Vreme zabave

Preveo: Borivoj Gerzić

Naslov originala – The Party Time

Lica:
TERI, četrdesetogodišnjak
GAVIN, oko pedeset godina
DASTI, dvadesetogodišnjakinja
MELISA, sedamaeset godina
LIZ, oko trideset godina
ŠARLOT, oko trideset godina
FRED, oko četrdeset godina
DAGLAS, pedeset godina
DŽIMI, mladić

Komad Vreme zabave prvi put je izveden u Almeida Theatar Company u Londonu, 31. oktobra 1991. g.

Gavinov stan. Velika prostorija. Sofe, fotelje, itd. Ljudi sede, stoje. Kelner s poslužavnikom punim pića.
Dvoja vrata. Jedna, koja se neće upotrebiti, poluotvorena su, iza njih slaba svetlost. GAVIN i TERI stoje
u prednjem planu. Ostali sede u polumraku, piju. Isprekidana muzika za zabavu tokom čitavog komada.
TERI: Kad ti kažem, sve ima.
GAVIN: Zar?
TERI: O, da. Prva klasa.
GAVIN: Zaista?
TERI: Prva klasa. Mislim, hoću da kažem, odigraš partiju tenisa, lepo se isplivaš, a tu ti je i bar...
GAVIN: Gde?
TERI: Pored bazena. Odmah ti stigne i đus, gratis, onda ti daju onaj fantastični vreli peškir...
GAVIN: Vreli?
TERI: Predivno. I stvarno je vreo. Bez šale.
GAVIN: Kao berberin.
TERI: Berberin?
GAVIN: U berbernici. Kad sam bio dečko.
TERI: Oh? (Pauza) Šta hoćeš da kažeš?
GAVIN: Obično bi ti stavili vreo peškir preko lica, znaš, preko nosa i očiju. Doživeo sam to bezbroj puta.
I sve mitesere tako ukloniš, sve mitesere s lica.
TERI: Mitesere?
GAVIN: Sagori ih. Peškiri su, znaš, vreli onoliko koliko možeš da izdržiš. Tako je i berberin govorio: "Je l'
dovoljno vrelo za vas, gospodine?" I sve mitesere ti sagori s kože. (Pauza) Ja sam rođen na zapadu
zemlje, naravno. I mogu da govorim samo o berbernicama na zapadu. Ali, s druge strane, skoro sam
siguran da su vrele peškire za mitesere upotrebljavali u berbernicama širom zemlje u to doba. Da,
mislim da je to bila opšta praksa u to doba.
TERI: Pa, siguran sam da jeste. Siguran sam da jeste. Ali ne, ovi peškiri o kojima ja govorim, to su oni
veliki peškiri za kupanje, peškiri za telo, ja samo govorim o samoi prijatnosti, zato ti to pričam, to
mesto je zaista prva klasa, sve ima. Pazi, postoji i lista za čekanje sve dok... mislim, mora neko da te
preporuči i da garantuje za tebe, i da te onda provere. Ne puštaju svaku protuvu tamo, a i zašto bi.
GAVIN: Ispravno.
TERI: Ali, naravno, podrazumeva se da bi nekoga kao tebe oberučke dočekali - kao počasnog člana.
GAVIN: Baš ljubazno.
DASTI se pojavljuje na vratima i prilazi im.
DASTI: Jeste li čuli nešto o Džimiju? Šta se dogodilo Džimiju?
TERI: Ništa se nije dogodilo.
DASTI: Ništa?
TERI: Niko o tome zasad ne govori. Niko o tome ne govori, srce. Čuješ li me? Ništa se nije dogodilo
Džimiju. I ako ne budeš dobra devojčica, dobićeš po guzi.
DASTI: O čemu pričate?
TERI: Reci mu o novom klubu. Upravo sam mu pričao o klubu. Ona je član.
GAVIN: Kakav je?
DASTI: O, predivan. Sve ima. Predivan je. Osvetljenje je božanstveno. Zar ne? Jesi li mu rekao za niše?
TERI: E da, taj bar, znaš, sa staklenim nišama, okrenut je prema dnu bazena.
DASTI: Ljudi plivaju ka vama, znate, dok vi pijete.
TERI: Ljupke devojke.
