't:'::' :::

6- €=,e
SVEZAKCXCVII CXOIX.

I SJAJ.
TJUBAV
IGROKAZ U TRI CINA.

NAPISALA

, RER}IINATOtrITO.

'
ZACREB.
N LLADA !4ATICE HRIATSXE .

1896.
 ZAtsAVNA
KN.ilN%NNOA [ 8dAd,
udrIBAV
MATICE HRVATSK IGROK AZ IJ TRI CINA.

. SVEZAK CXCWII-CXCIX,

NAPISALA
HERMINA TOMIC:

HERMINA TOMIC.
LJUEAV I SJAJ.

M
n.

U ZAGREBI'. U ZAGn,EBII. .
TrsAK r1 aIBRECHTA (JOs. .WTTTASEK). ,,,
'.u*.{
t t
A KLA DA (MATrCB rlnvAT SKEr.
1896. fu;t
h 1896.
"tr
tjo
r$
 OSOBE.

Grof Dolini6.
MnrlJa, suprugamu.
, Uilan, njihov sin.
Yanda, njegovasuprugs.
Mi[euorl6o doktor medioine.
Barun BoJntdkl.
Lj ub oJovl6, eavjetnik.
Gospodja LJubofovtd,njegovaBupruga.
Autorslra praoa, Icao i prano preiletonljati oaqj igtolcas u
,iaondhkazal,iitih, priilriaoa u srnisl,wsakona spisateltjdca. LJubtca,njihova kdi.
Mirkovl6, kotarski gudac.
GoapodjaCvtott6, spiaateljica.
Milkovld, pieac.
ContessaNerlnl.
Joilan gospoiUn.
Joilon tlugr.

din se dogadja u Zagreba,u kudi grofaDetinida Izmedju prvogs

i drugoga Cinajest razmak oil 6 mjeeeci.
 LJ LTB AV I SJAJ.

^
CINPRVI.
Sjajno raznietljena i po modcrnom ukusu elcgantno ureqiena
tl,aoranas glaonimi tsratd; u zail,lcu su areta otaorena te se kroz
porti,ere oiili d,rwga isto tako liepo ureQiena eoba. Gosti ilolaze
kroz glanni ulaz sa l,ieoe strane. Desno takoQjer otoorena arata
s portierami, koje aoile u pl.esaonu.

PR,IZORPRYI.
MILAN, zatim GR0tr'ICAMARIJA.
Milat! aoit sam i glcdana ilesnustranu ilaorane,kuitrgostiilolasc;
naytokonlugti,Iaganonogomo tlo.
Do biesa, ved mi je u istinu dodijalo Cekati!

Grofica,koja u itti mak fulazi s li,ava.

Dragi Milane, ti jo5 uviek cekad na tu spisateljicu!

![ilau nd nc ogleilaose.
Da, majko t
Qmfica.
Nije mi drago, da tako dugo izortaje5 od plesa; tu
bi osobu - kad ved mora da bude - mogao dodekati i
koji orl tvojih prijatelja.

Vilan napokon se okrena.

Ah, majko, kani se toga! . . . Ta aristokracija duha
mnogo je osjetljivija od aristokracije plemena, a ja sam joj
obrekao, da Cu ju dekati.
8
![ilan.
Gtofica.
Vara$ se, majko t Vec onomatlrekao mi je pisac Mil-
A jeei Ii ti ditao njezinih $torugtiioo)ilu5evnih pro' kovid, da naBu obitelj vigoko ciene u literarnih krugovih'
izvoda, iragi sine, da se toliko klanja5 njezinoj velidini? a mene da zovu svojim Protektorom.
Milan. Grofica.
Ne ! 1f opetgleila na ilesno.)
Ako te to usreCava,ne protivim se, ali uza sYe to
Otofica. tvrdim, da takova individua, kao 5to je taj MilkoviC,
ne spadaju u na5 krug.
Po dem, dakle, ubraja5 tu osobu meilju tako zvanu
aristokraciju duha? Milan.
![ilau. Oprosti, majko ; nu ako t'i je zazoran taj mladi talen'
tirani pisac, onada zaista nisi ni ti marila pozvati na5eg
Ta oua mi sama rede, i to joE kako ponosno, da ju
predstojnika, ni sudca, ni pristava ' . . Ta ni oni nisu
vretaiu medju prvake nade knjiZevnosti.
aristokrate!
Grofica.
Groficao malouvaienjem,
Tako ? To je sasma druga stvar, . . te ljude mi trebamo' Na
da nije
M*an. na5em imanju Oestobi bilo kojekakovih neprilika'
tilr ljutli; pa napokon, clragi sine, moram i za to skrbiti'
Da, tako jest, majko, i ja Zelim, da ti prvaci butlu za-
ja uviek da grarljanska rodbina tvoje Zene imacle e kime da se
zastupani u na5em salonu. Ta ti zna5, da sam se - svega
umjetnike . . . bavlja. Da si se oZenio s eebi ravnom djevojkom
zanimao za knjiZevnike i
toga ne bi trebalo.
pri'eti mu prstom'
1tofrcasnjedl'ji'uo, Milao.
Da, da, eatno Sto ja pamtim, ti su ljudi bile veCinom Draga majko, tu se ved niSta vi6e popraviti ne tla'
- Lene.
Milan ciniiki se smi'je. Groflca.

Ali samo liepe Zene! Nu manimo se Sale,majko ! Ja
u ietinu pozivam samo knjiZevnike na glasu, jer hodu' da
na[ salon i s te strane slovi kao prvi.
Lalibol'e! Nu ia sam se tu s tobom zbilja tako dugo
Nadam
zabavila, kO da ne ima prede tluZnosti. (Od,il,azeCi,)
se, da 6eB skoro za mnom dodi.

Grofica. Milau.
Odmah | (Grofica oil,e,a fuIilan pohitd uztailoaan glaanim
Ja mislim, dragi sine, da nam te osobene Ce'uz'
ul,asomna lievo, oilkuitrase arata sa goapoiljorn Coietidkom')
visiti sjaj naSe kuCe.
 11
10
Mllau.
PRIZOR DBUGI.
A ne bojite li se kritike, koja osobito Zenskim pje-
CVIETIC'
MILAN i gosPodja snikom, kako mi rekode, nije skloua?
MLlat lulaaehigosgto{ji).
Cvietidla kao iznenaQjena.
tluge nodi'
Napokon osveuuste mi, kao sunce iza
Aht eada upravo dirnuste u Zicu, na koju nisam ni
Mislio sam zaista, da vas ne du dodekati' mislila i koja je o"o.a neugodno zazve(ala.
0vieti6ka.
! Milau.
Oprostite, dragi grofe ! nu to je veC nadin pjesnidki
angjeli' mi moramo Naopako, ako sam, spomenuy kritiku, iole pomutio
Ma tla nas ceka nebo sa svimi svojimi
neumoljivom vaSu radost, ali opet drZim, da se i na to misliti mora !
prije svrSiti ono, Sto nam genij na6 nalaZe
Nije li tako ? -
dosljednodcu
u'an. Cvieii6ka.
?
Sta, vi ste radili, prije no 5to podjoste na ples Sto da vam kaZem, grofe? Ljudi na$egazauata, koji
idu samo za materijalnom probiti, ti se klanjaju svakom
Ovietidka. kritidaru, oblietaju razna uredniCtva, mole, ponizuju se i
I te kako odu6evljenoI Svr5ila eanr do zatlnje tadke plaze, samo da se pod blagim suncemkritike ojada stabalce
zbirku svojih pjesama, Eto ih kanim izdati' njihova duha i ponese zlatne plodove. Ja se u to ne ra-
zumijem, moralni uspjeh je sve, za dim teZim.
Milau.
Vi kanite izdati vade Pjesme? ldilan,
Prekrasuo! Vi ste zbilja divna ZenaI Nu uza evo to
Ovieii6ka.
(primi ju nieino za ruku) dozvolite prijatelju, da vam savje-'
Naravno; ta to je pravomu pjesnihu najveCa slast i
tuje, tla se ipak malo pobrinete za kritiku. To danas nije
jedina nagrada, kad vidi svoje djelo tiskano' kad vidi
niSta neobidna, a kritidarom laeka.
kako i ogtali gviet uZiva u njegovih umotvorih, pa mu so
divi i uzvelidava ga. 0vietiCLa.
Milan. Ila, ha, ha ! Dragi grofe ! vidi se, da smo tek od
Kako to Ponosito glasiI - - nekoliko dana poznati, iuade bisto znali, da ja to osobno
udiniti ne Cu, jer mi to rnoj Zenski ponos ne dozvoljava.
CvieiiCka.
i
Da, grofe t ja se u igtinu Ponosim svojim railom Milau.
Onda pismeno!
radujem se od sveg srca, da de naskoro ugledati svjetlo.
 13
12
Ovieiidkanjedno.
Ovieii6la.
Kako ste plemeniti !
To ne bi koristilo, usuprot to bi mi Skoditi moglo, jer
bi vidjeli, da sam preponosita, da im se osobno poklonim. joj rc ytotgerl,jioo,
Milat trtri,bl,i^iio
A cemu ee imam ja nadati ? . .
![ilau.
Pa onda netko drugi. . . 0vieti6}a gtogledaoiina wata, oilkwil,ase hju koraci,
0vleii6ka sltwstiaii.senehajnow nasloriai. Pst I ve6 nismo sami . . .
Da, grofe t . . Upravo se sjetih, da bi ste mi vi svojim Milan.
poloZajemkoristiti mogli. Tko dolazi?
Milau.
0vieii6kapoglcilavma urata, . . ceomaugoil,nodi,rntrta,
Presretan sam s va6eg Povjerenja.
Doktor Miljenovid I
0vieti6kapruii mu koltetnorulcwna poliubac. Uilan.
Ja Cu biti voilja, a vi Cete vrBiti moje zapovietli. U zao Cast

Milar liubedi,joj rukw. PRIZOR TRECI.

S najveCim oduSevljenjern ! PRIJASNJI i tIT.MILJENOVId.

Cvieti6ka. Dokior.
Ilvala, prijatelju ! Sluga pokoran !

Milau. Milar il,oktoru.

' Liepo, da se odazvastenademu pozivu.
A kako Ceteobaviti materijalnu stranu toga poduzeCa?

0vieiiCka. Dollot nakloni ae grofu i Cttilttidki.

Iztlat du pjesme po svoj prilici na vlastiti tro5ak, Ja time htjedoh sam sebi ugoditi, grofe.
jer kad se to prepusti nakladnikom, oni nudjaju tako
Ovieii6La.
malo, da je ba5 eramota i pristati na njihove ponude'
Pa ipak dodjoste tako kasno.
Milan.
Dokior.
Tu brigu prepugtite vi meni, te u ob6e kalite mi
Liednik mora sretan biti, ako uz svoje zvanje u obde
iekreno i otvoreno svaku svoju Zelju glette toga' Ja sam
takovoj zelji udovoljiti moZe.
spreman na svaku Zrtvu.
 15
L4
Doktor.
Milan.
Istina je, vi stb lieCnici pravi mudeuici; _ Ne znam, o dem da govorim.
ja ne
bih za vas sviet htio bit liednikom. Cvietidka.

Dohlot znamennono, Slu$ajte dakle, kad ne znate govoriti; ja Cu vam

pripovieilati malu zgodicu, koja Ce vas sigurno zanimati.
Osobito onda, kad nae nadi bolestnici ne slu6aiu.
Dohhor,raunoduino,
Milan. Miglite ?
Ah doktoret Svaki staleZ ima svojih neugodnosti. 0vieti6ka.
(Caicti6ki,gnaltujoj rraftr.) Milostiva gospodjo, molim za prvu Uvjerena sam. Bijnh nedavno u kazaliEtu,. . predsta-
detvorku.
vljao se bad neki f,rancuzki komad. . . bio je veoma za-
0vteti0kane aetqje.
nimiv, . . vi bijaste u parketu, nu umiesto na pozornicu,
JoS bih se rado koji dasak odmarala. Podjite, molim gledali ste gotovo neprekidno u jeclnu loZu u mezaninu. -
vas, u dvoranu, da vidite, nije li detvorka veC zapodela. Vi znate, Cija je to loZa? -
Ne bih rado da dodjem bad u vrevu plesa.
Doktor.
lfilaa. Loila grofa Delinida.
A vas da ostavim tu ?
0vleti6ka.
0viEtlCka, Pa vi to tako mirno kaZete? . . .
BoZe moj t ta nisam sama! Gospodin doktor bit Ce
Dokior.
sigurno tako ljubezan, da tu ogtane uz mene, dok ee vi
Ne znam, deruu da se uzrujavam ?
vratite.
Doktor sa w snak prdoolenjemw nahl,oni. Cvieii0kanaotaalja.
VaEe oCi bijahu puue ljubavna deznudaza predmetom,
Milan. koga niste dobro vidjeti mogli. (Oitroga gteita.lTaj predmet
Vi zapoviedate,a'ja slu5am. (Odc u plesaonu.) bijaBe - grofica Vanda ! Ni to v&s ne dira ! - Vi ste
zaista jakih Livaca. . .
PBTZORcnrVnll Doktor'
Prilicno.
PRIJASNJIbEZMILANA.
Cvietiika,
Obojedutenekolilcoiasooa. Ali sada jo5 ne$to, ja bijah sretnijat Bila sam, naime,
Cvietl6ka. u prvom katu gotovo saemavis-b-vis grofidine loZe,te sam
Veoma Bte razgovorni, gospodine doktore ! nehotice i neopaZenamotrila sve, dto se u njoj dogadjalo.
16 l7

Dokior' 0vieti6LE.
BaB nehotice ,
A ja vam na to odgovaram: Pazite ee dobro! Jer
0vieti6ka. znalle, da odsada imate u meni neumoljivu neprijateljicu.
Da ! - Ajdemo dalje. Grofica se je Vanda od Casa
Dokior.
do Casagotovo nevidljivo dizala na svojoj stolici i njezin
pogled bija[e pun ljubavi, eamo Sto se je u njezinom licu Ja nisam nikada ni traZio Va5eg prijateljstva !
oclrazivaloduvstvo - pregaranja. Gledala je u jednu tadku,
i to jedanput tako dugo, da sam mislila, da so njezine oCi PRIZOR, PDTI.
nikad vi6e s nje didi ne Ce.- Sta mislite, koga je gledala? PRIJASNJIi MILAN. Za niim orlmahLJUBICA,LJUB0JEYIdKA,
M]RKOV]di BARUNBOJNIdKT.
Doklot neito uzrqian.
Milan, unilazei pruii CoietiCliirulcw.
Ne znam t
Izvolite, milostiva gospodjo! Dodi Cemo ba3 u horu.
0vieti6ta opct ga oltro motri.
Vas I Ljubica sa zaiud,jenjem
grofu ilIilanw.
DOklOtnehoticese trgng, ra se. Ah, dula sam ved prvi znak za detvorku. Ja vas
O BoZe! dekarn, a (pokuzujuina 0:ietiikw) 6ini mi se, da ste se veC
Cvleti6Ia. po drugi put angalovali.

Ah - dakle sam vas ipak trgla iz vadeg stoidkoga Milan orneytrilicd.

mira ? Zaista, krasna moia mala rodjako, ja sam posve za'
DoLior. boravio, da saur s vama angaZovan,
Trgla me je zloba, koiom napadate destitu Zenu,koja.
Cvieti6ka.
vam ni5ta skrivila nije.
Ja Cu drage volje ustupit, po6to svakako gospodjicu
0vieti6ka. ide prvenstvo.
Da mi nije skrivila, velite ! ? - Skrivila mi je, jer Ljubica.
mi je otela srce, koje sam ja ljubila i koje je prezrelo O ne, ne, ue ! Saduvaj BoZe!
moju ljubav i obratilo se k njoj ! Skrivila mi je i za to,
jer tu ljubav ljubavlju vrada! Milan a iudu ltogled,aLjubiar.
Vi se srdite, Ljubice !
Dokior.
Vi bulaznite,gospodjo, i ja vam zabranjujefi, da tako ljubica.
govorite o Zeni, koju svatko visoko cieniti mora. O nimalo | - Zaboravili ste, - to je sve.
Tomid: Ljubav i sjaj. z
 18
Milan.
Ipak mi jo kavalirska duZnost,da vam nadjem drugoga
plesaCa.(Ogted,aase,ilohtoru.) MoZda bi naB doktor I
OvietiCkabrzo mw upaile w riei.
fli vi, grofe, da popravite svoju pogrelku, a ja bih
mogla plesati s doktorom, da nastavimo uaB prijaBnji raz-
govor, koji je vaS dolazak u polovici prekinuo.
Doklor kao d,a ne iuje primjetbu Cuieti,Ckirut.
Ja do dude obidno ne ple5em, ali sam pripravan, da
va$u pogredku kod gospodidneizpravim.
Ljubica,
Hvala, gospodine doktore ! Ja nisam u neprilici, jer
imam jod dva plesaCana razpolaganje.
Mirkovi6,
Dva plesada, koji ne imaju plesadica.
LjubojeviCka.
Ti deE,Ljubice, plesati s barunom !
Ljubica uyugsljastoae nakloni.
Gospodinebarune!
,Mitkovit za se.
S njime dakle !
3arun,
Pregretna li mene I Ali mi ne imamo vis_b_vis-a.
trjubica.
Ah ! - (Ogleilaase,)rirkouitw.y
Je Ii, gospodindsudie! . .
Y1 Cetenama vis-h,-vis
plesati sa mojom majkom?
19
Mirkovi6.
Ako gospodja majka dozvoli!
Ljubojeviika,
Ali, drago diete, dto ti ne pada na um ? Odkada nisam
ja veC plesala!
Ljubica,
Ah, majCice, onda mora,m i ja sjediti kod detvorke,
ako nam ti uzkratid svoju pomoC.
Ljubojevi6ka,
Ne, ne, to ne ide !
Barun,
Ali kad vas ja liepo molim . . .
!jubojevi6La.
Nu kad ved moram plesati, udinit Cu to zbilja samo
vam8,za volju, dragi barune !
Bawt prwddudi,
I4jubajeuinki,ruku, prema lllarkooi,ttt.
Ponudite, molim Vas, ruku gospodidni. Tek u dvo-
rani zamienit demo plesaCice.Ja moram sam paziti, da
n&m se milostiva gospodja ne iznevjeri.
Mirkovi6,
Molim. (Pod,a Ljwbici,rwku i, gtotikorazgouaras njom i yto-
I'aganokoracaytramoaratima plesaone)
![ilan,
Napokon je gotova ta velika razprava| @de sa Coi,e'
ti4lcon u il,ooratw.)
Barut!,,p6fu6sqjuina Ijwbicu.
Gledajte, milostiva gospodjo, nije li divna vadagospo-
dicna kderka i ne imam li pravo, ako tvrdim, da bi ona
 20
27
bila izmedju sviju nadih krasotica, uajljepda
barunica ? ! PR,IZOR SNSTT.
Droi/ - (Smife se.)
Dr. MILJENOVIC, GR0FICAi LJUB0JEVIC.
Mirkovidse trgne, i naglogtoglecta
na barwna,koga Cae oltro Gtofrcailohtoru, koji joj ae klanja.
motri,
Dragi doktore, kako sam sretna, da sam vas na5la!
!jubica. Mi smo vag traZili po ditavoj dvoraui. Molim vas liepo,
Sta vam je, da ste se tako naglo trgli
? pazite na mog ubogog sina! Boiim se, da Ce mu naSko-
dit plesanje.
Doktor.
Nista. 1'srazei sr,uia.)Mirkovic'
Ja sam se Zivo protivio plesu, baA radi grofa, nu
Barun, po6to glede samog plesa nisam uspio, nagodiemose u po-
Ne imam li pravo, gospod.jo gledu plesanja i ja se nadam, da Ce sve sretno prodi, bude
?
li me grof slu$ao.
. Ljubojeviikarad,ostnim Grofica.
licem.
. Da, da, moraDl si sama priznati, da je moja Ljubica lVlolim vas, ne pustite ga s oka i upotriebite sav svoj
upravo gtvorena za aristokratkiniu ! upliv.
Doktot nakloni se.
Sarun naglasom' Udinit Cu sve, dto bude mogu&. (Ode.)
Za barunicu,

Mirkovi6koji je sr,udao PRIZOB SBDMI.

gouor baronoa, ueomauzrujano rtiubici.
GROFICAi LJUBOJEVId
Ajdemo, gospodicno! zakasnit cemo
!
Ljubojevi6.
. Barun,
Mati ostane mati, bila visoka ili nizka roda. Tako se
Jeste li me razumieli? i vi, gospodjo grofice, evom duiom brinete za mlados
grofa.
Xljubojeviika,
Grofica,
g o s p o d i n eb a r u n e l Z a b a r u n i c u
- _Podpuno, dakle! Jedinac ni je ! Za nj samo Zivirn, a uz to je zadnji
ha, ha, ha! qa znak eporazumljeqja
njedno ga lepeaomudari ogranak slavnih grofova DeliniCa. Ta
po ramen%.Bmdedeii, se oilu, a za njima aoWori koi[je,sarttastii_ nesretna griedka na
kirn smieilcom srcu ne da nam ni mirno usnuti.
ytr.attorazgoaor.l Uviek smo u lorizi za
njegov mladi Zivot.
22 23

ljubojevi6, Grofica.
To jo zaista ZalostansluCaj; . . ali oprostite mi, gospodjo Znam,po Cem sudite! . " Nu zar smo mi krivi' da ona
grofice, ako vam kaZem, da ja kao otac ne bi d.ozvolio,da potrebe' ved
ocl svoga -oZu o" prima ni novdiCa za svoie
se obdrZaje taj ples, koji je za nj toli pogibeljan. imetka' Ona je
sve namiruje dohodkom sYog neznatnog
usutlju'
tako ponosita, da se jedva mi, njegovi roditelji,
od
Grofica, jemo darivati ju skupocjenim oclielom ili nakitom' ali
baS ni5ta' Kad ne bi znala' da mi
Vi, dini mi se, dragi savjetniCe,jo5 pravo ne znate, svogu -ozu ne prima
ja mislim' tla bi
kako odrasla i nezavisna djeca slu5aju savjete svojih ro- ouJiro;u-o trodak za svakdanje potrebe,
ditelja. Ja kao majka imam donekle upliva, to je istina, ta ohola Zona htjela da plati i ono, Sto pojecle'
ali ne mogu sve sam& postiCi. Tu bi morala i liubav Zene
djelovati. $ubojevi6.
ljubojevi6. Nije to ono, ito sam btio spomenuti, groficet
Vanda bi to sigurno od srca rado uCinila, samo da
joj kaZete. 0rofica.
A vi slobodno recite, 6to vam je na srcu'
Gtoftcanagl,o.
Ona ne ljubi moga sina, a gdje ne ima ljubavi, tamo Ljubojevi6,
je svako kazivanje uzaludno. kaZem, da je po mom sudu mladi grof
Oprostite, ako
kriv, 6to je Vanda takova.
Ljubojevii,
Grofice, smijem li biti iskren ? Grofica'
Tako ?
Groficaokol,o. Xijubojevi6'
Govorite ! Da, grofice!
X.jubojevi6. Grofica'
.
Da dujem!
Ja mislim, da Vanda nije sretna uz vadegasina.
iajubojevi6.
Grofica, Grof je bio veC u podetku njibova braha Vandi ne-
Ona se dakle tuei . iskren i to nadinom, koji ju je uvriecliti mor&o.

