.

il
' il r,
-.,t

il r ._.1

l:l
. ,:'l
' l;l
:al
j,lll
,1i
. i.1,::-1|:l
'
: ' 'F
,dip7 . ini, .gradj.,
I4IROLJUB SAT4ARDAKOVI:
.
:,t.

Gradjevinski fakultet u Niriu |

a.:.a,

:i:t',.

' .,it'j;i"
Samardaković,M.(1985): Kriterijumi za ocenu kvaliteta i zbijenosti materijala u donjem stroju i ' :,i,i,

donjem nosećem (tamponskom) sloju kolovozne konstrukcije i pogodna sredstva za njihovo ' : ':'
', f. i:
zbijanje, Zbornik radova, predavanje na Seminaru za inovaciju znanja iz oblasti projektovanja i
građenja puteva, Građevinski fakultet u Nišu i Društvo za puteve SR Srbije, Niš, str.73-105

KRITERIJUMI ZA OCENU KVALITETA I ZBTJENOSTI

MATERIJAI,A U DONJEM STROJU I DONJEM NOSECEM
(TAMPONSKOM) SLOJU KOLOVOZNE KONSTRUKCTJE T
POGODNA SREDSTVA ZA NJTHOVO ZBIJANJE

PosIe ukazivanja na potrebu obezbedjenja Sto veCe ho-

mogenosti sloja, na moguinosti odredjivanja neophodne d^ebljine
sloja za ostvarivanje njegove zahtevane zbLlenosti-nosivosti,
kao i na neke od korelacija pokazatelja zbijenosti, u radu se
daju kvantitativni kriterijumi za ocenu kvaliteta i zbLsenosti
materijala u donjem stroju i "tamponskom" sloju, sa osv::torn'
na poboljEanje posteljice I za5titu od zamuljivanja. U najveCem
delu, krj-terijumi sadrZe zahteve odgovarajuCih jugoslovenskih
standarda i odgovarajuCe regulative. Pogledi i merila u radu
daju se na osnovu navedene domaie i strane literature, kao i
obimne prakse Odeljenja za geotehniku fnstituta gradjevinskog
fakulteta u NiSu i autora u ovoj oblasti. Prikazuje se saZeto
uptrtstvo za Lzbo r pogodnog sredstva za zbi1anje u zavisnosti
od vrste tla i gradiliSnih uslova.

1. Uvod
Korilt. konstrukci je, kao i drugi objekti u gradje-
vlnarstvu, projektuju se grade i eksploati3u uz teZnju da se
pobtuju opSteprlhvaCeni osnovni principi gradjevinarstva: sta-
bilnost, ekonomidnost, funkcionalnost, recional-nost i 1ep iz-
gled objekta. Ako prihvatimo geotehnidktr definiciju da je te-
ren podrudje u kome medjusobno dejstvo objekta i okolne sre-
dine ima bitan uticaj na stabilnost i funkciju objekta i nje- ,:,]

,l:
.e,";r_,,;S"i.-.-..-+ - -^**-*""!!t*usiaa-*-*-- *....-*.--,.,"* *w*i€---..- --.-r-.-
-lu --

74

govih delova u uslovima gradjenja i eksploatacije, ondaikod

puteva, kao tinijskih objekata koji IeZe na terenu tj. kod
kolovozne konstrukcije kao povr5inskog dela objekta, mora da
se prihvati dinjenj-ca da je teren deo objektar pa ga u svim
fazama projektavanja, gradjenja i eksploatacije puta tako tre-
ba i tretirati. Ovo u toliko pre 5to je udeSie terena u ukupnoj
masi objekta mnogo veCe nego kod drugih objekata pa je i rela-
tivno ko5tanje popravke terena veie, zbog dega se osobine tere-
na u glavnom prihvataju takve kakve su, a one su obidno daleko
loEije od osobina materljala u konstrukciji.
Deo terena na kome neposredno leZi kolovozna konstru-
kcija, pa mu se zbog toga posveCuje neSto veCa ali sigurno jo5
uvek nedovoljna paZnja, jeste posteljica (zavr5ni sloj nasipa
ili "uredjenirr sloj useka). Pri rekonstrukciji ulica i izradi
saobradajnica I raznih platoa u krugovj-ma fabrika i slidno,
vrlo desto se dogadja da kvalitet (sastav i / LLi- vlaZnost) ma-
terijala u posteljici ne omoguiava njegovo sabijanje do potre-
bne nosivosti. Zbog nepostojanja nadzora iti njegove nedovolj-
ne energidnosti i strudnosti, ovaj problem se Eesto o prevazi-
LazL" na 5tetu lnvestltora tj. dru6tva (koji, opet, Stedi na
istraZnim radovima ili oni nisu kvalitetni), tako 5to se umesto
odvodnjavanja, stabilizovanja, zamene tla ili lzmene konstruk-
cije vrEi prekomerno sniZavanje kriterijuma za ocenu kvaliteta
i zbijenosti ili se preiutno oni u op5te ne uzimaju u obzir.
Pored ovoga, s obzirom da se donji noseCi tzv. tampo-
nski sloj u glavnom radi od neseparisanog Sljunka i da se kao
takav "primitivan" posebno ne priprema za ugradjivanje niti
obavija skupocenim bitumenom, obidno se vodi raduna o njegovoj
zbL3enosti, a kvalitet se zapostavlja. Kvalitet je suviSe 6e-
sto naru5en velikim prisustvom sitnozrnih frakcija i1i u toku
ugradjivanja i kasnije dolazi do zamuljivanja frakcijama koje
sa vodom prodiru iz posteljice . Time se smanjuje EvrstoCa na
smicanje, poveCava deformabilnost a onemoguCava se jedna od
osnovnih funkcija tampona poveianje debljine kolovozne kon-
strukcije do veli6ine ekvivalentne dubinide jstva mraza, koja je
u na5j-m krajevima 70-90 cm. ', .
Ovakvim zanemarivanjem kvaliteta i zbLjenosti materi-
jala u donjem stroju (u glavnom zbog nedovoljnog prosu5ivanja
i odvodnjavanja) i kvaliteta materijala u tamponskom sloju nivo
 75

upotrebljivosti kolovoza fleksibilnih konstrukcija ne odrZava

se na projektovanom nivou, a kod krutih konstrukcija stvaraju
se svl uslovi za njihovo razaranje, posebno u vreme kravlje-
nja leda u tamponu posle dugih mrazeva. Joksii (1973) u svojoj
knjizi navodi da je u toku opita AASHO vr5eno ispitivanje
uzroka koji su dovodili do pojave kolotraga razlidite dubine
na ispitivanim vrstama kolovoznih konstrukcija, kao i funkci-
je odnosno nivoa slojeva u kolovoznoj konstrukciji, koji su
utlcall na pojavu kolotraga. Zakljudak je sledeCi:
a) kolovozna konstrukcija je bila uzroEnik
pojave kolotraga u. . . 9l? slud.
od 6ega na pojedine slojeve dolazi:
- habajuCi sloj (kolovozni zastor) .., .. .42? u
- noseCi sloj (gornja podloga) . I48 1r

- osnovni sloj (donja podloga).......... 458

b) zemljiSte u donjem stroju puta je bilo
uzrodnik pojave kolotraga n... 98 n .
U na5im, skromnijim uslovima, kada se Lz navedenih
razloga najviBe paZnje posveduje specifiEno najskupljim Iu-
terijalima sa bitumenom,smatramo da su "doprinosi" donje pod-
loge(fcoii je i po AASHO opitu znajadan) i donjeg stroja stva-
ranju kolotraga jo5 veii, zbog Eega ovim radom I skredemo pa-
Znju na njih.
Kolovozna konstrukcija ima zadatak da u najnepovolj-
nijim uslovima- koji su zbog jako sloZenih osobj-na materijala
(posebno tla), optereienja i grani6nih nar:onsko-deformacionih
uslova teorijski i praktlEno neodredivi - obezbedi prenos
saobraiajnog optereienja do niZih delova terena, tako da ne
dodje do Stetnih deformacija ni. loma materijala u pojedinim
slojevima i konstrukcije u celini. S obzirom da koncentracija
napona (a za homogen materijaf i deformacija) opada sa porastom
odstojanja od optereCenja- 5to je za vartj-kalne normalne na-
pone prikazano'dijagramima njihove raspodele i izobarama za
idealan poluprostor i dvoslojni sistem sa hrapavim kont,aktom
na sl.1- racionalno je u napregnutijoj zoni upotrebiti kvalite-
tniji i skuplji materijal veie bvrstoie i manje deformabilnosti,
 76.