DASTI: I muškarci.
TERI: Uglavnom devojke.
DASTI: Jesi li mu pričao o hrani?
TERI: Kaneloni su savršeni.
DASTI: Prva klasa. Hrana je zaista prva klasa.
TERI: Imaju čak i seckanu džigericu.
GAVIN: To baš i nije lokalno jelo.
MELISA se pojavljuje na vratima i prilazi im.
MELISA: Šta se, zaboga, tamo napolju događa? Mračno je kao sama smrt.
TERI: Šta je:
MELISA: Grad je mrtav. Nikoga na ulicama, žive duše nema na viaiku, izuzev nekih... vojnika. Moj vozač
je morao da stane kod... znate već... kako se to zove?... barikade? Morali smo da kažemo ko smo...
Zaista prava lakrdija...
GAVIN: Oh, došlo je do nekih malih... znate...
TERI: Ništa značajno. Da vas upoznam. Gavin Vajt - naš domaćin. Dejm Melisa.
GAVIN: Baš mi je drago što ste došli.
TERI: Šta pijete? (KELNER im prilazi) Izvolite, vino. (Pruža MELISI čašu.)
DASTI: Svašta slušam o tome. Ne znam šta da mislim.
MELISA (GAVINU) Sjajna zabava.
TERI (DASTI) Šta si rekla?
DASTI: Rekla sam da ne znam šta da mislim.
TERI: Nema ti šta da misliš. Treba samo da umukneš i gledaš svoja posla, koliko puta moram to da ti
kažem? Dođeš na ovako finu zabavu i sve što treba da radiš jeste da umukneš i uživaš u gostoprimstvu, i
gledaš svoja jebena posla. Koliko još puta moram to da ti kažem? Svašta slušaš. Svašta slušaš o tim
stvarima od kurčeva, koji to šire drugim kurčevima. Kakve to veze ima s tobom?
Svetlo na LIZ i ŠARLOTU, koje sede na sofi.
LIZ: Tako lepa. Usta, zaista. A naravno i oči.
ŠARLOT: Da.
LIZ: A da ne govorim o njegovim rukama. Kažem ti, ubila bih...
ŠARLOT: Mogu da mislim...
LIZ: Ali ta kučka ga je spopala kao luda.
ŠARLOT: Znam.
LIZ: Mislila sam da će ga zgnječiti.
ŠARLOT: Neverovatno.
LIZ: Suknja joj je bila pod grlom - jesi li videla?
ŠARLOT: Tako bezočno...
LIZ: I u sledećem trenutku vukla ga je uza stepenice.
ŠARLOT: Videla sam.
LIZ: Ali dok je išao, znaš li šta je uradio?
ŠARLOT: Šta?
LIZ: Pogledao je u mene.
ŠARLOT: Zar?
LIZ: Kunem se. Dok ga je vukla gore, on se okrenuo i pogledao, pogledao je, kunem se, u mene, kao
ranjeni jelen, nikada neću, dok god živim, to zaboraviti, nikada neću zaboraviti taj pogled.
ŠARLOT: Fantastično.
LIZ: Grkljan bih joj prerezala, toj prljavoj nimfomanki.
ŠARLOT: Da, ali pomisli na to šta se zaista dogodilo. Pomisli na lepu stranu toga. Jer, za tebe, to je bila
ljubav, zaljubljivanje. To je bilo to, zar ne? Zaljubila si se.
LIZ: Jesam. U pravu si. Zaljubila sam se. Zaljubljena sam. Čitave noći nisam spavala. Zaljubljena sam.
ŠARLOT: Koliko puta se tako nešto dogodi? U tome je stvar. Koliko često se to zaista dogodi? Koliko
često iko doživi tako nešto?
LIZ: Da, u pravu si. Meni se to dogodilo. Baš to mi se dogodilo - meni.
ŠARLOT: Zbog toga toliko patiš.
LIZ: Da, jer je ta sisata kurva...
ŠARLOT: Silovala čoveka koga voliš.
LIZ: Da, da. To je učinila. Silovala je mog dragog.
Svetlo na FREDA i DAGLASA koji piju.
FRED: Ima da proradi.
DAGLAS: Šta?
FRED: Država.
Pauza.
