You are on page 1of 17

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ

СМЕР:

ПРЕДМЕТ: УПРАВЉАЊЕ ТЕХНИЧКИМ СИСТЕМИМА

СЕМИНАРСКИ РАД

БИЗНИС ПЛАН
ПЕКАРЕ ,,Zemlja čuda“

СТУДЕНТ ПРОФЕСОР

Предраг

Нови Сад, новембар 2023. год.


Садржај
1. Резиме пословања..............................................................................................................................3
2. Увод.....................................................................................................................................................4
2.1 Лична карта пекаре..........................................................................................................................4
2.2 O пројекту........................................................................................................................................5
3. Тржиште продаје................................................................................................................................5
3.2 Географска димензија тржишта......................................................................................................5
3.3 Циљне групе корисника..................................................................................................................5
3.4 Потенцијал тржишта.......................................................................................................................5
3.5 Конкуренција...................................................................................................................................6
3.6 План маркетинга..............................................................................................................................6
4. Tржиште набавке...............................................................................................................................7
4.1 Идентификација потребних врста и количина сировина..............................................................7
4.2 Процена набавних цена робе..........................................................................................................7
4.3 Структура тржишта.........................................................................................................................8
5. Технолошки аспекти продаје............................................................................................................8
5.1 Грађевински објекти........................................................................................................................8
6. Финансијски аспекти пројекта..........................................................................................................9
6.1 Прорачун основних средстава........................................................................................................9
6.2 Прорачун трајних обртних средстава...........................................................................................10
6.3 Укупна вредност пројекта.............................................................................................................10
6.4 Извори финансирања.....................................................................................................................10
6.4 Обавезе према изворима финансирања........................................................................................11
6.5 Трошкови........................................................................................................................................11
6.5.1 Материјални трошкови...........................................................................................................11
6.5.2 Нематеријални трошкови.......................................................................................................12
6.5.3 Трошкови амортизације..........................................................................................................12
6.5.4 Трошкови плата.......................................................................................................................13
6.6 Укупан приход................................................................................................................................13
7. Пословни извештај..........................................................................................................................14
7.1 Биланс стања..................................................................................................................................14
7.2 Биланс успеха.................................................................................................................................14
7.3 Готовински ток...............................................................................................................................15
8. Додатак.............................................................................................................................................16
1. Резиме пословања
Пекара ,,Zemlja čuda“ основана је у Новом Саду, као заједнички пословни пројекат два
партнера. Пекара ће на тржишту нудити препознатљиву лепезу производа, која ће
укључивати: разне врсте хлеба, пецива, лисната теста и пите. Један од главних адута
приликом освајања тржишта биће висок квалитет уз конкурентне цене, како би се
привукли купци средње куповне моћи.

С обзиром да власници већ поседују сопствено земљиште, као и адекватан грађевински


објекат у којем ће бити смештена пекара, додатно инвестиционо улагање подразумевало би
набавку пекарске опреме, као и обезбеђење потребних обртних средстава.

Укупна вредност пројекта износи 21,1 милион динара, од чега се 16,1 милион динара
односи на основна средства, а 5 милиона на обртна средства.

Посматрано по структури извора финансирања, властито учешће износи 16,8 милиона


динара (земљиште и грађевински објекат у вредности од 11,8 милиона динара, као и
обртна средства у вредности од 5 милиона динара), док би 4,3 милиона динара потребних
за набавку опреме било обезбеђено из кредита.

Финансијске пројекције рађене су за период од пет година. Пројектовани годишњи приход


у првој години износио би око 129,1 милион динара, док би у петој години достигао 215,2
милиона динара. Са аспекта рентабилности, пројекат је одржив током целог посматраног
периода експлоатације, при чему се у првој години остварује нето добит од 27,2 милиона
динара, која уз константан раст, у петој години достиже ниво од 52,7 милиона динара.

Пројектовани готовински ток показује суфицит у свим годинама, што указује да је пројекат
стабилан и ликвидан током целог периода експлоатације.
2. Увод
2.1 Лична карта пекаре

Назив: Пекара ,, Zemlja čuda“

Седиште и адреса: Јанка Чмелика 65, Нови Сад, Србија

Делатност: Производња пекарских производа и тестенине

Власничка структура: Драган Марић 51% и Милан Ковачевић 49%

Матични број: 08396543

ПИБ: 913768753

Број рачуна у банци: 840-356782-50

Телефон: 065/ 235-76-68

Email: zemlja.cuda021@gmail.com
2.2 O пројекту
Пекара ,, Zemlja čuda“ ће на тржишту нудити препознатљиву лепезу производа, која ће
укључивати: разне врсте хлеба, пецива, лисната теста и пите.