!jubojevi6. Gtofica,
Ne I . . tako mi po5tenja! Ona se jo5 niie nikada Ila, ha, ha! Dragi prijatelju, ala ste bezuzlenu svojih
potuZila. uazorih. Koji je muZ svojoj Zeni podpuno iskren ?
 24 2b
' ljubojevi6,
Ljubojevid,
Gospodin grof, va$ suprug, na primjer. Molim tisuC puta za oproBtenje! Nije mi bilo na umu,
Zelio kazati'
da svojim rieCima ikoga uvriedim, samo sam
Grofica, ima svojih vrlina i da se kod nas
da i gradjanski staleZ
Dopudtam, ali to je iznimka, koja je vrlo riedka jo3 ne shvaCalakournnost muZeva, kao u velika$kih kru-
medju muZkarci. govih.
ljubojevi6, Groficaftao il'a ie predula.
Priznajem i sam, da su takovi muZevi riedki, i ne Moji gosti valjtla se veC dude mojoj odsutnosti' Toholo
zarnieram, ako si mladi grof uSti malo vi5e slobode, samo pozilraa'ii oileu il'aoranu;na urati'ma8e sast&nes gd'jom'fiubo-
kad on time ne bi svoje Zene vriedjao. Ali se ZaliboZe ieuiikom, hrai hoieltrodje kao ila ie ne aid'i")
ne da tajiti, da za kojekakve dine vaieg sina ni kratko-
PRrZonosl[.
vidni ne treba naodala. . .
LJUB0JIIVICi grljt. LJUBOJEVICKA'
Gtoficaltonosito,al,smetena.
Ljubojeviika'
Da, da, priznajem, da noj sin ne bira nadin, kojim
f)oila sam, da grofici kaZem nekoliko laskavih riedi'
obCi s gospodjami, ali taj nadin tako je sada prevladao
u a <lna ie pro6la kraj mene, kao da me ne vidi ' ' '
otmjenom druZtvu, da mu se mora pametna Zena
prila_
goditi i blaZe suditi o lakoumnosti svoga muZa. !ju!ojevii.
Koja Bteta, da se nisi poniziti mogla'
ljubojevid ultailnejoj u rieC.
I tako samu sebe varati. ljubojevi6ka,
A dto je tebi opet, molirn te liepo, da si u jedanput
Grofica, tako zlovoljan?
Ne, veC ne dopustiti, da joj svaki u dudu zaviri. Tim ljubojevi6,
nadinom dtedi Zena svoga muZa i samu sebe. Vanda Ni$ta, poriedkao sam se mak-rsa starom groficom.
veC
dosta dugo Zivi u arjsiokratskih krugovih, da
ie to udinit
mogla, ali oua ne Ce. ljubojevi6kaizaan sebe.
Nije moguCe! Ona nas pctziva na tako krasan ples,
ljubojevi6.
gdie se dovjek boZanstvenozabavlja.
Po svoj prilici ne moZe, jer je u te krugove poniela
svoje gradjansko srce. Ljubojevi6,
Grofica. I gdje stariie gospod.ieple5u sa mladimi plesadi' To
Vi ste yeom& smjeli, gospodine! je dakako krasno!
 26 27
[jubojevi6ka, stupati s ljudima, koji otl
Nu pa Sta zato? Ja sam barunu za l.jubav bila vis-h_ sredstava' da bi mogli uporeclo
vis svojoj kCeri. O tom ne ima dvojbe, lei ye u nju smrtno las vi3e imaju'
Ljubojevi6ka'
zaljubljen.
Moj dragi, ako hoCed,da naEa kCi postane otmjenom
Ljubojevid. i koju Zrtvu'
Zbilja? gospodjom,onda valja doprinieti
LjubojeviCka. Iijubojevi6tiko, al,iarilito.
Zbilla, nije to uikakva Sala. On sam govori o tom, sam v&s
Nisam li ia prinjeo dosta veliku Zrtvu' kacl
kako je naSaLjubica stvorenaza barunicu. Nijo li doveo? Ne stoje li vaEe
to dosta proti svojoj volii na taj ples
jasno ? Kad pomislim na to, uzdrhCem
od radosti. Nada svoju pri5tednju' koju
neCaka ie grofica, a na3a kdi biti Ce barunica, iprurr" toliko, da sam morao nadeti
a sve ovo opremu, da ne pravirno dugova'
sjajno druZtvo na$ rod, na$i prifatelji. saro opredielio za Ljubidinu
za po$tena Covjeka?
Ili misli5 ti, ila ie to svejeilno
!jubojevid ironiino. Ljubojevieka,
Ti sretna Zeno, Sto ti sve ne vidid ! da se sada
Ja sam ti ved kazala i kotl toga ostaje'
kder' a onda
moraju doprinieti male lrtve, clol<ne udamo
ljubojevi6ka. se' da
Cemo mi, koliko samo bude mogude,dtediti' dudim
Ja sve to dobro viclim na ove moje zdrave odi. dvo'
nisi vidio kako su nas svi gledali, kad smo uni$Ii u
ranu, nTo je rodbina mlade grofice!" govorahu, diveCi se
Ljubojevi6.
naBim toaletam.
O kamo sreCe,da ti je i pamet tako zdraval.
!jubojevid.
I to jo3!
Iijubojevi6ka,
Ljubojevi6ka,
Ti me ipak ne ied o inom uvjeriti, ma Sto
govorio. Nade su haljine najkrasnije od sviju na danaBnjem
Ja sam veC baruna za subotu na obJedpozvala.
plosu. To je obCepriznato.
rjubolevii' I'jubojevi6,
To si ti ucinira,
A ne stidiB li se s toEa?
ljubojevidka.
Pa onda ? Ljubojevi6ka,
Ljubojevii. Oh, dapade,ja se tim ponosim!
Nisam li ti veC rekao, da ne poziva5nikoga,
a kamo ljubojevi6,
li aristokrate! Nisam li ti rekao, iu
o ou, ne ima toliko Liepo zaista,a ne mislid li, da 6e na prvi mah suditi . . .
 28 29

Ljubojeviika' Lju!ojevi6ka.
sto ? u
I nisam, dragi grofe ! Takova Sta moZe se samo
ljubojevi6. sjaj, to otmjeno druZtvo' ah
otmjenoj kuCi doZivjet' Taj
Da ste ove haljine dobili od neCakinje, ili da smo i mi se rugati, ako kaZem' da mi se u takovu
iroi", "u-o;te
uzeli na dug. velika5ica!
lruZtvu dini kao da sam i sama
Lriubojeviika,
aa se,
IrjuboJevi6
Bah, marim ja! - u ostalom mi suviBeelasno o
Bu<lalaI lGrofu.) Moja Zeua ima veoma bujnu ma5tu'
'gospodine
razpravljamo. Mogao bi nas jod tko Cuti, a to bi na
Ne zamjerite, grofe, ako ju kad5to predaleko
samo jo5 trebalo. Ti otmjeni ljudi dobili bi liep pojam
nami. zanese' -
Gtofsmije se.
Ljubojevi6,
Ne zamieram ni malo, pade mi je drago' da je tetka
Rekli bi, da bi bolie udinili bili, da smo kod na5oj zabavi'
ostali, pa bi pravo imali. na5e drage Vande tako zadovoljna na

lrjubojevi6ka'
Ljubojevidlagledagtrama oratimagtleeaone.
Da sretna i Presretna!
Ah, mani me se takvim govorom! Qrof.
ovamo
Nu sad moram biti iskren ter priznati' da sam
PRIZOB DEYDTI. na arate protiune
do[ao, da podjem u blagovalidte (ltokazwjui
i ako'vas' mile
PRIJASNJIi GRO!'DELINId. *no*1, 5"i tu- prije vremena oslabio
na5e rotljake, smijem takodjer dime ponudit, onda idemo
Grol unilazei.
zajedno.
Mislio sam, da ste si potraZili supruga i Ljubojevi6.
prevario. Mala okrepa dobro Ce mi doCi.
Ljubojevi6ka,
Iljubojevi6ka,
Kad je bila svrdena Cetvorka, dodla sam ovamo, da
Ja Cu moliti samd Caiu limunacle,jer mi se ie kod
izgalim srce, koje je prepunozadovoljstvas toga kras plesa grlo posve osu6ilo.
plesa.
$tof,prudi, Ljwbojersiikd
ruku.
Ljubojevid.
fzvolite dakle ! (Oda.)
Da, moja je tena sva sretna,ier veCodavnane bii
na plesu, pak se je dojimlje, kao posve nov dar, Ljulojevid.
kanda nikad ni uZivala niie. Bez nje nikud nikamo! ioae za njima,)
 30 31

PRIZOR DDSETI. 0ontessa'

C0NTESSA NERINI za njom LJUBICA i BARUN B0JNIdKL Da ste moju narukvicu na5li! Nije ni 'qpomena

Oontessawlazei ilograti jw jed,an gospoilin il,o

oratiju, ono se na
vriedno!
Milkovid,
kloni i reCe.
spominjao'
Hvala ! Ostat Cu ovdje da se odmorim. Da nije va5a, zaista i ne bi
(Gosltod,in
nakloni se i oilc, Contessasjeile na il,iaan; za njom ulaze
Ljwbdca.)
birun.i Oontessaltorugliiuim smiedkom'
se otresenjegotta
Zbilia? (Noglo ustane, kao ild' hoie ila
Batu\ uoileCi Ljubicu
i,zytoit,ruke. strani' gdje se razgoaaraiw barwn i
wiluaranja, pogleda ltrema oitr
Da, vi ste boZanetvena plesadica i znalte, da ste
pro- iiiorrl siroo" I lvonaa se ltoiaui na aratimo neopaiena
gla$ona kraljicom dana$njeg plesa.
prisutni'h.)
Batun tugnese.
Oontessa
joi neogtadena
aa se. !
Izvolite, contesso
Glupost !
0outessa'
Ljubica 4 isti mak
Odpratite me u Plesaonu!
Vi pretjerujete, barune !
Baruu,
Batun opaziu contessuneito w neprilici,. Ovaj Cas.(Ottaui,Liubicw nu u to opazi
i' podie d'o contesse'
O contesgovi tu ? Vaniht i, stanc.l
oontessa' PRIZOR DVANAESTI.
0dmaram se.
PBIJASNJIi VANDA.

PRIZOR JEDANAESTI. \atda oytaziabarunouokolebaniie'

PR]JASNJIi MILKOYIC. Idite, barune, idite !

Milkovid nakloni,oee d,uboliogriitrie contesod, Barun u neptrilici.

e nwukoicornu ruci.
Ne varam li se,.contesso,to sam na vadoj ruci opazio Gospodidnavada sestridna izvinit Ce!
tu narukvicu, koju netom nadjoh. (Bo**
d Ljubica poneito Contessa,
sc udaNjci, ttko razgorsaraju.)
Namah Cu vratiti baruna !
0outesseHhdnu
Vauiia s wkom,i.roniion.
Hvala vam !
Bila bi to prevelika I'rlva, contegeo! Mi ciajemo
Milkovi6ueomauilaorno- barunu podpunu globoclu - moja sestridna ostaje pod
Osobito mi godi, da bijah toli sretan. mojom za6titom. @jeitne,)
32 33
l.irrlaiawi Alrr
Batun grofici,
To zna(i drugimi riedmi: mi te ovdje ne trebamo. A za$to ne ? Nije Ii moja Ljubica mlada i liepa, uije
li kCi vi5ega dinovnika, koji ne spada medju niZe slojeve
Vand.a, druZtva?
O5troumlje vam ie prirodjeno, dragi barune ! !jubica.
Maiko I
Batun smieieii se nqhlonise d,ubokoi,. pruii contessiruhw ,i, oil,e.
Vand.a,
,i oileza barunom.
Milkovi6nakloni,se tukoiljergospod,jam
I liepa i dobra, predobra za ostarjelB i naduilena
baruna, koji uza sve to jod i previde drZi do Casti i svoga
PRIZOR TRINADSTI. starogaplemstva,a da bi ga okaljao' ozeniv se s gradjankom'
PRIJASNJIi ],JUBOJEVIdI(A,
LjubojeviCka
Ljctbici.
ljubojevi6kaiint uilje ltogleclana suestrane,a ond,anagl,oLjubici.
A gdje je barun ? Dodji ovamo, da ti popravim cviet u kosi; malo ti
se je poremelio. rVod'i ju il'o zrcala na il,rugomkrajupotornice
Ljubica smieieii,se. i toboie gtoprauliacai'etu kosi, nu ltri, tom lioj dcpCe.)Ti samo
Odprhnuo je, Vancla rnu je posudila krila. nastoi da tu uvredu izpravi5 i to dim prije. Ne sluBaj
nikoga clo savjetatvoje rnaike, . ' . u Vande je samo zaviat,
l,jubojevi6ka.
koja iz nje govori, ona ne bi rado, da bi i ti dospjela
Kakve su to ludorije ? Ljubice ! ti se valjda nisi usu- medju aristokraciiu.
dila uvriediti baruna?
ljubica t.rho.
Vand.a.
Ali rnajko, kak,r si nepravedna prama Vandi. Ona
Ne, strino, veC bi se on bio usudio, da uvriedi nju, me tako voli, a gada ie ba5 barun bio kriv.
da ja nisam u horu do$la.Ati ne govorimo o tom . . .l
ljubojeviika.
Ljubojevidka, Suti i slusait (Od,,d,o vand,e.)eovjek, iua uviek peSto
Ah! - Ako sie ga uvriedili, onda s Bogom liepi cla popravlja na djevojkama.
sanci o udaji za baruna !

Ljubica, PRIZORCnrrfN,tnSrf.
A I i n r a j k o! lrlRK0vrd,GROFICA,
LJUBTCA,
LJUBOJITVICKA
i YANDA.
Vand.au iuclwStogledaLjubojedihu.
lvlirkovi6,
To su zbilja sanci, clraga strino, koji se nikad obi- Ah gospodjesu ipak tu !
stinit ne Ce! Tomi6: Ljubav i sjaj.
34 35
0rofica.
Mirkovi6.
Rado se ovamo sklanjam, jer tko no ple5e, kao ja,
Pa ipak gte se svu veder g njim zabavljali !
za toga imade plesaona mnogo manje privladivosti.
Ljubica.
Mirkovii pottrjedo Ljubice.
Kad su drugi na me zaboravili'
Jod nam se je netko iznevjerio, dija se odsutnoet
veoma osjeda. (Tanda i Ljubojeaiika sjeil,ei razgoaarajuzajeclmo, Mirkovid.
no ljubojeaicka ieeto gleila na iltwgw stranu, gQjeae ono duoje
nalazi') Varate ge. . . bad ovu vederja sam mnogo na Vas mislio
Ljubica. i telko patio s va6e nehainosti napram meni.
Zar ste vi to opazili?
Iaiubica
potue8eno.
Mirkovi6, Gospodinesudce!
To i jo5 ne5to .
Mirkovii.
,lrlUDlCa /1s's.
A to bi bilo? Nisam Vas ni daska pustio s oka, ali Vas je samo
Mirkovid. barun zanimue. $ n,jime ste plesali prvu detvorku, & mene
Da vas je barun napustio. ete prezreli.
Irjubica.
ljubica, Zaboravljate, da je majka tako odredila, iamaCno za
Siromahbarun dobioje od Vande ,consiliumabeundi.( to, jer,je siariji.
Mirkovid.
Mirkovi6, Recimo - j.. je barun.
Od grofice'/
!jubica. Ljubica'
Daodnje... Ala ste nepravedan,
Mirkovi6,
A vi ga Zalite? Ljubojevidka
Ljubica smiie se. Sto ti tako tiho razgovarad,Ljubice ?
Ja, da ga Zalim? - uisam zaista na to ui pomislila.
ljubica.
ljubojevidkailho Vand,i. Ni6ta, draga,majko, mi se razgovaramo o danalnjoj
.
Ilvala Bogu ! ona se smije, to je dobar znak. zabavi.
.
MirkoviC.
Tanda tiha. I ne cemoda odveCglasnim razgovorom
smetamomilo_
Umirite se, strino!... stivim gospodjam.
.10 aa

Iijubojevi6ka
gtotiho Vanili. ljubica.
Ja mu ne vjerujem bad ni riedi ! Vi zahtievate mnogo, gospodinesudde! . . . Kako da
YandaUho yriedjam dovjeka, koji mi nije ni6ta na Zao uCinio?
Ne dirajte u nje, strino ! Markovi6.
Mirkovi6fiubici, koja iuteCigreila se oleila. IJ tom sludaju zahtievam m n o g o, ili nigta. Molim,
Sto ste zamuknuli, gospodjice? odgovoritemi dakle, hoCeteli baruna m e n i za volju izbje-
gavati ili ne ?
X.jubica.
Ljnbica ias pogl,eitraneodlwdnopreila se, onil,a pogleil,a Mi,rkorsdta,
Lao mi je, da se je tako dogodilo . . .
koji jw moleCim pogledommotri, i, glasno reie.
Mirkovi6. HoCu!
je Lao? ... Mirkovi6,
Doista Vam
Od srca? !
Ljubica. X.jubica.
BaS iskreno Zao. Od srca!
Mirkovi6. Mirkovi6.
DnkaZite mi to !
Ilvala, veoma me usred,ste
!
ljubica.
A kako tla Vam to dokaf,em? Ljubojevidkauzrujana Vanili,.

Mirkovi6, Oni govore o srcu, duje5li ? !

