijene vrednosti se mogu prikazati tabelom u kojoj je t sukcesivna promenljiva.
U simulacionom modelu promenljive i konstante se prikazuju simbolima. Format
standardnog simbola treba da omogući dovoljno raznovrsnih kombinacija. Da bi se
zadovoljili svi zahtevi potrebno je da znake promenljivih veličina i konstanti u sebi sadrže
grupu do šest karaktera. Osnovnu oznaku sledi oznaka vremenskog intrervala ili momenta
koju prethodi tačka. Tako se na primer zalihe materijala mogu obeležiti sa:
ZM.K
gde .K obeležava njihovu vrednost u momentu K. Nabavka materijala može se obeležiti sa
NM.JK
gde .JK obeležava vremenski interval za koji je nabavka materijala poznata ili
NM.KL
za koji vremenski interval treba izračunati novu vrednost nabavke.
Konstante se identifikuju tako što nemaju vremensku oznaku.
Jednačina kojom se iskazuju relacije i vrednosti elemenata stanja sistema u sebi sadrži
uticaj prethodne vrednosti stanja sistema i elemenata promene stanja u vremenskom intervalu
koji prethodi momentu za koji se vrednost stanja izračunava. Za jednačinu elementa stanja
usvaja se sledeći format:

SS.K = SS.J + (DT) (UPSS.JK - IPSS.JK)

SS.0 = (početna vrednost promenljive u datoj dimenziji)

gde su:
SS stanje sistema (dimenzija)

www.puskice.co.yu

29
 www.puskice.co.yu

Praktikum laboratorijskih vežbi iz simulacija u poslovnom odlučivanju

UPSS ulazna promena stanja sistema (dimenzija/ vreme)

IPSS izlazna promena stanja sistema (dimenzija/vreme)
DT vremenski interval izmedju vremenskih momenata L i K
Bilo koji broj elemenata promene stanja sistema može postojati što zavisi od prirode
elementa stanja sistema. Na desnoj strani jednačine uvek se mora naći vrednost stanja sistema
u prethodnom vremenskom momentu. Isto tako u jednačini se mora pojaviti vremenski
interval DT kao dimenzioni množilac vrednosti promene stanja.
Vremenski interval DT je parametar interesantan jedino za računanje a nije parametar
realnog sistema. Jedino količnik vrednosti promene stanja i vremenskog intervala daje tačnu
dimenziju vrednosti stanja sistema.
Jednačine elemenata promene stanja sistema pokazuju kako se promene u tokovima
sistema kontrolišu. Promena tokova zavisi od stanja sistema i upravljačkih konstanti, te se u
jenačinama promene stanja nalaze te veličine.
Vrednost elemenata promene stanja sistema za interval KL se izračunava u momentu
K korišćenjem informacija o vrednostima odgovarajućih stanja sistema u K. Tako jednačina
ima oblik:
PSS.KL = (SS.K, PSS.JK, parametri sistema)
gde na desnoj strani može stajati bilo koja funkcionalna veza izmedju promenljivih.
Tako za primer dat na slici, jednačina bi imala oblik:
gde su:
VAZ vreme adaptiranja zaliha na željeni nivo (vremenska konstanta)
ZM vrednost zaliha materijala (količina)
ŽZM željene zalihe materijala (količina)

Kao što nema ograničenja u formi jednačina stanja sistema, tako nema ograničenja ni
za jednačine promene stanja sistema. Ipak treba imati na umu da:
 jednačine promene stanja ne sadrže vremenski interval
 na desnoj strani se ne može pojaviti neki element promene stanja sistema
 vrednost elementa promene stanja izračunava se za interval KL pomoću podataka iz
momenta K.
Jednačina elementa promene stanja sistema je stav o tome kako se informacije sistema
prevode u odluke i akcije. Ove jednačine prikazuju kako sistem sam sebe kontroliše. Kod
poslovnih sistema one prikazuju kako ljudska zapažanja o stanju sistema dovode do
odlučivanja.
Da bi se došlo do konačnog oblika jednačine elementa promene stanja sistema, često
je potrebno razviti pomoćne jednačine. Prisustvo takvih jednačina u modelu nije u suprotnosti
sa polaznim stavom da je struktura sistema sastavljena samo od elemenata stanja i njihove
promene. Pomoćne jednačine su zapravo algebarski delovi jednačina elemenata promene
stanja sistema. Pretpostavimo da su željene zalihe materijala iz prethodnog primera funkcija
prosečne prodaje i željenog broja nedelja prodaje pokrivenih zalihama. Tada jednačina
željenih zaliha ima oblik:
ŽZM.K = (PP.K) / (PPZ)
gde su:
PP prosečna prodaja (količina/vrem. interval)
www.puskice.co.yu

30
 www.puskice.co.yu

Simulacija sistema opisanih diferencnim jednačinama prvog reda

PPZ vremenski period u kome je prodaja pokrivena zalihama (vreme)