DAGLAS: Oduševio si sve time, Frede.
FRED: Ali to je ono što je bitno. To je bitno. Zar ne?
DAGLAS: O, da, bitno je. I te kako je bitno. Rekao bih da je bitno. Svo ovo zajebavanje ima da
prestane.
FRED: Stvarno tako misliš?
DAGLAS: Nego šta nego mislim.
FRED: Divim se Ijudima kao što si ti.
DAGLAS: I ja.
FRED stegne pesnicu.
FRED: Malo ovoga.
DAGLAS stegne pesnicu.
DAGLAS: Malo ovoga.
Pauza.
FRED: Kako ide večeras?
DAGLAS: Kao podmazano. Slušaj. Da ti kažem nešto. Mi hoćemo mir. Mi hoćemo mir, i mi ćemo ga
dobiti.
FRED: Tačno tako.
DAGLAS: Mi hoćemo mir i mi ćemo ga dobiti. Ali hoćemo da taj mir bude kovano gvožde. Bez naprslina.
Bez otvora. Kovano gvožde. Napet kao doboš. Takav mir hoćemo, i takav mir ćemo dobiti. Mir od
kovanog gvožda. (Stegne pesnicu.) Ovakav.
FRED: Znaš, zaista se divim ljudima kao što si ti.
DAGLAS: I ja.
Svetlo na MELISU, DASTI, TERIJA i GAVINA.
MELISA (DASTI) Baš lepo od vas što to kažete.
DASTI: Ali vi zaista imate divnu liniju. Časna reč. Zar ne?
TERI: Godinama poznajem ovu damu. Je l' tako? Koliko godina vas znam? Godinama. I uvek je isto
izgledala. Zar niste? Uvek je isto izgledala. Zar nije?
GAVIN: Da.
DASTI: Uvek. Zar niste?
TERI: Jeste. Zar nije tako?
MELISA: O, šalite se.
TERI: Ja ne. Nikad se ne šalim. Jeste li me ikada čuli da sam se našalio?
MELISA: Ne, ako još izgledam dobro, to je valjda zato što sam upravo pristupiia ovom novom klubu...
(GAVINU) Jeste li čufi za njega?
TERI: Upravo mu pričamo. Upravo mu pričamo sve o tome.
MELISA: O, tako.
GAVIN: Baš sada, da. Zvuči očaravajuće. Vi ste član, zar ne?
MELISA: Oh, da. Mislim da mi je to spaslo život. Plivanje. Zašto se i vi ne učlanite? Igrate li tenis?
GAVIN: Ja sam igrač golfa. Igram golf.
MELISA: Šta još radite?
GAVIN (osmehuje se): Ne znam na šta mislite.
TERI: Sta on još radi? Ništa više ne radi. Igra golf. Eto, to radi. To je sve što on radi. Igra golf.
GAVIN: Ipak... ja i jedrim. Imam jedrilicu.
DASTI: Volim jedrilice.
TERI: Šta?
DASTI: Volim jedrilice. Volim jedrenje.
TERI: Jedrenje. Čujete to?
DASTI: Volim da kuvam na jedrilici.
TERI: Jedino što ne voli na jedrilici jeste da bude jebana na jedirilici. Eto, to ne voli.
MELISA: Baš čudno. Mislila sam da to svi vole.
Tišina.
DASTI: Zna li iko šta se dogodilo s mojim bratom Džimijem?
TERI: Šta je sad ovo? Možda je ona gluva ili možda moj glas nije dovoljno jak ili dovoljno razgovetan.
Šta vi mislite, narode? Možda nešto nije u redu s mojim izgovorom. Primoran sam da baratam svim ovim
varijantama jer mislim da sam rekao da ne razgovaramo o tome šta se dogodilo s Džimijem, to nije za
diskusiju, to nije ni na čijem programu. Mislio sam da sam to već sasvim razjasnio. Ali možda moj glas
nije dovoljno jak ili možda moj izgovor nije ovoljno dobar ili je ona možda gluva.
DASTI: Na mom programu jeste.
TERI: Šta si rekla?
DASTI: Rekla sam da jeste na mom programu.