ObeCaitemi, da Cete svagdje, koliko bucle moguCeo Yanda smiij7ss.

izbjegavati baruna.
Mirkovid.
Ljubicaiutec glerlapreitrase.
Ali sadajo6 ruku na to !
Iijubojeviikail,lr,oYanili,. Liubicapruii, Mdrkooicnruku, ko.ju om srd,alnogotjubi.
To neeretno Eaputanje !
LjubojeviCka,koia to ogtaziklikne,
i tiho goaoriL4iubo.ieuitki,,
\anda ntalunrukomw znaltnegod,oaari& Ah!
MirkoviC, Mirkovi6i Ljubica skoie sa sjeilala.
Sto ti je, majko?
Ja to ne traZim, da si baruna kao opasna takm
uklonim s puta i time ugodim svojoj ta6tini' veCvas uv Vand.a.
r&vam, da je ta Zelia nikla u dubini srca moga i da Ni$ta ! majka se je malo prepala, pa je nehotice krik-
,
nuta' A zasto ti
za njom krije druga Zelja, koju sada joB izreCi ne m ovdje sjedis, zasto ne ple6ed,Ljubice?
 39
38
Vanda.
Mirhovi6.
Odmarali smo se malo i razgovarali o kojeden'
a Poljubio ju je PoStenjak,tetko !
eadaCemoopet u plesaonu. BaS eviraju krasnu tramblanku'
Ljubojevi6ka.
Molim | (Prwii Ljubici' rwku)'
O molim te, pa ti ne uvidla5, da je to velika ilrzkoet
Ljubica.
otimaju ljudi visoka
poliubiti ruku djevojci, za kojcrm se
Majdice, Vando ! hodete I' ekoro za nami za njima' da se
1trouru.oupoloZaja.A eada iderno odmah
LjubojeviCka. to viSe ne dogodi'
Ja Cu odmah za tobom! Vanda.
Vanda. Ne boite se' tetko, MirkoviC ne6e povriediti pri'
A ia du joB Casakostati ovdje' &iwbicai xli'rkouicoilu') stojnosti'
Ljulojevi6La.
PITIZORPI'TNADSTI. ja
Vidim, tla je kod tebe u velikoi milosti, ali ga
VANDAi I,JUBOJEVI('K.A"
ne dn pustiti s oka. (Od,enagl,o.)
Vanda.
Vanda.
Stt-rste tako kriknuli, kao da vas je guja ujela ?
Tvoii se sni ipak ne Ce oZivotvoriti!
Ljubojevicka.
Ujela, pravo veliB, i to baH z^ srce. snsrxlnsrt.
PRTZOB
Vanda.
VANDA, MILAN, CVIETIcKA i MILKOVTC'
Ne razumijem vas I
Ljubojevi6ka. Mil'kouii iile za n;jima'
Mil;anitol'ozis Ctsi,eti\lcom,

Pomieli samo! ,Kad Emo 8e nas dvie razgovarale,svr- Draga Vaudo ! evo na6avriedna pjesnikinja'gospodja
nula eam okom naravno kadkad i onamo, gdje je sjedila Cvietidka i na6 talentovani pjesnik Milkovid Zele' ila ih
Ljubica, ali imala sam Eto i vidjeti . . . tebi pretlstavim.

Vanfu. ltrandaprid,ignese malo 8a'suogasjeilal'a,nakloni se obojima' a

No? oni, njoj.
IijuboioviCka.
Miian.
Kad sam kriknula, ba$ ie Ljubica pruZila Mirkov
Ja ih ostavljam u tvorn druZtvu. (Odeu pilcsaonu.)
ruku, a on ju je poljubio !
'40 4l

PIiIZOR SDDAMNAESTI. ![ilkovi6.

PRIJASNJItrezMILANA. O molim, grofice' ne bih sc usudio uznemiriti vag
0vietiCkahrh, ilo Vanile. molbom, ako bih takova dto mislio'
Koli sam sretna, grofice,da mogu dasaks vama govo.
Avielilha za se,
titi. gjedru ilo nje na fotetj.Teitavu veder veC molim grofa,
Sto hode tal ?
da me dovede k vama, ali to ne bijale moguCe: vi ste sve. Milkovi6,
udilj obkoljeni tako, da Cov.iekne moZe do vas . . ,
Sto ja molim, stoji jedino do va5evolie i vaSetlobrote'
Milkovid.
Zbilja ne moZeI Vanda,

YaD;d,a Ja vas slu6am,gospodineMilkoviCu'

urto rezeruirano.
To varn se samo dini. Ja sam kao neplesadica u MilkoviC.
druZtvu starijih, ali je zato svakomu moguCe,da mi se
Vi Cete mi oprostiti, grofice, ako vae upitam, da li su
pribliZi.
yarn poznati pisci naie knjiZevnosti?
Cvieii6ka.
U toj nalogi ipak je malo teZko dospjeti u va5edruZtvo, Ovietidkanaglo upada.
za kojim s&m sve ovo vrieme Eeznula. Ali kako moZete samo Pitati !
ldilkovidaa se. Vauda,
A ditavu veder bjeZi za njezinim muZem.
Ja sam ditala i ditam iva djela prvaka na5e knji-
Cvieii6Ianastaulja. Zevnosti'
Milkovi..
Zaista, grofice, u vas je neodoljiv dar . . .
Onda ste sigurno ditali i moje pjesme
Yaada hladno.
Suvide ste udtivi,. gospodjo. 0vieti6kaza se.
Ta drzkost !
tr{ilkovi6. \aada smjeilji,uo.
I ja se smjernopridruZujem mnienju milostive gospodje,
Biti Ce, da eu gospoda,koja su mi dobavljala knjige
te opojen tim darom, usudio bih se umoliti vas, gospodjo na5ih pisaca, sludajno n& v&s zaboravila'
grofice, za osobitu miiosr.
Vanda. Cvieiiika ironiiki,.
Vi me, gospodine, po svoj prilici smatrate veom& Veoma se Cudim, ier na gospodinaMilkoviCa ne moZe
uplivnom osobom? se tako iako zaboraviti.
 43
42
Milkovi6'
Miltovi6,
svoje djelo'
Kako to mislite, gospodjoI Vade slavno ime, da njime ukrasim
Vanda.
Cvieii6ka,
biti Ce VaBe ime' kao
Mislim, da se va5a djela iztidu medju drugima, vi Najljep$i ukras tomu djelu
se nikako ne mogu va5oj Zelji oda'
plivate uviek na povrlini. pir.u -'pruutu I Ja
zva+"i.
Milkovi6gtonedto
woried,jen. Milkovi6,
i oile w ple'
To nije u svakom sludaju komplimenat Onda ne Cu dalie smetati'.(Dubokosenaklon'i
sa'onu')
Vands. oviEticka'
Predjimo na stvar, gospodine! unesreCiste ga' grofice' za Citav Zivot'
Ubogi MilkoviC,
Milkovidbiesnimgrogleilom
na Caicticku.
Vanda'
Htio sam vas umoliti za milost, da mi blagostivo !
gosPodjo
Ne Pretjerujte,
dozvolite, da vam u drugof nakladi posvelim svojo pjesme.
0vieti6ka,
0vieii6la gtakoetnose smije i saleri;jelice l,elnzont.
No pretjerujem,
-naklade,gtofice, ali njegove piesme nede doZi-
Vanila. vjeti druge po5to mu uzkratiste, da se posluZi
Oprostit Cete, gospodine,nu ja va6e prijazne ponude va5im imenom. XlilkoviC nije lo3 Covjek,ali irna manu'
primiti ne rnogu i to s razloga, jer se ne obiCajemizticati da precjenjuie svoj rad, kog dakako nitko ne cieni toliko'
u javnoeti. koliko on sam. - Nije umjestno,da se sama hvalim, ali
Milkovi6, samo primjerice navadjam, da su tolike uvaZeneIidnosti moj
Ja sam upravo poraZens va$eg nemilostivogodgovora. pjesnidki rad pohvalile u veliko i ja se zaista ne bi usuclila
vama posvetiti moje pjesme, koje Cu prvi put izdati.
Cvietidkaironiiki.
Vautla'
Ne imate li milosidja,gr<.rfiee,
s naBimubogim pjesnikom?
Vjerujem, gospodjo, i Zelim Vam Eto sjajniji uspieh.
\arrda ozbi,ljno.
QtieliCkaza se.
Uvjerena sam, da g. Milkovid ne treba moga saZaljenja.
Razurnijem.((lstojwc,glasno.\Vec sam vas predugouzne-
Milkovi6. mirivala, grofice (nakloni sel.
Ne, grofice, ja bi trebao samo . Vanda.
Cvielitka za ae. Vi dete sigurno i dalje plesati.
fme.
+1 45
PRIZOR OSAIIINAESTI. Vanda.
PRIJASNJIi dT.MILJENOVIC. A ta gospodja?
Dokfor.
Cvietiika tugnese z& se.
Ta spada u opasniju kategoriju. Prilicno darovita, no
O n l d a o s t a n en a s a m o s n j o m ! l o d i t a z e t yN e ! . . .
a6 zadovoljava se postepenimuzpinjanjem, veC hode, da
Ja ih ne pudtam e vida.
po sto po to preko nodi postane velikom. Sredstva za postig-
DoHot,wnil,azeC otuori joj urata; obojese naldone,
opazi Coi,eti,i:ku, nude svoga cilja dakako ne bira.
Ona ode.
vanda'
To sam ei mislila.
PRIZOITDEYDTNAESTI.
Doltor.
PRI,IASNJIbEZCVIETICIiE
Oprostite, grofice, da earn tako iskren, ntr osjedenrda,
DoLtor. eam duZan bio, da vam to kaZem,po$to se ne mogoh dosta
Jeat. lopazia Vanilu, odito ugod,nod,irnwtbrzo i prijazno naduditi, da je grofica majka tu osobupozvalau svoj salon.
joj seltribkii..; Vi, grofice, u tom druZtvg?
Vanda,
Vauda, Krivo ju obiediste, doktore . . . Odkuda njoj takova
U druZtvu prvaka naSekniiZevnosti. poznanstva?Ove ljude pozvaoje moj suprug.
Doktor, Doktor.
Prvaka ? Je li mogude?
Vauda, Vanda,
Tako mi se barem predstavi pisac MilkoviC, a ta go- Da, nu manimo se toga razgovora.
spodja tvrdi, da niezina djela daleko nadkriljuju njegova
djela. Doki,or.
Doktor. Dobro da me sjetistegrofa. Ja sam vas bad radi njega
Tu nije vriedno gubiti mnogo riedi. Taj tako zvani potraZio,pa malo da uz razgoyor o tih ljudih ne zaboravih
pisac Milkovi6 ima fiksu ideu, da spadamedju najuvaZenije na svoju Iiednidku duZnoet.
kniiZevnike.
Vauda.
Vanda.
Donekle luiljak, dakle ? Vi ue potraZisteradi mog supruga?

Doktor. Dokior,
Da, ali neopasan,kakovih u druZtvu svih slojev Da, groficeI . . . Htio sam vas umoliti, da ga odvratite
od daljnjeg plesanja, jer bi mogao nastradati.
nalazimo,i koji pate na tako zvanojumi$ljenojvelidini.
 47
46
Vauda.
Vauda,
Pa ipak je tako !
Jeste li na to upozorili njegove roditelje ? Doltor.

Doktor, A ja da ponizimvae preclnjom?. . . Ja, pa baSja, koji

Jesam, jer rre htjedoh, da vas prvu uznemirim. duboko u Brcu osieCam,da bi vi svome muZu morali biti
ral na zemlji, duda njegove dude,andjeo njegova Zivota! . . .
Vanda. oh!
\atda d,wboko
potresendze se.
Ja sam sve vidjola, te sam ga, kadgod je blizu mene
bio, opomenula, ali uzalud! BoZe, budi mi u pomoC!

Doktor. Doklor nastaalja.

Grof da ne sluda vas, grofice? Ah, nemam grofovske krune, da vam njome delo
uresim, ali je u meni srce, koje vas ljubi i oboZavaI -
tt^rt.
Ah grofice!
Ne!
ae;je tetkommwkomdzpraaila,d,rhhuCi
\and,a,7a6is, wpailemwu riet.
Doktor.
Ne zaboravite, da stojite pretl tudjnm Zenom.!
Ali, grofice, on vas sludati mora, ako mu je stal<l do
I'ivota' Doklorltoraden,
vaoda, I vi ljubite grofa?!
Vidim, doktore, da moram biti iekrena s vami. Vanila.
je njegovo zdravlje u opasnosti, a vi idite onamo i kaZi
Da li ga ljubim, to samo ja znam.
onoj Zeni, koju vidjeste netom od ovuda otiCi, da mu za.
brani plesati i on de ju poslu$ati. Doktor.
Ne, vi ga ne ljubite ! Vi ne mozete ljubiti supruga,
Doktorsuauiie uzrqjan.
koji vas ponizuje, kc'ji vas vara.
Grofice, pa vi .mi to kaZete? lU dud,w
ju gleitra.)
Yatda velikomilwieanomborbom.
Gtoficausm1j6nq. Ako to dini, niegova je volja, ali nije moja, da mu
Sto me tako. gledate, prijatelju ? vra6am Zao za gramotu.

Doktor. je Vand,wneytomiinogleil,ao.
Dokior &ol'A

Jer ne vjerujem, da dujem vas, koja tako govori. 1 Te hladneriedi ne sudaraiuse s plamtedimvam okom, . .
Va$a lica gore, ruke vam drhCu i sve odaje potreseno vam
soeieihi,) Vi da morate ftailiti, da vas u va5em pravu
srce! O kaZite samo ried utjehe meni, koji pogibam za vami !
stupa takova Zena?
48

Yanda ,7x6g711
se trgne, te iayraaia se ytonosito.
Osviestite se, doktore ! lpokaie prstomyrema arati,ma
salona) i vrdite svoju liednidku duZnost!

PRIZOR DYTIDESETI, CINDRUGI.

PRIJASNJI,CVIETIdKA i MILAN. Elegantno uredjena aoba za muikarca; Glauna arata w weil,i,nd,
s lieaa ,i ilasna poboina orata, kraj ilesnik arata prozor.
Koil zadqjilt rieCi stupi unutra gilja. &ietiika i Milan.

0viEti6la grrime),tilana gri,euitoza rulct. : PRIZOR pByI.

Slu5ajte, grofe ! Gdja.CYIETId i STUGAna vratih.
Milan.
Sluga.
To bi bilo izpod moje dastil gnadno ytristupik Vanilt
Oprostite, milostiva gospodjo, meni ie zabranjeno,da
i, pruid ioj rulat,) Izvolite, grofice na podinak I
koga pustim gospodinu grofu, po$to mu je u nodi bilo
Doklatueomauzrqjanpr,istuyti,
Mi,lanw. veoma,pozlilo.
cvietidLa'
Gospodine grofe! Tako ?
Milat okolo mu upade w rieC. Sluga,
Dh, - gospodja grofica je tek prije dva sata otiAla,
Laku noC g. doktore!
da rnalo prilegne.
Doktor dnleCse nakloni. Milan od,ucileYandw. 0vieti6ka,
'fcr
nieam znala .. . nu ja ne mislim emetati vademu
(Zastor naglo paila,) gospodinu @ad,iporjetnicr), samo mu predajte
ovu kartu, da
zua, da, sam bila tu. uzmekartu i, oila na ilesrn u g,rofoau
Konac L dina. 'I'o $luga
soDa.) bi ipak stradno.bilo, da sada umre, kad mi je za
rukom podlo, da ga odudevim za
svoje pjesme, koje bez
x.leg()vepomodi ne mogu ugledati
svjetla.

PRIZOR DBUGI.
PRIJASNJIi BARUN BOJNIdKI.
Batun urvilazeC,
Oho, vi ste veC tu ! . .
. Vidi se, Cijega se je srca
najviBekosnula
grofova boleet.
Tonrio: Ljubav
i sia.i.
50
5l
Ovieii6ka.
je grof bo' Ovieti6La.
Varate se zaista, ja nisam ni slutila, da I mene, htjedostereCi,
lestan, dok nigam amo cloBla'
Batun znamenouno
slegnetamcn;i.
Barun.
Ovietidkana stranw.
A po 5to clocljostoonda ovamo u njegov stan?
Bezobraznik! Ne marim za to, kako gudite o MilkoviCu,
Cvieii6ka. ali 6to se tiCe moje osobe, mogu vas uvjeriti, da o mojoj
Vi ste tlosadni,barune I . . . Da me u oetalom nepra- darovitoeti nije jod nitl<o posumnjao, paCe ljudi, koji se
gam razumiju u pjesnidtvo, destitaju mi na velikom napredku.
vedno ne sumnjiCite, reci Cu vam sa'smaiskreno, da
je grof uzeo potl
ovamo do5la ratli mojih pjesarna, koje
Barun,
svoju zadtitu.
Medju te spada u prvom redu grof Milan, je li ?
Batw. ironilhi.
Ah, ah u tom grmu <laklo zec leili? Ila, ha, ha,
Cvieti6ka.
ubogi Milane ! Sigurno!
0vieti6ka. Barun.
A zadto ga Zalite, ako smijem Pitati? Vi ste mlacla i liepa Zena, a kod tih grof Milan ne
pita nrnogo za talenat.
Baruu,
0vieii6ka,
Jer vidim, cla tim nadinom ne Ce postidi svrhu, za To je skrajna zloba, barune, nu vama budi prosto
kojom toliko teli. . . tako suditi.
Ovieii6ka.
A ta bi bila ? PRIZOR TREEI.
Baruu. PRIJASNJIi dT. MILJENOYIc.
Da udini salon' svojih roditelja stjecidtem knjiZevne Doklot uniil,ie i,e grofoae sobei nahl,onise prisutnim.
aristokracije i on da natl timi knjiZevnici (ltatosomi utd'ig' Molit du vas, gospodjo i vas, barune, da dim krade
nwtim rwlcamalvrFi svoj protektorat. govorite sa ,boleetnikom. lVleni u obCe nije
po volji, da
ustaje,ali on ne slula. (prcma
CvietiCla. Aoietiiki.)Vadaposjetnicaposve
8a je emela i zato vas ponovno molim, da ostanetedim
A ja vam kaZem, da Cegrof IVIilan postiCi taj cilj t kraCekod njega, jer
ie opasnoetvelika.
BafiLi.ironiiki,.
0rieti6kapodrugljioo.
PozivaiuCMilkovida i . .' Vrlo je liepo, da se toliko brinete za njegovo zdravlje.
 53
b2
Barul.
Dollot oftil,jrn.
ja kao liednik Oho I Cini se, da je vada pjesnidka madta opet zami-
Mislim, gospodjo, da sam uz obitelj
slila kakovu romantidnu sliku.
prvi duZan, da se za nj brinem'
Baruu. CvietiCLa.

Je li tko od obitelji kod njega? Sliku iz Zivota, vrieme: sadadnjost.

Doktor ae oilgouori',oet uzme suoj ieiir,naklondseAieilCkiirukttiic Barun.

se 8& oLrunofn Drama daklo ?
S Bogom, barune, molim, ne zaboravite moje opomene! 0vieiidka.
Da, obiteljska drama.
3arun.
3aruu,
Nastojat Cu, da se grof Milan dim prije rie5i svih
A junaci te drame ?
draZeetnihnapasti. (Doktor ode.)
Cvieii6ka.
cnrvnrt.
PRTZOR Sastali ee tek u predigri.
PRIJASNJIbEZdTA.I\IILJENOVICA. Barun,
CviEtidka' Junak ?
Vi ste, barune, upravo nesnosni' Ovietiika,
Zaljubljen do ludila.
Barun'
za'to' Barun.
cvieii.ka, Do biesa, to je prastara piesma! Imena mi kaZite.
lVlislite li zbilja, da sam tako kratkovida, te ne vid
0vieti6kaporagtjioo.
da se vado zadnje rieCi mene tidu ?
Tiho, tiho, barune, ne stojimo na neutralnom zemlji5tu.
Barun.
Oprostite, nu i ja dobro vitlim te opaZam,da gte v Barun.
B Sta?
najnoviji ideal, koga grof Milan oboZava;@arkazmom)
bar u ovoj kudi Ovieti6La.
mislim, da neCe suviBno biti, ako Da.
na v&s pripazim.
CvietiCka. 3arul.
S t a : d a?
Ako mislite, da u ovoj kudi treba da pazite samo CviefiCka,
me i na grofa, onda se veoma varate. Ima tu mnogo in Mi emo u njezinoj kuCi.
resantniiih stvari.
b4
CD
3arun,
Do biesa, valida ne mislite Vandu ? Baruu.
Njegovim imenom kanite nakititi, a niegovim novcem
Ovieiiika, platiti svoje i dobre i lode pjesme, a doktora ljubite i
Ona se jod otima.
na.ivolila biete njega privinuti na svoje grudi, u kojih sada
Barut. bukti plamen mrZnje i ljubomora'
A l j u b o v n i k ? .. .
Cvietiika.
zl'obno'
Na6 didni aonro.fotutioka Kako vi to gve dobro znate, a ne dudite Ii se' da
Barun, sam si kao predmet ljubomornosti odabrala baB groficu
To neka vam drugi vjeruje ! Vandu. (Prisiljenow smi,je.)Ha, ha, ba !