Настојаће се изградити снажна тржишна позиција, најпре на подручју Новог Сада, а


касније и на подручју целе Републике Србије, отварањем сопствених производно-
продајних пунктова на атрактивним локацијама, али и користећи дистрибутивну мрежу
локалних маркета и самопослуга.

Један од главних адута приликом освајања тржишта биће висок квалитет уз конкурентне
цене, како би се привукли купци средње куповне моћи.

3. Тржиште продаје
3.2 Географска димензија тржишта
Примарно тржиште предузећа је подручје града Новог Сада.

У даљим фазама развоја планира се ширење најпре на подручје Војводине, а касније и на


целу територију Републике Србије.

3.3 Циљне групе корисника


Као циљне групе купаца јављају се:

 Домаћинства
 Ученици и студенти
 Ресторани.

Поред локалног становништва, очекује се да ће око 15% продаје чинити туристи који
посећују Нови Сад.

Посматрано по старосној доби, очекује се да ће средњи и старији сегмент потрошача бити


више заступљен када се посматра продаја хлеба, док ће млађи потрошачи бити заступљени
код продаје пецива и лиснатих теста. У продаји пита се очекује подједнака заступљеност и
старије и млађе популације.

3.4 Потенцијал тржишта


Према званичним статистичким подацима, на примарном циљном тржишту живи око
44.000 становника, док популација на ширем тржишту броји око 300.000 становника.

Имајући у виду да се ради о производима које свакодневно конзумирају готово сви


становници, може се проценити укупна апсорпциона моћ тржишта. Истраживање
тржишта показало је да просечна потрошња наведених производа износи 0,2 кг дневно по
становнику.

На бази претходних података, може се израчунати да укупна апсорциона моћ за


производима пекарске индустрије на ширем циљном тржишту износи око 60 тона дневно,
односно око 22 хиљада тона годишње. Детаљнија структура, по насељима, приказана је у
следећој табели:

3.5 Конкуренција
На циљном тржишту присутан је велики број конкурената који производе на подручју
ужег циљног тржишта али и оних који производе изван овог подручја.

Међу најважније локалне конкуренте убрајамо:

 Ланац пекара ,,Кроасан“


 Ланац пекара ,,Кифла“
 Ланац пекара ,,Центар“.

Поред наведених, присутан је и значајан број мањих пекара. Међутим, ниједан конкурент
нема појединачно тржишно учешће веће од 5%, што указује да је тржиште прилично
уситњено.

Уочљиво је да је већина конкурената оријентисана локално, односно покривају само оне


делове града који географски гравитирају њиховим продајним објектима. При томе, не
постоји нека значајнија разлика у асортиману и квалитету производа, која би омогућила
већини

потрошачима да поуздано идентификују производе једног конкурента у односу на остале.

Највећи број конкурената ослања се на директну промоцију унутар својих продајних


објеката, повремену поделу промотивних летака, као и на препоруке постојећих купаца,
док се у мањој мери користе одређени видови унапређења продаје (акције, попусти и сл.).
Веома мало се улаже у оглашавање и изградњу марке производа, док се савремени канали
комуницирања (интернет, друштвене мреже и сл.), готово и не користе.
3.6 План маркетинга
Имајући у виду карактеристике тржишта, као и снагу и активности конкуренције,
тржишна препознатљивост настојаће се изградити првенствено кроз љубазност продајног
особља, стандардно висок квалитет понуђених производа и прихватљиве цене.

Промотивне активности биће у почетку усмерене првенствено према локалним


домаћинствима, како би се изградила стабилна база редовних купаца. Након тога,
настојаће се даље градити репутација пекаре и упознатост потрошача са њеном понудом и
ценама, како би се олакшао улазак у малопродајне објекте и подстакао даљи раст продаје.

Од инструмената промоције користиће се лична продаја, оглашавање и унапређење


продаје, што подразумева: штампање и дистрибуцију промотивних летака, емитовање
промотивних порука на локалним радио станицама, организовање периодичних продајних
акција са ценовним попустима и сл. Поред тога, користиће се и оглашавање путем
интернета и друштвених мрежа, како би се привукли млађи сегменти купаца (ученици и
студенти).

