Predmet: Euglidska geometrija II

VJEŽBE br. 2

ČETVEROUGAO

Podjela četverouglova 1.1.

1. Dokazati da je četverougao paralelogram ako i samo ako:

a. ima dva para naspramnih podudarnih stranica;
⇒ 𝑁𝑒𝑘𝑎 𝑗𝑒 č𝑒𝑡𝑣𝑒𝑟𝑜𝑢𝑔𝑎𝑜 𝑝𝑎𝑟𝑎𝑙𝑒𝑙𝑜𝑔𝑟𝑎𝑚 𝐴𝐵 ∥ 𝐶𝐷 ∧ 𝐵𝐶 ∥ 𝐴𝐷, treba dokazati 𝐴𝐵 ≅
𝐶𝐷 ∧ 𝐵𝐶 ≅ 𝐴𝐷

Neka je AC dijagonala, kako je 𝐴𝐵 ∥ 𝐶𝐷 tada je AC trans. za AB i CD.

∡𝐵𝐴𝐶 ≅ ∡𝐴𝐶𝐷
Naizmjenični
∡𝐴𝐶𝐵 ≅ ∡𝐶𝐴𝐷
∆𝐴𝐵𝐶 𝑖 ∆𝐴𝐶𝐷 ∶
∡𝐵𝐴𝐶 ≅ ∡𝐴𝐶𝐷
∡𝐴𝐶𝐵 ≅ ∡𝐶𝐴𝐷
𝐴𝐶 ≅ 𝐴𝐶
 ⇒ (𝑈𝑆𝑈)∆𝐴𝐵𝐶 ≅ ∆𝐴𝐶𝐷 ⇒ 𝑨𝑩 ≅ 𝑫𝑪 𝒊 𝑩𝑪 ≅ 𝑨𝑫
⇐ 𝑃𝑟𝑒𝑡𝑝𝑜𝑠𝑡𝑎𝑣𝑖𝑚𝑜 𝑑𝑎 𝑢 č𝑒𝑡𝑣𝑒𝑟𝑜𝑢𝑔𝑙𝑢 𝑣𝑟𝑖𝑗𝑒𝑑𝑒 𝐴𝐵 ≅ 𝐷𝐶 𝑖 𝐵𝐶
≅ 𝐴𝐷, 𝑡𝑟𝑒𝑏𝑎 𝑑𝑜𝑘𝑎𝑧𝑎𝑡𝑖 𝑑𝑎 𝑗𝑒 č𝑒𝑡𝑣𝑒𝑟𝑜𝑢𝑔𝑎𝑜 𝑝𝑎𝑟𝑎𝑙𝑒𝑙𝑜𝑔𝑟𝑎𝑚.
∆𝐴𝐵𝐶 𝑖 ∆𝐴𝐶𝐷 ∶
𝐴𝐵 ≅ 𝐷𝐶
𝐵𝐶 ≅ 𝐴𝐷
𝐴𝐶 ≅ 𝐴𝐶
⇒ (𝑆𝑆𝑆)∆𝐴𝐵𝐶 ≅ ∆𝐴𝐶𝐷 ⇒ ∡𝐵𝐴𝐶 ≅ ∡𝐴𝐶𝐷,
∡𝐴𝐶𝐵 ≅ ∡𝐶𝐴𝐷 𝑖 ∡𝐴𝐵𝐶 ≅ ∡𝐴𝐷𝐶
Vidimo da preve AB i CD grade naizmjenične uglove s pravom AC pa 𝐴𝐵 ∥ 𝐶𝐷,
analogno 𝐵𝐶 ∥ 𝐴𝐷. Četverougao je paralelogram.
b. ima dva para naspramnih podudarnih uglova;

