ANTIGONA: (uz neprimetan osmeh) Mangupi, devoj~ice...

ISMENA: (posle nekoliko trenutaka) A Hemon, Antigona?

ANTIGONA: (uzdr`ano) Govori}u sa Hemonom ubrzo: zavr-
{i}u s Hemonom.
ISMENA: Ti si luda.
ANTIGONA: (sme{i se) Stalno si mi govorila da sam luda,
za sve, uvek. Idi u krevet, Ismena... Svi}e, vidi{, i svakako ni{-
ta ne mogu da u~inim. Moj umrli brat sada je okru`en stra`om kao
onda kada je re{io da bude kraq. Idi u krevet. Bleda si od umora.
ISMENA: A ti?
ANTIGONA: Ne}u da spavam... Ali obe}avam ti da se ne}u
maknuti odavde dok ne ustane{. Dada }e mi doneti da jedem. Idi
spavaj. Sunce izlazi. O~i su ti se smawile koliko si pospana. Idi...
ISMENA: Ubedi}u te, zar ne? Ubedi}u te? Dopusti}e{ mi da
ti ponovo govorim?
ANTIGONA: (pomalo umorno) Dopusti}u ti da mi govori{,
ho}u. Svima }u dopustiti da mi govore. Idi da spava{ sada, molim
te. Bi}e{ mawe lepa sutradan. (Gleda je kako odlazi uz tu`ni
sme{ak, potom se najednom sru~i na stolicu.) Sirota Ismena!
DADIQA: (ulazi) Evo, dobra kafa i hleb s maslacem, golu-
bice. Jedi.
ANTIGONA: Nisam toliko gladna, dado.
DADIQA: Sama sam ga ispekla i namazala maslacem kao {to
voli{.
ANTIGONA: Plemenita si, dado. Popi}u samo malo kafe.
DADIQA: [ta te boli?
ANTIGONA: Ni{ta, dado. Napravi mi ipak da bude toplo kao
kada sam bila bolesna... Dada ja~a od groznice, dada ja~a od ko{ma-
ra, ja~a od senke ormara koja se ruga i mewa se iz ~asa u ~as na zi-
du, ja~a od hiqadu insekata ti{ine koji ne{to glo|u usred no}i,
ja~a od no}i same sa wenim ludim hukom koji niko ne ~uje; dada
ja~a od smrti. Daj mi ruku kao kada si bila pokraj mog kreveta.
DADIQA: [ta ti je, golubice mala?
ANTIGONA: Ni{ta, dado. Samo sam jo{ uvek malena za sve
ovo. Ali samo ti to treba da zna{.
DADIQA: Previ{e malena za {ta, senice moja?
ANTIGONA: Ni za {ta, dado. Opet, ti si tu. Dr`im tvoju dob-
ru, izboranu ruku koja ~uva od svega, uvek, to dobro znam. Mo`da
}e me opet spasti. Ti si tako mo}na, dado.
DADIQA: [ta `eli{ da u~inim, grlice?
ANTIGONA: Ni{ta, dado. @elim samo tvoju ruku na obrazu.
(Ostaje za trenutak zatvorenih o~iju.) Eto, vi{e se ne bojim.
Ni opakog qudo`dera, ni onog {to deci baca pesak u o~i, ni Tau- 29