Посебан акценат биће стављен на контакте и комуникацију са власницима и менаџерима


малопродајних објеката, којима ће се нудити брза испорука, повољни услови плаћања и
стимулативна рабатна политика. На тај начин, настојаће се осигурати присуство продајног
асортимана у што већем броју продавница, самопослуга и маркета на подручју циљних
општина, што ће имати позитиван утицај на ширење пословања и раст продаје.

4. Tржиште набавке
4.1 Идентификација потребних врста и количина сировина
У процесу производње потребно је обезбедити следеће врсте и количине сировина:

R.b Врста сировине Јединица мере Годишња количина


1. Пшенично брашно тип 500 кг 1.356.516
2. Пшенично брашно тип 400 кг 162.000
3. Пшенично брашно тип 850-1000 кг 13.482
4. Пшенично интегрално брашно кг 32.832
5. Ражено брашно кг 31.482
6. Со кг 24.732
7. Квасац кг 24.444
8. Адитиви кг 11.196
9. Ситан сир кг 23.400
10. Уље кг 73.440
11. Млевено месо кг 13.860
12. Црни лук кг 1.728
13. Шећер кг 15.120
14. Шећер у праху кг 5.760
15. Џем кг 21.600
16. Маргарин кг 108.000
17. Шунка кг 16.200
18. Сир кг 5.400
19. Зеље кг 5.400
20. Кромпир кг 9.000
21. Маслац кг 3.600
22. Чоколада кг 3.600
23. Бибер кг 270
Укупно

4.2 Процена набавних цена робе

R.b Врста сировине Јединица мере Годишња количина


1. Пшенично брашно тип 500 кг 31,93
2. Пшенично брашно тип 400 кг 39,03
3. Пшенично брашно тип 850-1000 кг 39,03
4. Пшенично интегрално брашно кг 39,03
5. Ражено брашно кг 39,03
6. Со кг 17,74
7. Квасац кг 88,71
8. Адитиви кг 307,51
9. Ситан сир кг 177,41
10. Уље кг 118,27
11. Млевено месо кг 532,24
12. Црни лук кг 41,40
13. Шећер кг 76,88
14. Шећер у праху кг 76,88
15. Џем кг 147,84
16. Маргарин кг 165,58
17. Шунка кг 390,31
18. Сир кг 502,67
19. Зеље кг 59,14
20. Кромпир кг 59,14
21. Маслац кг 650,51
22. Чоколада кг 591,37
23. Бибер кг 591,37

4.3 Структура тржишта


Набавка сировина вршиће се у највећој мери од специјализованих добављача. Са
добављачима ће се настојати закључити дугорочни уговори о сарадњи, како би се
обезбедиле ниже цене и стабилност и континуитет снабдевања.
Набавка амбалаже и репроматеријала вршиће се од домаћих добављача или добављача у
ближем окружењу, при чему ће се водити рачуна о потребама производног процеса,
ценама и комерцијалним условима за набавку.

5. Технолошки аспекти продаје


5.1 Грађевински објекти
За одвијање планираног пословног процеса користиће се властити пословни објекат, који
се састоји из следећих целина:

 производни део (200 м2)


 складишни део (100 м2)
 продајни део (50 м2)
 канцеларијски део (50 м2).

Величина и опремљеност пословног простора у потпуности задовољава све технолошке


захтеве неопходне за несметано одвијање производног процеса.

Пословни објекат је приватно власништво власника и биће у процесу оснивања унесен у


капитал предузећа, као сопствени улог. Процењена вредност грађевинског објекта је
11.827.480 дин.