3.4. INTEGRIRAJUĆE FUNKCIJE

Ako se pomoćna jednačina uvrsti u jednačinu elementa promene stanja, ona kao takva
nestaje, ali je nov oblik jednačine elementa promene stanja mnogo komplikovaniji.
Postupak raščlanjavanja jednačine elementa promene stanja može dovesti do
formiranja grupe jedančina koje prikazuju medjusobnu zavisnost niza pomoćnih elemenata
sistema. U tom nizu ne sme se pojaviti kol jer se time gubi jednostavna veza izmedju
jednačine stanja sistema i jednačine promene stanja sistema.
Konstante se prikazuju numeričkom vrednošću i ne sadrže numeričku oznaku.
Svim elementima stanja sistema pridružuju se početne vrednosti. U modelu se one
upisuju posle jednačine stanja sistema i to sa istim simbolom ili bez vremenske oznake.
Uzročno-posledična zavisnost dve ili više promenljivih može se prikazati ponekad
najbolje tabelarno za nelinearne relacije koje se često pojavljuju u sistemima i ovo je i
najpovoljniji način. Izmedju dve diskretne vrednosti uzročne promenljive vrši se interpolacija
posledične promenljive tako da se dobijaju prave linije.
Veza se u sistemu jednačina prikazuje na sledeći način:
TABLE (TNAME, P, K, N1, N2, N3)
TNAME = E1(E2).../EM
gde su:
TNAME ime tabele
P ulazna promenljiva za koju se odredjuje odgovarajuća vrednost
izlaza prikazana tabelom
N1 najmanja moguća vrednost ulaza
N2 najveća moguća vrednost ulaza
N3 interval izmedju dve vrednosti u kom se vrši interpolacija
E1 vrednost izlaza za P = N1
E2 naredna vrednost izlaza za P = N1 - N2
EM zadnja vrednost izlaza za P = N2

P je uzročna (nezavisna) promenljiva i obično je vrednost elementa stanja sistema ili

pomoćne promenljive. Tabela numeričkih vrednosti ima istu oznaku kao i TNAME. TNAME
se sastoji od niza numeričkih vrednosti, uniformno rasporedjenih nad P-osom. Slika 3.7.
prikazuje jednu TABLE funkciju. U funkciji TABLE izmedju bilo koje dve uzastopne
vrednosti N nalazi se pravolinijska promena E. Ako P postane manje od N1 ili veće od N2
znači da granice nisu dobro odredjene. Tabela TNAME mora imati tačan broj vrednosti E
koji odgovara veličinama N1, N2 i N3. Taj broj se izračunava na sledeći način:
N 2  N1
Broj vrednosti: EM 1
N3

www.puskice.co.yu

31
 www.puskice.co.yu

Praktikum laboratorijskih vežbi iz simulacija u poslovnom odlučivanju

E7
TV

E1

P
N1 N3 N2

Sl. (34) 3.7. Grafički prikaz funkcije TABLE za uzročno-posledičnu vezu P i V

Zavisnost ulaza od izlaza (i obrnuto) može biti vrlo složeno. U tokovima materijala i
informacija ta zavisnost može menjati svoj oblik. Kretanje količina od ulaza ka izlazu preko
elemenata stanja prikazuju se sledećim funkcijama SMOOTH, DLINF i DELAY. Sve ove
funkcije su sastavljene od elemenata stanja i promene stanja.
Funkcija SMOOTH (pokretni prosek) stvara eksponencijalni prosek prvog reda
elemenata promene stanja. Dobijene vrednosti su informacije. U modelu se prikazuje na
sledeći način:
SMTHX.K = SMOOTH (X.JK, SMTM)

gde su:
SMTHX prosek vrednosti X
X element promene stanja za koji se traži prosek
SMTM vreme za koje se traži prosek

Procedura izračunavanja prosečne vrednsti je sledeća:

L1.K = L1.J+(DT)(X.JK - R1.JK)
L1 = (SMTM)
SMTHX.K = L1.K/SMTM
R1.KL = SMTHX.K

gde su:
L1 pomoćni element stanja
R1 pomoćni element promene stanja
www.puskice.co.yu

32
 www.puskice.co.yu

Simulacija sistema opisanih diferencnim jednačinama prvog reda

Dijagram tokova ima sledeći oblik:

*
L1 *
X
R1 *

SMTM

SMTHX

a pojednostavljeno se crta na sledeći način:

(x)

SMOTH SMOTHX SMTM

Priroda svih procesa u sistemima je da se promena na posledičnoj promenljivoj pojavi

sa kašnjenjem u odnosu na uzročnu promenljivu. Kašnjenja su zbog raznih razloga prisutna i
na tokovima informacija. Da bi se na informacionim tokovima prikazalo eksponencijallno
kašnjenje prvog reda koristi se funkcija DLINF 1. Ona predstavlja proces postepenog
prilagodjavanja sa kašnjenjima u shvatanjuy informacije. Ta vrednost se kreće prema onoj
koju ima izborna informacija. Ovo se dešava kad se pojavi neka nagla promena koja se ili kao
takva odmah ne shvata ili ne prihvata. Na primer menja se kašnjenje u isporukama (stvarna
veličina X) ali kupci shavte novo kašnjenje tek nakon nekog vremena (kod DLINF 1 to vreme
kad shvate pravu novu vrednost iznosi dvostruko TRX). Funkcija DLINF 1 se koristi da bi se
prikazala zainteresovanost za situaciju koja se menja ali pri čemu se javlja kašnjenje.
www.puskice.co.yu

