DR ANTUN RADIC: S A B R A N A D I E L A D R AA N T U N ^ A .R A D T C A .

la,r{nn c
sl\BR,A,Nl\DIELA / /??7
II,
DOM 19oo,

sELlAenasl-ocA
D Rv L A D K o MaCBn I RUDoLF HBRCBG
ZAGREB 1936,
 DOM
UANAXIOTON
$ETJAIIJ
IRTAT$IOUI]
TI$T I ilAIII.
{i, dome, domidu!
Nij' mi ga nada tel
Kaic naroil

t.
GODINA
1.900.

UREDIO I IZDAO

..A-\TETTTDT E.ADI€-

_-_-dh---

N A S Y O JT B O $ A K .
-=ff-

U ZAG}BEBU.
'TIPOGRAFIJA. D, D., ZAGREB
KNJIOOTISKABAT TITOGRAX'IJAG AI,BREOHTA (J08. WITSASEK.).

1000.
 Gdje je 5to u ovom ,'DOMU"?
Strana
Razfovori, gz
Dvorili fa za dukale, (Pripooiest,)
Prva ried ditaocu 1 Jedna velika maSina, koia ae ide 97
Jedno stofodiSte 3 Ho6e,mq li mi Hrvati propasti? 100
Koliko ima HrvatA i njihove zem- Sto ie to ,,monopol"? , , 105
lie (s
'se harticom hro. zemalia) 7 Iz starih knjifa. (Stare Zidovske
KuLo pravi PaPir i tiskaju kniige, detiri vie'ka dobrote i
kniice 11 zlode liudske) . 108 i 170
Stari I-iudi znaiu viSe,nego mladi Sto ie i Eemu ie drtaya? , . 113
lstara pripouiest). 13 Seobanarodi, . tlg
,.Vi5e se ne-moZe iivieli"' t7 Sto ie to luksus, i bi li mo€lo bi,ti
Kad su Hrvati doili potl tudiu bez niega? , t22
vladu? 19 ,,Massa" r29
Kako siromaha {ule i Si3aju bez Vriedimo li . Sto u svietu mi
nola i noiici. (Sto ie llaonica Hrvati? 131
ili hapital? - Sto je kredit? Glavni narodi ,i drlave na svietu 134
Sto su hamati ill interes? Kaho Bi li sviet mo{ao bi,ti bez no-
se mudro guli? 22 vaca? t36
dudnovati nost, (Pripouiest) . 26 Mrtve du5e, (Kornadi6 pripo-
Marko Kralievid i vila vodarica viesti) 138
(Hroatsha narodns. piesma iz Dao Bog sreful
Duuna u Hercegooinl.) 27 Tko ie priie Hrvat6 Zivio u naSoi
Zaito ie sve to manje viere i domovini? 147
poltenia? 33 lz.lolbe 1E1
Gdie ie matica hrvatskih zemalia 35 Starovjerski slula, (Komadid
Jesu li i,eliezmice na Lorist, ,ili pripoviesti) 154
na Stetu? 37 Lako ie pisati 161
Seliadka buna priie 300 godina 40
Veliki uditelii svieta, (Sohrat.) 44 Od kud i kad smo se mi Hrvati
Liekarije od svakofa zla na doselili? 163
svietu 50 Tko le Sospodar t drlavi? 166
Veliki hrvatski piesnici. (Ivan Haidemo dalje - po aovcel t69
franiin Gundulic. 53. - KaEi6, Za5to Burima ne 6e ba5 oitko
1r7l pomo6i? 177
s3 i 117
Naive6a nesreda hrvatskoSa na- Bosna i HerceSovina 180
roda Prvi qa5 uditelj po Svabekom
54
kalupu (M. A. Reljkovi6,) . 183
,,Davno bilo, sad se spominialo"
IVIudre rieEi staroda Katona Papirnati aovac 187
Rimlianina ,:, 59 Dom i sviet 193
eudna b,olest (Lombrozooa nauha Prvi hrvatski susjedi i gospo-
o zlotincima.) . 65 dari u staro doba t96
Hrvatska naro.l.a misao , 68 i 83 Je li Hrvat dobar trgovac? t99
R i m l i a n i i n i i h o v oc a r s t v o , , 69 Kalvih ,ima Skola? 202
Dioba posla' 72 G. bar, Ferd, Billotu 205
Ima li na svietu pedali-ljudi? . 75 ,,Ne 6e se muEiti, kao ja Sto se
Mi stari kako - tako,' ali na5a mudim" 209
djecal 81 Kad. su do5li Mad-Zari u naie
NaSa bra6a, susiedi i nepriia- susiodstvo? 212
telii 85 i 103 Mirni boi 215
Kako ie Dostalopismo? , . 88 Tko te hrani, i Cadom Sa zov'i 225
,,Tlo ie-blize mora, bliZe je i Srbiia 227
Bo{a" 90 Zivimo ljudski, ako ie mogiuCel 231
 Strana na srrietu? ZZ, - Sto ie to ,,obstruL_
List hrvatskomu seljaku za razgor,or i nauk.
Tko ie^ s nama pod jednom ka- cija?" 77, - Ima li viie muZkaraca
pomt 233 ili icrr.it?98. - Sto ie car, a 5to krali?
I medju krmoima se, kaiu, po- 109._- Tlro ie i Sto' je lo ,,vlah"? 1.i5.
-
^.zna, tko ie stariii , : Z4l .La1lo je br, 7, ,,Doma" onako,
Jrovencl 245 biel? t26: ZivoJiek (,,vi"i.Jj
Sto je to burza? 24g cija") 140. - Egipatske piramide t,t0.
Strahumraku, ZS7 - Yezav 156.- Tortura 156,-.Mie-
Rusi 'i Nie,moi 260 seCn,jaci173, - Srieda lZ3, -
Bi li pisao o gospodar- zeii 190. -
M"-
Kinsko ili kitaisko car-
Vlastnik,
izdava0
i urednikDr. ANTUN
RADte.
"DOM" stvo 206. -
_ .stvu? 263 Ka^kva je bila' niekada
Pismo Kulina bana 7tl €od. p_oita? 219, - Plima i osjeka 1Zt. - Ciena je ,,DOryIU:'_
na godi-nu:za pojedinca- 3 krune (1 ftrr.50 nv(.).Za desetoricu
_ ,starro Tko_je izmislio neiedaaku ienilbu 2Zl. -po 2 krune 40 RI.-(1.for. 20 nvd.;;- za dvadesetoricu.
po.2 krune (i for.),ako wi
Sto ie to bilo u Zagrebu? , - C.guj_* bi letiol 236. - zajednopo$aljupredplatu. MoZese predplalitii ua pol godine.
,,Otac
!a Sto se spremaju Nieonci? . 276 gorel" 236, - dovie,k moZe naoraviliie
SeliaEki kredit
Kad liudi budu liudi ,
Zgl
289
Ied.252. - Tre6ina svih liudi na svietu
iesu kr3dani 253. - Suglstija 268. -
nrojt. ll U Zagrebu,15. prosinca 1899. llil CoO.f.
Kak.o. -smo se mi Hrvati pokr- 5*" 1" dubo!_a zwlial (J. grol Or-
stili? 294 iid.) 284. - Hipnoza' 295. -: podani
-,,Kako se pravi zlato?" 302.-
_Posteni fulijagi. 2gg 202,
Koii ie narod svoi? Sto ie to ,,romin"? 315. - Bezprelna
305
kaiige hrvatske ,kola u Zaerebu 317. - Kmet-seliak
_S_vete 309
Komu koriste Zeliez,fice? prikovan na gospodsku zemliu, (lz
Iztok i Zapad
313
321 staroga p.isma) 335, - Sto ie' lo ,,koz- Prva ried Eitaocu.
{agodba 3Zs mopolita"? 350, - ,,Retclama"336. -
Sto su to trfovaEki u{ovori? , , 3ag Najveda iivotirria na svietu 381,
zlcovr 337 vai se list pi5e i izd,aieza onai na5 hrvat-
D_rug-osu Ugri, a drogo M.dZ.ri S+t Po hrvatskom dornu,
,,Kad ve6 ne curi, neka baren Biiat (M. Danilo) ski sviet, koji znade samo ditati, a nije
932
__kapljel" 345 Kastela (M. Danilo) 347 udio nikakvih vedih Skola, To su ponai-
HoCe li aam 5to pornoCi na5i
zastup,aici? 353 vi5e naSi seljaci-teiaci i seoski zanat-
Glasovi iz naroda,
Sto ie ,,fitelj" oaulio oa konfe-
Iz Mediunrulia (M. Gosarii) 64. - Iz
nici i majstori, pa seoski trgovci, Ima i drugogana-
-_renctii?
Kako,postaie &apital?
356 Mosl_avine(M. N. Stuparit)'64. - Je- Segasvieta, koii ie i nje5to vi5e udio, aLi Zivi dalie
1*:l ..3r,
359 da! bi htio novostl 80, -',,Htio bi se od grada i prosviedenogasvieta, a ne moile si do-
1"u.1.
[::i]TJrJi"g
Uopalo ciganina carstvo, pa pr-
tudiemu zlu radovati" (O{ovor na i,no-
vosti") 95. - Iz SpiSid-Bukovice (A. bavliati skupliih ovakovih listova za zabavv i po-
Shubi6) 95. - ,,Dorir" i hrvatske ,.po- uku, I mnogomu od ovih mogao bi ovai list dobro posluiiti,
^ voga obiesio svoga da6u . . 370 triti6ke stranke i fraftciie 96. - .,DOM"
Usa_mnaesti pol miliiuna krunA , 373
rrr,tzars&e vorne se zah^valiujeonima, koii gahvile l2l. A treba li ovalcvomu svietu, treba li seliaku - tei,aku i
3?g
; ,:POl_{",politika i na5e-novine (pi5e se-oskomumaistoru - treba li mu ovakav list,'koii mu dolazi
S. -Varniga) 143. - Ni moi otac, ni
Sitnice. m-oi. died .niie novinA ditao" (pi5e S. vi5e puta na Sodinu? Treba li tomu svietu ikahova kniiga?
Mihlin lz Mediumuria) 144, - DruJi
$fjiq" suze {-starinskapriCa) 14. - glas iz Mediumuria (Roh Horuat) l{4. Jg ne,iu na dugo i Siroko razlagati,sto ie kniiga i ka-
!.t"9 ! unuk {_StarinskairiCaj tS. _ -
-Nikako ne de mediu saliake 160. k.oy.
$atj i Zena (Starinsku iriCai tS, _
mudre
- J\a otranu Relikoviia (5. Dretar ie od
r ie od kniige
kniige kirist,
korist, To
To se
se i"i,7i'iit*iiigiddpamti-
zna, da ie kniipa od pamti-
_riedi15.i 28. _ Kako-sebroje
godine?..16.
rz Cetnika) 221. - GIas iz BaEke (A. vieka svaSdie
svagdiebila u dasti,I na5 narodto znade,Kad tkokaZe
- Konac sviieta G-.-: r-aradd.niz tseremendal 213, _ lz Gra_
4agonetkg. i odgonetke29. i'46. _ No_ diita__(M. Mandid) 2i3. _ t" N.li"a Sto liepo ipametno,kahu mu, Govori kao izkniiEe,
vo stogodrste29, * Ne de vise biti ni 1L. Kriihouid) 238, - Iz yinice [krai
stafaca, 3i piian'ica 29, _ Naiveda VaraZdina) 239, - Tko ie za narodnu A ne iu mnogo ni to dokazivati, da na5emunarodu, koii
fyca.-u- Laprebt 30. _ NiabecedaSi gro;vietu?. {PiSe.vl6. g.' M. Lochoiii, niie udio ve6ih Skola, da mu treba ovakov list, Ja 6u to n'a
lAnaltabetiJ30, - Troini savez46,_ rz Dt, J€-nkovaca) 254, _ Iz Medju_
fruia (straik) 46._ K;ko ak"i[o i yytl?- (K. Iloruat) 270. _ Iz BeSlinca
kratko kazati,
ve.ru{osunceT 60, _ Ne i;bi eoviek (,r. N emet) 304. - Seliadka banka Davno ie proSlovrieme, i nitko toga viSe i ne pamti, lcad
mislio, -Sto sve pcela Lorirti 6i.']] .
!u.jlEovo_rn_apitanie J, Tomca iz Viria) je na5
rSnarod Livio
livio za sebe,Danas je
9to. ye deteSacija?61. _ Koliko se u
?67.-- Iz Ditjoka
' (M. setttirj-sii.'-' Sadiie.Nas
ie drudadile, Nas Hrvate
L.agrebupojgle? 63. _ Izloiba u pa_
,i"y 9!.-_$!l!iu""sta
IzYiria 382. okruZuiu tudii narodi, pa se k nama i zalietaiu, To su najvi5e,
dieca; A;;_
rici 64. - Koli;ho ima Uuiskitr - Sto ie noya doma i po svietu? Niemci (ili. kako se kale; Svabe), pa Taliiani, Oni su od
Eorora U svakombroju,
nas,"to se mora priznat| mudriii i oise proSviederii,''hatoiei
 ,,DOM," Godina 1.
mnoEomuod njih i u na5oj zemlil, qa na5em domu - bolie,
ne_gonaS-emudoma6emu dovjeku, Badava 6emo mi na njih
vikati., ako ne primimo u ruke isto oruZienSto i oni imadu,
a to iez znanje u svakoi stvari,
Danas se dovjedje misli i svakojako znaniestrasno brzo
Siri po svietu. Zeljezna kola, Sto ih tiera oSanj, raznesu za
kratko vrieme svakojake novine po ditavom ivietu, Sutra
ve6lli prekosutrg znqduu Bedu, u Rimu, u Carigradu,Stose
kod nas danas dogodilo ili nakanilo, JoS vi5e:-to se moZe
znatl i..za niekolilco_ura, ier se moile iaviti po iici, po tele-
grafu ili brzojavu, I tako se moie re6i, da-datt.. siv sviet
sve zna,
A tko ne znal Sto drugi svi_etmisli i Bto snuie, taj se
ne zna ni vladati, pa dok drugi idu napried, on zaosiaje',ier
rte zna, kuda bi,
zato i seliaku nasemu i svakomu seoskomu stanovniku
treba list, iz\gifg^ 6e doznati, ito se u svietu dogadia,Ne ie
ovomu listu biti prva-briga, d.a,iavljanesre6ei-strahote po
svietu; nego ie mu biti prvo, da malo po malo otvara du-
Sevneodi nasemu seoskomuiovieku: neka vidi sto je drugi
sviet smislio i ura.dio,Sto sad misli i snuje,
jedno. drugo ie ovo: Ye6 ie pro5lo i ono vrieme,
, . fo ie -A
kad ie na5.narod zivio u velikim kuiama u zadrugl TJ za-
sumladiir!"irliuz starcei. slusaliih i udili r"-od
*"gl
Onda je "iiii,
mnogi!ouj*,-! a_ko_ie bio mlad, bio pametan,'jer
mnogo duo od
ie starih liudi, Danasie svaiko zi sebe:nema
yaz{ovora.nema piesme,nema nauka, Mladi se na5 sviet
biie .i preb-ijapo-Ta4qrfi_s _drugimmladim, p. i t"d;ir
svietom,a_!totu Euje?Malo dobri, Kakav mu ie Zivot?Ne-
veseo,- Tomu
lrgba pomo6i,Mjestonaukaod starih liudi
treba narodunauk iz stlrih knjiga,pa 6ei opet biti pameiniji
mnogi mladi dovjek, ier,6e didti itare kniige, to'iest ono,
3to su_dru_€istariji i mudriii tiudi mladimazi nauk'ostavili.
|pi. s .Nlnokon io5 ovo: Mi iTrvati do sad tr"*"*o tista,.t<oli
ie-dngkomkori5 iednako_rado mogli ditati svi seljaci
i seoski.ljudiHrvati.9u-!
Hrvatski dom nije Jamo;i" i"g;;i;,
hrvatskiig.apryi oko Splita,i oko Dubrovnika,i oko Trsta,
;ednekrvi.i iednogaigzika,ali niie jo5 taj narod, na Zalost,
igdne misli. Mi smo Hrvati kao'bra6a, koiim se razasula
diedovina,pa se.po nieholilcobra6" ol"piio, J. ,nz"
dni ovomu, dru$i onomu,,treji opet onomu gospodaru, l":
a .iogoai5tugospodarilisu Fran cezi pame6uditavo$asvieta,
na svoju su skupnu staru diedovinui na starolvoje pleme
Godina 1, ,,DOM,"
nab list htio biti kao $lasnik
mnoSi vet, i zaboravtli, Ovai biyoil
*"di" raztepenom bra6-om, bi i* sYe po malo u
iii'"t
'aiii""o dozivio staro niihovo zaiednilkq Pleme, on bi ih
k zaiednidkomu staromu domu: da se skupe, da $a
ponove, pobolj5aiui Poveiaiu,
U svem ovom pomo$ao nam Bo$ i bilo u dobri das!
Jedno stogodiSte.
Zakoii dan novine 6e ditavo$a svieta pisati o starom i
o novom siogodiStu,ier 6emo evo za,koii-dan p9d"1i broiiti
dvadesetu st-otinusoclinapo krsdanskom broienju, Prosasto
J"""t"uisio stogodTste brollll smo od 1,800do 1,899',a dva-
deseto 6emo broiiti od 1,900do 1.999,
Malo je tjudi od sto $odina, pa zato i9 .*a!o i takvih
liudi, [oii 6l pame6u mogfl natrag-pgsledati i pripoviedati,
5to ." ie'u ovb sto godina"dogodilo,-Ali Sto ne moZe.niiedan
zi"l ao"iek, mole linfiga, Iz fniiga i novina mg$ao.bih vam
kazali, Sto se ie priie sto $odina
sada za svaki malo
""id."
dogodilo, eitave kniiL:urrinenastale bi od to€1, pa.6'ei na'
staii, Ali mi 6emo sada sa*o malo spomenuti,i do z{ode
bit 6e toga viSe,
'*T.[*,starca od sto $odin-a,kalco ie bilo za
Da upitate koje$a
niegove *t"aotti; da bi vam" s.taki ^splmenuo Na-
pblZott. iFrin".,re. Tko ie bio tai Napoleon?-Gdjesu i ka-
kvi su ti Francezi?
O Napoleonu su napisane tolike hnligg, da bi ih bilo Sto
na kolih ioziti. A tt o lii tttio pripoviedali o tom, 5to se i9
i" g;iii; p;;ih p;i"""ri goainaprosasloga stogodista,-
svaki
bi Eas*oiuo splminiati l{apoleonovo-ime, A pripoyi edaiu6l'
tio t" i" aogoallo petdes"i goditt. dalie,morao bi spgm!-
niati Fian ce"zei Frincezku. P. i kasniie$odi1e pro5asto$a
Tef ie ptoElo niekoliko mieseci, 5to su novine ditavo$a
 Godlna 1. ,,DOM,"

svieta pisale o trancezkom iednom izdajicr.i pravdale se za lom braiom svoga plem€na i Sto su stali pre$ledavati hr-
njeSa, vatsku starinu i stare hrvatske kniige.
zaito sviet toliko gleda na Franceze? Kako su oni do Hrvati su se na podetku pro5asto$a sto$odi5ta p r e-
loga doSli, da su bili oivojili ditavu naiu stranu svieta - por odi l i , k ak o k al u pr os v i ei eni na5i l i udi , A Sto to
Evropu, - a i {3nas se dini, da se barem pamet ditavoga inali? To znali,, da su se kao probudili, Jer kako$od moZe
svieta ravna po Francezima? driemati doviek, tako mole driemati i narod, Tako su
Pravih r-ranceza ima detiri do pet puta toliko, koliko driemali i Hrvati: rniesu marili jedni za druSe, niesu marili
ditavoga naroda nasega plemena, Sqloo je razlika to, sto je za svoiu djedovinu, koju su tudjinci nz{rabili, A Sto ie nai-
nare.pleme.pociepanoi nesloino, a Francezr.u .loz"i, veta sramota: gospoda hrvatska niesu vi5e marila za svoi
vriede u svietu -.ne.pet,.qego i petdeset puta i"iik;, fri i;: narodni jezlk hrvatski, sramila su se pro$ovoriti ried hrvat'
liko narod nasega iezika, Ali ne ,rii"d" o"l^..*tzato vise, sku, a o kniigi ni spomena,
Sto su sloZni,t1e€o,poglavito zato,_stosu bistre pameti i pro-
svieieni kao nijedan narod na svietu, i sto t1u6eslobociu, Ali se je na51omladih Hrvatan koii su se probudili, pa
su i druge budili, Mediu prvima ie bio Liudevit Gai, hrvat'
uvi su Francezi^obidnogaporudnika (raitenanta),koii
se je zvaoNapole,on Bonapaitgt -"o."i.su ga'udi"ili ;;;tir; ski zagorac izKrapine, On ie s drugovima svoiim podeo ono,
Sto ioS nije gotovo, a to nastavljafu dalje prve na5e $lave,
Sukg i: sin, iostao car, to ie naSi udeniaci,piesnici i drugi borioci, O tom 6e biti ioS $o--
Zar:m,
duga pripoviest, N*.p".|"on,-gradjanski
AIi nije glavno to, sto ie on postao hrancezLi
lrora u na5em ,rDomuu,i svakomu 6e se radniku, koii radi
9a1' Sto ie dobio za zenu k6er austrilikoga cesara, Gla"no zanarod, dati ddst i hvala,
je to,Sto je.on, kako sam ve6, rekao, s"voiskom osvoiio
i kraljevine i dielio kralievske krune kao Nemamo kada spominiati stra5nih ratova u kojim-aie
l""gg" .T*lj9 u proSastomstogodi5tu poginulo toliko naSe$anaroda, Sela
kruske! starci nasi jo6 pamje,_da ie i iedan dio na5egana-
doma'bioniekoiiko
godinafJ-fr""" su-naia puna |oil|udi, kb1 su se biti ili kod Mantove ili kod
lod? i 13sega ezom. Visa ili kod KeniEreca, ili Bog zna fdie, Austriiska ie voi-
\.rncasnrrnaS vladar
-morao je dati Napoleonu na5u Dalma- ska, u kojoi su na5i sluZili, gotovo svagdie bila potuEena,T
giiu i dio HrvatuF"
io. 9.."", pa i dlo kranlsklh i" ^li- t
Franceziniesu zlo vladali na5 je vladar izgubio mnoge-zemlie. Tukli su se na5i s Tali-
u nasemdo*", dr;id" D.i*u-
ngr"gradili su mnoSe dobre janima i njemad-kimPrajsima ili Prusima, I ovi su se jedni i
!!i ceste, koje i danas stoje,
Starci se na5ii toga k-ako bilo, kad su drugi boriii za to, da stvore svomu narodu jedan dom, I oni
2ie.6aiu, ie na5i,to iest
austriiski novci izgupi! vriednost,pa na5abra6,a,[op' .u su do toga doSli:u pro5lom devetnajstomsto$odi5tunastale
brla preko save pod Francezom,niesu nista htieli dati za su dvie io.rr", vetitr<Ldrlavet ItaLIia'i ujediniena Niemadka,
na5p^apirnati osajn<<, ve6,su traZili srebro, koiu Niemci svoiim iezikom zov:urDeutsches Reich"- (u t9
od Francezd.su se i dru€i narodi udili cieniti slobodu, se izgovara:Daj8esRajh), ili (Dajdland)tt,i,
"Deutschland"
niemadka drlava lIi zemlja, Ali se mora pfiznati, du tg L"
liXk:,: "?gF3i!narodrt'"o.bigli su se iUtaazaii,pa ima
koii z.apamtili-detrdeset bilo mnogo zla i neviere. Francezi,su naiviSe pomo$li Tali-
1o, 1ojt",liudi, .lu godinu
i osmu i
>madzarsku bunuu,Digli su se i Hrvati, ianom, a kad ie Njemadka pred trideset Sodina navalila na
Hrval *i" Euoza bana Jeladi6,a, Franceze, niesu Taliiani frflefi Franceziia u pomo6, Prusi
_^,r{"lo-koii koii,ie pred su Franceze stra5no i grozovito potukli, oteli im dvie po-
godinana.bojilte vodi_o dio HrvatsLoga na_
l"ld"Xt ied3rn krajine i nebroien" ttorr"" kao rbtni tro5ak, Od onda ie
,t9d1 Lla se onda niesuHrvati digli, Bo{ zna,bi Ii im-danas
Dilo I ovako, Niemac gotovo prvi Sospodaru Evropi, aFrancezi se sirre-
No ako Hrvatima, koii.grl-pod banshom vladom, niie maiu na osvetu, pa su se zato i sprijateliili s Rusima,
pnogo pomoglo to, Sto su digli-orufije, da obrane zal<ori_ Koliko su se niemadki Prusi osilili, toliko su oslabili
toga woSa kralia od madZarJke burie, *""go i* oni Niemci, koji su irriie u Austriji i u MadZarskoi gospodo-
ie vi5e
pomoslo to, Sto su se ios priie toga stali ogredivati za vali, To je dobro dbSio MadZarima: oni su se posve oslo-
osta-
 7 '
,,DOM," Godina 1, "DoM:'
:g:il'"j:-=
gotovo,"iSt"' Evo' ba6
No od to$a vie6a ne bi.ni5ta.ili
Madi,ari jaki, to se ie vidielo, kad su se po$adiali s Hrva- ,uJi i"aii"a#;;etl"kgEJ'$le t. zarkoiAfrici'tamopreko
hoie da'podave'tamosni e
tima u banovini Hrvatskoi, Od madZarskebune, to jest od ""
i'"i"lsri it t pui i d;i;ti i Zabotavllilu En$lezi' kako
godine 1848,pak do godine 1868, niesu Hrvati u banovini proste seliake ""t"i;;ik; B;?"'
preko mora sve izSubilii ios
imali s MadZarima nikakvoga skupnoga posla, Ove godine, su SpaniolcineoJJ;;'-i;*;
to jest godine 1868,, pogodili su se Hrvati s MadZarima IL;il" Potudenibili'
mirovati' JoS ima oti-
sklopili su n a € o d b u, Ovu godinu vriedno ie zapamtiti,, Vidi se, ,'ni"iu io5 niie -sudieno
ne treba sudai koii se
ier je ova nagodba glavni zakon u hrvatskoj banovinin po maea,i"ri,li*rii"t ig"itilea' kolim
njoj se moraju ravnati i kroiiti svi drugi zakoni. Kako su se neboieni k ak v o$as u- danaz em l i i 'Al i 6ei ni i m as udi ti Bo€'
u toj naSodbi pogodili Hrvati-banovci s MadZarima, to (,e
se u na5em ,Domu " razloliti,,
A Sto ie s Turdinom, s lcoiim su Hrvati stotine godina
boj bili, I(oliko ima Hrvati i njihove zemlje'
Na Turdina se ie u pro5astom stogodiStubacio Rus, i to
narodu' svaSda
dva puta, prvi put nesretnije od drugoga, Ali od ruske krvi Kad god ie $ovor o ditavom na5em
niti sloZan u iednoi na-
ipak ima koristi: izpod turskoSa jarma digla su se dva naSa treba pazitina tol Sto naSnarod niie zakonom'
i i3dni1
pobratimska plemena: Srbi i Bugari, a io5 prije Grci (ili ;"ffiffidir,'"rii i"iJi;;"; "lu-49*
ditavna6narod'Sdie$od
Jeleni), I tako su nastaletri nove samosvojnedrZavetGrdka, Takotu i iarua"'il;iip'tJ
Srbija i Bugarska, ;;il; iiii* t kakvu$odimavladu'
siJc"tl"i';il;'6J "9i*1
i iezika'
Rusko ie orulie pripravilo put austrijskomu, Svim nam Zem\ie,u koiima fii*i "u'od na5-e$a.nl.em9naSospo-
je ioS u pameti rat od godine 1878,,pred dvadeset i dvie upravo tako' kako iedan
i^ui; r^iir,". il;;;' fo ie svaka nosi starinsko
godine, Onda je Turdin morao Austriji pustiti Bosnu i Her- dar ima ,rise ,rii.rl,;;;;; i'li"tJu;
cegovinu, da ona niom upravlia. I tako su sada ove zemlje, I""iJr*",'" lplt ..t t't'" iedno$a$ospodara'
u kojima Zivi narod.na5egaplemena i iezika, pod istim go- ime' lo ie
spodarom, pod kojim su i drugi Hrvati, Prva hrvatska zemlia,koia nosi tudie 9.t?to -
D a 1m a c i ; u, {iiu-i*;'il;;d naroda' koil ie njekada
Dalmati'
, T^i rat s Turdinom za Bosnu i Hercegovinu - bio je Bog zna kada _-iii1 zi."iq, .t '"i "i ;9 tai nit,od oranicu od
zadnji rat u pro5astom stogodiSttr,u koiem je bilo Hrvat6., To ie uDravotako, kao kad ko,i;;dJ* ["pi
Hrvati su stotine Sodina ratovali. eitavi kraievi na5e domo- i darie
'" ta oranica
vine bili su dan i no6 pod pu5kom, i to malo ne ditav Livot, #fi##;"ilT"i*Li"o;Htd;;p; uz Sinie more
2svs oBui6kao.bahacila i" "t*iiirzmote' do
To ie bilo u granici, Napotron ie doSlo vrieme, pa je i ta 'Dahiciii. sve tamo
'",k"' se ie prote$nula'
ili Jadransko more, Daleko
grry,ricaukinuta pet godina,posliierata s Turdinom, to jest
Arbanaske, ali ii,"t spada i mno$o
godine 1883.,posliie one bune us cimerima<, ,K svihstrana
otokaili ostrovJi;;;i.l;;;d ;"mlie, kov iela
- Evo, pro5ao sam s Vama skokom u pameti gotovo sto obtodenmorem),
$odina i spominiao tolike krvave ratove, A demu ti ratovi?
Dru$a na5a zemlia sa :l?ti* tudiim.imenom - to ie
pitate.
I t t ;i G ,l ii"'it ,lit** iiiut-s u molu'-ietie.satri strane
Ta\o je
Nikota IL
pitao, nema tomu ni godinu danani ruski car
'(drugi) obtodena *or"rrill*u'i"ii ^;"" sit i il Dalmaclii'spadanie-
, Zato ie pozvao"sve vladare,, da po6aliu
syoje s,qvjetnikena vie6e: Nelca se dogovore, pa da wi vla- koliko otokd,
ali niie bas
dari odbace krvavo oruZie,i da unapii"d s.ri"i Zivi u miru, Trek,ahrvatska zemlia,koia nosi staro ime,
ovo svoieime' to
a mjesto pu5ke i sablie neka sudi svietshi sud mediu naro- tudie,to ie S 1";;;i ii"kit-" ieJobila riekomSavomi
dima, kako sudi mediu poiedinim liudima, (u tazlozitidruli ;";,-6;t i" '"iiti"*"ai"
 _ 3_ ,,DOM." Wlq" 1. "DOM'
-Se""jL-.
dvie ne-
DravoTr: preko Drave i Dunava je Ugarska (MadZari), a oa bi takav putnilc trebao dobr-ohodaiu6i i ditave
tdi"ft,-T;tir.i
prelro Save Eetvrta na5a zemlia, a to je B o s n a, ti od prilike trebaoi od Trsta rrz moredo
Bosna se prislania uz Dalmaciiu na zapadu, a uz Sla- il;d;;r;tk., samoStosena _to-m putu cestemnogovi6eza-
voniiu na sjeveru; p9 tom, ako ide5 iz Dalmaciie na iztok, iii"r,i,'--17", "t o ltt i ima,Od Dubrovnika do Zemunado-
do6i 6eSu Bosnu, a isto 6eStako do6i u Bosnu'ako podje5 bilo svudacest6;
#;'bi ^izai za nedielig$.L., kad bi tuparipde
iz Slavoniie preko Save na iug. morao kalcoyo
uziahatina ili sekoie-
Psta ie naSa zemlia Her-eSovina, Ona se drZi sa za- "iiUip""rj"i5e
pada Dalmac-iie,hao i Bosna, a sa sjevera se hvata Bosne,
- Sestaie hrvatska zemlia ona, koia i do danas nosi samo
hrvatsko.syot-eime, a to je'Hrvatska, Ona ie mediu riekom U GARSKA
Dravom i Jadranskim morem, a Sava ju dieli rru drru ai"t, $ "at-: 5-
Hrvatskesedri,i.ry',ryadlarskoi
straniprerroDta"" li"t [;: frsl
\4,,-
(Jzt"k)
madzemlieu kojoitakodierZivuHrvati,a to ie Medjuniurj!, #
ier ie mediu riekom Murom i Dravom. It*a' ,{
d S LAVo
^ . ..+li io5 niesme €otovi, Narod na5egaplemena Zivi i a I - .J'- rv1 JA
Srbiii, i -u Crnoi Go1i, a ima ga i u Eadi.oi i Banatu na & lcmu
madZarskojstrani.prekoDr-avei Dunava,Ali oni srbiianci A
0 si'
i crnogorci niesui-dne_mislis narodom nasim p. Jrirgi;
zemli.ama,kgipsaql nabroiio, LIz na5 narod titriii, d.i-
maciii,,Hrvatskoji slavoniii vise sedrzi i bolje se
" s niim slaZe
6
i(S R B T J A
6

susi:dni slovenskinarod u Kraniskoi,staierskoi,koruskoi

i u Primorju,
o svakoi ovoj,zemlilbit6,eiosdostagovorau ovomlistu.
A sadada vidimo: koliko ie to zemliel'broieva,
Ne iu vam za danaspisaii mnogo ier bi vam cnNAi63n
:".lo,p.oTogll, J. iu vam ieii ovakoiOtrih'S"J'i"*"lia, to
jest:.lstriil, Dalmaciia,Herceggvina, Bosna,Slavonijai Hr_
yl$h" :,4:dt"gurigp -.zai,6dnosuvetiki t rp"-).lrfi"
cetrri ugla ili io5ka, Na iednoi_jestrani toj krpi I na zapadu ""
i na jugu.- more tu je.Istra i Dalmacii^i n protivnoi
::i:,i
1estrani - na iztoku i sjeveru - rieka Drava i Dunav, -O;; Sad kuda verati i provladiti, pa ne znam,bi li-do5ao.i zalri ne-
lalo
b.oliepogledait"-9nu_kartu dr"gof ,tr;"i, ;i,; dielje, OdZeiuna do5aobi'uzDravu do Varal'dina za osam
p-odpuna zemliovidna&artan "u ali-ee nab list i pravu e;;, a-od Varaldina opet do Trsta za pet, Sestdana'
911"u.i
cone_str. La sad.aiemo se posluZiti ovom,
I tako bi dobar hodac obisao ove na5e zemlje moLdaza
.U zapadnom uglu - tr" lievo - stoii uz more drad Trst: A
35 d; ad;""", kJ['irioa"o dur,,r. danmalopodivaiu6il
na drugoi strani, na iztoku - na desno __ mediu-Savom i
L'.unavom-stoji grad zemun, Sto mislite, koliko ako bi jo5 htio pro6i preko njih po-p-rieko-od Trsta do Le-
ie'dana hoda
pJesiceod frsta do zemuna? Kad bi dobar hodac podbrusio muna, i unakrst od Dubrovnika db VaraZdina, trebao bi jo9
petg i hodao svaki dan na dan osam ura (sahat.j f"" p". *1"."t d;;, p. tl tuio ,^ dobra dva mieseca mo$ao obi6i
dinka, i prodi naie te zemlie,
.ne -znam,bi li dosao za seda* da"a i t"-;;;", tad bi
wi putevi i sve ceste vodile ravno, trcaopo iliei, To ie dakako radun od prilike' iel 19 to pravo rLeznal
Ali takove:ceste nema, i doviek "ut"!"Lio i
*oz" t[d;tit;;rdinka, kad ios ttitko moada nikada ttiie tako obilazi,oi ptolazio na-
 10 ,,DOM," Godina 1. 11
Gofina 1, ,,D0M,"
6ih zemalj^..! i to.bi lilg.vrjlelro, takav put bi se mogao
odputiti koji nas djetil (kalfa),pa l.[?
bi imao sio prlpo"i"a?il, Ali ovo ie samopoprieko t' j' tako bi bilo, kad bi u
No ako nitko niie baso_vako putovaoolconasih zemalia ,rrrko* kraiu bilo iedna-komno$o svieta,Ali niie tako, na
ru
Lor"i n,pr. hn9€o ie manie.svi,e.t2,
qa tamo zapada du5u
i preko niih, ipalcsu na tanko izilerene, p;at;i, ote znati,, I pol a u Hrvatskoi lPada na du5usamo
evo.mu miera u kilometrima: od Trsta do Dubrovnika ima ;;;kt p"i futra,
preko pet-stotina{5Q0)kilometara,a od D"a;;;;k" ;i"il; fit"t o'ttl iutra,A u hrvatskomZa$otiu,-za za{tebaE'
do ii- i.'^'" o"r"m [n, pr, oko Stubice)tamo ne zapadana du5uni
muna preko tri stotine (300)kitometara,i to, rizumiie se, fia6i dakle sve naie zemliebile.tako naseljene,
u pravcu ravno.-rrao.izpuskei..jerkad bi mierio zaviiene i".';.it*
mediei cestebilo bi mnogovile. k;[; t; iirvatsko Vagorie,mogle bi hraniti io5 iedanputto-
Koliko naroda zlvi na svim tim nasim zemriama? "a;, t,i, oko deset milij.una' Alivisenebi
i l i l - r ; i -ier
;i!rt, bi nam onda svim bilo zlo i $ore, ne$o^.jesada
Reii iu odmah,4a u svim t|m zemljamana.im Zivi, oko iir"?t#o*u zagorcu:on mno$ived nemakruha! Siromah,
l_"_l:ltili:
rgramoracunat !ysa,Ali koriko ie to?H;ia;;-d"," *.ro po- kakav 6e mu bitiBolif'l
Kad bi sav ovaj nas hrvatski sviet, koji, zivi u Istriii,
Dalmaciji,Hercegovini,Bosni,Slavoniii i Hrvatskoi,
se,rekoh, postavio jyl"+ do drug.og kad bi
a, i-'tozljudi.,iinii i*;;
Kako se pravi papir i tiskaju knjige.
(a da." bi basti.r.Ji),il;t""tii[i r;;il, uio a.,g
d v a d e s e"6
t dana i a"r."t ftiii
n o 6 i h o d a ,t . j . d v i e t i _
Pro5astodevetnaistosto$odi5temo$lo bi se z$odnona-
su6e pet stotina (2,500)kilometara, zvati,tpapirnato stogodiste. Koliko se ie-u ovo sto.Sodig.a
potro5iio'papira! Kamo god se kreneS i obrne5,svuda knji-
A kad bi sav ovaj nab sviet nagrnuo k moru i postavio ga i papir.
u pravcu
f fl= 19j1ugosa odT,rludori;i;;;;rk;, *"ei, i" e" sasvim u kratko kazati naipriie to, kako se pravi
petina
iedna t. i, miliiun,Recimo,Za papir, a onda'to, kako se tiskaiu kniige.
naprred stane otac, iza,niefa Zenai troje 'diecetpu di
:1:I"fistajati.samo
Ne kaZu svi Hrvati p a p i r onoj stvari, na koioi se
niihova sva zemlja pred iiiilu,;J;;; i"
d" iliil"., Drave piSe, Nieki Hrvati kalu tomu kn ji Ea, a kad s-evi5e tis-
il-iM,rr" - kad bi sL orrukosve izselil; k;;;,1
51o*i_ i<anihliitova zaiedno svele, to im ie tib a r ili 1i b r o, a
slite, koliko bi doilo zemlie,ru ;;;k;;h"f" poio- ne kni i ga,N i ek i 'H r v ati k aLupapi r u k ar ta, R i ed qapi r
9::l:^::,yt:ka i zeni r-;gi "rrukr,R";;;;,*;i Recimo,
!. -poznala ie gotovo po ditavom svietu i u svakoqieziku,
qa orac stotr naDried--nq
Sirini "."imetra,
od pol '.*.;UiJa io ie kao mali Ta iieE papir do5la je k nama iz Zarko{a Egipta-(?.to
s.log_o{4-5 uioranih braze;;;r,ili
do Dubrovnikaoko iri sto tJio*"tu, a; alib,iJ";t a: Zemuna ie preko *o* na jug, u Africi), tamo ie papir iedna bilika
iiao trava, Stari sti Egipeani prije tisu6e i tisu6e $odina di-
varaZdinado Trsta manie,l t" tr.r ibo r.irr*"t" da ie od hali ovu biliku i na tom su pisali,
popriiko sirinag-{-mo-ra ra,to ie
2sokilo*etara. Tako bi na svaku Danas se papir gradi posve drugadije, Svaki vas znal
porodicu ili famitiiudosao l"d;;li;a-"ri r..iJ iug? Go-
tovo dva danai dvie noeihodai kako po selu n6ai;u prniari-(ili canikaii, kako li se_i-o5zovul,
A L&ik",i" Tr ,"* rie?To liudi, koji od Zeni pobiru stare prnjke i dronike od laneno$a
vamje preho20 rali ili iutara,t. zi)O;Li;
i, ;;;i". iil konopljenoga piatna (beza).- Od tih prnijaka i dronial<a
I tako eto znamo da na. narod ima toliko naibolii je papft, A gradi se papir i od slame, i od kukstuzne
na svaku malu oorodicu od pet-dus" z,emlie,da
20 rali peru5ine (one, kojom ie ombtin klip), pa i od drva, Drveni
ili iutarc, ili.na.iednu d"s" pi"kJdetiri ""fud?;;"t
rali. je papir nailo3iji,
ucenr rjudi radun3ryrto drug-ad-ije, Oni bi rekli, da na A kako se radi papir?
zivu-na detvorto- "kilo;"d
T"r-oi
dugo .zgrylii
i toliko Siroko) poprieko 43 du5e, ii, lltiro*"t." Ovako: Prnici i drbnici moraju se dobro izpraliti, -on4P
izrezati, pa sitno, sitno skosati, samlieti i poliiati, da od niih
 t2 ,,DOM." God^ina 1,
"ww -------jf-
-G"{-'l'
nastanekao gus_tadorba,kao ka5a, Sve to radi sprava ili Sto.je rukom
maSina.Ova se kuJl nalije na i.e,lieznosito (od i:icZ),da se I danas jo5 slaZu-liudi rukoy: filliy ono'
,rapir'"i1,;;;; tom slaZu,A priti5te ili tiska stroj ili ma.ina.
voda ociedi, A naliie se toliko, kako r" .'redho6e .ii Urra"
tiskara"' neka p-o-
debeliili tanki plpir. Kad se voda ociedi,kasa se ona sgu- Kad vas koii dodie u €t?* .Sdieima(e
mu draSe volie
stneni-to,je ve6 kao papirnsamonije suh,ni gladak, Zito gl"da-srre to.svofim oei*"I Mislim' da
mora.do6imedjuvaljke,koji ga stid6ui medjuk6;ma se susi ivagdie to Pokazalil
i gladi,
Sve ovo ne ide ba5 tako brzo, kako ie to lako izre6i,
ier sam ia sgmotoliko.rek?o, 4a se barem njesto razumlie',
kako se radi p.pit, .ali ipak ide dostabrzo,'To se
9v9q primieru_:
jednom
Kralj i gospodarna5 Franjo Josip L"idt;;
jednu
do5ao Stari tjudi z:nayuviSe nego mladi'
ie u tvo_rnicu-papfua,Na ulazu u tvirnicu p;- Stara PriPovietka'
kazali su mu tek usiedenodrvb, ios sa zelenimliseem,tiok
:".i" kralj pro5ejao99 tvornici i doSaona druSavrata, _ Niegda u staro vrieme bile Sladne $odine'
dali str mu na izlazulist papira, da podpise."Atai ie'list ltrali'
_se
papira bio ved nadiSienod onoga zerenigalos Na to umre stari krali, a postane nieki'd5u$i mladi
iz-
r"i *rlai ititi dade,rr"*t' i"omy naroduhranu'da ne
drva i oki6en
z.elenimnjegovim lis6em! Ev6, sto -o[,t i1.td.k" sprave i
UUCSKapamet! .niekoliko,g,:1i1"'
t zato
;#";;;1;At--'T; F iukopod I: iZ
po svima kralievrnama' a vec
A sada da duiemo,kako se tiskaiu kniige! I to 6e biti ionestal5 hrane te se tra1ilo
posve u kratko, 5. it"t"-*.gtt dobiti, da se moie narod P19hr.a-.
niti"js" "Gai" taikralj nadjeu iednojkraljevini
i da Zw ortu"",-I.Tu'to
Nema ni 500 godina, ito ljudi znadu tiskati ovakove i;iikr; a; .,r ru*J'*"eti p".iiati.'-gog'i9qo, da.ie svuda
kniige, kakova je..evo-p1edttu*u, prije su ,"-["ilg" ;il;
ir"i" irr*r.il. r.i"-i".i"3tlt"dt- udari iusa, d1 se je osusilo
pisale. Ng pomislite: od ovoga nasegalista uDomio nadi-
njeno ie desettisuia.(10j00q)p9sv_e
svuda,Ta susa6d; i" erzila tri godine'Sadie narodpri-
,i.ggg
ieJnakih komad., pa ovo Eio traliti i vaditi po livadah korienje'
isto, Sto vi ditate,
iite ioi
kom napisao? Tiebalo bi trideset
drugih liudi! fto tlio ,"- Ondaudari glassvudai velika Zalost,da ie duo samtai
?oal'"r,'"f..-ti
dan pisao! A ovako ie bilo gotovo za niekoliko dana, Kako
darr-na mladif.i"fi, S"a';G" ;nao,-Sta6e prideti,ve6 on skupi
fe to mogute?
;;;t" ;i;i;, da ueine iednu niekakovu-pravu'-Na to vie6e
"it"
dor'"oli,-cla'se imaiu svi oni liucli,koii su oi 4.5$odinasta-
.Mno$i vas to .! 4y, a mnogi i ne znadu,Onima, koji ne riii, - ti liudi i*li" t;;;;"" svi potuei' Ondaikupi krali
znadu, kazal iu u kratko. se
Znate-li, Sto je pelat? Na pedatu su urezana slova _
;;; t"oi;ild i;;J" i-eit., sto ie vie(e dozvolilo:dado-
*or"iu'.rrl ,t"ri l,odi p"t" 6i zaio,Stbnemani za mlade
l::_1"op"ko
ostanu na vosku ; pa.kad se pedat pritisne na mekani vosak, sta hrane,a kamo li za stare
utisnuta slova, Tako i, onai, tko ie tiskao
ovailist, ima pred sobo{ pedat od srrakog"o""!.,1";", Tu su bila i tri brata, koii su imali -svo$astaro$ otca'
3.aS
tT g"titate, Tajle.slagarslagaoo"" *ui";A;t" p" i" zuo,da ga,u6liu,I oni brie bolie n-aprayg
crugoga,slovo do slova; kad je sloZio,dvrstb svezao, f"au" ao ;;d;;: "ii*.-iiio
;r ."ogTt"!;ptd;;
'.1"t""1 metnu,Tako.su $a hranili'
mazao crnilom i ..yg te sloZe.nepedate pritisnuo ie na- A on pita svoie ;;Ja. oni niega u podrum.uhrane?
na papir, A.i"o"l rr;"*,t ntlpt"i"a"' 5i; t. kod fralia viete dozvolilo'
Koliko je puta pritisnuo, toliLo
ur oqtlsaka.
ft naeini,ol"a""tn ftstova A;Jih";;i";l il;-"-"it* u kuzL,,,eu;"t"ii, moiadieco!Vi
svr5ite,f"i ioi/i iollu i carenti- to semoraudiniti.
__Eto,_to vam ie t_amudrost! No, kolik o ie trebalo, dok "^kii
M;;;;;""i"a"o, d. i"d.tput p9$i1e.m"' Na.tosinoviniemu
su liudi doili na tp, da slaZu ovakove *"i"
i"e"tl7 'aI'"Li*;;';N;;il; ;.; LtTti, ier vi stenasotac'Ni-
"*
I
I
I
I t+ ,,I)OM." Godina 1.
li
r*o mi vas ioS rad iz$ubiti, makar ieli s vama kolenie i
crnu zemliu",
Na to jednom udari ob no6 liepa kiSa,da je svuda zemlja
nabuiala od one su5e, A zabadava, kad nema u nikoS sje-
mena! A ova tri brata idu svome starom otcu i kazuiu u po-
drumu, kako je no6as velika ki5a padala i svu zemliu na-
topila. Bilo bi - vele - dobro, da mogu dobiti siemena,da
usiju, Onda niima niihov stari otac kalet uDieco, skidajte
s krovova staru slamu, pa iu na novo mlatite, U svakoi slami
ostaie zrna. Samo posiite onu pljevuu, A sinovi zbilja po-
slu5aiusvogastarog otca, pa skidai staru slamu sa krova, pa
ju udri mlatiti, pabrle posiju onu plievu, A kad kroz nje-
koliko dana, - to je izniklo, da je milota vidieti bilo. Svi
se susjedina okolo samo zadudi5e,od kuda njima sjemena,
i dolaze niih pitati: gdie su kupovali? Ali oni ne smiju ni-
kome kazivatl ier se boie, da krali ne 6,edati ubiti njihova
otca.
To se 6uje od jezika do iezika pa do kraliaz da su oni
sebi njegdie kupili hrane i posiiali, a drugi nitko nigdje, Onda
niih kralj dade preda se zvati, da oni moraiu njemu pravo
kazati, gdie su oni sebi kupovali, da i on kupi za narod,
- rede - pravo kazati, ia 6u vas sva tri po-
"Ako ne tele
€ubitio. Sad su oni vidjeli, da morajukazati za svog staroS
otca,
"Sada 6e nam ubiti starog otcalu Idu oni i pladu i do-
diu pred kralia i pita niih kralj, od kuda niima ovo sjeme,
Onda oni njemu pripoviedaiu, da je njih naudio stari otac.
uKada ste vi -kaiu- dali potudi sve stare liude, a mi smo
naleg starog otca u podrumu zadrZali,pa ie on nas sada na-
udio, da skidamo s krova staru slamu i da mlatimo, ier je
dragi Bog rekao, kad ie ilito i drupu hranu stvarao: da u sva-
koi hrani ostane i za {odinu Sladnu.u
Na to se ie hrali jako razi,alio, Sto je dao potu6i sve one
stare ljude, kako je veliku griehotu od Boga udinio, ier sad
vidim - rede - da stari liudi vi5e znaiu, nego mladi.
Majdine suze.
Jeste li gledali ka'da one sitne, sitne nebrojene zviezdlce, 6lo
trepedu svjetlucaju6i i krieseii se tako milo, ,kao suza materina, a
naS ih narod gdje-gdie i zove; mai,6ine saze?
Da vam kaZem, Sto se priEa, kako su nastale,
Davno, davno njegda do5la na diecu bolest i sva dieca poumi-
God,ina 1' ,,DOM,"
:-
rala, TaLne maike i Zalostne plakale i ronile suTs7v 'die6icoq svoiom,
dok im se BoS-niie smilovao' pa i one sve poumirale i k nebu pole'
iiul". Ali su htiele same ravno u nebu, samo da Sto prije u narudaj
o'rrimudiecu svoju, Bog ih ie zatokaznio: odtisnuo ih dalje od nebeskih
vrata, giie su i ostale'
Gledajte ih i sada, kako milotno pladu, kako za diedicom suze
rone, kao d.a se zviezdice kriese i trune'
Djed i unuk.
Bio njegda iedan starac,'Od starosti mu se odi pornutile,koljena
i ruke drhiaG, a nrle ni 6uo, Za stolom ie iedva -dti,ao Llicu, igr mu
se ,uku tresla, pa se je tako jelo razlievalo i padalo na stolniak. To
se ie sinu i snahi njegovoi gadilo, pa su $a postavili za pe(, i tamo mu
davali ielo u zemlienoi staroi zdielici.
Starca bi 6esto oblile suze, kad bi po$ledao k prostrtomu stolu,
Jednom mu pade iz slabe ruke stara z$elica i' tazlbiie se' Snaha Sa
izSrdi, a sin mu kupi drvent zdlielica,
Za njekoliko dana vidi sin nie$oy i neviesta, kako njihov mali
sindi6 od detiri godine slaZeda56ice,,,Sto radi5?" upita Sa otac,--,,Ko-
paniu" , odgovoii, ,, iz koje 6u hraniti 6atu i mamu, kad ostare".
MuZ i Zena pogledaiu se mudke, a onda zaplalu, Od- toga su
mena opet zvali siar-ca za s,tol i niesu s niim p,ostupali grubo,
Mati i dena.
Pitala mati mudroga Salamona: ,,Sine, ili sam ti ia dta1a, ili
iena?"
Rede Salamun: ,,Ti si mi draSa kao sol, a lena kao med",
Mudre rieii.
Tko se ie slalju udavio!
*
Tko rano ruda i mlad se oZeni, taj se ne kaie,
*
Niie Zenitbaovdiiismies,negoie to ljudski vielc,
:t
Dopalo ciganina carstvo, pa obiesio 6a1u,
 t6 ,,DOM," Godina 1, List hrvatskomu seljaku r.a yazgovor i nauk. .i

SvaSta.
Kako se broie €odine, Veii dio
prosviedenogasvieta broji sada go-
-dinu
1.900,a toliko ie godina pro-
Konac svieta, Nema tomu dugo,
51o fe mnogo svieta bilo u stra5-
nom strahu: boiali se liudi, da ie
*ri#.:il:
D O nfi H.'**d
5lo od rodjenja Is,usova. Ovo se sviet propasti. Osobito ie strah bio izdavad
Vlastnik. i urednikDr.ANTUN
RADle.
zove novi kalendar. A ima pograbio Talijane u njekim Stado-
i stari,kalen,dar, kojegase vima, tako dja su kao ,ludi blelali Ciena ie,,DoMU" na godinu 3 (tri) Krune. - Ako d'esetoricoili vi{e zajedno
dri,e narodi gr6koga zakona, l. i, po trlicama, molili se u crkvama i S : t l r u p r e t l p l a t L r z a , , D O M . ,d o b i t i e . . D O M ' z a m a n j u c i e n u ,i t o : d o s e t o r i c a
i v j i c s v n k i t . t 2 K r u n e 4 0 f l l i p 2 , d v a d e s e t o r i c a i v i 6 e g v a k iz a 2 ( d v i e ) K r u n e .
Grci, Rusi, BuSari i Srbi, I ovi bro- t. d, A to ie do5lo tako, 5to su u6e- - I,ojediocise mogu predplatiti i na pol.i.na -treCilu, a desetoricai vi5ei na Cetvrt
je godinu 1.900, samo Sto de oni ni ljudi proraiunali, da 6e se tai i godine. - Pojedini bro.i stoji l0 6lira.
podeti novu 1.900 ,Pofinu trinme,st tai dan zemlia sudariti s niekakvom
dana kasniie, t, i, 13 sie6nja 1,900, drugom zviezd.omrepaticom, pa su Broj 2. U Zag'rebu, 15. siecnja 1900. God.1,
- Zidovi brofe godine od stvore- o tom novine pisale, No sve'je pro-
nia svieta, a broje sada 5,660, go- 5lo sre6no, ier rcpalice nisu ni vi-
dinu, a 5.661. po6eti 6e dne 24. djeli.
rujna 1,900.- Muhamedanci (Tur-
ci) broiit 6e ad 12. 'svibnia 1,900.
Istina je, da s neba padait zvie-
zde kao kamenie, To se 'kamenje
,rVi5e se ne m,o1e ilwjeti".
svoju 1.318.godinu, zove meteor. Sto je toikako uNe, vi5e se ne mole livietil" Tako dujemo na sve stra-
Kako ie koie brojenie nasta,lo to nastaje, i to iemo 'dragi pul raz-
tc 6emo do zgode u na5em listu loi,iti. ne, kamo se Eianemoi obrnemo: ne mole se pa ne moZe vise
razloliti. Zivjeti, ,Previ5e je ve(, svieta, Bolje bi bilo - Boi,e prosti
- da se ni djeca ne bi na sviet radiala, kad nemaiu Sta iesti,
ili bi morao dodi rat, da podavi nje5to svieta<,
Niie dudo, Sto ovako Sovori mnogi naS hrvatski seljak.
Sto je nova po svietu. Ovako ili slidno ovomu govorili su i liovore i niekoji udeni
ljudi, Spomenutiu vam jednogasamo.
,,Dom" .te javljatii svakojake vriedne novosti iz domaiega i tudje,ga
svieta, ali nam ie za ovai put ponestalo prostora, pa miesto novosti Ve6, prije sto godina od prilike napisao ie jedanEn{lez
molimo 6itaoce, da proiitaju ovo; kniigu: da (,e sviet napokon propasti, jer (,e se toliko raz-
Sve prijatelie narodne prosv'jete,osobito gospodu 2upni k e, k a- mnoliti, da ga zemlia ne 6e modi hraniti, Vriedno ie zapam-
p e . l a n e , u d i t e , l i e , a i d r u g ep r o s v i e 6 e n e
l j u d e ,k o j i L i v u s n a r o d o m ,
molim, da 'iedini ovaj selia6ki zabavno-poudni list preporuduju i Sire titi i ime toSa glasovitoga enSlezkoSaulenjakai zvao se ie
medju narodom hrvatskim po svim na5im zemljama, Osobito ih molim, Malthus. On je radunao i radunao i radun mu je iza{ao ovako:
neka_idu seljacima na rrkrrtrrod po5iljanja predplate.. Od dvoje svieta, to iest od dovieka i Zenebit 6e za niekibroi
- Seljacima i drugim na selu i"ivudim ljudima preporu6uiem, da ih se godina 4ljudi, onda 8, onda 16, onda 32 i tako dalje, sve io5
uiSe sloZi i da zajedno poSaliu predplatu: tako 6e im jedanput toliko, Ali potrebitl llveZ za tai sviet ne 6e tako
list do6imnogo ief tiniie,t.i.zadesetoiicu2l&tne 40lilira (1 for.
20..*6,),a za duadesetoricu samo 2 kr:trne ili 1 lor. - Ako ih vi5e zajedno naglo rasti, neEo ovako na priliku: najpriie dva voza (ili
Salie,-neka se upravi javi, hako se Zeh, d,a se list Saliel ili svi komadi tovara), onda 4 voza, ali sad ne 8, nego samo 6, pa dalie 8,
na jed-noime, ili svak'i komad na svoje ime, Pazitl, treba na to, da svaki onda 10 vozova, Svatko lako vidi po tom radunu, da Eet-.
prod,platniktodno nazna(im j e s t,o i z adnju p oS tu, Novci se nai- vero liudi ima detiri voza Livei,a, ali osmero liudi ima samo
zA_odnS iie
q l j up o S t a n s k o m d o z n a E n i c o m - ( a n e u l i s t u ) r[ J p r a u i 6, a ne 8 vozova, t6 ljudi ima samo 8, a ne t6 vozoia, a 30
,,Doma" (Dr. A. Radi6) u Zagrebu, Jurieusha ultca 28.
. Antun Radit. i dvoie svieta ima samo 10 vozova miesto 32 vozal,
E, ako ie takon onda zbilja ne znamo.Sto de na5e djece
Ovai broi wiedi za 1, sieEnia 1,900.Broi 2, iza6i 6e 15, sieEnia 1,900, djeca, jer mi io5 kako tako,
Ali na sredu na5u - kaZu drugi - niie tako, A evo,
Tiskara fG. Alltreclraa (tot- WltaoceLD s Zsgteb!. za5to niie tako!
 ,,DOM." Godina 1,
Prvo, kad bi se sviet i mnoZio onako' kako ie radunao
Malthus, ima mnogo zemlie, na lcoiu jo6 niie koradila liud-
ska noga, koja ioSnije o6utila plu$a ni motike, Takove zem-
lie imi ioS toliko, da bi mogla hraniti io5 Sest puta toliko
liudi, koliko ih ima danasna svietu, A dok se sviet Sestputa
Domnoii, do onda ioS ima koia $odinica,
Drugo, sviet se ne mnoLi ili se ne 6e mnoliti onako,
kako ie tb radunao englezki,uEeniak,Ima ve6 danas naroda
na svietu koji se ne mnoli, ne$o $a ima sveudilj jednako,
ili jo5 manie,A to su Francezl Oni se ne mnoie.KaZunieki,
da-se ni drugi narodi ne (,e tako jalco mnoLiti, kad budu -
tako pametni i prosvie6eni,kako su Francezi,
Tre6,e,danas ne radi i ne skrbi samo doviek, ne$o i
sprava - ma5ina,A kad se vi5e radi, viSe ie i LiveLa i sve$a
zi lludsku potrebu, Oni isti FrancezThvale se, da imadu to-
liko ma5inanhoje toliko rade, kao da svaki Francez ima 12
svoiih slugi ili robovA,
eetvito napokon - kalu isti ovi drugi mudraci - mi
se moZemonadati, da 6,eliudi postati tako mudri, pa (,e iz-
misliti nje5to, le 6,ezemlja dva, tri puta toliko roditi, koliko
danas rodi, A tko zna, Sta 6e io5 i drugo izmislitl? Moilda
io5 i to, da ne 6emo trebati ni kuhati, ni pe6i, a moZda ni
iesti, kako danas iedemo,
Ovako i iedni i drugi mudraci, A tko bi htio mene slu-
Sati, ia bih mu rekao ovako: Sto 6e biti od svieta, kad se
razmnoli,, za to se nijedan doviek nema brinuti ni starati,
Ja mislim, da je to velika preuzetnost i umi5liena premu-
drost, kad tko na svoja lediauzima brigu za cieli sviet, kako
6e obstati, Svatko se neka brine za sebe, za svoju diecu i
za svoi dom i domovinu, a kako 6e obstati cieli sviet, to zna
samo Bog, kofi Sa ie i stvorio, Nelca jedni i drugi mudraci
mudruiu ovako ili onako, oni nikako ne mogu ni5ta udiniti
protiv onoga, dega se boje, A 6to iedni pokazuju na Fran-
ceze, Sto se oni vi5e ne mnoZe, to je samo zalo, Sto ti mu-
draci nemaju pravoga srama i Sto se ne boie BoSa, To 5to
se Francezi vi5e ne mnoZe, nikako nije bez zla, ier ie mno-
Lenie ljudstva viekoviti i bolil zakon,
Ja sam sve ovo spomenuo zato; NaSemuje hrvatskomu
svietu zbiLja zlo, i mnoSi se tuie, da se vi5e ne moLe Livieti,
i govore onako, kako smo na podetku duli, A kad se na5
sviet ovako tuZi, Sto odgovaraiu oni, koii su na5emu zlu
lr:rivi? Odgovaraiu, da ie po cielom svietu zlo, da 6e biti io5
Godina 1, ,,DOM.'
i Aore.A to nije istina, kako iemo duti dru$i put, Oni krivci
.J*o zalo kaiu, da ie na cielom svietu zlo, da ne moraiu
odgovarati: za5to je naiemu svietu zlo,
-
A zaSto je na5emu svietu zlo, to se ne moi,e na malo
je
kazati, ier na5e zlo veliko, dugo i Siroko, duboko i visoko,
tako visoko, da ve6 do neba dolaze tulbe na krivice, A mno-
gomu smo zlu svomu i mi sami krivi,
O tom na5em zluporaz{ovorit 6emo se vi5e puta - ako
Bog dA.
I(ako su Hrvati do5li pod tudju vladu.
U 1, broju "Doma< spomenuli smo hrvatske zemlie;
Dalmaciiu, Bosnu i Herce$ovinu, Hrvatsku i Slavoniiu, Istri-
ju s Primoriem,
Istina je, sve ove zemlie imadu iednoga gospodarai vla-
dara, ali nemaju jedne vlade, To je malo teZko razumieti,
d,a je iedan vladar, a nije iedna vlada, ali ie tako. NaS vla-
dar ima na priliku svoju kralievsku hrvatsko'slavonsko-dal-
matinslru vladu uZagrebu, i svoju kralievsku u$arsku vladu
u PeSti (Budimu).
. Osim vlade u Za{rebu, koja vlada u Hrvatskoj i Sla-
voniji, ima vlada u Zadru zaDalmaciiu, u Trstu za Istriiu i
Pfimorie, u Sarajevu za Bosnu i Hercegovinu, Dakle to su
detiri vlade. Osim toga spada Medjumurje pod madiarsku
vladu u Pe5ti,Vlada uZadru,Trstu i Sarajevu ima nad sobom
vladu u Bedu na Dunavu, a ni zaSrebadkavlada niie u svem
gospodaricau Hrvatslcoii Slavoniji, negoje u mnogirnstvari-
ma prava gospodaricaona vlada u Pe5ti, I tako glavne vlade,
koje vladailr na5emu narodu, niesu u na5oi zemlji neSo ili u
Bedu, ili u Pe5ti, to iest ili mediu MadZari,.ili medju Niemci,
Kako su ove tolike vlade medju sobom spletene, o tom
q"*o- go-voritidrugi put, jer ie to zbilia dosta spletena stvar,
A sada da vidimo samo:kako to, da mi Hrvati nemamo iedne
skup_n_e vlade u na5oi zemhjil
NaSi nepriiatelil kahu, da mi Hrvati niesmo za nilta,
.
da se ne molemo i ne 6emo nitrradasloZiti pod jednom vla-
io*, da smo se uviek kosali i glodali, i zato-smo'podrobljeni
i pociepani.
To niie istina, Istina ie, da sve hrvatske zemlie niesu
s--
I
I
I ,l
| ,n ,,DOM"' Godina 1'
1""
je-istina
nikada bile na jedan put pod je{no.m vladom,_Ali
i-t", a. i. "iil'dio nise_ginarodabjo pq4 iednomvladom
u na5oj zemLili pod-vladirom svoie krvi i iezika'
A'kad ie to bilo?
Istina je, davno ie to bilo, Skoro 6e biti 800 {osam s.to-
-g;Ji"u,'Sto
mi nemamo kr alia.i vladara svoieSa,ieTrka
6"")
i xoii'Li stanovao u nasoi zemli; A" dof smo.imali vladara
t".ilrg. iezLkai u-sv-oioi2emlji,..onda.ie. velik dio Bosne i
H"i"Jgo"ine, velik dio D4m aciie i nie.kl.dio Istriie , ? ! 6i-
;;;;Ifiedjumurie - sve to je bilo pod jednom hrvatskom
kapom, sto no je ried. Mno$i'su vas Euli za nale kralieve na-
Se[a iezika: za Tomislava, Kresimira i druge, pa i za zad-
' " Zvonimita,
nie{a
Nieki kaau, da ie to bila prva ve.lik1 nesre6a za nas
Hrvate, Sto smo izgtrfiilikralia woie_gaiezika,Ali.ia mislim,
da nije tako. I drugi sg narodi iz*ubiti, svoie.kraljeve.i 9o-
tiU fitrfi""" t,r.l1"gi plemena i ieiika, pal im se svejedno
;it" e# rasipao, faon_a5.Bugari i danas imadu vladara tu-
d;" kt"i, a isto tako i Grci, A i-mnogi dru$i.narodi moraiu
tiahlti lozu i kolieno svoiih vladara u tudiini'
Vladar tudiega plemena niie dakle za narod nesre6a,
Ali ie drusadije'ottd", k"d vladar ne,iivi u zemli,l,ono$a na-
toJi,, kojJmu'vlada, Kad vladar tudje \<Lv.it-ivi. medju na-
rodom svoiim, kojemu vlada, on ie nauditi iezik toga naroda
i obidaie upoznal de potrebe niegov_e,na676e do-
"savietn|k.,
bre doma6l "i"gb"", ^ ne tudiince, i narod (,e skoto za-
boraviti na njeSovotudje Pleme,
Na5 krali ie Ziviu naS-oizemlii,ve6 osannstotina $odina,
Ali mi .tito Ht".li drLall svoi'dom na okupu i onda, kad
su nasi kralievi Livieh u tudioi zemlil i to du$o joste, sve
,' dotle, dok tti"r,r olafafi na5i nepriiatelii, koii su nam dom
sve po malo razlr{ali. Mi ne 6emo sad _pripoviedati.cielu
povilst hrvatsku, iego 6emo samo u kratko kazali,, kako se
je
' na5a domovina rasipala,
Dva su $lavna nepriiatelia nasa, koii lq u staro vrieme
nasu domoviiu raztrgiliiiedii su talilanski Mledani, a drugi
su aziiski Osmanlije ili Turci,
Ono, Sto su danas u svietu En{lezi,, to su do prije sto
godina biti Mleeani, to jest mornari, tr$ovsi i osvaiadii.oti-
iradi, Grad Mleci iii Venecifa stoii na taliianslcoi strani si-
i ti"ga ili iadransko$a mora. Na hrvatskoj strani to$a p91a
| ;i;i. ilg;k hrvatskigradoviiDubrovnik,Split,
_ Sglg4:_ ,,DOM"'
Zadar, Seni, pa Rieka i napokon Trst, a na drugoi strani
proti Trstu stoie Mleci, Kako sam rekaon gospodari ovogd
lalijanskoga grada, Mledani, bili su dobri tr$ovci po moru,
Oni su se borili s hrvatskim vladarima od prvoga podetka,
i jedan su das bili slabiji, pa su hrvatslcomu vladaru morali
za trsovanje po na5em moru,
pIa6,at1.
Ali Sto koristi tajiti istinu? Mledani su bili stariji po-
morski trgovci nego Hrvati, zato su oni diljem naSeSamora
postaiali sve jadi, a mi.Hrvati sve slabiji, Mledani su daleko
od svoga grada osvajali zemLjei gradove, a napokon su od
tuinoSa iednoga hrvatskoga kralia tudjinca za novce kupili
Dalmaciju. To je bilo priie 500 (pet stotina) godina, Oni su
Srade6i sebi ladie i brodove uni5tili i poharali dalmatinshe
Sume,tako da su od njih ostale gole gore, Danas je Dalma-
ciia velikim dielom goli kamen. A koliko su im pomogle
SakeHrvata dalmatinskoga! Oni su u Dalmaciji naselili svoie
liude, Taliiane, za gospodu i gospodare,koii i danas ho6e,
da budu u Dalmaciii gospodari,samo ih na sredu ima malo,
Kad su Mledani propali - svladao ih ie Napoleon, koii
nam ie ve6,poznat - dobla je Dalmacija pod austriisku nje-
madku vladu, onda pod francezku vladu, pa opet pod austrii-
sku niemadku, Sdie ie i danas, A mi nesloZnii neprosviel,eni,
Hrvati samo gledamo kako nas ovdje otrgnu i bace sad ova-
mo, sad onamo, jer iedni za dru{e niti ne znamo, niti ne ma-
rimo"
Po onoi nagodbi izmedju Madlard i jednoSa diela Hr-
vatd - morala bi Dalmacija spadati k Hrvatskoj i Slavoniji,
pa se zalo vlada u Za{rebu i zove: kralievska hrvatsko'sla-
vonsko-dalmatinska,premda s Dalmaciiomnema poslankao
Sto ni zaSrebalki sabornni ban, a iedan i drugi se zove ne
samo hrvatski, nego io5 i dalmatinski,
Tako ie s Dalmaciiom,
A kako ie s Bosnom? Kako s Hercegovinom?
Hrvati su priie imali vi5e banova, pa je bio i jedan ban
bosanski, U staro vrieme niie ni drugdje po svietu imao
kralj velike vlasti nad druSom velilcom gospodom, pa ie
tako nije imao ni kod nas. A kad hrvatski krali nije Zivio u
na5oi zemlil,, velika Sospoda hrvatslca niesu imala gospo-
dara, pa ie bosanskiban bio svoi Sospodar,a posliie se pro-
glasio i kraliem, U to su podeli iz Aziie navaliivati u na5e
zemlje Turci, Oni su pred 450 godina osvojili Bosnu, a ka-
 n. ,,DOM," Godina 1'
sniie i Herce$ovinu, pa su od onda_do pred dvadeset i dvie
ilei";-; timirvatsklim_zemliama i gospodarili, a na5 im je
3"i"i-Li" ri"gu i kmet, Mnogi su velika5i bosanski i herce-
Ar".rf.i"ri"i'ili i svoju kr5dinsku vieru i primili vjeru Mu-
f,;;d";, iursku, pa su jo5 i danas mno$i velika5i bosan-
ski turske viere, ali niesu Turci,
----
i trt o ie osiala pod hrvatskim banom samo danainja
Hrrr"trki iir je i Slavoniia bila preko. stotinu Sodina pod
T"rtl""* .' pr'ed dvie sto'godina oslobodila se i ona i sie-
dinila
--- s Hrvatskom,
b;" ;u dvie naSe zemlie imale naipriie istopa-kralja,
koiega iMadaari, a__po_sliie- su izabrale zgkralia Niemca,
i{i;;;" fe vladao i lvl.adZarima,i tako su Hrvati i Madizari
I Ni"*"1'imali isto$a vladara, ali su Hryati ipak-uviek imali
;;td rriadu s bano-m,No ban ie pred Niemci i Madt'ati €"-
Llo'rrn* vise vlast, Bilo ie tu mno$o svadie,borbe i kukav-
ttir", dok nas niesu Niemci pustili, p_ak-suostali oni Hrvati
u Hrvatskoi i Slavoniii u drrl-tvu s MadZarima,s hojima su
." pog.aiii,'kako znamo,€gdine 1-8681 T* i" po$odba izasla
talio, aa ie'pravi gospodai Hrvatskoi i Slavoniii u mno$im
stvarima ona vlada u Peiti,
I tako Hrvati nemaju iedne vlade u svoioi zemlil'
Dva na5a stara nepriiatelia, koii su nab dom razlrsali,
ti su propali ili oslabili, Zalo imo se mi podeli malo dizali
Ako bud-emosloZni, mo6i 6emo nie5to uEiniti,
Kako siromaha gule i 5i5aju bez nola i noZici.
t . S to j e g l a vn i ca i l i kaPital?
Kad se tko sprema na ve6i kakav posao' kad na primier
hoie graditi ku6u, ili podeti na zemlii5tu $os-podFrstvo,-
odmaf, ga pitaiu prliateliit A ima5 [i ti, brate, kapitala? Bez
kapitala
' ti nema ni5ta!
I obidno se mislin da tai kapital - da su to novci, A to
niie ni na pol istina, Da to'niie istina, za das 6e vam biti
'iasno, kao sunce,euite samo,
Li"al su priie sto godina na5li tamo daleko preko mora
opet jednu zemliu, zakoia se priie nlie znalo, a \o ie Austra-
fija, Danas se tamo sele'liudi-iz-naSe strane svieta, kao i u
Am"*t". Pomislite sad, da tamo otide deset ili sto liudi i
Godura 1, ,,D9Mr"
to svaki s punom vre6om dukata (cekina), - svi bi ti liudi
za kratko vrieme ili poginuli, ili podivliali, premda imade
svaki punu vre6u dukata, Zemtja ie plodna, ali oni - ne
mogu ni5ta: nemaju ni pluga, ni motike, ni pile, ni siekire,
ni. nola, ni kolA, ni konia, ni vola - niSta, nego gole ruke,
Ali recimo, da su i to donesli sa sobom: i plug, i mo-
tiku i t, d,,, ali,da nisu donesli hrane, Oni 6e orati onu novu
zemlit dan dva, - ali 6e onda morati ostaviti oranie,pa tra-
Llli,, ne bi li ubili kakovu zvier, ne bi li nakopali korienia
ili naSlikakvoga drugogabilia, da se naiedu - sve bezkruha
i soli, jer dok niihov kruh nihne, izraste, d,ozrlje,- pro6i
6e dugo vremena, Znam, da i sami vidite, da od niihova ora-
nia nema niSta, ier ne moZe5orati i lov loviti,
I tako vidite, da novci niesu kapital, nego da je pravi
kapital: hrana i orudie ili sprave, Samo ondie, Sdie toga ima,
tu je pravo bogatstvo,
Ili evo duite drugi primjer iz na$e zemlie. U hrvatskoj
Posavini podavila pro5aste godine voda zemlie, a pobast
svinie, tako da sviet nema ni kruha, ni mesa, Jedan dovielc,
koii ima Lenu i detvero diece, ho6e da otide niekamo d,aLje,
da do proljela zasluti koii filir. Ali eto nevoljet leni i dieci
treba ostaviti barem kruha dok on tamo Sto zasluZi, I tai
eto nema kapitala, - Drugi iedan prodaie svake godine
sieno - i to bez ciene, Pitam paz>>Za.Eto prodaie5 tako bez
c-ienesieno, za5to ne hrani5 sAm blaga? Blago bi bolie pro-
dao, a imao bi i gnoja,u ga za Sto
"Nemam blaga, a nemam
ni kupiti", Eto i taj nema lcapitala i ne moZe si pomo6i,
Z. Sto je kredit?
Ovakvomu dovieku, koii ho6e radihi,,a nema se dim
prehraniti, doh sto zaradi, ili koii ho6e raditi, a nema dim,
- tomu treba pomoii, Kako? Taho, da mu se dade hrane,
dok zasluLl, ili sprava, s lcoiom 6e raditi, ili oboje: ili pak
da mu se dadu novci, da si to nabavi, da mu se dade kapital,
Kad ovaj dovjek nje5to zasluZi,vratit 6e svomu dobroeini-
teliu onai kapital, a do toga, t,i, dolc zasluZi, ima dobrodi-
nitelj vieru u siromaha, da 6e mu po5teno vratiti, dobrodi-
nitelj ie vierovnik. A za duZnika se ka2e, da ima kredit,
Tlco ovako vieruie siromahu tai mu pomaZe i dobro mu
dini. Ali nieki liudi traZe vierc ili kredita , a ne zasluZuiu ga
Coviek na priliku, koii |'rlaZiod drugoga, da mu dade na
 Godina 1,
vieru vina ili mesa zablagdane ili svetkovine (na priliku za
,irrstno imeu), - tai ne zasluZuievjere, da 6e vratiti, 5to je
primio, jer te se vino ili meso popiti ili poiesti, a tim se ne
6e ni5ta privriediti, dim bi se vierovniku mogao dug vratiti,
Isto tako niie siromahu nikakva pomo6, kad mu daje5 na
vieru novce, da plati globu ili porez, A kod nas ljudi trai,e
najvi5e ovakav kredit, To je naSa nesrela, o koioi ie ioS
biti govora.
3. Sto su kamatiili interes?
Tko ti daie hrantr, ili spravu, ili novac, dok njeSto za-
sluZi5,taj sebi uzima, Sto tebi daje, Kad ti ne bi dao, on bi
se mo$ao sam onom hranom hraniti, ili onom spravom slu-
Ziti i ioS viSe sebi privriediti, A kad dade tebi, ona njegova
stvar privriediuje i nosi korist tebi, a ne niemu, Zalo mu
ti mora5 vratiti ne samo ono, Sto ti je dao, ne$o i viSe, t, i,
onoliko, koliko bi on sebi sim bio privriedi,o, Ono, Sto se
daje viSe od glavnice, to su kamati ili interes. Ti sebi mo-
rab odbiti samo svoiu muku.
4. Kako se mudro guli?
Od lcad ie svieta, bilo ie dovjediih lullkoLa, i mora se
priznati, da su svagda bili mudri. To se najbolie vidi po tom,
kako su se naudili radunati kamate ili interes,
Jeste li duli kada pripoviedku o komadidu kruha, ko-
iega nikad manje niie bilo, jeo ga, koliko ti drago?
Takav komadid kruha - to ie seliak za gulikoZu, Se-
ljak ie kao vrba, kojoi se svake godine obsieku {tar", pa opet
porastu, no nikad se ne mogu razrasti, Tako vrba i iztrune,
a iz njezina koriena nikad vi5e mladice, Sre6a je to,Sto ie
dosta u zemlju utaknuti vrbovu Sibu i vrba se mnoii i raste,
pa opet ima Sto obsiecati, Upravo ie tako i seliak, nepro-
svie6_eni seljak. A to su od niega udinile {ullkoi,e, euite samo"
Zdrav raztrm kale, da se kamate imadu vratiti onda"
kad i_glavnica,Ali kad bi tako bilo, duZnik bi se podigaon
vrba bi se razrasla, Da toga ne bude, treba grane za vre-
mena obsieii, i to ovako:
Seljaku ili niie urodilo, ili ie priplod prodao, a novce
potro5io, recimo, za svadbu, Do5ao seliak k gulikoZi. Ovai
mu dade Zita, koliko mu treba, ali odmah lcupiod njeSa ono
lie$ovq Zito, koie io5 raste na poliu, ili io5 nlie ni posiiano.
I,taho moj seliak ditavoSa svoga vieka ne Ee imati svoga
God.ina 1' ,,DOM,"
imali veliku svoju kraljevinu, a danas su raztrgani, kao i mi
Hrvati, GulikoZa ie kod niih bio ponaivi5e Lldov'
Ovom su se mudrijom posluZili i oni, koiu su davali na
posudbtrili u zajam novce, Poznao sam jednoga kr5danskoga
guIrkolr, seljaka, koii je negdje tu mudrost naudio, JoS dje-
Eatac gledao sam, lcako se pi5e obveznica ili obligacija na
100 (sto) forinti, a gulikoZa izplatio duZniku samo 80 (osam-
deset),jer si je20 forinti odmah ostavio zakamate, A to je
upravo onako, kako ie poljski Lidov kupio Zito, koje io5
niie ni posijano, Ovaj siromah duZnik nije joS ni posiiao onih
80 a kamo li 100 forinti, i ve(, mora platiti 20 od 100,Ali se
kai,e samo i dini se, da ie 20 od 100, a niie, neSo 20 od 80,
i jo6 viSe,ier ie unapried!
A danas tako rade svi, Istina, zakon dopuS6asamo ka-
mate 8 od 100 (8%1.Ali pazite malo,
Nema ve6 pismena seliaka, koii ne zna,Sto ie mienica
ili veksl: podpi5e se na papir i jo5 koii mu priiatelj, i dobiie
izbanke ili Stedionicenovce,Kaie se, da 6e plaiati hamate
8 od 100, Gledaimo malo: Primi5 iz banke, recimo, 100 fo-
rinti, ali odmah ostaviS 2 for, za kamate na detvrt godine,
Za tri mieseca opet 6eSmorati uzeti od uzaimljenih novaca
2fior. i platiti kamate, za!'ri mieseca opet2 for,, pa opet2,
a ostat ie ti samo 92, Je li to 2 od 100 na detvrt godine?
Nije, nego2 od92l
Ta ti si siromah dobio samo 98 for,, s koiima 6eS se
mo6i posluZiti, A onda l1 uzimaiu sve po 2 Lor,,a ti plada5
kamate uviek od 100, Banka ie'dobila-eto tvoie novce, od
koiih ti plada5kamate, a ona'te t6 novce dalj6 dati na ka-
mat_e,_.pa miesto da ona tebi plada od njih kamate, p1a6a5
ti nioil To ie mudriia! A onda radunaite ,provizliuu, t, j, tto-
Skove, pa ne znam, koliko te to biti od tbO.
Ali znam ovo: PoSteniakjedan dao svoie novce u ova-
kovu banku-Stedionu,koiu su'sloZili Na
godine, je "priiatelii narodau,
]con9u kad dobio dobitak, ,Lkio mi ie ovo: ,Pri-
i?telju, mene ie stid! Meni su moji novci donesii 16 od 100,
Ua sam se ne znam kako mudio toliko ne bih bio zasluliol,rs
Zato, seljaci: duvajte se veksla kao vraga paklenoga!
Ne_moitebiti vrba, koioi nikada ne dadu, da se razSranel
tsolie vam ie pri5tediti jedan filir, nego ovalco uzeti u zaiam
tisu6u, Ali vi ne znate, Sto ie Stednia, zalo o tom drugi put.
 26 ,,DOM." Godrina 1. Godioa 1. ,,DOM." 27

Cudnovati most. Marko Kraljevi6 i vila vodarica.

Hrvatslca narodna pjesma iz Duvna u Hercegovini
Njekakav-velika5 pgvralio se s dalekoga putovanja i
Setaos prijateliem pg polju, hvaledi se, ldje ie bio i bto ie Gorom ja5e Kraljevi6u Marko, uJer ie silna vila vodarica,
vidio, a sve je k istini prilagao bez broia laili. Gorom ia5e, goru kunija5er ,,Uzel 6e ti teLku vodarinun,
,Ne - kaile - 5to,sa4ja yidio, toga vi5e ne 6u vidjeti, ,earna goro, ne zelenila se. Kad ie Marko riedi razumio,
Kakova je ovo na5azemlja? Sad ie hladno, sad preve 6,vru6,e, ,Kad u tebi kapi vode nernalu Sve je bilu poslu5ao vilu,
sad se sunce skrije, sad prevei svieti, A tamo ie pravi rail eudna Marku i,edia dodiiala, Okrenu se s desna pa na lievo
Milota ie,kad se samo spomenem!Tamo ne treba ni bunde, Ho6e svo{a da kolie Sarina, I uSleda ielu suhogranu,
ni svieie: ne znaS,Stoje noi, i ditavu godinu proljeie, Tamo Da s' napiie krvi Sarinove' Odmah goni pretila' Sarina
nitko ne ore i ne siie, a da vidi5, Sto raste i d,ozri,eva!Eno A1 ga bila' podvikuje vila, Uprav, brate, jeli suhogranci.
u Rimu, na primier, vidio sam krastavac, Boi,e sveti! Ho6eS Bila vila iz studenih stina: Gle, junaku sre6a kolika ie!
li vjerovati? Bogme krastavac kao gora veli[c,< uNe koli' konia, silan Kralievi6u, Zaspala ie vila vodarica,
,Gle dudalu odgovori prijatel| ,,E, ima po svietu du- oNe koli' konia, ne dini ziiana", Primade se silan Kraljevi6u,
desa,samoih svatko ne vidi, Evo mi iemo sad dodi do duda, ,Ne valja ti krvca od konjica. Ukrade ioi kliude izpod glave,
oVe6 poslu5aj, silan Kralievi6u, Pa otvori zeleno iezeto
lakvoga ti niesi vidio, Eno, vidi5 li onai most prieko rieke? pa lievo, I napofi sebe i Sarina:
Sad 6emo morati po njem prieko, Nije na oko Bog zna Sto, ,,Obazri se s desna na
ali ima dudnu snagu_:Niiedan na5 laZac ne smiiJ po njem ,Ugledat 6eS ielu suho$ranu, Tri ar5inan iezera odse$lo,
prietiz dodje do sredine mosta, a onda padne u vodu, A tko oPod jelom je vilino iezero, Dok se Marko liepo podmirio!
ne IaZe, moi,e po njem, ako hoie u koliman, ,,Sve iezero iest ti ogradieno Kad napoii sebe i Saiina,
,rSve kostima koniskim i iunadkim.Odmah lcrenu niz $oru zelenu,
"A ie li velika rieka?,, pita velika5, Euva vila vodarica, Kada li se vila probudila,
- "Niega
"Nije malenau, odgovori pfiiatel| vidi5, priia- 'rTe uzima le1ktu vodarinu: Odmah traZi kliude pozlalene,
telju, sva5taima na svietu, I ako'ie rimski,"Eto
krastavac velik, Kad li nema kliuda pozla6enih:
,iSve iunaku iz ramena ruku,
kao gora - ieli, tako si kazao? r, Plesnulase rukom po kolienul
koniu nogu iz koliena,
"Dobru
"Ma da ba5 i niie kao gora, ali tako jest, kao ku6au. ',Ved poslu5ai;mio pobratime, uAime meni do Bofa milofa,
"Telko ie vjerovati! No kako mu drago, ali je dudan i ,,Ti privari vilu vodaricu, j' ovo iunak dohodio
"Koji
naS most, po koiem nam ie ptieli. BaS prolietos strovalila do6i, kad vila spava, odnio kliude pozlatene?
"Gledai "I
s.u..sg s niega (to zna sav gradf dva novinara i iedan fi5kal, kliude izpod glave, ',Ma beliu ie silan Kralieviduu.
"Ukradi ioi
Ali i krastavac kao kuda, i to ie dudo, ako ie istina.,. otvori zeleno iezero, Pa zavika, Sto ioi grlo daje:
"Te
',I napoii sebe i Sarina. uStan', podekai, silan Kralievidu,
"No to ba5 niie nikakovo dudo, ier treba znati, da niesu
svutrlaky6g,kao iiod nas, Kalcove'su tamo kudr-? Dvoie "Kad
napoii5 sebe i Sarina, uDa mi, moreu, vodarinu plati5!
moi,e l iednu uljesti, i to ne moie ni stati, ni sjesti,n "Bieli,
pobro, niz Soru zelent, uNiie pusto zeleno iezero.u

. "Pa neka_je i tako, ali ipak ie to liep krastavac, u ko- 1 Hrvatski Duvniaci i drugi mnogi hercegovadki Hrvati Sovore b i I a mjesto
tem se moie dvoie smjestiti. Ali i na5 ie most nie5to: lai,ac
b i e l a , s t i n a m i e s t o s t i e n a i t , d , , p a ! e t a k o o v d j e i t i s k a n o ,i e r s e l i e p 5 e
l:.-o1g -po niem ni i9t koraka koritlti, i
Neka ti bude tvoi rimski krastavac, ali,, ,u ".ej.
u vodi, s l a Z eb i l a i v i l a , n e $ o b i e l a i v i l a , - A d r u g d j et i s k a n on . p r , k o l j e n o ,
premda oni govorekolinn.
2 z i i a n i e t u r s k i , a h r v a t s k ii e t o S t e t a i l i k v a r ,
,reul.._-- prosiede mu ried lailjivac - >demu da idemc e Pretil ili pretio to je kao debeo. f oian.
na most? Idimo rcdie na brod... a ar3in
ie dobar lakat,
t beli je turski, a hrvatskisvakako, zacielo,
n m o r e j e m i e s t on e b o r e , a t o i e n e b o S , s i r o m a h , j a d n i k ,
 28 ,,DOM." God,iiia 1, 29
Godina 1. ,,DOM,''
Brzo hitra osedla ljeliena, A iunaku iz ramena ruhu,
Mrahorova krava sa visoka pala, rebro slomila, a se udu-
Borovom ga korom osedlala, Kad se Marko vidi u nevolii,
vala, - sto ie to?
A ljutom Sa gujom zauzd.ala, On govori prebijeloi vili:
Drugu {uju uze za kandliju', oVidi, bdnan prebiiela vilo:
Pa povr5i' hitroga ljeljena. uSunce stalo, pa se zagledalo, Niti se velim, niti se kaZem, a samo ti, se kalem, - Sto
Bruo stiie Kraljevila Marka, ,Ili gleda mene ili tebe? je to? (Sve ie se kazati u 3, broiu.)
"
Al se Marko mudar dogodio; Prevari se prebijela vila,
eim o6uti tutanj u Sorici, Te pogleda na zapadu sunce.
Odmah skine zelenu dolamu Al priskodi silan Kraljevidu, Sitnice.
Te je stere po rudini travi, Te ioj sveza naopako ruke
A prosipa burmes i prstenje, Od lakata do bijelih nokata. Novo sto$odiSte.U novinama je to, dut 6e katolici u crkvi od
U tom stiZe vila vodarica, Odvede ie zelenu iezeru, malo da se ne podupa5e ljudi - a svofih Lupnika.
Te zavika iza svega glasa; Priveza je za ielu zelenu, svi, brate, udeni - ude6i jedan ,,A Sto 6emo mi Hrvati dode-
drugoga: kada ie podelo, ili kada hati u novom stolje6u?" pitaiu
,rDanu, more, Kralieviiu Marko, A otvori zeleno iezerot gdie koji, Ja mislim, da bi bolje
6e podeti novo stogodi5te,No sva-
oDe ti meni vodarinu platilu Neka piju konji i iunaci bilo pitati: Sto 6emo mi Hrvati do-
kalio su u pravu oni, koii kaZu, Sto
A veli joj Kralievi6u Marko; I iz Sore zvierke svakoiake, je iasno, a to je, da io5 ne broiimo sti6i u XX, stoljedu?" Oni, koii
uEto, vilo, na rudini travi, Otale se Marko uputio, dvadesete stotine, pa jo5 niie ni onako pitaju, misle da smo mi kao
XX. (dvadeseto)stogodi5teili sto- i onai, koji: ,,Ako ne dodeka, ne
"Eto tebi tvoja vodarina, Ode pravo biielu Prilipu,
ljele. A Sto smo mi u 1, broju dostiZe".kako veli ried. Ali mi ne-
,,LJzmi,vilo, Sto ie tebi, dra$ou, A ostade vila vodarica ,,Doman pisali, da ie proSlo XIX. mamo ni od kuda Sto da dekamo,
Ne 6e vila blaSa nikakvoga, Gorko cvile6 kano kukavica, (devetnajsto)stolje6e,to smo tako ako sami ne potedemo,pa ne do-
Nego Sarcu no{u iz koliena. A prevr6ui kano lastavica. rehli samo zato, Sto se drZimo zla stiSnemo,
obieaja, Po tom zlom obidaju raEu- Ne 6e viSe biti ni staraca, ni
naju povjestnidari (t. i, oni' koji piianica, - ako je istina, Sto pi5u
pripoviedaiu dogodiaje iz proSlo- novine (ali nemojte zaboraviti da
Mudre riedi. sti), - oni raEunaju novo stolje6e su se s ono6ia ,,dudno$a mosta'r
odmah, kako dodje na kraj ni5tica, strovalila ba5 dva novinara), A pi-
Kolilro se moZe5pokriti, onolil,cose pruha| Tako je njima Sodina 1700, bila 5u novine, da ie iedan udenjak nje-
* ve6 u XVI[, (osamnajstom), 1800. 5to izmislio, kako liudi ne 6e osta-
u XIX, (devetnajstom),1900, godi- rjeti, Sto bi onaj Malthus, da usta-
Nema sfida bez utorao. nt soiaubez ukora. na njima ie ved u XX, stogodi5tu. ne iz groba? Podupao bi si bradu
t
Tai zao obidai nema drugiopa raz- od brige: kako 6e sviet obstati. -
loga, ako mu nlje to razlog, Sto A drugi iedan da ie izmislio nie5to,
Niti budi ied, da te pljuiu, ni med, da te lihu, povjestnidari Zele, da ono, Sto.pri- Sto se piianici u5trcne pod koZu,
poviedaju, bude Sto prije u pro5lom pa mu se Sadi svako iako pi6e. Sto
stolje6u, t. i. za sto Sodina starije, 6e sad Zidovi i drugi, koii truiu
Zagonetke. ier nije nikahova mudrost pripo- sviet rakijom!
viedati ono, Sto ie juder bilo, NeEo sve se boiim, da ovdje
Ide resa pod nebesa, za njo-mujac nosi kolac, - Sto je to? Nama je Zao i zalo, Sto smo ne vriedi ona: ,,Sto sviet Sovori, il
rekli, da smo ve6 u XX, stolie6u, ie bilo, il 6e biti".
Sto tako veli i niemadki car Vilim Naive6a ku6a u ZaSrebu,Dva
1 kan diija je
bil. il, A na5 Hrvatina Krsto knez tiedna pred BoZi6 preselila se je
: p o " r 5 i,, t, i. sjedne mu na vrh, na tedia. Frankopan napisao pred viSe od ,,Prva hrvatska Stedionica" u no-
:' bPo lnt -af i 9 P r s t e n b e " , , o k a , S t os e z o v e i v i t i c a ,
ie boIna, iadna, nesre6na.
200 godina: Ne virui Nimcu, ha'ni vu svoiu ku6u. To i niie kuda, to ie
...o-utor je ona izdubina na duzicama na sudu ili buretu, u kofu se utire dno suncu zimshu, palada, pravi dvor, DiZe se pono-
ili dano. Ove ie godine u Rimu )sveta ino na podetku llice, malo dalie
6 so.j
ie pleme, od trpa Jeladi6a bana, a saSradie-
Sodina ili "iubilarna" fodina, a Sto
 30 ,,DOM." Godina ll Godina 1. ,,DOM,,' 3l
Bo$ samo zna, kako 6e se tai Bogom prijatelistvo, pa i bratstvo!
na je na detiri poda nad podru- ni ditati ni pisati, onda 6ete lako DruSi put o tom viSe, ier joS rriesu
rat svr5iti. Niemci su uz Enfleze,
mom, Kroz sredinu ku6e naiinjen razumjetiz za5to Niemac i Zidov ti raduni gotovi.
je nadkriven prolaz kao ulica, Sve dolazi medju Hrvate s praznim, a a zailto, to 6emo kasniie reti' I
'Madiari su vedinom tz En{leze,
je to ne samo veliko, nego i liepo, odlazl. s punim torbakom, eiii ie grad Rieka na moru?
Ta palada jasno govori, koliko Pamtite to, pa Saljite djecu u ier kad se ovce strigu, onda i janjci Nfegda, priie sto godina, bila ie
drhdu. A sav ostali Po5teni svijet Rieka na moru jo5 hrvatski grad i
vriedi narodna {reEt,,,Zrno do zrna Skolu. A sad po zimi, mogli bi i
- pogada, kamen do kamena - doma pismeni uditi mlade nepis- stoji uz Bure, ne dakako s oruZ- pod hrvatskom vladom, Zna se, da
jem, nego sa srcem, eini se da 6e MadZari nemaju mora bez R.ieke.
-DalaEa". mene, Znam za jedno selo u hr-
Niabeceda5i. Sto ie to? To vatskom ZaSoriu, koie ie daleko enflezke radune naivi5e Rusija po- Zato su traZili i tralill, izlaz na
su ljudi, koji ne znaju.ni a-b-c, t. j. od Skole, pa jedan pismeni selfak kvariti, a mo$la bi ioi u tom Po- more, i naSli su ga na Rieci, Danas
koii ne znaju Eitati. Ako pomislite, ve6 njekoliko Sodina skuplia seo- mo6i i Francezka i Amerika. kai,e i Hrvat zastupnik Fliveri6,
da od 100 Niemaca nema gotovo sku djecu i udi ju 6itati, Da sam Hrvatski i madiarski raEuni, da je Rieka ne samo hrvatska, ne-
niiednoga (izuzevii malu diecu), ja ban, ia bih tomu dovjeku izho- Ovako se bore Buri Proti u$nje- go i ugarska, i da je Zalostno, Sto
koji ne zna Eilatl,, a Zidova ni ne- tlio zlatnu kolajnu od kralja i slo- tadu svomu, a jedne se madZarske smo ju izgubili, I jest Zalostno. No
ma, koji bi bio nepismen,a da od bodu od svih dala i poreza do novine hvale, da su Hrvati v za- radostno je to, 6to se dovjek ne
100 Hrvata preko polovice rte zna smrli. grebadkom saboru mirni. Ali nije samo smije, ne6!o i mora borili za
ba5 tako. To se vidi najbolfe kod svoje pravo, pa bilo i izSublieno;
slaganja novih raduna izmediu ba' mora ga traliti, dok ga nadje. To
novine Hrvatske i Ugarske (Ma- je pravo traZio u zagrebadkom
Sto je nova po svietu. dZarske).Po nafodbi od god. 1868. saboru i zastupnik Bre56enski, kad
je traiio, da zagrebaEka vlada
pla6aju Hrvati zajedno s MadZa-
Hrvati i Buri, Ne samo onda rima za uzdri,avanje kraljevskoga udini Sto treba, pa da Rieka po-
tamo ve6 njekoliko mjeseci vodl
kad je govor o novostih, nego dvora, za vojshu, za po5te i brzo' 6alje svoja 2 zaslupnika na hrvat-
rat.
svagda, bio govor o dobru lli zlu, . iave i dru$e njeke stvari: to je Hr- ski zagrebadki sabor, kako bi po
Taj rat nas veseli, Rat ie zlo, zakonu morala, Ve6ina u saboru
na5a misao mora najprije letjeti vatima u Hrvatskoj i Slavoniii s
to ie istina, Ali kad ve6 sviet ire 6e bila ie proti.
k na5emu hrvatskomu domu i na- MadZarima skupno, Za ove skupne
bez njeSa biti, onda se neka ratuje poslove davaju Hrvati od svake Sto je Rieka doila pod go-
rodu. Ali su meni Buri tako pri za pra:ro i pravicu, da pravo nad-
srcu, da ih danas moram spome- svoje . krune - 56 filira, a zajed. spodstvo peStanshe vlade, tomu
vlada. nidka na5a vlada u UEarskoj kaZe, su naivi5e pomogli Taliiani, hoii
nrll, zajedno s na5im domom,
Buri imafu predsjednika - da ni to niie dosta, Na to su Hr- od njefda ne trpe HrvatA, Danas
Tko su to, Sto su to Buri? zove s_eKrue$er - mudra pogla- su MadZari dodijali i Talijanima,
To su ljudi, koji su se prije vi5e od vati, koii niesu uz vladu, ve6 dufo
vara, On je znao da 6e lakomi En- i dugo odgovarali, da je to i pre- pa se riedki Taliiani ba5 ove dane
200 godina iz svoie domovine Ho- ne 6e voziti na madi,arskoj koni-
landije (a to je zemlja nama na {lezi htjeti priie ili kasnije, da nje- viSe. da mi Hrvati od onih 56 filira
govu novu domovinu podave - od stotine vrlo malo imamo. da se skoj Zeljeznici na Rieci.
sjevero-zapad iza Ugarske i Nje- pb se je tiho spremao. Zato danas
madke) izselili i naselili u Africi i u Hrvatskoj ne grade Zeljeznice., U Istri, dini se, da Taliiani
silni Englezi ne rhogu protiv Burd da se ne pomaZe tr$ovini itd,, a ne napreduju. U Istri su dvie tre-
napokon osnovali svoiu slobocinu
$otovo ni5ta,ier prvo, ne mo$u vo- povrh svega da ona vlada u Pe5ti 6ine HrvatA i Slovenaca, a Tali-
yhd" (republiku). Naiprije su im ziti za sobom na boji5te hrane (kad
bili gospodari Englez| od koiih srr ne raduna dobro, da Hrvatskoi ne jani i potalijandenici ho6e da tamo
im crkaiu konii i mule, koie sa so- daie dohodka od Eeljeznica, ni od gospodare. No sve im slabije ide,
se _pravo oslobodili tek prije 20
bom na brodu dovezu), druSo, ne' niekih velikih trSovadkih poreza. BaS su ovih dana Hrvati u Kastvu
godina.
poznaju. zemlje, a trele, nemaiu A Sto ie naivi5e: Hrvati pladaiu nadvladali u ob6inskim izborima
. To ime Buri znadi ,,seljaci" prave i po5tene vojske, nego ve6i- velike zajednilke drlavne duSove
(paori), pa ti ljudi i jesu'sefjaci; sa 5000 glasova protiv 150, Bit 6e
nom tudje pla6ene kukavice i raz- od koiih nemaiu nikakve koristi, i bolje, kad se narod prosvieti, -
jedni sade vinovu lozuj drugi sva- bojnike, koii ranjene Bure robe do
-bhgo. Tako su prije prigovarali sa- samo ako s prosvjetom ne izgubi
kojako Zito, a tre6i p.*u ko5ulie. A Buri su Zilavi seljaci, a
Zemlje imadu dosta, a'!a je ,.tfii^ mo oni, hoji nisu uz vladu,(,,opo- poStenia!
dobri iahadi i strielci. Da je na ia-
bogatija u utrobi svoioj, nego zicija"l, a sad su tako podeli pri- Iz nieSda5nie turske Hrvat-
kost i bogatstvo, Enplezi bi Bure govarati i oni, koii su uz vladu.
odozSora,jer ima u njoi'ziata, io - Sto no ried - poieli ve6 na 5a- ske, iz Biha6a na Uni, duie se, da
je zlalo najvi5e valjda krivo, Sto su latu. Ali da ie na iakost i velidinu,
Hvala tsogu! MoZda bi moglo Sto se ,Hrvati Muhamedove viere sele
Englezi navalili na Bure, i sad se --: i-konii bi zece lovili. bili, jer kad dodje do novaca, s mediu Turke, u Carigrad, Aziju
 32 ,,DOM::' Godtura1. List hrvatskomu seljaku za razgoyor i nauk.

fAnatol), kamo li, Bit 6e ih, koii ce Ugron, On kai,e, da je to pijatelj'

prodati svoje dobro' a onda ncsiti stvo skuponda od njega irna korist
io Carigradu vre6e' Dnrgi Put iu samo Niemac, Dobro bi bilo, da su
'ram pripoviedati, kako je onima, MadZari svaSda tako mislili i go-
'ffi"'
ii;iil:
f> O n#8 ffiir*f;:
koii' su ostavili svoi dom' vorili, i po tom radili, Ali je nas
U Srbiii vlada za pravo pre- hrvate od madZarsko-njemadkoSa Vlastnik, i urednikDr. ANTUN
izdavad RADIC.
.dia5niikralj Milan, otac sadainie- prijateljstva zaboljela ve6 glava, pa
€a kralja Aleksandra, Kako vlada, i ne samo glava! Ciena je ,,DOMU" na godinu 3 (tri) Krune. - Ako d,esetoricaili vi6e zajedno
.roidis" po ovom: Novine piSu, da Niemci ho6e preko morar a 6 a l j u p r e d p l a t u z a , , D O M " d, o b i ri e D O M ' z a m a n j uc i e n u i, t o : d e s e t o r i c a
preko mora su joS glavni gospo- i v i 6 es v a k i z a 2 K r u n e t t O f i l i r a , d v a d e s e t o r i c a i v i S e s v a kzi a 2 ( d v i e ) K r u n e .
ie sAm naputio njekoga, da na nje- - Pojedinci se mogu predplatiti i na pol i na .rreiinu, a desetoricai vi5ei na detvrt
puca iz revolvera, a ond.aie iz- dari Englezi., - zato Niemci drZe godine. - Pojedini broj stoji l0 filira
Eia
mislio, da se protiv njega skovala s Englezima protiv Burd, Niemci
urota (buna), pa hajde zalvarai. i se mnoZe, pa moraju trbuhom za Broj3. ll t. veljace
Zagrebu, 1e00. ll coa.r.
strieljaj pravoSa i krivoga, Tarno kruhom, to se razumije, Treba im
' sve u strahu,
ie tamo preko mora na6i zemlje, koiu
U Crnoi Gori nema knez tto- treba njekomu oteti. Govori se, da
vaca, Sto nije sramota, Ali ie sra- su se pogodili s Englezima, pa da Zalto je sve to manje vjere i poStenja?
mota, Sto fe kneteva po5ta potro- su ve6 namierili, komu 6e otetil
Sila tudie novce. Zalo se sada ne Portugalcima, Spaniolskim susie- Sav sviet $ovori, sve novine piSu, da je sve to manie
mogu iz Crne Gore slati novci po- dima, vjere i po5tenja, O tom se razElovarai u skup5tinah i u
Stanskom naputnicom, Italiia ie puna nzboinikil, saborih,
eesi i Niemci ne mo6iu se ni- Sto je samo po sebi zlo i sramota,
Je li to istina? A ako ie istina, za5to ie tako?
kako pogodifi, ier Niemci hoie ee- A prav je nesre6a, Sto t6 hajduke
sima nametnuti svoi jezik i svoie vode narodni saborski zastupnici, Istina ie, nevjere i nepo5tenja, kao i svakoEa drugo$a
Sospodstvo. U bedkom ie saboru oblasti ih skrivaiu, a Zandari ih se zla, toga je bilo i prlie, ier zl,onema gladne godine, Ali ie
toliko svadie, da se ne moZe ni5ta boje i pu5taju u miru. KaZu, da ta- istina i to, da ie dana5nji dan lak5e izgubiti vjeru, i da se da-
raditi, To ie najveda neprilika u liianska vlada ne moZe dobiti u na5nii doviek bez po5tenialak5e tura po svietu, nego priie.
Austriii, ta svadja medju eesima i sabor svojih ljudi bez ovih razboi- To je istina, i ja 6u vam to dokazati.
Niemcima, Niemci se nikako ne nitrra i tatova, Jeste li duli ili vi-
dadu, jer im pomaZu i daiu kuralu djeli, da tati pomaZu, da vladin Danas je sav sviet izprepleten kao mtela Zelieznom ce-
niihova bra6a Niemci u Njemadkoj. zastupnih dodje u sabor!? 9tom, po koioi ogani i voda poni i,eliezna kola. Toga ie to-
Zalo sa Cesi proti savezu i priia- U Francezkoi se sudi urotni- liko, da ne znam pravo, ne bi li sva ta kola za mjesec dana
teljstvu s onim Niemcima u Nje- cima (bundLliamal, koii su htieli pol svieta prevezla s jedne strane svieta na drugu, Danas ti
madkoj, Proti tomu savezu govo- u Francezkoi opet postaviti na je lako ostaviti dom svoj, ier si za 6ast rek bi, i. za male
rio je nedavno vrlo o5tro iedan eeh vladu kralia (a sad vlada izabrani
u delegaciji. (A Sto ie delegacija? predsjednik),Jedan takav buntov-
novce daleko, gdie te nitko ne pozna,Re6i 6emo, niesi ba5
eekajte do drugoSaputa,) nik rekao je na drZavnom sudu: nikoSa ubio ni orobio, ali si drugadije pogazio obraz, pa ne
llladZari i Niemci, Proti pri- da sudu pliuie u lice, da su to raz- moZe5 Livjeti u svom gradu, ili u svom krajq all lako ti ie
fateljstvu s Niemcima Sovorio je boinici, a ne sudci, Osudjen ie na sjesti na Lelieznl,cui brzo si medju svietom, gdie se ne znal
nedavno u delegaciji i MadZar 10 godina,. tko si i Sto si, i kaho ti je crn obraz,
flI$ g;"na ie ,'DOMU" naznaiell'a na Eelu sprieda, Tko ne moZe I tako svakakvi liudi, a naivi5e onakvi, lcoii se ne bi
odmah poslati predplate, neka samo javi, a novce moie'za prvu polovicu ,srnieliogledati na proSle svoie dane bez stida, - takvi liudi
poslati do konca mjeseca o\uj,ka, a za dra{rt do konca ,rr1rla,Tko se ne
prijavi, 3. broi mu ne 6e vi5e do6i, ostavliaiu svoi dom, €die ih sviet poznat i dolaze u drugi ne-
Molimo ditaoce, neka budu tako dobri, pa neka nam pi5u; kako poznati sviet, - da traZe sredu. Ali koga ne pozna5,tomu i
su spisanjem u ,,D'OMIJ" zadovolini, 5to ne razumiiu, ,Sto Zele znati i ne vjeruiel. Zato ie eto sve manie vjere u svietu, Dotepe se
6itati, Sto je u njih nova i Sto i'h tiSti. Mi moramo znaLi jedni za'dnu$e, Bog zna tko i Bog zna od kud, i eto ga s trgovinom ili s dim
kako nam'ie, drugim, ali nitko mu pravo ne vieruie, Danas se ve6 mo1e
Tirkara lG. AllDreclra.r (.'oa- Wtllooelilf u Zagrebu.
II
I
| ,,DOM," Godina 1'
"o
dododiti, da ti dodie iiepo obuden $ospodin,a ti $a sprovo-
dis"niru stube, jer'ne znas, nije li kakva dotepena varalica.
Dana5nii dan dakle sviet se m-no$oseli i mi95a,-pa u
tom mie5aniu ne zna5 pravo, komu bi vjerovao, i tko i" po-
Sten,Tako ie najvi5e u velikom Sradu,
To ie jedno'.A drugo su zlo fabrike, Od kako.su-liudi
izmislili'stiojeve ili masine, od onda maistor - rukodielag
ne radi sebi, ne$o dru$omu za platu,I naSi su mno$i mali
maistori propalil ier ne moSu tako ieftino raditi, kako fa-
briftr rad?,Pa kakvo ie to zfo? I ne pitajte, Kad Eoviek radi
sebi, onda radi doma,'€di" mu je ilena,$die su mu-djeca, S{ie
mu dodie priiateli ili rodiak, da se porazSovgre.4 kad radi5
u fabriki, he'vidiS nikoga ditav dan, a moida ni ditavu ne-
dieliu (tiedan) t ni i,enel ni djece, ni priiatelia, ni!ro$a, Ne
'dospiie5
znam, li jedan ili dva puta u- $odini, da skupi5
p.*"t i pomisli5 na Boga i na du5u. I tako nema5 ni pr-ave
2.n", ni prave diece,ni pravoga ptliatelia, a Bo$ tr-ie.i du5a
riedko nL pameii, Tebi sve$a to$a i ne treba, Tebi ie tvoi
gospodar- koSa pravo i,ne pozna5- on ti i" 9t:r- iet-.ti
iaje novac, a zi n6na" dobiie6 sve' - samo ne dobiies lju-
bavi, vjere i po5tenia,
lz'f.abrike se ierodilo i druAo veliko zlo: silni novci, -
Ej, velite, pa zar su novci zlo? - Jesu, da ve6e$anema, Po-
sliednii sam put kazao, da novci -niesubo$atstvo, Popitaite
samo'koie{a-tr$ovca: ima punu kesu novaca' - ali niesu
niegovi, DinaSnii se dan mno$o radi, qnoSo kupuje i Pt9.-
d,'aiZ,veliki ie promet, liudi pierne6u silne novce, imadu ih
.t iol"*., - a\i niesu niihovi. Ali novac i. -)oie saduvai
- pravi vrag: za nie{a moZe5dobiti sve' a kad ti je u ruci,
ako i niie tvoi -brzo ode k vra$u, pa i ti s niim,
Ttete - to su dana5nii zakoni, Dru$i put 6emo $ovoriti
o tom u ,Domuu, koliko ie danas svakakvih zakonA.,- to-
liko, da im ni sami zakonodavci ne znadu puta ni raduna'
Ali to io5 ne bi bilo niSta,Glavno ie to,Sto su dana5niiza-
koni uzeli vlast otcu nad diecom, muLu nad Zenom, $ospo-
daru nad ku6nim druZindetom,Danas moZe5na Zalostne odi
Sledati, kako sin tuZi na sudu otca, a Lenasvoga mui,al Stari
otac, koii je sina rodio i odhranio, ne smiie svomu neva-
liancu ni5tansamo ako ve6 ima lcoiu dlaku pod nosom,- d
golobradi obdinski blljelnik (notaru5) moi.e starca po za-
konu zalvoriti Nevaliala lena tuZi svoga mula sqdu, kao
da ie sudac angjeo-pravednik s neba poslan na zemliu. I ako
Godina 1, ,;DoM."
iu ie muZ u srditosti opleo, bit 6e zalvoren, ali u kuii ne ie
'zaio
biti mira, Ako je kudni {azda (starie5ina) oStar, i ako
hoie red, eto liena drulinleta pred ob6inu, ili pred sud, ier
ie - veli - pazda
-fazde, "silovito,
Ali tko se ne boii silovita
tai 6,ese bojati druge sile, one, koiu je priie sam zvao'
- a onda 6e mu biti pravo, - I tako se danas nema5boiati
nikoga: ni sin otca, ni i,ena mula, ni mladji starie5ine,neSo
samo - zakona, Zakon ie svima gospodar, pred niim nema
ni otca, ni sina, ni muZa,ni Zene,ni starjebine,ni mladje$a:
tu su svi iednaki, svi jednako iaki, svi slobodni, - tako se
hvalimo.
Dobro, dobro, sve ie to liepo i krasno, ta na5a dana5nia
sloboda,Ali ste moida Euli za Rimljane, U Rimljand, ie otac
smio svoga sina i svako druZinde i ubiti, premda se ne zr,a,
ie li koii-to i udinio. A Rimliani niesu bili zadnil_lfiidi, Sto
viSe, oni su imali carstvo, kalcvo$a danas nema, NeSo o toi
slobodi na5oi - drugi put,
I tako vidite, da se danas Livi dru{adiie, ne$o se ie nie-
kada Livielo, Danas ie lakSe oti6i iz doma i u svietu se iz$u-
biti; lak3e ie do6i do novaca i s njima oti6i u p_ropast;lak5e
je mladjemu ne slu5atii ne boiati se starijeSa,Zato ie toliko
neviere' i nepoStenja,Ali zalo treba i sve ovo na pameti dr-
lati, pa kako su ljudi staru vieru i po5tenie poru5ili, tako bi
mogli ovo zlo po malo i popraviti, kad bi na to vi5e puta po-
miSliali, Jer kako iedan doviek mole zabluditi, tako moZe i
sviet; ali, zato mole i sviet izali iz zla, samo ga treba spo-
znati.
Gdje je matica hrvatskih zemalja?
- Posliednji smo pul razlolili, kako se ie hrvatski na5
dom rasipao, kako je od jedne kralievine Hrvatske postalo
pet,_Sestkomada, Spomenulismo, kako su na5i stari nepri-
iatglii oslabili, a mi-smo se Hrvati podeli skupliati i traLiti
iedni druge,
Ali kad se roi pdelaca razdvoji ili rcztroji, nikad se ne
de skupiti, ako nem-amatice, Gdie ie dakle na5a matica?
Dok smo mi Hrvati imali .rriadarei kralieve svoSa ie-
zika, stanovali su oni u onoi hrvatskoi zemlii, koja se danas
zove Dalmaciia, a onda se zvala Hrvatska, Tamo dakle uz
more, u primorskom Biogradu, oko Splita i Solina, oko
Duvna na medji bosansko-hercegovadkoi- tu su Zivieli
 ,,DOM," Godina 1.
kralievi na5egaplemena i iezika, tu su gradili crkve i samo-
stane, tamo podivaju i kosti njihove, ondje ie bila na5a
matTca,
Pak i onda, kad su Hrvati izabrall za svoga kralja ugar-
skoga kralja - i onda su na5i kralievi dolazili u stara ona i
slavna miesta i gradove, Sabori kraljevstva naSegadrZali su
se jo5 pred 400 godina u Kninu, u Ninu, u Cetinu, a to su
sve gradovi u staroi naSoimatici, preko gore Velebita.
Ali mi znamo,da su Mledani oteli velilc dio'primorske
Hrvatske, a Turci su se sve vi5e priblilavali k Savi, i tako
je sve po malo zamuknuo Slas hrvatskoga bana i sabora u
primoriu preko Velebita i preko Save. A kad su Turci osvo-
iili i Slavoniiu, ostao ie pod hrvatskom banslcom vladom
samo komadi6 zemlie medju Dravom i morem, Od onda se
u na5oi nesre6noipoviesti sve vi5e spominju gradovi: Kri-
i,evci, Y araldin, a osobito Zapreb,
Ovai komadi6 hrvatske zemlie mediu Dravom i morem,
Pdje je pradKril,evci, Varaildin i Zagreb, - taj je komadi6
zemLiei narod na njem do danas saduvao staro ime hrvat-
sko, Ovdie se svalci ponosi hrvatskim imenom, a u drugim
zemli?ma na5im podelo se to staro ime zaboravliati, pa su
se jedni podeli zvati, samo Dalmatinci, drugi Slavonci,-tre6i
Bo5njaci,ietvrti Hercegovci,pa i joSdrugadlie,
A kako ie to, pitate, da ie narod u druSim hrvatskim
zemliamamal -ne_ zaboravio svoie staro ime? Tako, 3to ie iz-
gubi_osyoju vladu, svoga bana i svoju udenu i boSattr go-
spodu, Sve je bilo u rukama tudiincu: Taliian i Turein,lli,
Sto ie jo5 gore: potaliiandeniki poturica, to je bio gospodini
Sospodar,a Hrvat ie bio sluSai kmet. Sto ie bilo uEenoi bo-
gato, to ie bilo tudjinsko.
A na onom komadi6u hrvatske zemlie - tu ie ostao
hrvatsli ban, tu su ostala hrvatska gospoda,tu ie'i narod
iuvao harem svoie ime,
_ - +li to nije sve, Hrvatski narod u ovoi zemliic| i ako ga
ie bila samo Sakar taj,ie narod uviek i svagda'imao u pa-
pgti. i u srcu, da_!m1bra6,e,koja su s njim niekada bila pod
jednim krovom, Kad ie ova zemliica mediu Dravom i moiem
bil-a naimanja i najnesre6nija,i onda su pradiedovi na5i dr-
Zali,na pameti ina jeziku: da su oni samo osiatci, samo ru-
s_gvlnenielcada5njepakraljevstva hrvatskoga. NaSi su pra-
diedi u ovoi zemliici uviek i neprestance uzdis ali za bra6om
svoiom, ovdje nikad niie umrla misao na ditavi hrvatslci
Godina 1, ,,DOM,"
narod, ovdje se je uvielc znalot da ova Saka naroda, da to
niie ditav hrvatski narod,
euite samo, hako su to ovi Hrvati mediu Dravom i mo,
rem i velikim iednim dinom pokazalil
Ovi Hrvati Sovore malo drugadiiim Sovorom, nego oni
Hrvati po druSim zemljama hrvatskim, Ali kad su ovi Hr-
vati pred 60 i vi5e godina podeli na novo pisati knjige i izd,a-
vati novine, - nisu oni pisali novinA i knjiga svojim govo-
rom, neSo onim govorom, kako govori ve6i dio narrida hr-
vatskoga po Dalmaciii, Slavoniji, Bosni i Hercegovini!
Ali glavno ie ovo: I dan dana5nii oni Hrvati medju Dra-
vom i morem - najvi5e misle, naivi5e pi5u i najvi5e $ovore
o jedinstvu hrvatskom, o jednom hrvatskom domu, Mediu
ovim Hrvatima uZagrebu- tu su visoke hrvatske Skole,tu
se izdaiu hrvatske khiige i novine za dilav hrvatski narod,
Svakof stv ari,koiaie na korist ditavomu narodu hrvatskomu,
naivi5e pomaZu ovi Hrvati oko ZaSreba,Prosudite samo to:
da bi mllo koie novine i malo lcoia hrvatska kniiga moSla
izali na sviet, - kad ie ne bi kupovali Hrvati oko Zafreba,
A ipalc te hrvatske kniige mole ditati i dita ih sav hrvatski
narod. Eno vam kniiga ,Matice Hrvatske<<,eno vam kniigd
ne drle
"DruZtva sv, Jeronimau; tih kniiga ne bi bilo, da ih
i ne pladaju Hrvati u ovoi maloj Hrvatskoi i s nfom spojenoj
Slavoniii, A evo vam i naSega 'rDomau: od svake stotine
predplatnika - samo ih je po pet iz Bosne i
"Domovihu
Hercegovine, po pet iz Istre, a ni tri od stotine izDalmaciiel
I tako vidite, Edjeie saduvano staro hrvatsko ime, gdje
ie Liva hrvatska misao i liubav za Eitav hrvatski narod: to
vam je u Hrvatskoj,I zato je ova mala Hrvatska - ona je
matica svih hrvatslcih zemalia. Ona ie kao iskra, koia je
ostala na ognji5tu pod pepelom, Dao Bog, da se iz te iskre
raz{ori ogani, sjaian i topao, koji 6e sve Hrvate rasvietliti i
ogriiati!
Jesu ti ileljeznice na korist, ili na Stetu?
Jedan narodni zastupnik tulio se ie ovih dana u hrvat-
skom za{rebalkom saboru, da u Hrvatskoj nema dosta Ze-
ljeznicd, A druSi mu ie presiekao ried i rekao: da je Zeliez-
nica uni5tila Liku, A onai prvi odvikne: Cieli sviet govori,
 ,,DOM," G"dt"
_38
da st1_Zeljeznicena korist narodu, pak jo5 dodade: ,Tako
je u Njemadkoiu,
Soi! od ove dvojice ima pravo?
Kad bi vam to,sto pomoglo,ia bih vam odm.ahu kratko
od€ovo_rio,da obadva imadu pravo, to lest: istina.
i;: d;-1;
ielieznica na.StetuLiki,_a istina ie i to,'da ie svaka L.ljel-
nica, koju Niemac gradi, njemu na korist,' Zalo Niemti i
grade i,elieznice ve(, i u turskom carstvu u Aziii.
Ali sad bi me moSao tko pitati: A kako to, da
ie Ze-
riezni.cajednomu narodu na korist, a drusomu na'stetu? To
i jest_pravopitanje, pa 6u vam to i razlo{iti.
Ja 6u vam naipiiie dokazati,,da i,eljezni,ca rmoi,ebiti na
5tetu, i dg ie zbllja na Stetu na5emu naiodu ,, *rrogi- kru-
jevima, Ja iu vam to pokazati,na iednom primieru.
si_r_"Lie hrvatski grad bas na ustih ili'na ili utoku
rleke Kupe u Savu. Sva!\-o zna, tko ie prije"sJ" ZO gral""
.Si:t bio,kako!9 lamoUit",-""1J-i9'
bila "milota gledati,-Posavci,
,Jiii-i,f"zl", a" p"
blizii 4^iir_,graditi ru I pipiui,-
Ijall.ladje i sluZili liepe novce, a jak/Li"d,ani, u koZihl ,,a-
opako,ryer-ra5{i-su hrastove duziceili vre6,e(ai^t"",1it"iii,
- i opet sluZili li"pg novce,svake suboteviaiali
f,l * i.:
savski ,varadinciu (tako su_se zvali.ti radnici) pievaju6i'na
kolih svomudomu,i zeneih njihove i do;;;i ;Ii"ro t"[uii;
ier ,varadinacu nije dolazio prazan djeci bi donio-bi;i&;
kruha (,lcipov,aul, i,enikakvu'takvu stvarcu,a otcu ili sebTi
lign| kraicaru,
1.!1
drzeci ; j-ednoj,ruci A Lidanbi nedjeliomSetaop" Sl.t
u kruha, u drugoj bieia luka sa sirom ili"
oez sira ili sa slaninom,ili bi pojeoStotoplo: on ie s malim
zadovolia: A.:t9 ie zasiluzio,loi. pgr!.od";i,;;;" svomu,
se.sirotiniaprehrani,Znam'dobro:ia sam tim po5te_
:,1-"
ntm radnicimapisao-pismai,enami otcevomnjihovimi si-
Uaonovce.i pgTdlavljao.- kako su mi u pero kazivali _
nlthovetetke i balce,
"sle od naistarijegado najmladiegau.
,trag,
- .+,\"k9 ie danas? Danas." .rr"*i tomu ,;e;. vidi i
I(ako to, za3toto?
^Evo, zaito! Dok niie bilo zelieznlceod Siska do Broda
Sav.i,do,lazilaie svikakrru ,obu i, ait"1ii.Lu"u _ iz
33
i.Bosne-^liepo po vodi, na ladii,'svedo Siska,i
llu:gtlti" dolie,
-. tto$ te- pitaj,
:l,o].5"
Drskja, morala lrako daleko po Savi, Od
roba s vode na suho, pa po
1e suhu d,alie u Hr_
*atsku,.ijosdalietl Ausrriiu.Ad-LjtI" [-.leriaE;; t;i;_
zna cesta, - r€ treba vi5e ladie, pa ni plru"Jt o f'a ndniia,
39
_ igqgl-l._ "DOM.'1
ne treba vi5e ni lidkih ledia za prena5anie, ier sada i,eliez-
nica sve vozl ravno iz dolnieSasvieta, a u Sisku samo za-
fi6ukne, pa jedva zna6, da ie pro5la, I tako ie onai sviet
ostao bei zaslulbe, da i ne spominjem tolikih kiriiaSa, to-
liko Sostiona(ubircauza,,l,gdie su kirijaSi hranili i podivali:
\ to je propalo,
Eto, Jad vidite, za5to i,elieznica moie biti jednome
kraju' na Stetu,
A sad da vidimo, komu ie donesla korist ta i,elieznica'
Tu iemo bitibrzo Sotovi. Ja mislim, nilcomu ne treba mno$o
razla{ali, da trgovic ima manje tro5ka, ako svoiu robu moZe
dobiti ravnim putem, ako ne mora robe pretovarivati, Sve
ono, Sto je trgovac tro5io na prena5anie robe iz.Iadie na
suho, - t'o ost-aneu njeSovu Zepu,A i to se razumiigl da^tt-
govci mnogo i tim dobiiu, Sto-po lelieznici sve brZe ide, A ti
frgovci - to su vedinom tudjinci,
Ali i sama ilelieznica nosi korist onomu, Eiia ie' iet i 2e-
lieznl,ca ne vozi ni5ta i nikoga badava, Tako i, i,elieznice u
naSemdomu nose korist onomu, dije iesu,- i.t na5ehrvat-
ske boSme nisu, Mi ne razumiiemo ni ono$a, Sto ie na Ze'
ljeznidliih kotih napisano, niti onoga, Sto oni $ovore, koii su
tu gospodari.
' Tako
ie to, Ali pustimo tomu mira, pak promislimo ovo:
NaS ie narod sluZio sebi kruh kad ie $radio ladiei sluZio ie
iedan na ladii kao kormanu5, dru$i kao momak; sluZio ie
i<ao kiriia5ki kodiia5, ili kao $ostionidar (birta5), Ali BoZe
dragi: ru ieljeznica nije sama postala, i ona tolika kola mo-
rao je nietko graditi upravo tako, !.+k_gsu na5i posavci-$ra-
dili iadje, Pa iesu li ilelieznicu gradili Hrvati, iesu li zasluLili
kod toga koiu kraicaru? Niesu! - I kod lelieznice treba i
nadzornikA, i glavari, i tako zvanih konduktera, i zapfuala,
i stroiard (ma5inista),i vratari, i jo5 svakoiakih pomagada,
a treba za putnilce i gostionidari, I tu se sluZi liepi novac,
A sluZe li tu Hrvati? Gledajte sami, Ali ne znam, hodete li
na6i na Lelieznici u naiem domu koiega Hrvata nadzornika,
ili glavara, ili gostionidara, a gdiekoieSa zapirada, ili peti-
lotca, ili pomagata,- to 6ete moZdana6i,
Vidite li sida, za5to sa ilelieznice hrvatskomu narodu
na Stetu? Mislim, da vidite, i to vrlo dobro,
ni ne znamo Sraditi ilelieznice, pa kakg
"Ali mi Hrvati
bismo kod toga sluZili? To znaiiu Svabeu. Tako si misli
moZda koii od vas.
 ,,DOM." Godina 1. Godina 1, ,,DOM." 4l