Cvieti6ka. Barun.

Ja sam na svoje oCi vidjela. Bilo kako mu drago, ja vam savjetujem, da o tom
dalje ne govorite, jer biste nrogli zlo proCi, a k tomu io
3arun, s vade Btra,neljubav prama muZkarcu,koii za vae ne mari,
Na odi ljubomorne Zene. ba^dsmie6na stvar.
CviEfidka, Cvieiidka,
Vi mislite, da sam ludo liubomorna, jer sam nekod Ne rugajte Be,b&rune, jer kako sam juCer opazila,i vi
ljubila doktora. imate svoj faible.
Baruu, Barun,
Ta dakako da jeste ! A taj se zove?
Cvietiika, 0vieii6ka.
Ljubica.
Ne i tieuC puta ne ! - jrr, sam ga ljubila, da, ali to
Barun,
le bilo, pa proElo,jer vatra, koja se ne podpiruje,utrne . ..
Ne tajim, to je krasna, divna djevojka, taj duh, taj
3aruu, stas, taj chic, dto ga oha imade, riedko se nalaze u Zene
Ta vatra kod vag jod tinja i da ju doktor danas samo u tih godinah!
malo podjari, vi biste napustili i samog grofa Milana, koji 0vietidka,
vam, kako vidim, sluZi samo za sredstvo va6im literarnim Ta vi ete izvan .sebeI Tako oduBevljenanisam vas
svrham. jod nikad vidjela t
Cvieti6ka. Baruu,
Pogodiste.
Da, ja sam oduEevljen,kad o njoj govorim !
56
57
Cvietieka,
3aruu,
A ona? - voli va5 grb --
Po prilici. AIi vam valia promisliti, da je
ona gra-
Barua. dianskogaroda i da do eaila ne ima u na5oj oUitetli
lri-
mjera mezaljanse.Zrtva, koju bi ja dopriueo, bila i
Vi govorite o njezinoj majci ? bi dakle
evakako velika.
Cvieti6ka. 0vietidka,
I o djevojci. Na sreCusu baruni mnogo skuplja
roba nego obidni
Barua. ljudi, a podto Ljubica ne ima toliko novaca,
to i vam& ne
Pa dobro, ako je i dievojka sklona barunskoj prieti pogibelj mezaljanse.
sklona je i mojoj osobi.
0vieti6La. PRIZOR PETI.
Barunskoj kruni mogude, ali vama dragi barune - PRIJASNJIi LJUBICA.
dvojim ha' ha' ha ' " Ljubica na aratih.
Baruu. Grof dakle nije ustao.
A zadto, molim vas, jesam li ja kakova nakaza?
Sluga.
CvietidLa. Upravo sada se gospodin grof odieva.
gtara blazirana roue&
VaSa prosiedakosa, pa pona^3anje
Cvieti6kabarwnu.
ne moZe da bude idealom sedamnaestgodidnjoj djevojci.
Mi o vuku, a vuk na vratih.
Barun,
Barun ilho,
IIa, kakav Bam, da sam, evo moje ruke, kad bih htio, Sutite, molim vas. (Liubici.) Koja
da bi ju dobio za Zenu.
sreCa,da se tu tako
iznenadasastadosmo I
Cvieti6ka.
Irjubica sau\eC\em-
Vi biste kadri bili, da se s njom oZenite? Samo da nije ubogi Milan bolestan
! Doktor je veoma
zabrinut.
Baruu.
0vieti6ka"
Da ima 200.000 imetka, mogo bih ee odluCiti
j..U": grof moliti,da ga dekam.Ne usudihse,
taj korak. ," .-Y.ou
va Inu protuslovim,nu dim ga pozdravim,namah
0vieliCka. du otiCi.
AIa ste veledu5ni! To je bai toliko, koliko trebate, Bama liubicd.
da platite svoje dugove, nije li tako? Siromah Milan ! - Juder tako v e e e o , & d a n a s . . .
 59
b6

Ljubica. mi je dopustio, da ustanem, . . . morao sam se skoro gva-

iliti s njime.
ozclraviti' a oucla 6emo
BoZjom pomo6u Milan de
opet ovdje svi veseli biti' 0vieii6ka, hoia mw ,ie oitmak u susret itro{Ia,iirn je stugriow eobw,
Barua. Itinjeni,msauiedtem.
zaboraviti' kako gte loili Dragi grofe, vi nisto nikako smjeli ustati ! . . . Da sam
Kao juder, je li? Ne mogu
Ne 'ou-' tla.li je ljep5e bilo samo slutila, kako ste bolestni, ja ne bi bila nikako ov&mo
krasni na juderaBniemplesu!
na opravi i u va5oi divnoi doAla.
ono cviede, Bto sto gu nosili
je gorilo oil plamena sreCena tom Barun,
f.rri, ifi vaBe lice, koje
Ja sam Be samo navratio, da saznam,da li vam je
prvom Plesu.
0vieti6kasmiie se. bolje.
Ah barune, suvi5e ste PoetiCni' Iajubica.
I ja dragi Milane.
Baruu.
pjesnikom' MilEa,
Uz gospodidnuja bih zaista postao
Ilvala vam svima, meni je bolje, ali nodaseam i s6m
Ovieii0!awiedaji'uo. vidio, da neima 6ale! 1Barurru1Tko vam je kazao, da sam
prvake nade knji- ja bolestan.
Nu teZko, ila biste se uzpeli medju
zevnosti' Baruu.
Barun, Vad sobar, koga je grofica poslala, da ubaviesti go-
gramze' Ja bih
To ia i ne traZim, . ' ' zatim drugi spodina strica.
misli nadle odziva
srotan bio. katl bi moje rieci i moje NIiLan7,i116;s;.
u sreu gosPodidneLjubice' Vanda vam je dakle poruCila!
Ovietickaza se.
Stari lutljak I ljubica.
X.jubica. Da, i meni je veoma milo, da vam je bolje, a sada
idem namah da to otcu javim, l\{ajka de jod prije rudka
Zaista, barune,'vi ete danas u veliLoj ekgtazi'
ovamo doCi.
PRTZOnsns'rr- Batun Ljubici,,
PRIJASNJI i MILAN. Smijem li Vag pratiti !

Milau 654p6u sobu,aeoma ;ie bl'ied i hao urnoram' Ljubica.

duSo dekati'
Oprostite, 6to sam vas pustio takl Biti Ce mi drago, gospodine barune!
' ' ' Jed
doktor mi je naloZio,da se dim polaglje obuCem
60 61

Cvieli6ka, Ovieti0ka,
Vi zaboravljate na vadu duZnost napram bolestniku, Ugodan iutermezzo za Lenu,koja ne ljubi svogamuZa.
barune. ObeCali gte doktoru, da dete Paziti, da dim Prije
odem. Milan.
Barun. Ali ne ljubi ni drugoga.
Ja 6u se vratiti;
narnah ne bojte se,da 6u vas pustiti
0vieti6ka,
s vida. (Klanja se dubolcoCt:ietitki, a rulcwiese sa Milanom') Mislite?
Do vidjenja !
Milau.
ljubica,
Do vitljenja. (Oau.) Uvjeren sam. Jer da je moja Eenauz svoju ljepotu
imala samo malo privladive sile, da se je ma itko na svietu
PRIZOR S DMI. ozbiljno u nju zaljubio, ona bi i meni bila mnogo zani_
nrivija, ali takav hladni pasivni stvor ne moZe ugrijati
i MILAN.
CVIETI(1KA
rlovjeka moga temperamenta.
M'ilat ltruii Cuieti,ckiobie twke'
Cvieti6ka.
A sad 6emo se nas dvoje po volji razgovarati'
MoZda se ipak varate !
0vieti6ka.
![i]an.
Ali samo u kratko ! Doktor mi je svedanonaloZio,
Ne varam se, Sto se nje tiCe; - uvjeren sam, da ne
da cim prije oilem.
nrozeljubiti, a onaj, koga vi mislite, no Ce se usuditi.
![ilan.
Ah ! taj iloktor ! 0vietidka,
0vieti6ka. Govorite bad tako, kao da vam je na pameti ona
Vrlo je solidan. Ni jucera5nji poraz niie ga smeo' Schillerova:
najsdu6nijevrBi svoiu liedniCku duZnoet' Zeni - grof Savern rede _
"Mojoj
Napastnik, znam, pribliZit se no 6e . . .-
Miiaa,
Kakav poraz? Milan primiu ju njeino za rukw prtril joi prstont.
Ovieti6ka. Pazite, da vas ne stigne kob lovca, koji je htio Fri.
Zaboraviste li, grofe, u kakovoj smo ih situaciji ju dolina razstaviti sa Zivotom.
na6li ?
Milat hlad,no. OviEti6ka.
Pa Sto vi iz toga izvadjate? Ne bojim se, grofe, taj je Fridolin bio drugoga kova.
 63
62
Viclio sam ju, liepa bide,
Milan.
Ljep5a ruZe rumene,
Sto ova liepa mala glavica zamisli, to joj nitko ne Razpupane poslije kiBe,
izbije iz nje, ali tu je r-rakrivu putu. Sred livade zeleneI
0vieti6ka. Milan.
MoguCe. I te kako !
Milan, 0vietiika,
Sada namah da vas kaznim za vaBu tvrdokornost' I pjesma ,mojoj zviezdi?"
(Naglojoj poljubi' ruku)
Milan,
Ta jo upravo divna!
0vieii6katuboi wplaCcna.
Ne, dragi grofe, ta vi morate danagsagmamirni biti ! ' ' 0vieii6katronosno.
Svaka suvi$na kretnja mogla bi vam na6koditi. Sve su liepe, sve, grofe, i ja tim djelom moram da
proslavim svoje ime t
Milan. Milan.
Ah, uviek me sjecate moje nevolje! Ali kad se ved A gdje bi vi preslabi bili, da si uklonite trnje s puta
ni vade ruke dotaknuti ne smijem, onda du bar da govorim do slave, tu du vam ga utrti ja, pa stajalo me pol Zivota
g vami. BaE sam Ee sada sjetio, kako ste brzo i krasno moga!
preveli one Schillerove etihove. 0vietiika,

0vieii6ka. - Ifvala, dragi grofe, ta ia se s&mo u vaiu pomod

uzdajem!
To je malenkost, to bi Zalostno bilo, kad ne bi ni Milan,
toliko umjela. Te Ce pjesmo oclmah pod tisak. Kako bi eamo uredio,
llilau. da to dim prije bude; molim vas, savjetujte mi!
AIi ona vaBa pjesma je prekraena : (}dtira jcdnw ki,ticw
iz liwbaatupjesme.) Cvieiidkaodito ugod,noil,i,rnuta.
vidnii, koj ju stvori, Dragi grofe, pa vi se jod i sada, tako bolestni, starate
"Kao
Moli liubav vjedita je, za to moje djelo ? Ah kako je to liepo i plemenito od vas.
Sa mnom ustat Ce iz groba, Po tom se vidi, da ste pravi prijatelj knjiZevnikA, ali
Da do vieka Zivi, trajelu tomu ima vremen&, kad ozdravite.

0vietidka. Milan.
Nipodto! jer vidite, i to me uzrujaval moram da se
Zar ne, da je liepa? a ona prispodoba s ruZom, - .
rte5im te ugodne
brige.
ne svidja li vam se? qCltlra,)
64 65

Cvieti6ka. Milau.
Kad je tako, onda se dakako ne smijem protiviti. Dok ja pi$em, vi Cete gami ostati?

Milan. Ovieti6ka.
Dakle ? Ne brinite se, grofe, barun 6e namah osvanuti, ta
vi
0vieii6ka, znate, da je obrekao, da Ce se vratiti,
Izlaziti ne smijete, moZda koia ried od va5e ruke
kladniku...? !dilan.
![ilau. U ostalom ja Cu skoro evrditi. fzvinite dakle i svrnite
Elvala v&m n& savjetu, liepa gospodjo! Sada demo ee koji das va5 Carobni pogled onamo, kurla Ce otiCi vad
nai_
samo jod malo razgovarati, dok smo sami i (opet ju pri,mi novi.ji oboZavatelj.
rulal pa onda idem, da napidem ouo njekoliko riedi. Cvieii6kaprieti mu kohetnoprstonx.

0vieii6kaizaine rukw. Grofe ! grofe! lGrof se ljubeznonakloni i

Ne, grofo, sada du se ved ozbiljno protiviti V
ljubeZljivosti I Ili 6ete namah napisati list, (tobole britno)
jest, ako vam to ne dkodi, ili Cu ja namah otiCi! Nad
je razgovor veC suviSe otegnuo, a bude li vam dkodio,
de vasi svim pravom Zaliti na me.
ldllan.
Do bieea i te bolest, ako to jo6 dugo potraje, morat
6u u samoetan.
Cvietidka,
oile)
PRIZOR OSIII.
CVIETICKA,zatimgctja.LJUB0JEVId.
0vieiiika.
Uh, dosaalnihIi prizora I . . . Da sam s&mo veC svrAila
trrj kriZni put do te pjesnidkeslave!
Ljubojevi6kanagto uniil,jei pokloni se,
.\h, vi ste tu, gospodjo, a moja kCi, gdje je ona?

Ha ! Ha ! To bi vam liepo pristajalo. Cvietidkaod,urati,

pohton.
Milaa Cuietiilei prstom gfieti^ Gosporlidna bila je tu, nu malo prije je otidla, da
go,rp,tdinasupruga obaviegtio stanju zdravlja
Kunem v&m Be, da du se osvetit za pokoru, koju grofa Milana.
sada nalaZete! ljubojeviiLa.
Cvieii6ka.
Da zbilja, a kako je ubogom grof'u?
Ja se pokoravam, dragi grofe, vama pako biti
oeveta tim sladja, dim je pokora ve0a, 6ga,U,ip6
koketno) Cvietiika.
sada vas milostivo odpuBtam. Hvala Bogu, bolje !
Tomii: Ljubav i sjaj.
 67
66
Ljulojevi6ka' Irjubojevi6ka.
Sbilja?
Nije li ustao?
OvietiCka' 0vietifka.
8e s nam&; saila piBe list' Ta on gotovo luduje za njom.
O da, ustao je i razgova,ro
Ce doCi'
na koii ja Cekam ' ' ' Odmah Ljubojeviikapoajertjiuo.
Ljubojevi0ka. Da vam iskreuo kaZem, i ia sam nje6to opazila.
oti6i mogla? Znale' kao
Ne bi li ja malo k njemu 0vieti6ka.
rodjakinji, to mi je tloPu6teno' Pst, evo grofa t

Amelit\a naglo. PRIZOR DDYDTI,

dobro' da mu emetate; on
Nemojte, gospoiljo! nije PRIJASNJIi MILAN.
ne smije govoriti i pisati zajedno'
Milaa unilasel ima list u raci.
Irjubojevi6ka' Evo, milostiva gospodjo. . . (Ljubojer:iihi.; O, draga
kod kude vaZua posta'
Predugo mi je dekati; imam tetko, vi ste tu ?
Ljubojevidka,
Cvieii6ka'
ge ne vrati gospodiCna Vrlo mi je drago, da vidim, da nije tako zlo, kao
Valjtla ne 6ete prije otiCi' tlok dto smo mislili.
kCerka ea barunom' Milan,
ljulojevi6ka ugoilnoianenadijena' Kako vidito, nr1e. lcuieti|ki, prulajwClist.) To je u kratko
sa barunomt sve, 6to trebate za dotidnu stvar'.
,orurronr,
0vieti6kauzmel,ist.
supruga'a onda
Da, on ju je odpratio do gospodina
Liepa hvala, grofe, Vi ste zbilja suviEedobri. (Uetane;
Ce se po svoj prilici zajetlno vratiti'
' ljubojevi0ka' PRIZOB DESDTI.
Mislite ? PRIJASNJI.BARUN BOJNIdKI i LJUBICA.
0vieti6ka.
Nema dvojbe, Naglo uniQjw.
I{ulojevi6ka.
Ljubica,
Onda Cu dekati, dok oni dodju' Evo nas!

Avielilha aa ee. Bafii togleitraaMilana i Arfietiikw.

Ljubica za(arala I, kako vidim, bad u horu.
To sam znala. (Gl,asno.)Gospodidna
ie baruna.
68 69

Ljubica' Ljubica.
O majdice, i ti si do$la! A vidid li, majko, 5to sam ja puiem dobila od baruna?
(Pokale fotografiju u polae maton oblikw.)
LjuboieviCka'
barunom'
Gospodja CvietiCka mi rede, da si otiBla sa Ljubojeviikauzmeslikw, suigled,aju.
pa da Cete se po svoj prilici zajedno vratiti' Ah ! ala ste krasno pogodfeni!

Ljulica' Milar ironittti.

da To je divan fotograf!
Susreli smo grofa i doktora, koji eu me vratili'
builem kotl Milana, dok oni dodiu 0vieii6ka.
On umije svojimi glikami smanjivati godine krstnog
Barut lajuboja:itki.
milo- lista bar za desetakgodiSta.
Oprostite,. . . nisam vas u prvi mah ni opazio'
stiva gospodjoI Ljubica,
prieti barunwprstorn'
Iajubojevidka Ja nalazim, da ie barun posye l<ao u naravi.

Oula sam, barune, da ste Ljubicu pratili' ljubojeviekas patosorn.

3arun. Bez dvojbet Nu da urnijenrobolje suditi, zadto da ne
s.jednemo?
Pod mojim je ohriljem gospodidnaposve sigurna'
Iiubica najednoi u,gflaiena.
Cvieii6kau?tailemu u riei. Ne za Boga ! Ja eam skoro zaboravila,da su mi grof
d,alietih'oe i doktor strogo naloZili, da sve grofove posjete
Kao golubica pod krilorn iastreba' (Gotsori, . . .
@apne)
grofon')
Ljubojevidka. Baruu.
Otjerajte t - tako su kazali.
Gospodjase sarnoSali, gospodinebarune!

Barut gtrisilndmsmiekom, Ljubica,

Ah, to ne de biti nuZdno.
Ta ja to zrl&m,a dto se nas tiCe, milostiva gospodjo,
nadam se, da ste zadovolini 8& mnom' 0vieiiika,
Lrjubojeviika. I ne Cel Samo vad dc,lazak zadrlao me je duZe.

DapaCe,veoma zadovoljna! Ljubojeviika,

Barua joj se iluboko nahloni,. Ajdemo dakle svi !
 7l
70
llilan. Ljubica.
dragogatamniCara' U koga?
Do mene i (pokazuiena Liubicu) moga Milan'
Barun, eini se, u b a r u n a , h a ! h a ! h a !
ja bi se namah g vami
Da mi dailu takova tamnicara' Ljubica.
da ih pratim'
mienjao. Milostive gospodjedopustit Ce'
Zaljuhliena,ja, u baruna, bad smie5no! On je ljubezau,
LjubojevieLa' zabavan dovjek, to je sve.
Drage voljet
,orrt unu, Milan pogleil,aaLiwbi,ci,oitro u odi.
guclcem?
IVljestoJulije :,,Vesele Zene\Yinclsorske"' A kako stoje akcije valega srca s goBpodinom
Itek bi, da su uz barunovu ljubeZljivostipak ponje5topale'
Milau.
nije li tako ?
I{at Eat IIa! Ubogi Falstafe! Ljubica u uelikoj sabuni.
Ala ste zloban, Milane t - Zalto mi lto saclaspo'
Barun'
minjete? - Akcije moga srca posvo su u redu!
jer znam' da mi sada
Za tvoi rug ipak sam osveCen'
Bogom! (Rwkuiese sa Milan,
zavitljaS dak i ulogu Falstaffa' S
Liubicom') Ila, ha, ha ! BlaZena nevinost! . . ' A kako vam ee
Milan.
lice Zari t
Pravo veli6. - S Bogom ! Xrjubicauytailne.
Ako so moje Zari, onda vadesve vi5e blietli, i ja vam
Ljubojevi6ka'
u ime va5eg&otca zapoviedam, da oilmah podjete u va5u
S Bogom! (Oil,eaburun za njom,)
sobu, i da tamo odpodinete!
Cvieti6kaoililozec. ![ilan.
Do viiljenja grofe! A ako ne posluhnem?
Milan,
ljubica,
L'jubicaaelda4ia')
Do vidjenja I lnukuje ee sa Caieti'ikom;
Onda Cu pozvati Vandu.