33
 www.puskice.co.yu

Praktikum laboratorijskih vežbi iz simulacija u poslovnom odlučivanju

Skraćeni model eksponencijalnog kašnjenja prvog reda ima sledeći oblik:

RVX.K = DLINF 1(X.K, TRK)
gde su:
RVX shvaćena vrednost X-a
X element ili pomoćni element stanja čija se prava vrednost
saznaje sa kašnjenjem
TRX vreme saznavanja prave vrednosti X

Procedura izračunavanja je sledeća:

R1.KL = (X.K - L1.K)/TRX
L1.K = L1.J + (DT)(R1.JK)
L1 = X
RVX.K = L1.K
Dijagram tokova informacija eksponencijalnim kašnjenjem prvog reda ima sledeći
oblik:

L1
(R)
R1
(-)
TRX RVX

a pojednostavljeno se crta na sledeći način:

www.puskice.co.yu

34
 www.puskice.co.yu

Simulacija sistema opisanih diferencnim jednačinama prvog reda

(x)

DLINf1 RVX TRX

Iz modela se jasno vidi da postoji negativno kolo povratnog dejstva prvog reda i
izlazna promenljiva ima jednostavnu eksponencijalnu promenu u odnosu na promenu ulaza.
Kašnjenje u informacionim kanalima može imati i viši red. Promena reda menja oblik
ponašanja izlaza. Tako kašnjenje DLINF 3 (trećeg reda) u početku reaguje sporije od DLINF
1 ali kasnije brže. Dijagram tokova za eksponencijalno kašnjenje višeg reda formira se
rednom vezom eksponencijalnih kašnjenja prvog reda. Ukupan broj redno vezanih kašnjenja
prvog reda odgovara broju reda kašnjenja. Redna veza se ostvaruje preko elemenata koji
odgovaraju shvaćenoj vrednosti ulazne promenljive.
Na tokovima na kojima se količine nečega materijalnog pomeraju iz jednog stanja u
druga, ulaz prouzrokuje izlaz ali sa kašnjenjima u pomeranju promene od ulaza ka izlazu kroz
niz stanja. To su procesi slični onima kao kod kretanja prispelog materijala kroz zalihe,
prizvodnju, zalihe gotove robe, dok se ne pojavi u isporukama gotova roba. Istovremeno,
primljeni materijal će se pojaviti u isporukama u obliku gotovog prizvoda, no ne istovremeno
već sa većim ili manjim vremenskim kašnjenjem.
Simulacioni model kojim se izračunava materijalni izlaz, ako se zna ulaz ima sledeći
oblik:
L1.K = L1.J - (DT)(Q.JK - R1.JK)
L1 = (Q)(DEL/3)
R1.KL = L1.K/(DEL/3)
L2.K = L2.J = (DT)(R1.JK - R2.JK)
L2 = (Q)(DEL/3)
R = KL = L2.K/(DEL/3)
L3.K = L3.J = (DT)(R2.JK - R.JK)
L3 = (Q)(DEL/3)
R.KL = L3.K/(DEL/3)
Radi lakšeg posanja navedeni model se može prikazati na sledeći način:
R.K1 = DELAY3(Q.JK, DEL)
gde su:
Q ulazna promenljiva
www.puskice.co.yu

35
 www.puskice.co.yu

Praktikum laboratorijskih vežbi iz simulacija u poslovnom odlučivanju

DEL kašnjenje.

Pojednostavljeni dijagram tokova se crta na sledeći način (eksponencijalno kašnjenje

trećeg reda):

(Q)
DELAY3 R DEL

Promena reda eksponencijalnog kašnjenja na meterijalnom toku utiče na broj

elemenata stanja kroz koji materijal treba do izlaza da prodje. Red kašnjenja odgovara broju
elemenata stanja koja se redno vezuju. Veza se ostvaruje preko elementa promene stanja koji
se nalazi iza svakog elementa stanja. Element promene stanja prikazuje količinu nečega što se
iz jednog stanja prenosi u drugo kao na primer količina materijala sa zaliha koja se lansira u
proizvodnju, na kojoj počinje obrada te prema tome prelazi u stanje nedovršene proizvodnje.
Za primer sa slike 3.5 moguće je formulisati simulacioni model. Sistem iz primera
ima najjednostavniju strukturu koja se može pronaći. U njemu jedna odluka (nabavka)
kontroliše stanje sistema (zaliha). U sistemu nema kašnjenja niti bilo kakvih poremećaja u
toku informacija od zaliha do odluke o nabavci.
Sistem je prvog reda u kome se negativnim kolom povratnog dejstva kontroliše stanje
sistema. Svrha postojanja sistema je da se zalihe održavaju na potrebnom nivou (željene
zalihe). Odluka o nabavci količina materijala se menja već prema tome kako se menjaju
zalihe prema željenim zalihama. Zapravo kako se zalihe približavaju željenim količinama
robe na zalihama, nabavka se smanjuje. Najjednostavnija politika nabavke je ona kod koje
nabavka zavisi od razlika željenih i stvarnih zaliha. Ova politika se može prikazati i kao
jednačina u sledećem obliku:
N.KL = ŽZ - Z.K
gde su:
N nabavka (količina/jedinica vremena)
ŽZ željene zalihe (količina)
Z zalihe (količina)