Ali, drq€i moji! Zar vi mislite, da svaki Svaba dodie na svoiem imaniu svoie ,kmetoveo, koii su- mu radili, Ali
sviet iz utrobe matefine - s kladivcem i sa zelieznim svrd- niemu niie bilo dosta, Sto su mu seliaci-kmetovi radili i
lom? Ne dolazi. NgAo dolazi,fol ibez hladivca, a kad pona- davali obidne namete, ne$o ie ttaLio i viSe, Tako ie ttalio
raste,-vodgEa u takvu Skolu,u veliku kovadnicu,i tamo mu od svakoga kmeta vi5e vina, ne$o prii9. Ali -to niie niSta,
dadu kladivac i ude ga, dok ga ne naude, Kod izpitivania poslie bune pripoviedali su kmetovi ovo:
nPa tako bi trebalo ueiii i nas Hrvate, i naiu djecurr, Ako ie tomu Tahu ostario koni, pozvao i9 k gebi bg€a-
misli vas koji,
"Onda bismo i mi sluZiliu. tiiefa kmeta, i tai ie morao toga konia kupiti i platiti, kao
- I pravo misl,i,Ali poslu$aiteme: Nijedna vlada ni sabor d,L ie koni mlad, iedan put se Tahu pokvarilo 1000 (tisu6u,
u.hrvatsk^oj zemli| ni ona vlada uZaSrebu, ni ona uZadru, hili;du) v'edara ili akova vina: i to su pokvareno vino mo-
ni ona 9g"igyu, ni ona u Trstu, - nl jedna ne moZei ne rali kmeti kupiti i platiti kao dobro vino; a ako ksii niie
"
srylie $rp{iti niti pedali Zelieznice.To mogu samo one vlade htio, oteo mu- je Tahi konia lli kravu" Lovske pse Tahove
u Peiti i Bedu, A one se vlade brinu naip:rljeza svoie ljude morali su hraniti nie$ovi icmeti, i to po $ospodski: a ako
ie takav pas krepao, ili se iz€ubio, morao je kmet za topa
-konje
zasluLbe. psa dati vola, I i krave Tahove morali su hraniti
"Pak za5to ne ude i nas Hrv ate? Za6to i nama ne dadu [*"ti; a ako ie niegovo marvinde crklo, ili-se izgubilo kod
d'a zaslulimo? zaito i nasa
lieca ne bi bili nadzot"i.l,!l* kmeta;. Tahi,'ie to-procienio po volii, q bq"t ie morao
vari , , , ? Ili: za5to na5i sabori ne uzmu u svoje ruke"i,e- pt.titl'gotovim ,rorr"L*, do- kojlga ie onda.bilo. vrlo teLko
lieznice?< hodi, A"li ie naivise gazio dusu i stce seliaku tim., sto niie
., . Pl"ri5e pitate, Pitaite to svoie zastupnike, - vi, koji pazio Eija ie koia i,ena ili dievoika-, Slu$e su ni.e$ovi na
'zapouied
ih imate. ol"gon,t vukli u nie-$ovg.tad Zenei dievoike,. gvla-
titiitr do gbla, a Tahi ie radio s niima, sto ie htio. Ali ne
Seljadka buna prije 300 godina. 6u vam viEe nabraiati, Dosta ie, d.a vam spomenem',Sto-ie
onda5nji nadbiskup ostro$onslri Antun Vran6i6 pisao kraliu:
Ne.,znam,-ieste li kada duli ili ditali o seljadkojbuni i da se u Hrvatskoi bolie i liep6e postupa s niemom marvom'
o, seliadkom -Matiii Gubcu, koie$a su u Z,agrebu nego- s kmetom,
okrunili r azar"kralju*
enom zeljeznom_ krunom i na-detvero ra{ek[, A u ono vrieme,priie tri sto $odina, ve6 su Turci bili
Jeste ili nieste,ia tu vam to kratko izpripovi,edaii,a ;;a" osvojili i podavili Bosnu, ve6 su bili blizu Hrvatslcoi i sve
cemo_ se o tom poraz$ovoriti, vi5e navaliivali, palili i robili. A hrvatski ie kmet morao
- I dan dana5niinliliepSe zemlje oko Stubice u hrvat- braniti dom kao voinik (svaka ie ltuda morala dati iedno$a
tkgT Za{oriu - iu za{iebafkom gorom - niesu u rutrcama voinika), kmet ie sa svoiom marvom morao popravljati
leliakgr.ng.€q vpli\a5ima, vlastelinima,I dan dana5njimo- poru5enei popaljene gradove, - & k tomu onda ovakova
Zete vidieti, kako hrvat_ski seliak hopa Sospodsku sila i nepravda od svo$a gospodara!
-zago_rski
kosi
:ruTi:X^i g_odina, gospodsku_ lividu, Tako ie biio 7 .t., ovakav velika5 - nasilnik niie imao nad sobom
samoje danasto bolie,Stosvaki ima "i"t dvie "Azar gospodara,
PIgd.300 nikakvoga nikakvoga zakona?r, Tako, dtli-em'
lrr tri brazdei svoje zemlie,a njegdaie sve bilo vlastelinsko. pitate, - Ako ho6emo pravo, moramo od$ovoriti: Nije,
Tu u Stubicii oko nj,"jp^i'blize Za1reba" S".;"aj;;a;;
-"1 Da se niesu ovi kmetovi digli na orulie protiv nasilnika i
gospodari 309.i rris" godittarriekaka" Jrt"ii" f o tako u strah naljerali svu goipodu - nitko ne bi za seliaka-
imenu Tahi. 9 .ie^ofiie.
Odmah.vidite,d{ie to tudie ime,a kako eete -d,a mikttuo, Ne znam, bi li se bio mak-
kmeta ni maloga prsta
duti, i prokleto ime,
JoS ima starih ligdi, koii su zapamtili tlaku, kad,je
nuo ban ili kra1i, ie Tahi svoiim kmetovima livim koZu
Sulio, - samo Cl. ." kmeti ne bi bili sloZili i bune digli,
:"lieh bez lkakove pla6e *o"uo oth;.f""uti Takav ie onda bio zakon, da ie svatko na svom imaniu
fvelika5ku,grofovski) zemlia,Tako ii i tai t "i"si"linskrr
hi-i*ro ,r" radio, Sto ie htio,
 ,,DOM." Godina 1,
Ali su se seljaci-kmeti digli_na oruije i to ne samo proti
Tahu, nego proti svoj Sospodi,Glavni su vodie bili stubieki
seljaci, a medju njima prvi: Matija Gubac, Ivan Pasanaci
Ivan Mogai6, Voivoda ie bio seljak Iliia Gregori6,,a imali
su i 72 kapetana, a ona prva trojica bili su i sudci, po tom
se vidi, da su seljaci uredili ve1,i vladu, GreSorii ie mnogo
voievao.s Turcima, pa-se je dobro izvielbao u tom po.il,
Bio je vi5e put_au turskom robstvu (suZanjstvu),ali iL sre-
cno_pobiegao, Imali su seliaci i oruZia,ali dosta-malo,samo
toliko, koliko sq oteli iz gospodskih dvorova, A sakupila
se bila ditava seljadka vojska, i to ne samo iz okolice stu-
bidke, nego iz okolice susiedgradslce,iz okolice Jastrebar-
-r_kq$u:Cesargrada,Bilo ie sela, koia su dala po 50 do 100
li"4i,.T"hq se ie sakupilo_naimanje'do dvadeslt tisuda (hi-
liada) koiekako naorulanih seliaka,
Ne iu-vam potanko pripoviedati, gdie su se i kako su
se.s €ospodomtukli, Spomenut6u samo,da ie Iliia Gregorid
s jednim malim dielom seljadke voiske pre3ao u Stalelsku
i Kranisku, !^ t-amo p_obuniseliake proii gospodi, l'zbilia
sg se_Staierskii kranjski seljaci digli i osvoiili nleka miesta,
ali dim -su So_spodasa svoiom vojskom navaliia, Staferski
19 se i kraniski seliaci razbiegli, U Zaforiu, oko Stubice i
-orrrojili
Zlata,ra, bili su selia_cisretniii: tu su Tahov grad
Stubicu, osvojili su Cesargrad,mnogo su toga popalifi] da
se ie ogani vidio dak u Staiersku.No-ban Dralkovie pozove
plemiie na oru,Zjei tako krene na Gubca do 5000 piemi6a,
Sto banske v_oiske,Sto plemiikih konianika, Dana i, veliad,e
potude banska i p-lemi6kavoiska selialce,a Matiiu Gubca
i f"C" "nieke vodle uhvati5e Zive, Sva sila seliakA poSi-
bo5e u boiu, mnopo su ih odmah poslie boia povie5ali ia
'Mnogim
drveie: na. iednu divliu kru5ku obiesili .,, ih i6!
su odrezali nosove i usi, A kako su im se poslie gosooda
owedivala, to si moZete misliti, A kako
ie svrsio'Matiia
\ruDac, vec sam spomenuo na podetkut naipriie su -orrda
ill| razbielienim (razareniml ziliezni* t ti"iii",a, $a mu_
s,,
mu postavili na glavu razbielienu Zelieznu krunu, a onda
su ga rasiekli na detiri komada.
.. lql._r se -ie svr5ila, u kratko kazano, seljadka buna
priie 327 godina.
Kako su hrvatski seljaci postali sluge i robovi domadoi
i tudiinskoi vlasteli (velika5ima), to 6u?rugi put razlohiti
Godrpr1-!q_O4,:' 41_
Sad etr kazatl samo to, da od starine nije tako bilo u hrvat-
skoj'JadrZavi,
ne 6u ni o tom {ovoriti, jesu li ovi seliaci imali
pravo, Sto su se digli na oruiie, Svakomu kate razum i srce,
da nitko nije dfi,an trpieti nidiie sile i krivice, Mi 6emo se
samo o tom poraz1ovariti: Sto bi bilo, da su seljaci svladali
gospodu,
- -
Iz lzpltivania 111iztra$e, koiu su-poslie lune tjerali sa
uhva6enim seliacima, vidi se bto su htieli seliaci, Iz tih se
izlra{a vidi, da su seljaci htieli ostati vierni i poslu5nikra-
liu (onda je bio krali Maksimiliian).-Oni su. htieli samo
a to: da jedan dovjek ne bude
"staie praviceu hrvatske;
drugomu rob i sluga, da seljak bqde-svoi gospodar na svo-
joj Zemlil, Oni su vidjeli, da krali dllq. hrvatsku zemliu
iudjincima, koii onda s hrvatskim -seliakom-postupaiukact
. tri"*o* marvom, A kad ie ve6, do5ao u Hrvatsku takav
zakon, da vlastelin smije kmetu-seliaku, Sto ho6e, - onda
su i doma6a Sospodapostala nasilna, Ali su ipah mno$i
plemi6i,
- osobito manji, bili w seliake, -
No plavno ie ovot Iz istra$e se vidi, da su gmni i pa,-
metni seliaci priie tri stotine $odina mislili na velike stvari,
Oni su htieli otvoriti put hrvatskoi tr$ovini na more' pa su
zato htjeli ukinuti sve carine i maltarine, Te su carine i
maltarine bile na putu hrvatskoi trSovini, - ali su kralju
i Sospodi nosile velikl dohodah, Jednom rieliut hrvatski
su seliaci ve6 onda htieli ono, Sto se je doSodill 1848.{o-
dine, i, i, da se ukine tlatrra,A htieli su i vi5e i bolie, htjeli su
Hrvatu povratiti niegovo more' koie otvara pu! po Sirokom
svietu. Barem niekoii medju niima su znali, da narod bez
mora ne mole napredovati, A da im je po5lo za rukom, Sto
su htieli, sigurno bi danas drugadiie bilo na Rieci i u hrvat-
skom primoriu,
Pik onda neka tlco rede, da seljalcnema pameti! Nema
svaki, to ie istina!
Veliki uditelji svieta.
Danas ho6e ve6 svatlco biti mudar, danas ve6 svatko
sve zna, i to mladii ho6e vi5e znati, ne$o stariii, Takav ie
sviet lelko uditi,
Ali je nailele uditi one ljude, zakoie ie sve istina, Sto-
 Godina 1, ,,DOM,"

{od kaZu,pu to bj! naive6,alail oni,brate, govore, U ono vrieme, kad ie Zivio veliki uditeli Sokrat, ovi su
T*::
6!ovore,okreiu i prevra6.aiu,
i'rcad-r"-" fi;;Ji" r smotaiu. uditelii bili veliko zlo; oni su govorili, samo da Sovore, i da
kazwEto,tako to, ie to ie'i.'"1, f"g]l;i:;l;iai svietu zamalu odi,_Ti su ljudi (ondje su se zvaliz sofiste) za
naroduprevladaiu,onda'jetii-narJ ura pr"JJrrr,".il"iil pla6u branili sve: da ie bielo crno, a crno daie bielo. Niima
Neznam,
ditateriv6e je bilo sve istina, i sve lai,, - samo ako se mote reei, A
"iit!;ai"il;uii"*o
vori u saborima,Alco ne ditate sego-
i ne znate, kazat6u vam, Tu re6i se moie sve, po tom je njim bilo sve istina i sve lai,, i
vam mnogiliudi vei.preko d""d"r"f;;4ffi:;lk" godir," samo ako je tko platio, oni su govorili, kako ie tko htio, Da-
sovoreisto:oni na jedhojstranigovorJsvo,",rrri na drugoi katrro,da je po tom bilo istina ono, Sto su htieli iadi i boga-
stranisvoie,- i to ve6'prekoe;;;"1'iiir"i,
Kad to dovjekslu5aiednu-gJiiu,.drugu isti liudi. tiii,, koii su mogli bolie platiti,
najstu,dvadesetu ' , lle6u,desetu, pet_ Protiv ovih liudi, protiv sofista, digao se u davno ono
godinu, ;;;;br;;:;ijil;jsto,
iednoiedandrugo[an. t. pr.r"s.ii;ilil"fiJtan a sve_ vrieme doviek po imenu Sokrat, koiiie vidio, kakvo ieto zlo
misli:Bogme,to-niLsudisfi eoviek za narod. On je podeo naudati, da svaki doviek ima u sebi
protivno drugomu, ;;;ii"Ak'""d*if;t;"*e iedan {las boZji, Boga, t, i, du5u, i da ova du5a dovieka opominje,
onda
i"a"" more imati pravo, mora
govoriti istinu.A.gko oni da ne govori laii i ne dini zla, On je dobro spoznao,da ova-
preko dvadeset.godina, t;e;d;G&; "*Je" srusati kovi ljudi, kakvi su bili sofiste, koji su Lai,branili kao istinu,
slu5ati, onda nije ml€ue" 6.k ;" ie niiedan niiednoga po- - da ti liudi nemaju Boga ni duSe,Zato ie Sokrat podeona-
" ii"g;,
le€o ovoi T,i-r" govori,
samo da se govori, T"u se *i.ii,'d;:; udati onaj nauk, da on u sebi osie6adu5u, koja ga odvra6a
moze prelco dvadeset godina ufravo_ hz ;;nogo riedi odlali, i zla.
tinu, kako se istina -d;;i';:i;;tu
tako prodavati za is- A Sto su udinili sofiste? Oni su ga obtuZili pred sudom,
ried nemavi.e svoie "i"iolol;'"*; tu se liudska riudska da kvari mladeZ, da hoie njekahvoSa novoga BoSa (t, j,
-"ri"g;;$i, fieE
t,oz"s.id;ti;;'moZe. i zaEepitiusi, drii za du5u), takvoga Boga, kakvoSa dr1avni zakoni ne poznaju, I
llo9ojyi?,.\9j.
ne 6eSizgubitil i nista zbiliat dri,avni zakoni Srdki niesu poznavali slike boilie,
ovako vam je.bilo u koia je u dovieku, niesu poznavali glasa boliega u dovieku,
stotinegodina,kid ie tamoGrdkoi
*;;"iiLi
priie dvie tisu.e i detiri i zato su Sokrata osudili na smrt.
poil""r, Po grdkom obiEaiu mogao ie svaki obtuZenik sam sebi
"irifii prosuditi kaznu (ka5tigu), Pa kad su i Sokrata pitali: kakvu
Sokrat,
ie kaznu zasluiio, odgovorio iet d,a me drZava do smrti
9 ti"*.iu vam kazatiniekoliko .neEi, hrani. Priie toga odgovora osudjen ie samo sa niekoliko gla-
\rrcxa p zemliana pol u moru, u onom sova ve6ine; ali kad, je ovako odgovorio, velika ie ve6,ina
moru, koie
1a iugu drZi nasegi mota, Lalro-s" po tom i^ii^ii., sto se bila za to, da se osudi na smrt,
Grci foni se sami-zoyu,-/effi u-stiro-rrti"*;ilfi su
.to subili prosvieeeni. trgovci i Medju mladim liudima imao je Sokrat prljatelid, koji su
viJ"-Jui*uii.rr"f'"-arr,"to ga nagovarali, da pobjegne iz zatvora, On niie htio, Kad ie
;e narod birao sebi glavar", ni".u J.rl" i*"ii';;;;,ni iest:cieri do5ao dan, izpio je otrov i mirno umro.
ni kneza, nepo iz ai73;
;;H;;(;rii kralia,
i to niih vise-, ;q; .";fi ;" je ziku), I tako: sud bez du5e - Sokrat bez glave,
O:I.k;t ;;iik;".i;ari odtudi
vaoie narodu NjeSovi udenici popisali su niegov nauk i to su io5 dan
narodnoiskup5tinr,
dana5nii naimudrije svietske kniige, i dan danas ih mudro-
zemlii,gdje narod velike svoie znancTtumade i, iz nilh se ude, i za Eudo: mnogi od tih mu-
vodi, t. :""hfi
_.__,,Y
i. ldie naloci
stvari sam
:{fij""i"-p*.", kgpj yoisku i t. d,, _ droznanaca ni dan danas ne moSu na6i u dovieku ono$a
lu se u narodnoiskupstini rn"odo go.rori,dok se narod sroZi, glasa boliepa, o koiem ie govorio velilci uditelj grdki Sokrat,
A u takovoi ie zemtitI *a affiii;i,
govori. ZaIo su Grci's.roie 1,,.";;;.;;; mnogo
-t;e?;; - udili liepo govoriti, pa su
za to udeniebili posebnfueitelif
 46 ,,DOM," Godina 1,
Odgonetke.
- u .2. broju bile su tri zaggnetke.
-k KaLite dieci, koja takve stvari
ra,da slu5aju,.da ,1e.o.no_.prvo: u k 1Jr1i zt ar"Slr, ; , u t,
a tre6e su:
n i t i (one niti na tkala6kom stantr ili razboiu),
Sitnice.
Trojni savez, Mno$o vas desto
jur-rce nego imaiu
ditaju te riedi u novinama, a ne zna- "," l.u,idotle, -zadie,
,,huju" dok im se ne pove6a
4u moZda, Sto znade, A znade ovo; plaia. Tako su ovih dana nadinili
Drlava austro-u6larska [u koioi huju i radnici u ieSkih uClienicihi
smo i..mi), onda Niemadka i ltaliii ne-te kopati iz zemlie k"amenopa
skloprle su savez proti svakomlrza_ u€liena. A to je sad za grad Zla{ni
jednickomuneprijiteliu, a
ier su to Pra€ velika neprilika: nemaiu se
trr drzayet zove se taj savez trojni. ljudi pri dem grijati. Ali udlien
Proti tomu savezu stoji dvo;ni sa- tjera stroj, koii vodi vodu, pi'su
vez, t. j. Rusija i Franceska,' Pralani u strahu, da ne 6e imati
Huia. Sto je to? Tako kaZu Oor- ni vode. euie se, da su im Englezi
nji-posavski a i za6iorski Hriati, poslali ugljena, ali radnici se- ioS
l.ud prestanu raditi, ,,Sad ie -
kalu - huja, sunce ie iaSlo". Huia 1ie-su po$o.dili s gospodarima, jo5
drZe ,,huju". Ovi su jadni radnici
je u naSevrieme postala glasovita, Cesi, a gospodari su Niemci. koii
Lnate, da su radnici u fabriki slabo
imadu silan dobitak od ;eskil zu-
plaieni, pa traZe ve6u pla6u, tg;- ljeua. - Miesto ,,huja" kaZu i pi5u
spocran ne dadu, A Sto radnici? -i-io na5e novine ,,Strajk ,
Radnici liepo nadin" ,,h,riJ;,
Sto 1" nova po svietu.
Hrvatski sabor u ZaSrebu opet ve6 predloZio
se-jesastaoi sad se lriJeuo saboru, neka stvori
,,fio_- zakon, d.a
radunu",t, i,_sadse zastupnici'do_ 9e -seljaku ne smije za
prodati cielo .niegovozemlii5te
g.ovaraju: ,cIuS
bi_livladi dali pravotro_ [6grunt),neSo da mu se mora
osta-
sltl novce, ili ne bi. Jedni govore,
viti najmanje toliko, da moi,e Zi-
iff:'6Y1"hf'i*ffi :"*"u: i;
govore,jer 6,eoni prvi dati
3_i_o?1"
vieti, i to ne samo zemlii5ta, ne(o
i blaga i spravA (plug, kola i't. d:i,
O.tom- je bilo ovih dana govora u
vladr na potro5ak narodni
novac, saborskom odboru. (Kad iabor ne
-,govorili ovi
dru{i, Sto im dr"Oo. 6-e-ili ne moZe koje stvari odmah
rstrna,_takoje i drugdie po
svieTu, dokondati,predade se to jednom sa-
samo Sto se-kod ,rus irio
iouori uee borskom odboru, da to proude i iz-
rrrdes_etgodina, _ ali zaludu. Drir_ p-itaju, a onda pred sabor donesu,
9r plt 6u vam kazati, koliko vlada
'-*-* No najviSe puta ne donesu ni5ta.)
traZi novacaza ov:u N-o taj saborski odbor niie mogao
Eodinu.-
. A sad_6!r vam spomenuti nie5to niSta dokonEati,ier ie to - kaZu-_
drulio. Jedan ie zastupnik davno
teZka stvar. Jedan ie zastupnik u
Godina 1. ,,DOM,"
tom odboru kazao, da je to zato
telko, Sto na5 seliak ne bi imao
kredita, t. j, Zidov ili banka ne bi
htiela naSemu seljaku posuditi
(dati u zajaml novaca, - kad mu
ne bi smjela prodati zemlii5ta! Po
tom se vidi, da se na6emu seljaku
zato posudjrje, da mu se poslie
moi,e zemlji6te prodati, A takvomu
je seljaku Sriehota i posuditi, za
kojega mora5 misliti, da 6eSlia mo-
rati raseliti! Ta kredit se zalo i
daie, da se dovjeku pomo6lne,a ne
da ga iztjerai s oSnii5ta!
Bilo ie u saboru 6lovorai o Buri-
ma. Jedan ie zastupnik htio, da
sabor destita tomu narodu. Sto se
tako dobro drZi proti jademu nepri-
jatelfu. Drugi je zastupnik rekao,
da Buri ne bi primili destitke od
hrvatskopa sabora u Zagrebu, to-
boi.e da Hrvati u tom saboru niesu
tako kuraZni, kako bi trebalo, pak
da bi se Buri sramili takove destit-
ke, Sudite o tom sami. Tredi je za-
stupnik iz to$a komediju pravio. Ja
pak mislim, kad bi Burima trebalo
destitati,da bi im nailiep5u destitku
mogli poslati hrvatski seliaci. - jer
su i Buri seljaci. U toi destitki
mogli bi hrvatski seliaci moliti
Bure, da pomo{nu hrvatskomu se-
ljaku, ako mu dodie do nevolie.
Sto 6e biti s Riekom, jo5 se ne
zna. Tamo se Talijani tuku s Ma-
di,arima po ulicah, a Hrvati su, ko-
iih je tamo naivi5e, - oni su mirni,
samo vam ne znam pravo re6i: jesu
li mirni zato, Sto su pametni, ili
zato, Sto ih je strah.
O Bosni i o Hrvatima govorio
je nedavno u austrijskoi dele€aciii
odlidni Slovenac Feriandi6, On ie
rekao, da bi se Bosna i Hercegovi-
na morala sjediniti s Hrvatskorrr,
Proti MadZaru Ugronu ie rekao,
da MadZari nemaju nikakvoSa pra-
t/a na Bosnu, Jo6 ie rekao: da Sle-
lence i druge Hrvate, koii su pod
tedkom vladom boli, i da oni teZ'ho
47
trpe, Sto se MadZari s Hrvatskom
po volji igraiu. Vriedni tai brat
Siovenac misli: da bi se Hrvatima
morala dati sloboda, pa da ," oo
r-olji_svisloZei k sebi prigrnu brat-
ske Slovence u Kranilko-i. Staier-
skoi i Primoriu. Dao Bog!.To-o c"
pomo6i i Ferjandi6ev govor, jer se
to po ditavom svietu dita, Sto se
u delegacij-r{ovori. Ali se ipak ne
nadajmo, da 6e nam sviet pomoCi,
- neElo'najvi5emi sami,
Bugarska sada ima kneza i mora
jo5 Turdinu plaiati danak, Sad se
duie, da 6e se proglasiti kra.lje-
vinorn i posve nezavisnomod'fur.
dina, Turskoj to moZda ne 6e biti
pravo, a ni susjedimabugarshim-
Srbijancima (koji SovorenaSim je-
zikom, kako znate), ali se niih Bu-
gari ne boie, od kad ie prija5nji sr-
biianski kralj Milan Srbiiance (pri-
je 14 godina) poveo u boi proti Bu-
6iarom,a Bugari ih potukli. Bugari
govore vrlo slidno hrvatskomu, a
marljivi su i po5teni liudi. ZaIo i
napreduju, - Ovih dana javljaju
iz Bugarske, da ie njihov sabor od-
redio: da se porez ima opet davati
u prirodu (kako je njeSda bilo
svudalaneunovcu.
Niemci i Cesi podeli su se na
novo poSadjati. Javit 6emo, ho6e li
od toga Sto biti.
Niemci i Poliaci, Poljaci nema-
ju svoie drZave, nego su iedni pod
Rusijom, drugi pod Prusiiom (Praj-
skom), a tredi pod Austriiom, Pru-
si ih stra5no dave. Na to su se tuZili
poljski zastupnici u pruskorn sabo-
rr1, - dakako badava,
Niemci pove6avaiu svoie ladie
na moru, Boje se; Sto 6e biti, ako
Buri potuku Engleze, pa EnElezi
oslabe? Onda 6e ojadati Francezi i
Rusi.
Englezi piSu, da ie ruski car za
mir, - a toga ba5 sada treba, kad
su
 ,,DOM'' Godiua l.
48 Drrrg:o lzd-a,:n'je-
Buri potukli
-iavljajuzEn$leze! Nainovije koje imadu na moru silu, pa bi tirt hru"trko*u .t
viiesti da su EnSlezi moglo biti svaSta. :
stra5no potudeni' Du$o su koie5ta

pisali i brzoiavliali sve lalttti, -
napokon ne pomaZeni5ta: Potudeni
su. To*.t se veseli sav po5teni sviet,
koiemu se vel o$adila enElezka
lakomost i okrutnost. Sad 6e sviet
biti sve po malo, malo druSadiji,
osobito, ako je istina ovo
O Kini (ili Kitaiu), KLna je car-
stvo u Aziji, naivefie na svietu. Do
zSodeo njoi viSe, a sada javljamo,
da iekinezkoga cara dala ubiti nje-
Sova mati, Sad 6e se tu umie5ati
Rusiia i En$lezka i druge dtZave,
miift.*"DOn6ffirr
Svih turskoga cara ili sullana
(5to 6e vam njegovo ime!) pobie$ao
je iz Carigrada. Jedni kah, da je
rnorao pobiedi zato, Sto se ie sla$ao
s mladim nezadovolinim Turcima,
koii u tudjem svietu (mediu En-
Vlastnik,
izdava0
i urednikDr. ANTUNRADle.
glezi) dila bunu protiv sultana. A
drugi kaZu, da je pobjegaozato, Sto Clena je.P0MU" na glg{igu 3.(tlil.Krgn^e_.-- Ako d,esetoricoili vi5e zajedno
je primio mito, a niie udinio, Sto je 6 a l j u p r e d p l a t u z a , , D O M . ,d o b i t C e . . D O M ' z a m a n j u c i e n u ,i t o : d e s e t i o r i c a
obe6ao,pa su Sa tuZili sultanu. Bilo i v i 6 e g v a k i z a . 2 K r u n e r t r O f l l i r a ,d v a d e s e t o r i c a i v l S e s v a k iz a 2 ( d v i e ) K r u n e .
- Pojedinci se mogu predplatiti i na pol i na treCinu, a desetoricai viie i ha Cetvrt
ovako ili onako, od dobra niie po- godine. - Pojedini broj atoji t0 filira.
bjegao, a istina ie, da su mladi
Turci nezadovolini, i da u Turskoj
nema ni5ta bez debeloga mita.

Ljekarije od svakoga zla na svietu.

Glasovi rz naroda.
,,DOMU" na ve,liku na5u ra.dost javliaju se hrvatski seliaci sa svojom
tuSom i nevoliom, no ilao nam ,je, ,Sto u ovom broiu ne moZemo ni6ta
dati na svietlo. Osobito nam|e Z,ao,Sto moramo do 4. broja ,6uvatijade
iz Medlumuria od obrtnika krojada Matiie Gosarida, i krasni dopis od
seliaka Miie Novaka-Stupariia ,iz setlaVidrenjaka u Hrvatskoj.
Ciena ie ,'DOMU" naznadena na 6elu lista, Tko ne moZe
mfF
odrnah poslati predplate, neka se samo priiavi, a predplatu moZe poslati
za prvlt polovicu do konca mieseca oZuika, ali ipak neka svatko po5alje,
Sto prije moi,e, - Kad se tko prijavljuje ili kad po5alie predplatu, neka
javi, kojih bro'jeva nije primrio.- Ako tko ne dobiie kojeSa broj,a, moie
' odmah
gapotraZiti b ez t r o 5 k a, samoneka to napi5ena pol arka papira, neka
t o s l o Z i k a ol i s t , a l i n e k a n e z a t v o r i , a i z v a n a n e k an a p i S eu R e k l a -
ma c i j ao, i sve 6e biti u redu, - Priiave, dopisi i novci neka se Saliu
s a m o rU p r a v i , , DO M A " ( D r .A . R a d i 6 ) t Z a g r e b u , J u r i e v s k a
u l. b r. 28. - Napokon molimo ditaoce ,.DOMA", kojim je ,,DOM" po
volji, neka svuda Sire ,,D'OM", jer 6emo samo onda nieSto moii, kad svi
budemo imali jednu misao. Sva'ki iitalac ,,DOM.A." ima bliZe ili dalie
barem dva p,rij,ate$a,koii bi mogli ,,DOM" drZati,
,No, za to pak jo5 niesmo duli, za liekariie od svakoga
2141a.- BaS zato, Sto nieste duli, ho6u da vam kalem, da i
to$a - nema. To vi i sami znate, ali moZda ne znate,da ima
tjudi,,koii se hvale, da su izmislili takav liek proti svakomu
zlu, Mnogi vas je moZda i slu5ao ve6 takvoga mudriia6a,
kako Sovori: da 6e biti sve dobro, samo neka bi bilo to i to,
-- pa 6e odmah biti sve drugadije. odmah 6e biti sve dobro,
I vi ste moilda na das vierovali,
Ali ne vieruite, Sve dobro niie nikada bilo, niti 6e biti,
Ali ie istina, da ie prije bilo koie5ta bolie, i da bi danas
mnogo toga moglo biti bolje, I mi moramo gledati na svaki
nad_in,i ne samo gledati, nego i rudit| da bude bolie, - ali
d,abi _se_sye moSlo na iedan put preokrenuti, i to tako, da bi
bilo za na uviek sve dobro, to ne moZe biti,
Pa ipak ima, kako sam ved rekao,liudi, koji su vele,
izmislili nadin, kako bi se mogao sav sviet na dobro pre-
okrenuti, - samo treba tA liudL poslu5ati,Haide da duilmo
viSe o toi stvari!
Sav sviet zna, i o tom smo ve6 pisali u ,rDomurr,d,aie
danas mnogo zla, Danalnji ie dan mnogo sirotinie, koja
nema baS ni5tana uz tu sirotiniu ima bogata5A,koii ve| ne
znaju nadina, kako bi se svo6labogatstva naulill

Tiskara fG. AllDre'cht.r (toc- Ylaa.rcehl u Zogrebt.

 ,,DOM"' Godiaa 1'
50
No kad bi i bilo sve ovo krivo, sirotinia
i krivica nLiejuler postala, nije od i_uder-na- svietu: to$a ie
Liio, *oZe se redi, od kad ie svieta. I od kad ima sirotinie.i
-t je
kriui"", bore se proti nioi oni, koiima _sirotinjaleika, koii
ti"i"t'ttpe, I ne samo'to: od kad lma zla na svietu, svaSda
se ie naslo liodi, koii su naudali sviet, kako bi se zlo okre-
nulb na dobro, Ali le velika razlika mediu niekada5njim-i
dana5niim takvim u8it"llima. Stari uditelii niesu-naudali, dl
se zlo moile odpuhnuti ia svieta; oni su naudali, da doviek
niie rodjen na sviet samo za dobro, qe€o da mu ie l'rpieti i
zlo, ali da 6,eza zlo biti napla6en na dru$om svietu, Stari su
uditelji naudali, da je zl,oi dovieku, a niie-samo za sebe u
svietu, pak zato i ne moi,e biti dobra ako liudi-niesu dobri.
A danaSnjiuditetii misle dru$adiie, Oqi misle, da 6e sve
biti dobro, samo neka se sviet uredi po niihovoi glavi, Takvi
su vam uditelii na primjer: socijalisti.
Gdjehoii vas ie moild,a ve6 duo za ty' ried, pade- sy
na5i liudi, hivatski seljaci, ve6 i stradali radi te rieEi; pokf-
vili su ih, da su ,,sociialisti", i bili su zatvoreni. Ja vam o tim
sociialistima ne bih'ni govorio, da vei ne dolaze i medju
na5e seliake ovakovi socijalisti-uditelii, da-Sire svoj nauk"
Vriedno' je dakle u kratko barem kazatl i hrvatskomu se-
liaku:
. Sto su to socijalisti.
Ja iu vam naiprile pred odi postaviti iedan primier ili
priliku, Yi znale, dl imJ zdravoga i bolestno$a svieta, i da
se sviet tuli i jadikuie u svojoj bolesti. Sto biste vi reltli, da
se nadie koji iiednik, pa da 6e izliediti na iedan put ditav
sviet? Rekli biste, da tb niie moSude,Ali kad bi vam takav
liednik odgovorio,, da ie to mogu6e, i to ovako; poubiiati
treba sve ljude, - i nitko ne 6,ebiti bolestan, - vi biste se
od takvoqa liiednika okrenuli i otiSli,
Sad Euite ovo: U svietu ima, kaho smo rekli, mnoSosi-
rotinie, Socljalisti kaZu, da znadu nadin, kako vi5e ne 6e biti
sirotinie, i to ovako: uredimo liude tako, da nitko ne 6,eni'
ni5ta imati, - i odmah ne 6e biti sirotinje; sve neka bude
svadiiei nidiie, i svima ie biti pravo,
Godina 1.
,,DOM." 51
Mislite, da se Salim Ali ie zbilia tako, Sociialisti na-
udaiu, da sav imetalc i sve blago treba da bude liirdima za-
iednidko, a sam poiedinac ne treba nikakvoga imetka, Tako
na primier po niihovu nauku ne bi smio nitko imati svoie
fabrike, koja nosi veliki dobitak, nego bi dobitak od fabrike
dielili medju sobom radnici, koji rade u fabriki, a i fabrika
bi bila njihova,
Istina-je,_mnogi su sociialisti i sami do5li k pameti, pa
su spoznali, da se sviet ovako ne moi,e urediti: da nitho ne
bi ni5ta imao a opet da bi sve imao, kad bi sve bilo
skupno, Zalo su mnogi podeli tai nauk-nenauk popravljati i
koie5ta drugo smi5liati,i ja vam ne mogu spomenutini stoti
dio tih mudriia Ali iu vamkazati nje5to drugo,
Kako su mogli tiudi zdrave pameti do6i na onakovu mi-
sao: da bi sav sviet, ili ma samo svi ljudi u iednoi zemlji pu-
stili svaki sve svoie, sav svoj imetak? To nikako ne bi i5lo
s dobra, ier koliko poznamo sviet, nitko svoSa ne bi dao
s dobra. Do toga bi svakako moSlo do6i samo na tai nadin,
da iedni druge prisile na to, Ali onda nema o dobru i miru ni
Sovora, Pa kako su mogli liudi z&ave pameti na ovakovu
stvar i pomisliti? - pitamo se io5 iedan put,
Ovaho: Danas se ie sviet ved malo priudio na to, da
nielcoliko ljudi, ili ba5 samo jedan dovjek izdade zakon, ili
naredbu, i to$a se mora drZati Eitava zemlia i narod,
misle sociialisti: da ne bi bilo ba5 mudno izdati zakonz
nitko ni5ta nema, mi svi imamo sve, sve ie naie, sve ie
skupno, i sad ie sve dobro, Sociialisti misle.'da ie dosta za-
lron, pa da 6,eodmah biti sve dobro: odmah ne 6e vi5e biti
krvopiid, koii se tove tudiim znojem, odmah ne 6e biti nasil-
nikA, koii faze slabiie$a,
Ne treba da vas nagovarami
- ne vjerujte u to, kad vidim
da i sami ne vieruiete,
 Godina 1,
,,DOM,''
Zato se sviet ne mole preko no6i preokrenuti od zla na
dobro, i nema to{a zakona, koii bi svietu dao dobro - a u
zlom svietu i meiliu zlim svietom, Dobro ie riedko posijano,
ios riedie nide, a polako raste, Sociialisti koiesta dobro vide
i dobto'tttisle,ali-to njihovo dobro -niie novo' niie niihovo
to sviet zna od onda, od kad zna i za zlo, - ali ne 6e da
zna. .Lli zlo misle sociialisti,kad misle, da bi niekakav novi
red ili zakon u zlom svietu mo$ao stvoriti dobro, Kad liudi
dodiu do toga, da 6e svaki htieti pustiti s_voiimetak_ob6iniili
drLavi, - vieruite mi: onda vi5e ne 6e biti krvopifi, ni na-
silnika onda ne 6e trebati ni zakona, ni sociialistA, Ali ios
moZemopridekati, dok bude tako, pa ne vieruimo nikomu,
da ie sutia svanuti rai na svietu, ier to$a lieka nema'koii bi
od zla izliedio sve liude na iedan put. To ide polako, -Po
redu, Bito bi dobro,'da to podne odoz{ota, kod naivi5ih i
najpametnljih, Ako nas d:uii, moi'da & nas i posluSati. Sto
vi mislite?
Veliki hrvatski Pjesnici.
Sacl evo ho6u da vam kal,em nie5to o velikim hrvat-
skim piesnicima,ali mi ie tako pri du5i, kako ie bilo i onomu
lrrvatskomu pjesniku, koii ie pievaoz
Pievat mi se oPet hode,
Ali ne znam ni sim, kako:
Bi li pjevo od veselia,
Pievaiull bi li Plako. , ,
TeZko rni je'govoriti o piesmi i pievaniu,,kadnarodu
naSemuniie do pjLvania, jer kud ga ima, svud Qa,zLobiiet
.fabiie
ovdie ga t6pi Saia, ondie zIa {odinq o_vdjgbiie brat
brata, ondjb fadi tudiin Sazi na5u sirotiniu. Ja bih morao
uzeti gusle od drva jadikova, a sve mislim na tanke i glasne
gusle javorove,
Ati jo5 su mi dvoii na srcu iadi. Jedni su mi, Sto mno$i
hrvatski piesnici niesu pjevali svomu narodu, niesu marlli' za
Godina 1, ,,DOM," 53
radosti i Zalosti svoSanaroda, n_egosu se ogledavali po tu-
diem svietu i njemu su htjeli ugoditi, Zato ih narod ne pozna,
zato i ne zna za njlhove pjesme, A drugi su mi ioS veei iadi,
Sto narod ne zna ni za one pjesnike, koii su niemu pievali,
Ne zna, jer fa je tudia sila i doma6a nesloSa dr7,alau tami,
Zato (u vam danas spomenuti samo one piesnike hrvatsken
koji su pjevali radost i tugu svo$a naroda. Ovi zasluluiu, da
se'zovu veliki, jer su imali veliku du5u i veliko srce za na'
rod, Za ove bi morao znati i svaki prosvie6eni hrvatski
seliak,
.
Prvi ie medju ovima Ivan Franiin Gunduli!, koii ie Livio
prije tri sta godina u Dubrovniku na moru u Dalmaciii, Bio
fe dubrovadki plemid i uden dovjek, Rodni nigggv $rad Du-
brovnik imao ie svoiu slobodnu vladu (republiku), onako,
kako su imali i taliianski Mletci (Venecija):bio ie slobodan
kako kaLe sam Gundulid -: mediu turskim zmaiem i
mletadkim taliianskim lavom, eitava ie Dalmacija bila pod
gospodstvomtaliianskimna ditava Bosna i Herce$ovinapod
silom i zulumom turskim. Ovu slobodurodnoSasvo$a $rada
slavio je i hvalio Gunduli6 svoiom piesmom,osobito onom'
koja se zove ,Dubravka" i u koioi pjeva:
O liepa, o mila, o sladka slobodo,
Dare, kog s nebesa viedni Bo$ nam d6!
Ali Gundulid niie pjevao samo o slobodi svo$a $rada,
on ie i plakao nad robstvom svoie bra6,ePod turskr! i"!'
mom, On ie smi5liao ve6 onda, kako bi se Hrvati u Bosni i
Hercegovini mogli osloboditi izpod turskoSa iarma, On ie
vidio Zalostnu istinu da naS narod ne moile sdm nikako
stresti telkoga robskoga jarmat tako je ve6 bio po$ai,en a
neprosvieten, Zalo se je Gundulid oSledaopo svietu, ne bi
li se na5emu narodu na5ao jak priiatelj i pomoSaonam, U
ono su vrieme Poliaci imali ioSveliku svoju kraljevinu, i ba5
su se u ono vrieme bili s Turcima i potukli ih, A Poliaci su
Slovjeni, oni slove slovjenslcim jezlkom. slidno kao i mi Hr-
vati, Gundulie se je nadao, da 6e iaki Poljaci napokon svla-
dati Turdina i osloboditi i nas u Bosni i Hercegovini,
Ove svoje velike misli o slobodi na5oi izrekao je Gun-
duli6_uvelikoi svoioj piesminkoia se zove oOsmanu,A zove
se^',Osman,.po imenu'tursko$a cara, koii je onda vladao,
.>,Osmanu je velika piesma, napunila bi ditavu knjigu, a po-
Eimlje se ovako:
 ,,DOM," Godrna 1, Godina 1, ,,DOM,"

Ah, diem si se zahvalila, .ffi" koii se ludo i bez horisti mudi?tl.* tt

Ta5ta liudska oholasti! "";
mogao napried narod, koji slalg muku uni5tuiei bez po-
Jer diem viSe stere5krila, trefie se i-koristi i sim mudi? Tu mora i6i sve na manie i
Sve 6eSpaka niZe pasti, tanie,
'
Ovo Gundulid govori mladomu caru turskomu Osmanu, DruSo,Nemadiobe,koia bi pro5labezdvie stotine,a i
koii se ie oholo podeo hvaliti, da ie se osvetiti Poliacima, 'oa stotiia i vi5e forinti, Liepi novci! Treba platiti ini,enier*
pet
ito su potukli-njegovu voisku, Gunduli6 ga opominje: Sto komisiie, pafiskala,A od kuda? Prodaii ono malo bla$a,
-
vi5e stere5 krila to 6eSpak (paka) nii,e pisti, lio t" ie hofato, A kad bi prodao hl.go' klf lmas miesto
je - 1',"liie,mjestokrave-- madkice,tu ti, b-rate,nema
. . Gundulil, ve6-onda vid1o, da su Turci podeli propa- ni pravoSa orania,ni gnioienia,- tu ne moLebiti $ospo-
"Liu
dati,-a nadao s,ei Zelio 1_e,
da te im krai udinifi Pollaci, ito
bi bilo, da _nesloZnomu Poljaku niesu Niemci - naivi5e oni darstva,
-.raztrSali domovine, pa se_ie tako prije raztepta jakost
poliskoga naroda, neSo turska sila, I tako Nieinci'niesu
samo razlepli Poliske, nego su udinilo ono, Sto ie Gundulid
Lelio, da udine Poljaci: Niemci su u druZtvu s MadZarima -
a s pomo6u nas samih Hrvata - oteli Turdinu Bosnu i Her- Trete, Niiednadioba niie pro5lau miru. Koliko ie sv.1-
dje pilie diobe,koliko poslie'n;LlKoliko se ie vremen_a priie
cegovinq,pa sad u nioj 1€ospodare.Tu se je Gundulii pre-
vario. Ali 6e nama uviek biti svete niegove suze, Sto ih ie diod" iru1ina motala bez reda, bez pravo$a posla! Koliko
prolio nad nama, nad narodom svoiim, dok smo bili u ;;;i^iia',i po5li u tom neredu!A_k-olikoie narod za-
robstvu. a""p"ti. po ."at"ima, po rodi5tima!{ako se ie svahi raz-
A budu6i put koju ried o druSim hrvatskim piesnicima, Ji,#k ;.i.o, dok je sLipao ku6icu_, _sloZionova.kola,_novi
;il'i-ril1""'ai"giil -
stvari, a radilo se i skrbilo malo, A
i;. ?;.€t *oi, traialo $odinu i dvie, - ne$o.lraie.vet'
Najve6anesre6ahrvatsko.ganaroda. "iiJ
i,.iti"t8i ;;di"",';.4
"kad i o.'i* selu, sad u onom' A znate li'
Eto i" to, ditav narod ne radi petdeset$odila' ne$o se
To vam znad.esvaki-seljak_hrvatski, da ie na5a naivela -rt'. ;"ai g;iri srcu i svadiaivucari po sldovima! Ta
nesreda: dioba ili-d e l, kako kahu drugdje, A vam mi smo morali propasti,i dudo ie, 5to niesmodo kraja pro-
"
kaZemt ako mi sebi Sto prije ne pomognemo, _ia di;il;';;ioi
iiti,/""te i sami,tako'su se dugovukle diobe, aznate itoz
biti i nasa propast, Sve Ee do6i rr tudie" ru[q naivise u Li-
dovske, a nas 6e.sviet biti slufa na. pravoj svoioi' zemlii, ili
iko i" zavlaEioi sebi u di,ep-navladio,
""" 'ito
;ieit", i"t i", n .ia navaliou na5uzemliyi Svaba,
ie morati po svietu,onaho,kalio obitazeslovaelit i M.dz.t, i 6ti, ; ;i. " ..'" 1idov,A mi smonemo6ni,i-sami
i ioSgore, "ti"iilpil ;;-;; Gibliemo, i sami im u Zep skademo'A znale li' da
Za5toie_dioba tolika nesre6,a? eujte samo troie. tt *ii"'""8; S;;b" i druSan"st"-6unavaliivali Turci stotine
-t'rvo, Kad se ''zdieli stari zadruzni imetak, unistava i.titt"" g|iii"l lniesuias raztoEilistoiine $odinatoliko'
k":,$". ogligp €ori, Pomisliteveliku i^did"i f."er, k;iik; ,ri 1" raztolila ova nova naval?.u g9t+g,t"t $odina'
,."_,,
koia,stoiisto godina,-amoglabi staiati
-- r l,uctrnavale kao bez pameti: |ofaiu, io5
preko d"i" ,lo, A;;si"t Zato,si"l" uit" zadru{aLiva'Danip tltg zadtu$e'
pile, ciepaju,lome, Ul tifi oai";^';;i-;;;i"ptl"i Talijani, i Turci i Svabei
razvlaEe;gto, Sto se ie-mukomirid4i''lt ".t
-- -"A neprijatelii,
drugi r ,,.
dilo. coviek bi rekaozti ljudi niesu pri pamefi. - Ali "sad
"pitr'i'saer;i sto ;;* 1; doslo u $lavu,te-qmo s9 nogeli samiraz-
r,re'a novemuke, da se sa$radidru$aku6a,_ ali ne kuia, takati i rasipaviti? Ne 6u-vamsad lazati, Ali 6u vam ka-
tt:go,kotac,sviniac,-- i"ti i"o, Dit ur sav sviet vide, da doviek samacni5ta ne
eto
4"_p"ostipJ5tenva5 ob,raz.Itako
cvle mul{e zaludu. sad mi recite: Kako bi moglo biti ;;i;.i ,"r* tioi" "Do* a<,moZetediiati, kako sociialisti
"
 , ,,DOM." C"a-a L Godina 1. ,,DOM." c,

traZe,da se ljudi skupe, da im imetak bude zaiedniEki,I za- Pa eto ga u polje duvanjsko, uDa idemo Suzici kadiii;
koni se izdaiu, po kojima se liudi kupe u drultvo, da si po- Te on koscim Boiju pomo6 vide, uVederas je u njeS dol."osnica,.
mognu, pa vam ne bih do sutra nabroiio svih udrupa i za- A kosci mu prihvatili zdravljem: Otale se oni podigo5e,
dru{a,Sto ih d_anassviet na novo stvara, I gledajter Sav se ,,eiji l' kosci, dije I' kupilice, Te evo jih do sela BlaZuia,
sviet kupi u drrL?tvo,kupi se ono, Sto nije jedno drugoine 'eija li je zelena livada?n A do kule Suzice kadije.
ni rod ni pomoz-Bg€, a naSese zadrugerasipliu! RaJiplie -dr- "Kosci
jesu Suzice kadije, U najljep5a doba dolazili;
se ono, Sto su djedovi na5i skupili, Sto ie trebllo samo oKupilice Suzice kadije, Eai na gradu zauli jaciia'.
iali,,3lo ie bilo tako mudro uredieno, da svi Svabe zaiedno ,A livada pokojnog Mijata,n Tomi6 drmnu alkom' na vratima,
ne mogu ni smisliti takvoSa druitva, Znam za zadrusu, kola Kad Marijan riedi razumio, A. zavika iza sveglagilasa,
ie imala u ku6i svoSakovada,svogakolara, svoga opandara, On je koscim tiho govorio: oGospodare,Suzica kadija,
svoga kroja(,a,-__ni_n_ovdi6 nije oti5ao izku(,el I jod koie5ta "Ako bude na Mijatu gilava, >Hodi vjendal ki6enu djevojku!o
znam, i. vi znate.Kad bi_d,anabnji mudriiaSi, koji se skupliaiu ,Promicat 6e kroz otkose trava,"fl torn sleti tanana robinja,
u nove njekakve gospodske zadruse.kad bi oni, velim, mo- Pa se vrati u Vran u planinu, Te otvori od avlije vrata,
gli stvoriti ovakovu zadrupu,- mislili bi, da su tu stvorili Sve on kaZe, Sto je i kako je. Mijo svoje uvodio drultvo.
dudg,Ali ne mogu, A ovo na5e gotovo dobro - to se ie ra- Kad u veder veder vederali Uhvati5e Suzicu kadiiu,
sipalo, propalo, Biela kruha i rumena vina, Vje5aju ga o bielome gradu,
Zallo je propalo? Moi,e li se joS Sto pomo6i? Kako? - Onda viknu Tomi6u Miiate: BaS o gradu, a za bielu bradu.
Na sve to ne mogu danas odgovoriti. moje od Mostara Se6o, A bielu mu kulu porobi5e,
"Diete
"Ajde spli6i malog Marijana, Na tavanu vatrt naloi,ii,e,
,Obladi ga u Zensku odoruln Pa za sobom vrata zatvori5e,
,,Davno bilo, sad se spominj alo". Kad on spremi maloS Marijana, Da se ne bi Steta dogodila,
On zavika svu redom druLinat Pa odo5e u Vran planinu,
Pfije-nego-Sto vam stanem d,aIie razla{ati, proditajte
evo ovu hrvatsktr narodnu piesmu,koju na5 narod i danas "Spremaite se, moja bra6o dragla, Davno bilo, sad se spominialo,
uz gusle pjeva u Duvnu u HerceSovini: Tako je to bilo na liutoi Kraiini: hvatalo se, vie5alon
palilo, A za5to? Evo duli ste, Kako je ovai Turdin kadija
Vino pije Tomi6 Mijovile, Svi junaci mukom zamuko5e, (sudac turski) oteo livadu Tomi6u Miiatu i na njoi kosio i
A u Vranu visokoj planini, I u crnu zemliu pogleda5e, kupio sieno,kao na svoioi, a Tomi6 morao pobiedi sa svoga
Kad se njemu dade pogledati, Kako raste na zavojke trava,
Pogledati u polje duvanjsko:
y gglu, - tako je radilo stotinu druSih, Kad ie tako radio
Kao dojke u mlade divojke, kadija, sudac, - kako su tek radili-drugi!
Kosci kose, Jabuku livadu, Sam ne gleda mali Marijane,
Kosci kose, kupe kupilice, -
Tqko ie, kad na koji narod navali tudia sila, Prvi Turci
Ve6 svom stricu medju odi vrane: u na5oi.ze.Tlii- to su'bili tudjinci, Osmanliie, tudieSaza-
Onda druZtvu Mijo {ovorio: uEvo majka rodila junakan
uDruZinice,mila bra6o moja, korla i jezika, pa Sto su oni na5emu narodu silu dinili, nije
,A na distu bez be5ike krilu.
,Niie I' mafka rodila dudo, ier su oni zato do5li s .oru?jem iz Aziie, iz niekadal-
iunaka, ,I danas ga ovde prigodila,
,'I sestrica brata odgojila, nie$a svoga doma. Tudiinac Eospodarho6e sne dr na svoju
.
"Koj 6e oti6 u polje duvanisko, okrene: i zakon i obidai (aEeti, pa su tako i Osmanliie-
oA na distu bez be5ike' krilu. vidjeti, pobratime draSi,
,I danas ga ovde prigodila, "I Turci radili,Mnogoi" pimlo niihov*uha-
>eiji s' kosci, dije I' kupilice,"
>Da otide u polje duvanjsko, medanskizakonlqeru;"isdgu-i'iria^
i dr:ugeobie"li, mnogi..r ." potur-
Pa se di\e na no6ie lagane,
,A da vidi, pobratime dragi, dili,A tko nije htio,osiaoie juga i tcmet,ili ie moraoosta-
Pa uprti uprtniadu torbu,
,eiji s' kosci, ELleI' kupilice?n O ramenu vie5a granaliju, 2 Po tursko,m zakonu
udi turskj hodZa pet puta na dan s minareta (s tornia),
t, i, zove.na molitvu, ier na dZamiji nema Jaciju udi no6u poslie bsam sati,
l beSika je kolievka, zibl<a, s alka je karika aa vratima, ".rooouu,
I ER ,,DOM." Godina 1'
viti sve svoie i pobje6i u goru - u haiduke, zato ie i danas
;-iil"i i Hercegovini malo ne sva zemliau rukama liu-diry.1
iutrt oA" zakoni, a ostali ie sviet slu$a i kmet, sirotinja, ili
kako kaZa u Bosni: fukara,
I niie samo fukara, niie samo sirotinia, le$o i mno$o
dore, Kad dovieku ne das liudski Livieti, onda i ne traLi. i
i"- oe"kui od'niega, da bude doviek. U sto-ljetnom 5oi'1
.ib.*u"1iiom, po{ai:en i gonien, zabotavio ie bio na5 narod
- pa i to nije dostaz raztrgani smo i u zakonu ili vjeri,
u onim krajeviiniliudski-Zivieti,, pa ie u koiedem danas
BoZe prosti - kao'divlii, JoS se ie nieka\o uzdri'ao u liud-
skom Livolu i po6teniu onaj na5 narod, koii su prikupliali
fratri, bosanski-nasi franievci, ili, kako ih tamo zovut luiaci'
Pa da, i bili su ujaci: i samo potajice pred Osmanliiom i
poturicom mogli su do6i k bra6i svoioi u selo, da ih sjete
na Boga i na fiudsko livlienie, da ih umire,-neka !rpe,.kad
tte *ogu ni5ta protiv sile. Pa kad bi biesni Osmanliiapitao:
tko ie u selo dolazio, rekli bi: uiak (materin brat), A mo$li
su re6i, kad se fratar niie smio pokazali u svoiim haljinama,
neS.obi se obukao, kao i svaki selianin, pustio pade i br-
koie, - pa bosanski na5i i herce$ovadki fratri i danas
nose brkove,
Mnogo ie {ore u zlo u{rezao u Bosni i Herce$ovini
onai dio-narodi na5ega plemena, koji niie imao niko$a
svoga, da ga priSrne, pa n1 sirote fratra, To je bio narod
{rdlio$a zikoia, a na5ega iezika, Sto se zovn2vlasi ili riS-
6ani, Oni su haidukovali, moie se reii do juder, dok niie
- kako kailu u Bosni - doSaoSvabo u Bosnu, Oni su bie-
i,ali i preko Save u Hrvatsku i Slavoniiu, pa i dalie preko
Dunava u Ugarsku, S njima je bielalo i naroda dru$o$a
plemena, a istoga grdkoga zakona, skupilo se to$a mnopo,
sve ,od zla oca i gore matere<.,pa je to haidukovalo, kako
rekoh, malo ne od juder, A mnoga ie drulina napokon ro-
bila i palila od zanata i navike, samo da lak5e bez muke
Livi. Zato ie po niima i ono haidudtvo od nevolie doSlo na
zao {las, A ipak niesu svi haiduci bili naigori liudi. Eto ste
ditali u pjesmi, da je drulina Tomi6a Mihovila zapalila kulu
- ali zitvofila za sobom vrata: da se ne bi Steta dogodila.
Ali hvala BoSu, Sto moZemo kazati: Davno bilo, sad
'se spominialo, U Bosni vi5e nema osmanliisko€a zuluma
i nasilja. Ima i danas ,Turaka., u Bosni i Herced-ovini,-
ali oni niesu Turci po plemenu i ieziku, oni su ,'Turci,, po
vieri i zakonu ,'turikom <<,zd pravo, po zakonu muhame-
Godina 1. ,,DOM."
danskom_ili_po islamu (niihova se viera ?ove i ,,islam") i
po obidaiu, Istina je, ne moig biti prave liubavi u narodu,
ako je jedan dio naroda jednoSa zakona i_obidaja, drugi
drugoga, a |.reli tre6,ega,Tako nema ni u Bosni i HercJ-
govini prave liubavi i sloge medju narodom turskoga, riS-
ianskoga (ili grekoga) i rimsko-katolidkoga zakona, Ali to
je na5a nesre6a, Mi smo Hrvati tako nesreini, da su nam
razlrpali i domovinu, da nam se rasiplju stare velike k:ute,
Ali to nas neka udi pametii drilimo se na okupu, ne
dajmo se, Oni, koji se drile za pametnije, neka ude i k sebi
privlade druge, za koje misle, da su zaboravili liudski Zi-
vjeti, pa te se jedni od drugih uditi i ako Bog da sloZiti,
Oni u Bosni neka gledaju, kako Zivu niihova bra6a u Sla-
voniii i Hrvatskoi, pa 6e mnoSovidieti, Vidjet 6e na priliku,
da se zSodnlie iede na stolu, i zpodnije spava na ljudski
priredienoi postelii, - ne$o na podu na zemlii, - d u di-
tavoj Bosni nema seliadka ku6a ni stola ni postelie!
Ali kud smo se zavezlil Da ho6emo o tom Sovoriti, do
sutra ne bismo doSotovili, Zato recimo samoi hvala Bogu,
da se ne koljemo, da ie nestalo one ljute neliudske sile, A
sad samo radimo, da popravimo, Sto ie haidudko vrieme
pokvarilo, Polako 6e to i6i, - ali okrenimo zato pamet,
- ne bi li bilo Sto priie bolie! Ogledajmo se iedni na druge,
pa se zapitaimo, kako ono piesma kaZez
"Gdie li bismo,
Sdie li ostadosmo?uA gdie bismo ved moSli biti?
Mudre rieii staroga Katona Rimljanina.
Tko su i Sto su bili Rimliani, to 6emo vei duti drugi
put, Sad 6u vam nie5tokazali samoo iednom,i to pravom
Rimljaninu,staromKatonu (jer je poslieniegabio io5 iedan
Katon), koji je Livio priie vi5e od dvie tisude godina.
U 3. broiu ste duli za SrEkemudrija5e,koii su sve znali,
i sve im je bilo istina i lai' Pravi Rimlianin niie Grka trpio,
kao ni-_vraSa, Pravomu Rimljaninu bio ie Grk ono, Sto ie
nama Svaba,Zato su Rimliani tjerali Grke iz Rima, i bab
su zatrconnadinili, da grdka klepetala ne smiiu u Rimu kva-
riti mladeZi,BaSovai stari Katon kad ie imao vlast u 5a-
kama, pa su doSli grdki poslanici u Rim po poslu, Katon
 ,,DOM,'' Godina 1, Godina 1. ,,DOM." 6t

ih iebrzo odpravio, da ne okui,e Rima, Ali tako ie bilo u Rimu ista naibrZa i,elieznica trebala pre- recile ml Zaito se kukuruz iedne
niekada, Poslie su Rimliani morali popustiti, ko iedanaest godina, dok bi okolo vrsti >izvrgneu medju drugim ku-
Kakav i. !"i Katon bio dovjek, vidi se iz ovoga, Sto se o na o,korlooibatiila'stllxce, - ,,A tko kuruzom i postane posve drugadi-
se je to popeo Sore i sve to tako ii? Zato i,to sriecneia ierdhoga [<u-
njem pripovieda, liepo iz'rrlte,rin?" p\l'afe me' To kuruza leti na drugi, A sjeme naj-
Katon je bio s malim zadovoljan, premda je bio veliki vam ba5 ne bih znao kazali, ali bolje prenose pdele, a i drugi mali
go_spodin,9-" i" vidio, kako Rimljani rasipliu novac, pa ie kaita, 'd,ase 'to sve rmioZeizrrqemr-r stvorovi, kukci, Pe neka tko reEe,
liepo sjede6i, To sve rade zviezdo- da i najmanja Zivotiniica nema
iednom prilikom rekao: da je telko spasiti-narod, koii-daie znanci, onakovi mudraci, kakvi su svoSa posla i koristi na svietu!
uiie za iednu ribu, nego zavola, On nije trpio proLdrljivih liucii. bili ona troiica, koji su po zviezdi Ima, Ali zalo ipak ne treba milo-
Zato, kad mu se je narivavao niekakav obli,zavi poi,deruh, na5li Stalicu, u koioj se ie rodio vati onih bielih pazavacat Sto zna-
rekao mu ie da ne mole Livieti sa doviekom, koii viie osieia Isurs, Tarno na'l'zLoil<apodeli su du dieci po Slavi puzatl Samo van
rr Srlu,_lego _us,rcu,A za njekoga debela trbu5asta dovieka liudi najprije paziti na zviezde i ra- s njima!
re(.e: "Kako bi drzava mogla imati kakvu korist od dovjeka, iunati im pute. Sto ie deleSaciia? U 2. broiu
Ne hi 6oviek rnrislio, Sto sve ,,Domau obe6ao sam, da 6t razlo-
koji od vrala do srama nije dru$o nego iedan trbuhlu
pEela koristi, To se je pokazalo Ziti, Sto je to dele$aciia, Sdie je
Znao se je i_na5aliti, ali bi uviek u Sali usrizao. Tako ie prije njeholiko godina, kad su u onroMadZar Ugro,ni eeh Gre$r go-
"
rekao, da ne treba voinika, kojemu u hodu trebaiu ruke, a u vorio proti Niemcima. - Dakle,
novom svietu, u Australiii, zasadili
boiu noge (t, j, koji izkoiabjeZi), vo6ke (iabuke,kru5ke i t, d,) iz na- Sto ie delegacija? To le tudia ried
5e6iasvieta, Vo6ke su krasno pro- latinska, a hrvatski bi se reklo: po-
\z1ao !" j9 i u neprilici pametnom Balorndobro poslu- cvale, - ali ploda niesu doniele slanstvo,A kakvo ie to poslanstvo?
Ziti. Tako rimski jednom imao kruha, Tu se
_natod niie ie nikakvoga. Na to donesu u blizinu Evo ovakovot Znamo, da ni Hrvati,
mnogo 6lovorilo, kako bi se narodu dalo zita, Ustane i Katon fedno uli5te (ko5nicu)pdeli, i te su ni MadZari. ni eesi, ni ovi Niemci
godine vo6ke obrodile, Kako to, nama najblii,i, - da nijedan ovai
i nodme-ovako: ,,Gradjani,istina jezlei.ko ie govoriti trbuhu, za5to to? Znadele li, da i bilia narod nema svoiega posebnoSa
ier trbuh nema u5iju". (ttavA) ima muZkoga i Zensko$a? vladara, nego imadu svi ,iednoga.
Na ovo bi morali misliti oni, koii danas kod nas 6lovore i Morate znati barem za konopliu: Ali nenr,ajuiedtnev'lade, - i to zna-
govore o.nevolii,hrvatskosa naroda, - kao da Hrvalti imaju jedne su konoplje, Sto se zovu rno. Hrvati i MadLZariimaju iednu
"sje-
u5i na trbuhu. r" koristi govoriti, _ meniceo, i samo one rode, nose vilad,u u Pe,5ti, rkoia vo,dri z,aledbiE-
!u ' ne{o pomozi, ako sjeme; a one druge (kako se one ke poslove,a eesi, Slovenci (Kranj-
ho6e5!J e l i t a k o ? zovu?l sra;lrlro,cvatu,rr&rtre no,se sie- ci i Stajerci),Poljaci i Niemci oPet
mena, to su muZiaci,A da konoplja iednu vladu u Bedu, Ali ni ona vla-
urodi, mora do6i sjeme iz mui,ke da u Pe5ti, ni ona u Bedu ne smije
Sitnice. biljke na Zensku. Tako je na kuku- se poSadjati s tudiim vladarom, ne
ruzu (drugdfe ga zovu; golokud i smiie zarpcrvied,ativojsgi i jos koie-
Kako ie daleko i veliko sunce? sunca. NajbrZi L,elieznidki stroj rumetin) - na njem ie odoz6iora Sta ne smiie. To smiie samo Po-
Kad sam bio mali, slu5ao sam pri- (ma5ina),koii prevali 90 kilometa- muZko, na onoj resi, a dolje, gdie sebna zaiednilka vlada (ministar-
poviedku; kako je bila Zena, koju ra za iednu uru (sit)., do5la bi do su oni brci ili mustadi, - ono ie ,stvo) za vam;slkeposlo've i za r'at'
le nleztn muZ ostavio s dietetom sunca za L90 godinu (po tom bi hr- Zensko. Dogodi se, da ie kukuruz Svaka ie vlada odgovorna !v9Tu
pod srcem, a ona se sirota niie mo- vatska zagorska lelieznica trebala ialo'v, kilas (klip) bez zmia. Za$to? saboru, a ova ratna ili voinidka
gla rie5iti dieteta, dok muZ na niu i 500 godina), A Euo sam i druSu Nije se oplodio, niie s rese do5lo vlada nije odgovorna ni ugarsko-
ne poloZi ruku. Zato pa je traiila i prilpoviedil<u,da je nrje,kadanjeil<aki sijernenra klas. A rdtrragobilje iinr,ai hrvatskomu Jaboru iu Pe5ti, ni
d99la d9 Sunca i pitali Sa,
ie li zrnai podeo iers'tisrunce,i bio bri ga muZko i Zensko u iednom cvietu, onomu saboru u Bedu, - nefo ie
gdie vidjelo njezini dovidka,' - Gledajte cviet, pa 6ete vidjeti u odgovorna delegaciii, mora slu5ati
do ktal'a pojeo, dla lastavica niie
Ova mi je pripoviedka do5ia na pa- sv,qjirntkri,lfunasunce zarkrilila. Ako sredini kao dugu cjevdicu, a na- delegaciju, ili bolje: dele1aciie, ier
met svajleiput, ilcad sarn ditao. bto je to kad bilo, to ie morala biti okolo male pra5nate bati6e: u sri- su Jvie delegaciie. Jednm deie-
kaZu udeni ljudi, kaho ie daleko malo ve6a lastavica, nego Sto su edi ie Zensko, na okolo mulkarcL Saciju izabir{ uparsko-hrvatski sa-
lun:g.. A kaZu, da ie tako daleko, ove na5e,jer je sunce prelco tri sto Sad dolazi pdela, bere pra5ak i tru- bor u Pe5ti, a drugu izabire onai
da.bi kuglja iz topa (Stuka) letiela tisuda puta ve6e od ditave zemlie. si ga, i tako se cviet oplodi, da uz- sabor u Bedu. Delegaciia ie dakle
sedam giodina, dok bi do5la do A to ie tolika velidina. da bi ona moSnd rofiti, Ako ne vierujete, odaslanstvo jednoga sabora, koie

,,DOM,"
se dogovara s odaslanstvorn dru-
goga sabora,
Kad bi sada na priliku voiska
naiegfa vladara htiela pomo6i Bu-
rima u Africi, morala bi vlada, koia
vodi vaniske poslove,zato odgova-
rati delegacijama.Ova se je vlada
Sto je nova doma i po svietu?
Hrvatski sabor u Za{tebt
joi vie6a o tro5ku (proradunu) za
ovu godinu. Nama ie vrlo telko
govoriti naiim ditaocima o tom,
Sto se u tom saboru radi. S tim
radom niesu zadovoljni ni oni, koii
najbolje misle za hrvatski narod,
Dru$i put 6emo posebice govoriti o
toj stvari. Od mnoSoga glovorenia
vriedno je spomenuti ovo; elan
vlade Pavi6 kale, da svaki Hrvat
nosi u srcu misao, da se sva hr-
vatska brada sjedine pod jednom
vladom, To ,ie krasno, Sto dlan hr-
vatske vlade u Za$reblutako govo-
ri, ali je drugo pitanie, koliko se za
tu mrirsaonafi, Tako nam se ie
bojati, da 6emo pnje izpubiti i od
ovoga, Sto imamo, a kamo li bismo
se_prikupili!Mislim na grad Rieku,
o kojoj je u saboru zastupnik Pli-
veri6 govorio desetsati i sve doka-
zivao, da Hrvati ne mo6!u ni5ta
p^Ioti madZarskoj vladi, koia hoee
Rieku za sebe. JoS ie' kazao isti
dlan vla_dePavii, da'ona nagodba
medju Hrvatima i MadZarimi pro-
pisuje: na hrrratslcom zernlii,Stuirna-
de kod svih oblasti vladati'samo hr-
vatski ie,zi,k.To'ie i,stina,ta.ko kaZe
zakon. Ali vi znate, kakav jezik
9ql9t" na i.eljeznicama u Hrvaiskoi
i Slavoniii, pa i ne samo na ZeljeT!
nicam,a. Ond,a ,si porn'dzi, l<ad za-
kon k,aZe 'ov.ako, a radi se ona,ho!
Bilo ie u saboru Sovora i o
velikim stvarima. Mnogi na5i dita-
oci znadu, koliku Stetu narodu dini
Godina 1.
poSodila s taliianskom i s niemad-
kom vladom, da 6e iedna druSoj po-
mo6i u nevolji, Zato ie Ugron proti
tomu 6lovorio u delef aciji, a ne bi
bio smiio Sovoriti u perstanskom
saboru.
Sava gotovo svake godine. Zato bi
ju trebalo urediti, a po na5oj po-
godbi s Ugarskom mora se to udi-
niti zaiednidkim novcem, iz one
kese u koju i Hrvati pla6aju zaied-
nidkoi vladi u Pe5ti.Ipak se ne dini
niSta, Sava dalfe davi, No Ban ie na
pitanje zastupnika BreS6enskoga
sada obe6ao,da 6e se skoro udiniti,
- Bilo ie govora i o tom, kako na-
rod ne moi,e platatl, poreza: narod
je ve6 toliko duZan poreza, d.a je
zajedniEki ministar u Pe5ti izdao
naredbu: neka se onaj p'orez odpi-
5e, kojega narod ne moile platiti.
Spoznala su Sospoda,da niie dobro
prodavati narodu zemljiite (grunt)
i tierati Sa s oSnii5ta. Pa kako bi
i bilo dobro, kad se zemlii5te pro-
dade, a dug svejedno nije pla6en!
U Hrvatskoi i Slavoniji prodano je
za d,tiainiprez ve6 preko osam hi-
liada jutara (rali) zimlji5ta, a niie
se tim naplatila ni.petina duga. -
Bilo ie govora i o tom, kafo se
narodu ne daju dwa za ogiriev, a
narod se ne 6e smrzavati, pa vzme
drva, gdie ih ima, - a onda plati
globu za Sumsku Stetu! Ve6 bi
narod morao platiti na stotine hi-
ljada forinti za te Sumske Stete, -
trrad bi samo imao od kuda!
Bilo ie govora i o tom, da treba
pomo6i na5im primorcima, koji ne-
maju zemlje, pa moraiu sluZiti kao
zidari; ali tu irn otimliu zaslulbu
Talijani, hoji su vie5tiji radnici.
Zatobi trebala zidarska i klesarska
,,DOM"'-.-
God.ina 1,
5ko1a,da se i na5 sviet naudi, kako
u$ffi,;Hi"i,
6esi z,as'tluoT
su
pod bedkom vladom, liePo se s-la!u'
T"ko *,t se sloZili u druZtvo ob6in-
rf.i-l-pt.a.ti nadelnici u slovenskim
z-emli'ama(u Kraniskoi, Staierskoi
i pri*oti"i i hrvatski ob6inski na-
delnici u.Iitri. A sloZili su se zato,
a. bolje uPravljati .ob-
imetkom, da se o tom kod
""*og"u
6inskim
z1ode do'5lovore-i iedni dru-
r"Jt
gim "pomo$nu, Ob6inski ie zakon
3od 6edkom vladom, kaZu, bolii od
ibeinskog zakona tt Hrvatskoi i
Slavoniji, Zato ie val'ida i mogu6e
takovo druZtvo,
Iz Srbiie se 6uie, da 6e krali
tamo po'milovati one, koii.su. osu-
dieni na tamnicu, Sto su se blh uro-
tiii (pobunili) proti niekada5ni.emu
kraliir Milanu, btcu sada6nie$a\r3;
lia, Afi im ne 6e na iedan Put biti
opro5tena ditava kazna, Narodna
sibiianska skupStina (koia tamo iz-
daie zakone), tako ie Pokorna vla-
di,'da ie u kratko vrieme odobrila
iedno 30 zakona Po volii kralia i
vlade. Jedan su zakon htieli ti mu-
dri skup6tinari odobriti i nriie'
nego imle ie proditalo, Sto ie u.toq
,^lronu. Takove skuP5tine ne bi ni
trebalo, Steta samo tro5ka za nitt'
U dalekom tudiem svietu
ima dakako koieSta nova, Ali mi
imamo toliko svoie brige, da-nam
nije mnogo do tudiega svieta. Tudii
Svabtice.
Koliko se t Za{tebu Poiede
u Sodini dana, to 6ete vidieti Po
ovom: Pro5le ie godine poklano u
Za{rebu preko dvanaest hiliada
(12;000) volova, preko 16.000 te-
li6a, pretrro 14.000 svinia {krmakan
gudina) i preko 3.0OOovaca, Dove-
zeno je i prodano 1,430metar-centi
(po 100 kila) suhoga i 2,350 metar-
63
nam sviet ne 6e pomo6i, ako si
sami ne pomoginemo,A na5i ditaoci
mnogo tbga ne bi razumieli o tim
velikim dogodjaiima u dalekom
svietu, pa 6emo zato dru{i Put ko-
jeSta prije razloZili, a onda 6emo se
iakSe- po svietu raz{ledavali,
Ioak moramo spomenuti, da se
Ii u r i u A f r i c ine dadu, a En$le'
zima odasvuda prieti Po$ibeli: i od
Firanceske, i od Rusiie, i u EgiPttl
i drugdje. Novine piSu, da se Proti
Englezkoi dogovaraitr h'opnene dr-
i,ave, f, j, sve one, koie nemaiu
velike sile na moru, Niemci se na
to pisanie liule, ier nieke novine
oiSu. da'Niemci i,ele priiatelistvo
'engl,ezko,
a druge dodaiu,. la (:.e
saia p,restati (Slp iq
,,troini 's'6'Y'ez'l
to, to smo u 3' broiu- tazloLilil, .i
talo bi MadZari i Taliiani ostali
bez pomo6i i priiatelistva niemad-
ko€a, a ovi Niemci, koii su Pod
isti]m'vladarom, Pod koiim i mi: oni
se bo:e. da 6,e ih Cesi, Poljagr' a--i
MadZari podaviti. Bilo ovako iti
onako, Niemci Pove6avaiu svojq
silu na moru' oni tu trebaiu pomo6i
i oriiatelistva, a tu im malo mogu
poto6ei Taliiani, ioS manie MadZari.
Tu bi im mno$o vi5e moSli Pomo6i
Rusi i Franceii, Pa En€lezi, ier oni
imadu veliku ried tamo na iztoku
oko velikoga kitaiskoga carstva' ?-a
koie kalu,- da 6e skoro biti Podi-
elieno, - pa bi i Niemci htieli nie-
Sto za sebe,
centi priesnofa (sirovo$a)mesa' Pi-
li(:aie poiedeno oko 200'000'prem-
da se fo na broi te 7aa, Osi'rn to$a
se moZe redi da ie Po ku6ama Po-
klano oko 4,000 krmaka (a ono'
Sto smo priie sPomenuli,Poklano ie
u klaonici).
Ove Sodine bil 6e u Parizu
svietska frloilba, na koiu 6e do6i
 64 ,,DOM,''
svieta sa svih strana, pa 6e i na5i
liudi odpremiti tamo, Sto su izra-
dili, d. pokaZu pred svietom. Do6i
6e i vladari, carevi, kralievi i kne-
zovi odasvuda.Tomu su se veselili
(ovi sm mno6!'oS'ca"jd
,ro.na6'fui61ir' od
sociialistd),koji vrebalu na ovako-
ve velike rplave,prasu sLebili dio|$o-
vorili, d,au zrak dignu ku6u, gdje bi
vl,adari bi,li saku,plierni,No za t,o se
je neEovjedielopovstvo doznalo, pa
su ve6 njeke pohvatali.
Glasovi iz naroda.
,,Pi5em i,z Mediumruria, VaS
,,DrOM" u prnv'orntbroijumo,li, neka
gospoda Zupnici i kapelani i udi-
telji ovaj list Sire mediu narodom
hrvatskim. Zali BoZe, nema toSa
kod nas, akoprem su naSagiospoda
iupnici i kapelani iz va5e biskupije,
iz ognji5ta hrvatske zemlie izi5li
k nam.
Liepa naSa domovino, Medju-
murje milo,
Gdienasie rodiladraga
TiLl
A sada nas pak mude tufe i
nevolje,
Jerbo, draga bra6o, vi Hrvati,
Vi ste tomu krivi, Sto ste nas
zSubili,
Sto smo tak ostali, kak ona
djedica,
Koia su ostala bez olca i maike,
Kam god se utedemo, svaSdje
nasSlodaju,..
Medjumurje milo, Sto si dode-
kalo! Kak si mi povehlo, iako ob-
striZeno!, . , od Zl.dova,komu radi
bez polkio'ia,, . Nerna5, nernas knu-
ha, idri gulilkorZi,,pa[<.,Skrlak ,u nu,ke
- za l<rvave Llulel,
Matijai Gosarittt.
Prediplate i rprijave za ,,DOM" jod ,se p,rrfunaju,isvi se bno-
. ffi-
je_vi_
od podetka mogu dobiti. Predplate i frijave Salj:r'se: Up ra v r
,,DOMA(Dr.Ant. Radi6 u) u Z ig r.b-u, Ju r jev,skaul.br.Zg.
Tiskara fG. Alltrcclrao (tO3.
Godina 1.
t[[,lirfunrailra dieca u Am,erici
Zivu carski. eujte! Mali sindi6 jed-
noSa milijunaSa (to iest bogata5a,
koji ima miliiune - nebrojeno bla-
So) ima uz kolievku (zibku) dan i
noi liednika i dvie i,ene-dadilie,ima
posebnu pralju, posebnoga hrojada,
za sebe dva kodija5a,i ne znam, Sto
joS,a njeSov otac ima vi5e novaca,
nego pameti, kako se po tom vidi,
lz kraia Moslavine, iz sela Vi-
drenidka, jravio s,e ,,DOMU", kako
smo ve6 u 3. broju spomenuli, se-
liak Mijo Novak Stuparii, Premda
ie njegovo pismo vrlo liepo, za
,,DOM" je preveliko, pak bi na'm
previ5e prostora uzelo. Ipak izno-
simo na svjetlo njegov pozdrav hr-
vatskomu seljaku. Evo ga:
Zdravo da si, zdravo, mili moj
seliade,
Ti patnide stari, ti hrabri junalet.
Iz dubine srca pozdravljam te, oj!
Preni mi S€, preni iz tvrdoga
sanka,
Evo rujne zore, evo bielog danka!
Preni mi se, preni, primi pozdrav
moj!
Liepo kaZe daliet okad budemo
pametni i svjestni Hrvati, ne 6e nas
viSe stranac vu6i za nos, ne 6e nam
vi5e ni na5a 6lospodapredbacivati,
da smo fukara, ili prosti",
,'DOM" ie dio,b,io na slotine
dopisnica i pisama, koja ga hvale.
Hvala Bogu! Hvala i svim na5im
prijateljima! Dao Bog, da bude u
svakom selu prostrane hrvatske
zemlje barem komad
iedan
. DOMA"'
g1tltlo.GLl u Zagtebu
List hrvatskomu seljaku za razgovor i nauk.
'rnj"i'i;J::" :-,:=?:
D O M
Vlastnik.
izdava0
i urednikDr.ANTUN
RADle.
Cfenaje .D0MU" na gg{iqu Q (tfi) Krgn^e._.-Ako ilcsettrica ili vi6e zajedno
( a l j u p r e d p l a r u z : +, , D O M *d, o b i ti e . . D O M .z a m a n j uc i e n ui , t o : d e s e f o r i c a
i vile svaki za 2 llrune.4Oflira, dvadesetorica i vilesvakiza 2 (dvie) Krune.
- Pojedincise mogu predplatitii na pol i na trecinu,a desetorica i viJei nadetvrt
godine. - Pojedini broj etoji l0 filira.
U Zagrebu. 1. oZujka 1900.
Bt. I.-.-156 kz.
19m.
U ime Njegova Veliianstva kralial
Kr, sudbeni stol u ZaSrebu zakliuiio ie na predloS kr, drZavno[ odvietniEtva
s 'Za$reb:u,da tiskopis tiskan u povrelmenom dasopisu ,,Dom" od 15, veljade 1900,
br, 4, i to: L Odlomci Clanka pod naslovom ,,Liekariie od svakoga zla na svietu" i
to: a) ,,Ovi su bofatali" do ,,premda ie istina"; b) od ,,Tu se ne pazi" do ,,u
-Odlomak
ruhama vlast"; c)-od ,,Kad veiina svieta" do ,,Bo€a ni du5e", il, iz
tlanka pod naslovon ,,Najveda nesre6a hrvatsko[a naroda" i tol od ,,na5e blago"
do ,,ni gospoda mno!io", tvori uCin prestupka S, 302, k, z,
Sto{a se izridi zabrana dalnieg rizpadivania reCeno$a tiskopisa zaplienieni
primierci imadu se uni6titi, a presuda ova ima se prollasiti na Eelu prvog budude$
broia Easopisa,,Docn".
R azl o zi;
Citavim smierom i sadrZajem pomenutoS tiskopisa nastoii se razdraZiti proti
poiedinim staleiom i razredom druitva gradianskoga, Sto tvori uEin prestupka,
oznaEeaof u $. 302. k. z,
Presuda osniva se na $, 6, i 12, t, p, i SS, 32.' 33. i 39. t, z,
Kralj, sudbeni stol.
U Z a $ r e b u , d n e 1 8 , v e l i a d e1 9 0 0 "
Rako d.czav
Cudna bolest.
euite prije svega pripoviest:
Nema tomu davno, Sto ie negdie u Franceskoi njehaki
mladid ubio staricu baku, Pozvali ga pred sud i dali mu
odvietnika'branitelia, da ga brani, Kad su svjedoci kazali
gyoje, drZavni tuiiteli svoie, ustane i branitel j i rele od pr,i-
like ovako: Slavni sude! Ovai dovjek nije zaslulio, da ga
zatvotile u tamnicu; on niie kriv, on ie bolestan, Ved ie
tie$ova baba bila grdna pijanica, a otac mu se sam ubio,
Ja sam za to, da se=bvaldovpk odpremi u bolnibu i da mu
se tatno dade dobra hrana, fina govedska pedenka i boca
finoga vina,
 Godina 1'
66 "DOM"' :g
Ovo ie samo plipovlgs.t'
-e" Ali. kai'e se: Sto.ljudi p-ripo- znavalac ove bolesti n_jeki_ udeni, strasno udeni i glasoviti
uiit,ii bitl,.Pl.t+9 vamie i ovo' Ja 6u Taliian, a ime mu ie Lombrozo.
"i"a.iu,"ii-i"
i''---
;;;;t"tio
rq'LL ptipoviesti kazati distu istinu' A sad da vam ia kai,em svoju, Hajde recimo, da ima
t"-a6gtJiu, i sad 'sedo$adja,da dodie.$radsko takova stra5na bolest, koia sili dovieka, da hrade, Ali ia
"
diete-u drugu gr"adskuku6u' Diete otide, ali 17kuge ie ne- niSta ne driim do pameti ni do. pgstenia onih roditelia, koji
se
J;b - t"Ji*6 - srebrne ute ili srebrne alice' Stvarse: o toi bolesti dieci svojoj prip_o_viedaiu.
Diece ima svakoiake,
;;; i ,oali"tii 6e povratiti_uru ili zlicu i izgovarati pa ima i premudre djece. Kad ovakovo premudro diete
llr*tit", ,r"*oit" za:mierili,diete ie bolestno,imade bolest
"'-;[i;;iomaniju". duie,-da moZeSukrasti, a da ti inlk n9 kalw tat, vierujte
prosvie6eniliudi znaduodavna ve6,za mi, da 6e ovakovo diete ukrasti i misliti ovalco; Ako rire
j| ;.il pi"" godine,kabo sam dosaosa sela
tu b;-I"i, ne uhvat_e,dobro; ako me pak uhvale, reli de mama, da
;;Jl *"ai" gospodu,.'nJi.u* onda duo mno$opripo-
""e imam "kleptomanijuu, - i nikomu ni5ta,
kako i" i".i ili onai [ospodin ili gospoj].Potaino - . A sad se pritajimo -na das, da smo tako ludi, pak
"iJrtli
;;;; ku6i'kakovu'.'riednu stvar,-- al| niie - recimo, da ima stra5na bolest, koia dovieka sili, da dru-
B;i.l - ukrala, nego-je samo bila bolestna'
;;i;;"t ",t"api gomu dovjeku razpori trbuh. Dodaimo io5: da tai nesreini
i*.i" i" ukleptom.rril,r.,'atJ bi se hrvatski reklo: tatski bolestnik dobro ied.e,dobro piie, zdrav hoda i dobro zna,
ili'";;itk" [I"t*ea.'Dok podiemqdalie, - Bo€ iras oslo- komu 6,e razporiti trbuh, Sad ia vas pitam: Kad novine
bodio svakebiesno6e,pa i ove tatske' malo ne svaki dan pripoviedaiu, da ie to moSu6e,- ne
Tatska ti bjesno6a(ili stekloia, kalro bi dru,gdierekli)' ee.[_9e.nadi liudi, koii-te parati trbuhe, a ne-6,eli mnogi
- to i"' t.t t.ttt t"k.t, me{!u prosvie6enimliudem ve6 misli_ti,da su ovi to udinili u onakvoi bolesti?
oda.,rrrbpoznato.Ati .r nainoviie irieme na5li su udenjaci
" Istina -iet kakav otac, takav sin, kakva mati, takva
i;!i e*pih t"korrih iolesti, Danas mo1ete-6utip_redsudom k6i, iednu kal| druSu skrii, - ali to mi znamo i bez Tali-
6i;; $*ii.", il"io braniteli brani obruzenikaonako, iana Lombroza i drugih mudriia5a, Ali mi znamo i ovo:
fako sam na poE"it t spomenuou 91oj .pripoviesti' Bra- Alro ie d.iii ota-c ili -djed bio piianica ili razbojnii. bio ie
sudu: kakay i-ebio di".d i pradied obhfi'e- to zato, ier ie htio biti; a da-niie htio, ne bi 6io.'T.ko'i
;;6";i"d"
"rt"tl kikva mu je maika, babg i prababa,kakva su mu
nikov, Jrie€ov siq i unuk - bit 6e piianice i iopovi, - zato, ito
[;;a.; rizla1e sudu,kakova ie obtuienikova glava i brada, budu.htieli biti, a ne zato, Sfu'bi morali'biti,
prosvi e6eni sviet
- i *"og" ioS koie5ta,Sto vam ne 6u nabraiati,.da vam ..AIi niie dplig vriednoi ni govoriti,
- ili,
ne ao."dTtn.'A k;d sve izkate i razlo1i, zavr5i ovako: kako se kaZe: Sospoda-- dine svakakvo zlo, upravo
tako i ios viSe, nego prosti neprosviedeni sviet. Kak'o to?
slavni ,ud"l ve6 pradjed i prababa i 4i_"d-ipaka i otac i >Niesuoni, siromasi,krivi, - oni su mnosi bolestnilu Tako
*"ti obtu2dnik;, - rn" r.t to bili bolestni liudi.. I se.odgovara, tako se brane ovakovi ptorl"i"e"ni-iiritrci, -
"""g.
on ie bole"stan, Glava mu ie takova,-bradatakov.q i to niie
pravi gro5,tai ie doviek Lolestan,Molim slavni sud, da Sa a to samo zato, da se ne reEetsve skoll niesu nista
.proglasi fo*oit",
odrieSiod obiuZbei nevinim, nelcrivim, Ovo ie, u kratlco redeno, pogibelian;.d;-S;;[i eorr]"t
od.Sovarati za svoie dinel a ovai da ima
ToSaie ie(, toliko po sudovima,da ie nietko.-inapisao llolS
rrucr, xolr zlo dine, a niesu krivi, I tako:""d;t;
ot,t ptipoviest: obtuZenomuuboiici ili razboiniku treba dvoiica Eine zlo,
ti t:.d1" nije kriv, a drugijesr. Ja b;;;"r;i"."*]"s er",
donieti ii"p,t pedenkui dobra vina, - neka se liedi od bo- bt, koiegl sgliarka-
- toboZe prostaka -
lesti. Kakove-bolesti? Kako ie pak toj ime? TA se zove 9:. branili, kad
sto ukrad€, da ie bolestan, da imb
uatavizam<., to iest hrvatski:-piadiedovskabolest, Neka ev"rsu,q\'
"kleptomanijuu, tatsku
bolest.
se dalcleltedi od - pradiedovebolesti! A zasto sam vam.ovo razla{ao? Zato,da vam i opet po-
-
A? Sto vi kalele na to? Priie ne$o Sto vam ia lrlalelln Fu."""t krive uditelje,1.",i qd;;Ti^a nije nitko
svoie, spomenut 6u vam, d,a ie naiveli i najglasovitiii po- kriv, A to nije i stin'a,'
eo"J ;";ii; "la',f.oi"*"
;ik;I;l-uoi."iti, da ie

,,DOM.'' Godina 1'
68
zlo - kao i dobro -- u dovieku,a "lig y ztakui Eoviek.ne
lJi" ud. ni pomisliti, da'mo-,eudiniti zlo, a da ne bi bio
ili;; A"i-tio bi hti;[ krivi uditelii, Pa ie .li 9nd.Ldudo,5to ima
ioiif." zla, a niiko ne te biti kriv, - kad nitko od krivaca
ne gledau svoiu du5u?
Hrvatska narodna misao.
Ve6 ste i u ,,Domu.. ditali, a i drugdje ste moSli i ditati
i duti, gdje lma hrvatsko$a nasega narbda, Nas ima u Istri,
L butitt"udiii,u Bosni, u Heicegovilri, u Slavoniji, u Hrvatskoi'
i to'
freko Drave u Mediumuriu i u Badki, A znale mno-$i
-- tt Spbiianci i Crnogorci od na5e$aplemena i iezika'
h.
Aii tiite me malo",Mnogi Hrvit-Posavackazati t'eLi-
Eaninu, da'ie to ,vlaho, a niie Hrvat; Lidanin ,& opetkazati
Primot"u , da je uKranjaco, a danije Hr-v-at;Slavonac t'e ka-
zati Bo5ni^ki, da ie Turdin, a da niie Hrvat, A Srbiianca i
Crnogorca ne 6u vam ni sPominiati,
A er't1" me jo5 malo, Posan"i 6e se ru$ati Lidaninu,-da
ima veliki ttjtr; Lidanin, koji nosi na $lavi malu crvenu ka-
picu, rugat 6e se Turopolicg, d? im-a-na$lavi re5eto, - iet
ima'sirJki Sesir tklobuk), I tako dalie, - ne 6u da vam
dodiiam, ier vi lo{a znate vi5e ne$o ia,
A sai vas pit--am:iesmo li mi Posavci, Za{o-rci, Lidani,
Dalmatinci, i Bo5niaci'i L A., - svi smo mi iedno pleme i
emci, Mediumurci,'Bunjevci,- tko bi nas sve nabroiio! -
iesmo li mi jedan narod? I ako iesm'o,ima li lo za nas ka-
ko.ru korist? A ako niesmo,za5to se toliko o tom pi5e: ho-
Cemose sjediniti? ZaStonaSenovine o tom pi5u i to badava,
kako se dini? Za6to o tom ne Sovore i ne. tazSovaraiu se
seljaci? ZaSto o tom pi5u i govore samo $ospoda? I alco se
siedinimo, ho6e li od toga biti lcoristi i komu?
To je mnogo pitanii na jedan put, No ia 6u i6i polako
dalie, pa iemo se moZda sporazumjeti,
Istina ie, mi svi skupaz i LiEani, i Za$orc| i Posavci, i
Dalmatinci, i BoSnjacii t. d., svi smo mi iedno pleme i
rod. Zalto?
Prvo zato,6to govorimo jedan iezik,Ima dodu5emudri-
ia5d, koii kaLu, da ljudi jednoSa jezika niesu rod, da niesu
iedno pleme, iedan narod, Ali to ie ludost i pomisliti, a jo5
ve6a roei i po torir rediti, Yi znate,da se diete udi $ovoriti od
matere i od roda, A kako bi mogao toliki narod, kao Sto ie
-:9g|rr" t. ,,DO
narod na5egajednoga jezlka, - kakg bi mogao jednako go-
voriti, da nije jednoga plemena, iednoga rcda?
Da smo svi mi jedno pleme i jedan rod, tomu ie dokaz
i ovo drugo: NaS se je narod doselio u ovu zemliu, u sada5nii
svoi dom, malo ne priie trinaest stotina godina, Od kuda i
kako se ie doselio, to vam sad ne mogu redi, U ovoj su zemlii
bili priie nas divlji Obri ili Avari. Mi smo ih potukli i raz-.
tierali i zakratko vrieme smo uredili ovdie svoju, i to iednu
drZavu i vladu, od Dunava i Drave do mora. A da niesmo
bili jednoga plemena i jednoga roda, hako bismo mogli za;
jedno do6i i zaiedno se i sloZno boriti i patlti? Kako bismo
se moSli sporazumjeti? A Sto ie glavno: mi bismo se bili ra-
zi5li i posvadili i potukli, da nas niie u ono staro vrieme.ve;
zala rodbinska ljubav, Ali stare kniige ni6ta o tom ne znaiu;
da bi Posavci u staro vrieme boj bili s Dalmatincima i Bo5'
njacima. A zna se naprotiv, da su se Hrvati liuto hlali
s Francima, s MadZarima i s Bu$arima, - jer su ovo narodi
drugoga plemena,
Ali sad 6ete me pitati: Kako to, da smo iedni na druSe
zaboravili, da se danas iedni drugim rugamo, da smo do5li
iedni pod iednu, druSi pod drugu, a tre6,ipod treiu vladu?
To sam vam ve6 razlolio, ali 6u vam-malo ponoviti,
Mi srno do5li mediu iake susiede,S jedne strane Franci
(to ,su stari Niemci; onda su se tako zvali), s druge strane
LatinUli Taliiani, Posliie su do5li Madlari-(onda si se i oni
zvali Turci), a ioS kasniie Turci, Znate, da tudiinac gospodar
ho6e sve da na svoiu okrene: i zakon i obieaj, i no5niu itd,
I t"hg. su se njeki Hrvati malo poniemdili, drugi malo potali-
iandili, tre6i malg poturdili; pomagjarilo se L -'hvala :
Bogu! - niSta, ili malo, "ii"
Eto tako smo mi i_edni_dlugim postali malo tudji, malo
dudniji. svesa.toga ne'bi tolikolilol d" smo ostali poa
;ea-
nom vladom, AIi su nasi nepriiatelii bili jadi, pa su nas raz-
trSali, - lcako smo to ;dJ"o ^ irprlpooi"d"ii,
"ue put dalje.)
{Bududi
Rimljani i njihovo carstvo.
Mislim, da nema nijednoSa ditaoca uDomovau,koii nije
duo, da r.ma
Legdie na svietu irad Rim. t to svaki na5
eitalac' da u Rimu siedi ili sto-luieprvi poslavar
"""a"katolidkosa
 .,DOlt," Godina 1.
;
rimo-katolieka, Tai Srad Rim stoii niekako u sredini zemlie
Italije, a Italija se drZi naSeIstre i prui,a se dalie na ju$, a
s tri strane ie u moru,
U tom su gradu Livieli Rimljani, o koiima iu vam ka-
zati niekoliko riedi, Ali priie nego vam kaZem, Sto sam na-
kanio, reti 6,u vam: za5to vam o tom $ovorim, o tim Rim-
ljanima.
To znate malo ne svi, da sve6enik kod sluZbe bolie v
katolidkoj crkvi ne Sovori hrvatskim jezikom, nego njekim
drugim, Kakav ie ono jezik? Ono je jezik rimski, onim su
jezikom govorili nielcada Rimliani; a zove se tai iezik io5 i:
latinskil a nieki starifi liudikalu mu i: dijadki, - ili dodfite
u lielcarnuili apoteku, p& ditaite, Sto piSena bocama i ladi-
ca(na,u koiima stoie liekovi: vi tu ne razumijete niSta, ier je
i to napisano u ieziku rimskom ili latinsk A da vam
ie do1i mediu na5e odvietnike i zakonoznance, duli biste,
da i oni, ako se ho6e pravo razumieti mediu sobom, da i
oni govore mnogo rimskih ili latinskih rijedi, Ako vas koii
ima sina, koii ide u vi5u 5kolu, - i on 6e vam kazati, da se
udi latinski lezik, - Napokon 6u vam kazati ioS i to, da su
na5a hrvatska gospodajo5 do godine 1848,,t, i, io5 priie 40
do 50 godina - da su mnogo govorila rimskim ili latinskim
iezikom,
Ali to nije sve. Moi,e se re6i, da danas io5 nitko ne mole
do6i do pravoga gospodstva,ako ne zna rimskoga ili latin-
skoga jezika: znadu ga popovi, znadu ga odvietnici, znadu
Sa liednici (doktori), i profesori, i sudci, a pravoga udeniaka
ni nema, koii ne bi znao latinski, Pak i manje u6eni sviet,
kad ho6e da Sto kale fino i niekako udeno, kaZe to latin-
skom riedju - a ni ne zna, da ie latinslca, Tako moZemo
duti i od ne3kolanih ljudi, da Sovore: inteligenciia, eksi-
stenciia, apelaciia, obligaciia, moral, opozicija i t, d,
Ali niie samo rimski iezik obladao malo ne cieli sviet
oko nas, I zakoni se danas kroie u kojedem po starim rim-
skim zakonima, Dieca na5a, koia idu u vi5e Skole, moraiu
se uditi: Sto su Rimliani vjerovali, kakvu su imali vladuo
kako su ratovali, dapade, kako su ieli i mnopo io5 koie5ta,
Jednom fieEiu, danas ne drZe pravo prosvie6enim nikoga,
tko niie proSao Skole, u koioi su mu zabiiali u glavu rimski
iezik, rimske pjesme,rimske zakone,rimske ratove i svadie.
A Rimliani nema na svietu ve6 malo ne petnaest stotina
€odina! Pa kako to, da se ioS danas po5tuje njihov jezik,
niihovl zakoni i sve dru$o? To 6u vam posve u kratko
kazali.
Rimliani su davno, priie dvie tisude i sedam stotina go-
dina vladali samo u svom gradu, u Rimu, I malo po malo
osvoiili su ditavu ltaliiu, pa sve dalie olco ltalije, tako da su
poslie tisuiu godina imali u vlasti sve one zemlie i narode,
bai" i" danasi Portugalska, Spaniolska, Franceska, Engle-
ska, velik dio Niemadke, velilc dio dana5nieAustriie i Ma-
naie hrvatske zemlje, ditava Grdka, ditava
'furska, sve
di,arske,
sve, Sto ie bilo poznato preko mora u Africi, -
sve ie to bilo rimsho, sve to, gdje su danas tolike carevine
i kralievine. Svud ie tuda gospodario rimski vojnik, a i rim-
ski iezik. I danas se u svakoi ovoj zemlii izkapaiu rimski
novci, rimsko kamenie, i sve se to spravlia i duva kao ka-
kovo svetstvo, Tako se izkapa i u na5emSisku, i oko Splita
u Dalmacii| - i drugdie kod nas i po svietu,
Kad biste me pitali: Kako ie maleni rimski narod, kako
su stanovnici iednoga iedinoga Srada sve po malo osvoiili i
obladali oho sebe sav sviet, ne bih vam mogao odmah sve
kazatil Ali 6u vamkazati samo ovo, - a zato sam i napisao
ovo o Rimljanima:
Gradiani Srada Rima obladali su sve malo po malo nai-
priie narod oko Rima, i tako su ovi gradiani bili gospoda i
gospodari, a rimski narod niie bio niSta,niie imao nikakvoga
prava, nikakvoga glasa, Ali tako niie bilo dugo, Narod je
pod-eoi_za sebe traliti ried, Slas i pravo, I ni5ta manje, ne$o
prelo dvie stotine Sodinaborio se ie narod rimski sa starim
SradianimaSrada Rima, dok niie d6bio malo ne svih prava i
glasa, Sto.stlSa imali gradjani rimski, Ovai rimski ttatod tti;"
sve€a na ieda1 put, dobio, nego sve po malo: sad je izvoievao
ovdie ried, sad ondie glas, sad ie &ahio pravo, da si sim iza-
bere ovoga dinovnika, drugi put onoga, - i iako ie to i5lo,
kako sam rekao: preko dvie stotine godina, - A kad se tko
bori, taj ,zna, za S[o se bori; a kad aJdie do onoga prava, za
koie se ie borio, onda to svoie pravo i duva. dail ie tako,
tu nema ni sile, ni milosti, tu vlada pravo,
ve6inom mrtav, on ne |'raZi nikakvoga prava za'sebe, eufi
-ste,da su se i kod nas drZale skup5tlnel neka se dade slo-
boda tiska, neka nam se dadu u iuke nasi novci, i-Sto ie
 ,,DOM,'' Godina 1,
72
€lavno: neka se dade svakomu punoljetnomu i poStenomu
dovjeku pravo Slasa.A tko ie bio na tim skup5tinama? Jesu
li tu bili seliaci, obrtnici, mali trgovci? Ja sam ih malo vidio.
A vieruite meni: dok seliaci sami ne podnu o tome misliti i
za to se boriti, - dotle 6e sve to slabo vriediti, ZaEto?Evo
zatot Ako se za ove sivari bori samo prosvie6eni sviet,
inteligenciia, gospoda,- to 6e biti kao njekakva milost se-
liaku, 5to su mu Sospoda.kao poklonila niekahvu slobodu,
koie seljak ne pozna, koiom se ne zna ni sluZiti, pa zato
seliak ne 6e t6 slobode ni duvati, ier niie do nje s muhom
i borbom do5ao,
A rimska gospoda niesu svomu narodu dielila nika-
kove milosti, neSo pravo, - iet se ie narod za svoie pravo
borio, - ali €a ie zato i duvao. Zato su Rimliani bili iaki,
jer su i gospoda duvala i narod je duvao svoie pravo: tu
nije bilo ni sile, ni milosti, kako sam rekao, tu je sve podi-
valo na pravu, A gdje je sve uredieno po piavu, tu ie narod
iak. I dok ie tako bilo u Rimu, Rimljani su bili gospodari
svietu.
Dioba posla.
Odmah 6u vam kazati Sto mislint. Dodiite u malo ve6u
tvornicu ili fabriku, vidiet 6ete na stotine radnika, - i svalci
ima svoj posebni posao, Recimo, da ste doSli u tvornicu, u
kojoi se prave ure (sahati).Tu vam iedan radnik dan na dan,
ditav svoi Zivot radi samo kolesa, i to samo jednaka kolesa
za urui drugi radi viidi6e (Sarafi6,el,treti ovu stvarcu, de-
tvrti onu i tako redom, I danas nema ure na svietu, koiu bi
od podetka do kraf aizradile iedne rulce.
Zaito se u tvornici ovako dieli posao? Prvo zato, Sto
brilb ide, Kad doviek radi sad ovo, sa-dono, mora primati u
1trku drugo orudie (alat), a tim se dangubi, A drugb zato -
i to ie-glavno - Sto se radnik tako naudi na taj posao, da
mu rqka sama ide, - kad bez prestanka iedno-radi,
Samo na ovai nadin mogle su nastati-velike danaSnle
tvornice ili fabrike, u koiimJse izradjuie toliko robe, da ie
ta roba ve6 poplavila sviet, i da se ne zna, kamo bi s niom,
A za5to je to bilo mogude samo na ovai nadin? Evo,
zqSto:Pfiie, dok su iedne rike izradiivale ditavu hoiu stvar
od podetka do kraia, mogao ie to raditi samo podpuno lzu-
deni maistor, lcoii se ie udio po tri i vi5e godina. A kako ie
Godina 1. ,,DOM"' 73
danas?Danasradi u tvornici na stotine liudi, lcoii_seniesu
tri mjeseca,Ali Stovelim, da u tvornici radi na sto-
"l
iine liudi? IJ tvornici rade i Lenei dieca,A to ie samozato
"Jiti
modu6e,Sto obavliaiuuviek samo iedan mali i laki posao.
U oi radionici na priliku, €die se-pravemuike k99uli-9,
"?tn
ie &eba'velikoganauka,da se prisiie puce na-kosuliu,ili
a" ." obrubi Stogod:to mote i maniadievoidicabez du$o$a
Druga opet radi samo dru$i koii posao kod to$a,
"u,rk",
tre6,asamokroii i tako redom,
Ali, Sto ie glavno,to i9 ovo: 4ad se posao.ovakoQo-
razdieli',nastanJtoliko malih i lakih posli6a,da to mo1eiz-
,uaiti i stroi ili masina,Stroi ne moaesloZiti ure, ali-stroi
iiZi izradiii kolo i svaku drugu poiedinustvar, koia dolazi
u uru. A dovjetc,koii to slaZe,dok sloZiuru, tai ne zna na-
diniti moid,aniiedne one posebnestvari,
A ie li to dobro, Sto ie posaoovako dieli?
Ve6 sam vam rekao, za-5toie to dobro' a to je, iedno:
da se dovjek ne treba tako du€o uditi; -dru$o:Sto moSgi
henai dieca raditi i sluZiti; tre6,ezsto ide btZe i siSurniie,
Ali iad 6u vam kazali, za5to ie to od ovoSadobra tri
puta Sore.Evo, za3to:Onaj radnih,-koii znad'e:1m9i"{.""
stvarJu izradili,, tai moiledobiti posla qamou velikoi radio-
rrici, a ne moZedobiti zasluLbekod manie$amaistora,koii
sim sve radi, A io5 manie moiletakav doviek otvoriti svoi
posao,
- nefo mora ostaititudii slu$a.
Ati to niie Slavno,to niie ni6ta prema ovomu: Svalci
vas zna, lcoliko ie veseljedovieku,kad Sto izradi do kraia,
had vidi Sotovu stvar, :kolu ie zamislio,i evo izradio po
svoioi Elavi. eitavo vrieme, dolc takav doviek radi, on se
veseli, nleStoga napried tiera, samo da vidi gotovo djelo
svoie pameti i svoiih ruku. A kad je djelo gotovo, osobito
alcoie-to kalcovaliep5astvar, ondaiu majstorgledai ogleda
sad s iedne, sad s druge strane, Talio barem rade pravl
maistori,i vi ste to sami moSli vidieti ved kod djece,kad
Sto na pa5i rade, Pravi maistor ima takovo veseliesa svo-
iim dielom, da su o tomu nastale Eitavepripoviesti,
Tako.se pripovieda za iednogaglasovitogataliiansko$a
klesara, onoga,Sto ie izklesao sveto$alliiu za crhvu sve-
toga Petra u Rimu, da se ie tako zagledaou toga sveca
svoga,a onda od veselia skodio-i niie znao,Sto bi udiniot
ne{o ie Iliiu od veselia tako udario po kolienu,.da mu ie
kolieno razbio.To se i danaspoznaonoriu svecuna kolienu,
 74 ,,DOM." Godina 1,
- :
su riedki i bit 6e ih sve to manie, A za5to? Zato, Sto pra-
voga maistora nema, ako doviek nema volie i veselja, i ako
ttema prilike, da se uvjeZba.Priie, dok ie jedan dovjek do
kraia izradiivao iednu stvar, sve se ie vi6e vieLbao, sve vi5e
ie smi5liaosvaki, koiega ie to viSe veselilo. I za to je bilo
velikih i glasovitih majstord, - a nlie bilo, nije ni trebalo
nikakove posebne 3kole za majstore, A danas imade za to
i posebnih Skola,- a velikih majstora nema tolilco, koliko
prije, ZaSto?Smisle se roditelii: na5e diete neka bude takav
i takav majstor ili umietnik, dajmo ga u takovu Skolu, A
diete nema moZda prave volje, i od toga niSta.
Ali pustiino velihe majstore, govorimo o obidnom poslu.
Kakvo veselje mole imati radnilc, koii moZda ditav svoi
Livot radi iednu istu malu stvar, koja za sebe niie niSta,
nego tek onda, kad se s drugima sloli? Tu nema veselia,
tu nema misli ni razmi5ljanja, to dovjek radi kao ma5ina,
to bi mogao moZda i spavaiue raditl Ovakav posao ubiia
du5u, u tom ie poslu dovjeku stra5no duS das, i zalo iedva
Eeka,da mine ura i da pobie$ne iz tvornice, A kakav ie to
livot, kad ne radiS s veseliem? Nikakav,
posla?u- pitate
"Daklem, ti misliS,da ne treba dieliti
me, - Ne mislim, BoS je ve6,sam podielio posao naipriie na
dvie velike polovicel na muZki i Zenski,eovjelc ore, ide po
drva, za nieganiie preslica,nego zababe,I tako redom, -
je li tako? A dana5nji sviet na to ne pazi u tvornicama,
danas se ne pita, iesi li muZko ili Zensko,samo ima5 li ruke,
Kad na ovo mislim, svaSdase sietim ove pripoviesti: Stoii
Lidanin na trSu Jeladi6a bana uZaSrebu, i deka, dok ga tko
pozove na posao, Dodie niekakova Sospoia, odvede ga
k sebi u vrt, dade mu malu motidicu: neka ioi oko cvie6a
podupa drad (korov), Hajde, veli, hodu, Za jednu uru eto ga
u sobu: ,Ako Boga zna5- veli - daj mi drugi posao,Ovo
niie za me, ovo je babski posao<<. I ode,
- A BoS ie i dalie podielio posao' ima svieta staro$a i
mladoSa- i svako ie za svoi posao; ima liudi iadih i slabiiih
- i opet mu dai svakomu posao po nieSovoi snagi; ima liudi
pametnijih i manie osoljenih, - pa i opet ie svaki za svoi
posao; napokon: ovai ima volju za ovo, dru$i za ono, a ho-
liko ljudi, toliko 6udi, toliho volii, - i toliko poslova.
Pa niie li to doista dioba posla?
Godina 1, ,,DOM."
spola, ni dobe, ni iakosti, ni pameti, ni volie, - ne$o sve
trlku bude iedan stroi, jedna ma5ina, lekq ni5ta ne misli,
nego neka radi, 5to mu se zapovieda. A takav radnik vise
' ni pravi doviek.
niie
Eto. vidite, kamo se moZe doii, kad liudi ne paze na
nista drugo, - ne$o samo na to: kako bi bilo sto vise i:ivih
'maSina,
koje bi se mudile samo da bude 5to vi5e dobitka.
Ali o toj bi se stvari moSlo jo5 viSe $ovoriti, ne$o za
sada dosta,
Ima li na svietu ,,pedalj'ljudi"?
lakat-brada.,!Kako sam se tomu smiiag
"Pedali-doviek,
i slu5ao pripovildke o tom pedali-dovieku, lalt.at-bradi! I
kad su mi t6 pripoviedali, ia sam - diete kao diete - sve
vierovao, da it iAlia nie{die njekada bilo, ili da i sada ima
takovih pedaljJiudi, A ie li to istina?
Malo jest, a malo niie, Istinaie, da na svietu ima veoma
malenih tjudi. Takovi maleni liudi Zivu u A:ziii, na otocima
morskimn'koii se otoci zovrr Andamani. A ima tih malih
liudi i na filipinskih otocih, koje su Ameridani nedavno
oteli Spaniolcima,
Ali naimanii liudi Zivu u Africi, tamo, Sdie se sada vodi
rat mediu Englezima i Burima. Ovi liudi niesu vedi od 1
metar 30 centim etara, a to ie srednjemu na5emu dovieku po
prilici do Zlidicena prsima: kao na5adjeca od deset $odina,
Crni su, kosa ili vlasi su im rudasti (kovrdasti), na no$ama
nemaiu debeloga onoSa mesa ili lista, i noSe su im malo
iedna prema drugoi ohrenute, Povrh sve$a toga u licu su
rulnil Razumiie se, da su posve goli,
Kako i,ivu? Zivuraztepeni - svaka porodica ili familija
za sebe- uz crnce, crne liude, koji su veliki kao i mi, Polia
ne obdielavaiu, nego lov love, beru divlje plodove i divlii
med. Za divlii med kupuiu od crnaca poljske plodove. A
kad nemaiu Sto da iedu, dodiu iz Sume- ier i,ivu samo po
Sumah i gorah - dodiu k crncima i poberu, Sto u poliu
nadiu, No to ie riedko, i crnci im to ne uzimliu za zlo, -
ier niima ovi mali6i donaSaiuskupe slonove kosti i divlie$a
meda, a osobito im pomaZu u lovu, Ovim mali5ima niie ni5ta
u Sumi nepoznato, za niih Suma nema taine,
 76 ,,DOM," God,ina 1.
Ovakovemale ljude spominiuvei najstarijegrdke knii-
Ee,a spominieih i sveto pismo staroga zakona,Udenjacisi
razbiiajaSlavui pitaiu se: Je li Bog stvorio posebnopl€rrre
ovako malih ljudi? Drugi pitaiu: A kako su i kada pre5li ovi
mali5i iz Azije u Afriku?
Udenjaci kalu, da su Sukundjedii prapraSukundiedi
ovih malih liudi bili tako veliki, kao i mi, i da su Zivieli nai-
prije u Azlii,,tamo, {dje je podetak cielomu ljudstvu, Kad
ilr ondie niie mogla zemliahraniti, postajali su sve slabiii,
manii ikrlljaviii, pa im ie i blagoniihovobilo mnoSomanie,
nego drugdje po svietu. To pi5u ve6 stare kniige, i to bai
od ljudi, koji su vidieli te mali5e i niihovo blago, Niegda
su ovi liudi obdielavalii zemliu,Ali, kad su se morali seliti,
dali su se samona lov i postajalisu sve to manii i1rv:Lljaviii.
Kako su krZljavi, vidi se po tom, Sto umiru obidno u 22,
€odini;a ako koii Zivi 50 godina,- fe je ve6,za njih naiveda
starost.
Ali, kako bilo, dovielcuie telko pri srcu,kad euiei zna,
da ima i ovakvih stvorova- sfyslsnih na sliku i priliku do-
lieiiu i boliu, a da ovako iadno i kukavno Livu. Gdie je to
liudskosrce,koje bi mogloovebolje sirotegoniti,tu6i i ubi,
lati kao niemu Livinu? Pa ipalc su tako radili na5i bogati,
prosvie6enii kr5teni liudi! I niesutako radili samos ovimi
malimi, neSoi s velikimi, koie su na5li u dalekom novoin
svietu,Kad doviek dita istinskepripoviesti,Sto su liudi iz
na5egasvieta - naivi5e Spanjolci- radili, kad su na5li
Ameriku, - srce se samo u dovieku plade,
Ali dakako: mi, koji smo melcogasrca, zaluduimamo
svojemore.Mi Hrvati ne samoda niesmoznali i htieti oti6i
preko mora, da podavimodrugi sviet, ne$o smo i'u svoie
p9t",- p-adeI u svoiu zemliupustili tudjinca, Pa ako bude
tako daliei5lo,a ako ostanemoZioi,molda 6e i na5ipotomci
sve po malo tako zakrlljavit| kao Stosu i oni mali cini siro-
masi u Africi. Nemoitese tomu smiiati, ier ie svake godine
)"g l"lliq Hrvati, koii bi bili dosta veliki i iaki za voynidkrr
[soldadku) .pi9rg, Sto ie to? Dobro i meko srce liepa ie
stvar, - ali Zivi ipa!-ne bismo se smieli dati iesti, A^sir6-
ma5tvona5eiede soldate,A za5tosmo siroma5ni?
Ja ne bi bio s vami ni do sutra gotov.
Godina 1. ,,DOM,"
Sitnice.
Koliko ima liudskih govora i
ieziil<Ana svietu, to se Pravo ne
zna. Odmah 6u vam kazati, zaito
se to ne mole znati' samo 6u Priie
kazati ono, 5to se dobro zna, i Sto
ie wiedrno znati. - Najtp'rije €emo
loomenuti one iezike, koji su slidni
h?vatskomu, a io ie bugarski, ruski,
Ceski i slovadki, Pa Poljski; svi su
ovi iezlra, za Fnavo ie'dng 9lov.o,
za,to se avi iezici i zo'tu slo'vlenskr
ili rslavemslk,i;ovdrn lezill<'o'mSorvori
preko sto mi'liriuna rlitrdri,to jest joi
vi5e nego 'dvade'set puta t'orlilro'
kolirko ie s,v'itr HrvatA. Hrvr
na6i stani srursiedina suhoi zernliti,
korii sruza nas il<,aon'iemri - ler i'!
ne'razurnlirioluo, f's snr Niemci; oni
gov,orre nrjem,Srkiiti njemadhi,. a
irnaiu'i ouri svorga roda, [<,aoi mi, a
-Sve,di
to iu Enrglezi, i NorveZani'
Svi orvri ,qiemadki ierzicrizov'u se i
gern^anski, Drqgi na5i susiedi, koji
Je na's na ,srutrurnal'o drrZe,nego ih
ie vir5epreflc'otrnora' to snr:Ta,lijani;
i oni imlai'u woga rodla, a to su:
Frane'ezi, $panf,oloi, Portu$arlci, i -
oa drurgo; o'tranrri,na drztolku:Rumiu-
ni. Svi-ord ieziaiz taliianski, fran-
cezki, $par$otrslrri,rportu,ga'trskii ru-
munisfi<ri zo{viu \se iedlni,rn irmemorn
rornanski i,li latinski r1'ezi'ci,ier s,u
u nodru sa 'slanirn t'imdkim jeaihoan,
Narna na jqg So'voni se arbanaski
i 'gniki, a na irztok - preko Bu-
fardke- ,govori se ri turrrsk'i.Preko
mora u Afirrisi r€ovoni ,se arab'slsi I
iod rnnogo don,gfih iezitn. U Azt';ii'
se gorv.ori tursfl<ri,perziislci, rno,ngol-
&i, lcinezhi, tur4uslci i ta[<o datlie.
U A.rnerihu i Australiju doniel.i su
svoj i,ezik Englezi, a i,rnai d,omadih
iez.i[a, k'oi'i s,u srlalbo rpoznati, [<ao
i afiridki jezici. Tei[<o ie saznati na
tanko,.ka{ho rgovore na Eriliku onrrl
naliSi u Afniici, o koiinna i'e priie
bila nied, Zubo ,se i ne zura pralvo'
77
kolirko im,a jezikn na sv'ietu. Nie,ki
ih rad,unai'u d,o 900, a drugi i do
1500.
Kad se ljudi ovako razgova.raiu
o jezl,eima,desto se Euje za Salu pi-
tanje: ,,Koji ie je'ziilc,najbolji?" pa
mudriiaS,koji to pita, odgovarat da
ie volovski najbolji, Ja ba5 ne znaml
ie li volovski najbolji, ali znam, da
6e svatko bez Sale i komedije pri-
znati, da je materin iezilc naisladji.
Sto ie to obstrukeiia? I to ie
pl,as,ovitastvar, kao i ,,hula", o ko-
i6i sam vam nedavno Sovorio. Hr-
vatske riedi nema za oYu stvar, a
nema riedi zato, jer tO stvari nema-
mo. A kad bi mi to imali, nietko bi
se ve6 sietio, kako bismo to hrvat-
ski nazvali. Ali da dujemo,Sto je tor
Recimo, da u iednom saboru ima
vlada za sebe 100 zastupnika, a 80
zastupnika proti sebi. Ovi, koii su u
manjini, ne mogu baS ni5ta udiniti,
- ier sve mora biti, hako ho6e ve-
6ina, - po tom onih 80 ne vriedi
osamdeset,negiovriedi toliko, kao
da nema nijednoga proti vladi: onih
80 ne vriedi ni5ta! To dovieka boli,
kad osamdesetljudi ne vriedi niSta,
- a oni su tu, Livi, zdravi i pravi
zastupni,ci, izabrani kao i ona srtoti-
na. Ali ve6ina je ve6ina, - pa si
pomozi! Govori - badava! Tumadi,
iazlali i opet badava: kao da bob
u stienu bacaS,E,Liv 6oviek, a mi-
sli, da ima pravo, on se ne dd, boti
se Sto no rie6, rukama i nogama.
Ali u baboru se ne bori rukama, a
io5 manie noEama, - pa Sto 6eS
sada? ,,eekajte vi - rnisle orvi u
maniini - kad ne moZemomi ni5ta'
baSne 6e'tem'ivri", - i udri dovoriti
i govoriti jedan za drugim, zapitkL
vati koje5ta, broiiti poimence $la-
sove i t, d., - samo da vrieme
prodie, da ve6ina ne mole ni5ta od-
iuditi. To se onda zove obstrukciia,
 Godina 1. 79
78 "DoM"' ",DOM,"