PBIZOB JDDANAESTI. Milan,

MII,AN i I,JUBICA. Do biesa, vi biste kadri bili to uCiniti ?
Milan, liubica,
Oho, mala moja rodjalinjo, kao da gmo zaljubljeni Ilodu !
72
Milan.
Ne CeteI jer i sam osleCam,da mi je potreban mir,
a veC sam dosta duo i vidio. (Mil,anw glasoit, slabineponeito
drhce) S Bogornmala! . . vidim, da vam je srda5eemalo uz-
burkano, a sada razmisljajte o barunu i - o - sudcu.
(Od,e.)
PRIZOR DYANAESTI.
LJUBICA,zatirnIIIRI{OVIC,
ljubica aeomauzrujana, skorogiaCu|.
To je veC suvi$e, dto mi ta.l zlobni Covjeksve ne reCe!
Uh ! taj nesretni barun. Ali zaSto? Sto mi je skrivio ? -
ni$ta. - (Zamiitjena,)A Sto ie r-rnomajka rekla ? - Ah,
da - je toli liepo biti otmenomgospodjorn.
Mirkovidunilazet, sluga mu otaara aratal lice mu je ozbiljno,
Sutecnaklonise Liubici.
'l4ubica
nchoticeuzrujana.
Gospodinesudde! -
Mirkovi6.
Nisam smio doCi, po$to ste sami. Je li? Nu rnolim,
oprostite! . . Ja moram na sarru s vama govoriti.
Liubica.
S a m n u r n ,n a s a r r r u . .. g o s p o d i n se u d C e ? . .
' Mirkovid,
MirkoviC.
Sluiajte me, molim vas, bit Cu kolikr-ruroguCe
Ljubica,
Ja vas sludam,gospodine!
Mirkovic.
Predobro vam .ie poznato, da veC dugo nisam ravno-
du$an napram yagoj osobi; dugo ved Zelirn,ila vam Be
73
izjavim, nu kadgod sam htio da to uCinim, - u svakoj
prilici bila mi je vatra gospodja majka na putu.
tjubica u neytrilici.
GospodinesudCet
MirkoviC.
Tako jest, gospodiCno ! . . . Nu priedjimo na stvar!
Juder tek umolio sam vas, da se meni za voliu kanite
baruna i vi ste mi to svedano obeCali.
Ljubica,
Pa ia eam odrZalasvoje obeCanje.
Mirkcvic,
Vi ste dakle smatrali, da .fe dovoljno, ako ee jedan
sat, 6to li, kanite toga Covjeka,a danasvaeje.on ved pratio.
(Opaoi barunooufotografiju, koja leii u couaertikraj LjubiCina
ieii,ra.) Sta ;e to ?
ljubica,
To .je barunova slika, koju mi je danas poklonio.
Mirkovid.
Vi ju primiste, gospodidno
!
Ljubica.
Mislim, da to nije din, radi koga bi me tko osu-
d.jivati smio.
kratak ! Ja ne imam ni prava na to, ali ga Zelim steCi i zato
sam ovamo doEao, kad sam vidio, da se druZtvo razilazi,
i hoCuda se g vami ozbiljnoo tom porazgovorim.Ja nisam
mladid,ved zreo Covjek; ne traZim ljubakanja,veC ljubavi,
koja bi me dovela do sretrrabraka Vi vidite iz toga, da
su moje namjere ozbiljne, iskrene, pa zato ne mogu da
l-'udemnuzliub barunov.
 '75
74
Mirkovi6,
Ljubica uzrujana'
Vi gte ju primili kao slobodna djevojka, a sada biste
Gospoiline suddet Kako to su'Iite o meni?
ju vratila, kao . . .
Mirkovid.
Irjubica naglo mw ugtadew tiei.
neizkusnom mladom djevojkom; j"t da
DrZim vas Ne gospodine,to ne mogu udiniti.
bih tu preil vami stajao'
inade o vama eudim, no
Mirkovi6aeomawzrujan.
.. Ljubica'
me joi nitko u Zivotu T o l i j e v a 5 ap o s l j e d n i ar i e d ? ' . . P r o m i s l i t e d o b r o !
Al vi me vriediate' kako
vriedjao nije. na MidcouiCa,twCe
Irjubica oiito sc bori,gtogled'a ilo njega
ila gtoitrje
Mirkovic. 'i olet stane.
najveCu ozbiljnost;
Moj je poloZaj takav, cla zahtieva Ne, ue mogu to udiniti !
uk: vaZem svaku
zato vag molim, da mi oprostite' .".u nirorn'
Mirkovi6 ieil,an Cassc bori, nw on(la a acldlt'i,m
uu* po du6i iskreno i otvoreno
ried i tla mi dozvolite, du
Hvala vam na iskrenosti; kao pobiedjen za uviek se
govorim'
Ljubica' razstajem B vami, a, vjerujte, time i ea sredomZivota svoga'
' '
Recite, Sto Zelite od mene ? ' S Bogom | 1&o6cita ode|)
Ljulica.
Mirkovi6'
jer vas iskreno i odano Ne t Ne odlazite! O Boze, dobri BoZe, dto se u meni
Zelim, da mi brrtlete Zenom'
zbiva?
liubim.
a--- Mirkovi6.
Ljubicaaed,riiau smetqii'
eudCe ! Ne traZim samilostiod vas; komu je srce sklono, tomu
GosPodine
Mirkovi6. pruZite ruku.
I:jubha.
sliku barunu' da mu
Zelim natlalje, da sami vratite
razjasni' Srce? . . . ako srce pitam, oncla sigurno ne Cu oda-
se tako njegovo stanovi5te
brati baruna.
Mirkovi6stwPi korak natrog' Mirkovi6.
Dakle Pitajte Pamet . . .
Ljubicalnnikne glaaorni lwti'
Iijulica.
Mirkovi6.
Vi dutite? Ah I tu luclu pamet, ona mi je koje5ta daputala, 5to
Llulica' sada srce odbija.
Mirkovidzo se.
bi teZko izvrBila' 5to
Morate i sami uvidjeti' kako BoZe, te draZesti! lctasno). A vi sludajte srce !
menezahtievate,idavratimsliku,kojusamnetomprrm
 7'I
76

Ijubica. Vauda,
vratit cu Sta, Milan je izilazio iz svoje sobe?
I hocu. (Pribtiii mu se 'i ltotiie gouori') I
barunu fotografiju' Mirkovid.
Mirkovidsrdainoiu ltrimi za obje ruke To zaista nije morao udiniti.
Zbilja, i ne CeteZaliti za njim. Ljubica.
l,jubica. Ah, kad je ovamo navalila sva gomila posjetnik6,.

Ne Cu; o tom sam sad podpuno osvjedodena'Da ste
kad
vi oti$li, ia bih uz svu svoju veselu dud plakala' a
pomislim na baruna, kao da ga nikad ni vid.ielauisam'
Mirkovii raaiiri ruke.
L i u b i c e , m i l o v a n , i em o j e ! . ' .
Ljubica ltoleti' mu u narutai.
Mili, dragi mojl lliulica u ltolaganoui'neiz niegoaana'
ruitja.)
Mirkovidjoj poljubi,objerube; u to unid'ieVanila'
(Vandi aaino.)Nu kad je tvoj tast mene ovamo naredio,
ja sam se ljudski posluZiia svojirr pravom te ih sve naj-
ljepSim naCinomodpravila, a na koncu otjerala sam i tvoga
supruge u njegovu sobu!
Vanda,
Rado bi znala, kako ti je to za rukom podlo?
Ljubica.
Mi smo se najprije malo poriedkali, na to sam se ja
razsrdila,pa sam mu zaprietila,Gmijesq da C,u,
tobe zvati.
Vaoda.

PRIZOR TBINADSTI. Pa 3e na to otidao u svoju sobu?

PRIJASNJIi VANDA. Ljubica.

Ljubica,dim Vand'auni'il'ie,ltoletijoj u susret,te ;iu sril'adnoogrtr'i' Ah ne bi rekla, da je od straha pred tobom pobjegao.

Vanda, draga moja Vanda !

To i sama znam.
Vanda i Mirkoviemiemosepozdraue. Ljubica,
Vanda. VeC je priznao, da je neSto slab.
vesela?
Je li momu suprugutako dcbro, da si ti tako Vanda,
(tljedno ltruii ruku koji
swdcu, joi se naklonio')
eudo je, da poslije onakovenoCiosjedavolje i jakosti,
Ljubica z1snetnjd. da se u dluZtvu kre6e.
da - mislirn, da - ie tvornu srrprugu Mirkovi6,
Ne *
mnogo bolje, poito se je s nami svimi Salio' Mladost grofova prebrodit Ce mnogi greben.
78 79
cptnxlnstr.
PRTZOR Ljubica,

PRIJASNJIi GROFDELINIC. Ja sam prihvatila njegovu ponudu - ah Vando !

Nisam mogla drugadue,. . . nije mi erce dalo.
Qtof,unilazet.
Vaud,a.
o, kako vidim, nadamala Samaritanka nije sama ' . '
K ako mi je drago, mila moja Ljubice ! . . . poEtenje
Itisi veC ustala, Vando?
to dovjek
Vanda. Ljubica,
- mi pre'
Jesam, dragi otCe . . eemu leZati, kad
. Da podten, plemenit, - ah sve, dto mi srce traZi.
velika uzrujanost ne da sPavati. samo...
vanda'
Grof. samo ?
Vjerujem, moje diete, . . . tako je bad i meni bilo' Ljubica,
Liepo je, gospodine sudCe,cla ste nas i vi
(Mirlcoai,Cw.) Strah me je rnajke, . . . Eto Ce ona redi, koja nepre_
posjetili. stano sanja o partiji u vi5em plemstvu?

Mirkovi6 se nakloni i gotytod'agouore mo ieilnoi *tani tiho il'alie, Vanda.

dodi,mLiubica oilaeileVanilu na ltrotitsnu sfianu ltozornice' Budi jaka, Ljubice, i sliedi glas srca svoga. Nijedan
velikaF ne nosi blaZenstvou svom grbu . . . To i. s&mo
Vanda,
vanjski sjaj, a kolike je srede pokopano pod ru$evinami
Sta ti 5e, Ljubice?
umi6Jienevelidine.
L'jubica,
Ijubica iastokozagrli Vanilu.
Ah da zna5, Vando, Sto se je dogodilo!
Yando, draga moja Vando, kao da mi te rieCi iz srca
Vanda, vadi6. Od sada sludati Cu samo glas ljubavi i ni5ta drugo !
Nu, da Cujemo.
, ljubica. Grof,
Nade gospodje kao da se izpoviedaju.
MirkoviC je zaprosio moju ruku.
ljubica yandi,, gtoloii,u prst na usta,
\aada oesel,o.
U istinu? Pet ! . . . za sada neka trjna ostane medju nama.
Ljubica,
Vanda,
U istinu!
Vanda, Gospoda Ce oprostiti . . . neEto predugo potrajao je
A ti? na5 tajni razgoyor.
80 81
0tof. postati suvidnomi da Cetrebati koga, da ju odprati. (Opazia
Tajni? suoju sl,ikwna stolu Ljubici.) GIe moje elike ! . . . Gospodidno,
Mirkovid' dopustit 6ete, da vam ju ponesem do kuCe ili do va5eg
diskreciju'
Zenske tajne po svoj prilici, koje iziskuju alhuma.
!jubica.
ljubica oeselo. Ilvala, nu odredila sam joj mnogo dastnije mjesto.
Pogodiste!
Grof. Batua ugsil,tN6 il,irnut,
' ' Ako
Draga Vando, pogledajrnalo, dto Milan radi ! ' T a k o ? . . . A s m i j e ml i p i t a t g d j e ?
j e budan, imao bi za nj liek'
ljubica.
\atda gtodie ilo urata Milanoaesobed prisl'utkqie'
Poslati du ju u iluetrovani list nSvemiru,da ju tamo
Sve je tiho, dini se, da spava, bi li ga probudili? ovjekovjede.
Grof.
Grof,
Gle ti nade Ljubice I
veli doktor'
Nipo5to! '. . Mir mu ,ie najvi5epotreban'
Batua yagily6gan.
PIIIZOR PI]TNAESTI' Ja priznajem vadu dobrotu, nu mor&m ipak dodati,
PRI'IASNJIi BARUNBOJNIEKI' da nisam nikakvi velikan, koji bi zasluZio takovo odli-
kovanje.
Batun grofu wnilaze4'
Ljubica
Nisam li te brzo dostigao? A slavni va6i pradjedovi? . . . Nisu li oni zasluZili,da
l1laf bude zadnji njihov potomak Caidenpoput velikih muZeva.
Jesi zaista.
B*vn oholo.
Ba;rumVanili, doCi'mseie saimaltoklonio bi'o' Da, 6to se toga tide, malo mi ima premaca u naloj
tako sretno
Drago mi ju, grofice, da ie nodas sve domovini'
bio ovdje' da upitam za Etofsmieieoi,
proElo! . . ' .fu sam veC prije ae,
grofovo zdiavlje. Slavan velika5 dodude, ali najslavniji udvarad.
Vauda.
Iilvala vam. Baron gmijc se.
Baruu' Ha, ha, ha ! Vi ba6 zlo o meni sudite ! ejubicD Il
je grof vraCao' pomisll ostalom,mi Cemoo tom iduC kuCi dalje razpravljati, a sliku
A poBto sam viclio, da se
gu- o*uh, da 6e (pokazwiuina I'iubicw) ova krasna straZ cu svakako sobom ponieti.
Tomii: Ljubav i sjaj.
82 83
Ljubica' Gtof za se.
Aha, tr.r peCe.
Kako vas je volja, barune. ((I to je Liubica aei obultla i
kabandcwi metnula deiir,ltri' Cemioi Mirkoaidpomaie' Oni potiko Barut nastavlja.
razgoaaraiu,) A onaj poljubac, koji ste vi dobili od gospodjicoLju_
Baruu,
bice, bio je tako srdadan, da bi se mogao kladiti, da je
Dakle vi ste obuCeni.VaS najpokorniji sluga deka' i5ao na adresu nadega sudca.
da vas odPrati.
Ljubica, Gtof.
Ah rr€, Dor barune! Molim, ostanite samo u tom Iz tebe, moj prijatelju, govori puka zavist.
druZtvu, koje vam je svakako ugodnije od moga' 6al'ii'ao') 3arun.
MirkouiCa) najstro'
Ja ee danas povjeravam pratnji Qtogleilaa 'Io
bad ne ! ali djevojka je liepa, vesele Cudi, Zalim
zega sudca'
Mirkovr6, za ugodnom zabavom,
Vanda,
A ja to povjerenje primam s najvedim odu6evljenjemI
Bududnost de vam pokazati, da nije stvorena samo
(Nakloni' ,u *i^^ i ltoitje Stram'aatatima, ila ih otaor'iLiubi'ci'
za zaba\u, veC da je kadra svojimi vrlinami koga i usreCiti
koja sritrainopoljubi Vand,w')
i eama sretna biti.
Ljubica.
3arun,
S Bogom daklel (Grofw ee nahloni'
i barunur:ragoliasto
Vi sve preozbiljno shvadate,grofice!
i oile sa MirkooiAcm.)
Vanda.
PBIZORsnsrxlnsrt.
Patl ltletane i,gtoil,je
premauratimaMilanoaesoba./Cini mi
PRIJASNJIbEZLJUBICEi MIRKOVICA. se, kao da sam dula Zamor u Milanovoj aobi.
lotaori pola-
Barun. gano urata,pogledawnutra te ik otrtet,6taori.) Prevarila s&m se,
Grofice ! on je posve miran.
Vanda. Barua.
Vi Zelite. Sad Cu i ja krenuti. (Odedo stolad usme oao,jw
fotografiiw.)
Barun,
0rof.
0ioi mi se, da 8e oYo dvoje dobro razumije. V a l j d a n e d e Bs l i k u s v o j u o d n i e t i ? . . .
1trardatoboi u iuilw.
Bawu upaile mu u riei.
Mislite I
Barun, U ,Syemir. jel'de ? Nu, ta joj je bad za rukom
po$la; mal da me nije uvjerila, da Cu ondje uveCati
Po svom izkustvu, rekao bi, da 6e ne vara'm; broj
evakovrstnih velikana.
AapCumedju sobom, idu zajedno kuCi bez svjedoka '
84
85
Grof'
Milan,mahnezl,ooolinorwkom.
Bilo kako mu drago, (wamebarumt dilcu iz rukQ ja
Ah, ne trebam ni6ta, veC mi je dodijalo biti uviek
konfisciram tu sliku za naBu zbirku fotografijd, u kojoj
u jednoj sobi; . . . neki nemir tjera me neodoljivo v&n.
si ti, ne buili ti na Cast k&zano, preslabo zastupan' (Sjeilne u fotelj.)
Barun, Vanda.
Evo liek, koji moraB azeti. (Kaltal,iekna ie\ce Svaki
Moj se contrefai pokorava svojoj sudbini. lBarun se
sat 1o 'kaPi'
rwln4iea Vanitrorni' grofom) Do vidjenja !
M'au.
Vanda. Uzet 4u.
S Bogom, barune! Yaadagtruii mu liek, hoji on tr)roguta.
8rof.
Primao si posjete, kako mi Ljubica rede, a to te je
Do vidjenja I TBarun oile.)
,,1,etuzru.ialo.
Grof.
spsrXlnsri.
PBTZOR To niei emio udiniti.
PRIJASNJIbEZBARUNA.
Milan,
Vauda, DoBli su neki na5i znanci i rodjaci, a mediu njimi i
Hvala Bogu, da smo naPokon sami. gospodjaCvieticka; . . . nisarn mog&o,da joj ne zahvalim
na ljubeZljivosti;. . . ekoro Fam se i sa doktorom posvadio
Grof, rndi toga.
yanda prezirornzc, se.
Ta mala vragoljanka izvrstno se titra e barunom !
(Srnije se.) Ali je i dudan svat tai na5 barun' - Leti od I opet ta odurna Zena
cvieta do cvieta kao kakav dvatlesetgodisnjisalonski lepiriC'
Grof.
a ima mu triput toliko, - du6e mi ima ! - Ta mi smo
Eto vidi5, kako si neoprezan, da se dak i lieCniku
vr5njaci, ou zato ipak ruga se starosti i Zivi poput mla'
dida... (Smijese.) lirotiviS.
Milaa Vandi.
PRIZOR SEDAMNAESTI. Gospodja CvietiCka izdaje svoje pjesmei . . . ja sam
nekoje od njih Citao i moram reCi, da su veoma kragne.
PRIJASNJIi MILAN
Juder na plesu mi rede, da ih Zeli tebi posvetiti. Nije li
Milan ilolazi,polagano'iz no;ic sobe,orlo ie bl'iedi &tmoran- i tel)i dto o tom govorila?. . .
Gfof, oqasiaMilana.
Yand,aoholo.
Zadto si izi$ao, zadto nisi zvonio, ako Eto treba$?
Izridno se nije usudila, ved ie samo natuknula.
 87
86
Mitan, vam s&mo' grofice, da u druZtvu s njime pazite na Cast
A ti?.. . imena, koje nosite..
Vauda. \anda gtonosi,to.
Ja sam ju odbila. Nisam nidta skrivila, da tako sa mnom govorite, nu
Milan.
pitam vas, imate li vi pravo opominjati mo, da mi buclo
A zadto?
Vand'a' svetaCastvaiegaimena?! Nel nikadat... nu menije, zn'aite,
ilo vlastitog podtenja, do moje dagti kao Zene, ali ta dast
Jer mi posveta djela te Zene ne bi sluZila na daet' je vama nuzgredna stvar.
Milau,
je gtomno,i rastw1ornwzrujarci&upratio talj prizor.
}tof, 7c6id
A zadto' molim te ?
vand.a. Vanilo, draga Vantlo I umiri se, t& znad,da je bolestau,
da ga ne smijemo uznemiriti'
Ja mislim, da vi to sami najbolje znate'
Yaadapailne ea uzklikom:
Milan.
,Ohlu fua nastoniiadi prikri'ie si 6asakieitrnomrakom lice,)
To je opet liubomornost tvoja, jer Bam se juder malo
vi6e s njome bavio. Mila\ koji je teiojem ci'elogpri,zorabio mitan i raanoiktdan.
Vand.a' Ne boj se, otde, to je samoVanda, koju takove stvari
Zaista je smie5no, da pored na$ih odno5ajajos go' uzrujavaju, mene - ni naimanje. Jedino pisauje mi dkodi,
vorite o ljubomornosti. jer mi je glava jako obuzeta.
Milan.
Grof.
Vi dakle niste vi5e ljubomorna? Ti valjda nisi pisao?
Var;dakratko i mrko. Milan.
Ne! Ah, ta nekoliko redaka radi pjesarna gdje. CvietiCke.
![ilau,
Grof'
Ah, tads ie jamadno netko drugi 2&u7'eomoje mjesto'
(Ea cinidkim emiailromna ustina odtto motri Vanilu') Koja neopreznoetI ta zna5, da ne bi emio ni misliti,
a kamo li pisati.
\anda ss trrgna. Milan.
Ja si zabranjuiem takav govor. Gle, baB me sada sjetiste, da sam zaboravio pisati
tomu nakladniku, da ja sve trodkove pladam.
Milan.
Zbiljat (Isbimnadinomnastautia.)Na5 doktor, na primjer Grof.
vrlo je ljubezan Covjek. (Vanila sc nelxoticetrgne)Prept: Kako ti do toga dolazid ?
 89
88
doktor i onda sam opet sputan u svojoj sobi. lSlwgail,oncee
Milan.
ogrta\'i, ieCi,rt'c pomale oQicti Mil'ano, kojd ic r:r.loslab, ta koil
(Zaoni' slwga
Valja rni izpraviti Vandinu neuljudnost' oil,iannja eieilne,)
Grof.
wnidie')
Grof. Dopusti bar, da te ja pratim.
Sto zelig?
lfilan el*9r1. Milan.
Ne ljuti me, otde,to de mi vi6e 6koditi, nego ovo ne-
DonesitemimojEebiriogrtad'alionajlagani'drugi
koliko koradaja. 1Prilen oil stwgeoite.\
je preteZak. (Sl,ugaode.)