Ova jednačina nije dimenziono korektna. Sa leve strane dimenzije je iskazana

količinom. Potrebno je još utvrditi kakva je priroda zavisnosti promenljivih. Ona treba da
obezbedi dimenziono izjednačavanje leve i desne strane. To može da se postigne pomoću
vremenske konstante. Ako se konstanta nazove vremenskom korekcijom zaliha (VKZ) tada
prvobitna jednačina prelazi u oblik:

www.puskice.co.yu

36
 www.puskice.co.yu

Simulacija sistema opisanih diferencnim jednačinama prvog reda

1
N (@Z  Z ) , VKZ 0
VKZ
gde je:
VKZ vreme korekcije zaliha (vreme).
Da bi se napisao potpun model sistema potrebno je imati početne ulsove i formulisane
sve jednačine. Znači treba napisati jednačinu elemenata stanja sistema, odnosno jednačinu
promene zaliha. Kako je već rečeno ranije o jednačini elemenata stanja, nužno je otkriti
elemente promene stanja koji utiču na promenu stanja sistema. U ovom slučaju zalihe se
menjaju samo promenom odluke o nabavci. U jednačini stanja, to je moguće prikazati na
sledeći način:
Da bi se napisao potpun model sistema potrebno je imati početne ulsove i formulisane
sve jednačine. Znači treba napisati jednačinu elemenata stanja sistema, odnosno jednačinu
promene zaliha. Kako je već rečeno ranije o jednačini elemenata stanja, nužno je otkriti
elemente promene stanja koji utiču na promenu stanja sistema. U ovom slučaju zalihe se
menjaju samo promenom odluke o nabavci. U jednačini stanja, to je moguće prikazati na
sledeći način:
Z. K = Z.J + (DT) (N.JK)
gde je sa .J, .K i .JK obeležen vremenski odnos promenljivih, a sa (DT) vremenski interval.
Potpun model bi imao oblik:
Z.K = Z.J + (DT) (N.JK) (količina)
Zo = const. (količina)
1
N. KL  (@Z  Z . K) (količina/vreme)
VKZ
VKZ = const (vreme)
ŽZ = const (količina)

Za iste početne uslove kao u ranijem primeru (ŽZ = 6000, Zo = 1000, VKZ = 5)
model je korektniji, odnosi se na konkretan slučaj, a ima oblik:
Z.K = Z.J + (DT) (N.JK) (komada)
Zo = 1000 (komada)
1
N. KL  (@Z  Z . K) (komada/nedelja)
VKZ
VKZ = 5 (nedelja)
ŽZ = 6000 (komada)

Simulicija ponašanja sistema počinje izračunavanjem nepoznatih veličina narednog

koraka pomoću podataka iz ranijeg koraka (početne vrednosti promenljivih i prve vrednosti
sile poremećaja). U ovom slučaju pomoću početnih uslova prvo se izračunavaju vrednosti
elemenata promene stanja sistema izmedju nulte i prve nedelje. To znači da se prvo mora
izračunati vrednost nabavke. Potom se izračunavaju nove zalihe nastale pod dejstvom
početnih zaliha i nabavljene količine materijala u prvoj nedelji za koju je simulacija vršena.
Ceo postupak se može prikazati i tabelarno (tabela 3.1).

www.puskice.co.yu

37
 www.puskice.co.yu

Praktikum laboratorijskih vežbi iz simulacija u poslovnom odlučivanju

Tabela 3.1.
Izračunavanje vrednosti
promenljivih sistema simulacijom

nedelja nedostajuće zalihe Nabavka Zalihe

simulacije ŽZ - Z N Z
komada komada/nedelja komada
1 2 3 4
0 5000 1000 1000
1 4000 800 2000
2 3200 640 2800
3 2560 512 3440
4 2048 496 3952
5 1552 310,4 4448
6 1241,6 248,3 4758,4
7 993,3 198,6 5006,7
8 794,7 158,9 5205,3
9 5364,2
10