5.2 Потребна радна снага

На основу технолошких и организационих захтева, процењене су потребе за радном


снагом. Систематизацијом су предвиђена следећа радна места:

R.b Радно место Стручна спрема Број потребних извршилаца


1. Директор VSS 1
2. Административни радник VSS или VŠS 1
3. Технолог VSS 1
4. Пекар SSS 6
5. Возач SSS 3
Укупно 12

5.2 Пројекција цене радне снаге

Трошкови радне снаге по сваком радном месту, приказани су у следећој табели:

Исплаћена плата Порези и Трошак плате


R.b Радно место
(дин.) доприноси (дин.) (дин.)
1. Директор 118.275 75.696 193.971
2. Административни радник 59.137 37.848 96.985
3. Технолог 88.706 56.772 145.478
4. Пекар 47.310 30.278 77.588
5. Возач 47.310 30.278 77.588

6. Финансијски аспекти пројекта


6.1 Прорачун основних средстава

Постојећа средства Нова средства


R.b Врсте средстава УКУПНО (дин.)
(дин.) (дин.)
Земљиште, инфраструктура,
1. 11.827.480 0 11.827.480
грађевински објекти
2. Опрема 0 4.317.030 4.317.030
УКУПНО 11.827.480 4.317.030 16.144.510

6.2 Прорачун трајних обртних средстава


Трајна обртна средства представљају износ капитала који је потребан током целе пословне
године како би се несметано одвијало пословање предузећа. Два најбитнија параметра за
прорачун трајних обртних средстава су износ и период везивања обртног капитала. Дани
везивања за све ставке утврђени су на основу просечног трајања појединих фаза:

Потребна
Годишњи износ Коефицијент
R.b Ставка Дани везивања обртна средства
(дин.) обрта
(дин.)
Залихе сировина и
1. 130.646.486 30 12 10.887.207
амбалаже
2. Производња у току 14.183.276 1 360 408.842
Залихе готових
3. 172.189.185 2 180 956.607
производа
4. Потраживања 215.236.481 5 72 2.989.396
Средства на жиро
5. 215.236.481 3 120 1.793.637
рачуну
УКУПНЕ ПОТРЕБЕ 880.491.909 - - 17.035.689
6. Добављачи 130.646.486 30 12 10.887.207
7. Амортизација 727.390 30 12 60.616
8. Плате 13.616.741 30 12 1.134.728
УКУПНО ИЗ
ТЕКУЋЕГ 144.990.617 - - 12.082.551
ПОСЛОВАЊА
УКУПНО ТРАЈАНА
735.501.292 - - 4.953.138
ОБРТНА СРЕДСТВА

6.3 Укупна вредност пројекта

R.b Врста средстава Износ (дин.) %


1. Основна средства 16.144.510 76,5
2. Обртна средства 4.953.138 23,5
УКУПНО 21.097.648 100,0

6.4 Извори финансирања


Пројекат ће бити финансиран највећим делом из сопствених средстава. Власници
планирају да у капитал фирме унесу сопствени објекат са припадајућим земљиштем и
пратећом инфраструктуром (11.827.480 дин.), као и да обезбеде потребна обртна средства
(4.953.138 дин.). Средства за набавку опреме (4.317.030 дин.) планирају се обезбедити из
кредита.

R.b Извор Износ (дин.) %


1. Сопствена средства 16.780.618 79,5
2. Кредит 4.317.030 20,5
УКУПНО 21.097.648 100,0

6.4 Обавезе према изворима финансирања


Кредит за набавку опреме, у износу од 4.317.030 дин., узима се на период од 5 година, уз
годишњу каматну стопу од 6% и грејс период од 12 мјесеци.

Према отплатном плану банке, у првој години платиће се само износ доспеле камате, у
износу од 138.114 дин. У преосталим годинама кориштења кредита, у ануитетима је
садржана и главница тако да годишњи трошкови износе 1.217.372 дин.

6.5 Трошкови
Сумарни преглед свих врста трошкова, у години пуног коришћења капацитета, приказан је
у следећој табели:

R.b Трошкови Годишњи износ (дин.)


1. Материјални трошкови 134.276.184
2. Нематеријални трошкови 3.370.832
3. Амортизација 727.390
4. Плате 13.616.741
УКУПНО 151.991.147

6.5.1 Материјални трошкови


Материјални торшкови обухватају трошкове потребних сировина и амбалаже, као и
трошак енергената и воде.