Orof, &oji je zaPanjenstajao' PITIZOR OSAIINAESTI.

Kuda CeBza Boga? PRIJASNJI bEZMILANA,
![ilan.
Srol tronwt.
Samo do goepodje Cvietidke, da joj kaZem' 6to sam
Uzalud sam trodio riedi. Q)oilje k prozoru na ilesno.)
toliko zaboravio' Kako samo teZko ide . . . Trebat Ce dosta dugo, dok utlje
'rof,
u stan te nesretne Zene.
' ' ' nije valjda
Ta to de6 ti izpraviti, dim ozdravid;
Vauda.
sila I
Mllal nertrPliioo Umirite se, otCe, Bog de vam ga Cuvati!
Ne, to mora odmah biti ' ' Grof. .

Grof. Zar samo meni, a tebi ne, Vando ?

Onda volim iCi ja, - samo kazi, Eto da joj reknem ? lanida mirno uprc oCiw grofa.
Bog mi je svjedokom, da mu ne Zelim niEta zla.
Milan oeCorlo wzrwjan'
ja izvrSiti' Grof'
Ne I i opet ne ! to mogu samo
On te je teZko uvriedio !
Grof.
Vanda.
A ako ti Pozli na ulici ?
TeZko, otde, ali neka bude; nije ptvi put.
Milau.
prvom katu' 0rof.
Molim te, otde, nani me seI Tu smo u
nas; valida nisam Dopusti, Vanilo, da te pitam o stvari, koja se je
a njezin je stan tlvie kude udaljen od
ni pred kutu' Za' Cas doCi Ce nehotice i moga erca kosnula.
oo u*o.o, da ne bi smio
90 9t
Vandan, sve! Ja kao njegov otac hoCu da znam svaki osjeCaj,svaki
Kazat 6rt vam sve, dto Zelite znati. drhtaj srca tvoga. - Govori !

Grof, Vand,E.
Otvoreno, iskreno? Vi zuate, kako se je vaB gin oZenio sa mnom proti
Vauda, volji ditave obitelji vaEe.Bila sam mlada i kako bar rekode,
Otvoreno i iskreno, kao 6to bi gvome otcu govorila; veoma liepa, iz imuCno i Cestite gradjanske kude. - U
da je kojom greComu Zivotu' svoioj nevinosti nisam opazila, kako va6 sin samo na to
vreba, kako bi me Zrtvovao strasti, a onda sramotno
Gtof,
ostavio. Moj otac bio jo mrtav, a moja plemenita majka
Milan je bad neugotlnim nadinom e tobom u s&v€z
drZala je njegovu straet za preveliku ljubav, ali je ipak
doveo naAeg doktora. budnim okom pratila svaki korak va5egsina i svoje jedi.
landa tiho.
nice. Kad je vad sin vidio, da me drugim nadinom ne moZe
Dal
predobiti, odludi oZeniti se ga mnom. Vi ste se protivili toj
Grof.
tenitbi, ali to jo5 veCma uzpiri njegovu strast. pona$ao se
Ti na to pitanje nisi izravno otlgovorila. je kao najoCajniji ljubovnik i svi su mu vjerovali, a i
ja sama.
latda oilorati trtogleiloil grofa.
Nisam. 8rof.
Grof' UZagne Ii potvore, Vando ! Odkuda tebi ta misao. da
te nije uzeo od ljubavi? da je - oh!
Vando, to ipak nije.sasma dist posao.

Vauila sc nagl,ookrenei otaorenoghila yofu u odi. Vanda,

dist, grofe, tako mi svete uspomenomojih roditelja On mi gam rede tri mjeseca poslije vjendanja.

ftof, Grof,
Nedto je ipak n'a stvari, ne taji mi, ja te zaklinjem A ti gi do sada o tom dutila ?

Yatda bori se 6asaksarnasobow,orda progooori. Vauda.

Dobro dakle, dujte i sudite vi jetlini, koji je u
kudi imao milosrdja B& mnom.
Grof.
Govori, draga Vando, i budi uvjerena, da Cu ti i
biti pravedan i koliko moguce blag sudac; nu kazi
Tada je joB Zivjela moja dobra majka. - Njoj sam
se povjerila, a ona mi je savjetovala da Eutim, i to tim
vide, jer je veC znala, da jedan dio krivnje na me pada.
Vaada,
Sto si ti onda skriviti mosla ?
92 93
Yaada'pokriie si lice rulrama.
Vanda,
Ah otdet
Ja sam bez ljubavi poAlaza va5egasina; gradjansko- Grof.
diete zasliepio je sjaj va6e kude i vaSeg imeua. Vanilo ! Vi liubite doktora!
Grof.
Vauila sftoro bezgl,asa.
O BoZe moj ! . . a kolika se iz toga rodila nesreCa! Da!
Vando, mi smo na6emu sinu bili oprostili taj korak, kad
Grof,
smo te vidjeli toli liepu, nevinu i dobru, pa ako je rnoja
Nieam mielio, da bi iz va5ih ustl ikada takova Sta
supruga u svojih nazorih nedto stroZa bila, zato sam te ja
Cuti morao. DrZao sam vas uzvidenom nad gve mane svak-
zavolio ljubavlju pravoga otca, a Milan je oko tebe tetoSio
rlanjih Zena.
kao oko malog djeteta. - Ni;e li dakle moguCebilo, da
Vanda,
s vremonom zadobije tvoju ljubav ?
O otde moj, prosto vam je o meni tako sada suditi,
Vauda. ,jer moja je ljubav ujedno i moje muOenidtvo!
Ode, da je to samo do mene stajalo, ne bi inade ui
Srof,
moguCe bilo. Oeim toga, da ie njegov poloZaj i bogatetvo Ne razumijem!
ugadjalo mojoj ta3tini, bio je on mlad i liep, te mi je Valda,
u prvi mah posveCivaosvu svoju ljubav i paZnju. - Sto Oujte me i razumjet Ceto. Ovu godinu daua, oilkada
je trebalo vide, da obsjeni netaknuto mi srce? - Dva
doktora pobliZe poznajem, moja ljubav za njega raste od
mieseca samo potraja ujegova prividna njeZnost,i ved je dana do dana. - Ja hoCu da mu idem s puta, a ipak
u mojoj du$i poceo svitati dan prave ljubavi prama njemu, ga traZim, - ne gledam ga, a ipak vidim, njegovo me
ali u zalud, on se bje5e Yed z&sitio moga nagnuda prije, bide neprestano prati i sliedi, naAedu6o se sastaju i grle,
nego dto se s njime upoznao. Vi dobro zn&te onu zenu,
.ja to osjeCam, borim e€, uZivam i pladem. Ah otde, ta
barunicu Borgis. ljubav je moj raj i moj pakao !
Etof nicdnoltimneglavom,
Grof.
Vanda. je
A li vam doktor oditovao ljubav ?
O ne kimajte glavom. Vi ju dobro znate, grofe, onu,
koju je moja ljubomornost i noj prezir otjerao iz ove ku6e, Yanda jedaa iwjno,
nu koja korist, on se je izvan huce s njome BaBtajao'a, Da!
za njom je sliedila druga, pa treCa itd. - U meni porodi Erof,aeomauarujan.
se mrZnja, kasnije prezir, a sada . . . Vanclo,jo$ samo jeilno ! Sto odgovoristena doktorovo
oditovanje?
Grof.
Sada?
94 95

Vanda. PBIZOR I}EYETNAEETI.

S prva sam zadrhtala od radogti i dinilo mi se kao SLUGAza njim DOKTORMILJENOYId.
da mu moram poletjeti u narudaj, blagoslivljala sam ust&, pssmatrrcmttr.
Sl:u,$a
koja su izrekla one usre6ujuCeriedi, - nu u isti das'srce
Gospodine grofe !
mi bija6e kao raztrgano i krv mi se u Zilama stinula !
Gtof.
Rrnf
Sto je za Boga, Bto se je dogodilo?t
r...?
Vanda, Sluga priatupi grofu.
Ja gam ga odbila . . . Gospodine grofe, mladomu je grofu preko kod grofice
-
gr0L voom& pozlilo, gvaki se Cas oCekuje najgoret

Odbila ? Vanda.
Vanda. I
BoZe svemoguCi
Odbila nadinom, da sigurno ne Cenikada viEe pokucati Grof.
na vrata tog nesretnog srca. Gdje je, podjimo k njemu. (Doktor stugtiw nutra) Za
Boga doktore, dta je?
0rof.
Hvala ti, Vando I Ti ipak nisi zaboravila na dast DO},tlt ps6mq,t16nutr.
imona, koje nosi6. Svr5eno je I -
Vanda. Orof,aaaapi.

Ah, otde, u onom dasu sve je bilo u tami pretl mojim Siuo, nesretni sine mojtl gade u nastonja\,)
odima,i moj duh bludio je veCu sumaglici razkodneljubavi,
Vanda n iati mak lclelane
itronjega i, nakloni glaawna njegouaho-
ali na jednod lud podtenja patle na stazu zablude, prenuh liena'
se i osjetih, kako je u Zenoneokaljano podtenjevede ciene otde, moj otcelt -
od najsvetiie ljubavi - i tako bijah spadena.
(Zastor naglo pada.)
Stot garwt primi iw m ob'ieruke.
Vando, kderko, Bog te blagoslovio! - I ti njemu Konae If. dina.
oprosti, Vando I Vando, ta i onako mu ne ima duga I'ivota,

Yan;dagtoljwbi,grofw n*w.
Bog mu oprostio, kao 6to mu ja u tom dasu opragtam'
 97
Vanda.
Ah stride! on me nije ljubio ni usreCio, ali ipak
hvalim Bogu od syeg srca, da nieam ja kriva njegovoj
ranoj smrti. - Cudno mi je, striCe, ah dudnoI

Irjubojevi6,

CINTRECI. Ti si boleetna, Vando ! . . . To veC dugo opaZam, ali

Otmjeno wreQjen sahn ea rococo nar4jeitojem. (I ereildni glauni _
ulas, s liana i ilesna prozori i s ilesna opet ltobodaa orata, Icoja
ooil,e w boi&t i, oilaje grofiee majlcc.
PR,IZOB PRYI.
VANDA i LJUBOJEVIC.
sada je veC prevrdilo mjeru . . . Ja ne pojmim, za5to ne
zovete liednika.
Vaad! u2yujqr.q,
Ja neCu liednika, stride, - iu g" ne trebam, jer
nisam bolestna. To ie samo n€rvozno stanje,koje Ce aamo
od sebe prodi.
ljubojeviC shgw rameni 'i oailt Listnicu,iz ilicpa.

Vaada sjeili s krqiigom* raci i iito, onila metnewohytl,jiao kniigw Danas nisam dobre volje, pa ne Cu, da ti dodijavam,
na atotr;u to otvori alugaarata i Ljubojeoi| uwi,ilje, nu ipak znaj, dtogod ti kazala, ja vi6e ne puBtam s vida
tvoje stanje i mi moramo o tom ozbiljno govoriti.
Ljubojevi6.
Ti si poeve sama, Vando ? Vanda.
YaSa je briga suvi6na, dragi stridet
Vald,a.
Ljubojevi6.
Ah, vi ste, dragi stride! . . . Da, ba6 sam sama,,to mi
Nije, Vando ! Kako me doktor dedCepita z& svu
ne godi.
grofovu obitelj, pitao mo je juder naroCito i za tebe, pa
I{ubojevi0.
kad gam mu razloZio tvoje stanje, vidio sam, da je bio
Pa ipak odbija6 druZtvo !
ozbiljno zabrinut; i da si ti na primjer u mojoj kuCi, onda
Vanda. bi sigurno namah B& mnom poBao,da vidi, dto ti je; nu
Da, dudan je u mene Zivot! Od nekog vremena izbje- tko bi se ueudio nepozyan doCi u kuCu tvoje visoke
ga,vamdruZtvo i nijednu knjigu ne mogu da doditam. Ta arigtokratske punice !
nagla smrt dovjeka, koji mi je bio muZem, kao da je po- Vaada.
tresla gvom du6om mojom. Krivo joj Cinite, stride ! . . . Ona je Cestohtjela poslati
po liednika, nu, kako veC rekoh, ja ne osjedam potrebu
Ljubojevi6. liednidke pomoCi.
Sto si ti tomu kriva ? Tomi6: Ljubav i sjrj. 7
 99
98
Ljulojevi6, LjuboJevi6'
katl' da Moram, - imam posla. - - Danas sam i ja do
na tvoju' jer -ne -imam
Ovaj put neka budo de[ tako -, Bogom I lPrwti Yanddtwkt,)
uii *t'u' iraga Vando'
ne zla boga nervozan s
ee s tobom prepirem '
lako Prodi. Va!;daqufuuj11(
ss.
Vatia.
S Bogom, striCe, do skora vidjenja.
molim' da u tom ne ura'dite
Dragi stride, ja vas liepo
Ljubojevi6.
nidta bez moga znenja
Ljurojevi.. Do sutra, Vando | @de;
hoCu' to ti unaprietl kaZem'
Ako se ne bude6 liedila' PRIZOR, DRUGI.
du[an' da ee za te brinem'
j., ,ui jn kao jedini tvoj rodjak
VANDA sama.
Vanda. Yatda rapmidljqiuCttko i bolno,
dragi stride!
Samo joE clo gutra podekajte' On je pitao z& nle - (koo il,a ae iemu ilosieti,naglo)
- to ne
Ljubojevi6. BoZo! Ako ga stric ovamo dovede! Ne - ne
ead evo ti smije biti. (Kao ila o iem razmiilia.) Di', tako mora da bude I
Dakle joB do sutral lkudo noo" islietnice')A
kamate'
1000 for. . . tvo;u polugodidnje PRIZOR TREEI.
Vanda'
VANDA i GROF.
Suvide ste todni, dragi stridel Srot 6,66isna ilesnagtobotnaarata.
l,jubojeviC. Dodao sam po tebe, Vando I . . Dolje je u vrtu tako
drZim, kad mi ga krasno i dan je ugoclan,da si ne moZe6ugotlnijeg pomisliti.
Zahto da novac kocl sebe
Tebi je svjeZ zrak potreban ! . . . Ajtle, cla se malo pro'
izplati.
Vauda. decemo'
potrodila' 6to ste mi vaud.a.
Ja nisam jo5 ni one novce
p" zbilja'stride'-",lli Elvala otde,ali eadane mogu! . . Odekujemposjet,.. '
,"d"jt';;";ti"u' :1rt"::"1
bih joi samaurudilasvadbeni doCi Ce Ljubica, nu ja sam ba6 zraka radi, koji mi je zbilja
il'ffifi ;;i;--;
potreban, htjela od vas i od grofice zamoliti dozvolu, da
p<r5tone izlazlm iz ku6e'
se veC s jutra u jutro odvezem na imanje.
!jubojevi6'
S Bogom' V Grof.
HoCu, dim se ku6i vratim' (Utt'one')
Drage volje, u ostalom i mi smo baB danas odludili'
fanda, da demo na neko vrieme na ladanje. Ako ti hodedprije
?'ar vet odlazite ?
100
101
nas onamo, nigta ne rmeta, a kad nam se uzhtije, vratit
6emo ee opet u grad. Grof.
Vatda, Kanimo go sada tog razgovora,. . . ti si dudevno
ila ovo pol godine, Sto du u va5oj kuCi bolestna, Vando I MoZebiti Ce ladanjski zrak dobro dje-
Ja bih Zeljela,
ladanju. Onaj mir, mislim, da de na lovati na tvoje Zivce, pa Cedonda po svoj prilici drugim
sprovesti, ostanem na
oCima gledati stvari, koje ti se sada dine toli uZagne,
moje zivce tlobro djelovati.
Grof' Yatd,a nie\no kima glaoon.

Vando, uar se jod nisi riedila, da deBkoil nae ostati? Grof.