'i r,

ul'
. ::. o !
!
o
E

rI
t. -'

TU

Et
01 o
E

zoe,anaQ

ta a, la
J6DilOO6R^ZNA sNEDINA DVOSLOJNI ^sISTEM - SRED INA

5=r
E
?
5=ro;
U2ro t-+ *=r

s-2. -t . Di j agram raspodel-e i izobare vertif a-1 ni,tr

napona u pofuprostoru i jednom dvosTojnom
j
.sis temu od nestiSl ivog def ormabiTnog
materij aJa

Kako se vidi, u materijalu veie krutostir sd vedim

modulom elastidnosti (E), koncentracija napona Postaje ve-
6.a ("jadi-" preuzima viSe na sebe), pa se naponi u horizo-
ntalnoj ravniudonjem sloju smanjuju ali rasprostiru na ve-
Cu povrSinu, 5to je sludaj i u tlu ispod kolovozne kons-
trukcij e.
Tz ovih I ekonomskih razloga do51o se do principa
za dimenzionisanje kolovoznih konstrukcija po kome kvali-
tet materijala treba da prati promenu napona, tako da Evr-
stoda, fizidko-metranidke osobine i sposobnost zbijanja opa-
daju sa dubinom. lJz ovo, u praksi se najdeSie usvoji minimalna
debljina skupljihslojeva sa bitumenom ili cementomra sraduna
se potrebna debljina donjeg noseCeg (tamponskog) sloja na
 71 .

bazi njegovog kvallteta (koji se obidno malo poznaje i delimi-

dno kontrollSe) i nosivosti donjeg stroja (koja se obidno us-
vaja a ne kontroliSe tj. ne zna se ni5ta) .
Pored pomenutih faktora [(1) optereienje, (2) kvalitet
i raspored materijala u konstrukciji, (3) nosivost donjeg
stroja t1al, konvencionalne poluempirijske metode za dlme-
nzionisanje uzimaju u obzir i (4) uticaj hidroloSkih prilika
i dubinu dejstva mraza.
PoSto ova detiri faktora nisu podjednako merodavna za
odredjivanje kvali-teta i debljine materijala u pojedinim slo-
jevima konstrukcije, kriterijumi za ocenu kvaliteta i zbije-
nosti materijala u slojevima odabiraju se pre svega u zavis-
nosti od najmerodavnijih uticaja, o 6emu 6.e biti redi kasnije.
Savremene metode za dimenzionisanje kolovodnih kons-
trukcija su analitidke i grafiEke. One obuhvataju sve viSe
drugih uticajnih faktora (relativnu nosivost slojeva preko
faktora ekvivalentne debljine za razlidite materijale, brzinu
vozila, temperaturu i vreme kao uticaje na osobine biLumenskih
materljala,'nivo usluge, bezbednost, ekonomldnost), a umesto
vertikalnih normalnih komponenti uvode sve komponentalne napo-
r€r tj. glavne normalne napone I trenje lzmedju slojeva. Sve
veCi znadaj dobija uticaj ciklidnog optereCenja na traj.ne de-
formacije i zamor materijala, posebno sti3ljivog tla u poste-
ljici (nadojkovL6, l-982) .
U svojo'i knjizi Cvetanovii (Lg82) l-zJ,ale savremene me-
tode i moderne (jo5 ovovremenije) metode sa numeridkim pos-
tupkom. dimenzionisanja pomoiu radunara a u dlanku (1982a),
s pravom insistirajuii na poboljSanju prakse i standarda u
oblasti dimenzionisanja, predlaZe da se ovakvi numeridki
postupci uvedu kao osnovni i u odgovarajudi Pravilnik o teh-
niEkim normativima. To bi nesumnjivo bilo viSestruko korisno,
posebno u izmenjenim uslovima kada bi istraZnim radovima,
prethodnim i kontrolnim ispitivanjima bile obezbedjene sve
pretpost.avke za saglasno ponaSanje projektovane i izvedene
konstrukcije, 5to se za sada (npr. konstantan kvalitet SIju-
nka separlsanjem ill tucanika) u glavnom radilo pri gradje-
nju autoputa. Za sve ostale saobraCajnice (javne i u krugu RO)
 78.

takvi uslovi su stvar dalje buduinosti, kada 6e se modernijim

metodama dimenzionisati slojevi od "modernijih" materijala.
ZaIaZu1L se za unapredji-vanje strudne, projektantske
i izvodjadke prakse naudnim metodama i rezultatima, smatramo
da je u sada5njim uslovima neophodno viSe postepenih prak-
tidnih koraka u inovaciji znanja i usavr5avanju struEnjaka pu-
tne operative iuobezbedjivanju optimalnog prilaza u izboru
metoda projektovanja, ispitivanja, gradjenja i kont.role i
odrZavanja. Isto se odnosi I na lzbor materljala - napraviti
Sto kvalitetniju i jeftiniju konstrukciju ali sa materijalom
koga imamo (CmiljaniC, L982) . U izboru gradjevinskog kamena
(i SIjunka) i lokacijg pogodnog nalazlSta korisno moZe da posluZi
studija istog autora (f983).
Smatramo da 6.e razmena znadajnog iskustva udesnika
Savetovanja, u duhu pogleda iznetih u ovom radu, biti korisna
za sve udesnike i njihov daljirad u projektovanju, izvodjenju
i kontrolj- gradjenja donjeg stroja i tamponskog sloja, koji
se 6esto neopravdano zapostavljaju kao pozicije. KoriSien-a
literatura i standardi dati su na kraju teksta a analizirani
utlcajni faktori, osoblne materijala i kriterijumi ia nJiho-
vo ocenjivanje zadr?ani su u okvirima faktora i metoda koje
su obuhvaCene tim standardima, odgovarajudom regulativom i
savremenom strudnom praksom. S obzirom da je kvalitativni
(opisni) deo kriterijuma u glavnom poznat i dat u pomenutoj
Iiteraturi, u daljem t,ekstu daju se u glavnom kvantltativnl
(brojdani) delovi kriterijuma i podaci potrebni za rad u pra-
ksi u ovoj oblasti.

2. O vrstama ispitivanja, homogenosti sloja i korelaciji

rezultata
2.L. Vrste ispitivanja
Na osnovu rezultata istraZnih radova i predhodnih
(geomehanidkih) ispitivanja ocenjuje se podobnost u pogle-
du kvaliteta i sposobnostj- zbilanja materijala za ugradjivanje
u donji stroj i donji noseii (tamponski) sloj. TekuCim kon-
trolnim ispitivanjima (koje vr5i izvodjad) i kontrolnim is-
pitivanjima (koje vr5i ovla5ieni predstavnik investitora)
 79.

proverava se i ocenjuje kvalitet i zbilenost ugradjenog ma-

terijala u slojeve ovih pozicija, Dd osnovu standardai teh-
nidkih uslova Lz projektne dokumentacije, koja treba da sa-
drZL rezultate prethodnih ispitivanja.

2.1.I . Ispiti,va,n-je S.v.aliteta

Ispitivanje kvaliteta vr5i se pre svega u cilju ide-

ntifikovanja osnovnih fizidko-mehanidkih osobina koherent-
nog (sitnozrnog) i nevezanog (krupnozrnog) zrnastog materi-
jala ili kamenar rrd osnovu dega se vr5i prepoznavanje mate-
rijala i njihova klasifikacija svrstavanje u ndkui' od os-
novnih grupa materijala, prema nekoj od vaZeCj-h a trebalo
bi prema jedinstvenoj jugoslovenskoj klasifikaciji koja jo5
ne postoji.
Za koherentno tlo klasifikacija se vrBi na osnovu
odredjenog granulometrijskog sastava i granica konslsten-
cije. rJz to se proverava procenat organskih primesa i bubre-
nja a za tlo posteljice i laboratorijska CBR2 vrednost, koja
treba da bude veCa od 38 da bi materijal bio podoban.. Sposo-
bnost zbijanja i vlaZnost pri kojoj tlo treba da se ugra-
djuje odredjuje se standardnim opitom Proctor-a.
Za nevezani zrnasti materijal (Sljunkovito-peskovi-
ti), kameni i meSoviti materijal za nasip i posteljicu, lrz
obavezu da se u naslp ugradjuje materijal postojan na atmo-
sferske uticaje, kontroli5e se granulometrijski sastav tj.
najkrupnije zrno i gradacija zrna prema koeficijentu nera-
vnomernosti (cu) a u posteljici i procenat pra5ine i gline.
' Za nevezani materij aL, za izradu donjeg noseCeg (ta-
I :,

mponskog) sloja ispituje se granulometrijski sastav I pro-

cenat pra5ine i gline, oblik zrna, procenat organskih pri-
mesa i lakih 6estica, procenat mekih (tro5nih) zrna, ocenju-
je se mineralo5ko-petrografski sastav, postojanost agregata
na mrazu i krupnijih zrna na mrazu tj. pri dejstvu natrijum-
sulfata, upljanje vode i habanje po metodi Los Angeles.
Prema drugim iskustvima predlaZe se i ocena podobnosti na
bazi granidnih zahtevanih velidina koeficijenta poroznosti,
zapreminske teZlne u suvom stanju, optimalne vlaZnosti pa i
 80.

vrednosti CBR za uzorke zbijene po modifikovanom postupku

Proctor-a. Smatramo da je ovakva provera CBR vrednosti zbi-
jeno-g agregata jedan od pravih na6ina da se oceni podobnost
materijala za upotrebu u tamponskom (nevezanom) sloju. L za
ovaj materijal treba proveravati vlaZnost pri zb.ijanju.
Kvalitet materijala za stabilizovani nosivi sloj nije pre-
dmet ovog rada.