⇒ 𝑁𝑒𝑘𝑎 𝑗𝑒 č𝑒𝑡𝑣𝑒𝑟𝑜𝑢𝑔𝑎𝑜 𝑝𝑎𝑟𝑎𝑙𝑒𝑙𝑜𝑔𝑟𝑎𝑚 𝐴𝐵 ∥ 𝐶𝐷 ∧ 𝐵𝐶 ∥ 𝐴𝐷, treba dokazati ∡𝐴 ≅

∡𝐶 ∧ ∡𝐵 ≅ ∡𝐷.
Možemo iskoristiti stavku pod a) 𝐴𝐵 ≅ 𝐷𝐶 𝑖 𝐵𝐶 ≅ 𝐴𝐷.
𝑃𝑜𝑠𝑚𝑎𝑡𝑟𝑎𝑗𝑚𝑜 ∆𝐴𝐵𝐶 𝑖 ∆𝐴𝐶𝐷 ∶
𝐴𝐵 ≅ 𝐷𝐶
𝐵𝐶 ≅ 𝐴𝐷
𝐴𝐶 ≅ 𝐴𝐶
⇒ (𝑆𝑆𝑆)∆𝐴𝐵𝐶 ≅ ∆𝐴𝐶𝐷 ⇒ ∡𝐵𝐴𝐶 ≅ ∡𝐴𝐶𝐷,
∡𝐴𝐶𝐵 ≅ ∡𝐶𝐴𝐷 𝑖 ∡𝑨𝑩𝑪 ≅ ∡𝑨𝑫𝑪 = ∡𝑩 ≅ ∡𝑫.
𝑃𝑜𝑠𝑚𝑎𝑡𝑟𝑎𝑗𝑚𝑜 ∆𝐴𝐵𝐷 𝑖 ∆𝐵𝐶𝐷 ∶
𝐴𝐵 ≅ 𝐷𝐶
𝐴𝐷 ≅ 𝐵𝐶
𝐷𝐵 ≅ 𝐷𝐵
⇒ (𝑆𝑆𝑆)∆𝐴𝐵𝐷 ≅ ∆𝐵𝐶𝐷 ⇒ ∡𝐴𝐵𝐷 ≅ ∡𝐵𝐶𝐷,
∡𝐴𝐷𝐵 ≅ ∡𝐷𝐵𝐶 𝑖 ∡𝑩𝑨𝑫 ≅ ∡𝑩𝑪𝑫 = ∡𝑨 ≅ ∡𝑪.
⇐ 𝑃: ∡𝐴 ≅ ∡𝐶 ∧ ∡𝐵 ≅ ∡𝐷; 𝑇: 𝐴𝐵𝐶𝐷 𝑗𝑒 𝑝𝑎𝑟𝑎𝑙𝑒𝑙𝑜𝑔𝑟𝑎𝑚.
∡𝐴 + ∡𝐶 + ∡𝐵 + ∡𝐷 = 360°
∡𝐴 + ∡𝐴 + ∡𝐵 + ∡𝐵 = 360°
2∡𝐴 + 2∡𝐵 = 360°/2
∡𝐴 + ∡𝐵 = 180°