u toj stvari, rekao je, da-mi Hrvati vatski jezik, koii je Kranicima i
emci 6iovorili i budili tako, da ve6i-
Ali to ie mo$ude--samou onom sa- nile moSla ni5ta odluditi. - A ne moZemo niSta, da se badava sr- Stajercima ili Slovencima vrlo po-
koliko na
fo*, gai" sJsmije Sovoriti, dimo, kad nemamo sile' I to -je isti- treban, a i lako gia naude, ier- ie
sad molim titaoce ,,D'OMA", neka
[oeeS,-A to se na Priliku ne moie Ati je to samo tako istina, da kao niihov. Austrilski cesar (a naS
smisle hrvatsku ried miesto ob'
hiv.t.kom za$rebalkom saboru' hrvatski krali), kojemu se svaki
" tttoz" u peltanskom i bedkom .ti,tk"i,i"", Tko misli do'bru t-zgg9.'. oni Hrvati ne mo$u niSta, koii ima-
"",
io-."
ried, dobit 6e ,,DOM" iu tu ried. A moZda bi iPak Sto zakon ima dati na potvrdu, - nije
J"bott, i zato su se u PeSti morali t*"tSt u 'moAli
"" se i za iedno1a Prifatelia svofa oni Hrvati, koii nemaiu potvrdio to$a zakona.
r mutiitto- PoSadiati, a u Bedu-su za
godinu na dar. ii"Eil Sto mislite? Ne vieruiern ni lz dalekoga tudiefa svieta
L"ruti razpustiti sabor, ier su Ni- ditavu duje se, da su se Niemci ioS deblie
toda, Mi Hrvati jo5 sPavamo'Prem-
da-smo se pred 5O Sodina bili malo sprijatelfili s Turdinom i dobili za
- t o u. iycnZ.- srPlesmqli,kPd to tprarru aarine u Matroj Aziii
5to Je nova doma i po svietu? "t
su nas ono vo,drir[i na madZarske (Anatolu). Enplezi im u tom ne 6e
buntovniike. smetati, ali bi mogli Rusi, - Buri-
Hrvatski sabor u Zaftebru vjera. Ako ie katolicima Pr1vo, Sto Predstoinik carske i kraliev'
ma u Africi ne sluZi sre6a, kao do
svr5io ie proSle subote Proljetne im se viera zovez rimsko
ili rimo- sada. To je i,ao ditavomu po5te-
zaSto ovima ske kancelariie iz BeEa bio ie
svoje razprave' Pa ie zatvoren i ne katolidka, ne znam, ie nomu svietu, Sve neuztrpliivo
zove ovih dana u, Zafreba i tazfovatao
6e se do ieseni olvoriti. Poslie ono- krivo, Sto im se viera Srdkom, deka, kako 6e se taj rat svr5iti.
u iedinstvu nie5to s Banom, Ovakav $osPodin
n". Stosmo iavili u 4. ,broju ,,Dorna", ier kako su katolici te dolazi ni svake desete godine Ponestat 6e soli! Cuie se, da
tako su oni u iedinstvu
Eovorilo se je mno$o,odludilo niSta i Rimom, je $lava u u Zatreb, pade ia ne znam, ie li su u njekim solanama (gdie se sol
ili malo. Lai,emzodludilo se mno$o: s €rdkom crkvom, koioi kad 6io u Zagrebu. Liudi 5aP6u i kopa) u Austriji radnici nakanili
za Ciri{radu. Ali to su sve petljanije' pa se sada sviet
sabor ie odobrio vladi tro5ak novine piskaraiu koie5ta o tom' napraviti oohuiuoo,
liePi filir: od ktlih ne 6e biti nista, kao ni boji, da ne 6e biti soli. Nieki liudi
ovu Podinu, i to Preko Misli sei pi5e ovako; Kad na5 kralf
16 m"iliiuna krunA. - SPomenut od niiedne stvari, $die $osPoda$o- ho6e Sto iovoriti s Banom, Pozove kuouiu tamo ve6 na vre6e sol, da
a bez naroda,
6emo uiiratko, o dem se ie €ovo- vore u ime naroda, ca k sebf u Bed, - a sad $a niie ."'ob.ktb" za vremena, ali i trgov-
iilo; Jedan ie zastuPnik tralio, da Istina ie, u ove kraieve Pod ban- fvao, nego ie poslao Predstoinika ci imaju ve6 malo soli,
poslov- sku vlast pobieglo ie Pred Turci-
se promieni saborski red ili svoie kancelariie. Tu mora biti nie- U Zagrebu ie bio Potres dne
nik'. i to tako, da bi se smielo ma mnoEo svakakvoga naroda, Pa kakva velika stvar, - kaZc KaZu, 20, o. m| u, 2 sata 50 dasaka Po
to i dosta naroda naSe$a Plemena, i da 6e se zbilia s Riekom niekako podne, Stete niie bilo.
mio vi5e u saboru $ovoriti'-Na svoie
zastupnici' kolt taj je narod donio sa sobom krai uEinriti. KaJ<o? Borg zna, i oni,
su oddovorili oni ,,DOM" - ,,zarrobliwlt' Kad- je
oristai-u uz vladu, da bi onda i u doma6e ime, srbsko ime, I zato, Sto koiim je to Bog dao znaf:.i Nam dolao strraZari ja.vio, d,aje ,,DOM"
hrvatikom saboru bila mofu6a ob- se ie tai narod tamo dru$adiie nije, pa hva,la Bo$ul zaplienien, doleti i naSa kuharica,
strukciia, kad bi se to dozvolilo, zvao, hole sada nieka fosPoda i U Isbt' osobi0o na otocima, pa zastra5eno upita: "Kaj su Sa
pak su bili Proti tomu' popovi Ardki, da ie to Posebannie- ho6e Taliiani, da ba5 zametu naS iarobili?" Morao sam se nasmiiati,
Dosta se ie {ovorilo o molbi Li- ku'kut riarod, da treba Posebnuza- narod, Do5li su na istu misao, na A io5 vi5e sam se smiiao, kad se ie
dand i Sriemica, koii su frdkofa stavu srbsku, Posebnu vieru srb- koiu i MadZari: otvaraiu Skolicu vratila s fradske kude (kamo sam
zakona (zato im narod i 1r.aZe sku. posebno pismo srbsko, i Sto za-malu djecu od 3 do 4 godine, U ju poslao po po5tanskebiliege,koie
vlasi. a oni se - barem niekoii - ja znim. Ali k;d ovai narod.dodie toi Skolici dfeca pievaiu, igraiu se su s,traZari odnieli), pa kad mi ie
do- - ali sve tal,i'ianski, a u tu S[colu
zovu'Srbi)z oni lraZe, da im-se do- k oameti, on 6e sPoznati,da ie p,ripoviedala: da ie ,,s-iromarhry-
pusti i piizna posebna srbska za- Sab mediu svoi narod, koii se od dolaze i hrvatska dieca. Tofa se oobl,;utt u ta,mnorn Podrumu" i {a
ita.'a, posebno pismo (6irilsko); oamtivieka zove hrvatski; on 6e boie na5a Sospoda u Istri. E, ako ga timo straZar duva, Veli, d-a ie
'spoznati,
da zlo radi, koii ne skuP- ima takovih hrvatskih matera, koje
tuZe se, Sto oblasti zovu niihov za' t"*o u prodrunnu sve puno ovakvih
kon (vjeru) ,.Erdho-iztoitli", a oni lia, nego rasiPlie, Pa ne 6e traZiti svoie dieiice ne 6e doma duvati, zarobljeirika, i da mnogo svieta-do-
bi htieli, da im se viera zo've 'rsrb- fit" ttia pogidu.. Ali
daimo tomu doma s njima pjevati i igrati S€,- lazi, ne da posjeti svoie zaroblie-
ske-pravoslavna", - i io5 l-coie5ta irira. to ..t Jt" sitne petlianiie, od onda ie dakako zlo. Ali svakako je nike, nego da poskida one Po5tln-
- osim to paklensko dielo loviti tudju dje-
traile. Sto se mene tide, alto od to€a nitko sit ni debeo silre biliege, --kao ono kad na -b9-
on? gospode, koia tu mute i tai cu, da im otme5 materin iezik, tun .ktq,l
sveSato$a, Sto lrai,e, bude gladnoi i'iStu poginu
'sai.ie,iunaci, Pa Stogod sut-
- Ali vla5ki ili srb'ski, ali svakako za- se
Liki boliE, neha im bude. ia Kraniski sabor u Liubliani svietl'o i arko
-3ilo.
ne vieruiem, da to na,nodtrafi, Tu p.rSt""i narod nadiht. ie-u stvorio ie zakon, da se u kraniskim ni5a oradib u Zep,u. E, tako ie, Pa
r(lecl' lu
imaii prite niihova $osPoda,koiim iaboru i opet fovora o niehim viSim Skolama ima uditi hr- 5to 6ecno.
zastup-
niie- db narodne nevolie i nuZde' 6emo biti liratki. Posliednii naSe
za Pravo
lr"Oo do zastave i kako 6e se zvati nik, koii ie $ovoiio
 80
/\r
blasovr rz naroOa.
Jedan bi htio novosti, Mediu
tolikim pismima i dopisnicama, Sto
,,DOMU" d,o,[azeod nie$ovih 6ita-
laca, vriedno ie spomenuti i ovu:
Jedan ditalac veoma ie zadovolian
s ,,DOMOM", samo ,i,e\i, da u
.,DOMU" btr,de onalkl'i,h noryos'ti,
kako ih dona5aju drugi listovi za
narod. NaS ie priiatelj spomenuo
baS i ime jednoga lista, pa da i dru-
gi 6itaoci, koii lele novosti, sazna-
dt za tai list i sebl 6ia narude, ka-
zat 6l i ja ime toga lista: zove se
,,P,riiate,l,iNaroda".
Ali ie nannaZao,6to cre m'oZerno
zadovoliiti Zelii tofa na5efa jedi'
noSa 6itaoca.A ne moZemo zalo za-
dovoljiti, Sto smo na podetku od-
nraihu 1,,broju na'pirsali'ovako:,,Ne
6e ovomu listu biti prva briga, da
iavlia nesre6ei strahote po svietu;
nego 6e mu biti prvo, da malo po
malo otvara du5evne odi na5eunu
seoskornudovjeku: neka vidi, Sto ie
drugi sviet smislio i uradio, Sto sad
m,isrlii snruje". Mi se toga i drZi,mo.
Na5a je zadala posve druga, nego
5'toie onrih listova, [<ao dto ie ,,Pri-
iatelj Naro'da",,,H,rv,ats[ti Narod",
,,Pr.avipni'iatelj,narrodra",,,S tarrtevi-
6anac",,,Zivjela Hrrvad,ska",Da smo
mi htjeli tiskati i Siriti u narod ono,
Sto tiskaiu i Sire ovi listovi, to bi
bilo bez'svake potrebe, ier ovih
listova ima dosta.
A Sto se tide samih novosti,
fif,F Predplate i prijave za uDOMu jo5 se primaiu i svi se bro-
ievi od podetka moSu dobiti, Predplate i prijave Saliu ser Upravi
, , D ' O M A "( D r . A n t . R a d i 6 ) u Z a E r e b u , J u r i e v s k au.l.br.28
Tiskara lG. AllDreclrirr
,,J)OM." Godina 1,
1
kazat 6a onomu na5emu priiateliu
dvoje, Prvo je ovo: Danas ie lako
natiskati pun koS novosti, Uzmu se
liepo noZice (makaze ili Skare), iz-
reZe se ono, Sto ie tiskano u velikim
novinama, koje izlaze svaki dan
(kao 6to i,e ,,Obzor", ,,Hrvatska Do-
morvina",,,Ilrvatsflro,Pra'vo",,,Na-
rodfre Novine"), - i to ss liepo
pretiSka u list rzrailIarod, Oval<av
p0siao,rnene ne veseli,
A drugo je ovo: Bio ie kod
mene iedan priiatell ,,Dotrnov" iz
Virja Taj mi je rekao, da ie ,,Do,m"
pet puta ditao, i da 6e ga ioS ditati
i da su mu svi broievi poderani,
;er su ih po selu ditali ,,A rkad pro-
ditam ovai koii drufi list (ba5 ie
kazao i ime toSa lista), vi5e Sa ne
gledam. eitam rr:raprimjer, da se ie
osmudila tamo i tamo ta i ta baba.
,,Hodi s Bo6lorn i rs baboml O6,rnu-
dila se pa mirna Bosna! Sto 6e mi
to?" Tarho ie $ovorio vriedni na
priiatelj Josip Tomec izYiria, i ia
se s njim posve slaZem.
Toliko neka primi na znanie
na5 prijateli, kojemu se ho6e no-
vosti: tko se je ubio, tko se ie
objesio i t. d. Ja znarnnda i druli
sviet takove stvari rado dita i da
dobro trguiu, rkoii talkove l.i,stove
izdaiu, - ali to mije ,,Domov" pe-
sao, {, komu o,Dom" niie po volii,
neka kupuie druge listove, - ima
ih, hvala Bogu, dostat
(toa. WlalArcLD u Zagrebu.
List hrvatskomuseliaku za razgovor i nauk
'iirillr;r:r
f>Onfi ffiir*l;
Vlastnik,
izdavad
i urednikDr. ANTUN
RADle.
.Clena je ,,DOMU" na godinu 3- (tri) Krune.- -.Ako desetoricaili vi6e zajedno
6 a l . ju p r e d p l a t u z a , , D O I I { ' d, o b i r C e D O M ' z a m a n j u c i e n u i, t o : d e s e t b r i c a
i v i 3 es v a k i z a 2 K r u n e 4 0 f l l i r a , d v a d e s e t o r i c a i v i 6 e s v a k i z l 2 ( d v i b ) K r u n e .
- Pojedinci se mogu predplatiti i na pol i na treCinu, a desetoricai vi5ei na detvr!
godine. - Poiedini bro.i stoii l0 filira.
Broj6. ll U Zagrebu,15. oZujka 1900. lltl CoO.f.
Mi stari kako tako" ali na5a djeca!.. .
Nije tomu dugo,bio ie kod mene jedan ditalac na5ega
'DOMA", pa mi pripovieda,kako su se oko niega skupili
ljudi iz sela,kad je ditao 'DOM", On im dita, dita, oni slu-
Sajg,a kad ie bio gotov,uzdahneiedanstariji dovielci reEe:
,'Ah, mi stari vi5e ne mozemosvegatoga dostidi,udimo si
diecu_! Mi ve6 kako tako, samoda na5oiilieci bude bolieu., ,
--Oyo mi ie naSpriiateli tako tuZnorekao, da se ie meni
6inile,_kaoda vidim onoEadovieka, gdje uzili5ei misli na
svoiudiecu.I meni ie bilo, vieruite mi, i telko i lako, bio sam
tulani veseo,Telko mi ie bilo i tuilan sam bio, Stosam duo
za Eoyie\a, k_oiividi, ali kasno vidi, Sto bi sve trebalo, da
nam bude bolie, - a nema ve1,ni volie ni snage,da sam
podl: dr.ugaiijemisliti i raditi i boriti ie, Pridinlo mi se ie
ovai dovielckao putnik, koii ie dugo i du$o s velikom mu-
kom putovaoi htio-niekamodo6i,pak na kraiu dugogatoSa
i mudnogapuja vidi, da ie i5ao stirim putem, koil iZ vee i
travom.i. grmliem z.arastao,-amogao ie' po6i novim'putem,
ljepo utrtim,.Ah, misli si, Ediesam,tu sam,sad ie sveiednoi
Ja sam svoie odmudio, svoie sam breme donio i starim
putem,- ali diecu-.6u gloiu ipak nauditi,da se drZenovoga
puta,.a staroga pfiiatelia.
A veseosam bio, kad sam to 6uo, zato,sto sam se po
ovom primieru i opet uyierio,-lcaho
razuman,Razumandoviek dobro zn;de ie'hrvaiski na5 eoviilr
prosuditi,
nie€q,Stomoie i Stomupristaie,nur"-1" d;;i;i Sto ie' t
za
:T. "tJJ ""
b"b.",ikoi3 ie nudila djevoikamapo iaie, !amo'd;J;
puste u kolo, da s niima poigra;-akad iu dievoike zuEtaie
rI ,,DOM." Godina 1,
I i ootepnulebaku za sobom,stanese baka moliti, da iu puste
ii t*"ti, i ios im ie nudila i hokoS,kad ie niesu odmahpu-
rtit", Takav niie onai dovieh, On vidi, da s mladima ne
moi,e,Mladi ditaiu,mladi idu dalie od doma,duiu ovo i ono,
razSovaraiuo onom,Stosu duli i ditali, - Q,Sto6e tu stari?
On koie5tane razurniie,iet niie duo ni ditao, pa Sto 6e se
plesti? On 6e biti zadovolianon 6e s veselimsrcem$ledati,
tako mladi idu napried,on 6e ih kao stariii i pametniiioqo-
menuti na mir i slogu,na staro poSteniei vieru, - oni neka
drugadijevode svoie lcolo, kako znadu.Starac 6e mirno
-se odi, kad btide vidio, kako s-umladi po5tenii sloZni,
zaklopiii
kako bore i rade, da bude Sto bolie, a njemu staromu
samo da je mir, pa da ga mladi po5tuiui u poslu zamiena
Ovako radi razumanstarac,A nerazummisli, da 6e on
svu pamet odnieti sa sobomu $rob, ier ie u nje$ovoigl{i
rou i"nt"t, Ako mladi Stogodpri$ovore,eto ti statoSa:Pa
3to 3e iaie biti pametniieod lioko5i! Pa Sto vi mislite, da
sam ja Ladavaoiiedio! ia sam to i to, kad-vasioSniieBofu
na pametibilo! Pa 5to 6etevi meneuditi? Vama io5 mliieko
iz usta smrdi! Sto vi znate?Sto 6e meni va5e novotarije i
lcomedije?Ja samtako i talco,pa Stomi fali? A od sve va5e
mudriie ne 6e biti niSta,
E, s takovim nemadivana,koii misli, da ie pozobaosvu
sol ditavogasviieta, i to za sto godinaunapried,i zato mu
niie nitko tosta osoljenni pametan,Uz takove stare telko
ie i mladima,
Ali u cielom ovom do€adiaius onim na5imstarim do-
viekom mene naivi5e veseli to, Sto onai dovjek misli na
diecu,i to ne misli samona svoiu djecu,neSoveli: samo
da bu{e na5oj dieci bolie,
Ovo vam ie velika stvar, Ima liudi na svietu, koii ne bi
marili, da poslie niihove smrti dodie potop i da podavi sav
sviet, kako ono i kaile iedna francezka ried: poslie nas
potop!
To su vam najgoriliudi na svietu.Oni su - krst i du5u
izlai,em- kao niemo ilivinEe,lcoieodhranisvoie mlade,pa
Saposlie zaniih ni briga, Ovalcovibi ljudi prodali iruztepli
sve, 6to imadu, i ono, Sto im ie tko ostavio, sve bi - da
prostite - poZdrli. Ovakovi bi liudi zatrli obdinu i domo-
vinu, Da, i domovinu bi i narod prodali i izdali tudiincu, a
dieca .bi ih i niihova i tudia io5 u devetomkolienu prokli-
niala. Ili Sto se niie ve6 tako dogodilo?Sto nema naroda i
Go,dina 1,
domovine, Sdje dieca prokliniu otce i diedove, Sto su tu-
djincu predali i prodali ono, Sto bi djeci krvavo trebalo?
Ima, meni vieruite, da ima,
A je li to vriedno? Je li vriedno navu6i na sebe pro-
kletstvo devetoga koliena? Niie, Kratak ie tulni, ovai Zivo{
doviedii. I naive6i i naisladfi lcomad, Sto Sa proZdrliivac
turi u lakomo grlo - brzo izadie na zadnia vrata; svaku
trbuSinu, i onu najdeblju i najvedu, - i niu 6,eraztoEiti crvi,
i to prije, neSo 6e se osuSitisuze' koiim ie td trbu5ina kriva,
-Oprostife,
nlje ba5 po5teno kazano, - ali za izdaiicu i
rasipnika io5 uviek prepo5teno, Ja sam takve krvi, pa o
ovatvirn ljudima ne mogu druSadiie, a nije ni vriedno,
Ei, kad bi svi Hrvati, udeni i neuki, nizki' i visoki malo
vi5e mislili na to: Mi kako tako, - ali 5to 6e diecana5a?, . .
Drugo bi onda sve nas skupa sunce $riialo,
Hrvatska narodna misao.
Haide, da se dalie porazSovorimoo onom, Sto smo u
5, broiu "DOMA. podeli!
Prestali smo tamo, €dje smo rekli, da su se iedni Hrvati
malo poniemdili, drugi malo potaliiandili, a tre6i malo po-
turdili, K tomu smo io5 jedni pod iednom vladom, drugi pod
druSom,tre6i pod tre6om, pod detvrtom, a na5la bi se i peta,
Eto vidite z iakai,em. i svaki 6,epametan doviek reti, da
smo mi svi - a ve6,sam nabrojio, kalco se u koiem kraju
zovemo - da smo mi svi od Mure, Drave i Dunava pa do
mora sve iedno pleme i iedan rod; a da se sastaneBo5iriak
s Posavcem iz Turopolia, ili Lidanin saZa{orcem, ne znamr
bi I ova dvojica spoinala, da su jednoSapT"*"tt. i roda da
su Hrvati.
.- Ali duite sada, Recimo, Bosniak se i Za{orac sastanui
podtru-serazgovarati, Ne 6e moida odmah jedan drugoga u
svakoj fi3Ei razumieti, ali de se mo6i dobro sporazumieti,pa
ako. imaju malo viSe pameti, oni 6e spoznatil da su iednoga
lezika. Ali sluSaite,bto se ne 6e nikako dogoditi: ni BoSniik
La$orcu,,ni,ZagoracBo5niaku ne 6,ereii; ,rBrate, ti ztra5,mi
smo.svoii,,daimi reci, kako 6emo ovo, lcako 6emo ono, kako
bi bilo bolie, Sto ti misli5?..
.Ne 6e toga biti. A za5to ne 6e biti? Zato ier oni iedan
za dru$o€a ne znadu, oni su iedan druSomu tudiinsi, iz
dru$e, iz tudje zemlie. Oni ne mogu
iedan drugoga pitati:
 ,,DOM"' Godina 1'
- 84 =_----
,'Znal li, brate, kako je ono bilo, kad sm-o-pod Jeladi6em
Uiii u MadZarskoi? Zna3, kako su ono Mad7,ati vikali i
ii.2^li, kad ie dosao Rus: uDZina MuSka! baratomu, Nema
toQa.On misli svaki svoie, oni nemaiu jedne brige, oni ne-
*Jir' iedne nade, oni nemaiu iedne misli.
Eto, znadele li sada, za5to sam na podetku napisao:
oHrvatska narodna misaou? Zalo, Sto sam vam htio poka-
zati, da svi mi Hrvati nemamo iedne narodne misli, Mi
liude svoiepa iezika i plemena drZimo zatudiince i strance,
mi iedni od'diugih ni5ia ne trebamo, mi se iedni od dru$ih
nidemu ne nadamo, iednom rieliut Bo$ nas je stvorio, da
budemo jedno, -'ali mi o tom ioS niSta ne znamo, mi to$a
pravo
- ne vidimo.
hoie5 iednu misao? Ja nemam
"Pak Sto ho6e5,kakvu
jedne misli ni sa svoiim susiedom preko_plota, a kamo li
s kakvim Zagorcem, ili Bo5niakom?" - Tako me pitate, a
'ia vam ne 6u ostati dulan,
Istina ie, ti nema5 jedne misli sa svoiim susiedom
Petrom ili Pavlom, ili lcako mu ve6 bilo vriedno ime, Ali
neka se dogodi u tvom selu - toga ne daiBoile! - ngka ss,
rekoh, dogodi polart alai 6eEti imati jednu misao sa svoiim
susiedom,a la 6e misao biti: uDao BoS, da se oganj ne ra-
Sirilu I obadvoiica iete skoditi i braniti, samo da ne dodie
do vas,
Ali niie to ona prava, Nego recimo, tvoie se selo zove
Hrastnica, a drupo se iedno selo u tvom kraju zove Buko-
vica, Pa recimo dalje, oblast ie odredila voinidku vizitu (ili
ogledanie,ili kako drugdje kailu,levu), i ti si tamo slu5ao,
kako su se ljudi razfovarali, da su momci Hrastnidani nai-
liep5i. Reci po du5i, ne 6e li ti biti milo pri srcu, ne 6e5 li i
sAm, kad dodie5 u selo, veselo kazatiz ,Ei, ljudi, na5i su
momci nailjep5i!"A niie tamo bilo ni tvo$a sina, ni sinovca,
ni sestri6&,- nikoga tvoga, a tebi ie ipak milo i veseli te,
Sto su momci Hrastnidani najliep5i, Zaito? Zato, ier su tvoii,
Ali ni ta niie prava, Relcao sam, da se Zaforac sa Bo-
Sniakom ne 6e mo6i razpovarati o tom, kako su pod Jela-
di6em tukli Madi,are, A slu6aj,lcad se sastanekoii Podravac
sa Zagorcem, pa su obadvoiica bila u onom boju, - slu5ai,
kako se hvale:
"Ei, zna5 li, kako smo mi Hrvati potierali
Madi,ate, znaS ondie i ondie?" Ili neka se danas dignu na
nas Svabe,ili MadZari - ne dao toSa BoS! - odmah bismo
se ogledali, koliko ie nas, nas Hrvala. I wakomu bi od nas
Godina 1. ,,DOM."
srce raslo, kad bismo se nadali: na5i 6e biti iadi, ili lcad
bismo duli: naSi su iadi, - Ali ne 6emo se samo o boju
razfovarati, Recimo, da se nadie jedan lada sve pametan
i po5ten dovjek, koiemu se $las duie dalc u tre6e carstvo,
- pa recimo, da je to na5 doviek, ll i.- to Hrvat: ne ie li
svai.omu Hrvatu srce zakucati, kad bude mo$ao redi: "Ali
.zato i e on naSl u?
Eto vidite, to vam ie iedna narodna misao. To vam ie
ono, kad cieli jedan narod zna za jednu tuSu, za iedni
nesre6u, ili zajednu radost, za iedno veselie,7a iednu slavu
i diku, Kad ie'dovjek samo u malo veiem druZtvu, vet, ie
malo kuralniii,.'ei mu ie liepie. A kamo li, kad znaS, da
preko lre6,eSore i vode ima liudi, koji ie se pono-sitii diditi
irpravo onakb kao i tin ako mi Sto udinimo, ili ako Sto
imamo!
Evo na priliku znamo iz starih knii$a, da su po prilici
pije 700 do 800 godina hrvatski kralievi KreSimir prvi i
drugi bili jedini gospodari na iadranskome moru, da- ie na
stotine hrvatskili brodova i ladia uz hrvatslcu ried i hrvat-
sku piesmu plovilo po siniem Sirokome moru, Niiedna ladja
nije bila ni moia, ni moSa djeda, ni pradieda - ier niesam
primorac - pa se ipak u meni srce niekako Siri, kad 6uiem,
da su na5i, da su Hrvati bili tako iaki, tako bogati i talcovi
gospodari i vladari, A recimo, ima danas koii drugi Hrvat
uZa$reb:u,i dobro mu je, i niSta mu ne treba, on ne 6e ni5ta
izSubiti ni dobiti, bude li Rielca hrvatslca ili madi,arska, -
pa ipak Sa srce boli, ako mi to izgubimo, mi Hrvati; ipak
Ea ie stid i telko mu ie, Sto se na moru ne duie hrvatska
ried, premda su svud po obali samo Hrvati,
Sad, mislim, znadete, Sto je to narodna hrvatska misao,
Ali sad znate i to, da bez jedne narodne misli ne 6emo ni5ta
udiniti. Ja mislim, da vas niiednoga nema, lcoii bi mislio:
Sto ie mene briga za kakovu narodnu misao! Ja imam dosta "A.
i svoie_brigei svoiih misli, Pa ako i nemam, Sto ie meni za
ko-$a!Meni ie dobro, pa Sto me briSa! To bi bio izdajica, a
duli ste, Sto sam napisao za takove,
NaEabra6a, susjedi i neprijatelji.
Odmah u 1, broiu >DOMA" razlolio sam vam, lcoliko
ima nas Hrvata i na5e zemlie. A sad da vidimo, koliko ima
 -g- "ooM
druSoSasvieta, To nam treba znati zato, da se previ5e ne
boiimo,
- i da se previ5e u sebe ne pouzdamo,
BaS u posliednjem broiu ,DOMA< smo se raz{ovarali
o tom, koliko ima ljudskih govora na svietu, Ondje sam
rekao, da ima ljudi na svietu, koii govore isto slovo, kao i
mi Hrvati, Mi to slovo - ili ried - razumiiemo pomalo, pa
se zato i vet, odavna svi oni narodi, koii su postali od jed-
noga roda, kao i mi - svi se zovu Sloveni. To vam ie tako,
kako se dovieku, koji se razumije u pismo, kaLe, da ie
pismen, tako se i narodu, koji razurniiu na5e slovo, kai,e
Sloven,
Pa gdje su ti Sloveni, ili Slavjani, kako ih nieki zovu?
Ima li ih koliko?
Naipriie 6u vam kazati za dva plemena, koja nemaiu
svoga posebno$aimena, ne$o se zovu onako, kako i svi mi
zajedno,koii govorimo slidno slovo, To su vam Slovenci i
Slovaci. To vam ie tako, kao kad se nadje sirota, koia nema
ni otca, ni materenni doma, pa se nezna, ni diia ie: onda iu
zovu po selu, iz kojeSa ie, I sami znad,ete,kad u vaSe selo
dodje doviek bez doma i naseli se u tudjem domu, onda ga
desto zovu samo po selu, od kuda ie, Tako su vam i Slo-
venci i Slovaci, Oni niesu nikada imali svoga doma, to iest
svoie drlave i vlade, pak zato ni nemaiu posebnogaimena.
Slovenci Zivu najvi5e na jednu i druSu stranu gornie
Save, Sava ba5 i izvire u niihovoi zemlil Zemlie, u koiima
Zivu Slovenci, zovu sei Kraniska, Staierska i Koru5ka, a
ima ih i u Istri, Zato se Slovenci zovu i Kranjci i Staierci,
Svih Slovenaca zajedno ima mnogo manie nego pol toliko,
koliko ima svih Hrvata, Nieki Hrvati, i i simi Slovenci
kaZu, da su Kranjci i Staierci planinski Hrvati, a niekim ie
Slov_encemto i,ao duti, Ali sveiedno se Hrvaii i Sloventi
u_vieki svuda liepo slaZu, Slovenci sve vi5e vide, da 6e ih
Niemci sve po *.1o podaviti, alco se ne sloZe sa naibliZom
svofomtraiom, s Hrvatima,
venac f eriandi6 govorio u Bedu "DOM. ie iavio, kako ie Slo-
u dele$aciji za hrvatsko
pravo i za jednu vladu za Hrvale i Slovence,
_ A sada da vam kalem dvie tri riedi o Srbima. Srbi su
i Hrvati od jednoga plemena i iezika, Ali sam vam razlozio,
Tad. spq razSo.varali-o hrvatskoi narodnoj misli, da niie
$_osta.iqdlqiezik i jedno pleme: treba jo5 i'iedna misao. A
Hrvati i Srbi nemaiu iedne misli, svaki ho6e svoi posebni
dom. A dalie ie istina i oro, M"dt" H;"1" dosto ie mnogo
Godina 1. ,,DOM."
tudieSa svieta, na primjer Niemaca, po se je to naudilo
hrvatski, i danas su to Hrvati, A mediu Srbe ie do5lo mno€o
GrkA, ArbanasA, Rumuni, Cincara, S6ipetar&, p& i Cigani,
pa ie to sve naudilo i dobro, a i pokvareno na5 govor, koii
ie tamo na iztoku zove srpski, i to su vam sada sve Srbi ili
Srblii, K tomu io5 dolazi i to, Sto su Srbi grdkoga zakona,
. pa ih malo i niihovi popovi vuku na drugu stranu,
Zato je, ako gledamo samo na iezik, telko re6i gdie
Zivu Srbi, ier ie iezik isti i Hrvatu i Srbinu, Ali ako pitamo
za misao, onda moramo retiz d,a Srbi Zivu na desnoj strani
naidolnje Save i Drine, u Srbiii, gdje imadu i svoga kralja,
Ovdie u Srbiii ima pravih Srba vi5e od poldrug miliiun, to
jest za dvie do tri stotine hiliada viSe, nego svih Slovenaca,
JoS ima SrbA i u Crnoi Gori, a to ie, kako znadete, zemlia
uz Bosnu i Hercegovinu, Crnogoraca ima po prilici pet
puta toliko, koliko sdmZa$rebima stanovnike,L j.260,000.
Crnogorci imadu svoga kneza. Ali znate i sami, da naroda
na5ega jezika, a grdkoga zakona ima dosta i po Bosni i
Hercegovini, pa u Lici i Sriemu, Znate i to, da su ovi Lidani
i Sriemci poslali na hrvatslci sabor molbu za svoju zastavu
i druSo koje5ta, pa sam vam ba3 u posliedniem 'DOMU"
o tom govorio,
Srbije se drZi na desnoistrani Dunava bugarska zemlja,
i_proteie se sve do Crnoga mora, na kojem. ie Carigrad ili
Stambol. I BuSari su se niekada zvaLiSloveni, ali su priie
vi5e od tisu6u godina doSli u njihovu zemlju Turci po imenu
Bugari, pa su pokvarili stari slovenski jezik, i to ie danas
bugarslri jezik i cieli se narod zove Bugari. Njihov je iezik
slra5no pgkvaren, Oni govore ovako na primjer:
Turdin grabnul iedna moma od nekoie selo ilu zitvoril"iedin v ie-
.dna ko5arau, To_ie kao da govori Svaba hivatski, koii ne
zna retiz ,od nekoiega sela<i,nego kaile rod nekoie silo..,
Bugara ima toliko po prilici, koliko i Hrvata, Mnogi su vrlo
rulni, crni kao Arapi, odi im koso stoie, nos lcrataf, a ftdne
kosti velilce, viili sL, da ie u njima mnogo turske krvi, Ari
su zato vrlo dobri-i marlivi liudi, a osobito su dobri vrtliari
(ba5tovani).Ima
ih! " /agrebu, pa i tu su vrtliaii, u" uu
naiam F"ryliy sade-liepo i rade i prodaju svakojako zeleni;e
i povr6e, U Bugarskoilmadu svogi kneza.
- .-S-l-oy"nci, Hrvati, Srbi i Bu$ari, - to su si naiblihi rcd
i naibliZi susiedi: uz Slovence su Hrvati, uzffirvdte Srbi, uz
 88 ,,DOM." Godina 1.
Srbe Bugari, Slovenska se zemliapodinie po prilici naizvoru
Save, Sava tele kroz Hrvatsku, dotide se Srbije, ulazi kod
Biograda u Dunav, Dunav tede u Crno more, Da ti je sad
siesti u ladju pod gorom Triglavom ldie izvire Sava i spu-
stiti se po njoj, ti bi sve do Crnoga mora duo svoj jezik: slo-
venski, hrvatski, bugarski, Mnogi su veliki liudi ve6 mislili,
kako bi to krasno bilo, da se sav ovaj narod "od Triglava
do Crnoga mora<<sloZi i sjedini! Ali to ie io5 kao liepa sania,
a Bog zna, ho6,eli to kad biti 5to drugo nego sanja! Samo
kad bi se naipriie mi llrvati sloZili, bilo bi dobro,
(Budu6i put dalie.)
Kako je postalo pismo?
Tko bi smio redi, da ljudi niesu mudri, kad su izmislili,
da dovjelc dovjeku moLe na veliku i neizmjernu daljinu dati
na znanie svoie misli! A to se moZepismom, Pa ne samo to.
Pismom se moZei to udiniti, da dieca na5aposlie sto godina,
poslie tisudu i deset tisuia godina budu mogla znati, Sto smo
mislili i govorili!
Pak tko ie prvi to izmislio?
Ej, niie to izmislio iedan dovjek i u iedan dan ili u iednu
godinu. Dok je ta stvar postala tako laka , d,a ju malo diete
moZe nauditi za pol godine bez velike muke, - dok ie to,
rekoh, postalo, mnoga se ie glava namudila,mnogo ie pro-
teklo fodina. Ja iu vam to u kratko kazatl
Mnogi vas ie vidio, ili barem Euo za rova5e, Sto ie to
rovaS? To je lalcat duga uzka drvena da5dica, pa doviek
y?me noZi na nioi zarei,etkoliko ie vozova siena dobio, ko-
liko ie tei,aka dao i koie5ta. Ali na rova5u ne moZe5 urezati,
{" .qi na priliku bolestan, ne moZe5 urezati i,elje, da lc tebi
dodig tvoji mili i draSi, koii su daleko.
. Da b,olje razumijetentako su se tjudi domislili, da i
svoie misli, a bez riedi, uzmognu dalje poslati, pripoviedat
6u vam oyu_zgodicu, U Africi Zivu crnl liudi, nalviSe goli,
P. gd-kuda im pismo! Oni ne znaiu za to, A u Afriku dolaze
tludi iz nasesa svieta, da tamo nadju sre6u i bogatstvo, Da-
k?kg to niie prlyo domadimcrnim liudem, pa ; brane, Ali
srla r-toElane moli, na.si.liudiimadu puSL" i drugo oruhie,pa
se oni siromasi molaiu pokoriti, ho3es,ne 6eS.Tako i" iia-
nom niekoliko liudi iz nasega svieta prisililo niekoliico'cr-
Godina 1, ,,DOll,"
naca, da im sluZe,i da ih vode tamo po Sumi,Za ovimprovo-
dicima iSli su orugi crnci, koji su nosili ovim tudjincima sva-
kojaku robu u tabor na5ih ljudl Ali crni su provodidi nje-
kako zaskodili nase ljude i poubiiali ih i pobjegli dalie, bo-
je6i se da ih ne uhvate drugi na5i ljudi, kojih je bilo vi5e u
taboru, Ali im je bilo za crnv svoiu bra6u, koia su za niima
iSla: Sto 6e biti od niih, kada dodju k na5ima! Zato su im ovi
irrovodidi htjeli iaviti, Sto se je dogodilo, pa neka bjete, A
kako niesu znal| pisati, izrezali, su na Zivom drvu u kori
sliku u spodobi ljudskoj: kako obudeni nabi ljudi leZe pou-
biiani, a kako goli crni bjeile od niih, I njihova su bra6a
razumjela,
Tako su pisali liudi u naistariie vriieme, n,pr,Egipeani,
Oni su slikali na kamenu i platnu: sunce' ptice, zvieri, noile
i sva5ta, i to je bilo prvo pismo, Dugo bi vam morao razla-
gati, kako je od takvoga pisma u slikama postalo dana5nje
naie pismo, Samo 6u vam kazati ioi ovo: _
Ovo pismo, koiim mi pi5emo' zove se latinsko pismo, ili
latinica, A zou" se tako ialo, ier su Sa na5i stari dobili od
Latind ili Rimliana, Ali nemoite misliti, da su Rimliani sami
izmislili ovo pismo, Niesu, oni su se naudili pisati od Grkd,
pa su samo malo promienili grdko pismo, Ali ni _Grciniesu
ovoSapisma izmislili: i oni su se naudili pisati od Punaca (ili
Fenaca ili Fenidana), koji su u pradavno vrieme bili prvi
morski trgovci,
A sad 6u vam kazati, za5to sam ovo razlagao, Osim
ovoga latinskoga pisma, koiim mi Hrvati pi5emo (a ovim
pismom pi5u i Ftancezi, i Taliiani, iEn{lezi, i Niemci, i Ma-
di,atil, - ima jo5 jedno pismo, koiim pi5u Bugari, Rusi i
Srbi, To se pismo zove lirilica, A kakvo je to pismo? To ie
isto ovo pismo, kojim i mi piSemo, samo je malo druSadiie,
iet ie viSe slidno grdkomu pismu, to jest Rimliani su njekoia
pismena poliep5ali, a Grci su zadri,ali stari oblik, Osim to$a
ima 6irilsko pismo detiri nova slova, koiih nema grdko
pismo, a to ie q mjesto c, v mjesto 6, m mjesto 5 i armiesto Z,
Ova je slova (i jo5 nieka druSa,koia se danas ne upotreblja-
vaiu) dodao grdlcomupismu sv. Ciril, pa se zato ovo pismo i
zove po niem dirilica, Ovo pismo niie dakle ni bu$arSko,ni
ruslco,ni srbsko, A tko Sa ne 6,ezvali,dirilica, mole fa zvati
$rdica, ier ie nadinjeno po Srdkom pismu,
A drugi put 6u vam kazati koju ried o starom hrvat-
skom pismu, koie se zove glagolica.
 ,,DOM." Godina 1.

,,Tko je bline mora? blize je i Boga." tovariti i muditi Zivotiniu, hraniti iu putem, a ima5 i dru$e
neprilike, a 5to ie $lavno: mqlo moZe5ponesti, A {ok se sa-
Tako za Salu kaLu dalmatinski primorci dalmatinskim ftididobra cesia, ili pade 1elieznica,koliko zaLo treba vre-
za{orctma. ,Mi - kalu primorci - moiemo, Sto ho6emo, it"t.imukeitro5ka!
cjenije (ieftiniie) dobiti, ier nam nije daleko oti6i pazarili.na Zalo su eto primorci od kad ie svieta, bili naibo$atiii-i
naiih konjih, A onim, koji su daleko - a ima ih, da niesu naiprosvie teniii liudi, Kod mora se sve sastaie,u more vodi
mora ni vidjeli - oni u trgovaca svojih duplo plate, Eto mi pll iz naidalie€a svieta,
''--
jednostruko u tr$ovaca morskihu, Po orro* lako razumiiete,daie mno$o vise vriedna ona
I to ie istina, Zalo su ljudi oko mora, od kad je svieta, orimorska zem\ia, koia ima velikih rielca, Ako to$a nema,
u__sv{_roj_stvari bili,prvi, Stari Egipiani, Punci, pa Grci, po- ;;e; t*"du od ^oru koristi samo oni primorc-i, koii su-ba9
mora dodi'
slie Rimljani, pa Mletdani, pa Genovezi, Spanjolci i u ttise iiiiti, ier oni, koii su dalie,-ne mogll lako do
vrieme EnpLe,zitsvi su ovi samo po moru dobli do jakosti, ;;"bit" ;;da, ako itr od mora diele velike $ore, preko kojih
bogatstva i slave, I Hrvati su vi5e vriedili i svoji gospodari i" t*Zt.o ptoii na koniu ili magarcu, a io5 teZe ie.sa{raditi
bili, dok su bili gospodari na moru, Pripoviedao si* vam u ;rtr, A iz hrvatsk e zem\ie nele1e u na5e more niiedna.ve-
iednom broiu "DOMA. o hrvatskom piesniku Gunduli6u, lika rieka, ne$o dvie tri male, od koiih ie naive1a Neretva,
koii, je bio iz dalmatinskoga grada Dubrovnika na moru. A Uz drugu naSu nesredu i to ie krivo, Sto nama nase more
niie on iedini pjesnilc iz to{a grada, Sav je malo ne hrvatski *.r" Mnoao bi nam vi5e vriedilo, kad bi se iz-nieka'
narod bio u tmini i suZanistvu,a u Dubrovniku su se pievale A;;; ilr.k; Hiiut.f." sagradila.2eliezna cesta preko dal-
"ri"di,
pjesme i pisale kniige, A zalto? Gladnu se ne d6 pjevati, a matinskih gora k moru, Sad vodi kroz nasu zeryIju samo ,e"
-iliZ.Ii"rii"u
prazan leludac ne mudrui., A u Dubrovniku je bilo svakoga k *ort, i to od Za$t9\a preko Karlovca na
blaga, - ier ie dobro pazario na moru, Rieku. A sto ie i kako ie na Rieci, i tko $ospodarina svim
Pa za5to primorci mogu lak5e do6i do bogatstva i pro- Z"tieznicama, to ve6 z\adete,.pa po..tom.moZete i to
svie6,enja? ".Si*
;;;ii:kofika nam ie korist od tO iedine telieznicen koia nas
Ja sad ne 6u spominjati one koristi, Sto iu more ima u veZe s morem,
sebi, kao Sto su n, pr,ribe i druge ilivotinie morske, pak sol, Po ovom, sto vriedi more, lako razumiete i to, zasto se
morska trava (koiom se pune iastuci), To nije glavno, Gla- u madZarskomsaboru toliko $ovori -da i vide: da ie Rieka ma-
vno je ovo: et"t.k;, I tamo misle na to: ie blii:e Bo€u, tko ie bliae
mora, Ali ne bi trebalo zaboravili, da se k Bo$u ide samo
U more se izlievaju rieke, i to desto vrlo velik e, Pa
kalco u more d,olazi sva voda sa suha, tako i sve, Sto doviek pravidnim,
' boZiim putem,
ima, ide k moru, A zalto? Zato, Sto je vodeni put najief tini|i, Kad bismo mi-Hrvati htjeli, da nam na5e more bude na
SveZi niekoliko debelih stabala od lakoga drva, natovari na onakovu korist, kako bi nam mo$lo biti, morali bismo na-
to svoiu robu i pusti se samo,- voda ei U odnesti, Bo{ zna stoiati da primorie ne bude odrezano od ostale zerrlie, t' i'
kamo, sve do mora i po moru d,alie, Tako su liudi najpriie da primor.k. Htn"tska i Dalmaciia bude svezanas Bosnom
i radili: plovili su na splavi, A kasnije bi uzeli debelo .tuttl, i Hlrcegovinom, Dok to$a ne bude, vi5e ne$o polovica na-
zapalili i pa71li, Seganaioda mora i6i onimo, kamo idu na5e vode,-t, i, dolie
la izSori samo tako, da ostane kao ladia, pre*a Savi i Dunavu, prema Crnomu moru: dotle 6e na5
radili, dolc niesu imali orudia za kopanie ladje,-A
J.kg.su
kasnije su se naudili sraditi velike la.diei brohove od drva, narod bitl nzdvoien, A tamo prema Crnomu moru - ne-
pade. mamo mi Sta l'raliti,, tamo ie Turska, tamo za nas nema na-
$ana.snaivi5e od Zelieza. Danas vei brodove tiera predka, Mi smo Hrvati nieito vriedili, dok smo -vriedili na
oSani i voda,
*ott , Dok i opet tako ne bude, mi 6eriroostati i dalfe na pol
Za pyt po vodi ne treba ti ni kold, ni konia, ni ceste. u Turskoi
A hode5 li putovati po suhoi zemlii i prena5ati iobu, mora5
 92 ,,DOM." God,ina t,
Dvorili sa za duhate.
' SvakdaSnia pripoviest.
U jednoj zadrtzi Livio medju druZinom i jedan starac
udovac, a bez diece, Ni5ta nije imao, nego ono haijina na
sebi, pa ni to mu nije bilo dotrpavno, Zato su ga svi u ku6i
slabo dri,all,,A on ba5 niie ni gledao, da bude ponosit: Sto bi
na nj metnuli, to bi nosio, Sto bi preda nj vrgli, to bi jeo,
nikad ne bi zamiefio, Kad bi god isli jesti, njega bi u dnu
stola metali i tu bi mu mjesto va vieh bilo, kao da je nai-
mladji, ili najgori.
Pode njemu pod starost dodijavati i ku6a biti mrzka, pa
i sva ostala druLina sporadi togangdie ga slabo dri.e, i kri-
ju6i njeSakoji puta bi Sto pili i jeli, Sto 6e on, da bude liu-
blien i da56en,i da im se dopane?
Domisli se, Kako ie bio va viek po5teni sve mu se vje-
rovalo, jedno iutro ode u grad do njekoSa znanca trgovca i
zamoli ga da mu pozajmi samo do podne svoju kesu dukata
{cekina),da 6e mu ih odmah, dim ruda, vratiti, Vierova mu
trgovac, pa mu bezbroia nasu punu kesu samih Zutaka,
Odnese ih starac te 6e u svoj ku6ar. Kad ie znao,da C,e
gabrzo zvati na rudak, pripre vrata od svoga ku6ara, pa iz-
krenu sve Zutce na stoli6, te ih stane mie5ati i uztrlsati.
Dodie redu5a, da 6,e Sa zvati na rudalc, Euje, da s nedim
zvoni! Proviri kroz kliudanicu, pa vidje pred njim hrpu Zu-
taka! Zaludi se, pa brl,ebolje odleti kazlvatiostaloi druiini,
od iednoSa do drugoga, Slcodi5ese svi, idu da vide, dolaze
ku6aru na vrh prsti gledati kroz kliudanicu, A on je, kad
je te opazio,sve to vi5e bi s njima mie5ao i zvonio i razbra-
iao, neka duiu. Ostalih dana, kad bi bio gotov rudakn zvali
bi ga kao dijeSa kodiia5a, da ide iesti, i vikali bi iz daleka,
A taj dan, kad su u niega to vidjeli hutake, kucaiu mu na
vrata i liepo fa zovu. Strpa onbrZe bolie sve dukate u kesu
le 6,es niima u svoj iedini kovde$, Sve ie to druZina gledala
kroz vrata.
- Izadie on, mudi, dini se, da ne zna niita, Dodje, da ie
siesti na dnu stola, gdie i va viek, a oni svi uze5ega pa sie-
do5e u vrh stola uia.starie5inu. Tu preda ni noJe wegi i
sva5ta,pedeno,vareno, frigano, vina od vi5e felA, Pode5ega
dastiti i sve iedan mimo drugoga, Kto su god bolie mogli, uz--
dajudi se: kome 6,eto ostaviti na das smrti.
Godina 1. ,,DOM."
Kad bija5e rudao toga dana i izdastili ga do mile volie,
dite se on, pa uze p9lg9?"9 one sve dulcate,pa ih odnese
svome znancn,crii su i bili, A u svoi kovde$donesepovelika
dva kamena,te ih metne na dno, a ozSornatrpa krpd,
Tuj staracpoZivioie niekolike $odineposlietoS o$la5e-
noA novca, da rnunije nikad ni5tamanjkalo,Stobi $odzaumio:
sniki
' dan mu je bio BoZi(,,
Kad ie ve6 tai sazoriood starosti i od dobra, Sto mu ie
ie bilo, na predacr'azbolise.eim je le$ao,naredi,da se nje$ov
icovdegiml donieti k niemu u krevet pod glavu,Zdupi5eniih
dva tr:i, te iedva ga digoie. Trc6i dan trefi umrieti,--aniie
oriie nikom niStareLao, eim se rastao s du$om,obftoli$emu
Lovdeg svi, koliko ih ie $od bilo u dru1in| te ala da se taz-
"otn"tu,
bii" i Odklopisemu kovdeS,podi$osemu lcrpe,kad
unutra dva velika kimena, - drugo nista, Gaknusesvi na ni
onbko mrtva. Jedni divane: bacimo €a; dru€i: da $a treba
zakopali u Srob strmo$lavi nieki opet smiiu 9e,.A iedan.o.d
tih sviiu ,.{.r rEvala mu, Bog mu-dao pokoj vjed-ni,kad ie
za se umio, a vas lie niiteprevario! I pravo ie da vam -ie
tako! Ne bija5evam se od nfegaiagqiti, on vas niie na$onio,
da Sa idete jedan po iedan mititilu eim to$a oni razumiese,
,ekEse, da ie istini ciela, i da ie on imao pr?.vo,On4a-$a
hefo i'sahrani5e,A starie6lnaim telet,uNemoitese gile{1r1
t riJi, ako ste Qa dri,ali dobro i hranili, - !g ste drZali i
h"i"iii ."og. brita, a ne tudie$a,Morali ste, Ne zasluZivas
nitko ni pol boba",
Sitnice.
Ima li vi5e muZkaraca iliiienil? To je ba5 ono, MuZkarci viSeumiru.
Zagledamo li u posliednii popis od A za5to? To se moZete i sami do-
misliti, MuZ mnoSo vi5e i teZe radi,
E. 1900., vidiet 6emo, da u Hrvat-
skof i Slavoniji dolaze na 1000 priie strada u poslu neglo-Zensko-,
muZkaraca 1003 Zene, t. j, da ie iderecimo u drva, pa ga ubije hrast'
Zenskoga svieta viSe. U drugim - a na Zenu se ne 6e svaliti Pe6'
zemljamq.ima Zenskoga svieta jo$ a io5 6e se manie pretr6i Pod-Pre-
qnogo vi5e, Pa kako to, da ie len- slicom. MuZkarac ide u rat, ide u
skoSa svieta vi5e? Mnogi bi mislio: sviet za zasluZbom,a svuda se tud
to je zato,Sto se Zenskoga svieta lako strada, A Zensko ie liePo ko4
vi5e radja, Ali niie tako, pade ie ku6e, pa zato i ima vii;e starih
protivno, Ako se uzme iedno na Zena, ne$o'starih muZkaraca. -
druSo, u Evropi se radia 106 die. Ali je vriedno zabilieliti i ovo:
Eaka na 100 dievoidica. Pa kako Gledaite u popisu koji hodete
to, da ie poslie muZkaraca manieJ kotar. pa 6ete vidjeti, {Ciego<iima
 94 ,,DOM."
medju rimokatolicima mnogo naro-
da grdkoga zakona {t. zv, vlahd), tu
vidite, da je m ani e Zenskogane6!o
muZkoga svieta. A gdie su vlasi u
ve6ini, tu po €gtovo ima mnogio
manje Zenskih. eudnovato ie, da
isto vidimo i u Grdkoj: i tamo ima
mnogo manie Zenskih, Ali da ne
biste mislili, d,aje tomu viera kriva
(jer su na5i vlasi istopiazakona, kao
i Grci), re6i 6u vam, da i u Italiji
ima vi5e muikaraca, neElo lena, -
Sto Je nova doma i po svietu'/
N9. dadu, pa ne dadu i,eliez-
nico, U jednom brofu,,DOMA" sam
razl-oiio, da Leljeznice mogu biti
na korist i na Stetu narodu. U da-
naSnjem broiu sam spomenuo, da
na5u zemliu vei,e s morem, i to
1 Riekom, samo jedna i,elieznica.
Zneite i to, da niiedna hrvatska
vlada, pa ni vlada u Zagreba, ne
smije sagraditi ni pedali i;elieznice,
ve6 to moZe u na5oj zemlii ili ona
vlada u Pe5ti, ili u Bedu. Zato, ho-
6emo li mi kakovu i,elieznicu, mora
Lo doii pred zajedniiki sabor u
Pesti, u koiem siedi 4o Hrvata i
400 MadZara. Tu Hrvati ne moiiu
niSta, kad bi i htjeli. Tako ie ovlh
dana jedan zastupnik iz Hrvatske
traZio i od zajednidkevlade u peSti,
da se pobrine za z{odne Zelieznice
u. Hrvatskoj, pa za trgovinu. Mini-
star mu, je odgovorio koieSta, na-
P,okol.da su Zeljeznice skupe. Za
ttrvS_tsku su ielieznice skupi, a za
MadZarsku niesu. I tako ee' biti,
clok sav narod ne vikne:
,,Daite
nlT u ruke na5u kesu, pa ne bilo u
.nioi ni pol filira." Ali na5i mudrii
)a-srna sve strane ude narod, neka
pita,. kojoi frakciji pripada5?,, *i"-
sto.cla $a barem puste na miru, da
ootje vidi svoiu nesre6u.
Godrina 1
a Taliiani su svi rimokatolici.
Kako to? Sad 6u vam u kratko
kazati-ovako; Gdie je Zenarobinia,
tu se_brzo dodere, jer ona radi,'a
m-uZlienga_ri,to je iedno. A drugo:
Edjg ie velika sirotinia, tu i Zena
radi, tu ioj je zlo, pa brzo ostari i
umre, Sad vi, koji ite u susjedstvu
s.na5i'mvlasima, gledaite: ie li kod
ryih knvo ono prvo, ili ovo drugo,
'rlr.obadvoje._Ako niie niiedno,
onda 6u vam kazati tre6e,
...U ZaSrebu se zabavliaiu, da ie
milina! Sad je hajde rnalo prestalo,
jer je korizno,
ali do jadat Li-
ep.o. Tko ima, neka \ivi i uZiva,
neka ne_pita; od kuda ima, samo
da jma. Nego da pravo kalem, ia
se bojim pisati o tom, kako se'u
Lagrebu zabavljaiu. Znate, da
ie
,,D94" zaroblien, Sto je u 4. broiu
nastoiao,,razdraiiti proti ooiedi-
nim staleZom i razredom driztn,
Sradianskoga".Ipak 6u kazati, da
ne vjeruiem onim novinama, da im
ie doista za narod., koie na iednoi
strani piSu, kako narod oladuie ri
Posavini (osobito oko Stire Gra-
diSke i bosanskoga Broda), a na
drufoi se strani vesele, Sto ie na
toi i na toi zabavi bilo mnogo svi-
eta, pa kako se krasno zabivliao,
Sto koristi toboZe iadikovati nad
narodnim gladom, a onda hvaliti
one, koji tro5e i rasipliu, da se Bo{
smiluj! A ba5 se svagda ne pita, oI
kuda se tro5i. Tako je nieki nesre6-
ni ravnateli ureda kod sudbeno{a
stol? u Zafrebu (zove se eoli-g)
tro5io na lov i na svoiu dragu [i
ima i Zenu), troSio i tro5io, dol niie
potroSio do trideset hiliada sluZb6-
no$a tudiega novca. I nitko niie
pitao, od kuda mu toliki novci,
Godrina 1. ,,I)OM,"
Ovih dana ie osudien na 10 fodina
- Dru{o vam iz Zagreba ne znam
ni5ta nova kazati, jer sabora nema,
Drugadije sve mirno, liudi osobito
sada po liepom vremenu 5e6u, ne
duje se za nikakovo zlo, ni za ne-
sre6u, kugu ni glad, pa moZemo
Glasovi iz naroda.
,,Htio bi se tudiemu zlru ra-
dovatit', ,,DOM" je primio od jed-
nofa ditaoca pismo, u koiem stoii
i ovo: ,,U pro5lom broiu ,,DOMA"
6itao sam, da bi iedan ditalac
,,DOMA" htio novosti, Pa zar to,
Sto ,,DOM" piSe, nisu novosti za
ovakove liude, kao Sto smo mi?
Ne kaZem: svi, ima moZe biti pred'
platnika ,,Doma" i liudi udenih, tO
ne spominjem, Ali za nas to su no-
vosti, ier nas on udi, Sto ioS ni dul!,
ni znali nismo. Ta i on nam Conosi
rrovosti iz drugih kralievinr i ze-
malia, Sto se dofodi i u na5oj zem-
lii, ali sve ono, Sto treba. A donosi
nam, moZemo re6i, cielu poviest
naroda, na5u, a i druSo$a naroda,
A udi nas, hako su nieki sloZni bili,
pa su nie5to i postigli. To ie za nas
liep primier, tako bi i mi Hrvati
trebali biti slozni, pa da svi sloZno
pod iednom hrvatskom zastavom
-voiuiemo,
A onai bi dopisnik htio
novosti, to 6emo re6i: tudiemu se
zlu radovati.. . U Daliu, 4./3. tgffi.
Pavo J ozip ovi,6". - Istina5
priiateli Jozipovid misli, da bi se
miesto,,obstrulcciia" moglo hrvat-
ski re6i: slrunitba.
Iz Spi5t6-Bukovice dobio ie
,,DOM" pismo od 10, oluiha ove
{odine, U tom pismu stoii i ovo:
,,Ja se takodier pridruZuiem i pod-
punoma slaZem sa rieEmi vriednoS
p;latella Josipa Tomca iz Yiria.
Ta i ia ditam i Eitao sam i od priie
novine i novosti, ali novine doviek
95
refli, ja je zagrebcima dobro i li-
epo. A ako koii deblii koiemu mr-
Saviiemu na noliu stane, ili ga dru-
{adiie gdje pridepi, pa ovaj malo
zavrisne, moZda u liutini - tiho -
Sto i opsuje, - to je onalastvar, to
se brzo zaboravi,.,
prodita i viSe na listove ili broieve
ne pazl Ja ,,DOM" po viSe puta
proditam i posudiujem po selu, ier
vi5e vriedi, kako to ,,DOM" pi5e
sad ovo, sad ono iz starih vremena,
o seliaikoi buni, o dudnoj bolesti
i t. d., ier ie list i onako malen,
pa ne dosiZe prostora, A k tomu
ove novosti i naputci, koje ,,DOMf'
piSe,mnogo su koristniji za seliaka,
nego li novosti, kako je nietko nie-
kog ubio i t, d. Pa s toSa molim,
samo neka se list tako urediuie,
kako ie podetak. Mediu tim po
rnom seliidkom izkustw ne bi za
cielo smjelo biti seliadke ku6e, koia
ne bi bila predplatnikom na
,,DOM!'. Ta u svakoi kudi' ako ved
ne znaiu stari 6itati, ali dieca z.a
sigurno znadu, a ,,DOM" ie tako
udeSen, da !a svaki djak podPu-
noma razumieti moZe, te s to$a r
dovikuiem seljaku:
Vierui meni, mili brate,
,,DOM" listid ie uprav za le,
Ti mu budi predplatnikom,
On ie za te uputnikom,
DOM te liepo upu6uie:
Neha svaki svbie Sttiie;
Cuvai svoiu prudu zemlie,
To su i tvo{ dieda Eeliei
Diecu svoiu ti ruzgoii,
Hrvati smo,o ton ne dvoii,
Neha budu vierni sini
Miloi svoioi domovini, -
Tako mnogi u mom kraiu
Djedovinu svfi prodaiu.

A u birtiii svoie $ro5e
Bez polrebe ludo tro5e,
Ono 'malo diedovine
Danas, sutra sve izfine,
A on onda tuZan {ledi,
Gdie mu tudjin u ku6i siedi,
Kad bi djed iz groba ustao,
Yjeruj, bi te prokliniao,
Nje$ve.iz groba vidu kosti:
,,Ostavio sam ti dostil
,,Ja sam niekad teZkom muhom
,,Ostavljao i unukom,
,,A sad moia imovina
,,Tudjincuje domovina" ...
Andrii a Shubit, seli ah.
,,DOM" i hrvatske ,lpolitidke
stranke, dotiEno lrakciie". Hrvat-
ski seliaci iz Sume6akrai Broda na
Savi, i to: Stjepan Gombovid,Alofs
plemid Crljen, Mato Martinovi6 i
Leopold Kornazli6 piSu u svom
pismu od 15. veliade osim drugoSa
i ovo: ,,A za5to smo tek iedan pri-
mjerak ,,DOMA" i to na pol go-
dine predplatili zalo: al ier smo
uslied zle Qodine i marvinske po-
Sasti siroma5ni, b) jer joS ae zna-
mo, kojoj politidkoi stranki dotid-
no frakciii,,DOM" pripada". Dalie
pi5u; ,,Bit 6e nam veoma neiz-
mierno drago i milo, ako se uvie-
rimo, da VaS cienieni list ,,DOM"
bude pripadao siedinienoj oporbi,
nastoiat 6emo ga, Sto ie moSu6e
viSe, Siriti u narodu". Pa opet da-
lie: ,,Imamo samo jednog, koji
ostaie uz dr, RuZi6a, ostali ga svi
osudiujemo, kao i dr. Franka".
- Na ovo 6u la odgovoriti ovako;
ilF Predplate i prijave za ,,DOM" ioF se primaiu i svi se bro'
jevi od po,6efl<,a rnogudobiti, Predprlatei priiave dalju se: ,,Unrravi
, , D O M A " [ D r .A n t . R a d i r # .
Tbkara (C. AllDrcclra.r
,,DOM,'' Godioa 1.
,,DOM" niie politidki list, ali
se ne 6e igrati ni shrivada, pa
svatko vidi, tko ho6e vidieti,
Sto ,,DOM" ho6e. Komu nije do-
sta ono, Sto ,,DOM" piSe, ve6
ho6e, da ,,DOM" najpriie kai,e,
tija ie prikrpina, tomu ia ne mo{u
pomodi.Tko deka, da mu to ,,DOM"
kaZ,e, tai ne 6e dodekati, ier
,,DOM" to i ne moZe kazati, kad
,,DOM" niie nidiie zvono, nidiia
trublia, nidiia prikrpina, nego ie
,,list hrvatskomu seliaku za raz-
liovor i nauko', Komu ie razfovor i
nauk u ,,DOMU" po volii, tai ga
neka kupuie i 6ita, a komu niie, tai
neka kupuje zvon,cei trublje, koie
trube niediiu hvalu i slavu, niediiu
s njekim svadiu, a na5u hrvatsku
sramotu. - Na koncu, da ipak
svalim destitim ovim na5im selia-
cima kamen sa srca, koii im je
nietko navalio, kad se toliko sta-
raiu za siedinienu oporbu i za {o-
spodu dre RuZiia i Franka, kazal
6u im otvoreno: Koliko ia znam,
siediniena oporba i sama vidi, Sto
bi trebalo, a Sto ona ne moZe, pak
ako sam ia s niom nezadovolian,
nije ni ona sama sa sobom zado-
voljnija. A g, dr. RuZi6 mi ne 6e za
zlo primiti, ako kaZem svoje mi-
Slienje, a to je, da mu onai posao
ne valja, Sto je evo narod bez ko-
risti uzbunio, A za [. dra Franka
i niegova dva Stardevi6a neka me
nitho ni ne pita, ier bih mogao
do6i u napast, pa bih kazao i 5to
ne treba.
Zafr ebu, Jurievsilca ul,
;,
(,roa. Wltao.cleD u Zrgrebu.
Drug:o izd-a,:n.je-
List hrvatskomu se[iaku za razgovor i nauk.
'in"li
*":il" :lt$'..tr
D OM
Vlastnik,
izdavae
I urednikDr. ANTUNRADle.
ptq4a je.POMU" na godlnl S- (tfi) Krqn-e_.-- Ako d,esetnricaili viSe zejeduo
S a l j u p r e d p l a t u z a , , D O l 4 ud, o b i t C e . . . D O M 'z a m a n j u c i e n u ,i t o : d o s e t b r i c e
i vi6o s v a ki za 2 Krune -40 fllira, d vad e e et o r i c a i vi5esvaki za 2 (dvle) Krune.
- Pojediuci .se mogu predplatiii i na pol i na treCinu, a desetoricai vi5e i irs Cotvrt
godine. - Pojedini broj stoji l0 filira.
Jedna velika maSina,koja ne ide.
Znad.ete,da dieca ho6e sve imati, Sto i veliki liudi.
Mnoga bi djeca htiela imati i brke (mustade),pa kad brci
nikako ne 6,evan, dobar je i ugljen, - samo da ie crno pod
nosom,
Tako vam je jedno diete htielo imati iepnu uru ili sa-
hat, kako rnu ie imao i otac, pa moli danas, moli sutra, dok
mu otac napokon ne donese jednom iz {rada urut zlatna ie,
ima ona kazalca, Sto pokazuju, koliko ie ur6",ima i glavicu,
gdie se navija, ima sve, ima dak i lanac, Diete veselo, ode
btzo, da se podiei i pohvali pred drugom djecom. Uhvati
idui putem onu glavicun stane navliati.,- kazalca idu, ka-
rno navine5, A onda primakne k uhu, sluSa, slu5a, prislu5-
kuje, - ne duje niSta, Uhvati opet glavicu, okrene,kazalca
idu, kud hoieS, ali kad primakne k uhu, ne duie se niSta. I
opet navija - badava,- ni5ta se ne duie.Diete vidi, da ie
sve zaludu, okrene se i podie tulno ku61,ravno k otcu:
- ne idelu
"Ca6ko!
Mali ie bio tako tulan, da su mu suze potekle, Veselio
se uri, ima uru, a - ne ide, Sva radost ode u niSta,A kako
bi i i5la ta niegovar:ra, kad mu ie otac kupio samo _ i{ra-
dku, a ne pravu uru, u koioi ima ma5ina,pak ona tiera.
4 sad Euite,zabto sam vam ovo pripoviedao,
JoS pred sto godina bila ie svudJ olo nas - u Evropi
- drugadiia vlada i zakon. Svaki ie vladar, bio on car ili
E--,-.- -- .-

Godina 1. -DOIVL"
-2!-= "noan' 99

krali, imao mno$o vi5e prava, ne$o d,anas,I3pra!:7kralie'

i, plemi6ilplemenita5i),grofi i dru$i velika5i (spahije)
va<,,"1,
- i'oni su imali velike pravice. MnoSi starci io5 pamte tla-
ku, kako su seliaci morali badava obdjelavati $rofovsku i
spahijinsku zemhiu,I popovi su imali velike prarice, i on!
..r fiU ,zemaljska gospoda..,i oni su imali svoje kmetove, I
plemi6i i popovi pla6ali su poreza malo ili nimalo: sve ie
plreuo kmet-seliak i gradjanin-obrtnik, I -sud ie bio druSa-
ei1, lvtoZda je Liv io5 koii to stariii doviek, kojemu ie Er9-
fovski Spandao od/apiti-otra$a svoiih dvSnaestbatina, da
je sve mbiku zemliugiizao. A znate, da ie bilo i gole, Znate,
kako ie ono radio velika5 Tahi, na koie$a se ono digla prlie
300 godina seljadka buna, o kofoi sam vam pripoviedao,
Tako vam je to bilo, Krali - ili car, - plemi6i, popovi,
- samo su oni imali pravo, i glas, i rie6, a za seliaka se niie
ni pitalo,
-
A danas? Danas se pita i za seliaka, danas ima i on i
pravo, i glas, i riel, - i on ima svoju uru u i,epu' I seliaci
danas izabiru svoie zastupniken Saliu ih u sabor, a sabor
kroii zakone, a po zakonu su svi jednaki,
To ie krasno! Sad nema batina, sad nema tlaken pop i
grof pla6a porez kao i zadnir seliak, a seliak - koii nje5to
ima - ima glas i riel, kad se bira zastupnik, kao i plemi6 i
Srof, A sabor pazi na sve, da svatko dobiie svoie pravo,.
Nitko, niiedan dinovnik ne smiie raditi po svoioi volii, ne$o
po zakonu, Neka samo Stogodpoku5a proti zakonu, narodni
6e zaslupnik ustati u saboru i pozvati vladu na odgovornost,
i vlada 6,ekazniti dinovnika,
Moram i opet kazallt to je krasno! To ie ioSliepbe,nego
ono, kad bi svako diete imalo svoiu uru,
Ali eto nevolie! eitaite novine, slu5aite raz{ovore, pa
6,ete doznati, kako se svi tur,e i fadikuju: uNe ide, ne idel,,
 100 ,,DOM." Godina :1.
-
A kako?
eujte ovu: Seliak poznasvoiu obdinu,svoi kraj, svoiu
iupaniju. Tu vi niemud,aiteglas i riel, - ali slobodanglas,
slobodnuried, tu poitujte njegovuried, tu 6e ona biti na
mjestu,I kad to bude u redu,- onda6e i seljakumalo od-
lanuti, onda6emose lak5e raz{ovarati i o velikim stvarima,
Ho6emo li mi Hrvati propasti?
Je li, ovo pitanje ie dudno?Ali na5enovine o tom piSu,
na5i se liudi o tomraz{ovaraiu, i to ovako: Narod ie hrvatski
siroma5an,a svaki ie dan sve to siroma5niji,Koliko ga pri-
ti5tu sa svih strana da6,e,porezi i globe, toliko ga biie i sva-
ko druSo zlot zIa Sodina i nerodica, voda i su5a,Da nadie
koru kruha, biie se i prebiia po dalekom svietu, a do to$a rr
druge krajeve na5e zemlje,
Godina 1. ,,DOM," 101
Tako ili slidno pi5u na5e novine, tako se raz{ovaraiu
na5i ljudi,
. A je li to istina, je li mogu(,e,da 6emo mi propasti?
Priie nego 5to vam na to odgovorim, trebalo bi znatil ie
li ve6 koji narod propao, Ali prije nego Sto vam to kaZem,
treba znat7,Stose misli, kad se kaile, da je jedan narod pro-
pao, A mohe se misliti &oje,
Prvo, naroda moZeposve nestati sa zemlje. kao kad se
na oranici poi,aniejedan usiev - pienica na priliku - a po-
siie se i poraste drugi usjev, na priliku ied,am.Tako i ie-
dnoga naroda nestanena na niegovo miesto dodie drugi,
Ili pak moy',ese jedan narod sve po malo premetnuti i
prevrii u drugi, onako od prilike, kao kad na glogu uciepi5
ili ukalami5kru5ku; nema vi5e gloSa,ier na njegovu korienu
i paniu raste, cvate i rodi kru5ka,
A moi,e se dogoditi i to ioS, da narod Livi, ali nema
svoje vlade, nad njim vlada tudjinac, To vam ie onako od
prilike, kao kad gospodarhoie da na miestu svakojake 5i-
kare i grmlia nadini hrastovu 5umu, Takav Sospodar trzme
lir, posije €a po grmliu, - i to se ve6 ne broii, da ie Sikara,
nego gaj, Grmlie 6.e io5 duSo vremena LivjetL tu 6eF naii
Slog,tamo jalSuili iohu, ondje vrbu, ili liesku, drugdie ie se
fo5 duZe drlati iasen, - ali dim poraste hrast, - svega 6e
t_oganestati, on 6e sve podaviti, di6i se visoko i rcziiriti
daleko: pod niegovom iL sienom sve poginuti, duboki 6e
niegov i iaki korien sve iz zemlje povu6i u sebe, I Sikari vi5e
ni tra$a.
Tako propadaju i narodi, I na svaki nadin, kako sam
rekao, propao je ili propada bilo koii narod.
, Istina je, malo je koii narod propao, kao da bi ga po-
kosio. Tako su pogibali samo divlii narodi. Tako su propali
 t02 ,,DOM." Godina 1,
na primier Avari ili Obri, koji su razbojmdki Livjeli prije nas
u naSoi zemlii i u MadZarskoj: oni su 5to potudeni, Sto raz-
tepeni, a ono, Sto se je razleplo, to se ie uciepilo ili naka-
lamilo na one Slovene, koji se danas zovtr BuSari.
Ovako su propali i io5 danas propadajuAmeridani, oni
ljudi, koji su LlvjeIi u Americi, pfije nego su ju na5li na5i
ljudi,, ovamo iz preko velikoga mora, O njima 6u vam jod
koji put Stogodkazati'
Ali ovako moi,e propasti, kako sam rekao, samo divlji
narod: narod bez doma, narod, koii ne radi, neSo se hrani
samo tim, Sto nadje Sotovo: otimadinom, ili kao zvier. A
narod koji ima dom, koji radi, koii se hrani svoiim lulie-
vima, takav narod ne moi,e ovako naglo i stra5no propasti,
A zaSlo?Zato, Sto se ovakav narod znade braniti, kad na
nje$a navale divliaci; a ako ga divliaci, i raztepu i proriede,
ovakav se narod ipak sve po malo podigne, ier divliaci sva-
gda idu daIie,{dje (,e mo6i viSe oteti. Mi smo Hrvati ovako
stradali vi5e puta, Preko nas su priie 600 i vi5e godina pre-
letieli divlii Mongoli ili Tatari, koie su zvali i pasoglavci, -
pa iemo i o tom io5 koiu duti. A poslie su nas malo ne do
iud,ergonili i gnieli Turci-Osmanliie, Pa smo jo5 ipak nie-
lcako uZivotu, i ako u rdiavu,
Divljaci, kako sam rekao, ne ostaju u.zemlji, oni idu
dalje za olimalinom, Ali ako u tudju zemliu navale pitomi
-n_asilnici,koii hode da tu i ostanu, onda ie biti drugadije,
Na iednomemiestu ne mogu rasti dva stabla,pade nitljedno
uz drufo: tu moraS ili iedno na drugo uciepiti, ili te jedno
poginuti, Tako su i narodi: dva naroda u iednoi zemlii.ne
mogu Zivieli, oni se moraiu ili stopiti i sliiati, ili 6,e iedan
propasti, A dogadia se jedno i drugo.
Tako su Rimliani, kamo su Sod do5li, uciepili drugomu
narodtr svoi iezik, svoie obidaie,ivoie zakone,bakako] i to
ie i5lo polako, ali kad.ie bilo Sotovo,bio ie mir, Tako su u
dana.Snjoj Francezkoi L.ieli Gali, ali su naudili rimski iezik,
primili rim.ske zakone i vieru: tu se Rimlianin uciepio na
ie
Cala. Poslie su u tu zemliudo5li Francioali'se ie i na'niima
njiplp.sve ono,Sto se je primilo i na Galu: i Franci su po-
:lali Rimljani, a zemlja iL po nilma dobila samo ime -
Franceska.
A]! vi zp,a,te,kad se ciepi, da se ciepi plemenito voie
(ili sad) na divlje, i bio bi lud, tko bi na ;te;enitu i sladxu
Go,dina L ,,DOM,"
pitomu kru5ku ciepio Slog, Rimljani su bili prosviedeni, pa
ie ie sve niihovo primilo svakoga naroda, Drugadiie ie onda,
kad narod-nasilnik ne mole svoie plemen5tine uciepiti dru-
gomu narodu, - jer ie ni on sdm nema,Izlupati la iz zemlje
ne mole, miesta mu tzeti ne mole, - pa 5to onda? Onda
raste uz njepa i davi ga,
To vam je ononkad podne hrastova Sumarasti u Sikari
i grmlju, To vam ie ono, kad doma6i narod izgubi vladu u
svojoi zemlii To ie ono, kad ti tudiinac name6e svoi iezik i
svoi zakoo, - a ti toga ne 6eS kao Sto kru5ka dalie tiera
mladice iz'pania, a glo$, Sto su Sa u niu uciepili, - on se
su5i: kru5ka ga ne 6e,
Ali se mole dogoditi i ovo:
'
Tudii narod-nasilnik dade sebi uciepiti doma6u pito-
most i plemen5tinu,Tako su na dunavske Slovene navalili
turski BuSari i oteli im vladu, Ali su Sloveni bili pitomiii'
pa su Bugari primili slovenski iezik i obidaj, - a 2evu ss i
dalje Bugiri. tu s" ie od turske tudiin5tine mno$o izgubilo,
(Budu6iput datrje.)
NaSa bra6a,,susjedi i neprijatelji.
U 6, broiu ,DOMA< spomenuo sam na lconcu Bu$ate,
o koiima smo i danas ,azgouarali, Slovenci, Hrvati sa Sr-
bima, pa Bugari - svi su na jugu, pa th zato nieki i zovu
ima joS i
sve sklpa t
"iuZni Sloveniu ili-rJu$oslaveniu, ier
iztodnih i sjevero-zapadnih Slovena,
Iztodni Sloveni - to su Rusi. To je naive6i narod
mediu Slovenima,Rekao sam posliednii
-do put, da Bu$ari Zivu
na desnoi strani Dunava rrr" Crnogi mora, Tu na Cr-
nome moru dotidu se Bugari Rusi, a Rusi se Sire dalie na
iztok i na sievert na izlol<.- dak preko gore Urala u Aziiu,
a na siever dak do Bieloga mora, Rusd ima preko 100 mili-
'Siipreko dvadeset puta toliko, koliko svih nas
iuna, t, j,
Hrvata, su Rusi pod lednom vladom, pod iednim
carem-gospodarem(oni ga i zovuz o$osudar<.)'koii stoii u
 ,,DOM," Godina 1,
Go'dina 1, ,,DOI{," 105
Petrogradu, [amo malen dio Rusi, i to oni, Sto ih na5 vladom, mnogo ih ie pod be.dkomv_la1tom, nieSto manie pod
narod 2eys ,Ru5njaci< (jer tih i*q g Slavoniji, gdie su se niemadkom vladom u Berlinu, - I Poljaci su malo ne-svi
naselili -iz.Ugarsk..),- o1,i_supod bedkom i pod'pe5tan- rimokatolici, i
skom vladom, a Zivu u Galiciii i Madi,arskoi-i doiidu se Posve na sjeveru mediu Niemcima Livotare io5 sie-
Slovaka, - Ruska je driava jedna od najve6ih ,ra svietu, verni ili luZidki (ier iivu u zemljiLui:ilcl| Srbi: to su ostatci
a ruski_je narod naiveti narod u Evropi, Od Rusa ima vi6e
-Kinci velikoga slovenskoga naroda tamo na sjever! uz rieku
samo Kinaca ili Kineza u Aziji, Ali vriede sve to Labu, koii, je narod ved davno propao pod niemadkim
g?nje u__svietu, a Rusi svakim danom sve to vi5e; njih se
Uojl i Niemci i Englezi, i Kinezi, a Turci po gotovo, Srri iarmom, I o niima bi trebalo Stogod znatl, ali za sada dosta
i ovo,
su Rusi kr5danin ali im rimiki papa nije p6glairar: oni su
I tako sad znate, da su Hrvati i Srbi, Slovenci, Bugari,
pravoslavni,
Rusi, eesi i Poljaci - da su to narodi od jednoga plemena
JoS ima Sloven^dna_sievero-iztoku, Ali sad malo pa-
slovenskoga,da su to jedni drugim rod, ako i niesu brada,
zite: slovenci se dotidu HrvatdnHrvati se dotidu Srbi, siba
A znate, da i medju rodbinom ima svadie, ali ima i liubavi.
se {otidu Bugari, gggari se drZe uz Crno more R;;;;;;
to idu6i na iztok, Ali gledamo li: koji se narod drzi sfove- Ali toSa sad ne 6emo spominiati, nego 6emo sa dvie tri
naca, Hrvatin Srbi i Bugard na sieveru, .- na6i 6,emona- riedi spomenuti svoie susjede,
rode posvetudje{a plemena, a to su MaAZari i Rumuni, Na Do sad ste duli ve6 vi5e puta, da su nama s dvie strane
desnoi strani Mure, Drave i Dunava, pa sve do Crnoga susjedi - naSa bralaz na zapadu Slovenci, na iztoku Srbi,
mora - tu Livi Na iugu su Hrvatima susiedi opet bra6a - Crnogorci, pa
^narod iednoga roda; i na liievoi strani rod na5 Bugari u Macedoniji, ali i tudii Arbanasi pomie-
ovih rieka Livu Madzari i Rrmuni, a istom ziii
-ii^ SanisTurcimaiGrcima,
dva naroda slovenskoga plemena, a to su desi "iitt i'eorJ""i.
MadZari su ovdie klin.
eehe zovu njeki ,Pemciu, pa se to tudie ime i kod nas
duje, pravo ime eesi, eesi Zivu u ee5koi, Mo-
ravskoi"159 l:€9
i Slezkoi, a i Slovaci, koie sam na podetku spo-
menuo, - i oni su jednogaplemena sa eesimi, eehd. Mo-
ravcima ima do osam dakle malo ne jo5 iedan A o drugim susiedimane 6u vam ni govoriti, , , Sve
put toliko, koliko nas llilijuna,
Hrvata, Oni danas nemaju ivoga ovo 5to sam vam do sad pripovied&o, - to ie samo u
pos-eb.nog.a kratkon da se poslie uzmognemolakSe i vi5e o tom raz{o'
.kralia niti posebne svoie samostalne varati, Poslie 6emo donesti u pa iemo se
lego. im ie krali isti vladar, koji ie i nas krali; miesto"t"d?,
bana "DOMU* kartu,
namjestnika iednogau ee5koi u pragu _i lak5e odima po njoi, a pamedu po svietu Setati,
11""9" Zlatnom
rra$u - a drugoga u Moravskoi u Brnu,

.Lli zalo se oni danas bore

s_.Niemcima,da..iemilina, p& 6emo se o--toi loiti .f.or; j;l
vtse razgovarati, - svi su malo ne eesi rimo-katofieke
vjere,
Sto je to ,?monopol"?
, Napokon c_eryospomenuti zadnie veliko slovensko
pleme,
Znadete, da svatko ne smije saditi ni prodavati du-
a to su Poliaci, Oni se na izloku dotidu Rus6, a na hana, svatko ne smiie pe6i nkiie, svatko ne smiie loviti
??p"+y g"h?, a ima ih matone tri p"d aoiil; tofiko ,,"* ribe ni divlje zvjeradi. To smiiu samo nieki liudi, koiim to
flrvatd, I
oni su nielcada imali svoie-kralieve i svoiu vladu, dopusti drl,avna oblastn jer to pravo ima samo drlava, To
a danas su raztr€ani: naivedi dio i"Ii"t i zi"i
;"e ruskom se pravo zove ,monopol,., Ovo nlje hrvatska ried, ne$o
 God.ina 1. ,,DOM," 107
rc6 ,,DOM," Godina 1.

{rlka, ali njekako zvoni.l kao da Hrvat kai,et um e n i

p o 1"! Pa_ba5tako i jest: tko ima ovo pravo, kao da kaZe:
omeni pol svega dobitkau! Ali kad 6i bilo samo tako!
Nego ie obidno>)meni sve,.!
Da me upitate, kako je tai rmonopol<,nastao, ne bih
vam znao drugo re.di, ne{o ovo: Niek-ada, dok nije bilo Tu nema pomo6i, dok ne bude mo-
zakona, -n.efo-ie-volja vladard i velikasd bila jedini'zakon, gu6enda se koliko toliko umanie tro5kovi, A je li mogu6e
god-ie vladar ili velika5 vidio, da koia .irr", nosi do- umanjiti tro5kovenni o tom ne iu sada_$ovoriti,
${ie Samo 6u vam jo5 dvoje spomenuti,Ima monopolA,bez
je
iriluk, odmah- ustao i naredio: Meni poi! A vi5e puta je kojih ne moy',e biti, Tako n, pr, smiie novac kovati samo dr-
bilo. i t.uko, da je liemu bilo sve, - Recimo na pri^i"r,
da ,je nietko sagradio mlin, pa mu dobro nosi, Ali Lto oa- iavai samo drlava smije drL,atlpo5tu i'brzoiavi samo drlava
m2h ryyaljskoga gospodina,gdi" veli: Ne smiiel ti dri,ati gradi L,eljezni,ce,ili daie za to dozvolu. Istina jen i sve ovo
mlina! lli, drL,l -89,-a_meni 6eS platiti, I mnogi vas znadu, nosi drZavi dobitak, Ali kad ga i ne bi nosilo, moralo bi
da su samo nieki liudi imali pravo drZati mlinove. Svatko o.vakobiti, Sto bi bilo, kad bi svatko smio kovati i druSa-
nije_smio drZati ni gostione ili krdme (birtiie): na to su dije praviti novac, ili graditi i,elieznice,kgd bi htio? Sio
imali_lravo samo_{rofovi i plemiii, pa popovi, bi'bilo, kad bi svatko smio praviti i prodavati liekove?
Koliko bi liudi bilo potrovano! Pravo drLave,da ove stvar-
.1, Tu.hq bilo onda, kad ioS niie bilo por""a (daciie
vodi i uredjuie, to za pravo i niie monopol,
ili porcije),"3*.ig
Svaki dan moi,eteduti, kako stari iiudi pripovie-
d,aiu, 4^ i" niekada ditava zadrusa plaiala ,"a"i" poreza, Pravi je monopol osobito duhan i pi6'e,Oni, koii tai
monopol brane, kiru, da duhan i pi6e tiie- potrebna, ili
{ana.9iedan samac sa Zenom, A bilo ie vrieie, kad
":go"bilo barem da niie nuidna stvar za Livol, pa tko ho6e, neka to
niie uikakvoga poreza,nego su vladari i velikali samo
uzimali skuplje plati, A mora skuplje platiti, kad i onaj, koji to
_.9 b i p o l, Po tom vidite, da je tai ,monopol.,, ili prodaie, mora dri,avi platiti.
ako ho6ete
"msni poJu-- da je to bio prvi porezt prvo
breme,, ga.ie naiod dava-o(iii sto se ie naroh.t .t"ltti"roi
3to
za uzdrZavanje svoie gospode i drlave.

Iz starih knjiga.
Kad se doviek naradi i namudi, rado otide k susiedu,
rli medju ljude na razpovor, Raz$ovara se o svadem i svi
Nemojte dalie pitati, jer sve znam i sAm, A odgovorit govore, Ail kada tko stane pripoviedati, kako ie nie$da
- 6ilo, - svi ostali zamuknu, slusiju. I to se tako slu5a, kao
iu vam ovako:
 108 ,,DOM," Godina 1,
da doviek nije na ovom svietu, Vrieme tako prodie, kao
da si spavao, - Zalto ie to tako? - Zato, Sto nas ono ne
tisti i ne boli, Sto ie bilo i proSlo,A kad se razgovaramo o
svakida5njim stvarima, o svojem poslu, o svoiim leliama,
- tu se i svadjamo, tu se iz razfovora i zlovolini vratimo,
Tako vam je i s razgovoromu na5em,DOMU., RazSo-
varamo o svadem, a ponajviSe o svojoi nevolji: kako bi
ovo moglo biti bolie, kako ie ono krivo, a ovo niie pravo,
hoie li biti to, za5to ie to tako, a ono onako, - i tako
dalje, da bi dovieka i glava'zaboliela.
Z a l o 6 , ei ,D OM< p o d o vi m n a slovom ; r r lz star ih
k n j i g a< pripoviedati, 5to ie niegda bilo, Sto su nam stari
ostavili, da malo zaboravimo svagda5njebrige,
Ali priie, nego Sto podnem, treba da katem, da su
troie stare kniige: prve su Zidovske (hebrejskenievreiske),
druge su grdke, a tre(,e su rimske ili latinske, Sve, Sto se
na5a gospodaude i Sto znadu, sve ie to samo iz ovih knjiga;
bez niih sva udenost na5e gospodene bi bila niita. lz ovlh
su se kniiga naudili ono, Sto znadu, i Talliani, i Francezi, i
Niemci, i mi Hrvati, kao i svi drugi narodi, U taliianskim,
Irancezkim, niemadkim i drugim knjigama ima malo novih
stvari: sve je to ve6inom pritopljeni, priliiani i prisolieni
stari Zidovski, grdki ili rimski kupus.
Stare Zidovske knjige.
Re6i iu vam naiprije dvie riedi o starim Zidovskim
kniigama, Stare ZidovJke knjige - to ie ono, Sto se obidno
zove >sveto pismou ili je kniigama opisan
Zivot Zidovskoga naroda, "bibliia", U tim
borba, i muka, i vjera, i nada
toSa naroda u jedinoga Boga, Od Zidovskih kniiga bile su
yoSstarije egipatske knjige, ali su veiinom propale, A Z1-
dovi su_dugo Livieti u Egiptu, pa se je tu Moisiia i naudio
egip_atslroi_
mudrosti, ali ie sa8uvao staru vieru i obidaie
svoiih diedova i odveo svoi narod u drugu zemlju - kako
to mnogi znadete,
Ali 6ete me moZdapitati: ,Kako se ie tai narod moSao
talro lako seliti u Egipat, pa opet iz Egipia? ia to niie tiko
lako - preseliti di6; narod!" - To J" lla* biti iasno, ako
s€ samo malo sjetite, Sto ste duli u crkvi, ili u Skoli: Zidovi
su bili u prv_ovrieme pastiri, ni5ta niesu imali osim svoga
bl"€* i svojih Satora, To se liepo vidi i iz mnogih prip-o-
rriedki, koie su vam iz bibliie poznale,
Godina 1, ,,DOM,"
Zidovske su kniige preveli na svoi iezik Grci, iz Srdkoga
su ih prenesli u svoi iezik Rimljani' i tako su postale poznate
- ditavom na5em svietu,
po
Ali 6e me moilda tkogod upitati: "Kako ie to, da su
tudii narodi primili Zidovske kniige kao svoie, da !u ih ditali
i po njima svoiu diecu udili?" To vam ie tako: Isus je
Yjera se Isusova ra5irila po ditavom svietu, a
bi-o Zidov, ie
iidovslce knii$e, Tq i" iedno,
s niom ie sviet upoznavaoi stare
A drugo je ovo: Nema knjige na svietu, u koioi.bi bio cieli
i pravi Livot iednoga naroda tako potaqko i tako istinski opi-
sin, kako ie to u Zidovskim knji$ama. Nema knii$e na svietu,
u koioi bi Lllo opisano, kako ie iedan-narod patio i mudio se,
ali i uviek se nadao, da 6,emu nie$ov Bo$ pomo6i i izbaviti $a
iz nevolje, - kako ie opisano u starim Zidovskim knjigama.
Nema knjlSe na svietu osim stare Zidovske, u koioi bi se vi-
dielo, kako djeca i potomci po5tuju svoie diedove, duvaiu nii-
hov spomen,niihovu vieru i niihove obidaie,- 4 sve to Sodi
i tudjincu: pred takovom diecom svatko kapu skida, Svakomu
srce tude, kad duie, kako ie dru$i patio, ali se ie-nadao i na-
polron izbavio: s'takovirn patnikom svatko u du5i strada i
s njim se nada, A vriedno ie spomenuti i ovo: Kako smo
remi, Zid,ovi su bili u prvo vrieme pastiri. Pastirski nii-hov
iivot tako je istinslci i iiepo opisan, da to rado slusa osobito
seoski sviei, koji ie i sam u mno$im kraievima ioS,pastir, A
Sto ie najvi5e: ove'kniige znadu pripoviedati {ak od stvorinia
svieia, A prvi liudi - to su piaroditelii svih naroda' Zalo
su svi tt"to-di, koii su za ove liniige saznali, - svi su ih pri-
mili trrao.*rofunsvi su u niima vidleli muke i patnje, nadu i
spas
' i svoiih otaca i praotaca.
Zidovske knjige-niesu poznate samo kr5danima, ne$o i
Turcima i ArapimJMuhameiove viere: i muhamedanci znadu
za Abrahama'(Ibrahima), Moisiiu, pa6e i za Isusa, i po5tuiu
ih kao svetce i proroke boije.
I seoski kr56anski narod znadekoiesta iz Lidovskih knii-
ga ili iz bibliie, Ali to{a ima u niima mno$o viSe,,ne$oS1o.:"
mol,e nauditi'u crkvi i u Skoli, Zato 6,e "DOM" donaSati i iz
tih knjiga po koiu liepu i vriednu pripoviedku.
Sitnice.
Sto ie car' a Sto krali? Ovo su naroda, NaS naro'd ne zna Pravo
dvie riedi, kojinna se zove vladar, razliko-vati, Sto ie car ili cesar' a
t. i. prvi Sospodar iedne zemlje i Sto ie lcrali. To ie vriedno razloliti.

110 ,,r,0M."
Svaki je kr56anin duo u crkvi;
da ie za vlade njekakvoga Cesara
AuSusta izaSlanaredba, da se po-
piSe sav sviet. To ie bilo ba5 onda,
kad se je_rodioIsus, t, j, prije 1900
godina. Ovaj Au$ust bio ie posi-
nak Julija Cesara,vladara rimsko-
ga. Ovaj pak Julij zvao se rieCesar
upravo tako, kako se onai ,,DO-
I'1OV" prijatelj iz Spi5ii-Bukovice
zove Skubi6, t. j; i Au€ust i Julii
zvali su se Cesar. Sad p-zite; Ovaj
August bio je prvi samovladar rim-
ski (jer su do njeSa Rimljani izabi-
rali sebi svake Sodine po dva nai-
viSa poglavara), pak su ovo prezi-
me zadri,ali poslie svi samovladari
rimski, ali to vi5e nije bilo prezi-
me, nelio dast i dostojanstvo. Rim-
ljani su pisali ovo prezime Caesar,
a izgovarali su to Kaesar,
Kad ie Rim propao, stanovali
su rimski vladari u Konstantino-
polu (Carigradu), i oni su se zvali
cesari, A kad su se Niemci osilili i
osvojili Italiju i Rim, dao se ie pred
jedanaest stotina godina njem-aeki
vladar po imenu Karl okruniti u
Rimu, pa se i on prozove Kaesar,
ili kako Niemci pi5u: Kaiser
{Kajzer).
. Po tom vidite, da je njemad,ki
,,kajzet" i hrvatski ,,cesar" (ili
kra6e ,,car") ista rie6,
Niemadki vladari zvali su se
lpski _car i onda, ,kad su izgubili
Rim i Italiju. Istom prije malo ne
sto _godina odbacio ie njemadki
vladar naziv rimski cesar, pa se je
prozvaor cesar od Austriie, Taj ce-
sar toluje u Bedu To ie jedan.
- Ltru$i je car ili cesar turski
sultan u CariAradu. Kad su Turci
p.rije-450 godina osvoiili iztodno
rtmsko carstvo i Carigrad, onda su
se i turski vladari poEeli zvati ce-
sari ili cari, jer su imali pod sobom
Godrna 1.
velik dio rimskoga carstva. To je
drugi cesar na svietu.
Tre6i je cesar vladar i gospo-
,
qar
rusKl.
. Svaki_ vladar, kad se je jako
osilio, mislio je u fakosti i velieini
dostidi staro rimsko carstvo, i zato
se_je zvao cesar. Tako se je i Na-
poleon bio prozvao franceskim ce-
!?rom, pok, brat na5eSa vladara
Maksimilijan prozvao se cesar od
Mehika (u Americi), a napokon se
i,g i pruski kralj, kad ie potukao
I r anceze,prozvao,,d,ai,derkaj.zer"
(,,deutscherKaiser") ili,,njemadki
cesar", JoS zovu i vladara kinez-
ko$a carem, pa se i enflezkdkra-
liica zove: carica od Indiie,
Mi Hrvati niesmo imali nikada
cesara ili cara, NaSi su se vladari
pisali latinski najp.riie ,,duks"
(dttZd, vojvoda), a poslije ,,reks",
vladar. Ali sam narod hrvatski
zvao je svoga vladara ,,k r a I i".
- Kakva je to fi,eE? Kad su Hr-
vati osnivali svoiu vladu i drlavu,
naijlc_i_vladar u susiedstvu bio je
onai Karl, kojega je papa priie ie-
danaest stotina Sodina u Rimu
okrunio i prozvao rimskim cesa-
rop._Pq upravo tatr<o,kako se je
taj Karl prozvao cesar, su*o da
pokale, da je tako iak i velik,
lako su bili njekada5nii rimski
Cesari, - tako se je hrvatski vla-
dar zvao Karl ili Kral (Kral ie lak-
5e izgovoriti nego Karl), da po-
kaie, da ie tako jak i njemadki
onaj Karl, Tako su se zvali i poliski
i deSki vladari, A i MadZarl kazu
svomu vladaru;kiraly,
a to ie
isti onaj niemadki Karl.
Danas.ie na5 krali ona ista oso-
ba, koia je i austrilski cesar ili car,
ali nama je samo krali - kao i
MadZarima Austriianci Ea
zovu cesar ili car.
Godrina 1, ,,DOM."
5to je nova doma i po svietu ?
Iz Hrvatske se seli narod! To
do du5e nije ve6 ni5ta nova, ali se
ie ovih dana o tom mno$o Pisalo
po na5ih novinah. Naivi5e se svieta
ieli iz Like, Nieki se sele u Ame-
riku, nieki u Bosnu na posao' Jed-
ne su novine pisale, da bi u Lici
trebalo gradili 2,eljeznicrt,pa bi na-
rodu bilo bolie, Na to je odgovorio
u tim novinama jedan gosPodin,da
'bi pomo$la, a d'a
Zeljeznica ne ie
to dobro. Sto na5 sviet ide u Ame-
riku, Po tom se vidi, da liudi' koji
sg - rekao bi - staraju za' natod,
ni sami ne znaiu, Sto je zo rarod
dobro, a Sto niie. Tako ie, kad sdm
narod iluti. Zalo ia molim ditaoce
,,f)OMA", kojim ovo dodie,doruku,
neka pi5u;,DOMU" o svakojsvojoj
nevolii, pa kako misle, da bi se
moglo p-omo6i. Dok ne budemo
znali ;edni za dntfe, ne 6emo mo6i
iedan drugome ni pomo6i, a doviek
nailakse propane, lcad je sim.
U Dalmaciii u Zadru sastao se
opet na5 iedan sabor. I Predsjed-
nik sabora Bulat i namiestnik Pl,
David €ovorili su o tom, da 6e se
skoro podeti Araditi Zelieznica iz
Splita n. moru prema Bosni do
Sinja, a onda dalie u Bosnu (do
Bugojna), Tako bi napokon $ornja
Bosna bila svezana s morem, i ito
s najljep5om 'lu,kom srednie Dal-
macije. Dao BoS, da to bude Sto
prije na korist hrvatskomu narodu
u Bosni i Dalmaciiil - Bo{ zna,
ho6e li tko ovai put upitati u tom
saboru: kad 6e dalmatinski Hrvati
do6i pod jednu vladu s Hrvatima
u Hrvatskoj i Slavoniii! Hoie li
opet ve6ina (a tu su u ve6ini Hrva-
ti!) odgovoriti: da niie zSodandas!?
U Istri ne 6e Taliiana5i popu-
stiti Hrvatinra i Slovencima ni za
dlaku. U istarskom saboru u Pore-
du imadu Talifana5i (potaliiandeni
Hrvati i Slovenci) ve6inu, pa na5im
111
ne dadu ni govoriti; taliianaSki
prostota, koia dolazi Aledati sa-
borske razprave, budi, vide i psuie,
dim koji naS proliovori hrvatski ili
siovenski, a brzopiscima je sabor-
skim naredjeno, da ne smiju (a ni
ne znajt) pisati, Sto na5i govore.
NaSi su se s Talijana5ima bili po-
deli doSovarati, pa su traZili jedna-
ko pravo za hrvatski lezik s talijan-
skim, TaliianaSi su to odbili, jer ie
to - kaZu - previ5e! I njima se
ne 6e uditi hrvatski. - a naSi neka
ude talijanski! Taliiani zaboravlja-
ju, kako fe bilo niihovoi bra6i u
ltaliji, kad ih je davio austrijski
S v a b a ,, .
Za B,o.smu i Heroefovinu traie
- recimo - podbaoa" Bo'sna i
He,rce,govinastoji pord njema6kom
voj,nidkom up,rav'om, Nadzor urad
tom ze,rn'ljornvodi austriisko'ugar-
ski rninistar fiinanciia (n'ovaca),
glavar je zerntii 'iedan carsikrii kra-
ljevski general, da'kle soldat, T^i
se ne rnie5a u drugo, s'amo Pazi,
da bude rnir u ze,roli'i,a os'obito m,a
Sr,anici. Zato *eba j,or5iedan {la-
var, ko'ji vodi dnr,Se po'sl'ove: P,aai
na velirke LtTpane (tamo ih zovu
,,okruZnici") predstoinike, nadelni-
ke ri t, d., treba'iedan civilni [a ne
sol,dat) pomagaE 61lavaru, rhoji mu
siedi nrz kolieoro ,(pa bisrno fa rno-
{li nazvali ,,uzkolienik", a taml
fru kaZu ,,doglavnik"), Tofa do'
Slavniika .id Bo.ttt i Hercegovina
i",rnu, Do satl ie bio d,o$lavmik
Niemac, barun K'uEera (to 'ie Pravo
Ee5koime, a ta'i se'S. barun Pisao:
Kutscherai, Ko,ga ie sada? KaZt,
da su lrtieii koie,ga Madzata, - a'li
se nijednom ne da nredju- na5e
,,Turke", Onda ie doSaot Za$reb
fredstoinik pisarne, pa sld
kaLu, da ie ""t.,k"
dolazia u tom lPo:slu'
da nadje B'osni Elavara Hrvata.
t.
I Godina 1'
I 112 ,,DOM."
List hrvatskomu se[iaku za razgoyor i nauk.

'tilillril:
Govorilo s'e, 'da 6e tam,o Podi za irnala kao dievoiflr,a, Ali joi otac
ptunut" predstoinik hrvatske vla- svej,e'dno dai'e uzdtZavanrie, kao i

f> On6 ffiir*ri

Ie i poclba'n Kraj6ovri6 ftriSe--se prije, i to 50.0O0 (pedeset tisuda)
madZi.rski: Kraicsovics, ier Ma- krm,na na ,Sodinru,Povnh to€a i'oi
dZari piSu cs mjesto d i c. JoS daje ioS predia5rrji sverkar, -naS
iazrt, da de u Bosuru za Predsjed- kra'li Frani'o Josip, 200.000 [dvie
nika vrhovno$a suda do6i sin Pok' sto tirsu6a)tkrtrn,anra godinu, I tako Vlastnik,
izdavad
i urednikDr. ANTUN
RAD|€.
bana JvlaZuranida Vladirnir Main- ima za potr,oSa,[<svaki dam,do 'se-
rani6, sada p,odpreds,jednik rbalr- dam stoti,na ,hnuna, Nieain muZ Ciena je,,D0MU" na go{inu 3. (tfi) Krqn^e.,- Ako d.esetoricaili vi5e zajedno
S a l j u p r e d p l a t u z a , , D O M " ,d o b i t i e D O M ' z a m a n j u c i e n u i, t o : d e s e f , o r i c a
skoga stola u 7-agt'ebu,- Ali tko- ima - kairt -- 100,000 kruna do- i v i 5 es v a k i z a 2 K r u n e 4 0 f i l i r a , d v a d e s e r , o r i c a i v i S e s v a k i z a 2 ( d v i e ) K r u n e .
Eod.-od na5ih dodie i na rkoje '$od hodlha na godim'tr,Gnofici Stefarrili - Pojedinci se mogu predplatiti i na pol i na
^treiinu, a desetoricai visei na detvrt
i:.iesto dodie, dodi 6e medju svoi Loniai bit 6e u svibn,iu 36 godina. godine. - Pojedini broj stoji l0 6lira
naro'd, pa tarlconerka i radri, kao sa - MadiZari su strar5no veseli, dto
svojim, Tomu se bosanski i herce- ie njihov gno,fdorbio za Zarnt iednu U Zagrebu,11.travda 1900'
-dovaErki Hrvati i nadaiu. pi:mceaa il<ralievskoga rod,a, pa
Niekada5nia nadvoivodkinia Ste' nfihove nov,ine mnoglo o tom pi5u
Br, l.---3o.2kz,
laoriia, austrijrska Bnlnceza, udova i il<ojedemu se nadaiu,
1900.
pokojnoga carevila (Princa)- F": Bu,ri i Eo,glezi sveudili 'se io5 U ime Nie€ova Veli6anstva kralial
dolfa - udala se 'ie baS ,sad, kad biiu u Africi, Od kad nije ,,DOM" Kr, sudbeni stol u Zagrebu zakliu,Eio ie na predlog kr, dtZavnog odvjetniEtva
ioi ie hEL ElizabeNa a unuka nirSta iavio o tom boi'u, o'krenula u Zagrebu, da ti,skorpistiskan u povremenom Easopisu ,,Dom" od 31, oZui'ka 1900.
,kralja na5erga r.rd,aiu.A ni'ie se ,sreda od BurA. Englezi su ih br,7 i to:
L ,Odlornci iz Elantr<a
pod oaslovom: ,,Jedna velika masina [<oia ne ide" i to:
se udala ni za cara, ni za krralja, vi5e puta potu;lrrli i zarobili ,iedno- od ,,A Sta ne ride?" do ,,malo dnugadiie uredili";
ni za prir:rca, ni za kneza, ne$o_za {a Senerala sa 4000 momaka. Ali I{, Odlomci trz llanka pod naslovom: ,,'flo6eqno li rni Hrvati propasti?" i to:
madrZarsko,ga,gPofaLon'iaia, Sad ie tu bilo d,esetputa toli,ko En$e- a) od ,,dolazi tudiinac" do ,rpo,plaviti tudiinac"; b) od ,,Tako su i MadZari" do ,,u
za i i,o5 ih ie to skupo stalo, Sad jednoi zemlii" i
nije vi5e ni ,,carska i kraljevska
trtrLOdlomci iz ilanka pod naslovomr ,,Naia brada, susiedi i neprijatelii" i
visost"n ni n,kraljevska milost", se opet duie, da Bu.ri,ma sreda to: a) od ,,,Ali niegda su imali" do ,'kao i mi ,Hrvati"; b) od ,,Po tom ie na3a" do
sad ie samo grofica. Lonjai, DuSo bolje slu,Zi,no ipa[<se me zna,'kako - i llrvata"i c) od,,A gdie su ostali" do uYi znate zaito"i
,,negio
se 'je o tro,mrazpravlialo, kako 6e 6e se rat sw5iti. Svarkaikoie se ry, Odlomci'irz Elanki pod naslovom:,,Sto ie monopol" i to: a) od,rDanas
se zvati, had se udade, ali napo- Buri boriti do zadnie kapi krvi, - kaiu oni" do ,,Zaito ne smiiemo"; b) od ,iDrZava je dana" do ,,koii pla6amo";
c)' od ,,Ali uza sve to" do ,,kr'atkih rukava" tvori uEin prestu,pka SS, 300, i W, ka,
kon ioi je njeztn otac, .belgii'ski kad velike vlasti mio:'no g'ledaiu, Stoga se izriEe zabrana dalniega razpadivanja reEenoga tiskopisa' za,plien'jeni
kralj Leopold, zabranio naslov gdje laii davi sla{biierga. primierci imadu se uni5titi, a presuda ova ima se proglasiti na delu prvoS budu6ep
,,kralievska milost", koji je naslov broia Easopisa,,Dom",
Razlozi;
eitavim smierom i sadrZaiem pomenutog tiskopisa nastoji se raz&aZiti neisti-
nitim kazivaniem i izopadivaniern iinienica ni mrZnlu i gtrezir proti organom vlade
u pogledu njihova uredovanja'te potide na neprijatelistva proti razliditim narodno-
ilF opominie svoie duilnike, da ie oluiak pro-
"DOM. strima, Sto tvori udin prestu,pka oznadenog u SS, 300, i nL k'z,,
3ao, a predplata za prvu polovicu Sodine io5 niie do5la. JoS Presuda osniva se na S, 68, ti. SS. 32., 33. i 34, t, z.
poruduie, di ve6 s 8, broiem na delu ne 6e modi do6i k ni- , Krali. sudbeni stol,
komu, tko mu ne po5aljeputnoga tro5ka, ier mu na svaki put U ,Z a {r e b u, dne 3, travnla ,1.900,
Rako dczaY'
treba barem stari novdi6 za postansku putnicu, - Novi se
predplatnici jo5 primaiu i dobivaiu sve broieve od podetka,
samo neka se uztrpe za l, i 2, broi, koii se na novo tiskaiu, Sto je i iemu je dri,ava?
Pred p l a t ei p r i j a ve S a l j use : U p ta vi > DOM A" ( Dr , Ant.
Radiiu) uZagrebu, Jurjev ska ulica br,28, MoZda ima nabih ditalaca, koii niesu nikad duli ove
lieliz ,rdrtava.r, Ali znam stalno, da niiednoga nema, koii
Tiskara (f,. Albreclrlo (too. YlLoaeLD r Zagteba.
ne osie6abilo kakvoSa drlavnoga tereta ili bremena, Svaki
nas pla6a porez, A komu? Dr1avl Svaki nas muZkarac
mora sluZiti u voisci, A za5to rrnora?To trali dri,ava,
 ,,DOIM"' Godina 1'
ll4
A tko ie Id drtavA, Sto ie td dti'ava?
Priii ttLgo Sto vam na to odgovorim' .t'.*? da vam
kanJm,'kako"postaie drZava,to-iesi, kako njeki liudi dobi-
-"i,,
'-'--Kad.rlast i iikost nad svima drupima,
bi doviek mo$ao sdm iivieti, ne bi bilo .drLave,ne
ti nl trebalo driave, AI doviek ne moae qamii_vieti, doviek
ti.A" tudje pomo6i, I posve je naravski, da slablii tra1i po'-
*"el od i'aeiga,Ali liddi su vei takovi: tko-ti pomoSne,tai
li froe" biti I gospodar. Pomislite sBmo na diete _ina otca i
-
maiku: diete se r-odlslabonibez pomo6i maidinei otdeve
poginulo bi, Ali zalo ie otac i mati $ospodar dietetu, i -to
i"fio dotle, dok diete treba pomo6i; a kad ve6 ne treba
pomo6i,
r- ponaivi5e slabo mari za otca i paiku,
I[ recimo, ia sam siromah, a imam bogata susieda'Ja
k njemu moram svaki 6as, sad po ovo' sa{ n9 ono, ier on
ima, a ia nemam,Recite, ne 6u li ia niemu biti-pokoran' ne
iu li mu se uklaniati s puta, ne 6u ii pred niiqr skidatlkape?
Ne 6e li meni niegova ried biti zapovied?Bo$me ho6e! A
on nema, vidite, ni landara, ni tamnice, - i ia sam mu
pokoran, A i po5tovat 6u $a, osobito ako ie stariii i pamet-
' ' a Sto ie glavno, ako ie od mo$a ro4a,
nl;i,
Ali idimo i dalie. Pomislimo ovo: Recimo, da danas
nema nikakvoga zakona. nikalcvo$a poSlavara, nik-akvo$a
stralara nL Zaidara, Na mo$a bo$ata susieda navali dru$i
nie$ov susiedi otme mu i odagnabla$o, A moi susiedzove
mene u pomo6,zove i dru$o$a susieda,koii mu-ie pokoran
i poslu5ankao i ia,Uz nas 6e se diii svi na5i-rodjaci,ditavo
ni5e pleme, i mi 6emo zaiedno na nepriiatelia, a ovai iakl
I bogiti susied- to nam je vojvoda, to lam ie $lava, a-mi
s-o njegovi kmeti, I ovai 6e se na5 vojvoda tako duSo bo-
riti sa.svoiimnepriiatelierndok mu ne preotme svoie bla$o,
dok ga ne upokbri, A onda te i onai drugi susied biti po-
koran, i ve6 ie eto ditav kraj pod vodstvom, vla56u i ja-
ko56u ovoga jednoga dovieka,
MoZdi misliteJda nikad nije bilo ovako, Ali se dobro
znade, da ie ovako bilo. JoS se i danas vide po $orama ru-
Sevine starih Sradova, Sto ie ono? Ondie su se skrivali i
zaklaniall velika5i - jedan pred drugim, Ve6 sam vam vi5e
puta spominiao onoga velika5a Tahija, na koiega se ie digla
pred 300 godina selladka buna. On se je godine i -$-odi_ne
tukao s njekom velilca5icom,babom Henegicom (ili Henin-
gicom): on bi skupio svoie kmetove, babi svoie, pa udri
G"fu" 1. ,,OOlt;" .----.-__I5_
jedni na druge, (T?!:o je dg5.laseliacima €lav, ona misao,
! {
da se dignu na velikase), A kako se je tukio Tahi s H"t
gicom, tako su se tukle stotine druSih velikaSa, i to ne samo "l
kori_nas,n9€o.po ditavom svietu oko nas: po Njemadkoj,
po Franceskoj, po ltaliji, Svaki velika5, koji se'ie dobro
branio, bio ie na svojoj zemlii sAm svoi Sospodar,- i m a o
j g .".o j d_ri, a v u, Tako je do5lo do toga, da je svaki
" bio po-sebna
"
krai -dri,ava,jer je imao posebnoga Sospodara
i vladara, Tako dana5njeniemadko clrstvo io5 ima'26 fu-
l?ya, a niekoie su od tlh drlava manie od hrvatskih Zupa-
niia, a,njeke nemaju ni toliko du5a, koliko ih ima ZaSrebt
ali ipak su drZave, ipak imadu svoga vladara. Zato Nilmci
imadu svi silu firstova (rprvakau); hercogA ("voivodd<),
pade i'pet kralieva i jednoga cara,
Spomenuosam evo kralieve, - ,Kako su postali kra-
lievi?., pitate me, Naiiadi velika5 - io5 pred 200 do 500
godina - to ie bio kralj. ViSe puta mnogi velika5i niesu za
kralia mnogo marili, - on se ie samo zvao kralj, Ali Sto su
vi5e dru$i velika5i trebali niegove pomodi, to je on imao
ve6u vlast, DuSo ie trebalo, dok su kralievi obladali veli-
kaSe i od mnogih dri,avica nadinili iednu dri,avb, Ali ie i
poslie toSa imao krali velike neprilike s velika5ima, Spo-
menut 6u vam samo to, da ie priie 700 godina ugarski iedan
kralj morao dati svoiim velika5ima na pismu pravicu: da
se mogu na kralia d16i oruliem, I na to su pismo morali
uSarski kraljevi prise6i, pah i dana5nii ugarski kralj prisiZe
na sve stare pravicen - samo na ovu ne prisil,e
Kad su kralii ojadali, podelo ie sve malo drugadiie,Ne
6u vam o tom sad mnoSo govoriti, Samo 6u vam reii, da su
nieki kralil, bili silnici i raztro5nici, a velika5i su im u sva-
kom zlu pomagali, Protiv toga se ie podeo sve po malo
dizati n a r o d - oni niekada5nii kmetovi - dok napokon
llg_.t pred sto godina Francezi skinuli svoSa kralia, osu-
dili Sa na smrt i odrubili mu glavu,
Od onda, od tO Irancezke bune (ili revoluciie) podele
su se i dry'.avedrugadiie uredjivati, a to lako, da nema vlasti
samo kralj i velika5i, nego i n a r o d: narod bira zastu:
pnike, zastupnici idu u sabor, koii kroji zakone,
Eto, tako sam vas u kratko i skokom doveo do ono$a,
\ako ie danas,A sad prosudite: Je ti Bog dao vlast onomui
tko ju ima? Ili ima vlast onain tko ie i{eit Ili ima li vlast
onai, komu iu dade narod? - A prosudite i to: Je li vlast
 11c, ,,D0i1v1." God,inn 1,
za lo, da brani slabijeSa?Ili ie vlasl za !o; d-akroii prq-vicl?
Ili ie vlast za to, di pazi na liude i da ih dr21,na uzdi? Pa
'- - potr"btra dr1aina vlast, ne bi libez nie moglo biti?
i" fi-i
D; nema zLih Liudl, nitko ne bi ovako pitao. Ali kad
ima Alh liudi, a i z!i'liudi mo$u imati vlast u rukama, on-da
." r"i"t mete i mota i pitat pa demu to, pa zasto ovo' Tako
ima i udenih liudi, koil na bva pitania svakoiako odgova-
' i tim sviet io5 vi5e motaiu,
rai:u
A zdrav razum Sovori ti ovako: eoviek ne moi'e 2i-
vjeti sdm, to ie bada.ra, treba pomo6i, A ako-od ko$a lt"L*S
pomoii, mora5 Sa slu5ati, pa-bio to sad iedan doviek, bilo
io selo,'bila to obditt., grad ili cieli narod, Jedna ried'kai,et
Tko ne 6e slu5ati, tomu se ne mole pomo6i, A okreni t-o,pa
ima5: Tko trali pomodi, mora sluSati: I dok ljudi budu
ljudi, trebat 6e pomo6i iedan od dru$o$aLiedan od svih, i
za to 6e morati Lviek i iedan slu5ati dru$o$a i sve one, od
koiih' trali pomodi,,
A sad 8ujte u kratko, u dem dti,ava mora i ona jedino
mole pomo6i:
P i v o, Drlava mora i. moZe braniti narod od tudjega
nepfijatelja.
- po.koji mediu narodnda izprosi Stogodbra6i za hranu,
D r u g o, Drlava mora i. moile odrediti sve, 5to j" po-
trebno zalitau narod, Kad n, pr, dodie ku$a, samo dtlava
mole i mora odrediti, da svi i svuda paze, da se ku$a ne
raznese i ne ra5iri, Isto tako moZe i mora samo drlava
uzeli komu n, pr, zemlii5te, koie ie nuildno za put po di-
tavoi zemlii,
T r e 6 e,Dfi,ava se mora brinuti i za one,koii poslie na
sviet dodiu, Zalo mora n, pr, duvati Sume,da na5oi djeci na
iedan put ne ostane goli kamen ili pusto5,
e e t v r t o, Dri,ava mora braniti i duvati svadiie pra-
vo, - To ne znali, da drlava smiie po volii odrediti, Sto je
pravo, nego ba5 to: da ono pravo duva i brani, Sto $a tko
ved ima.
P e t o. Dri,ava mora braniti slabiie$a proti iademu,
Gdie dri,avna vlast ovo i ovako radi, tu ie iedan dom,
zakoil bi dovjek dao, Sto no ried: blago i Livol, - i", mu ie
samo u takovu domu blago i Livot siguran,
Ali ja vidim, vi kimate glavom. No ne boite se, JoS
6emo se o tom porazSovoriti,pa ako Sto niie dobro, do€9"
vorit 6emo se, liako ti tilo boile. To i jest nala zada6a: da
idemo sve na bolje,
G"'dir" 1. ,,DOM,"
Veliki hrvatski pjesnici.
U 4,broju rDOMAu podeosam ovaj raz|ovot o velilcim
hrvatskim pjesnicima,Odmah sam onda spomenuovelikoga
hrvatskoga piesnika Gunduliia, koii ie ono i,zpievaovefifu
pjesmu o turskom caru Osmanu,
Danas iu vam kazati njelcoliko riedi o drugom velikom
piesniku hrvatskom, a to je
Kaii6.
. 4"!rijaK..a1i6,-Mio5ii umro je pred 140 godina. I on ie,
kao i Gunduli6,.rodien,u D.almaclii, u Briestu krai Ma-
karske, Bio je redo'rnik ili fratar, Priljenego sto vam stanem
daljci.onjem govoriti, treba da vam spomenemtri stvari, da
se bolje razumlemo,
Prvo iu vam razloLlti: Sto ie fratar narodu na5em u
Dalmaciji, Bosni i Hercegovini,Sto ie Iratar bio, bto i da-
ie
nas nasemu narodu onamo, - Ima firatara i po dru$im kra-
jevima hrvatske zemlje, ima ih u Hrvatslcoi-i Stav'oniji, -
ali tu su oni u svojim samostanlma,a kad i kad samo iLiaie
ier
t{atri nemaiu nigta svoga.osim-samostana,Drugadiie je to u
IJalmaciii, a osobito u Bosni i Hercegovini: tu le Iratar zup-
nik, U Bosni i Hercegovini do nedavia niie ni bilo nijedoof"
popa-i,upnikannego sve fratri, A kako to, za5to to? - Zatlo,
51o_r."te zemlig
-bil" pgd Turdinom, Tu niie bilo ni biskupa,
Z:p"*a, koii.bi
'l'urdin-osrnanlija imali svoie zemlie, ku6u i dohodke, iei ie
*
sve razljerao i oteo, Tu ie mogao ziviefi
samosiromah tratar, pa i on se ie morao pred silom turskom
svakako sakrivati: d"_.19ie moiao nositi'odiielo, kao I a""gi
ljudi, pus ti o i e l i epo br k e, - da ga ni ti o i 'i .'[i r n .pi i
ctanas'kako sam vam ve6, iedanput rekao, bosinski nasi i
hercegovadhifratri nose brkove,'I to ."* .,r"e,po*"-
nuo, da fratra zovu i kr5iani i turci - uiade, ""- A to
ie'ostalo
od starinenod onda, L?d ie Lratar *or"o potajice pred,tur-
dinom dolaziti u selo,-dq poudi svoi narod, iu a" koga izpo-
viedi. - A slidno j-e_bilo-iu Dalmaciii, I\ii ta-o ,r"mu Lo,.
p.atih Lupa, kgo u'Hrvatskoj i Slavoniii, i ; D;lmaciii s*
clanas u mnoglm Zupama fratri Zupnicl
Drugo treba da vam kaiem ovo: Narod na5 pod Tur-.
lin"gm pa i u sqsiednoj Dalmaciji Zivio i" ,ioti"l'i .totirr"
goctlna posve drusadije, nego seliarc u drugim hrvatskim