2.L.2 . Ispitiv.qni e enosti

-.1bli
ZbLjenost koherentnih materijala u podtlu, nasipu
i posteljici ispituje se odredjivanjem stepena zbijenosti
(SU)na bazi ostvarene zapreminske teZine u suvom stanju (v6)
i teZine u suvom stanju odredjene standardnim opitom Proctor-a
' ' dmax' . rstovremeno se kontroliSe i vlaZnost materijala.
(y-,*^--)
Kontrola zbijenosti ovog materijala moZe da se vr5i i opitom
krutom kruZnom plo6om prednika 30 cilr odredjivanjem modula
stiSljlvosti prema JUS U.81.046. Pored ove dve ravnopravne
metode, zbijenost-nosivost ovakvog tla moZe se kontrolisati
i terenskim opitom CBR, a eventualno i laboratorijskim CBR2
na neporemeienim uzorku iz sloja, ili indirektno, na 'druge
naEine (pomoCu denzimetara i dr.)
Zbi.jenost nevezanog (krupnozrnog) prlrodnog materija-
Ia, drobtjenog Sljunka, kamena ispituje se za materijale sa
najveCi.rn zrnom Sirinc manje od 200 mm opitom plodom pre6nika
30 cm i1i opitom CBR. Prenra prethodno uradjenom opitu naj-
veie i najmanje zl:ilenosti (koji nije propisan JUS-om),
zbilenost se moZe oceniti odredjivanjem indeksa gustine
(ID) posle merenja zapreminske teZine u suvom stanju ili
koeficijenta poroznosti- ugradjenog materijala. Ako se od-
redjuje zapriminska teZina materijala u sloju onda se moZe
odrediti i stepen zb).1enosti po modifikovanom postupku
Proctor-a aIi opit max. i mi-n. zbijenosti vl5e odgovara pri-
rodi krupnozrnog tla. ZbL3enost kamenog materijala u nasipu
ispituje se povremeno, na zahtev nadzornog orgiana, preko
zapreminske teZj-ne materijala u jami dije dimenzije zavise
od granulacije kamena.
 BI.

Ne treba zaboraviti da zbL3enost - nosivost jednog slo-

ja zavisi od zbt3enosbi-nosivosti niLeg sloja, od vrste i sta-
nja (kvaliteta) tla u sloju koji se zbj-ja i naroEito od nje-,
gove debljine, Sto se u praksi po nekad svesno ili nesvesno
previdj a.
Kao pokazatelj nosivosti posteljice i tamponskog s1o-
ja za krute kolovozne konstrukcije koristi se (a retko ispituje)
korelacijom odredjena velidina Westergaarrd -ovog modula reak.i
ci je tIa (K).

2.2 . Horygenost s1o j a

Pri ispitivanju kvaliteta i zbijenosti materijala u

jednom sloju ili u nasipu u cellni, treba voditi raduna o
potrebi da sloj, deo objekta i objekat (nasip, deonica), u
celini bude Sto homogeniji tj. da ima 5to ujedna6enija svo-
jstva u svim tadkama.
Uz brigu o relativno ujednadenom rasporedu mernih
mesta i njihovom dovoljnom broju, sa teZnjom da se pokrijui
najslairija nresta, potrebno je za svaku seriju ispiti.vanja iz-
vr5iti statistidku obradu dobijenih rezultata (pored litera-
ture od pomoii mogu da budu JUS A.A2.010 i Off) i dati ocenu
homogenosti s1oja, deonice (min 500 m), zone nasipa ili nasi-
pa u celini u pogledu kvaliteta i zbijenosti materijala. Po-
vc<5.rnje hourogcnost-i. sioja u dorrjctri strojr: postiZe se njegovim
vlaZenjem ili prosu5ivanjem, zbLjanjem, zamenom tla ili me-
hani6kom i hemi jskorn stabil j zaci jom.
Kriterijurni za ocenu homogenosti joE nisu kompletno
obradjeni JUS-om a u praksi se gotovo ne primenjuju.
Za kontrolu kvaliteta i zbijenosti posteljice
JUS U.EB.0l0 upuiuje da se ispitivanja obavljaju u serijama
sa n.r jmanjc 5 o1:1.L.r ll ser:i j i a da jeclan od pct rezultata moZe
biti manji od minimalnog zahtevanog, s tim da po apsolutnoj
vrednostj- ne odstupa viSe od:
- 5eo pri merenju zapreminskih teZina u suvom stanju,
- 10% pri merenju modula stisljivosti MS (plodom) i1i
(nemadkog) modula deformabilnosti EuZ.
 oz -

Ako je broj opita manji od 5t potrebno je da svi rezultati

ispitj-vanja budu vecii od minimalne zahtevane vrednosti.
.024, kojf obradjuje zahteve za ugradjeni
JUS U.E9
sloj stabilizacije hidraulidkim vezivimarnalaZe da se nose-
6i sloj od stabilizovanog tla smatra homogenim ako je koe-
ficijent varijacije (K.r) serije merenja zbilenosti:
u gornjem noseiem sloju Kv.30Z
u don jem noseCem sloju Kv * 50ii
Koeficijent izradunava se obrascima

Kv =-9-19g (%)
x

2
" = |i"h r1, (xr-x) ' sde su:

rezultati merenja zbi1enosti u sloju,

ar:itmeti.dka srcdi.na svih merenja zbLlenosti
na ispitivanom potezu stabilizaci-je,
o- standardna devijacija.

kriterijum za ovaj noseCi sloj nije

Smatramo da
strog i da se takav moZe primeniti i za ispitivanja kvaliLeta
L zb:-jenosti posteljice i nevezanog donjeg noseCeg (tampo-
nskog) sloja.
Ozbifjnlji a saZet pristup ovoj problematicir sE
osvrtom na kriterijume za ocenu homogenosti moZe se naii u
strano j Iiteratur j- (npr. Bowles, :.979 ili Hilf ,J.W. ,1975 ) .

2.3 . Korelalc!f9__-po}<az.qte I j a nosiJo.s.ti

U sluEaju potrebe za korelacijom pokazatelja zbije-

nosti (S.1=l00yd/t,ln,u* (?:) ) odnosno zbLlenosti-nosivosti
(cBR,Mq,E_-,k) , statidkog (E=t.t) i dinamidkog (E) modula i
JV
eventulano indeksa gustine (Io), treba lmati u vidu da se
 83.

na istom tlu svaki od ovih pokazatelja odredjuje potpuno ra-

zLi.6j.tom oprcmom I razl iditont vcli6inom, brzinom i brojem op-
tereienja (npr. opiti plodom kojim se dobijaju Mrr E,rrk),
ili se odredjuju na osnovu potpuno razli6itih, medjusobno
neuslovljenih osobina tla i agregata. Kako sur pored toga,
mehanidke osobine jednog koherentnog, nevezanog pa i kamenog
materijala razLi6ite pri razliditim nivoima i stanjima napo-
na i deformaci je, .rr"*.dE trajan ja tih stan ja, brzinama nji-
hovih promena itd,, to je jasno da osim eventualnih pribliZ-
nilr empirijsktir veza izmedju pojedinih pokazatelja zbijenos-
ti-nosivosti nikakve druge ne mogfu da postoje. Pored toga,
veliEine pojedinih pokazatelja za istu zbi3enost u istom,
tlu i okolnoj sredini razlikuju se za razlidite debljine
ispitivanog sloja, jer veli6ina i oblik zone efektivnog
dejstva optereienja pri opiLu u istom sloju zavise (pored
veli6ine optereiene povrSine, velidine specifiEnog optereie-
nja, krutosti i oblika plode i dr.) i od debljine sloja
(sI.1). ZaLo se umesto modula deformacije s pravom inicira
uvodjenje pojma krutosti sloja, analogno krutosti linijskog
nosada (E I) .
S obzirom na mnoStvo metoda i pokazatelja osobina
materijala, ipak jo5 mora da se koriste u glavnom nedovo-
Ijno pouzdane korelacije navedenih pokazatelja.

2 -3 .L. Korclacije CBII i pokazatelja odredjenih opitima

plodom

U naSoj strudnoj literaturi egzistira Tabela 1 sa

navedenim napomenama.
Za odredjenu korelaciju moZe da posluZi i tabela 1

na sLr. /lO ove publikacijc, data za pomoC pri pretpostav-

ljanju pokazatelja nosivosti donjeg stroja prilikom dimen-
zionisanj a konstrukci je .