Raspored vrednosti u tabeli 3.1 je takav da prikazuje redosled kojim se izračunavanje

vrši. Prvo se pomoću početnih uslova izračunavaju elementi promene stanja, odnosno
nedostajuće zalihe (kolona 2), potom količina koju treba u prvoj nedelji nabaviti (kolona 3), a
potom kolike su zalihe na kraju te prve nedelje (kolona 4). Pomoću podataka o stvarnim
zalihama izračunavaju se nedostajuće zalihe . One utiču na količinu koju trreba nabaviti u
drugoj nedelji. Postupak se nastavlja već prema tome kako je unapred utvrdjeno za koji
period će se simulacija izvršiti. U ovom slučaju simulacija je izvršena za 25 nedelja. Grafički
prikaz ponašanja zaliha u tih 25 nedelja dat je na slici 3.8.
Negativno kolo povratnog dejstva je ono koje upravljačkom odlukom treba stanje
sistema da dovede na željeni nivo. Kako se to dešava prikazano je na slici 3.8. Željeno stanje
je kostantno i nije zavisno od dogadjaja u kolu povratnog dejstva. Tri krive linije, obeležene
sa a, b i c prikazuju promenu stvarnih zaliha ako se odluke o nabavci razlikuju prema brzini
sa kojom se želi nadoknaditi razlika željenog i stvarnog stanja. Kriva a odgovara nadoknadi u
dve nedelje, kriva b nadoknadi u 5 nedelja, a kriva c nadoknadi u 10 nedelja. Poredjenjem sva
tri slučaja uočava se da se željeno stanje brže dostiže ako se nedostajuće zalihe nadoknadjuju
u kraćim vremenskim periodima.

www.puskice.co.yu

38
 www.puskice.co.yu

Simulacija sistema opisanih diferencnim jednačinama prvog reda

Komanda

@eljene zalihe Zalihe

6000

a
b
4000
c

2000

Nedelje

0 5 10 15 20 25

Slika (32) 3.8. Grafički prekaz rezultata simulacije sistema zaliha - sistem prvog reda
Za sistem drugog reda koji predstavlja upravljanje zalihama (slika 3.6) može se razviti
simulacioni model kako sledi:
Z.K = Z.J + (T) (R.JK)
Zo = constanta
KZ = constanta
ŽZ = constanta
PR.K = PR.J = (DT) (N.JK - IR.JK)
PR = constanta
PR. K
IR. KL 
RI
RI = constanta
gde su:
IR isporučena roba (količina/vrem. jedinica)
PR poručena roba (količina)
RI rok isporuke (vrem. jedinica)

Ako se usvoje isti početni uslovi kao u ranijem primeru, a rok isporuke iznosi 10
nedelja, simulacioni model dobija oblik:
Z.K = Z.J + (DT) (IR.JK) (komada)
Zo = 1000 (komada)
1
N.KL  (@Z  Z .K) (komada/nedelja)
VKZ
VKZ = 5 (nedelja)
www.puskice.co.yu

39
 www.puskice.co.yu

Praktikum laboratorijskih vežbi iz simulacija u poslovnom odlučivanju

ŽZ = 6000 (komada)
PR.K = PR.J = (DT) (N.JK - IR.JK)
PRo = 10.000 (komada)
PR .K
IR .KL  (komada/nedelja)
RI
RI = 10 (nedelja)

Jednačine i početni uslovi dovoljni su da se izvrši simulacija ponašanja sistema u

dostizanju željenih zaliha. Dobijeni podaci prikazani su u tabeli 3.2, a ponašanje sistema na
slici 3.4.
Analiza ponašanja sistema upravljanja zalihama koji je drugog reda, otkriva da se
zalihe ne približavaju željenom nivou postepeno već se povećavaju i iznad željenih, da bi u
dostizanju željenog nivoa oscilovale u celom posmatranom periodu. Oscilacije nastupaju zbog
pojave kašnjenja u prijemu robe (rok isporuke). Na slici 3.4 lako se uočava kako ponašanje
isporučene robe ima slično ponašanje kao i naručena roba samo sa kašnjenjem. Maksimumi u
primljenim količinama robe nastaju otprilike deset nedelja nakon maksimuma kod naručene
robe.