∡𝐴 𝑖 ∡𝐵 suprotni u odnosu na trans. a kako je ∡𝐴 + ∡𝐵 = 180° ⇒ 𝐵𝐶 ∥ 𝐴𝐷.
𝐴𝑛𝑎𝑙𝑜𝑔𝑛𝑜: ∡𝐶 𝑖 ∡𝐷 suprotni u odnosu na trans. a kako je ∡𝐶 + ∡𝐷 = 180° ⇒ 𝐴𝐵 ∥
𝐷𝐶 ⇒ 𝑨𝑩𝑪𝑫 𝒋𝒆 𝒑𝒂𝒓𝒂𝒍𝒆𝒍𝒐𝒈𝒓𝒂𝒎.
c. ima jedan par paralelnih i podudarnih stranica;
⇒ 𝑃: 𝐴𝐵𝐶𝐷 𝑗𝑒 𝑝𝑎𝑟𝑎𝑙𝑒𝑙𝑜𝑔𝑟𝑎𝑚; 𝑇: 𝐴𝐵 ≅ 𝐷𝐶 𝑖 𝐴𝐵 ∥ 𝐷𝐶. 𝑠𝑙𝑖𝑗𝑒𝑑𝑖 𝑑𝑖𝑟𝑒𝑘𝑡𝑛𝑜 𝑖𝑧 𝑎)
⇐ 𝑃: 𝐴𝐵 ≅ 𝐷𝐶 𝑖 𝐴𝐵 ∥ 𝐷𝐶; 𝑇: 𝐴𝐵𝐶𝐷 𝑗𝑒 𝑝𝑎𝑟𝑎𝑙𝑒𝑙𝑜𝑔𝑟𝑎𝑚;
 𝑃𝑜𝑠𝑚𝑎𝑡𝑟𝑎𝑗𝑚𝑜 ∆𝐴𝐵𝐶 𝑖 ∆𝐴𝐶𝐷 ∶
𝐴𝐵 ≅ 𝐷𝐶
𝐴𝐶 ≅ 𝐴𝐶
∡𝐵𝐴𝐶 ≅ ∡𝐴𝐶𝐷 (𝑛𝑎𝑖𝑧𝑚𝑗𝑒𝑛𝑖č𝑛𝑖 𝑢𝑔𝑙𝑜𝑣𝑖 𝐴𝐵 ∥ 𝐷𝐶)
⇒ (𝑆𝑈𝑆)∆𝐴𝐵𝐶 ≅ ∆𝐴𝐶𝐷 ⇒ 𝐵𝐶 ≅ 𝐴𝐷,
∡𝐴𝐶𝐵 ≅ ∡𝐶𝐴𝐷 𝑖 ∡𝐴𝐵𝐶 ≅ ∡𝐶𝐷𝐴.
𝐵𝐶 ≅ 𝐴𝐷 𝑖 𝐴𝐵 ≅ 𝐷𝐶 ⇒ 𝑝𝑜𝑑 𝑎) 𝐴𝐵𝐶𝐷 𝑗𝑒 𝑝𝑎𝑟𝑎𝑙𝑒𝑙𝑜𝑔𝑟𝑎𝑚.
d. dijagonale mu se polove.