I
I

i
I
 B4

Tabela 1 Korelacija izmedj u razliditih pokazatelja

nosivosti pl.anurrta donjeg stroja
K
cBR2 M^ E1
"vl
Er
MN/m2
i) v2
t"tN/m2 MN/m2 tutN,/m3
z koher . tlo nekoher . tlo
2 2, 5 6,6 L0 ,7 L4
3 4 9 15 ,0 I9
4 6 l0 r9 18,5 24
4 15 7 L2 20 t0 26
5 B L2 ,9 ,?,0 (4 3; 27
5,6 9, 5 L4 (4s)
6,2 1I t5 25,0 3I
7 1.3 L6 ,2 27 ,5 (s0 ) 34
B t5 ,5 IB 30,o 3B
9 18 19,5 30 ,0 (sB) 41
9'6 19 20 ,5 (60) 43
10 20 2L 35 ,0 (6r ) 44
L2 t5 2B 25 (42,0\ 52
I3,6 3r 27 ,r:,t , 55
15 35 28,3 76 58
L6 ,4 40 30 80 62
20 50 35 90 7I
24 60 40 100 81
2B 70 110 91
32 ,5 BO 50 1r8
34 B3 5t 120 106
31 ,5 90 : L26
4A 57,5 131 t3o
43r5 l0c 62,5 L37
50 110 6B L47 L4

Napomena:
t-i :.jll or:i. jcrttaciotre, a t.adtte treba odredj-ti
a) Irl.rvcclcnr.: vt:ccl rrol;
odgovaraj uiim ispitivanj ima .
b) Vrednosti CBR za koherentna tla primeljive su za njihovu
optimalnu zb:-lenost i vlaZnost (stepen zasiienja Sor90Z).
c) Za koirerentna tla liorclacija izmedju CBR i MS tj.E; vaZi-
za CBR<128.

2.3.2 Korelacija CBR t t:t

Terenskim ispitivanj ima u SAD pokazano je da ie zbi-

jenost datog sloja u konstrukciji pod saobraiajem biti funk-
cija ukupnog optereienja, rastroreda guma vozila, pritiska u
gurnatna, broja prcLaza i duirj-ne datog sloja. Pod ovakvim uti-
cajima projektovanja vrednost CBR sloja u konstrukciji ozna-
6ena je kao indeks zbt3enosti (Ci), koja se mora razlikovati
od izmerene vrednosti CilR u sloju.
 85.

Dobijen je i dijaqram zavisnosti stepena zbi3enosti

po modifikovanom opitu Proctor-a tslMl od C., koji prikazu)e'
mo na SL.2 (prema Iloronjcff i UcKelvey, re83) .

lro

loo
a1 |

.. I) l1
'',.,1 90 7
kcht ntn fl
il
t]
(i)
"oi 2 3 4 5678910 2() 30 lx)5060708090100
fndcks 'zLti lcnor;
,l= t-i C. CBR ('; )

Sl.2 Odnos CBR i steoenazbiienosti po modifikovanom

opicu P r o c t o r - a'(sP,n'
d.
), u- k o he r e n tna i nekohere-
nttlo t-Io

2.3.3. Korelacij. MS, Sd ' yd

Na osnovu terenskih i laboratorijskih ispitivanja na-

5eg tipidnog sitnozrnog materijala (peskovito-glinovita pra-
Sina-les), }<oga u praksi zovemo ilovaEa, Joksii (1973) je do-
bio dijagram na SI.3,sa zonom korelacije MS, SU Po standar-
clnom opltu Proctor-a t yd. OstaIi pokazateljl ovogl mbterijala,
uobidajeni za na5e sitnozrnije koherentno tlo, dati su na
di j agramu .

0,o,
(j E:
(n
..r IOO
+J
a rrl
O

fiot
'n fd
.-1 .r1
r10
.a
"90 CJ
-lJ
r'L5
a) l]
o-, t4.o
c.)85 rd
+J N
n 135
40

s_l .3 K"::)aci.ja Ms, .s.d i,ta za peskovito-

qJ t ilovt tu p raslrlu-les
 86.

Za ovakvu zavtsnost t zd koju se ispostavilo da moZe

da bude pravolinijska, izvedena je TabeIa 2t sa pribliZnim
odnosom SU i MS za sitnozrna koherentna tla.

Tabela 2 - Korelacija Sd i MS za koherentna tla

Zahtevani stepen Minimalna vrednost modula

zbLlenosti Sd. (?) sti5l j ivosti t'1, (MW/m2 )
90 95A 15 25
95 100 % 25 30
preko 100? preko 35

2.3.4 Korelacija dinamidkog modula (E) i

ostalih pokazatelja
Neke savremene metode za dimenzionisanje umesto
konvencionalnih pokazatelja uvode 1 koriste Lzv. dinamidki
modul elastidnosti, koji vernije povezuje napone i deforma-
cije u datom materijalu a pod uslovima trajanja optereCenja,
temperature, vlaZnosti tog materijala u kolovoznoj konstruk-
ciji. Kako se on te5ko moZe direktno izmeriti, obidno se
odredjuje pribliZno, na osnovu standardnih ispitivanja CBR,
plodom i sl. Njihova korelacija nije precizno izvr5ena pa
se odvde p::ilaZu dijagrami sa zonama korelacije E i CBR za
koherentna tla (s1.4) i nekoherentna tla (s1.5).
 87

u" 0,, E (t'lN/m2 )

I
'o'
[

0 3L5 CBR('/.)
i

s7.4 Korelacij a odnosa CBR-modul- E za koherentna tla

E : l0?CBR
E E = 107 C BR Ir.il.nz] iti
(Ht*)t E ='10 CBR [].lN/m2]

I
6

c
2 .f

rdo -o/
o
6 /o
'o o/
L
oo/
I
?L
'2 l0 20 (0 60 e0100 ?00 (00
CBR vradnosti ('1.)

s7.5 Odnos dinamiikog noduLa eiastiCnosti

CBR-a za nevezane materijaJe
 oo

Na sl.6 ciat je ciijaqram sa koga se za tla klasifilco-

vana prema AASHO klasifikaciji moZe oceniti njihova podobnost
za ulogu u konstrukciji, kao i odgovarajuie orijentacione
velidine dinamidkog modula elastidnosti i drugih pokazate-
lja nosivosti.
t
dtnarnrdkr rrodul E3 rlr E2,N/m^
., I, 6 SJOB L 6 8109
C B R ('i.)
{. 6 810 1520
-.lJ.-LiJJ-.g
I
{0 r 60 80 100
"rl
nosrvcst pto:om (C:30c11),$N /:\^t.^.^., M ..M.o^n
ild''"iis'iio'"'eb-o-- -izo'i'6bloo 1050'r4co 210020c0

'rb- - otPornc"5tr R(Hvlm)

vreCnos
lc 30 10 50 60 70 80

ios:lkb/o- lstg - llcbr

osllltno lnla b:csl
{ftJol-r;l Post'li I' c a
r :11 r
63 i|)':--te'jellrc{
AlA5itQklas
A-1-b lA-1-a
A:Z:5-IAftrZ

A6
- ?-6 -'-t'Fs
-A

51.6 Dinamitki moduL E 'CBR i drugi pokazatelji

za razLiiita tfa i uobiiaj ena vrednost
za razfiiite slctjeve kol.konstrukcije

UTICAJ DEBLJINE DONJEG NOSIVOG (TAMPONSKOG) SLOJA

NA NJEGOVT] NOSIVOST

Ma da se potrebna debljina donjeg nosivog (tamponskog)

sioja orlrcdjuje ustal.jenim nictodama u zavisnosti od saobraia-
jnoq optereienja i proverava na dejstvo mraza, kako je re-
gulisano t kroz JtlS i1.C4.012, u praksi se na manje znadajnim
pl-rjektint.r Ze1.i d.r 1>rinrcrri neki skraieni postupak dimenzioni-
sanja za reaJ.no, obidno rnalobrojno, optereienje. Takodje,
dcst-o se postavlja pi tanjc sa kojom debljinom tampona ili
kojim materijalom postiii na odredjenoj koti, obidno niZoj
nego 5to bi nam oclgovaralo, Zel jeni modul stiSI j ivosti !1S .
 89.

lJz pretpostavku da to moZe da se ostvari uredjivanjem

postel j ice i uc;ra<1j ivan jcin prirodnog neseparisanog Sl junka
(jer sei obi6no sve drugo-separisani materijal, drobljeni
SIjunak ili stabilizac;_la do krajnostj- izbegava), mora da
se ima u vidu da kvalitetan materijal u datim uslovima no-
sivost i stabilnost moZe da postigne samo uz dovoljnu, neopho-
dnu debljinu sloja.
Horonjeff i Mcltelvey (1983) navode dijagrame, objav-
l-jene 1980. godine, sa kojih se vrlo plastiEno vidi uticaj
debljine podloge i ntodul.r elasti6nosti slojeva na vertika-
lni napon u posteljici (sf.7).
t'"
f?q I
P =zoo KN/m2

h': lQcm

h2

: a2 M N/m2

\z
E

5 \
q=lzoMru/rn2 \
r40
to \
E
35
Y
28
(oN 2l
l4
7

5lo l5
hr (cm)
0)

<'l '7 IJticaj debfj ine podloge i modufa elastiinostj

sTojeva na vertikalni napon u posteJjici

Na sl.7a)menja se modul elastidnosti gornjeg sloja

a na sl.7b) nrenja sc modr:I elastiEnosti podloge-noseCeg
sloja. Kako se vidi r nz ostale uslove kao na slici, zd ra-
z f.id ite moclule qorn j eg s lo j a naponi u postel j ici praktidno
ne zavise od debljine podloge ako je ona debela bar 15 cm.
S druge strane, zd konstantan modul gornjeg sloja (5to je I

studaj u tipskoj kolovoznoj konstrukciji) naponi u posteljici

se bit.no menjaju pri promeni nodula if i debljine podloge.
 on
JW.