TERI: Ne, ne, varaš se, stara moja. Ono u čemu si se prešla, stara moja, ono u čemu si se totalno
prešla, jeste da ti misliš da imaš nekakav program. Kapiraš? Nemaš ti nikakav program. Upravo je
suprotno. (Ostalima.) Moraću da obavim jedan zaista ozbiljan razgovor s njom kad je vratim kući. sad
mi je jasno.
GAVIN: Čudno, zaista, toliki broj muškaraca koji ne mogu da obuzdaju svoje žene.
TERI: Kako?
GAVIN (MELISI): Tu je koren tolikih bolesti, znate. Neobuzdane žene.
MELISA: Da, znam na šta misliš.
TERI: Šta hoćete da kažete?
GAVIN (MELISI): Pre neki dan sam šetao šumom. Nisam imao pojma da je u ovoj zemlji ostalo još toliko
veverica. Baš su to živahna stvorenja, baš zabavna.
MELISA: Volela sam ih kao devojka.
GAVIN: Zaista? A sokolove?
MELISA: Oh, i sokolove sam volela. I orlove. A pogotovo sokolove. Kliktavca. Kako je samo leteo, i
lebdeo, nad mojom dolinom. Plakala sam. I još plačem. Svetlo u prostoriji se smanjuje. Svetlo iza vrata
se postepeno pojačava. Blesne u sobu. Svetlo iza vrata se smanjuje.
Svetlo u sobi na DAGLASA, FREDA, LIZ i ŠARLOTU.
DAGLAS: Oh, jesi li upoznao moju ženu?
FRED (LIZ) Kako ste?
LIZ: Ovo je Šarlot.
FRED: Već smo se upoznali.
LIZ: Već ste se upoznali?
ŠARLOT: O, da. Upoznali smo se. On mi je pružio podršku u životu.
DAGLAS: Jesi li, zaista? Baš uzbudljivo.
FRED: I bilo je.
DAGLAS: Je li i za vas bilo uzbudljivo? Dobiti podršku.
ŠARLOT: Hmmm. Da. O, da. Još uvek drhtim.
DAGLAS: Baš uzbudljivo.
LIZ: Mislim da je ovo sjajna zabava. Zar ne? Mislim, zaista mislim da je ovo baš sjajna zabava. Zar ne?
Tako je zabavno. Dopada mi se što su svi tako lepo obučeni. Neobavezno, ali ukusno. Znate na šta
mislim? Je li luckasto reći da sam ponosna? Mislim, biti deo društva divno obučenih ljudi? Oh, bože, ne
znam, elegancija, stil, otmenost, ukus, zar te reči, zar ti pojmovi više ništa ne znače? I ja nisam
usamljena, zar ne, u tome Što mislim da su neverovatno važni. U svakom slučaju, volim sve što se
preliva. Ne mogu da vamppišem koliko sam srećna.
FRED (ŠARLOTI): Udala si se za nekoga. Zaboravio sam ko to beše. Tišina.
ŠARLOT: Umro je. Tisina.
DAGLAS: Ako si slobodna na leto, obavezno dodi na naše ostrvo. Mi leti iznajmljujemo jedno ostrvo.
Obavezno dođi. Tamo gotovo nikoga i nema. Samo nekoliko meštana, kojima se ponosimo. Neverovatno
su pristojni. I sve radi. Imam svoj sopstveni generator. Ali oluje su divlje, zar ne, draga? Ako voliš oluje.
Široko. Oživiš od toga. Potpuno oživiš. Da ti staro srce udara dum-dum-dum-dum. Bože, kako ume da
bude divalj, zar ne, draga? Da ti staro srce udara dum-dum-dum-dum. Digne ti pritisak. Znaš. Krv ti
uzavri. U stvari, tamo na ostrvu osećam se deset godina mlađi. Mogu da se nosim bilo s kim. Muškarcem,
ženom ili detetom, šta? Smeje se. Mogu da se nosim i s divljom životinjom. A onda, kada oluja prođe i
noć padne, i mesec zasija u punom sjaju i ostaneš sam sa ritmom mora i talasa, jasno ti je šta je dragi
Bog namerio s Ijudskom rasom, jasno ti je šta je raj.
Svetlo na TERI i DASTI, u uglu prostorije.
TERI: Jesi li poludela? Znaš li ti šta je taj čovek?
DASTI: Da, mislim da znam šta je taj čovek.
