Ovas – žitarica koja se koristi za ishranu ljudi i životinja.

Veverica – mala krznena životinja iz porodice glodara.

Opiši nam svoj dan tako što ćeš odgovoriti na sledeća pitanja. Potrudi se da koristiš što više
različitih reči.

Kada se budiš?
Šta je prvo što uradiš ujutru?
Kako provodiš dan u školi?
Kako provodiš slobodno vreme posle škole?
 Veverica i miš

Jedne noći, u velikoj šumi, mala veverica zaspala je u svojoj šupljini u drvetu. Kako je noć
odmicala, napolju je postajalo sve hladnije i hladnije.

U to vreme, mali miš je lutao šumom u potrazi za hranom. Kada je ugledao vevericu, znao je da
će se smrznuti tokom noći ako ostane vani, pa je odlučio da joj pomogne. Ušao je u njenu
šupljinu i legao pored nje, pružajući joj toplotu i udobnost.

Kada se veverica probudila sledećeg jutra, osetila je toplinu miša pored sebe i shvatila da je on
bio njen spasitelj. Zahvalila mu se za njegovu pomoć i obećala da će učiniti isto ako se nađe u
sličnoj situaciji.

Od tada su veverica i miš postali najbolji prijatelji u šumi. Iako su bili različiti, uvek su jedno
drugome pružali podršku i brinuli jedno o drugom.

I tako dragi moji, ova priča nas podseća da se dobra dela uvek vraćaju, a prijateljstvo ne poznaje
granice.

Jare koje je znalo brojati do deset

Bilo jednom jare koje je naučilo brojati do 10. Došlo je do bare, pogledalo svoj lik u bari i
reklo; – Jedan!- To je čulo tele i upitalo: - Što to radiš? – Brojim sebe.- odgovori jare.-
Hoćeš li da i tebe prebrojim?-
- O ne!- reče tele.- Možda to boli!-
Ali jare počne brojati: - Ja sam jedan, ti si dva. Jedan, dva!-

- Majko!- zavapi tele i počne plakati.

Onda dođe majka teleta koja je bila krava predvodnica.
- Zašto plačeš?- upita krava predvodnica.
- Jare me broji.- zamuče tele.
- A što je to?- upita krava.
- Ja brojim.- reče jare.- Evo ovako: Ja sam jedan, tele je dva, a ti si tri.
Jedan, dva, tri!-
Krava se strašno razljutila. - Naučiću ja tebe brojati mene i moje tele!
I oboje potrčaše za jaretom. Tako stignu do vola.
- Zašto gonite ovo malo jare?- upita vo.
- Ono nas broji!- viknuše uglas krava i tele.
- Šta to radiš?- začudi se vo.
- Ja to radim ovako.- odgovori jare. Ja sam jedan, tele je dva, krava je tri, a ti si četiri. Jedan,
dva, tri, četiri!-
Tada se i vo razljuti i potrči za jaretom. Stignu do konja.
-Šta vam je jare skrivilo?- upita konj.
-Ali ja samo brojim!- branilo se jare. –Evo ovako: Ja sam jedan, tele je dva, krava je tri, vo je
četiri, a ti si pet.
- Čekaj ti, nevaljalče!- razljuti se konj, te potrči za jaretom.
Stignu do svinje. – Kuda se žurite?- upita svinja.
- Hoćemo uloviti jare!- viknu svi uglas. Ono nas broji.
- Kako to broji?- upita svinja.
- Vrlo jednostavno.- kaže jare. Ja sam jedan, tele je dva, krava je tri, vo je četiri, konj je pet, a
ti si šest. Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest!-
Sada i svinja potrči za jaretom. Stignu tako do reke. Odmah uz obalu stoji lađica, a u njoj
mačka, pas, ovca i petao. Jare skoči s obale u lađicu, a sve ostale životinje za njim. Tada se
otkine lanac od sidra i lađa zaplovi rekom prema najvećoj dubini.
- Upomoć!- jaukne petao. Potonućemo! Lađica može držati najviše deset putnika. Ima li neko
tko zna brojati?-
- Znam ja!- reče jare.
- Brzo nas prebroj, brzo, molim te!- stanu ga moliti sve životinje.
I jare počne:
- Ja sam jedan, tele dva, krava tri, vo četiri, konj pet, svinja šest, mačka sedam, pas osam,
ovca devet i petao deset. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10.
- Onda se nećemo potopiti!- kliknu svi. Živelo naše jare!-
Tako je jare ostalo kod lađice kao brojač. I svaki put kad bi trebalo nekog prevesti preko
reke, stajalo je jare na obali i brojalo do 10.

Domaći zadatak

Lica: MAMA, JASNA, UČITELJICA

Jasna se vratila iz škole.
MAMA: Kako je bilo u školi, Jasna?
JASNA: Lepo.( ostavi torbu i pođe da se igra )
MAMA: A šta imaš za domaći zadatak?
JASNA: Ništa.
Prođe jedan dan…Jasna se vratila iz škole.
MAMA : Zdravo, Jasna, kako je bilo u školi?
JASNA : Lepo.
MAMA : Imaš li domaći zadatak?
JASNA : Nemam ni danas ništa. (Uzme jabuku i izađe da se igra )
Prođe i treći dan…Jasna stiže iz škole.
MAMA: Jasna, kako je bilo u školi? Šta imaš za domaći?
JASNA: U školi je bilo vrlo lepo. Nemam ništa za domaći i zato idem kod Joce da se igram.
Sutradan ujutro, mama odlazi kod učiteljice.
MAMA: Dobar dan, učiteljice. Nešto mi je vrlo čudno. Da li je tačno da vi ništa ne zadajete svojim
đacima za domaći zadatak?
UČITELJICA: Kako to? Svakog dana zadam po neki zadatak! (Poziva Jasnu) Jasna, molim te, dođi
ovamo! ( Jasna prilazi )
MAMA: Jasna, kako si mogla da mi kažeš da ti učiteljica nije zadavala domaće zadatke?
JASNA: Pa…nije. Učiteljica je uvek govorila –Deco, uradite 3. i 4. zadatak u radnoj svesci za domaći
iz matematike!- ili – Deco, naučite za utorak ovu pesmicu iz Čitanke. Ali meni nije ništa rekla.
Sledećeg dana u školi…
UČITELJICA: Deco, kod kuće završite ove zadatke iz Radne sveske na strani 22. I ti, Jasna, uradi to
isto! Deco, kod kuće prepričajte ovaj tekst. I ti, Jasna , takođe prepričaj ovaj tekst.