Pri tome r zd debljine podloge veie od 15 cm promena napona

sa promenom modula podloge je skoro konstantna dok sa pora-
stom debljine napon sve sporije opada.
,Jasno se uodava da za Zeljeni napon u posteljici i
odredjenu nosivost podloge tampona on mora da dostigne
odgovarajuiu deblj inu.

a
t
€n'
o
.Eo \
L-o
0,6 \ :-
I I
-E _?q! MI t(: I
_0t
I
U
F
3qr
o

>lr
?q3 E.r In 1OC Mt'l /nt
-
N
E
e
Iq:
o
- r_]
l + l
-L H
3*
E4g1 5O MN/rnz
:l
F
@
;qt
o
o
+1---l- rlll
?o,M.N/n_2
t_.1
-1
.Foin
,l
t0 50 102 l,l0t 1ol !.103 10. 1"t0. 10i r,i06 too r,too
Broj pr elara

51 .8. Dozvol-jeni naponi u posteJj ici jlj donjem

nosciarn sJoju t>tl ncydzanog rnaterijaJa u za-;
yjsnostr. orJ n jcgovog din.moduf a i saobtai.
optc reienj a

Na sl.8.
daje se veliEina dozvoljenog normalnog
napona u postetjici ili donjem noseiem sloju od nevezanog
materijala u zavi,snosti od njegovog dinamidkog modula i
broja prelaza ekvival-entnog vozila (prema Babiiur19Bf ).Vi-
di se da dozvoljeno naprezanje treba da opada sa brojem op-
tereiivanja. Sa ovim dozvoljeni-m optereienjem moZe se uCi
u dijagrame na sl.7 i traZiti smernice za teorijski optima-
ln.r (prlirllZn.r) rcSenjd Iir)nr.it-ruhcljc.
Dijagram na sl.9 moZe da posluZL za odredjivanje
potrebne deblji.nc kamcnog matcri ja,l.a ili Sl junka ako je za-
dat njegov CBII j- poznat CBi{ postel jicc. Di jagrant je uradjen
 9t

za nasuti materijal sa faktorom ekvivalentne debljine

0,05-0,07. Za dnrgadije materijale moZe se koristiti ovaj
dijagram uz ranije pomenutu tabelu ekvivalentnih debljina
(Zmavc,I978).
Korisna primena ovog dijagrama moZe da bude i kod
dimenzionj-sanja ojadanja - poboljEanja posteljice nasutim
materij alom.
cp

l:,

r
o:l
r_J

<=
30
o2s
-ld

-d
lr t
;of:,-
ttofT-
!
Sls t--
F
,/ ./ \
.7 t2 -/ 5"
+J

Aro 9lZ
(r
e8 -/- -1_ {ac$ 1
rd
o7
+-) 6
,/ t/
a
o
c = O.O5-OO7
.Fl
n
o
z4
34567 to
lJosivost postojeieg materijala CBR2 (U )

57.9 fsijagrdm za oc;lrcdjivanje potrebne debLjine

nasutog materijaTa (a:0,05-0 r07) u zavjsnosti
od njegovog CaR r. CBR posteljice.

Dijagram na 51.10 moZe da ima istu namenu na osnovu

(nema6kog) modula deformacije posteljice i tampona (Djukii'
Jenko, Sutii t1-96-l) , a di jagram na 51.11 takodje, na bazi mo-
dula reakcije tla i noseieg sloja u krutoj kolovoznoj kon-
strukciji (Svajcarska mctoda prema tlai:iCu, 19Bl).
.r*@J

92

?oo
nl
'l--r
c
.-t
U)
a- so
t;\
o
U')

c,
f.lo
t.
o
.tJ

rt!
9"o
..1
a
O

(l )

o.t 2o

fi
o
'TO

cro
..t
'T)
r{
-o
oc)
o
)
E,,r, (t1l'l/n- ) na rrlanunrr,r donieg nosivog (tamponskog)s1oja

51.10 Patrebna debljina tampona na bazi E12 tampona

i posteTj ice

o
,l 7
o:
<a
Ne

iz
3<
z1
<o
Ao 80
F
oJ
oo 6e)

4O

20
40 50 60 70 80 loo llo l2o l3o l1o 'tso

NOSIVOST POSTELJICE K p (t'lH/ml)

sl.l T.Potrebna debJjina tampona u ktugoj konsttukciji

na b,tzi mocluf.a rekacije tampona i posteTjice
 93.

I Portland Cement Association daje dijagrame sa kojih

se moZe ocenj.ti uticaj dcbl jinc nevezanog noseieg sloja na
njegov modul reakcije (sl.l2a) i isto to za sloj cementne
stabilizacije (s1. l2b) .
-|-
d
a
2t36 -,271
.244
-t09 "-1217 \'
d g, N/rf 'irco .r!
J.l tl
3."
(\
Qt63
7 [rt/r +J
,z
L:
rC
+J 54
fn t36
6 |k6
broe
(J
._t
fl rrt/n
.; 82 -,tJ
."1 1t
,0 .Fi rrG
lr gO'
c.* )
,' a7 l.r 54
o itrF Y-'
O{ 1A
o
tc\ a.
(U
-K a! d
t4
l5 xr 2s 30 lo 15 20 25 30
Debl j ina l-ampona ( cm) Deblj ina cem. stabiliz. (cm)
a) b)

sl 12 Uticaji dcblj inc,, ncvczanog nosedeg s7oja.(a)

i IItorn s. tabil-izovanog sloja (b) na njihov
c.'r-.rrtc
mo dul- re ak c i je

4. KRITERIJUMI ZA OCtrNU KVALTTETA I ZBTJENOSTT

MATtrRTJALA U DONJEM STROJU

pravilno dimenzionisanoj kolovoznoj konstrukciji,

U
posteljica i slojeva nasipa sa podtlom napreZu se u dozvolje-
nim granicama. Od ostalih uticajnih faktora za dimenzionisa-
nje, za posteljicu i nasip najzna6ajniji su hidrolo5ki- i k1i-
matski uticaji. Kako se u ove pozicije puta najde5ie , kao
najjeftiniji i najrasprostranjeniji, ugradjuju sitnozrni ko-
herentni materijali, to je kod izbora kriterijuma za ocenu
kvaliteta i zirijenost-i po pravilu najvaZnija ocena njihovog
pona5anja pri vlaZenju, su5enju i dejstvu mraza, pri Eemu
oni treba da u Sto veioj meri oduvaju svoju dvrstoCu i meha-
nidke osobine i dovoljnu zbijenost-nosj-vost. po5to je ocenje-
no da materijali sa CBR manjim od 58 zahtevaju nesrazmerno
jade kolovozne konstrul<cijc, a osetljivi su na raskva5avanje
-^r-:^*;- a-,:'lzrri qe materiiali ne pfeporuduju za pos-
 Tai:eia 3. Kr:-teri j umi za ocenu k..,ali teta i zbijenosti materijala u podt.iu, nasipu i nosteljici

PodtIo Slojevi nasipa Postelj ica

Svojsr,va
koher. ITESAV. ne\rez. kanen loher. Tesav. no\F7 ka-.en koher. resav. n6r 76 ? kanen

Koefici jent ne:ar,rnonernosti Cu >9 >9 >4

Predn|k najv.zna D
rr td_?t
(nm) < d/2 (< 4oo ) <60 (10% do 70 < 100

Zrnasltniji-h oC 0,06 nrn (Z) r 1r\

-< -Ltl

d Granic: tecenla rL (?) <65 <50

--t
fx
'T1
.-1
!
Indells 'rlastij::csti fo (Z) <30 <20
r:J
.]J Or,cans.lih prii-=sa (r") <6 <6
ar1

! Bubrci;e posle 4 dana (es) <4 <3

c.)
lJ
.11
r-t
CBR u l-aboratoriji (Z) >5
rJ

S amax (kn/m3 >l5ro (ri7,5 >16 r5

Po Pro:tor-u )

vroDt. (Z) <25 <20

Odst',-panle oci root (Z) +2 +2

Po Proctor-u > isr:od kol.