TERI: Ne znaš ti šta je on. Nemaš ti pojma. Ne znaš na kakvom je on položaju. Nemaš blage veze.
Nemaš
blage veze.
DASTI: Lepo je vaspitan. Izgleda kao da je iz drugog sveta. Uljudnog, brižnog sveta. Ujutru će mi
poslati
cveće.
TERI: Đavola! Đavola će ti poslati.
DASTI: Jadni moj dragi, da nisi uznemiren? Da te nisam izneverila? Jesam li te izneverila? A uvek sam se
trudila da ti budem dobra žena. Tako dobra žena. (Zure jedno u drugo.) Možda ćeš me ubiti kada
stignemo kući? Misliš li da hoćeš? Misliš li da ćeš staviti tačku na sve ovo? Misliš li da ovom ima kraja? Šta
misliš? Misliš li da će ako svršiš sa mnom, to biti kraj svega, za sve? Hoće li sve i svi umreti sa mnom?
TERI: Da, umrećete svi zajedno, ti i sve to s tobom.
DASTI: Kako ćeš to da uradiš? Reci mi.
TERI: Lako. Imamo gomilu mogućnosti. Možemo da udavimo ama baš svakog od vas nadati znak, ili
možemo da vam svima na drugi dati znak nabijemo metlu u dupe, ili možemo da zatrujemo sve majčino
mleko na svetu, pa da svaka beba crkne pre nego šio i otvori svoja prokleta perverzna usta.
DASTI: Ali hoće li mi to biti zabavno? Hoće li biti zabavno?
TERI: Uživaćeš. Ali neću da ti kažem koji metod ćemo upotrebiti. Samo hoću da imaš gomilu seksualnih
nagoveštaja. Hoću da se raduješ bilo kom od upotrebljivih sredstava sa mnogo seksualnih slutnji.
DASTI: Ali ti me još uvek voliš?
TERI: Naravno da te volim. Ti si majka moje dece.
DASTI: Oh, uzgred, šta se dogodilo s Džimijem?
Svetlo na FREDA i ŠARLOTU.
FRED: Tako dugo vremena.
ŠARLOT: Tako dugo vremena.
FRED: Zar ne?
ŠARLOT: O, da. Vekovi.
FRED: Izgledaš lepo, kao uvek.
ŠARLOT: I ti.
FRED: Ja? Ma ne.
ŠARLOT: O, da. Na neki način.
FRED: Kako to: na neki način?
ŠARLOT: Oh, mislila sam da izgledaš lepo kao uvek.
FRED: Ali ja nikada nisam bio lep. Nikako.
ŠARLOT: Nisi, to je istina. Nisi bio. Uopšte. Srala sam. Na neki način.
FRED: Tvoje izražavanje je uvek bilo za žaljen|e.
ŠARLOT: Da. Grozno.
FRED: Sviđa ti se zabava?
ŠARLOT: Najbolja zabava poslednjih godina.
Pauza.
FRED: Rekla si da je tvoj muž umro.
ŠARLOT: Moj šta?
FRED: Tvoj muž.

ŠARLOT: Oh, moj muž. O, da. Tako je. Umro je.

FRED: Duga bolest?
ŠARLOT: Kratka.
FRED: Oh.
Pauza.
ŠARLOT: Brza, da. Brza i kratka.
Pauza.
FRED: Bolje je tako.
ŠARLOT: Zaista?
FRED: Čini mi se.
ŠARLOT: Ah. Shvatam. Da. (Pauza) Bolje za koga?
FRED: Šta?
ŠARLOT: Rekao si da je bolje tako. Bolje za koga?
FRED: Za tebe.
ŠARLOT se nasmeje.
ŠARLOT: Da! Drago mi je što nisi rekao za njega.
FRED: Znaš, mogao sam da kažem za njega. Brza smrt mora da je bolja nego spora. Podrazumeva se.
ŠARLOT: Ne, uopšte. (Pauza) U svakom slučaju, kladim se da može biti i brza i spora u isto vreme.
Kladim se da može. Kladim se da smrt može biti obe stvari u isto vreme. Uzgred, nije ni bio bolestan.
Pauza.
FRED: Ti si još uvek veoma lepa.