⇒ 𝑃: 𝐴𝐵𝐶𝐷 𝑗𝑒 𝑝𝑎𝑟𝑎𝑙𝑒𝑙𝑜𝑔𝑟𝑎𝑚; 𝑇: 𝐴𝑆 ≅ 𝑆𝐶 𝑖 𝐵𝑆 ≅ 𝑆𝐷. 𝐴𝐶 ∩ 𝐵𝐷 = {𝑆}

𝑃𝑜š𝑡𝑜 𝑗𝑒 𝐴𝐵𝐶𝐷 𝑝𝑎𝑟𝑎𝑙𝑒𝑙𝑜𝑔𝑟𝑎𝑚:
𝐵𝐶 ≅ 𝐴𝐷 𝑖 𝐴𝐵 ≅ 𝐷𝐶, 𝐴𝐵 ∥ 𝐶𝐷 ∧ 𝐵𝐶 ∥ 𝐴𝐷, ∡𝐴 ≅ ∡𝐶 ∧ ∡𝐵 ≅ ∡𝐷.

𝑃𝑜𝑠𝑚𝑎𝑡𝑟𝑎𝑗𝑚𝑜 ∆𝐴𝐵𝑆 𝑖 ∆𝐷𝐶𝑆 ∶

𝐴𝐵 ≅ 𝐷𝐶
∡𝐵𝐴𝑆 ≅ ∡𝑆𝐶𝐷 (𝑛𝑎𝑖𝑧𝑚𝑗𝑒𝑛𝑖č𝑛𝑖 𝑢𝑔𝑙𝑜𝑣𝑖 𝐴𝐵 ∥ 𝐷𝐶)
∡𝐴𝐵𝑆 ≅ ∡𝑆𝐷𝐶 (𝑛𝑎𝑖𝑧𝑚𝑗𝑒𝑛𝑖č𝑛𝑖 𝑢𝑔𝑙𝑜𝑣𝑖 𝐴𝐵 ∥ 𝐷𝐶)
⇒ (𝑈𝑆𝑈)∆𝐴𝐵𝑆 ≅ ∆𝑆𝐶𝐷 ⇒ 𝑨𝑺 ≅ 𝑺𝑪, 𝑩𝑺 ≅ 𝑺𝑫,
∡𝐴𝑆𝐵 ≅ ∡𝐶𝑆𝐷 .
⇐ 𝑃: 𝐴𝑆 ≅ 𝑆𝐶, 𝐵𝑆 ≅ 𝑆𝐷; 𝑇: 𝐴𝐵𝐶𝐷 𝑗𝑒 𝑝𝑎𝑟𝑎𝑙𝑒𝑙𝑜𝑔𝑟𝑎𝑚.
𝑃𝑜𝑠𝑚𝑎𝑡𝑟𝑎𝑗𝑚𝑜 ∆𝐴𝐵𝑆 𝑖 ∆𝐷𝐶𝑆 ∶
𝐴𝑆 ≅ 𝑆𝐶
𝐵𝑆 ≅ 𝑆𝐷
∡𝐴𝑆𝐵 ≅ ∡𝐶𝑆𝐷 (𝑢𝑛𝑘𝑟𝑠𝑛𝑖 𝑢𝑔𝑙𝑜𝑣𝑖)
⇒ (𝑆𝑈𝑆)∆𝐴𝐵𝑆 ≅ ∆𝑆𝐶𝐷 ⇒ 𝑨𝑩 ≅ 𝑫𝑪. (𝟏)
𝑃𝑜𝑠𝑚𝑎𝑡𝑟𝑎𝑗𝑚𝑜 ∆𝐵𝑆𝐶 𝑖 ∆𝐴𝑆𝐷 ∶
𝐶𝑆 ≅ 𝑆𝐴
𝐵𝑆 ≅ 𝑆𝐷
∡𝐴𝑆𝐷 ≅ ∡𝐶𝑆𝐵 (𝑢𝑛𝑘𝑟𝑠𝑛𝑖 𝑢𝑔𝑙𝑜𝑣𝑖)
⇒ (𝑆𝑈𝑆)∆𝐶𝐵𝑆 ≅ ∆𝑆𝐴𝐷 ⇒ 𝑩𝑪 ≅ 𝑫𝑨. (𝟐)
Iz (1) i (2) ⇒ (𝑎) četverougao je paralelogram.
2. Dokazati da ako neki paralelogram
a. je romb, dijagonale su mu okomite;

Romb: 𝐴𝐷 ≅ 𝐷𝐶 ≅ 𝐵𝐶 ≅ 𝐴𝐵
Kako je romb paralelogram 𝐴𝑆 ≅ 𝑆𝐶, 𝐵𝑆 ≅ 𝑆𝐷.
𝑃𝑜𝑠𝑚𝑎𝑡𝑟𝑎𝑗𝑚𝑜 ∆𝐴𝑆𝐷 𝑖 ∆𝐷𝐶𝑆 ∶
𝐴𝑆 ≅ 𝑆𝐶
𝐷𝑆 ≅ 𝑆𝐷
𝐴𝐷 ≅ 𝐷𝐶
⇒ (𝑆𝑆𝑆)∆𝐴𝐷𝑆 ≅ ∆𝑆𝐶𝐷 ⇒ ∡𝐴𝑆𝐷
≅ ∡𝐶𝑆𝐷 (𝑠𝑢𝑠𝑗𝑒𝑑𝑛𝑖 𝑢𝑔𝑙𝑜𝑣𝑖 𝑠𝑢𝑝𝑙𝑒𝑚𝑒𝑛𝑡𝑛𝑖; 𝑧𝑏𝑖𝑟 180°) 𝑡𝑜 𝑠𝑢 𝑜𝑛𝑖 90°, 𝐴𝐶 ⊥ 𝐵𝐷.
⇒ 𝑑𝑖𝑗𝑎𝑔𝑜𝑛𝑎𝑙𝑒 𝑠𝑒 𝑝𝑜𝑙𝑜𝑣𝑒 𝑝𝑜 𝑝𝑟𝑎𝑣𝑖𝑚 𝑢𝑔𝑙𝑜𝑚.
b. ima okomite dijagonale to je on romb.