2m >95 >95
Irl zastora
S---:--
d \r-
.I00(%) <2m
ispod kol.
(>100 )
0 dnED{ >97 > 100 (>roo ) > 100 > 100
.p
o
zastora
o
0)
Qpit plodcm 2m ispod ko1. >20 ,-30 >35 aDItax
'T1 zastora >25
..1
.a
N
% (r,or/m2)
2n ispod kol. >2A
>25 >35 740
200 nrn
>25 >35 ;'40 >50
zastora >40
'n
..1 Ebljina sloja d (crn) 2A-30 20-30 30-60 50-100 30 30-50
tr
+J
0.1
H'n
(! Rarznost povr5 . sloja (crn/4m) +3 +5
On' *>

Ed Popr.pad pows.sloja (?) >4 >4

 95.

teljicu jer se ne moZe obezbediti osnovna, pretpostavka nji-

hove funkcije dovoljna i homogena zbijenost i vlaZnost.
Na osnovu jugoslovenskih standarda, referata BabiCa i
dr. (1979), nekih stranih standarda i struEne prakse, u Ta-
beli 3 daju se osnovni kvantitativni kriterijumi za ocenu
kvaliteta i zbllenosti materijala u podtlu, slojevima nasi-
pa i postetjici puteva i drugih saobraiajnica. Dati su i
zahtevani greometri jski elementi slo ja (debljina, ravnost i
popredni- pad) za koherentne, meSovite, nevezane materijale i
kamen, prema veC ustaljenoj kvalitativnoj podell. Kako se vi-
di, kriterijumi za ocenu kvaliteta kamena i nevezanog mate-
rijala su malobrojni jer osobine ovih materijala najdeSCe
prevazilaze zahteve za tretirane pozicije.

KRITERIJUMI ZA OCENU KVALTTETA T ZBIJENOSTI

NEVEZANOG MATERTJAI,A U DONJEM NOSECEM
(TAMPONSKOM) SLOJU

S obzirom na poloZaj i funkciju donjeg noseCeg (ta-

mponskog) stoja u kolovoznoJ konstrukciji, materijal' u nje-
mu izloZen je znatno vedim naprezanjima pri gradjenj.u i
eksploataciji puta nego u postcljici, u potpunosti je Lz'
l-oZen dejstvu mraza (5to kod posteljice nije sludaj) i mo-
ra da zadrLi svoju dvrstoiu i mehanidke osobine (deforma-
bilnost) pri 6estim pronrcnanra vlaZnosti (ma da se projektu-
je i izvodi tako da voda Lz njega oti6e po povrEini postelji-
ce).
toga se u ovaj sloj ugradjuje krupnozni kameni
Zbog
materijal u vidu:
neseparisanog 5ljunka, nevezanog, u kome oko 808
mase 6ine obla zrna velidine preko 2 mm,
separasanog 51junka,
- drobljenog Sljunkar s& najmanje 90% mase drobljenog
zrna (zrna sa preko 50? lomljene povrbi-ne) ' separisanog ili
neseparisanog,
- prirodne drobiner s€t zrnima uglastog oblika,
 96.

drobljenog kamet'iog materijata, neseparisanog ili

scparisanog.
ovi materijali pre svega mora da imaju dovoljnu 6vrs-
toiu i postojanost zrna, otpornost zrna i agregata na dejstvo
mraza (5to zavisi od granulometrijskog j- mineralo5ko-petro-
grafskog sastava), da se dobro zbijaju L zadrlavaju zbilenost
i n6sivost pod vodom (o uLicaju pornih pritisaka u potoplje-
nom tamponu neie biti redi jer su to vanredni uslovi) i da
buclu 5to viSc vodoProJ:trsni-.
Osnovni kvantitativni kriterijumi za ocenu kvaliteta
nevezanog Sljunka u donjem noseiem (tamponskom) sloju' sa
podacima o potrebnoj clebljini, ravnosti i popreEnom padu
sloja dati su u Tabeli 4.
ono 5to se kao zna(ajnije predlaze, jeste uvodjenje
i u na5u praksu ocene podobnosti na osnovu ispitivanja uzo-
'raka Stjunka zbrijenog po modifikovanom postupku Proctora i
odredjivanja njegovog CBR.
S tr u n a k Pes dk
Praiina I ,Ctina
Kt u pan 5r?dnli Krupar)
r00
C) Tf
T]
o l0 Tf
O
9iJ
L: -t..
e' 2C.J
o60 0
c: ifL
.o
c
ilt 3ir
Ti', C
L
trl N

i3._
fon :
!
q
cl a
- 5;
o c
r-:- 3-

= i2=
0
(:
r+- 80:
O

,:'
2 t')
i:
:310 9C =.
.:
'-a
I
-l-:
I

1-
A O O Cl @ .t -l -61".--.5i-! ilotrraoo
-@r=ut
@-t^f ociao-.;- ='o-o-cs -'o-cc do
Pr:: i rt r ii llncJUllll:l

Sl. . -Z 3 Zona Pa vo 1j nog granufometti j skog sastaYa neve-

zanog mate ti j al a (peskovitog ilj unka)u donjem
f t' tn,t)trtl .:L: r';rn ) c / rr i rr -
 Taj:=Ia /t. Irriterijuni za o€nu kvali-;eta ne\ezanos SljunJ<a u Conjem noseiem stoju

v o ) t v a Zahtevane velidine Ispituje se

prema
G::anulometri j ski sastav Prema JUS U.E9.020 (sl.13 ) JUS U.81.OI8
Koeficijent neravnomernosti Cu 15-100 (za drobljenik l5-50) il

Prednik na j v. zrna Dmax (mnr) <60 (<10E do 70) lt

Zrna sitnijih od 0,09 nm (?;) <8 JUS 8.88.036

Zrna sitnijih od 0,06 mm (Z) <5 lt

Zrna sitnijih od 0,02 mm (Z) <3 JUS 8.81.018

-1 Grudrri od zrna slepl jenih pri suien,lu (Z 0 JUS 8.88.038
'i-')
..1 I Zrna diii1e-?!I_= d911"_ i cerljine t/d>3, D>s mnr(B < 40 JUS B.BB. O48
lr
a
r-J I O::ganskih primesa i lakih 6es:ica (t) <5 JUS B.88.040 i 034
frlekrh(troSnih) zrna, D'B mm (?) <'l JUS B.88.037
l.1ineral . petrograf ski sas tav Prema JUS. U.E9.020
C)
.{J
..1 Kao agre.gat, pri dejstrru mraza r:od nepovoljnim uslov sr-guran Geomeh. kriter.
.-l
d Uprlanje voder rld zrnina D>5 nn (g) <r,6 (<3,0) JUS B.BB.O31
cuortaK mase pri dejstvu NarSC, oosle 5 cikl-usa (?) z 1) JUS B.BB .04 4
drr1e prr nleroor l,os AngeIeS (U ) < 45 JUS 8.B8.045
Na uzorku zbijenom po (kN/mr >20
modif. postupku 6d*u" ) JUS U.81 .0 38

Proctor-a wn-rvPe
(u )
tt

koef.poroznosti e < 0 r 35 potapanj em

CBR2 (?) > 40 (za drobljenik>80) JUS U.BI .042
Odstupanje od woot (?) +2 JUS U.81 .OI2
ru
'r'|
._t
Debljina sloja (cm) 20-50
t{
.tJ Ravnost povr5ine sloja (cm/Am) +1
9Jd
c'r-)
oo Popredni pad povr5ine sloja {to
Q.1 (e) prema projektu
Uu)
 9B

Veiina kriterijuma sadrZana je u JUS U.89.020 i 022

kao i zona povoljnog granulometrijskog sastava, data na sl l3
Kriterijumi za ocenu zbijenosti nevezanog materijala
u ovom sloju daju se u Tabeli 5. U njoj su najmanje zahteva-
ne velidine modula stiSljivost.i (tr]',,i stepena zbijenosti po
modifikovanom postupku Proctar-a (t;") u nevezanom sloju,kad
su 7znad. njega vezani slojevi razlidite ukupne debljine.

