KREONT: Za{to nije do{ao gardista prve klase?

GARDISTA: Tako je, {efe. I ja, li~no, odmah sam to rekao.

Treba da do|e gardista prve klase. Kad nema nikoga sa ~inom,
odgovoran je onaj prve klase. Ali oni su rekli ne i hteli su da
izvla~imo slamku. Da odem da dovedem gardistu prve klase, {efe?
KREONT: Ne. Govori ti, kad si ve} tu.
GARDISTA: Imam sedamnaest godina slu`be. Dobrovoqno
sam pristupio, imam medaqu, dve javne pohvale. Dobro me poznaju,
{efe. Ja sam slu`ba. Ne znam ni{ta osim zapovesti. Moji pret-
postavqeni uvek vele: Sa Jonasom sve je mirno.
KREONT: Dobro. Govori. ^ega si se upla{io?
GARDISTA: Po pravilu, ovo treba da radi gardista prve klase.
Ja sam predlo`en za prvu klasu, ali nisam jo{ unapre|en. Treba
da budem unapre|en u junu.
KREONT: Ho}e{ li re}i vi{e? Ako se ne{to desilo, sva tro-
jica ste odgovorni. Nije bitno ko je ovde.
GARDISTA: E, ovako, dobro, {efe: le{... Dobro je ~uvan, me-
|utim! Smena od dva sata, najgora. Znate kako je, pred sam kraj
no}i. O~i te`e od olova, glava pada, i sve te senke koje titraju i
rumenilo novog jutra... A! Dobro su odabrali momenat!... Bili smo
tu, razgovarali, cupkali... Nismo spavali, {efe, tako je, sva
trojica mo`emo da se zakunemo da nismo spavali! A i kako bismo
na toj studeni... Svaki ~as sam bacao pogled na le{... Bio je na dva
koraka od nas, ali svejedno sam ga svaki ~as poglédao... Takav sam
ja, {efe, ja sam odgovoran. Zbog toga moji pretpostavqeni ka`u:
Sa Jonasom... (Kreontov gest ga zaustavqa, on iznenada podi`e
glas.) Ja sam prvi video, {efe. Ostali }e vam re}i, prvi sam dao
uzbunu.
KREONT: Uzbunu? Za{to?
GARDISTA: Le{, {efe. Neko ga je pokrio zemqom. O, ni{ta
posebno! Nisu imali dovoqno vremena, pored nas u blizini. Samo
malo zemqe... Ali sasvim dovoqno da se za{titi od le{inara.
KREONT: (ide ka wemu) Siguran si da neka `ivotiwa nije ~e-
prkala?
GARDISTA: Ne, {efe. I mi smo se najpre tome ponadali. Ali
zemqa je bila naba~ena na wega. Prema obi~aju. To je neko ko je znao
{ta treba ~initi.
KREONT: Ko se usudio? Ko je toliko lud da izigrava moje
zapovesti? Ima li tragova?
GARDISTA: Ni{ta, {efe. Kao ptica da je proletela. Kasni-
je, nakon detaqnije pretrage, gardista Diran je prona{ao ne{to
daqe jednu lopaticu, jednu de~ju lopaticu, staru i zar|alu. Mi{-
qewa smo da dete nije moglo da izvede ovaj napad. Gardista prve
34 klase ju je svejedno zadr`ao radi istrage.