www.puskice.co.yu

40
 www.puskice.co.yu

Simulacija sistema opisanih diferencnim jednačinama prvog reda

Tabela 3.2.
Izračunate vrednosti promenljivih sistema upravljanja
zalihama - sistem drugog reda
nedelja Zalihe Poručena Roba Nedostajuće Nabavka Isporučena
simulacije Z PR Zalihe ŽZ - Z N Roba IR
1 2 3 4 5 6
.00 1000 10000 5000 1000 1000
2.00 3000 10000 3000 600 1000
4.00 5000 9200 1000 200 920
6.00 6840 7760 -840 -168 776
8.00 8392 5872 -2392 -478 587
10.00 9566 3741 -3566 -713 374
12.00 10315 1566 -4315 -863 157
14.00 10628 -473 -4628 -926 -47
16.00 10533 -2229 -4533 -907 -223
18.00 10087 -3597 -4087 -817 -360
20.00 9368 -4512 -3368 -674 -451
22.00 8465 -4957 -2465 -493 -496
24.00 7474 -4952 -1474 -295 -495
26.00 6484 -4551 -484 -97 -455
28.00 5573 -3834 427 85 -383
30.00 4807 -2897 1193 239 -290
32.00 4227 -1840 1773 355 -184
34.00 3859 -763 2141 428 -76
36.00 3707 246 2293 459 25
38.00 3756 1114 2244 449 111
40.00 3979 1789 2021 404 179
42.00 4336 2240 1664 333 224
44.00 4784 2457 1216 243 246
46.00 5276 2452 724 145 245
48.00 5766 2251 234 47 225
50.00 6216 1895 -216 -43 189
52.00 6595 1429 -595 -119 143
54.00 6881 905 -881 -176 91
56.00 7062 372 -1062 -212 37
58.00 7137 -128 -1137 -227 -13
60.00 7111 -557 -1111 -222 -56
62.00 7000 -890 -1000 -200 -89
64.00 6822 -1112 -822 -164 -111
66.00 6599 -1218 -599 -120 -122
68.00 6356 -1214 -356 -71 -121
70.00 6113 -1114 -113 -23 -111
72.00 5890 -936 110 22 -94
74.00 5703 -705 297 59 -70
76.00 5562 -445 438 88 -45
78.00 5473 -181 527 105 -18
80.00 5437 66 563 113 7
82.00 5450 278 550 110 28
84.00 5506 443 494 99 44
86.00 5594 552 406 81 55
88.00 5704 604 296 59 60
90.00 5825 601 175 35 60
92.00 5945 551 55 11 55
94.00 6056 463 -56 -11 46
96.00 6148 348 -148 -30 35
www.puskice.co.yu

41
 www.puskice.co.yu

Praktikum laboratorijskih vežbi iz simulacija u poslovnom odlučivanju

98.00 6218 219 -218 -44 22

100.00 6261 88 -261 -52 9
3.4.1 PRIMER SISTEMA UPRAVLJANJA MONTAŽOM I ZALIHAMA GOTOVE ROBE
(RUČNA SIMULACIJA)

Svrha ovog primera je da se simulacija približi čitaocu. Izračunavanje će biti vršeno

“korak po korak” i na taj način dobiće se podaci o primeni ponašanja sistema pod dejstvom
odredjenog ulaza. Istovremeno se na primeru mogu produbiti povoljnosti primene koncepta
upravljanja sistemom.
Ideja o povratnom dejstvu će biti na više načina posmatrana. Pre svega to će biti
učinjeno posmatranjem različitih ponašanja sistema i verbalnim tumačenjem efekata
povratnog dejstva.
Sistem je opisan na sledeći način:
Proizvodi jednog preduzeća prodaju se i isporučuju odmah po prijemu porudžbine.
Isporuka se vrši sa zaliha gotove robe. Ove zalihe se popunjavaju iz montaže koja po
tehnološkom procesu montaže traje izvesno vreme (kašnjenje). Montaža se vrši na traci uvek
istim redosledom i istim ritmom. Montažno odeljenje ima više montažnih traka. Količina
montiranih proizvoda na izlazu zavisi od količine proizvoda koja se nalazi u procesu montaže.
Operativno plansko odeljenje donosi odluku o lansiranju nove količine proizvoda za
montažu. Materijal se dobija sa zaliha elemenata. Do sada one nisu nikad predstavljale
problem za lansiranje montaže.

Plan eksperimenata
Operativno plansko odeljenje menja ulaz u montažu da bi kompenziralo naglu
potražnju za proizvodima. Sa prosečne potrošnje od 5000 komada dnevno porudžbine su se
popele na 7000 komada dnevno. Razmotriti uticaj ovog porasta potrošnje na ponašanje
nezavršene montaže i zaliha ako se skok porudžbina javlja u trećem danu, a vraća se na raniju
posle šestog dana (test signal).

Slučaj I
Ako se usvoji da operativno plansko odeljenje lansira dnevnu montažu prema
isporukama prethodnog dana, odgovoriti na sledeća pitanja:
1. Koji element sistema prouzrokuje promene zaliha za duži vremenski interval od onoga u
kome su se javile povećane isporuke? Da li je moguće ovaj efekat otkloniti?
2. Kolika je vremenska razlika izmedju promene isporuka i promene ulaza na zalihe?
3. Da li postoji kolo povratnog dejstva u sistemu? Ako ga ima opišite ga. Šta bi se dosilo ako
bi se sa zaliha pored redovnih isporuka javile neregularne preko drugog odeljenja, a ne
prodaje (na primer odeljenja rezervnih delova)/ i ako o tim isporukama prodaja ne bi imala
nikakve podatke?
4. Ako bi trebalo odrediti kolike su željene zalihe gotovih proizvoda koje bi informacije bile
potrebne za to?