ŠARLOT: Čini mi se da se na ulici nešto događa.
FRED: Šta?
ŠARLOT: Čini mi se da se na ulici nešto događa.
FRED: Ulice prepusti nama.
ŠARLOT: Kome to vama?
FRED: Oh, nama... znaš.
Ona zuri u njega.
ŠARLOT: Bože, kako ti izgledaš! Ne, zaista. Još si tako lep! Kako ti to uspeva? Koju to dijetu držiš?
Kakvim životom živiš? Kakav je tvoj način života? Šta to radiš da bi ostao tako... ne znam... tako... oh,
ne znam... tako pristao, tako bodar.
FRED: Vodim čist život.
DAGLAS i LIZ im prilaze.
ŠARLOT (DAGLASU): Je l' i vi?
DAGLAS: Je l' i ja šta?
ŠARLOT: Fred kaže da izgleda tako bodro i tako... lepo... jer vodi čist život. Sta je s vama?
DAGLAS: Ja vodim neverovatno čist život. To me ne čini lepim, ali me čini srećnim.
LIZ: I mene čini srećnom. Tako srećnom.
DAGLAS: Čak i ako nisam lep?
LIZ: Ali jesi. Jesi. Zar nije? Jeste. Jesi. Zar nije?
DAGLAS je zagrli.
DAGLAS: Kada smo se venčali, živeli smo u dvosobnom stanu. Bio sam - biću iskren - putnik, trgovački
putnik, prodavac - tako je, to sam bio, i ne poričem - i mnogo sam putovao. Zar ne? Putovao i putovao.
Jer je ova moja mala devojčica dobila blizance. (Smeje se) Možete li to da poverujete? Blizanci. Morao
sam da dirinčim, priznajem. Ali ova devojčica, ova mala devojčica, znate li šta je ona radila? Starala se
o tim blizancima potpuno sama! Bez služavke, bez pomoći, bez ikoga. Sve je sama radila - sve sama. A
kad bih se vratio sa svojih putovanja, dočekao bi me stan u besprekornom stanju, blizanci okupani i u
krevetu, ušuškani i zaspali, moja žena, koja izgleda divno, i u rerni - večera. (FRED aplaudira) I zbog
toga smo još uvek zajedno. (Poljubi LIZ u obraz) Zbog toga smo još uvek zajedno.
Svetlo u sobi se smanjuje. Svetlo iza otvorenin vrata se postepeno pojačava. Blesne u prostoriju. Svetlo
iza vrata se smanjuje. Svetlo uprostorijina TERIJA, DASTI, GAVINA, MELISU, FREDA, ŠARLOTU, DAGLASA
i LIZ.
TERI: Stvar je u tome što je to zaista prava protivvrednost za dati novac. E sad, ovo je veoma, veoma
neuobičajena stvar. Krajnje neuobičajena stvar u ovo vreme jeste dobiti pravu protivvrednost za novac.
Izvadite ruku iz džepa i spustite svoj novac, i znate šta dobijate. A dobijate stoprocentno zlatan escajg.
Zlatan escajg u svim odeljenjima. To je pravo ugostiteljstvo. Ugostiteljstvo na svim nivoima. Ne samo
da dobijate onu uobičajenu uslugu, i to veoma dobru - znate, hrana, i tako to - i portikle - znate, sve
to, prekrasno, prva klasa - nego i umetnički deo - onu pravu atmosferu - u tom klubu - koja se kreira
upravo za klijentelu. Mislim na vrstu svetla, dekor, vrstu muzike, ponudu kluba. Govorim vam o zaista
prijatnoj i harmoničnoj atmosferi. U našem klubu ne možete da čujete povišeni glas. Niko ne pravi
nikakve vulgarnosti, niti podlosti i nema uvreda. A ako neki i krenu tako mi ih šutnemo u muda i bez
pardona gurnemo niza stepenice.
MELISA: Mogu li da se nadovežem na ovo što je upravo bilo rečeno? (Pauza) Želela bih da se nadovežem
na sve ovo što je upravo bilo rečeno. Želela bih da dodam svoj glas. Bila sam član mnogih teniskih i
plivačkih klubova. Mnogih teniskih i plivačkih klubova. I u nekim od tih klubova srela sam, po prvi put,
neke od svojih najdražih prijatelja. Svi oni su sada mrtvi. Svaki prijatelj koga sam ikad imala. Ili ikad
srela. Mrtav. Oni su svi mrtvi. Baš svi. Apsolutno niko mi nije ostao. Niko nije ostao. Ništa nije ostalo.