𝐴𝐵𝐶𝐷 paralelogram: 𝐴𝐵 ≅ 𝐷𝐶 𝑖 𝐵𝐶 ≅ 𝐴𝐷, 𝐴𝑆 ≅ 𝑆𝐶, 𝐵𝑆 ≅ 𝑆𝐷.

𝑃𝑜𝑠𝑚𝑎𝑡𝑟𝑎𝑗𝑚𝑜 ∆𝐴𝑆𝐷 𝑖 ∆𝐷𝐶𝑆 ∶
𝐴𝑆 ≅ 𝑆𝐶
𝐷𝑆 ≅ 𝐷𝑆
∡𝐴𝑆𝐷 ≅ ∡𝐶𝑆𝐷 = 90°
⇒ (𝑆𝑈𝑆)∆𝐴𝐷𝑆 ≅ ∆𝐷𝐶𝑆 ⇒ 𝐴𝐷 ≅ 𝐶𝐷 ≅ 𝐵𝐶 ≅ 𝐴𝐵.
⇒četverougao je romb.
3. Dokazati da ako neki paralelogram
a. je romb dijagonale su mu ujedno i simetrale uglova;

Neka je ABCD romb (𝐴𝐷 ≅ 𝐷𝐶 ≅ 𝐵𝐶 ≅ 𝐴𝐵), posmatrajmo dijagonalu AC treba

doazati da je∡𝐵𝐴𝐶 ≅ ∡𝐶𝐴𝐷.
∆𝐴𝐶𝐷 𝑗𝑒 𝑗𝑘𝑘. ∡𝐷𝐴𝐶 ≅ ∡𝐷𝐶𝐴 ≅ ∡𝐵𝐴𝐶 ⇒ 𝐴𝐶 𝑠𝑖𝑚𝑒𝑡𝑟𝑎𝑙𝑎 𝑢𝑔𝑙𝑎.
Analogno za ostale uglove.
 b. ima dijagonalu koja polovi odgovarajuće uglove to je on romb.
Neka je AC simetrala ∡𝐴 (∡𝐵𝐴𝐶 ≅ ∡𝐶𝐴𝐷) tada je ona i simetrala ∡𝐶 (∡𝐷𝐶𝐴 ≅
∡𝐴𝐶𝐵). Zbog podudarnosti uglova na transfezali ∡𝐷𝐶𝐴 ≅ ∡𝐴𝐶𝐵 ≅ ∡𝐶𝐴𝐵,
∆𝐴𝐵𝐶 𝑗𝑘𝑘. ⇒ 𝐴𝐵 ≅ 𝐵𝐶, (𝐴𝐵 ≅ 𝐶𝐷 𝑖 𝐵𝐶 ≅ 𝐴𝐷 (𝑝𝑎𝑟𝑎𝑙𝑒𝑙𝑜𝑔𝑟𝑎𝑚)) ⇒ 𝐴𝐵 ≅ 𝐵𝐶 ≅
𝐶𝐷 ≅ 𝐷𝐴, 𝑝𝑎 𝑗𝑒 č𝑒𝑡𝑣𝑒𝑟𝑜𝑢𝑔𝑎𝑜 𝑟𝑜𝑚𝑏.
4. Dokazati da ako neki paralelogram:
a. ima jednake dijagonale to je on pravugaonik;