www.puskice.co.yu

42
 www.puskice.co.yu

Simulacija sistema opisanih diferencnim jednačinama prvog reda

Slučaj II
Ako se usvoji da operativno plansko odeljenje lansira dnevnu montažu prema
isporukama prethodnog dana, (kao slučaj I) sa izvesnom promenom koja je jednaka petini
razlike izmedju željenih i stvarnih zaliha proizvoda, odgovoriti na sledeća pitanja:
1. Kakva se razlike u ponašanju javlja u odnosu na ono iz prvog slučaja? Da li je ovo
ponašanje povoljnije?
2. Da li postoji kolo povratnog dejstva u sistemu? Šta će se desiti ako se pojave isporuke sa
zaliha koje se ne registruju u prodaji ali se registruju u magacinu gotove robe?
3. Opisati efekte povratnog dejstva koji utiču da se sistem ponaša na odredjen način. Koji je
uzročno-posledični redosled u kolu povratnog dejstva i kako promene u jednoj
promenljivoj utiču na promene na drugim promenljivim?
4. Da li je potrebno u Slučaju II dodati neku novu informaciju u odnosu na slučaj I da bi se
odredile željene zalihe gotovih proizvoda?

Rešenje:
Dijagram tokova
Šema stanja sistema na toku materijala ima sledeći oblik:
Da bi se dobio kompletan dijagram tokova koji predstavlja sistem treba šemi stanja
sistema na toku materijala dodati sve potrebne informacije pod čijim dejstvom sistem
funkcioniše. Tako treba dodati informacije na osnovu kojih operativno plansko odelenje
donosi odluku o količini proizvoda koja se dnevno lansira u montažu.
Dijagram tokova sistema u tom slučaju ima oblik:
za Slučaj I
VZM
Vreme u kome se
Izvr{i Monta`a

NM ZP
* *
* Nedovr{ena Zalihe gotovih *
* LM
Monta`a ZM Proizvoda I *
Lansirana Isporuke
Zavr{ena
Monta`a
Monta`a

( P)
Porud`bina

www.puskice.co.yu

43
 www.puskice.co.yu

Praktikum laboratorijskih vežbi iz simulacija u poslovnom odlučivanju

za Slučaj II
VZM
Vreme u kome se
Izvr{i Monta`a

NM ZP
* *
* Nedovr{ena Zalihe gotovih *
* LM
Monta`a ZM Proizvoda I *
Lansirana Isporuke
Zavr{ena
Monta`a
Monta`a

VAZP
Vreme Adaptacije Nivoa
@ZP Gotovih Proizvoda
@eljeni Nivo
Zalihe Proizvoda

Ako se usvoje oznake upotrebljene u dijagramu tokova, simulacioni model ima sledeći
oblik:
Z.K = Z.J + (DT) (ZM.JK - I.JK) (komada)
Z = 30.000 (komada)
I.KL = test signal
ZM.KL = MN.K / VZM (komada/dnevno)
VZM = 4 (dana)
NM.K = NM.J = (DT) (LM.JK - ZM.JK)
NM = 20.000
I.K za slučaj I (komada)
LM.KL = ili
(ŽZP - ZP.K) (VAZ) za slučaj II (komada/dnevno)
VAZ = 5 (dana)
ŽZP = 30.000 (komada)

Rezultati simulacije se mogu prikazati tabelarno i grafički na način kako je to sada

učinjeno. Vrednosti stanja sistema su pri tome date za početak dana a za elemente promene
stanja u toku istog dana. Test signal je ranije opisan.

www.puskice.co.yu

44
 www.puskice.co.yu

Simulacija sistema opisanih diferencnim jednačinama prvog reda

Tabela 3.3.
Rezlultati simulacije za Slučaj I
Nedelja Isporuka Lansirana Nedovršena Završena Zalihe
montaža montaža montaža proizvoda
0. 5000 5000 20000 5000,0 30000
1. 5000 5000 20000 5000,0 30000
2. 5000 5000 20000 5000,0 30000
3. 7000 5000 20000 5000,0 30000
4. 7000 7000 20000 5000,0 28000
5. 7000 7000 22000 5500,0 26000
6. 7000 7000 23500 5875,0 24500
7. 5000 7000 24625 6156,3 23375
8. 5000 5000 25469 6367,2 24531
9. 5000 5000 24102 6025,4 25898
10. 5000 5000 23076 5769,0 26924
11. 5000 5000 22307 5576,8 27693
12. 5000 5000 21730 5432,6 28270
13. 5000 5000 21298 5324,4 28702
14. 5000 5000 20973 5243,3 29027
15. 5000 5000 20730 5182,5 29270
16. 5000 5000 20547 5136,9 29453
17. 5000 5000 20411 5102,7 29589
18. 5000 5000 20308 5077,0 29692
19. 5000 5000 20231 5057,7 29769
20. 5000 5000 20173 5043,3 29827
21. 5000 5000 20130 5032,5 29870
22. 5000 5000 20097 5024,4 29903
23. 5000 5000 20073 5018,3 29927
24. 5000 5000 20055 5013,7 29945
25. 5000 5000 20041 5010,3 29959