Потребне сировине

Годишња Цена по јед. Укупно


R.b Врста сировине Јединица мере
количина мере (дин.) (дин.)
1. Пшенично брашно тип 500 кг 1.356.516 31,93 43.319.248
2. Пшенично брашно тип 400 кг 162.000 39,03 6.322.971
Пшенично брашно тип 850-
3. кг 13.482 39,03 526.212
1000
4. Пшенично интегрално кг 32.832 39,03 1.281.455
брашно
5. Ражено брашно кг 13.482 39,03 526.212
6. Со кг 24.732 17,74 438.776
7. Квасац кг 24.444 88,71 2.168.332
8. Адитиви кг 11.196 307,51 3.442.932
9. Ситан сир кг 23.400 177,41 4.151.445
10. Уље кг 73.440 118,27 8.686.101
11. Млевено месо кг 13.860 532,24 7.376.799
12. Црни лук кг 1.728 41,40 71.533
13. Шећер кг 15.120 76,88 1.162.405
14. Шећер у праху кг 5.760 76,88 442.821
15. Џем кг 21.600 147,84 3.193.420
16. Маргарин кг 108.000 165,58 17.883.150
17. Шунка кг 16.200 390,31 6.322.971
18. Сир кг 5.400 502,67 2.714.407
19. Зеље кг 5.400 59,14 319.342
20. Кромпир кг 9.000 59,14 532.237
21. Маслац кг 3.600 650,51 2.341.841
22. Чоколада кг 3.600 591,37 2.128.946
23. Бибер кг 270 591,37 159.671
УКУПНО - - - 115.513.225

Потребна амбалажа

Годишња Цена по јед. Укупно


R.b Амбалажа Јединица мере
количина мере (дин.)
1. Папирна кеса ком 2.736.000 2,96 8.089.996
2. Фолијска кеса ком 2.160.000 1,18 2.554.736
3. Папирна кутија ком 72.000 23,65 1.703.157
4. Алуминијумска фолија ком 36.000 5,91 212.895
5. Пластичне гајбе ком 300 591,37 177.412
6. Картонске кутије ком 81.000 29,57 2.395.065
УКУПНО - - - 15.133.261

Потребни енергенти и вода

Годишња Цена по јед.


R.b Енергент Јед. мере Укупно (дин.)
количина мере
1. Електрична енергија kWh 108.00 6,00 648.000
2. Гориво l 10.800 140,00 1.512.000
3
3. Вода m 720 70,00 50.400
УКУПНО - - - 2.210.400

6.5.2 Нематеријални трошкови


Нематеријални трошкови настају изван процеса производње али су нужни за одвијање
свих пословних активности у предузећу. У прегледу који следи дате су вредности које су
планског карактера (њихова вредност процењена је на бази искуствених информација).

R.b Трошкови Годишњи износ (дин.)


1. Трошкови одржавања возила 177.412
2. Трошкови маркетинга 1.419.298
3. Накнада вањским сарадницима (књиговођа) 354.824
4. Осигурање 709.649
5. Пословне таксе 354.824
6. Остали нематеријални трошкови 354.824
УКУПНО 3.370.832

6.5.3 Трошкови амортизације


При прорачуну амортизације коришћена је годишња стопа амортизације грађевина од
2,5%, а опреме од 10%. Полазећи од дефинисаних вредности грађевинских објеката и
опреме, годишњи износ амортизације је 727.390 дин. (295.687 дин. за објекте и 431.703
дин. за опрему).

6.5.4 Трошкови плата


На основу технолошких и организационих захтева биће запослено 12 радника
одговарајућих квалификација. Трпошкови плата су у годишњем бруто износу.

Вредност Порези и
Број
R.b Радно место исплаћених доприноси Трошкови плата
извршилаца
плата (дин.) (дин.)
1. Директор 1 1.419.298 908.350 2.327.648
2. Административни радник 1 709.649 454.175 1.163.824
3. Технолог 1 1.064.473 681.263 1.745.736
4. Пекар 6 3.406.314 2.180.041 5.586.355
5. Возач 3 1.703.157 1.090.021 2.793.178
Укупно 12 8.302.891 5.313.850 13.616.741

6.6 Укупан приход


Пројекција укупног прихода дата је на основу података о планираној количини финалних
производа, те планиране продајне цене по јединици производа.