𝑝: 𝐴𝐶 ≅ 𝐵𝐷; 𝑡: 𝐴𝐵𝐶𝐷 𝑗𝑒 𝑝𝑟𝑎𝑣𝑢𝑔𝑎𝑜𝑛𝑖𝑘

𝐾𝑎𝑘𝑜 𝑗𝑒 č𝑒𝑡𝑣𝑒𝑟𝑜𝑢𝑔𝑎𝑜 𝑝𝑎𝑟𝑎𝑙𝑒𝑙𝑜𝑔𝑟𝑎𝑚 𝑧𝑛𝑎𝑚𝑜 𝑑𝑎 𝑚𝑢 𝑠𝑒 𝑑𝑖𝑗𝑎𝑔𝑜𝑛𝑎𝑙𝑒 𝑝𝑜𝑙𝑜𝑣𝑒, 𝐴𝑆
1 1
= 𝐴𝐶 = 𝐵𝐷.
2 2
1
∆𝐴𝐵𝐷 𝐴𝑆 𝑗𝑒 𝑡𝑒ž𝑖š𝑛𝑖𝑐𝑎, 𝑘𝑎𝑘𝑜 𝑗𝑒 𝐴𝑆 = 𝐵𝐷 ⇒ ∆𝐴𝐵𝐷 𝑗𝑒 𝑝𝑟𝑎𝑣𝑜𝑢𝑔𝑙𝑖,
2
∡𝐴 = 90°. 𝐴𝑛𝑎𝑙𝑜𝑔𝑛𝑜 𝑧𝑎 𝑜𝑠𝑡𝑎𝑙𝑒 𝑢𝑔𝑙𝑜𝑣𝑒, 𝑝𝑎 𝑗𝑒 𝐴𝐵𝐶𝐷 𝑝𝑟𝑎𝑣𝑢𝑔𝑎𝑜𝑛𝑖𝑘.
b. je pravugaonik, dijagonale su jednake.

𝑝: 𝐴𝐵𝐶𝐷 𝑗𝑒 𝑝𝑟𝑎𝑣𝑢𝑔𝑎𝑜𝑛𝑖𝑘; 𝑡: 𝐴𝐶 ≅ 𝐵𝐷.

𝑃𝑜𝑠𝑚𝑎𝑡𝑟𝑎𝑗𝑚𝑜 ∆𝐴𝐵𝐷 𝑖 ∆𝐴𝐵𝐶 ∶

𝐴𝐵 ≅ 𝐴𝐵
𝐴𝐵 ≅ 𝐵𝐶
∡𝐷𝐴𝐵 ≅ ∡𝐶𝐵𝐴 = 90°
⇒ (𝑆𝑈𝑆)∆𝐴𝐵𝐷 ≅ ∆𝐴𝐵𝐶 ⇒ 𝑩𝑫 ≅ 𝑨𝑪.
5. Dat je deltoid 𝐴𝐵𝐶𝐷 kod kojeg je 𝐴𝐵 ≅ 𝐴𝐷, 𝐵𝐶 ≅ 𝐶𝐷 i uglovi pri vrhovima 𝐴 i 𝐶 su pravi.
Dokazati da je deltoid kvadrat.

∆𝐴𝐵𝐷 𝑗𝑒 𝑝𝑟𝑎𝑣𝑜𝑢𝑔𝑙𝑖, 𝐴𝐵 ≅ 𝐴𝐷 ⇒ 𝑝𝑟𝑎𝑣𝑜𝑢𝑔𝑙𝑖 𝑗𝑘𝑘, ∡𝐴𝐷𝐵 ≅ ∡𝐴𝐵𝐷 = 𝑥; 𝑥 + 𝑥 + 90°

= 180°; 𝑥 = 45°.
 ∆𝐶𝐵𝐷 𝑗𝑒 𝑝𝑟𝑎𝑣𝑜𝑢𝑔𝑙𝑖, 𝐵𝐶 ≅ 𝐶𝐷 ⇒ 𝑝𝑟𝑎𝑣𝑜𝑢𝑔𝑙𝑖 𝑗𝑘𝑘, ∡𝐶𝐷𝐵 ≅ ∡𝐶𝐵𝐷 = 𝑥; 𝑥 + 𝑥 + 90°
= 180°; 𝑥 = 45°.
∡𝐵 = ∡𝐴𝐵𝐷 + ∡𝐶𝐵𝐷 = 45° + 45° = 90°
∡𝐷 = ∡𝐴𝐷𝐵 + ∡𝐶𝐷𝐵 = 45° + 45° = 90°
Kako su svi uglovi podudarni, četverougao je pravugaonik kod kojeg su susjedne stranice
podudarne, pa je taj pravugaonik kvadrat.
6. Dokazati da se kod deltoida dijagonale sijeku pod pravim uglovima i da središte jedne od
dijagonala pripada drugoj dijagonali.