Tabe l"a 5 Kriteri jumi za ocenu zbi-lenosti nevezanog

materijata u donjem noseiem (tamponskom)sloju

Stojevi koji dolaze iznad noseceg u, (tutu/m2; r:* (%)

sloja od nevezanog zrnastog mate-
ri-j al a
As faltni zastor, bitumeniz j-rani
noseCi slojevi i noseii slojevi 50 95
stabrilizovani hidraulidnim vezs--
vima ukupne debljine veie od
40 cm.
Asfaltni zastor i bitumenizirani
noseii slojevi ukupne debljine
veCe od 15 cm ili asfaltni za- 70 98
stor:, bitumeni?irani noseii sIo-
jevi i noseij- sloj stabilizovan
hidraulidnim vezivima ukupne
debl-iine 30 do 40 cm.
Asfaltnl zastor 1 bltunrenlzi-rani 90 100
noseCi slojevi- ukupne debljine
manie od t5 cm.
lJz svc dobr:c osobitre donjcg noseCeg sloja od nevezanog
zrnastog materijalar or u toku grad-ienja (ako je 6ist i
kvaliteLan) gubi stabilnost u povr5inskoj zoni pod dejstvom
gradiliSnog saobraiaja i propr-r5ta vodu od kiSa do posteljice
koja se razmek5ava i,pokrivena, teSko su5i. To upu^iuje na
vciu pri-men1r vcz.rnih nurt cri ja.l-a, od jdcSie sa iridrauli6nim
vezivom,i izradu dvoslojnog donjeg noseieg sloja.
u usl-ovj,ma l<od po:;to j i nrogr,rinost zamul j "ivan j a neve-
zarLag m.rtcri j ala glinovito-praSinovitim desticama (ko je
najdeSie pod optereienjen pri zbijanju tampona ili pod sao-
braiajem kreCu sa vorfon iz sitnozrne meke posteljice navi5e)
neophodne )e, zbc:q stabilnosti konstrukcije i omoguiavanja
zhi1anja tampona, ispocl tampona urafliti Lzv. sloj 6istoie.U
norrije vrcne umesto njeqa desto se polaZe filc odredjenih oso-
bina.
 99.

Sloj 6istoie sprebava zamuljivanje tampona jer

igra ulogu filtra pri procedjivanjuvode tz posteljice u
tampon. Tzvodi se u debljini 10-15 cm.,od prirodnog iti dro-
bljenog Sljukovitog peska ili granulirane zgure Lz visokih
peii. Granulometrijski sastav odredjuje se prema filterskom
pravilu Terzaghi-fdr na bazL granulacije posteljice.Kako
navodi Papo (1.983), materijal za sloj 6istoCe ne sme sadr-
Zavati glinske materijale, glinaste, liskunske i grafitne
Skrj-1jce, glinene peEdare, laporovite destice, a organskih
primesa sme da bude toliko da rastvor natrijum-hidroksida
oboji najviSe do tamnoZute boje.
Prema ameri6kim propisima materijal za sloj 6i-
stoie treba da bude frakcija 0/5 mm sa najviSe 3% zrna
sitniji.h od 0,02 nm ispod fleksibilne i DBSt 2 mm ispod kru-
te kolovozne konstrukcije, sa Cu< 20. KOd nas se preporuduje
(bez dimenzioniranja granulacije) frakcija 0,2-6 mm.

IZBOR POGODNOG SREDSTVA ZA ZBIJANJE

PolazeCi od osnovnog pravila da se koherentani

materijali zbijaju statidkim sredstvima (da bi bilo ko-
liko-toliko vremena za konsolidaciju tj. opadanje priraS-
taja pornog pritiska u tlu ispod sredstava) a da se neve-
zani materijali zbijaju dinamidkim sredstvima - udarima i
vibracijama (pri demu se smanjuje trenje izmedju zrna i
ona se medjusobno uglavljuju) , zbijanje se u praksi vr6i
obi6no sredstvlma koja su na raspolaganju, a ne onima
koja bi bila optimalna za datu vrstu i stanje tIa i gradiliS-
ne uslove.
Ako vei raspolaZemo odredjenim sredstvima za zbijanje
pa nememo veliki izbor, onda je moguie izvrBiti izbor deb-
ljine sloja kojt se zl:ij.r i optimalnu energiju zbLlanja
(frekvencu vibracija, teZinu sredstva - kad ona moZe da se
menja, broj prelaza sredstvom, pritisak u gumana i velidinu
kontakL.ne povrbine), kao i prilagoditi vlaZnost materijala.
To se najbolje uspeva izradom probnih deonica sa razli6itim
glavnim parametrima.
 *' -==e€gtiIF *"zE--tE-i:J-t-rlj e
" (D) i brof -'-5- ltZ :{-*' ( i<t-)-
't'a.be j:a 6-'- - eoooEnob'€--S;edstai'a aFf ;aarjrjrna =ioJa-
!2re
u za\'isnosti od Yrste lla i gradiliSnih .JSIOVA

icradil
i_
.l- snr
V r I t I a I uslo\ ri
-------i;; --:--:1 -==-
}\ a F] c n
-vl
Krupnozrno ci +nn ?rna IleSorrito tlo l. se kl DUna
JILIIV!!rrs
( nevez an )
- :ad 724 u
S::edstvo za zbijanie (nevezano) (rre z ana ) (vezano ) - ".-]
rX cb- rc iF
lc rOV
Napomena
i
I

pesak-Sfjunak prajina-gllna a malo ka:rena l'

robina blo- - J *l jek \rtU IL
do vezani p3sak i
kovi dc 1C0 nm t.
al :ad]

D N P D L\ P P P P
P D N P D N P

'lq,
B ie
l

') 4 5 6 7
I

10 II L2 3
1A
rrt LJ
I
] 6 L7
'1 Q
I (' l9 20
1 2 -)

10-20 .l r_0-2ci j-B 0 l0-20 4-B l 0 0 -nalpogodnije

Gl-ar-ki vai:ak a 0 -Q 0 I

l-^ * 20-30 i B-r2 0 20-30 a-] ? gi 20-30 B-L2 c * -preporudli ivo

* * 6-r0 * +
l:'l i r1e cri Q:r,nhnian e 20-30 6-t0 20-30 6-t0 0 20-30
*
6-10 * 30-40 6 -r0
* 30-40 6-10
o r ll-en
CIJn.todk. o rk
30-50 rU
.-l o
* * * * +,r -!
._t
Vaijak sa "rloian-e'" r 20-30 6-B 20-30 6-B ClJ
JT
d - * gl 3-L2 0 * IU
+i
a F:brastt '.a.ipk g 0 20-30 6-10 20-30 6-10 30-40 -
'L!
td

h 0 50-70 ^l-4'.( * 50-70 LI 5 x 50-80 2-45 * 0

aal
{r
r' tU
l''*Hiara '-l N
* af an rn atr
.)_J gI 30-50 3-5 * 0 l 0 UIQ
Ei'.sol. nabiiad 1 0 20-50 3-5 20-40 J_J 0 LU_JV -J!

* it +tu
Pneuratiiki nabiiai k 63 20-40 2-4 g3 10-20 l-q 63 20-30 2-4 0
c)
) vl

0 * CdrOrd
n)-{ D)> .]j
lak { < 5t) I * 30-50 3-5 0 2A-40 3-5 ]flrt+r
(, (ddiJ
!(/]
r, -l
ir.-
0)

r- 40-60 +-o *
Yibro- I srednji o * 40-60 3-5 g2 20-30 3-4 30-50 3-5 0
OJ>
: U]

5 ..r rr
C)

* * J4
()
* ar gz 40-60 3-5 50.100 1-6 ?k
ut =o)
-)
r.'aHak I teZat< (,Bl) o 50-80 30-40 3-4 F *d>5\
ni
u)

ga * 0 0 0 ..TNOQJ CIt''
Dupli lak (.2,5t) n *tl 20-40 4-6 6a r0*20 5-B 20-30 5-B
* OCJ
! )cD .n r-i
q
* 5-B g] 30-50 s-B * l gutofo J4 r0 rd
i irrnrr:l k l-eXak (>?,5t n * 30-50 4-6 0 l0-30 5-B 2A-40 )(n 'r-l r-t
* 0
o0)c
lr 'r-r (d J4
l-)
r\.) l<
LJ
Tandem Iak (.5t) m * 20-40 4-6 JJ5l{rd t{()
* * )U rd )U 0) rdU
)O
* 20-40 5-B (d->JC 6ap
-d
F vibrovali ak teZal< ('5t) 30-50 4-6 0 N r)!r 4J .n."1
rd --l )(, rd
d * * *1 30-50 5-10 * oBN.{['
30-50 3-5 2A-40 6-10 20-40 6-10 0
o(J
.,J Vibro-jeZ 0
EHo't6 !r qr
* 0 * * u)o,No{Ql i'l F
Vij:ro- lak ( 2t)6 p * 20-40 5-B 0 l0-20 5-B C0
c
* * O
20-40 4-6 gl 30-50 4-6 0 0 .-{NcoS Ln \o
prode Fsk" ( ,.) q * 30-60 4-6 0 20-34 6-g 0
 I01

l\
/Ltll

c. Samoho<lni
a. Glatki vaTjak
qr / a

I
t: i-."_^l d. Vuieni valjak
b. vuierti jei sa gwn.toik".
F--7-A{r-,i . i--
l .t( t'..'t]
: ,. .:i l -. l-Tli;'t-t
r - €-
-s- u --_-,2,
S. Rebrast: valjak
Ci
.vaJ-ij ak sa ,P10iama
f .vat ,PToiama' D,
d; *rA i