Ja Cu zapovjediti, da budu sutra kola za te spremna.
Valda.
U koliko sati Zeli6 odputovati?
Oprostite otde! Nezahvalna sam, priznajem, za toliku
clobrotu, ali ja ne mogu, Bog mi je svjetlokom, da ne Vanfu.
mogu ! IJ ogam sati u jutro. (Za sebc)Tako Cu bar gvemu
t!.af
izbjef!
Sto te tako od nas odbija ? 0rof.
Dobro I Ja se vraCam u perivoj, ako ti se svidi, dodji
Vanila. i ti dolje, sama ili s tvojim posjetom.
O grofe, ne vidite li uz svu dobrotu grofiCinu onaj
vjeCni prikor u njezinim odima: kriva,' kao da mi vaudr'
"Ti'si gretanu braku'n LIo6u !
nepreetano govori, - oda moi sin nije bio
Gnotod,eoil kuila je iloiao.
Njezina najdobrohotniia ried, koju mi kaZe, hlatlna je kao
tla dolazi iz groba, koji u sebi krije liubljena joj sina. . .
PRTZORcnrvnTl.
Ja to podnadati ne mogu !
YANDA i LJUtsOJT]VICKA.
Grof.
Ljubojevidkauviitje nagto no weilvia orata,
Vjeruj, Vando, to'bi s Yremenom prestalo.
Dobro jutro, draga Vando ! Dogla sam, da se s tobom
Vanda. posavjetujem glede Ljubidine vjendane haljine. Sto mislid
Nikatla t Medju nami puko ie jaz, koji se nidim iz' kako bi iu dala nadiniti ? Kupila sam teZku bielu svilu,
puniti ne da, i to je uzrok, da me dobrota va5a do zemlje ne bi li ju dala nakititi finim Cipkama?
priti6te, da su mi ove velike sjajne dvorano tiesne, da bi
Vaad,a.
htjela razmaknut im zidove. - Pa ja da ostanem tu, da.
Ne, tetko, telka je svila veC sema po sebi nakit,
mudim sebe i vas ?
osobito za tako mlade djevojke, kao trto je Ljubica.
102
Ljulojevi6ka.
Na to ee ja ne obazirem, veC hodu, da bude toilleta
fto elegantnija.
Vanda.
BaB zato se ne smije metati nakit na teZku svilu, jer
Bto je prenatrpeno' nije nikad otmjeno.
Irjubojevi6ka.
Da, to je pravi izraz, otmjeno mors tla bude odie'
vena I Ta ona nije kakova god roda ! A kakovu misli6,
da joj damo koprenu?
Vand,a.
Fina, no jednostavna koprena i vienac od narandina
cvieta, najljep5e pristaju liepoj mlailenki.
Lju!ojevidka.
Pravo veli6, tako neka bude I a biti Ce liepo' Kako
mi je drago, da sam se mogla s tobom porazgovoriti o
tomt Kod nag u kudi sve je tako bezglavo i napeto, da
dovjek baB g nikim ne moZe da prozbori pametnu ried'
Vanda.
Zar Ljubica ne voli govoriti o svojojoj svailbenoj
toiletti ?
IrjubojeviCka,
Ah uslied grofovo ponude uvrtila si je u glavu, da
se vjenca u kapelici na vailem imanju, pa so mrgodi i
ljuti na me, da ja to nedopudtam.To bi mi go jo6 htjelo,
da buclu svatovi u tako zabitnom mjestu, gdje osim nas i
vas ne bi nitko vjenCanjuprisustvovao.
Vand,a.
Strani gosti ne mogu se pozivati, jer kotl nas jod
duboka korota.
103
Ljubojevi6ka.
To uvidjam i vrlo sam zahvalna grofu i grofici na
ljubavi, koju eu nam svojom ponudom izkazati htjeli; nu
(ai$l medju nami budi kazano, ja no Cu, da bi ti ljudi
mislili, da nam je teZko platiti svadbeni objed.
Vanda.
Tko bi na to gamoi pomisliti mogao? . . . Th mi smo
ir tako blizom oilnoAaiu.
IjubojeviCka.
Poznajem ja dobro ljudo. . . Pa napokon hoCu i to,
1da sviet vidi, Ciia se kdi udaje. - Da je podla za baruna,
lto bi mienjalo stvar, tu se ne bi protivila, da se vjenda
makar u najzabitnijem selu, jer bi ju pred svietom uzdigo
tnaglov barunice, nu @ malooadenjcm)podto je odabrala
jednostavna sudca, to moramo vanjskim sjajem dokazati,
na kakovu se je taj sudac sredu namjerio.
Vaud,a.
\ Ali, tetko I kako moZete samo tako govoriti o svom
buduCem zetu.
tjubojevidka komiCki wzilignutim glaaom.
,
O je iztisnuo baruna . . . O, toga mu nikad zaboraviti
i "
ne\CuI Ja bih bila najsretnija mati, da mi je barunu postao
zetbm. - Toj oredi za volju radoetno bi podniela sve. 6to
eadp trpjeti moram.
Vand,a,
' Vi trpite, strino ? . .
.
Ljubojevi6ta.
$.h dto pitad? - Ljubica je puna hira, a stric je
mrk, iedljiv i zlovolian, da Bog saduvai! - - On misli.
L04 105

da oproma jetlne djevojke nidta ne stoji, pa jod takova ljubojevidka.

oprema! - Ja nieam do du5e postigla, tla Ljubica bude Sramota je samo, ako dovjek ne kani platiti svoj dug,
velikaEica, ali sam ipak nastoiala, da svaki komad ujezine ali ja sam obeCala platiti Dademu trgovcu kroz doget
opreme po svom ukusu i po svojoj izradbi nosi velikaBki mjeseci po 100 forinti !
biljeg, a to da kako mnogo stoji. Vanda,
Ta to je ogromna svota.
Yanda na stremr.
BoZe, neumne li Zenel (LiuboieaiCki.)Istina je, strino, Ljubojeviika.
takova razko5 mnogo stoji, ali'vi imato liepu svotu nal Koju dobra kudanica od Cetiri tisuCe dohodka na
strani, koju sto opreclielili za Ljubidinu opremu. godinu platiti moZe.
Vaud,a.
Iijubojevi6ka.
To vam se dini, jer niste jo5 nikada dugova imali, pa
5000 for.
Vanda. ne znate kako se teZko pladaju!
Pa to je veom& liepa svota.
Irjubojevi6kamahnerwkom.
LjubojeviCka. Ah!
Vaada.
Da, priznajem, ali ja nisam mogla izaCi.
A jeste li eada sve nabavili ?
Vand,a.
A 6ta kanite udiniti ? Ljubojeviika.
Ljubojevi6ka. lVlislim, da nisam niBta zaboravila.
Ved je udinjenoI
Vanda, Vauda.
Dto t Nu ako se jod demu dosjetite, nemojte se zaduZivati,
i.jubojevi6ka. ved dodjite samo k meni, ja du vam od erca rado dati,
Dug ! koliko eamo trebate, samo ne smijete o tom govoriti stricu.
Vard.a,
Za Boga, vi ste ee zacluZili! Ljubojeviikama preobratena.
l,jubojevi6ka. Draga .Vando, ipak se vidi, da si veC pet godina u
Pa nismo hvala budi Bogu ni prvi ni zailnji. grofovskoj kuCi. - Toliko veleduJje, to plemenito srce . .
.

Vanda. Vanda.
Ali to je sramota, strino ! To je srce odgojila moja majka.
106 107

Ljubojeviclaniebn lcimneglaoom' Barun.

i bila je dobra' ali tu
Ah ! Da, hvale tvoju majku Vidim, da veoma Lalite za va6im suprugom ?
ku6i' Uz tlruge
otmjenost naudila si ipak u grofovskoj Vanda.
clama' To gu
;;#" si i ti fina, plemenita i veleclu5na Ta primjetba barune sasmaje suvi5na!
traZimo u gra'
prednosti staroga plemena, kojih uzaluilno
- A sad s Bogom, Vanclice' s Bogom' Barun.
ijanskit, porotlica.
ee srtt'iciedi')
grofice . . . (Od,ezaitrooolino da bi ge takodjer mogla nazivati indiskretnom,
IVIoguCe,
kad ne bi tom pitanju bio poseban razlog.
Vanda u Euitrugleitraza niom'
S Bogom, strino ! \atda u iuilu.
Razlog ? Zaista ne razumijem vas !
PRIZOR PDTI.
vrata' Barun.
VANDA, zatim BARUN BOJNIOKIkroz pobodna
Ne pojmite, dakle, da je mlada liepa Zena, koja tuZi
Sluga ofuara barwrutorata i iaoi" za pokojnim vojnom, veoma zanimiv pojav, da je kadra
Gospoclinbarun Bojnidki ! u veliko pobuditi na$u ouCut, ta euCut pako radja drugo
duvstvo, o kom s poCetka nismo ni sanjali.
Yatdt za se,
Sta ce taj kod mene? Vanda,
Je li to nastavak udvaranja, kojim ste me posljednji
Batutilubolto se makl'onl"
upravo oil
put kod roditelja poCastili? . . . Onda vas molim, da mo
Nadam se, grofice, da ne smetam, clolazim time po5tedito.
grofico majke. Barun.
Vauda.
Uvjeravam vas, grofice, mojim podtenjem,da nije puko
Ah, bijaste tlakle kod rotlitelja? udvaranje, 5to vam evo govorim; moje su namjero naj-
Baruu. ozbiljnije.
je u Vand,a,
To jest kacl vaSe gospodje punice; va5 tast Oudim se, barune, da vam nije poznat konvencionalni
perivoju. obidaj u svih boljih krugovih . . . Vi biste bar morali znati,
Vanda'
da nije pristojno prije izminuda jedne godiue pribliiiti se
Da uZiva malo svjeZegzraka.
udovici e takovim namjerama.
Baruu,
Baruu.
A vi jo5 ne izlazite?
Staro prijateljstvo, kojo me veZe uz ovu kudu, daje
larda hratko. mi i u tom neko prvenstvo.
Ne.
 109
108
Barun.
Vanda. Vi ste danas veoma nemilostivi, a ja vas uvjeravam,
Mislite ? da imam samo vadu sreCu na umu.
Barun.
Vanda.
Grofica maika sama je odobrila taj moj korak, podto
Zbilja?
sam joj se povjerio bio. Barun.

\atda ironilhi.
Ubogi dovjede, zar ste u jetlanput toli bojazljiv' da
vam treba saveznika u tih Prilikah?
Barun,
Vi me ne razumijeto.
Vauda,
Ja da vag ne razumijem? - Usuprot, vi zaboravljate'
da sam ja samostalnai da nitko ne odlucuje mojom sud'
binom, ved ja sama.
Barun'
Ja sam tako radio eamo radi pristojnosti' Cuo sam,
da se javljaju ved sada mnogi, koji se otimaju o va6u
ruku'
vand,a.
Ah, to vas je, dakle, ponukalo na taj korak? Zar
ne, vi ste se pobojali, da me koji od njih prije vas ne
predobijo?
Farun,
Ne tajim, da mi je kod te pomisli srce Zivlje zakucalo' -
Nieam mogao spavati, kad sam samo pomislio, da bi se vi
za koga drugoga rieBili, grofice!
Vand,a.
No mudite se dalje, barune ! . . . Znam, da ste veoma
okretan u izjavah ljubavi, nu napram meni kao cla vam
ipak malo zapinje ried u grlu.
Da, nadao Bam se i jod sad se nadam, da Cete pri-
hvatiti moju ruku, koju vam evo od ereauualim. S ponosom
mogu kazati, da se ni jetlan vadih prosaea ne moZe sa
mnom mjeriti. - Ja dobro poznajemnjihove obitelji i nji-
hove imovinske odno5aie. . .
Vand,a,
Da, da, ti imovinski odnodaji,to je onaj pravi uzrok,
s kojega je nastala jagma o moiu ruku. Vi barune, poznajete
dobro te moje prosce?
Saruu'
vecinu bar.
Vauda.
Mogli biste mi izkazati veliku ljubav ?
Bawa ugoil,noil,irm,t.
TieuCu,.grofice,ako zapoviedate.
Vand,a,
Recite im, dakle, molim vas, da ja iz ove kuCe ne Cu
odnieti ni6ta, do li ime i svoju vlaetitu neznatnu imovinu,
koja se e velika5kim imenom pokojnog mi muZa ne da
sklad dovesti, i ja mislim, da Ce to brzo ohladniti ugri-
jana srca mojih dtovatelja.
Barun.
Vi se varate, groficet Ja dodu6e nisam pitao, ali znam
sigurno, da je imetak mladoga grofa vama od njegovih
roditelja osiguran.
110
111
lar;da i'roniClti. u onaj sloj druztva, iz koiega samizaBra.Jesteli me
razu-
Kao prijatelju obitelji znam, da vam to nije ostalo mjeli, gospodinebarune? (tlataru,
barunru njom.)
tajnom . . .
Battn na11gs6no
dirnut. Banrn,
Grofice I Nisam mislio, da du vag time uvriediti.
vrodr. (Nalctoriec
ihtboko.)
I tu oilluduje opet moja volja ! Ja ne Cu nikaila pri' vanila'
stati na to, da primim taj plemeniti tlar na uBtrb ostalih s Bogom, barune,
grofovskih rodjaka.
Barw oillaze|, za ee.
3arun.
Divne li kodarice! . . Jedna za ave.
Vi dakle mislite, da eu svi va5i prosci jetlnako inte' (Oile,)
resirani?
vanda.
PRTZOBsnSrr.
VANDA i IAIUBICA.
Ne tarite si za to glaYu, berune !
Ljubica dohzi na gtoboCnaarata.
Barua.
Evo me, Vandice, dolazim od grofice majke, gdje
I vi zbilja odbijate sve? sam
sa svoiim zaruCnikombila, da se oprostim.
Yatda naglasom.
Sve bez iznimke. Vaada,
. Barun, A gdje ti je zarudnik ?

Kad veC prosca odbijate, onda vag molim, da otl pri' Ljubica,
jatelja primite bar dobrohotan savjet, PotraZili smo grofa u baACi,pa je on joi
kotl njega
ostao, a ja sam brzo dotrdala k tebi, jer mi
Vanda, otac reOe, Ja
mi imad nedto vaZna kazati.
Ako je zbilja dobar, rado Cu ga primiti.
Vauda.
Batun qieiiliioo.
Da, molila sam ga, da te poEaljek meni, ali.
- sam se
IVlislim, da se ne bi opravdati dalo, kad bi vaBe srce, bojala, da ne zaboravi na to, jer je bio veoma
zlovoljan.
koja ste nositeljica toli glavna imena, sludajno, volim slu'
cajno zakucalo za plebejca. Ljubica,
Ah, tako je veC nekoliko dana.
Yatda ponoti,to.
Ja sam ime mog supruga nosila u poBtenju- pa ako Vanda,
bi ga zamienila plebejskim, opet bi se u poltenju vratila A nije li vam kazao uzroh svoje zlovolje?
rL? 113

Iijubica' PRIZOR SEDIII.

govori; mene je
Meni nije, a sa majkom skoro i ne
za moju opromu'
etrah, da majka nije prekoradila proraduna
Vauda.
je nedto vi6e potro'
Ja sam govorila sa strinom, ona
Bila, ali de to lahko Platiti'
Ljulica.
apunal'e zt
Ilvala Bogu ! Ja sam se ve6 htjela otlreCi
znaS' obeCaodavati'
ovu goclinu, koJu mi je otac, kako
PRIJASNJI i MIRKOYId.
ilirkovii.
Jesam li predugo izostao?
Yatda pruli mu ruku.
Prebrzo dodjoste, da mi odvedetemilu moju Ljubicu.
(tui sieilnu')
Mirkovi'.
Da, grofico, za dva dana odvesti Cu moje zlato u svoj
.skromni dom. Nu kako mi grof kaZe,vi Cete prije nas
na
imauje, koje leZi u mom kotaru.

\anda oaitrdmouu i, grrwii' ih Liubdci' r Vanila.

clraga Liubice, ze prvu godinu primit 6e5apanaZu' Da, ja veC gutra putujem onamo.
Evo,
od mene.
!jubica. Irjubica.
to je prevelik svadbeni dar I Ah, kako se to kragno desi I Ti CeSnas ondje dodekati
Za Bogt, Vanclo,
kao da nisam ni ostavila roditeljsku ku6u. 1a$aw.)
Vanda.
Vanda.
ti trajnije
To ostaje meclju nama, a pred svietom evo Ti ved ustajeB?
uspomene. (Preitraioi lwtiiw a natu'inicatni') ljubica,
Majka mi je naloZila, da se dim prije vratimo, jer
Ljulica otuori lcwtiiu' imamo jod nekoliko posjeta,koje moramo obaviti u njenom
Ahtekrasnenau6nice,titlivnibriljanti!(Uozbdlidu') druZtvu. (Ogrli, Vanil,w; S Bogom draga, mila Vando t
da rieBii brigo moga
Ah Vantlo, ja te razumijem, ti hoCe5
Yatda poljubi L,liubiau.
otcal -
lal;dt qielno, S Bogom, moja mila Liubice.
i zelim' da
Ni rieci vi6e, Ljubice ! Spravi ove stvati lfirkovid gtoljubi,Vanili ruku.
tek koil kude o tom govori6'
Do skora sretna vidjenja, groficet
I{uiica syaoi stoari u illeP.
Vand,a.
Ilvala ti, moja ilobra Vando ! Do gretna vidjenja. Dao vam Bog sredu i zadovoljstvo
u, braku!
ToniG: Ljubav i sjaj.
114 115

lirkovi6. Ovieti&a.
Hvala, grofice ! SaCuvaj BoZet to bi bio izravno atentat na vadu do-
Ljubica, brotu, grofe, a to nijo moja namjera.
Orl srca ti hvala, Vantlo I S Bogom | ( Oilw.)
Grof,
PBIZOR OSMI. Oim vam, dakle, mogu gluZiti?
VANDA i GROF. 0vieti6kasenti,mental,w.
o(ito zlouolian.
Stol d,olaad Vrlo Zalim, Bto moram i nehotice skidati koprenu
ga netom prodla dogadjaja, koji se je pretoZko kosnuo
Vanda,
odinskog v&m srca.
Vi ste se ved vratili iz Perivoja, Grof.

Grof. Govorito bez obzira, gospodjo; kad sam mogao pod-

nieti emrt moga jedinca, tada me ya$e riedi sigurno ne
Molim te, Vando, budi tako ljubezna i prepusti mi na Ce slomiti.
pol satn tvoj salon. 0vieti6ka,
larda u iud,u.
Ta ja bai moram da govorim o njem.
Moj salon? - Drage volje, otde'
Grof,
Grof. Ja vas sluBam.
Idi na Casak k majci te nastoj, cla ni ona ovamo rle
0vietidkapriaiilno gamtta.
dodje. Idi diete, idi | (Tand'aod.e,)
Poznato vam je, koliko je ubogi pokojni grof volio
PBIZOR DEYETI. knjiZevnike. On se je zauimao i za moje zadnja pjesme,
GIIOT'i CVII]TICKA. te mi ponudio, da de ih dati na svoj trodek tiskati, lroboi
jo{ oideganuta.) On je sam onaj nesretni dan kod mene
slugaxoori'
napisao tiskaru ovo nekoliko riedi . . . (pruii grofw ilo2isniau.)
Gospodja cvietic.
0viefi6kaacomowkusnoi koketnoobuiena,gtoneitouzrriana' Grof
Natlam se, gospodine grofe, da dete moj nenadani ilthhtiom nukomprimi UoO*"*Xr!.rt iw gtroiita i zail,rii u auoioi
dolazak izviniti ratli stvari, koja me ovamo vodi.
Kojimi se je obvezao, da de platiti tisak vadih pje-
Stof oeornaozbiljno i' klailno. s&ma. Ta rekoh vam, da mi je veC barun to kazao, i ja
Mimogred rekao mi je barun, da vi zelite, da platim Bam pripravan da izpunim ono, Bto je moj ein u zadnji
tro5ak vaEih pjesama' dae Zivota obedao.
116
l1?
OviEiiCka,
0vieti6ka.
Ja vas eamo molim grofe, da mi predujmite potrebuu Gospodinogrofe, to je samo din pieteta napram blagoj
svotu, jer nieam baB u toli sjajnih prilikah, da bi mogla ajeni plemenita pokojnika.
na jedanput platiti tolike knjige, koje veC dva mjeseca
GroLZestoko.
Cekaju,da butlu izkupljene I nu prvim novcem' koji dobijem
To je reklama vadoj knjizi, goepodjo, koje ja nikad
za moje pjesme,ja Cu se vama zahvalno oduZiti!
dozvoliti ne CuI
Grcf, Cvietllka kriknc.
Grofe I Reklama leZi u samoj pjesmi, koja je plod
Izvolite mi samo poelati racun.
moje dude, a ono je drugo izljev boli ovog nesretnog
srce,
0vietiika koje od va,s mora da prima takovu uvredu. _
Ah uni_
dtite me, ako hoCete, ako vam to godi, _ ali
ytrulia grofwejaino uaezanwlerqiigu,k'ojwie w ruci il,riala. evo na
koljenih (bacise na kol,iena
Ovaj primjerak prvi je i jedini, koji sam dosadauzela ltreil grofom)vas zaklinjem: ns
dira.;te u svetinju, ko.ia je potekla od nedopudtena,
ocl knjiZara. . . Molim, da primite od mene u znak moga ali naj_
njeZnijegadustva.Vama, njegovu otcu, kunem B€,_
veledtovanja. da sam
Grof ga ljubila vrh svega na tom svietu!

ne gtrimi k4ii'gw, uet stupi,ieilan lcoralcnatrag' 1tof, s najaeCom

ironiiom,
Ne traZite, gospodjo, da primim knjigu, koja ie bila Vi ete ga ljubili?! To je najve6aironija na to gveto
povod nagloj smrti mojemu nezaboravnomuiedincu ! duetvo. Ustajte, gospodjot jer bib mogao zaboraviti,
da je
Zena, koju pred sobom vidim.
0vieti0katubol ytotresena.
O grofe, vi ne znate, koliko sam ja radi toga podniela
ustaje,te uoieteoit, u"::2::'n;,, meu rwbacna o6i.
boli i koliko sam suz6,prolila za va5im plemenitim sinom.
Vi dete dakle unidtiti te knjige ?
(Metne rubacna o\i kao d'o plaie) Bog mi je svjedokom, da
ja u tom ni6ta kriva nieam . . . Jo5 jednom vas molim, 0rof.
da primite ovu knjigu, kdja je u najveCoj harnosti posve' Sto Cu s njima da uradim, za to ne 6u vama oclgo-
Cena uspomeni milog pokojnika . . . varati, nu toliko znajte, da su one moja svojina i da mi
ni jedna uzmanjkati ne smife!
Grof
nagtroprimi' ltniigw,te mchanidkiiita. Ovieiidkaareba,judim
pogleitom.
,,IJspomenigrofa Milana posveCujeharna spisateljica(. Te knjige tigkane gu u b000 primjeraka.
- Gospodjo! - Tko yes je ovlastio, da u toj vaAoj knjizi
Gtof ltorwgljiao.
zlorabite ime ved pokojnog mi gina ? !
Zaista skroman broj za naSe odnoEajet
 119
118
PRIZOR DESETI.
0vieti0ka.
GROFsam.
Prepustite meni bar 1000 komatla'
0eot dim ona oil,egtadew naslonjai, i, gtolcrQie
liae twkama,
Grof. O sine, sineI Radi takove Zene Zrtvovao si ti mladi
moje bile I
Nikada, pa da ih je 50'000, one bi sve iivot evojl...
Cvieti6ka
PRIZOB JEDANADSTI.
sueoi'darazjarena'
ne sc oiie razoil'ieoa'
Vi uiste nemilosrdni, vi ste okrutni' gospodineI
Yatda v,nilascd,
Gtof. OtdeI
jeeam' osobito u
Pokazujem ge uviek onakav, kakav Etof naglo seI,rcns.
ovakovu sludaju' Ah ti si, Vando P
ovieti.La.
Yatda 6trqgs.
Vitlaklerazatatesvaobedanja'eveplemenitonamjero
Vi st€ vrlo uzrujani, otCe. Sto je tu zlokobnu Zenu
pokojnog vam sina?
ov&mo dovelo ?
Grof.
Grof.
tiguCu na
Dozvoljavam vam, da tiskate za se 6eetu Ti si ju vidjela ?
moj tro6ak' Vaada.
ovieti.ka'
Da, vidjela sam ju, otde, i namah sam posumnjala,da
mi dobaciste
Dobro, primam i tu koricu kruha' koju nije doniela niSta dobra.
ne ruga' kako
kao proejakioli takvol, samo da mi se sviet Grof'
eam uasjela s va6om velecluSoo6Cu'
Ah niBta dobra, moja Vando ! Ni6ta t
0rof.
knjizi nilednim PRIZOR DYANADSTI.
eujte jo5 jedno: neugudito se u va6oj
i zahtievam'
slovom spomenutima ikojega dlana naBeobitelji Sluga unidje d goaori yandi.
izlikom ne prekoraCite
<Ia vi6e nikada i poil nikakovom Goepodjagroficapita, ieste Ii sami; rado bi ovamododla.
Prag ove kude !
ovieticLa, Vanda.
lao;iaee koit zaitniih grofottih rieii oet ne mole mlaitrati' drhtu'd oil Recite, da je tu samo gospodin grof, i odekujemo
ljutine'
groffcu. (Sluga se naklon:ii ode.)
potrebno
Vi ste nanizali toliko uvreila, grofe, da nije
bilo, jo5 i tu zadnju pridotlati' (Ode naglo iz aobe')
120 12l

PEIZOR TRINADSTI. YatdE za se.