118 "DoM'"
kraievima, dalie od Turdina. Dok ie posavski i p-odravski
,"ii.t i:ivio mirnon obdielavao i svoju zemliu, i ".ernliulogg.a
golpod"t", - d9 to}?i9 bosanski i herce$ovadkinpa i dal-
ilatinski zagorski seljak morao bieZati, u $oru, morao ie
mnogo puta-biti haiduk od nevolje, Dok-ie posavski i pq-
drarriki-seliak nedjeliom mo$ao podi u crkvu, da duie nal!
boilii, - bosanski bi se i susiedni hajduci $dieSodskupili i
raz{ovarali i pjevali piesmeo boju i meidanu,I tako ie narod
podalje od,Turdinal zaboravio stare junadke i.dru{e pie'
sme, a onat onamo pod turskim n6r,emne moi,e bez pjesme
ni liviell,
A ono lre(e samose po sebi razumiie:Mediu bosanskim
seliacima telko fe bilo jo5 nedavno na6i pis-
i dalmatinskim
mena dovieka,Ta gdie bi se naudio! TeZkom mukom slali su
seljani samo po koie diele, da se izuli za fratra, JoS se spo-
minie, kako iu se znali skupiti seliani, da koie svoje diete
po5alju,na mudru kniiguu u ltaliiu, Svaki bi dao po nje5tona
iedan bi bio ,kumu tomu bududemu fualru, on bi se morao
starati, da se Stogodsakupi za ono{a,Stoudi umudru kniiguo
u tudjem svietu, - Tako vam je na5a sirotinja Skolovala
svoje fratre!
Sad lako razurnl,elerSto ie fratar bio, Sto ie io5 i danas
na5emunarodu po Bosni, Hercegovini i Dalmaclji. Znale, da
ie siromah siromahu priialeli. Tako i narod i lratart siromah
narodn siromah Lralar, zlo iednomu, gore dru$omu; od je-
dnoga su pania, iz iedne siroma5ne ku(,arice, - pa kako da
ne budu jedan drugomu priiatelji? Fratar ie bio iedini pfiia-
teli svomu narodu, Oko tebe sve tudia vjera, tudji obidaii ni,
u koga se moZeSpouzdali, ve6 samo u nol i pu5ku! Jedini
poglavar po srcu, iedini savjetnik i prijateli, - fe ti ie tvoj
fratar, tvoi uiak,
Eto, mediu takovim ie narodom Zivio Kadi6, i za la1
n a r o d i z p j e v a oj e o n s v o i , R a z { o v o r u€odni naro-
cla slovinskoSa,< M n o g i n a 5 d i t a l a cs t a l n oi e E u oz a
taj a mnogi ga je i ditao. A ako irna koii,
"ugodni razSovor<(,
tko nije za to duo ni ditao, niemu ts kazali,,da je Kadi6 u
svom taz{ovoru opievao ne samo sva junadtva svo$a na-
roda, nego i svetce na5eganaroda, pa i druge dogadiife,
_ Kadi6 je dobro znaol da narod u onim kraievlma nai-
voli iunadtvo i piesmu o iunacima,- pa je to i dao narodu,
9q "iig pievao za gospodu, on ie pievio iamo i samo za se-
Liaka,Zalo ie on prvi i do sada naiieli i pravi pjesnik naroda
Godina 1. ,,DIOM," 119
hrvatskoga, On se ie prvi i naivi5e starao, da narodu dade
ono, Sto narod voli i razumiie,
Ali o Kadi6evu >razgovoru<treba dvie stvari posebice
spomenuti.Prvo ie to,Sto ie on naSnarod zvao, uslbvinskiu
narod, paje zalo i svoi razSovor prozvaoz>raz{ovor u$odni
naroda slovinsko$au,No naS se narod hrvatski niie nikad
t a k o s u g a z v a t i t, u d j i n c i ,a p o
sdm zvao "slovinskiu:
-
tudjincima i naba Sospoda, Drugo ie ovo: Kadi6 u svorn
raz$ovoru broii k na5emunarodu mno$e careve,pape, sve-
ce i junake,koii niesu na5egaroda, Tako broii mediu na5e
i Aleksandra ili LesandranvelikoSa cara macedonskoga,
koii ie Livio pred dviie tisuie i dvie sta godindt - ali niie
bio na5egaroda,
'A
na koncu da vam kalem io5 ovo: Danas vi5e nema
boja ni iunadtva,danastaru na5narod druge brige, danasmu
treba druge knjige i drugoga razgovora, - danas Kadi6ev
razgovor nije dosta, Mi iemo ga otvoriti, kad nas brige mi-
nu, i to samo za laki raz{ovor, za dan$ubu: da nam pamet i
misao odleti od brige u staro vrieme,- A onda io5 ovo: Dok
narod ne zna 6itati, piesma dobro sluLi, ier se lak5e pamti i
na pamet Sovori, Ali danas ve6, hvala Bogu, sve vi5e naro'
c{ana5egaznade ditati, pa zato i sve vi5e miesto piesme voli
istinsku svoiu poviest, istinski raz{ovor o pro5losti.
Kadi6u je narod podigao spomenik (kip) u Makarskoi i
u Za{rebu (na razkr5dullice i Mesnidke ulice), An ie to i za-
,sluZioba5 tako kao i ban Jeladi6,
Seobanaroda.
Nedavno sam vam kazao niekoliko riedi o Rimlianima i
c rimskom carstvu, koje ie propalo pred malo ne petnaest
stotina godina, - ali mu se i danas svuda iol nalazi tra!.
Pitat 6,ele me, kako ie i zalto ie to silno carstvo propalo?
- To 6u vam u kratko kazati i jo5 dodati niekoliko rledi,
Rimsko je carstvo propalo u seobi narodd, Kakva ie to
hila seoba naroddnkoii su se to narodi i kamo su se selili?
Prije nego Sto na to odgovorim, treba znali, dokle se je
Sirilo rimsko carstvo, Steta, Sto nemamo pri ruci nikakova
'zemliovida, ali bit 6e i to, a za sad
6emo ie i ovako spora-
zumjeti, S-r'aki vas je duo za veliku rieku Dunav, Dunaj ili
Dunavo, Ta velik dio na5eganaroda hrvatskoga i ZIvi uz
 1ZO ,tDOM." Godina 1.
Dunav i uz vode, koie teku u Dunav, Taj Dunav izvire t
Niemadkoj, tele malo ne ravno na iztok uz BeE, pa priie
neAododie do Budim-Pe5tenaglo se okrede ravno na iuS, a
kad u nje{a unidie Drava, potisne ga opet malo ne ravno na
iztok, Tako vam se dini ta Solema voda kao slovo Zn samo
sto ova srednja crta - izmed Budima i na5ega Osieka -
ide vi5e ravno dolje, a gornii i dolnii rep mnoSo ie i mnoSo
dulii. I elot sve na desnoi strani Dunava -- na zapad i na iug
- sve ie bilo rimsko, to jest: dana5nia Spaniolska,Fran-
cezka,Itatlia, dio NiemadkenAustrije i Ugarske, sve hrvat-
ske zemti@,pd dana5nja Turska i onda mnogo toga preko
mora u Aziii,i Africi, Niesu na ditavom tom prostoru Livieli,
samo Rimljani, bilo je tu svakakvoganaroda,- ali Rimljani
su bili gospodari.Ovi su se narodi naudili na rimsku vladu i
na rimski iezik i danas vam malo ne sve ovo govorl iezikom,
koil je postao od rimskoga,
A tko ie bio na lievoi strani Dunava? Tu su bili na
gornjem Dunavu Niemci i mnogobroininiihovi rodjaci, a iza
Niemaca dalie naiztok bili su Sloveni (t, i, dana5nii Hrvati,
Bugari, eesi, Poliaci, Rusi), a na dolniem Dunavu dalie na
iztok svakakvi narodinkoii su ve6 propali. Treba io5 spome-
nuti, da su Rimljani Niemce zvali G e r m a n i, Slovene su
z v a l iV, e n e d i i l i V e n d i ( N i e m c i d a n a st a k o z o v u S l o -
vence),a one druge narode zvali su Sarmati, Skiti i ioSkoie-
kako,
Tako ie Dunav branio Rimliane, niihove gradove i bla-
go od ovih naroda, koii su prema finim Rimljanima bili div-
liaci, Ali nije bio dosta Dunav: Rimlfani su dalje na zapadu,
Sdie vi5e nema Dunava, - tamo su izkopali'jame, piaigU
nasipe, a na nasipima kule i strai,arnice,.- samo da se lakle
obrane od prostakd.
, .Ali.:ve nije nibta pomoglo!Germani,t, j, Niemci i nii-
novt rodiaci podeli su sve po malo prelaziti preko Dunava,
clok se niesu tako silno podeli seliti, da su napokon osvoiili
ditavo rimstrrocarstvo. Nlle to bilo gotovo za'{odinu i dvie,
je to traialo i preko tri sto god-ina,MoZe-se re6,, da je
l"go
ta secba
.traiala sve do onoga i'elikoga i iakoga lriadu*
Is.arla, o kojem sam vam ve6 dvie tri riedi kazao,
Pitat (,ete me; A za5to su se i kako su se ovi narodi
selili? - Tu treba spomenuti tri stvari,
. . Prvo je ovo: Znite, da cigani ni danas nemaiu ku6e ni
ku6i5ta, nego svoia lcola i Katoi. Ali cigo ho6e i poiesti i po*
Godina 1. ,,DOM," r2l
piti, i obu6i se, i povesti se na kolih, - a ne zna i ne 6e
ni orati, ni kopati, ciganka ne ('e ni presti ni tkati, ci$o ne
6e pliunuti u Sake,da sam sebi kola nadini, A sve bi to htio
imiti, Od kuda? ToSa sve$a imadu na5i mirni i radeni liudi,
pa eto cige i na sajam (va5ar)medju na5 svietneto ci$anke
s torbom u selo ili u grad - a kad su dobili, Sto im treba,
- hajde opet pod svoi Satorbllle grmliu! - Ali naSeoblasti
gone cigane,pa da bude u miru, naseli se ci$o kakogod me-
diu naiim svietom, - Tako vamLivi narodnkoii ne Ziviliud-
ski, tako su Zivieli u nieku ruku i oni rimski susiedi preko
Dunava, I nfima se ie htielo sve{a ono$a, Sto su imali uliu-
dieni Rimljani, pa su mediu niih dolazili i opet odlazlli', a
njeki su se s dopuSteniemrimskih oblasti i naselili na rim-
skoi'zemlii,
Drugo je ovo: Ima naroda, koii ne 6,eraditi, ne$o da
mu je samo robiti i otimati, pa se tako hrani, SluZit 6e i
vragu kao voinik (soldat), Kad su Turci navalili na na5e
zeilie, bieilao je pred niima svakakvi narod i nudio se vla-
daru na5e zemlje, cesaru u Bedu: da 6e braniti $ranicu, samo
ih neka pusti, da se nasele u na5oj zemlii' I zbilia su austrii-
ski cesaii pustili u na5u zemliu svakakvih bie$unaca, Onda
su se ovi bjegunci zvali,ponaivi5eVlasi i Raci, pa ih i danas
narod lako iove, A teh nedavno sam vam javio, da danas
ve(, i hrvatski sabor u ZaSrebu,ima posla s niima, ier su se
danas okupili pod srbskim imenonr, Po trale i srbsku za-
stavu i io5 LoieBta,- Upravo tako primali su i rimski carevi
u svoiu-voiskuNiemce iji Germane, Niekoii su Niemci doSli
u rimskoj vojsci do voivodstva i velike dasti, pLie jedan
takav vojvoda i udinio krai rimskome carstvu, Eto, to-ie
drugi nadin, kako su se i za5to su se Niemci selili preko
Dunava u rimsko carstvo,
A tre6i ie ovo: U ono vrieme, t. i, priie 15 stotina $o-
dina, navalili su iz Azije u na5e strane divlii Huni: malin
pledati ljudi, Siroka nosa, malih crnih odiju; hranili su se si-
rovim (priesnim) mesom,samo bi ga metnuli pod sedlo, da
se spari. Fina pedenka! Pili su kobilie (kobilsko) mlieko, a
s konja niesu gotovo ni sjahivali, Ovi su stra5ni liudi savla'
dali naipfiie niemadke rodjake Gote, koji su imali svoju
drlavu tamo oko Crnoga mora, u koie utiele Dunav, Kad su
doSli Huni i kad su se ovi Goti krenuli, kao da se ie krenuo'
ditav sviet, Od sada se ie preko dvie sto godina selilo i tuklo
tako, da su u tojselitbi, mie5aniui bofu propali ditavi narodi,
l ffi ,,NW
pa i oni silni Huni i Goti. Niemci irnadu o tom starih pie-
i"*u, kao i mi Hrvati imamo piesamao boiu s Turcima,
_9g4gg_1.
A sad da vam kaLem, za5to sam vam razlafao ovo o
seobi narodA! - To sam vam razlaSaos dva razloSa, Prvi
ie to,Sto smo se i rni Hrvati doselili u dana5niisvoi dom, a
niesmo u ovoj zemlii od kad nas ima, A ganuli smo se prvi
put ba5 onda, kad su se i druSi veliki narodi podeli seliti
preko Dunava na jug i na zapad, To nam treba znatl, ier ie
to podetak poviesti na5eganaroda, - Razlagao sam to i
zalo, Sto je poslie ove seobenastao oko nas u Evropi posve
drugi svietnier su do5li posve novi i mladi narodi, Sa seo-
b o r n n a r o d ap r e s t a i e s t a r i rimsko- neznabola-
d k i v i e k n a d , o l a z in o v i r i m s k o - l c r S i a n s k i ili
srednii viek, kako ga zovuudeniaci,
A budu6i put 6emo se razgovoriti o tom: Kada smo se,
od kuda smo se i kako smo se preselili mi Hrvati u dana5nii
svoj dom,
Sto je to luksus i bi li moglo biti bez njega?
_ -_Bilo-ievrieme, kad se na selu nije znalo.Sto je to da6a
ili fla5a: liudi su pili - ako su Sto imali - liepo iz drvenoga
barila ili lagve, podavali iedan drugomu i napili se, da su-i
p_ievall-iigrali, A danas ie5 nadi u mnogoj seoskoj lcu6i i
da5ui fla5u,- Bilo ie vrieme kad se na selu nije znalo, Sto
ielampa ip,etrolef ljudi su palili ludi (ili tesi), snaSaiekre-
sala_lqd,a dim se dizao do stropa ili prsnica; babe bi ukrale
gazdi loja, splele bi stien i nadinile ciiep ili kere5 i tako bi
i5le tr lov na buhe, P9k ie bilo dobro i,bez lampe i petroleia
lll "g"i.tu
ili, pendZeryl
htlo ni traga kakvomu staklu, Pa i pr:ozorisu
bili maleni. I bilo ie_dobro,A danas? Danas imi I kuhinja
pr??or.i na niem staklo, a u sobi su velitrciprozori sa detiri
table, i sa Sest,i ios moZesvidieti i zastore biele i crvene,
-. brate, kao.u_gradu!- I tako bih vam mogaonabrajati
do
sutra: dega niekad nije bilo, pa ie sve doblo bilo, a'danas
sve tinijel liep5e: i na selu se Siri svakoiaki I u k s u so
_- rekla bi:ve
na5a gospoda,
Sto ie-luk s u s, Kad ima5 nie5to,Sto
, -Fto,,,s.ad"zq1dete,
drugi
misli, da ti ne treba, da bi bez toga mogao biti, kalu
ti, da tjera5 luksus, da Zivis u luksusu. IlrvatJki vam to ne
znarn kazati,
G,o,dina1. ,,DOM," r23
A neka seljak dodie u grad, koliko 6e tu vidieti sve6!a,
dega ne treba, koliko (,e tu vidieti luksusa! Eto: ve6 sama
ulica s jedne i druge strane izgradiena i iz$ladiena ravno,
kao stol (trpezal, Njekad je bilo dobro i kamenie, ibezka-
inena, a danas sve njekaki asfalt, koii kao da ti se pod no-
gom podaie, kao da hoda5 po vosku! A dodji u veder: sve
rasvietljenonlampa do larnpe!eemu toliki tro5ak? Tko hode
da no6u hoda izvan ku6,epo ulicin neka si kupi lampaS, itri
Ienier, ili baklju, - a ne da u ludo gore lampe po ulicin pa
da se na niima smude mu5ice,komarci i lepirica, Koliko bi
se sirotinje nahranilo onim novcem, koii se tro5i na ovu
rasvietu, - A unidiite u ku6u kojemu gospodinu:ve6 se
pod po koiem hodate, svieti kao staklo, na podu skupi pro-
stiradi, oko vas fino i skupo poku6tvo i tako d,aliei tako
dalie,N'e bi li sve to moSlo biti ieftiniie, pa bi bilo sveiedno
dobro, - kako ie bilo i ondankad toga nlie bilo?
Tako njeki pitaju, Ali ne 6u vam ni5ta odgovoriti, jer
ioS niesam sve spomenuo,Ali vam ni ne 6u mnogo dodiia-
rrati, samo 6u vam jo5 to spomenuti, Sto mno$i od vas znadu:
da bogata5iza kakovu god nnalui ni5ta vriednu stvar desto
dadu na tisu6e i tisu6e forinti, Eto n, pr., neka tko ho6e
imati svoiu sliku, a da mu iu nadini na5 slikar Bulcovac,-
pla.tit te za niu 500, 600 i preko tisu6u forinti, A i mala
kakova slidica desto se proda za viie tisu6a,
Ima liudi, koji vidu na ovakove skupe, a nepotrebne
stvari, Ved su protiv niekih skupih i nepotrebnih stvari po-
dele pisati i novine, Tako je n, pr, priie bio obidai, da su
prijatelji i rodiaci davali na mrtvadka kola svoiih milih
skupe vience od cvie6a, Danas se ve6 desto dujenda se
miesto vienca dade 5 ili 10 forinti za siromahe, ili za drusn
kakovu potrebu. A ima liudi, koii bi htieli, da tako bude u
svakoi stvari. Ima liudi, koji misle ovako: Ako nietko troSi
previ5e, zato ie drugomu premalo. A kad bi svaki tro5io
samo toliko, koliko mu treba, ne bi se to izravnalo, mnoSi
bi se posao obavliao za polrebnu stvar, a sad se badava
radin da se nadini stvar posve nepotrebna.
A je li to istinanSto misle ovi liudi? - Odmah 6u vam
redi ravno, da nije tako, A duite, za5to.
KaZu ovi ljudi: svaki neka tro5i samo na ono, 5to ie
potrebno, bez EeQane moZe5biti, . A tko de u tom biti
sudac, Sto ie potrebno, i bez dega ne moZe5biti? Da na5i
stari ustanu iz groba, stali bi vikati na dana5nii sviet: da ne
r
I
I
| ,to ,,D0M." Godioa 1' G.di"" 1. 125
|-*- "D0M"'
:'
tr"bu dabi, ni flasi, ni petroleia ni o$aistau,ni lampe, ni v9- skoo- a to$a ima mno$ondemutreba pomo6i',.pa 6u varn to
- A drugo, na 5to_ bi_.morali na5i
iikih .tukala na prozoru. A da ustanu oni, koji su jo5 ptlie pi"b* zgod-omi kazag,
umrli, oni bi joS viSe to$a na5li, i rekli, da ie nepotrebno, paiiti, iest to: da svaki novdi6,Sto
-gu-dobiie'na5
fiudi se trosi -ra luksus,
ier su oni moSli bitlbez toga, - To se dakle ne mol,e re67: iu doviek,da 6to manieotidie u tudiinu i tu-
neka svatko tro5i samo na ono Sto ie potrebno, i e r s e p o- -'-- u i,eP,
djincu
tr ebe m i e n i a i u , S to i e d a n a s n e p o trebno,sutr a sviet A srri sada prosudite,jeli sve ovako, kako sam kazao'
ne (,e mo6i biti bez to$a,
Istina ie, mote se pomisliti: da bi sviet imao vi5e po- Sitnice.
trebnih stvari, kad bi svi radnici ostavili fine poslove' pa
Tko ie i Sto ie to ,,vlah"? Poii hove ro'djake, to jest sv'e one xra'
kad bi izradiivali samo ono, 5to ie naipotrebniie, t, i, kad bi ro'de, koji,h le iezik slidanrstarornu
.6emo rldoffi, F& da vidimo, komu
samo orali, tkali i druSe takove poslove obavljali, Ali to se rirnrskornu iezi|rnt, ier ie niihov j'e-
se haLe ,,vlall,"
moLe samo pomisliti, ali niie stalno, bi li bilo tako, A niig U Hrvatskoi i Slavoniji l<ain zik i postao ,od rimsko$a, a nieki
stalno zalo, jer je naprotiv stalno ovo: kad bi svi ljudi-radili kato,lici v rl a [r svalk'ornu 6ovjeku su sabuva[i i rirnsho ime, - a to
iednakl posao, i to simo naiprostiii, doviek ne bi nikad ni5ta grdkoSa zakoma, svakomu..Pravo- su Rurnauniili rnadZarski ,,vlasi",
ilaunrornu; a ,sami ovi ,,vlasi" zovu Ako je tako, a iest tako, kako
nova ni-liepa vidio, nidemu se ne bi poveselio: ni liep5oi
odie6, ni bolioi kaplji vina, - nidemu, de$a dovjek nema se hri56ani, ili prak ,,rsnbi". - U to: da i Hrvati iedni drurge zov'u
Dalmaciji tkaitt p'rimorci v'l a 'h ,,vlasima"? Za6to Hrvati u Hrvat-
svaki dan, Nitko si ne bi nzbiiao glavenda Sto novo izmisli, svalkomu zagorskomu seljak'u,koji skoi i Slavoniii zovu ur,aiS sviet Sr-
- i., bi se mislilo, da sviet molebitibez sve$a novoSa,- je d,alie o,d rnora, ,pa b,i'o on rim- Ehorga zil<ona - vlasi? Zaito u
A kad bi tako bilo, bilo bi manie veselia i radosti, sviet bi .k"g.' ili ,grdkoga zakonra - U Dalmaciii zovv naSe$a dorvje'ka
rnanjeveselo radio, pa bi se manje i uradilo, Herceg-Bos,nikaZu turci v ah sva- seliaka ,,vlah"?
lco,m'uikr,Seaninu,bio on lkatolik ili Na prvo pitanje 'o'dgovorit 6u
Ali ie osobito vriedno ovo spomenuti: U luksusu Zivi t Pred turslrom silorn
,,srb", kako ta.rno kaZu, - Sta,ri vam o-valko
onaj, koii mole, koji ima, - a to je bolie za ono$a, koii Hrv,ati zva'li su vlah,om svalcofa bieLao ie u na5e zemlie svakoiaki
nema,Ako koii bogata5dade do tisu6u forinti zamalu sliku, Tailijana ili Latina, pa im ie vla5ki narod, rnediu koii,m ie bilo 'i na-
Lliza kakovu finu stvar, plata on posaomnogo skuplie, ne$o SeAa nar'oda, ali ie bilo rnnogo i
'Lemo bio isto, Sto mi 'danas ka-
iezik
Sto vriedi, on za pravo poklanja novce majstoru i finomrr laliians;ki. I danas se t Za- orivih vlahA, to iest Rumruri, to
radniku, A to ie dobro, Da jo5 toga nema, bogata5i bi se grebu iedna ulica zove ,,vlaSlka" iest podani'ka star'oga rimsko-
ul,ica, a to zato, 6to su nie,lc,adu { a Carstva, koiemu ie 'car stano-
zalrp ali,svojim blagom, ito ,t €rEkom Carigradu' A naB
njof ,stanovali talijanski zLdad'
Ali sad iu spomenuti dvie stvari proti luksusu, Onrda su io5 i u Zagrebu svatkoga narod, Lao i drru[i sl'ovemskina-
Talijana zvali vlah. Sl'ovenci r o d i ( b e r si i P o l i a c i ]s v ' e r i m s ' k o
Prvo je ovo: Ima ljudi, koii zbilia tro5e bez potrebe i
fKranici) i danas il<a?u Talijanu od starine zove - vrla3rkrim,Pa ie
samo zalo, da se pred sirotinjom pokaltr, sto moSu, samo da s v e d o s e r l i e n r i kiez r i r n s k o $ a
Vl ah ili Lah, a 1a,5hi - to,im
osramotesiromahai da se na niega podignu,To su ludebez car.stva ipr'ozv,a'oi ,,'vI a,s i", A 'do-
ie isto, Sto i talij,anski,Ni eeh ni
srama, koie zasluLuiu, da ih doviek prezire. Poljak ne zm,a,,Sto ie Taliian, ne,[o bro je rpoznato, da s'u Grci svoie
svakomu Ta'liiarnu on il<aZeV I a h
i carigiadsko cars,tvo zvali ,,r i trn-
A drugo ie ovo: Kako ima siroma5nihljudi' tako ima i s k irn" car,stvom, Pa i sebe su
ili Vloh, a 6,iesto ,,talijanski"
siroma5nihnaroda, Mi smo Hrvati siromalan narod, mi ne- zvali ,,Rom aioii" t. j. -Rim-
k,ale ,,vloski", t, i, vlaSlti. - Ma-
mamo velikoga blaga ni boSatstva,k nama ne d,olazini bo- diar l<.aZeopet Rumuru - v I a h, I i a n i, a ioS se danas dio buSar-
$atstvo iz tudie zemlie, niti smo jo5 svoiim radom i Stednjom ili po madiZanslr'om iz$ovoru: rL" ,u*li"' zo've ,,R u'm e I i1 a'l ili
skupili toliko, koliko nam ie potrebno, Zato bi svi Hrvati, o,lailr, - A i Nie,nacm je pomrala ,,Rom aniia", A ba5 iz s'tt'sjed-
a osobito svi hrvatski bogata5imorali paziti,na dvoje, Oni bi rie,6 ,,v I a S'k i", i lo Niernac kaZe .tu" olle zemlie naivi5e se ie 'svie-
opet Franc ezt i T.aliia'nu, d? €o- ta selilo u naie zemilie.
morali paziti prvo na to, da svaki suvi5ni novdi6 dadu za - Ovo ureka ,pamte na5i fiudi $1-
vori ve15ki, to iest vlnLtski,
stvari ditavoganaroda, miesto da ga potro5e na luksus,Nii- Po svem se ovo(n virdi, da svi na- dkoga zal<onaipa im,nethane bude
hov luksus nelca bude ton da pomognu svemu, Sto je hrvat- rodi zovtr ,,v [,a s i" Taliiarne i nii' Za,o,a,ko ih tko io'S i daarasnaz'orye
 ,,DtOrM,"
126
starinskirn ime'nom ,,v I a s i". Do-
kleAod oni budu htieli biti na
stran i nie5to posebno u hrvatskoj
zemli| doile ie ih narod i ztrati
ovim imenom, ier'ovo' ime niie iz'
mi,Silien'o,nije nikakova poSnda,
neSo ie starin.sikarprava ilrrvatsika
i slovenska ried,
Zaito ie brsi 7, ',DOMA" onako
biel? Toda ne znaiu,mn'o'$i,,DO-
MOVtr" ditaoci, pa iu to p,o'sveu
kratko kazali. Ovo, istina ie, niie
ni,kakova ,,sitnica", ier mene ona
bielina nr 4. i 7, b'roju stojl ve6
preko 120 Kruna, a ni toSa ne
znaju mnogi Eitaooi. Zalo 6u to
sve u krati<o kazati.
Ja mogu, hvala B'ogu, nap,i,sati
Sto$odhodu i Sto'godznatrl Sto na-
pi5ern, dadem slaEiaru,da prodita,
da po tom sl,oZi srlova. Slagar
mene mora slu5ati, on m'o,ra sve
do slova sloZiti, a ti,skar sve to
natidka, I tako ie ,,DOM" go,tov.
eim je gotov, mo,ra gospodir ti-
skare na ,ona;j1dryl,kad ,,D,OM"
ima iz,adi (1, i. L i 15. u rniesecu),
nlora, reko'h, p,oslati fedan ho,mad
kralievsrkonau drZavrromiu ordviet-
niku. Rekao sam, da ia rnog,u,
hvala Bogu, ,napisatrisve Sto ho?u
i Sto zn,am,Ali sad ie rhr. drE. od-
vjetnitk prosuditi, Sto smiiu ditaocri
iitati. Ali ka,ko 6eS odieliti to od
on"og3,-6e['a ne srniju ditati? To je
vrl'o lako, i to ovako: Kr. drZ. od,-
vjetnik iavi eradsko,mu p,o,dlavar-
stvu_zalgrebadkomu, da ie ,;DOM,,
,,zaplienjen", o gradis,ko. po(l,avar-
stvo iav:i to ure'dini,ku,,DOrMA,, i
po,zove ga, ,,da sve prirnrjerke za-
plienjenoga dasopisa ima do,nosi-
teliu ovoga dopisa izru1ili". Sa
Sto je nova doma
- Sto piSu velike zagrebadke no-
vine? ,,DOM" 6e u btr,du6e,rkad
bude ima,o prosto,ra, u kratko iz-
i
,Godina 1,
straZarorn, koii donese 'o,nu viest"
dodie i eiuZnik s veli,krim koSecn i
odn'o,se,,DOM" u podr,urn graidstke
kuie, Sve se to javi i na po'Stu,i
tarnrododju s ,ko,Sem,pobenu s,ve
komade ,,DOMA" i odnesu ih u
p'ocl,rum,- A 5to de sada ditaoci
i preplatnici? Za njih 6e se nadi-
n,iti ovako: Iz onoga, 6to je slaSar
sloZio, izvadit 6e se ,orno,6to se ne
smije ditati, a s've drugo ie ,sena-
tisirati na druglom p,ap,irukako je
bilo i na onom ,,D,OMU", koii je
sad tr podrumu, Gdje su izvadlema
slova, koia 6e ne s,miju ditati,
ondje ostane u ,,DOMU" liepo
biel,o, Dakako, vlastnik ,,DOMA"
(a to sam, hvala Bo(nr, ja) mora
opet platiti ovaj drugi pa,p,ir i dru-
go tis,kanje,
Sve ,ovo, Sto sa,mvarn prrip,o,vie-
dao, ,sve to radi il<r,'dni,.odvjetnik
p o z al<.o nu, Ovu ,o,d,redbtrkr,
drZ. odvjetnika ima potvrditi sud,
kr'. sudbeni ,stol, p,a na del,u lista
nto:zete'danasd,itat,itakovu potvr-
ou, I sud sudi p,o za)kona,,a sudi,
da je uredrnik povried,io ili prestu-
pro propis (ili paragraf) 300 i 302
il<aznerno,$a
za.kona.,,P,a urednirk
znade 6itati, pa neka 6ita ta clva
zakonska pro.pisa,neka ne pi5e,Ito
ne smije, neka ne pla6a badava
papira i tiskanja po drugi put." Ta-
ko mi, mislim, kaZu ditaoci i pri-
jatelji, i ja im hvalim za tai nauk.
Ali na moju nesre6u i Stetu - tai
mi nauk niSta ne ko,risti, Ja sam
bio :kod kr, dri,, odvietnika i raz-
dovarao sam s njim, i on-mi ie ona
dva propisa tako protuma6io, da ia
nemam nikakove nade, Ali o tom
razgovo,ru dru€i put,
I po svietu?
kazivati na ovome miestu sve, Sto
piSu velike zagrebaEke n,ovine,
D,anas nenia pr,ostor,a, 6ra 6u srpo-
Go'dina 1, ,,'DOM."
rnenuti samo to, da su se ovih
dana dvoie od tih novina iritave
clane p,ravdale o torn; hoje vi5e
laZu. Bili su niirhovi ,urednici i na
sudu. Prij'e €odinu i vi3e bio je je-
dan urednik o,sudjen,a drugi se ie
od ,ondado nedav'naveseli'oi osu-
dienomu pod no,s,bacao''da je osu-
dien radi- lali' Ali ne'davno tuZio
ovai onoSa i ,sud osudio i ov'o$a,
Sad se opet ovai veseli i PiSe o
[om, Po svoi priliei nemaju Ptqet-
niiesa i po5teniieSaposla,-.NeS'o
nadiimo .se, da te hiti ;bo'lje' --
Jedne od ovih novina Pisale su
do,sta o'Dalmaciii: da bi ju ve6,
jed,nom treb,alo siedfuuitis Hrvat-
skom i Slavoniiorn, Ja 'se niesam
ino,sao preEuditi tomu, St'o se iu
kaZe, a to ie: da Datrmaciju treba
zato sjediniti s Hrvatskom i Slavo-
nij,om, ier te !o biti n:,akorist Ma-
dZarimal, Ali rnoZda ,ia s vama za-
jecino niesam tako mu,dar, da bi to
m,ogao razumieti,
Deveta hrvatska iu,paniia, Hr-
vatska pod ban'ompodie'ljenaje na
osam Zurpanija,Sad p,rim,orci na5i
nastoje, da se trredi m,ova,deveta
primors,ka inpanija i to na S,ubaku
kraj Rieke, P,riie su bile hrvatske
ZLrpanijskeoblasti na Rieci, p,a s,u
poslie ,premje5tene,
Sabm a Zadm u Dalmaciii rar--
pravl'ja dalje, Kad svrSi svoi po-
sa.o,jav:it eemo, iesu li zastu,pnici
ito dobro za narod dokon6ali,
Srbi i Bu$ari ne gledaju se do-
bro od vaikada, ,a rsadba6 nadiZu
ied,ne na dm[e, U Srbiji slu5aiu
vi5e Austriju, a Bugari vi5e slu,Saju
Rusiiu, Javili smo ve6. da se bu-
garski knez ho6e rpro,slasitikra-
Glasovi iz naroda.
,,DOM" se zahvali,uie olrima, I hrvatski list ,,Hrvatski Branik",
koii ga hvale! A ftrvali ga iestiti I hoii izlazi u Mitr'ovici, Da se vidi,
127
ljem i s pomo6u Rus,ijenje5to do-
bil,i. ToSa se Srtbi kao dobri su-
sjedi boie. - Srbi su se zavadili i
s Crnogorcima. - U Buganskoj ie
bilo bune mediu selja,dkim svie-
tom: ne 6e sviet d,a,vatidesetine
od priroda, nello voili p,la6ati po-
rez u novcu. Ustrieljeno je devet
lirrdi i viSe ih ranjeno.
eehe tieraiu iz Pruske, Koji god
se eeh kani na dulie naseliti u
Prusko,i, ne dadu mu, tjeraj,u ga:
iroie Nie,rnci, 'da im zemlij'a ,bude
iista od tudiinca, Fametniji su od
nas,
Ruski car stoluie u Petrogradu
na sjeverru,a sad, ,se sprema na
kratko vriem,e u staru priestol-
nicu ruisku, u Mo,skvu, L<oiaie u
srcu Ru,sije,Mnogo se priSeo tom:
Sto ie to biti? Aho bude Sto, javit
iemo, Misli se, da Rusija ne 6e
ve6 mirno gledati, Sto Englezi
rade, a nlefl<i,kaZ'u,da se nje5to
sprema na tur,skoj Sranici,
Niemci bi htiefi dosti6i Enpleze
na r[,orr1r pa pove6avaju svo,ie
morske brod,ove. Ali ne 6e ni5ta
biti, Sto Niemci budu irnali v,i6e
bro,dova,imat 6e ih i Eqglezi viSe,
a Niernci ih do,stidi ne moSu,
Buri u Atrici io5 se ,sretno drZe
pr,otiv Engleaa, i ako im je iedan
gieneralumro, a drru$i ie ,zarcblien.
U Kfud rs,up,odelLipno$aniati tkr-
Si.anskersve6enike,koii tamo Sire
kr5,6anrdkuvient (ie,r Kinezi nies'u
kr5iani), Njema6ki se ie car ,Po-.
brrinuo, da kinezk'e oblas'ti uzdtie
mir,
Jedan pravoslavni nadbiskup u
Azifi rpr,istup,ioie sia svo,|imsve6e-
nicimi i naro,domk rims,ko'icrhv,i.
 Godina l. List hrvatskomu sefiaku 7,a?azgovor i nauk.
a'da ne prep'orudim'oova'i list sva-
da ,,DOM" niie zadnii listi6'
da duiemo,
'f,ie
"Ht*titt
Sto PiSe mltrovacnr
i Brani;k": ,'Od no19-99;
irlari t_Za1rebu list "DO'M"'
wo
komu diugu radniku i setriaku, da
;; ;; nje[a p'redPlati,
moSu6e.' Za
-(:adili a'ko mu-ie
ie .Pako, ,.Sto
o'vo$a vniedno6ia -Pue'koga. ":11
tftt'*;.H"DOnfi',r#
Tai list ne tmohetno nego .samo Dr.ANTUN
| urednik
lzdava0
Vlastnlk, RADrc.
'pou'ke, ko.ie.y-nije d,o 'danas niiedan zagre'baqxt
fr"lfiii, Prekrasne obiavio, , ."
stilom (nadinorril dnevnik
-
dobiva
""-fiitt* listu nas se'lja'k,$os.niie dao Dragi i 8estiti ,,G[ase Naro'da", Clenaie,POMII( na godlnu 8 (trl) Krgqe-.-- Ako d'esetoricaili vi5o.zajeduo
;;il g i t i r i r t e - a p l a t " r * i D O u ' , d o b i t ' c e. : D O M "z a m a n j u . c i e n ut,oi : d e e e t o r i c a
druSi na5 nii tJ ,u duditi, nego za Zaliti' Do
list' V.eo-
seliaku niledan i vile s'veki'za 2 Krune 4,0fllira" dvadesotorica ivi$egvakiza2(dvie)Krune.
zaslaLan bio s'vaki z,iode du ti Pokazati Pismo PPzna-
rodoutlb' - Pojeclinciso mogo predplatitii na pol.i.na.trecinur^a^deseborica i vi5ei ns cetvrb
ma bi
tJ€,a vriedn o$a i zrcluino$a domro- Codiie. - Pojeilini broj stoji 10 filira'
koii bi nastoiao,da se li'st naasama
iirT" - sve6"enika,ko'ii o tom PiSe
Siri' Po-
i,r'-noztu")'mediu narod oroako:da to vise niie ni stran6ar- U Zagrebu, 1. svibrfa 1900.
il"-li -r" nnho* g, dru' Radi6u, da
"utitt sto vise raz5ir'i, stvo, ne$o Pr'ok1'etstvo,-
'onda A da
ii"
t"t""je' da 6e Po na5 nar-od znaS..,GIas"", lo5 nie5to,ioS bi se
vi5e' itrdio. Ali dajmo zlu mira i ,rMassa".
biti blagoslovan, Na Po'sao,rodo-
""Lu - A
liubi!" - JoS Posebice Pi6e ured- motrimoBo,ga,d,a bude boli'e!
hvala za Ptliale'li- Haide, neka iedan put i uDOMu barem Podne udeno i
;it;" ,,Hrv,fir." uredniku,,Do' tebi, ,,Glase';,
MA" ovo' ',Mi'slite' 'da 'smo i -'rni stvo! to o >massi<<.
Viestnik" kaZe,
*tnko* mimoiSli VaS krasan 'list ,daI mali ,,Sisadki Sto ie to ,rmassa<<?- Tako $ospoda kad i kad zovu
poput drugih listova a Za$reba"" u m'alo'm ,,DOIMU" i'ma vi5e
nedo u velikim na5im m'ovinama' narod, t,l, seliake i dru$e ne5kolovanesiromahe' Aznalita
f,{i' rrrukori:u iz-il<azuiemodast, koji
lis't Ak-o i niie ba3 tako, ali hvala i ried ono,-3to se hrvatski kalet smjes, smiesa' smie5ano
radi za d,obr,ohrvatstva, a VaS
Viestnid e" ' i pozdta' mnoztvo.
nenr,a druge ten'dem'ciie (na[<ane), tebi ,,Si'siadki
i sursiednernoie P'o- U toi smiesi i u tome mnostvu svi su iedan kao dru$i,
ve,i r:arditi za hrvatstvo' a ne za "i nni SiSEane
- savce! kao Sto ne razpoznaies
stranradke svrhe i P'sovke"'
P,o sv'em se vidi: mali se skuP- iednoSa ne raspoznaje5od drugo$a, -druSoSa,
Mali ,,DOM" lieP'o se zahvaliui'e u *ralinlalcu iednog-amrava ol ili hao Sto mediu
za o.vrLhva'lu i 'p'reporuku, liaiu, Hvala Bogu! ,,Dom" ne bi ni
iznosio 'ove srr'oiehvale, da se ne hrpom ili gomilom kameniane razpoznaiesiednoga kamena
A sad duimo, Sto o ,,DOIMU" od drugogi, IJ ,massi<, u tome mnoZtvu nitho ne misli svo-
nada od ove slo$e rnediu malima
niSe ..Glas Naro'da", radni6ki list, dobru za natod' Ali o jom Slavom, svi jedno znadu ili bolie: niiedan ni5ta ne zna'
mnogomu
koji izlazi u Za1rebw ,,DOM" je
tom drugi put vi,Se, - kailu, Tu nitlco ni6ta ne 6,esAm za sebe, ali kad toi
i,rne listu, ,koieg je izaSlo ve6 5
br'oieva. , . faa srno ,ove ibrojeve Radi uzkrsmih bla$dana izar5ao )>massi<<puhne Stogodu glavu, onda navali kaobez pame-ti,
pregledali, u,zradovalonas - je, 'da ie 8. bro'i ',DOMA" vet tl' travnja
'leleli lomi i kr5i sve oko sebe, kao kad navali voda nose6i drvlje
ie je irpak nie,Stou Hrvatskoj Po- svim svoi'im prijatelfima i
Uzktsl Uz' i kamen;e,
krenulo, Srto6e odg'ovarati pravoi neoriiateliima: sre6an
pudkoj prosvieti, ter ne moZem'o' kr,s,nuli i mi svi od zla na dobr'o! Takova ie, kalu, )>massa<<,takovo je ne5kolovano,
),prosto<
- mnoZtvo naroda,
Od kad ima svieta, svagda je bilo ljudi, koii su htieli
biti niesto vi5e i bolje od drugih, Svagda je bilo liudi, koii
fif nDomoopominiesvoie daLnike,6a i9 o?uiakpro' niesu htieli, da budu u ,massiu, Edjeih nitko ne vidi i ne
-
sao,I'p?"dplata {iuupoiovicu $odineio-iniie dobla' Novi tazpoznaje,
"u pil*"ju i dobiiai":"9 broieveod
;;;t"epiat'r,ici l"J po.detka'
ti'!" i 2. broi, koli se na novo tiskaiu, Ali sad malo pazite. Kad je doviek mediu mnoztvom'
samose neka pak ho6enda Sa vide bolje nego ko$a drugoSa,ili kad ho6'e,
".Iri"
P;;dpluJ" i priiave-Jutri.t t", ,,Up r'a v i'"DOMA" (Dr' 4 " t' 'daiz mnoZtvJvfte vidi nego drugi, ne moZeto nikako dru-
Radl6u) ti Z aE, ubu, J utj-evska ulica b t' 28'
Sadijebiti nego ovako: Taf se eovjek mora dignuti. A kalio
,6e5se dignuti, kamo 6eSse dignuii u >massia u mnoZtvu?:
f-
I ,IDOM.'' Godina 1'
130
Tu nema druSe, nego bez straha i obzira skodi na ramena
;;;;;[";l Ju bko-niega, A nioZe se do€oditi i.to, da $a
;;;"'tutttu digne na svoia ramena, I eto vam velikopa do-
;i;6i Svi ie gi vidietini on i_esve vidjeti - sjede6i ili sto-
'-ieti liiepo na ramenima mnoZtva,
Tato vam ie u svietu, Tako postaiu uvelikio ljudi, o
koiima' ide {las dak u deveto carstvo,
Ovo su liudl ve6 odavna opazili, I dobro su ljudi spo-
zna\i,da kukavac poiedinac dovjek ne moie biti ni velik, ni
iak, ni Alasovitbei rrrnoLlva,bez>>masse<<' b e z na r o d a, I
zato liid| od kad lo znadu, od onda izmlsliaiu svakakve
nallnet kako doviek moile nailakse zaskoditi mnoZtvu na
ramena,ili kako se najlak5e dade mnoZtvo na to navesti, da
ono samo koga digne na svoja ramena, - Gledaite tr$ov-
di6a, Sto dodje s torbom na lediima u selo, MnoZtvo 6,emu
dona5atinovdi6 po novdi6 i udinit 6e od nieSabo$ata5a,euli
ste za Napoleonanveliko$a trancezkoga cara, A postao je
car od obiinoga dastnika (oficira), ier se ie znao dignuti na
ramena lrancezkoi vojsci, a onda ditavomu francezkomu
narodu, A bilo ie u staro vrTjeme,a i sada ima liudi, koii
mnoZtvo hrane i napaiaiu - i mnoZtvo ih digne na svoja
ramena, Ali to moZe biti samo na dasnier tko bi mnoZtvo
dugo hranio! - A ima ihnkoil znadu mnoZtvu obeiati zlatne'
grade, i mnoZtvo im vieruie i opet ih digne na svoia ramena.
,Ali Sto 6u vam dalie razlaSatil Re6i 6u vam u kratko:
Dan danas otvorio se upravo promet s mnoZtvom, Ne znam/
jeste li duli ili ditali ried ,agitaciiau, ali mnogi ste, to znamt
duli ried MoZe se kazati, da ie danas ditav
prosvie6eni "kortebacijau,
sviel'- jedna ragitacijau, jedna "korte5acijau,
Gdie danas nema agitaciie i korte5acije,lu nema, kaZu, nI
Zivota ni prosvietenja,
- A tA ,agitacija" i okorte5aciiau- to vam nije ni5ta
drugo neSo naganjanie i mamljenie. Idu liudi od grada do
$rada, od sela do selanod kuie do ku6e, nagovaraju,na$one
i mame >massu<< narodan- da ih digne na ramena, PiSu i
izdavaiu novine i kniili,ce, naudaiu iorru vieru, obedavaju
loyo spasenje i uzveli,Eenie,- samo ih neka dignu, da
dodju na glas i do vlasti,
- I >-massa< vjeruie, mnoZtvo vjeruje, i mnoSeie ve6,diglo
i - pokajalo se: spasa ni uzvelilenia nema.
I p o d e l is u s e i a vl i a tig l a so vi : u N a rod viSe nikom u
ne vietuie.., ,Narod ne vjeruie niiednomukaputa5u",
Godi'na 1,
,,DOM,'' 131
A za5to ne vjeruie? - I >massa<< ima kakovu takovu
glavu i pamet, ,Massau vidi, da >agitatori<i ,korte5iu do-
iaze samo niekih godina, !_s_amou te nieke Sodine duje
>massa<<, kako joi govore: uMili moii, draSi moiilu A inaSe
ditave godine za massunitko i ne pita, Ima ih padenkofi se
s massomne 6,eni razgovarati, niti se s niom drulit| kao da
to niesu pravi ljudi; oni kaZu, da ie >>tnErss&<< glupa, da ie
>massa<prostanda ima lude obidaie,da ie bez glave, da je
jednom rielju be5tiia,I mass4se podne domiSljati,da k njoj
nitko ne dolazi radi, nie, nego radi sebe, I zalo ne vieruie,
A ja vam sad ne (ukazati: meni vieruite, Ovo ie samo
raz$ovor, u kojem sam vam kazao nie5to od ono$a, Sto ia
mislim, A sad mislite sami, Pa ako se misle6i naudite Sto-
god, meni 6e biti drago, ier naS ,Domu i jest za to, da se na-
rod - ili, kako bi drugi rekli - da se >massa<< demu naudi.
Ali iedno mi ipak vieruile, a to ie ovo: Onoga, Sto se
zove >>massa<<, toga ie biti uviek. Uviek (,e biti mnoZtva,
koie ne misli svoiom glavom, koje deka i ne mide se, dok ga
tko ne porine i ne pobuni, A sredniii je onaj narod, u koiem
ima Sto manje takovoga sliepogai ponaiviSeSladnogamno-
Ztva. A jo5 ie sreiniii onai narod, gdje ima prosvlelenih i
pametnih liudi, koji mu bez svoie koristi daiu sve ono zna-
!rie, Sto ga sami imaju, koii pred >prostim<narodom ne sa-
krivaiu nikakove mudrosti nl taynl, Ali toga ima malo, ili
ni malo, Takovi su bili, moile se re6in.a*o-"po5toli: oni za
9v9j nlqk niesu tralili svoie koristi, Evo i orril isti 'DOM.,
koii toliko prigovara, i on |raili od svojih ditalaca predplatu.
Pa Sto 6eSonda, kad se danas ni Bog ne moli bahaval
Vriedimo ti Hto u svietu mi Hrvati ?
Odmah 6u vam re6i, d.a malo vriedimo,
_ Ali se zato ne mojmo boiati i Zalltiili se sramiti, Sto smo
Hrvati. Ja bih, da mi se Bog dragi dade jos sto puia roditi,
ia bih ga molio na koljenlmiz D{, dragi BoZe, da se i opet
rodim kao Hrvat, da opet bude*'Ht"-"il
east svakomu tt"roiu i plemenuna bielom ovom svietu,
ier ie sve narode, plemena i-jezike sve fe Bog stvorio, Ali
za mene niie stvorio ni bolieganni miliiega od hrvatskoSa,
Ja sam proputovao na5uDalmaciju, Slavoniiu,Bosnu i Her-
ce6lovinu,i putuju6i sam i gledaju6i nas narod onat<omolio
 132 ,poM." Godina rl.
Boga i hvalio mu, sto sam Hrvat, Tako sam hvalio Bo$u,
t ut--r"* slusao djevoiadku slavonsku _pie_smu, i kad sam
junake. sam s-e
Jt"d.o herceAovadke momke i U Hrvatskoj
trg u ZaSreba na5ih
;;dil t svaki"dan vidim pun Jeladi6ev
- I kad bi
;;li;kr i selianki, i n6 mogu ih se sit naSledlti'
po:
i" - saduvaj Boi,el - sav hrvatski narod potaliiandln'
iii"*"io iii pomadaatior- ia bih, mislim, ostao sa z_adniim.i
[itt pi"rnuo zadniu lulnu hrvatsku piesmu. I ne bih
"-irii*
..*o ia. Ji'mislim, da ie ovo mi3lienie stotine i stotine
tisu6a'hrvatskih
- ---p" du5a.
ipak, duli ste, iakai,em, da mi Hrvati u svietu malo
vriedimo, Ja 6uvam i'razloaiti, zasto mi u svietu malo vrie-
dimo.
Sviet ie sviet, liudi su liudi, a pred sviet-om i ljudmi
naivi5e vriedi, osobito danas, - bo-$alslygi iakost,-sila, A
mi'Hrvati niti smo boSati, niti smo iaki, Mi nemamo bo$atih
rudnika, izkoiih se kbpa silno blaSo; mi nemam-oBo$ zna
kako plodne, obradiene i svakako urediene zemlie; mi ne-
mamone zram kako finih lconia i dru$e ilivine; mi nemamo
velikih i bogatih gradova i u niima svako$a dobra i bla$a;
mi nema dvistih d=ugihilelieznih cesta; mi nemamo $olemih
parobroda, Mi nemamo - i tako dalie, A bez -sve$a to$a
nema velike i jake vojske, silnih topova i puiaka, -' a to
danas naiviSe vriedi, Ili ako i imamo koie5ta od ovoSa, mi
sami niesmo tomu podpuni gospodari; ni ono malo dobra.
Stoimamo,nlje u iednojruci, nije pod iednom naSom-kapom,
ier mi Hrvati'nemamo iedne svoie vlade, kako znad'ete,
Elo, zato mi u svietu ne vriedimo mno$o, zato za nas i
ne pitaiu,
Ali vam i opet kai,emz ni5ta zatolYi znate, da sva sre6a
niie u bogatstvu i sili, Znale, da se do bogatstva moZe do6i i
krivim putem, i da to niie blagoslovlieno, A znate i ovo:
Svaka sila za vremena, aBoLia- do vieka, Nemoite misliti,
da to samo onako Sovorim, da vam podadem ni5ta za nje5ta.
Niie to niSta, eufi ste za silno rimsko carstvo: propalo ie,
- eut 6,ete,lcako su Hispanci ili Spaniolci podavili ditav
sviet prelco mora, kako su dovukli k sebi sve blago i sve
dobro prekomorskoga svieta: i sve ie to propalo, a sad su i
kruha gladni, a kraljica im se svaki dasboii, da 6,eju biesni
narod sbaciti s priestolja, - eufi ste za Enpleze. I oni su
podavili i danas dave ditav prekomorski sviet: ive| im pro-
ri6u i u napried kaiu, da ie blizu krai i konac.
Godtura1. ,,iDoM." 133
Ne iu vam dalie, - moZete si sami primisliti, Samo
pamtite: Kao Sto moile iedan dovielc biti lopov, razboinik i
<rtimad,- tako moile biti i ditav narod, Ja ne 6u redi, da su
Hrvati svetci i iaganjci. Ali se moile i mora kazati za ditavo
slovenskopleme, od koiega smo i mi Hrvati, da ie mehseSa
i milostiviieSa srca, nego ikoie druSo pleme na svietu, O
tom 6emo se ve6 drugi put vi5e porazgovoriti,
A sad da vam kalem samo jedno.
Ima Hrvati, koii kaZu, da hrvatska zemlia mnogo vrie-
di, ier je na zSodnomemiestu u svietu i ier ima more, Drugi
io5 k tomu dodaiu, da bismo mi Hrvati mnogo viSe vriedili,
kad bi se siedinili i postali svoii gospodari u svom domu, -
O tom 6u vam kazali niekoliko riedi.
Mnogim vam je poznata pjesma: ,Liepa na5a domovino,
oi hrvatska zemljo mila!" I iest liepa na5a zemlja, hvala
BoSu! Ali da ie zadnia, Hrvatu je rnila, i tko ima srdce,
niemu miliie od nje nema na svietu. Ali nikalcva zemlia na
svietu ne vriedi bez Eovieha ni5ta: pamet i ruka doviedia
daje zemlii vriednost, I ako koii narod nesreda baci na ne-
zSodnu zemliu, tai 6,enarod makar kako naii sebi druSu ze-
mliu. To se ie ve6,vi5e puta dogodilo, Istina ie, hrvatska ie
zemlia na zgodnome miestu, pa 6emo se i o tom drugi put
porazgovoriti, Ali tko je kriv, ako ta zemlia viSe vriedi
dru$omu,-neEonama?
-
"Kririo ie to, Sto mi Hrvati niesmo siedinieni i svoiiu.
Tako se odgovara,Dobro ie,lia sam vam onda, kad smo s6
razgovarali o ,Hrvatskoi narodnoi misliu, i ia sam vam
kazao, Sto vriedi narodno jedinstvo, Ali dujte me malo,
,Zidovi (Jude, Jevreii) - oni nemaiu'ni pedlia svoie
zemlie, nemaju nikakove svoie vlade, raztepeni su po dita-
\rome svietu, Pa gledajntei slu5aite:sav sviet vide, sve no-
vine piSu, da su Zidovi obladali ditav sviet, da su im u ru-
kama novac i trgovina, da su im poslu5ni zastupnici i vlade
po svietu, Kako su oni bez svoie zemlie, bez svoie vlade,
raztepeni po svietu, - kako su do toga do5li, da toliko
vriede u svietu?
- A duite i ovo: Taliiani su bili do pred trideset, detrdeset
godina_razciepanigore nego mi Hrviti, Danas su siedinjeni
pod iednim kraljem i iednom vladom, Pa kako im ie? Istina
!9, oni danasu svietu mnogo vi5e vriede. Ali ie istina i ovo:
Nig_dienema toliko sirotinie kao u ltaliiit nigdie nema toliko
razboinika kao u toi zemliii uza sve'velike poreze ta ie
 ,,DOIM"' Godina 1'
134
zemlrau velikom du$u, a zastupnici se,u saboru niihovu u
Rimti svadiaiu.do zla Bo$a'
-'-*A
skupiie sve cigane, daite im zemliu i yla.du' i za lri
dana 6e se opet raztepsti po $rm-liui po pa5njacima'
----
Zato ^6L.^o reei orolko: Niiedan narod, kao Sto i ni
iedan poiedini dovjelcne vriedi ni5ta u svietu, ako ni5ta ne
irri"ai L sebi, Budemo li mi Hrvati naipriie u sebi vriedili,
do6i iemo do jedne svoie vlade, pa 6emo vriediti i u svietu,
A koji dovielcu sebi vriedi? - To vi morate znali ibez
rnene,Ali se ie ipak i o tom vriedno poraz$ovoriti, pa tomu
i slu?,esvi ovi r{z$ovori u nasem oDOMUo , Zalo ios niesmo
s ovirn posve Sotovi,
Glavni narodi i drZave na svietu.
MoZda se ioSsie6ateiz 5ko1e,da ima pet velikih dielova
svieta, Kad ste to u 5ko1i duli, slabo ste to razumiell'.ier se
diete malo stara za ovakove velike stvari. Sad 6ete sigurno
to bolie razumieli.
Prvi je dio svieta Evropa, gdje smo mi' U 5, bloju ,,DO;
MAu medju ,sitnicama< spomenuosami da su u Evropi-tri
glavna plemena:Sloveni, Niemci ili Germani, i Vlasi ili Ro-
mani.
Koji su s I o v e n s k i n a r o d i, lo znadete.Ali od ovih
siovenskih naroda imadu samo tri svoiu posebnu dry',avui
svogavladara,a to su Rusi, Bugari i Srbi. Srbi imadu pade
dvie svoie drtave i dva vladarant, j, Srbiiu i Crnu Goru.
Hrvati, eesi i Poljaci imali su niekada svoje dry',avei po-
sebne vladare, ali su to sve izpubili, sve ie to propalo,
G e r m a n i, t. j,Niemci i niihovi rodjaci imadu distih
Sestsvojih drlava, a to jet Njemadka (njemadkocarstvonu
hgigp ie udruleno preko !0 posebnih drZavica), Holandija
(ili Nizozemska), Danska,Svedskai NorveZka,pa Englezka.
I V l a s i i l i R o m a n i i m a . d uS e s td r i , a v a a
, to iet Ta-
lijanska (ili ltaliia),Francezka,Spanija (ili Spanjolska), Por-
tu g a ls ka , R u m u n jskai B e l g i j a .
To su driave, u koiima llviu velikoi ve6ini samo jedan
narod. Osim ovih jo5 su u Evropi dvie drtave, ukojima Llvu
pomie5ani razliilni ndrodi, a to ie Austro-Ugarska i Svi-
carska.
U Austro-Ugarskoi drZavi,Zivu svi Hrvati, svi Slovenci
Godina 1. ,,DOM,"
135
(Kranjci i Sfajerci) svi eesi,_svi MadZari, velik dio Poljaki,
Niemaca i RumunA, nie5to TaliianA, Rusi i Srbd, - U Svi-
carskoi ima naivi5e Niemaca, pa Francezi" i Talijand,
Joi treba spomenuti drtavu Grdku, pa Tursku.
U drugim dielovima svieta spomenut 6u samo tri drZ,a-
ve, U Azijl, ie Kina (kinezko carstvo) i Japan na morskim
otocima, Aziia ie nama na iztoku i drZ.i se Rusiie. Amcrika
je nama na zapadu preko mora, i tu je velika drZava pod
imenom ,,Sjedinjene drZave", jet ie tu vi5e drZavd pod ie-
dnim predsjednikom, Tu vlada enllezki iezik,
Ali ne treba zaboraviti, da mnoge evropslce dri,ave
imadu zemlje i u druSim diielovima svieta, A osobito treba
spomenuti, da nieke od ovih drZava ne bi ni5ta vriedile, da
nemaiu posjeda u dalekom svietu, Takav posjed u tudiem
s v i e t u z o v es e ) > n a s e o b i n a o i l i " k o l o n i i a " , Najvi5e
naseobinAima Englezka,i onabez njih ne bi bila niSta,En-
{lezka ima naseobinApo ditavom svietu, a naivi5e u Azijiz
tu ie niezina Indija. - Rusiia nema naseobinA,premda ima-
de mnogo zemlje u Aziii, ali se sva ta zemlja drli ruske ze-
mlje u Evropi, - Francezka ima naivi5e naseobind u Afri-
ci, Spaniolska u julnoj Americi i t. d.
A sad da vam kalem, koliko vriedi koja od ovih drLava,
t- ier ne vriedi svaka iednako. Naivi5e vriede one dtlave,
k o j e -s e ? o v t rr v e l e v l a s t i u , a t i h j e v e l e v l a s tS
i e s ti, t o :
Bu-s.!ca, En|lezka, F r ancezka, Niemudk", Austro-Ugarska i
Taliiansk a, Bez ovih Eestn" ^oi., ito no je fiel, n" "6it.rro*
svietu.ni,list pasti s drveta: one moraiu'za sve znati i na
sve privoliti.
Od ovih velikih vlasti najiala je Ruska i Engleslca,
Ud
ft?1""4a i Niemadka
niekako6u j.e" k;:i i.
Taliianska, ""1"tiiii^
Od drZav6.izvanEvrope naivi5e se dll,e Japan i Sjedi-
niene drlave ameridke. Jipanci su pred niekoiiko godina
potukli
4iqiu"" iliKineze. i Ameridini su potukli Sianiol-
sku i oteli ioi bogate naseobine,Kina
ie gotbvo mrtva i LaS
se u na5evrieme spremaiuevropske velike vlasti, da tu go-
Iemu .aziisku cat"rrinu liepo ttr"dyu se podiele,
A kad nam se dade- zgoda, potaigorrorit 6emo se o
svakoi ovoi drZavi posebice,-
 Godina 1.
r36 ,,DOM."
Bi li sviet.mogaobiti bez novaca?
Kafu, da danas ne bi sviet moSao biti bez novaca. I ja
vierujem, da ovakav sviet, kakav-ie danas, lqi.": bi moSao
biti bez novaca ni pol ure. A ne bi mo$ao biti bez novaca
vet i zato, Sto je postao ovalcav, kakav iest - upravo Po
novcu i radi novca,
Bez novaca bi mo$ao biti posve dru$adiii sviet, Tako
na pr, ia znam za iednofa dovieka u na5oi Slavoniii, koii mi
ie rekao, da pol godine niie vidio bakrene ktaicare (novdi6a,
solda)! I bio bi moZda ioS pol $o{ine bez novdila ptotivio.
Ali bilo je vrieme, kad nlie Zivi,osamo iedan dovjek bez
novaca, neSo ditavi narodi niesu ni znali za ovakove kovane
i papirnatenovce, kakove mi dan danas imamo, Pa t-o niie
bilo-Bog zna kako davno. Nije pro5lo jo5 ni podpunih 500
godina, Sto su se posvuda olco nas podeli sluZiti kovanim
novcima, a ni papirnati niie mnoSo stariii od sto $odina,
Pitat 6,ete-mi:Kako su ljudi u davno ono vrieme ilivieli
bez novaca? - Liepo, Birtiie ili gostione niie bilo ni vraLie
na svietu. A ako si se htio napiti, oti5ao si u kliet, ili po-
drum, ili k priiateliu, i nadvrkao si se prave boi:ie kaplje -
a ne Spire i otrova, kao danas - trbuh ti miera, a sve bez
novaca. - Za duhan i lulu (pipu) ili za kakovu cigaru niie
nitko znao osim Satana,koji ie to - kailu - izmislio samo
zato, da dovjelcana Srieh navede, Pa Sto 6e ti onda novci?
- i
"Ne€o za Sto su kupovali ljudi odje6u i obu6u, kape
Se5ire?Niesu ni oni liudi hodali goli i bosi!" Tako pitate, A
moZelese i sami domisliti, da su to sebi liudi i Zene sve sami
kod kuie radili i gradili. Ubio dovjek medvieda ili vuka, i
eto mu odje6a,ubio kunu, i eto mu lcapa, a za klobuk i Se5ir
niie nitko ni znao.
Eto tako vam ie to bilo bez novaca, a kaho je io5 bilo,
to si moZete lako sami pomisliti,
Ali su ipak i onda morali liudi nje5to kupovati, Pomi-
slite, na priliku, crkne ili krepa dovjeku vol pod plugom, Sto
ie sada? Ne boite se, bit 6e dobro, eovieku je crkao vol, ali
zato ima tri stotine ovaca. On 6e liepo od svoieSa stada
uzeti 10, 15, 20na moida i vi5e ovaca, oti6i 6,ek susiedu,
koii ima vi5e volova, i zamieniti 6e liepo ovce za vola.
Ovako su liudi stotine i stotine Sodinamieniali iedno za
drugo, a ponaiviSezablago, i lo za sitno blago, od koie$a se
mole rurzelivi5e komada. ako uztreba. To tako duAo tra-
Godina 1. ,,DOM." 1,37
ialo, na to se ie sviet tako naudio, da se i dan dana5nji poslie
toliko stotina Sodinakai,e bogataSu,da ima blaga.A nema
moilda ni madke, a kamo li kakvo blailEe i Zivinle, - nego
ima novaca, Ali se je sviet tako naudio od onda, kad je Livo
bla€o bilo dovjeku iedino bogatstvo, pa se eto i danas tako
fovori kao niekada, A i u rimskom se ieziku novac zove
,>pekunijao,a upekuso znadit blailEe, Zivinle, I oni su eto
dugo saduvali staru ried od staroga obidaia,
Ali je ovo mienianje blaga bilo telko, muka ie to bila.
f(ecimo, da onaj doviek, koiemu ie crkao vol, niie mogao
na6i u ditavom svom selu vola na prodaiu, Sto 6e sada? Ho-
6e li on svoie ovce goniti tri dana po svietu, dok nadie za
sebe vola? A kako su onda sela bila riedko posiiana, morao
bi on'svoje ovce goniti ditavu nedielju i putem ih pasti i do-
jlti, a dok bi se vratio s puta, ved bi proSla i doba za oranie.
- A bilo fe i drugih neprilika, Htio ie dovieh, recimo, kupiti
sjekiru, ili kakovo drugo teljezno orudie, ier bez toSa niie
mogao biti ni u ono vrieme, Zeliezne robe ie bilo malo, i to
su dona5ali tudjinci u njekoia samo mjesta na $ranici, a niie
toga bilo gotovo svagdie, kao danas, Hode li na5 dovjek
uzeti sada svoju ovcu, lli kozn, ili odoika, pa €a nositi ditav
dan, a moZda i dalie na sajam (va5ar)?Haide, on bi to jo5 i
udinio, Ali Sto ie podeti onaj prodavad s tim blagorn na va-
Saru? Tai bi dovjek morao sa sobom voditi pastira, i to ne
iednoga, ne'Sov[5e njih: jednoga za ovce, drugoga zaktmke
(svinie)i tako redom, Pa Sto 6e on sa svim tim blagom? Nie-
Sto 6e i prodati, ne5to i poiesti, a Sto s onim, Sto ostane?
Eto viditen s blagom le niie vi5e moglo, A Sto 6e liudi
sada? - NuZda, nevolja i potreba naudi dovieka svademu,
Ljudi su podeli traZiti takove stvari, koje se lako mogu no-
siti i koje svatko ho6e primiti za svoiu robu, ier mogu te
stvari opet dalje dati, Takovih stvari nlje ba5 mnogo, ali ih
ima dosta. Ja 6u spomenuti samo niekoie, Takova je iedna
stvar n, pr, koZa od kune, Tih koZa moZe5ponesti na valar
i nreko petdeseti svatho 6e ti za niu dati, Sto ti treba, Od te
koZ,emoZe5nadiniti finu kapu, i druSo koie5ta, Sto te volja, I
ba5 su na5i djedovi Hrvati davali kraliu mjesto poreza ova-
kove koZe,Ako znadete,Sto je to i kakav ie grb kra-
"grbo,
lievine HrvatslcenSlavoniie i Dalmaciie, motete na tom grbu
vidieti naslikanu lcunu, To vam ie spomen io5 od onoga vre,
mena. A tai grb moZetevidjeti kod svake prodaje duhana ili
trafike.
 _!9 ,,mM," G.d*" 1,
A i danas ima na svietu naroda, koji ne zna za kovani
i papirnati novac, nego mu miesto novaca sluZi kakova
qtyar, koia se lako nosi, svakomu vriedi, a lako se duva,
Tako_senieki narodi sluZemorskim ikoljkama miesto novca,
I tako smo do5li blizu do kovanoSa novca, ali o tom
drugi put,
Mrtve du5e.
oOvo je vet, odmah na podetkulai,l Mrtve du5e!Kao da
dusa moze biti mrtva! Dusa ili dise, ili je ziva. - ili tu ni
nema duSeu.
. fm3te pr?v9 i pravo katete, samo se odmah nemoite
ljrfiiti, ovo ie biti samo prip_oviest,ili bolje: pripoviest o pri-
-o
poviesti,,A znate,da ie svaka pripoviest o"Lt maro sfitna
ili spodobna lali,.
.Nego haide, da vam najpriie kai,em istinu, a onda pri-
poviest,
- Znatl, da su zemaliska gospoda,grofovi i drugi veli-
kasi, -imali do pled petdeset godina sioie kmetove] Tako
vam-ie bilo i u Ruskoi, Razumiie se po'sebi, tko
ie imao
vi5e kmetskih duia, tai ie bio i bo€atiii, tai ie' pla(ao i viie
poreza ili da(,e,zato ie trebalo ta kmeiske'duse brojiti, pak
se ie onda kazalot taj ima toliko i toliko du5a.
Sad malo bolje pazite, ier 6,eskoro podeti dudna pripo-
viest,
.Znate, gdi" su dvie du5e, mulka i zenrka, iu s" .,rrlo
rako dogodi,|Z.fq godinu dana bu_dutri du5e, a za pet po-
dtna moZe ih biti i vise, To gospodaruovih dusa niie niEta
ni Skodilo,ni koristilo, ier se-od ovih *"titt a"J.Liie'plaeai
porez, a male du5e ne mggu ni,raditi. Ali
ie drugaeijl Lilo,
.Y,sospodaru
prebroiilr
;tk" il;i;i; J;fi;" muje
5:1
1-1
su $ooilu
kmetovi,9"lu polovica tih duia poumirala, t. i, poumirali
Sad je gospodar morlo sveiedno ft.e.ti I od
ovih omrtvihu dusa,jl"t r_.ro''rbil" p"b;i;;iiJpi."rr",-a
niesu se odmah odpisivale, kad fi t"i" ,-i"su. [#rf",
Ali priie nego sto vam stanem kaziivati pripoviest, treba
,t- vam
cla kaiem ovo:.Gospoda ova i velika5i mogli su i pro_
j*t_:".i" kmetske du5e,i, i.-*"gli su svoie kmetove prodati
lt"goTq. A mogao je gospodarsvoie lcmetovei zaloliht tre-
oa covleku novaca, ne_maih; otidje u banku i dokale tamo,
_a
da ima toliko i toliko drsd, - I i"tit-A;;;;;kako ,r.
Godtura1, ,,,DIO'M," r39
(,e6uzajmiti i posuditi dovjeklr,za kojega rade tolike kmet-
ske du5e!
Dovle ie sve istina, a sad se podima pripoviest o oMr-
tvim du5ama(,Tu je pripoviest izmislio i napisaoRus Niko,
la Gogolj prije koiih 60 godina,A pripovieda Gogoli ovako:
Nieki Rus,po imenueidikov, smi6ljaoie na svakenadine,
kako bi se oboSatio, I dodie mu u Slavu krasna misao, Za-
reda putovati po ditavoi Ruskoj, od velikaSa do velika5a, i
svakoSapita: "ImaS li mrtvih du5a?uDakako, svaki ie po-
siednik imao koiu to 'rmrtvu du5uu,jer ie svakomu umro po
koji kmet od onda, od kad su se duSezadnji put popisivale,
- Kad je eidikov duonda ima omrtvih du5au,pitao ie: ,Ho-
ieS li,mi prodati t6 mrtve du5e?uGospodarisu se dudili, Sto
dovjek eto kupuie umrtve du5eu,Ali im je eieikov tiepo raz-
lagao: ,Sto 6e ti te mrtve duie? Ti moraS od niih badava
pla(ati, a ni5ta ti ne radeu, Dakako, da je gospodar zbilia
morao pla6ati od ovih mrtvih du5a, ier io5 niesu bile izpi-
sane iz popisa, - I tako je eieikov mnoge nagovorio i na-
kupovao tisuie i tisude ,mrtvih du5ao.
I eieikov ie postaoboSat 6oviek, Kako? Ta znaLe,da su
se sve ove mrtve du5e broiile kao Live, A znale, da se ie
bogatstvo radunalo po tom, koliko tko ima du5A,
Jeste li razumiell ovu smie5nu i tuZnu pripoviest?
Znyr y ,daj es te,I ak o s e k oi i od v as toj pr i pov i es i inas m i j ao,
- bilo ie to samo na das,'jer je svakoga-odmah zazebiou
srcu, i za dasse ie smiiaokroz s\tze.Pa kako i ne bi dovieku
potekle lu?e, kad dozna i promisli: da su se liudi kupovali i
prodavali kao niema zivinil I Gogoli niie ove pripoviesti iz-
mislio za drupo,nego zato: da se ilegovi ze lia.i nasmiju,a
.pigh da im presiedne i suzaim ss n'a oku kad pro-
gledaju i promisle: A Sto mi radimo s dovjediim "^rrn., du5ama!
. Danas_ve6,hvala Bogu, ne prodaju se ovako kmetske
4":" ni.u Rusiii. Ali se svakoiake druge du5e i danas pro-
calu I ctrugdiei tamo - samo malo drupafie,, ,
,,QOM1,6e, ak_o- Bog dA, ve6 na6i nadin, pak ie ditavu
ovu pripoviest o uMrtvim dubama.,donieti svojim ditaoci-
ma, Ovdie ie samo u kratko kazana,
 l4O ,,DOM," Godi,na l. Godina 1. ,,DoM." t4l
-

Sitnice. ie pomo€lo, Arapi su osvoiili Egi- na Slavi, I to je dosta poslie toli-

bat-,dosli do tih grobova i oplienili kih stotina godina, I u Zagrebu se
,rZivosiektt, NaSi seliaci znadu, druLtva ,za za5titu Zivotinia,, i ih. A poslie su i naSi ljudi do5li do u ,,muzeiu" moLe vidieti ta,kova
Sto je- ,,kotrorsjek",gde sidku ,kolje baS-proti Zivosieku, pak traZe od oiramida, povadili kralievska tje- jedn'a mumija. (A 6rto ie to ,,mrl-
za vinogriad, ali Sto ie to ,,iivo- vlade, da se siedenie'i rezanie ii- iesa i prenesli ih u na5 sviet. Ta- zej", o tor,n drug.i put.) - Egip,6ani
sie,k", - toSa sigu,rno ne znaju, A ye Zivotinje ?abrani. I zbilia.su u kova mrtva balzamovana tjelesa su bili dobri zidari i sve su samo
sama ried ve6 ne5to kaZe, Sto ie to Englezkoi zabranili Zivosiek, pa se zovu se ,,mumije". Ni ono rnaza- na veliko Sradili, MoZda se jo5
i,iv'osjek,ili latinski,,vivise,kciia,,: tamo moZe Liva i,ivotinia iezati nie niie ba5 mnogo koristilo: kad sieiate, kako su i Zidovi morali
to je siedenie ili rezanje Zive iivo- samo s dopu5teniem vladinim. A i se mumiia odmota iz mnofobroj- pomagati kod egipatskih gradje-
tinie, To rade liednici (doktoril. i drugdie su izdane naredbe. da se nih krpa, u koie je umotana, vide vir:ra, dok ih Mojsija nije odveo u
tako, kalu, ude sebe i drupe. Ka- tivina ne smiie rezati bez velike se samo crne kosti i cieli jo5 vlasi obe6anu zemlju.
zat cu _vamnjekoliko primiera, Sto potreb_e,pa da se mora prije oma-
se i kako se radi. - LieEnici reZu miti, da ne osieti boli, - Ja vam
i;ivo1 Livotinji glavu, bodu u rno_ 6y niSta,re6i, ie li Zivosiek do- Sto 1" noYa doma i po svietu?
zak ili moZdiane: da vide, kako 6e l" bra i potrebna stvar, ili niie. Pro-
se gibati. Znadu izvaditi iedan sudite to sami, pa ie mi biti dra- Sto pi5u velike na5e novine? Ne bi rekli oko Zagreba: Spotaiu se, i
dio moZdianA,da vide, hoee li i 6fo, moEiu vam sve kazali, to se razu- to sve do lopova, Ali o tom vi5e
bez topa po6i hodati ili se glasiti. misli -ako mi koji ditalac iavi, Sto mije. Na5ih ie velikih i maniih no- znade na5 priiateli Simo Varnica,
o toj stvari,
Znadu izvaditi Zivoi i,ivotinJi sle- vina vrlo mnoEo. U Zagrebu su pa ditaite njegov Slas medju ,,Gla-
z.enu.,ili bubrege, ili mjehur, da vi_ Egipatske piramide. pomislite detvere hrvatske i dvoie niemad- sovima iz naroda'! - Koliko ia
de, hoie li rana zacieliti i hoie si stup na detiri ugla a prema vr- ke, koie izlaze ,svaki dan. Hrvat- znamt one ,,uvodne dlanhe" o ve-
li iivina Zivleti i bez slezene i bu- hu sve to uZi, dok na samomvrhu ske su ove: ,.Hrvatska Domovi- likoj politici vrlo malo liudi dita.
bregA. Znadu Zivotinii otvoriti or- j ne postane uzak kao Siljakr to na", ,,Hrvatsko Pravo", ,,Narodne Gledaite u kavani: uzme doviek
sa- do srdca, pa gledaju, kato ' vam ie piramida. Na ovakov oblik Novine" i ,,Obzor". Na primorskoi novine, pogleda prvu stranu i od-
srdce tude i krv tede, Znadu steli_ ili formu ,gradili su sebi kamene Rieci izlazi svaki dan ,nNovi List". m,ah okrene, Psovke se, mislim,
noj (bredjoj) kravi razporiti trbuh lirobove egipatski kralievi. Ovi oo- Gdie bi mali ,,DOM" uzeo prosto- rado ditaju, - Sve drugo osim
i izvaditi tele, da vide, kako se lemi grobovi stoje i danas u EgIp- ra, da sve ono izkaZe, sto ovih pet ,,Doma6ih viesti", Sto ima u na5ih
najzgodnije reZe. Znadu psa na- tu i poznati su pod gllasovitim novina napi5e u petnaest dana! - novinah, to se pobere iz niemal-
hraniti do sita, pa Ea naginjaiu, a imenom; egipatske piramide, Ali ipak nemojte misliti, da je to- kih novina; kamo putuje koji car,
Sa Bop zna koliko, Sto te novine ili knez, ili druSi velikan, pa onda,
9n*a m-u razpore trbuh, da vide, { t9 d_emusu tC piramide glaso-
le 11se hrana proihuhala, Zna.duZi_ vite? Fo svoli stirini i velieini. piSu. Koliko puta se dogodi, da Sto se je gdie dogodilo, Mnogi liu-
votinii u5trcati pod koZu svakak_ Niekoie su od ovih piramida prijatelj pita priiatelia: ,,euje5, ti di proditaju svake novine tako
sa- si proditao sve novine, kaii, Sto brzo, dok bi dovjek izmolio dva
voSa otrova, da vide, koliko 6e g.radienepred tri tisu6e
i pet sto- ima nova? A ovaj giotovo svagda
podnesti, dok crkne. I tako tri otdena5a,
dalie. tina r{odina,i io5 danas stoie &oto-
odgovara: ,,Nista" I ne zna mu Ali ipak ima koii put nieSto u
; .PiF. se, za5to se to radi i Zivo- vo ciele! A kako su golemelied- kazali, ier zbilja nema niSta, Da onim velikim uvodnim dlancima.
ltt-"J",t?kg mudi? Na to odgovaraiu na ie odazdola, gdje se podirnlie,
uecnrcr, da se na Zivotnii ude,
fta_ postrance Siroka preko tri sta ko-
to bolie razumiiele, treba znati, ,,DOM" 6e spominjati samo tako-
ko se,mozi pr-"li d";i"l;.'ti;_ raka, a visoka prLko dvie sta ko- Sto piSu t€ velike novine, A evo ve vriedne stvari,
nas. zbilja znada liednici izvaditi
raka! U sredini na dnu stoii grob
Sto pi5u: Na prvome mjestu na ,,Volja ndroda", Pod ovim na-
dovieku bole,stneburbregei t podetku stoii ,,uvodni 6lanak". slovom pi5e ,,Obzor" n da ie vet
;;: kraljev. Kad se ie takova pirimi- To pi5u svagda samo naimudriji dosta svldie i psovania po novi-
..u
9ltg9, znadu trudnoj Leni -b",
raz- da g.radila,ostavili bi do'dolnie ljudi, prvaci. A kad prvaci ne do- nah, pa da bi se svi, koii imaiu
rezati trbuh (utrobu), i io .""
sredine prolaz, kuda su unesli mr- spiju, pi5e urednik sim, A Sto pi. ried, morali sloZiti za dobro na'
pogibelji livota. A kahu, da
su se tvo. kraljevo
Jie,lo, a ondp bi taj Se u tom ,,uvcdnom 6lanku"? Na- roda, Ovako za slogu, a proti sva-
f9,na.tAi-li reZuli iivotinie. D;";; prolaz zatrpall, kameniem, a izva- 5e novine pi5u na tome miestu dji podeo ie pisati i naivi5e pfSg
ltece l;ud-esvakakvim otrovom, pa na tako
r to su, naipdie proku5ali i znalot gdie -zazidali, da se ne bi po- dvoje: ili pi5u o velikoj politici, vriedni ,,Htvitski Branik" u Mi-
-kaZu,
lzprobali na iivotinii. ie ulaz do groba. Tiko t. i. Sto kane Francezi Sto Rusi, trovici, a ,,Novi List" na Rieci
Drugi su se egipatski kraljevi starali za
Sto 6e biti s Turskom, ili sa Srbi- upravo se ruga i sprda tomu n-a-
.opet protiv toga kalu, da ., i mrtvo svoie tielo! Zato su i mazali 'iom; ili pak pi5u 56mu psovanju po nbvinah. A ,,Hr-
liednici malo naudili od rezanja i,i- mrtvo
tielo niekakvim balzamom, ,,polemike", ili
vih Zivotinia. SIoZila su se Eitava samo da ne hrvatski reEenozpsovke, ili, kaho vatsko Pravo" (koiemu je gosPo-
sagniiie. Ali sve to ni-
 142 ,,DOM," Godina 1. Godina I ,,D0M." 143

dar Sosp. doktor Frank) kate, d.a I iz_Pokuplja javlia vriedni Zupnik eeh ili Nijemac, mora znati oba- loi,ba i za5to ie to, o tom 6emo se
6e i dalje nemilo psovati sve Io- g. Pupek, da narod nema kruha i dva jezika: deSki i niemadki, A drugi put razgovoriti, Ovu 6e iz-
pove, t, j. sve one, koji niesu uz nikakve hrane, pa da se jatom
g, Franka, a to su ,,slavosrbi",t, j, seli Niernci lraie, da se ee,siude nje- loZbu dodi Sledati silni sviet sa
,u Ameriku, a za putni tro5ak madki, a Niemci vele, da im ne svih ,strana i iz svih ze,rnalja,a do-
,,obzora5i" i ,,domovina5i",koii su prodaie blaSo i zalaL€ zemlje. Bo- treba de5kofa jezika,'Sto 6e fino- 6i 6e i svi gotovo vladari svieta. O
se sloZili u svezu ili ,,koaliciiu". I ie i ljudi, smilujte se!
mu Niemcu iezik slovadkoga ko- toi 6e izlolbi biti ioS llovora u
oni, koji pi5u u ,,Hrv. Pr.", neka Iz Siska u Karlovac gradit 6e tlokrpa! eesi se froze, da 6,ezato
proditaju, Sto pi5e pdjatelj Sime s-eieljeznica, Bilo bi nam drago,
,,DOMU",
u bedkom saboru podignuti rogo- eetrdesetratova! Toliko je ra-
Varnica. da nam koii prijatelf odanle javi, bor ili obstrukciiu, tova vodila Englezka za vlade sa-
Rieha. Spomenuti ,,Novi List" ho6e li ta i,elieznica biti naiodu Ruska se ne ie, kako su njeki da5nje svoje kraljice Viktorije"
kaZe, da Hrvati za sada ne mo6iu na korist. mislili, miedati u enslezki rat u Koliko je tu proliveno krvi!
na Rieci niSta protiv Madiara. Je- _ U Istri talijanska gospoda ni- Africi.
dino Sto se moie, to je ovo; skup- kako ne dadu pravicJ Hrvatorn i Jedan biskup u MadZarskoj na-
Buri zlo stoie, Jedne novine pi- selio je 100 seljadkih porodica
ljajmo se mi Hrvati, do$ovarajmo Slovencemu salborui u uredih. Ta 5u, da 6e na5 krali sada, kad ide (familiia) na svoje imanje, a ovi 6e
se, pomozimo jedan drugomu i pa- su giospodadodilala ve6 i u svomu k niemadkom caru u Berlin u Po-
zimo d.a susiedni grad Su5ak ne talijanskomu naro,du, jer ga gule mu ljudi ovu zemlju po malo iz-
hode, da 6e on poku5ati, da dodie pladivati, JoS im je sdm sagradio i
ode za Riekom u tudie ruke, do zla Boga, Samo tako ie mo- do m.ira medju Englezima i Bu' crkvu i Zupni dvor, Ej koliko bi
Petenje rahije i Spirita. O tom gu6e, da je taliianski narod zatra- rima. se dobra moSlo udiniti, da su i
pi5u ,,Narodne Novine" na vlas Zio pomo6i od hrvatskih liudi, da Taliiani se boie: po Sto to ide car naSi veliha5i takovi!
onako, kako je ,,D,OM" pisao pod im pomoEinu u novcu, To bi bio austriiski (a naS kralj) u Berlin,
naslovom:,,Stoje to monopol"; - dobar znak, ako nije samo preve- Ruski iezik uEe ve6 ne samc
Kako to, da njemadki car nije po-
pa je ,,DOMOVO" pisanje dri,avni lika nuZda natjeraila ta Tiliiane desi, nego i isti Nijemci, Bog zna,
zvao k sebi i drugoga svo6ia sa-
odvjetnik zarobio. ,,Nar, Nov," [u na hrvatsko prijateljstvo. Vidjet veznika, kralja talij'anskoga? kad 6e se uditi u hrvatskim vi5im
broju 96.) pi5u: da su ,,veliki fa- 6emo. MoZda 6e se Sto tajno dofova- Skolama? Njemadki se udi oho,
brikanti premno(o dobili", ? ,,€o- _ Ruska, Srbiia i BuSarska, Nj"- rali? od kada!
spodari ostali praznih ruku"; da ke novine piSu,da se je Ruska lie- Boie se, da 6e Austriia lraZiti Novinari svih slovenskih naroda
su isti ,,veliki industrijalci (t. i, fa- po pogodila s Bugarskom, da 6e za sebe tursku zemlju Arbansku, iz Austro-U6iarske, t. j. hrvatski,
brikanti) previ5e, gotovo ive' do- ioj uzajmiti novaca, da te Rusi koiu bi htieli i Taliiani. slovenski, srbski, deSki, poljski i
bili", i to ,,Do dobrohotnostidr- Bugare uviek braniti, da Ce im ruski htjeli su se ove Sodine sa-
igyne vlasti'l Sad znamo, po diioj dati zemliu Macedoniiu, da 6e bu- U Pariza ie otvorena izloiba stati u Zagrebu na dofovor. Ali
dobrohotnostiveliki fabrikinti doj garskoga kneza pfiznati za kralja, ba5 na veliku subotu.Sto ie to iz- Ban toga nije dopustio,
bivaju _previ5e,gotovo sve, a go- da 6e mu dati za ienu jednu ru-
spodari ostaju praznih ruku. Po- sku knjeginju, samo neka ostavi
k.orno molimo drZavnog odvjet- rimsko-katolidku vjeru, neka se Glasovi rz naroda.
nika, da nam ne zarobi,l,DoM"A"". prekrsti, kako ie priie njekoliko
Sto ried po ried pi5e ono, Sto su godina prekrstio na pravoslavnu ,,DOMir, politika i naSe novine, povjerenja, a osobito ovo najzad-
vei napisale ,,Nai. Nov." a niesu vieru svoga sina Borisa. A Srbiiu, ,,Moja je i,elia, da ,,D,OM" od sele nje, Sto su poradili obzora5i i dr.
bite zarobljene. kaZu, pustila je Ruska, neka u njoi ni toliko ne pi5e o politiki, koliko RuZi6. , , MoSu Vam re6i, da se
Austro-Ugarslca radi po volii, Dru- je to 'd,o sad sporninj,ao,Kad su narod u mojoj okolici sve vi5e od-
*
Si opet kalu, da sve ovo nije isti- novirie podele pisat o raskolu ko- tudjuje od danadnjih na5ih pol!t]-
na. I to 6e se ve6 znati, alicije, ja sam pomno pratio nli- dara. A za5to? Evo, za5to! Ne
posavini od
,,l"qlu".u i glad, U ie Macedoniia ie turska zemlia, a hov rad: toliko sam izgubio volju dadu narodu dobroS lzgleda i Pli-
vel. Gorice do Jasenovca sve pod u Zivi naivi$e Bugara i nie5to ditat ih, da Vam nisam kadar ooi- mjera. , . Vam ne 6e bit po 6udi'
vodom. Sto 6e biti od siroma5n'oga _njoipa grdkih trgovaca,
9rbA, Bugari sat, Ja sam ih ve6 toliko proiitao, Sto sam ja ovo napisao- ali ova-
naroda, za dragoga Boga! ImaJu ho6e da dodju pod bugarsku vla- da ni sam ne znam nikakvL koristi ko fe, Da mi je porazgovorit se s
h. I5o.Eiai duSu oni, koji imaiu do- du, pa je zalo mno$e turska
vlada od njih. eitao sam prava5ke, di- Vami, ustmeno da Vam ispripovi-
sta i previ5e svega, pa da po- dala zalvoriti. Bit 6e zlo s niima.
stih, obzora5ke, vladine i srbske; dam, onda bi Vi istom znali, sto bi
mognu narodu? Narod bi im po- eesi i Niemci nikako se ne ovaj grdi ovo6!a, onai onogia, ovai trebali da znale.
Steno i zahvalno vratio, Mora- se moEiupogoditi za jezik. eesiio5 lrale, pi5e ovako, onai onako, da dovjek Gradi5te, 8, travnia 1900,
sve udiniti, da narod ne postrada, da svaki dinovnik u eeSkoi, bio
ne moZe imat u nilednima pravogi Simo Var.nica",
t
I 144
Dragi priiateliu Sime, meni ie
,,DOM,''
ovo i te kako po 6udi, a i ono, Sto
ste napisali o obzora5ima, a, 5!o
sam ja izosta.vio, - da i ,,DOM"
ne pristane u ono kolo, Edie se
samo Srdi. A Stogod mislite, da
bih ia trebao da znam, samo mi
napi5ite, molim Vas, nemoite se
samo prietiti, Evo i ja pi5em u
,,DOMU" sve, Sto na5 narod treba
da zna, po mome mnieniu. A bit
6e, ako Bog di, i to, pa 6emo se
mi i porazgovorit, ali onda 6ete
istom i Vi znati, Sto bi trebali da
znatel A dotle da ste mi zdravo i
veselo, i pozdravite liepi svoj kraj
sve do Otoka i Niemaca: sve mi
ie foS u pameti i u miloi uspomeni.
Ni moi otac, ni moi died niie no-
vina Eitaol ,,Ja dri"ln vi5e listova
ili novina, i u vi5e iezik6,, ali ova-
kav, kao Sto je ,,DOM", niie mi
io5 do5ao u ruke: ovo!:a proditam
i opet na novo podnem, sve dok
gia na pamet naudim, da moZem
to uz svake prilihe pripoviedati i
time narod hrvatski poudavati,
koliko mi ie to moSu6e. Ali Zali
BoZe, jako ie ovo mudan posao,
ierbo ie ved sve zakalnjelo i za-
starjelo. Kad sam ve6 vi5e put se-
ljakom ditao i govorio o tom i
onom, kako bi se mogli pomodi i
niekamo popeti, ali bilo ie uzalud.
Dobio sam-ih io5 na uha: ,,Evo,
gledi, ni moi djed, ni otac ti ovo
radio i novini ditao niie, pa ie uza
sve to dobro i lagodno i,ivio, Pi-
sati i govoriti je lako, tko ima
svega na pretek, i time badava
vrieme Subiti, ierbo ovi, koii sve
to piSu, nit su orali, nit su ko-
pali!" I Bog zna, Sto io5 vi5e! -
Ja ipak spoznaiem, da 6e kroz
godine biti i kod nas u Medju-
murju vi5e hrvatskih koreniaka,
koji 6e moLda Sto bolie za narod
Tiskara lG. AllDrcchao (too.
dielovati i na5e llrvate
Godrina 1,
dizati iz
spania.
U BadliEanu u Mediumuriu.
Stef an Milclin".
Ja 6u na6emu priiateliu Miklinu,
a i onim, s koiim se on razgo-
vara, odgovoriti druSi put malo
viSe, ne{o Sto bi to u ovom broiu
mo{ao. Ali ipak neka ve6 sada
kate svoiim susiedom, da ie i
urednik ,,DOMA", istina, malo ko-
pao zemliu, ali iu ie ipak kopao,
i da ba5 nema svega na pretek.
Drugi, ali tuintii flas iz lllediu-
muria, ,,Zall, Boi,er za nas medju-
murske Hrvatel Mi danas iaho te-
iak poloi,ai imamo zato, da u ma-
terinom iezika nam ie iako teZko
razumieti u uredih, i pisma, ier su
maEiiarska. Na5a dieca ioS kako
tako, ali mi, koii smo oho detrde-
set Sodina stari, za nas ie naigore
ar nas niesu udili magjarski, a da-
nas sve magiarshi, malo hrvatski,
Zato opaiuiemo pri na5oj dieci i
hladniju hatolidku vjeru, ier mi
otci i maike imamo ve6i napor s
diecom, Bog saduvai nas ioS od
to$a, kako dujemo, da bi nas Me-
djumurce radi odciepiti od za-
grebadke drafe matice nadbisku-
piie i priklopiti sombateliskoi nad-
biskupiji, ar smo se osviedodili pri
na5ih susedih Hrvatih preko Mure
u Keresturu, gdie pri sluZbi boiioi
duo jesam samo evangielje hrvat-
ski ditati, a glavna prodika i sve
drufo bilo ie magiarski. Dao Bo-
i,e, da se sve popravi, Sto se ie
pokvarilo! Za to netrra uzdahne
svahi mili i draSi Hrvat.
Mura Vid 24./IV. 19A0.
Ro,k Horvat."
WltaaraclD u ZaErebu.
IiLhrlatskomu seUakura razgovori nauk.
'Hri;.Ttr:r
D O nfi n#*i:;
Vlastnik,
izdava0
| urednik
Dr.ANTUN
RADrc.
Clena je,,DODIU.. na godlnu g- -(trl)_Kr!n^e_._ - Lko deaetoricaili vi5e zajedno
S a l j u p r e d p l a t u z a , , D O l t * d, o b i td e D O M ' z a m a n j uc i e n ui , t o : d e s e t b r i c a
i visesvaki za 2 Krune.*9 fllrp, dvadesetorica i viSeevakiza 2 (dvle) Krune.
- Pojedinciso mogu predplatitii na pol i na trecinu, a desetorica i visei;re detvrt
godine. - Pojedinibroj stoji t0 filira.
Dao Bog sre6u!
Da! Dao dragi Bog sre6u seliadkomuna5emunarodu,
koii je upravo sada u ovom miesecuu naive6empoliskom
poslu! Sad se ore i sije i svaki drugi poljski posaoiadi, pa i
srrsiedsusiedu,a osobito svaki prolaznik teilaku-mudeniku
dovikuje:
I pravo"Bog dao sredu!..
dovikuie, Ako i tko zna, a to zna poliodielac-
mudenik:da zemliinije gospodarni onai,koii iu ore, ni onai,
lcgii sfie, ni onaj, koii iu natapa, - nego'6nai, koii daie
rist, BoS
, Elt, -telak ie i -muianovai Livot iadni mnogomu,ali ni-
kom.utako, kao poliodielcuteZaku.Iitina iezt{Zko ie i ono-
mq_iadnomu mudeniku, koii se gu3i i davi u zatvorenoi fa-
blilri, ier.on-nemani distogaAo{iiga zraka,on riedlcoi vidi
s;?il" zviezdu,. ilo ruttc"-,- osobito ."a p-lie6,e.
Ali ja mislim,d^ jy sveiednoteZe "iit"opoliodielcu. "
. - A zastoie poliodielcuteze?-b"li R"dnik u fa-
briki teiko radi, to-je istina, Ali on starno"lsioJzna,d.a6e mu
-nie€ovrad i muka biti napladenapo pogodbi,o" to nema
b1i$e.A gledaitepotjodillca: Sv! ie u"cviet". a.l" "" milina
gledati:razcvalese iabuke,kruske,sliive i drugo uoe",tako,
dg 9" ne bi mogaonagledatiljepote onai, koniu ie samodo
gledanil AIi poliodjelcudestonije do ljepote i gledania.On
sve misli: A ho6eli to ostati,ho6eli obroditii Niemuniie
do cvie6ai prolje6a,on sledana svaki na
sve stranei ne 6e li biti m{aza,ili leda, "bi;;#: "iiie.se
ili stetna vietra, ili
prevelike ki5ei poplave,iti palc zesei suse.l i" iidi.ti
onolnu,tko vidio niie: kako-ie poli6dielcu.kad sei[ navuku
I 1a^ ,,DOM," God'ina 1'
n, Dr,oblacinkad,iz niih navali tuda (led), i on vidi !a svoie
oii ["t o mu muka propada i sad (e eto za tas ili dva pro-
'---lMoze!o ne mole -ni5ta Proti tomu!
oasti.
- kalu. ,,NL znale li, da su liudi izmislili
(kanone, Stuke), pa pucaiu na oblaken da taz'
ve6,i, topove
tjeraiu tudu?"
-'---Znu^o,
i to ne samo to, ne$o i io5 viSe,Znamonda sy
ve6 Sotovo proti svakoi boiitoi usi izmislili posebnu mast ili
orasik, i poiebnu ma5inuili mieh, pa maLt, Strcaiu,Skrope,
pra5e,-i gle: pomal,elAko i ne pomo$nesva$dai sva$dje,
Zll, lpak pomai.e,i Eoviek spasi i saduva nie5to svgi.e*:rk:
od propisti, Pa Zivot dovieeii, Lluot pravoSa dovjeka-,koii
Zivi od svoiih Lulieva i svoie muke, tai Liuol i niie dru$o,
nego neprestani boi sa zemliom i zrakom, Kolike su 5ume,
koliko je grmlie izkrEeno, da dodie5 do kore kruha! Koliko
ie drada i kororra uni5teno i sa pitomo$a polja protierano!
Kolike su divlie Zivotlnie uni5tene, koiim se danas ni za ime
ne zna, nego im kosti u kamenu sviedode, da su niekad Li'
Koliko ie kamenie polo-
viele i dovjeku livot oley',Eavale!
mlieno, {ore izravnane, vode navrnute! Koliko ie i,elieza
zemlji ii utrobe povadieno, da dodie5 do oruLia i orudja!
Koliko ie dtvlie posiedeno, koliko kamenie ponaslaSano,
koliko koild zvjeiadi oderano, - da se doviek obrani od
zime i vru6ine!
Sve je to udinio dovjek, - i io5 6e vi5e udiniti, Znafe,
d,aie ve6 prorovao $ore i Licom svezao zemlie preko mora'
a mnogi se hvale, da ne vide kraia liudskoj pameti, Sve je to
dobro i potrebno, Ali jedno treba imati na misli, a lo ie,
kako je ono rekao jedan piesnik naS:Na zemljl nema raia -
i ne 6,ega biti, Sto eto koriste sve masti i ma5ine, kojima
doviek ubija iednu uS na vinovoj lozi, - kad se sutra rode
tri nove uSi, jedna gora od drupe? Ni topovi na oblake ne
6e sa zemlie leda protierati, Stogod doviek udinio, zraku i
zemljl ne 6e postati gospodar, jer to, kako kai,e drupi hrvat-
ski piesnik: NieSova ie to dry',avatnebo i zemlia drl,ava ie
Bolja.
Zato nije baS mnogo pameti u onoj prevelikoi hvali,
kako se hvale liudi u knjigama: da ie doviek pokorio i sa-
vladao naravslcesile, t. j, grornove i striele, $ore i vodeni
Sto joS,ne znam,pa da mu to sad sluZi i robuie, Niie tako,
Sve naravske sile i iesu za to tu, da dovieku sluZenpa zato
doviek i ima razum, da se sluZi svaEim na boLiem svietu.
God'ina l, ,iDOM," 147
Niie b ed iuder, Sto si doviek na suncu suSi n, pr, hranu za
blago; niie od iuder, Sto dovjek znade izdubsti drvo i u niem
se pustiti po moru, da ga nosi, I tako dalje, A Sto danas
o{ani tiera kola po i,elieznoi cesti; Sto striela ili munia leti
p- napetoj Ztci i iavlja dovjedje misli po svietu; Sto na staklo
moZe5vidieti u naidaliu daljinu - pa i io5 koie5ta -: to sve
i pristaie doviedioipameti, Ali je ludo i pomisliti, Sto se duie
i Eila u knjigama: kao da ie dovjek ve(, zajaiio bolii ovaj
sviet i da mu gospodari, Ei niie, niie i - ne 6e, Istina, pre-
vrde doviek pamet svakoiako, da si olaksa jadni Zivol, pa ie
ve(, i koje5ta izmislio, Ali koliko se svaki dan 6uje i dita:
koliku je Stetu podinila suSa,voda; tuda (led); grom, potres!
Tko bi to nabroiio! Od svega toga ioS dovielcstrada i pati,
A naivi5e pati poliodjelac, Niemu - ako mu ne dade
nebo i zemlia,- nitko mu ne dade, nego 6e mu svatko priie
jol uzeti, A nebu ie i zemlii gospodar samo Bo{, Zato i
"DOM* dovikuje svoiim ditaocima i dru$im poliodielcima u
lelku njihovu radu ovoga proljeda i u brigi i nadi niihovoi:
' ,Dao
Bog sredulo
Tko je prije Hrvati Zivio u naSoj domovini?
Odmah u 1, broiu raz{ovarali smo se o tom,
koliko ima nas Hrvata "DOMA<
i na5e zemlje, Pogledajte onci opet
malo,
Mi danas kaZemo i imamo pravo kazati: na5a zem\ia,
Ali ie bilo vrieme, kad ova zemlia niie bila na5a, A niie bila
na5azato, jer nas.nijeovdje bilo. Gdje smo bili, i kako smo
se i kada ovamo doselili, I o tom iemo se ve6 poraz{oioriti,
A sada da nam ie naipiie znati, tko
ie priji iu. o.7a;" tio,
ter oy?, zemlja niie ni priie nas bila pusta
Alr prlt-e.ne€9Sto se o tom podnemo raz{ovarati, pitat
cete me moZda: Sto nam to treba znati? Sto ie nas briga
za one, koiim se"A vi6e ni za ime ne zna?r,
. .Nli" tabo, Prvo-i prvo: dovieku se hoie sva5ta znali,pa
i ne imao od toga nikakove koristi, Zati toviek; i-. razrm
r mrsaoima u sebi duh, koji ne mfuuie,koii u jebi Zivi, Koliko
puta doviek ure i ure sam'u sebi i sa sobbm promi5lfa a Eini
,
l?: la ie s.veono proZi,vio,Stoie samo promi5liao,'Utom
P" vidite,
1e. razlika izmediu dovjeka i nieme i nerazumne Z|-
vine: Livina Zivi samo tillom, u eo";"t Zivi i duho*,
ier ie u
niem razumni duh, koii eak ni .,.,.rr,, niie miran negio'i
, old,
 Godina 1'
148 "Dod["'
ima duhovni
nieStosnuie i kuie - sanja.ili sniva' 9q"f:k se dovieku
;i;;; Juh'niegoi-Zi"i sa sobomi u sebi. Zato
'----ntiznaniasvakakvo-Sa'
ho6e
ima i posebnif,razloga,da ie vriedno znati, tko ie
oflie tio u naSoi zemlii' Satt-tome iuite m1lo.' Evo vi
"tt
;;;t.:k"ko se zovu'njgki hrvatshi Sradovii_miesta,n. p.r.
iiitil;;tt, p"ttit ia, Mitrovlca,-Ban;aluka,.Iv.ani6'osiek'
friiZ;i"i,'flivhka,Trebinie,Brod, -i tko bi ih svenabro-
iio. f"a duiete ova imena, odmah vidite, da su to imena
ir[r.trl.,-ri*.tt ri mo1etepomisliti,kako-suta miestado-
ilif" ,""it ime: Dubrovnik p dobio ime od udubrave_,,, \,i.
;;";;'iii hrastove Sume; Petrinia od Petra, -Yotda ka-
t;;;. b;na ili kralia hrvatskoga;Mitrovica od Mitra ili Di-
ill"] g.;i"i"L. niie drugott"[o ,banska.luka" (a vi mozda
','lukal);
inadete, Sto ie to Ivani6 1e dopio-ime-po -koi"P
i;;L Osiekio osiecanju vode (u Dravi); kod.Priedor?i9
;i;ai;piodtio, a kod Privlake nle3toprevladili prelo bli-
su
{"ii ,iZ,eiceBosuta, ier i9 tu bila.plitka-voda; Trebinie ie
a;btb ime po treblieniuili krf"ttio 5u*e -(d-ot9,a Brod sim
ia.\e,Sto ie^,- Atf sad 6u u^ karlli nlebllko dru,€adiiih
il;;; SiJtk, Knin, Zemun,Kotor, Biha6, Zadar-i tako da-
lie. Nitko nasne zna,Stobi to mo$lobiti: Sisak,Knin, Zadar
i't, d. To su tudia imena,ova su mjestadobila svoiaiq"qu
od tudieS" ,r.rod", koii ie $ovorio tudiim iezikom, a bio ie
priie
' ' nas ovdje,
A vriednoie spomenutii ovo; lJzmitevi, koji ste u Dal-
maciii i Istri, uimi{e po5tanskudopisnicu;po$ledaitena nioi
ottu tttarru, gdiese pi5enaslov(adresa),pa,dete-odozdola na
desnovidiet-isitno-natiskano:,Deutsch-,-Illir.-Ital,n Sto to
znali? To'znadi,da su na ovoi dopisnici tri iezika: deutsch
tdaid)t, i. niemadki,italieni3 t. i. taliianski - i ono tre6e u
sredini: j,illii'iS".A koii ie to iezik oilliris<ili 'ilirskiu? To
bi imalo biti hrvatski, Talcoeto io5 danas zovtrtudiinci hr-
vatslcina5 iezik - ilirskim, - A pogledaiteu kniige o po-
pisu, pa 6,etena6i,da u primorskoi Rieci Zivi sedamtisu6a
(Z,OOO] Ifiraca,A pitaite icogaho6eiena Rieci,.je li Ilir, evo
moie glave,ako v-am.ijedan kale, da ie llir. A od kuda to
ime, - to 6ete odmah saznall
Sto se zna,prvi narod, koii ie priie nas Livio u-na5oi
domovini,to su 6ili ttiri. Oni niesu bili s na5imnarodomni
plemenom,ni u lcakovomrodbinstvu,upravo tako, kano ni
Niemci,
Godina 1, ,,DoM." r49
==-o't
uoru
mo$u, a i ne iu vam pripoviedati sve$a,-Sto- se o niima zna-
de,kazat 6u samo to, da su primorski Ilirci, oni, koii su Zi-
vjeli u dana3njoi Dalmaciii, - oni- su b.ili do.\i -pomorski
razboini,cii a zaSorski llirci, t, i.- o-ni,koii su Livieli u dana-
SnioiBosni i Herce$ovini, to su bili ponaivi5e pastiri, Bilo ie
uri"^", kada su Iliri bili jaki, pak su i na susiednenarode i
drLave navaliivali, Osobito su primorski Iliri kao-pomorski
razboinici (gusari) dodijavali Rimlianima, dok Rimliani niesu
priie iisu6u i devet stotina $odina (t' j, nje5to ptiie rodienia
isusova) ovih Ilira posve savladali i uzeli im vladu,
Od ovoga vremena sve dcjrseobe naroda,-Livieli su Iliri
pod rimskom vladom. Razumlie 1e po sebi,-da su se sad u
iraiu zemliu po malo doseljivali i Rimljani, rimska $ospo.dai
voinici, piAe su i rimski carevi stanovali u na5oj zemliiz u
Dalmaciii ie jedan car imao i svoi ,palacu ili "paladut-pa i9
po tom ,rpalacuodobio ime Srad Spalat ili, kako $a Hrvati
zovrr Split,
U tb ie doSla seoba naroda, o koioi s+o !9 ue| razfo'
varali. Rimski carevi predali su na5e zemlie divliim i stra-
Snim Hunima, a iza nlih osvoiili su na5e zemlie Goti'- nje'
madki rodjaci, Ovi su-jedni i druSi bili u na5oi zemlii dosta
kratko vrieme i odavle su navaliivali na Italiiu i na dru$e
narode i dri,ava U tom boju i u tom seljeniu propali su i
Iliri, ali niesu posve propali: do danas su Zivi Arbanasi (ili
Albanci), za koje se misli, da su potomci starih lliraca,
Arbanasi Zivu na juSu u Turskoj i Grdkoi, a ima ih koia 5a-
dica i u Dalmaciji i Istri,
_ Eto, po ovim Ilirima podeli su tudfinci zvati i na5 narod.
Jedno vrieme, pred sto Sodina i viSe, zvali su Niemci na5e
,,vlahe" - Iliri. Kad ie Napoleon oteo Dalmaciiu i dio su-
gie_dnehrvatske i slovenslie zemlie, sve ie to'stavio pod
iedqu vladu i dao toi novoi dri,avi ime Iliriia, Napoleon ie
mislio, da ie u iakosti i slavi dosti6i niekada5nierimske ca-
reve, pa ie zato svakoj zemlj| koju bi osvoiio, dao ono staro
ime, koje je imala pod rimskom vladom prije dvie tisu6e
godina, Tako je eto i iednomu dielu na5e zemlje naprtio
staro ilirsko ime, premda se ovdje zalllre nije vi5e ni zmalo,
- Ali u svakoj stiari ima barem nje5to dobro, Tako ie bilo
nie5to dobra i u ovoi Napoleonovoj Iliriji, eujte malo!
Istina ie, Napoleon je htio dosti6i slavu i velidinu nie-
kada5niega rimskoga carstvai pa ie zalo davao zemliam
 150 ,,D'OIM," Godi,na 1.
stara imena, Ali je bio toliko pametan, da je skupa sklapao
ono, Sto po boliem pravu zajedno spada. Tako je on pod
fednu vladu i pod jedno ime skupio: sve Dalmatince, hr-
vatske granidarei desnePosavce,velik dio Slovenaca(Kra-
niaca i Staieraca)i sav hrvatski narod u Istri, - t, j, sav
na5 narod na desnoi strani Save, koliko niie bio pod tur-
skom vladom u Bosni: od Kotora i Dubronika preko Splita
l,Zadra sve do kranjske Ljubliane i dalje,- sve ie bilo pod
jednom vladom, - kako to niie bilo ve6 tisu6u godina!
Skuplfena i siediniena bra6a poveselila su se tako, da su
podela slavu pievati ne samo Napoleonu, ne6!oi toi novoi
Ilftijl. eut iete ve(, za Kranica Vodnika, kako ie pievao:
"Ilirijo, ustanilu A na to ie do5ao pred 65 godina Hrvat iz
Krapine Gai i podeo sa svoiim priiateliima smi5ljati, kako
bi se svi ,Iliri" sloZili, NiSta zato, Sto Ilirima vi5e nema ni
!a€?, - mi 6emo se sveiedno svi skupa, od kraniske Sore
Triglava do buSarske gore Balkana, - svi 6emo se zvati
Iliri! Tako ie mislio Gaj, Koliko se ie tim Ilirima piesama
izpievalo, koliko zdrairca napilo, i koliko se batini dalo i
dobiio poradi toSa ilirsko$a imena! Ali o tom 6emo se pose-
bice jo5 raz{ovarati, A ovo sam vam ovdje samo zato spo-
menuo,da znatet kako je ovo mediu nama tudie ime olivielo
poslie dvie tisu6e godina,
A i Huni su ostavili tra$ svomu imenu, Znate, da se
?g.ryli^preko Drave zove Hun-Sarija ili Ungarija, Ugarska.
Vidite li tu ime H !r n? A dobili ie ta zemlja s"oie i"me od
Huna.zato,Sto je glavni tabor i glavna sila Hund i'bila u toi
zemlji:- tu su oni u ravnici mediu Dunavom i Tisom pasli
svoje konie,
A ZaSrebu bila
1.
orna 9.otima ie posve nestalotraga, Ali ie ioi pred 600 go-
taliians!.i iedan sve6enik u Dalmaciii nadievao i Hrva_
tima ovo tudje Sotsko ime.
- !"^ ovih GotA_po6_e_li su se u na5e zemlie ve6 po malo
seliti i nasi pradiedovi Hrvati, ove sada n ^st bile su
u to vrieme jos pod vladom rimskih careva u carigradu,
".itii
ovi
su carevi pozvali proti dolazelim Slovenom divrie i strasne
razbojnike Obre ili Avare. Ovi su divliadki razboinicirobili
n9 nagim i susiednim zemliamapreko ,to godirr",'dok niesu
rtmskim carevima toliko dodiiali, d? jedin rimski car, po
imenu Herckljie, pozv protiv njii'ui" p;;;t Ffrrr"t", r,.s.
pradteclove.l(ad ie to bilo,?o,
to 6emo drugi put razroziti, a za
_ Jg{rrrt!_ ,',oom," tst
Avare ili Obre vriedno je spomenuti,da se je niihov vodja i
vladar u ono vrieme zvao Baian ili Baan, Bdn, Nema nika-
kove sumnie, ja mislim, da su po ovom Bajanu ili Bdnu i
na5i pradjedovi Hrvati nazvali svoie domaie Sospodare,pa
Hrvati i danasimadu bana.To vam ie upravo tako, kako iu
drugi vladari nadievali sebi ime po rimskom vladaru Cesaru
ili po franadkom vladaru Karlu: iedni su se zvali, cesar ili
car, dru{i karol ili kralj, kako sam to ve(, razLoli,ouT,broiu
,DOMA" na str, 109,
Ovi Obri bili su po svoi prilici iaki liudi ili stra5ni na-
silnici, To moZemo suditi po tomn Sto se ie njihovo ime do
danas saduvalo u deSkomi poljskom ieziku. eeh ili Poliak,
kad ho6e komu kazati,, da je velik i iak, katet to je pravi
,nobar",to ie obrovski dovjek, Po tom se mole i to suditi, da
su ovi divljaci na daleko robili i strah zadavali, kad se za
niih tako daleko znade.
Ali su svejedno propali, talco da ima ried: ,Propado5e
kao Obri", No stare knii$e pi5unda je ovih Obara bilo u Hr-
vatskoi ioSpred tisuiu godina i da su se dobro mogli razpo-
znati od Hrvati, Jedan dio Obara razlepao se, kako sam
ve6 iednom spomenuo,mediu Bugare,
Iza Obara ili Avara doSli su na5i pradjedovi u dana5niu
na5u domovinu, Kada je to bilo i kako, o tom druSi put.
Izlo7,be.
_ ^ !!e znam, ima li koii naS ditalac, koji niie Euo i bez
:,DO$A. z ,!a je ove godine u Parizu u Franc ezkoj - ;,i 2-
1_oy',b.a",-{ mno,gisu, i to znam, duli i sieiaju se, da ie i u
"izloLba" priie devet godina.
Sto ie.to ,izloLbai demu ie to?
{
. Ho6ete li, _da vam u kratko i s iednom rielju kaZem,
re(,i tu vam: izloLbaje veliki sajam ili vasar, .rnro Bto se na
toT sajmu ne kupuie-i ne prodaie. Na tai saiam, na tu iz-
lplPydonesu gvoiu robu ne ."*o' zanatnici,gospodari-polio-
dlelcl itrgovci, neso tu donesuudeniacisvoie kniise, ulitelil,
Skole,novinari svoje novine, irbari svoie ^i.2., i tko
".Y9i"
bi to nabrojio! I nitko ne'donosi te svoje rob'e,da prodade,
ne$o _samozato, da pokale, da sviet vidi. I sviet dolazi kao
mravlje. Koliko tu ivieta dolazi, moiete si misliti po toni,
Sto ie na pari5ku izloZbu priie ibdanaest godina diflo pet

152 ,,DOM"' Godina 1'
outa toliko svieta, koliko ie nas Hrvata Po svim nasim zem-
[ir*u,
' t, i, do5lo ie 25 miliiuna (25,000,000) ljudi,
A koliko tO izlolbe ko5taiu! Ne 6u $ovoriti o tom, ko-
liko potro5e fabrikanti i tr$ovci na izradiivanie i doprema-
nie svoie robe, Ali koliko stoie z{rade, u koiima su smie-
siene sivari, pa druge pripreme! Na to ie francezka vlada
potroSila za izlolbu priie iedanaest Sodina - ni5ta manie
nego- 13 i pol miliiuna (13'500.000)kruna,
A pitat 6,eteme sada: eemu su te izloLbe?
Istina je, mnoge izloibe niesu dru$o, ne$o obidni saiam"
Tu dodju tvornidari (fabrikanti) i tr$ovci, da svietu pokailu,
Sto imadu, da sviet za niih zna, pa da od niih poslie kupuie:
tako dolaze ra glas mnoge tvornice i trSovine.
ViSe vriede mediunarodne ili svietske izlolbe, t, i, ta-
kove, na koiu dona5aiu svoiu robu i svoie znanie narodi di-
tavoga svieta, Takovu su svietsku izlolbu prvi priredili En-
{lezi-ulondonu priie 50 godina. Poslie ie, i to_$odine 1867,'
bila svietska izloZba u Parizu, god, 1873, u Bedu, pa oqet
1878, i 1889. u Parizu, Ova posliednia hrancezka izlolba
drLala se ie ba5 sto godina poslie hancezke bune ili revo-
lucije, pa ie za tai spomen i priredjena. Godine 1882.bila je
svietska izloilba u ruslcoi Moskvi, a bilo ie vi5e svietskih iz-
lolbai u Americi, pa u Englezkoi i Spaniolskoj,
Nema nikakve-sumnie o tom, da su ovakove svjetske
izloLbe na veliku korist. Tu se sastanu svi narodi ditavoSa
svieta i svaki narod pokai,e, Sto ima i Sto znade, A po tom
se druSi narodi ude, Mjesto da putuie5po ditavom svietu, da
vidi5 koji narod, niegov Livot i niegovo znanie, a ti se od-
veze5 na iedno miesto, n, pr, uPariz, i tu ima5 i vidi5 sve na
okupu, Na ovoj sad izloZbi u Parizu n, pr. ne 6eS vidjeti
samo ono, Sto Francezi imadu i Sto znadu, nego 6e5 tu vi-
djeti i to: kako Zivi, Sto radi i Sto znade onaj narod,koji 1ivi
u francezkim naseobinama u Africi i Azijl Tu ie5 na6i i
na5eSaBo5niakai HerceSovcai sve, Sto on kod svoie ku6e'
ima i Sto znade izraditi, Na6i 6eStamo u madZarskompro-
storu i nas Hrvate i Sto5taod nas, ier su se i na5i liudi za.tu
izlolbu ponje5to spremali, A bilo bi i vi3e Hrvata poslalo,
tgmo svoie stvari, da su nam dali posebno miesto, kao i
drugomu narodu, Ali vi znate, Sto smo se u posliedniem
-vriedimo
broiu raz$ovarali, a to iet da mi Hrvati malo u
svietu, pa nam ne dadu svima iednogamiesta,nepo su iedne
prilrrpali ovamo, druge onamo, Pa zato na5i ljudi i nemaiu
,.DOM," 153
Goclina 1,
mnogo volje, da se pod tudiim imenom pokazuiu po svietu.
Ja bih rekao, da Pravo i imadu'
Ali vratimo se k izloi:bi, znale, da ima liudi svakoilke
ou*"ti, Tako ima liudi, koiim niie 1ao ni vremena ni muke,
I
ili. ,i eitave godirie razbiiaig EJ*"u, da sto r.zpisJe. vise
;;'t ;; ;;di."r^ rukom, ia haide onda na izloLbu'jeda to
5Jl"t" o.it aiu, I tako ditiv sviet saznaza ono' .to koii'
;ir;;S'"k- goJi"" i godineu svojemkuti6u smi5liao. I ako
sviet korist'
' io sto do"bro,ima od to$a ditav
i"
A ne treba ni na to zaboraviti,da odizloLbe_ima korist
i oru-;;;li;,-; f."l"l se drZi izlo1ba'Na onu izloLbupr9{
il;;";;; g"bi". pbttosili su-Francezi,kako-samrekao'.13
i;';ntd; ft;a, Ali liudi, koii dolaze,da vide izloLbu'
'Fraacezi
H;;jffiuiiti, I gledaite, su od ove ulaznine na-
;i;itliJ;itost o-"" i io5'im ie preostalodo detiri miliiuna
il;;; ei.tog. dobitka, A tolitile tu dobitak bio osim toga
)i ti i"".rki narod!Koliko su Sostion iEafi izto1ili vina i piva
naro"4u!Kotiko se ie liudi stisnulo
G;;l;klt *"." fiik;;
tobi*, g 4t"9q ie dalo za strance' koii su
bodmemastno pfteufii f tt o ii t"" nabroiio! Ta znale' da
"-i"a'"":."oi"
;;;;i;;;l;sa; d;iit" i zasru1i,kad ima mno$ostrano$asvi-
eta, koii $otovinomPlaia,
Ne treba dakako zaboravitini na to: da ie ovakovaiz-
lozba na 6ast i diku onomu narodu, koii iu priredi, Fran-
cezkesu izloZbe sva$dabile nailiepse,pa je i to Ltancez-
komu narodu pomoglo,da ie tako na $lasu,
A sad io5 jedno,Kad ie ono pred deve! $odinabila iz-
loZba u ludt"iu, pa kad su u Zagreb dolazili llrvati iz svih
hraieva,ot"otito,kad su dosli dalmatinskiHrvati: sve ie bilo
u Zafrehu kao pijano od radosti, I plakali su ljudi od ta-
dosti, lrad su d6lizlli Dalmatinci, I meni su potekle saze' '
Nikad ne iu zaboraviti onoga dasa,Kola za kolima voze
Dalmatince kroz silnu stisktisvieta, koii klide: Zivieli Dal'
matinci! Ziviela bra6a! Zlvielil" A iedan Dalmatinacu ko-
lima drzi .rn"iik,thrvatsku 2astavu,'pakad vise niie od ra-
dosti znaotsto da podne,stanezastivom oko sebemahati i
udarati kao izvan^sebe.'Onda ie sAmban Sovorio,kad su
odkrivali spomenilcKadi6u. onda ie pokojni vukotinovid
pozdraviobalmatince, onda se ie ditav narod hrvatski bio
malo podigao,a"S"o f. sebi,pa su se posliepomirile stranke,
koie su ."?o ondaklale, Ali se ie premaloondau6inilo,ono
 lu ,,DOM," G,odina 1,
ie bio samo podetak, pa ie mnogo to$a sve po malo zaspalo,
Sto s" je onda bilo probudilo,
Tako ie zaspalai liepa misao i odluka, o kojoi se ie
onda govorilo i pisalo: Za desel godina treba prirediti u
Za{rebu opet izloLbu, ali ve6u i liepbu, Je li ta misao za-
-spala?
- Radi li se StoSodza to?
Steta bi bila velika, ako ie sve to zaspalo,ako nitko na
to ni ne misli, Nama Hrvatima treba sada vi5e no ikada, da
se sastanemo,do$ovorimo,pomirimo i na posao probudimo,
Zalo bi trebalo misliti na onu onda zasnovanuhrvatsku iz-
lolbu,
Starovjerski sluga.
Komadii pripoviesti,
BaS pred sto Sodina rodio se ruski piesnik Aleksandar
Pu5kin, Napisao ie mnogo piesamai nekoliko pripoviesti, U
jednoj pripoviesti pripovieda, kako se je prosti ruski voinik
po imenu Pugadev proglasio za cara, predobio na svoiu
stranu mnogo naroda, osvoiio mnoge Sradove i podinio
mnogo zla, ,Dom < 6,ei tu pripoviest donesti svoiim 6itaoci-
tna, a sad 6u iz te pripoviesti iz,vaditi samo komadii, i to o
starovierskom slugi,
U Ruskoi je do pred detrdeset godina bila tlaka: se-
ljadki narod niie imao svoie zemlie,bio ie sluga, kmet i rob
velika5u ili vlastelinu, A ako je vlastelin htio, uzeo bi u
kuiu za sluSu koiega svoga kmeta, i tai bi mu sluZio do
smrti - badava, A kako su ovi sluge sluZili svoga Sospo-
dara, to 6ete vidjeti iz ove p*ripovieiti.
_ Bio u Ruskof iedan vlastelin, po imenu Grinev, i imao
9lugu,starogaArhipa. Stari Grinerimao je i sina Petra,koii
ie, 5t9 no ried, vraSu iz torbe utekao, Koliko i nliebio walii,
naudio €_avraSovati Francez,koii mu je bio za mlada ulitel|
. $qa ie vie Petar ponarastaoi Francez ga dosta naudio,
a kod kuie vei niesu-mogli podnositi rrieg6vavragovanja,
poS{ie Sa_ otac daleko na gianicu, u volni8ku tvrdiu fiestung,
torticu), da_sluZikao voinik, S niim po5aliei staroga Arhi-
pa, {? mladiiu posluZujei da na nie€a piipazi.
. V"9 putem do tvrdie zadtli se Petar u krdmi, proigra
trr s niekakvim magarcem dastnikom sto rubalia (a tb ieao
God,ina 1, ,,DOrM," 155
300 Kruna) i dodie u no6i ololan (piian) k staromu Arhipu
na stan, U iutro zaille od Arhipa sto rubalia, da plati, Sto ie
proi{rao. Ali Arhip ne dade novaca. ,Sunce moie< - kale
.turi *l"domu obie5eniaku- >>sunce moie, poslu5aiti mene
starca! Napisi ti tomu razboiniku, da si se ti za Salu igrao, a
fie za novce, da se u nas takovi novci - sto rubalia! - ne
legu, Reci, da su tebi roditelii stro$o i stroSo zabt-anilii$rati
se"druSadije,osim na orahe..,- A Pelat mu odsiede: oJa
sam tvoj gospodar,ti si moj sluga! Dai ovamo novce' ili 6u
te za vrat, pi s tobom napolie", I stari ie s tuZnim uzdahom
morao dati novce,
Odvezo5e se dalie. Mladomu ie obie5eniakubilo Zao
starca, pa mu relet ,No, Arhipe, pomirimo se-,kriv sam'
Unaptied 6u le slu5atio,- Ali staii Arhip uzdahner ,Eh,
ia6ko ti moi -kale - srdim se ia sAmna sebe,svemu sam
ja
'Stokriv! Kako sam ia mo$ao ostaviti tebe sama u $ostionici,
e"s? Grieh me ie smlo: palo mi na pamet, da odem do
kume, pa eto: zadioh kumici, pa ostadoh u buturnici! Kako
6u se pokazati na odi Sospodi,otcu ti imateti? Sto 6e re6i,
kad euiu, da diete pii- i lgra?u - I sve ie d'alieuzdisao i
mrmliao: "Sto rubalial Zar je to mala stvar?..
Kad su do5li u tvrdjavu, tu se ie Petar s niekim drugim
magarcem dastnikom pobio na sablie i bio ranien $otovo na
smrt, Za to ie stari Grinev nekako saznao,pa napi5e sta-
romu slugi Arhipu ovo pismo: ,Sram te bilo, stari pse, Sto ti
niesi pazio na moie zapoviedi, pa mi niesi javio ni5ta o mo-
jem sinu Petru, neSosu mi to morali faviti tudii liudi. Zar ti
tako izpunia5svoiu sluZbui gospodarevuvoliu? Ja 6u tebe,
staroga psa poslati svinie pasti, Sto zataiufe5istinu i popu-
StaSmladiiu", - A stari je Arhip na to pismo odgovorio
ov?ko:
"Gospodaru Andriia Petrovi6u, otEe na6 milostivi!
Milostivo pismo va5e ia sam primio, u koiem se izvolieva5
liutiti na mene, roba va5ega,neka me,kale, bude stid, Sto
ne izpunjam gospodarevihzapoviedi, A iu niesam stari pas,
nego vierni va5 sluga, gospodarevezapoviedi slu5ami oda-
no sam vam uviek sluZio i doZivio do siedih vlasi, A ja vam
o rani sina Petra niStaniesam pisaonda vas ne upla5im uza.
lud,_a i onako dujem, da ie goipoja, maika na5a-,od straha
oboljela, pa 6u se za zdravli-eryeiino Bogu moliti, A Sto se
ie- si_nuPetru dogodila takva neprilika; to r" je pripelilo,
mladi6u nije zamierczkonj ie na detiri noge, pr ." popikne
(spotakne). I izvolite vi pisati, d,a tele me poslati ivinie
 156 ,JDOM," Godina 1, Godima 1. ,,DOM." 157

pasti. t Zenika na muke, mudili su Sa, i to Zena, koia ima posla s vragom, -
naistraSnijim muhama: Sibali su ga; da ima na tielu vraZiu znamenku,
Vierni
' va5 kmet Arhipu. stiskali mu Sarafom prste, da ie Jao si ga sada obtuZenoi siroti,
Na onu tvrdiavu, u koioj je sluZio mlacli Petar, navali izpod niih krv tekla; privezali ga ako su na nioj na5li kakov! zna-
onai stra5ni Pugadev, toboZe car, Tkogod ga od dastnik6 niie zi ruke i noge i na kolu razlezali, menku, s kojom se ie i rodila! Ta
je sigurno vralja, Ali ne Ce prizna-
htio pripoznati za cara, objesio bi ga, Tako dodie red i na da se ie svaka kost morala mak-
ovoga Pelra.I kad ie ve6,Petru bilo ui,e na vratu pod vieSa- nuti sa svoga miesta; smudili su ga ti, pa zato udri iu na muke, clok
ognjem, palili razbieljenim lelje' ne prizna! A kako, za Bofa, ne
lima, eto ti staroSaArhipa, baci se na koljena pred Pu$adeva zom. I tako dalie, tko bi sve na- 6eE u muki Sto priznati, Sto jest i
i plade: ,Otde rodieni - kai,e - 5to 6e ti smrt gospodskoga brojio! eovjek nikad nije u nepri- Sto niiel Ali had bi ovahvoga ne-
djeteta? Pusti Sa, za njeSa 6e ti dati odkup, A dru$im za lici, kad mu se ho6e, da udini ka- srednika pustili i opet Sa pitali,
primier i za strah - zapoviedi, da objese makar mene starca<, kovo zlo svomu bliZniemu, po rekao bi: niesam pa niesam! I opet
Eto, takav vam ie bio starovierski sluga! BoSu bratu - dovieku, Ovakovo su 'Elamu6ili. Tre6i put je priznao
mudenie, - to se ie zvalo ,,tor- i onda, kad ga niesu mudili, ier ie
A vi sad prosudite: za5to danas nema vi5e takovih, i ie tura", znao Sto Sa Eeka, - Koliki su tako
li, zlo. Sto ih nema, mu6eni i naisramotniie osudieni -
Osobito su ovako mudili hri-
A kad dospijem, kazat 6u vam i ja, Sto o tome mislim' vovjerce i vjeStice ili coprnice. ni krivi, ni duZnil
Jalne gore od vra6la babe, obtuZi- U austrijskoj dri,avi, u koioi
le svoju staru (a i mladu) susiedu, smo i mi, ukinuta ie ova tortura
Sitnice. da ima posla s vra!!om, da je vje- tek pred 124 godine, t, i. godine
Stica. A vjerovalo se je, da takova 1776, za carice Mariie Tereziie.
Yeztu, Novine piSu, da je soko: zasipao je ku6e i oko dvie
Yezuv opet podeo rigati, A tai Ve- tisu6e liudi. Ve6 vi5e od sto Sodina
zuv - to vam je glora u ltaliji u odkapaiu se ti {radovi i nalazi se
okolici Napulja (ili Neapola, t, i. u njima sve, kako je bilo priie ti- Sto je noYa doma i po svietu?
hrvatski NovoSrada), A 6udno ie suiu i osam stotina Sodina.
i stra5no na toi Sori to, 5to na vr- Poslie to€a, kako ie zasipao ,,NaS Zafreb", Pod ovim na- jedna k asnija od druge, nastaiu
huncu ima Zdrielo ili otvor, pa na ta dva Srada, mirovao ie Yezav slovom pi5u jedne zagrebadke no- nove ulice, novi krasni cvietni na-
to Zdrielo leli, iz Sore do velike vi- 120 godina, onda je opet podeo vine o Zafrebu tako, da ie to vri- sadi. ,,Ali had tako prolazimo" -
sine ralareno kamenje, prari gorieti, pa opet mirovao preko 500 ediro spomenuti, eujte malol Nai- piSu dalie - ,,i sve to fledamo,
stra5ni oSanj, dim i pepeo. ViSe godina (do god. 1631,),a' onda opet prije pripoviedaju, kako i tudjinci, tad nas nje5to kao Qrize u duSi,
puta leti u zrak ,,lava", a to je poieo stra5ni svoj posao svakih 5, pa i na5i neprijatelji hvale Zapreb: Smiie li to sve tako biti? Smiie li
raztaljeno kamenie, koje se stine, I0 lli 20 Sodina, I tako traie do da je liep, dist, da u njem ima zna- tako zapu5tena zemlia, kao Sto ie
sgustne i otvrdne, kad dulje po danas. Posljednji je put stra5no ba- nja i umie6a. A sada pi5u same tO Hrvatska, smije li imati takav
zemlji tede, Ovakovih gora, iz ko- cao fodine 1872, pa su mnofi novine:,,Tako liepih gospoiai die- Slavni grad, kao Sto ie ZaEreb,
jih suklja oganj, dim, pepeo i ka- do5li, da tu strahotu vide, - ali vojaka, kao kod nas, niie lako na6i Dok je po naSim selima
menie, imade dosta po svietu, a su mnogii to skupo platili: 300 tih ni u svakom velegradu. A tako su malo radosti, ne dinili ti se
zovu se ,,vulkani", Tih vulkana gledalaca zasipao ie Yezav svoiim skladno i zgodno odjevene, da ne ovai liepi ZaSreb kao divliak, koii
ima ,,iivih" i ,,rnrtvih", t. j, njeki oSnjem,kamenjem i pepelom, zaostaju ni za Belankama. ni. za si ie metnuo Sospodski klobuk na
jo5 i danas bacaju oganj, a dru$i A sada biste moZda htjeli zna- PariZankama. Pa onda ta na5a mila glavu? Tako se pitamo, a lre zna'
su ve6 ugasli. Zivih vulkana ima ti; Od kuda u toj gori onaj ogani djedica, naSa nada! Koliko ih god mo si odgovoriti. Ali se ipak tie-
na svietu preko 300. i rlim? Ali o tom drugi put. iT" - a Hrvatici joS, '- hvala Bogu
-ih Simo, da ie pamet u Slavi i da bez
I za Yezuv su mislili, da ie Tortura, Danas ne moZe ob- nije muka biti mati koliko srca nenla Livota". A Za"greb ie
ve6 mrtav, po5to ie priie tisu6u i tuZenik biti osudien bez svjedoka i god, kaZe, ima, iedno ljep5e od na5e srce - vele na koncu ove
osam stotina godina (1, i,79, lodi- dokaza. Ali niie svagda bilo tako, druEoEa. Cuvao ih samo nebeski novine - pa se i dalie staraimo za
ne poslie Isusa), po5to je, rekoh, U staro vrieme, pa tomu i nije io5 Otac, da ojadajui ponarastu,pa da to na5e srce: neka Zagreb bude sve
svoiom ,,lavom", kameniem i pe- tako davno, dosta je bilo, ako ie budu pametnija i valianiia, neEio to liepii.
pelom zasipao ditava dva obliZnja obtuZenik priznao, da ie kriv, A Sto smo mi njekoji", -.,,Da, na5 Ovo ie sve iako liepo napi.sb-
grada {Pompeje i Herkulanum). A ako niie htio priznati, Sto su tuZi- ie Zapreb krasan grad", pi5u dalje no, pa ,,DOM" posebice hvali sa
zasipao ih je preko Sest metara vi- telji. htjeli, udarili su sudci obtu- tO novine, Ku6a se dii,e za ku6om. svim seljacima ovim novinama,
 c"M 'God,ina 1, ,rDOM."
158 "DolvL,'' ' 159

koie su kod ljePote i krasole Za' Rieka nosi Ugarskoi detiri mi" potvrdilo austrijsko prijateljstvo po_mo1ila.Ali nitko u Fvropi od
godinu, kako
;;;L" pomislile i na na5e seliake i liiuna dohodka ni s Niemcima. velevlasti ne 6e ni5ta ni da- duje,
i"zt i tiiittov i mudni Livot. Ovo su pi5u iedne novine. LieP ie to $ro5' U Bugarskoi le bilo i viSe bune - svatko se boii zamjere od En-
jedine na5e-novine, Sto ia znarn, akai,e se, da ie Ugarska silne nov- glez6,,PiSe se ipak, da 6e se tu
radi desetine, kako smo javili.
i.oiu su ovako z$odno, Pravedno i ce potro5ila na Riel g, Pa- da je Amerika umie5ati,
ne moZe pustiti Hrvatskoi, Mnogo je seliaka postrieliano
pum"ttto iedan Put Progovorile o zato premda kaZu, da vojska nije htjela :l
Zafrebu. 107 miliiuna kruna uzaimit 6e pucati na narod.
Jedno bih ia samo dodao ovo- uAarska vlada (a to ie i na5a vlada U llrvatskoi i Slavoniii rodilo
Srbiia bi se htiela pomiriti
mu pisanju, a to je ovo: Istina ie, zi njeke stvari). Tai dug morat 6e se u mjesecu oZuiku ove Sodine
i Hrvatska sa Slavoni- s Rusijom, ali bi morao iz Srbije
ZaQreb ie hrvatsko srce' a srce odplaiivati 8,617 du5a,a umrlo ie 6.373i rodile
- predja5nji kralj Milan, koii ie Sr-
tieia krv u sve dielove tiela' Ali iom, a dobit ee od to{a novca biiu zavadio s Rusijom, Ali Milan
su se dakle viSe, ne$o 5to |e umrlo
li kaLu - samo miliiun kruna. 2.244 duie. Kad bi se svaki mjesec
od kuda dolazi krv u srce? Ima iedan ne ide, pa od toSa niSta.
onaj dovjek zdravo srce, koii se Bosnu i Dalmraciiu sjedinit 6e' tako radjalo, bilo bi to na godinu
eesi i Niiemci u eeSkoj io5 se 26.928 du5a, za deset godina
ne hrani iz svoPiatiela, neSo mrr duie se, pod iednu voinidku vladu niesu pogodili za jezik, Sad eesi
koiekako priredjene teku6ine u5tr- u Saraievu, Nedavno ie u dalma- 269.280 ,duSa, a za sto godina
rogoborg u bedkom saboru: prave 2,692.8A0(dva miliiuna Sest stotina
cavaiu pod koZo, da $a kako tako tinskom saboru lralio iedan za-
rzdr2e uZivot:u? Nema' - A takvo stupnik, da se Dalmaciia siedini ,,obstrukcijrr", KaZLr, da to ne te devet deset i dvije tisu6e i osam
- U Bosni pomo6i. stotina),a to je vi5e ne$o foSjedan-
ie srce, dini mi se, Za{teb. Za{te- s lirvatskom. Badava.
bu tr" dolazi duhovna hrana iz na' 6e u Saraievu biti o Duhovima ve- Niemci i Englezi pomirili su put toliko, koliko danas ima duSA
roda, neSo mu'u5trcavaiu koieha- lika hrvatska slava, U Saraievu se se, pa se Niemci vi5e ne kurai,e na u Hrvatskoi i Slavoniii, Ali 6e se u
kve tudlinske dorbe. Tko u Za$te- ie stvorilo hrvatsko pjeva6ko. dru- Enpleze, a EnSlezi ne prigovaraju, Hrvatskoj i Slavoniji narod podvo-
bu pita za narodno mi5lienie, za Ztvo pod imenom ,,Trebevi6,", za' Sto Njemadka.pove6avasvoje bro- struditi i mnogo mno$o prije
natodne Lelie i nade? Za kolt se grebaEke gospoie Poklonile-- su dovlje. Niemci se stra5no hvale, nepo za sto {odina, No to su druSi
od onih liepih Sospojai dlevoiaka tomu druZtvu liePu zastavu [bar- kako su se osilili, odkad su potuhli racunl,
Franceze i sjedinili se: od onda ih
rnoie reti,'da i pravom ljubavliu iakl, pa 6e sada Hrvati na$rnuti .je vi5e za t5 milijuna (a svega ih U Pariz na izloibu ne 6e po6i
i veseliem {leda na seljadki nar<,d sa ivih strana u Saraievo,da se ta samo silan sviet sa svih strana,
ima u Njemadkoj 56 miliiuna). Da
i na sve njegovo? Koli,ko od niih zastava svedano PokaZe i Postavi, nego i mnoSi vladari. Niemadki car
- U istom Saraievu Podeli su naii ih ima svaki dan sve to viSe, - to
i gcvori samo hrvatski? Vilim IL ne ie do6i tamo,l<alu,.ier
i mi znamo i 6utimo.
* turci (muhamedanci)izdavati list u Niemci i Francezi niesu baS prija-
,,na5em" - kaLu - ieziku, List se Tursha i Amerika su se za-
telji, Ni naSkralj ne 6e i6i, ali' 6'ei6i
U Banovini, t. j, u kotaru zove ,,Behar", To ie tudia tied, a vadile, Amerika traZi od Turske,
da joj plati, Sto je potukla ameridke mnogii od njegove ku6e, ali tako,
petrinjskom i okolici iztralivali su kad se 6itav list pi5e hrvatski, bolie
da se ne 6e pokazati, da su od car-
nedavno podzemnoblagio't, i, sva- bi mu pristaia,loi hrvatsko ime, Ali vjerovjestnike u Turskoi (u Maloi
ske i kraljevske ku6e, pa ih zalo
kojake ru,de, i na5li su sve,$? ,Po BoS mu dao i Pod ovim imenom Aziji), a Turska ne te. - Turska
ima neprilika i sa svojim.,,mladim ne 6e ni podastiti, kako se daste i
malo, a kamena uglfena u obilju, svaku sre6u,
Tu_rcima",ali o tom druSi put. dodekuju vladari, Kad tko od ve-
A kameni je uglien danas velika - Ni
vriednost, Trebalo bi to sarno ko- U Bielovaru ima viSa Skola Arbanasi turski ne miruju. likih tako putuje (obidno pod tu-
pati, a za to treha novaca, P'aLe' (gimnaziial sa 4 razreda, a sad ie djim imenom), kaZe se, da putuje
kiali dopustio, da se svake Sodine U Spaniolskoi bune narod, t, j, nepoznal'
ljeznica, koia bi to dalje odvaZala, ,,inkognito"
jedan razred Povisi na 8 razte' neka ne plata poreza. To je stra5- Kad ve6 govorimo o toi izloL-
0d nas ide u tudiinu silan novac za
izlazili poSteni na igra i jao zemlji, gdje do toga bi, spomenuti iemo i to, da se ve6
za ugiljen,a imamo ga dom,a.Pa,6e da,'Dao Bo{ iz nie moZe do6i!
liudi! prvih dana na toi izloZbi dogodila
ie vet, Amerika podela u na5e stra- Buri u Africi jo5 se biju s En- nesre6a: sru5ile su se njekakve
ne uvoziti svoj uglien, na5 sviet ide >i
glezima. Bila im je nje5to sre6a po- stube i mnogo je svieta na5lo svoiu
u Ameriku, da tamo sluZi kopajuii sluZila,no sad opet bjeZe pred En-
NaS krali Franio JosiP L bio smrt, KaZu, da ie hiljadu Seststoti-
ameri6'ki ugljen, a mogao bi isto glezima,a Engle2i se'boie; ne 6e li na radnika poEiinulovet za vrieme,
doma sluZiti. Ali Sto ie,mo! NaSa ie 4. svibnia u Berlinu kod nje- se Buri opet gdje skupiti, pa iz
glava i naSe srce - ZaSreb - ne madkoSa cara Vilima IL NaS krali dok se je izToiba gradila i priredii-
zasjede {iz busile) navaliti, kako vala. Ako je istina, meni bi pre.-
6e ili ne moZe niSta, KaZu sad, 'da je kum niemadkomucarevi6u,a tai su to ve6 i udinili. Buri su poslali sjelo gledati tu krasotu, gdje ie to-
se ne 6e graditi ni ona Zeljeznica su dan carevi6a proglasili Puno- u Evropu svoje poslanstvo, du ttu- liko sirotinje (nego Sto ie radnik,
iz Karlovca u Sisak, .o kojoj smo lfetnim; Bio ie tamo i taliianski mole koiu veliku vlast, ne bi ti im
kraljevi6, pa se je tu Pokazalo i nego sirotinja?) glavu izgubilo.
 ,,DlclM.''..--__.-------_- Godrina 1' List hrvatskomu seljaku z,a ?azgovor i nauk.
160
^r
Glasovr rz narooa.
'I-

Nikako ne 6e mediu seliale!
Pi5e mi iedan Priiateli ,,DOMA"
M"ogi bi trgovci-gradiani ra.do
"uo,
dria,li.,DOM", ali se sram" (stilgl
itziti aa i ditati, ier na ,,DOMI-I"
pise, di ie to ,,list hrvatskomu se-
ii^ku ,u'raz[iovor i nauk",
- Pa
sto bi oni to Eitali, Sto ie za Pro',
stadinu seliakal Neka i ne ditaiu!
'ffi"*':il"O
svakomu hrvatskomu seliaku [o-
diti, ako mu kaZem, da se ,,DOM"
ve6 sada dita u svim na5im zemlia-
D nfi ,:JirTr
Vlastnik,
izdavaC
i urednikDr. ANTUN
RADI€.
mar u Hrvatskoi oko Zagreba, Va-
raZdina, Siska, Petrinie, KoPrivni-
ce, Karlovca, Senia, Rieke i t. d,; na s9$lu s. (tril Krgn_e._--
Ako il,esetorica
ili visezajedno
9lqll
s . l J u it
p r e:,Poyq"
.d.prat-u-zn,,Do4.,dobit ie ..DoM- za manju cienu,i to: deseforica
u Slavoniji oko Osieka, Zemana, i v i 6 c s u a k i z a 2 K r u n e . * 9 4 t i o l , 'na
dvadesetorica iv]iesvaki za2(ttvie)Krune.
Vukovara, Vinkovaca i t. d., Pa u - I'rrjedincise mogu predplatiti i pol i na trecinu, a deseto.icaiJilu'i o" e.turt
drudim naSim kraievima: oko Za- godine. - Pojedini broj stoji t0 filira.