,l1z'|'"
tf,
$ W f,P-tf jjj *q"".,H4, ii*
k.pncumacskinabijai
A
*lll
i. Lozivni abijat
Eksp ' ! n--'1 -':
t-- ?fla ;7 V)Y==2/{'l
[-V---:-:r-
-T
/r-t'l*;tt I /-'-'*f v^.4 t{
!1. sarohodrj 'r,=
T =/i ' v' ibrovaliak
ft .l, 7i.t-.;'1r'-----g

-t- ri ' '''j'-- .'-''l' q

: r-t l-
m. r,trtrtarn-
vibr<-tv,tI j:k n. Drrrr-li vLbr,tvaf jak l=Ei ,. j:l
I
Llrt'i----m;r li
J
'-F=-=:+Lr* /\
Lj-t
I

,---------\ ,''-:---.'', Jl
\_ /a\ __/

z- \-,/ -r
p. Samohodna
q. Sredst!.o sa grupama vibror>foia vibropJoia

Sl. l4.Preq1ed sredstava za povr5insko zbL3anje t1a

 L02.

I pored znadajnog iskustva udesnika Savetovanja u

ovom poslu, smatramo da ie biti od koristi veoma saZeto,
pregledno i dosta sadrZajno uputstvo za :-zbor preporud-
ljivog i najpbgodnijeg sredstva za zbi,lanje, odgovarajuie de-
bljine sloja i broja prelaza sredstva za osnovne grupe tla i
gradiliSnih uslova. Uputstvo se daje u vidu Tabele 5 i njoj
pripadajuie Sl.l4. kako ga iz zapadnonemadkih uputstava
navode Smoltczyk i Hilmer (f982).

7. ZAKLJUENE NAPOMENE

Zakljudujuii dosta obimno izlaganje i analizu ove

manje-viSe poznate pa zbog toga rutinskim pristupima vrlo
6esto zapostavljane materije, nagla5avamo da je u radu za-
hvaien u glavnom qeomehanibki aspekt ispitivanja i ocene
materijala u donjem stroju i donjem nosivom sloju kolovo-
znih konstrukcija. Nije dovoljno osvetljena kvalitativna
strana problema, 5to se ostvaruje kroz geoIoEki, inZenjer-
sko-geoloSki ili kroz kompletan geotehnidki prlaz, 5to nije
bila ni namera.
Odgovarajuda paZnja navedenim pozicijama puteva,
saobraiajnica i platoa u fazL istraZnih radova (kad se oni
vr:Sc ) , pro jektovan ja, izvodienja i eksl>Ioatac j- je (sa odr-
Zavan jcm) , sigurno l:i uELcdel.r znaba jna druBtvena sreclstva.
To se posebno odnosi na pripremu tla (odvodnjavanje, pro-
suSi-vanje, hr:mogenizovanjc) pri izvodjenju i uredno odvo-
dnjavanje u toku eksploatacije.
Kod izrade donjeg nosivog sloja slabosti posteljice
prenose se u ovaj slo j, najde5cje zbog odsustva sloja disto-
6e, nepaZljivog zbLlanja u hidrolo5ki nepovoljnim uslovima
i prljavog 5ljunka. Visok procenat prabine ig line u Sljun-
ku ornogui.rva vrl-o clobro zltilanje u suvim uslovima ali u
vlaZn j m periodi ma i po:; lc de j s t-va mt:aza nosivost se bitno
sllclrlt-' j tit: lll(JzL: :j,: [){.,,/] rl-i t i , !t-c-l ttvt:l< clctvorli do oltcicnja
jrr_]

i deformaci j a konstrukci jr: . l'lema se dovol jno u vidu da se

cisL, kv.rl j.t-ct-arr :1i jurral: tcZc zl:r1a aIi da takav ostaje
i pod vodom.
 10 3.

Zbog toga t zd ovakav Sljunak treba obezbediti povoljne

hidroloBke uslove bar u vreme gradjenja, jer ie on sa
slojem distoie ostati zbijen i kasnije. Poslednjih godina
sve je manje kvalitetnog Sljunka za ovakve namene ali nova
poaajmiSta Sljunkare nerado se otvaraju.
U iznetim kriterijumima za ocenu kvaliteta i zbije-
nostl materj-jala ima manjih odstupanja od standarda kao
i odredjenih dopuna, u6injenih na osnovu strudnog iskustva
u ovoj oblasti i ocene da Ce kao takvi biti korisniji u pra-
ksi prethodnih i kontrolnj-h ispitivanja.
CiIj rada bio je i taj da kroz detaljnije sagleda-
vanje kriterijuma za ocenu kvaliteta i zbijenosti materija-
la u donjem stroju i donjem noseiem (tamponskom) sloju od Fta-
ne svih udesnika Savetovanja, njihova saradnja sa laboratori-
jama bude jo5 veia i pravovremenija. Na taj nadin oni neie
medjusobno prenositi odgovornost za kvalitet izvedenih ra-
dova veC Ce je medjusobno delitir nEr veie zadovoljstvo i
druEtvenu korist. Ako je ovakav napor bio potreban, onda
neCe ostati bez pozitivnih rezultata.
 104.

KoRISdnma LITERATURA

I BABTC,B. (I9Bf) - Projektiranje kolni6kih konstrukcija,

Fakultet gradjevinskih znanosti rZagreb.
2 BABrC,B.i dr. (I979) Klasifikacija, srrojstva i ispi-
tivanje materijala za puteve' Put i saobraCaj
br. 5'6, 1980.
3 BOWLES, J.E. (I979) - Plysical and Geotechnical Prope-
rties of Soi1s, McGraw-HillrNew York.
4 CMTLJANTC,S. (1983) - studija o vrstama, kvalitetu i
rezervama tehnidkog gradjevinskog kamena u
SR Srbiji..., Institut za puteve i "Srbijaput",
Beograd.
5 CMILJANIC,S. (1982) - O posledicama usvajanja predloZenih
izmena tehni-6kih uslova o kvalitetu kamenih
matcrj. jala u st-andardima JUS U.E9.021 i
JUS U.E4.0I4, Savetovanje o kolovoznim konstruk-
cijama, DPS i UP, Beograd marta L982.
6 CVETANOVICTA.(j982) Osnovj" putcva, Narudna knjiga'
Beograd.
7 CVBTANoVIC ,A. ( f 9 B2a ) osvrt na pr:avi'Inike , uputstva i
JUS-eve koji se odnose na dimenzionisanje kolo-
vodnih konstrukcj-ja, Savetovanje o kolovoznim
konstrukcijama, DPS i fP, Beogradrmarta L982.
B DJUKTC,Z., JENKO,Pl,SurrC,J.Q967) - Privremena uput-
stva za dimenzionisanje kolovoznih konstrukcija,
JDP, Beograd,1968.
9 HrLF,J.W. (1975) - Compacted FilI, chap.7 in Foundation
Engincering llandbool< (ed j-tors winterkorn 'H.F.and
Fang, II . -Y.) , Van Nos trand Re inhold , New York '
l0 IIORN.IEI|r,R.,McKelvei',I'.X.(f983) - P]-aninq and Design of
Ai.rports' DlcGraw-lliIl,Ncvl York'
 &
F
si
f,:i

{l
{l
i:
105. 'it
i4

II JOKSTC ,2. (L973) - Nosivost fleksl-bilnih kolovoznih

konstrukcija, Institut za ispitivanje materija-
la SRS, Beograd.
L2 PAPO,f. (1983) - Kolnidke konstrukcije - materijali i
izrada, Gradjevinski institut, Zagreb.
I3 RADOJK6VTf,Z.(1982) - Vertikalna deformacija i zamor
posteljice kao osnova kriterijuma za optimalni
sastav fleksibilne kol-ovozne konstrukcije. DOk-
torska disertacija, Gradjevinski fakultet, Ni5.
L4 SMOLTCZYKTU.'HILMER,K. (1982 ) - Bangrundverbesserung,
Kap.2,5 in Grundbau Taschenbuch, Teil 2 (Hera-
usg. Smoltczyk, U. ), W.Ernst und SohnrBerlin.
l5 ZU4VC,J. (1978) - Predlog pravilnika o tehnidkim norma-
tivima za dimenzionisanje kolovoznih konstrukci-
ja novih Puteva. SDPJ, Beograd.