Barun obCi s njome. Sada mi je sve jasno.
GROFi VANDA; odnah zatimGROFICA'
0rof. Grof.
Ne govorimo o tom, to nae obadvoje uzrujava.
Nisi li ti bila kod majke, kad je CvietiCka 8s mnom
razgovarala? Orofrcabotno.
Vanda'
Ubogi Milan. Udinio je to s dubokim uvjerenjem, da
Nisam, barun bio je kod nje.
podupire knjiZevnost.
}rofrca wni'lazi, iloiim ioj Yan'da w sutet il'oil,ie'
Gtof i Vanda gleitaju pred,ase i iwte,
Ti gi bila kod mene?
StoI sitonxse trgne iz zamiilljenoetigrofr,ci.
Vanda,
Da, majko ! Oujem, da je barun bio kod tebe? . . .
Grofica'
Jesi li Stogodtrebala i' hofica grofw.
On prosi ruku naEeVande i radi toga sam bad ovamo
Vanda r wpriliai gled'agrofa.
do6la. (Prema Vandi.) Jesi li ti zbilja posve odbila baruna ?
&tof, lcoii to optazi'.
Poslao sam ju k tebi, jer sam trebao njezin salon' Vands.
Jesam, majko !
Grofica. Grofica,
Ti si trebao niezin salon, a zadto? Priznajem, da barun nije vi6e mlad prama tebi, nu
ti ei udovica, ue djevojka, a on je jo6 pristao, dobro uzdrZan
0rof.
dovjek.
Ta zna3, da je siromah pokojni Milan obedao platiti Vanda.
trodkove za tisak pjesama one gospodje! Ba"6zato, jer sam Zena, pojmim svu strahotu braka sa
Grofica, takovim dovjekom. Nikada se za baruna udati ne du I
Pa za5to nije raCun Poslala?
Oilof ubtadujuaimglasom.
Grof. Barun je ipak prestar za Vandu, draga Marijo !
Bila je sama tuj.
0rofica, 0rofica.
Ta drzkost! - Ja ju ne bi bila natvommjestu primila' U Vandinom prvom braku vidjeli smo, da ne odluduju
Grof. godine. Nai nezaboravnisin bio je liep i mlad, a ona ipak
Nije bilo moguCe,da ju ne primim, jer je barun tako niie bila sretna s njime.
udegio.
122 r23
Vanda. dto od tebe traZimo, jest, da bude tvoj izbor na daet na6oj
O majko, ne vraCajte mrke sjene proBlostiI . . neka tonu obitelji.
u mraku zaboravi! - Vjerujte mi, da ne mislim na udaju, Vauda,
i ila su mi odurni ljuiti, koji veC sada navaljuju na, me Majko, vi zar ozbiljno zahtievate, da podjem za,
radi utlajo, dakle ni pol goiline iza smrti mog suprugaI baruna ? I
Grofica,
Grof.
Moja je najtoplija Lelja, da mu pruZi5 evoju ruku.
Mnogo obzira ba5 nisu pokazali. Barunovo plemstvo starije je otl naBega, a kad dobije
Gtofica, Milanoy imetak, biti Ce skoro igto tako bogat kao i mi;
Barun je s' vaZnih razloga zamolio u men€ dozvolu. on je pravi kavalir u gvakom pogledu, od svih tvojih
prosace najdostojniji, da mu nada snaha bude Zenom.
Valda.
S vaZnih razloga? VEnd,a,
Grofica, Ne zahtievajteto od mene, grofice, i ne silite me, da
duj me, Vando ! Ja ne 6u da opetujem,kako je doilo budem nezahvalna za dobrotu, kojom mi hoCeto silom
do tvoje udaje za nezaboravnog Milana . . . pokloniti toli znatan imetak. Molim vas, pogledajte me,
ali ne okom tudje Zene, veC majke, koia ljubi svoje diete!
0rof,
JoB sam mlada, a nieam kudala od Zivota do li gorkost nje-
Ali Marijo !
Gro6rr, govu, . . . dajte mi da Zivim, a ne zahtievajte, da zdvajam
Molim te, dragi, ne smetajmel Vjeruj, da je potrebno u narudju tog . . . odurnog dovjeka!
da se sporazumijemo. Stoflca uz,uiana $talc se et)laila.
Grof.
Pa dobro, Vando ! . . . A ti biraj medju ostalimi tvo-
To je sve joB preuranjeno.
jimi prosci. I medju njima imade zvudnih imena, ako im
Vauda. predji i ne eiZuu daleku proilost I a ima ih liepih i mladih.
Neka bude, otde, kail majka tako Zeli, i meni je stalo
Vanda.
do sporazumka.
fjr.ofnieCnokimtu glaoom Ne, majko, za nijednoga od njih ja se udati ne Cu
Ah!
Grofica,
Grofica,
Ti dakle namjeravai ostati udovicom.
Sve uspomene toga dogadjaju pokopali smo s naiim
ubogim sinom, koji te je toli silno ljubio (Vand,ase ,rgne) Grof.
i prigrlili te kao rodjenu kCer. Ti ne ima5 vi6e roclitelja, Ah, draga Marijo, ona je tek obudovila . . . Ja bih se
nosi$ na5e ime, mi te smatramo na3im djetetom i jedino' okladio, da jo5 ni sama ne zn&, 5to hoCe,
124 125

Grofica. Grofica.
Kad je tako, onda sam sigurna, da niste nikada ni
Rado bih to dula iz tvojih usta, Vando.
pomislili, da Ceto se udati za onog Covjeka.Je li, Vando,
Vauila. ja se ne varam ?
Ni ja vam ne bih mogla tlrugCije otlgovoriti, majko ! Vand,a.
O ne pitajte, grofice! Smilujte se ovom izmudenomsrcu,!
Srofica os'rromotri Yandu.
Nitko dakle joB nije dirnuo tvoje srce ? Groficabioa suewzrujani,ja.
Da se smilujem ercu, izmudenom nedopudtenomlju-
\asda reoma uzrujana {utcd gledagreila se. bavil - Ne, nikada! Zahtievamizravan odgovorna moje
Gtotica. pitanje !
Zadto ne odgovaraE? Vanda.
Dobro, groficeI Vi traZite, da vam i to kaZem; silom
landa drhiui oil uzrujanoati.
mi trgate iz $ca tajnu, koju sam pred svakim krila. Cujte
Jer bih lagala, kad bih to uztvrdila. me dakle. Kad bi on danas zaprosiomoju, ruku ja bih . . .
0rofisa. Etofica upa],s joj naglo w rieC.
Niie dakle varka, 6to mi reko6e? ! vi bi? -
Vanda.
!traad,askloyi ruke. Ja bih mu bila ZenomI
O maiko !
Grofica. (hofrcabdesna.
Zeromt Vi ! - O mogla sam si misliti, da de se iz-
Da Cujem bar, spada li u nad krug ? !
gubljena ovca prije ili kasnije vratiti svome stadutl
Vtrlda,jeihsaizgouori.
Ne! vanda'
Grofica Grofice,
'je Choficas oelikomuabwiljenoC&r,.
Istina je, dakle, da onaj drzki doktor ioE prije
smrti na6ega sina posegnuo za njegovom Zenomt? To sam htjela, da dujem iz tvojih usta; htjela sam, da
sama priznad, da si jo6 za Zivota svoga muZa gojila ljubav
QroIpreda ae. pram drugomu, za koga si spremna i poCi. - Znala sam
To je barunovo maslo! i prije za to i htjela sam, da po6to poto zabuBim svietu
usta radi na5ega imena, radi uspomene naSega sina. Zato
\aada ponoaito.
ga,m odobrila barunovu nakanu, da zaprosi tvoju ruku,
A ako je posegao, to je ona, kao trena previsoko
za to sam pristala, da bira5 ma koga od tvojih prosaca, tebi
stajala, a da bi ju dosedi mogeo!
 t27
t26
gve Zrtvovati za to i zabora- Grofica
ravnih. - Bijah spremna
ieilaa gouori,od uzrqjanosti; Vanili olerenualeilja.
Zrtvovati' - da
pade i imetak sina na6ega
"tii "n*"tti otl sumnje i prigovori' ali ti Ce6' - ti Ona je slobodna. Ja je siliti ne mogur ali je ni vidjeti
te odistim ,ne - ne du. Ovo pol godine, Eto Ce jo6 sprovesti u naioj kudi,
vjeru u tvoju krivnju'
f,"O.n, da utvrtliE u svietu da mi se nikad ne pribliZi.
Sramota! -
Vaud,a, Vanda.
Grofice ! Kad mine godina korote, ja du krenuti u sviet, no
Srof zaieitrnos Vanilom'
pod mojim obiteljskim imenom i tako de izgubljena ovca
ju dalje vriedjaB' Ja znam'
Marijo ! Ne dopu6tam' da opet prietati u svoje stado. (Tiho1flaCc.)
nesretnog sina i tvoje sliepe
fto je sve pretrpjela od na5eg
Butila j.trpjela' Ako buile Grof.
materineke ljubavi, pa jo ipak
tko tla joj to zabrani? I Marijo, ja te molim oprosti sinu za volju, kojemu je
sada eliedila glas svogu "cu'
bila Zenom!
0rofica. Choflca,
je kriva Bvemu' ona eamal koja je aet bila poClaizlazu naglo se okrenegrofu.
Ne zagovaraj ju, ona
Ne t bad njega radi nikada oprostiti ne 6u. To je moja
Vauila u naioeioi uaruianorti'
posljednja rieL. (Oite.)
ge mlacla i neizkusna
Da, grofice, kriva sam' dto sam
i po6la n& lre- PRIZOR TRINADSTI.
po-u*iiu"r" velidinom roda i bogatstvom'
svoje mladjahne dobe platila
ljubljena muza, no tu zabludu PRIJASNJI bEZGROFICE.
- Bila-:"^ -o vjerna do groba'
sam krvlju stca svoga! Gnolide Vanili, koja je sjtla, te .iu fni,mi sa ruku.
koji su vam dojavili toboznju
to znaclunajbolje oni zlobnici' Ne pladi, diete moje, ti zna$,da je majka u takovih
mogla biti gretna uz supruga'
triu":" mo;o t - Ali nigam stvarih nagla i pretjerana. - Ali to Ce proCi, Cim bude
koji je otroYao cviet mladosti
koji me je tlu6evno mudio' neko vrieme s tobom razstavljena.
moje'
Stotlcaizvan sebe' v aD0.a.
Znam, da Ce va6e plemenito nastojanjeza tim idi, da
To meni,meni majcinjegovoj!"'
nas izmiri, ali tu ne ima lieka! Dva toli razlidita zna(aja
0rof. ne mogu obstajati pod jedinim kroyom, zato i odlazim, te
Vando, za Boga umiri se! du sve onako udesiti, kao 6to eam grofici obrekla.
Vauda.
0rof.
Prostite, grofe! Grofica me je \zazvalanadinom' komu A ja se, Vando, ne odriCem prava, da du u svakom
neimaravna!Azadto?jernecudabudempotlrugiput pogledu otdinski za te skrbiti.
tisuC puta ne ! I
nesretna u braku, ali ne i
128
129
Vanda.
Ilvala vam, dragi otdet Vand,a.
Nidta drugo nego nervoznosti zato polazim veC sjutra
0rof.
Prije odlazka valjcla Cemose jo5 vidjeti, a sada idem na ladanje. SvjeZi Ce zrak oporaviti moje Zivce.
majci, da ju umirim. S Bogom, Vando !
Dokior,
Vanda, Ja vidim, da me odbijate. Ja sam to zasluZio,ia sam
S Bogom, ot&, (G,rof oile.)
vas uvriedio.
Vaud,a.
PRTZOR
cnrnnAnsrt.
VaSe pona5anjebija5e ponizenje za me.
VANDA i dr. MILJEN0YIC.

Sluga iat:i,. Dokior.

Doktor Miljenovid, Priznajem, groficet . . . Kao destitu Zenu ja sam vas
YatdE za se, uvriedio mojom ljubavi, ali vided vas nesretnu, ne mogoh
suspreCidustva, koje sam ve6 dugo za vas osjedao. Vjerujte,
Je li mogude ? BoZe ojadi me za toliku borbu. (Doletor
* to uniil,je, Yonda sto.ii na rnje*tu hao wlcoptanate jeil,aa oil,orati gtofice, prava ljubav zaboravlja na nejednakost stali6a.
ilolctorw pozilrau.)
Doktor, \aad,a maknerwleomw znak negoiloaaryia.
Vidim, da nieamdobro dosao,grofice! Doklor nastautja.
Yatda gtokale mu ila ajed,ne,te i eama ejcilne. Zabomvlja n& sve, ona ne poznaje zaprekb",jer ne
Izvolite ! misli, vec samo osjeca.
Doktor. Vanda.
Ouo sam opetova,no,da ste bolestni, i da ne zovete Recite samo, da B&m vas obodrila, da sam va,s iza-
lieCnika. zvala, spomenuyli vam novjeru svoga muZa,
Yaada Y^qgle'
Tko vas je poslao Doktor.
Dokt'or, Ne budite nepravedni sama eobomt Vi ste o svom
Nitko ! Dodao sam, sluZeCise jediuo pravom kudnog pokojnom Buprugu priznali samo toliko, koliko je trebalo
lieCnika. Cuo sa-, kako rekoh, da ste bolestni. znati njegovu liedniku. Mojemu ponalanju bijade
Vaud,a. kriva sama ljubav moja - nu zato platio sam gorko
Ja sam odbila svaku liednidku pomod. uvredu n&nesenubezporodnojsupruzi. - patio sam toliko,
da sam, mislim, okajao nepromi5ljeni svoj grieh.
Doklor saudei\em.
A ipak je trebate. Sucled po izgledu, vi ste ozbiljno utod'alreila w'
bolestni. u igtinu o
Tomi6: Ljubav i siaj. g
130
Doktor,
U istinu, grofice! - Kao lud bjelao sam.gradom I
najveCim m&rom prionuo sam uz svoje zvanje, htio sam
silom da vas zabora,vimi da nemir svoje dude utopim u
prekomjernom radu, ali koja korist? Cim sam se u veder
ku6i vratio i sjeo, da podinem,veC se je u mom du5evnom
oku prikazao vaB lik u onom dasu, kad ste kao andjeo
jarosti preda mnom stajali, te me s neba moga zanosaobo'
rili u ni5tavilo prevarenih nada. Ti casovi su sve bla'
Zenstvo i sva neizrnjerna bol moga Zivota!
\atda lcoia ltosta;jesaenemirniia.
Prestanite, doktore, molim vas ! Moje su odi preslabe,
da gledaju slike, koje va5a maita preda mnom stvara. Ja
Bam danas toliko trpjela - toliko - da bi i jaCi pod
teretom tih muka emalaksao.- Etjeli su me poniziti,
uniBtiti, ali im to nije uspjelo!
Doktor.
Tko se je ueudio? !
Vanda,
. Ona okrutna Lena svojim sumnjiCenjem,da sam se
braniti morala kao zlotvorka kakova, kojoi je nesrotni
brak izlika za nevaljani Zivot; onda uZagnanjezina mrZnja,
kojom u meni ne vidi ino, ved nesreCupokojnoga sina.
.Doktor.
To ie plod moje krivnje !
\anda iutui gleil,ayrreitrase.
Doklot 11o,strap\io,.
Dopustite mi, grofice, da ja obracunam Ba,osobami'
koje su se usudile potvoriti vas onim, Fto eamja sgrieSio. . .
Vauda,
Ne ! - Ilvala vam, ja sam veC sama obradunala
s ujimi.
131
Doktor,
mogu li se bar nadati vademu opro5tenju?
I
Vanda.
Prastam vam od srca. (Pruii mu rwlcu)
Doktorpol,jubi,gruienw mw rwku.
Za Boga! kako drhdete,. . . kako, ste uzrujani !
Vanda.
D a , o s j e d a mi s a m a ,d a m i n e s t a j es n a g e . . . .
Doktor,
Vi rnorate od tuda, grofice! . . . Morate oetaviti mjesto,
koje vas sjeCaneugodnih prizora. - Vi Cete se podpuno
oporaviti, ali samo pod uplivom srece i mira I
Yal:da Uh,omuzrwjanoitu.
SreCai mftl, Za njih je znalo samomoje djetinjstvo...
Doltor.
Koje ste sproveli u roditeljskoj kuCi, kad vas joB nije
obavijao sjaj velika6ice. . .
Tanda aeomauarujana naglo ae iligne.
Ja sam ga se riedila, doktore! Dosadanje gorko iz-
kustvo ubilo je u meni svaku Zelju za staleZkim sjajem.
Dokior,
A imetak, koji vam se nudja, a sjajni prosci, koji
vas saletavaju?
Vanda.
Odbila sam imetak, odbila prosce sa sjajnimi imeni i
pred vama ne stoji viSe grofica, ve6 Vanda IrjubojeviCka!
732

DOElotustana takoitjw.
Vi se okrutno Ealite, grofice !

Vauda.
fzgledam li tako, da bi se jo6 i Saliti mogla . . . ?.
.
, Doktor.
Vanda LjubojeviC, meni ravna Zena!? Ne _ ne,
recite, da nigam lutl, i da sam v&s dobro razumio. Ta
recite, grofice ! t

Talt;dana gol moleCimglaeom.

Ne zovite me tako, ja vas molim I Ti, rekoh vam, kako
mi ie ime. ..
Dokbot trtolwglaeno.
Vando L. lstrastno.) Vando l!

Yal!;datc,rossmdehi pl,aC,
Milivoje !
Dohot raziiri ,rwlee,
Evo srca!...
Vanila.
Na kojem cu naCi sreCe i rrrfta! lpoletl i
a1enu.1
Doblor fioine ju k aebi.
O neizrecive slasti, Vando, divna Zeno mojat!

(Zaator naglo paila,)

Konac.
q