Производ Јед. мере Годишња Јединична Годишњи


R.b количина цена (дин.) приходи
(дин.)
I Хлеб
1. Бели хлеб ком 360.000 59 21.289.464
2. Полубели хлеб ком 360.000 53 19.160.518
3. Интегрално хлеб ком 180.000 71 12.773.678
4. Ражени хлеб ком 180.000 71 12.773.678
II Пецива
5. Кфла ком 540.000 18 9.580.259
6. Погачица ком 540.000 18 9.580.259
7. Плетеница ком 540.000 18 9.580.259
8. Слани штапић ком 540.000 18 9.580.259
III Лисната теста
9. Кроасан ком 360.000 36 12.773.678
10. Пуњени слани кроасан ком 360.000 41 14.902.625
11. Пуњени слатки кроасан ком 360.000 41 14.902.625
IV Пите
Бурек са месом (300 г) ком 180.000 118 21.289.464
Бурек са сиром (300 г) ком 180.000 101 18.096.044
Бурек са зељем (300 г) ком 108.00 101 10.857.627
Бурек са кромпиром ком 108.000 89 9.580.259
(300 г)
УКУПНО (I+II+III+IV) 215.236.481

7. Пословни извештај
7.1 Биланс стања
На основу релативних економских параметара (износ сталних и обртних средстава, те
капитала и обавеза), исказане су вредности активе и пасиве у почетном билансу стања.

Актива
Ставка Износ (дин.)
Стална средства 16.144.510
Обртна средства 4.953.138
Укупно актива 21.097.648

Пасива
Ставка Износ (дин.)
Сопствени капитал 5.893.410
Обавезе 15.204.237
Укупно пасива 21.097.648

7.2 Биланс успеха


У билансу успеха исказани су по ставкама приходи, расходи и добит.

Претпостављено је да се у првој години ради са 60% ефикасности капацитета, па су и


одговарајуће вредности прихода и расхода кориговане наниже. Сваке наредне године
ефикасност се повећава за по 10 п.п., тако да је у петој години ефикасност максимална, па
су и вредности исказане у пуном износу.

Пројекцијама је обухваћен период од 5 година.

Период експлоатације пројекта


R.b Ставка 1. година 2. година 3. година 4. година 5. година
I Укупан приход 129.141.889 150.665.537 172.189.185 193.712.833 215.236.481
1. Приход од продаје 129.141.889 150.665.537 172.189.185 193.712.833 215.236.481
II Укупни расходи 97.070.455 111.914.414 125.679.115 139.443.817 153.208.518
2. Материјални 80.565.710 93.993.329 107.420.947 120.848.565 134.276.184
трошкови
Нематеријални
3. 2.022.499 2.359.582 2.696.665 3.033.749 3.370.832
трошкови
4. Амортизација 727.390 727.390 727.390 727.390 727.390
5. Плате 13.616.741 13.616.741 13.616.741 13.616.741 13.616.741
6. Ануитет 138.114 1.217.372 1.217.372 1.217.372 1.217.372
III ДОБИТ (I-II) 32.071.434 38.751.123 46.510.070 54.269.016 62.027.963
7. Порез на добит 4.810.715 5.812.668 6.976.510 8.140.352 9.304.194
IV Нето добит 27.260.719 32.938.455 39.533.559 46.128.664 52.723.768

7.3 Готовински ток

Период експлоатације пројеката


R.b Ставка 0. година 1. година 2. година 3. година 4. година 5. година
Почетно стање
I 0 4.953.138 32.941.247 66.607.091 106.868.040 153.724.094
готовине
Готовински
II 21.097.648 129.141.889 150.665.537 172.189.185 193.712.833 215.236.481
улази
Приходи од
1. 0 129.141.889 150.665.537 172.189.185 193.712.833 215.236.481
продаје
Сопствена
2. 16.780.618 0 0 0 0 0
средства
3. Кредит 4.317.030 0 0 0 0 0
Готовински
III 16.144.510 101.153.780 116.999.692 131.928.236 146.856.779 161.785.323
излази
Основна
4. 16.144.510 0 0 0 0 0
средства
Материјални
5. 0 80.565.710 93.993.329 107.420.947 120.848.565 134.276.184
трошкови
Нематеријални
6. 0 2.022.499 2.359.582 2.696.665 3.033.749 3.370.832
трошкови
7. Плате 0 13.616.741 13.616.741 13.616.741 13.616.741 13.616.741
8. Ануитети 0 138.114 1.217.372 1.217.327 1.217.372 1.217.372
9. Порез на добит 0 4.810.715 5.812.668 6.976.510 8.140.352 9.304.194
IV(II- Готовински
4.953.138 27.988.109 33.665.845 40.260.949 46.856.054 53.451.158
III) суфицит ()
8. Додатак

На слици је приказан један од исечка приказа изгледа пекаре,који се користи за флајере


како би привукао пажњу и побудио заинтересованост будућих потрошача.

You might also like