ABCD je deltoid, 𝑣𝑟𝑖𝑗𝑒𝑑𝑖: 𝐴𝐵 ≅ 𝐴𝐷, 𝐵𝐶 ≅ 𝐶𝐷.

(1)𝑃𝑜𝑠𝑚𝑎𝑡𝑟𝑎𝑗𝑚𝑜 ∆𝐴𝐶𝐷 𝑖 ∆𝐴𝐵𝐶 ∶
𝐴𝐶 ≅ 𝐴𝐶
𝐴𝐷 ≅ 𝐴𝐵
𝐶𝐷 ≅ 𝐵𝐶
⇒ (𝑆𝑆𝑆)∆𝐴𝐶𝐷 ≅ ∆𝐴𝐵𝐶 ⇒ ∡𝐴𝐷𝐶 ≅ ∡𝐴𝐵𝐶, ∡𝐴𝐶𝐷 ≅ ∡𝐴𝐶𝐵, ∡𝐷𝐴𝐶 ≅ ∡𝐶𝐴𝐵.
𝐴𝐶 𝑠𝑖𝑚𝑒𝑡𝑟𝑎𝑙𝑎 ∡𝐴 𝑖 ∡𝐶.
𝐴𝐶 ∩ 𝐵𝐷 = {𝑆};
𝑃𝑜𝑠𝑚𝑎𝑡𝑟𝑎𝑗𝑚𝑜 ∆𝐴𝑆𝐷 𝑖 ∆𝐴𝑆𝐵 ∶
𝐴𝑆 ≅ 𝐴𝑆
𝐴𝐷 ≅ 𝐴𝐵
∡𝑆𝐴𝐷 ≅ ∡𝑆𝐴𝐵 (1)
⇒ (𝑆𝑈𝑆)∆𝐴𝑆𝐷 ≅ ∆𝐴𝑆𝐵 ⇒ 𝑫𝑺 ≅ 𝑩𝑺, ∡𝐴𝐷𝑆 ≅ ∡𝐴𝐵𝑆, ∡𝐷𝑆𝐴 ≅ ∡𝐵𝑆𝐴.
∡𝐷𝑆𝐴 ≅ ∡𝐵𝑆𝐴 − 𝑠𝑢𝑠𝑗𝑒𝑑𝑛𝑖 𝑢𝑔𝑙𝑜𝑣𝑖, 𝑧𝑏𝑖𝑟 𝑠𝑢𝑠𝑗𝑒𝑑𝑛𝑖ℎ 𝑢𝑔𝑙𝑜𝑣𝑎 180°; ∡𝐷𝑆𝐴 ≅ ∡𝐵𝑆𝐴
= 90°; 𝑨𝑪 ⊥ 𝑩𝑫.
 Saglasne:
𝛿1 𝛾1 𝛼 𝑖 𝛼1, 𝛽 𝑖 𝛽1, 𝛾 𝑖 𝛾1, 𝛿 𝑖 𝛿1
𝛼1 𝛽1
Naizmjenični:
𝛾 𝛼 𝑖 𝛾1, 𝛽 𝑖 𝛿1, 𝛾 𝑖 𝛼1, 𝛿 𝑖 𝛽1
𝛿
𝛼 𝛽 Suprotni:
𝛼 𝑖 𝛿1, 𝛽 𝑖 𝛾1, 𝛾 𝑖 𝛽1, 𝛿 𝑖 𝛼1