. DOM" drZi iedan biskuP, nieko- dra.-Solita. Tro€ira, Makarske, Ko-

iiko k.ttottika, viSe profesora nai' tora. I(liuda, Zenice, Dobrlina, Ba-
vi5ih Skola, mno$o ZuPnika'; Pa i nialuke,' Saraieva, Mostara, ZePEa,
drufih mnofo udeniiih liudi, ne€o Bileka, pa eakovca, po Badkoi -
Sto su oni gradiani. Ali ja im i
ooet velim, neka ne 6itaiu. Oni bi
i tako dalie.
,,Lako je pisati!"
A kako bi tek onda bilo, da
triieti. da se s ,,DOMA" skine onai svaki pretplatnik ,,DOMOV" nallo- govoriti jelako, tko ima svegana pretek, i tim
napis, da ie to list za hrvatskoSa vori sioie-priiatelie i znance, bliZ- "Pisati i
seliaka! Ali tofa ne 6e dodekati'
badava vrieme gubiti, ierbo ovi, koji sve to piSu,nit su orali,
nie i dalnill Niiedne novine nebi
,,DOMU" ,ie'dra,Si mio sva,ki priia- mo€le dosiiei ,,DOMA" broiem di-
nit su kopali,u
teli. ali ,,DOM" je naiPrije za se' tahlca, jer ie seljaki naiviSe. Zato Sie6ate se, tako ie pisao "DOMU" prijateLj Stefan Mi-
ljaiia, pa dok ie seliaku Po volii, ,,DOM"-i moli i oPominie svoie klin, Hrvat iz tulnoga Medjumurjat tako su mu - pi5e go-
za drufe nas malo briga. priiatelie, da mu iave i PrePorude vorili oni, koiim ie govorio ,o tom i onom, kako bi se mogli
BaS zato neka hrvatski seliaci svakoga, zakofa misle, da Sto vri- pomoii i niekamo popeti,<
gledaju, da se ovai niihov seliadki edi i da ho6e i duhom Livieli, a ne
Ja sam u 9, broiu
list razSiri po svim na5im zemliama samo tielom, Onda 6e ,,DOM" ia' "DOMA" obe6aonda 6u na to odgo-
tako, da se bude mo$lo tetiz viti, koliko nas i kud nas ima, - voriti, pa evo me, da odrlrm ried,,
,,DOM" je seljadki list, niega selia- a sad €a ie ioi malo i stid. . . I odmah 6u vam kazali,, da oni imadu pravo, posve
ci uzdrZavaiu! Ja mislim, da 6e pravo, imadu oni, koji su ovako govorili. Pisati je zblljilako,
Pisati ie joS mnogo lak5e, nego govoriti, Jer'kad jovori5,
imaS.pred sobom bilo koga, pi ako ima5 i koliko stida i po-
F Predplatei prijave za ,DOM* io5 se prillaju i svi 5jeni1, ne moZe5 svaSta bubati i klopotati, ier ti se moZe
se brolevi moguiobiti. Predplatei priiave Salius-e:"U p r a-v i doSoditi i to, da te tko osine riedju, ,r" els t<o;iput do-
, D O M A . .p r l A n t . R a d i 6 g u Z a C r e b u , J u r i e v s k a biti i _po Subici. A napisati moZe5sva5ta,"lio i nitko' ni moZe
ulicabr,28, do tebe, kad mnogi i mnogi za te i ne znadu, A osobito je
to
ianas lako, kad irna !6vind, u koie moZe5pisati i bez
podpisa svoga imena, Badava
,DOM. opet opominie svoje ptiialelie, da mu ie tu i urednik, ier on napi5e:
F -po5aliu, >Pi5e-nam od tud i od tud, - i dade napisati naj-
,prijateli"
stoSod i to o'ne, koii mogu, A-lofi ba5 niltaho sad ve6u lai.. A nema laZi, koioi ne bi bito tko vierovao, Jadni
ne mogu, neka barem Sledaiu na6i >DOMU" novo$a priiatelia, i siroma5n_i papir! Sto sve na niega me6u, Sto sve mora pod-
koii 6e mo6i, nositi, _kolike gluposti i ludorije,-kolike lali, kolika zlai
Ali ni to io5 nije naive6anesre6a,bto oni liudi, koji pi5u,
Tiskara lG..IlllDrcchao (tot. Wlatlo.elf u Zagrebu ne znadu orati ni-k-op,ati, Zlo ie to, Sto niekoii'ovai<oviiiudi
ho6e seliaka uditi, kiko treba ot.ii i kopati!'V"ii kakbvu
 ,,DOM," Godina 1.
162
:gl :-_______r,63
S v a b s k u k n j i s u i u d e p o n i g i h r v a t s k o s a . s e it'e
i a kodmah
aovoiono' I kad sve to seljalcvidi, onda kai,e:,Lako je pisatiu,
i";;;;, ;l;,'A r."a-'[tl# kima glavomi kad ne pravo kaZ,e,
I
o"i koii ne poznaiu-seljadkoSa posla.i
;;;k;; ltko Sa A sad, ako vam se-hoien uzmite' ruke svih 10 broieva
;i;;t;',j'o'd-t "i" d,ije hrvatskiseljaksvoilslave' da je
uizu,
ba5 na ':D9MA.:,pa trazitetJe li vas ,,DoM,.ueioorati i i.iifii
;i;;; e" piete kotac kao i otac, i tako dalie' Tu..ie ni Je li vaskorioi psovao,
stostezli, nepost""i,t"zr ohni,ne-
il6f;;i ,i.i, da ie lako pisati onomu,tko niie orao
posluSnii.oholi? Je li vas gonio iz svatovai iz krdme? Jeli
kopao,
'--' vas opominjaona posao.i psovao valu lienost? _ I ak;d:
Aii ia vam do sutra ne bi nabrojionkako ie lako koiebta traZite, na6i 6,ete,da nije,
oisati,
'--- Jedno vam io5 moram spomenuti'
KJ sospodapisu za seliak-e,nairadiei naivise piSu se- .Nij",. A ia svejgdlo znam i da ste zli, i d.a ste nepo_
Steni - i sve ono dalje, znam i to, da vam i u tom treba
liaku o tJm: kako irrot. biti dobar, po5ten,poboZan,Ppslu-
sf;;l i;;ir";' A osobito imadu mnogg tieri za to: kako lu*u:Ali - ia znam i to: da niste samo vi zli i neposteni i
bezbozni, qa zasto bi na vas prstot" pot u"l ii,"l I ako
;;ii"L;;ti" biti liien,negoli"po marliiv,p1 i99.to,da ne vam treba nauka na dobrottl, Fostlnie l pLbiz"o.i -
.*ii" biti neumieren,'dane imiie previ5e iesti i piti, Sigurno ia 6u
biti.zadnjl, koji 6,uv.asto uditi, ier vi za to lmate s"o;e otce,
sie ve6 ditali, kako se vide na seliadkusvadbunna karmine: svoie maike, s.voJestarce,pa sve6enike,_
da se tu previ5e poiede i PoPiie, ,rr" to imate
i ako vam vriede Sto$od,A ako n-emate,meni "ko vjerujte, iz
Ja nL 1ukaiatL selial i"'*ot. biti dobar, ne mora biti
poslu5ann-ni ponizan; ia.n9 njige,ne iete nauditi ni dobrote, ;i-p;st;4u, ni po_
po5ten,ne mora biti poboZan, ni fl:|l",,t
boznosti,- ni ni6ta od onoga,po dem eoiiek _ eo.rrpk,
Zu kazati: seliak neka bude lien, neka bude svaki dan sit i ie
pravi dovjelc.
piian, Ali 6u kazati too da je mno$o i mno$o lakse_napisati: Zato^vas-ia to i ne udim, i za to meni nije larro pisati
i po5ten< i onemoj se opiti", - to je mnoSo
"budl dobar za vas'
"DoM" vas udi ono, sio vas ne mo$u nauditi ni vasi
lakse napisati, nego biti dobar,.posteni ltiezan, I ako ie i otci, ni_majke,_ni starci.i poSteniaciva5i,"_ u *l.ti*, a.
Sto istina, a to je iJtina to, da je 6ko pisati i Sovoriti: budite i? t9..pgtl:bno u teZko'mva5em Zivotu.Nemoite misliti,
dobri, budite poSteni, budite poslusni, ponizni i- poboZni, \"\ C,ete
d.a ditaiuci ovai.listii postari blazeiii ;#;;li
budite umiereni! A tako se naivlse pise za seliake,kao da su ruitez.ia mi vie-
n9bi htio,.daqo e.ail;'i'"
oni naigoii, najnepobteniii, naibezboaniii; naineposluSniii i A sad prosudite,pa "19* ".i",""i"< "f",
ako nadiete,-d"-';6dr( niie za
naiohoiiii,
' kao da iu oni naive6i poZ{er-uhii p|ianice, vas,avisniimuoAani!
Ja se samo dudim, da hrvatslii seljak io5 i toliko drZi do Meni ne 6,ebitl Zio.
lrniige,koliko &LL Aza5to se dudim? Evo, za Sto se dudim:
Seliaku najvi5e pi5u o onom, Sto sam spomequoz u6e !a,
kako 6e oiati, kbpati i drugi svoi posao obavljati, a onda Od kud i kad smo se mi Hrvati doselili ?
uvielc i uviek: neka ne bude lien, neka bude dobar, po5ten,
poboZan, poslu5an i ponizan Ali i seliak ima niekakovu ie danas.te?koi pomisliti:kako bi se ditav narod
glavu, On vidi, da mu tO knilge preporuduiu svakakve ma-
-Nam
mogao preselitiiz.jedne
- \i. d;ui;ilrrt";;",'ftanas se
Sine i druge skupe stvari, do koiih siromah seljak ne moZe liudi sel-eu Ameri(", Alfd;rr?ii'orr,
". "
do6i, Seljak vidi, da se na gospodskihimaniih ore i svi po- na na5uZalosti danasi na.ega.rri"tu, tjudi bez doma,Ima
t;,t-;r.dlL n e., i
slovi obavliaiu onako, kako kniige piSu, - pa da ta imanja i ,"ti ,ririji sviet,Arii, .l pojedini
propadaju,A Sto ie glavno: seliak ne vidi niiedno$a onoSa i,",Tlitt^",,
::,y:i"k."
kupca za svoiu
il'*r,.ttoll -nadlu
flrvati podipnemo- sirotiniu,Ali da se svi mi
pisCa,da sdm ore ili [opa, a seliaka udi orati i kopati; seliak danas,pa df s" oa."u*o i;;_
vidi, kako su poboZni i ponizni i triezni oni, koii sve te teZko i pomisliti, b ie
* ii ;d;
,tcako biii fi; fJ'plr."povao
kniige piSu, a njega ude na dobrotu, po5tenje, poboZnost i
trieznost, ii""*:"::::ti';;hiif
?,n?l'#.rlff
:"t:sr"*''ir:Ui;
 ,jDOtM"' Godina 1,
Godina 1, ,,DOilVl," 165
zemliu, oranice i livade, vino$rade' vrtove' pa ku6u i sve
oko kude'/ - Ne, danas ie to telko, danas ie to pade nemo- godina _ _-poprilici - svi su Sloveni ili slaveni govorili
guee, jednim jezikom i,livjeh u jednoj zemlji, A u kojoj z.mhii? -
A ipak ie istina, da smo se mi Hrvati u dana5niusvoiu to ie pitanje. Po onom, Sto pi5u najstariji pisci, rekao bi
zemljudoselili, i to svi do jedno-$-a,Kako ie to bilo mogu.cg? doviek, da su svi Sloveni, zajedno i,ivjell od nas na iztok i
To je bilo ovako mo$uie:-U ono vdsrns - a to ie bilo siever, daleko daliepreko Dunava, preko dana5nieUgarske
priie trinaest i vi5e stotina $odina,l, i, oko !5p. €od..poslie i Rumunjske,t. j,.u Rusiji. A {ryga iedntstara ruska'i<nfiga
isusa), u ono vrieme, rekoh, Livjetl smo mi Hrvati posve kaLe, da su se Slovenl,razselili ba5_odDunava, t, j, iz'{a-
druAadiie,Onda io5 niesmo imali svalti svoie zemlie i svo$a nainje ugarske i bugarske zemrig Kad bi ovo drugo bilo
neglbueegaili nepokretno$a posieda, ot{q se jo! niie znalo istina, onda se mi Hrvati ne bi bili morali bas daleko"r"titi.
za-nikakovu Sruntovnicu, Onda smo mi Hrvati bili jo5 po- Ali iemo odmah duti, koje je lak5e vierovati.
naivi5e pastiri, pak smo pasli svaki svoie bla$o, i to svuda, To iemo najbolje splznati, ako odgovorimo na pitanie:
- gdie iebila liep5a pa5a,A kad ie tko 5to uzorao i posiiao. A zasto su se na5i pradje{ov^iselili iz stare one svoje dorno-
z"ilie ie bilo dosta, pa ie svako pleme oralo i siialo, Edieie v!2e? Fto im nije dalo mira? - Na to iemo lak5e'odgovo- -se
tko htio. Istina je, bilo ie i ku1d, ali kakovih? Znate li, Sto riti, ako spome.nemo,da niie ba5 tako davno, Sto je
mnogo i naSesai tldje_g_3_naroda doselilo u nase zemrie,ye6,
ie danas ,rku6a.. naSemu narodu? Ima krajeva, $die na5 sam viSe puta u
narod zove ,ku6a<. ono mjesto, gdje mu Sori o$anf to ie "P9M^U:, spomenuo,da su se na5i pravo-
slavni (t. 4u, vlasi,
prava ,ku6au, A ima opet krajeva, gdie oku6au znadi onu ili Srbi)-k nama doselili, A od luda i
kolibu, u kojoi spavaiu pastiri, a to ie kuia, koia se mole zasto? - rz svoje domovine, iz srare Srbiie i Rase ili Raciie
svakamo premjestiti. Samo takove ku6e imali smo u ono (zat,oth i zovu i: ,Raciund_agovor" ,r."kiu). A doselili su
se zato,
vrieme mi Hrvati, t, j,Sator, a pod niim ogniiSte!A irnali 9jo su.biei,ali pred Turdinom pod siguran krov, gdie
smo i ,gradoveu svoje, samo ne pitajte, kakovi su bili ti ie bilo vi5e mira i reda.
gradovi, Tko zna hrvatski, lai zna, Sto je n, pr, ,,vinograd" Tako varn je bilo i u staro v1ieme,upravo po ono!:
tai zna, da ie to ograda za vinovu lozr, Takovih smo gra- ,D.odioie i iztierale pitomen. Sto s"
pet puta .divl,i ;" ,r"ioa
dova i onda imali: proti nepriiateliu ogradilo bi se pleme bielao p-red nasirnicima:prvi su"oibiii ""S
Goii, dtugi
drvliem i koliem - i to ie bio ,,grad", Niemci su onda bili Huni,tre6i obri ?fi Avari, detvrti fi"iz*i,- i- pJi i
na5i susjedi, pa oni i danas o$radienomu vrtu ili ba5di kalu Turci, "ia"ll
>garten<, a priie su govorili t, i. ogradinau, a - Kad se sele divllaci i razbojnicir,
ne treba pitati; zastose
- to ie veliki ili stari"Sardenu,
Srad, a na5 narod na i,zloku :f1n,.ie1o,nidry.egi_poslane inaiu,nego i. ftaaiti,
"Sradina" rKo ce th hraniti..Tako su priie hiliadu "ti-riistotina go-
kale i vrtu ogradina". Sve ovo dosta jasno kate, da su hr' isedam
vatski Sradovi u prvo vrieme bile sarno ograde od drvlia i ':.rgog".ai""
$1T,.!,, p" ilJi-+*;a .; ;F;;" navalili
u
kolia, i potisnuli
l:j:t:_11f.1i da.su tamo'Slovene,pa i nabepradie-
Eto, sad lako razumijete, da se staromu Hrvatu niie X:"r.^ morali za te razboinlkeVaditii hraniti ih,
\-rnqallvate,
su po orvi.put morali Sloveni bi.Zafi
bilo teZko seliti, jer niie imao ni svoje zemlie,ni stalne kuir' liamo'7Nikamo dile;;; izpodiarma. A
s tvrdim sliemenom,ni nikakvoga tvrdoga grada, On je liepo ;ileT,. zapad,ina iug preko Du-
nava,u rimsko c
pokupio svoie blaSo, - pa haide dalie,
Ali haid,e,da ve6 iedan put kalem, €die smo Zivjeli rni
sunleko;rffi j:iLti,t'ru;:ft"Tffil;
;rill'j,j:'f"1[1".
'r."io'."Ttii
_ izto.dnu
Ruiilu. AiGi
Hrvati pfije, nego Sto smo se ovamo doselili, svakakosu bieZali,"'#B'"a_; aliz. rimskornu carstvu,
Odmah 6u vam kazatl da se to ne zna ba5 onako na d'a je stara dornovina ft Zab ie lakle vierovati,
tanko, ier se je u ono vrieme malo pisalo, pa i Sto se ie pi- .rrih Slorrenabita u Rusiii, a ne na
dolniem Dunavu.
salo,niie sve sasvimiasno,
Naipriie treba znali ovo: Prije dvie tisude i pet stotina Ove su Gote.dvie sta godina poslie
divliaci, nadvladali drugi
Huni, O"i; .;"hffi;"seliti poslieiz Rusiieu
 Godina 1.
.166
+--:--
,,DOM."
dana5niu Ugarsku, u koioj ioS nife bilo Madi'ar6" Bo! -zna'
k;itkr'r; oii do""li sa sotorn Slovena, da im sluZe i da ih
i;;;;"1 A Stogodsu sa sobom doveli kao_suZniei roblie, to
l'u-i""lo upot"riebiti priliku i pobie6i preko Drave u dana-
itti,t Htrr"isku i Slavoniiu, Vee tada, t, i, pred petnaest i
vise stotina sodina, mogio ie do6i naseflasvieta u dana[nii
svoj' dom,
Huni su se raztep\i i povratili u Rusiiu, Edi" im ie brzo
nestalo fua{a, Ali sto $odina poslie niih navale opet s izloka
'u' da-
ini treti dTvljaci, OUii lti Avari, I oni su se naselili
naSniojUgarskoi, Hrvatskoi i Slavoniii, I pred nilma je. si-
gurno *ttogo naiega svieta biei'alo ovamo na-zapad i.iu$'
1", tt sve iase daia5nie zemlie bile pod.rimskom vladom'
Ovo, kad su dosli bbti, to ie bilo, kako smo rekli, oko
g. 550. po Isusu, t. i. priie 135-0$odina,
Po tom vidite.'da se mi Hrvati niesmo ba5 svi na iedan
put preselili, nego sve pomalo: sad iedno-pleme.,.9ad-4tugo'
Vidiie i to, da ri s" Hrvati naipriie morali naseliti u Hrvat-
skoj i Slavoniii, a onda su i5li l bieZali sve po malo dalfe u
Bosnu i Dalmaciiu,
Po ovom vidite i to, da smo mi u ono vrieme, kad smo
putovali i kad smo se ovdie naseliavali, --da smo bili slu$e
i robovi Obrom ili Avarom, da smo uz niih i za niih i6li i u
boi, Pa Bo{ zna, niie li, i onai avarski-vodia Baian-ili Bojan
bio Hrvat I dobb ime od.boia, - kad se ie zvao Boian? A
po tom Boianu zvali su Hrvati i poslie svoje vodie u boiu -
'Bilo ili ,banu (kako katemot "poiasu i "pas-u),
"briuttu
kako mu drago, Hrvati su se skoro oslobodili od
ovih Avar|", pa ve6 ok-oSodine 640, po Isusu imadu svoSa
kneza Borka. A i to niie prvi, ne$o ie priie nie$a u ovoi ve6
novoj domovini Hrvatskoi bio nad Hrvatima knez otac
Borkov, ali mu ime nigdie niie zapiqano,
I tako za sad dosta, a do zpode 6emo se ioS poraz$o-
voriti o starirn naSimHrvatima,
Tko je gospodar u drLavi?
gospodar u drtavi, ne$o - gal'l <<-
"Tko bi drugi bio
Tako mi odgovarate na ono debelo pitanie, Ali i iest
tako, i niie tako, jer u jednoj drlavi iest, a u dru$oi niie, -
to nije svud iednako, Zato Eemo se i o tom porazSovoriti.
God"ina 1, ,,D,OM." 167
:mdarna
primier"m
ruski car'hJe e, on moLe sutra svu svoiu vojsku povesti na
Niemce, ili na ko$a mu dra$o: on ne mora !a9 ni\o$a pitati'
Ako ,,r.ki car ho?e, on moLe prekosutra lzdati kakav $od
ho6e zakon (ukazl, a ne rnora niko$a priie pitati' Isto to
-mole za svoju drlava i turski car,
oPa zar lo ne mole i austriiski cesar u Bedu?u pitate
me, - Ne moZe, Austriiski cesaroa hrvatskikrali, ne moae
i. or. voditi voiske u tut, ako mu to ne dopusti sabor u Bedu
iii I p"sti, Nielovo Velidanstvo, hrvatski nas_krali i vladar,
ie mote za'Tlrvalsku izdati nikakvo{a zakona, nikakve
naredbe ni propisa - bez privole na5e$a zaSrebadko$a
sabora,
,Pa kako ie to?., - Taho, kako sam rekao'
Eto vidite,'dvie su vrsti careva' kralieva i vladarA: ie-
dni smiiu i moSu sve sami bez iilie$a pilania,l {ru.$i smiiu-i
mogu samo otto, Sto im dopusti sabor. Oni p,rvi vladari (cari,
kralli, knezi) - oni se zovu, da su osamodrZciuili )>samo-
vladaoci,. (udenose to kaZe $rdki: "autokrati"); a oni dru$i
vladari zovu se ,ustavni vladariu, (Rekao bih vam i za ove
udenoime, ali se bojim. da 6e biti malo predu$adko;evo vam
ga: zovu se ,konstituciionalni" vladari),
Daklem iedni su "samodrlci.. ili "samovladariu,a dru$i
su >ustavni vladari"; iedni sami drZe szdei vladaju, a dru$e
lcao da nietko ustavlia, A tai nietko - to ie narodni sabor.
Osim ruskoga i turskoga cara u na5emie svietu, t, i.u
Evropi, jo5 samo iedan samovladar,a to je knez crnogorski:
ni on nema nikakvoga sabora,A u Aziji su svi vladari samo-
drlci, pa ie samodrZac i klnezki car i perziiski Sah,
,A tko je dao vladaru vlast? -- pitate me, - Proditajte
si jo5 jednom ono, o dem smo se razgovarali u 10.broiu:
"Sto
ie i temu ie dri,ava?<<- Danas ne daje nitko vladaru vlasti,
o.t iy ima, dobiva iu sin od otca ili strica - po pravu na-
sliedstva, upravo talco, kako sin po oteu aotl"l
zernlje,
kuie i sve otdevo,Zato se vladari i pi5u ,po milostiBo?joj",
a to-zna(i, da im vlasti niie dao nitko, nego BoS, Samo se
:.btl.i krali pi5e: ,,po milosti bolioi I po volll niroda krali
Jrbije<; ovai dakle priznaje,da ima vlast ne samo od BoSan
neSoi od naroda.
A Sto bi bilo, kad koii vladar ne bi imao ni sina, ni ni-
-
kalcvoga drugoga pravoga nasljednika? - Onda bi' narod
sebi izabrao po volii vladara. Tako su i Hrvati vi5e puta
 --
r:*
I
I
l -
roa ,,DOM," Go,dina L
izabirali sebi kralieve, - pa to i jest iedna na5a nesreia. I
nasi su kraljevi bili naipriie Hrvati, a kad ie posliednjr fuali
Hrvat umro bez potomka, izabrali su na5i pradjed,ovi za
l<ralja - kralja ugarskoga,A kad je i posljednii krali od
ove Loze umro bez potomka, izabrali su Hrvati za kralia
jednoSa pradjeda dana5niegana5e6!avladara,
Ali ima drZav6",koje nemaiu vladara, Takove se drZave
zovrr rrepublike-<<r & mi bi to hrvatski rekli uskup5tineu,Ta-
kova ie ,republikau ili ,skup5tina< dri,avaFrancezka, drla-
va Svicarska i Sjedinjene dri,ave u Americi, Niiedna ova
dri,ava nema ni cara, ni kralja, nikneza - ne$o sabor iza-
bire n, pr, u Francezkoj svake sedme godine jednoSa do-
vieka, koji je prvi u dri,avi, a zove se ,president" ili hrvat-
ski: predsiednik.
Sad malo bliLe pogledajmo,kakovu vlast imade vladar-
samodrZac,kakovu ustavni vladar, a kakovu predsiednik,
Vladar'samodrZacima ba5 svu vlast: on mole, Stogod
hoie, Dakako, da takav vladar ima razum. a onda uza sebe
ljude, koii mu savietuiu, - ako ho6e slu5ati,
Ustavni vladar ima onu vlast, koju mu dade zakon, a
zakone daje sabor, Ali treba dobro dri,ati na pameti ovo:
Ako ustavni vladar ne potvrdi zalcona, ako ne privoli na
zakon, - to onda i nije zakon, Sabor ne mole stvoriti ni
dati zakona bez vladara, I tako ustavni vladar ne moi,e
ni5ta bez zakona ili proti zakonu, - ali nema ni zakona,
koii bi postao proti volii ustavnomu vladaru, A vladar-
samodrZacnema nad sobom zakona, niemu je zakon Bo$ i
du5a, pa razum nie$ov,
A. u republici, kao Sto ie Francezka, moi,e sabor stvo-
riti i dati zakonbez svoSapredsiednika,To ie velika razlika
mediu ustavnim vladarem i izabranim predsjednikom,
Ali i predsiednik republihe i ustavni vladar imadu nie-
.
koie upravo onakve pravice po zakonu kakove ima vladar-
sarnodrZacpo nasljedstvu, a to su ove pravicet i ustavni
viadar i predsjednikrepubiik" i*u pravo zapoviedati,da se
zakon vr5i; ima pravo imenovati sve dinovnike; ima pravo
zapoviedati vojskom i ima pravo pomilovati osudjenika,U
tom je i predsiednik republike pravi vladar.
_ _JoS treba spomenuti ovo: nikakav vladar niie nikomu
do Boga odgovoian za ono,Stozapovieda,Sto odredi i udini.
Za vladareve dine nema suda, Zato ni ustavni vladar. ni
Godina 1, ,'DoM." t69
predsiednik ne dini ni5ta bez koie{a ministra, a ministar
moZebiti pozvan na sud,
Ali o otim ministrima - drugi put, Samo joS treba spo-
menuti za predsjednika republike; da on ipak moZe biti
pozvan na sud, ali samo onda, ako bi htio izdati domovinu,
Onda boSrne i zaslulil,
Hajdemo dalje po novce!
nGle, kako s nama 5a1uzbiia!"
Tako 6ete mi mnogi re6i, kad ovo proditate, Ali se ne-
moite liutiti. Rado bih ia vas poveo sa sobom do novacao- da
znam,,€die ih ima za nas, pa io5 da znami bi li nama obo-
iici i onda bilo srce na miestu, Ali iadan ia, kao i vi, ne
znam,kako bih vas lako do niih doveo, P& haide barem, da
o njima
- raz$ovaramo!
Tamo u 9, broiu govorili smo o mienjaniu,pa smo rekli,
da je mienianie lako, ako ima5 stvar: koia sva$dje, sva$da i
svakomu vriedi, pa iu ho6e uzeti, i koiu ie lako nositi, Ima
takovih stvari viSe, ali svakako fe od davnine najvredniia
takova stvar: zlato i srebro,
Boi,e moi, 5to ve6 doviek niie udinio za srebro i zlatol
A za5to? Zato, Sto za ove dvie stvari moZe5sve dobiti. Pa
5to ie na tom zlatu, da tolilco vriedi? E, svieti se, a traie do
vieka: ni rdia ga ne 6e poiesti! Nadini od niega, Sto te volja,
bit 6e liepo, i tvomu 6e io5 i prapraunuku sluZiti,
Eto, tako se lako razumiie, Sto su liudi sve to vi5e po-
deli sve stvari mienjati za zlaho,Ali ie bila iedna neprilika:
ima5 komad zlata, a ne znaS,koliko bi za to ftalio,Ili ima
njetko komadi6 zlala, pa hoie od tebe vola za tai komadi6,
KaLe tl telko je to zlalo toliko i toliko, - a ti ne vieruje5,
Nema_druge,nego s tim zlatom na mieru (vagu), pa'da'vi-
dite oba, I tako vam ie dugo vremena.bilo,dai.i tiu.ainosili
koiekalcove_komadile zlaia, dali ih izmjefiti, pa eto - go-
tova po$odba, Bilo ie ljudi, koji su to mjerili i va{ali za
pla6u,
I takg ie mnogi komad zlata bio stotinu i stotinu puta
na mieri! A sad duite! Na5aose mudriia5,koii ie ve6,poinao
mnogi k_omadzlala, ier mu ie bio sto puta u'ruci inamjeri,
pa opet ho6e nietko, damu {aizmjeri. Misti tai mudriia5:Sto
..t iu !o iq5 sto puta mjeriti! Ne 6u lie! Udarit 6u ja na tai
lromad bilieS, di toliko i toliko teai, pa kad mi tko dodjei
evo ti, na, izmiereno je, gotovo ie! --To bi ovakav dovjek
 ,,DOM," Godirna 1,
zato radio, ier je i tr$ovao zlatom, pa bi dolazill liudi: dai mi
toliko i toliko zlata, A on bi davao vei ovakove izmierene
fvagnute)komade, na kojima ie bio biljeg, kako su teZki,
Eto, vidite li, to vam ie bio prvi zlatni novaci iedan
komad ve6i, drugi manii, iedan okrugao, drugi uSlast,- ali
na svakom ie pismo: toliko €a ie, talco ie teZak.I sad ie bilo
iak5enier niesi morao telc mjeriti zlata, nego ima5 gotovo.
Ali nije ni tako mo$lo dugo biti, A zalto? Zalo, Sto se
ie naSlo liudi, koii niesu vierovali u onu mieru i vaSu: dinilo
im se, da na komadu viSe piSe,neSo Sto ie komad u istinu
tei,ak, A to se razumiie, i, ne treba nikomu o tome mno$o
nabrajati: da ie bilo u tome mjerenju mnogo varanciie. Pa
Sto 6eSsada?Kako 6e se tomu pomo6i? Ho6eSli opet svaki
komad nositi komu trgovcu, da ti {a izmieri? Pa i opet te
moZe prevariti, Sto 6eS dakle?
euftel Sad su vladari uzeli,stvar u svole ruke i odredili
ovako: Kad nema vi5e po5tenia,nikakav trSovac ne smiie
viSe mieriti ni zlata ni srebra; to 6u samo ia, car tai i tai,
kraLi taj i tai. A da se zna, koie ie carska ili kralievska mie-
t'a,na svakom komadu mora biti carevo ili kralievo ime, pa
i slika nieSova,I tu sad nema: hodeSli, ne 6eSli vierovati,
da ie u tom komadu toliko i toliko zlata ili srebra, nitko
nema prava prigovoriti carskoj mierl Ako ho6e5 mieniati,
mieniaj, tu ti je mjera gotova, Ali, Sto si duZan caru, n, pr,
T)oreztto mora5 platiti po ovoj mjerl carskim novcem. - I
Iako je, vidite, i dan danas, A znale, da ie tako bilo u rim-
skom carstvu (ali ne jo5 kod nas) ved u vrieme Isusovo:
Niega su doSli izku5avati, d,a im kai,e, treba li rimskomu
caru plaiati porez. A On im rede, da mu pokaZu novac, i
na tom ie novcu bila slika cesarova,- i tako daIie,to vi sve
znale,
A sad bi io5 trebalo razlolitit Kako to, da se za komad
gapira (hartije, kniige) moZenajesti i napiti ditavo drultvo?
I a o_naipapir baSniSta ne vriedi! Tko je papiru dao takovu
vriednost? Kako ie to moSute?
Ali po ove papirnate novce - po ove 6emo po6i drugi
put po starom na5em obidaju,
Iz starih knjiga.
Ne znam, ima li Sto Zalostniie duti, nego lcad se starac
ili starica tuhi i iadikuje; kako ie'nie{da bilo sve liepo i do-
Godina 1, ,,D,0M," 171
bro, a danas - danas nema ni viere, ni po5tenia, ni liubavi,
pade ni zemlia vi5e ne rodi, kako je njekad rodila, dolaze zle
f^odine,jedna gora od dru$e, Sin ne po5tuie otca, mladii ne
poituje starijega, ni mediu bra6om nema liubavi- i tako
dalje,
'
'I'ti moy',emoovakovomu starcu ili starici mirne du5e
vierovati. Istina iet oni su onda bili rnladi, zdravi, iaki, -
onda je dakako bilo sve dru$adije, A sad su stari, bolellilv|
slabi - sad ie opet dru$adlie, dakako $ore i tuLniie,<-
Tako se-odfovara starim liudima, Ali ia ne bi rekao,
da se starci tako tuZe samo radi sebe, iet 6,esvaki doviek,
kad podne misliti, priie kazati, da je sve to $ore na svietu,
u *"lo te koii re6i: sve ie danas bolie, ne$o Sto je nekad
bilo.'A teLko ie odsiedi,jeli baSsve to Sore,ili sve to bolie,
aliie svakakoistina ovo: Kadgod liudi glov_ore, daie sve to
gore, i,ao imje, Stoie Qore,a Stoniie bolie. I to ie-dobro zna-
menje, To j6 zato do-bro znamenie, ier znate, 4u i. dobar
otac i dobra ona mati, koia dietetu uviek i uviek kai,ez sin-
ko, niie dobro. Tako i dovieku, kad misli o zlu i o dobru na
svietu, govori duSa, govori savjest: niie dobro, moralo bi
bolje biti. I tako je ovai glas u dovieku kao dobar otac i do-
bra mati, Kao Sto dobar ostac sinu svomu pred odi stavlia
samo sve dobro, a z*oravlia na zlo i ne spominie zla" -
tako i onai glas u dovjeku dona5a mu na pamet samo ono,
Sto ie nief;da dobro bilo, a zlo zaboravlja, a sve to samo od
Zelie za dobrim i jo5 boliim,
Ye6,ie u staro vrieme bilo liudi, koii su liepo znali sve
starinsko dobro pokupiti i pred odi svietu donesti. Takav ie
doviek bio i nieki Rimlianin Ovidij Nason (ili hrvatski: No-
sonja, ili Nosina), Tai je, recimo Nosonja, umro ba5 onda,
kad ie Isusu bilo 17 Sodina,A izmudrio ie veliku piesmu,iz
loie 6emo izvadili samo ono, kako ie sve to gore na svietu,
Taj 6emo komad nazvali
Cetiri vieka dobrote i zIo6e ljudske.
Taiie Nason ono prvo vrieme, kad ie sve naibolie bilo,
- onai viek ie nazvao
"zlatnim<; a drugi, kad su ljudi malo
Sori ve6 bili, tai viek ie nazvao rsrebrnimu,tredi viek "mie-
denimn (ili ,bronzanim<rl, a detvrti ,ri,elieznimrr, Ali duite
niega samoga:
- oPrvi je bio viek zlatni, Onda se ie bez sile, od svoie
volje i bez zakona po5tovala viera.i pravica, Niie bilo ni
 'DO.M,'' r73
r72 ,,DrOM," Godina 1, Godina 1.

kazne (ka5tigd, ni straha, rnli je bilo potrebno u zakon pi- Zeliezoi od nieguioi uboiito zlalot eto rata, koii se bori i
sati {roznie (lli prietnje), niti se ie ponlzni narod boiao rieei i a*gii"i i 2ellezoml.zlatom, i krvavom rutr<omzve-
i;ilil
'k;; niie..slguran pred
svoga st-ldca,-.nego je svatko bi,o siguran bez bianllelia, otimadine,
;r"Ziei. Ziwi se od Sost
Onda iob niie bor usieden,,ne bija5e jo5 sa5ao," .rro;" ;;il;;l"tt pt"d ietom. a i bratinska ie Jiubav riedka' MUZ
mie5aiustra5ne
gore i spustiose na mekane valove, da zaplovi u tudii sviel, l"ai-"''giini'1.n1 si, a ona njemu; ma6ehesrnrtno$a
a smrtnici-liudi niesu ni znali za druse obile i kraieve mor- zeleneotrove; .i" "" *o1e do1ekati otcu {a1a.i
ske osim za svoie, !e ooboZnost, a napokoni dista
;;;ii;;-g"aiir",-Savladana '"'
9".4u iol ltrJ" bilo dubokih iama oko gradova,Niie bilo iit"?a. tpt""ica ostavi okrvavlienu zemliu'.'ptyo.gal-lt
^'*'Zi'uirr,
ni strielice ni lfika {koiim s,use napiniale s-trielice),niie bilo a. od t"t nlie zapamtio ni 1t--
ni-kacige ni maEa:bez voiske i vojnika sprovodili'su narodi gogu,ni tre6e$a "itf." detvrti viek'
-"""gt .vieka"Ali -ovai .t'eliezni
laki Livol u sigurnosti, - toga ste,'g" mislim, svi .prepo.znali: to je ovai naS'Pa $le-
dobro opisao
Ista.zem|ia, ci.ela,ni ralicom taknqta, niti ikakvim plu- l"'"? ; i,i" dvie.tisu6eSodina
daite,'kako"Noro"i.i
som raniena - sama je od sebe davala sve, a liudi su'bili ]};;;,,,rf.i d"i'rtr je imao dobar nos, kad ie sve
zadovolini_nikako nepripravljenirn jelom, brari'su gorsie tako dobro poSodiol -
f1$ode,boli,ce, pl Zir, Sto bi padao's granatoga hraJta, _
viedno.ie bilo prolie(e, a lakil topli viJtriei oriilavali su se Sitnice.
oko cvieia bez siemena rodiena. skoro je i zemria neuzo-
kad se
rana.nosila plod, a oranice su se bez polinka siaiile obilnim Mieseiniaci, To su vam liudi, zalo ide sigurno. Ni u lu-tro,- zna,
probudi, ne zna niSta, ili ako
klasiem. PaEesu tekle rieke mliekom i svakom iladLoiom, koii spavaiuii hodulu, ili Sto dru$o
ili snivao.
tude, kao da su budni. A mo$u ta- *isli, d. ie to saniao
a sa zelena hrasta kapao je Zuti med, ko u snu Einiti koje5ta, Sto ne bl A sveiedno Bog dragi zna, Sto
A onda dodie srebreno-pokoljenie, gore od zlatnoga, moEli nikako, ka'd ne sPavaju,'l'a- ie takovim liudima. KaZu, da ie to
kako bolest. A imi i posve zdravih liud!'
'riedniie od miedenoga,Neblski ko Iu ve6 vidjeli miese6niaka,
-"t^"'sfrati p;"1,";;;?,; se kao ma6ka Penie Po zidu na Loii u snu Aovoie i sva5ta
rade, ali
na zimu, lieto, neiednaku iesen I Lratko i,;- iz postelie' Ali za one,
l?z:edLg2dinu. krov, i po krovu hoda pos-ve-sig-urno.ne'ustaju
\7e3. lad se ie pr.vi-put zay'.ariozrak od suhe vrudinln a Kako ie to mo€u6e? Mislili su koii ustaiu iz-postelie Pa ako se i
vielT ie primrzao led, Onda su morali ljudi u ku6e, A kuie liudi, a i sada misle,- da ovakove ne'peniu na klov, ali Pi5u, ditaiu'
su,b.ilepe6ine u kamenu, gusto grmlje, liude vude miesec. Ali udeni liudi ili Sio dru{o rade, a sveiedno sPa-
iru oJ Sif..t, likom kaiu, da to niie istina. Ali se Pita- vaiu [t, i, niSta oko sebe ne vide
i
spletene kolibe, Prvi put je tada zito zigrnuto dugom ----1 bra-
zdom, a iunci zasteniise upregnuti u jar:am. mo: Kako se moZe tako Peniati i ne' Eujui, to je, kaLu, vet bolest.
sigurno hodati po strmom krovu, Svakako ie to Eudna bolest.
- miedeno (bronzano) poko- a da ne padne? To je, kaZu, ovako: Srieda, Kako znadete, mi Hr-
t: - .Tr,":" ie po tom do5lo
ISenje, biesne iudi i spremno na straFno o'rulje, Metnite posve uzku dasku na zem- vati (a i svi drugi Sloveni) broiimo
Ali ovaj.viek joS_ niie bio zlodinadki: zudnilie ovai tvrdi lju, pa kuiaite, ho6ete li modi po dane'ovako: 1. ponedjeliak,2' ttlo'
=^,, loj izkoi daski posve ravno hodati, rak, 3. srieda, 4' Eetvftak, 5, Petak'
Naglo navali u sviet svaka nepravdaipobiele'sram, a da ne stanete na zemliu, I vidiet 6. subota, 7. nedielia. Ali sad Pazi'
!_e,!ez1i.
i viera, a na njihovo miesto dodie i lai:i i prievara, i 6ete, da 6ete mo6i. A da ovu dasku te; Ako ie Ponedjeliak Prvi dan'
1._r1"i
r'z potaie.i sila, i prokleta i,elja za imetkorn, Liudi prepriedite jedno deset hvati (ili onda ie zbilja detvrtak detvrti' a
1,1113
stactosenapinjati igdra na brodov e, seZanja) visoko nad zemljofl, P& petak peti dan u tjednu, Pa ie Po-
ier.do sad za to nije znao da vam lko kaZet hajde, prodii der sve u iedu, da se onai zove Eelu,r-
mornar, a ladje, koie su dugo staiale na visokim Sorarnan po nioj! vjeruiem, da bi nas tak, a ovai Petak' Ali ie- li r-redu'
na nepoznate morske valove, A zemlla, kiia itko po njoj pro5ao,a da ne bi slo- Sto se sri6da zove srieda? Zat'ie
i:ilT.?bila ie do
svadiia,kao Sto zrak i svjetlo sundano,_'nju po_ mio wata. A za5to?Boii se 6oviek, ona u sredini? Broiite, Pa 6ete.vi-
:11,1
mnrrvo razdieli mjerad dugom mediom, pa niesu od rodne u
da 6e pasti, kad ie visoko, pa od dieti, da niie, ne$o ie detvrtak
zemlje trazili samo.u-sievi"hranu, nego su posri il,rdi straha nesigurno stupa, - A onai, siedini: tri su dana Pred niim' tri
euk ,,
utrobu,zem{islu- i izkapaiu iz nie, StE je a,it.f.. '..krila _ koji u snu hoda po krovir, ni5ta ne za njim, Pa i ,,utorak" ne zaaer
Dlago'koie dovieka tjera na zlo.'I eto ve6 na svietu uboiito zna, ne vidi strahote, ne boji se i arugi, niSta, ne$o ,,druSi dan", iet
 174 ,,D,o,M,', Gocrrna1, Go,di,na1, ,,DOM." l/3

Rusi i Poljaci i danas,broie ovakot l, zvall, ,srieda". Ali nisu pazili na eesi io5 ro$obore u bedkom nitbi dosta pi5e, i lo zalo, jer 6e
prvi, u-rorl,
prvl, utori, rrert
treti Ii r_d;,,.
t,.d.,-a ne
ne kalu:
kazut I ovo: saboru, pa tai sabor ne mole ni- po svoi prilici, kaZu, nasliediti u
r ovgj Niemci
Niemci podinju
podinju brojiti
broiiii dane
dane s
prvi, drugi L i. Dakle sve ie. u nedjeljor, p; je onda iriti" iilei kamo dalje: niSta ne radi (a narod vla4j sada5niegaaustriiskoga cara
"i
r.edu:ponedjeljak, jer je po nedje-I| dan-poslieiredielieu sredini.Evo: plata zasttrpnike sveiedno!) KaZt, i m_ilostivoSanq5e$a kralia, Njego-
lii; utorak, jer je utori t. i. drugi; 1 nedjetja,pon di"iiuk, utorak, _ to Aa 6e vlada zato sabor razPustiti. vo VelidanstvoFranju Josipa Prio-
d,etvrtak,ier ie detvrti i.t.. d,,_- rl tn,'a-ire6i fosli"'".a1elje dola- U Turskoi ide sve na oPako, ga, ovaj nadvojvoda Franio Ferdi-
r,l?d. ne pristaieu.taj.radun.i u sre_dinu, i"', ," ;"J-tri'do-nedye_ Arbanasi se diLu na oruZie Proti nand, pa se ljudi pitaju: bi li mogla
::Tg ' r| '?.i
'
uti,ii-k:?J:# ::"* | l'" ;l,lX':T ufr
Kakoto? -Srieda i nje$ovadieca njega nasliediti,kad
turskim oblastima, a nitko im ni5ta
irup.pEiie'u ;:""I"t, "uli? ne moi,e, Armenci (to su kr56ani) ne 6e biti od distoSa carskoga i
zna. Ne zna se ni tr
pradjedovilsri pii.ti'ffi l??,:11""'1" J ol3 r,il"",ll: bieZe iz Turske u Rusku, I tako kraljevskoSa roda. KaZu, da bi, Ali
i i1".
"',:#l'ij tako eto ni ova srieda niie,ra p.ai
dan poslie nedielje.
dalie, I jo5 bi nieki na5i turci u 6e grofica Hotekova biti svejedno
priie vjen6anja imenovana i ona
:." .r\lemac
i?":-!t96irm Bosni htieli da dodiu opet pod tur-
A ;e rekao, da Niemci I vome mjestu, pa one naSe baLe i
'kojim-1" skopa carat,Yalai im niie ni ovako nadvoivodkinjom,a imenovat 6e iu
1g"y t?i dan.,,mittvoh", A,.na5i su curetci, ,i"ai" tua;a rleJ dobio, iii su pak preobiestni' Nj, Velidanstvo kralj, koii jedini i
pitali: Sto I
$j.edov.i ie to.,,mitrvoh'-'?.\j.^udk; ;Ah;;tsliJ'mut"rine, _ Buri u Lfuici zlol U jednom ima to pravo, da dieli dasti i do-
Niemci .su odgovorili;,,mittvoh" | dobro ri Lii" ar--."- sj"t", da'im {radu drZali su Engleze 7 mjeseci stojanstva,
znameauje
znameauje
I '..nr^-n
,,sredina srieda.tied-
,,sredina ili srieda ti"{; | njemadki
niemadki jezik
iorjk ulraio l"r.o
{rL^ -r.i6+. iatvorene, - mal da svi Englezi u Hode li ruski car na izloZbu u
n.a ili. nedjelje". Po tom,su. i nasi i i", t uo i r"",ii"?.,r1j"du.r. *rt*
' ) - ' L v
tom gradu ne pogiboSeod glada i Pariz, to se io5 pravo ne zna, No-
stari tre6i dan poslie nedielje pro- I svake nevolje, Ali ovih su se dana vine svaki dan drugadiie pi5u o
Englezi oslobodili, a kad se je to tom, O tom se mnogo pi6e zafo, jer
Sto je nova doma i po svietu? dulo u Londonu (a to ie glavni je Francezka i Ruska u savezu i u
englezki grad), mal da niesu od prijateljstvu, pa 6e Francezi svogla
U delegaciii (a ve6 smo raz- niji nema -nikakvoga politiiko$a pr\jatelja i saveznika slavno dode-
loZili, Sto ie ,,delegacija"),i to u veselja s pameti si5li; plakali su,
druitva, nikakvih sastanai<ani do- kati i poiastiti i jo5 se vGe sprija-
smiiali se, vikali, njeki od vike glas
arJstrijskoi,Sovorio je ovih dana govora. Pa od kud bi doSlo bolje izgubili, A burski jadni poslanici teljiti, Nieki se toga i boje, Nie-
Slovenac Yencaizt da Hrvati i Slo- za nas? Samo od sebe -- nikada,' do5li i u Ameriku, da lrai,e po' madki car ne 6e,kaLu, nikako tamo
venci trpe mnogo od Niemaca, Ta- Dalmatinski Hrvat nema mno- mo6, Ali ie predsjednik Sjedinjenih do6i.
lijand i Madlara, a to sve zato, Sto go drugoga priroda osim virra. pa i
je hrvatski i slovenski narod, raz- drlav a ameridkih prijatelj Enflezi,- Kr56anima u Kini ne dadu opet
toga _nemoZe prodati, jer je vlida ma, pa ne 6e Burima pomo6i,A sav mira, pa ih je ve6 i poubiiano. Bo-
tepen i-razciepan, kad nema jedne pustila k nama talilansk.r vino. Za je ameridki narod za Bare. - Sad jati se je i vetefa zla, ako ne bude
svoje vlade. Za to bi trebalo,'kaZe
Yencajz pred ditavim svietom; da !o-je ovih dana bila skupitina u Englezi idu na glavni grad burski pomo6i. A to ie zato tako zlo za
Selcima na otoku Bradu: da se ta (zove se Pretorija), ali se ve6 nitko
kr5dane u Kini, jer ie sad tamo novi
se sjedini sav hrvatski i slovenski vladina odredba ukine. Skupitinu ne nada, da 6e im Buri stati na put,
nar.od, t, i. da bude onako, kako car i nova vlada, koia nikako ne
j_e_s_11yaoi pred njom giovorio-,,DO- premda su odludili boriti se do iad-trpi tudjinaca, a kr56ani su tamo
su htieli naSi ,,Ilirci" (i o tom smoMOV" veliki priiatelf i cestiti ro- nje kapi krvi, pade su se i Zene
govorili), To ne bi bilo ni5ta dudno, tudjinci.
doljub g. Tomo Didoli6. Dao Bog, skupile u tabor. To je sad borba | ileae 6e biti gradski zastlP-
1er naS kralj i sad ima naslov i
,,ilirski kralj". - Znadete, da ima
bila ta skup5tina narodu tta kori.sii 1a Zivot i na smrt. - Novine pi6u, nici, i to u Englezkoi, ier,ie takav
'I
Iz Eosne su se ovih dane digli zakon stvorio enflezki sabor, o$a
i y€.argt-g-hrvatska delegacija, u na5i muhamedanci-turci u peSlu, K-uskenovaca (jer ih treba za rat), 'da
ioS niie niEdie nJsvietu, Ja mislim'
t<o1o;sfedi pet Hrvata, _. i niiedan da se potule caru i kraliu na boi ali ruski car niie dao. Ne bi ni
se ne javlja, da kai,e koiu riei. za'sansku ie'za Zenu bolie, da ie kod kude'
vladu, Kralj ih nije pustio smio dati, Kad ne 6e pomo6i slabi- bolie za nju i za'muZa ioi, Ovako-
ovu misao, da se barem po svielu preda se. Ali ako ie na5im turcima jemu, kako da pomogne jademu, k vi posli niesu za Zene.
6uje, Sto Zeli na5 nanod.istina -
zlo pod tudjom vladom, je li kr5ia-
ie, tomu nasilniku! S novom madZarskom lutriiom
nas ne moZesjediniti ni austrijska, ninr,a je_dnimai dru€ima botrje? pa dini se, da niesu 6isti posli' U novi-
nt ugarska delegacija, ali je 'i to
qoDrrJ,"da
Sto onda svaki posamce obilaze - Sinorac o"uln. kralia, nad- nah se tuli jedan doviek, da ie.do-
Se zna, da nam oval,,o pragiove? Ne bi li bilo pametnije, vojvoda Franjo Ferdinand.'ne6e se bio na toj lutriii 1000 Kruna, Pa {a
nue dobro. da pomisle na to: kako bi bilo. ia oZeniti s princezom, nepo s €rofi- mu niesu ht;eii toga izplatiti. J-a
U Dalmaciii se ie sloZilo hr- se-vedjednom posve pomire com Hotekovomr pak je ve6, l<ako velim samo: pljuni u Sake - da
vatsko politidko drui,tvo. Za Eudo s krS6anima?- i sloZe
Ali dok do toSa pi5u novine, na5 krali kao ku6e- prostite - pi eto ti naisi€urniia
1e, da.se-je to_moglopod njemad- do-die, joi 6emo morati malo pr1. Sospodar vladarskoga na5e€a lutrija. Sre6ni liudi' koii ni ne zna-
kom vladom. U i{r"vats'k.i iSh";- i dekati. * doma, privolio na to. O toj se ZZ- ju, Sto ie lutrija!
 776 ,,DIOM," Godiina 1.
: List hrvatskomu seljaku za yazgovor i nauk.

DCIMCIVAKNJNZNNOA"
Kako vide na5i ditaoci, mi se u ,.DOMU" o svadem r'azSovaramo,
Ali ba5 zato, Sto ho6emo, da u na5em listu bude o svadem razgovora,
baS zato moramo vi5e puta raz|ovor presie6i i ostaviti $a za druSi put.
A to je zato, Sto ima stvari, za koie nije dosta iedan ili dva lista raz-
Vlastnik, i urednikDr. ANTUN
izdavad RADIC.
liovora, nego bi trebala ciela mala kniLica' Ja znam da bi svaki ditalac Ciena je ,,DOMU" na godinu 3 (tri) Krune. - Lko ileseiorica ili vi6e zajetlno
,,DOMOV" htio imati n. pr, cielu Poviest hrvatskoga naroda od po- 5 a l . ju p r e d p l a t u z a , , D O l { " ,d o b i t C e . D O M ' z a m a n j u c i e n u i, t o : d e s e f o r i c a
detka do danas, A koliko jo5 ima toga, Sto ie dobro znati, Sto moZeS i viie svaki za 2 Krune 40filira, dvadesetorica ivitesvakiza2(dvib)Krune.
- Pojedinci se mogu predplatiti i na pol i na treiinu, a rlesetoricai vi5e i na detvrt
svaki das pogledati, - a tko 6e to trai,iti po ,,DOMIJ", ako bi i bilo u godiie. - Pojeilini broj stoji l0 fitira.
kojem brofu! - A onda jo5 ovo: Mnogi ditaoci rado ditaju pripoviesti,
Ali ,,DOM" moi,e donesti samo kratku pripoviest, a opet nije zgodno, nrojrz. ll U Zagrebu, 15. lipr$a 1900. God. t.
da se pripoviest trsa i komada na vi5e puta.
Zato sam eto nakanio ovo: Svaki miesec dodat 6e se kao prilo$ Zalto Burima ne 6e ba5 nitko pomo6i'/
,,DOMU" jedna knjiLica (64 strane, pol tako velika kao ,,DOM", liepo
s omotom uvezana), a zvali 6e te kniiiJce ,,DOMOVA KNJIZN/CA", Znate svi, da se u Africi vodi rat ve6 preko pol godine
,,DOM" 6e se moii i dalie dobivati i bez ovih knjiLica ili priloga toga, a silni Englezibiju se s Burima, koji su mnogo i mnoSoslabiji,
s tim prilogom bit 6e mu ciena na godinu za sve predplatnike pet Kruna Znale i to, da su Buri ili Boeri poslali svoie liude u na6 sviet
40 lilira (t, i, za prilog jo5 2 K, 40 iilira, ili za svaku knjii,icu 20 lilira).
u Evropu, pa i u Ameriku, da mole pomo6,pa se nitko nije
Molim zato sve predplatnike ,,DOMA", da se priiave, koii 6e dr-
i:ati i ,,DOMOVU KNJIZNICU". Ako se prij,avi dosta predplatnikA,
ni maknuo,
po6et 6e se ,,DOMOVA KNJIZMCA" prilagati l, ruina ove godine, Prije nego vam razlolimz zallo se nitko niie ni mak-
tako da bi do konca godine iza5le 4 kniilice (a medju njima i ,,DOMOV nuo na ovu bursku pomaganju,kazal6u vam naiprlie u dvie
KOLEDAR" za Sodinu 1901,),Oni predplatnici, koii i,ele dobivati ,,DO- tri fieEizkoliki su Englezi, a Sto su i koliki su Buri,
MOVU KNJIZNICU", ne treba da Salju sada za nju predplalu za ove 4 Kad smo se ono razgovarali o narodima i drlavama na
kniilice [to ie 80 filira), negio6e ih poslati s predplatom za !od. i901, - svietu, rekao sam, da ima na svietu viSedrZava,koje bi ma-
Dakle ,,DOM" odekuje prijave za svoju knjiZnicu!
lo.vriedjle, da nemaiu svojih naseobinau tudiem dalekom
svietu, Tatova je drlava i Englezka, Prava domovina En-
sf uDOMu opet opominie svoie priiatelje, da mu Sto- {lezd iest Britanifa (,Velika Britanijau),a to vam ie otok ili
god po5alju, i to one, koii. mogu, A koii ba5 nilcako sad ne ostrov (Skoli] u moru, nama na zapadu {preko Niemadke i
Irancezke, Tri
{nogu, neka barem gledaiu nadi >DOMU< novoga priiatelja, "Velika Britaniiau sam; fe iob iedan put
ve6a od svih hrvatskih
koji 6e moii, zemalia'zaiedno, i*. osam p;ta
1t1*g..dq.3, koliko sve "ii
nase'hrvatske'zemljJ Ali ak"o se
k velikoi Britaniii pribroie sve naseobine iidin, sio ih ima
po svietu,-.ondavam i,zaAiegolema drtava, po troiu du5d
- m{f Predplate L prijave za >DOM* io5 se primaju i svi se d-rugana ditavom svietu, jer je samo jo5 Kini ve6,a'odEn-
b_rojeviod podetka mogu dobiti, Predplate i prijave Salju se:
g!.f.F" s niezinim naseotinatit". b" vam u kratko kahem,
!pravi "DOMA* (Dt,Ant, Radi6u) u Zagrebu, velika Britaniia ili Enslezka ima sa svoiim naseobinama.
Jur jevsk a ul. br,28,
9:1T1:.^"t_p.uta vi5e du5in ne6loSto ie nas.svih Hrvata (t, j,
352,000.000 ili tri sto petdes"fi drr. *iliyurra du5a)i ^ r"ili"
Tiskara |C. Allrrechto (.roc. Watt.rocLD u Zagrebu. ima 250.puta_viseod svih nasih iiu' (t, j, ;;.,;; 25 miii-
;una detvornih kilometara), A Sto ""* irnadu i mogu Englezi,
vidiet 6ete po tom, ako uuo, kur,"m, da ,"*o nJ svoiu"voi-
 17r- ,,DOM.:' Godina 1.
sku (na suhu i na vodi) potrose jedne sodine _toliko, ko-
tiko svi Hrvati pod Banom plate .poreza i d.ata petnaest
lodina; to ie niima samo za voisku i to za iednu mirnu $o-
dinu!
A sada da vidimo, koliko ima BurA i niihove zemlie''
Burske zemlie ima u iulnoi Africi tri puta viSe, ne$o-svih
hrvatskih zemalia, a sedam puta viSe, ne$o Sto ie ditava
hrvatska zemlia pod Banom, Ali Burd ima p-etnaest p.uta
manje od nas Hrvlta, t. i. nema ih ni 300,000,Istin? ig,!T^
u niihovoi zemlii malo ne dva puta toliko-crnih fildi, koliko
jeBurd,.ti to s1lsamo njihove slu$e, Kad se svi Buri dignu
na orulie, nema ih ni 30,000,
Uzporedimo li sad samo Bure i njihove podloZnike,
s Englezima i niihovim podloZnicima, molemo reti,z da su
Englezi
" vi5e nego detiri itotine puta iadi od Burd.
A sada da vam kalem, zaSlo nitko ne 6,eporno6i Bu-
rima, koji su slabiji,
Tu ima vi5e uzroka, Pa 6emo i6i redom,
Prvi ie uzrok to, Sto se dartassvatko boii velikoSa.tala'
Sve su ,n"lik" vlasti: Ruska, En$lezka, Francezka, Niema-
dka, Austro-Ugarska i Taliianska - sve su stra5no naoru-
L,ane,svi narodi teako nose i ove vojnidke troSkove, sto se
trose u mirno vrieme, A kako bi bilo u ratu, i to tako veli-
kom ratu, koii bi nastao, kad bi se zaratile velike vlasti!
Koliko novaca proguta ovakav veliki rat, to- se vidjelo Pled
30 Sodina,kad- jeLio rat izmediu Francezke,i-Niem.adke:
ond"a ie France zka morala platiti- Njemadkoj 5 miliiarda
(t. i, 5:000,000,000ili pet tisu6a milijuna) kruna ratnih tro-
ikona, A sama ie Frahcezka polro3ila u tom ratu L4 mili'-
iarda ili 14 tisu6a milijuna. - Dakle veliki rat niie Sala,pa
se ga zato svi boje,
-DruSi
ie uzrok to, Bto je prava enflezka-sila n-amoru' a
na motu n e mole danas En$lezkoj ni5ta niiedna vlast, ier i9
pomorska sila same Englez[eveta, ne$o pomoryka sila svih
drugih velikih vlasti zaledno.Najvi5e bi mofla EnSlezkoi-na
moru nauditi Francezka, pak Siediniene dtlave ameridke,
Ali Francezka ima ove godine svoiu svietsku izlolbu, pa se
ne moile padati ni u kakovu svadiu, ier bi,za vtieme tata
nastao u 2emlii nered i Lurba, pa bi sve pobje$lo-s izlolbe,
a osobito ne bi na izlolbi bilo nijednoga En1leza. Ftancezka
bi mnogo Stetovala. A osim toga niie sve u Ftancezkoi -u
ptanoniredu i sloZno, a za'rat treba reda i slo$e, - JoS bi
Go'dina 1, ,,,DOM.." r79
En{lezkoi mogle na rep stati Siedinjene .drLave ameridke,
-""ti su one nedavno ratovale sa Spaniolskom, pa su se
iztro(iIe, Dru$e drlave ne vriede na moru ni5ta proti En-
Slezkoi,a na iuhu ne mole nijedna do en$lezke zemlie. Je'
iina bi Ruska mogla na suhu navaliti ne enllezlce naseobine
r Aziii, - ali dut 6emo ve6, dalie.
Trc6i ie uzrok to, Sto su dalras sve velike vlasti q ,pri-
iatelistvuo, D"tt.t niie tako, kako ie bilo u predja5nie-vri-
'"^.i
JoS pred 200 godina bilo se ie lako pos-v-aditis Tur-
6inom,a i6Snije proteklo ni sto $odina, Sto je Napoleon bio
podigao .iln,t voisku na Ruse: ptiie 200 Aq{ina s.vis.unarodi
mrziTi Turke, a'priie 100 god. mrzili su Niemci i Francezi"
Ruse, kao da su to niekalivi dru$i ljudi, Danas niie tako,
Danai svaka dtlava ima iedna kod druge svo$a dovieka,
svoga poslanilca,koii sve vidi i pazi, Sto se radi u tudioi dr-
Zavi, Vlade i vladari neprestano dopisuiu, neprestano se
pogadiaiu, vladari idu iedan k druSomu, iedan druSome.de-
Stitaiu, et tu je onda telko naiedanput se posvaditi, to
moraiu biti velike stvari, da se ovakovo "priiat_elistvo*raz-
vrgne, - A kako ie ovo prijatelistvo nastalo? I tu ima vi5e
uzioka, Prvo ie i glavno ono, Sto naS narod liepo haZet ,rs|'
lom priiatelj",-ili ono: ,E1, Turdine, zanevoliu kume!.. Tako
i velike vlasti, Mnogo su one krvi prolile mediu sobom, ali
napokon niie bilo druge, - morala ie iedna popustiti, mo-
rale su se pogoditi, Ta ved se gotovo tri sta Sodina u Evropi
velike vlasti samo pogadiaiu, Eto, ni sto godina nije proSlo,
5to ie pol miliiuna francezke voiske zapalilo rusku Moskvu,
ali i ostavilo svoje kosti u snieSu i ledu ruskom, - a danas
ie Francezka Ruikoj priiateljici, Jedva je pro5lo 30 godina,
5to su njemadlci Prusi (Prajsi) potukli voisku na5ega vla-
d9ra, a danas ie Austro-Ugarska u prijatelistvu s Njema-
dkom.
I tu smo do5li do detvrtoga uzroka, ier duiem, gdie me
pitate: - A ja vam
"A kako se mogu tako lako pomiriti?<
kailem ovako: RaztrSaite maloga, podajte svakomu veli-
komu iedan dio, - i veliki 6e se zJ das primiriti, I to vam
budi dosta odgovora na ovo pitanie,
A danas ima dosta malih naroda, koii su razftpani i
lr$nieteni: jednoga davi ova velika vlast, drugoga ona, Pa
ftako 6e onda koia braniti male, kad se dignu na oruhje?To
bi bio primier za druge male: i druSi bi sJ digli, i odmah bi
 i"Rn ,,DrCrlM," Godiara 1'
oni veliki postali malo manii, - Zato Burima ne ee nitko
oomoei, Di, mali bi im Pomogli' kad bi mo$li,
r-- je
-zlatomti peti uzrok, najZalostniji, Burska
A ima'napokon
zemlia boSata i"4t" iedine $odine izkop-a se tamo
zlati viSenego za 2}}mililuna kruna (godine 1895,izkopalo
109,622,000 kruna), To zlato kopaiu enllezka
ie zlata 21
propast 6e silni novci, koii su
druillva. IzSube li En$\ezi,
potro5enina rudnike, AuzEn{leze dali su u taj posaosvoie
irorr"" i mnogi drugi evropski bo$ata5i: svi su ovi u strahu
za svoje novce, - svi i.ele pobiedu - Enslezima! I ba5 ovai
zadnii,'uzrok, kailt, niie naimanii u ovoi stvati, pale kalu,
d,aie Slavni: za voliu bogata5i rat se ie podeo, pa bi se mo-
rao i svr5iti, misle oni, po niihovoi volii,
Malo da niesam zaboravio kazali io5 jedan uzrok, a to
- primio tursku vjeru Muhamedovu, a prvi su u tom bili veli-
ie ovo: KaLu nieki (naivi5e dakako Enflezi, ali i dru$i),
da Englezi imaiu pravo, pade osveto pravo<<u ovom ratu,
Kid bismo sahtieli uvjeriti, kakvo je to en$lezko pta'
vo, trebali bi io5 ditav jedan razgovor,
Bosna i Hercegovina.
Ovih dana, o Duhovima, bila ie u Bosni, u Sar-aievu,
velika hrvatska slavano kojoi smo ve6 iavili, a i u danaS-
niem broiu ima o tom nie5to na krajg, O toj se slavi mno$o
govori i piSe, a ia mislim, da nikad niie dobro $ovoriti u
ii"tar, pi eu zato kazati, Sto treba znali o Bosni i Herce-
govini, I onda 6emo se dru$om z$odom lak5e porazSovoriti
o toj.Kad
cieloi stvari,
se stanemo dalie raz{ovarati o hrvatskoi poviesti
- lrako smo to ve6 podeli - onda 6emo saznatl i to: da-ie
ba5 u Bosni i Dalmiciii dana5nioi- ba5 ie tu bila koli-
evka ili zibka stare i iake dri,ave hrvatske, dok smo mi
Hrvati imali svoiu vladu i svoie lcralieve Hrvate, Kad hr-
vatski krali nije vi5e Zivio mediu nama' neSo daleko 1e-$d[e
u Ugarskoi lti'u Bedu, onda ie bosanski ban dobio slobod-
niie ruke, radio ie, Sto je htio, dok nije bosanskiban Tvrdko
osvoiio i velik dio Dalmacije i proSlasio se (priie 524 $o-
dine) kraliem, i to ne samo kraliem bosanskim, ne$o i hr-
vatskim, dalmatinskim i srbskim, Bilo je i to$a u staro ono
vrieme, da ie hrvatski i ugarski lcralj vodio rat s banom
bosanskim, Na jedan takav rat pozivao ie hrvatsko$a i
ugarskoga kralia i rimski p4pa, aIo zato, Sto su se u Bosni
Godi,na 1, ,,DOIM," 1El
bili poiavili niekakovi krivovjerni. kr56ani, ,bogomili <<zva-
niz iadi tih "bogomilau proteklo je mnogo krvi, To ie bila
iedna, {otovo naive6,anesre6a za nal narod u Bosni, -
bruga il nesreia bila, 5to je vellk dio Bosne bio jedno vri-
pod vladom susiednogacarstva srbskoga (to je bilo
"mJ 550 Sodina),a drugi ie dio do pred 300 godina bio pod
priie
iednom vladom i banom hrvatskim, Budu6i da su Srbi pri-
stafali uz grdku vieru, a Hrvati uz fimokatolidku - raz-
dvoiio se ie i narod na5 u Bosni na "hri56ane<.i "srbeu i na
,kr5iane,. ili katolike, a io5 je bilo dosta i onih bogomila,_-
Treta ie bila i najvela nesreda za naS narod u Bosni to, Sto
su pred 450 Sodina Bosnu, a kasniie i HerceSovinu osvojili
Tuici-gsmanlije. Onda je sav bogomilski bosanski narod
Ica5i:svatko, tko je htio zadri,ati svoiu zemliu i imetak, bio
on grdke viere, ili rimske, ili one krivoviere bogomilske,-
svaki se je morao pokloniti turskomu svetcu Muhamedu,
To su udinili svi velika5i, a siromaSniie narod'ostao u svo'
ioi djedovskoj vieri, I od onda imamo u Bosni i Hercegovini
tri vierct tursku ili Muhamedovu, grdku ili "srbsku.. i rimo-
katolidlcu (a svi su bogomili primili Muhamedovu vieru, pa
niih viSe nema), Razumije se, velikaSi i plemi6i (dana5nii
begovi i aSe)- to su sami ,turci< ili muhamedanci,Ima, to
ie istina, i sirotinie, koia ie Muhamedove viere,
Preko 400 godina bili su Turci gospodari u Bosni i Her-
cegovini, sve do pred 22 godine. kad iu ie Filipovi6 u ime
n_a3efavladara oteo izpod vlasti turskoga cara u Carigradu,
Ne 6u vam pripoviedati, kakav ie bio ilivot na5emu nlrodu
pod tgrslJom vladom: o tom je vet, bilo u
vora, kad sam ono napisao, kako pjesma kahet "DOMU* razSo-
rDavno bi1o,
sad se spominjalgu. Radje 6u vam kazati, sto ie i kako je
danas u Bosni i HerceSovini,
- Bosna ie_malo ne tako velika, kao Sto je sva Hrvatska
pod Banom skupa s Dalmaciiom (t, i, ima 5t.ttO detvornih
kilometara; a Hrvatska sa Siavonil6m ima 42.533,Dalma-
ciia 12,8}4 detvorna kilometra), aii ima samo nie5to vi5e
."9o. pol toliko liudskih du5a, koliko Hrvatska pod Banom'
zajedno s Dalma-ciiom:Bosna ima 1,560,000(ie'danmiliiun
pet stotina i Sestdesettisu6a) du5a, Od ovih najvi5e ,hiiS-
ie
iana< ili usrbau (t, i, preko'OZO.OOO), a naimanie rimokato-
liF" (t. i, prekosso.obo;,
'*,iht 'sdi"" ,:A;G; f'ekomi-
lrFn, a ostalo su Turci (t, i, preko 560,000),
 ,,DOM," God"ina 1,
Bosna i Hercegovina io5 se danas raduna' da ie turska,
t. i, da ioi ie pravi gospodar turslci car u Carigradu, Ali bu-
diei da u Boini i HLrcegovini nije bilo mira i teda, po$odile
su se velike vlasti god, 1878, tako: da 6e Austro-USarska
vladati i upravliati u Bosni, da nadini red, a onda - Sto
onda?
To je pitanje, Danas ni veliki i boSati narodi, koii ima-
du svoie vlade i svoiu voisku, - ni oni se ne mo$u u svem
onako urediti, kako bi htieli, ne$o moraju $ledati na ve6,ei
jade od sebe, A kako bi mogao na5 narod u Bosni i Herce-
Sovini,- kako bi mogao in odluditi, kud 6e i Sto6e! Muha-
medanci bi svi htjeli opet pod sultana, t, i, pod tursko$a
cara u Carigradu, i to s vi5e razloga. Oni bi to htieli ne samo
za to,Sto ie sultan niihova vjerska Slava (t, j, ono, 5to ie
rimokatolicima rimski papa), neSo osobito zato, Sto ie sva-
komu turdinu-muhamedancubilo bolie, dok ie Bosna bila
pod Turdinom: onda je bio samo muhamedanac$ospodar,
i za svedruSo se ie malo pitalo, - A Stobi htjeli uhri56aniu
ili "srbiu, to Bog znazoni ne 6,eni opet pod Turdina, a niesu
zadovolini ni ovako pod "Svabom<<, Ja sam bio pro5le ieseni
u Bosni i Hercegovininpa sam raz$ovarao s prostim hri5-
6anskim ili srbskim svietom, i iedan mi rede: "Kad bi tko
pozvaonarod u Bosni i Hercegovini: ho6e li u boj, ili u sva-
love, vi5e bi svieta s veseliem zapalilo sve nad $lavom i
krenulo u bojn- pa Stobflo!" E, sad vi prosudite: 5to mole
biti od naroda, koji bi zapalio sve nad glavom, pa krenuo u
boi, a ne zna nl za Sto, jer kai,et pa Sto bilo!
On bi razorio, popalionuni5tio sve, - a ne zna, za5to,
An zna samo, da mu niie dobro, - ali nema toliko pameti,
pa da se zamisli malo: kako bi bilo bolie ibez paleta ibez
boia, Zato ie s ovim srbskim naSim svietom u Bosni i Her-
cegovini vrlo teLko, ier ie u tami, kao u vre67,on misli, da
se io5 uviek mole nje5to boiem i paletom, = 4 nema pra-
vo$a pfiiatelia, koii bi mu rasvietio pamet, Imade i nie5to
prosvietljeniiih Srba u Bosni i Herce$ovini, koii njeStovi5e
misle: oni misle, da bi se Bosna morala spojiti s kraljevinom
Srbiiom, a Hercegovina s Crnom Gorom, Tako se pi5e-po
srbsi<im novinami, Ali ne samo, Sto toSa ne dadu velike
vlasti, nego od toga ne bi bilo nikakvoga dobra, NaSi mu-
b.amedancine mogu Srba 1iva vidieli, pa bi bilo tri sta duda,
kad bi oni do5li pod srbsku vlast, A povrh to$a sama je
Srtriia u stra5nom-neredu, pa Sto bi tek onda bilo, kad bi
Godina 1, ,DOM,''
pod
- srbsku vladu doSli turci=muhamedanci i rimo-katolici!
A Sto bi htjeli rimo-katolici? Seliadki i neuki katolidki
narod na5 u Bosni i Hercegovini - i on malo zna, Sto bi
htio, Ali ima zato od starine svoie vodie, fratre Franievce,
- o koiima je ',DOM< ve6 govorio, Oni su ve6 od davnini
u misli sloZni s narodom naSim u Dalmaciii, oni bi dakako
najvoljeli,,da se siedine s hrvatskom bradom u Dalmaciii i
Hrvatskoi, A sad se u novije vrieme naSlo i druSih Skolo-
vanih liudi, koii u srcu nose ovu hrvatsku misao, pa se ie to
pokazalo i kod ove slave ,Trebevi6eve<<zastave, Tu su uz
katolidke Hrvate pristali i gotovo svi mladi Skolovani mu-
hamedanci-Hrvati,
pravo ne znamo, 5to 6e biti s Bosnom i
"Sad istom
Heriegovinomo, Tako mi,kalele, A i^ vamkailem, da ni ja
ne znam.Ali to znam,da ni danas, ni sutra ne 6,ebiti onako,
kako narod ho6e, jer ono i ne moZebiti, kad velik dio na'
roda ne zna, Sto hode, a od onih, koii znadu,jedni ho6e ovo,
drugi ono, treii opet ono: nema iedne narodne misli Zato
6e biti onako, kako budu drugi htjeli, kako budu htjeli Ni-
Bmci, Rusi, Madi,afin Talijani, - a ni za ,rturkerr, ni za
>;srbe<<,ni za Hrvate - za nas ne 6e biti ni pitanja sve dotle,
dolc svi ne budemo imali iednu kakvu takvu misao.
je tu naibolja misao?u - pitate me, Ja kao
"A- hoia
ja vam ne znam drugo kazati, ne$o ono, u Sto
Hrvat
dvrsto vieruiem, a to ie ovo: Osim hrvatske narodne misli
- nema druge misli, lcoia bi mogla okupiti i siediniti sav
na5 narod od Dunava do mora i od gore Triglava do gore
Balkana. Ja u ovo talco stalno vieruiem, kako vierujem,
da me je mati rodila i da 6u umrieti, A lak5e 6u umrietin
ako budem na smrtnom dasu mogao kazali, da sam i ja
malo pomogao tomu, da se u iednoi misli i liubavi sjedini
ditav naS narod, koiega je toliko stotina Sodina svakojaki
vrag vukao svaki na svoiu stranu, napaiao $a otrovom i
iadom na braiu svoiu i luzato ga davio i gulio,
Prvi na5 uditelj po Svabskomkalupu.
Ima tomu ve6 podq.vno,5to smo Se raz}ovarali o ,rve-
ltli* hrvatskim pjesnicimau. Spomenuo sa* Gutrduli6a ,i
Ka1i,6,a.Ova su dvojica bili doisla veliki liudi, ali svalci,,u
svoiem, Gunduli6 je bio velik po toen,Sto je.kao uien ioviek
 IM ,,DO,M," Godina 1. ,Godina 1, ,,DC)M," 185

onoga vremena visoko poletio misle6i na velilce stvari: kako Otac Relilcovi6ev, starinom Bo5njak, bio ie granidarslci .
bi se na5 narod oslobodio izpod turskoga iarma. On ie ve6 dastnik, a niie znao ni ditati ni pisati, ali sina si Matiiu dade
on41 vidio poge-ta! propasti turske carevine, pa da to pred u Skolu fratrima u Cerniku, jer je onda drugih Skola malo i
odi iznese,smislio ie veliku onu piesmu pod nlslovom l,Os- bilo. I tai Matija postanegranidarski dastnik, pa ie io5 mlad
man<<, Ali ova piesma nije za neuki seoski sviet, civo ie malo morao u rat, U ono vrieme vladala ie carica Mariia Tereziia
preudeno,-niekakopreuvijeno, ier ie Gunduli6 ovo'pjevao i sedam godina vodila rat s pruskim kraliem, U tom ie ratu.
onako, kako ie na5aou tudiim, latinskim i taliiansklm'knli- bila zarobljena jedna deta na5ih brodskih granidara, a u toj
{ama, - a na neuki hrvatski sviet nije ni mislio, Ali ako ie Eeti bio i taj na5 Reljkovi6, Tu, u Svapskom suZanistvu,
nije mislio na to,, da te i neuki sviet ditati nieSova uosma- nadie taj slavonski granidar svakakvih niemadkih i fran-
na<<,_on i9 sveiednomislio na to: kako bi tudjelelilce vlasti cezkih kniiga, pa mu dodie u Slavu, da i on napi5e kakovu
mogle osloboditi na5 narod od Turdina i tako pomodi i seo- kniigu za svoie Slavonce, I zbilia napiSekniigu i nadiene joi
skomu narodu i olalcsati mu teilki Zivot, Istina ie: i Gun- imelsatir ili.ti divlii dovieku, Odmah tete vidieti, sto hode
d_uli6misli i na proste pastire i seljake, opisuje niihov Zivot, Relikovid s tom kniigom, euite malo, kako $ovori svomu
a]i !o ig nje-mukao igra, on o tom govoii kao sit doviek o
gladu, Gunduli6 samo zato govori o pastiru i o seljaku, jer "Slavoncu..:
Posliekako Turke razlieraste, Ili duite ovon5to dalie kai,e;
be ,zto{a ne moile pievati nib gospodi i velika5ima: na dem Slavoniiu opet naseliste, Malo prije ia s1m giovorio
bi, bez-toga polcazao_mogudnostvLlikaSku? Kako nema ju- Sve od ondi ona se upravlia I na vaSu zemliu potvorio,
naka bez konia i sablie, tako nema velikaSa bez kmetova- I na novi obieai postavlia, Da a nioizi Skola ne imade,
Al se evo postavii ne moZen- 4l -! sada ba5 qa pamet pade:
tei,aka, Jednom rieEju, da vam u kratko ka?,emt Gundulid TeZkakvari, slava tebi, Bolel - Ima, brate, u svakomu selu
ie bio pjesnik po rimskom kalupu. On ie udio i stare i nove Jer Slavonac ne da svoie diece, Po tri Skole, poslu5ai me, veliu:
knjige rimske, koje mnogo pisu o velikim i silnim carevima Da se idu uditi abece, Prva Skola naziva se ,,prelo",
i carstvima, o silnim-voiskama, o siaiu i bogatstvu: tu ie sve Nego ima obiEai ovaki: Dru$a ,,divan" ili ti ,,posielo",
veliko, siajnoi svietloitogato, - tu se za iiromalca s6l;aka Kaii mu rekneS, odgovori svaki: Treda ,,kolo", gdie se uEe iSrat
,,Ni moi otac nije znao Stiti, I svakakve vrafolije pievat, . ,
nepita, nego samo toliko, koliko svega toga ne bi bilo-bez ,,Al ie mofo malo bolie piti; A mladi6i pokradu duhane
seliaka, ,,NaSi stari nisu pisat znali, Izpod krova na koncu nizane .,,,
Posve ie drrl€adiii doviek Kadid, On sluSa pravoga Zi- ',Al su bolie, neg mi sad, staiali," On uhrade,novce-i haliine'
yo€a na5eSaseoskoga dovieka, pa i sam pjeva o boievlma i b Sh';"&,'f ; ;;t;;;s; {oide.podbatine' ' ',
Lak naiposfi.e
foiigoa -i tatcooagovaras, .. Pok ."-g pa.itana
doide Sala
nie$o-va
iunacima lrpravo onako, kako pjevaiu neku seliaci i pastiri ,. kr-"iJort"fi,
VoiiS-diete Na vidielo, vie5alal.'.
hrvatski. I. on ie udio knjiSe svakoiake, ali on daie narod* NeSu skolu,da se Gi, d.ti, euiete li evo i opet vje-
samo ono i onako, kaho ie to prema parneti i po srcu neu- 4ojbnose io5 nl najestkader, Sala?-Aliduimogajoimalo:
komu seoskomu svietu: on ie pravi narodni piesnik, pam- Ti ga udi5 ve6 psovati mater, , , Dru€a Skola kolo se-naziva,
tite: Kadi6 ie-piesnik, a nije i ne 6,ebiti ueiteiiz on ,pivau Ti se podne5 sim s njime i{rati Kak-o vami malo pre kazivah, , ,
I sramotne riedi govoriti. . , Dok u svetac bio dan osvane
_samostaru slavu, po5tenie i iunadtvo, a za drugo Si niie
briga, 4t- df ono pameti imade, I iz svoie postelje ustane,
Pak io5 svoju nesre6u poznade, Odmah'ide u baSde zelene
_ 9p"1je posve drugadiii ovai, o kom 6emo se sad poraz-
govoriti.
Ter da tebi on izvadi odi, I natrpa ruZice rumene,
To vam ie Kao iednom, koii ga zht.uEi: Pak, SIo more ljep5e, nakiti se,
To bi bitratvofa prava plada, , ., Mnogo puta ne vidi ni mise,
Matija Antun Reljkovi6. Koii radiS, da pogubis diete NeS u kolo onako i ide,
Ovaj se_Relilcovidrodio priie iedno 150 godina u sla- Na.tai nadin I vi sami vidite, A maike ih dak do kola sliede , . .
vonskomselu Sviliaru, koie se iel6 danas,oi" Davor, ier Jer kad dini kakvogod zlo dielo, Kada kolo igra polagiano,
Tebi ga ie pokarati-milo, Onda maiLa ustane la$ano,
sy sg Svinjarcistidili, Stosu Sviniarci,pa su molili i namoiili I naudi krasti io5 iz mala' Pak na k6eri namie5ta marame
vladu, da im selu ime promieni,' Pak naiposlie doide na vie5alal I Sierdane sitno nanizane;
 -M- "'DoM," Godinar, r87
God,ina 1, ,,DOM,"
4 "k9 ioi izpadekitic-a, *"U
9na duva,da ne zgrabe.dieca; laiul fi"aJ-iir-r""J rr-i"* bave,.. ' taz$ovara sa svojim narodom, on samo sve kara i psuie, -
Kad se kolo u troie zaniie, proiditd -", -"i" tt;; eetvrta mu ie pogre5ka to, Sto on pi5e za zrele ljude kao za
e;"g;;-
I maika se samau sebi nise: Ta(vih s.tot", .i"iJri""n
pini-ioj se,,da 6e poletiet!, ii"g.,,. diecw on se samo prozi, on samo prieti, i to batinama, pa
N"g *olit" o.i"-"f'rSi.r" "a
Sto k6er vidi s dragim si igrari. dak i vie5alima,
1 tTstuplr- loiilour", Peta je poSre5katonSto Relikovid misli, da nitko u Sla-
*^ol,",I:-t"1,1_1 :pomena nile, Neka mole";k;;
svietlti
P"i,lt .,i:]i_
p,:"it litaniie . , . Vasu_ "Zs.ri"u,
-majkui vasu t i.iii"",' voniji ne vidi topa zla, da nitko tre.3na,da je lo zlo, Sto on
#^r.lr^giqi1,B:g
ne veli tako, BaSMariju dragu Teriziiu,' kudi: on jedini to vidi, ier su ga Svabe naudili, A koliki
Neg on vami povori ovako: Dugo vrieme, Bloile,poZivi iul
Da Sestdana sebi posluiete, starci seliaci od vafkada kude i grde sve ono zlo, Sto i Relj-
lWif.ti"o ,"p"'"iji,
postuyete, ""f..
Svakutp;;;r;5Jtr"Lprovidi,,,, kovi6, - samo Sto to oni rade liep5e i pametniie.- Napo-
*,,1"r{"111:'ii
p9gne, ne{ va.sdu{i dan,,. A vi da ie njoizi, ob,eiate kon ie zadnia i, najve(,a pogre5ka Relikovideva to, Sto on
f 11_d,? kolu pievati,
#:: X'lt,u ko I-ios vierno opet zakunetez nema srca za svoj narod, Sto on svo$a naroda ne liubi, nie-
Ararlevrca svetcaslaviti, Krv proliti za-njezinu sluZbu,,. mu ie sve ono mrzko, Sto je narodu dra$o, sve ie to od vra-
I tako dalie, ta ie pjesma vrlo duga, ga,'Badava on govori: "dra€i brate Slavondeu,-,- ltad
Ja ne znaml sto vi i kako sudite o ovom nauku staroga ivatko vidi, da to niemu ne ide od srca, Njemu ie Slavonac
granidarsko.ga dastnika,pa maroda ne br fri-"kao, dok i.i ,dragi brat" samo onda, kad ga mami u Skolu, da ga naudi
se tko iavi iz naroda o stval, p. da .'ramondaiiz"^ ji >duZnosti",
svoju,Ali sadsu poliski.toi
poslovi,pi ." ."" to;i*, du Samo iedno, da vam ponovim, euli ste, kako psuie kder
pisma d,olaziti,zito' e,urr"* ,ra;pfiie ja k;;;il-';oiu, e" malo i maiku, Sto idu u kolo, A ima li Sto liep5e i Sto miliie, ne$o
a ii, ono, kako to opisuje sAmRelikovi6: kako majka gleda svoju
kad _v_askofi dosprye,
kierku, kako na nju pazi,kako ioi se veseli, kako se u sebi
. . Saipriie tu iamkazati ovo: po_mom suduRelikovii je niSei poletiela bi uz diete svoje? A Relikovil,kai,e, da je to
kojeStadobromislio, ali ie krivo t"dlo, o"l" i"t"stu';
svietu,pakadt" "lai.f,tio'ieod- od vraSa! Ni poslie podne ne dopu5ta, da mlade? poigra u
llt"l3riemaiko.q k"eJ,
man nas narod nlg{ak-opreokrenuti, i"s;;htio ie hrvatsku Eizmu
kolu, nego veli: ,gdie velernje nema, neka ude liepe bogo-
navudi na Svabskikalup, 1o i9 prva njego", molieu, To ie previ5e, tako ne moy',ebiti, A kad tko ovalco
pogr*Ska._ uli i trali nje5to, Sto ne moile biti, onda mu pametan sviet
Druga-pt1 ie pogre5ka, sto mislii da skol"anrr"'*l-z":
treba ne slu5a ni dobra nauka, - nego: na jedno uho unutra, na
samo skola, pa 6e biti sve dobro, To nije istina, u
skoli se drugo van,
^?Z? dovjek koie5ta koristna nauditi, afi ono, Sto gt.""",
ie Zalo sam vam ovo sve i razlaSao,jer i danas ima udi-
i"-po5l.\i" i du5evnost,- to se udi od otca i-mat"ere,od
l_-t^o, teljA, koii ovako ude - badava: govorili oni ili bob u stienu
svakoga starijega,to se udi u Livotu, a ne u skoli,
Ni od iie- bacali - svejedno,A to je zalo, jer nemaiu miere, A nernaju
nostr se nitko ne te u skoli oduditi, ako se ne 6,ena
nju nau- i ne znaiu miere, iet nemaju liubavi prema narodur svemu
diti' Nitko mi neka ne podmetne, da."* pr"ti
i. Jt ou, rto se rugaiu, sve psuiu, sve prokliniu, Narodu to omrzne, i ne
i:1" :POM,! t^i to_,1"'g.o4gpomistfti,'fait"lf.of" ."1, slu5a ih ni u onom, Sto pravo karaiu,
sto vrse mo?ete,udite d.irati,"i "
pisati - to 6ete nauditi igra-
-ie,
iuii na veliku svojukorist - ireii" i .,r"tt";;d;, Takav nauk - to ia bi retao: nauk po Svabskorn
_ali ne- kalupu, Svaba bi htio sav sviet uliti,, sve na svoju okrenuti,
lTj* i, ne' ujeruit: nikomu, da iz sl;l" ;;, aju iza6j s.vena svoi kalup natu6i, samo da sav sviet njemu sluZi,
"l*l.iti,
rx,llolboliii potteniii,-.Tyea je pogre5kaReljkovi6evato,
sro on samozlo vidi, pak i u dobru vidl zlotniemu Svabe se i hvale, da su ,rkultur-treSerir<n t, i, oni, koii nose
dobro u nasem niie nista po svietu kulturu ili prosvietu, Ja ne samo da mislim, da'oni
. ;ri; k;;;'"t;-fl; ii.'i"""a d, _ ne nose prosviete po svietu, ne$o i to, da oni niesu za tai
t9.ie odmah""rodir,
strahota,U iednoj pit.*f A."ii o U.U-
sKrm 1ie.ry.u posao,
sva
,brbtlafiitma i _klopotaniutako, da bi diviek mislio:
)lavonija ditav dan siedi na sokaku i klopo6", O" se
ne

188 ,,DOM," Godina 1,
Papirnati novac.
Kod posliednjega na5ega razSovora naiell smo se i na-
pili za kom_adi6papira - i tako smo se rastali pitaiuli iedan
drugoSa: Kako to, da se za komadi6 papira-mol,e Eihavo
drultvo naiesti i napili,? - Evo, odmah iemo to saznati,
samo treba malo pripazitil
Naiprije dujte izmi5lienupripovieshPriie niekoliko da-
na imao sam u kudi dast (ba5 na samo Antunovo, ier sam
Antun), a ponestalomi vina, Kud 6u, Sto 6u, nego po5aliem
k priiateliu, da mi, uzaimi 10 fla5a (ier ia ne pijem vina iz
krdme: lo i. sve pokvareno), Ali eto neprilike: Moi ie pri-
jateli takodjer Antun, vina ima malo, (gostiju mnogo,'pi se
boii, da 6e mu ponestati, a ne 6e da dievoiku Salie praznu
ku6i, pa evo, Sto uradi; Po5aliedievojku k poznatomu krd-
maru (koji todi isto ovakovo vino) i napiie mu na komadii
pa_pira:,Daite ovoi dievoici 10 poli6a vina.., i podpi5e se.
I djevojka zbllia donesla vino, I tako smo se mi svi napili
- za komadii papira.
- ali trebat 6e vino platiti!* - To se razu-
"E iest,
mlie, pa to dobro pamtite, - A sada idemo dalie,
Recimo, na5 se krali s njekim zaratio, pa mu fteba za
voisku 10,000konja, 10,000volova, 500,000centi Zita, i Bto
li ia znam, Narod ima, ali ne dade badava, a lcrali nema ni
srebra ni zlata. Sto de sada? Evo, Sto 6e: Ima iludi, koli
imaiu zlala i srebra, i ovi ljudi drZe
"banku.., t. i,'kao stoi,
ria koie-rntrSuiu zlatom i srebrom, Krali
po5alje k niima, da
mu dadu toliko i tolilco zlata i srebra,.fdadu mu,'Ali sad
ni sami.nemaiu u banci ni srebra, ni zla.la,a ni krali im ne
mole ni5ta dati, A ljudi dolazet ,,Dajle. ako Boga znadete,
sto dukat&, - eno vam moia zemlia, vricdi toliko, Ne du
viSe orati ni kopati, kupio bih robe, pa 6u otvoriti trgo-
vinu.,. A Sto ie uraditi 6anka, kad nema dukata? Isto oio,
Sto i moi prijateli: dat 6e ovomu doviekrr stc l<,.,madi6apa-
prra, a na svakom pi5e ovo:
. "Tkogod pokale ova izkaznicu, odmah 6e mu platiti
1u9!1o-9€arskabanka u glavnom svojern uredu u Bedu i
Pesti sto lorinti austrijskJvriednote i zakonitim kovanorrr
lPvgu: U Be!g, 1. svibnja 1880, .A.ustro,ugarska banka.
(Podpisi:) A. Nopcsa, ravnateli, ' Wodianer," glavni savje-
tnik, Leonhard, glavni tajnik,u
Moi dovjek ima eto u ruci 10 stotiniada, a gospodin
Godina 1. ,,DOM." 189
Nopcsa i drugovi imadu onu zemliu - dobili su iu za deset
kt.madita papira!
- velim sad ia: uAli zemliu treba platiti!. -
"Jestlu
To se razumiie, i vi 6ete vidieti, kako (,e ju Nopcsa i Wodi-
aner skupa s Leonhardom liepo platiti. Samo 6ujte, Onai
naS dovjek oti5ao s onim papirom od tr$ovine do trgovine
i uzima po volii robu, a ostavlia papire, Ali eto ti nieko
vrieme u Bedu kod gosp,Nopcse, - eto ti iedno$atrgovca
s onim papirom, na koiem pi5e: ,Tko pokale ovu izkazni-
cuu i t, d. I ovai pokale izkaznicu i Nopcsa mu liepo odbroii
u kovanom zlatnom i srebrnom novcu sto forinti, Sutra do-
die drugi trgovac, onda tre6i, detvrti, -- i tako ie banlca
izplatila
- napokon onu zemlju,
' Jeste li me raztmieli? Znate li sada, za5to se papirnati
novac zove ,rbanknotau ili samo ubankau? Zato, ier ie to
obveza bankina, da ie svaki 6as i to odmah zamieniti.spo- pa'
pft zlatom ili srebrom, I ba5 onako, kako sam ono
menuo, od riedi do riedi piSe na svakoj stotiniadi, na sva-
kof desetadi,na svakoj banki, - samo Sto tamo pi5e nie-
madki na iednoi, a madZarski na druSoj strani, pa vi to
nieste ni opazili, ni razumieli, ier tu hrvatsk omu ieziku nema
ni traga, biS tako, kao da za siromaka Hrvata ni nisu dese-
taEe iitotinjale, pa 5to 6e onda na niima i hrvatski iezikl Je
li tako, a? Gotovo, da ie tako, - ali haidemo brzo dalie i
od desetadei stotiniade,kad nije na5a, , ,
,E, tako je to, Hm! Ali banka bi mogla tako za papir
pokupovati sve zemlie, a kad bi ljudi do5li s onim izkazni-
cama, onda im ne bi mo$la zlalom zamieniti onai papir,
Ima svaStana svietu, - ia ne dam svoie robe za bankin
papir: Dobro se ie bojati vraga<. - I tako ie ve6,bilo, i to
viSe puta, pa ne samo kod nas, nego i clru{dje: bilo je vri-
eme, kad za papftnatu forintu nije dao nitko niSta, ili ako
je dao, dao je samo 60 do 70 novdi6a, Mnogi to i pamte.
,Eto vidiS, da sam pravo kazao, da se ie dobro boiati
vraga! Samo bi htio znati: kako to, da sviet tako vieruie
tomu papiru, kao da je to gotov novac, a eto, Sto te mole
sti6i!
"
Kako sviet vieruiet,Ne pita se to: vieruje5 li, ili ne vie-
ruieS, nego mora5 vjerovati, Banka dade drlavi zlato i
srebro,pa doklegad drlava banki ne vrati toga novca, dotle
po drZavnoi zapoviedi mora svatko vierovatin pazite: mora
vierovati banki, mora primati niezin papir kao gotov ko-
 ,,DOIM." Godina 1. Godrina 1, ,,,DOM,1' 191

-"t t Sto je nova doma i po svietu?

mnogo """*-t
u ratu, pa ne more banki vratiti zlala, - e, onda je
U Bosni je o Duhovima bila U Istri je bila ovih dana skup-
zlo, jer onda ni banka ne mole dati za papir zlala, - kad ga Stina ,,,DruZtva sv. Cirila i Meto-
velika hrvatska slaval do5lo ie u
nema. Tko tu onda strada? Svi oni, koii su banki dali zemlie Saraievo na tisuce Pievada i dru- da", To druZtvo dile hrvatske
ili kuie ili Sto drugo papir (za banke), a sad ne mogu pih ifrvata iz Dalmacije i Hrvat- Skole, da obrani na5u djecu od po-
dobiti prave pla6e u zlatu ili u. srebru, To vam ie onda ,bank- rk", du pozdrave novo hrvatsko talijandenja. DruZtvo liepo napre-
-
rutr , t, i, banka ie sru5ena, Ali toga se danas, hvala Bogu, pjevaiko druZtvo ,,Trebevii" i duje, a mnogo su mu sakupili no-
svedano razviiu nje$ovu rrovtu za- vaca ove Sodine za$rebadki djaci
niie boiati, pa vi samo grabite banke, ako moi,ete do niih: (preko 2400 Kruna), To i pristaje
stavu, Bili su kod toga i Slovenci.
znam, da vam ih treba. NaS se hrvatski i slovenski narod mladi6ima,
A io5 bi vam mnogo koje5ta imao kazati o toj tvari, ali veseli i kofedemu nada, a Madiari A u Hrvatskoi, u ZaSrebu -
je ,DOM. malen, Ali sveiedno6u koji put ukrasti za tu stvar i hfini, Srbi - ljute se i IaZu stra' sve tiho i mirno, ba5 kao pred bu-
malo miesta, - kad se je tako liepo razgovarati o bankama Sno, upravo bezumno, Za Madi,ate ru i oluju.
nam ni pol muke, ier to veC zna- ee5ki ro$obor ipak je raztie'
i dukatima: sve se njekako dovieku odi kriese, kad duje: dese-
rro, kakvi su; ali Sto se sinovi rao bedke sabora5e:car i krali ie
tada, stotinjada,sto dukatal Eh! , , , razpustio i odgodio bedki sabor,
istoga haroda toliko liute i toliko
Ej, da mi ie duti, Sto vi sad pod nosom mrmliate! od jada laLu, - to nam je velika jer su eesi tako rogoborili i gala-
nevolja, Osim drugih la2i potva- mili, da se dalje nije moglo. Kad
Sitnice. raiu ,Hrvate, da pomaZu ,,Svabu", dogori do nokata, bori se doviek
- kao da su samo Hrvati krivi, svakako, Tako i eesi, Donesli za'
I{lazeii, Kad smo jednom raz- Napoleon ratuju6i po svietu po-
Sto je ,,Svabo" gospodar u Bosni, stupnici u sabor bubnieve, diedje
govarali o Rimljanima, spomenuo otimao i u svom domu spremio.
kao da je hrvatski grieh, Sto bo- pi5taljke, i Sto ti ja znam, pa udri
sam, da se briZljivo izkapa i po- Takvoga mazeja nema jo5 u Za- - kao luda djeca! Pievai, tuli, lu-
grebu. - Ima i takovih muzeja, a sanska vlada ne moZe kud kamo,
bire svaki kamendid, Sto je Sdje paj - samo da Niemci i niihovi
pa vidi, da ve6 ne pomaZe braniti
ostao od rimsko$a vremena, pa se kojima se duvaju svakojake Zivo-
Hrvatima, da jedno misle i da se prijatelii ni5ta ne odlude, da utuku
to sve liepo spravlja u posebne tinje i. rude (kamenje). Zivotinje, de5ki narod. Poslie pol no6i (ier ie
zfrade, Takova se zgrada zove koje imaju perje ili dlaku, ogule iednomu nadaiu, Ne 6u o tom viSe,
jer sam nje5to ve6 rekao u onom sjednicatrajala u no6) potede prvi
,,mrrzej".A to je Srdka ried, ,,Mu- se, a koZa se nadiene otavom ili raz[iovoru o Bosni i Herce$ovini, ministar cesaru u dvor i pita: Sto
za" je grdka vila, a ,,muzeum" bi dim mekanim, kao djevenica. A a drugi put 6u fo5 viSe. Do6i 6e 6emo? I cesar se i kralj odludi, da
se liepo hrvatski reklo ,,vilindvor" ribe, labe, zmije, crvi i t, d, - to vrieme, bit 6e bolie. - Kad smo sabor prestane, pa svak sebi, A
ili ,,vilindvori". se duva u spiritusu u staklenoj po- ba5 kod Bosne, spomenut 6u, Sto Sto sada? Bog zna! Javit 6emo.
Ovakovi vilindvori, u koie se sudi. Takav mtzei ima u Zagrebu, novine pi5u: da 6e hrvatski Ban U Kini ie vet prava buna,
sabiru svakakve starine, pa i ne pa i u Sarajevu, Svi su mtzeii za postati ministar od novaca i upra- Kina ie veliko carstvo, velika ze-
samo grdke i rimske, neSo i do- to, da se u niima mladi ljudi ude: vrteli Herceg.-Bosne miesto sada- mlia, u nju se sele evropshi trgov-
made, takovi se muzeji zovu ar- da vide sve na svoie odi, Sniega ministra Kalaja. ci za dobitkom, jer dobro trguiu.
heologijski ili,,starinarski", Nai- Meni je ve6 dugo na pameti U, Dalmaciit je umro ovih A Kinjani ili Kinezi ne 6e da zna-
logatiii su takovi muzeji po Itali;i, ova misao: ,,Ne bi li bilo dobro, dana predsiednik dalmatinskoga du za tudie novotarije, oni iivu
Francezkoj i Englezkoi, i ima ie- da se otvore a Za{rebu ,,narodni sabora Bulat. Novine piSu, da ie na svoju pa je carica mati zbacila
dan i u Zaprebu, pa u njem niesu vilindvori", u kojima bi se skup- bio pravi Hrvat, pa da je mno$o s vlade mladoga cara i podela po-
samo tudie starine, ne$o 6ete tu lfale i duvale same narodne hrvat- uradio za hrvatsku misao u Dal- taini boj protiv tudjinaca. Stvorila
na6i i doma6ih starina, kao n, pr, ske stvari; narodno odielo iz svih maciii, Nedavno je doista u dele- se ditava druiina ,,SakaSa" (ili
kalpak i ditavo odielo Jeladi6a naSih krajeva, pa sve, Stogiodna5 faciji Sovorio: kako bi trebalo ,,boksera"), koji su Sakom i oru-
bana, - Ima i takovih mtzeia, t dovjek treba i znade svojom ru- morsku luku splitsku u Dalmaciji Ziem podeli udarati na tudji4ce,
kojima se skupljaju samo majstor- kom izradili? Ne bi li to dobro spoiiti s Bosnom. Danas je Bosna naipriie na kr56ane, kako smo ia-
ska djela; kipovi od kamena, slike bilo, da svaki Hrvat, lcad bi doSao spoiena s morem samo na Rieei vili, Kako znadete, na kineskom
i druge liepo izradjene stvari od a Za$reb, pogleda ,,narodne vilin- (preko Broda i Siska), a tai fe put dvoru (u fradu Pekinu) ima svaka
najstarijih vremena. Glasoviti ta- dvore" i tu vidi ditav svoi narod: tri puta dalji od srca Bosne do evropska drZava svofa poslanika'
kav muzej ima u Partzu i zove se kako se obladi i obuva, kako Zivi i mora, neSo Sto bi bio od srca Bo- pa su ovi od svoiih drZava zalra'
Luvar: tu ima mnoEo toga, Sto ie radi? Sto vi o tom mislite? sne do Splita, Zili voisku, da obrane svoie zem'
I 1o2

liake od ovih ,,Saka5a",I carica ie

,,DO{M,:' Godi'na 1'

voiska ne mole niSta. Po svem se

*r"#.H"
titt t."lF,t9m, t.
-
razgovori nauk.

D O nS ffi.#,.
morala na Saka5eposlati svoiu voj- vidi, bit 6e za Kinu zlo: evroPske
sku, ali ie tih Saka5atoliko, da im vlasti podielit 6e ju mediu sobom,

ffi DOMOVA KNJNZNICIA.ffi Vlastnik.

izdavad
i urednikDr.ANTUN
RADte.
raz5lovaramo.
Kako vide nasi 6itaoci, mi se u ,,DoMU,, o svadem
Sio ho6emo, da u na5em listu bude o svadem raz$ovora' je na g.odinu tttil Kr91n_e.--Ako d,esetorica ili vise zajedno
Afi Ul-".to, druSi put' liqna . d p l a t vz t , , D O M "ld, o b i tc : e. . D O M -z a m a n j uc i e n ui , t o : d e s e f o r i c a
s : r l J up r e:,PO]UU"
i ostaviti ..9.u
hai zalo moramo vrse puta razgoror presie6i
'iiJ:t.- ?^
lista raz' i v i S es v a k i z a 2 K r u n e , 4 0 f i l i r ad, v a d e s e t o r i c ai v i g e g v a k i ' z a 2 ( d v i e ) K r u n e .
,"to, Sto i*u [tuuri, ,i -koi.-niie dorsta iedan ili .dva - P,rjedioci
citalac se mogu predplariri i na pol i na treiinu, a degetorica i"is" iir" t.wii
;;;;r;. ,r"oo'li tr"U"f" tnal. kniihica. Ja znam da bi svaki godine. - Pojedinibroj stoji t0 filira.
:bd/ribv;Pi;; ilJ--". "i"1" cielu poviest hrvatskoganarodaod po-
;;,
!;[;-J" d;;' A kotit.ios ima toSa,stoiu-{qb:g..znati'Stomozes U Zagrebu,1. snpqja 1900.
Po;,DoMU",,.ako i bilo u
;;;il J"r pogi"aati,-- ito 6e to-t-taZiti bi
pripoviesti'
koiem broiu! - A onda-iol o"o, Mnopi ditaoci rado ditaju
ili":,bgi\d;'*oz"-altt".ti-sumo kratki pripoviest, a opet niie z$odno' Dom i sviet.
da se pripoviest tr$a i komada na vi5e puta' Kad sam u 1, broiu
Zato sam ovo; svaki-miesec dodat 6e se f<-a-o-p-rilos "DOMA* pisao prvu ried ditaocu,
"to ""t
f."iiziii ""io tako
strane,.po.l velika kao ,,DO"M",-liqeg napis_aosam i ovo: uDavno ie pro5lo vrieme, kad ie na5
,,OOmt;-1"i"" to+
i-o*oto*' iri"ili, i- zi ati te t e inii1ice,TP9IYIOyA..KNJIZNICA"' narod Livio za sebe,Danas je drugadiie,Nas Hrvate'okru-
se mo6i i nadaliedobivati i.bez ovih kniiZicaili p-rilo-d*to$a.'
-OOm'; 6e"" iuju tudji narodi, pa se k nama i zali,etaiu, Oni su od nas
pet
I . ifil pifi"g"* fit 6e mu ciena na goqhu za.sve predplatnike mudriii i vi5e prosvie6eni, zato je mnogomu tudiincu i u
f*". lff tiiit". tt. i, za prilog 2 K, 41 lilira, ili za svaku knilLigxt20
io5 na5oj zemlil,,u na5em domu - bolje, nego na5emu doma-
Iilira), cemu doviekuu,
Molim zato sve predplatnike,,DOMA", da se pfiiave, koii 6e-dr-
zati i ,,OOlrtOVU fft"ltZNtCU", Ako se prijavi d.ostapredplatnikd, Ako ne vjeruiete, ogledaite se oko sebe: Gdiegod se u
podet 3e se ,,DOMOVA KNJIZNICA". prilaSati l: *i."u ove-ggg{t-e.' nas gradi i diZe velika kakova tvornica ili fabrika, - go-
iako da bi do'Loncapodineiza5le 4 kniiilice (i mediuniim,ai ,,DoMov .spodar ioi j. tudiinac, kakav Francez, ili Niemac, I to ne
iidtEn{h;-"" Eoaifii lqgr,). Oni predplatnici,koii i,el,edobivati ,,DO- samo da ie gospodartudiinac, nego su i svi gospodardi6,.i -
MOVU KNJIZNICU", ne treba da-5a1iusada za niu predplalt za ove sve sami tudjinci, sve do zadniei,ga
4 knjiiice (to ie 80 filira), neso 6e ih poslati s predplatomza sod' 1901,
nadglednika, A na5 Hr-
- Oat<te,pO'M" odekujepriiave za svoiu kniiZnicut vat samo radi i tegli, vude i znoii se za pla6u, koiu mu od-
redi tudiinac, - Gradi li se Zeliezni.cana na5oj zemlj| -
H v a l a ! F r a n c e z ,f o s p o d i nb a r u n F e r d i n a n d Billot, koii
sada Zivi u Insbruku (u Tiiolu), a za ko{a ia ni znao niesam, da zivi, - 9to ti tudiinca, Siede li se Sumaili gora, - eto ti opet tu-
djinca. Kopa li se iz zemlje ruda, srebro, uglien, ili Sto dru-
taj je F'rancez poslao',,DOiVlU" na dar Eetiri stotine kruna. A donio ie
'dar
tai ,,DOMfJ" niekada5nii moi udenik, gospodin bogoslov A n t e €o, - eto opet i opet tudiinca, Propane li koja seoskakuia
'opet
Slegel iz Na5icd.Za danastoliko i hvalal na5eSaroda, - tko ie lrupiti ,"ttliu, nego tudiinac?
fJodqie li se velika5ka zemlj^, - opet 6e iu kupiti tudiinac,
mF Predplate i priiave za ,,DOiM" ioS se primaju i svi se bro- ili Zidov.
ievi m-{u dobiii Ft"ait"i" i priiave Saliu se: 'U p-r a v i.,,DOMA"
( D r .A n t . R a d i 6 u ) u Z a r e b u , J u r j e v s k a u l i c a b t . 2 8 . Zalo, ako vas neprilika kakova dovede u Slavni grad
Ilrvatske, u Za{reb, pa ako poslie podne prolazile uz pla-
Zar zbilia nitko ne moie? Odkad sam u ,,DOMIJ" iavio, neka vne kavane na trgu Jeladida bana, pa ako malo prislu5ku,
.{togod po5aliu o n i, k o j i m o g u - ne Salie Sotovo-nitko_niSta. eudio iete, evo lru* *oJa riedn da'6ete malo razumj,eii:'slu5ate,
sum sei Sto ie to, dolc ie niesim sfetio. A .u4 kad ie ,,DOM" dobio slu5ate,- a to samo :rSokter, bosoktero, pa opet ,Sokter,
toliki dar, sad 6e se mo6i i badava dobivati. Nemoimo tako, ier 6emo
skoro nikako. bosokter!
Kada god ia prolazim uz ove lcavanei gledam tudjinstrci
Tlrkara lG. Albrechao (Ioa. WlaaoJGLD u Zagrebr' taj sviet i govoroa vidim, kako im je dobro, ier siedenraz$o-
 G"dt Godina,1. ,,DOIM,"
-y!-= "DOM"',
i uSoieni'-,pitam sam kazatil Ali ne boite se: Sve se to zna, sve se to moiekazati
varaiu, piiu, pu5e,a liepo su obu6eni i dokazati, - samo polako, Ali za danas 6u vam samo ovo
sebe:oOdkuda il i;AilJ
-aoUro Pq ip"b
n" or,,i.r," ltopaiu, kazatit
i#; zii", im ie gYou nasemdomu'A seliakna5 Sieiate se, kako se je vrag u raiu pretvorio u zmiiu i
sve to
f svaLi mu.i".dan ima sve $ore'
l',;tei ;;'it;;ltdi, nudio Evi zabranieno vo6e veleti,t "Ako od ovoga okusite,
il ;;i,'',:-:M;#; il;i;;il"ti't' imasveto manie'mo''da bit (,ete kio BoS.u Tako dovikuie sav sviet i nama Hrva-
gotg, 5.1oi.e.mediu'.namatudiincu
ie niemu ba5 zatJ-s""-to prosta pametkat'e' tima, tako nam dovikuie Evropa: ,Ako okusite sve ovo, Sto
sve to bolie?- f" "; Gb-u ni'pitati' to i kuenedeliadi, mi imamo, bil (,ete kao i mi Sto smo((,Da vam spomenem
k";;;;1. r. i"a"Ii'r,ri"ii.i"_a'i""isL lildi samo iedno: Ve6 i rodoliubni Hrvati kaiu, da si selialc ne
'k;ii#illi[rri-"*i-r."a
neAo onimabiti manie'
iu(er,to eei ailii itfi'eti, da li6etako? 6e
A osobito mole pomoii bez vraLie mieni,ceili veksla; priznaie, da ie
'ai"tg'J" mienica zlo, prokletstvo i propast za seljakd, - all bez
1""';;itJ-ii"ii, io;. ''" ryogadobrosrabiti' Kitajci toga, kdie, bez tO "Zidovskeumudriie - nikud nikamo, "[
Ja mislim, aulua. lako"razu*i"tJ, za.to su.se zaSlo kad okusite ovon bit 6ete kao Bog", govorio je vrag, -
razumiele'
i\i Kinezi aigfi "JtudJin""' S"a" bolie i lotudiincu
. zaro se tako govore i nama. U svem treba da se primimo tudiin-
; B;;l-t"i? a"- ;;ili; k.pt krvi proti domuiudiincubolie' Stine: tudjeSa odiela, tudjeSa obidaia i zakona, tudie mu-
borenier iei koi ;i;:ii;;f; "i1'oi'" drosti, - i onda 6emo, kalu, biti kao i oni,
nego domademu6ovieku' n99o
uPa kako tt;l; G itod tt"t tudiincu io6.i bolier
i otide
Ali se ia boiim, da 6emo tek onda postati pravo nii'
ako hovi, kako su i na5i roditelji postali vralii, kad su okusili
nasemudoviekuT'fJi" 'itti lJ"o' Nus doviek' tko
u tudiisviet,or,1"i;i;ilil".';t lltgeit A.k tt*."
zasto
$od
to?"
ono vo6e,
dodie,niiesluei:ffiil9;;;e;;;('ele K"k"oie.to' ie "Oho! Zar tako? Zar ie sve ovo vtaiie, po dem su oni
- mufo se uzt-rpite,-mo''di razumieti' narodi postali boSati i iaki? - Tako mi mnogi prigovaraju,
"
Recimo,d."*i;J;; ;;;ati- vefika suma'.ili veliko Ne znam, Sto bih na to od$ovorio, ier se boiim, da 6,e
,"*liis-tl--""ril..sio t-i a;;p5 ioga ne moy''ekupiti' ier me tko krivo razumjeti i krivo suditi, Ali, kako €od bilo'
norrac., Nus doviek ne samo Sto nema novaca istina ie ovo: Tudii ie sviet probu5io sebi ve6 dosta veliko
toliko, negoorr'i" *ozl
"L*i-t"Uko ti,rdl,Foii bi znali okno u naSu zemliu, k nama dolazi tudiinac ve(, i na otvo-
"udi
upravliati,, o"ti'tli'i';i";'z"ii i"i novdariodmahdo-
"i-".lih rena vrata. Sve z1o,Sto nas davi, samo ie od toSa do51o,Sto
To ie.iedno'
vuku sa sobom i svoie pomagaJe iz 1odiin' da pro-
mi niesmo kao tudiinci, 5to smo na druSo brdo tkani, Sto
A drugo l;;ol i"a-1" ci dolaze k nama' nam ie livot drugadiii, - a tudjinac vude na svoiu. Mi se
";
dadu.""i"?Uri,'til"io,-."t-Lolttto
"t;;t"'- orudie -priie a i sva-
i sprave' vi5e nikako ne moZemo ograditi od tudjinske navale, Nema
'u-koi"-"" kod'nas ni znalo nam dru6!e,nego: s niima, ili proti niima, Podiemo li proti
koiake petlianiie da
niie.Oni i*"a.lioa'.1U" ""like-tvornice'imadurobe' njima, gotovo je, da smo propali, Kitajci su se bili, kaht,
il-rii,kamo-6e s niom,i naSiu svietkupuie' ogradili njekakvim zidom, pa im nije pomoglo, Ni nama ne
Drugihio5 iazlogl ne 61tvam nabrqi"!!:dosta ie ovo bi pomoSlo, ni nama ne 6,epomo6i, I mi 6emo morati vragu
t""l"ca)' tudiinci imadu ve- svieiu zapalil| morat 6emo okusiti svjetskoga vo6a, svjet-
dvoie:tudfincit*"d;:d;ntq
liko tvornidarstvoili industriiu,robu' , ske mudrosti, svjetske laZi, krivice i svakoga zla, - ier
ve6, me pitaiei"K"ko su tudiincido5li drugadiie smo propali!
Ali duiem $die zemlia dru'-
clolcapitala?Jesuii-oiri dt"g"eili'stJ i" l!
ri"Ji"''iL' im Tako je, i nikako drugadiie, To nas udi pro5lost svih
u da su .tako pred
gadiia,ie ti im irltl at"!.tfi;", Zivih i mrtvih naroda,
nama,da imadu;';il ;?'?;tlt il'u fi'ti En{lezl'Francezi Samo se sad pita: Niie li ve6 kasno? Ne ie li nas tu-
siriti po
i Niemci,- ,Jo li'i;;;"et iit+i da se t1k^omo$u diinci zatrti i s lica zemlie' zbrisati i pfiie, nego okusimo nii-
ditavom s.rietu,l iri ni3ta ne moile?" hovu mudrost i njima jednaki postanemo? To je iedno, A
E, draSi *Lii, "i*o
il;ebih to mo$ao sve na iedan put
r_-
I
I
I rq6 ,'DOM"' Godina 1'
I ---:::---
drugo: Je li mogu6e zapalitl svie6u vfagu,_a ne postati
ir^Zii, nego ostafi svoi, saduvati s"Jiq du5u?
A stJ 6u vam tta to odgovoriti? Mo$u vam odgovoriti
samo ton da doviek mno$o moae,ako ho6e, A ia niesam iz-
g"tio nade, d,a6,enas hrvatski narod ostati Ziv i nas dom u
3"i"t.t svoi, - ako budemo htjeli, Kad ia ne bih ove nade
imao, ne bih ovo$a ni Pisao,
Prvi hrvatski susjedi i gospodariu staro doba.
Znam, da mnoSi ,,DOMOVI" ditaoci vrlo rado ditaiu'
,Sto ie niekda biloo, ali znam i to, da ima koie5ta, Sto nas
danas tare, Ali ipak ie dobro, da se koii put poraz€ovorimo
i o starini. To ie dobro s dva tazlo$az ptvo zaL'o,da doviek
zna nie5to i da'se malo odmori od wakoiake brige; a dru$o
zato, Sto po pro5losti bolie razumiemo sada5niost, Dobro
- sdmo
ie nietko kazio, da je poviest "uditeliica Livola",
treba poviest znati, i nzumieti,
Hildemo dakle u starinu, moilda 6emo Sto nauditi za
dana5nie vrieme.
Ve6 smo se raz{ovarali o na5im susiedima. Onda ste
saznali (koii nieste pTiie znalll, da su nam danas na iztoku
susiedi na5a bra6t Stbi i dalie destiti i marliivi pt1$ari. ]'la
jugu su nam susiedi opet bra6a u CrnolGori i dalie na-ju$
iuElmci Arbanaii, a;os datle ttldi nam Grci. a svud na iu$u
taziepeni,stari du5mini Turci-Osganliie. Na zapadu nam je
*ot", preko mora tudii Taliiani, Taliiani su nam susiedi."?
zapadi i po suhu, gdi" se dotidu na5e$a 1a-19dau Istri i
goinjem *imoriu,'Nt'z"p"du su i SlovLnci (Kranjci i St1,-
moZemo redi, da-sl nam p:avi susiedi,
fercii, ali za niih ne
kad su nam bra6a, a tako isto i sa Srbima i Crno$orcima
niesmo prave komsiie, nego onako podieliena-i ryvglie1tl
bra6a. Pravi su nam susiedi-tudiinci na zapadu Taliiani i
Niemci iza Slovenaca,Na sieveru su nam MadZari, mediu
koiima ima dosta pomie5ano na5e$a naroda, pa i niema-
ikoga,
-A Tako ie danas,
pita se: Je li tako bilo onda, kad smo se mi ovamo
doselili, prije 1350 godina?
S.'ele tilo on.ko, - samo na sieveru niie bilo MadLa-
rA, Oni su doSli u ttuS" susiedstvo viSe od tri sta $odina
poslie nas, a o tom 6emo se io5 dru$i put poraz$ovoriti.
Godina 1. ,,DOM."
lko je bio na. susiedna sjevgruu ono,r*offi
- -A
znadetevec,,da su u $n.as.1i_9j Usarskoji susiednoiS[:
'oniji u n_aistarij2.yrg? LivieLi
Iliri,.dugoposlie sd"at"i
Huni, malo iza njih Goti,-a onda na kratko vrieme";itnj"kak"i
niemadki rodiaci LanSobardi (t. i. ,Dugobradciu),'"
poslie Avari ili Obri, Po tom vidite, da ie-dana5nja-Ugarskl".i-
na desnoj strani Dunav_a,a i ditava ugalska ravnica - da ie
promienila viS:_gospodard,49k niesu do5li Madtari,, koji iu
i danas drle, Hune su uni5tili i raztepli Goti, a Goti i Lan-
€obardi preselili.s_use iz Ugarske u-Italiiu, kamo ih ie
vuklo bogatstvo i imetak, Jedini su Avari-ostali u Ugarskbi
gotovo tri sta godina.
Ali nemojte misliti, da su Huni, Goti, Langobardi i
.
Avari - da su oni sami bili u Ugarskoi, U Ugarsfoj su uz
ove narode od davnine vremena iivieli'narodf
'drlave slovenskoga
plem_ena,pade su imali i iake svoie i knezove,
I tako se moZe re6i, da mi i{rvati, kad smo se pred
1350godina doselili u dana5niusvoiu domovinu, - ondl mi,
goto-vgrniti niesmo imali tudiina susieda, nego su sve oko
nas bila na5a bliZa ili dalia bra6a, a samo su na zapadu bili
tudiinci Taliiani i dalie iza SlovenacaNiemci, kao i danas,
Po tom bi doviek mislio, da mi onda niesmo imali ni tu-
djina gospodara,Ali nije tako, Naipriie treba dri,ati na umu,
da su nam bili ljuti Sospodariovi Avari: oni su bili kao sol-
dadiia, kao voiska, koju smo mi (a i susjednana5a bratal,
koiu smo mi, rekoh, hranili, koia ie i nas u boj vodila, Ali
pamtite dobro: nijedna soldadlra vlada ne moie dugo potra-
jati, narod-soldatne mole dugo zapoviedati, Zato su i Avari
morali propasti.
- a io5 niie bilo Madi,a-
"Dakle, kad su Avari propali
ra - onda smo mi postali svoii, Je li tako?<<- Malo iest, a
-11o. niie. Niesmo-zato postali svoji, Sto su nas priiisnuli
oni, koii su i Avare savladali,
. -A tko ie to bio, koji ie to narod bio? - To sad u
kratko dujte, pa 6,ete znati, tko nam ie bio gospodar pfiie
tisuiu i vi5e dodina.
- Rimsko Jarstvo sru5ili su i obladali njemadki rodiaci,'
g$_$oiih su najiaEi bili Franci, Ovi su Franci, Frongi, Fronzi
ttr r ruzi tako jako obladali zemlje staroga rimskoga carstva,
qa se mole red,izoni su zamienili rimsko
carstvo, oni su po- .
stali €osnodari gdie su bili gospodari Rimliani, Ovi
-svuda,
su Franci udinili podetik- danasniolfrincezkoi drzavi koia

19E ,,DOIM." Gofima 1.
se i zove po niima Francezka, Ovi su Franci potukli i Avare
u USarskoi, oni su onda postali i na5i Sospodari,i to stra5ni
i ljuti gospodari, Pripovieda jedan stari pisac, da su ovi
Franci ili Fronzi na5im ilenam trgali diecu sa prsiju i bacali
ju psima zahranul, Ovi su Franci do danas ostavili trag ime-
nu svomu u Sriemu: u Sriemu se jedna $ora zove rFruZka
gora<, a prije se ie to govorilo: ,FronZka gora<, jer su na
nioi imali svoj tabor Fronzi,, Fruzi ili Franci. Ima i danas
pravih Hrvata, koii se prezimenom zovu Frug ili Fruk, a to
niie drugo, ne6loFrong ili Fronk, t. i, Franak. Treba na ime
znatl, da su Hrvati u staro vrieme $ovorili ,ronkau miesto
,'ruka.., pa su tako govorili i Frong ili Fronk, a poslie Frug
ili Frulc. To je pravo staro ime, a dobili su to prezime oni
Franci, koii su u na5oi zemlii ostali i pohrvatili se, pa im je
ime do danas ostalo, - Dakle sada znate. za5to se i FruSka
$ora tako zove,
Ali idimo io5 samo malo d.alie, pa smo skoro gotovi
s na5imi starimi gospodari, - samo kad bismo tako brzo
mogli biti gotovi s novimil ,. ,
Rimsko carstvo niie io5 bilo posve propalo, kad smo mi
do5li ovamo u svoi dana5niidom, Propalo ie bilo t, i. doSlo
ie u tudie druge ruhe sve ono, Sto je preko na5egamora na
zapadt tu su mjesto Rimliani gospodarili Niemci i niihovi
rodjaci, Ali sve ono, Stoie bilo naizlok na5emumoru, tomu
ie ostao Sospodarrimski car u Carigradu, dolie pod Duna-
vom: to ie bilo
"iztodno rimsko carstvo... Ovo carstvo dr-
Lalo je io5te kako tako Dalmaciiu i sve dalje na iztok, pa i
mno$o to$a u Az|iL Ovo carstvo bilo je dugo i dugo ioS na5
gospodar.
I tako elo znadete: Prvi na5i gospodari u staro vrieme
b_ili su Avari, onda Franci i iztodil, Riml;ani, to iest bolie
Grci, Jedni su nas Srabili s jedne strane, drugi s druge, NaSi
Kranici i Posavci bili su najvi5epod vladom franadkom (t, i,
niema6kom),a Srbi i Dalmatinci pod vladom grdkom, Kad
su bili iadi Grci iz Cafi,grada,potefnuli bi sve poda se, a kad
bi ojadali Franci-Niemci, navalili bi oni svoi iaram na nas,
Tako vam ie to bilo, DuSo ie trebalo, dok su Hrvati
tako oiadali, da su bili sami svoii, ni franadki, ni grdki, Ali
to niie dugo traialo, ier su doSli Madi,ari Ipak smo i uz
MadZare ostali svoii preko 200 godina,
Sada da vam ponovim u kratko ovako: Kad smo mi
Hrvati do5li ovamo, bili smo naipriie blizu 200 godina vi5e
,Godina 1, lw
lli manie tudii podanici: to avarski, to franadki (ili fru5ki), to
grdki; onda smo blizu 100 godina bili svoji bez Madilard,;
onda su do5li Madlari, i mi smo ipak ostali svoii uz Ma-
dlare ioS preko 200 godina,
Tako nam ie proteklo prvih 500 godina.
Je li Hrvat dobar trgovac?
KaZu, da nije. Zidov ili divutin - to je dobar trgovac;
Grk ie dobar trgovac; Arbanasin je dobar trgovac: to su tri
trgovca na glasu, KaZu, da i Niemac znade biti dobar trgo-
vac, - ali Hrvat, ne, on niie za tr$ovca stvoren, Ali ve6
hrvatska bra6a Slovenci (Kranjci i Staierci) - to su bolii
trgovci. A po gotovu Srbi - to su izvrstni trgovci, io5 bolii
od divutina,kalu. Ali Hrvat, aih, to niie trgovac, Hrvat ie
dobar soldat, a, to da: on dobro pazi i slu5a, kad mu se
kaZez rehts! links! mar5! - To je za Hrvata, JoS da mu se
ie napiti malo, pa poskoditi u kolu s dievoihama,da mu ie
zapievati,,- dt i to da, i to ie zaHrvata, tu ie on kod ku6e,
- Ali da Hrvat zamata u hartiju biber, papriku i slaninu,
da mieri rifom ili ariinom koiekake vrpce i pantliike, da se
cenka i trga za krajcaru, - to niie za Hrvatal
No, Sto kailete, iesam li mu dosta nabroiio, tomu Hrva-
tu? - Ako i jesam, niesam to ia, niesam toga ia izmislio,
nego tako liudi, kalu, tako ve6 i novine davno piSu, Ni u
iednom hrvatskom gradu, a osobito u Za{rebu nema5 pra-
voSa trgovca Hrvata, ne$o sve sami Ergeri, BerSeri, Cvel-
geri, svL Fajn, Sain, pa Buks, Fuks - i Sto ti ia znaml A
ako i ima koii Mamula, ili Petrovie,LLi,Pavlovi6, ili Skvrljo'
ili kakav drugi imeniak s na5om buletom i bilieSom,.- \i
tai ne 6e biti Hrvatn neSo se ponosi, Sto je Srb, pa Srb! A
na5e novine udri u iauk: Pomozile liudi, - posrbit 6e nas,
Pokupi5e Srbi trSovci svu gladnu lifku diecu, da ih izuEe
trgovinu, raztwi{ 6e tO mlade trgovce po ditavoj hrvatskoi
zemtjl,,sve 6e to biti sami Srbovin sve 6e se to obogatiti na
hrvatskom salu, Zato vidu i pi5u novine:
"Svoj k svomu!..
Ne kupuil , . , I niekofi ne kupuju kod Srba, nego vole i6i
i 1r divutif,u, - jer nema, pa nema Hrvata tr$ovca!
Istina ie, novinama na5im ne smiie3 sve na fi.eE viero-
vati, ier one obidno u svakoi stvari malo primaknu, ili od-
maknu, A osobito im ne smiie5 sve vierovati, kad pi5u o
 ,,DOM." Godina 1,
Srbovim_a,jer brat o bratu riedko kai,e istinu, nego ili pre-
vise kudi, ili previSe hvali, tako i Srb o Hrvatu, i Hrvlt o
Srbu. Ali iveiedno mora biti njeSto istine, kad ie toliko
buke na Hrvate, Sto nema Hrvata trgovaca, Hajdemo malo,
da vidimo, je li to istina, ie li zbllja istina, da Hrvat niie za
trglovca.
Ono, Sto sam na podetku rekao, da ie Lidov ili divutin
dobar trSovac,da ie Grk dobar trgovac, - to je istina, Kad
na5 narod kai,et iuda ili divut, to se zna, to fe trgovac, A
u Sriemu pravo i ne znaiu, Sto ie trgovac, nego ie ivaki tr-
4oy.9 grk: grk ie isto, Sto trgovac.-A istinale'i to, da su
dobrij:g.oy"i i mnogi na5i liudi Srdkoga zakona, koii se
zovu Srbi, I Arbanasi su dobri trgovci, i to ie istina, A svat-
ko_vas ,zna,da i na5 cigo dobro pazafi, i voli pazatiti, nego u
iake plfunuti, da prostite, - Pitaimo se sada: Pa kakJ to,
j no6i, Kad smo bili na odlazku, upitam ga, Sto sam duZan,
i. g". Lidovi (Jude) Grci takovi trgovci? Je li to njima u
krvi, kakp li i" to, da ba5 moraiu biti trgovci i da su dobri
lrSovci (dobri dakako - za sebe)? Kafo to, da su i na5i
liudi grekogazakona dobri trgovci? Orri su barem, rekao bi
dov.iek,.istogaplemena, kojega smo i mi drugi Hrvati, pa
ipak _onijesu trgovci, a mi niesmo.Kako ie tol
Ja 6u vam to razlol,iti, kako mislim. A vi, ako ho6ete,
vjerujle, ako ne 6ete miruite. Niie svaka moia sveta, i ako
ie ne_(,ele,- ia s niom u Zepl
Da vam lo razlolim, podLt 6u s ciganinom, Nitko mi ne
ie poredi, da_cigo rado trguie, i dobro trgule, Ja sam sdm
poznavao
-nieko€aciganina GrSu, koii ie tJko dobro trgovao
da je seoskim Sazd,amadavao novce u zajai, Za-
ftoniima,
Sto cigo trguie, a ne ore i ne kopa? - Evo za5to:Ako ho6e6
Sto privriediti oranie,mi kopaniem, mora5 zasukati
rukave, pliunuti u Sake i uzioiiti se'do kole, A iog" se {a6e i
cigi
ne,ie. je kupiti kliuse, pa dekati zSodu,dolis" ttadi"
Qksg
l{al{ova budala, ili da se desi sreia, pa prodai opet klluse
za niekoliko forinti vi5e, Mote se dogoditi, da'ne dobiil ni
gv3!,ihnovaca, ali Sto ie njemu za bV f"pt ioS goi" kilus"
t
:efa ctru$uzSodu,da ga proda za vi5e, nego ono prvo. A
?go_da 6e i sreia do6i, ier ie sliepa,a u svietulma snikakvih
liudskih lika.va,_osobit'ona veliliom saimu ("asaiuj, gddil;
i vi5e takovih, koii trai,e sre6u. A kad te
iednorn sieia na-
*Pqi, batinom te ne 6e nitko od trgovinL otierati, kao ni
od karte: Sto vi5e gubi5, to si Zelinlii dobitka, dobitk"
nema bez trgovine,'I ti ostaie.strgovac. A kotiko " ti sre6a
c"ah" 1' "l)ClM'" :___31_
ne pomaie, dao ti ie BoS jezik, a na niem, hvala BoEu, nema
ni dlake, ni kvrge ni dira, Govori, klopo6i, mali,laili,,,pro-
i vragu duSu,- i ia kriv, ako ti trSovina ne 6e rci za
d,ajin
rukom, I
Eto, to vam je ciganskatrgovina, Ne 6u rc6,i,da su sve
takove, - ali je malo razLike,
A sad 6u vam kazati,, kakav je Hrvat trSovac, - Pu-
tovao sam po iuZnoi Dalmaciii i bio na noii5tu dvie noii sa
ienom kod njekoga dalmatinskoga Hrvata, teLaka u ei[-
pima kod Dubrovnika, Ima liepu prostranu ku6u, a u nioi i
du6an i krdmu, A prima, kad se desi, i putnike na konak,
Tako je primio i mene sa Zenom,Dao nam je liepu sobu,
liepu distu posteliu i svu zSodu, a podvorio nas njekoliko
puta i kavom, Kalio rekoh, prenoiili smo kod nieSa dvie
A on siedi, lalctom se podbradio na stol, i kaile mi: uA,
ni5ta<.A kad niesam nikako htio pristati na tai nikaki ra-
dun, rede mi: "A, pa daj, Sto ho6e5u,A kad ia niesam htio
ni tako, rede napokon: pet banovaca". A pet bano-
"Pa dai
vaca - to ie 50 novdi6a,ili jedna kruna, Isti su u Dalmaciji
novci, kao i posvuda kod nas, samo oni one srebrne dese-
tice zovu: banovci, Daklem: pet banovaca za dvie noti
konaka i njekoliko crnih kava! I to sam mu teZkom mukom
nanudio! A zna, da sam stranac, i da imam dim platiti, A
da ima tamo divutin, pa da sam se k niemu svratio, - bio
bi to drugadiii razgovor, kao 5to ie bio na istom putu, kacl
sam u eadjavici u Bosni no6io kod prostogalei.aka,'srba.,;
tai mi je za vederu i za iedno nodi5te oderao dvie forinte i
60 novdi6a, A ditavu no6 niesam oka stisnuo od gamadi!
Ovo vam ie prava Ziva istina,
Ja ne 6u re(i, da su svi Hrvati trSovci ovakovi, kao
ovaj u eilipima, Ali, rekao tko, 5to mu drago, iakalem, da
dobar trgovac, pravi trgovac, kakvoga sviet danas hvali,
- tai mora imati drugu du5u, Ja ne 6u ni lo reti, da nema
medju trgovcima Hrvatima svake ruke liudi: koii znadu i
primaknuti i odmaknuti koiekako, moida i gore nego di-
vutin, ili koii drugi pravi trgovac, Ali 6u ovo kazati: NaS
dovjelr, pa radio Sto mu draSo, on znade, ako zlo radi, da
vragu du5u prodaiei a pravi trSovac - on misli, da tako
mora biti, da bez topa niti nema trgovine, To ie, eto, pam-
tite - ako ie vriedno - to ie velika razlika izmediu tr-
 ,,DoM," God,ina 1,
(ovca-Hrvata i pravoga trgovca: i iedan i drugi mole biti
lopo.r
- i varalica, - ali je nzlika, kako sam rekao,
. "Dakle ti io5 hvali5 Hrvate, Sto su nikakvi trgovci?"
- Hvalim - i Bogu hvalim, Sto ie io5 tako, ako ve6 i iest
tako, Doklegod fa vidim, da se Hrvat rad hvata svakoga i
naitele{a posla da se po5teno prehranin dotle hvalim BoSu,
sto se ne hvata ovakove tr$ovine, kakova danas cvate po
svietu, koioj se sve klania, pred kojom sve puzi i Smazi,ier
donosi bogatstvo, - d ne pita: kako? Od ove ie trgovine
piian ve6 sav sviet, piian i bez glave: sve ho6e 5to brZe i
3to lakse postati bogato. I ba5 tA takova trgovina najvi5e ie
kriva, Sto ie dana5njisviet bez Boga, bez viere, bez po5te-
nja, be.zliubavi, bez pravice, - a tako je sve boSato, udeno
i prosvietlieno!
,'E, pa had ie tako, - kud sav sviet, tud i mi Hrvati!
Sto 6emo mi ostati na stran od ditavoga svieta, kao kakovi
svetci! Ostat 6emo bogme kratkih rukava!..
Tako kalele, samo da me navedete na dalii razgovor,
Ali ne 6e biti ni5ta za sada.ViSe dana nego kobasica,
Kakovih ima Slcoli.
Skola - to vam ie barem iedna rieE, za koju znade
svaki ditalac ,DOMA", Sto ie to, jer nema ditaoca, koji ne
bi znao, Sto ie Skola: bez Skole ne bi bio ditalac, ne bi znao
ditati.
oBogme,to baSniie mudar razgovor, , .I na5 je ,DOM<
podeo samo mrditi papir, kad nam eto pripovieda, Sto zna
svako dietet da bez Skole nema ditalaca, Kao da se ie tko
naudio ditati u Sumiu.Tako vas misli fdiekoji, pa ved molda
i Zall,,Stoie platio ,DOM., amoida ga i pohvalio,
_ Ali nema pravo, Bilo ie vrieme, kad su liudi - ali ne
ljudi, nego dieca - kad su, rekoh, ljudi ueili eitati i pisati,
a Skoli nije bilo ni traga, U staro vrieme niesu se liudi udili
- u Skoli ni ditati, a kamo li sve one druge mudriie, koie se
danas u Skoli ude. Tko ie htio nauditi ivoie diete ditati i
pisati, uzeo ie u ku6u uditelia,pa ga ie sam pladao,A tko ie
htio jo5 vi5e znati, i5ao je k uditelju, desto Ea ie morao tra-
Liti u dalekom svietu, ili gradu, i opet €a ie morao sam
plaiati. Kasniie su fratri i drugi sve6enici udili kod sebe
mladiie, a duSo io3 nije bilo takovih uditelja, koie bi dr-
i,ava (ili carevina) pladala,
g
- Ali ia vam_niesam sad nakanio o tom sovoritinkakove
su bile..Skolenjekada, O tom 6emo s9 v_e6drugi put po"az-
govoritf Danas_imasvuda SkolA i u1ileli6,,to znadet", t oi"
plaia ob6ina,_ili .drlaua, pa 6emo se sad o tom porazgo-
voriti, kakovih Skola ima danas,
_ Najma,nia,nainiZaSkola - to vam ie onankoiu ima, ili
bi ju moralo imati svako selo, To ie ona Skola, u ilroiusie i
vi hodeii poderali koie opanke, ili Eizme,ako nieste i5li u
Skolu naivi5e b_osi,kao ia, koji sam i na velikom izpitu bos
pozdravio podZupana,i u naglosti mu doviknuoi ,Vele-
dastni gospotne!<, miesto uVelemoZnigospodineluJoS ie i
danas llv u Za{rebu taj podilupan, ali koliko je god vefti-
moLn| niSta siromah ne moi,e, jer ne samo to, Sto ie bole-
stan, nego se bori za hrvatsku na5u stvar i misao, - ali ne
moie ni5ta,
To vam ie dakle ta najmaniai najnii,a 5ko1a,i nioi pla6a
uEitelia ob6ina, Obeina iu ie i sagradila, obiina iu mora uz-
driavali, obdina ioj mora davati drva, - i tako dalie, to vi
sve znadete,Ta vam se Skola zovei upudkaShola",gdie gdie
kailu i "narodna 6kolau,a Sdie {dieie i nemaju, pa se onda
nikako i ne zove, A moZdasviet jo5 i voli, Sto ie nemaiu,-
barem ie manji obdinski namet, barem dieea pasu guske,
ako 6aia nema krmaki, kad ih je lcugaili kolera, Sto li ie!
podavila,
Svuda po Evropi mora svako diete i6i u ovu pudku, na-
rodnu ili malu Skolu: baS mora i6i, ako i ne 6,e,Ako rodi-
telji ne Saliu svoie diete u Skolu, pla(,aju Slobu, - to vi
mnoSi znadete. A kad diete mora i6i u ikolu, razamiie se,
da poiedinac Skoli za uEenieni5ta ne pla6a, nego sve pla6a
obiina, svi pla6aiu jednako, i5lo mu diete u Skolu,ili ne iSlo.
- Samo u Bosni i HerceSovini ne mora nitko jo5 po5iliati
svoga dieteta u 5ho1u,ako ne 6e.
Sto se i kako se udi u toj maloj pudkoi 5ko1i,lo vi zna-
dete, a i ia bih vam o tom znao mnogo pripoviiedati, Ali za
danas 6u vam samo to kaqatiz Sto je vi5e tih pudkih Skola,
rekao bi doviek, da ie vi5e - niabeceda5a,t, j- onih, koil ne
znaiu pravo ditati, Ja barem znadem,da oni liudi, koji su iS[i
u Skolu prije 30-40 godina, - eyi ljudi viSe ditaiu i bolie
ditaiu, nego mladiii, koji su svr5ili Skolu prije 10-15 So-
dina, - Ali haidemo dalie.
Kada diete svr5i pu6ku Skolu, moZe i6i d,alieu Skolu, ili
tr >gimriaziiurr,ili u gimnaziiu", Tko
"reallcu.., ili u "realnu
 ,,DOM." Godima 1, :9-" 1. ,,Po

ho6e svr5iti "Qimnaziiu<<, mora i6i u niu punih osam godina, tuie slusadau skoli, r.999svaki slusadposamcepravi
pred ditavim sboro.* izoit
au realku sedam Sodina, ili\gmisiio-m, i to-pra"ili",,arza'iiu
se udi u a Sto u urealciu?<<- pitate, izpit, ili >stro€i< izpit, Tko poloii ,a;;;;;:,'i)pit.,
"Sto - to "plmnaziii<, namj-eiten tai
vam ie "latinskau Slcola:u nioj se ie nie- y"??.biti za dinovnika,za sto .; l; veZ udio:ili
"Gimnazija" 6e biti sudac,ili profesor,ili sto drugo,- ima, t
gda udio gotovo samo latinski iezik, a za,,realkeu se niie do grg;l
nedavnani znalo,I danasje glavno, da se u >gimnaziji"mla- dosta dinovnidki[ mjesta..(l i*.u*,'a. *- ""r"
lozio t6 drlavne izpiie,zaprofesora,pa zato'sam ili t .?"*, po-
di6i naude latinskomu ieziku. Bez latinskoga iezika nema i bio'p;;-
ioS ni danas ni rimo-katolidkoga sve6enika,ni odvjetnika f esor,) polozl.,strogl u i3pite.;iiga.podignu i proglase
na dast .A lkg
(advokata, fi5kala), ni sudca, ni liednika (doktora), ni lje- ,doktora.l g{a piSe
.it?i.sg
ried udoktor<znadi.ueiteli. "doktor"-talli"i,'A i"
karnika (apotekara); svi ovi moraiu znati tai latinski iezik, Taj "ioktor. - k"t J"iaii" i""
pa ga zato i ude u - U delu uDOMAu-,nifa{-s" o"
"Pimnaziii" "realciu se najvi5e udi i z.adnieslovo, t, i. dr. KaZu,daiis" do kraja, ;"4; **o prvo
radun, crtanie (risanie), nauk o iivotinjama, biliu i rudama se to zatocieli ne piSe,Sto
(sve te tri nauke zovu se zaiedno prirodopis), I u >gimna- nijedandoktor niie.pravoproudiosvoju ,r"go s,,.mo
ziii" i u ,realcio udi se jo5 kod nas i niemadki iezik, u >re- """L",j; tifi ,"[uo,
podetku,i niesto.na kraju poniusio.
X,:sJo,na
<raovl to pravo tumade,i ako se Sale,
alciu io5 i francezki, a u Primoriu i u Dalmaciii udi se jo5 i
talijanski, - Kad mladi6 svr5i fimnaziiu i realku, mora .A ima joSi drugihSkolasvakoiakih,pa i za Zenske. Ali
praviti ("maturuu), da pokai,e, daie zrio, d,a za danasdosta i ovo,
"izpit zrelosti"
mole misliti svoiom Slavom, Kamo sre6e, kad bi to bila
istina barem za svako$a desetogal.- JoS treba spomenuti,
da se i u ugimnaziji" i u pla6a Skolarina,ali to ne
Gospodinu barunu Ferdinandu Billotu.
"realciu
zapada na Sodinu vi5e od njekih 8 forinti.
Kad mladid svr5i fimnaziiu, ili realku i nadini onai izpit . Ggspodine!u posliedniem broiu ovosalistiia iavio sam
u kratko ditaocimi, da ste za tiskarskii;;e ;;'E;lirit6;
zrelosti, moy',eiii na naivi5u Skolu, a to ie ,sveudili5teu,ili darovali detiri stotine Kruna, posebiceva* aL dlrr., ,ri"-
,,univerzitetu. To ie posve drugadija Skola, Tu uditeli ili sam zahvalio,pa to dinim evo sada ovako,
profesor samo Sovori (najviSedita, 5to ie kod ku6e napisao),
Hvaleii Vam, Gosqgdinebarune, ne gledamna da_
a ni5ta ne izpituje, nego mladidi samo sluSaiu,pa se zato i rovanu_svotu,nego na VaS din, koji biiami bi,oprava zafo_
zovrr"slu5adin,a ne udenici.I to su podielieni ovi slu5adina netka,_da vi niestesin francezkoga'narod., i. iiot" Frirr-
detvore uditelie: iedni uditelii ude one mladiie, koii 6e biti c,ez,Yi ste udinili H_rvatu,hrvalskom" Sto ne bi
sve6enici:to su slu5adibogoslovliaili bogoslovi; drugi ude
danasudinio sin nijednoganarodu,Nip"-ttttru;
"urodu, e moie,
shrxadeprava ili pravnike (iuriste); to su oni, koji 6e brti
golemasreia svietu i narodu: odvietnici, sudci, predstoinici, {. bi Niemacdao i gqveieza prosvjettitti""trl;;; ;"tt.k":
podZupani, i,upani, banski savietnici - i tako dalie; tre(i Ne moZese to pomisliti ni zi sina'naiblii:epanii i save-
ude slu5ademudroslovlja ili filozofiiet lo su filozofi, koji 6,e
znopanaroda madZarskoga.Rus bi moZdaiao Stogodza
prosvietupravoslav_noga koieganarodaslovienskogi,__ a
biti pokora djeci, to 6e biti profesori u pimnaziji i realci, a
moZda i u sveudili3tu; detvrti napokon ude slu5ademedi-
mi smo Hrvati lcatolici:nama-nekapomogn.it -- po-
liacii eesi,koji ni sebi dostapomoei,r" *-o!.r, "tofeki
cine, medicinare (drugo su medidari ili licitari, drugo ova
$ospoda medicinari): ovi 6e se starati, da groblie ne za-
I tako ie to mogaoudiniti samoFrancei,
raste dradem i travomn jer 6e to biti liednici, koii 6,eliediti Dobar dio hrvatskoSai slovenskoganarodabio je'na
narod. Mi Hrvati imamo samo jedno sveudili5te,i to je u podetku ovoSa st_g1j_e6a n;ekoliko .u*"o godina pod iran-
ZaSrebu.Ali na5i mladidi idu na sveudili5te i u Bed,'i u cezkom vladom.Koliko ie naie otce bofielo,Sto tim i
Staierski Gradac i u Insbruk" onaj ostatak stare hrvatsi<edrzavepod Banom bioierazl<o-
Kako sam rekao, nijeddn profesor u sveudili$tu ne izpi- madan,toliko smo mi dieca utjesena,ier onomu Lraicez-
 ,,DOM" Godiner 1' rGodrina1, ,,D|OM."
tt'u'v'"'
ffi - n7

ka ima nje5to viie zemlje od Ru- , Pita se: kako su do njih i u

komu duhu u prvom redu treba da zahvalimo, Sto smo u dru- ske, ali ie enllezka zemlja razte- njih.ovu.zemlju doSli
ioi i dieLomicl u tetoj detvrti ovo$a stolje6a imali demo- pena po svietu a Ruska je na hrpi, ropljani? - Ovako: "aSi
Uufi, Ev]
VeUf Jib ki-
[ilt.t inteligenciiu: dokle ie doprla hrancezkavlast i duh, na okupu. Tako je na okupu i ki- tajske- zemlje leli uz more, a more
"
|trda ie hrvatski uilirski" preporod nalazio odziva; dalie ie tajska zemlia. Ali ako Kitaj ima lako donese sve iz svieta, prvi su
izlok. , . samo polovicu toliko zemlje, ko- do5li PortuSalci i Spanjolci i do-
liko Ruska, - ima zato tri puta bili dopust, da mogu u
No Vi znate, Sto ie poslie do51o. Tudiinskomu politi" toliko ljudskih du5a, koliko Ru- ";et
i* fri-
morskrm gradovima trgovati,
dkomu i moralnomu pritisku napokon je uspjelo, da je danas ska, t. j, ima preko 360 milijuna po. malo do5lo je do [oga, da
Sve
ie
ve6im dielom demokratska niekada hrvatska inteli$nciia sto [360,000.000)du5a, dakle vi5e ne- r\rtal morao pustiti na5e liude, da
demoralizovana, Sto zastra5ena, narodu posve otudiena, a go EnSlezka'sa svojim naseobi- slobodno_trguiu u 2l primor.Lo*
politidki borci smeteni, dekoncentrisani, Mo$u li Vam-pri- nama, Ovaj broi niie ba5 stalan i gradu. Dok su jedni dolazili po
pouzdan, jer tamo nema popisa,
2nati ve6u Zalost od ove: da niiedan hrvatski dnevnih - kao kod nas, Prije je Kitaj imao i
moru, primicala se je Ruska io
suhu po svojoj Siblriii, dok ,rii"
premda sam niekoie narodito umolio, i premd_altrvatska kn_ii- preko 400 milijuna duSa, ali je do5la Kitaju iza ledja, dok niie do-
Zevnost nije bo$ata ni loSiiim od ,Doma" plodovima pudke mnogo svieta poginulo od poplave bila dopusta, da moZe graditi Z"-
prosviete - niie ni spomenuoovo$a mo$a poku5aia,Eoii *u i glada (tako bi skoro moglo biti i ljeznicu po kitaiskoi zemlli, A to
Vi, .ti"ttuc i neumolien, opazili, shvatili i pruZili mu ruku! To u hrvatskoj Posavini). Ipak je to su ve6 prije dobili Englezi i Fran-
stra5no liudstvo, To ie vi5e nego cezi na drugoi strani. I da Kitajci
me ie samo udvrstilo u misli, da treba podeti odozdola ali detvrtina svegla ljudstva na svie- niesu imali svoga cara, svoie vla-
polako,
- tlho, bez buken bez reklame i bez straha, tu, ier radunaju, da na ditavom de i reda, bili bi ih Evropljani ved
Vi ste mi u tom, Gospodine barune kao sin naidemokrat- svietu ima oko 1.500 milijuna davno potukli i podavili, kako su
skiiega naroda na kopnu - prulili ruku, Vi ste pokazali, {1.500,000.000)ili poldruSu mili- potukli i u Sume zatierali Ameri-
t<akJ geslo velikoSa va5ega pokreta: Sloboda, Jednakost i iardu liudskih du5a, - Kitaici su dane,
Bratinstvo ne vriedi samo za Sradiane iedne drZave, ne$o i maleni liudi, obidno poldrug me- ,,A za5to Evropljani ne dadu
tar samo visoki, crnomanjasti, iz- mira Kitaicima u niihovoj zemlji?l'
za gradianesvieta, - zd narode, Vi, sin veliko$a i slavno$a - Zato, Sto im se ho6e dobitka od
bodenih jabudica na licu, malena
naroda, prulili ste bratinsku ruku maniemu i ne,sre6niiemu nosa, a svi kao da na pol gledaju, trgovine. Toliki sviet, koliko ga
narodu hrvatskomu. Neka zato ovai list bude ovdie spomen kao da poimirkuju. Oni su od vaj- ima u Kitaju, treba mnogo, a opet
ne samo moje zahvale, ne$o osobito spomen bratinstvu na- kada za sebe, imadu posebnu svo- i oni imadu koie5ta; Sto se moZe
rodi, koie ste Vi dinom svoiim posvjedodili! ju vjeru, zakone i obid,aie: oni kod nas dobro prodati. U Kitai se
niesu dolazili u dodir s dalekim najvi5e uvozi svakojaka na5a roba
U Z a g r e b u, dne 27. lipnia 1900, tudjim svietom i ni5ta niesu od (najvi5e vunena) i pi6e od maka
Dr, Ant, Radit. tudiinaca primali. Njihove su knji- (opium), a izvozi se najvi5e daj i
1ie stare 4,500 godina, t, i. imadu svila. A iai - ili teh - to vam ie
knjiga i pisama, Sto ie pisano dvie li56e od iednoga {rma, pa to ku-
tisuie Sest stotina godina prije haju {ospoda i onu vodu vrlo rado
Sitnice. Isusa! Sto su prema tome naJsta- piiu. Ne bilo vam potuZeno, i ja
riie kniige grdke i rimske! Ali i ako imam tu slabodu, pa rado srdem tu
Kinsko ili kitaisko carstvo, na". A sami liudi u tom carstvu su bili za sebe, ipak su koie5ta i vodurinu. A iedan moi priiateli,
Danas ie u tom carstvu buna, Ev- zvali su svoiu zemliu koiekako Po sami izmislili. Tako su oni izmislili kad bi se ve6 morao utopiti, mi-
ropliani su podeli tamo ve6 rat, Pa vladaru, ili :po vladarskoi sYoigi barut (puSdani prah) prije nego slim, da bi se naivolio utopiti u toi
je vriedno nie5to vi5e znati o toi ku6i, a danal it zovu doma6i liudi Evropljani, samo niesu znal| da ie vodurini od daia, A skupo vam je
folemoj drlavi, - To ie calslvo_u ,,eungva" (a to znaEi ,,srednie dobar za ubijanje ljudi, nego su ih - ali nije vam, negio nam - sku-
Aziji, S iedne mu ie strane Veliko carstvo") i ,,eingiin", Mi 6emo to to Evropljani naudili. po ie to li56e, ako Sto valia, pet
more, s druSe aziiska Ruska, za carstvo zvatikao i Rusi, t. i, Kitai' puta skuplje, nego naifiniii duhan.
lediima, Rusi zovu to carstvo Ki- Tai dakle Kitai irya zemlie Pol' Ali ne moZemo o niima danas A na glasu je ba5 kitajski ili ki-
t.i, drugi ga susjedi zovlt koie- toliko, koliko ditava Ruska, a Ru- sve re6i, JoS 6u samo ovoi nezki d,ai,taj ie naiskuplji.
kakol iedni {a zovu ,,Sina", drugl ska ima sama Sestinu svieta na
..Sina", Nierrrci ,,Kina", eesi ,,ei- suhu (more se ne raduna). En$lez-
 ,,D'OM"' O"'atlral'
M
lirt tr-t"trt.*" r razgovor i nauk.
Sto je nova doma i Po svietu?
Nalnoviii veliki do$adiai
b je 2enitba. nasljednika
ori"ttotu, nadvoivode Franie Fer-
-
naSe6ia
nand pred carem i kraljem, Pred
svimi nadvoivodami' Pred svrmr
dvorskimi velika5i, Pred sviml mi-
nistri i pred hrvatskim Banom
"mi;#r:r
D O n8,:J.,#*f
iittunda, koiu smo Zenitbu ve6 na-
Novine imaju veliko$a posla morao zaileti na sveto evan$1elje: Vlastnik,
izdava0
i urednikDr. ANTUN
RADle.
iavili.
'.
to* Zenitbom, ier to ne 6e biii da se odride svako{a Prava za
obicna carska i,enitba. Za Eitaoce svoiu djecu, koiu mu rodr nie$ova Ciena je ,,DOryIU:'-
na godinu: za pojedinca3 krune (l ftrr.50 nvc). Za desetoricu
..I)urvtA" bit 6e najdudnije ovo: lena Soliia Hotekova. Sve 1e to po 2 krune 40 RI.,(l. for. 20 -nvd.;;zq,dvadesetoricu
po 2 krune 1i for.), ako svl
zajednopoSaljupredplatu.- MoZese predplatitii ua pol godine.
nadvoivoda i PodPisao na niema-
Grofica Sofiia Hotekova, koju naS 'i
oriestolonasliednik uzima za Lena, dkom madZirsliom Pismu. tsu'
'tt" du6i da smo mi Hrvati svoia kra-
6e biti ni carica ni kraliica'
premda 6e nien mti, biti - ako lievina, koia ie njekad imala sama
boP dn - austrijski cesar i hrvai- svoje kraiieve Hrvate, a buduii
skil ugarski i de5ki krali, Ne samo da 6e nadvoivoda i Princ Franio ,,N" 6e se muditi? kao ja 5to se mudim".
to:'nili dieca niezina, koiu !9d" Ferdinand, ako BoS di, biti i hr'
sa svoiim budu6im carem i kraljem vatski nai kralj, Posve Pravo PiSu Kad smo se ono posljednii put razgovarali o tom, ka-
imala, niti ta dieca se ne 6e zvali njeke novine, da bi ona Pisma mo: kovih ima Skoli, rekao sam vam, da sam ja bio ,profesorr.,
po oi".t, tt" 6e biti Princevi, ni
-princeze, -vriede i hrvatskim -ie-
rala biti napisana Mnogi ditaoci uDomoviu znadq Sto je to a koii
zvat 6e se Po materi, a zikom, kad i za Hrvatsku' "profesor<<,
i lo znali, da Po za- ne znadu, njlma 6,ukazatl, da je to uditelj (me5tar) u gimna-
b to* ni govora, da bi koie od niih Treba na ime
konu vriedi za Hrvatsku u svakoi
zliilli u realci, a i u sveudiliStuse uditelji zovu rprofesoriu,
moglo po pravu Postati cesar i
krali ili- cesirica i kraliica. A sve sluZbi samo hrvatski jezik - osim Ja sam bio profesor u limnaziii,
ie lo zafo, Sto ie Sofiia Hotekova u voinidkoi sluZbi. A evonza5tovam ponavliam,da sam bio profesor: Imao
samo grofica, a niie od vladarskog f'{advoivoda Franio Ferdinand sam u svojoj Skoli, u svom razredu - svadiie i svakakve
pl"meia: ona ie niZa u dasti od sinovac ie Ni. Velidanstva na5efa djecet mnoga su ova dieca bili sinovi dinovnidki ili trgo-
ivoga zartEnika i budu6e$a muLa, kralia Franie JosiPa, a bit 6e mu
ld. prosinca 37 Sodina. Iza nie{a
vadkin bilo ie tu diece i zanalni,Eke(majstorske), a bilo ie
niie" mu po iasti ravna. A takav niekoliko i seljadke djece, BaS o ovoi seljadkoj dieci na-
ie'ku6ni ied i za,konu ku6i vlada' doei ee na priestol mladii mu brat
nadvoivoda Oto. kanio sam se s vama poraz$ovoriti,,a odmah 6,ete znatl, za-
ia naSega, -ne da dieca iz neiednake
Zenitbe mogu do6i na carski A u Hrvatskoi - sve mirno Sto sam podeo taj razpovor,
i kralievski stolac, Zato se ie u sve tiho, tako da ie i Banu ve6 Mediu ovom seljadkom diecom, koiu sam ia udio la-
proSli detvrtak, dne 24, liP"i?' dodijalo, kako PiSu novine, tinski iezlk i ioS kojeSta, bio ie i jedan momdi6, kojemu ie
nadvolvoda i princ Franjo Ferdi- latinski iezik slabo u glavu ulazio, a ba5 se ga ni ono drugo
- 1'800 pred- niie lako primalo, Ja sam svakoga svoga diaka pitao, kad
1,900i 2,000, ,,DOIvl" ve6 ima - hvala Bo$u! niie znao, Sto treba: Sto ie radio, Sdieje bio, za5to nije na-
platnika, Razumiie.i:, a" sad deka -i.tisuiudevetstotoga-' pa 19 gdlu.gio
ovo: Ako *;"."J-h;;i. l, a" -sr-.g'pli.t ,|P l:ni| predplatnika
gdio, Tako sam pitao i ovoga, i tako sam doznao, da ovaj
".
poJ"lp pr"apf.il,-."ripl"hit"ttk, [oii triae t.qOO.(tisu6udevet stoti), latinski diak spava negdie u koniskoi staji (Stali), pa da
dobit 6e na dar tO--Gisetl'Kruna srebru'a to zato'- Sto ie izpunio
u tamo nema ba5 zfodne prilike za utenie. da ne smije ulgati
broj godine,koiu lfeios broiimo.Onaj.p-ak,.koii,d.9 31' kolovozapacrne svietiljke u-isviede,ba5 da bi iu i imao, Doznao sam i to, da
irr?Ji,otio,t.i eb ioflti tu dut 20'(duadesetl Kruna.u zlatu'
""
tai siromah dolazi obidno na ta5te u Skolunda ie ve6inom
gladan, Pozvao sam mu otca k sebi, pa kad ie doSao,rekao
bro'
Predplate i priiave za ,,DOM" joS se primaiu i svi se sam mu ovako: sina
"Dragi priiateliul Uzmile vi svo$a
ie$'-
ievi ffigu a.rilii Fi"aii"i" I p-riiavesaliu se:- iU p.t a v i "DOMA"
' i " u s k a ulica br' ?8' ku6i, Danas se siromah telko Skoluje i onda, ako irna dobru
f D r ,A n t . R a d i e i ) - i - i " g r e b , t , J , t glavu, ako se dobro udi; a ako mu ne ide u glavu, ako telko
Tiskara lG. /ltltr€Glrfc (ioc. U]ttt'r'clrf u Zagrebu' udi, ako nema prave volie za naulr.,- telko siromahu.