www.puskice.co.yu

45
 www.puskice.co.yu

Praktikum laboratorijskih vežbi iz simulacija u poslovnom odlučivanju

Slika 3.1 Grafički rezultati ponašanja sistema za slučaj I

Tabela 3.4..
rezultata simulacije za Slučaj II
Nedelja Isporuka Lansirana Nedovršena Završena Zalihe
montaža montaža montaža proizvoda
0. 5000 5000,0 20000 5000,0 30000
1. 5000 5000,0 20000 5000,0 30000
2. 5000 5000,0 20000 5000,0 30000
3. 7000 5000,0 20000 5000,0 30000
4. 7000 7400,0 20000 5000,0 28000
5. 7000 7800,0 22400 5500,0 26000
6. 7000 8080,0 24600 5600,0 24600
7. 5000 8250,0 26530 6150,0 23750
8. 5000 5923,5 28147 6632,5 25382
9. 5000 5516,1 27034 7036,9 27419
10. 5000 5164,4 25792 6758,5 29178
11. 5000 4874,8 24508 6447,9 30626
12. 5000 4649,4 23256 6127,1 31753
13. 5000 4486,6 22091 5814,0 32567
14. 5000 4382,1 21055 5522,9 33090
15. 5000 4329,3 20173 5263,8 33354
16. 5000 4320,6 19459 5043,4 33397
17. 5000 4347,7 18915 4864,8 33262
18. 5000 4401,9 18534 4728,8 32991
19. 5000 4475,2 18302 4633,5 32641
20. 5000 4560,1 18202 4575,6 32200
21. 5000 4650,0 18212 4550,5 31750
22. 5000 4739,4 18309 4552,9 31303
23. 5000 4824,0 18471 4577,2 30880
24. 5000 4900,4 18677 4669,3 30498
www.puskice.co.yu

46
 www.puskice.co.yu

Simulacija sistema opisanih diferencnim jednačinama prvog reda

25. 5000 4966,6 18908 4727,1 30167

Slika 3.5. Grafički prikaz rezultata ponašanja sistema za slučaj II

Odgovori na pitanja za slučaj I:

1. Nedovršena montaža, odnosno tehnologija montaže je ta koja prouzrokuje poremećaje u
toku dvadeset dana, mada je poremećaj spoljne sredine trajao samo 4 dana. Bez obzira
kako brzo operativno plansko odeljenje reaguje u lansiranju nove montaže, ono ne može
da ubrza samu montažu koja u proseku traje četiri dana. Nedovršena montaža se ovde
ponaša kao kašnjenje prvog reda.
 Efekt poremećaja nije moguće potpuno ukloniti, ne bi bilo potrebe za zalihama gotovih
proizvoda.

2. Ako se za sredinu poremećaja uzme peti dan, onda je razlika izmedju tog maksimuma u
isporukama i maksimuma u završavanju montaže /koji se javlja u osmom danu/ otprilike
tri i po dana. Ovo vreme nije isto kao i vreme trajanja montaže.
3. U sistemu nema povratnog dejstva. Upravljačka odluka se donosi na osnovu informacije o
isporukama, a ona nije pod kontrolom sistema, prema tome svojom upravljačkom akcijom
on ne može da utiče na buduće porudžbine odnosno isporuke.
 Ako bi se pojavio još jedan potrošač sa zaliha u toku izvesnog perioda zalihe bi se
smanjivale.

4. Nivo zaliha treba da bude dovboljan kako bi se i naveće promene u proudžbinama mogle
savladati. Može se iz tabele Slučaja I uočiti da je za promenu u isporukama od 2000
komada/dnevno u toku četiri dana potrebno imati bar 6625 komada proizvoda na zalihama.
www.puskice.co.yu

47
 www.puskice.co.yu

Praktikum laboratorijskih vežbi iz simulacija u poslovnom odlučivanju

Odgovori na pitanja za Slučaj II:

1. Zalihe gotovih proizvoda dostižu minimum kao i one u Slučaju I, ali se mnogo brže
nadoknadjuju. Zapravo one prevazilaze normalan nivo i sa opadajućim oscilacijama
približavaju se normalnom nivou. I nedovršena proizvodnja i završavanje montaže osciluju
oko svojih normalnih vrednosti.

 Mada modifikacija sistema ne utiče na dostizanje niskog nivoa zaliha gotovih proizvoda
na samom početku, brža korekcija zaliha ne približno normalni nivo omogućuje sistemu
da reaguje brzo na sledeće izuzetne impulse.

2. U sistemu postji kolo povratnog dejstva i to negativno. Kolo povratnog dejstva ima
zadatak da nivo zaliha gotove robe održava na normali. Ovo se postiže tako što se zbog
povratnog dejstva lansira više montaže nego u Slučaju I, a kasnije manje.

 Ako bi se pojavio još jedan potrošač proizvoda sa zaliha, dopunski isporučena roba bi
uticala na akcije operativne pripreme. Dakle, operativna priprema (odnosno sistem)
deluje na sve promene zaliha.

3. Prema promenama u isporukama i nivou zaliha sistem reaguje promenom lansirane

montaže. I pored promene u plansmanu, potrebno je neko vreme da se ta promena oseti u
zalihama.

www.puskice.co.yu

48