Čemu je bilo sve to? Teniski i plivački klubovi? Čemu sve to? Čemu? (Tišina) Ali i klubovi su umirali, i to s
pravom. Hoću da kažem, treba napraviti razliku. Moji prijatelji su svi preminuli, i ne žalim zbog
njihovog odlaska. Ionako mi nisu bili prijatelji. Polovinu nisam ni mogla da podnesem. Ali klubovi!
Klubovi su umrli, plivački i teniski klubovi umrli su jer su bili utemeljeni na idejama bez moralnih
osnova, bez ikakvih moralnih osnova. Ali naš klub, naš klub - to je klub koji je pokrenut, koji je
inspirisan osećajem za moral, moralnom odgovomošću, zbirkom moralnih vrednosti koja je - moram to
da kažem - nepokolebljiva, stroga, temeljna, večna. Hvala vam.
Aplauz.
GAVIN: Da, strasno mi je drago što ste sve to rekli. (Ostalima) A vama?
DAGLAS: Prva klasa.
LIZ: Tako dirljivo.
TERI: Fantastično.
FRED: Prava stvar.
ŠARLOT: Tako istinito.
DASTI: Oh, da. (Pljeska rukama.) Oh, da.
DAGLAS: Apsolutno prva klasa.
GAVIN: Da, to je bilo prvoklasno. I bilo je iako potrebno da se kaže. I kako ie sjajno Što je to rečeno baš
večeras, na ovoj tako prijatnoj zabavi, u tako srodnom društvu. Moram da kažem da govorim kao zaista
srećan domaćin. A uzgred, zaista moram da se priključim tom vašem sjajnom klubu, pa da.
TERI: Primljen si unapred. Kao počasni član. Od danas.
Smeh i aplauz.
GAVIN: Zaista vam mnogo hvala. A sada, mislim da je večeras nekoliko gostiju imalo saobraćajnih
problema prilikom dolaska. Izvinjavam se zbog toga, ali bih želeo da vas uverim da će svi takvi
problemi, i svi slični problemi, biti uskoro rešeni. Među nama rečeno, večeras je bilo i nekoliko racija.
Ali to je već skoro završeno. Zapravo, vrlo brzo će se sve normalizovati. To je, na kraju krajeva, i naš
cilj. Normalizacija. Mi, ako hoćete, na tome insistiramo. Mi ćemo insistirati na tome. Da. Mi samo to i
zahtevamo: da se sve u ovoj zemlji odvija normalnim, sigurnim i zakonitim putevima, i da običnom
građaninu bude dopušteno da obavlja svoj posao i provodi svoje slobodno vreme u miru. Hvala vam
mnogo, svima, što ste večeras ovde došli. Bilo je zaista divno videti vas, zaista sjajno.
Svetlo u prosforiji se smanjuje. Svetlo iza vrata se pojačava, blesne u prostoriju. Svi su nepomični,
siluete. Iz svetla se pojavljuje čovek, stane u dovratku. Lako je obučen.
DŽIMI: Ponekad čujem stvari. Onda je sve mirno. Imao sam ime. Džimi. Zvali su me Džimi. To mi je bilo
ime. Ponekad čujem stvari. Onda je sve mirno. Kada je sve mimo, čujem sopstveno srce. A kad nastane
užasna buka, ne čujem ništa. Ne čujem, ne dišem, slep sam. Onda je sve mirno. Čujem otkucaje srca.
To verovatno nisu otkucaji moga srca. To su verovatno otkucaji srca nekog drugog. Šta sam ja? Ponekad
vrata tresnu, čujem neke glasove, onda prestanu. Sve prestaje. Sve to prestaje. Sve se zatvara. Zatvara
se. Sklapa se. Sve se sklapa. Zaklapa se. Više nikad ništa ne vidim. Sedim upija tamu. To imam. Tama je
u mojim ustima i ja je usisavam. je jedino što imam. Moja je. Moja. Usisavam je.