zto ,/DOM," Godina 1.
VaS sin ovako u Stali i Sladan ne moZe uditi, a slabo udi,
ve6,je u maloi Skoli slabo udio, -_. pak ne mole dobiti nigdie
pomoii, kad ima i boliih dialcA".I io5 sam mu koje5ta rekao,
ilio 1" to jak seliak od trideset i pet $odina,Sakemu, brate,
Aotovo kao moia $lava, a opanci kao dva korita5ca, u dem
Zene diecukupaiu! Slu5aome liepo, a onda mi reEez"TeZko
mi ie. Mislio sam, da mi se diete ne (e muiiti, kao ja Sto se
*,rdi*, Pa neka bi bio barem pisar u obeini! Lalc5e 6,e2i-
vietr,
' ne{o ia, koii se mudim, kao zmiia na trnu< , , ,
Koliko sam Sod do tada talio ovo$a siromaha, Sto mora
u koniskoi staji spavati I gladan u Skolu dolazili, toliko sam
se razliulio, kad sam ovo duo, Ne 6u vam kazati, Sto sam
rekao ovom dovieku.
Pitate me moldaz Zalto sam se razliutio? Kazal 6u
vam, a vi meni kalite, imam li pravo, - ier se i danas jo5
ljutim na ovo i na ovakove ljude,
Vi znad.ete,kako ie u ob6ini. Stariji liudi znadu i to, da
niekada nije bilo ni lcod lupanije u gradu toliko dinovniki i
pisara, koliko ih danas ima u gdjekoioi seoskoi ob6ini, Pa
ipak se ne vidi, daie danaszato svega vi5e i da ie bolje, Sto
ie ovako, Svaki doviek, koji to vidi, a osobito seliak, morao
bi ovako misliti: "Pisar lak5e Livi, ne{o ikoii seliak, koji se
mudi kao zmija na trnu, ier pisar dobiva pla6u, Svaka se
pla6a daie za posao, i to za takav posao, od kojega doviek
ima koristi, A ie li nam vel,akorist od pisarskoSaposla ne$o
od na5e muke? Zalto onda oni lakSe Livu od nas, koji se
mudimo za korist: koii oremo, kopamonkosimo ,, ,? Kakav
je to dovjek, koiega ne boli du5a,Sto se druSi mude i kuka-
vno Zivu, a on bez muke lako Livi?
" spoda, dinovnici, To ih ie ve1,dosta. A onda: mnogi ztaia-
Da i ia se pitam: Kakav ie to Eoviek? A odgovaram:
Nikakav, Zalo sam se liutio, Sto ie onaj seliak poZelio, da
mu sin bude barem pisar u obdini, A liutio sam se jo5 vi5e i
zato, Stoznam, da od pisarApostaju po vremenu ovrhovodi-
telii, obeinski nadelnici, bilieLnici i blagajnici,
To je, vidlte, zlo. Ho6,edovielc, da lakSe livi, a ne pita
se: zasluZujeli, da lak5e Zivi,
kako
"Ali budimo pravedni i pravidni, eovielc vidi,
drugi lakSe lixi, pak gleda, kako bi i sAm do toga do5ao.
Tako je i onai otac vidio u svoioj obeini kakvoga pisardida,
pa ie odmah pomislio: tako bi mogao i moi sin, Kalcovo ie
lo zlo? Drugo bi bilo ovo: Ja vidim, kako dobro Livi koii
mesar, a stekao ie imetak na krivoj mjefi (vagi), - pa haide,
Godina 1, ,,DOM," ztI
da i ja tako do toga dodiem! Ne tako, to ie drugo. Pisar ni-
komu ne otima, pisar nikoga ne vara, on pi5e, Sto mu se
kate, pa zato d,obiva onu plaiu, koiu mu odredi ob6ina. Tu
nema zla, ni krivice ni prievare. Obiina mora imati svoie
sluZbenike,mora obavliati poslove, kako to |raili zuLorr. ilo
zakonu su obiine, po zakonu su biljelnici, po zakonu se
piSe, po zakonu se plaiaju pisari, - po zakoiu pisar lah5e
ZIvi od poliodjetca, koii se mudi, kao zmija na trnu, Pa ka-
l.yo i" ondLzlo, Sto seliak Zeli, d,a mu sin bude pisar, da
lakSe Livi? To nije nikakv_o,zlo. Za zla djela idu lludl pred
sud, dolaze u tamnice, pod batine, pa i na vje5alaj- kako
bi rekao onai naS Reljlcovid. Zla diela izpoviedaiu dobri
kr5dani svomu sve6eniku i dine za niih polcoru. Ali se niie
i95 dulo, da bi koSa tuLili i osudili zalo, sio ie Skolovao sina,
da bude "gospodinn i da lak5e Zivi, Dobri svedenici kude
wako zlo, ali se nije dulo, da bi kudili Skolovanie seliaEke
diece,A na koncu konca svatko se prome6e u livotu, kaho
najbolie zna4e, svatko gleda, kako 6e lak5e Zivieti. ,,"
f)osta, dosta, To ie ciela uprodikau, to ia sve znam. Ali
svejedno,_ kad biste me htjeli slu5ati, mogao bih kazati i ia
vama cielu ,prodikuu o tom, da ona prodika ne valja, Ali
ne 6u, ne$o iu vam reii ovo:
Svi se ve6,tulimo, da ie previ5e svakakve gospodedinov:
nika: i u ob6ini, i u kotaru, i u Zupanii| da sve o-nemoramo
pla-6ati,Osobito se tako tuZe seliaci, pa bih vam moSao
ovdie iznesti list iednogaditaoca ,,DOMOVA", koii *" *-oli,
da rczloilim, za5to ie sve to vi5e gospode dinovnika, A kako
ih ne bi bilo? Slu5aite:Gospodska,dinovnidka dieca ne Ce
bofme iii orati i kopati, -- ona 6,e iti u Skolu i'bit ee go-
tnjk _i_trSovacdaie svo€a sina u Skolu, da bude gospodin,
,'da lakie Livi", To ih je ve1,vi5e, A onda dolaze-i slliacir
i oni Saliusvoiu diecu u vi5e ikole, ,da lak5e Zivu, da se ne
budu mudili", E, pa Sto se onda tulimo, da je previSe go-
spode dinovnika? Bogme ne Saljemosvoje dieceu Skolu,ta
se iz5kolaiu,_pada podiu - da prostite - svinie pasti, nego
zato, da budu gospoda, oda lak5e iivu<,.,
,rE,,znamo mi! Ti sve to pi5e3 samo zato, da mi ku-
.
lcavci seliaci ne bi slali svoje diqce u vi5e Skole,nego saino
Sospodskadieca neka idu u Skolu, a na5a se neki mule,
kao i mi nevolinici,.,
Nieste pogodili, Danas nemam prostora, da vam jo5 da'
 g
212
Sodina.,Znao je i prilidno madiar,$i_govoriti, Od nieSa smo
lie razlaZem, ali vam kalem svima seliacima: Koii vas $od i mi djeca naudila madZarski broiitii ee, t<ite,laromn ni6,
ima sindida, koii je svrSiomalu Skolu,neka $a Saliedalie u
5ko1u,ako ikako moi.e, Osobito, ako vas koii ima sindi6a,
?!, h?t, h6t,- njffc,kilenc,tis; pa .9"ig,'-ti""iaii tizeniiti',
ti,zenharorn i tako dalie; lo}-kaae MadZar-r;!". -rGru ,,K;6;::
koii se dobro ull, tai Sa neka svakako vodi u $rad u vi5u -: to je MadZaru pas, disna,, mu je svinja,
mu ie
Skolu, Stisnite Sa, kamoSod moZete, A dru$i put 6u vam vino, ,rvizetr,
razloLiti, zallo vas tako napu6uiem, ; vo-{a, .rki... iTmalen, rr""itlr. j" U*rl,ri.,
:fgt:. i9 S_l_gyaf,,,4rlsl.1.,
je'Rus,predkoji; ;u Madftari
bielari.dovilagosa, I iosbi uu ir"e ;"a;;r.;;
"nio.t
ali mislim, d.aniie.potrebno,da vas "i"
ueim,'fre*-a"' ."* ve6 i
Kada su do5li MadZari u naSesusjedstvo? za ovo zasluliop*?F"",nagradu, A ako f"t hoe"tevise,
a
yi sg ngtrudite do ielieznidkepostaje:_tarno
imJlosta toga,
Hrvatu ie danas teLko pisati o MadZarima. Stogod mi Ili kad..odposte trebate kakbvu
Hrvati pi5emo o MadZarima, tu dri,avni odvietnik pazi na i-;;;" moiete
posruzltr, ""a"ii",
svaku ried i vrlo desto bude to ,rzaroblienou,I "DOM" ie Mgi.ie_otac_nama,djeci svoioi. pripoviedao o MadZa_
ve6 bio zaroblien radi Madi,ard, i ia se niesam na to toliko .
Ty?: da vam-podusi kaiei, k"d ."* iu poJie
_SrbJiima._I
liutio, koliko sam se dudio, Sto je drLavni odvietnik ono >>za- qg:ug.*"diu na5u.gospodu,
ja
robiou, Sto je zarobio.Zalo, prije nego Sto se stanemo raz-
se niesammogaodosianadu_
drtr, Sto se govori i o MadZarima i Sibllima, (Moi ie
govarati o MadZarima, napisat 6u njekoliko riedi, da se _pi5-"
otac govoriosamo,Srbliiu,
sporazumiem s drZavnim odvietnikom, Meni bi Zao bilo
a ne usrbiu.)Stogodsamia eio
od svosaotca o Madzarima,niesamduo nisti zla, Stovi5e:
crnila i papira, 5to Sa tro5im na ovaj posao, - ali mislim, gtgc.je_onjima pripoviedio,da su to liudi veseli,'gnd,aifi
da 6,e i ,DOMOVI" ditaoci bolie stvar razumieti,, kad im dobri, To su biti-njegovidrugovri priiatelji, A-;;;rn na pri-
priie svega kalem ovo, Sto 6u kazatl liku, da Svabe nije.hoi otai moglo'ii"i iiej;ii uvieri
Drlavni, odvietnik, bio on, tko mu dra$o, - svaki ie svabepsovao'uviek i*-ie znao-njestopri6iti. J"d;"-;l ie
pametniii od mene, pa bi Qa teLko bilo prevafitl Zato ie -i4,adi,af i;
nafbolie kazati,sve po du5i, pa ako i onda zarobi "DOM. - Fak.niesto s_tra5no ostalo tr p"*"ti, Lad su se i
Srb_ljiposvadili, ka! je.KgSlt
neka ga slobodno zarobi. Ja se ljutim na sebe samo onda, vjesanona stotinesrbalia!-Sve ""po"i"a"o,-t t;-;;il;:
je to moj otr""a:
kad ie ,DOM. zaroblien, a ja znam, da sam kriv; a kad bi vidio,9."apje do5aoRus,uMu5kau,o"Ju'r"1" bi"Z^lo,'ond,^
"i-.voje'oei
bio zaroblien, a ne bi bio kriv (to nije gotovo mogude),ja se ie vikalo: uBar_atom, dzinaMuska!" To'-i'f" b.i.lo o
se ne bi ljutio, jer su blay',eni,koii trpe krivicu, iet ie niihovo
g11eti kao niekakva crna i kryava krpa _ svegatoga
kralievstvobolje na nebu, a kralievstvo hrvatsko na zemlji, nresamrazumio,-ier sam bio mali, Danas razumiiJmi io.
Yierujte, da me ie stid i sram, Sto moram ovako oklie-
vati i obllazit| kao madka oko vru1e haSe, Ali Sto 6emo! , Posliesam doiao u skole i udio: r.ako ;;;ii oradie-
dovi Hrvati ve6 blizu 800 godina u priiat"l;si"u s' frilii":
Ja mislimn da na5emu narodu treba to, da nie5to saznade tiql, Prevrtao sam knii{ e I toaiiq'""sr;
o najblilim svoiim susjedima i saveznicima od starine, a to a'" ti"al,j*i 1"r., su Li-
vjeli.nabidiedovi s MadZarima,I ;;;; d" .u dobro
su MadZari, A boiim se, kad vidim, kako se radi. Ja ne lelim zi"i?!!: Mnogi su madZarskivelikabi dolazili ;-H;"iri,r"
nikakvoSa zla Madlarima, ia i,elim dobro svomu narodu, naudilisu hrvatski i bili su mediu nama kao kod Lue", A
- pa ipak se moram boiatl, da 6u Stetovati, a moii ditaoci opet su qLogi h_rvatskivelikasi iivieli medju l{radZarimai
sveiedno ne (,e doznati,,Sto sam htio re6i. Morao bi biti pomadZarilise. Pa jesu li bili, pitam se nasi diedovi bez
dovjek lud, koii bi vide6i sve to pisao ono, Sto se ne smije, pameti,kad su se dobre volie u staro-ono ia,
Ali Sto ie6, kad pravo ne znaS,Sto se ne smije! vrieme -o;;",iii
slozili
s MadZarima?- i"r_Madzai niesu nikai or"ii"
Dakle, 6uite naiprije ovo: naS,e.zemlie...Dasu Madi,afi oruliem osvoiili iafiu zemliu,
Pokoini moj otac - Bog mu naplatio sve dobro, Stosam ne bi se bili hrvatski i madZarskivelikasionako liepo sfa-
od niega dobio! - on je Livio medju MadZarima detiri-pet li
 ,r4
___:-
,,D'OM," God''na1'
gali toliko stotina $odina. A ni narod hrvatski, koliko- ia
Ziii,- iii. u MadZaiu vidio svoga du5maniqa i neprii.atelia,
--
'p"s e mi, tai ie ,DOM. midZaronski list!" - Tqko u
sebi mislite mnogi,-Mislite,sto ho6ete, Ja Sovorim,kako. i-e
oiiil tito, a kakJ ie danas, to vi znadetei bolf e ne$o ia' Ali
'ne'znale,
kad su Madi,ari doSli u na5e susiedstvo,pa iu vam
sad o tom kazati dvie'tri rieli.
MadZari su po svom plemenu pravi tudiinci u lvropr,
li ziad,ete da m? Hrvati i*t*o okb sebe svoSa roda: rod
ttu* Slovenci i Srblii, rod su nam Bu$ari i Rusi, toi gt
"n
Sionu"i i eesi i Poliaci,'I Niemci imadu svo$a r-o-dar a 1'-ali-
ianima su rod Francezi, spaniolci i Rumuni, Ali Madzari bas
iemaju nigdje roda. Niihovi su udeniaci i5li tra1iti, po svietu
roda rno*-t narodu, isii su {atraliti tamo daleko naiztok,u
Azliu, pa kaiu, da'su naSli tamo-njekakve divlie ili polu-
divije'tiude, koji su niekakav rod MadZarima, ier su se Ma-
di,ari i doselili u Ugarsku iz Aziie,
Yi znad.ete,da-su iz Azlie bili i oni stra5ni Hr;rri, iz
Aziie su bili i Avari ili obri, iz Aziie su-poslie do5li i Turci,
Aziia - to vam ie Sniezdo i le$lo- svakakvo$a z.lai odanle
r,r od najstariiih vremeni dolazili divliaci i n-asilniciu Evro-
pu; tamo su i Kitaici i,nieki se boie, d,a6',esilni onaj kitaislci
sviet sad navaliti na nai, kao 5to su niekada navalili Huni;
iz Azije dolazi i kuga i kolera,
MadZari su dakle doSli iz Lziie.
Ne 6u vam potanko pripoviedati, kako su-s-gMadZari
selili i koliko tu ilu podinili u staro ono vrieme. U kratko 6u
vam re6i, da su stari na5i susjedi Niemci pozvali-u,pomo6
MadZare proti na5emu rodu. Znate, da su priie MadZat6.u
dana5njoi-ugarskoi zemlii Livieli na5i rodjaci Slovieni. ,Je-
dan dio dana5nie ugarske zemlie bio je onda pod vladom
hrvatskogakneza B-ratslava,a drugi pod vladom slovadkih
ili slovenskih knezova, Znadete, da ie i danas u$arska ze-
mlia puna Slovaka, a ima ioS dosta i Hrvatd. A dok nije
bilo MadZara, u Ugarskoj su vladali Hrvati i Slovaci, Znam,
da ste mnogi Euli ia dva svetca, za Cirila i Metoda, Ova su
dvoiica podela sluZbu boLju sluiiti iezikom narodnim, slo-
vienskim, Ovaj sveti posao podeli su sveti ovi liudi ba5 na
dvoru slovadkih ili slovenskih knezova, koii su vladali on-
die, gdje danas vladaju Madlarl Zapamtite barem tri imena
ovih knezova: jedan je bio Rastislav, iedan Svetopluk, a ie-
dan Koceli, Od ove na5e bra(,e do5ao ie naS jezik i u hrvat-
g
9k9 c{cve, pa znadete i to, da ios dan.danasnii mnogi kato-
lidki Hrvati ni ne raiu za latinsku misu, nego ntim; njihov
sve6enik pievat uGospod s vamiu miesto
kumu, "Do*irr,r. vobis_
_I.ko ie bilo u staro vrieme, Ali Niemci su bili stari
nasi du5mani. oni su vjedni boj bili sa slovadkim ili slo-
vienskim ! lrvatskim narodom, Ali niesu mogli ni5ta, dttr
niesu doSli Madtari, Onda su se sloZili s Ma-dZarima'i do
k-rajauni5tili,slovenskuili slovadku vladu i drlavu,.lo.r"r-
ski ili slovadki narod najvi5e su potukli, niesto protierali u
gore (gdje i danas Livuiadni Slovaci), a Hrvate iu potisnuli
preko Mu_rei Drave,_To_vam ie bilo ba5 pred tisuiu go-
dinaz znadete, da su Madtari pfije njekolifto godina im-ali
veliku slavg na spomenonomu vremenu,kad su pred tisudu
godina doSli u dana5njusvoiu domovinu
I tako smo mi Hrvati uz Talliane i Niemce dobili i fte-
iega susiedat Madi,are, Od kad su oni do5li, mi smo Hrvati
odsjedeniod svoga roda, mi ne moZemodo Slovakd i eeh6,
ier _suse MadZari - kaZu udeni liudi - zabili kao klin
mediu nas, Jo5 sam bio ovdie napisao niekoliko riedi mie-
_stoovoga, Sto sad piSem,- ali sam se boiao, pa sam to iz-
bacio ve6,iz gotovoga tiska, a slagar me ie sigurno kleo, Sto
mora toliko na novo slagati, a gotovo
- razla{ati. Ali i opet
kaZem;Sto 6emot
I_sadio5 ne znam stalno, ne te li biti neprilike, To vam
je muka!
Mirni boj.
Sve novine piSu,a ditat 6ete i u ,DOMU<, kako su se
Kitaici digli na irulje proti tudiincu u svoioi zemlii, Niie to
prvi put, Sto se domadi sviet oruliem u ruci bori proti tu-
Gliegod i
{iinu, koii dolazi mirnim nadinorn. Ali pamtite:
-za
kadgod dolazi tudiinac mirno, polako, svojim poslom,
- tu 6e on prije ili poslie postati jadi gospodar i nikakvo
n: "tf,'i^t::#:lt#L,
o Kitaiu,
s vamarazpovaran
Ostat iemo domanu hrvatskoi zemlii
Znad.ete,da ie na5 narod siroma5an, svaki dan sve to
siroma5niji, Znadete, ve(, i to, da nema u selu ku(,e, koja
nlie dulna na mienicu ili veksl, A komu je duZna? eiii su tb
novci? Sve su to ve6inom tudii novci iz Bed,ai Pe5te: vaS
 216 ,,DOM," Godi,na l,
podpis po5aliuu banku u Bed ili Pe5tu i dobiiu na va5 pod-
pis norrl", I tako ie malo ne sav na5 seliadki imetak zapi-
san tudiincu.
Liudi naSi,koii nje5to misle, vidieli su, da narodu treba
novaca, pa su podeli slagati niekakove Stedione,njekakove
zadru$e,Ali kako 6e sirotinia Stediti? Ako od sto siromahd
niiedan nema niSta, nemaiu niSta ni svi skupa, I tako svaka
na5a Stediona, svaka takova zadru$a mora luzimati novac iz
tudiine, a na5 doviek pla6,aikamate, a tudiinac vude dobitak.
I tako miesto da se narodu pomogne, tura5 ga u Sake tu-
diinu, Istina je, vide to liudi, ali kalw ,,Bez vraLie Zidovske
mienice nema danas niSta, I seliak mora znati, Sto ie mje-
nica, 5to ie veksllu
Slu5ajte me malo, pa tete duti, da to nlie istina,
U jednom sam razgovoruna5empitao: Kako to, da tudji
sviet ima novaca, kapitala, - a mi $a nemamo? Sad 6u
vam na to odgovoriti,
Naipriie 6u vam rc6i u kratko ovo: Kapitala moZebiti
samo ondje, gdie se vi5e priradi, nego Sto se potro5i.
,Dakle mi Hrvati zato nemamo kapitala, 5to vi5e tro-
SimonneSo 5to uradimo?"
I tako kai,u njekoil, - ali ne kalu pravo, Ja znam, da
na5 hrvatshi seliak u mnoSim kraievima radi - krst i du5u
izlai,em - kao marSe, a Livi gore nego pas, pa ipak ni5ta
nema! Ja znam stalno, da mnogi priradi viSe, nego Sto po-
troSi, - i ne mole krai s kraiem sastaviti!
,E pah Sto ie to onda? Je li nama sve prokleto?u
Niie prokleto, nego dujte, Sto fe: Pomislite iednoga se-
ljaka, kojemu ie viSe urodilo, nego Sto moZe potro5iti, To,
5to mu je vi5e urodilonto 6e prodati, Recimo, da niie ni5ta
dui,an, on de svejedno malo dobiti, jer mora dati uz onu
9ie-nu,kako trgovac ho6e, A trgovac daie onakovu cienu,
kakovu cienu odrede trSovci u Pe5ti i Bedu, A oni u PeStii
g ledu jako dobro znadi, koliko moSudati, da im jo5 ostane
dgbitka: oni su svi tamo u dogovoru] oni tamo imadu svoiu
,,brrrztrr,,o kojoi 6u vam do zgode vi5e kazati, Kad ie dobia
godina, kupuiu, kako sami ho6e, a dobitalc njima;kad je
ie
zla godina, prodaiu opet, kako sami hoie, a dobitak opet
nlima, A na5emudovieku od niegove muke - brus, Tu ne
rnoZebiti ni spomena o kapitalu, BoS, da si ZIvt,
Ati ie jo5 gore ovo: Danas nema gotovo niiednoga se-
tjaka, koii nije duZan. A osobito ie stra5an dug prokleta
Gcdina 1. ,,DIOM" 217
mienl,catona ne deka, a siromah naS dovjek mora svoie
prodati po Sto - po to, samo da ne bude bubnia u kuei,
Mienica vam nije ni5ta drugo,, ge€o jedna stvar, koja svu
na5u muku trpa, da Sto prije dodie u tudii iep.K tomu pri-
ti5tu i porezi, i opet moraS prodati po Sto - po to, akb ti
prije vet, ne prodade ovrhovoditeli,
Recite mi sada, od kuda bi sebi na5 seliak stvorio ka-
pilal? Od kuda kapital, kad sve, Sto se vi5e priradi, to ide u
i,ep tudiinu, to za kamate, to za veliki profit tudiincu, -
Znam,da ima seljaki, koii pijanduiu,koji vi5e tro5e,nego Sto
prirade! Ali posluSaiteme! Onon Sto oni vi5e potro5e -
samo ako i rade - to ne propada u zemliu, pa ako toliki
na5i ljudi sve zapiiu i zaraitaiu, morali bi se druSi na5i obo-
gatiti, Ali ie toga rnalo, kad svi na5i manii trgovdi6i - to sve
radi s tudiim novcem i s tudiom robom, pa nema on dobitka,
nego onai, Eiia je roba i EijLje novac, - a njemu da i Sto
ostane.
Ja ne 6,u reti' da je samo ovo krivo, Sto smo svi mi
skupa siromasi, Ja sam ved u jednom raz$ovoru rekao, da
ie naSnarod propao poslie diobe, kad su se zadruge razko-
madale.A ima i drugih nevolja, Ali ovo ie krivo, Sto smo mi
svaki dan sve to vedi siromasi, Sto se ne molemo nikamo
di6i, nego sve dublie u iamu padamo, Mi smo iednom fielia
u svom radu i gospodarstvutudii sluge: tudiu robu kupu-
iemo, kako drugi ho6e, a svoju prodaiemo,kako drugi ho6,e,
za tudji novac kamate pla6amo, kako drugi hoie,
,A bi li se tomu dalo kako pomo6i?" - Pomislite, Sto
bi bilo, kad bi se liudi u ditavoi i6dnoj okolici sloZili i ovako
dogovorili: ,Mi vidimo, da tudii tr{ovci nama pla6aiu na5
prirod onako, kako sami ho6e. Mi stradamo, oni su svaki
dan sve to boSatiii, Sto bi bilo, liudi, da se mi sloZimo,pa
da ni5ta ne prodajemo ovim na5im trSovcima? Brzo li bi se
oni pokupili, pa - o.vudami ie put! A, 5to mislite,ljudi?"
,E, moj gospodine!Od toga niSta, Prvo i prvo: tko bi
sav sviet samo u jednom selu sloZio, a kamo li u ditavoi
okolici? A drugo: kako ne 6eSprodati, kad moraSprodati,
kad te na sve strane nateZu? Ja velim, od toga ni5tau,
A ja velim: polako, pa 6emo vidieti, bi li Sto bilo od
toSa,
Prvo i prvo - velim sad ja - treba znali ovo: Bilo
kako telko sloZiti narod, on se mora sloZiti, kad voda dodie
do grla. Ako je Matiia Gubac - 2nals li io5, tko je to bio?

-_ako ie on moflao slcupiti i_sloziti preko
boj.s oruz.iem,-zastose ne bi mogio sloziti t
20.000
-is"-i1"Ji
seliaka za
ovakav mirni boi?
A zlL olr,o,5tokaZete: mora5 prodati, evo, Sto iu vam
kazati,t Svaka ob6ina, s.v3k!_kraj-nLkpsebi sagradi s[ut;;
xzitnicu(hambar, maeazin). TJ tai.hambar
neka"svatko dade
svoi prirod i tu s_eggkS dlrru-taj prirod (kukuruz, p5enica,
zob, vino, ulje I t, d,J dotle, dok dodie birlla ciena,
"Ali nemoi, Eoviele, Stogod govoriti, kad ti kaZem, d,a
ne moiemo dekati, neso moramo prodati! zna6, da nas na-
teiu<,.,
- znam. ali me malo jo5 poslusajte,ovai obdinski hambar
ili, magazin morao bi imati u podetku nieito novaca, to je
istina, a-to-zato,da dade onomu, komu ie bas velika sita, A
ako ne bi bilo novaca, dao bi ti hambai potvrdu (cedulju),
da si u skupni hambar pr9d1o toliko i toiiko *ierorra (rr#
gana)kukuruze,og bi se gdjekoii u sili mogaoposiuziti ovom
potvrdom: mogao bi na to posuditi (uzaiiiti) novaca barem
f(og poznatogadomafepa dovieka, Istina, to bi sve bilo malo
telko pryih go4ina. Ali-kad bi se iz toga hambara 2itak do-
bro,prodao, bilo bi njesto dobitka, pa eto ve6 niesto novaca
Vl dry* godinu, A kad bi se wlo dbbro prodao Zitak,,".t i
bi seliak ostavio u hambarskoi kasi t""i*o od krune 5 fi-
lira, pa eto.opet niesto viSe novaca za drugu godinu, Tako
bi se za niekoliko godina nakupilo u hamba-rsk-oikasi dosta
novaca, hambar,!-i mgfao_svaftomu izplatiti odmah niegov
Zitak, komu bi bila sila, Ne bi mu odmah platio podpinu
cienu, legg
silu. A kad bi se Zitak poslie prodao za ve6u
cienu, dobio"ra bi dovjek i onai visak, ako ga ie bi htio osta-
viti u kasi, da mu se tamo duva.
Eto to bi vam bio mirni boi s tudjinskim kapitalom.
Sad me jo5 malo slu5aite,da duiete,'kolika bi 6 korist
blla za narod, kad bi se poliodielci slozili i nadinili ovakove
skupne hambare ili magazinez
P r v o, Danas su tudii trgovci, ponaivi5e Zidovi, gospo-
, svemu svoiemu Sospodar,
dari na5emu Litkuz oni s naSim Ziiliom ip"k.rlio;u, oni mu
odredjuiu cienu, - ier ie sav Zitak u niihovim rukama, oni
lg. gboEulrliy, mie.st-o{q si pomoSne'poljodietac, t<J4iie
priradio.
7t:^\
nambariml, l.A kad-bi sav prirod i Zitak bio u skupnim
bio_bi narodu u rukama, narod bi cienio ivoiu
mu-ku, i tako bi sav dobitak, koii daie trgovina, ostao na-
1odu, .Pto prvo vrelo, prvi lzvoi, i" koi.E^ bi ir;irao na5
domaii narodni kapital.
Godina 1. ,poM." 2t9
_ D r u g o,- NaS seoski doviek ne zna prodati svoga pri-
todat on ne ide po svietu, on ne zna, Sto po svietu treba; on
" ne zna, 5J9 se po svietu dobro plada, on ne zna nati kupca.
- A kad bi se uredili onakovi skupni
_magazini,tu bi se po-
stavio na6 doviek (ne tudiinac, ili tudiinski Zidov!), koli bi
vodio tu trgovinu, On bi bio u dogovoru s drugim skupnim
hambarima i s drugim svietom, To ie iedno. A drugo ie-ovo:
Kad bi na5 Zitak i prirod bio ovako na okupu na iednome
miestu, - trgovci bi sami dolazili.
T r e 6 e. Ovo bi bio nailak5i nadin, kako bi na5 polio-
dielac mogao nie5to pri5tediti, Znadete, kako se novac lako
izmid,eizpod ruke, kako Ea ie lelko duvati, - A ovako, kad
bi ti Zitnilar izplallvao Zitak, uzlefnuo bi ti 5-6 Kruna na
tvoie dobro, upisao u tvoju kniilicu, a ti ne bi toga ni osietio,
e etv r to - i ov o j e gl av no: Ov o bi bi o i edi ni na6i n,
kako bi sebi narod stvorio sve fo malo svoiu kasu, iz koie bi
se mo$lo svakomu u nevolji pomodi bez prokletoSa velcsla,
Onda bi narod stao na svoie noge.
P e t o , 5 e s t o i s e d m o i d a l i eo d d e s e t o S na e 6 u v a m
ni spominiati, ier bi sve bilo malo drugadije, lcad bi se ovo
uredilo,
Bit 6e, znam,liudi, koii 6,ese ovomu smiiati, Ali Sto ie
mi ovi reii, kad im kaZem: da se peStanslcitrgovci (Zidovi)
spremaiu, da oni sami nadine po Ugarskoi i Hrvatskoi ova-
kove hambare! To vam ie bilo ovih dana u novinah, pa sam
zal.o ovo i napisao, Sto sam ve6 vi3e Sodina nosio u Slavi, -
a sad su eto i tu iidovi poZurili!
Neha tko misli, Stomu drago, ia znam, da na5emupolio-
dielcu ne 6,e pomo6i nikakvi veksli, nikakve Stedione, ni-
kakve novEane zadrufe, ier na5 seliak nema novaca' a daie5
li mu tudji novac, pomaZe5tudjinu, a seliaka uni5tuieS, N?5
poliodielac moZe sL boriti samo onim, Sto on ima, a to i-e
niegova muka, nieSov prirod, Neka samo do toAa dodie, da
bude gospodar svoioi muci, svomu krvavomu iluliu, - bit 6e
A vi sad, hrvltski poliodielci-mudenici, sad vi kaLite
svoiu, - ako ste io5 Livil _
Sitnice.
Kakova ie bila niekada po5ta? prijateliice,a to ie Po5ta, SJo.pi
Zbilia nije liepo, Sto se ,,DOM" ,,DOM" bio, da nema Po5te'/-Nl-
do danasnije sjetio najve6esvoie Sta,Uzalud bi ga ia liePo naPisao'
 zn ,,DOM."
luzalvd bi ga vriedni slaSar g. Wit-
taseka sloZio, azalud bi ga veliki
onaj stroj natiskao, kad bi morao
ostati u Zagrebu. A ovako liepo
dobrotom po5te dodje, molim vas,
dak u niekakovu Planu i Meku
Grudu tamo na Sranici crnogor-
skoj! I kamo sve ne dolazi! A sve
to liepo po poSti, Da nema po5te,
ne bi bilo ni ,,DOMA", ni nikakvih
novina. Pa i zbilia: kad nije bilo
poSte,
' niie bilo ni novini.
,,Pa zar ie bilo vrieme, kad
nije bilo po5te?" - To sam baS
nakanio, da vam kaZem,
Istina je, ve| ie u najstarije
vrieme bilo glasnikd, koji su pre-
na5ali glase i pisma iz jednoga
mjesta u dru{o, Takovi se Slasnici
spominju ve6 u sv, pismu, Imali su
takove glasnike i Egip6ani, i stari
Grci i Rimljani, ali to nije bila
prava podta, a lo zalo, Sto su ovi
glasnici prena5ali samo one glase i
pisma, Sto bi im dali vladari i di-
novnici; a drugoSa svieta niesu
smjeli posluZiti, Pa niie to ba5 ni
trebalo: onda sviet nije bio razfe-
pen po svietu, kao danas, jer da'
nas i,eljeznice raznesu bradu po
svietu, rastave diecu od otca, -- a
onda je toga malo bilo, -- Ovi su
stari poStarski glasnici putovali i
pie5ice i na konju, a vozili bi kad-
Sto poSiljke i na kolima. Kad bi
sustali i utrudili se, stali bi na po-
staji, na ,,Staciji", a dalje bi iSao
drugi glasnik: mienjali bi se, Ova-
kove su se postaje zvale ,,posita"
ili ,,posta",t. j, postavlienapostaja.
To je ime ostalo do danas po dita-
vom svietu,
Osim drZave i vladara imali
su posebne svoje glasnike samo'
stani (klo5tri), pa djaci, koii su u
tudjem svietu bili u Skoli, a oso-
bito gradovi.
,Prvi, koji je u Nizozemskoj
uredio po5tu za svakoga, to je bio
prije 400 Sodina nieki pradjed da-
Godina 1.
na5njih bogatih knezova Turn i
Taksisa, Onda taj Taksis nije bio
knez i bogiataS, nego je ba5 kao
po5tar postao i jedno i drugo; Nje-
mu je jedinomu rimsko-niemadki
cesar Karlo 'Peti dao dopust, da
moLe driati po5tu u njegovu car-
stvu, Ovaj dopust imala je familija
Taksisova do nedavna, pa je ba5
po tom postala bogata, Sto su nje-
madke vlade morale od tO familije
odkupiti pravo na po5tu, upravo
onako, kako je drZava morala od-
kupiti krdmarsko pravo (reSalno
pravo).
,Fran cezka ima preko300
godina svoju poitu ovakovu od
prilike, kakva je danas,- Austro-
Ugarska, t, j. ova skupna driava,
u koloj smo i mi Hrvati, ova dr-
iava ima svoiu po5tu od €od,
1615.,t. i, malo ne 300 Sodina.Ali
je i ova po5ta bila dugo u rukama
jednoj obitelji (familiji), i to baru'
nima, kasnije grofovima po imenu
Paar, - U Niemadkoj su uz Taksi-
sovu po5tu jo5 pred njekoliko de:
setaka godina dri,ale po5tu i tudje
driave, n, pr, u Hambur$u dry',ava
Svedska i danska, Danas to niie
mogiu6e,danas je i po5ta monopol,
danas moZe po5tu drlati, samo dr-
iava i nitko drugi,
Danas su malo ne sve dri,ave
na svietu udinile medlu sobom
,,po5tanski savez", Tako n, pr,,
kad preda5 kod nas pismo za Ame-
riku, ameridka po5ta mora to pi-
smo dati onomu, na koga glasi, A
tako opet mora na5a po5ta ame.-
ridka pisma predati. Tako ie i za
novce: ovdje plati5 na podti za
brata u Parizu 500 Kruna, a pa-
'rzplati,
riZka mu po5ta Kako 6e
zaSrebaEka i pafiLka podta urediti
svoie radune, tebe to niie briga,
,,A Sto bi bilo, kad bi pariika
po5ta izplatila, a zagrebaEka ioi
ne bi htiela vratiti?" - Moglo bi
se i to do{oditi, pa se ie ve6 i do-
Godina 1. ,,DotM"' 221'
-
- kad se bude unapried
Aodilo: znale, da crno$orske Po5te korist,
tti"sn htiele tako vra6ati, Pa se znalo, kakvo 6e biti vrieme.
danas ne mogu slati novci iz Ctne Tko ie izmislio neiednaku
Gore k nama, niti od nas onamo, i,enitbru? eitali ste, da se je pre-
jasni nadvojvoda Franio Ferdinand
Flima i osieka, To vam ie posve tiho bez velike parade oZe-
na moru, plima i osjeka, Ja sam nio s groficom Hotekovom, pa da
se o tom u Skoli udio, ali to bi bo- djeca njegova i, njezina ne 6e biti
lie mogli znati na5i primorci, Ali princi ni nadvojvode, ne 6e mo6i
vam, koji nieste pri moru, kazat dodi na vladarski priestol, jer je
6u ovo; Svaki dan i no6 diZe se to ,,nejednaka" Zenitba, Vriedno
dva puta morska voda dosta vi- je spomenuti, da ni madZarski, ni
soko, a isto se tako dva Put na hrvatski, ni deSki, ni francezki ni
dan i no6 spu5ta, pada, To diza' stari ni novi zakoni i obidaji ni5ta
nje (pribivanje) i padanie (osieca- ne znaju za kakovu nejednaku 2e-
.rie) vode zove se plima i osjeka, nitbu. Za to znadu samo Niemci,
Voda se ne di\e svuda jednaho: to ie staro njemadko pravo i obi-
na niekim se mjestima dile i Pre- dai, A da po duSi kaZemo, to je
ko 15 metara, i to na velikome dudan njemadki obidai i pravo'
moru, a njefdje samo 1 metar, Ako ve6 Niemci ne 6e pfiznati, da
pade i manje, samo pol pedlia, ni su svi ljudi jednaki, morali bi pri-
za cielu Saku, Ovako malo samo znali barem to, da su prema muZu
di\e se more u malenu moru, kao sve Zene jednake, Niie li dudno,
Sto je na5e Sinje ili Jadransko da bi meni iedna moia Zena mo$la
more. Zalo 6e to moZda slabo biti roditi princa, a druga ne bi mo'
poznato i na5im primorcima, gla? Niemci se hvale, da su oni
prosvietitelji svieta, a evo kakav
A za5to se tako morska voda imadu obieaj!
dii,e? - O tom su liudi kojekako Ali toSa se obidaia ne dri,e
mislili, a danas se zna, da ie to danas svi Niemci, nego samo nji-
dizanje od sunca i mieseca. To se hovi velikaSi i trrnezoviod starine:
vidi i po tom, Sto se voda najvi5e oni
io5 mno$o dri,e do to$a, da se
diL,e,kad je pun mjesec, i"t ie ne Lene toboZe s kim {od. Tamo
onda mjesec zemlji najbliZe, onda u Njemadkoj ima sva sila ovakovih
naijale vodu privladi, knezova, koji su njekad bili svoii
Kad ie ba5 o tom razgovor' vladari, pa svi oni imadu Pravo
spomenut 6u i ovo: Jedan je Rus i,enlti se I vladarskim ku6ama kao
'r
nedavno obiavio svietu, da on zna jednak s jednakima, Zalo se Zene
unapried pogoditi, kakvo 6e biti ioliki tudji princevi
-Tako s njemadkim
vrieme, i to po mjesecu, JoS nije princezama, se je nedavno
posve gotov sa svojim radunom, oZenio i jedan sin crno$orsko$a
ali se nadaju, da 6e skoro biti svi- kneza s njemadkom princezofir' F&
etu, osobito poljodielcu na veliku i ruski car ima Njemicu za i'enu'
Glasovi iz naroda.
Na obranu Relikovi6a, Po- milo, Sto ga brane, samo kad mene
-
znam ia dobro svoje ljude! pa sam ne kude, bit 6e i to$a'
demu sam se nadao: bra-
dodetr<ao, euimo
' dakle Prvu dvoiicu: 'Do5ao
ne liudi Reljkovi6a, A i meni ie ,,Hvalienlsus i Marija!

D0M."
evo i 13, broj ,,DOMA", te sam $a
upravo pohlepno proEitao. Ovaj ie
bioi krasan, osobito, $die $ovori o
Skoii, premda Saliivo $ovori, kakvi
liudi i2laze iz SkolA, No proSli broi
'iZ.
nii. oprezal Slede to$a. Jer
ruto tnidio ditaiu6 ,,DoM", da vam
mogu sve iskreno redi, to vam
velim, da sa stranicom 186, nisam
zadovolian. ,,DOM" veli: ,,Sto ie
gilavno,po5tenjei du5evnost,- fs
ie udi od otca i maike i t. d', a ne
u Skoli". No kod nas nije tako, ne-
€o doista obratno iztzam nieko-
liko sludajeva, Kod nas u Cerniku
ozbiljan dovjek zadovoljan ie sa
Skolom, no nije zadovoljan s ku6-
n i m o d g o j e mv e 6 i n e ( n a Z a l o s t )
roditeljd, koji dapade kvare u{led
cielom uditelistvu, i svietovnom i
duhovnom, Takovom se narodu
moie dopasti, Sto ,,DOM" pi5el
,,Niti od lienosti ne 6e se nitko u
Skoli oduditi, ako se ne 6e na nju
nauditi". 'No taj nauk moZe io6
utvrditi u njihovoj bludnji. Ona iz-
reka; ,,iErajuti , ,, na svoju veliku
korist" je poSibelina. A Sto dalje
pi5e ,,DO,M": ,,Nemojte misliti, da
iz Skole moraju iza|i ljadi bolji i
po5teniii" budi u meni dvojbu: Sto
je bolie, Skola, lli bez Skole? Mo-
ida je ,,DOM" htio re6i: Badava i
5ko1a, ako roditelji ne ude djecu
destitosti, Nu Zao mi ie, €dje
,,D'OM" kalet .,Idite u Skolu, , .
igraju6i na svoju veliku korist."
Redci na strani 187.; ,,Njemu
je ,,Slavonac" dragi brat, kad ga
mami u Skolu, da Sa naudi duZno-
s{i" - ponizuju Skolu i nepravdu
dine pjesniku, Istina, on ie o5tro
pievao o narodu, no mislim, da ie
i rugalica desto upravo nuldna,
da se narod ostavi zloS Livota i
obieaja. Pa zbilja one rugalice
meni se ne 6ine toliko neprave-
dne, jer prvo: mnogu istinu Eiovo-
re, drugo: ier su u piesmi, a mno$e
su i Saliive. Ja sam ditao negdje
Godina 1,
prvo dva broja ,,Katolidkoga Li-
sta" (,,Kolo u Slavoniji i moral"),
Sto mi ga je dao o. Vilko. Ja ono
sasma odobravam, Zalo mi je
upravo kao dobromu katoliku -
a tim se ia didim - dudno, Sto
,,DOM" na Reljkovi6eve ried,iz
,,Gdje nema vedernje, neka ude
liepe bogomolje" kai,e, da je to
previSe,
Ne mislim biti ueiteliem Vasoi
Veleudenosti, no moSu iskreno
re6i, da ovakovo pisanje moLe la-
skati puku, ali nije dobro. Po go-
tovo to se usudjujem tako suditi,
jer ste i sami kazali, da ie za na-
rod lelko pisati, a i, zadnii, broi
,,DOMA" veli: ,,Nije ni moja sva-
ka sveta",
Za sve dru$o upravo sam za-
hvalan ,,DOMU" i rado Sa de56e
pogledam, O, kad bi se naS mili
hrvatski narod prosvietlio i zna-
nje i napredak obljubio, ne bi ni
tudjinci s njim titrali, bio bi sre6-
niji svoj u domu svome,
U Cerniku 8, srpnja 1900,
Stjepan Dretar,
lonEarskiobrtnik,"
Ja 6u za danas na ovo odgo'
voriti ovoliko: Veseli me, Sto je
naS prijateli Dretar iskren, i Sto
ditaju6i ,,D'OM" vidi, da mi moZe
sve iskreno i po du5i re6i, On je
eto rekao, pa njegov se glas duje,
a ditaoci neka sude. - To ie ie-
dno. A drugo je ovo: Piiatelj Dre-
tar piSe, da ,,ovakovo pisanje"
(kako ,,DOM" pi5e) ,,moZelaskati
p u k u, ali nije dobro". A iz cie-
loSa pisma prijatelja Dretara se
vidi, da njemu ovakovo pisanje ne
laska. Po tom ia sudim, da prija-
telj Dretar ne spada medju puk.
A ako ne spada medju puk, ne bi
li htio p{rjateli Dretar biti tako
dobar, pa nam kazatiz kamo spa-
da? ,,DOM" ga liepo moli, da nam
to kai.e i, razloL|., - A trete je
ovoi Pismo pfijatelja Drelara iz-
'Godina'1. , DIOM."
punilo je jednu stranu, i tim je on
Laslulio 3 Krune, Neka ,,DOll,U"
iavi, hoie li 3 Krune, ili ho6e li
izabrati koiega svoga znanca, da
mu se za one 3 Krune Salje
,,DOM", Samo neka izabere koga
iz koje$a zapu5tenoga sela.
A pismo drugoga prijatelja,
koji brani Reljkovida, -- ovaj das
mi je nestalo izpod ruku, kao za-
darano! Sto sam se ga natraiio i
- Boie, prosti! - naliutio!
Glas iz BaEke (preko Drave),
,,U Beremendu 5, lipnia 1900' -
U na5em selu ima samo do 20
ku6a Hrvati, a i od ovih ne znadu
ni 5 ditati, samo ja i moj sin Sto
znamo dobro hrvatski ditati, i mi
rado ditamo hrvatske kniige. A
ovi iz drugih sela, Sto pripadaiu u
na5u Zupu, to jest: Petarda, Ka5ad
i Torjance - i sve sami Hrvati -
ali Sta koristi, kad u svakom selu
nema ni deset. Sto znadu 6itati!
Skole imadu u svakom selu, al
kad ni5ta ne ude, a i to malo, 6to
ude, - to sve maSiarski! U naSem
selu ima najvi5e Niemaca, a ima i
Srbd, ima i MagjarA-kalvind, ali
ipak je sve magjarski. U na5oi cr-
kvi su dvie mise hrvatski, a treta
njemadka, trmali smo jednoS kape-
lana: to je bio Hrvat, tai je bio
malo uredio nas, ali su Sa fri5ko
premistili, - nlie bio ni godinu
dana kod nas,
A godina se pokazala dobra,
ako BoS dragi oduva; sve fe ioi
sad liepo.
I to vam piSem, da nam se
,,DOM" jako dopada, To ie pravi
list za seljaka, jer pred kim sam
dito, svaki ga hvali. A ia slaZem
sve brojeve, pa 6u od njeg knjigu
napraviti,
A. dobro bi bilo, ako ie mo.
Sude, da ,,DOM" barem svako$
ietvrta priloS izdaz kakovu sliku,
ili pripovist, ili lcakovu piesmu, ili
kakovi zemliovid.
223
Pa sad vas lipo pozdravliam
i zalaljuiem vam na va5oj ljubavi,
da ostanete u sre6i i zdravliu, I to
vam telim, da vam se ,,DOM" sve
bolje Siri. I mnogo Sodina sretno
'rzdavali,
Sto ste izmislili pravo za
selfaka.Pa sad hvaljen Isus i s Bo-
gom ostajte!
Taradan Adam, seliak".
Hvala vam na pozdravu, dra-
gi Adame, i na svakoj dobtoi i,elji.
A 5to ielite, da ,,DOM" donese po
koji prilof, i to 6e biti, ako Bog dn.
,,U Gradi5tu, na Duhove 1900,
6. Veleudeni g. dr. Silovi6 poslao
nam je Sovor od 23. siednja i 12.
veliade, pak nam razlai,e, da ne
trebamo skrstit ruke i dekat bolju
nagodu, da radi5i Bog pomaZe. A
sad da doide k nama, pak da vidi,
kolika je voda po njivama i blato,
- u istinu ne moZemo ni5ta raditi.
Nije se pobrinuo, ako bi moSao iz-
poslovat od visokog sabora, kako
bi nam barem po jedan kanal pro-
kopali. Kolitr<abi hasna za narod
bila! Al da! On se brine u svojim
govorima, kako sudci imadu mno.
go posla, katrro dinovnici imadu
malu pla6u i kako im je gorak
kruh, Sto Qa zasluZuia, - 7, Raz'
lolite nam: Zaito se svaki dan
me6e sve vi5e dinovnika i u ob6i-
ne, i u kotar, i u imovnu ob6inu?
Jesmo I' mi seliaci samo za to stvo-
reni, da izpladivamo, , ,
Marho Mandi6, seliak".
Pfijatelj Marko dao ie ,,DO-
Mu" osam pitanja, a ovdie su sa-
mo dva, ier se o niekim pitaniima
ne smiie ni pisnuti, a o niclroiima
ie ve6' bilo dovora u ,,DOM{J"'
Naibolie bi bilo, da priiateli Mar-
ko upita svoSa zastupnika.' -
Tako je to, dragi baia Marko, i
nikako drugadiie. A bit 6e sve do-
tle, dok se hrvatski seliaci ne
okupe.
 224 ,,DOM." God.ina 1,
Sto je nova doma i po svietu?
Buna i rat u Kitaiu, to govadki Hrvati moraiu do6i do ie-
ie sad naive6a i naistra5nija no' dne misli s bradom preko Save i
vost. U silnom ovom carstvu digli oko mora. A Sto bi tek bilo, da
su se jedni Kitaici na tudiince, na smo mi Hrvati na mjestu, pa da ne
na5e Evropliane, a dru$i tudjince idemo na priliku u Pe5tu, da tamo
ipak brane, jer se boie vetega zla, lraiimo pomo6i. Kod ku6e se do-
jedno-
i tako ie u Kitaiu buna. Kao vodja 6lovarajmo i sloZimo svi za
proti tudjincima ustao ie tamo ga, jedan za sve!
princ Tuan, on se ie proglasio ca- Srbski mladi6i iz kralievine
iem, ali ga njeki podkralii ne 6e Srbiie zovu sviet na skup5tinu u
sluiati. Proti njemu se digao dru- tudfu Svicarsku zemljt, da tamo
gi princ eing, koji brani Evrop- dignu glas protiv samovolje i stra-
ljane, Sto je s predja5njom cari- hovanja, Sto [a izvodi njekada5nii
com, to se pravo ne zna, Stalno se kralj Milan u tuZnoj Srbiji. Ku-
zna, da su svi evropski poslanici lcavci! Zar 6e oni iz Ciriha pomodi
poubijani, a po svoi prilici i svi svomu narodu? Bit ee riedi i pra-
naSi ljudi, koji su tamo. Prvi je zne vike ,,za narod", - i niSta vi-
ubijen njemadki poslanik, pa sad 5e, Tako se ne radi za narod.,
ho6e njemadki car da se osveti i
zalo Salie u Kitaj - preko mora U Bugarskoi io5 se niesu se-
- 10,000 vojske, I na5 je vladar ljaci primirilir strieljaju ih i vie-
poslao tamo jo5 jedan ratni brod, Saiu nemilo, Jadni narod, koji inia
na kojem su po svoj prilici ve6i- takove poglavare! Da znam pra-
nom Hrvati. A ho6e li poslati i vo, kazao bih vam, Sto le to, da
pje5ak6, to se 6iovori, ali se jo5 vlast svoje ljude gubi, Ali ne znaml
- a Svabskim novinama ne vie-
ne zna,
Buri se ne samo drie, neSo rujem, Hvala BoSu, Sto sve6enici
im i sre6a sluZi proti Englezima. bugarski pi5u proti tomu ubijaniu,
U Dalmaciii, dini se, bit 6e i zovu Bopa za sudca onomu, koji
poslie smrti Bulatove bolje, jer 6e
je dao zapovied, da se narod ubiia.
se stara i mlada hrvatska Sospo- eesi, osobito u Bedu, bune se
d.a, kalu, pomiriti, Svakako je to proti svojim sve6enicima,pa da 6e
bolje nego ono, Sto su novine pi- ostaviti katolidku vjeru i prie6i na
sale: da su se stariii Hrvati htieli pravoslavnu, ili kako njehi kod
pogoditi sa smrtnim na5im nepri- nas kalw povla5it 6e se, Ve6 ih
jateljima - talijana5ima,Ali s ovi- ie, pi5u novine, nfekoliko to i udi-
ma nema mira: ovi su talijana5i nilo - lude ledne, Niie im dosta,
naSegaBulata i mrtva pogrdili, Sto ih ima i lutoranA, neSo io5
O Bosni mno6io pi5u ne samo ho6e da se ciepaju, pa da i kod
na5e,ne6!oi njemadke i madZarstr<enjih bude vlahd, Zaboravili sr,
novine: boje se onogla,Sto mora Sto su pretrpjeli bai radi toga, Sto
biti, a to ie, da bosanski i herce- su se ciepali u vieri.
ffiF Predplate na pol godine ne moze ,,DOM" primati, zato
smo svima, koji su se predplatili od 1. srpnja 1.900,,poslali sve brojeve,
pa molimo, da nam se po5alie ditava predplata.
FF Predplate i priiave za ,,DOM" jo5 se primaiu i svi se bro-
ievi mogu dobiti, Predplate i prijave Salju se: ,,IJ p t a v i ,,DOMA"
-[ D r . A n t . R a d i e u ) u Z a E r e b u , J u r i e v s k a ulicabr. S.
Drrrg:o Azda:r-je-
List hrvatskomu se[iaku za razgovor i nauk.
'ffifi#,;.:il"
D O n6,:Ji$'""r
Vlastnik, i urednikDr. ANTUN
izdavad RADle.
Clena je ,,p0MU" na gg{inu 3- (tri) Krgn^e-,-- Ako clesetorica ili viSe zajecino
S a l j u p r e d p l a t u z a , , D O U * ,d o b i t C e . . D O M ' z a m a n j u c i e n u ,i t o : d e s e f o r i c a
i viSe svaki za 2 Krune 40 filira, dvadesetorica i viSeevaki za 2 (dvie) Krune.
- Pojedinci se mogu predplatiti i na pol i na treCinu, a deseLoricai vi5e i na detvrt
godine. - Pojedini broi stoii l0 6lire.
U Zagrebu,1. kolovoza1900.
Tko te hrani, i 6a6om ga zovi!
BaSmi je drago: namierio sam se na priiatelia, pravoga
Hrvata, Samo me malo poslu5ajte,
Kako me "DOM <<vei,e uza stolac, da se po vi5e nedie-
lid ve6,ne midem iz Za{reba, telko sam dodekao, da mogu
malo sa znancem izati u selo krai Za{reba. Vrudina, Bo$o
moi, ba5 kako i treba, a tamo u selu tri krasne stare [ipe, pa
tko ne bi ostao u hladu! Pa tako ostao i iu, - a doma (ali
nije doma, nego u stanu, jer ia nemam- Sto (,etel'- doma),
u stanu daklem deka me nietko, i dodekao me, To vam ie
bio tai prijatelj, Nikad ga priie niesam vidio, - i danas mu
ve6,kai,em priiateli, ier ie meni pfiialeli svatko, tk_oie pri-
jaleli naSemuseliadkomu narodu. A ovaj ba5 iest, Sve6enik
ie, redovnlk iz Dalmaciie, Slu5am gan5to pripovieda, i Ql9'
dam ga. Pozna livot i dubu naSe$i seliaka-te?,aka,a mile
mu i priiazne c,676!ovore,Sto srce osieda: daie du5a od do-
vieki
' i da bi nie5to od Li.vota si dao za sreeu svoga naroda'
O toi sre6i na6eganaroda - o tom smo se i taz1ouaralil
Nije mu dosta bio tai razgovor,nego mi za niekoliko dana i
napiSe,kako bi na5 narod mogao doei do njekakve srede'i u
tom pismu njegovu na5ao sam one fi,eli:'rTko te htanl, i
e"eofi gi.iilf" ngfot*4 i
Ne moZenasdoviekdrugadiie,
piSe, - pi5e hrvatski, da se razumiie, Nije on' kao nieki
na5i, koii-kaLu, da pi5u za narod, a ni Svaba im ne Fi :"qy-
mio pisinja, a kamb li naS doviek, kad su im-sve fieli nie'
lcako prekovan e, uviiene i uvrnute, kao - da prostite -
ali ne 6u ni reii do kraia,
 ,,DO\1,1." Godiina 1,
I tako vam ia u toj pisaniji novoga svoga priiatelia na5ao
mediu drugim zdravim zrnjem i ovu na5u, ,Tko te hrani, i
6a6,om{a zovi<, Da vam kaLem, za5to je na5 prijateli tako
napisao: Razlaile na5 priiateli u onoi pisaniji, klko naba go-
spoda ne mare za narod, kako mu ne ie pomodi ni onda,
kad mogu, Ali njekoia ista ova gospoda doei ee pred izbore
{a vi znate,Sto su to uizboriu)n- dodi (e, kale, pred izbore
u sela, molit 6e seliaka-tei,aka,da im dade
"glas", Jedan 6e
Sovoriti ovo, drugi obeiavati ono, a seljak, i narod - Sto
(.e on? On 6e od svega toga malo razumjeti, ili ne ie ni5ta
razumjeti, A ako i bude razumio Stogod, ne 6,e iei za
tom naS_om gospodom,neSote i1i, - Sto mislite, zakim 6,e
i6i? - l6,i (,e za onim, komu ie duian, i6i, 6,eza onim, tko
mq siedi za uratom, Ne 6e mu moZda biti ni po srcu, Sto
6e? Sto (,e, kad mu sve dovikuie: ,Tko te hrani, i 6aiom "ii
Sa zovi."? -
Pitat 6,eme molda tkogod: ,Pa kako bi na5a Sospoda
mogla selialcupomo6i?n
Ja 6u vam odgovoriti onako, kako pi5e 'zna, na5 pfiiateli,
N?5" gospoda imadu novaca, to se jercLtilt ifi
Tena. NuSg gospoda daiu svoje novce u Stedionei banke, a
dobivaiu dosta malene kamate ili interes.
.. -"y^ Sjq.ieto kakovo zlo?o - pitate, - Nije to joi z1o,
ali duite !"liS.N9!. gospoda,koia-daiu svoje novce u Ste-
dione ili banke, dobivaiu za lo vrio maien inieres, nista vise
od 4% detiri od stotine, A ako tko uzme, posudi ili izajmi
novaca iz Stedioneili banke, tai pla6a osam, devet, deset,
dvanaestni vi5e na stotinu, - ,P. komu orrdu orro, Sto
vi5e od detiri od stotine?<<- onimn Eijaje stediona iti r""-ie
T^, o.ni od toga imadu svoie ,^idi"lk'" lti ,,al"ia;;d;:,
koje- desto nose i t6% sestnaestod stotine, i sto ia znam',
koliko,
,'Govori, Sto ti drago, ali, ja tu ne vidim zlao,
. +li ia vidim, pa du ivam pokazati,Iz Stedioneili banke
uzrmlju-novce trgovci, Tr€ovina nosi dobitalc, pa trgovac
platiti ve6i interes, Tlgovcu novac bez pristank"a do-
T"V"
razr' zato on moze na vrieme i rok platiti mJenicu (veksl)
bez troska. Ali i seliahu t""b; no"""i iz stedi'onei[ tanke,
pa onda,i od.niega iraZe totiki interes, i to |rr:aie;;"k; _
a od kuda s_eljakuna rok novci! A alco ne bude na rok, eto
troska' strasnoga troska, eto mozda i bubnja: tko di vise!
Godina 1. ,,DOM,''
_ Vidim,;ri i-o-S_nevidite, Sto bi tu mogla seliahu pomodi
na5a gospoda, Malo se uztrpile,
_ _Kad na5a gospoda ne dobivaiu od Stedioneili banke
velikoga interesa,ne€o najvi5e detiri od stotine, - za5tone
bi ta gospoda dala seliaku svoi novac makar za pet od sto-
tine, za pet i pol?
_,.,Nijeod toga ni5ta! Sto 6e seljak &aliti po gradu go-
spodina, koii ima novaca? Pa Sdie 6e se na6i tikav ludi
Sospodin, koii 6e nepoznatu selialcu dati svoje novce?..
Pravo kai,ete, ali ni ja tako ne rnislim, a ne misli tako
ni naS dastni otac Barbi6 (to ie ime onomu na5emu prija-
telju), NaS prijatelj Barbi6 misli tako, da seljaci u svakom
kraiu sloZesvoju seljadku banku, teZadku banku, pa da
na5a Sospodaovakovoi seljadkoi banki dadu svoje novce,
To vam je eto ona pisanija, koiu ie napisao dastni na5
Barbi6, Mjesto dana5niihStediona i banki treba svuda po
hrvatskoj zemlji sloZiti seljadke banke, seljadke novdane
zadruge. NaS prijateli Barbid sloZio ie takovu zadrusu za
svoie seliake u Vrlici u Dalmacijl, - ali koliko se je na-
patio, dok je dobio novaca za njul A ne bi se bio napatio,
da su drugadiii oni, koii imaju novaca,
Ali ja ne mogu danas svr5iti, 5to sam podeo, Lako ie
kazatiz dajle ovamo novce, ali telko ih ie dati, Zato se str-
pite malo dok vam drugi put razlolim, tko koga hrani, i tko
je komu otac, Mnogi vas ve6 unapried znadu, tko koga
hrani, - i", to i djeca znadu,da Sospodane hrane seliaka-
teZaka, neSo da on njih hrani,
JoS samo nje5to da vam kai,em, Nije dastni na5 Barbid
prvi izmislio ovakove seliadke novdane zadruge:on ie to
naudio od drugih, Takovih seliadkih ili telaEkih novEanih
zadrufa ima i dru{dje po svietu, a dastni gospodin Barbid
nastoji i stara se, da se osnuiu i u na5oi hrvatskoi zemlii za
na5 narod, On 6,eo tom napisati i kniihicu. koiu 6,e- ako
Bog da - ,DOM< donesti svojim ditaocima,
Srbija.
Sve novine pi3u o iednoj novosti, a to jezda se je mladi
srbski kralj zarudio, da ie zadao vieru jednoi gospoji, da 6e
iu uzeti za Zenu.Krali je taj svoj 6in i tu svoiu nakanu obia-
vio i proglasio narodu svomu posebnim proglasom, Ali se
 ,,DOlM," Godina 1.
;J,"
ostavili svi ministri i mno$i druSi sluZbenici, pade Ea ie
ostavio i njeSovotacnpredia5niikrali Milan, A za6to? Krali
se je srbski zarudi,osa starom udovicom i sirotom prosta
roda. Eto, to ie, rad Sta je nezadovolian otac kraljev, zaSto
su nezadovoljni ministri i druga gospodanzaSto je nezado-
volian narod, Nieki se boie, da 6,e iz to$a nezadovoljstva
nastati opet kakova nesreia, Boje se liudi, da 6,epredja5nii
krali Milan povratiti u Srbiju, premda mu je to kralj za-
branio, da 6,ese, rekohn povratiti, baciti sina s priestola i
sam siesti na kraljevski priestol, I premda narod u Srbiji
z.nade,kakova je Milanova vlada, kaLu, d.a & narod prije
primiti Milana za vladaran nego dopustiti, da mladi kralj,
kojernu su tek 24 podine,- da uzme za i,enu udovicu, kojoi
ima 36 Sodina,a nieki kal,u i viSe,
"Ali Sto nam to pripovieda5 o Zenitbi srbskoga kralia!
Neka se l,eni, kako tko hoie, a Sto to nas briga?" - Pravo
kai,ete, Neka se i,eni, kako tko ho6e i s kim ho6e, Ali iu
vam odmahkazati,n zalto sam varn ovo pripoviedao,
Znadelenda ie narod u Srbiji na5ega jezika i plemena,
Znadele, da ie Srbiia svoia, da irna svoga kralja i svoiu
vladu,
2N
eufte, kako je to bilo,
Kad se na5 narod doselio u dana5niisvoj
4o*, bila ie
danasnia srbska zemlia u kakvoj takvoi svezi s ostalom
hrvatskom zemljom: Zupanl. u srbskoi zemlii Livieli ,"
slozi i priiatelistvu s hrvatskim kraljem, Ali vi znadete,da "
smo mi Hrvati imali na iztoku jakoga susjeda:iztodno rim-
sko carstvo u CariSradu, Carigradski su carevi znali,pogla-
vice u srbskoj zemlii spraviti pod svoiu vlast, ali su se oni
otimali, dok se niesu oteli, pade se ie Duian silni proglasio
carem grdkim, a ne samo srbskimnier ie oteo {rdkim care-
vima Albaniju (Arbanasku), Macedoniiu i velik dio dana-
Snjegrdke zemlie.Tako su Srbi bili svoji preko 200 godina,
t, i, dok _niesuprije 500 godina do5li Turci-Osmanli|e i u
boju na Kosovu uni5tili srbsku vladu,
Sad malo bolje pripazite, Sto iu vamkazati, Rekli smo,
da je narod u Srbiii na5egaplemena i iezlka,

Eto, zalo vam pokazuiem prstom na Srbiiu, Mi Hrvati

treba da se siedinimo, ier ie snaga samo u jedinstvu: mi
treba da budemo svoii u svome domu, - ali ne tako, da
bude njekoliko na5ih liudi radilo s nama proti volji naroda,
A ne 6,eraditl, proti volji naroda, ako se narod pripravi za
svoju vladu, atrcose narod sloZi i prosvieti, ako narod bude
i sAm znao svoju volju pokazatl,i udiniti,
"Fa kako su se onda oslobodili lzpod turskoga iarma?r,
pitate me. - To sam vam i nakanio kazati,.
 Groidina 1,
Srbija je bila p_odpunopod turskom vladom do pred
ie_dnoosamd,esetgodina. Onda se je diglo na Turdina njlko-
liko-prostih liudi, ier_Srbiniesu onda imali ve6 nikakve go-
spode ni_velika5a, Prvi medju ovim liudima bili su Cini
Gjorgie ili Kara-Gjor{ie i MiloS Obrenovi6. Ne mogu vam
sve. polarrko_pripoviedatl,, sgmo du vam re6i, da orrl tludi
ne bi bili ni5ta opravili s Turdinomn da niie bilo verikih
vlasti, osobito da nije bilo Ruske. Ruska je prisilila Tursku,
da je Srbiii dala njekakvu vladu, a za vla'daiaMilosa obre-
1911ii-a.Srbija niie bila podpuno slobodnapod ovim knezom
Milo5em.
Godina 1. ,,DtOrM," 23r
Dugo bi vam jo5 to morao razla{atl, Ali
zapamlite samo to: Niiednomu narodu ne mole nitko dati
mira, reda ni sre6endok narod sAmne zna: Sto je mlr,Sto je
red, dok ne znal kakovu sre6u ho6e, A kad narod zna, Sto
ho6e, onda onako i jest, onako i mora bill,. Zato ne vieruite
nikomu, da je i na5oinesreii tko druSi kriv, nego najvi5emi
sami,
Zivirno ljudski, - ako je mogu6e!
Pripoviedao sam vam, da sam putovao po Dalmaciji i
Bosni, MoZda vam je ioS u pameti, Sto sam rekaoz da u
ditavoi Bosni nisam vidio kreveta ili postelie! NaSao sam
pade iednu y',enu,koia je pred nJekoliko dana rodil-adiete,
- pa 5to mislit ez ie h barem ona bila na postelji? Niie, Le-
Z.ali ie na zemlii pod niom niekakve krpe, niekakvi dronjci i
prnici,, ni5ta biel-a, nikakva platna - niSta! A pripovieda
mi prijateli iz Dalmaciie, sve6enik: da ie tolike i tolike
bolestnike na5ao na slami uz ognii5te.Tako su i umirali I
umrli,
uEnpak Sto 6e5,kad drugadiie nlie mo$uie! Znali bismo
i mi liepb prostrieti i liepo leti, - da imamo 5to i kamo!
Ne treba to nas uditi,<
Jest talco,i niie tako, Ja se i sAmlfutim na naSu$ospo-
du, koja psuiu i grde seliaka na5e$a,Sto nema takove i ta-
kove sob-e,Sto nema takove ili onakove hrane, i Sto ti ia
znaml,Zna"mi ia, lahko je kazati: mora5 imati naimanje tri
sobe; tO sobe moraiu biti tako visoke i tako prostrane; u
sobi mora biti pod iii pomost (padjament,patos) od dasaka;
prozori treba da su veliki, pJ na niima s1aklo,-a ne krpa,
papir ili svinjski miehur, I tako dalie. Sve ie to lako kazati,
--ali je telko to sivoriti, kad nemaS,Znam i ia, da bi se i
seljak'znao naiesti iz liepe porculanske zdielel ,znao bi on
jesii i srebrnom llicom (kasikom), - da ie od kuda uzetl
Ali kad nije, dobra je drvena zdjela i Llica,
Ali ia o'tom niesamnakanio s vama se razSovarati,Sto
nije mogu6,e,nije mogu6e, tko ne mole, taj ne mole, N"€o
sam se nakanio s vama porazgovoriti o tom, Sto ie moSu6'9,
Ja znar'r.dobro, da-ima nabeSaseliadkoga svieta, koji
 Godina 1. ,,DOM,"
ye i:i-triljudski, a mogao bi, A ne zivi ljudski zatonsto ne zna
liudski zivjeti, i sto mu se neie tjudski'zivjeiil.L,] i zna. Tko p4o prigledati, podignuti,.poreditl,- pa ie odmah liepsei
bolje,.O tom ja €ovorim..A ne Sovorim ja o tom, kakb ie
ne zna, tomu r"T? pri$ovora_po za'{to ne znal, za lo s punim Z;epomlako kupiti ovo i ono, pa se urediti ili ni-
i -nepitaS,Ali kad je ono.nevofja,,onoi:
kad' znasi mozes,a ne 6es.
To vam ie ono, kad,doviek pu..tl festi, Toga vas Bog obduvao!
.."t" ;A;;; k;j
govori: nE, Sto..pe brig'a, meni je"1dobro i;;;ko.., ;;"j;k Evo, to sam vam htio reii, priie nego Sto vam ,DOM*
Ne iu stane donositi upute: kakav bi morao biti stan, kakovo
vam mno6!o- dodiiavati, iamo 6u vam nje5to spomenuti,Kad
a.o.digs
u seliadkodvoriste,od*uh odielo, kakova hrana, rie(iu: kako se i u ovim stvarima
"iiri,-;t"iiilo'iek rjud_ vidi, tko Zivi liudski, a tko Zivi malo ne kao niema iivina.
ski,_ier.ie.svaka stvar na svomemjestu, A L;d ;"oga, tko
ne ce.ljudjki, tu lnojra?bacan,tu su dr"i ri"Lacana, A za podetak mislim, da sam dosta rekao,
ie
sui<.olagdjemu dt.go tu
i tako datie,A d;;;
kuhinfuili u sobul.Tu ie,.d" ."'Bog .efi","l i;"ef"d;L Ai. " Tko je s nama pod jednom kapom?
sjestis takvim dovjekomk stolu,-. ".*-i"
otiii Sladni,A da mu StokaZete,'tajbi -1" fl.i" .l"fi, voljelibi Ne znam, koliko sam varn puta ve6 kazao, da mi Hr-
i ovako dobro". ,; vati nemamo posebno$asvo$a vladara, ni posebne svoie
"e;;;;i;;'"M;;t
Pa da: tko ne zna,6to-iebolie,tomu je dobro drZave. NaS vladar je danas Niegovo Velidanstvo Franio
Sto on zna,I ako svaka zdravap.ametzna,d.a,; i ono, -b"l,i
za Josip Prvi,, ali on niie samo na5 gospodar i vladar, nego
negonered,i da ie disto6abolia o.dneeismi'", ,J ima i drugih narod6",pod njegovom vladom, a to su uz nas
boljaod.rugob"ii i ii i.li"piti Hrvate: Slovenci (ili Kranjci i Staierci),eesi sa Slovacima,
!";" slatkil'tedni zalo{ai bolji od gor_ Poliaci, i nie3to RusA; pa onda su Niemci, onda MadZ,ari,
koga i odurnoga,i-da se na distoip";i"l,i t;;i;;""a
na kakvoi krpi i slami na podu,l ,p"* cu vam posvietiti, nego onda Rumuni i Taliiani, Svi ovi sluZepod pu5kom iednomu
da to i bolie ipoznate, caru i kralju, svi se ovi zakliniu, da 6e biti vierni Njegvomu
Ku9 dgyjgk- carskomui kralievskomu Velidanstvu Franji Josipu Prvomu
ima sve.ovo,Stosamspomenuo,
Zivi. ovakoliudski,oTdeie Eovjekn".i'o ,^douiiimii, kad dovjek i njeSovim nasljednicima.
i zdraviii,onda vise i ra4, a k;J;l;;.a-i,1lill'i?u, neSo Pitat 6,eteme motda: "Kako su ovoliki i ovako razli(ni,
vi.e ima, opet ie jo. zadovotiili, a kad narodi do51ipod iednog vladara?
qri.nlii i To je Pod talijanskim kraliem su samo Talijani, pod fran-
i"9,":,,Ad'ieg'je'ovot
i F;4 ufi;il hoe"imari
zpodnuqgrt:lj i boliu'hranu, _
"11"-*oi,
okosebered cezkom vladom samo Francezi, pod niemadkim carem u
.distr:iu, onda ba5 mora i Berlinu samo Niemci, pod grekim kraliem Grci, pod rumunj-
vi.e raditi,Takav-dovjek e" tuloGk" p-"riiiiiia
iziede.A onai.k9*.u j" .rr" gardia
"" dobio,t o.*y';"-rr"iiJtoeu skim Rumuni, pod bugarskim knezom BuSari, - a pod
nakodobra.kao i ;"a_ austriiskim carem i ugarskim kraljem eto toliki narodi!
.distbe1,f.o;i *"i" ?f"a"'".'ilr; i odielo, Kako ie lo?
tai ie se lako t"li."iii l'""i'u.iiti, pa
nevolia,bit ie zad,ovorjan -pritisneri ga maro Poslu5aitepa 6ete znati, Ali prije, nego vam to podnem
.i .""eid, d;[-;"io'Lo" iz{ubi pripoviedati, zapamtite dobro dvie stvari, Prvo ie ovo: U
1:1,'""i postenie,
kad,i"*" ,tid; p;;l{;;;i"Hil*ai" ie se
pred svietomookazati staro vrieme, mole se reii kod nas do godine 1848,,bilo
uprljani pod"1aq,
;;;;-au*pii""L-, je ovako: Tko je imao svoiu zemlju, bio ie podpuni gospg-
da
::L":,_0" sepodiE;;
l;;isi;;fu i a;ei";Ai*l;ud" r.uo dar na toj zemilii. na toj niegovoj zemlii nije imala nikak-
covlek,
Ali iedno ne treba zaborauili,, voga prava nikakva vladannikakav sudac, ier je gospodar
mote sebi pribaviti svoiim,udomla.to ie ovo: StoSoddoviek zemlji bio sim vladar i sudac, on je imao pravo nad Llvo'
to i mora uriniti, Z^ ,'ii i;iJ;;" #;;*,'d"7ii"sr. d, _ tom i smriu svojih kmetova, koii su bili na niegovoj zemlil
ne treba t"o!k", nego To su vam bila gospodau,velika5i, velmole ili
I"4.q, to mole svatko i*ugi, i;;i "zemaliska
koliko ima takvih stvari u t Lei i i morao svatko imati, A
["e", ijil"irlu" samo
grofovi. - Drugo je ovo: Velika5i ili velmole izabirali su
"r.. kralja, ili, koii ie velika5 bio naiiadi, tai se ie nametnuo za
 ,,DOM,,' '?
_]9941". 1,
Godina 1.
"DOM"'
kralja, Kralj je pak imao pravo dieliti zemliu, Kralj ie rno- Tako vam ie to u kratko bilo, t.b.o gq Habsbur$ido-
gao velikalu zemlju i uzetil Ali ako je kralj malo vriedio, bifi p;d svoiu viadu ove narode i zemliei htieli su u svim
-zemLiima
ako ie bio slab, mogao je velika5 svoju zemliu drugomu ;;i; vladati -na iedan nadin' Ali ne ide svaka
dati i prodati, ne pitaiu6,, je ll to narodu pravo, ili nije, - ["* na svaku glavu, eesi se ve6 stotine $odinabore za
Uz ovo dvoje treba jo5 spomenuti, da u najstarije vrieme staro svoie ptarro,da mo$u vladati-P9s-v-on-l
se ptavu i za-
nije ovako bilo kod nas Hrvata, nego su ovakovo pravo konu, Ad nL mogu nista, Sredniii su bili Madi'ari' Oni su
k nama donesli Niemci, se borili i borili, Iok niesudobili posebnusvoju vladunpo-
A sad da dujemo daliet Pradjedovi dana5njeganaSega sebneministre i posebnisvoi saboru Pesti, Oni su sa so-
kralia bili su ovakovi velika5i. Jednoga ovoga pradjeda bom izpod niema8koga$ogpolstvapovukli.i iedandio Hr-
izabrali su njemadki velika5i za cara, Ovai pradjed, po ime- vatA u Hrvaiskoi i Slivoniii. Oni su se borili za staro sv_olg
nu Rudolf, a po prezimenu Habsburg dao ie svoiim sino, Dravo. oni su se napokonodielili od onih habsbur$ovskih
vima njeke zemlie, koje su spadale pod niemadkoga cara, '""rti"b"*t
zemalia.i tuko su danaspod vladom HabsburSi
a to su zemljet Gornja i dolnia Austrija, Staierska i Krani- iil. dtZuvetjednaie draavaUgarskas Hrvatskom,i tu su
ska, I od ono$a vremena do danas ostale su ove zemlie po,d gtu""i gospoiari Mad1,aritdruga ie drlava "AustriiSu, a
vladom tih HabsburgA,Poslie su Habsburgi k tomu priku- [- ioi oftus'triiin spadaiuone-stgle nasliedne zemliehth..-
pili od drugih velika5a io5 Tirol, Istru, Goricu i Trs[, Ove t";;;";k i-, i'k ttii* iL prikloplienaios j-eegka' Galicija,
zemlist Austriia gornia i dolnia, Koru5ka, Staierska,Krani- Bukovina i na5a but*"iliu, Ligarskas Hrvatskom i Sla-
ska, Tirol, Istra i Gorica - to se zovu ,nasliedne zemljeu ;;i.* l*u i"d"tt sabor u Pe5ti, a sve one zemlie9ltupa
na5ega vladara, ier su ove zemlie dobili Habsburgi ne pi- i;;e; ar"et iu6ot ili carevinsko vie1e (rajhsrat) u Bedu,
taiui_naroda po starom onom pravu i obidaiu, ii;k;J ;T;g"t.t oi i Hrvatskoi-slavonlli $lavni Sospodari
_ Posve drugadije doSli su pod vladu HabsburgA Hrvati, niaZii i niif,ov iezik, tako su'u Austriii- glavni gospodari
MadZari i eesi, Zna se, da su i jedni i drugi i *iei od sta- l{;;;l iezik, Tako su zemlie pod na5imvladarom
rine imali svatrcisvoga posebno$a vladara i zakone svoie, ";iiio"dvie polovine,na ,Austrli*'
;;di;it";;';; in3 "tJ€a1skuo,
Nitko niie ni u Hrvatskoj, ni u Ugarskoj, ni u eeikoi mo- i to vam zovtrufeni politidari 'dtalizam"o t'i'. udvoistvou'
gao biti vladar i kralj, ako ga niesu izabrall hrvatski, ili
U tom dvoistvunda i-opet ponovim,vriede .naivisena-ied,-
uSarski, ili de5lcivelika5i u svom saboru, Tako su i Hrvati ;ri;i;i-n^ilii, r drugoi Niemci, Ali buduti da ie
Sodine 1527,, t, i, priie 373 godina izabrali i priznall iednoga ".
tliaz"ia i Niemacamanje ""g6 dru$ih naroda, a inak..st1
nadvoivodu Habsbur{a za svoSa kralia jednoga, velim, od samo Niemci i M"dz"ti llunttl' gospJdarit -- tt@zdktgliqi.
ovih Habsburga, koii su ve6, po starom pravu i obidaiu su eesi, nezadovolinisu Rumuni, nezadovolinisu Yollaqrl
dylal! u svojoi vlasti Austriju, Staiersku, Kranisku, Koru- a nezadovoljnisu i Hrvati,
-ku"^ti,
Sku, Istrlr, Goricu i Trst, t, i, na5e susjednezemlje.Kad ne- Sad iu'r^ koliko nas ie svih pod t-omiednom
mamo vladara svoSa plemena i iezika - mislili su Hrvati
- neka nam vlada onai, tko vlada i u na5em susiedstvu. kapom,U "R".tiiii* bilo ie sve$a'priie t0 godina24 mi-
iit"; 4"5d (24,000.000-), a' od-to[a iaPo tredina^Niemaca'
Isto tako su i Ugarski i de5ki velika5i izabrali Habsburge a ostalo ,,, Slorril;i id;.i i Poli"""i, Rusniaci,--Slovenci i
za svoie vladare, H*"lll i no*""i jn"tit""i i Taliiani)- p?ipak Niemciho('e
JoS treba spomenuti Galiciju, €di" Zivu Poliaci, i Bu- - U Ugar-
- ;;.p"e;tiir, rt"e"'.""il"rlt ""ti"uti Slov;en:ma'
kovinu, gdie Zivu Rusi ili Ru5niaci, Ove su zemlie dobili 3t o; i*u nfesto pi"kb' 15 milijuna dusi- tb95 pravo ima
pradiedovi naSegavladara opet na drugi nadin, i to ovako:
ts,iss,+gst,r oitogt i*u Madi,afi,preko T"mi]iiuna(za-
Poljaci su_imaliveliku svoju dri,avu, ali su bili nesloZni,palc r(u-
iedno sa Zidovimailiggnima), preko.2 i pol miliiuna'
sy.s9 pred 100 i vi5e godina dogovorili pruski krali, ausirii- ;;;;, Jo d"" *iil1""u31ovaka,- '-l' do dva miliiunaNiemaca'
...ki i rushi car, pak iu med sobom podiutiti polfsko kra- blizu 400.000dffiiil"' Uiil" 800'000 nase$a naroda
lj"yttyo, U toi nasilnidkoi otimadini'dopala ie Habsburga [r".t.[" g" pf - LI Htnattko i i Slivoni ii bilo
Galiciia, a poslie su od Turaka dobili i bukovinu. "*?"i|iZtii".-
 2% ,,DOM." Go,dina 1. Go,dina 1. ,,DOIM," 237

je 1890.godine: 2,186,410du5a, Svega ie bilo te godine pod Glasovi Lz naroda.

na5im vladarom 41,250.000duSa.Danas ie dakako viSe, Ali
mnogi ne vieruiun da ima i toliko MadZar6.,- ali Sto hasni U Na5icama 12. lipnja 1900. setoga sela, jo5 bi im u ovakovom
,,Ja sam mlad doviek, ali sam, sludaju pomo6lao,a kamo da ne bi
ne vjerovati! Mi dobro osjedamo,kolilco ih ima pa da ih ie hvala Bogu, dosta prokuSao zla r svomu bliZnjemu! Oni 6e ve6, kad
pol manie, dobra, Putovao sam po MadZar- koji bude moElao, lfubav vratiti,
Napokon iu spomenuti, da se dri,ava na5ega vladara skoi, a bio sam i dolje u Rumuniji, Kako bi to bilo, da smo prekrstili
iednom riedju zovei "Austro-U$arskaunili: "Austro-ugarska ali nigdie nije tako, kao kod nas ruke, da im sirotinju na dralbi raz-
nronarkiiau,A ,monarkiia" znadi iedno,vlada, t. j. da sve te u na5oi domovini, nigdie nije sviet lepu?" - Ali na Zalost kod na5e-
tako nesloZan,kao kcd nas, nigdie ga naroda, kod na5ih seljaka ta-
zemlie i narodi imaiu jednoga vladara.
tako sirotiniu ne {aze i ne preziru, kove bratske sloge nema, A za5to
kao kod nas, A vidio sarn to i na je nema? To vi i sami znadele.
na5ima selima naSeseliake: koji su Ako BoS dragi dade, kroz vrieme
Sitnice. malo imu6niii (bogatiji), s onima, ,,DOM" 6e nas pomiriti i sjediniti,
eoviek bi letio! Ne samo, vjetar odnesti, pdje 6eS pasti opet koji su malo siroma5niji, - s nii- Samo moramo nastoiati i raditi
da bi letio, nego i leti, pa i ne leti na zemlju, jer mjehura ne moZe5 ma ne 6e destito ni raz{ovarati, A neumorno,
samo,nego lete6i gradi kule rr zra- po volji ravnati, Zato se mno$i kad se kome dogodi kakova ne-
ku, zlatne grade gradi do neba! Ili ljudi ve6 godine i godine uzalud sre6a, umjesto da siromahu prite-
nije moZda istina? Ej, koliko sam mude, kako bi izmislili, da bi ta- de u pomo6, a oni se joS njemu pak 6e nam onda i BoS pomo6i, -
ja tih zlatnih kula u zraku'l.eleti kav mjehur mogli po volji ravnati, podsmiehavajui osve6uju se, Ova- DraSi gospodine! Ja sam vam ta-
sagradio! A sigurno ste i vi, pri- lcao brod na vodi. Nedavno ie ba5 kovi ie obidaj na5 narod poprimio kvi dovjek ia bi rada, koliko sam
znajle, nemoite se stiditi, NiSta njekakav njemadki Srof dao sa. od vlahA na5ieh, koji su raztreSeni Llv, da naS narod jednom postane
zato, Sto nam kule i gradovi pa- graditi takav ,,zraEni brod", podi- med nama, - DraSi gospodine! prosvie6en,i da jedanput postane
do5e u vodu i blato, - nje5to je gao se u njem t zrak i sre6no se Sad 6u vam kazati nie5to <-rMa- svoj u domu svome, a da ne bude
ipak ostalo: ostala je dobra volia spustio na zemlju. Jedni kaZu, da di,arima. G, 1895, boravio sam ja skuden u jarmu, . . Kad bi to dragi
i ielia usre6iti sebe i ditav je sad td stvar 6!otova, da 6e se u jednom selu kraj Peduha,BaS je Bog tako dao,premda sam siromah,
sviet. Pa i to nje5to vriedi. Ali nie- sad mo6i po zraku broditi, a drugi bilo proljetno doba o sv, Josipu. ja bi onda bio bo€at, sreian i za-
sam bio nakanio o tom govoriti, kaZu', da to io5 nije dobro i pouz- Dodiu u selo jedan obiinski ovr- dovoljan, a da nemam ni lilira u
neEioo tom da bi dovjek zbilja htio dano. Bilo, kako mu drago, ja ka- hovoditelj (u Dalmaciji mu kaiut iepu. Ja kaZemt Mir je smrt, rid
letieti kao ptica, Davno su vam i,emt Liepo ie u zraku, - ali dr- robliad, kale urednik ,,DOMA") i ie livot. - Dragi gospodine! Ja
ljudi smiSliali, kako bi se iznad Zmo se zemljel nataro5 (ili biljeZnik) sa oruZnici- bi vas liepo molio, da jedan put
ovoga blata i pra5ine podigli nebu ma (dZendarima) i pandurima -- napi5ete u,,DOMU" o prazno'
pod oblake, - tamo visoko, Sdje Otac ie gore! Pripovieda mi tjerati porez. Za Eas - samo da vjerju. NaS je narod jo5 dosta pra-
je gospodar samo vjetar, gdje orao prijateljt Bio u Dalmaciji otac i ste vidjeli! - voze foringa5i (vo- znavieran, a Antun Reljkovi6 kaZe
kruZi u slobodi. I izmislili su liudi sin, pa sin htio iztierati otca iz zari) puna kola blazinA (perinAy, u svom ,,Satiru", da se je na5 na-
niekakav laki i tanki dim ili plin gornieSa poda (s triema) dolie rr kotlove, plugove, kola i poku6- rod naudio na praznovierie od tur-
{ili gas), napuhnuli tim dimom go- podrum, pa da on trese otcu nad stvo, a za njima tjeraiu patrolci skieh bula, dok su jo5 Turci u na-
J"Ci laki ivileni miehur ili ,,5a- Slavom, Kud 6e stari, ne6iona sud. blago sitno i krupno: svinje, konje, Sima zemliama gospodarili. Tui
1,9.t",- i mfehur bi se ili balon taj Kad su do5li pred sudca - a sudac rogatu marvu i t, d. 'U tinji das Relikovi6 u svome ,,Satiru" nema
d,igao.u zrak, a dovjek se za njega mudar - slu5a sudac, Sto je to. nijedne pjesme, koia bi dovieku
sakupi se imu6nijih MadZarA do
oblesio, Liepo li je bilo pofledati Na jedan put se izdere na sina: jedno 10 na broi, otido5e liepo k godila, nego ona na kraju, u koioi
rz one visine! To se ne da izka- ,,Prekrsti (prekriZi) se!" A ovaj ga ob6ini, izplati5e sve one stvari i hvali seljaka, kako na polju mar-
zati; P-rvi, koii su tako predali
Sleda, dok sudac opet ne za{rmi i povratiSe ih siromacima. Ja sam ljivo radi, i ,,Slavonijo, zemlio Ple'
svoju glavu napuhnutome mjehuru ne lupi no{om; ,,Krsti sel" Sin se menita" i t, d, ie nie5to. A onima
baS iednoga upitao, za5to oni tako
r vjetru na milost i nemilost. a i stane krstiti: dii,e ruku r:a delo,,u poklanjaiu svoj novac za tudje drugima samo psuie i grdi, Sto bo-
9"99i poslie njih - stradali su, ime otca", pa spusti niz prsa ,,i stvari, A on 6e mi re6i na to ova' lie mole. Po moioi sumi i po moiem
zrak ie u visini tako tanak i o5tar. sina" ,. , a sudac mu vikne: ,,Vidi5, ko: ,,Stavi govorite, da su to tudje mi5ljenju on le bio malo, pa niSta,
da dovjeku navali krv na nos, na da ie otac gore, a sin dolje! Nosi stvari? Kako bi, za ,Boga, bile tu' DruSi put 6u ,,DOMU" na5em
usta i na u5esa.Ali je glavna ne- se kudi u podrum, a otac gore na die, kad je to naSieh seliana iz ie- io5 kojeSta javljali, Sto budem znao'
prilika to, Sto ne zna5. kamo 6e te svoje mjestol" I sud je bio gotov. dnoga sela? A da su uprav iz de' A za sade jo5 ovo javljam: Svi bro-
 28 ,,DOM," Godina 1. Godrina 1. ,,DOM," 2W

ievi ,,DOMA" su mi ve6 Poderani,

'Ja slovom, - U na5em domu Zivi na5 lz Vinice (kraj VaraZdina) kako treba za dalji put, Obadvie
ne znam,to ie dudo: Sto Sa viSe hrvatski narod, u svakom kralu pi5e ,,DOMU" jedan prijateli ovo: su kodije poslane u nadvoivodin
ditam, s otim imam bolji tek na druSadiii, ali svuda naS, U svakom Kad je NjeSova cesarska i kra- dvorac.u Konopi5t u ee5koj/ i ve6
nje1a. Do sada smo naili t2 priia' su kraiu druge ku6e, druSa no5nja, ljevska Visost prejasni nadvojvoda je odanle
drugi Zivot, drugi obidai, - ali i.oSlo _odgovor,da' je sve
telia ,,DOMOVIH", koji se kod g. i nasljednik priestola Franjo Fer. u redu do5lo i da ie prejasni nad_
Ko56eca predpladuju, i ia skupa svuda mio i drag. I o tom 6e ovdje dinand bio posljednji put u Vinici vojvoda posve zadovolian kodiia-
s njima. NaS gospodin Nikola KoS- biti razfovora, da znamo, gdie kod presvietloga Sosp, grofa Bom- ma, Sto su ih napravili na5i hrvat-
6ec - to vam je je jedna destita i smo kakovi. - A na6 ovaj dom bellesa, vidio je vrlo liepih i z{o- ski majstori, - To ie vinidkim
plemenita du5a. On je jedan u Na- nije od juder, Stotine su i stotine dnih kodija (karucd), pa je pitao: na5im maistorom svakako velika
Sicama, Sto se mote kazati - pra- godinA ostavile tra6i na5e muke, fdje su nadinjene i izdjelane,i tko dika, Sto 6e se budu6i - ako Bod
vi Hrvat i od Sale Svabariti ne6e. na5ega znoia i na5e krvi. I o tom ih ie izdjelao, A kad su prejasno- da - hrvatski krali voziti na nji-
A druga sva naSa gospoda - svi 6emo se ovdje raz{ovaratit o gra' me gospodinu odgovorili, da su t€ hovih kolih. A ako je s njihovom
oni iednom Svabi ili Zidovu za vo- dovima, gradinama i gradi5tima, kodije izradili doma6i Vinidani, i radnjom zadovoljan prejasni nad-
liu Svabare,A ima i takovieh Hr- Sto su ih gradili ,,grci" i ,,iidine", to kolar Jakob Kovadi6 i kovad vojvoda, mislim, da bi se i druSi
vata u Na5icama, koii ne 6e hr- oko kojih je pro5la mnoga noga Stjepan Zme{aE dao je Sospodin velikaii i mogu6nici na5i mogli
vatske novine ditati, nego samo na5ih pradjedova, zaorila mnoga nadvojvoda kod njih i za sebe na- obratiti na na5e vinidke maistore,
Svabske. Ali to niesu kod mene pjesma, kapnula mnoga radosna i praviti dvie kodije jednu manja za kojim i ,,DOM" Zeli svaku sre6u i
Flrvati, nego kukavice, - Vele- krvava suza, - A napokon i da- dva mala konji6a a drugu vedu, napredak u niihovu poslu,
udeni gospodinei dragi gospodine! nas smo Zivi. i danas mislimo i
Bog s vami! Neka vas njegova radimo, stiZe nas sreia i nesre6a,
sveta i svemogu6a ruka Stiti, Ako - pa i za to 6e se na6i koji redak Sto je nova doma ipo svietu?
5to niesam dobro napisao, molim na svome mjestu,
vas, ne zamjerilez ia sam siromah, Tako 6emo se u duhu i misli Nainoviia velika novost kralj postavio za prvoga glenerala,
a niesam uden, Setati i sprohadjati po svom hrvat- to vam je sad Zenitba srbskoga To vam je, u kratko redeno,prava
Lazo Kriihouit." skom domu, Koliko ne bi bila do- kralia Aleksandra ili SaSe, Opet sprdadina s tim doviekom, Ali kad
sta sama ried, donaSat 6e ,,DOM" novine imadu o dem pisati, - j.r bi samo to bilo! Ali ima i stra5ni-
Po hrvatskom domu. i slike, da opisivanie bude iasnije. bez toga im nema obstanka. A jih stvari. iMilana mnogi ljudi u Sr-
Pod ovim naslovom dona5at Ali sve to moZe biti samo on- pi5u o toj ienitbi toliko, da su ba- biji ne trpe, a to nije ni dudo. Kad
6e ,,DOM" sve, Sto je vriedno znati da, ako ,,DOMU" pomognu nje. rem ove novine u na5oj dri,avi za se je opet povratio u Srbiju i po-
o kojem gradu ili mjestu u hrvat- govi prifatelji, ako svatko o svom 6as posve zaboravile na Kitaice i stao pryi Seneral, pravi kralj
skoj naSoj zemlji, pa bilo to staro, gradu ili selu dojavi, Sto zna, Tako Bure, Ne bi toliko ni pisale o tom, Aleksander samo ie vladao a otac
bilo novo, eitaoci i prijatelji ,,DO- 6emo svi znati sve, Gospoda Zup- da se nije srbski kralj radi td Ze- Milan je zapovledao; Sonio, zalva-
MOVI" znada, Sto ie nama hrvat- nici i uditelii modi ie nam u koje- nitbe, posvadio sa svojim otcem rao, strieljao. Sve je to Milan di-
ska zemlja; kad bi td zemlja bila dem pomo6i, a osobito Sospoda Milanom. Taj Milan, kako zna- nio zato, da uni5ti one ljude u Sr-
zadnia na svietu, svakomu bi llr- Zupnici, koji imadu starine u svo- dete, bio ie do godine 1889, kralj biji, koji dobro ho6e svom narodu,
vatu bila najmilija, kako je ptici jih kniigah, A seljaci-teZaci neka u Srbiji, Glas se je o tom dovieku koji hoie priiatelistvo s Ruskom,
orlu najmiliji zrak, ribi voda, a nam piSu o cielom svom iivotu, pronesao po ditavom svietu, ali a Milan ho6e prijateljstvo s Niem-
crvu zemlia,Ali hrvatski dom niie, jer oni to najbolie znadu. onaj glas, za koii se kaile, da se cima i Madlarima,
hvala Bogu, zadnii na svietu, Hr- Razumije se, da 6e najprije io5 dalje duie. Naivi5e je doSaona Ali da se vratimo k i,enitbi
vatski je dom liep, i to ne samo do6i na red ona miesta i kraievi, 6!las po tom, Sto mu nikad nije mlado$a kralja, Znale iz onoEa
nam Hrvatom, nelio i tudjincu, Da u kojih se ,,DOM" najviSe dita, - dosta novaca, Sto sve nije udinio raz$ovora o ,,,Srbiji" u ovom broiu
nije liep, da ie zadnji na svietu, i"r svatko ho6e zneli naiprije za novce! Kad ih ve6 nikaho nije ,,DOMA", da je srbska kraljevska
ne bi se svakakvi tudjinci toliko svoje, Sto mu je naiblii,e mogao dobiti, rekao ie svojim Sr- ku6a prosto{a roda. Onai Milo5, -o
za njim otimali, kako se od starine Napokon Sto tko napi5e,to 6e bima, neka mu izplate njekoliko kojenr ie tamo ried, bio ie naiPtiie
otimlfu, U hrvatskom domu ima ,,DOI{" donesti, pa 6e jedno biti stotina hiljada, a ia 6lu,kaZe, osta- svinjski trgiovac, niie znao ditati ni
liore i ravnice, brda i doline, pro- bolje, drugo 6iore, iedno vrednije, viti Srbiiu i nikad se vi5e ne 6u pisati. Zalo ie vrlo teZko bllo oie'
strana je na suhu i na vodi, - jer drugo manje vriedno. Slike 6emo vratiti. Jadni Srblji, da se rieSe niti se i Milanu, ier ni on niie
€a pere, grli i bije sinje na5e more. dakako mo6i dona5ati tek malo nesre6e, izplatili, - ali se Milan moEao dobiti za se nikakove prin-
O ovoi 6e ljepoti hrvatskoga doma kasnije, ier je to skupo, a ,,DOM" opet vratio, pade ga je sin mu ceze, neSo je luzeo bogatu k6er
pripoviedati ,,DOM" pod ovim na- ie io5 slab.
 240 ,,DOIM,"
vlaikoSa (rumuniskoSa) trSovca
Kedka, Aleksandar ie Prosio viSe
Drincezd,ali ga nije htiela niiedna.
Titt 1" princeza najvi5e u Niema'
dkoi, a to vam je ohol i prenebesan
sviet: Gdje bi koia Niemica viso-
koga roda uzela na5ega ,,vlaju",
komu je djed io5 svinje gonio! To
ie Milan dobro znaoi pa je zalo
htio, da sina boSato barem oLeni,
kad ne mote i bogato i plemenito,
Ali na iedan put proglasi sin, da
6e uzeti prostu udovicu, koja ie
bila udata za njekoga inLinievt
(mjernika) eeha! Sto je dalje bilo,
to sam javio u razgovoru o Srbiji,
Zakon ili vjendanje obavio ie mla"
denac s udovicom pro5le nedielie
(29. srpnia),- Njeki se svemu to-
mu vesele samo zato, Sto se na'
daiu, da sad ne 6e Milan vi5e stra-
hovati u Srbiji, ier ne smiie u Sr-
biiu, - JoS bih vam o tom mo6iao
mnogo govoriti, ali ne 6u. Jedno
6u samo re6i: Niie sramota, Sto je
srbska kralievska ku6a prostoga
roda, jer nema toga cara, kralja ni
velika5a, koiemu prvi praotac niie
pasao svinie ili ovce: svi su naSi
praotci bili najprije pastiri i polio-
dielci.
ffi{F Predplate na pol Sodine ne moLe ,,DoMl'-primati, zato
smosvima,koii Ju se predplatiliod 1. srpnia 1.900,,
pa molimo, da nam se po5alieditava predplata,
Predplate i prijave za ,,DOM" io5 se p4maju i svi se bro-
ffip
ievi mogu dobiti, Predplaie i prijave Salju ser
! O " - _ 4 1 rnt .. a t e " l ; Z . e r d b
Tiekara (G. AllDrcctrta (Joc.
Godina 1.
Ali hako mu
drago, mi se samo razpovaramo,
Znate, Sto kaZu: ,,Nit koga Zeni,
nit seli!"
O tudiem svietu ne 6emo
danas mnogo iavliati, U Kitaju
traje dalje rat. Kitajci po svoj svo-
joj zemlji nemilo ubijaju sve tu'
djince, osobito vjerovjestnike (pa-
tre), pa i pokr5tene Kitajce. Ki-
tajska vlada kaie, da poslanici
niesu poubijani, ali se tome ne vje-
ruje, a znati se ne moZe, jer ie to
dalelto (brod treba, dok tamo do-
plovi, poldruS mjesec), a brzoiavi
(telegrafi) su poruSeni, Tomu su
ratu krivi naivi6e Niemci, kako su
pisale jedne kitajske novine: ,,Ne-
ma - kaZu - Sore$a dovieka od
Niemca". Zalo i jest niemadki car
rekao vojnicima, koje je poSiljao
u Kitaj: ,,Samo bez pardona (mi-
losti) sve ubijaite, a ne hvatajte
Lival" - Ali ja se bojim, da ta ku-
rai,a njemadka ne 6e dobro svr5iti,
- Buri se dobro dri,e, premda sad
za njih nitko i ne pita, pa se malo
duje o njihovu boju.
poslalisve brojeve,
p t a v i ,,DOMA"
"U
Vyltaaraelf u Zagtebu.
'ffiift;i:rDOnfr,-#r*
Vlastnik,
izdavae
i urednikDr. ANTUNRAD|d.
Clena je,,POIUU" na g9$u a- (tri).Krlqe-._ - Lko il,esetoriraiti vi5e zajedno
S a l j u p r e d p l a t t z a , , D O M ud, o b i tC e D O M ' z a m a n j uc i e n ui , t o : d e s e t - o r i ca
i visesvaki za 2 Krane.49 4lir.a, dva4esetorica i viSesvakiza 2 (dvie) Krune.
- Pojedincise mogu predplatitii na pol i na treCinu,a desetorica i vi5ei ira detvrt,
godine. - Pojedini broj stoji t0 filira.
U Zagrebu, 15 kolovoza 1900.
Br. L-695
-rsoo
U ime Niepova VeliEanstvakralia!
Kr, sudbeni stol u Zagrebu zakljudio ie na predlog kr, drZavnof odvietni6tva
t Zagrebt, da tiskopis tiskan u povremenom iasopisu "Dom" od 1, kolovoza 1900.
br. 15. i to:
1, Na strani 216, red,ak 15, odozpor od oI tako" d6 "pogine<,
2, Na strani 228, red,ak 23, odoz1ot od ,a za narodo do
3. Na strani 237, stupac 2, rcd,ak 13. odozgor od
"tudia",
,sveto pravo<,
"i boriti se. do
4, Na strani 240, stupac 1, redak 9. odozdola ed
"Ali
je" do stupac 2, re-
dak 10, odozgor t, i, ukliudivo ,udovicu., tvori udin zloEinstva smetanja javnoga
rnira, oznadenoSa a $, 65. sl, a) te prestupak SS. 300, i 302, kz.
Stoga se izriEe zabrana dalnjcga razpadivania redenofa tiskopisa, zapliienieni
primjerci imadu se uni6titi, a presuda ova ima se proglasiti na delu prvoS bududef
broia dasopisa,Dom",
Ftazloziz
ditavim s.mierom i sadrZaiem pomenutog tiskopisa nastoii se razdtalili na
mrZniu i prezir proti nadinu vladanja i upravi drZavnoj nastoji zavesti stanovnike
drlavne iedne proti drugim na razdore neprijeteliske, Sto tvori uEin zlodinstvd
smetania javnogia mira oznadenoga u $, 65, sl, a) k, z, le prestupa,k $$, 300, i
302. kz.
Osuda osniva se na SS 6,,8. i 12. t. p i SS. 32., 33. i 34. t. z.
Krali, sudbeni stol,
U Zagrebu, dne 3, kolovoza 1900,
Za predsjedrrka: I v anu5,
I medju krmcima se?kala, pozr'a,,tko je stariji,
Svinje, krmci, €udini - i ne znam,kako se jo5 zovrr -
to su vam nieme Zivine, O tim se Zivinama i ne govori u
druZtvu, A ako se i govori o krmcima, o sviniama, pristoini
ljudi kalu: ,Da prostite, - svinie," Pa gledaite, naS nardd
kale, da se i medju svinjama pozna, koie ie stariie,
A za5to vam to govorim? - Poslu5aite,
YeC je 15, broi na5egaoDoma..bio napisan i natiskan,
lrad eto dodje u Zapreb stra5an glas, da ie umoren, da ie
 242 ,,DOM." GoCina 1,
ustrieljen talijanski kralj Humberto. Bilo je to u ponedieliak
dne 30, pro5logamiesecasrpnja, Ustrielio ga njekakav tali-
ianski'radnik tkalac, niekakav Gafo Bre6i, eetiri je pula iz-
palio na kralia revolver, detiri ga puta po$odio,i krali ie za
pol
- ure bio mrtav.
Od onogadana, kad se ie to dogodilo,pro5lo je ve6 dvie
nedjelie, i jo5 sve novine naiviSe pi5u o tom ubojstvu. A
za6to se o tom toliko piSe? Dogadja se, da sin ubije otca,
brat brata, pa novine to spomenuiedan put - i onda je mir,
A za5to sad pi5u toliko? - To 6u vam sad kazati. A kad
vam kai,em, znat 6,ete,zaSto sam $ore napisao, da se i me-
dju krmcima pozna, tko ie stariii,
Stra5no ie, kad ubiie brat brata, a ioS stralnije, kad
ubiie sin otca, Ali bilo to ne znam kako stra5no, mole Eo-
vjek niekako razumieti tu strahotu, Bra6,asu svaki dan za-
jedno, svadjaiu se, a u svadii se pobiiu, dok ne dodie do ne-
sre6e,Otac Zivi sa sinovima u kuii, ne dade im, kako bi oni
htieli, svadjajuse - i u svadii i biesu opet dodje do nesrede.
Jedan od njih podnosi moi.da godine i godine nepravdu,
nosi u srcu mrZniu, kuie osvetu, pak kad se dade prilika -
ili bolie, kad se desi Zalostnaneprilika, dogodi se proklet-
stvo, proliie se roditeliska ili bratska krv,
Stra5noie to i riedko - hvala Bogu! - ali se ipak do-
godi jo5 ovdie ondie, - no moLe se raz:umieti,
Ali kako (,ete razumieti onoSanesrednika, koii, je pred
dvie Sodine ubio pokoinu naSu kraljrcu? Kako 6.ele razu-
mieti dovjeka, koii je ubio Zenuna nikad ie niie ni vidio, a
kamo li da mu ie zlo kakovo ulinila?
Ubio iuie zato,Sto ie kraliica, Bre5i je ubio taliianskoga
Humberta zato, Sto je krali,
Razumiete li vi to?
Ne razumiete, hvala Bogu! Hrvatski seljak toga ne ra-
zumije, ia to stalno znam"A ne razumiie toSa ni dru{i pravi
seljak, bio on koiega mu drago jezika i plemena, To razu-
miiu oni premudri mudraci u velikim prosvieienim grado-
vima, gdje nema opanka ni kape, Oni su tako prernudri, da
mo$u biti i Zivjeti ibez Boga. Pa kad mogu Livieti bezBo{a,
rnisle: za5tone bismo mogli llvieti ibez gospodara,bezvla-
dara, bezkralia i cesara,bez svakoga poglivara.l kupnese
takovi premudri mudraci - kupe se odavna u drultva,
skrivaiu se, dogovaraju se: kako bi se prahom, olovom i
LeLiezomoslobodili od vladard i poSlavarA, kako bi ih je-
Coa*" I ,,UOlm," ,43
dnoga.po .iednosa odprgvili na drugi sviet, rrako bi sviet
zastra5ilitako-,da se nikomu vise ne bi htielo uiti krali,
ni c_esar,ni nihakav poglavar,Tako bi onda r"i;tbi;-^,,il;
"i
vladeunili, _kako o'tl mudraci udeno kaziz
,'anarhiiau,Oni se sami zovu ,anarhisti., ili prosi"
"""r"a.r""il
h;;;Ji
Bolje bi im bilo re6i_"bezglavlici.,
"bezvladniciu,
d,aznaduni za kakovu glavuili poglav.ti. urni sLiei;;A vei rus-
Foggcara,-ubilisu_francezkoga preds;edttika, ubili .u o"su
kraliicu Jelisavu,ubili su eto taliians(_ogat r"t;u Hu;il;;
- a pokuglli su ubiti tolike-drq€evl_adaie, a pied niekolikl
danaperziiskogacaraili Saha,Ima ih rrr.td. po ,oro.rrieie_
nom<svietu,iq3drl i svoienovine.Pazena trlih, ovdie vise,
gn-djery*ie; Ali od kad su posljedniihgodin; folefi'."" to
de5ie^ubiiati, podelesu ih objasti*"io p"omniie iraliti i hva_
tati, Sad ih ie poslieubojstvakralja Humbertamnogopo-
zatvatano,
To su vam ti ubezvladnici,.ili ,anarhisti,,, Ja vam ne
(,u razlafati, Sto na€oni liude u ovakovo druztvo, koie ubiia
kralieve i careve,-Ima novin6, koie to razlaZu u ovai das,
kad. ie prolivena krv, Tako to ra'zlazui jedne *udz"rrt"
novine _("MadZarorsag") i prigov araiu koje5ta onim, koii
_
imaiu vlast u rukama, Ali u ovom dasu niie zAodnomisliii
na niStadrugo, nego na ono: ,,Ne ubij!" Ne'ubif nitko, niko-
g-a,nikada - ne ubij! Ne ubii ne samo za to, Stb 6e biti sAm
ubit svatko, tko ubiial Sto 6e poSinuti od mada svatko, tko
hvata mad, tko se hvata mada; tt"go, ne ubij'nitko- j"r ubiii ne
.piigS.:-ne smiie5
_ubiti nikoga, nikada, - ne smile
ubiti! To je-zapoviedne moii, ni tvoja, ni Petrova, ni pav-
lova, nego boZia,
Ja vam dakle ne 6u rczla{ati ove premudrosti lih,rbez-
vladnikA", ier vi toga ne biste A ne biste toga
razamieli zato, Sto vi nieste tako "^ruii"li.
premudri,iet vi mislite, da
i krmci moraiu imati stariesinu,. k"*o ll'iebi tiudi imali!
t vjeSite.mi, rugat 6e vam se oni mudriia5i: glupi hr-
vatski seliak misli, da i krmci imaju starje5inu!<"Gle, '
Ali - ne boite se, Znate vi dobro sa mnom skupa, Sto.
to znadi,nkad se omokai,e zakrmke. Niie na5 narod tato ba5
glup bgoey, nego je na svoi nadin mudar. Hrvatslci seliak
i
?!u, 4u ljudi ne mogu bitibez glave, bez plavara,bez staiie- .
Sine,bez vladara, - pa zato ono znali, da gori od krmLa'
ie
onai, koii ne pfipoznaje starijega nad sobom,"
 244 ,,D,OM,'' Godina 1,
Ali ako vam ne 6,urazla$ati one premudrosti, kazat 6u
vam nie5to druSo,
Vei vi6e od sto Sodinasnuiu se i kuiu u prosvie6enom
svietu svakoiake bune, revoluciie, Glasovita je ,francezka
revoluciiau, koia ie bilo pred 110 Sodina,kad je sabor fran-
cezki svoga kralja osudio na smrt i dao mu Slavu odrubiti,
Pa Stomislite, tko je bio vodia u toirevoluciii, u svim tim bu-
nama? Je li tu bio vodja narod, ie li kod toga posla bio selja-
dki narod? - Nijet. To kalu prvi udeniaci, koil su dobro
proudili, kako je bilo u toj revoluciii, - Nego tko je bio
vodia? - Gospoda, udena gospoda,udeni mudriia5inudeni
bezboi,nici, koji su pro5li sve Sospodske Skole, - oni su
vodili, oni su budili, oni su i,z crkve nadinili piiadnicu, oni su
proglasili zakon, da Boga nema! Tko ne vieruie, neka dita
kod udenogaFranceza Mi5lela, - on to kaile. A seliak je
trancezki, orao i kopao, da prehrani buntovnike, prolievao
je svoiu krv na boiiStu,kamo su ga slali buntovnici, umirao
je i umiruii molio se onomu Bogu, za koje{a su vodie nje-
gove proglasili, da ga nema!
A takav ie seljalcbio svagdai svagdie,Selialcie za mlr,
za red, Seljak radi i Livi od svoga ZuLja,pa dobro zna, da
moLeraditi i svoie iuvati samo u miru i redu, a ne u nemiru,
neredu i u buni, On zna, da u nemiru, neredu i u buni ne
moLeni ono saduvati,Stoima, a kamo li bi mogao Sto dobiti!
U nemiru i u buni nadaiu se samo bezku6nicl, i ljudi bez
doma, da (,e nieSto uloviti, Seliak ie jednom riediu za stari
mir, za stari red, on ie koreniak, ili kako bi udeno rekli, on
ie "konservativac<, on duva starinu,
Zato najpametnije rade oni vladari i poglavari, koii se-
ljaku pomaZuviSe,nego ikomun ili, ako mu ne pomaZu,ba-
rem mu ne odmaZu,barem Sa ne zaliru, Yi znale, ja sam
priiateli znanosti,i nauku, i Skoli, Ali eu vam nje5to posve
otvoreno re67,a to ie ovo: Vi biste se prestra5ili, da vam
kaiem, kotiki se novci troSe za visolce Skolu,To je dobron
- ali dobro pazile, Sto 6u vam re6i o tim visokim Skolama,
Mnogi se tui,-e,a mislim, pravo imadu, tuZe se, rekoh, da se
u tim visokim Skolama malo ili ni malo pita za Boga i du5u,
n_e€9se samo pita: znaS?r,To je zlo, Zato iz visokih
Skola izlaze i takovi"Stoliudi, i takova udena gospoda, koja
mnogo svaSta znadu, ali ne znaiu i ne mare ni za BoSa, ni
za duSu,a po tom nI za pravicu, Njihova ie znanost vi5e kao
me5triia lli zanal, kojim sluZe kruh,
Go'dina 1. ,,DOM," 245
All re6,i6u vam ba5 sve od srca, Ja sam - hvala Bogu,
seosk_odiete. I ia sam - ne znam, bi li i za to kazao: h";i;
8.9€ul-.i ia sam.pro5aot6 visoke Skole,Bog mi i" sviedok,
nikad mi tamo nije_su-potresli du5om ude6i *", ,Slrrk;,-;;_
vai se _zla!Nikad! I ako se danas bojim Bosa, i ako it otit o
hoiu_d_obron imam to zahvaliti samo svoioJdragoi i doJa
neoplakanoj materi i otcu svomu, a ne viiokoj Sfoii,
Eto, tako vam ie to, A mnogi se io5 gore tuZ,ena ohul-
turu,, ili prosvjetu, Ali ja se ne tuZim, jer niie prosvjeta kri-
va, Sto ie prosvie6enisviet pun zla, - nego ie krivo to, Sto
mnogi pr_osvie_6eni liudi previ5e drle do nove znanosti, a
ni5ta ne drile do stare vjere i staroga po6tenia,A ja sam i za
lloyu znanost, ali i za staru vieru i po5tenie,pa neka mi slo-
bodno oni mudriia5i kaZu, da sam ,mradniakn.
Slovenci.
_ Ne znaml sje6ateli se ioS,bto smo se razgovarali, kako
bilo,u
i_e -naSemsusjedstvupreko Drave, dok ioS niesu bili
doSli Madi,afi, Onda su po ditavoi dana5njoiugarskoi zemlji
Zivjgli Slovieni, na5i rodjaci po plemenu i ieziku. Tamo pre-
ko Drave, 100 kilometara od nje, ima veliko jezero u onoi
ravnici, i danas se jo5 zove ,rBlatno iezero,.. IJ ravnici i ne
moLe biti pravoga bistroSa iezera, nego ie to vi5e velika
modvara, pa se zato i zove je
"Blatno iezerox, MadZaru
teZko izSovarati ono, Sto na6 iezik krsti, pa tako MadZar ne
ytoi,e re6i nego kale ,Balatonu, A Svaba kao
Svaba ne mole"Blatno<.,
izreli ni-b, pa miesto ,rblatno< kaile ,pla-
t11., I tako MadZari zovrr ono iezero ,rBalatotr<<, d Svabe
,Platen-s6r,.lJz to iezerobio davno-davnon pred tisuiu i
ie
viSegoijna gradnu koiem su gospodarilivladari na5egaple-
*91", Rastislav i Koceli, Ovi sir vladari liepo primlli bne
velike svetce naSenCirilaili Kurila i Metoda, koji su u staro
ono vrieme udili na3e diedove moliti se Bo{u materinim
iezikom, koii su i sluZbu'boZiu govorili narod]nim jezikom.
-_ - Ali kad su do5li Madlari, raztjercli su na5 narod i ro-
djake na5e u gore: jedne rr. .1"r"r,'druge na zapad,Oni na
sieveru - to su Slovaci, a oni na zapadu - to iu Slovenci,
Jedni su i drugi do danas saduvali ono ba5 pravo staro iriie;
da su ,rsloveni.. ier razumiiu na5e slovo, nai iezikl a tko na-
 ,,DrOlM," Godina 1,
,-"o'u rr" *".r*u", *i rroi",,.r-o'"',.
velimo i danas ,rniemac,.,tudjinac,
Ali vam mnoSim niie poznato ovo staro ime ,Slove-
nac<<, Vi mno$i znadete zaKranice i za Staierce, a ne znate,
da su Slovenci istonSto i Kranici i Staierci.A zovu se tako
po zemlji u koioi Livu, jer ih naiviSeLivi u Kraniskoi i Staier-
itoi. A ima ih i po Istri, po Primorju, po Korubkoi, A ima
ih dosta io5 i preko Drave, 5to se ie do danas saduvalome-
dju Niemci i Madi,ari To su, kako po tom vidite, naSi
naibliZi susjedi,
Ali sam malo rekao, Niesu Slovenci samo na5i naibliZi
susiedi, Oni su na5i naibolii prlialelii i najbolja na5ahrvatska
bra(a. O toi bra6i kazat 6u vam joS dvie, tri.
Nema nikakve sumnje, da su u staro vrieme, davno
pred hiljadu Sodina,mnoSiSlovenci bili pod iednom vladom
s nami Hrvati, To se mole re6i osobilo za Slovence preko
Draven pak za one u susjednojKranjskoi, Stajerskoii u Pri-
morju, Ali su Slovenci brzo doSli pod vladu niemadkih gro-
fova, pa su i danas bez ikakve svoie vlade, razlepeni i po-
ciepani, Glavna im ie vlada u Beiu, ili, kako oni kaZunna
Dunaiu, A imadu io5 njekoliko vladicA: iednu u Ljubljani u
Kranjskoj, drugu u Gradcu Stajerskom, tre6u u Celovcu u
Koru5koi, detvrtu u primorskoj Gorici, petu u Trstu na mo-
ru! Eto, pet vladicA, i u nijednoj niesu Slovenci gospodari:
svuda su prvi Niemci i niemadki iezik,
Slovenci se od starine bore proti Niemcu i niem5ku-
taru, "Njem5kutari., - to su vam poniemEeniSlovenci. A
mnogo ih ie ve6,-kroz tolike stotine godina - mnogo se ie
Slovenacaponiemdilo, Kako i ne bi, kad su sva gospodai
gospodaribili sami Niemci! Tkogod je htio biti kakav Eo-
spodin, tkoSod fe htio biti
"pre5timaniiiu, tai se ie klaniao
Niemcunudio se niemadkomu jeziku, tai ie zalkao svoje ro-
diake, a pomaSaoNiemcu,
Danas ima svih Slovenaca po prilici pol toliko, koliko
ima svih Hrvata rimo-katolidke viere, to iest ima svih Slo-
venaca do poldrug miliiuna (1,500,000), a katolidkih Hrvat6.
ima do tri miliiuna (3,000.000),
Rekao sam, da su Slovenci najblil,a i naibolia na5a bra-
ia i susiedi. I to ie istina, Nema veseloga drultva hrvat-
skoga, u koiem se ne bi zapievala koia liepa slovenska po-
pievka. Hrvati, osobito zagorski blli,e Zapreba, pievaiu slo-
Godina 1. ,,DOIM."
venske piesme, kao svoie, Ali nije samo to, Vei ima tomu
pt*o pgtdeset.godina, Sto su se Ta.Sidjedovi i otci podigli
ovdie u_Hrvatskoi proti tudiinu, Rekao sam vam nyekofifo
riedi o Krapincu Gaju, kojl ie tamo god, 1835. podeo buditi
Hrvate, Uz Gaja i uz nale ljude pristali su prvi Slovenci.
Slovenac Stanko Yraz pisao ie svoie piesme hrvatskim iz-
{ovorom, Od onda su Slovenci sloZni s Flrvatima u svakoi
narodnoi stvari, ,DOM. je javio, kako su slovenski zastu-
pnici Ferianiil, i Yencajz nedavno pred cielim svietom u
bedkom saboru i u delegaciii govorili: da bi se svim Hrva-
tom i Slovencem morala dati jedna vlada, da brada budu
zajedno,kako to davno i,ele. Kad ie prije vi5e nego godinu
dana bio veliki hrvatski.sastanak i zbor na Trsatu (drugo je
Trst, a drugo ie Trsat; jedan ie i drugi pri moru, samo 5to ie
Trst veliki grad, pun svakakvog svietanponajviSeTaliiana,
a Trsat ie malo mjesto blizu primorske Rieke), doSli su na
tai zbot i slovenski zastupnici, i u svem su se sloZili s Hr-
vati, Premda od toga zbora i do$ovora niie bilo velike ko-
risti - ier velilce stvari ne nastaiu u iedan dan - ipak su
madZarslcenovine podele vikati, da se Hrvati sa Slovenci
rode i bune, Jedan ie madlarski zastupnilt pitao u peStan-
skom saboru: kako se to mole dopustiti, da stranci (to iest
misli Slovence) dolaze na ugarsko zemliiSte i tu se dogo-
varaiu, A ipak je, hvala Bogu, Trsat na hrvatskom zemlii-
Stu, a Slovenci niesu Hrvatu stranci, nego bra6,a,
Ovih dana, 5, kolovoza, imali su Slovenci veliku slavu:
slavili su spomen,Sto se ie pred 100 godina rodio Slovenac
Slom5ek,k-oii ie bio biskup, a pisao ie kniige za slovenske
seliake, Na tu slavu doSlo ie i dosta Hrvati, i tu se ie opet
pokazalo pravo bratstvo i prijateljstvo medju Hrvati i Slo-
vencl,
Prije, nego Sto svr5im, re(i 6u vam io5 dvoie,
Prvo ie ovo: Ve6 sam vam vi5e putakazao, da su i Srbi
na5a bra6a, Tih Srba ima u Hrvatslioj, u Slavoniii, u Bosni
i HerceSovini, pa preko Drave, a ima-ih i u Srbiii, Bez onilr
u Srbiii ima SrbA pod nabim vladarom vi5e nego Slovenaca,
to iest ima ih preko poldruS miliiuna, I tako ima nas Hrvati
pod jednim vladarom sa Slovencima i Srbima preko Sest
miliiuna, to jest po prilici toliko, koliko ima svih Madlara,
ili nie5to manje negb svih Niemaca, koii su pod na5im vla-
darom. Pa ipak, vidite, mi prema MadZarom i Niemcem vrlo
malo vriedimo, za nas se malo pita, A to ie za to, Sto ne-
 ,,DOM." Godina 1,
u*o *urr" **u huu i" r' u"rtu.r:-,u* i,r*t""*r:
i mediu Srbi, Slovenci su, kako smo duli, iedne misli s Hr-
vati, ali Srbi su na stran, i to ba5 oni, koji su s nama pomie-
lanl Kai,e se, da ie lo zato, Sto su Srbi druge viere, ne$o
Hrvati, I to je istina, Niti iednomu naSemuSrbu ne bi palo
na pamet, daie rrsrb.,,da niie pravoslavnevjere, zakoiu oni
kalu, da ie osrbskau,Ali nije samo to, Bugari su iste viere,
koje i Srbi, pa se ipak Srbi svade i s Bugarima,A Bugari su
barem narod miran i marliiv, Za to ja. mrslim, da je eaivi5e
krivo to, Sto bi Srbi htieli biti veliki i svuda prvi - kao i
mala djeca, A znate, dieca su takova, dok ne dodju k p"-
meti. Zato se mi nemojmo s niima ni prepiratin ni svadiati,
ier bi to bilo zaludu,.Jedno ie samo koristiti, a to je ovo:
treba ih pouditi, Ne treba se pred njima junaditi ni hvalisati
.- oni se rado iunade i hvale - nego Sutiti i ozbiljno raditi
kao ljudi a ne kao dieca,Ako koji umije ditati, neka mu na5
seliak podade na5u pametnu kniigu, To bi morala biti iedna
velika briga na5ih seljaka, koii su pomie5ani s tim na5im
narodom ,srbske.. viere, ier ako ih seliaci hrvatski ne okre-
nu i ne privuku u na5e kolo, gospoda na5a ne 6e toga nikad
udiniti. t,
To ie jedno, A drugo ie ovo: Hrvatski seljaci, koii su u
susjedstvu sa Slovenci treba da budu ioS ve6i prijateljl Hr-
vatski seljak neka ruzmeslovensku kniigu, a Slovencu neka
podade hrvatsku, ier Slovenac dosta dobro razumiie hrvat-
ski, Znam, da nije dosta kniiga i novine: treba da budu pri-
iatelji, u trgovini i drugom poslu, kako ve(, i iesunali dosta
malo, Zato bal treba, da se najprije upoznamo jo5 bolie: ti
najpriie sa svoiim susjedom,a on neka opet dalie Siri iednu
bratsku narodnu misao, - To je zato potrebno, Sto Sloven-
ce iako priti56u Niemci; Slovenci su na5a stray',a pred Niem-
cem, koji si ie zabio u glavu, da mora do6i do na5egamora,
da mora sve do mora osvoiiti i koliko je mogu6eponiemditi.
Zato se Slovenci moraiu nasloniti dvisto tti Hr,rate, a Hr-
vati im moraju pomagati,
Na koncu eu lru* reti, da ima i niekoliko Slovenaca,
-
lroi1dltajq ,DOM., Drago bi mi bilo, da iuu", ruzumiiu li sve
u "DOMU", i ie li im po volii,
Godina 1. ,IDOIM," 249
Sto je to burza?
,eudan ie tai uDOMu! Uviek mudi seljaka, uviek mu
daie niekakva pitanja: Sto ie to? Sto ie ono? Znalli ovo?
Ne zna5 li ono? - bez kraia i konca! A Sto to seljaku
treba? Sto 6e njemu njekakva ,rburzarr,kad on ni ne zna,
Sto ie to? Sim "DOM* je bab u posljedniembroju pisao:
,rZa lto ne znal, za to i ne pita5u, Pa Sto ih onda sAm pita,
za Sto ni ne znaju?r,.
Mislite, da 6u se ja upla5iti, Sto mi gdiekoii ovako pri-
Sovaraiu,Ne iu, Prigovaraiu meni joS mno$o dru€adiie,pa
Jve sluSami pamtim, ali se ne bojim, Ako mi iedan priSo-
vara, deset me drugih hvali, - a tko bi svemu svietu dorbu
osolio! Nieki prigovaraiu pametno, pa im hvala, ier vi5e
odiju vi5e vidi. Neka samo prigovaraju,neka me ude, A koii
prigovaraiu samo onakon- neka prigovaraiu i oni, a ia 6u
d,alieraditi, pisati hrvatskomu seliaku, doklegod budu se-
liaci zadovolini. A kad me seljaci podnu grditi, onda 6u pe-
rom u 5a5,Ali toga se jo5 ne boiim,
A sad 6emo na ,rburzu..,Ne moZemoodmah, jer nam je
i
najblii,a prava burza tek u Pe5ti, a druga u Bedu, Zalo 6emo
si za das nadiniti burzu u Zagrebu,
Recimo, da sam ia gospodar i da mi ie urodilo lietos
300 vagana ili mierova Lita (p3enice,jelma, ili 5ta dru$o$a),
a na jesen 6u natiskati 500 hektolitara vina, A recimo, da
ima - kao Sto i ima - takovih liudi viSe, Jedan ie krai
Za$reba, drugi je krai Splita, treti je na otoku Korduli, de-
tvrti kod Siska, peti na otoku Visu, Sestiu Dreniu kod Dia-
!on?, sedmi uZupi kod Dubrovnika, i tako dalie do stotoga,
Svi bi-ovi htieli prodati svoi prirod, ali nema kupca, Ili ako
! j+".koji kupai ne znas, io Sto bi mu dao, jer misli5: ne
bi li ti drugi .rri5edao, Sto Semosad? Ni5ta drugo, nego da
nam ie-sazvati svakoiake trSovce u Zagreb, pa da vidimo,
po Sto bi platili p5enicu,po Sto vino, po Sto ulje i tako dalie,
trgovci kupgi su na okupu, na okupu su i prodavadi,pa eto,
sad se pogadiaite,I to vam ie eto ,,burzao,
... I'E, pa to je dobra stvai, taburza, Samo ie to malo ne-
prilidno putovati na pogodbu dak u Bed ili Pe5tu, kad veliS,
da blil,e nema burze, A d" ie bas i r Zafrebu, niie ni to
samo koraditi, Gdie su Konavli ovamo na kraju Dalmaciie,
a gdi_eie ZaSreb! Ali sveiedno ie to dobro",
Jbst dobro, ali Eut 6ete i to, sto nije dobro, Ali naipriie
 ,,DOiM." G,odina 1,
da varn kaiern za to daleko putovanie, Ne putuju ni kupci,
ni prodavaoci tako daleko, nego su na svakoi burzi posebni
ljudi, me5etari ili rnekleri: oni se po$adjaiumjesto kupca i
prodavaoca.Ti si, recimo, trgovac, pa ti treba 10,000centi
kukuruza, PiSeSu Pe5tu me5etaru, neka ti kupi, A mebetar't
tamo duie, koliko tko ho6e kupiti, koliko tlco prodatl, ier
prodavaoci imaiu svoje me5etare,pa oni nude na prodaju.
Po tom se vidi, koliko ima robe i kakva 6e biti ciena, A kad
se tako pogadianiemdodje na koiu ve6u cienu, odmah se na
sve strane brzoiavom iavi io5 isti dan: p5enica je po tom,
kskuruz po tom, vino po tom i t, d, I ove ciene stoie svaki
dan u svim ve6im novinama,
Ovakova burza, na kof oi se pogadia za 21toi drugi pri-
rod, zove se Zitna burza, prirodna ili plodinska burza. lma
miest6, gdje ima burza samo za jedan prirod, n,pr, samo za
vino, ili za vunu, ili za uSljen, Za gotovu izradienu robu
(n, pr, za vlunenuili svilenu) ima malo burz6..
Ali ova prirodna burza niie malo ne ni5ta prema nov-
danoj burzi, na kojoj se trguie novcem, kovanim i papirna-
tim, MoSli biste me pitati: "Pa kako se moZe novac za no-
vac kupovati ili prodavati?u Ovo treba razloliti,
Znadele, da ima zlatnih i srebrnih novaca. Recimo sad,
negdieu Americi na iedan put se na3laboSatasrebrna ruda,
i toliko se nakopalo srebranda se ne zna,kamo 6e se s niim,
Recimo, jedna dievojka ho6e imati pod vratom zlatne clu-
kate i donese trgovcu svoie srebrne Skude ili talire. Sto 6e
sad biti? Trgovac 6,e joj kazatl "Dra$a moia, srebra ima
dosta, i previ5e, ia srebra ne trebam,u Ali dievoika ho6e
svakako-imati dukaten pa 6e mu draSe volje d'ati za iedan
mali dukat tri velike Skude,i io6 6e mu moZdaSto priplatiti,
_- premda mali dukat nije bio toliko vriedan io5 priie
niekoliko dana, - A moi,ese i to dogoditi, da ie vi5e zlata,
a manje srebra, pa ie onda zlato jevtiniie (cieniie), Treba na
pameti drlati i to, da i maistori trebaiu zlata i srebra, pa
koiega vi5e trebaju, ono ie skuplien& po tom ie skuplii sad
zlatni, sad srebrni novac,
uKako veli5: novac ie slcuplfi? Ta na svakome novcu
piSe, lcoliko vriedi, pa kako moLe biti skuplji, ili ievtigiiilr"
Niie istina, da na svakom novcu pi5e;koliko vriedi. Na
dukatu ili cekinu niie ni5ta pisalo, Samo onai novac, na
lrojem pi6e vriednost, taj ne mienia vriednosti; a za onaj, na
lroiem ne piSe, koliko vriedi, za taj se moZe5 i po$adiati,
C"a*" t. ,,O'gm,"
AEg ig vriednost _napisanana srebrnomnovcu, onda 6eFpo
volii pla6ati zlatni novac, a alcopi5e na zlatnom novcu, o.rd,
6eS po volii pla6ati, zlalnlm novcem srebrni novac, PiSe li
vriednost na srebrnorn, ili na zlatnom novcu, po tom se zna,
ima li ova ili ona driava zlalnu ili ima srebrnu vriednost, A
ako pi5e vriednost i na jednom i na drugom, t,i,i na zlal-
nom i na srebrnoffin- Sto onda? Onda je ovako: DrZava
mora odrediti, koia je prava vriednost, je li ona na zlatu, ili
ona na srebrunto iest mora odrediti, koiu vriednost moraju
liudr priznavati. Ako je prava vriednost na zlalnom novcu,
a srebra ie mno$o,onda 6e se morati na srebrni novac nado-
platiti, tatrroda 6eSn, pr, za 100 Kruna u zlatu morati dati
120 Kruna u srebru, - kad ie srebra mnogo, Kod nas u
Austro-Ugarshoi priznaie se zlatna vriednost, pak zato, ako
ti tko ima Sto platiti, mora ti platiti u zIalu, a srebro i nikel
mora5 primiti samo do nekoliko kruna (sad ba6 ne znam, do
koliko, ali vi samo primiten koliko vam dadu),
Ovo sam vam samo tolilco rekao, da razumiiete, kako
zlalo i srebro, a po tom i zlatni i srebrni novac mienia
vriednost i kako se tim trguie naburzi i stide imetak, Danas
kupi5 ievtino zlato za srebro, a sutra 6eS moZda to zlato
skuplie prodati,
Ali od takve trgovine nema danas velikoga dobitka.
Veliki se dobitak mole naburzi dobiti, kad se trguje papir-
natim novcem, ili vriedno5du, koia je na papiru, O torn 6u
vam kazati io5 koiu ried.
Recimo, sloZilo se u druZtvo sto liudi, koji (,e {raditi Ze-
Iieznieu, Svalci dade u tai posao 10,000Kruna, a nadje ih se
io5 500, koii dadu po 1000Kruna, Svaki dobiie potvrdu, da
ie toliko i toliko dao za tai posao,Ova potvrda zove se uak-
cija". Dobitak od,i,eljeznice 6,ese dieliti, Ako sad i,eliezni,ca
dobro sluZi, imadu t0, akclie ve6u vriednost, a ako manie
sluZi, imadu manju vriednost, Ove se akciie kupuiu i pro-
daiu i pladaiu po tom, koliko leljeznica nosi dobitka, -
Ovakovih akcii'a i drugih slidnih papira, koii imadu vried-
nost, ima na stotine i stotineni nabwzi se pazi, koliko koii
vriedi.
A sad da vam kai.em, kako se na burzi moile lako obo-
gatjeti, ali i stradati, iz{ubiti sve. Nadie se nietko i razSiri
po burzi glas, da ie tuda potukla sve vinoSrade u koiem
kraiu, ili pak svu pSenicu,Razumije se, liudi 6e se prestra-
Siti i vino 6e, ili p5enica odmah poskupiti. A razumije se. da
 Godina 1. ,,DoM," 253
252 ,,DOM," Go,dina 1,

liia ili coprija, - Znate, lrad raz- gani"), a ona druga tre6ina - to
ie onu viest razlirio trgfovac,koii ima na prodaiq vina_,ili p5e- liiete iaku rakiju po ruci, da to su prvoi udeni krivoboZci, a to su
nrce, - 1 on ce za (,as dobro prodati svoiu robu, ako sviet hladi, da je mrzlo. A za5to ie mr- ,,brahmanci" i ,,budjani" ili ,,budi-
na bur"i povieruie, A vi5e puta povjeruje, - Ili druSi put zlo? Zato, Sto rakija ide brzo u sti" i drugih jg5 mnogo; drugo su
dodie glas na burzu, da su Kitajci razorlli ovu ili onu-Zelje- zrak, Sto hlapi, Sto se naglo su5i. muhamedanci (ili ,,turci") i Zidovi
znicu. Razumiie se, da (,e akciie one i,elieznice odmah iz{tr- A ima stvari, koje mnogo brZe od- [iudiie, jude, jevreji, divuti ili iz-
laze t zrak nego rakija, Takova raelci).
biti cienu, ier razorena ieliezni,ca ne nosi dobitka, I tako de je stvar na primjer i onai tanki dim Neuki krivoboZci su oni ne-
se one akcije prodavati po Sto po to i njetko ie si napuniti ili plin Stipavac,koji oStro u nosu sre6ni ljudi, koji ne poznaju jed-
i,ep. A vrlo se desto doSodi, da se naburzi, razSire Ialni gla- Stiplje, kad dodjete na nedisto noga BoSa, nego vieruiu sva5ta i
sovi, pa mnogi stradaiu, a mnogi glade nepo5tenu bradu i mjesto, Udeno se taj oStri plin zove niSta, boje se svadesa i mole se
trliaiu ruke bez Luljeva, - a mnoga sirota zaplale! ,,amonijak", a mi 6emo mu re6i svademu, za pravo nidemu. U Ev-
Stipavac,Kad je tai plin dist, onda ropi ih nema, osim njeSto malo u
Po ovom vidite, kako lako moZe dovief na burzi obo- ga treba stisnuti dvrsto, pa prr- Ruskoj. Ali ih je zato puna Azija
{atieti ali i stradati. Dodie kakav Sod glas, bio istinit ili,laZan, stane kao vot{a, i ta njegova voda i Alrika, dosta ih ima u Australiji,
i odmah ovi papiri jedni irnaju veiu, a drugi manju vriednost, tako brzo hlapi, tako se brzo suSi, a jo5 i u Americi, Oni nemaju ni-
A koliko tu ima drugih stotinu Spekulacijai varanciia, to si tako oko nje sve ohladi, da se kakovih svojih ,,svetih" knjiga, ni-
moiele i sami promisliti, voda odmah smrzne i od nje po- kakvoga zakona na pismu. Nie-
stane led. lito vidite, da to niie koji od njih niesu zli ljudi, i,ivu
Danas se trgovci ne smiju po volii sastaiati ubwzu, Qdie dosta ljudski i u miru. A njekoji su
darolija, i da dovjek ne mora svr-
bi htjeli, nego samo ondie, gdie to oblast dopusti, A oblast i Siti ni 12, a kamo li 13 Skola, pa jo5 divlji, tako divlii, da iedni dru-
p-azi na-burzu. JoS treba spomenuti, da svatko mora platiti, znade i moZe nadiniti led. ge jedu: ioS su ljttdoZderi. Ima ih
tko se ho6e na burzi pogadiati, ili kako kaLw igrati. YraLia A ima io5 i vi5e nadina, kako po svietu preko 400 miliiuna, t, i,
je to igra, - ali od nie zaboli koii put i nas glava, a da ni ne se voda moZe prisiliti, da se smr- malo ne sto puta vi5e nego svih
znamo, od Sta nas boli, Zato sam vim ovo milo i razlapao, A zme, Treba vodu dvrsto stisnuti. nas Hrvata.
pa 6e se smrznuti, Da uzmete tako Udeni krivoboZci - to su po-
razlagao sam vam lo i zato, da lak5e nzumijete: kakolo, da uzka lelieznu od zdola zatvoremt najvi5e,,brahmanci",,,budjani"ili
ima toliko_liudi u gradunkoji niti orun niti kopaiu, niti imaiu ciev, koju moi,ete malim prstom ,,budisti". Jedni i drugi i,ivu u
kakov_urobu, - nego Spekuliraiu,ifraiu se -i liepo i dobro zadepiti, pa da u nju naliiete vo- Aziji, i to: ,,brahmanci" u azijskoj
i,ivu. Ili ako baS sami ne Spekuliraju, Spekulirali su drupi za de, i da ciev zadepite Zeljeznim Indiii, a ,,budjani" u Kitaju, Ima ih
njih. Ali gdiekojegatavralja igra o5i5a dokoie, pa i do krvi, depom, a na dep metnete teZlntt zaiedno blizlu 400 milijuna, Oni
a onda kugliu u glavu, pa ie gotovo, Eto, i talio vam se u od 130 metarskih centi, - voda imadu svoje stare ,,svete" udene
6e.se u stisci smrznuti, Eto. ni to knjige, a nieke su niihove ,,svete
svietu Zivi! niie darolija, niti daratanija, ni co- knjige" starije od knjiga Moisiie-
prija, nego su to ljudi pronaSli,pa vih, - Sto vjeruiu, u Sto vieraiu
znadu, - Ali najdudnije je to, Sto ovi liudi? - To je telko reti, ali
se u onom stroju, koji led pravi, svejedno duite malo. Mi, koji vje-
Sitnice. mora kuriti (opanj loLitil, ali ne rujemo u iednolr Boga Stvoritelia,
^ eoviek moZe napraviti led, nema dosta leda, Sto se je u zimi zalo, da se led napravi, nego zato, mi dinimo dobro i duvamo se zla
l-lo6!zna, kako je medju narod do- spremilo i sakrilo od sunca u po- da se onaj Stipavac pretvori iz zato, ie, to Bo€ zapovieda. A
5lo to, da vierujet pop moZe na- drume i pivnice, onda ga ljudi vode u plin, pa opet iz plina u vo- ,,brahmanci" i ,,budjani" ne Eine
praviti tudu ili led. To na5 narod sami nadins, _ ,,Kako?,, _ pita_ du, a onda opet u plin, Cieli je tako, oni misle posve dru$adije,
u mnoSim krajevima io5 danas te me, - Liepo, eitavi ga strojevi stroj ba5 tako sloZen, kao kotao Oni iine n. pr. veliku pokoru, -ali
dvrsto vjeruje. A to nije istina. Ali ili maiine prave, Ima strojeva, koji (kazan) za pedenie rakije, Za 3 kile ne BoSu za voliu, ne za $rieh-e'
'sebi
ie istina, da liudi mogu napraviti za 24 sata nadini do 500 metarskih leda izgori 1 kila drvena uSljena. nego - zaito?' Zafo, da u
pravi mrzli smrznuti led, pa ga i centi leda. Ja vam ne mo6iu po- Tre6ina svih liudi na svietu ubiju volju za Livo!. ier oni misle:
prave i prodaju ea. Znate, da leda tanko kazall,, kako ie napravljen iesu kr56ani. A koie su vjere oni komu se ho6e Livieti i uZivati, lai
treba u ljetu, da se na njem hladi takav stroj ili maSina, koja pravi drugi, one dvie *etine? Malo mora i trpjeti svako zlo, a ako ne
meso, pivo i druge stvari, da se led. Ali 6u vam toliko reti, le 6ete ne iedna tre6ina - to su neuki 6eS trpjeti zla, nemoi lelieti rii5ta'
na vru6ini ne pokvare, Pa kad vidjeti,'da to nije nikakva 6aro- krivoboZci (Sto se kaZe ioS ,,po- nemoj- Zelieti ni Zivjeti, umri io5
 254 ,,D,OM,"
liv, za tebe nema svieta, za tebe
nema iivota, tebi ie sve niSta, I
tko do to{a mote do6i, da ni5ta ne
i,eli, komu je sve niSta, taj je bla-
1en, taj se je probudio, to je pravi
,nbuda" ili ,,probudjenik". - ,Po
tom vidite, Stofod n,buda" dini, ili
Sto ne dini, dini ili ne dini
samo sebi za volju, da se oslo-
bodi zla, da bude blaien: bez
boli, bez nesrede, bez ielie, bez
svega, da bude ni5ta. Ali po tom
vidite i to, da pravi ,,buda't,ako i
nije budala, - on ipak bludi, Kako
ne bludi, kad se mudi i bori zato,
da dodje do niSta, a to samo zato,
da ne dodje u zlo! Istina je, kad
nema ni5ta, nema ni.zla, pak to ba5
nije tako velika mudrost. Ali mi
znamo, da ie dovieku duZnost htie-
ti dobro, i6i do dobra, a ne do ni-
51u.- Treba jo5 spomenuti, da i
,,brahmanci" i ,,budiani" vieruiu
dodu5e u niekakove duhove. ail
jedinoSa Boga ne poznaju.
A muhamedanci se zovu po
svom uditeliu'Muhamedu,
Njih ima u Aziii, ima ih i u
Africi, a ima ih i u Evropi njeito,
pa i u naSoj Bosni i Hercegovini,
pdje su i na5i liudi muhamedanci,
Svih muhamedanaca ima do 200
milijuna. Arapi, Perzijci i Turci
svi su muhamedanci,Muhamedanci
se joi zovu i ,,muslimi" ,{,,muslo-
mani"), a viera se niihova zove
,,islam".A ,,kuran" ili' .,koran" -
to-su im svete knjige. Oni vieruiu
u jedr:oga Boga, vjeruju u Molsiiu
Glasovi iz naroda.
^, . I!.o ie za narodnuprosvietu? obidaju bio to svedan dan ne samo
Najprile proditajteovo
iismo, Sto za lne i za moje roditelje, nefo za
le_ do$lo na ruke uredniku ,,DO-
MA'"
,,Hvaljen Isus i Marija!
Veleudeni gospodinei
Dne 22. srpnja odsluZio sam
prvu svoiu svetu misu, pa
ie po
Godina 1.
i-prglokg, vjeruju u Isusa i Mariju
(Mejrimu), ali ne vjeruju, da je Isus
sin bolji i da je On liudstvo na
novo poslie prvogla Srieha posve-
!to, nego naprotiv vjeruju, da ie
lsus _p_rorok,kao i Moisija, ali da
je od Isusa ve6i i prvi prorok Mu-
hamed.
A za lidove znadete, sto vie-
ruju, ili Sto bi imali vierovati. Oni
vjeruju sve, Sto je u starom zakona
(a.to i-kr56ani vjeruju), ali ne vje-
'ilt
1uju,. da je do5ao Odkupiteli
Spasitelj, nego ga - kaiu - io5
dekaju. - Svih Lidova po svietu
ima.6 i pol miliiuna, U samoj,Ugar-
skoj ih ima preko 200.000.'A-bu-
du6! d9 su pribrojeni k MadZarom,
a Madi,ard ima oko ? milijuna, to
se vidi, da je svaki deseti Madi,ar
iidov, ,7,atoje ovdie vriedno spo-
menuti i ovo; Kad smo se mi Hr-
vati zajedno s MadZari, Slovaci i
Rumunji bratski i iunaSki branili
proti Turdinu, nije Zidovom bilo
gotovo rri traga u Ugarskoj, A po
glotovoim nije bilo traga onda, kad
su na5i pradfedovi slagali savez i
priiateljstvo s,MadZarima,
Na koncu treba joi spomenuti,
da ni svi kr56ani niesu sloZni u
vjeri. Svih ima do pol milijarde (ili
500 milijunaJ,A od toSa ima malo
n9 pol [t, j, preko 230 milijuna)
rimokatolika, preko X50 miliiuna
protestanatA (lutoranA i kalvinA) i
do 120 milijuna grdkih kr56ana
fpravoslavnih hri56ana),kojih ima
mnogoiunaSemnarodu,
cielo selo moje, Kod td zfode re-
deno ie mnogo liepih zdravica, a
najljep5a je bila ona, koju ie izre-
kao predastni gospodin dekan i
Zupnik slakovadki, a sada imeno-
vani kanonikr Marko Sainovi6. A
G,odina 1,
bila ie t6" zdravica nailiepia zato'
ier ie reEenahrvatskom seliadkom
'stale|u..
Sakuplieni tu seljaci slu-
Sali su staro6ia svoga ptliatelia i
dobrotvora kao Proroka, Poslie td
zdravice ustao je mladi i vatreni
{vardiian iz Saren$rada,otac So-
Ln Matkovi6, te ie kanonikovu
zdravicu popratio i nadovezao na
nju njekoliko krasnih riedi o Pro-
svieti' i ditaniu, Pa ie PrePorudio,
da se kupe dobrovoljni p-rrlosi jli
darovi zi predplatnike ',DOMA" i
da se sakupljenim darovima Pred'
plat,l bai na5i Jankovdani, I tako
se ie sakupilo 34 Krune, ZuPnik
iankovadki veledastni$ospodinSe-
bastilan Riesel sim je darovao 10,
Kruna; on malo Sovori, ali se nie-
Aova liubav za seljadki staleZ vidi
onda, kad to treba dinom Pokazati'
Do sada su u Jankovce dola-
zila samo dva ,,DOMA", & sad 6e
ih dolaziti 76, ier smo za one sa-
brane novce predplatili detrnajsto-
ricu, A mislim, da 6e ih se na6i sad
jo5 viSe, kad bude jedan drugomu
pripoviedao.
Teiko vam je ovdje kod nas.
Tuj vam je silna mje5avina,Imade
HrvatA, Madi,ard, SvabA, fiutoranA
i kalvina), a na Zalost - ltrrvati
su r+ manjini. Medju MadZarima
imadu dva-tri bandi,ije, ali imade
medju niima i po5tenih liudi, koji
po5tuju Hrvate i hrvatski iezik, i
koji kad treba, pristaju uz Hrvale.
Dvojicu od njih metnuli smo medju
predplatnike. U cielom selu nema
nijednoga Madlara, koji ne bi znao
hrvatski, ali i naSa hrvatska rnla-
djarija sva znade madZarski,
Sto je nova doma i po svietu?
Taliianskoga kralia tlumber- ,,DOMA". Dogodilo se to u tali-
ta ubio je iz rcvolvera niekakav jarrskom gradu Monci, Poslie kotu-
,,anarhist" BreSi (Bresci se pi5e), ra5ke (biciklistidke)
kako moZete ditati ve6 na podetku i t i"ti'gGJ"o,eudnovato
zJc
Saljem Vam i Va5oi Sospoji,
lroja Vam toliko pomai,e oko ,,DO-
MA", - slidice za uspomenu na
prvu moju svetu misu, To ie bila
misa za moi narod, ko$a se svaki
dan u sv, misi sjedam, pri naj-
svetijem Cinu na svietu, Bog Vas
blagoslovio! - U Starih Jankov-
c i h 5 , k o l o v o z a1 9 0 0 ,M a r i n k o
Lackovi6, m l a d o m i s n i ki m i -
trovadki kapelan,"
,Ovako eto piSe, ovako misli i
osje6a za svoj narod mladi hrvat-
ski sve6enik, Ja se nadam, da mi
Sospodin Marinko ne 6e zamjefitl,
Sto sam u ,,D,OMU" iznesao i ono
iz njegova pisma, Sdje onako iz
du5e govori,
Gosp, ie Marinko Lackovi6 u
djakovskoj biskupiji, i nije sAm od
djatrrovskih,,crnih djaka" ili bogo-,
slova - nije on jedini od niih pri-
iateli narodnoj prosvjeti i ,,DO-
fWtl", ier su s njim malo ne svi dia-
kovski bogoslovi, a sadaSniimno$i
mladi kapelani, Isto su lako za
na5 ,,D,OM" i sarajevski bogoslovi,
Ali nada sve su se izkazali zagte'
badki bogoslovi: oni su na svoi
radun predplatili ravno stotinu
,,DOMA", i to bezplatno dali Po-
Siljati hrvatskim seljacima,osobito
mediurnurskim Hrvatima.
Ja hrvatskim na5im bo$oslo-
vom i sada5niimmladim kaPelanom
ne 6u mnolio zahvaliivali za ovu
njihovu liubav i brigu za -natod,
ier ia niesam ni Pozvan, da se u
ime'naroda zahialitiem, kad 6e
narod za stalno sAm svoie udiniti'
utrke, kolu le
ie, da ie
I 256 ,,DOM."
tai BreSi mogao do kralfa, i ioS
k tomu ie 4 pula pucao, a oko
kralia je bilo toliko dvoranika na
konju. Valjda su spavali ili u ias
glavu izgubili. - U Talijanskoi ima
dosta gospode i prostaka, koji su
proti kralju t ne 6e hralja, nego ,,re-
publiku", skup5tinu, a miesto kra-
lja da si izabiru predsjednika. Ali
sad svi Taliiani lale za kraljem, jer
da je bio dobar dovjek. - Sad je
iza6lo na vidjelo, da je ovaj ubo-
iica Bre5i bio u dogovoru s mno-
gimi drugimi ,,bezvladnici",pa dal<
i s onim Lukeniiem, koji ie ubio
na5u kraliicu: odavna su se ovi
bezglavnici doSovorili, da ie pou-
biiati vi5e vladard i boSata5A,JoS
ovih dana dri,ali su sastanak bez
straha, eudnovato zbiljal U dru-
gom svietu smiju se dogovarati i
ovakovi bezSlavnici i ubojice, za
koje se zna, Sto kane, a neSdje se
ne smiju ni po5teni ljudi doSovarati
za svoje skupno dobro! Pa hvala
Bogu! - Bre5i ne 6e biti ni obfe-
Sen, ni ustrieljen, jer talijanski za-
kon ne dopu5da osude na smrt. Bit
6e, kala, osudien na tamnicu do
smrti. Takav je osudjenik uviek
sam u svojoj luknji, dobiva samo
kruha i vode, ne smiie puSiti,ditati,
Sovoriti ni raditi, Tri sata na dan
hoda gore dolje medju dva visoka
gola zida. Ako tako izdura 10 So-
dina, onda se s niim postupa kao i
s drugim kaZnienicima.Ali ioS niie
nijedan proZivio 10 Sodina: svaki
E priie umro ili pamet izgubio, -
Sad je talijanski kralj sin pokoj-
no6ia Humberta, Viktor Emanuel
IIL, koji ima za Zenu Jelenu, kler
crnogorsko{a kneza Nikole.
Predplate i prijave za ,,DOM" joS se primaju i svi se bro-
ff
ievi moSu dobiti. Predplate i priiave Salju se: ,,Uptavi
(Dr. Ant, Radi6u) u Zagrebu, Jurjevska
Tiskara lG. AllDreclrlo (.foJ.
Godina 1.
Srbski krali Aleksandar vien-
dao se je u nedjelju dne 5, kolo-
voza (a ne 29. srpnja, kako ie
,,DOM" bio iavio u 15. broju).
Njemadke i maclZarskenovine ljute
se poradi ove Zenidbe (jer niesu
Niemci ni MadZari s razkraljem
Milanom bili snuboci!), pa su zato
i bile razftabile, da ie i narod u
Srbiji nezadovoljan.A to nije isti-
na,YeC po tom, Sto se ie sve to do-
godilo bez Milana, i Sto ie ruski
car bio kum viendani (premda niie
sim do5aou svatove),- ve6 se po
tom vidi, da narod moZe biti zado-
voljan. A i mnogi su iz tamnice
pu5teni, koje je Milan bio dao za-
tvoriti.
U Kitaiu ie pravi rat, Mirni
Kitajci, koji se niesu nikad micali
iz svoga doma, premda su mofli
podaviti pol na5ega svieta, da su
htieli, - oni se sad moraju braniti
od Engleza,Niemca, Franceza,Ru-
sa, Taliiana! I tu su svi ovi sloZni,
koii navaljulu. eovjek se pita: A
gdje je tu pravica? Ako na me
smiie u mom domu navaliti, tko ie
iadi, i io5 vi5e niih, - tu rrile
vriedno ni Zivjeti viie, Nesredna
lakomost! Samo kad ne bi ovi la-
komci pred sobom slali u Kitaj kr-
Sdanskih apostold (misionara), da
naude Kitaice pravu vieru, ljubav
i pravicu, Tulna je to ljubav i pta-
vica!
Buri se io5 niesu predali,
ali je u englezkom saboru bilo go-
vora o tom, da 6e se njihova do-
movina priklopiti Englezkoj, da &
im Englezi dati vladu, koiu 6e du-
vati soldadija. Liepo, bogme.!Samo
se pita, ho6e li i tA soldadijadugo.
,,DOMA"
ulica br.28.
U]llltarJcLf u Zagrebu,
List hrvatskomu se[iaku za razgoyor i nauk.
'":ni.i't1;iil: :i';;*rl:
D O M
Vlastnik, i urednikDr. ANTUN
izdavae RADle.
Ciena je ,,DOMU" ua godinu 3. (tli) Krqn^e. - Ako desctorica.ili viSe zaje.dno
6 a l j u p r e d p l a t u z a , , D O M ' ,d o b i t i e D O M z a m a n j u c i e n u i, t o ' d e s e t b r i c a
i v i 5 es v a k i z a 2 K r u d e 4 0 f i l i r a , d v a d e s e r o r i c a ' i v i S e s v a k i z a 2 ( d v i b ) K n u n e . '
- Pojed.incise mogu predplatiti i na pol i na .t,reiinu,a desetoricai vi6ei.ns CetvrL
g o d i n e . - P o j e d i n ib r o j ' s t o j i l 0 6 l i r a
U Zagrebu, 1. rujna 1900.
Strah u mraku.
Liepo vas molim, poslu5ajte me malo pazljiviie, nego
obidno, MoZda vam ne 6,ebiti Zao.
Bio sam malo izvan Za$reba, pa duite i vi, Sto sam duo
ja: Govore liudi, da 6e zakoji dan biti uZaSrebu niekalcav
>popovski sabor..,da 6e se sastati svi biskupi i mnogo dru-
gih popova, da 6,e,kalu, dodi i )>car<< na tai sabor, Tai 6,e
sabor - govore liudi - okrenuti sve liude na iednu vieru,
i to na Zidovsku.- Da sve kazem, reli 6u i ovo, Sto sam
iuo: ,rJa ne 6u - kai,e iedan - ni za Zivu Slavu ostaviti
svoie viere, pa makar se sav sviet okrenuo<, ,Ni iarr, veli
drugi. uA bogme ni ja nikad<, veli |rell
Kad sam ja ovo duo, ne mogu vamkazati, kakva me ie
tuga obladala, takva tuga, da mi ie postalo mradno pred
odima, I podeo sam misliti, pak Euite, Sto sam i kako sam
mislio:
Vi znal.e,Sto ie to 'rtama<<,,tminao. Nieki Hrvati kalu
i ,tmica.., njeki i tg
"kmica<, To vam ie ono, kad doviek
vidi, kad je mralc, kad
ie tamno, tavno, kmidno, mradno, lrad
je no6 ili kao no6, A telko ti ie dovjeku u mraku! A osobito
ie teLko dovjeku onda, kad ie u nepoznatom kraiu, na nepo-
znatom putu, a oko niega tama, mrak! Ne samo to, Sto do-
vjelr u mraku mor,e zabasati i zabludlti, nego Sa moi,e za-
skoditi lupeZ ili razboinik, Zato je dovieka u mraku strah,
boii se. I ne boie se samo djeca i lene, ne6loie u mraku
strah i svakoga dovjeka koliko, tolitrco.A strah Ea je. zato,
Sto ne vidi, Stra5liiv doviek vidi u mraku kladu, a rnisli, da
je medvjed! A koiiki su ved tako u mraku vidieli duha,
I ,6,R, ,,DOM," Godino 1'
- -
koliki su vidjeli vje5ticeili coprnice,_lcoliki su.vidjeli ovo$a
iii-"""gt *itou"i i vukodla-ka, koliki su vidjeli -:- Bog
il"ai t irami!'- dak i pravoSa zivo$apakleao$avr?g1l 4
;;ittofa ne bi vidjeli, da niesu bili u 9t1ahg,a ne bi bili
,-t-r"tr"?a niesubili u'tmini, u mralcu.I lcolike su nastale
"u ,rarodq strasnepripoviesti: o duhovima,o vukodlacima,
o vie5ticama,o stia5ilima ili avetima,i Sto vam i7 znamo
te# ioS! Koliko se ie puta I vam kola ie1ila i kosa ko-
struSila,kad ste sve tolluSali! A i_opgt velim:_sve$ato$a
;; ti bilo, d" dovieka niie strah, Oh' Bote moj,-stra5nati
ie lama. sirasanli ie mrak! Sto sve kriie mrak! Sto se sve
iodi u mraku! U mraku se legu sva stra5ila svietat 7 8
mt ku se ie rodio i onaj ,popovski saboru,na koii 6e doii
i- """t., u'mraku se ie'rodlla ona misao:da 6,etai sabor
--
okrenuti sav sviet na Zidovskuvieru!
ii"ai boaii, daile mi svie6u! Veliku mi svie6u dait1,
veliku Lao stolietni hrast, i io3 ve6u! Daite tu svie6u,da
oosvietimsiromahunaroduhrvatskomu;neka mu svane'pa
ie neka razlleda oko"sebe,1 neka "sene boii, Ne-kapo'
gleda,pa 6J vidieti, da ono u mraku niie medvied,ne$o
Sniila klada!
Tako sam vam mislio, kad sam.Euoza onai 'popovski
saboru,i za ,rcatarr,i za Zidovskuvietu.
nil nemoitemisliti, da ie ovai ',popo,vskisaborunaiveii
medvied,koiega se hrvatski nqrod-b9ii--u.mraku, Oj niie'
niie! i(oiiko'iria ovakovlh medvieda! Neka dodie u selo
pi"ri"t , iii kakav Svabski,potepuhili skitalica neka Stogod
itip6"l"da o daliemsvietu,-- i selo ve6 ima 9vog1medvie-
Itu I loii ga se, Sie6amse iz svo$adietinistua,kad-ie onobio
rat u go;il s Turdinom,Jednogadana dodie u selo glas,da
Filipovie ne 6€ nista oprravilis Turdinom;lgl' 6e sad tek biti,
sto 6e biti, A Sto 6e bitie Doei ee, ka/'e,Turci-Aziiali, oni
- koii imaiu rep, kao koni! BaSimaiu odozdolarep.,i t-obqs
kao konjski rep, tako'dugadak,da $a mo$ui moraiu oko ti'
ela omaiati!I Siiavesu dine ljudi siedielina briegr uz Savu
i raz{ovarali o tom repu i bojali se: Sto 6,ebitl, kad dodiu
repati
' Turci! - ,-
A mogaobi vam nabrojiti stotinu ovahvih medviedi,
koiih ' se na5 seljak boii, - ier ie u mraku,
,Dakle niie-istina,'da6,ebiti tai ',popovskisaboro?"
. Jest, istina ie. Istina ie to, kao Sto ie istina, da tamo u
mraku lehi klada, Samoniie istina, da 6'ena tai sabordo6i
jg4el-1'
,car.., i nije istina, da 6,etai sabor okrenuti Hrvate na Zidov_
sku.vier-u,sastat 6e se hrvatski rimokatolidki biskupi i sve-
6,enici (Zupnici i kapelani), sastat 6e se i drugi liuili rimo_
katolidke viere, a-to za-to, da sq.doSovore:kiko bi se po-
pravilo zlo, ono zlo, velim, Za koie nema gladne godine ni-
gdje, pak ni med svietom rimokatolidke viere, Oni ie se
dogovarati, kako bi se med rimokatolidkim-svietom hrvat-
skim po]ie uredila Skolska nauka, kako bi se umaniila kri:
vica, kako bi najzSodniiebilo Livjeti,u danabnjemzlodestom
svietu, - i mnogo ioS toSa ima, o dem 6e se tu dogovarati,
A sve to, Sto osnuiu i Sto se dogovore, sve to treba-da bude
po pravu i po boZiu onako, kako to nauda rimsko-kr56anska
vjera.I s_vakikr56arin-katolik moi,e do6i na taj sabor, i on
qeka dade svoi glas, misli li ovako, ili onako, i" tt" 6e vi.
dieti ni >>c€tr&<<;niti 6e duti, da tko koga obra6a na Zidovsku
vreru,
To vam je fai
"popovski saboru,ili kako se pravo
- zove,
,Prvi hrvatski katolieki kongres ili sastanaku.
. ,,Nu, pak onda reci, niieli sviet bez pameti? Samo bi ja
tugo- zp?o: tko ie ono izmislio, i kako tb sviet odmah vie-
ruie? _I kako su baS to izmislili, da 6e nas sve preokrenuti
na Zidovsku vjeru? r,
Na ovo vam ie lako odgovoriti,
U mraku ne treba izmi5liati nikakvoga stra5ila, ier ie a
mraku sve stra5ilo, Znate, Sto se kaile, diie u mraku svaka
krava cina, A nd5 je narod u du3evnornmraku i on ne zna
ni5ta prg._voo svoioi gospodi, nista pravo ne zna o svom
>caru<(,NaS narod zna, da se naSaSolpoda vi5e puta dbgo;
varaiu, i na iedan pat izadie novi zakon, kao s nLba padne
qovi porez, nove pravicb-,A sve tO zakoie i naredbe potvr-
di-i
"caru.Pa ie li onda EudonSto je narod nje5to duoo ka-
tolidkom sastanku, pa misli, da i.tu mora biti car? Je ll
iudo, Sto t'nu se i taf sastariak diiri crn, ier ie narod ri mra-
kt, u u mraku su'crni' svi sabori kao i ive'k'rave, '
,Jest, iest istina ie, sviet ne zna, Ali lcako'tci, da ndrocf.
samo zlo za sebe vidi u tom mraku? Kako ie tiiudem dbSla
na pamet ba5 Zidovska viera?"
,Boi,e moi, ala ste vi liudi dudni! A lcad vidi5 u mraku
Sniilu kladu, za5tone misli5,da je to pedeni vol, neSomisli5"
{" i" medvied, koji bi te mogao rcider.ati? A? Zalto? -
Lato, ier pedeni voli ne lel,e uz put, neSo uz put Eeka raz-
boinik, ili iz Sumeide medonia, - pa se zato toga i boiiS,A
 ,,DOM," Godina 1,
teSa se boiiS, u to i vjeruie5, Tako se i na5 narod u svom
du6evnommraku boii, -'- onoga se boii, 5to $a ie ve1 sti$lo,
Sto ga dan na dan stiZe, Zna on dobro, da iz niiednoga sa-
bora ne dolaze u narod ni pedeni wabci, a kamo li pedeni
volovi, pa se zato i boii - iidova, Narod dobro zna i vidi,
da Zidovi danas naibolie napreduiu, da im sve ide za rukom,
da u mnoSimmiestima oni imadu prvu ried, Narod vidi, da
na selu nema Zidovske bogomolie,da seoski Zidovi niti ne
idu u bogomolju, pak im ie dobro, Narod vidi, da ni mnoga
gospodakr66ani ne idu u svoiu boSomoliu,ne$o Zivu kao
oni Zid.ovi,- pak im ie dobro, pak su Sospodai mnoga su
takova Sospodanadelnici oblasti, Narod vidi, da ie naiholie
onomu trgovcu, koji radi i tr$uie kao Zidov, I tako d,alie.
Jednom riedjw narod naS vidi, da u svietu sve to vi5e ono
vriedi, Sto ie Zidovsko,pa kako ne bi u mraku vjerovac, da
6e i "caru i sveienici hrvatski preokrenuti na5 narod na
Zidovsku vieru? Je li 6udo, Sto narod vjeruie, d,a 6,ese sve
po malo sav sviet preokrenuti na iidovsku Segui fajtu, na
Zidovsku iailonu, u kratko: na Zidovsku vieru?
Niie to nikakvo dudo,Narod nje5to dobro vidi i u mra-
ku t. i. dobro se boji, A kad tako dobro vidi u mraku, koliko
bi bolje vidio, kad bi mu se posvietilo!
Rusi i Niemci.
Rusi i Niemci - to su vam naiveda dva naroda u Ev-
ropi, RusA ima do 100 (sto) milijuna, a Niemaca prelco 60
(Sestdeset)miliiuna, Samo ova dva naroda idu napried, svi
ostali idu natraS, svi ostali propadaiu. Za sto godina, a
moZda i prije, Rusi 6e se i Niemci sigurno potuii, To 6e biti
stra5an rat, a poslie toga rata znali ie se i to, Sto 6e biti od
nas Hrvatd, Zato ie vfiedno znati nie5to vi5e i o Rusima i o
Niemcima, pa 6emo se za to o njima porazgovoriti,
_ euli ste, kolilco ima iednih, koliko drugih. Ali to niie
dosta znati, Treba znati i to, kako se mnoZe,Rusa ie svake
godine za dva miliiuna viSe, a Niemaca samo za pol mili-
iuna, Rusi se po tom svake Sodine narodi malo ne pol to-
liko, koliko ie-nas svih HrvatA!
Qrugo ie vriedno znati, koliko imadu zemlje Rusi, a ko-
liko Niemci. Rusi imadu 40 puta toliko zemlie,koliko Niem-
ci! Ako ho6ete brojke, evo vam: Ruska ima 23,A00.000
(dvadeseti tri miliiuna) detvornih lcilometara,a Njemadka
God,ina 1. ,;DOM," 261
samo 540.000,To se moZei ovako re6i: SestRusa ima toliko
zemlje, koliko-_l00 (sto) Niemaca, T9 i" razliha. Na jednu
du51rdolazi u Niemadk_oisamo 1 i pol iutra (rali) zemlje, Tu
se lako razumiie, da Niemac mora po svietu trbuhoru za
kruhom, Zato se Niemci sele dak u Ameriku i u Kitai, a
dolaze i k nama-u Slavoniju i -u Bosnu. A Rusi se Sire po
svojoj zemlji, oni se ne razteplja i .ne-razsiplju po trrdjini,
oni idu, kaZu, gam_o u ususjedstvou(u komSiluk), makar'iili
pol godine- hoda daleko, A Ruska ie zemlja plodna, ako i
niie sva plod,na. De se obdiela i obradi E iemlia onako,
h"bg ie ob-radienaFrancezka, mogla bi hraniti 500 milijuna
liudi, I !o.-bi po-€la hraniti samo evropska Ruska bez azij-
ske Sibiriie, Ada se ditava i to samo plodna ruska zemlia
nas_eli_samo_pol toliko, kako ie danas naselienaNiemadka;.
stalo bi u Rusku 750 miliiuna liudi, - Po.tom vidite, da
Rusi ne moraju biti u strahu, kako 6e se prehraniti, A Ni-
emca ve6 danas ne hrani niegova zemlia,-nego niepov za-
nat i fabrika, Niemci ve6 danas dovaZaiu Zito iz'Rusiie, i
t9 za 400 miliiuna kruna na godinu! Rus ve6 danas hrani
Niemca,
Sad se_pita: A kakvi su liudi Rusi, kakvi Niemci? -
Znale, da su Rusi na5egaplemena,da su Sloveni ili Slaveni:
-_kaZu nieki na5i-ljudi - on ie naS usievernistric<.
_\us ie
Hrvati iz Istre, ili iz poluotoka Pelie5cakod Dubrovnika,lcad
se sastanu s Rusom na Kamdatki, tamo daleko u aziiskoi
Sibiriii - oni se razgovaraiu s Rusom bez velike teZkoie. A
to ie daleko ditavu godinu dana hoda! Ruski kozaci (konja-
nici) liep_osu se razumjeli s na5imi Slovenci i Hrvati, kadi;e
ono pred 100 godina ruski Seneral Suvorov vodio kozake
preko Liubljane u Italiiu na Franceza, A Niemci su ni-
emci za nas: mi ih ne razumTemoni5ta, Znate, kako se ono'
pripovieda za nalega seliaka: ,Oni su (t, i. njemalka {o-
spoda kod nas), oni su - kale - bosokiali, bosoktali, dok
sy-ih_menidvaisetpet otraga nabosoktaliu,Tako vam ie to
bilo: Niemci su boioktali,:- a mi niesmo razumieli,dok se
'rz-to{a
bosoktania niesu izle|le batine za Hrvala, - Rus
od srca rado pogosti tudiina puttrika, koga niie nikad vidio,
:.!g 9" -g^vidjeti, Rus 6e pomuzti ili podoiiti svoiu kravicu
ili kobilicu (kozaci doje i lobile), i to 6e dati tudiinu gostu.
I s.voiu6e mu posteli ili krevet dati, a sAm 6e spavati nii
goloi zemlii, Niemac toga ne 6,enikad i nikornu uEittiti. Ni-
emci su samoiedi i samoZivi, zavidni i ialni i pohlepni, a Rus
 ,,DOM,'' Godina 1,
nije, jer ima dosta, - Rusi su bolie glavennego Niemci" Sto
Rusu odi vide, to mu ruke nadine, n, pr. uru (sahat).A, Ni-
emac se mora dugo uditi i muditi.'Osobito su tupi i slabe
glave iulni, Niemci, ovi nama najbliii (Austriianci i Bavar-
ci), Niemci malo iz {Iave izmiSliaiu,oni vedinom prigledaiu,
Sto i kako drugi narodi rade. Najvi5e se ude od Francez6,,
sve zaniima rade, kao majmuni ili opice, - Ali Rus se rado
veseli, rado potro5i, a onda kuburi u nepriliki, A Niemac
je skup, on marliivo radi i duva, 5tedi, Zilav je, Osobito su
Niemice duvarne gospodarice, Niemalka zemlja na sieveru
i iztoku slabo rodi, a tu na i,ztoku i sieveru Zivu niemadki
Prusi ili Praisi: hrane se krumpirom, haidom ili helidom,
jedmom ili iadmenom, zobenicom i prosenicom,- Livu
umjereno, mno6loSladuju, Ovi Prusi, - fs su pravi soldati,
fizd,avi i oholi, osobito niihovi stari plemenita5i, pa makar
nema ni prebite pare u iepu, Hrabri su, ali i okrutni desto
ba6 bez duSe, osobito u ratu,
Sad bi trebalo znall Koie su viere Rusi, a koie Niemci?
- Rusi su pravoslavni kr56ani. Vieruiu sve, Sto i rimo-
katolici, imaju iste glavne svetce, kao i katolici, samo im
nije poglavar rimski papa, A poboZni su i zdu5ni,A Niemci
su u Niemadkoj ve6inom lutorani (ili protestanti). Osim
Boillta i Uzkrsa nemaiu nikakvih svetkovina ni svetaca, pa
zalo imaju vi5e radnih ili dielatnih dana, Lutorani za pravo
ne znaiu, Sto je poboZnost, Lutorova viera - to je prava
niemadka vjera, pa iu nieki tako i zovu, A lutoran malo
vieruiet on vjeruie ono, Sto moie dosedi, pa zalo vi5e mari
za ovai sviet i iivot, nego za onai sviet, koii se ne moLe
dose6i, Istina je, da Niemci rado i po zraku lete, f.antazi-
raju, ali,to samo onda, kada im ne Skodi, ako pri tom ni5ta
ne Sube na ovom svietu.
JoS da vam kalem, kakvi su susiedi Niemci, Niemac ie
od pamtivieka udarao na druge narode, viSe nego ikoii
drugi.narod. Niemci su uni5tili ditav veliki slovenski narod
tamo kod Bieloga ili Baltiiskoga mora i oko rieke Labe. I
niihov glavni grad Berlin - i to ie bio niegda slovenski
grad, Dugo bih vam morao pripoviedati, koliko su Niemci
krvi prolijali s timi Sloveni, s drugimi narodi, pak onda i
sami med sobom, Oni su se sami med sobom klali 30 go-
dina, kako se nije niiedan narod na svietu, od kad je svieta.
Zalo danas niiedan narod ne trpi Niemca, kao ni En-
Pleza, a o liubaii za Niemca nema nigdje ni govora. Ne
Godina 1. ,,DOM,"
samo to, da pravi Madi,an ne trpe.Nl9m!!,.1-"go
'ni iriti iuZni
Niemci.B avarei, koii su mno$o bolji liudi' oni ire trp6
Prqsa, A kako ie Niemac Po srcu Hlvalu' to.su v66 nasi
pradiedovi pred 200 godina pokazali';' Stari ireerit Hrvat
ivedenik Jurai'AKrli,anl6, napisao ie priie200 $odini: "Ne
virui Nimculu velika5 hrvatski, knez Fr-lnkopan-isto ie
tako viSe neSo pted 200 $odina napisao: oNe virui Nimcu,
ka' ni suncu- zimslcu!" - Dana5nii Madi,ari su priiatelii
s Niemcima, Ali da se to razumiie, &eba znati, da su se Ni-
emci u QvetnpoZidovili, osobito u trgovini.i u politici: malo
ne sve niema8kenovine, svi novci, sva trSovina - to ie sve
u rukama Lid.ovima.A znale, da ie tako i preko Drave, da
ie svaki deseti Madilar Zidov. Znate i to, da su svi iidovi
lospoda, Sad ako rzmemot.d. ip ivaki deseti pravi MddZai
[ospodin (a nije ni toliko), bnd"aie jasno, da ie skoro qYalfi
drugi madZarski {ospodig Zidov. Po tom niie dudo, Sto su
madZarskagospodapriiatelii niemadkoi gospodi, ier su svi
lidavi med sotom prijatglii,
Niemci su i neiatraini. Rusi su im pomogli toliko piita,
oslobodili su ih od Francezai na tisu6e i tisu6e Niemaca do-
lazi uRusiju i Livi tamo i oboga6ujese; ne !i ie biii iii"slir'
dinili i oiadali pred 30 godina, da nije Ruska htjela' -"p?
ipalr Niemci ne trpe Rusa, psuju ga i grde, Ima na vozove
niemadkih kniiga i novina, i sve to grdi, ruli, i psuje Kuse,
Rus je Niemcu medvied,Dobro, dobro,, ,
Srr" sam vam ovo tazla1ao - ne z:ato,da vas zavedem
na nepriiateliske razdore, ne$o da znadete, s kim imamo
posla, pa da budete na ofrezu, Istina se mora reti, - a ovo
ie sve istina, ovoSa su pune kniige i glave, - samo su hr"
vatski seliaci u mralcu, Neka i oni znidu, da nijedan naro{
niie svetac, ali neka i to znadu, da i mediu narodi ima vedih
i maniih grie5nika i zlotvora, kao i med liudima, - pa neka
paze i neka budu na oprezu, A imadu i za Sto biti na opre-
zu, ier se Niemci spremaiu na velilce stvari, kroie velikq
haliinu, a mi ne bi htleti,'da se posluZei na5om kolom, I
mi moramo 1ivieti, i nas je Bog stvorio, ili ako ho6etei i mi
imamo zube - hakve takve,
Bi li ,,DOM" pisao o gospodarstvu?
eitaoci ,,DOMOVI., znadu, da ,DOM" ne pi5e o €o;
spodarstvo,p& 6u vam sad kazati, za to ne pi5e,
 ,JlOrM," Godina 1,
'Prvi
razlog, za5to ',DOM< ne pi5e o gospodarstvu, jest
to, Sto-hrvatski seljaci imadu posebni listi6, koii je samo za
gosqodarstvo,a to ie ,Seoslci Gospodaru, Sto ga izd,ajeGo.
spodarsko druZl.vo t Zagrebu, Ja ne znamt ko-liko hrvatski
seliaci ditaiu tai listi6, i koliko se po niem ravnaiu, i koliko
se iz nie€a naude,
-Ali ima jo5 i drugi razlo{, Sto ,DOM< ne pi5e o go-
spodarstvu, Ja 6u i tai razlog kazati, a to ie ovb: Ja sim
dvrsto uvieren i dobro znamj da se nitko niie naudio gospo-
dariti iz knilget nitko se niie iz kniige naudio ni oritij ni
kopati, ni_siiati i tako d,alie.To sve moraS priie vidieti na
svoie odi. Istina ie,iz kniige moZe5doznati sva5ia,pai. tako
moZe5doznati nie5to i o gospodarstvu,Ali to su sv-emalen-
kosti, Ja ne 6,u redi, da i malenkost ni5ta ne vriedi, ali ja
kalemt Nitko se niie iz kniige toliko gospodarstva naudio,
da bi se mo lo re6i:
"Od kadgospodarike kniige dita, mno-
So mu ie bolie, gospodarstvomu bolie napreduien,Ja u to
ne,vieruiem. Ja znam na primier, da mnogomu seliaku ide
bolie od ruk-egospodarstvo,od kad siie dieteljinu-travu, Ali
t9$1qas_iseliaci niesu izkniigd naudili, to su oni morali priie
vidietil Isto.ie tako s drugom travom ili pasminom {ple5i-
loln, racom): i_to mora gospodar priie vidjeti, kakvo ie i
kako bi napredov_alo, a onda, kad vidi, da ie bolie, onda i
on-prima novo, Jednom riediu: seliak ne vieruje odmah
knjigi, ne€9 delca,dolc vidi na svoie odi. I pravo ima. Seliak
ne mole odmah posijati, dega io5 niie vidib, kako raste,'jer
to moZdane 6,enihad niknuti, a seliaku ode u ludo i rad i
sieme, Seliak ne 6,ei ne moZe mnogo oprobatiu ili ku5ati
onako na pasiu vjeru,
_ To je iedno, Dru$o ie ovo: Koliko ja znam, hrvatski
seliaci gospodareu niekim krajevima posve dobro. I da ih
ne Snietuveliki porezi,da ih ne davi voda, da im oblasti idu
vi5e na rukun da se ne zatvaraiu saimovi, da znadu i mo$u
3.uSj:"plki gospodari prodati, Sto prirade, - vjerujtn *i:
i:ivieli bi i napredovalf ba5 krasno,
Tre6e ie ovo; Oni, koii idu ba5 u gospodarskebkole kod
nas, ne samo da niesu bolii gospodari, nego niesu ba5 ni-
kabvi pospodari, Mnogi ,rur zttadu, da i*uI e u KriZevcima
u Hrvatskoi go_sp,odarska Skola,u kojoj se ude gospodaritii
seoska dieca, Pak Sto vidimo? Kakvi su to EoJpodari,kad
9v15e, tu Skolu? euite, pa sudite: Malo koji od ovih izqdenih
i Skolanih 1rat4ra., - malo koji ide na svoie €ospodarstvo;
Go'di$a 1, ,,DOM,"
-,,
pisara! Toliko su u toi Skoli volje dobili za gospodarstvo,
da vole biti sluge i tudie metle nego svoii gospodiri! Mjesto
da dobiiu voliu za bolie poljsko Sospodarstvo,oni su dobili
voliu za lalcSiZivot,za >gospodiiuo!A 5to ie tomu krivo? Ne
mogu vam svega re1i, ali 6u vam re6i, da ie krivo i to, 5to
su im uditelji gospoda, A nemoite mi zamietjti, meni se
smie5no dini, da gospodin udi seliaka orati i drr!€i polishi
posao, Kad na to mislim, sva$da se sjetim ovo$a: Ima iedn-a
lrrvatslca kniiga o pdelarstvu, kako treba postuPati -sapdel-
cima, Tu ie i.ttligu-ttapisao iedan lqrvatski-Zupnik, Njetko ie
ditao tu'k;iigu; p^ i. imislio ovo: Idem jq k tg,mu-Sgspodinu
Zupniku, di vidim sve to, kako se radi. l-zbilia do$ie k ?."-
pnik,t, a kad tamo, - Zupnik nem-anijedno$a pdelca,-niie-
inoga uli5ta, a napisao ie eitavu knii$u o qdelcima. Kako
iu ie"napisao? lJzio ie niekaklu kniigu u tudiem ieziku i to
ie pretOfio na hrvatski iezik. Tako vam-i mno$a {ru$q $o-
lp6du ude seliaka poliskomu poslu, a Bo{ zna, iesu li to
ifiad i vidjeli, sto pisu. Takvo pisanie vriedi malo ili nista,
Rekao-sam, da na5i seliaci dobto $ospodare,Ali ipak
niesam posve pravo rekao, A niesam pravo rekao s tri ra-
zlopa,
-
Prvo je ovo: Ne $ospodar'ise dobro u Bosni i Herce$o-
vini, Tamo ima mttogo zemlie, koia leii pusta, i leZ'at 6'e
pusta, dok ne dodie Svaba,ili eeh, To !e na5e zlo, A"lelita
Lemlia pusta prvo zalo, Sto niie seliakova, -ne$o be{ova
(spahiiina), pu seliak obradi samo toliko, koliko mu treba
zi hiv'ot,a ier begu mora dati tre6inu priroda, ne ,(e se mu-
dili za dirufoga; Erugo zalo, Sto bosanskomu 'seseliaku malo
treba, Sto ie naudan na kakav$od Zivot, pa mno$o ne
brine, Ovo iedno i drugo veliko ie na5e zlo,
DruSo, na5 hrvatski seliak ne $ospodarj zalo dobro, 5to
i u drugiil'ttusi* kraievimat a ne"."*o u Bosni, ima dosta
puste iemliet ima pa6niakd, ima Sikare i Livicq ima mo'
8varA, i iam6.,puste zemlie uz ceste, uz medie i potoke, --
a sve bi'to selfak mo$ao sim urediti i obraditi, ali ne 6e,
ne$o kai,et ,Ni na5i stari niesu to$a uredili, pa fu dobro
aii1eli," A ne misli5, da na5i stari iiesu morali pladati to-
liko, koliko ti danas pla6a5; ne misli5, da se i9 na5ih pet-
deset starih grijalo kod l"dne peti i ielo iz iedne-zdiele, a
ti sam *u .lrJ|u* babom'imab svoiu peticu i zdielillcu, i9t
t"oia Labi"^ioi.biii *.*r svoia gosiodarica, a'ne bi znala
 ;'DoM," G i ztrt ^.
A
pravo_nipurd ili tukaca pasti; ne mislis na to, da nasesta- ' sve to
pa o moru i tako dalie, ie $ospodarStvo,Uz poli-'
rice niesunosile cipel|,,.1in""a'n (kako ti se to jo5 ;;;, rko po.podarstvo treba naberrlu seliaku i Sve ovo, da se',
a tvoia babica-hoie svietle cipelicl, i to tar.'o"", r.rid ur^ign ogledati po svietu, Bez toSa se mudi, kao u vreti,
Skriplju:.kad id.e zauiiadgleiqq mesom,ios sve se za niom u mraku,
Euiez .i
zip! zipt zip_t.- zipj iiet LIpt.Toioj g",hb6* tipl'^;i
a u vrtu nemani siira ni lobode,I k.mo ii kt,r*pira, *rk.re Pismo Kulina bana 7LL godina staro'
(korienial, Nema, ia mislim, ni u i"dtE hrvatskoj zemlii Hrvita,
.kupusa (zelial i _tako darie,Jt" GL-" u svakoi
joi po vrtu rastu koii niie Euoza Kulina bana. Kad se Liudl nz$ovaraiu o
ll"1ll"gopak turnuti
sr(osatl' !op{v9, a moralabi ih pobratij
pod gubicukakovomu krZliavomupfa- dem god, sto ie davnobilo, lako-semoZeduti, da tko kat'ez
setu, Ali tko bi onda maiirao medju svietom,-ia sviet Euie ;E|1i-f fito'"u- tculina'banau.I nitko ne zna' kad ie 1ivio
tu.oj.Lipl Zip! - t.i'flfi" L.", A ipak se to 7na.,Dodana dana5nie$a.6uva
nikakvo gospodarstvo. To "t: niie dobio gospgdarrlrro,to nije
Danis su ve6i"tr"tt
- zato se mora i,,oi:",raditi,..aniiedan v eia gliia, r"'fir*o Kulina bana, koie ie Plsanobas na danasniidan,
""i,
Lomadi6 kad ia ovo pisem,to jest bas-nJdan29,au$usta(kolovoza),
biti pust, GdjegodmoZe5,prosiecitrn i drad,""rTiiiJ u a goiine 11'89.,dakle ravno priie 711 $odina'
lT,1i"
Kaxovo zrno,- vidjet ie5, to 6e ti dobro do6i, -
-- --' ali "irf.J
ti to i Eto, sad znadete,kad' ie ilivio Kulin ban' . .
sam znaS,' ali ne 6eS. A sad 6u vam prepisati'ononie€ovopismo,i to od riedi
Treie_ie ovo: NaE.seliakne 6,eraditi stroiemili ma.i_ do ti'"dt.r."; ier Kulin!?" i"
r."[t ;ti; ondaio""ori16,
tlo*j ,lDai mi mira i s vra1iomma5inom!Nemamza Aovorio i svoia pisma pisao pravim hrvatskim igq\kgy,
oa sl -kupim soli, pa iu kupo.yati_ma5ine! A za5tomi ie Bog
Sto
i"t o ." je orida'govorilo,A_pisanoie to pismo 6irilskim
daoruke?<< - Tiko.s".r;utis pravo,da .lorni*., i, i, o"iti slovima, kbia se zoyu.Po lv: Cirilu,-a
nemasmalo krivo, sto kazes,itatil;;^oi;;
da r moZe$kupiti niti sori, *"ogo .u.liettr grdkomupismu,a tim slovimai danas-pi5u
to j? zlo; i ja t-ebt- ne prigovaram,pro*"trri-r"-rr*f" ;;i-Sfu";ni grdk"og a zakona,t, i, R-qsi,Bugari i Srblji' a
ne, kao i ono vlaski pop krozhaliinu - pa 6esmoZdu ifi niegdasu tim"slovimapisali i mnogiHrvati, pa i danaspi5u
*oeil
Ali ima i takovih,ko;i,Ll.mogli, pa." ,,ydku[;;; 6" ganuti" --'--A stari hrvatski turci
nieki
Eto onaj.plup..zaoSrinjanjet it Liuru ,to1i +Oiori"fi, fGtt;i r;t a"lt" io pismo Kulina bana,lcoje se duva dak u
one, koji s niim.rade,pa 6,eti re6i t"iid;;ri;d;;l;d;;g;j rurkol ;;;rk;i kniizlici u PetroSradu,Evo pisma od riedi
dinu ie ti vratiti rot - A sto ono pitas,,"Jto'ti do riedi, ,"*o, Sto ie ovako (zigradieno),-to sam ia sim
"i. ie Bog
fl"1 Lrk-",,upitat6y lp tebe: AzaSto nL ore5niktima, kad dodao,da bolie razumietestare riedi,-Dakle-Euilet
!.le 9og.a.a9luke? Za6tone zabiiei davla (eksera) ,,U ime o"u i.i". i.""toga duha,Ja ban bos'nskiKulin
Sto ie ti kladivac? za6to uzimas u t.tk"'g;;iit; Sakom? prisezaiu(prisiZem)tebe, kneZe-Ktva5u,i vsem (svim)gta-
zubad,e - za5tone bi ,"\;*";_;r-.-ti#-.pravliaoir"giil), pr?vi ?'!i1-.
ili zubc-e, tt"* (giucifiil"i bubrovdam(Dubrovdanom).
sieno?Eto, vidi5: i plug,-imotika, i teli bifi vam od ielje i do vieka i prav €oi (t, !-?i'l dtzatr
su to male masine,Kail hoeesfino i"gorpbtrkiiriAf.,-i')rt"i,_ sve
Eii'"ti, u^a s vami i pravu a.t olje s'm'(."*[ ii". Vsi (svi).D,u-
ho6es. i. cigaruzapaliti,-
k;aii Lrri"Jziir""';".t' kraicaru "i"i",
brovdane,kit" Goii)'hode io moiemu'vladaniutr$uiufe'
zakoiekalcve tridiriigi" ti ho6eJmoza" E.r.l ,oo*. ditati, Sdiesi kto (tko) ho6ekrievati (Stoie to, ne znamni 1asam;'
- @,onda, dradi moj, godie fgdiegod)si kto mine, pravov vierov [pravom vle-
niesu dosta mlle *rli"", i"go treba
i velikih,zatoEovi"ti r*. p.*"t,-J"Gsi;;1 i', iom) i'"praii*'ti""*- diiatf ii bez y.-.koig -il"di, \zvl?
,i orak-
Sava posao,
fosim)Sio mi kto dA svoiov voliov poklon, i {a im ne bude
Ali ima ios dosta.stvari, i to verikih, rcoiebi trebalo oa *fiitt eesfnikov tit", i dok'olie'u mene budu, datinim
znati hrvatskom z.-";"go"9 €ospodarstvo,pa ie s'vjet (saviet) i pomo6,kakore i sebe,kolikore .moZe' bez
,,Domuo ".t;"t i" '.lrliu'ptiioit1iu-'Talo
govarali o"iiqf
i pisio ioSee fisati, Kad smo se ono raz_ or"g. 'i"n"aoi" mi B-o-epomafai i sie Jotg)
i,eliezmci,pa o tomjle ti Hr""ia*.i trgovac, .o"io diiak 6a-"; 6J"ov) pisah siiu
"o.id.ii".-_
 26 ,,DOM," Godina 1. God,fu:a1, ,,DOM,'' 269

[ovu) kniigu (t, i, pismo) povelov banov (po zapoviedi ba- dvrsto vieruie, moZe se do$odili' pre_kodrugo$a prielaza teZko pro-
novoi) od roZdstva (rodenia) Hrstova tisuda i sto i os'm da mu glavobolia Prestane, ako [a lazio, a kad ie pro5ao preko ire-
(osam) deset i devet liet, mieseca avpusta u dvadeseti i ona i,eia samo Po{ladi Po Slavi, ili 6,e{ai sru6i se potrbu5ke i ostane
deveti d'n, usiedenieglave Ivana Krstitelja.u ako mu delo namaZe ba5 samc, leZetL Kako fe pao, izpade mu iz
distom vodom' Zepa komad kruha, pa dodje pra.
Mno€i vas znadu, d,a ie Dubrovnik hrvatski grad pri Da ie ovo zbilia istina, to su sica i stane tai kruh Zderafi. A
moru u Dalmaciii, U staro vrieme, pak sve do Napoleona liudi izku5ali na sto nadina. To su Kraniac ju leieli tuZno ljutito po.
bio ie Dubrovnik sAm svoi i nitko mu niie bio gospodar,Du- izku5ali tako, da su bolestnikom gleda i kaZe joiz,,Ej, ne bi ti moga
brovdani su bili dobri i bogati trgovci, pa su trgovali ne samo davali samo Stogod za liek, i bo- kruha iela, da sam ja Ziv!"
lestnik ie ozdravio. A ozdravio ie Eto, to vam je Sala, ali ie u
po moru, nego i po suhu, osobito po Bosni i Hercegovini sve istine, Hrvat ie Kranjcu
zato, Sto je dvrsto vjerovao i na- nioj mno$o
do Carigrada, A ovim pismom dao ie Kulin ban tim Dubror'- dao se, da 6,eozdraviti, A izku6ali ,,suferovao", uvjerio $a ie, da 6e
danom slobodu,da mogu po niegovu vladanjv, t, i,po Bosni su i drugadiie, Tako su n. Pr, rekli umrieti, i on se je zbilja drZao kao
trpovati, da ne moraju ni5ta banu plaiati, nego Sto ho6e dobre mladoj dievoici, da 6e se pocrve- mrtav,
volie dati mu na poklon, i da im banovi dastnici, t, j, dinov- njeti, ako pogleda na Prozor I A i to je poznalo, da mno$i
nici ne smiju sile diniti, Jednom riediu, ovo ie trSovadki ugleda koSa, I zbilja se je pocrve- liudi dobiiu bolest, koje se boie,
u$ovor izmedju Bosne i Dubrovnika, niela. Rekli su niekomu, da 6e mu Jedan se uditeli straino bojao ko-
stra5no zasmrdjeti nieSto, kad do- zic6"i nije nikako htio po$ledati
A kako ie danas? Mote li danas hrvatski ban u Za{rebu dje na to i na to mjesto, I zbilia' svo$a druga, koii ie bolestan leZao
udiniti kakav trSovadki uSovor? Ne samo, da toga ne moi,e kad ie doSao,tako mu ie od smra' od kozica. Napokon podie s iedniitr
hrvatski ban, nego to$a ne mole ni hrvatski za{rebadki, ni da do5lo mudno, da je podec bliu- prijateljem, koji se nije bojao, Pri-
zadarski sabor, ni niiedna vlada, - koja je u hrvatskoi vati. - Ali Sto vam ova.kve stvari iatilj unide u'sobu k bolestnikir,
zemlii, Trgovadki su ugovori i dozvole danas velika stvar, pripoviedam! NaS narod znad.e a ovai stra5ivica samo se ie na'
sim mnogo liep5ih primiera, Znate gledao na vrata i upitao bolestni'
to mogu sklapati samo sabori u Pe5ti i u Bedu, Koliku n, pr, li ovu pripoviest? IdB stazom [Ir' ka, kako mu je, Pa Sto mislite, Sto
Stetu trpe Hrvati od toga, Sto se k nama smiie uvai,ati i kod vat i vidi Kranica, Sdie sjedi na se je dogodilo? Onai priiateli, koii
nas prodavati talijansko vino! A mi si Hrvati ne moZemo grani i pili granu na onoi strani, ie bio u sobi kod bolestnika, ostao
drugadije pomoii, neSo se moramo sastaiati i dogovarati: koja je k drvu priraS6ena, a s_iedi je zdrav, a straSivica, koii se ie
kako bi se namolili onim u Pe5ti i u Bedu, da ne puste k nam na drugom kraiu i pili ga! Kaie samo nagledao na vrata, - on ie
mu Hrvat: ,,euieS,ti 6e5 pasti, kad dobio kozice,
taliianskogavina, da se ukine tA
"vinska klauzulau ili dozvola, tako piliS", - ,,Ne tu, nel" odgo- Eto vidite, Sto dini ,,su$estiia"'
I tako smo mi eto, od pisma Kulina bana do5li na tali- vori Kranjac, a Hrvat ode dalie. Sto dini, kad dovjek nie5to viertie'
iansko vino! Ali Sto iemo! Telko nam je misliti na staru slo- Za'das je Kraniac ve6 odpilio gra- kad se dega boii, kad mu i9d"1
bodu, a ne sietiti se, kako nam ie danas. nu, na koioi je sjedio, i padne s misao oblada pamet i Eitavu du5ut
granom skupa, DruSadiie nije bilo Ali ie u na5e vrieme td ,,su-'
ni mogu6e._Paoje, ali je ostao Ziv gestija" ioSla na velik glas-poradi
i zdrav, pa bjeli bri,e za Hrvatom ,,hipnoze", A Sto ie ta ,'hiPnoza
Sitnice. i pita {a u 6udu: ,,Tko si ti, te si i ,,hipnotska suSestiia", to 6u vam
unapried znao po$oditi, da 6u ia 1rizaii drugi put. Danas se o tom
Su{estiia, Svagda me ljuti, bodno dajte hrvatsko ime, ako se pasti?" - A Hrvat vidi, da ima s mnogo gov-ori i pise, pa ie dobro
kad vam moram pisati tudje riedi, domislite.
Ali nije druSe, Ovakove rilei obi- bedakom posla - kaZe: ,,Ja sam da s?ogid o tom saznadir i ,,DO-
Pomislite niekoga, tko ie bo- Bog! Ja sie znam." - Kranjac od- IvlrOVI" ditaoci,
dno niesu ve6 nidije, jer su grdke, lestan, boli ga, recimo, dan na dan
ili rimske (latinske), a ni Grki ni mah klekne pred Hrvata i moli ga: O seliaEkim bankama naPisao
glava, Nikakav mu liek ne pomaZe,
Rimliand starih nema viSe. Zato su Nadje se sad koja i,ena i nagovara ,,DraSi Boie, reci mi, Sto 6e mi se ie veledasini g. Iv. Barbii vrlo do-
jo5 dogoditi?" - A Hrvat mu od- brr knjilicu, kako smo to navle-
se udeni liudi i dogovorili, da udene toga bolestnika, da ima tamo i ta- govori: ,,Ti 6eS sad i6i preko tri .titi iS. btoiu, Ciena i-oj.ie.50 fi-
stvari krste starim, tudlim i mr- mo Lena, koja znade Slavoboliu iz- prielaza [plota), a kad priedie5 lira. "a predPlatnici ,,DOMA" mogu
tvim riedima, da ne bude nikomu liediti. ,,Ona 6e ti - kale - si- preko tre6ega prielaza, onda 6eS iu dobiti ,i lo filira kod UPrave
krivo. - Ali hajde da duiete, Sto gurno pomo6i, vet ie pomogla to-
je !o ,,iugestiia", pa joj onda slo- 'mu umrieti", - Kraniac ode, i vet ie ,,DOMA'',
i tomu". I ako tai bolestnik to
 ,l
2lg ,,DOIVL."
Glasovi iz naroda.
Iz Mediumuria, ,,Hvalien Je-
zu5 i Marija! Evo inene kao Priia-
lelja, koji Vam imam toliko obzna-
niti, ali ne mogiu. Kad sam u 9.
broju nje5ta malo Pisao, bio sam
pod odpovor zvan, ier ie nietko
lnai broj predao kotarskoi oblasti,
a g,-sudaCga je poslao u moiu ob-
6inu, a za to mi rede moj notar-
iuS: Kako imam voliu ditati hrvat-
ski, kad nas ne liube? Kako bi nas
- kaie - ljubili, kad tako postu-
paiu s nami obrtnici, koii vi5e puta
idemo na sajme tamot
Sada Vam ho6u razjasniti, kako
je to bilo, Pred godinu dana bili
smo na saimu u Goli, Po navadi
ob devetoj uri dodie S. nadelnik
Gole i pobira ,,Standgeld".Zlod,est
sajam je bio, a mi siromahi s pra-
znimi iepi haid na kolodvor ob
dvanajstoj uri i s Eizmami na ple-
6ih, Idemo putem, eto ti gospodina,
koji meni rede: ,,Hote sa mnom u
ured, vi nieste maltovinu platili",
A ja redem, da jesam tamo na
miestu (kako i iesam). A on rede
ob6inskom sluZbeniku - nas u
zatvor od 12. do 3. ure, Tako smo
mi siromahi, ba5 ja i moi brat bili
u zatvoru. Poslie pak po5alje u
na5u ob6inu na5emu notarjuiu, da
se proflasi: da mi obrtnici ne smi'
iemo tamo na mjesedne saimove,
Tako je bilo. A ia sam zaSo-
varao Hrvate, a niesam htio ni
pripoviedati, kako su n&s rukama
hrliali, da smo dolie popadali i
s robom. Tako se u liubavi niti ne
pristoii - priiatelj, s priiateljenr,
Ja sam to sve taiio i za{ovarao,
Ja sam pretrpio i oprostio, kako
me katolidka viera udi: ne 6u tu-
Ziti' ni tuZen biti.
Ja zalo sveiedno Zelim hrvat-
ski ditati, Za sve, Sto Soder pi5ete
u ,,DOMU" s jednom riedjum Vam
liepo destitam i zahval|uiem,'r Ze-
Godina 1,
lim dobro zdravlie i veliku ,^ait.
volinost, kako sam sebi, ,
Roh Horuat."
Ovo je pismo Zalostno i ra-
dostno,
Zalostnoje, Sto na5egadovjeka
Hrvata madZarski sluZbenik zove
na odgovornost zato, Sto hrvatski
dita. To nije samo Zalostno, to je
velika nepravda pred Bogom, koii
je sve jezike stvorio, i pred ljudmi'
koji svi svoje ljube i svojim se dide,
Onaj madZarski kotarski predstoi-
nik i onaj notarju5 morali bi se
sfetiti; koliko je madZarski narod
pretrpio od sile Svabske:morao bi
misliti na to, kako su MadZari
teiko podnosili tudju Svabsku silu,
i koliko su krvi prolili, dok su si
izvoievali slobodu svomu iezlkru i
svoloj misli. Oni bi morali na to
misliti, kako su MadZari poznati
po svietu i slavni, Sto ljube slobo-
du i pravicu. A kad bi na sve to
mislili, ne bi Hrvatu branili ditati
hrvatski, ier ie svakomu svoje mi-
lo, jer ie sloboda za svakoga, a ne
samo za iednoga.- RuZno je, Sto
ie onaj notarjud puntao i bunio na-
SeSaRoka Horvata proti Hrvatom
na ovoj strani Drave, To ie tako
ruZno i odurno. da za to nemam
riedi. Svaka ptica svomu iatu leti,
to ie jedno, a druSol Brat brata u
jamu tura, i opet Ea iz iame vadt"
i jo5 tre6e: Grehota ie brala za-
vaditi.
Radostno ie palc i preradost-
no, kako je nai siromah mediu-
rnurski Hrvat branio pred tudiinom
svoiu hrvatsku bradu, koja su ru-
ino I nepravedno s niim postupala,
- ali ie Zalostno,Sto se je to do-
Sodilo. Zato nam i iest tako nam
Hrvatom, Sto se ne lfubimo. Kad se
MadZar sretne s MadZarofii, Po-
zdravljaju sei ,,EdeS baratom -
sladki'brate", pd makar jedan bio
God;iaral, ;,rD@M"'
od Blatnoga Jezera, a drugi tamo
izpod tatranskih planina, Da smo
mi Hrvati takovi, kolika ie naia
zemljat od Mure do Marice i od
mora do Dunava, - tko bi nam
Sto mogao! A sad smo svietu na
sprdnju, a osobito svojemu nePri'
'iitelia. Sram bi nas moglo biti!
MoZda 6e na5e$a Roka radi
ovoga pisma opet zvati na odgo-
vornost, ali se neka ne boii za
pravicu; nije ni5ta nepo5tenaudi-
nio, nikoga okrao,. nitrrogaobla$ao'
Nema tO pravice na svietu, nema
zakona na svietu, po koiem bi 3o-
vjek bio kriv zato, Sto Sovori ili
dita u svojem jeziku, koii je naudio
od matere, I ako se dozna i u svie-
Sto Je nova doma ipo svietu?
Rat u Kitaiu, Kad se je 16,
broj ,,DiOMA" dogotavljao u tiska-
ri, ve6 je evropska vojska osvojila
glavni kitajski grad Fekin ili Pe-
king. Viest ie o tom doila u na5e
novine dne 18, kolovoza, dakle
ba5 pred dva tjedna, Sad ve6 ima
u Kitaiu evropske vojske (t .j, tu-
ske, francezke, enplezke, njema-
dke i talijanske) do 100,000(sto ti-
su6a) i preko 300 topova. Sve ove
vojske rade sloZno proti Kitajcima.
Kad su ove vojske doile u glavni
kitajski grad Pekinp, nije se znalo
ni za caricu, koja vlada, ni za cara,
koiega fe bacila s vlade. Jedni su
Sovorili da je carica pobjegla dalje
od mora unutar u zemlja (jer ie
Peking dosta blizu mora, a evrop-
-u
ska vojska, osim ruske, dolazi
Kitai samo po moru), a drugi su
Sovorili, da se ie sakrila u carskom
dvoru. Evropska voiska nije i5la
traliti u carski dvor, nego je samo
'Kitaici
dvor okruZila i stuai,ifa.
drZe svoj carski dvor za svetstvo,
i jo5 nikada nidija tudja noga nije
koradila u taj ,,sveti grad". Ali ier
27r
tu, da to niig slobodno u Ugarskoi;
gdje su ,MadZari giospodari,- tks
6e vjerovati, da su MadZari.za slo-
bodu i za pravicu?
Ne boite S€, Hrvati preko
Drave! Bog je stvorio sve nlrode
i sve jezike - i svima dao iednako
pravo i jednaku slobodu po dita-
voj zemlji, pa i preko Dravl, Neka
vam ne bude ni tao ni telko i
pretrpjeti Stogod za svoju pravicu
i slobodu, ier jedan put mora do6i
do pravice i slobode,-a djeca 6e
va5a, unuci i praunuci 6e vam
grob ljubiti, ako im ostavite vedu
pravicu i slobodu, nego Sto iu vi
imate.
Ne bojte se!
se je kitajska vojska zatvorila a
taj ,,sveti grad", podela je evrop-
ska vojska na njeSa pucati iz to-
pova, I u ostalom dielu grada stra-
Sno se kolie i strielja po ulica.ma.
t vropstr<isu poslanici Zivi i oslo-
bodjeni, a niesu ih Kitajci poubi-
jali, kako se ie prije javljalo, Ali
je zalo nedavno opet poubijano
mnogo vjerovjestnikd (misionarA),
- Hvropske vlade i vladari niesu
ba5 sloZni med sobom, ier se svaki
boji, da 6e druSi vi5e ugrabiti,
Osobito se Niemci turaiu napried
(oni su ved potro5ili na ovaj ra1
preko 100 milijuna Kruna!). +
proti
-osobitoEnglezu dini se, da su svi'
Fr'ancezl i Rusi, Yidiet 6e'
mo, Sto 6e biti.
U ovom su ratu osobito odli-
kovali i,,austriisko-uSarski" mor-
nari, 'NaSenovine Pi5u, da su ovl
,,austro-ugarski" mbrnari svi tlr'
vati, ili barem ve6inom, Pi5uci !a-
ko na5e se novine tuZe, Sto nitko
ne spominie hrvats-bo$a ip"l3'
nego samo ,,Austro-UnSarc1-' r.o
se lako raztrmiie, iet mi flrvatr
 272 ,,DOM," God'irla 1,
Drrrg:o izd-a,:n je-
nernamo svoie drlave, ni svoiih mlii!) i kao niemu Zivinu natovarili tirt h""dtkr*. rry*
ratnih brodova, a ipak ie istina, u kola, kaii Zivine ih preko mieseC
da su mornari na austro-usarskim dana (od 15. srpnia do 21. kolo'
brodovima vedinom na5i primorii, vozal vozlli na brodu u London, a
istirrski i dalmatinski Hrvati, samo odavle sir ih'pustili u Bed, Mnogi
su giospodakapitani i dru$i 6ast' su ovi naSi ljudi (svih ie 54 na bro;
nici na brodu - Niemci i Madlafi. ju) imali Zenu i diecu i svoga imet;
Brodovi, na kojima su se vozili ka u novcu, - ali im Englezi niesu
ffi,***D@nfiffiir*f
Vlastnik,
izdavad
i urednikDr. ANTUN
RADle.
ovi naSi mornari u Kitai, zovu se dali, da se navrate kudi, da kaZu
,,Marija Teteziia" i ,,Zenta", Moi- s Bogom! i,eni' i da si uzmu svoiu
da koii ditalac ,,D'OMOV" ima si- sirotinju! Putem su ih zlo hranili,
na, ili brata, ili rodiaka na tom a preko mjesec dana niesu prg-
'rh je
koiem brodu, pa neka bude tako mienili rublia, tako da Zlve
dobar i neka nam javi, ako dobije gamad i nedisto6a ubijala, Sad su
kakvo pismo iz Kitaja. ve| iz Beda prispjeli svaki svomu Broj 18. U Zagrebu,15. rqjna 1900. God. 1.
Rat u Alrici, Burima opet ne domu, a BoS zna, kako je s niiho:
sluZi sre6a. Nije ni dudo. Silna en- vimi Zenami,djecom i imetkom, Sto
glezka vojska, preko 200,000, ima su u dalekom tudiem svietu ostd' Sto 1" to bilo u Zagrebt?
posla s 10,000 BurA! KaZu da 6e vili. Petnaest ih je iz NovoSa,Sest
se burshi deneral Botha jo5 jed- ih je iz Grii,ana, Eetiri iz Kastva u Da vas ie koii doSaoaZafreb na dan 3,,4, i 5, ovoga
no m potu6i s Englezi, pa da 6e Istri, a po jedan iz drugih primor- mjeseca,bio bi vidio, kako su kuie oki6ene hrvatskim cr-
se onda predati, eut 6emo, A skih miesta i otokA. Ako koiemu veno-bielo-plavim zastavama, a po ulicama bili biste vi-
Englezi gospodare vei u burskoj dodie ,,DOM" u ruke, neka nam dieli mnoSoizvaniskogasvieta, osobito rimokatolidkih sve-
zemlj| kao u svom domu, To se javi, da i drugi Hrvati vi5e saznadu
o toj Zivinskoj enSlezkoj nepravdi,
ienika, Da ste koga upitali: uSto ie to, kakova ie to slava?<
naibolie vidi po tom, Sto su - bio bi vam svatko odSovorio,da ie to prvi hrvatslci ka-
lztierali Hrvate iz prada Jo- KaZu, da 6e naSim liudem biti
hanesburga, koji su Burom oteli. povra6ene njihove stvari, Sto su tolidki sastanak, ili - kako su ono nieSdierekli - >popov-
U tom gradu bilo je naroda sva- tamo ostavili. A tko 6e im napla' ski sabor<,
ko$a iezika, a bilo ie i mnogo Hr- titi rnuke?l Znale, uDOMn fe niekoliko puta javio, da ie uZaprebu
vata, koii su tamo radili u rudni- Englezi su, kazu, digli oruZie sve niekako tiho i mirno, kao prije bure,I to ie istina bila,
cima ve6 viSe godina, njekoji i do na Bure zato, Sto Buri niesu htieli
20 godina. Kad su Enplezi dobili dati naseljenikom pravo glasa kod Ali da ie ba5 i bilo kalcovebuke i dogovora,iavam ne bih
tai grad u Sake, odmah su. na ie- izbdra, a sad se vidi, trtoliko ie hio ni5ta iavio, A ne bih vam bio iavio zato,Sto ia - ne-
dan put poslali svoie Zandare, koii njima za naseljenike! Njima ie do moite mi zamjeriti - Sto ja ovih posliednjih godina malo
su pokupili sve te strance (a En- afridkoga zlata i do nidega dru- drLim do buke i do dogovora na5e gospode uZafrebu, Sve
flezi su sami stranci u burskoj ze- Soga, to zna ve| davno sav sviet, to njekako nije ono pravo, Sto bi nam trebalo, Tako vam ia
pred-
ne bih ovdie na prvoi strani spominjao ni ovoga hrvat-
ffig KNJIZNICU" poslat.6emo svakomu
"DOMOVU
platniku ,,DOMA", Tko ne 6e ,,DOMOVE KNJIZNICE", neka skoga katolidkoga sastanka, ali ja drZim, da bi to bila grie-
i a v i, da mu se zaludu ne Salfe, - Prva knjii,ica izati 6e 1, lftstopada; lrota, kad hrvatski narod ne bi malo vi5e saznao: Sto ie to
a bit 6e u njoj vrlo zanimljiva poviest: kako ie po5ao Car Napoleon u bilo na tom sastanku u Za{rebu.
Rusiiu 1812,god. u rat, i kako mu je u sniegu i ledu propala sva vojska Do5li su u Za{reb biskupi, Zupni,cii lcapelani i mnogo
- preko 500.000 (500 tisu6a liudi)!
drugoga svieta, Sve se je to ikuplfalo tri dana za redom. u
!$ Predplate i priiave za ,,DOM" ioS se primaiu i svi se brojevi veliku jednu sobu - dvoranu, Jedni su govorili, a drugi
gro€u dobiti. Predplate i priiave Salju sei ,,U p r a v ,,DOMA" slu6ali, Bilo ie Zivo, veselo i sve njekako kurailno,
{Dr, Ant, Radi6u) tZigrebu, Jurjevska ul ca br, 28'. To ie ba5 ono: sve ie bilo veselo ikuraZno, - a svebez
vina i gusala, Za(to ie toliki sviet, prelco tisu6u du5a mu5ka-
l. rujan je tu! Predplata za drugo polugodiBte! raca i ilena - a sve sama Sospoda,riedko lcoji seljak ill za'
Tiskara C. .allDree'lrrlar (Jcc. Wtllarcclcf u Zagrebu.

,,DOM," Godina 1.
274
natnik - za5to ie toliki sviet bio veseo i niekako kurai,an,
za5to se ie toliko vikalo: iivio, toliko plieskalo? To ie
doista bilo nie5to novo u ZaSrebu, koii ie u posljednie vri-
eme stra5no mrtav, €die svatko ide ili za svojim poslom, ili
se lieno bez posla vude po ulicama, Sto ie to bilo? Sto ie
olivilo Zagrebce?
Meni ie to malo telko kazati, ali me posluSaitet moy'da
6emo se razumieti,
Ja ne znam, imate li vi kakvu drugu brigu, nego svaki
svoju: za svoiu djecu, za svoje volove, konie, svinie - da
prostite - i druSo blago, za svoj imetak i najposlie (- ili
moida najprije? -) svaki za svoi trbuh. Ja ne znam,mislite
li vi na Sto drugo, kad se najedete i napiiete, i kad znadete,
Sto 6ete sutra iesti, Ja poznam dobro hrvatskoga seliaka,
ali to$a, vidite, ne znam. Poznam ja i na5e maistore i tr-
govce, pa ne znami imadu li oni kakvu druSu brigu osim
svoga zanata i trgovine i opet svoga trbuha,
,Govori ti, Sto ti drago, - ali ja ne znam, kakvu bi
doviek mogao imati brigu, kad ne Sladuieni on, ni. Lena mu,
ni djeca, i kad mu je sve kod ku6e u redu, kad mu sve ide
za rukom, Druge brige dovfek nema<<,
Ali ia velim, da ima, Pitao sam iedan put jedno€a pa-
metniiega seliaka: "Znadu li va5i seljani, Sto ie to domo-
vina? Misle li onin d,aie za domovinu vriedno Sto udiniti, ili
pretrpjeti?<<- A on miie odgovorio: ,Malo tko znade,5to
je to domovina, Ali kad ovako ditamo novine, ili duiemo
kakav razpovor, da nam je domovini zlo, da se domovini
dini krivicd, - onda sam duo, kako su nieki govorili, da bi
si oni dali odsje6i ruku zanarod.i domovinu, da bi dali svoju
krv za narod, d,a je proklet izdajica, i jo5 kojeSta tako, A
kad su to govorili ovi liudi, ia sam im vidio suze na odimau,
Opet 6u vam reli,, ia poznam hrvatske seliake, i ia vie-
ruiem ovo, Sto mi ie ovai dovjek pripoviedao, KakoSod 6e
se na5 seliak razplakati, kad duje'u crkvi, kako su Isusa'
Krista ni kriva ni duZna razpiniali nakrii,, ili kako je Majka
Niegova Marija plakala pod razpetim sinom svoiim, - tako
6e se on razplakati i onda, kad duie, da njegov narod trpi
ni kriv ni duZan,- Ali nije samo to. Mnogi vas znadu, tla
su se hrvatski seljaci dali zalvarati, dapade da su se dali
postrieliati, kad su i51i,- znate, kamo , , , I ia vam kai,em;
Riedka su td gospoda ili kaputa5i, koii bi toliko bili spremni
pretrpieti za dom i narod, kao Sto onai hrvatski seliak, koii
- rggeeL--
"Dq'I,'' ,"
pravo zna: Sto ie to narod, sto ie to domovina i Sto su na-
rodne pravice, Ali ie to nesre6a,Sto ima malo seliakA,koii
bi to znali.
U gradu je bolie. U gradu se viSe dita, u gradu se drZe
Sovori i doSovori za domovinu, pa sviet vi5e znade, A treba
i to na pameti dri,ati, da se i u gradskih Skolah govori o na-
rodu i domovini, Premda se tu o domovini govori ponaivi5e
onako, kako sit doviek govori o Sladu,- ipak nepokvarenu
mladi6u i dievoici ostane koia ried u srcu, pa se kasniie u
Zivotu sjeti, Sto ie duo u Skoli, A u Skoli se dosta 6uie, kaho
ie tai i tai poginuo za svoju domovinu, I tako prosviedeni
sviet barem govori, da svatko mora liubiti domovinu, i d,a
je izdailca zadnii dovjek na svietu, A onda dodajte k tomu
ton kako se je za Hrvate borio Gai i drugovi, Jela1i6,,Stros-
maier, Stardevii, Toga su pune kniige i novine, Mi smo Hr-
vati pociepani i raztepeni, jedni pod ovom, drugi pod onom,
tre6i opet pod tre6om vladom, a druSi su se narodi - Tali-
iani i Niemci - siedinili i osilifi, pa kako ne bi i Hrvat ielio,
da se tako i mi sjedinimo!
U to ti dodiu r ZaSteb toliki nadbiskupi i biskupi, i to
ne samo iz ove Hrvatske, koia spada pod Za$reb, nego je
do5ao i nadbiskup saraievski iz Bosne, biskup splitski i
dubrovadki iz Dalmaciie, biskup krdki iz Istre, biskup lju-
ljanski iz Kraniske, i io5 k tomu nadbiskup zagrebski i bi-
skupi seniski, krii,evadki i diakovski.
To niie mala stvar, Nije to velika stvar, Sto se ie sa-
stalo toliko biskupa, Ali je to velika stvaro Sto su svi ovi
biskupi Hrvati, pa su se sastali u Zagrebu.
,rZaSlobi to bila velika stvar?u - pitate me. Ja iu vam
re6,i, zaSlo ie to velika stvar.
 276 ,,DOM,'' Gordina 1.
A to vriedi i za iedinstvo hrvatske domovine, Do sad
smo bili naudni samo na to, da su mladi6i, kad bi se sastali,
- oni su Sovorili: kako nam ie hrvatska domovina pocie-
pana, kako mi niesmo pravi gospodari u svom domu, kako
bi trebalo prikupiti Dalmaciiu, Istru, Bosnu, Hercegovinu,
pade i Kranisku i Stajersku i Primorje sve pod jednu kapu
s Hrvatskom i Slavonijom, A ljudi su govorili: ,A, daite
djeci, mira, Sto dieca znadu, Sto moZe i Sto ne moLe biti. Kad
budu pametniii, drugadije 6e govoritio, I zbilia su mnogi i
mnogi postali pametniii, i niesu o tom govorili, 6im su po-
deli moliti veliku gospodu: ,Kruh na5 svakda5nii dajte nam
danas,i sutra, i prekosutra,,,<,.
Ali je dobar Bog, Istina ie, mi niesmo dodekali -- pa
ni ne dekamo - da zagrebski nadbiskup udini onakvo iu-
nadtvo, kao oni mladi liudi,, Ali smo, hvala Bogu, dodekali
to, da su se na okupu naSli u Za{rebu nadbiskupi i biskupi
baS iz ditave Hrvatske, i to iz one Hrvatske, koie jo5 nitko
ne priznajei iz one Hrvatske, koja se prostire od Trsta do
Zemuna i od Mure i Dunava do mora i Kotora. Kad sam
gledao na okupu 11 biskup a iz ove Hrvatske , koie io5 nema
ni na jednoj mapi ni karti, ali koia ima svoiu mapu u srcu
svakoga pravoga Hrvata, onda mi se je dinilo, kao da vidim,
kalco 6e to biti, ako Bog dA, i kad Bog dA, had hrvatshe
zemlie budu ne samo u srcu, neSo u istinu siediniene i zdru-
Lene, pa kad se sastane svih dvadeset hrvatskih biskupa,
a med niima hrvatski krali,I malo da niesam med onolikim
svietom u sav glas viknuot Zivjela, Zivlela, Ziviela Hrvatska!
Na 5to se spremaju Niemci ?
Posljednii put smo se razgovarali o Rusima i Niemci-
ma, pak sam tamo na kraiu kazao, da se Niemci spremaiu
na velike stvari, eujte sada,na Sto se spremaju,
Ali prije, nego Sto vam to kalem, treba znati, kako su
se Niemci toliko osilili,
Istina ie, malo ne 1000 (hiliadu) Sodina imali su Niemci
svoie sveto ,rimsko carstvo njemadkoga naroda.., U tom
carstvu bilo je vi5e vlada6. i driavA, a ovi vladari izabfuali
G,odina 1, ,,DrOM."
su tomu carstvu carat koji se je zvao "rimskiu car, Nie-
madki su vladari, treba znati, dak od onoga Karla ili Krala
Velikoga, koii ie priie 11 stotina godina osvoiio bio ltaliiu,
p_oslienl_"€?su, rekoh, mnogi njemadki vladari i5li s voi-
skom u Italiiu, i tu su u Rimu dali, da im papa postavi na
glavu cesarsku rimsku krunu, Htjeli su Niemci vet, onda
gospodariti po ditavom zapadnom svietu, to iest od na5eSa
mora i Itatiie, pa dak preko Francezke i Spaniolske, onakb,
kako su njekada Rimliani gospodarili, Ali to carstvo, to-
boLe ,,rimskou, nije nikad na dugo bilo dvrsto ni jako, KaZe
se, da smo mi Hrvati nesloZni,da se ni u staro vrieme nikad
niesmo znali sloZiti, da ie Bosna vukla na svoiu stranu,
Hrvatska na svoju, Srbi na svoju, Dalmaciia na svoiu, Ja
ne 6u reti, d,a to niie istina, Ali onako nesloZni, kako su
bili Niemci,, nije bio ni jedan narod na svietu. Ve6 sam vam
rekao posljednji put, da su se oni sami med sobom klali
prelro trideset godina, Znale i to, da oni i danas imadu u
svom carstvu preko dvadeset posebnih dri,av6,i bez broja
svakakvih knezova ili firstova, koji su niehada bili svoii
r'ladari, Ove vladarske njemadke familiie liuto su se klale
u staro doba, iedna su drugoi otimale zemlie, dok se niesu
dvie naivi5e osilile, a to su Habsburgi i Hohencolerni,
Habsburgi - to vam ie vladarska familiia ili ku6a, koia
i danasvlada nad Austriiom, ee5kom, Ugarskom, pak i nad
Hrvatskom i tako d,alie,t, i, u ditavoi austro-u$arskoi mo-
narkiii, Iz ove familiie bili su mnogi l,zabraniza rimsko-nie-
madke cesare, t, i. za vladare ditavomu niemadkomu naro-
du, pa smo tako i mi Hrvati bili stotine i stotine godina pod
rimsko-niemadkim cesarom, - ali nikad niesmo bili u tom
rimsko-niemadkom carstvu, nikad ni mi, ni Madlaril Ali,
ako niesmo bili podloZnici rimsko-niemadkogacarstva, bilf
smo podlolnici rimsko-niemadkoga cesara - ier ie on bio
i na5 krali - pak su Hrvati za svoga kralia, a za loga rim'
skoSa cesara prolievali svoju krv Bog sdm zna, €die! Gdie
ima sve hrvatske krvi po svietu, a za kopa ie prolivena?l
Ali ie ovo rimsko-niemadko carstvo propalo, razbili su
Sa i poruSili Francezi oiobito lrancezki cbr Napoleon pred
sto godina, Niemadki firstovi (lcnezovil puzali iu pred Na-
poleonom, kao znam, kako bih rekao, bili su im po-
korni lcao gladni robovi, On ih ie sve premamio i prisilio,
da su pre5li na niegovu stranu, on im ie zapoviedao, on im
ie bio pravi car. Kad ie to vidio urimsko-niemadlci" cesar
 ,,D,OM." Godina 1.
Habsburg Franc II. (druSi), koii ie uiedno bio Sospodar u
svoqiq "naslied_nim,zemliama" (koie su to zemlje, gleda;te
_u15, btoitr "DOMA. na str, 234.1,a bio ie ikrali ugarski i
hrvatski, kad je on to vidio, izalao je on iz tofa iimsko-
njemadkoSacarstva, zahvaliose ie god, 1806,na dasti ,rim-
sko-llemadko$ao cesara, i proglasi se >)cesarod Austrifeo.
Tako je bio krai tomu rimsko-niemadkomu currirru,
koie ie koiekako Livolarllo tisu6u Sodina,a upropastili su to
carstvo Francezil kako smo duli,
A komu su ostavili one Niemce, koii su bili u onom
"rimsko-njemadkom< carstvu? Komu su na brizi ostavili
one,zemLietamo ublizini Francezke? - Tu su najprije {o-
spodarili Fralcezi, dok im je bilo Napoleona,A kid i. i.-
stalo cara Napoleona, onda je Niemcu sinulo sunce, od
onda su se sve po malo podeli dizati oni lutoranski Hohen-
colerni, koji su ved davno bili naijadi vladari u rimsko-nie-
madkom carstvu. Ovi su Hohencolerni vladali tamo uz si"-
vierno-izlodno more, gdie su njekad bili Slovieni, u Brani-
poru i Pomoriu, €die ie danas njemadka kraljevina Pruska,
koioi i danas vladaju Hohencolerni,
Ovi lutoranski Hohencolerni - oni i iesu protjerali ka-
tolidke Habsburge iz njemadkogacarstva, oni kao da su
govo_riliauslr_iiskimNiemcima: ,Sto Cetevi nam ovdie po-
sao kvariti? Vi imate tamo dosta posla na vodi Dunavu i
oko gore Balkana (u Bugarskoi),tamo mediu Slavenima, ier
sad su na redu oni, kad smo davno ved goiovi s ovimi (t. i,
onimi, koii su njekada bili u Pruskoi), Vi ste tamo blile, A
mi 6emo lutoranski Niemci sami obaviti posao s Vlabina-
ma< (Znate, da Niemci za porufu kaZu- Francezu ,Vla-
Sina,<)
I tako su si Niemci podielili pos_ao
i gospodstvo:austrii-
ski Niemci neka gospodare ovamo na nisoi strani: u Ugai-
skoj, u hrvatskim zemljama, u Srbiii, u Bu{arskoi, dok,-ne
Godina 1. ,,DOM,"
dodiu do grada S_oluna,tamo kod bugarsko-grdko-turskoga
mora, A pruski Niemci - oni te naFranceza. pa onda, Sto
Bog dalje dade!
I dobro su se poSodili,i sreia_im ie posluZila,Ali priie
nego Sto vam kalem, kako im ie dobro sre6a posluZila,io5
tujle dvie tri,
Pruski Niemci slali su austriiske Niemce na izlok i jug,
ali ie tu bilo niekako kiselo groidie, jer su se Sod. 1848,
digli Madiafi proll, Niemcu (t6 godine bila ie i u Hrvatsl<oj
buna), a za svoju slobodu,a u Italiii su se digli Taliiani god.
i859., pa su tu u Italiii Habsburgi sve izgubili, Zato su opet
podeli nje5to tral|tl na zapadu i sjeveru, ali su ih onda Prusi
oruliem poudili, da austrijski Niemci nemaju tamo ni5ta tra-
Ziti: Prusi su potukli braiu svoiu Austriiance god, 1866,kod
Kenigreca,- €die su opet i mnogi Hrvati ostali mjeredi 5i-
rokim svoiim pleiima tudiu zemliu, a gdjekoii su donesli
ku6i kolajnu, I iedan moi stric ima medalju i iz Italiie, i od
toga Kenigreca, Taj se nanosio pu5ke; od 1859.do 1866,
osam godina!
Sad su Prusi bili vei na koniu, kad su napokon ia[crr
bra6u izpraSili i tako zadali,straha ostalim niemadkim firsti-
cima (vladardiiima). Ali sad tek dolaze velike stvari.
, eetiri godine poslie prusko'austrijskoga rala zarate se
Niemci s Francezima,To ie bilo god. 18?0,i t87t. Onda je
bio francezki car Napoleon IIL (tredi), sinovac onoga slav-
noSa i velikoga Napoleona,On ie bio bolestan ve6 vi5e So-
dina, niie se brinuo za vojsku, a njemadkiPrusi su se spre-
mali. Digli su na oruZiedo poldrug miliiuna voiske! I sreda
im je posluZila:potukli su Francezel.Francezi"iepalo u tom
ratu 80,000,a Niemaca pol toliko, Francezi su potro5ili na
rct 14 miliiarda (14.000,000,000, 14 tisu6a miliiuna), a mo-
rali su Niemcima platiti 5 miliiarda kruna ratnoga tro5ka, I
ne samo to. Jo5 su Niemci oteli Francezkoj dvie velikeze'
mlje, Elzas i Lotaringiiu, koie su zaiedno tako velike, kao
tre6ina banske Hrvatike-Slavoniie, a imaiu toliko duSA,kao
iitava Bosna i HerceSovina (t, j. l% rniliiuna),
Sad Niemci niesu bili samo na koniu, ne$o u devetom
nebu. Sto vi mislite: potu6i prvi do tad narod na svietu,
FrancezelSto vi misftl, koliki su to novci: pet tisudamili-
juna! To bi bilo previSe i za razborita i pametna 6ovieka, a
kamo ne bi za onakove oholice, kakvi su Niemci!
 ,,DOM," G'odfura1,
A Sto 6u vam d,aljerazlaSati,na Sto se sad spremaju
Niemci!Oni govore,d,ase ne boienikoSado Boga,pak zato
i zovu svoje carstvo >carstvo straha Bolje{a<, - ier se
samoBgAaboje, - kaLu,Kad su potukli Frinceze, od,mah
su podeli_sgovati, kako bi potukliRuse, pa ie niihov ober-
generalMoltek ostayiove6 gotovuosnovuili plan, kako bi
nailak5ebilo potudi Ruse,Oni ve6 grade ielie)nice po Tur-
sJloj,oni,t?*o snuiuvelike stvari, pik ie za io niihov kaizer
ili cesari i5aou Carigradk sultanu(turskomcaru).Onin-
oni sami \aLu, da su-Huni, oni divlii Huni, zakoie se kate,
da su bili bid bolii.,eitali ste u-"DOMU., Stoie d,ail-kaizer
njihov rekao svoioj voisci,kad ju ie slac u Kitai: neka ni-
1.9€une hvatajy Ziva,neka sve ubiiaju,neka nikogane mi-
luiu; neka l.<i!?icidak u devetom kolienu spominluniema-
14r.9ru:_iei silu, kako se spominiejoi danassila i strahota
divljih Hun6!
Kako vidite, pruski su Niemci dobro obavili svoiuza-
da6u na svojoi strini, na zapadu.
.A iesuli Stogodobavili-Austriianci na svoioistrani,na
iztoku?
puitel Osam godina lgslie pruslco-francezkog a rata
osvoiilaie Agstro-ugarskaBosnu-i Hercesovinu- eto u
susiedstvu, .#i". Zivi na5 narod, Rikao ."* da y.
1,"5"*-
flerceg-.tsosnu osvojilaAustro,ugarska,Dakle su i MadZari
-. oni su u u.gal"k6j- dakle suioni pomogliNiemcu
osvo-
;rtr naSuzerylirl?.-. gitate me, A ja 6u vam odgovoriti:Ma-
Crzarrsu onda bili vrlo- pametni,oni dobro znadu,sto hoie
Niemci,- zatosu Madiari ondatiti protil;;;]" Austro-
ugarska ide u Bosnu i Hercelovinir, M^dt;;i su dobro
znali'sve ono, o-demse mi evo"tazpouaramo, Ati dan-as--
clanassu se Madi,ari.niekakoprimirili, danasoni dopustaju,
da ,,Svabau - kako klzu gr."? - tamo Istina
" Aospodari.
ie, ios Madzari vidu qo malo _
-piii^t"rii,
ali
znate,da su danasmadzarskai "" "S""b",.-;--B;r;i,
njemadd g"rp"d"
------* '
a kazao sam vam i to, zasto ," prilui"i;;,
--'N
A za5tovam sve ovo razlaZi*? e pitaiteme, Ako
,^zymi7!i, rcTumlite a ako ne moZet@, - razumjet
T:7*?
ce bolie na5adieca,Samoda ne bude onda kasno!
Coaiqtu t '
Seljadki kredit.
Sveto pismo kaiet,Ne Zivi dovick samo o kruhuo, I to
ie istina, Znale, kai,e se, da bi dovjek slu6ao ovo$a ili ono-
ga, kad Sto pripovieda, da bi ga slu5ao3,€ladan i Zedan",Bi
-
ilu5aonto ie istind, ali ne bi duSo, Istina ie, ne Livi d.o-
vjek samo o kruhu, ali bez kruha ba5 ne mole Livietl"
Zato ie 'DOM* ve6 od prvoga broia pisao ne samo
koiekakove mudriie, nego i o kruhu, Tako ie odmah u 2.
broiu razlotioz Sto je to kapital i Sto ie kredit. Ali to niie
dosta,Ne smije se mirovati, dok se makar kako ne Sanemo,
da nam narod opet dodie do kruha, ier smo tako daleko ve6
do51i,da nam narod nema kod kude kruha, pa ide - trbu-
hom za kruhom,
Rekoh: ne smije se mirovati, "Nego Sto 6e5? Ho6eSli
pisati o kruhu? Pi5i, koliko ti draSo, - ali od toga nitk,r
sitlu - Tako prigovarate,i nemate posve krivo, Ali me po'
slu5ajtejedan prl za uviek, pa 6ete vidieti, da ipak imate
malo krivo,
Istina je, naibolje bi bilo, kad bi svaki doviek sAm znao
dobro i sAm radio dobro bez tudiega naulca i bez tudieSa
nagovarania. Ali Sto 6emo, kad niie tako, Mnogi doviek ne
zna, kako bi si pomogaona mnogi opet ne ie dobro, ne 6e
drugomu pomo6i sdm, nego ga treba nagovarati, mgrai mu
dan na dan tu6i po uhu, i onda svaki io5 pravo ne 6,e,Kad ne
bi tako bilo, ne bi bilo trebalo apobtolA,nego bi se sviet bio
sim na pravu vieru okrenuo, Kad ne bi bilo tako, ne bi ni
danas trebalo propoviedati, Pa zato i danas liudi i {ovore, i
nagovaraiu, i propoviedaiu, A mno$i, miesto da Sovore i
propoviedaju,piSu,Danas ve6 malo koia velika stvar.moZe
napredovati, ako se za niu ne piSe,Istina ie, pisanie nikad
niie ono, Sto je Ziva fiel, - ali kacl i kad ipak pomaLe,a
kako sam rekao, u mno6loistvari ne moi.e se danas bez pi-
sanja nikamo do6i,
Daklem i mi 6emo se razgovarati najprije po pismu, a
ako to ne bude dosta, onda 6emo podeti i drugiAiie. -
Napisaosam gore: seljadki kr-edit.Sto |e to kredit? -
Selialr 6i ono i oni: trebao bi vi5e zemlje,'trebao bi vola,
trebao kola, trebao bi i kruha istoga, ---: o r€tra, Trebalo bi
\upiti, - nema novaca. Trebalo bi novaca uzajmiti (posu-
diti), - nitko ne da: seljak nema kredita.Eto,tlo vam ie
kredit, ili bolie: kad nema kredita, to niie kredit,

_r82_
... A zasto-seljaknema kredita, zastomu nitko ne 6e uzai-
miti novaca?-Zato,.jer seliak ni5tanema,ili, ako ima, zi_
duZen ie ve(, i prezadul,en,
Vy9 iebilo u ,DOMU* o tom govora. kako ie i zallo ie
-
hrwatski seliak osiromasio,pd sad ne 6emo o tom govoriii.
Glavna je stvar sida to: prvo, za5to na5 seljak neina kre-
dita, a drugo: bi li kredit mogao pomo6i seljaku, da se iz-
vude iz svo$a siroma5tva,
Dakle za5to hrvatski seljak nema kredita? - pazite
dobro.
Nigbi _misle,da samo siromah treba kredita. To nije
istina. Kad bi samo siromah trebao kredita, onda bi samo
siromasi bili duZni, A vi i sami znadete,da niie tako. Vi i
sami znadete - ili ako ne znadete,ia vam kai,em- da su i
bogati liudi dul,ni, To ie tako iasno, da toga ne bi trebalo ni
razlagalil_Ali_evovam ipak jedan primier,"dai boSata5moZe
i mora biti dunan: R_ecimo,j? sim gospodar, iiru* punu
staju koltip, volova i drugogq'blaga;iesen je i sve mi ie do-
bro urodilo, imam ZiIa i,i-"it og_.priroda, Ali do danas ioS
niesam ni5ta od t-ogaprodao, tMs mi treba platiti kolara,
ili mi. treba djetelina iiemena, ili krepao mi vol u iarmu, i
ja trebam drugoga,- a nemam kod jebe ni 10 kruna, Tko
mole reli, da sam siromah? A ipak moram uzaimiti koiu
stotinu forinti! - znate dalie, da ii i ista drzava duzna, kojit
novce pravi.
Dakle kredita treba svatko bai svatko, Kad svatko ne
bi trebao kredita, ne bi sviet bio izmislio novaca, Novci bas
i niesu ni za Sto-druSo,negg ba5 za to, da onaj, koji ima
nje5to, la tai dobije nie5to-drugo.
I gdjegod_ima svieta, koji iiie zad,ovoljans onim, Sto
. vi5e kupu]e i prodaie, ier su tamo fabrike, T-aryoie dakle i
ima, - tu treba novaca, Novce ie sviet za io i izmislio, da
moZe5sva€da i svaSdiedobiti, Sto hoie5n a to za ono, Sto
sdm imaS.Zato sviet misli: tko ima novaca,ima svega,
Ali sad jo! bolie pazile, Rekli smo, da hrvatski"seliak
zaro nema kredita, jer nista nema. Ali se moZe i to dogoditi,
da ni bogata5 nema kredita, oKako to?,. - pitate, -
Ovako:
izd,avati,novce, Ali treba znati i to, da dri,avi,r".*iy"
izda-
vati novaca bez kraia i konca, A za5to? - To 6ete razu-
mfeti, lcad vam ka?,emovaiprimier: Recimo, da mediu siro-
masne hrvatske seljake na iedanput padne s neba nista
1'- 'z83
:9gg1 "DoM"'
manie, neAo 1.000,000,000 (tisu6u miliiuna) kruna, Ako uz-
koiekakvih Hrvata ima 5 miliiu-na, to bi od
*""io, dJnas
ovih novaca doSlo na du5u 200 kruna, tako da bi mno$a
t"-itij" dobila preko 1000kruna,Haide,sad 6e liudi kupo-
vati, Recimo, kupovat 6e zemliu. Ali od ko$a 6e kupovati?
Malo ih ima, kojiimadu previSe zemlie,,i to 6e sebtzo taz'
orodati, i onda ne 6e nitko htieti prodati svo$a, pa makar
mu davao za ral (iutro) tisu6u i dvie tisude kruna, Eto vi-
dite: novac bi se bacao, novac bi izSubio vriednost' a sve
bi drugo straino poskupilo. - Zalo, vidite, dtlava izdaie
samo toliko novaca, koliko treba za promet.
Eton sad znamo dvoie: prvo' novaca treba svakomu;
drugo, novaca ima samo toliko, koliko t dri,avi &eba za
trSovinu.
Sad vas ia pitam: Sto 6e biti, ako sve lovce - ili ba-
rem ve6inu - dobiiu samo nieki liudi u ruke? Sto 6e biti,
ako samo veliki trgovci, fabrikanti i Lidovi pokupe sve
novce? - Biti 6,etot da seliak - pa bio naibo$atiii - ne
(e moti lako do6i do novacal ne 6e imati kredita,
A baS tako vam ie kod nas u na5im hrvatskim zernlia-
ma, Ja vam sad ne mo$u kazati, na tanko, za5to je to tako,
t" j, zaito hrvatski seljak ne moae lako dobiti kredita , Kazat
iu vam samo dvoje:
Prvo ie'ovo: Znamo,da dri,ava izdaie samo toliko no-
vaca, koliiro treba za trgovint i za svaki promet u dtlavl
Po tom 6ete lako razumieti, da ie u onom kraiu i- u onoj
zemlii vi5e novaca, gdie ih vi5e treba; atreba ih vi5e-ondje,
gdie se vi5e trguie i-prome6e novcem. A to se znal-du,."-t
Austriii, u ee5koj i u MadZarskoi {a to ie sve u jednoj dr-
Zavi na$eSavladara), da se velim,'u ti* zerrliamavile radi,
viSe novab", A at<oitr ie tamo viSe, mora ih biti kod nas
manje, kad se lo uzima od jedne hrpe ili kupar Zato se kod
tt". i banke l:uy',e,da ie kod nas novac ,skupliiu, ier {a ie
manie,'Tonego drugdie u drtavl
ie"iedtto.-A dru$o ie ovo, i to je $lavno: I ono malo
novaca, Sto imadu nasi liudi,
'i - €diu su ti novci? Gdje dru.-
€die, neSo u bankama u Stedionama(Sparkasama)?A
banke i Stedionedaiu novac - komu? Bo$me naimaniese-
liaku, nego najvi5e [rgovcu i fabrikantu ni mienicu (yeksl)'
Zato, vidite, hrvitski seliak nema kredita, Pa da ima
ne znam kakav imetak, , niemu ie telko do6i do novaca i
na samu mienicu, koja ie za njeSa propast,
 ,g ,,Dm." G"a*, t Godina 1, ,,DOM"' 285

A sad vi sami prosudile: komu pomaLuoni nabi ljudi, danas izkoPana, niie dublia- -od se sve viSe stiS6e,pa da od toga
koji daiu svoie novce u banke i stedionice? Komu dt"g.;-uj 1700 metara (t. j. Poldru$ kilo- nastaju potresi. Isti ovi misle, da
melar i 200 metara), A Sto ie to ie napokon sva zemlja posve ohla-
le€o qrvo_onomu, dliiaie banka, ili Stediona,a drugo onomr.r, Drema dubliini zemlie, kad ie ze- dnieti da 6e se sve na njoi smr-
komu bankaili Stedionad?j9 t6_novce,da se njima"posluzi?i zn:afi, da ne 6e ni5ta Ziva ostati:
-liu d.tboka - do sredine samo
Drugi put.iu vam pokazati,koliki dobitakimadu oo trol"ga -'oreko Sest milijuna metara (ili zemlja 6e biti pusti goli i mrzli
loy.ga, od tudje muke oni, koii imadu banke i stedione;"a or"i.o 6 tisu6a rilometara, ili malo kamen.
Jurai grof Oriit Slauetiihi.
koliko dobrodinstvadine onim, kojim banke d"j.' [r"dil;'- i" iednu tisu6u miliA, ili Preko
to znatei sami, 3.000 hvati)! Hipnoza. Obe6ao sam vam, da
,,Pa kad ie zemlia tako dubo- 6u vam jo5 nie5to kazati o
A za danask?f"y glasnoq?moovo: Ako ho6emo,da "suge-
stiii", kad budemo govorili o ,,hip-
seljakudamo kredit,treba ureditiposebnusamo ."ii"e[u ka, ttrro zna, Sto ioi je u utrobi'/"
- pitate. Istina ie, nitko -niie na nozL". * oto ie to hipnoza? -
banku. svoie odi vidio Sto ie i kako je u Sje6ate li se, Sto sam vam razla'
A od kuda novci.toj banki? - Svatko,tko je prijatelj dubini zemaliskoi, ali ne mora5 €ao o mjesednjacimau 11, broiu
sgljq.ku,neka ne daje svojih novacau guliiaSt<'e sve vidjeti Sto vieruje5, ier ti i ta- ,,DOMA" (na str. 173.)To su vam
Ua,ile i ljudi, koii spavaju i hodafu. Ali
Sledione, u selyaeku banku, da poirojne selja[u. zum I mi5lienie Pomaie. A eto mi
?eg9 -st n zflamo, da' iz zemlie izlazi ogani ima liudi, t<oii se dadu tako uspa-
tko ne dade, tko voli pomoii guliiasu,nego o*u narodrr, vati, da spavaju i cuiu' spavaiu i
- tat niie narodu prijateli. (vatra), Mo$li ste to ditati u 10.
broiu ,,DOMA" 1na str. 156.),gdie Elovore,spavaju i sva5ta rade, Ima
Toliko za danas, ono pi5e o Vezuvu, o $ori, iz,koie fudi, kojemu je dosta, da $a dulie
leti ogani, I to tamo Pi5e, da se odtro [1eda5, i on 6e zasPati sje-
de6i. Ili re6i mu, neka sam gleda
Sitnice. takove Sore zovu ,,vulkani", a mi
o5tro u jedno mjesto, i on 6e usnu-
bismo rekli ,,ognlanici", Tamo ie
- Kako ie duboka zemlia? Ne- Zna on: kopao ti ne znam kako obedano, da 6e se dru$i Put ka' ti, - ali tako, da 6e5 se mo6i s
davno sam bio na selu, pak sam duboko, - nikad ne 6eS proko- zall od kuda onai oSani, Sto iz- njim razfovarati. - Takav san
pitao prijatelja, kada ljudi u onom pati, to nema kraja, pa kako onda lazi iz toga o$nianika' Od kuda, zovtl udeni ljudi ,,hipnoza", a to
kraju kose travu i otavu, a kada nije je_dnoduboko, kao i drugo! - nefo iz zemlie? A da u zemlii mon znaEi sanenost, snenost, PosPa-
pasu po sjenoko5ah ili livadah, A.9ad_{a _dgjgmo iedno$a prija- biti njekaki oSanj, koii ra,zta2a nost, Ali kad takav san niie Pravi
Razgovarajudio pa5i, upitao sam telia ,,DOMOVA": kamenje, to se domi5ljafuliudi i-po san, nego i san i java'ili budnost,
ga i ovo; Svadjaiu li se liudi radi Kaho je duboha zemlia, i i;to tom: Sto se dublfe koPa u zeml|u, mo$lo bi se to hrvatski re6i ,,sno-
pa5e po sjenoko5ah, jer ja znam, to ie u zemlii, topliie. U onoi naj- 'java", ili,,budnosan".
ie. u toi dubini? Liudi su vrlo,
da se u moiem kraju svadjaiu,Gdje vrlo mudri - mudriji io5 od na- dublioi jami (koia ie duboka, kako eudna ie ti snojava! Ovakav
su sjenoko5e ditavogia sela na hrpi Segaovoga-s_eljaka: svakamo dodju smo'rekli, preko 1.700 metara), u dovjek, koji na ovai nadin usne'
ili -na okupu, dogodl se, da jedan i dospiiu. Nema moZda Sore ni niol ie toplina 56 stuPnleva (gra- nije svoj. Reci mu, neka.Pieva'--
pokosi svoju otavu, pak svejedno visine na svietu, na koiu se ne bi da), i to ljeii i zimi' A takove vru- on 6e pievati; reci mu, da Psuje..i
ho6e pasti, kao i drugi, koii svoje ljudi popeli, Ali u dubinu zemlie, 6ine nema. nigdie kod nas ni u ruZi nj-ekoga, tko mu je najmiliii'
otave niesu pokosili. Eto-odmah u zemaljsku utrobu, - tamo im ljetu nikada. 6e $a Psovatii reci mu neka
priEiovaranjai svadje. Ali se do- se njekako pravo ne dade, Kao da Misli se, da od ovoPa o$nia i udini najsramotniiu stvar, - on
godi i ovo; Jedan ima malen ko- misle: Bit ee nam dosta tmine pod nastaju potresi na zemlii. Misle 6e iu u6initi pred svim onim svie-
madi6 sienoko5e,a mnoEo blafa, zemliom poslie smrti. I da nema udeni lludi, da ovaj ogani uSriie tom koii ga g-leda!Ali to niie -sve'
"n
Pak mu drugi prigovaraju. A Sto pod crnom i tamnom zemljom - vodu u zemlji (jer u zemlii ima Reci mu, iu .u tri dana otide k
e9 91 niim na to? - ,,Ja imam tu da -nema pod njom siainoga zlata velikih iamd, koie su pune vode), tomu dovieku, neka mu kaZe to i
,,iuS" (pravo), kao i ti. Ako moie i blistavoga kamenia tt" bi .do- pa ona para ili sapa od vode ne' to, ili udini to i to, - i on 6e za tri
niie tako dugo i Siroko, ali ie Ali- viek bio ni onako duboko za5ao ma kud van, i onda zemljom trese, dana na odredieni sat ili uru,. ako
boko...(to iest: duboko), kal i zemlji u utrobu, koliko iest, Ali dolr ne nadie izlaza, A da ie vode- si mu rekao, -- do6i 6e i utlnit 6e,
tvoie!" Sto su one silne jame, Sto su ih na para jaka, to se vidi po tom, Sto si mu onda zaPoviedio' I -ne
,, Pa onda recite, da na5 ioviek izkopali neumorni rudari na zapo- Sto tiera leljezna kola. - A dru$i samo za tri dana: i za Sodinu da-
nrle mudrac, pravi filozof! ,,Moje vied zlata gladnih gospodara?! Sto misle, da ie tai ogani u zemlii sve na 6e to na vlas udiniti!
le duboko, kao i tvoie!" A ako ne to slabiii, pa da ie po tom i zemlia eudno ie to, Sto se takav do-
vieruieS - misli - idi, pak mieri! :g on_e_p_remadubini zemaljskoj?l 'do viek slabo ili niSta ne sie6a, Sto ie
NiSta! Naidublja iama, Sto'ie sve to hlJdnila, a od hladno6e da

,,DOM,"
bilo, dok je onako spavao.Ali ako
Sa opet uspavas, - odmah 6e se
sietiti svega, Sto je bilo u prvoj
snoiavi, t, j. kad je prije toga
usnuo, pa makar to davno bilo,
Ali jo5 to nije sve. Ako je tai
dovjek bolestan, reci mu, neka ne
bude bolestan, - i nfega ne 6e
boljeti n, pr. glava. Tako ve6 liede
mnogie bolestnike. Ali ovo je naj-
i,udniier Jednoj djevojci, koia je
tako spavala, rekli su, da 6e ju
opaliti raiarenim leliezom na le-
djima, Ali nisu to udinili, nego su
joj samo.papirom (hartiiom) nadi-
nili na ple6ima krst {kriZ). Ali Sto
se dogodilo! Na ljedjima su se dje,
vojci digli mjehuri, nadinila se
rana, kao da si iu raZarenim i,elje-
zom opalio! * Eto, Sto dini umi5-
lianje, kad je dovjeku puna gilava
jedne mislir ne boli gi, ako-ga i
boli, ^- a boli gia,ako ga i ne 6oli!
Uvo su dudne stvari, pa ni
udeni lfudi ne znaiu, Sto je to, Ali
su ove stvari i pogibeline. Recimo,
Sto Je nova doma rpo svietu?
Ve6 sam u ovom broiu u pr-
yom razgovoru spomenuo, da ie
kod nas u Hrvatskoi posvuda sve
tiho i mirno bilo, Ali ni to nije
bilo posve istina. Zaito? Zato, iio
j_ebilo mirno samo u Zagreba, a
Zagreb niie cieli narod trrvatski.
Tko zna, kako je u narodu? Narod
nikad ne miruje, on ie uviek u
kakvom takvom poslu, u narodu
se dan na dan toliko toga doga-
dia, uli sto 6ete! GospoJa misie,
da su ona sve, pa ako je u Zaprebu
mlrno, ako naSe novine ne vidu i
ne bude, misli se, da je sve mirno,
A Sto narod radi, Sto njega ti5ti i
mudi, na to malo tko, ili ba5 nitko
ne misli, dok ne moraju - Zan-
dari u pomo6..,
Tako ne bi smjelo biti. Zato
je ,,DOM" ve6 davno molio, pa i
God,ina 1,
neka nietko niekoga ovaho uspa-
va i kai,e mu: ,,Za tri dana ima5
ubiti toga i toga". I ovaj 6e ga -
moZda - ubiti. Ili neka mu kai,e:
ImaS to i to ukrasti. I ovai 6e
ukrasti, pa se je vet to i dogo-
dilo, Ili neka mu rede: ImaS na
sudu tako i tako €ovoriti.
Sve su ovo pogibeljne stvari.
Jedina je sreda u ditavoj toj kome-
diji to, prvo: Sto se svaki dovjek
ne dade, ne mora se dati uspavati,
Tko kaZer ,,Gledaj ti menel kako
dugo ho6e5, radi sa mnom, Sto
ho6eS,- ali ja tebi za volju spa-
vati ne 6u", - tal niti ne Ce za-
spati. A ni mnogii drugi ljudi, koji
bi i htjeli, da ih tako uspavaju, ne
mogu usnutl - Drugo je ton Sto
u takvof snojavi mnogi dovjek
ipak ne 6e ono diniti, Sto ne bi
budan udinio. Tako bi teZko koga
u toj snojavi nagovorio, da ubife
svoga otca, Tako jaka nije ,,sno-
javna sugiestija",
opet moli svoje ditaoce, neka mu
pi5u sve, Sto se u narodu dogadjal
Sto ljudi govore, o dem razgova-
raju, dega se boje i demu se radu-
ju. ,,DOM" bi u svakom broju mo-
rao imati iz svako$a kraja kakav
takav glas, tr ako to bude s vre-
menom, samo tako 6e se vi5e pa-
ziti i na ono, Sto narodu treba. ako
ba5 i ne 6e biti sve onako. kako
narod ho6e; samo tako te jedan
gut imati ditav naS narod jedan
dom. A dok se narod ne bude ia-
vljao, bit 6e, kao i clo sada: iedan
jedini kakav$od Zidov vriediti Ee
kod nas viSe, ne6iosto hiljada na-
roda brvatsko{a., a to samo zato,
Sto tai Zidov ima pla6ena pisara,
koii piSe i piSe, Sto rnu lidov kaie,
sviet to dita i misli; tako je, A nije
tako. Narod zna, kako je, - samo
Godina l, ,,DoM,"
se narod ne iavlja. Zato, Iiudi, mi
iite se! Nemoite driemati'
Ovoliko sam vam morao ka-
zati, priie neSo'Sto vam javim
Dva velika dogadiaia u ltrr-
vatskoi, Jedan veliki doSadjai '-
to vam ie Prui hrustshi hatolithi
sastanah, a druSi dogadiai - to
je Proslaoa petdesetgodi\niega bi'
shupouanja Strosmaieroua.
O hrvatskom katolidkom sa-
stanku ve6 smo se razPovarali u
ovom broiu ,,DOMA" u prvom raz-
govoru, Ali vam niesam kazao sve,
-to treba, pak 6u vam zato ovdie
kazali.
Prvo, Sto joS treba kazali, to
ie ovo: Njemadke i madZarskeno-
vine vidu na one biskupe, koii su
bili na tom hrvatskom katolidkom
sastanku,To ie d.rbro, to je dobro
znamenie. Kadgod Niemci, Ma-
dlari i i,idovi vidu i psuiu Hrvate,
- to ie dobro znameiie, ier su IIr-
vati sigurno onda za sebe nje5to
dobro zamislili, ili udinili,
A za5to vidu Niemci, MadZari
i Lldovi? Nije im pravo' Sto su se
katolidki biskupi na tom sastanku
pckazali kao pravi Hrvati. Niie im
pravo, Sto su se prvi put poslie ti-
su6u Sodina sastali biskupi iz svih
hrvatskih krajeva, Ne bi oni pri$o-
varali, da su se ti biskupi sastali u
Rimu, da se s drugim biskupima
po svietu dofovore cl svojim ,,Po-
povskim" stvarima, Ali se Niem{:i
i druZba niihova liute, Sto su se ti
biskupi sastali u Zagrebu, to jest
u srcu svih Hrvatd, Ne samo to:
Niemci, MadZari i Zidovi ljute se,
Sto ovi biskupi niesr zatajili, da su
Hrvati, I ne samo. Sto niesu zata-
iili, da su Hrvati, nego im je irviek
na ieziku bila ,,hrvatska domovina,
narod" kadgod bi izustili ried,,,ka-
tolidka viera". Jednom riedju: Ni-
emci, MadZari i Zidovi liute se, Sto
se hrvatski biskupi piznavaiu za
Hrvate, i Sto govore o sredi i ia-
287
kosti hrvatske domovine i naroda,
Recimo istinu: oni imadu raz-
loga ljutiti se, A zafto? Zato, pa-
zile: Koii narod ima na svoioi
strani'.svoie biskupe' to vriedi to-
likon kao da ima na svoioi strani
iedan veliki narod' iednu veliku
drZavu, A svaki narod osobito
maleni narod treba prijatelia, Ta-
ko su MadZari malen narod, kao i
mi Hrvati, pak su zato lralili pri'
iatelia, i na5li su ga, Niihovi su
priiatelii Niemci. Bugarom i Crno-
por"e* su priiatelii Rusi, A tko je
iriiateli Hrvatom? Nitko. I od kad
i" za nas Hrvate znad'e,mi niesmo
imali priiatelia. Niemci nam ne
mopu biti priiatelii nikako, Talija-
ni lelko. MadZari bi nam mo$li i
morali biti priiatelii, kao i mi niim,
FrancezT su daleko, to ie iedno, a
drugo: ne dadu Niemci, A Rusi?
Oniimaiu velikoga Posla daleko
tamo na iztoku, to ie iedno; druSo,
oni su druge viere, oni su Proti
Dapi. A Srbi ni sami sebi ne mo$u
-oohoei.
A ostali na5i rodjaci; Po-
iiaci i eesi - oni i sami trebaiu
no*Xi""uto
biskupi .,ri"d" toliko,
koliko i iedna driava? Zato,.Sto sg
svi biskupi na svietu iedna drlava,
TOtie drlava imala niekad i svoiu
zemlja i voisku, ali ioi ie to oteto'
Ali ni5ta zato, Popovi i biskuPi -l
to je najiada voiska na svietu, a
vojvoda ie rimski papa, i nema.dr-
lave ni vladara ni ivietu, koii ne
bi zrvaou mro6 ove voriske, -E'.1?
kad nam Hrvatom ne 6e nitko brtt
prifateli, - ili ie dao Bog, il.i sl,se
domislile pametne $lavel neka r1r'
vatom buie prijateli rimski PaPa
sa svoiim biskupima i PoPovima'
Neka bude onako, kako ie bito
onda, kad su Hrvati Pred t'300 So-
dina uredili svoiu dizavut sklopili
su prijatelistvo s papom. . :
,,Jest, ali papa i PoP-ovi vee
znadu,'za5to su priiatelii Hrvatom,
 288
Svi su narodi sbacili sa sebe po-
povsko i papsko gospodstvo,pa su
sad popovi pograbili Hrvate, ne bi
li se to dalo Stogod uhvatiti".
Tako govore drugi mudriia5i.
A ja ih pitam: Jesu li Niemci zaba-
dava prijatelji Madi,arom? Pitajte
Madi,are, koliko ih koita niema-
dko prijateljstvo. - A napokon
Sto moZe kod nas u€rabiti papa i
niegovi popovi? ,,Et Sto! S"" e"
morati onako biti u Hrvatskoj, ka-
ko budu popovi htjeli; popovi ie
6iospodariti. A teZko ti ie popu
sluZiti!" - Ja se ne 6u pravdati i
na duSo razlapati, samo kalem u
kratko: Ako ve6 moram sluZiti, ia
sto puta volim sluZiti popu, nego
Zidovu.
I tako smo Sotovi s iednim
prigovorom, Sto se priSovara hr.
vatskomu katolidkomu sastanku.
A drugi prigovaraju dvo: ,,Svi Hr-
vati.niesu katolici, jer ima Hrvat6
turske(_ili muhamedanske)i Srdke
viere. Zar te ovi sluZiti papi i po-
pu rimskome?"
Tu 6u ja biti s odgovorom
. onako straSno grdili, Sto su ga
brzo gotov, i to ovako; Kad se u
Zagrebu sastanu hrvatski muha-
medanski muftiie (to su muhame-
dancima kao biskupi) i hodZe (to
su im pak popovi), kad se, rekoh,
.ovi sastanu; i kad budu Sovorili o
hrvatskoj domovini ona-ko. kako
su govorili rimokatolidki hrvatski
biskupi-;j kad nam jave, da je r,ii-
hov_kalif i sultan u'Cariqradu pii-
jateli hrvatskomu tr.todrr i lad
tai kalif dopusti hrvatskim muha-
medancima, da se mocu u svoioi
dZamiii fboEomolii) -oliti Bogu hrl
vatskim iezikom - onda eemlotek
mi Hrvati biti veseli, jer 6emo mie_
sto iednoga
_imati dva priiatelia.'_
,. Dru€i dogadiaj, t-o je Slava
Strosmaierova,
. . Premda ,,DOM" nije io5 ni
ledan put spomenuo imena Stros-
maierova, ipak ia zrramtda ie malo
Tiskara lG. A lDrei I lr /o
,,DOM," Godina 1.
,,DOMOVtrH" ditalaca, koii'neniesrr
duli ovoSa imena, Malo svi
lqapo, da je Strosmajer biskup u
Djakovu, i da {a hrvatske oot'io"
i vrlo mnogi i{n'rti slave i hvale.
gdjeSodse saslanu u ve6em druZ-
tvu, Lietos ie 50 godina, Sto ie
Slrosmqier postao djakovski bi-
skup. To je velika riedkost. da
koji biskup prolivi 50 godina na
biskupskoj stolici, Pa kad Sospo-
cta slave i daste se radi manjih
stvari, kako se ne bi sastali na
dast k ovakvomu staromu bisku-
pu,-kad on ni ne bi bio Strosmajer!
A Strosmajer je slavno i glasovito
lme, 1 to ne samo zato, Sto
$a
mnogi hvale, nego i zaho, Sto ga
lnogi -grde. To je ime, koje je ve6,
40 godina smutnia u Hrvatskoi:
radi to{a imena toliko se je papira
pomrdilo, toliko se riedi izusiilo,
toliko se HrvatA zavadilo, - kao
radi svake velike stvari. Znate i
sami; Sto vi5e koga iedni hvale, to
Sa drugi vi5e grde, I ia bih rekao,
da su Strosmajeranieki samo zato
druSi - niegovi priiatelii - pre-
vi5e hvalili i slavili. Strosmaier ie
sdm.njegdie _rekao,da nikad niie
nepriiatelj dobroi stvari toliko Sko-
dio, koliko toboZe-priiateli.
Zato ni ,,DOM'i ne hvali ni-
koSa, pa ni Strosmaiera bez oo-
trebe. NjeSova je slava tolika,'da
bi slava u malom ,,DOMU" bila
posve suvi5na.
Strosmaiera hvale, Sto ie od
svoga boSatstva dao nie5to za
Skole, za uEeniake i druSe'narodne
i dobrotvorne stvari. Ali to niie
niSta, ili ie to malo. Neizmierno ie
viSe to, Sto ie Strosmaier mno$o
mislio i mnogo se borio proti Ni-
emcu i MadZaru, Zato fi ni iedni
ni drugi ne trpe, {rde gi, - a baS
zato zasluluie, da ga mi po5tu-
iemo i liubimo, Bog mu dao- zdra-
vlje i zadovolistvo!
Cfoc. Wf ffrrce le I u Zagtebt,
List hrvatskomu seljaku za razgovor i nauk.
'ffii:ir;r:r
D O nfi ffiii";ri
Vlastnik. i urednikDr.ANTUN
izdavad RADle.
Ciena je ,,DOMU" na godinu I (tri) Krune. '- Ako d,esetoricaili vi6e zajedno
3 : r l . ju p r e d p l a r u z * ; D O M * , d o b i t i e . . D O l t ' z a m a n j u c i e n u ,i t o : d e g e t o r i c a
i vi(e ivaki'za 2 Krune 40 lilipa, dvadesetorica i vi$esvaki za 2 (dvie) Krune.
- Pojedinci se mogu pledplatiti i na pol i na treCinu, a desetorica i vi5e i na Cetvrb
godine. - Pojedini broj stoji l0 filirs.
nrojre. ll U Zrg"rb", B-t"t, Ze.rqina 1900. ll Coa.f.
"
Br. L-880
19oo'
rr !-^
U ime rNiegova
r!-t^--- lt^r:x--
VeliEanstva kralial
Kr. sudbeni stol u Za€rebu iakliuEio ie na predlog kr, drzavno$ odvietniEtva
u Zagrebu, da tiskopis tiskan u povremenom dasopisu oDomo od 15, ruina 1900'
br. 18. ,i tor
oSto fe to bilo u ZaSrebu"
l, Na'strani 275' odoZaor redak 19' do 23' od uKako ne bi" do ui ova'koo'
2, Na istoi stta"i-"ioidol redah T, sd "Kako su ono<<do strane 276' redak
3,
- odozgor
---3: t, i. do ubiti kasno",
U iitii"pi.";N; ;t;; spremaiu Nie-rnc'ini to na sloar,'278' odoz{or.redak
11, do konca uliirl;e t, i, oa,S"h pazile dobr^o"do otraZe sre6un, tvori u6in zlo'
iinstva smetania iavnog'at it", ortt"E"tto$a a S. 65'.kz' i..prestupak S',305' kz'
Stog" ."'az;i1e ;;b;;;"'a"hi"g" reEeno'a,tiskopisa' zapliena
se potvrdftiie, zaplienieni primieroi imadu se uni5titi, a presuda ova ima se pro'
"?rpir-ivattlu.
glasiti na' Eelu prvog buduieg tt"t"*":.""r0;.1U','O"-".
eitavim smiero,m i sadrZaiem pomenutoS tiskopiY.nastoli se tazdra'ili ta
prezir proti natinu
mrZniu i 'J";,i ,i upravf drZavnoi hval'i i opravdati nastoii
ai;i;';; ,ibraniena, "lodatli
ito tvori u6in zlod,instva smetania iavnoga mira
oznadeno{au S, 65, kz, i prestupak S. 305, kz.
osida osniva r.' ttr SS. 6,,8' i 12' t' p. i SS. 32" 33' i 34' t. z'
Krali. sudben'i stol,
tJ z a Er e b u' dne 19' ruina 1900'
za predsjednika: (podpis ne6itliiv)'
Kad ljudi budu tjudi . . .
Mnogi vas ne ditaju velikih novina' p? n: znaiq Sto t0
novine naivi5e piSu,A piSu naivi5e o tom, kako se bore na"
rodt kak" Uii" tq ,iizi"i' i b., oruria, Jgdll narod
"
uviek i uviek'nie5tb snuieproti dru$omu,I I 'lDOJvlUtste
mogli ditati, kako bas sada En$Lezibiiu boi s Burima u
Africi, i kako se ie sva nasa krS?anskaEvropa-digla na
Kitajce. Javio sam vam i to, Sto ie niemalki car Vilim Dru-
gi kazao svoiim voinicima, kad ih ie po5iliao na Kitaicg'
Rekao im j"ineka ne miluiu nikoga,neka ne pra3tajuni-
 *80-----:----:
Godina 1. ',D'OM,"

FoTr, neka_"g njko€3 Ziva,- ve6 neka ubiiaiu!JoS

im je rekao:Mi, 1o":
kaze,,branimo syoiuprosviei*i r"ti1i na ptice, U prvoi kniizi od onih deset kniiga piSe tai Niemac
Tako vam je u dalekomsvieiu,A *li" a"fF';i';;;; ";*." ovako:
pa hai _"t_liod
nasniie mnogo.!otie. ,eovjek nije ni5ta vi5e i ni5ta manie, gego sisavac ili
V"g;;";; i to iavlb
u "DQMU",kak"o.se. vei_[odine i g"dir.-b*"'e".i i"Ni- iivina (livotinia) crvene i tople lcrvi, a mlade tO Livine nii-
su pod istim vlalarom,I;; b;r" .J .u*o eesi hova mati doii; i svaka mati, koia se daje svomu dietetu,
"*:i, $oji
prot l\remcu, nego ste duli, da i nasi Slovenci d,okazuie,da pripada u prvi razred Zivinstva; qa i svatko, i
is6u od
p,1avi,cuza sebe.A i mi Hrvati ii6emo svoie onai, koii naimanie zna, i najmanie -o\o 99be-$leda, - i tai
ill:i:l to od pfiznaie', da ie dovielc slidniji (spodobniii) dimpanza, nego
r\remca, to od _ znate, od koSa, a ne znam,
ia smijem li
to napisati, maimun
- koniu ili goveduo,
,reimpanza<< to vam ie glasovit! maimryr, opica, cpac
. Spomenuo s.?_m,_ duli ste, Niemce, Oni su bili od starine
ditavomu'
yrlaletjt nasemunl ili iopac - kako ve6 ho6etet 7 a $lasovit ie zalo, Sto ie
:,1
1,":ij.":t ij"i .., t;d; - sffniii dovjeku, nego koniu! A BrOm ie ono o ioviehu zato
vrli ve6 ditav jedan-narodsrovenski, "* "."",
koii ie ziiio tamo na
sieveruuz Bieio ili Baltsko *o* i uz verikurieku napisao, da se niekiko obrani od pri$ovora cieloSa prosvie-
tom, kako su Niemci u staro vrieme p"d ;;t tkr"""rrLabu, o deno$a svieta, A Sto se ima braniti i pravdati? Zalto? -
on3i.1ar9d, ditav Zatolsto opisuie Zivot Livin6',- a ne-podiqlig od dovieka,
_- p,t9* ie upievd;
va.tskipiesnik, -pi".* hr- nego od miimuna ili opice! To ie griehota! Gdie ie $ovor o
Na svrsetki'tuine"Jirf.r"Ji!r"*u'i"dan
svoie5i'" e kaze
tai .nas piesnik, da se i danas Lr" prbii;., Ziv-instvu,- tu mora biti foviek prvi! To zna ve6 cieli pro-
ovako: ;;k-;*ri; svie6eni sviet, Ali niie samo to, Sto sav prosvie',eni sviet
Kad otac p&o,,sin se opet bori, znade,da ie doviek Livina, - neSo se prosvie6eni-sviet tim
I borit 6e le, dokle i on pane, hvali, didi-i ponosi, Sto smo mi liudi - prv,e-Ziuinel
Dok i on kunui krvnike liiahne, Bole *o1! S*i"5an ti je doviek, kad zabludi! Smie5na
I borit.6e se, dok ie jedan d;;i;k; ti ie luda, koia se onim didi, dega se pametan stidi!
Prokletstvo, borba'osiati ee do"iel, Ali idemo dalje k doviediemu Livinstvu,
Zlvina ie - iiuina, to znate, I ako nieste ditali' Sto
e-qietgti: >Pjgk]etstvo,borba ostati 6e doviek<? BrOm pi5e, ipak znadete i to, kako Livine Ziv\t' Pa kad ie i
"Ne doviek. Kad ee tiu.dibiri tiudi;,-, ,;;"d" 6e, misli doviek Livini,ionLiviZivinski, Ili ako neZivi Zivinski, alco
na. pjesnik, onda 6,e.tofa nestati,o"d. ga je Stogodsmelo i zbunilo u Zivinskom Zivotun- neka se
kletstva, ni borbe, ni t tinia, ni pro- svagda i-brzo sieti, neka na pameti dtli, da ie Livina, i lo
".'e"-uiti
N,: ,.vieruieieIi vi, .ali _ i^ vieruiem. Ja, kai,em pt,ri zinitta,, _'pa'neka i Llvi tako, kako se pravoi i prvoi
..^_
vam, ta 7\?
vlerutem,pa vam i,elim Livini pristoii, - Tako uEeniaci naudaiu sviet,
ka-zali,za5to vieruiem, A
?elim_vamto'kaziti zat;o,a. i-"i uiuruiui..--- 'fo nije istina, da tlco tako nauda.i.- Tako mi-pri€o-
- "Kad tiudi - \<aae_ budu tt;;t.:. : A sto su sada varate, A ia vam i opet kailemz ne Salim se, i doista ie ova-
liudi, ako niesu ljudi? Jes t{znii", ko,Ja ,r"* ,," e" *tiogoa"Jii;";ii;4" ;; Ja
to dokazern'
ii"oail
,Ne€o Sto bi liudi bili," nego Zivine?u
"f.o_"i"r" 6u vam lo pokazati samo na jednoi stvari,
_
udenjaciu sav-glas.Nemojiedi.ru; d-; odgovaraiu mi Ueeni 1-iudi,koii su izbroiilikosii svakoi Stuki (ili 56uki)
prosvieiennitko,.tko.togi ne znai ." s"ritilbrnu, ,,ri" i pregledali bubreg! svakomu crvu, - oni niest tako $lupi'
g""*i , i^ i" doviek
Zivina..Dami bolie JrrJ .'"*
"" di ne bi opazih i-to: da ve6a Stuka maniu Ld'erc.To zna,
sviedodanstva: [;'h B;d,-t-;";k; ;;."-.k'-ai;;, iii. ie kadapprylg
Glasoviti "i.rii.{i,
Niemac.-p9
i-"",r-.Big;"ijilffiL sepise)
napisao ve6u Stuku i u nioj na5lo tri do detiri manie fibe, pa.ba9i
ie desetvelikihi debltn k;,te; i;i;'ila 200do
800stranallo tom,kat<oZivuiiizuii.TT&;i" Nii"*". orro Stulcice,
"Pa kad iako radi Stuka Livina, zallo ne bi tako
volio i pokoini princ R"d;if, pl. {" i. uzimaosa sobom u lov radio i doviek - prva hivina?< - misle u6eni liudi,
-Ati
Vi opit mislite, da ia kleve6em uEenialce, tko bi
 292 ,,DOM," Godina 1,
volio viSe nego ia, da ie ovo samo kleveta! Ta vi znate,da
smo mi Hrvati male ribice, a oko nas plivaju Stuke, ,,
Niie ono kleveta, Udeniaci su opazili, da i Livine imaiu
svoi zakon, a tai zakon ima samo ied,anparagraf, a taj pa-
ragraf samo detiri rieli, i to; "Tko iadi, tai kvadi", Tai su
zakon u6enjaci udeno okrstili i to ovako: ,Borba za obsta-
nako, U toj borbi za obstanak mora propasti sve, Sto je sla-
bije: ovce 6,eiziesti vuci, lisice 6,e izjesti zeceve, madke 6e
iziestl,mi5eve,- i tako dalie, Ali ne samo to. nego i ovo:
velike Stuke izjestl, 6,e male, a veliki narodi male narode.
Zivjeti se mora, svaka Livina gleda, kako 6e obstati, A ako
ie koia slabiia, - tko ioi ie kriv? ,To ie zakon., - kaZuz
Slabiii mora popustiti iademu. , ,
-
"Nije mogu6e,da bi tko tako i liude naudao!.. Slu-
Sajte, pa 6ete duti, da je ne samo mogu6e,nego da baS i
jest tako.
Znale, da ie nedavno nastao rat u Africi: Englezi su se
digli na Bure, O tom ratu pisalo se mnoSo,p& ie o tom pisao
i jedan Francez, po imenu Dmolen ("Demolins<< se pise), A
pisao ie, da vam u kratko kaiem, ovako:
Bure 6,eEnplezi potudi priie ili kasnije, I posve ie to
naravski i u redu, ier su Englezi jadi i, sposobniii. Buri i
danas ponaivi5esamo pasu blaSo i od toga Zivu, a ne 6e se
baviti trgovinom, ne znaiu kopati zlala, ne znaju iz pro-
strane svoie zemlie izvuti toliko koristi, koliko bi moSli i
znali Englezi, da ie t6" zemlja niihova, I zato je posve na-
ravski i u redu, da im EnSlezi tO niihovu zemlju otmu, Tako
ie uviek bilo: jadi i sposobniil tierao ie slabiiega i nespo-
sobnijeSa.Kao Sto 6e Enflezi protierati Bure, tako su Buri
prije 200 godina Sto potukli, Sto protierali crne Kafre i, na-
-selilise u niihovoi zemlii. A kad se nadie tko iadi i sposo-
bniii od En{lezA,, tai (,e opet tu6i i goniti EnSleze, ie
zakono u ljudskom druZtvu, kao Sto-i u Zivinikom: "To Slabiii
mora uzmaknuti pred iadim,
Ako ie ovako, onda ie zbilia pravo kazao onai naS
Pigsnik: da 6,eborba ostati doviek, jer 6e uviek biti iadih
i slabijih, Ako je tako, zalto se luz,eitablil na iadeSa,za5tc
trai,e_pravicu?Tko im je kriv, Sto su slabiji?
Stra5na ie ovo nauka, I kad dov-jekne bi bio doviek,
teZko bi bilo vjerovati, da ima ljudi, koii vole biti Zivina,
ne€o doviek; Ali nema zla, Sto Sa dovjek ne moie udiniti!
Ta sve zlo i iest u dovieku,bez d.oviekai nema zla. Kad smo
Godina 1, ,,DOM,"
bili ma1i,udili su nas, da ie dovieka stvorio Bog na svoju
sliku i udahnuo mu svoiu du5u, Ali se naSlo liudi, lcoji niesu'
bili zadovolini s tom naukom' pa su podeli naudati, d,a je
dovjek postao od njeke Livine slidne maimunu, a tA ie opet
iivina (Loie danas ve6 nema!) postala od rnalmuna, maimun
od druSe io5 gluplie i nespretniie Livine, i tako redom do
naimanjega
' crva,
Ne tieba vam dugo razla{ati., zaSto nieki liudi vole biti
Zivina, neSo doviek, itvoren na priliku boLiu. To se lako
razumiie, tad se- zna, da Livina nema zakona ni odgovor-
nosti, - pa bi i dovjek tako htio: da bude slobodan,da ne-
poznanikikvoga dru$o6ia ,zakona osim Zivinsko$a,!.i; f;ini
sve, Sto moZeii moraS, da se uzdrlis u Livotu, u borbi za
obstanak,
Ali ia ne vieruiem, da 6e se na ovu nauku okrenuti sav
sviet, Ne 6e, Istina ie, i Eoviekie od kosti i mesa, i on i-e;
kako se kay',e- pod koZom krvav, Lako ie-vierovati, da ie
i dovjek niekada-Livio u iamah i pe6inah, hodao Sol iii se
pokrivao koiedim, a hranio se sirovim korienigm i sirovim
ipriesnim) mesom. Lako ie vierovati, da -ie-iedan drl€oga
klao nokiima i prizao zubima,kao lto se koliu vuci, Sve-ie
to lako vierovall,, ier to{a ima i danas ne samo medju div-
ljim,
' nego i mediu prosvie6enimsvietom,
Ali premudri
-livio udeniaci zaboravliaiu ovo:-S doviekom ie
njekada u pe6ini'i medvied, pa ie medvied do danas
o.tuo u svoioi p"eitti, a dovjek sebi i dieci svoioi Sradi pa-
lade. Ima alftl nje5to u dovieku, de$a nema u medviedu'
ima niebto - kako ono kai,e piesnik - Sto $a napried
krede.
,Kako nema? Ima, neSo da ima! Ima druSadiie ruke i
noge, imamoidiane dru€adiie,pak i pamet dru$adiiu.,Zatoi
jesl prva ilivinau. - TiLo'odgovariiu-mudr-?ci, Ali..i" .iT
katim, da ima io5 nie5to drugo: ima duSa.Ke4 ie Eoviek
bio naidivlii, t se dusa u niemllakala, kad ie slabiie$a.klao
noktima i grizao zubima,Kad ie doviek unaivebibotbi za
Zivot slabiiegadavio, uviek mu ig ti du5a $ovorila: Sto ne
ieb, da tebi ?rugi dini, ne 6ini ni ti drugomu, A tako vuku
ne govori njegoria vudja du5a, Zalo vuci ni nemaiu zakona,
a lludl imaiu tolik. ,ukon" i nauke, iedne bolie, druSe €9re,
ali'svi ti zakoni i nauci niesu ni5ta druSo, ne$o ie u niima
izpisan onai viedni glas du5e 6ovieliet Sto ne Zeli6 da tebi
ai"gi di"i, . , iest, ?oviek ie Zivina'.A[ ta zivina, od kad
 ,,DOM." Godina 1,
ie na ovom svietu, bjeili od svoga Zivinstva za onim glasom
svoje duSe,- koja niie Zivinska, nego boilja.I ako ie dovjek
Livina, telko podnosi svoie Zivinstvo i dite se k ljudstvu,
k dovjedtvu. Pa i danas, kad su mnogi zabludili _- misledi
u ludoi i dietinioi oholosti liudskoj, da su ne znam Sto na51i,
kad su na51i,da ie dovieh iivina - i danas u tolihom klanju
i davlieniu Euie se onai viedni glas: Sto ne 2eli3, da tebi
drugi dini, ,, I danas se duje na stotine propoviedi i nauki
protiv onoSa Zivinskoga nauka,
Zato ia vieruiem, da 6,eljudi biti jednom ljudi, Istina je,
mi smo Hrvati ma1i,pa malo da nas niesu velike ljudske Zi-
vine iziele, Mi imamo naimanie razlopa vjerovati u pravicu
na svietu, u pravidnu du5u ljudsku, Mi bismo imali razlo{a
spremati se na boj noktima i zubim&, - pa ostali, propali!
Ali ostanimo liudi! Pro5lost ditavoga svieta nas udi, da
samo ljudi ostaju u Z|votu i napreduiu, - a sve Zivinsko
propada i nestaie,kao Sto mediu liudima sve to vi5e nestaie
divlie zvjercdi, Ni5ta Zivinsko nema mediu ljudima dugoga
Livola_,doviedtvo napokon ostaie iale, jer ie viedno iboiie.
U toi vieri livimo i nadajmo se, da ie velike liudslceZi-
vine oko nas priie propasti, nego mi, - samo ako mi bu-
demo ljudi, Ja u to dvrsto vjerujem.
Kad smo se mi Hrvati pokrstili ?
Znate, d,aje bilo vrieme, kad niie bilo niiednoga kr56e-
no{a do_viekana svietu, To je bilo prije Isusa, pa io6 i u
vrieme Isusov_o, dok niie Isus prvi kr5ten, a okrstio Sa, leako
i to z \adete, Ivan, koii se po tom i zove Krstiteli,
"Pa koie su vjere bili ljudi prije Isusa?r, Jedni su bili
iidovi (Zudiiel, a svi drugi ttarodi bili su krivoboZci, Tako
smo i mi Hrvati bili lcrivoboi,ci,,- dolc se niesmo pokrstili.
rllogli biste me pitati: uA kakova ie bila ona'na5a hr-
vatska viera, priie nego Sto smo se pokrstili? Sto smo i u 5to
smo vierovali? Komu i demu smo le molili?"
Ako vam ho6u qdgovoriti na ovo pitanie, moram vam
naiprije kazati ovo: Nikakova i nilcoia iierc na svietu (osim
'zvati,
stare Zidsvske) priie Isusa - ne moi,e se za pravo
;'viera", Pak zato ako bismo htieli ba5 pravo re6i, morali
bismo reti, d.a priie Isusa nlje ttil"dan narod ,rvierovao..,
Uvo 6u vam samo u kratko razloZitil Yi znate, za5to
kr5iani ,rvieruiu<<,Oni vieruju zato, rda se spase<<, daposlie
Godima 1. ;,DOlvl."
ovoga,Livatadodiu u dru$i-,i to-bolii Livol, , .a1i'samoon-
d", ?ko vieruiu i-ako se drZe sloie .viere.Ta!gve.;vidite,
ii"r", niie poznaoniiedan n11o{ priie Isust.Tg. ie. nfesto
,rbrro'rrueitioo* svietu,Stari Egipiani, stari Rimliani i Grci
- i oni su imali svoie sve6enike,bo$omoliei boilie sluzbe,
ali njihova ie ,rviera<niestoppsve dru$o: oni niesu ni ono,
gio su vierovali,'- nieiu ovako vierovali,lako mi kr56ani
vieruiemo
''- ovo, Sto vieruiemo
ia niesam poruin, d" .rttt udim naS-uvieru i da vam
oroooviedamili'prodidem, Za to su ve6 dru$i pozvani,hoii
io liolie razumiii, Ali ia sveiednomisiim, da se mi moZemo
l-.*i1!*o za EasakporazSovoritii-o -na5oiu-ieri.,. kad ba5
pokrstili, A po-
lo.roii*o o tom: kada .r-r" nasi diedovi
iazgovorit 6emo se o tom zato, da -pravo tazumiete: kako
kad ditav
F io- velika stvar, kad jedan dgvjelt, I Flqo li vieruiemo,
ir.-a podmevjerovati onako, kako mi kr56ani
l, t, Hd ," poi.tsti, Ja 6u vam spomenutisamo dvie, tri
stvari, pa 6,eieto odmah i sami vidieti, .
KtSe"trrka viera nauda,da ie ovai Zivot doviedjisamo
put, lcoiimse ide-u druSi Liuot..To ie, v.idile,..nieito-p.osve
iro.ro,Za tu nauku niesJ znali ni Grci, ni Rimliani, a_bili su
tako udeni u svademi prosvi,e6eni, i imali su - kako sam
;;k;" - ,"o1" sve6eniliei bogomotje,. Sad .vi qrosuditezne
Z" ii por"e diugadiie Livieti onai dovieb, k:ii misli i vieruje,
da na ovom toi"t,t'samo putuie u druSi sviet, - a opet po-
."" dt"g.diie onai dovieklkoii o tom niStane zna,ne$otivi
oa a""J, do sutra, i to mu ie sve? Ja ne znarr\,kakose to
;;;;i;i, .ii *""i'se dini ovako: O-naidovigk' boii ne vie-
tiji, +ii mi se dini kao muha bez Plave:-sad.poleti ovamo'
,.d'orr"*o, - i;; ;" vidi i n" ,n{i ne traili puta' A onai'
l<oii*isti, i'vieriie,-izna, daPutuj.e,tai 6e naravskii6i onim
i za koil'misii, da ga-vodi tamo, k3qo
j iii",
;;i";, ;;-tiii
[;d e"6t, p;-bi; tt ;;4, kaka' mi drago'samo ie da
put. A to ie i-tiiiiiat'ili pt !"Fr i i6il<aomuhabez
glave,Cieli ie iT"'f ?1"I.etii fJ-i;tnoga, drugadiiikod
""tit
drugoga,
-- --1.-o
i" iedno,A drugo ie ovo: Krb6aninmofa obdrZavati
,upoii.dii"zi.,.f.o tto?"'do6ionamo,demuy- n3dai u.5to
to i6 nestoposveqoYo,Ni Grci ni Rimliatli "i",tl
"i[i"i'tl.i
znali'n7za kakove zipoviediboZie' A to ie,.ia,mislim' los
mno$o vefa stvar - ova novost, ove zaqoviedibolie'.Po-
sluhiite samomalo: I Grci i Rimliani imali su zakonei na'
 _ n6_-
ted\9 koje sg morali obdrZavati, Ali Sto ie to prema zapa-
viedima boliim?l ZapoviedboZia - to ie zakon i naredba,
koju svaki dovieh nosi uza se, koju mgra obdrlavati svagda
i na svakomemiestu, A zakoni i naredbe, koje izd,ajupog-l.,
vari-- !o tludi To€u i krliti i prestupati, osobito ondi, Lad
znadu, da ih nitko ne vidi, da-nitko-za to ne zna, To ie -
i opet kaiem - to i9 Solema razlika. eovjek, kad jedan
put sazna za zapouiedi,bolje, tai se dovjek mora podpuno
lre"9k-r9.nuti,ier od _sadanosi nie5to u du5i, Sto ga €'oni i
vodi. Miesto drzavnih straZara i-zandar6.,koie treda p"latiti,
drzava.je eto_dobila na stotine i tisu6e strazar|"bez'pra6,e',
- igr_P svatko sebi straZar, svatko ie svoi bezplatni pa-
ziteli,.Kai,em i po treii put: to ie golema rczl|ka.
Ali ima jo5 _nie5totrel,e, pa iu vam i to kazati, a onda
vam vi5e ne 6u dodiiavati, A
!o tre6e ie ovo, i to ie naivelez
Kr5danska viera gdi,da se je Sin bozjl' dao r'azpeii I u6ifi
sve ljude, samo da liudi budu jednom sreini i'blaZeni, ovo "^
je niesto neduvenodo tada. Gici i Rimliani imafu dosta pri-
poviesti: ka.ko ie ovai iunadki poginuo u boiu proti tt"piiy"-
.onaibig .prLmln dati Zivoiza priiiteija,
!"!i!,kutg ie_opet
i.io5 moZda-Sto slidno. Ali ovako nie5to: da bi ii"iko z^
:it?y gvie!, koji mu nije rod ni priiateli, da bi se dao muditi
i.ubiti, takve liubavi, koia bi grlila siv sviet bez razlike
plemena-.i-iezika,,.sveiSospodui robove, biele i crne, _
tako.ve liubavi nije stari rniet priie Isusa potziavao,' Ja
mislim, kad su nasi pradjedovi pivi'put duli ovu pripoviest,
-na
kako i9 Isrl: dao razapeti ,i iltluo tiuastvo svietu,
te
- dobro je niihovo srge proplakalo, i oni su postali
onim
dasompos_vedrugadiii ljudi, Nlima su se otvorile odi, oni su
spoznali,da su svi liudi bra6,a'. Kako ne bi to spoznali,kad
su duli,.kad se ie eto_na5aojedan brat njihovi Gospodin,
Gospodin.nad gospodom, koji ie sav sviet, sve liude na
:"igty o$rlio i za-sve tetku muku i smrt podnio! I k;d su to
duli i to spoznali, oni se vi5e niesu euUli sami, oni su se
pobratili s ditavim svietom,onda su tek pravo stupili u sviet,
. , J". znam, mnoSi_te mi na5i liudi I osobitb oni, koii
*t:lg, da mnogo z\a4l - mnogi 6e mi kazatiz da ia previ5e
\1liV.y pokr5tenie HrvatA i drlim to za preveliku stvar.
Itj j. ip g" ne- dudim, ier mi danas duiemo mnogo riedi o
kr5danskoi viefi, ali nam te rieli dosta malo dolaie do srca,
A na5i su _pradiedovisigurno mnogo vise drZari do krs6an-
skoga nauka, ier im ie sve to bilo posve novo,
Godina 1. ,,DOM."
,A ito su ti na5i pradiedovi vierovali, kad irn ie kr3-
ianski nauk bio posve nov?u - Vei sam vam rekao, da se
za pra:uone moile reti, da su naSi pradjedovi Sto vierovali,
priie nego su se pokrstili, Ako nam s,edade z$oda, mi 6emo
ie o tom ve6, porazgovoriti, a za sad 6u vam re6i u kratko
samo ovo: Kab Sto narod ima svoie obidaie i daroliie kod
svatbe, kod Zetvenkod niekih bolesti, na njeke danen-
tako su imali vet i na5i pradiedovi, - i to im je bila sva
vjerat obidaii -i, zabave, Nemamo u starim knii$ama nilca-
-boSomolie bi na5i diedovi prije prckrSteniaimali
kvoga spomena,.da
kakove (ili crkve) i sve6enike,ToSa sve$a niie
bilo, Istina je, oni su nie5tonosili u du5i: da ima iaki nietko,
tko grmi s neba, tko daje rcd zemlii i bla$u, i da ima drqgi
sviet-.Zato su se oni tomu, recimo: bo$u svomu - molili
u strahu, zato su mu na dast i dar palili Lito i ianjce (lcao
ono niekada bra6a Kain i Abel), zato su mislili i na-svoie
pokojne i ostavliali im jesti (ier su mislili, da u no6i dolaze
tu6i i da iedu, sto im se ostavi), - ali za sve to niie bilo
posebnogasve6enika, neSo je sve to radio sAm domadin,
ivaki zalvoiu druZinu,Ata bi ditavo selo ili vi5e se16i51o
zaiedno
' na molitvtt, - toSa niie bilo,
Velika je dakle to novost i veliki ie to do$adiaibio za
nabe djedove, kad su prvi put vidieli, kako k niim dolaze
tudiinci u drugom dudnom odielu, a s -krstom ili kriilem tl
,rr"'i, ne dolize niti za plienom, niti s boiem, neSo s riediu:
"
propoviedaiu, Takovih ljudi niesu do onda vidieli na6i.dje-
donj, Oni su znal| da ima liudi, koii pasu blago, koii oru
zemliu, koji jaSukonia i idu u boi, - ali niesu znali, da ima
i takovih ljudi, koii nemaiu dru$oSa posla, koi,i ne mare za
drugi por"o, nego idu od narodJ d-onaroda,.ods-elado sela
i -"govore,'lo.rE ljude rieEiu,kako ie ono r-ekaoIsus svoiim
apostolima, koii su lovili ribe: Ostavite, kale, mteLe, od
sad 6ete loviti liude,
,A od kud'su ti novi liudi dolazili k nama i kada ie to
bilo?u - To je ba5 ono, Sio se pravo ne z\a, Vei smo o
tom razgovarali koii su narodi bili na5i sus-iedii-naSi$ospo-
dari: to iu bili Grci.na iztoku, a Taliiani i Niemci nazapadu'
Ali treba drZali na pameti i to,.da stlna5i diedovi.u
svoioi novoi domovini na6li ioS d9s!a TaliianA u starim
-giido"ima,
a ovi su gvi bili ve6 pokriteni' Ali
"m!im
tr"ba ,nuii i to, da su nasi diedovi dosli u danasnju-svoiu
zemliu kao osvaiali i nasilnici, pak su se ovi Taliiani bra-
 ar8 ',,DOM/
God,iaia.1,, Godina 1. ,,DOM."

:'^l1,t:1.1:i i"d*i drugimar,t, ,, ostalo ioS mnogo nekr5tenihHrvata, Ovi su se ostali po-
pouDrtafimnoge_ talilane,
F"i" q" nasli u novoj svoioj zemlii,
poruSili.sumnogekrs6anske krstili tek onda, kad su mediu Hrvate do5li takovi uditalii,
crkve, otvorili i'oroliiii ;;A; koii su dobro znali hrvatski, koii su pade i sluZbuboaiu
krsianske{robove,a znarisui m'bt; i; tJrii"r" pohva- govorili narodnimhrvatskim iezikom,Kako ie i kada ie to
tati, samoda dobiio_oq roda niihovanovacaza
znate,svatkodastigroborr",.royih.di.e.dgv; A bilo, za to danasnemamoprostora,
i "dil;.
irai"f..,H[
se zatorako razumijL,da su r" iusi-ij;i;;
mielili krs6anomu ivojoj zemrli,- vrroza- Po5teni gulijaSi.
Ar"i." r.rs'iii "iir-i u"e onda
imali svogapoglavara,'iiou Ri*o, f;
l; iil;;..
putporazgovoriti, p;ei"il;; r.rse""u, I o tom Liepo se ie razgovarati,kalco 6e ljudi i-edno11 biti tjudi,
:,TL:"_9:uSi
rrmskr 5"t "l.i
p.pa, brzo dosaodo velike liepo ie duti i'to, kako su se na5i diedovi krstili, ali ne 6e
je pravikralj,.i vise,negokr4,, A easti'i inoEuJnostitbio bifi na Stetu ni to, ako se i opet iednom poraz$ovorimo o
Ril;t,";;i"L;
zemliezodmah preho tiot., /it".|" plpi'Lid-hlk. od nase novcu, osobito,kad vidimo, da ni u tom poslu liudi io5 niesu
sv.oi!liule k Hrvatom,da it-*Lrli prriit"*",'i1 poslati liudi.
'
crkvi i.d,an9 grdekrs6""rtihtroloir.-l-r'vJ;; ,," ,us" Kad sam ioS bio mali, ditao sam u njekakvoi kniiLici,
pisu stare kniige _- n{ie 1250 godina kakva je to griehota, kad doviek uzlma prevelike kamate
,:
pos.Iaopapa prvi: put syogl dovieicimediu
^^^,^.^:11" finteres) na pozaimliene (posudiene) novce. Si-edgn se do-
nieki opat (aba5)Martin, O." Hrv_ate.nf[-iJ; bro i svoSa tapeiana, kalio nam ie o tom u Skoli €gvorio,
i"'{gs"o *Ldi"-Hi".t" da po- Ali kadgod na io pomislim, tiutim se, A evo,-za5to se liutim,
kupi kosti onih krsiana,
!.;G !; H;ii;'r;il#pobacati,
i da zivekrsianeodkupiii t*ut.r.ie;Ji;;;t.i;.. Moj ie kapelan stra5no odi prevra(,ao, kad nam ie pripo-

[# j:J#H#iJ
za nie-
l?llh:"::!:lgi1'a;;"'i:s;ix'riff
jol za rimske vlade biia carsk"-p;i;;;;;:il?
viedio, di ima seljakd, koji uzimaiu za interes 20 od sto-
tine, I ia sam jedno$a takvo$a poznavao, i niesam $a moSag
- BoZe prosii! -2iva vidjeti! Kako bi gt mo$ao iliva vi-
Solinui krs6anska bftzini u dieti, kad on uzima od siromaka 2O od stotine, a $ospodin
biskupiii,Tii." Ir*-r"Jlrri, splitu,
u niekadasnioi*carskoy pi6e i, i'!" s."ri""-fi"i"." kapelan kale, da zakon dopu56a uzimali samo 6 od sto-
kosti svetogaDuima,-odisti Split tinl! ,Vidite, djeco, kako su na5i zakoni dobri, hako ne
i uredi "veserie dadu Suliti sirohaha!.. - govorio ie "$ospgdin mladi", I
taliianskihkrs6ana,ovoga su Irrana ";k;;;;;r'ik"
i^rr&'rpiilr.l
jani,za nadbiskupa, Tari- ja sam"sedugo i dugo posfiJljutio na seoskl-bogata5e-Suli-
Ovai Ivan, L"Fo. vidimo,.niie bio pravi hrvatski iase, Ljutio Jam se,-mizio ih i stid me ie bilo, da ni seliak
stol, ier ie on bio dodu5" ,r.dbir["p apo_ za seliaka nema srca,
g h*ua.k;i)emlii, all
je bio mediuTatiianim. pti*o''il.i:rry" Ali eovlek postaie pametniii. Ved sarn-vam iedan put
pi.u, da je-gni po ostaloi ;;x;" kniige
" Daima"ili,-Hr"ii.f.ri'putorr"o, u 'DOMU u kazio kako- mi ie iedan priiateli odkrio !?tnu'
pa popravliao Dao ie svoie novce u novu Siedionu, Loiu su "priiatelii na-.
-crkvei postavriuoti.t i-i'iii"ike, AIi rodao osnovali ,za dobro naroda,.,'- i niemu su ti novci
s_u
mnogi Hrvati uee "p
piiie imaf sroi" bi_
ffTi:"f.T;,{a
sKuper zupnike.U donesli 16 od stotine! ,Da sam se - kaie - ne zrLamkako
iednom pismu,-t frlfJ"a, mudio, da sam dan i nod smi5liao, ne bi mi bili donesli moii
jedannin. H;di;; !^ ";JI"-.t";;'d"
9:dit'u,,pise
oao pokrstitioapaGrgurt, i.niih, kao iEngteze, novci ni 8 od stotine, a kamo'li 16l Mene ie ba5 sramlu -
1300godi"..o' I" qLr.- tg*i1, ^'-oi'ii'iil"p"p. p"ii" govorio je taj po5tenjak, I had sam ja to pripo-vijedao dru-
toveuden ""gi";i;-'ii;9;;ii;i,;";ia
e tiude'positiao;;at; d;l;";:'ilt."il ie go- [o*.t piiiut.iii, niie'mi htio vierovali, iei uZakon
- kaZe
radio i za Hrvate, vatiada - ne dopuStaviSe od 6 na sto,.,
Ali i poslie onoga lvana, koii Ali priie, nego vam razlolim, kako ie onai po5teniak
biskupiie t z;up" po f,;";[t}i]l.Aii, ie doista uredio mnoge dobio 16 od stotinl na svoje novce, kazal6u vam ioS nie5to'
_ i poslie niepa
ie Onai gospodin Barbi6, o koiem sam vam ve6, iavio nieko-
 Sf
.-Godfura1. ';OOM"'
,,DOM." God'inar 1'

liko riedi, - on -seje baS_dao na tai posao,da maro pretrese iesavovaitudiinovacuposlu,.d o b i t 6samo
eSted i otisu6a'
n a n a SEto
odinu
to gulijatke stedione (od koiih su-mnoge u zidovskim ru- i;;; platila
J6e. a0il;a i 9 9"^ ie 20
taidobitak?onomu,
i;iitk, G a" 20ti;;a;.'A komu6; bitivlastelin"lid.v
bupu), Ol i: nedavno u ,Hrvatskoj DJmovini,, pokazao i -io- i""i riskal, i dru-
d.okazao,kako td stvar sloji. Ne 6u vam ni ovdje dugo aoal- iili;'5t;ei"";. ii;k;'i" za svoiih40 tisu6a!
javati, -samo,6u vam u kratko kazati ovo: Ima ko"d nas i ;if f i;-J;;il;itt tisueainteresa
takovih Stediona,od koiih liudi dobivaiu i 60, to iest sest- e baS50 od stotine'
T'"o i'-R;;;*i"t" , t - , - t - l - - nie-$o_vi
deset forinti na stotinu forinti za jednu godinu! ri ."ir, kako su onomupo.Steniaku
interesa?To
_ Kako je to mogu(,e?- Ovako: Odvjetnik ili fi5hal Ba_ ,rorr"i-ao""rli bez ilJ; t muke 16 0d stotine St-edjone dobi-
rabas (recimo, da se tako zove), vlasteiin osvard i zidov io5 niie ni5ta pt"*"=o"omu, $die $ospodari
- li"po po zakonuibez
s-v-arcdo$ovore se, da ie osnovati stedionu, ,rsparkasun, fi;-60 ao OO^oi-riltl"", itir sne
odvietnik dade za .tai posao 20,000,vlastelin dade 10.000, nto""iii;vo - re-
Zidov dade 5,000, i jo5 nadiu niekoliko druSih, t<oii dadu ie glavno:stedionaima svoiih.novaca
svaki po nieSto do.k cimo - 40,000i t"aiin 10 puta-mozevi5e' Fitam ia vas: Kakova
9e s-!rupi,-recimo, 40,00b,Stualo"" ;. dali -niekoTgr. dt duva
sotova. Sad samo treba ljud-i, koii 6e dati toi stedioni n6- i;"i; .ie"t"otlf i{.fto se
y1c\ {? : radi,,a Stediona'6,e im plaeah interes, i to i-orinorj,t"ii 10.000?sto 6e biti s tvoiom
"ll-astotine), I nadju se
4%-(d,etiri'od rrt.tr"i,i* lr..""*;;;;e;_"i Do$odilo
ii." i"l?tag. novce? seve6'da ie
liudi, koii svoiu
', siroiinlu i tisu6u'ne$ona
dadu u tu Stedionu: ng 6e im propa.ii, .u Stedionu i."il"Jli.""itit pot t.d iz Stedionene stotinu
poloLili niezini go_spodarisvoiih nbvaca 1", 40.000, pa mogu desetke tisu6a,A g"rp"a.ii g" niesu ni sudu
priiavili' io5
-
svaki das vratiti. I nosi sluZkinia u stedion" ."oiirt 5 do 6 l" *"-fSfi"u i"k", TaLrZepo6i"gtt",da Sapriie.nestane'
forinti, nosi babic.a,sto si ie pridu""ru, ko;i ei- samoda sviet ;!;;;-"fia" iJ tio --rekao !e 1i9-!k9.--
novnik, - a Sto ia znam,ito i* nosi?"o.l-;";[" sto niie ,ris" ,"lJI.. A ;;a siuZbenikn,koii bi bili tako
S"*"
(,e za koje vrieme nanositi liudi-i do 500,000, "".m ton da da ravna-
i"lt"'pf"Z""f, f.* Stedioniekidinovnici'.eujem'nagodinu
t. 1,'pof ,"iii-
;"f ft;; 6bn1a.rtrisu6
st"ai"#il;]'' a).pia6e !
iula. Ja ne bih toga vjerovao, kad stedione'ne'bi morare
pola{atl raduna. To se onda vidi, Trgo"ueri" [;;;r"
u za- L;t;i";la6ati I;{tqaie muke! Lako ieine priiavititata'
Seniui Osiekuizdalesu kniig"u,
$tgh,u, , krJ",6-iopisa'o, kad - tvo$a ne krade!
koliko}-oi" stediona..ima-svoiitt,
r ["ii[" iirtiiii-Barbie Tko ima oJi, vidi, a ia vam zato ne 6u vi5e to$a
poslu.I basiz te knii{e dozn'ao to gospodiii lorr"""baii ,
tom ""t "
razlagali',Po t;9;; i1st9seliak do
"?.y?,71*6i
si€urnoza svakustedionu, ie "idlt"' naS.om slrotlnlom'
I bas'imaliod^n"riut orrihste- ieftin"ekraicate, i tko- se oboSa6uie po5tena.seljadka
jO eJO ti."e",'" tudjega .Ye(, ie ,^ini""i'i"^t, d! s"'osnuie
fi**, !9ie imaiu.svojih,no"u"" poiudiivala novac za onai interes'
400 do 500 tisu6a! Ja dakle ne govorim na p;;;i,;" fu"ku, k;i" bi ;;iiaku
fo >iz trosak'
knjigeu, kako ona sama;i'.;e; tJ;t-ui ti "i"Sto pridlZ ala za
I sad 6e ona itediona podeti ,raditiu s novcima, Kako? Ako i ondab"d'"';;:i iirei nosili svoiu sirotiniu u €u1iia5f1
Ima liudi koiim it"6; ;;; aca,i to vise, negoonih, Stedione, onda- mi Hrvati zbilia nismo-za drlugo' negoud
L:br]
royr svoie novce nasve6 sutra,;;;;i;-a. l*i, i- a" od na5eko2e$uliia6i
nose u stedionu. Kad dovieku triba no-
,t3:u,.platio bi interesa 20,30 i 50 da se s e b in a p r a v ek e s e , , ,
rz,Davrod nevolie i r.reprilike, A stediona
"a;"ti;;;-.uto
daje po- zakona Na sre6u ;&; vam iaviti da se ve6 takova seliadka
za osam od stotine! Pa kako ne bi doviek prlmloi banka snuiei d,aie ve6 novac -a.t;e na vidiku' a nie5to'i
A sad radunaite!Stedionalma tualln ;;;;;; _ lsgirnp siSurnoof"e"ri.*f-"f..1" 6iti s tom bankom, to 6e
"J"St"
- _s00.000,Za ovenovcemorao". piriiilil;l;;, odluditi o'i ttsi ittet; koli poi,'tztt gtttli"st'. Svatko' tko ie
stotine..Toie 20,000. -ii-uzaimriuie
i to 4 od -\Zi6e.svoi nov.dii
Ari sddi;;? iosudjuie naS,koii i*t .i"u')i nush.* i "tto?, tko
ovetudienovcena mienice(iti kai; a;G;;t,"1'i e;ii ,;ii.dL"i i.i"i, r"ii.ii interes.A
""'naini1i. '-
svogaduznlka7 i 8 od stotinl --b." a*Eog;i"oitio6ir" .ia . ;t; #;;"ii;";;;;; i"i""xi, Ja ni oniniesunie$ovin
" "".
r. I ako
ako imaiu Pameti,
 & Godinii r,f.'
,,DOM.;'
Sitnice.
Po$ani, Kad smo se ono raz-
glovarali, kada su se Hrvati pokr-
stili, htio sam napisati i ve6 mi ie
bilo pod perom, da su Hrvati bili
,,pogani", prije nego su se pokr-
stili, Ova se ried desto duie, a
znadi isto, ito i ried ,,neznaboici",
ili ,,krivoboLci", Ali, ova fied znali
i drugo ioS: ,,poSan" doviek - to
ie isto, Sto i ,,gadan" dovjek; ,,po-
gan" jezik znadi ,,neopran", ,,la-
jav", ,,sr&motan" jezik, Zato se
meni nije dalo napisati, da su na5i
pradjedovi bili ,,pogani", premda
su bili neznabaZci,i krivoboZci,
Ali 6u vam ipak razloiiti, kako ie
postala td ried, i za5to se krivo-
bolci zovu ,,pogani".
Apostoli i drugi kri6anski udi-
telji dolazrli su najprije u Sradove,
Qdjeje bila ve6a sigurnost, a niesu
odmah smieli u sela, pdje fe sviet
bio jo5 njekako divlii. Zato su Sra-
dovi i po hrvatskoj zemlji bili da-
vno ve6 pokr5teni i sviet je u niima
Zivio kr56anski,- a na selu su io5
bili krivoboi,ci, koji su Zivieli po
starom obieaju svojem, Lako se
razumlje, da su ovi pokr5teni gra-
dfani stra5no mrzili krivoboZce se-
ljake, Pomislimo samo, kako se ie
to padno dinilo gradjanima,kad su
vidieli krivoboZne seljake, kako se
opijaju i piiani skadu oko o$nia
(oko ivaniskoFa kriesa), ili kod
druge svoie zabave,
A sad pazite: U gradovima su
kod nas stanovali ponaivi5e Rim-
liani, ier su oni bili iedini pospo-
dari u na5oj zemlji pfije tras,-pu-su
se_u nekojim Sradovima dufo dr-
Zali, dok se niesu pohrvatili, A u
rimskom ili latinskom ieziku zove
se selo rrp?$" [,,pa$us"),a po tom
se-,,seljak" zove ,,pagan"; liako je
u hrvatskom od ,,sela" - ,,seljan",
tako je u :imskom od ,,paga;' -
'pogan", ,,Fagan" dakle inali baS
Godina l,
ono, Sto mi kaZemo ,,seljan", Ali
budu6i da su svi seliani bili krivo-
bolci - kako smo rekli, - bilo ie
dosta kazati ,,pagan",pa si odmah
znao, da to niie kr56anin, kad ie
iz sela, nego da ie krivoboi,ac. I
tako ie ried ,,pa6!an" znalila ne
samo ,,seljan", neSo i ,,krivobo-
iac". Ali krivoboZci su bili zli i
gadni ljudi, pa lcad je koii kr56a-
nin htio koSa obruZiti i opsovatin
kazao mu ie: ti si kao pagan (t, j.
ti si kao nekr56eni seljan), I tako
je t6, riel postala gotova psovka i
po6irda, Sto ie i do danas ostala,
samo su Hrvati od ,,pa$an" naEi-
nili po svom izgovoru ,,po6[an".,,Ti
si pogan" - to znad,i i danas ne
samoi ,,Ti si krivoboZac", nego i
to: ,,Ti si gadan i oduran doviek".
A prije je to znadilo samo: ,,Ti si
seljak ili seljan",
,,Kako se pravi zlalo?", Tako
me ie ve6 davno molio iedan dita-
lac ,,DOMA", da to razloZlm u
,,DOMU". Vidi se po tom, da ima
u narodu joS ljudi, koji misle, da se
zlato moi,e napraviti - onako od
prilike, kako se moZe napraviti
staklo, Premda ioS nikad nitko
nije ni komadi6a zlala napravio,
ier zlato je samo Bog stvorio, i
koliko ga je On stvorion toliko ga
ima, - ipak nije sramota, Sto
gdjekoii naS seliak io5 misli, da se
zlalo ,,pravi", A niie to zato nika-
kva sramota, ier su u staro vrie-
me i najudeniji ljudi, isti biskupi i
sve6enici mislili, da doviek moZe
nadiniti zlato, Koliki su se liudi iz-
mudili, koliko su novaca potro-
Sili, da nadju ,,mudradki kamen"!
Tai ,,mudradki kamen" - fe ie bio
rai za mno6leudene ljude stotine i
stotine Sodina, a lo zato; Tko bi
naSao taj ,,mudradki kamen", tai
je mo6lao svaku prostu kovinu
(t. pr, bakar) pretvoriti u zlatol
;;DOM::: 303
eitave su kniige naPisanen kako liezo, bakar, olovo, srebro, sum-
se moie na1i tai kamen, - ali ga por (Zveplo),p" i zlato, Tako nas
do danas nije nittr<ona5aol barem udi znanost, koia se zove
Ali ni io niie nikakvo dudo, ,,kemiia", a Bog zna, ie li ba5 tako,
Sto su ljudi tako mislili, Liudi su Priie se je ova znanost zvala
vidieli, kako se koiekakve kovine ,,al-kemiia" (to je arabska ried),
- pa su se zato i oni ljudi, koji su
i kamenie iz zemlie izkoPano
kako se iako i naglo Promieni, iraLili onai ,,mudradki kamen", -
kad dodje u ogani, ili kad se Po- zvali, su se ,,alkemisti", Premda
mie6a s dru$om kovinom ili teku- nitko nikada niie naSao onoga
6inom, Pazl[e sarno' Sto svaki dan kamena, ipak su mnoSi varali
vidite: svietlo Zeliezo pocrniet 6e sviet, da su ga naSli, i da moSu na-
praviti zlalo, Jedan ie takav va-
za koii, dan na vlaZnome miestu.
Onda su liudi' jo5 mislili, da se ialica prevario i iednoga firancez-
rude (kovine i kamenie) - da se koga kralja, a krali $a ie postavio
to pretvara jedno u drugo, -A 4.- za svoga ministra od novaca (fi-
nal ,ttamo da niie tako, Nijedna nanciia), pa ie tai mudrac Pod
dista ruda ne moZe se ni u Sto kralievim imenom i Pedatomkovao
dru{o pretvoriti, to$a nema, A krive novce - toboZe od zlata,
kad vidimo, da se mienia, to ie Tako ie i iedna carica mie5ala ba-
samo onda, ako se s niedim mie5a, kar (kufar) sa sidanom, to ie bilo
pa dobije druSo lice_,-a - desto ioi
-damo liepo bielo i svietlo, Pa ie varala
i drugo ime. Velika ie to s'ui"t, da ie to srebro i Pod srebro
muka iz koiekakve zemaliske ie to prodavala, I u EnSlezkoj su
smiese izvnll distu rudu, A dista innoge varalice poplavile narod
krivim zlalom' I austrilski cesar
ruda ie ona, koie mi danas ni na
kakav na6in ne molemo Promie- Rudolf IL (priie 300 god,) Poma-
niti, osim ako ioi Sto dodademo, gao je alkemistima,
"
da se pomieSa. Takovih stvari, butt"s nema nikofa, tko bi
koie se nikako ne moSu Promie- ioS mislio na to, kako bi kamenje
niti, koje ostaju, 5to iesu i kakve pretvarao u zlafo. Ali ih ima do-
iesu, - takovih stvari ima samo .tt, koli du5u i Po5tenie mieniaiu
iedno 70, a zovlr se po6ela ili ele- u zlato, To znate i sami. , ,
menti, Takvo ie podelo n, Pr' Ze-
Glasovi iz naroda.
Iz Be5linca, ,,Molite nas, neka seliaku. Koii bi nam Pomogli' 1"
vam pi5emo, A narod veli: Sto moAu; a koii mo$u, ne 6e' Ya da
koristi i pisati, kad od nikuda ne- Sto-koristi pisati? Nego dekai ioS
ma pomo6i? Pa tako si mislim i par Sodina,pa onda - onda 6e se
sdm: Niti 6e ti tko pomo6i, niti 6e tt.to? klatf tiia po kuiama, Ja
tko da slu5ai niti 6e slu5ati gospo- sudim, da 6e tako i biti, ler to niie,
din, niti slu5a seljak, Sto se piSe i da bi rekao: oteli su nam to i to'
Sto se dita, jer sellak ie ve6 oslie- ne€o ama sve ' . , a ti seliade,Pladi
pio oda zlat oELima, - ne vidi na i pla6ai .. . Pa io5 se $osPodadu-
niih, uha ima, - ne duie na njih; de, Sto . . , 7a tim nas jo5 kaznr r
veli, da svi laZu, da ga svi varaju; dragi Bog; evo ti nerodica, mraz'
ve6 ne vjeruie nikome: ni novi- tudi, crki na blago, na svinie, Pa
nama, niti kniigi, niti Sospodi, niti ia se dudim, da na5 seliak moZe i
 304
i,iv biti polag tolikoga zla. Neka
se gospoda ne dude; neka samo
joS 2 godine budu tako lo5e, kao
Sto su ove 2 proSle, bit 6e i se'
ljak... vrebat 6e na svakoga.
eovjek zdrav, a Sladan, taj bi, ,.
Sto vi mislite, dragi {ospodine:
niti Sto pojesti, niti Sto popiti, niti
5to skuhati, niti Sto prodati, niti
za 6to kupiti, niti gdie pozaimitil
A malo urodilo, i to tuda potukla!
A oni kai,a: daj novce, daj porezt.
Tako je u Dolnjem Sarampovukod
Ivanida ob6. blaSajnik na5ao do-
vjeka, Sdie umire, i nije lalio iz-
pod njega blazine izvaditi, pa ti
umri, kako ti drapol Dragi Sospo-
dine! Ma zemlja bi i drvo propla-
kalo. a narod siroma5ni u onome
zlu Srie5i, kune, proklinje Boga,
Majku Bolju, svetce, anpiele, ne-
bo, zemlju, sunce, mjesec, Onda
radi toSa nas i dragi Bog kazni. A
Boga je slobodno psovati, ne 6e ti
nitko niSta, a samo, . ,, to se ne
smije: za jedna ried,., ,t a za ne-
beskoga Kralia - niSta, Tako ni
mi ne smiemo ni5ta pisati u novi-
nah od , , ., a od Boga - koliko ti
5to je nova doma i po svietu?
Buri su gotovi! Niihov je
predsjednik ostavio vladu i po-
bje$ao. Bojati se je, da 6e ga
Englezi uhvatiti, dim dodje na la-
diu, da se po moru preveze u Ev-
ropu. JoS se drZi samo jedan voj-
voda i nje5to voiske,
U Srbiii se opet sve preokre-
nulo. Na imendan nove fne moZe
se re6i ,,mlade") kraljice pomilo-
vao je srbski krali sve one, koji su
bili u zatvoru radi toSa, Sto su to-
bole htieli ubiti kralieva otca Mi-
lana, - Sad ie iza5lo na vidjelo i
to, da su predja5nji ministri, koii
su drZali s Milanom, dobro debelo
SF
Tiskara (C. AllDrGclra.r
;;DOM;'' Godina 1.'
drago: MoZeSAa €die i javno sva-
kome psovati, - niSta, Zato ie zlo
na svietu,
Eto, tako vam ie, moj gospo-
dine! Seljak govori, da bi trebalo
da je i mediu narodom zavladao
ial, nazlob, mrZnia, Zene porod
ljudski bacaju, diecu kolju u sebi.,,
te tako mnoga i zaglavi, Piiu, , .,
kupuju po liekarnah niekakovu
vodu i pra5ak, Sto lodu, samo da
diele izbaci, pa javno govorl ,,Za
iednu forintu ne budem diete ro-
dila!" A opet kojekakove babe -
koliko ih one iz1njetel Ztpnik iz
Vojnof Krii,a veli: da se u njegovoi
Zupi od doma6ih urodieniha ne po-
rodi vi5e na Sodinu od dvoie, troie
djece, ne6!o ovi doseljenici - oni
se mnoZe,a na5e6ianaroda nestaie.
A gdje je vi5e .. ,, a manje djece,
nego tui - u Vojnome krilu i Bre-
gima kod lvani6a! Tako su i proSle
godine u KloStru-Ivani6u jednu
mladu i,enu zaklale dvie babe,
Diete su zaklale u njoj, - a gadno
je samo pripoviedati. . ,
Janho Nemet",
krali narodne drZavne novce. To
je prekrasno! - Ako krali Alek-
sandar zbilia ho6e dobro, i ako
ima uza se poStenih liudi, - za
kratko vrieme nema boliih prija-
teljA od SrbA i Hrvatd. Onda nje-
gova vlada ne 6e poma{ati, - ali
pustimo to u miru, Sto 6e i 5to ne
6e bfti!
U Kitaiu se evropske drZave
spremaju na dogovore s Kitajcima,
premda lo5 nije u Kitalu mirno. --
Niemadki su voinici zapamtili, Sto
im je rckao niihov kajzer, kad su
i5li u Kitai, pa su zato 150 kitaiskih
zarobljenika postrieljalikao ze ceve,
DuZuici!?tI
(toc. Wlta.roelrf u Zagrebu
List hrvatskomu seljaku za ?azgovor i nauk.
D O nfi ;J,n+
r,',f#r:r'
Vlastnir, i urednikDr. ANTUN
izdavad RAD|€.
Ciena fe ,,DOMU" (bez prilogr) na godinu 3 (trl) Krune. - Ako desetaricaiLi
v i 5 ez a j e d n o S a l j u p r e d p l a t u z a , , D O M . ,d o b i ti e . D O M ' z a m a n j uc i e n u i,
t o : d e s ' e t o r i c ai v i s es v a k i z a 2 K n u n e4 Q f i l i r a ,d v a d e s e t o r i c a i v i S e s v a kzia
2 (dvie) Krune.S prilogom ,,DOMOVAKNJIZNICA(stoji,,DOM"1 K.20 61.vi3o.-
Pojedincise mogupredplrtitii na pol i na tredinu,a desotorica i viSei na detvrtgodine.
Koji je narod svoj?
Nema stvari, o kojoj bi se danas viSe govorilo i pisalo,
nego Sto s e gov or i i pi 5e o s l obodi . Sv e bi hti el o bi ti
slobodno,Vidu i pi5u liudi: neka se dade sloboda tiska, slo-
boda izbora, sloboda sastajania, sloboda govora, sloboda
trgovine, sloboda obrta, Sve sloboda, pa sloboda! Ali - za
dudo! - Sto se vi5e govori i pi5e o toi blai,enoi slobodi, to
ie slobode svuda sve to manje! I ia mislim - a morda se i
varam - da nikad nije na svietu bilo toliko robstva i su-
Zanistvasvakakvoga,koliko ga ie ba5 danas,To se vidi ba5
po iom, Sto sviet toliko uzdi5e za slobodoffi,- jer doviek
uzdi5e za onim, dega nema, A moile5 to vidieti i na svoje
odi, Nje$da su n. pr, seliaci bili kmetovi gospodivelika5ima,
KaLr,'to ie bilo robstvon - i pravo kalu. I to ie robstvo
ukinuto, Ali Sto nam koristi, kad ie danas seliak u sto puta
gorem robstvu?! Ja vam to ne 6u dokazivati, to vi i sami
inadete bolie od mene, Spomenut 6u vam samo to, kako se
tuZe mnogi udeni i pametni liudi na Zidovsko robstvo i su-
Zanistvo, u Lo1" p;daiu sve po malo svi narodi po redu,
,Sto nam koristi - pitaiu se mnogi ljudi - Sto nam ltoristi,
Sto smo se izbavili izpod jarma velika5A i grofova, koii su
&Lali u svoiim Sakam-azemliu? Sto nam to koristi, kad smo
upali u novo suZanjstvo hidova - kr5ienih i nekr5denih -
koii dri,e u Sakama novce?! - A druSi se opet pitaiu:-Sto
nam koristi, Sto smo se oslobodili od samovolie velika3ke?
Ako su nam velika5i radili proti volii, zar nam toliki dr-
i,avni dinovnici rade po volii? ,rDrLava<sve moie, a dinov-
nici su sluSe drlavi, pa i oni sve mogu, sve po zakofi;-i pto-.
pisu, VelikaSu, gospbdaru svomu I niemu si se mo$ao i
 ,,DOM," G,odina 1,
narnoliti, mogao si mu u6i u voliu, mogaosi podmititi dvor-
skoga mu sluZbenika,ili Spana,- a danaSniemudinovniku
ne moZe5se ni namoliti, ne moZe5ga ni podmititi, - jer ne
dade zakonl .. ,
Ali ostavimo ovakove iadikovke, jer sam nakanio go-
voriti o druSoj stvari, i to o ovoi: NaSaSospoda>politidari<
i novinari tuZe se, da nam Hrvatima druSi gospodarei zapo-
viedaju, i ioS nas u na5oi ku6i vriediaiu i grde, jednorn
ri,elju, da mi Hrvati niesmo svoii u svom domu. Koliko je o
tom riedi izred,eno,koliko pjesama sloZeno,koliko papira
popisano,sve za to: da Hrvit bude svoj u domu svome!
Ja ne 6u reti, daie sve ovakovo govoreniei pisanje ne-
potrebnon ali znam dobro ovo: prave slobode ne mole ni
dovieku, ni narodu - nitko ni dati, ni uzeti, Tko ie svoi,
tai nikako ne moile biti tudii, I zato, ako mi Hrvati niesmo tr
sebi svoji, zaludu su sve rieti i sve pisanje za na5u narodnu
slobodu.
A da bolie spoznate,tko ie svoi, porazgovorit 6emo se
o tom posve u kratko,
MoZda se io5 sie6ate,Sto smo se razgovarali o Niem-
cima, Redenoie u onom razgovoru,da su Niemci velik i iair
narod, i da e,ebiti io5 ve6,ii, ioS iadi, Redenoje i to, da Nie-
maca ima do 60 miliiunA, a Rusd.do sto miliiuni, Po tom
biste mogli misliti, da ie Niemaca mnogo manie od Rus6,
Ali tko bi tako mislio, tai bi se prevario, A zalto? Zato,3,to
Niemacaima mnogo vi5e od 60 miliiuna, - ako k Niemcima
pribroiimo dobrovoline niemadke robove i suZnje.
'r
su to dobrovoljni niemadki robovi sulnil? -
"Kakvi
pitate me, - Dodiite u Zagreb, ili u koji dru$i hrvatski " kod difuta njekakove urekle.., i Sto vam ja znam't gotove
grad, pa 6,etevidieti i 6uti: malo ne sve govori njemadki, a
osobito Zenski sviet,
Koliko ima gospoi6.,2en6, visokih dinovnika hrvatskih,
na koioi su svi Svabski prnici kupljeni za krvave ltlieve
hrvatsko$a naroda, - a ona ne 6,e znati za tai narod, koii
iu hrani i obladi, ne 6,eprogovoriti ni riedi hrvatske! Svi
znamolkako se teZko pla6a,i kako se ovrhovoditelji brinu,
samo da se podmiri porez, da se moSu.platiti dinovnici. A
qrno_ge- ovakove po5vabdenesmrdikudiielie ne misle na to,
da ih hrvatski nirod hrani i obladi,
_ I mi se ioS tulimo' da nam drugi gospodare u ku6i, A
tko sili na5e Zene, da govore njemadki? - Pa ne govore
Godina 1. ,,DOM," ,30?
samo tene, nego i liudi, i to: Sto su ve6a gospoda,tq 6ete
manie iuti od niih hrvatsku ried.
Ali nije to sve, Sto na5a gospoda$ovore njemadki, Da
ie sarno to! Ali to ni ne rioLe biti samo za sebe,Kad volis
govoriti tudiim iezikom, to je znak, da ti ie taj tudil iezik
mlll|l, da ti je mlllil, onai narod, diii ie tai tudii iezik, da ti
ie milije sve tudie. A baS tako ie kod nas: mno$oi na5oi go-
spodi miliie je sve tudje, nego svoje, Nedavno mi je iedan
narodni zastupnik (i to od "opoziciieo!) ovako od prilike
govorio: Ja nemam nikakvoga srca za seliaka: on ie meni
kao tudiinac; meni se ne 6e pitati, kako onLivi i Sto misli.;
ia u njem vidim svoga nepriiateli^. A svr5io ie ovako: ,MuE
je lopov, dok ie bor zelen!"
To vam ie, vidite, dobrovolino suZanistvoi robstvo.
Niemci moSu biti zadovoljni i bez brige, jer se bez voiske i
bez lanaca dan na dan mnoLe dobrovoljni suZnji i robovi,
koii sluZe niihovoi narodnoi misli,
Ali niesu samo hrvatska gospodaovakova, Ja sam imao
prilike raz$ovarati s hrvatskim mladim seliacima, koji su
bili u soldadiji, I ve6 mu nije po volii ni hrvatsko seljadko
odielo, ve6 ga motele duti, dim vidi kakvoga kaputa5a, Sdie
Qa pozdravlia: ,MorSn!" i "Gutn abntlu, ili mu Sto nudi:
,Iskfelik!o Imam i njekoliko pisama od hrvatskih seliaka'
koii mi pi5u na naslovu: uAn hern<(,po ,Agramu miesto
Za{reba, pa "lecte post.. miesto ,rzadnia polta<, - i joS
mnoSo drugih i ve6ih gluposti i ludoriji
A onda pogledaite hrvatske seljanke u njekim kraie-
vima, Opledak ni rukavi niesu im vi5e po volji, neSo kupuiu
Svabice!
Ali da vam previ5e ne dodijam, kazat 6u vam u kratko
ovako: Opala se, da mnogi naS dovjek Hrvat, seliak isto
tako kao i gospodin,- ne te svoga, ne 6,ebiti svoi, neSo
gleda tudiinca, - ponajvi5e Svabu i Taliiana: gleda nie{a i
ho6e da bude kao i on, a da ne bude svoi. Zato ie vei po-
kojni Stardevi6 odgovorio, kad su ga pitali: Sto on misli,
hode li Hrvati kada biti svoii i slobodni, - odgovorio ie:
da on vidi u hrvatskom narodu mnogo znamenia, koia p_o-
kazuiu propast, Tai narod - govorib je Stardevil, za Hr-
vate - tai narod mnogo, previ5e drZi do tudjinstva,
Ja ne zr,am,koliko ste vi duli o pokojnom Stardevi6u'
ali to znarn, da Sa niekoii Hrvati drle za svetca i proroka, i
 ,,DOIvt." ;Godina 1,
baS ga zovtr narodnim svetcem i mudracem, Je li Stardevi6
bio svetac, to neka sudi BoE, - samo ne daj Boi,e, da bi
bio prorok i-da bi bilo istina, Sto ie prorekao propast hrvat-
skoSa naroda, Ja pade dvrsto vierajem, da nlie dobro pro-
ricao, Da se i vi o tom uvjerite posluhnite me ioS dasak,
Sve na svietu mora imati Cvoj uzrok, pa'zato i to ima
svoi uzrok, Stonjeki Hrvati viile dri,e do svega tudjega, nego
do svoga,Ima kod nas liudi, koii naudajutd,asu nieki lyudi
ve6,rodjeni za robstvo i suZanistvo,To.ba5 niie istina.'eo-
viek je gtvorgn i rq{jen za slobodu, i nema toga dovieka, koji
bi sdm htio biti tudii rob i suZani,
"Kako nema, kad si malo prije sam kazao, da su mnogi
Hrvati dobrovolini robovi i suznii njemadki?,.
je---i opetkaleffi, - doviek ie stvoren i rodien
.Is1ina
za slobodu,_dab,ldg svoj, I naiviSe je krvi na svietu proli-
veno zato da liudi budu svoji i slobodni, Ali slobodi ima
jednu.v.elikunepriiateliicu_idu5manicu,a to
ie Slupost,tupa
pamet ili bedastoja, A od gluposti, od tupe pimeti, dolizi
nadutost ili napuhnjenost, Gtupi i tupi Aovlek je nadut, a
naduti ili.napuhnuti_dovjek ho6e biti svagda njesto drufo,
ne€.oSto iest, ho6e biti kao nfetko drugi,-nik ad niie ,^{o-
volian s o_nirySto iest, - ,on ne 6e bitl svoi. pazlle samo
dobro na liude, pa'tel,e vidjeti da su glupani'najvete napr-
1i"9, 2 naive6,e,napriice najvi5e Elediiu, najvi5e se mu6e,
!.a bqdu nie5to-drugonda budu kaJnjetho drugi, A ba5 zato',
Sto ni5ta ne rade po svoioi glavi, neso uviek i uviek gledaiu,
Sto rade.dru€i, zato su napizice najkukavniii robovi i suziii'.
lJa su glupaci i bedaci najveii dobrovolini suznii, to vidiie
1po tom, Sto su lene najvele naprilice, a znate, d,a Zena ima
duSe vlasi, a kratku.pamql, Zato kod nas ,rai"is" s;.b;k;t;
?.+9, ie_rmisle, d,a ie to finiie, da su one tim nie5to vi5e' i
bolie_od drugih, koie govore hrvatski,
Sad lako razumiete, od kuda ie to, ito su mnogi Hrvati
dobrovolini tudii suaniizto vam ie od gl"p;;ti;;d
beda-
stoie,.od dietinjske pameti, od neznani{ ol nesviesti. Sad
tazumiele i to: za5to se toliko o tom pi5e: t r e b a n a r o d
osviestiti!
M n o _ gdi r d k a r i ,k o i i o - t o m p i 5 u ,n i s a m i n e
znadu, Stgjg to, kad se doviek osviesti, Mn'ogi *irt", di e"
nas narod biti onda os-vies6en,kad bude r,r""ki seliak znao
kazatiz ja sam Hrvat, ili Eaktja sam stardevi6a"."i Ati"if"
t_ako.Mi smo naip_rijeliudi, a onda Hrvati, I ako ho6emo,
da budemopravi'i{rvati,,treba d; b"d;;; podp""i
"^tiiii
Godfura1. ,,DOM,"
ljudi, da dodiemo k sviesti,,- i9r sviest i dru$o,-ne$o
"iig
tb, da znal; ja sam svoi, ia ho6u biti svoi i svobodan ili slo-
bodan, Tko je svoi i slobodan, taj zna, da dovjek vriedi
samo toliko, koliko sim vriedi. Neka dru$i ima, Sto hoie;
neha se drZi i nosi, kako ho6e, neka $a hvale, koliko im
drago, - ia sam sebi dosta, ia sam svoi!
Tako misli pravi doviek. A ako ovako misli ditav iedan
narodnili barem vedina naroda, - takav narod ne moZebiti
tudii rob i suZanj,tomu narodu ne mole nitko,Sospodariti i
zapoviedati, A ako nam Hrvatima drugi gospodare i zapo-
viedaiu, to ie samo zato, Sto smo mno$i i mno$i kratke, die-
tiniske i Suplie pameti, pak vi5e drZimo do tudiinca i ka-
kvoSa god Zidova, nego do sebe i do svoiih liudi: mi sami
tudiincu letimo pod rep,, ,
Ali nam nije mnogo ni zamjeriti, Dugo bismo se morali
raz$ovarati, dok bismo do3li do togankako ie do to$a do51o,
d,a ie dobar dio na5eganaroda, koii je inade bistre pameti,
- da je tako otupio, Ali se ne boimo zato loga zla, ier se to
zlo dade izlieliti, a iedan su liek za ovo zlo i ovi na5i razSo-
vori, Sto vi mislite: ho6e li i oni Sto pomo6i?
Svete knjige hrvatske.
Svete knjiSe, - to su one kniige, u koiima ie nauk
bolji, pak i one, iz hojih se sve6eniciBogu mole, po kojima
se Bogu klanja i sluZi. To je sveto pismo i druge kniige za
sluZbu boiliu, Takove svete kniige imamo i mi Hrvati, koii
smo rimske viere, imamo ih napisane u starom na3em
hrvatskom ieziku.
Pak 5to mislite, ie li to kahva osobita i velilta stvar,
Sto mi Hrvati imamo svete kniige i u svom starinskom ie-
ziku? Ti danas je sviet pun svakakvih kniiSa i u svakom
iezikul
Istina iendanas je sviet pun svakakvih kniiga i u sva-
kom jeziku, ali u ditavom na5em svietu (u Evropi) u rimslroi
su crkvi od starine do danas samo troie svete knii$et $rdke,
latinske (diiadke) i hrvatske, Niti Spaniolci, nili Francezi,
niti Talijani, niti Niemci, niti eesi, niti Pollaci,koii su rim-
slcoga zakona, - nemaju svetih kniiga u svoiem ieziku'
neSo u ieziku latinskom, Pa I mnogim Hrvatima slute nii-
hovi sve6enici sluZbuboZju samo u tudiem latinskom ieziku'
premda mi Hrvati imademo i svoje stare svete kniige.
 3ld ,,DOM." Godirna l,
Pitat 6,elemet Kako to, da samo Hrvati od svih naroda
kod nas imadu svete kniiSe u svom jezikfi - To iu vam
sad u kratko nzloliti
Njeki na5i liudi govore i njeke na5e novine piSu,da je
to osobita milost sv, otca pape rimskoga, Sto mi Hrvati
imamo svete knjige u svom iezlku. To jest takoni niie tako.
Najpriie iu vam refi, za6toto jest tako, U rimskoj crkvi
- kako znad.ete- prvi je poglavar i gospodar sv, otac
rimslci pap?, A_svete crkvene kniige - to je velika stvar, ,
na koju treba dobro pazitit da tO knjige budu, kako viera'
propisuje, da u njima ne bude krive vjere, da sve bude
liepo, zgodno i u redu, sve po propisu, - kako i mora biti
u svetoi knji,zi. Razumiie se po tom, da i na svete knjige
pazi sv, otac papa rimski, pa se zato u rimskoi crkvi ne
smiie sve6enik sluZiti nikakvom drugom kniigom, ne$o
onom i onakovom, koju odredi rimski papa, To sve mora
biti radi reda, Zato je i to u redu, da sv, otac, koii ie glava
i Hrvatima rimskoga zakona,- u redu je, Sto onmora2nali
i zahrvatske svete kniige, i to, on ne mora samo znati, neSo
on mora i odrediti i dopustiti, da se i iz hrvatskih knjiga
smije Bogu sluZiti,
Ali se zato ne moLe kazati, da mi Hrvati imamo svoje
svete knjige saqo po milosti sv. otca pape,A za5to se to ne
mole reti? - Zalo, slu5ajte; Zalto nL bi sv, otac papa bio
tako milostiv i MadZarima, kako ie nam Hrvatimi?-ZaEto
t]9 bi j niima dopustig,da i niihovi svedenicisluZeBogu ma:
dZarskim jezikom? Zalto ne bi? - Zato ne bi, jer ir Ma-
dlari onda jo5 palili i robili po svietu i jeli sirovo *".o, -
kad su svete hrvatske knjige bile ve6 gotove, kad su hrvat-
ski sve6enici u sav glis od svetoga Jltata pievali narodu
hrvatskim iezikomt ,V ono vreme red,eIsus udenikom svo-
iim",_A to ie bilo jo5 pred tisuiu godina!
Razumiete li sada, za5to mf Hrvati i danas imamo u
crkvi hrvatske svete knjige, a MadZari ih nemaiu? Mislim,
da. ioS pravo ne razumiete, Rtl 6,ete razumieti, ako vam
kaLem jo5 ovo:
Ni naimanie knjiLi,ce ne mole napisati neuk dovjek, i
Ta.nlimgniu knjinl,cu treba koliko toliko znanosti i pameti.
l..to treba_danas, kad je u svakom selu Skola, kad svako
diete znade ditati i pisati, A kako ie to bilo onda, kad nije
bilo Skola!Pa kad treba znanosti i pameti !u,iiiizi"",
- koliko vi5e treba pameti za veliie knjige, "^^pak jo5 k'tomu
God.icra 1. ,,DOM," 311
svete kniige! Treba znaf| da se u svetoi knilzi mora pazili
na svaku iie6,,a treba znali' i to, da nema samo iedna sveta
kniiga, nego ih ima viSe, i to su velike knii$e, Treba znali i
to,'da su kr5ianske knii$e naipdie napisane u Zidovskom,
sirskom i grdkom jeziku. Ako tlco dakle hoie, da t6 svete
knjige iztumall drugim kojim iezikom, mora dobro znati
vile iezikd: mora znati svoi iezik, koiim tumadi, a mora
znali i onai tadii jezik, iz koie{a i po koiem tumadi, a dobro
je, ako znade io5 kofi iezik, da vidi, kako ie to u tom ieziku
tzlumad,eno,p&.da io5 bolfe razumiie,
A sad ja vas pitam: iesu li Madlari moSli imati ovako
udenih ljudi onda, kad su robili i palili, pasli svoie kobile,
dojili ih i srkali sirovo mlieko? Kako bi imali, kad nitko od
niih nije znao ni pisati, i to ni u svom ieziku, a kamo li u
Zidovskom, ili grdkom, ili latinskom ieziku? A za takav
posao niie dosta jedan doviek, ne$o ih treba viSe,ier tolike
knjige izlumaEiti, - to niie mali posao,
Istina ie, danas imadu i Madlari, a io5 vi5e Niemci i
Taliiani iFrancezi, pa i drugi narodi - imadu danas udenih
ljudi i svakakvih knjiga, pa ipak ni danas nemaju svetih
kniiga u svom ieziku, Kako to? Zalto im danas ne dopu5ta
papa, da Bogu sluZe u svom jeziku?
Ovako pitaiu mno$i, Ali tko ovako pita, tai ne razu-
miie i ne zni, Sto su to svete kniige, i Sto moraiu i kakve
moraiu biti svete kniige u rimskoi crkvi,
Ve6 sam rekao, da se u svetim kniiSama mora paziti
na svaku fieE, i to je jedno, a to niie tako lako, Za sveti
posao, kao Sto ie sluZba bolja, treba na stotine i stotine
riedi, kojih dovjeku u svakda5njemraz$ovoru i ne treba,
pak ih u na5em prostom govoru ni nema, Zato bi trebalo
imiSliati, kako bi se to reklo, upravo onako, kako ie ,DOM.
pitao svoje ditaoce, neka kalu hrvatsku riel za "obstruk-
ili za,hipnozuu. A tko 6e to smi5liati? Pa ho6e li svi
"i|,tu,
biii zadovolini s tim novim rieEima? Koliki 6e pri$ovarali?
A kakove su to svete knjige, kojima se prigovara? Zato ie
teLko svete knjige na novo pisati, pa zalo papa toSa i ne
dopu5ta ni Niemcu, ni. MadZiru, ni niiednomu narodu, koii
ved nema od starine svoiih svetih kniisa, To ie, rekoh,.ie'
dno. - A drugo ie ovo, lto izlazi iz prvo$a: Sveta kniiga
mora biti sveta, mora iu svatko po5tovati, To se razumiie
samo po sebi, a trali i rimska crkva, A sad ia vas pilam't
Tko bi po5tovao svete kniige, koie bi iztumaEio i utedio
 ,,DOM." Godina 1,
iedan doviek, koiega svi poznamo?Koliki bi rekli: uPa Sto
ie to? To bih.znao i ia! Tq bih ia znao i bolielu I tako, vidite,
nove svete kniige ne bi fimale onakvoga po5tovania od
svakoga, klko to sveta kniiga imati mora, A kad koii narod
ima svete kniige od starine, onda se tO kniige pobtuju ne
samo zato, Sto su djedovslce,ier svatko, tko ie €ovjek, -vi- po-
Stuje i liubi ono, Sto su mu diedovi ostavili, A takove,
dite, stare svete kniige imademo mi Hrvati u svom starom
hrvatskom iezlku, - mi iedini mediu svim narodima oko
nas,
Ali sad tek dolazi na red pravo pitanie i to ovo: Pa
kako to, da samb mi Hrvati imamo slare svete knjige u
svom jezlku? Jesmo li mi imali ve6 od starine udenih ljudi,
i to priie _lego Francezi, i Talijani, i Niemci, - da i ne pi-
tamo za Madtare, za koie znamo, da su se od nas naueili i
ga6enositi, kako se naii liudi Sale?
I o tom 6emo se porazSovoriti, ali danas ne 6emo, Ovo
ie talo velika i vrjedna stvar, da zasluiuie posebni razgo-
vor. I ako dobro budete razumieli ovai raigovor, kadla
zapoEnemo,onda 6ete tek pravo vidieti, Ito Jmo mi HrvJti
bili. i Sto bismo ioS mogli biti, - da nema olco nas ljudskih
Zivin6,i da smo samo - drugadiji liudi!
A na svr5etku ovo€a railouora duite. kako na5i ori-
morski i dalmatinski sve6enici starinskim hrvatskim'ie-
zikom slave Boga kod oltard, - od riedi do riedi ovako:
,,Hvalivzdajmo gospodinu Bogu na5emu! {Narod od-
govara;.,,Dostojnoi pravedno jesl.) -
,,V.istinu dostojno i pravadno j6st, pravo i spasitelno:
nam tebje vinu i vazda hvali vzdavati,Gbspodi sveti, Otde
Vs em o g i i V j e dn i B o Z e , H ri sto m Go spodem nadim ,im Ze
Velidastvo.Tyoiq hvalet anjeli, poklanjajut gospodstvija, ' sa
t re p e 6 u tv l a s t i .N e b e sa i n e b e ski i esi l i i' blaZeii ser afini
o p 6 i m r a d o v a ni j e m sl u Z e t,S n i i ri Z e i na5e glasi, da je
s a v k u p i t ip o v e l i 5 i ,mo l i mo te p ri l e Z n i mispovjedlnijem
96-
voreci: Svet, svet, svet Gospod Bog Sadaof! plna-sut ie-
b e s a i z e m l a s l avi rvo j e j e . o sa n n a i a visnih! Btagosr oven,
iZ e p r i d e v a i me Go sp 6 d n e! Osa n na va vidnih' i"
A kad narod poduie u crkvi svete i hrvatske rieli:
,,Svet,svet, svet Gospod Bog Sabaot !" padne na koliena
pred Gospodom i Bogom .noil*, koiega hvale svi
iezici, pa
i hrvatski-.
God'ina 1, ,,DOM,"
Komu koriste t'eLieznice?
MoZda se io5 sieiate, da smo se u iednom broju ,DO-
MAo raz{ovarali o tom: uJesu li Zelieznicena korist, ili na
Stetu?" Tamo sam ia napisao, da ileljeznice najvi5e koriste
onomu, diie su, i onomu, komu sluZe,Po tom se zna, komu
koriste i,elieznice u Hrvatskoi zemlii, - je, na5e hrvatske
boSme niesu, JoS sam tamo napisao ovo: ,rSve ono, Sto je
trgbvac troSio na prena5anje robe iz ladie na suho, -:- to
ostane u niegovu Lepu,A i to se razumiie, da trgovci mnogo
i tim dobiiu, ito po ieljeznici ide sve brle, A ti trgovci -
to su vedinom tudiinciu (br, 3,, str, 39,),
Za ovo me je po$rabio iedan moi udeni pfiiateli, izuleni
doktor prava, koji se sad udi gospodariti u Njemadkoj. Ima
zemlie, pa ie oti5ao u tudii sviet, da vidi, kako se tamo go-
spodari, To ie dobro udinio, bolie, nego da je oti6ao mediu
dinovnike, €die bi bio na veliku sredu i veselie narodu, oso-
bilo za vrieme naive(,e slobode, t, j, saborskih izbora, Ja
sam mu poslao na5 "DOM<<,oil je - vidim - proditao sve
broieve od podetka do kraia, pa mi ie napisaoveliko pismo,
U tom pismu dao mi ie mnogo zadatd i pitania, pa 6u mu ja
redom ovdie odgovarati, To 6e biti mnogo pametniie, mi-
slim, nego da se pravdamo: jesu li g, doktora Franka zbilia
kupili Lidovl
Dalcle da duiemo, Sto to prigovara naS pfiiateti, - jer
treba da vam kailemt na5 priiatelj najvi5e prigovara, euimo:
- - pi5e5,da su Ze-
"PiSeB tako mi pi5e moi priiateli
ljeznice koristile samo tr$ovcima, A konsumenli? Zar st
zbilja trgovci spravili u L,epsvu onu tazliku, za koliko iefti-
niie leliezni,ca vozi iz Siska i u Sisalc, nego Sto su vozile
ladie ikola? Kako to, da ie poslie sve postalo ieftiniie, osim
blaga? Kako to, da je blago - a po tom i meso - sve sku-
plie svuda kod nas, pa i u Sisku? Niie li to zalo, Sto se na5e
bla$o lak5e i ievtiniie izvaia? Kako to, da su fabridke stvari
tako poievtinile? Niie li ovo dvoie (t. j, skupoda blaSa i jev-
tino6a fabridke robe) - niie li to na na5u korist? - Zaito
ie u drugu ruku pala ciena Litku? Zar radi dobitka trgov-
Eeva?Zar se ne odrediuie ciena Litunaburzi, - kako sam
na drugome miestu priznaiel?
Priiateli ioS dalje pita o ovoi stvari, ali ovo je dosta.
- Zpf su zbilja samo-trgovci spravili u tep onu razliku,
za koliko ie lelieznica ievtinija 6d ladje i kola? - Tako
 3r4 ,,DOM;" Godisra.l,
pita priiatelj, a ia 6u mu odmah otvoreno kazalir. Niesu.
Istina je, kad trgovac mole dati ievtinije, t, j, kad nieSa
manie ko5ta, ima koristi i onai, koii kupuie, To ie istina, -
ali to niie glavno u onoi stvari, o koioi smo se onda razgo-
varali,, Ondje je bio razSovor o tom: Jesu li lelieznice-na
korist, ili na Stetu? A ja sam pokazao,da su i na korist, i
na Stetu,samo se pita: komu? A sad mi dolazi u pomo6 i
taj moi priiateli ier 6,uiu po niegovim riedima dokazatl, da
su i,eljeznicena5emunarodu tta5 na Stetu,kako sam u onom
predia5niemrazSovorudokazao, komu su na korist,
Prijateli pi5e: od trradsu kod nas i,elieznicensve ie iev-
tinije osim blaga, Jevtinije je osobito na5e Lito i fabridka
roba.
' Ja ne znamtje li ba5 ovako, ali mislim, da
iest, a rado
vjeruiem udenomu priiateliu, koii je stvar valida proudio,
Pogledaimosad malo: je li ovo na5emu narodu na korist.
Kaie priiateli - da podnemo ostraga - da fe sad jev-
tinija fabridka roba. To ie ba5 ono, - zato se i grade ieliez-
ni,cezzato sviet tudii i Sradi i,elieznice, da nas lak5e poplavi
svojom robom, Ve6 sam vam relcaovi5e puta, da Niemci ne-
maiu dosta zemlie, nego da se hrane zaiatom i fabrikom, -
samo ako nadiu kupca za svoiu robu, A pamtite dobro:
-samose onaj narod obogaiuie, koiemu se pla6a rdd i posao,
koil za svoju radniu mole dobiti, Sto mu treba, A dovieku
prije svega treba kruha, kruha na5egasvagda5nieSa!I gle
duda! BaS od onda, od kad su kod nas i,eljeznice, hrvatiki
je litak - ievtiniil, i to na veliko veselje SvabskomuZe-
ludcu! Z?lo ie Svabska roba poplavila hrvatske zemlie, TJ
samom Zagrebu imadu tri (ako ih nema vise!)
Svabskerobe, - i to kakove!"baiarauJa mu ne bi d,aoza sav du6an
petdeset forinti, A na5 se priiateli hvali, Sto ie tA fabridka
roba ievtiniial BoLe moj! A kako ie na5 narod stotine i ti-
su6u godina Zivio bez tO tudje robe, tako bi mogao i danas
Livjeti, BaS ti Svabskaroba, - to je ba5 na5a nesreia, Od
!.ld i" td _robatako ievtina, c,d onda ie dolla u narod pro-
fletg Siz-da,od onda su Zene ostavile preslice i trlicel pa
t:t: k Zidovu po vraLji pamuk, po
i po "ieii" i kojekakve pre-
-bez
9iiq" stotinu drugih petlianija, kojih bismo mogli
biti i od sada, kako smo bili do sada. A gladni Svaboi mudri
difto daie to i nudi po Stopo tonkad i onako ne vriedi ni5ta,
ly1b" ho6e prisiliti Kitaice, da im kupuiu robu, i Kitaici se
diZ oruZiem na niih, - a mi da se hvalimo, Sto molemo
ievtino tfi robu kupovati!
Go,dina 1. ,,DOM,'' 315
Ali idimo dalie, Svabska roba ie tu, Lidov ie lu, napast
- Zenska Qlzda- ie tu, - sad hupuj, ako ima5 za Sto, .A
ima6nkako ne bi imao! Priradio si, urodilo ti Lilka, prodaj.
Pazilet prodaj - prodat 6eS ievtino! Ti 6eS prodati svag-
da5nji kruh, koii ima svagda i svagdie svoiu vriednost, bez
kojega nitko ne moZe biti, - to 6e5 ti prodati ievtino, a
kupiti ie$ petlianije, bez koje moi,e5biti! Koja ti korist, Sto
je td petlianija jevtina, kad bi bez nie mogao biti, a daie5za niu
ono, bez 6ega ne moZe5biti?l - Vi znadete, da se naS narod
nafvi5e bavi poliskim poslom: to ie malo ne iedini rAd na5ega
naroda,I ta; ;edini prirad i prirod mora naSseljak dati ievtino!
Hvala Bogu i - ileljeznlcll
moZe5skupo prodati blaSo?" - Jest,
"Dobro, Ali zato
je
dobro ie, Ali to toliko dobro, kao ono, kad me tko ne
moi.e do kraia zadavili,, pa me onda zalud,e,
Istina je, seliak vidi, da samim prirodom i:itka ne mote
podmiriti potrebe, pa mu ie io5 iedina nada - blaile, "To
barem mogu dobro prodati", tie5i se iadnik, to mu je dru$a
napast, Sva na5a goJpodakalu, da ie naSseliak ,lakouman..,
t, j. lake pameti ili, bez pameti, pa ne misli, ne$o u napasti
proda, proda svoi Zivot, jer prodaje blai,Ee. Ta Sto nam -ie
drugo obrezalo Liie, neSoton Sto je narod za diobe i za svadtre
porizprodavao blago?! Kad hrvatski seliak nema bla$a, .-
nema niSta, ier ne mole ni polia obraditi, ni zaSnoiiti,ni djeci
dati zdjelidicu mlieka, E, pa hvala BoSu i - i,elieznici,
To ie vidite, na5a korist od ileliezni,ce,Ali smo mi s tim
tek na podetku taz$ovora, Samo ne zttamt kako su vam po
volii ovakvi raz{ovori. Ali bili vam po volii, ili ne bili, ia 6u
ih dalie tierati, ier sve ovo niie Sala: tu se radi o na5oi €lavi
a svatko.nas ima samo iednun- ako nas nema i takvih, koii
nemamo nijedne i nikakve! Moi priiateli sigurno nie$dje
misli, da sam i ia mediu ovima, Sto vi ka7,ete?
Sitni ce.
Sto ie to ,,romdn"? Znate, Znate, da su njegda Rimljani
da ima pripoviesti, koje se podi- bili obladali malo ne sav na5 sviet'
mlju na priliku ovako; ,,Bio jedan Ve6 u ono vrieme, kad smo se mi
car, pa imao tri sina, . ." Tako Hrvati podeli seliti sa sievera ova-
nle5to slidno vam je i ,,roman". A mo na i"g, - vet ie onda sve oko
nafbolje 6ete raztmieti, Sto je ,,ro- nas bilo iimsko. I ne samo to, Sto
man", ako vam kaZem, kako je su tu gospodarili rirnski voinici i
,,roman" dobio to svoje ime. dinovnici, neEiosu i sva dru$a $o-

3r6 ,,DOM''
spoda - sve su to bili Rimljani-
Latini, ili pak polatinjeni domadi
ljudi. Nitko nije bio fospodin, tko
nije znao latinski, TA latin5tina i
to gospodstvo latinskoga jezika
tako se je ukorienilo, da su i na5a
hrvatska gospoda,na5i pravi prav,
cati Hrvati stotine i stotine godi-
na, sve do otca naSe6laGaja, --
sve je fovorilo i pisalo samo latin-
ski, Zato su i stara na5a pisma, u
kojima su na5e pravice, - i to ie
sve pisano latinski! Pa kako bi
onda hrvatski seliak mogao do6i do
svoje stare pravice, kad ne zna za
nju, kad ie sve to napisano na tu-
djem latinskom ieziku?!.I jo5 on-
da, kad su se isti Madiari podeli
boriti za svoi madZarski iezlk, -
Sospoda su se hrvatska borila za
latinski iezik proti madZarskomu,
a niesu se borili za svoi hrvatski
jezik, dok nije do5aoGaj sa svojom
druZinom. Jedini, koji su naidulje,
a mnogi i do danas ostali vierni
hrvatskomu jeziku, to su bili pri-
morski i dalmatinski popovi, pak
hrvatstrciseljaci: hrvatikoga selja-
ka se nije primala latin5tina.
Ali nije tako bilo u druSom
svietu oko nas i dalje od nas, jer
je u drugim zemliama i prosti seo-
ski narod sve po malo piimao rim-
ski jezik, Treba znati, d,a su da-
na5nji Spanjolci i Francezi pfije
govorili drugim - i to svojim -
iezikom, a danas 6lovore jezikom,
koii je postao od rimskoga. Tai
prosti seoski rimski ili romski na-
rodni govor (jer se Rim pravo zove
Kom, a Rimliani su se zvali ,,Ra-
mani") zvala su Eospoda ro*an-
Sovor ili romanski $ovor, a svoj
gospodski rimski iezik zvali su
latin-govor ili latinski jezik.
Sad treba znali jo5 ovo: Ova
_
latinska i polatiniena fospoda nie-
su marila za onakove narodne pri-
poviesti, kao Sto ie ona: ,,Bio
jedan car". Oni su drZali r"rno do
Godina 1.
starih udenih rimskih kniiga i do
sv, pisma, a ovo su im bile bablje
pripoviesti. Ali je dovjek - do-
vjek, A doviek rado u misli leti od
tuZnoga ovolia Zivota i smi5lja pri-
poviesti, kako ie njegda njehomu
liepo bilo. I svu tuSu i radost svoju
me6e dovjek u takove pripoviesti,
i sviet ih slu5a, a ne pita: je li to
istina. Tako su i ova polatindena
Sospoda podela izmi5ljavati ova-
kove pripoviesti, - kad su poza-
boravliala one narodne bablje pri-
poviesti, I ove nove izmi5ljenepri.
poviesti podeli su i pisati, ali ne
latinskim, neSo prostim onim ro-
manskim jezikom, jer latinski ude-
ni iezik niie za ovakove blaznosti
ili fianlazije. I zato su se ove pri-
poviesti zvale ,,roman", ier su bile
napisane u romanskom jezikt,
Foslie su i kod drugih naroda
napisane ditave knjige ovakovih
pripoviesti ili romana. Stogod se ie
ljudima htjelo, to su metili u ro-
mane, Bilo je liudi - i jo5 ih ima
- koii su pisali takove romane, u.
koiima su ljudi kao angjeli, A dru-
gi opet pi5u takove rDmane,u ko-
i1h su_svesami lopovi i Zivine ljud-
ske. To je ve| po tom, kakve ie
tko 6udi i naravi. Jedan veli, da je
sav sviet jedan lopov; ' drugi, da
su ljudi anSjeli, - pa tako f,iSu i
pripoviesti, te romane, da pokaZu
i dokaiu; takovi su, vidite, ljudi.
A treii opet pi5u tako, kako ie
zbilja t iivotu, pa kad dita5 takav
roman, dini ti S€, da si mnoSo
toga i sam doZivio, Sto se tu pri-
povieda, A i zbllja je tako, ier
mno$i,,romanopisci"ili,,romcieri"
pripoviedaiu, Sto su doZivjeli,samo
jo5 malo primisle i primaknu, da
bude ljep5e.
Danas su u svietu najglasovi-
tiji ruski romani, a do nedavna su
se najviSe ditali francezki i enflez-
ki. Najgluplji su i nailoiiii niemadki
romani, ali ih najvi5e ditaiu hrvat-
Godina 1. ,,DOM,"
ske poSvabdenesmrdikudjelje. Ti
Svabski romani naivi5e pripovie-
daju o njekakvim Svabskim girofo-
vima i knezovima, pa na5e babe i
cure misle, da su i one kakve ba'
rem pi5ljive frofice, kad se s !lro-
fovima raz{ovaraia - barem u
pripoviesti.
' -
'Nailiep5ei najbolie hrvatske
romane pisao je pokojni hrvatski
pisac Senoa, Niekoje nje$ove Pri-
poviesti rado dita i seljadki narod'
- 6emo se i o niem poraz$ovoriti.
pa
Ja ne znamt Sto vi mislite, ali
se meni dini, da romani i priPo'
viesti niesu baS naizgodnija stvar
za Eilanie, Ako Sto pametno i do-
bro misli5, reci to ravno bez izmiE-
ljene pripoviesti, kao da ie to to-
boi,e ve| bilo, da se je to i to ve6 i
dogodilo. Ali i o tom se moZemo
iod porazgovoriti.
-Bezpiei.na
kola u Zafltebu',
Kako ried kaZe, lo su vam kola, u
Sto 1" nova doma i po svietu?
Tko ie za seliaka, to iest za
dom i narod? eitali ste 5to smo
posljednji put pisali o seliadkom
kreditu. Ali nemojte misliti, da ie
,,DO,M" prvi podeo o tom pisati,
Ima kod nas, hvala BoSu, joS liudi'
koii se niesu poZidovili, pak joi
imadu u du5i iskru pravice, a u
glavi zrno soli, koji vide: ne, ova-
to dalfe ne mozemo, ier 6e seljak
propasti, a onda ie sve proPalo,
Pisalo se ve6 prije dosta o seliad'
kom kreditu, - ali stvar niie mo-
gla napried, iet - nema novaca:
Zidovi i niihovi ortaci pokupili nov-
ce, pa ih ne dadu, nego uz proklete
veksle i veliki interes. I stvar ie
zaspala, a guliia5i su dalle gulili
seliaka.
Na to je podeo ,,DOM" nie5to
pisati, a na sre6u boZju dodie mu
u pomo6 iz Dalmacile sve6enik
3r7
koja niie uprei,eno nikakvo Zivin-
de, nego ih tiera njekakav Spiritus,
gas ili gajs, petroleum, Sto li, Ve6
ih ima po svietu, jedna i kod nas,
a sad ie njeki Zidov zatrall,o dopust
od zagrebadkoSa poglavarstva: da
moZe miesto koniske i,eljeznice i
miesto konjopreZnih kola uvesti u
Za{reb ovakove bezprefe ili samo-
voze, Proti tomu su se podigli za-
frebadki kodija5i, ier 6e izgubiti
zasluZbu i kruh, A i na5i poljodjel-
ci, koji r Za{rebt prodaiu svoje
sieno i zob, - i oni 6e tu izgubiti,
jer tomu bezpre$u ili samovozu ne
tr.ba ni zobi ni siena, - kad lderc
petroleum, a znale tko to prodaje.
I na5i 6e kolari manie sluZiti, ier
se bezpreSi ne prave kod nas, I
tako nam u svem tudiinac ho6e, da
otme koru kruha. - I jo5 6e se
nadi koji priiateli, pa 6e redi: Pak
to i nam na koristi, ier 6emo se
levtinije vozikati!
Ivan Barbi6, koii ie ovu stvar Pro-
udio i podeo otvarati odi onima'
koii nieiu vidjeli, kako nas Sule i
oni ljudi, koji su na glasu kao ,,do.-
moljubi", ,,Hrvatska Domovina"
donesla je niekoliko razEovora o
gulija5ima. I ,,Obzoru" ie nieki -
kai,e - vje5tak poslao z{odno Pi'
samce, i ,,Obzor" Pa je donio svo'
iim ditaocima, A sad se iavlia Ee'
stiti ,,Hrvatski Branik" iz trtrlitro'
vice, baS kako treba, ba5 kao da
ie to napisao na5 Barbi6, ili kao da
ie pr.pisano i, ,,DOMA", eujte
samo malo:
',,Hrv,bi se odkrili svi nadini'
,,Kad
pi5e
'"i"u-" Br," - kako u -ruka;
(t. i. posteno i Po Z"kql:t)
seliaka sadiru i gule, ne -bi .btto
po8t".t" du5e, koia ne bi htiela u
Loi, da osveti izsisanu krv naSe€-a
b.ai. selitka ' . ' Sa takvih crnil

318
:-qgg:
djeln i sunce bi pomrdalo. . . Po-
zvat 6emo na odgovornost hvalje-
ne rodoljube,.narodneprvake, do-
bromisle6e imudnike, pitat iemo
biskupe, kanonike, crkve i crkov-
njaket Zaito oni kumuju propasti
na5e domovine, za5to pomaZu, da-
pade uzdri,avaju t6 seoske vampi-
re (gulijase)? eftajte,ljudi boZji, da
su ti na5i liudi u same zagirebadke
Stedione poloZili do 42 milijuna
Krupa, a sve t6 Stedionenemaju ni
4 milijuna svojih novaca! Tko le
pravi prijatelj hrvatskoga seljaka,
neka sav svoj novac digne, €dje-
god ga je poloZio,pak ga neka po,
Ioii u Sredi5niu seliaihu banku u
Zagrebu. Ova 6e banka bez ikakve
svoje koristi primati rc novce i
davati ih seoskim kreditnim za-
drugama, a pladat 6e 4 od stotine
onomu, tko ioi dade novaca za se-
ljake, - kako pla6aju i druge
Stedione.- Tko dade svoje novce
u ovu seljadku banku, - po tom
ie se poznati, da ie pravi prijatelj
narodu, A tko ne dade, - tai
neka ne ide pred narod ni za
kakve izbore".
Ovako se pi5e o toj stvari!
Ali ovako treba i misliti i po ovom
raditi. Samo kad bi se Eto priie
o s n o v a l at d S r e d i S n j a selia-
dka banka!
Ne 6u vam io5 danas ni5ta
kazal| kakav je strah spopao Zi-
dove i njihove ortake pred ovom
seljadkom bankom. To vam ie
krasno sada gledati i slu3ati,Ali ja
i opet velim: Ako sad od ove stva-
ri ne bude niSta, ako i ova slama
izfori, onda mi Hrvati niesmo za
drugo, neSo da nas gulija5i do krvi
oderu i od na5e lieie koi,e nadine
sebi kese.
Samo 6u vam to lod kazati,
Sto biste moSli i sami unapried
znati ,,Narodne Novine", koie su
za dana5niu vladu i za osobito pri-
iatelistvo s MadZarima. -- one 5u-
Godina 1,
te o seljadkoj banci. A Suti i ,,Hr-
vatsko Pravo", koje hvali S. dra
Franka i tiska ve6 nlekoliko dana
sudbenu razpravut u kojoj je do-
kazanot da njeki Zidov Blum nije
sam zapalio svoje robe, da dobiie
asekuraciju. A kad ie nedavno
drugi jedan zagrebadki Zidov Volf
bio osudjen, Sto je kupovao ukra-
dene stvari, nije ,,Hrv, Pravo" o
tom ni riedi spomenulo, - a sv€
druge novine jesu, I njeki jo5 ne
vide!
Nadvoivoda odlazi iz Za.
Sreba, Kako moZda pdiekoii zna-
dete, boravi ve6 5 godina u Zagre-
bu jedan habsburZki nadvojvoda,
prejasni gospodin Leopold Salva-
tor s prejasnom obitelju, koja ie
blagoslovljenadiedicom.Djedicasu
zdrava i mila, pa su i poradi tA dje-
ElrceZaSrebdani vrlo zavoljeli pre-
jasnu obiteli gospodina nadvojvo-
de. Njeke su se novine i hvalile,
Sto mi Hrvati imamo eto hrvatske
princeve i princeze, jer su se ro-
dile u Hrvatskoj. A mnogi su se
nadali dobru i od prejasnoganad-
vojvode za hrvatski narod. E p.
da: tko ni od koga pomo6i nema,
odasvuda se nada, Ali od svegia
toSa niSta, jer ie prejasni gospodin
nadvojvoda juder ostavio ZaSreb
po odredbi Nj, Velidanstva kralia.
MadZarske su novine pisale, da-je
prejasni nadvoivoda zalo premie-
Sten iz Zagreba, Sto ie destitao bi-
skupu Strosmajeru petdesetSodi5-
nju biskupsku slavu,
Hrvati u (Ugarshoi - midu
se barem njekako, I to se midu
oni u Badkoj preko Dunava, koji
se zovrr Bunjevci, Ovih se dana
sloZilo njekoliko odlidnih tih Bu-
njevaca, pa su poslali ugarskonr
ministru nautr<eiednu i to vrlo po
niznu molbu, u kojoj kaZu i ovot
,,trmamo zakon, koji nalale, da se
svako dite materinskim iezikom
ima poudavati. . . Samo se u Su-
Go,dina 1, ,,DOM,"
botici dogodilo, da je iz pudkih
Skula proSnan jezik ve6ine stano'
vniki, da su bunievadku abecedu
izlirali iz na5ih Skula , , . Dicu nam
u Skulama dak i tilesno gone zatol
Sto dica na bunjevadki iz{ovaraju,
Sto im rid nije disto madZarska,Sto
su gdigod prid gospodom uditelji-
ma smila dica bunjevadki progo-
voriti. . , Kod nas nadzornik Skuld
rid satire u grlu uditelju, ako uda-
ljen od Skule u crkvi, u sridini
svoga roda bunjevadki progovori,
ili bunievadki Bogu se pomoli. , .
Preuzvi5eni gospodine mini'
stre! Velikani domovine na5e ne-
pristano naglasivaju prid obrazova-
nim svitom, da u svol zemlji svaki
moZe nje{ovati svoj jezik. . . Pa
gle u Subotici joS ni ditanku naj-
broinijega naroda u mistu ne pu-
Staju u Skulu. UZasna je razlika
izmedju krasnih ridi, kojima se u
svitu hvalimo, i medju stvarnim
Zivotom, , , Ako je ustavna zemlja
ovo, ako pravo, pravda i. zakon
nisu prazne ridi, onda se proti na-
ma ovaka dila ne mo$u neosve'
6ena dogoditi, , ," Pod ovom mol-
bom i tuZbom podpisano je 12 su-
botidkih gradjana. Zivieli svi, i
BoS im dao sre6u, Sto se bore za
narodnu pravicu! Ej, sto bi bilo,
da se ovako digne za svoje pravo
ditav na5 narod preko Drave i
Dunava! A ima Sa tamo blizu
jedan milifur, - a za nje{a nilko
ni ne zna, ni ne pita! U liepoj
ugarskoi zemlji zna se samo za
-NtadZare,a Hrvati, Slovaci, Ru-
muni?
Nadbiskupu saraievskornu
Stadleru dao ie Ni. Velidanstvo
kralj naS pisati pismo, u kojem ga
opominje, neka se ne pada u po-
litiku. Tu je opomenu dobio pre-
svietli g. nadbiskup zato, Sto ie na
hrvatskom katolidkom sastanku
poZelio, da bi se Herceg-BosnaSto
prije siedinila s Hrvatskom. Vise
3r.9
vam o tom ne mogu re6i, jer su
novine, koje su o tom vi5e dovo-
rile, bile zarobliene. --pre-
svietli gosp, S-tadlersad ie u Rimu
sa biskupom Strosmajerom,pa da
je papa vrlo liepo dodekao. N;-
vine i o tom putu Strosmaierovui
Stadlerovu kojeSta piSu,
Izbori u Dalmaciii, Poradi
njemadkoga,a kasnije de5kogaro-
gobora u bedkom saboru cesar je
austrijski razpustio taj sabor, pa
6e sad biti novi izbori. Ali od sve-
Sa toga ne 6e biti niSta,Bedki sa-
bor opet ne 6e mo6i ni5ta raditi,
jer 6,eroSoboriti eesi, ako im se ne
dade njihovo; a ako im se dade,
rogoborit 6e Niemci, eesi su iaki i
sviestni, a ni Niemci ne pu5taiu iz
Saki, Sto imaju: htjeli bi gospoda-
riti svaSdje i svuda, BoS sAm zna,
5to 6e biti. A sve je to tako, jer
nema pravih ljudi, koji bi bili spre-
mni na sve - za pravicu, Sto na
priliku rade dalmatinski Hrvati u
tom bedkom saboru? Ne znate li,
da u Zaprebu ima sabor, koii se
zove,,Sabor kraljevinA Dalmaciie,
Hrvatske i Slavonije"? Eto, pravi
ie sabor za Dalmaciiu - u Zafre-
bu, Pa po Sto idu na5i dalmatinski
Hrvati u ,-Bed?Ta oni su tamo peti
u plugu, Po zakonu, koji ie zakon
sabor stvorio, a krall naS potvrdio,
po tom zakonu spada Dalmaciia
k Flrvatskoi i Slavoniji, Tui se
zakon ne vr5i, neSo se sve.nje5to'
deka i deka. A za5to dekaju naro-
dni zastupnici? Neka se drie za'
kona, pa neka dodju u za{rebaEk|
sabor. Ako ve6ina zaSrebadko$a
sabora bude imala srca, neka dal-
matinsku bra6u baci napoli.l -
Ovako pi5u u toi stvari dalmatin-
ske novine ,,Narodni List", i dobro
piSu. ,Lli za ovakvu stvar treba
lludi, a ne babd. Istina je, ne bi to
bilo lako i gladko, - ali bi bilo
pametniie i pravidniie, nego da
dalmatinski Hrvati gledaju u bed-
 ,,DOM," Godina 1.
- - 32O [,ist hrvatskomu seljaku za razgovor i nauk. '
kom sabonr, kako se kolju Niemci taj profesor pisao u novinama-proti
i eesi. ma6edonskim Bugarima, Treba na
ime znati, da u Turskoi ima zemlia
Istina ie, na nas spada i to
klanie, jer se radi o naSoj koZi,
ali na5i po zakonu ne spadaiu u
Bed. Sto bi im bilo, da dodiu u
Madedoniia, u koioi ima najvi5e
BuSari, nje5to SrbA, pa tursk-e i
Srdke gospode i nie5to malo Cin-
"::i;*';l;J:r-
D O $f, ;i-i:tt#
Zagreb? Narod bi to s veseliern carA ili Kucovlahi, koii su nieka-
do-ekao, a kralj se sigurno ne bi kvi rod rRumunima,Zato se za Ma' Vlastnik. i urednikDr. ANTUN
izdava0 RAD|€.
zakonu protivio. Ali kad bi ii 6edoniju otimlju i Bugari, i Srbi, i Clena je ,,DOMU" (bez priloga)na godinu I (tri) Krune. A,ko desetoricaili
dalmatinslci zastupnici bili ikakvi Grci, pa i Rumuni, Naiiadi su i nai' v i S ez C j e d n o S a l j u p r - e dp l a t r r z a , , D O M " ,d o b i ti e D O M " z a m a n j uc i e n u i,
ljudi, ne bi ni toga trebalo, _ne!:o marljivije rade Bugari, zato se n:1 t o : d o s i t o r i c a i i i s e ' s v a l i iz a 2 K r u n e 4 0 f l l i r a . d v a d e s e t o r i c ai v i i e s v a k i z a
bi se oni u svom saboru u Zadnt niih svi'i ljute. Ali nije samo to. -U 2 (dvie) Krune. S prilogom,.DOI\IOvAKNJIZNICA.stoji,,Dr)[I" t K.20 fiI.vise.-
Pojedincise mogupledptatitii na pol i na treiinu, a desetorica i viSei na detvrtgodino
dogovorilir Ajdemo u ZaErebl i to samoj Rumuniskoi tivi d'opol mili-
kralju na potvrdu dali, Ali nema- iuna Bugara, pa se Rumunii boje' Broj21. [l u zas"ebu,u petalt,26. listopada1900. li CoA.I
mo liudi, - pa eto tako. da se ovi Bugari ne osvieste i ne
Bugari imadu neprilike s ru- siedine s bra6om u Bugarskoi' Z*o
munjsk6m vladom. Niekakav Bu- rumunjska vlada traZi svadju s Bu- Iztok i Zapad.
garin ubio ie rumunjstr<ogaprofe- garskom, samo da moZe Soniti Bu-
sora. A ubio €a, kallu, zato, Sto ie gare u svojoi zemlji. Iztok - to ie ona strana svieta, gdie sunce izlazi ili iz-
hadiat a zapad ili zahod - to ie ona strana, gdie sunce za-
SIF ,,DOMOVA KNJIZNICA" izdavat 6e se samo u zimsko
pada lli zahadia,To zna i svaho diete,
vriemd '(do listopada do oZuika), kad seljaci imadu viie vremena za
ditanie, A prilagit 6e se ,,DOMU" u tim miesecima toliko puta, koliko Ali udeni ljudi io5 i drugo misle, kad kaZu ,iztoku i
bude- potr"bno, da se izpwe 3&[ male str?ne (pol tako velike kao >>zapad<<, pa 6emo se o tom sad poraz$ovoriti, Samo vas
,,DOMt'), Sve kniiZice ne 6e biti iednako velike, ne$o po potrebi: jerl-la molim, budite malo uztrpljivi, pa ditaite do kraja. MoZda
ve6a, druga manja, ali sve shupa treba da imadu 384 male strane, Na vam danas ne 6e biti sve iasno, - ali iedan put se mora
svakoj pi5e ciena,a svim zajedio ciena je L K,20 L (ili 60 novi.). ,,qOM,: podeti, pa iete drugi put ve6 bolie rantmielil
6e se mo6i i dalje dobivati bez knjiinice, ali kniii,nica se bez ,,DOMA"
ne moLe dobiti, osim svaki svezak posebice za knjii,arsku cienu, Pogledajte onu karticu nEvropske drlave<<,Sto ie pri-
loi,ena onoikniii:ici o caru Napoleonu, Stogod vidite na onoi
IF Ovomu broju ,,DOMA" priloten je 1. svezak ,,DOMOVE kartici, to ie sve Evropa, a samo malo vidite Aziie, i to na
KN,JIZNICE"t Car Napoleon u Ruskoi, Ovu kniiZicu Saliemosvim iztoku preko Crnoga mora kod Carigrada (desno na kar-
predplatnicima(koji nam niesu javili, da je ne 6el.- Za godinu 1900.
izali 6e jo5 samo jedna kniiitica, i to ,,M.A,LISVEZNADAR", kojemu 6e tici), pak malo vi5e gore nad Kaspijskim morem, i io5 viS_e
biti ciena 60 filira (ili 30 novd.),Zalo oni,,D,OMOVI"predplatnici,koji Sore, Edieie ruska zemLjaSibir. Od, Aziliese na kartici vidi
ho6e imati ,,D,O,MOVU KNJ'IZI\,ICU"za {od, 1900.,t. j. l.i 2. svezak, samo malo, ier ie Aziia malo ne pet puta tolika, kolika j9
duZni su za nju iednu krunu. Evropa, ali ljujlstva ima samo nie5to vi5e nego dva pute
toliko, koliko Evropa,
FF Za samu knjilnicu n e k a n i t k o n e S a l i en o v a c a ,o s i m
onda, ako ih vi5e zaiedno Salje (jer je inad,e previ5e tro5ka za male Sad me malo bolie poslu5aite, Danas motete duti, ili
novce), Tko ie platio za ,,DOM", taj neka po6alje zakniiZnic;rt onda, kad ditati u novinah, da se'kaile, ili pi5e: ,To ie - kao u Lziill
bude slao predplatu za {od. 1901. A tko ioS niie platio za ,,,DO{M",a Ni u Aziii niie tako!.. - A lcada tko tako kaie, ne misli
h o 6 e i m a t i i k n j i Z n i c u ,n e k a o d m a h p o 5 a l j ei z a n | u i e d n u k r u n u ni5ta dobra, Ako je gdje kakav stra5an nered, ako ie sviet
za god. 1900. 'divlii, ako dinovnici Eule narod i dine silu, onda se kaZet
je kao u Aziii". A t ad tko kalet,rTo su pravi aziiati<,
SSE- Svin duZnicima?*S -"Toto ho6e rc61To su pravi divljaci i krvoloci.
koji do sada niesu poslali ni f ilira, Saljemopo6tanshe doznalnice i
opominiemo ih, da udine svoju duZnost. Na takvu ie, vidite, glasu Aziia. Ali niie samo Lziia na
takvu glasu, nego i cieli 'riztok.., to iest sve zemlie i svi
Tlskara (C. AllDrelchler (t. WlttrraelD u Zagrebu. rarodi, koii su od nas na iztok. Sve, Sto ie na iztoku, lo ie
 art ,,DOM"' God'ina 1'
divlie i neprosviel'eno,:ve su to "barbari<, t' i' divljaci'
i;;; ii iii"t- niie io5 do5la,zjrpadnau prosvjgta ili okul-
il;.; _ ii"b"iuiamo ra5iriti,Tako$ovoreliudi,takopi5u
*--,;A i kniige.
novine
od liau se raduna tai iztok? Ako po$ledamo Fran-
c"rki- i Frun".r@t - od niitr na iztol< su Niemci' Od Nie-
;-;;; * na izlok eesi, Poliaci, a osobito su daleko na iztok
R"ri, od Taliianske i od Talijana na iztok smo mi Hrvati,
- Sad se
Oa-"ut su HrvatA naiztok Srbi, Bu$ari i Rumuni'
oiia: Misle li Francezi, da su i Niemci ,barbariu, divljacin
l- krd su i Niemci od niih na iztoku? Govore li opet Niemci
i Talijani za nas Hrvate, pa eehe, Poliake i Ruse, $ovore li,
da smo i mi divliaci, - [ad smo od njih naizloku?"
Tako mnogi pitate i pravo pitate, I ba5 ie i upravo je
tako, kako pitite: I Francez te re€i Niemcrr, da ie 'bar-
bar", i Niemac kai,e ne samo MadZaru i Rumunu, neSo
i eehu i Poliaku, & Po gotovo Rusu - reti 6,e lDU, da
je Isto talco i Taliiun, Pape, moZete Euli,
"barbaru, divliak.
da i Hrvati kailu Srbima, da su divliaci. A svi mI na za-
padu: i Spaniolci i Franc,ezi,i Talijani, i Niemci, i eesi, i
Poljaci, i-isti Srbi, - svi mi u iedan $las videmo, da su
lluici barbari i divliaci. Svi se mi - ili barem na5a $ospoda
- svi se mi hvalimo: da imamo ,zapadnu kulturuu, ,za-
padnuu prosvietu, Kako nam godi, kako smo sre6ni i giz-
davi mi Hrvati, ako k nalna uZa{reb dodie koii Niemac' pa
ako lraZej:"E, vidi se, nije ZaSreb divliadki grad, tu se ve6
vidi plod zapadnekulture!"
Pak Sto je td,zapadnau kultura ili prosvieta? Sto su
Francezi i u dem su i po dem su bolii od Niemaca? Po dem
su Niemci, ili Talijani bolji od nas Hrvatd? Po dem su Hr-
vati bolii od brade svoie istoga iezika i plemena - po 6em
su bolji od Srbd? A po 6em smo svi mi ovamo bolii od Tu-
raka, i io5 bolii od drugih aziiat6,,kao Sto su Arapi, Peruiici,
ili Kitaici? Po dem, kaZitel
"Po zapadnoi kulturi!" Tako odgovaraiu ljudi'
kniige i novine,
Zbilia bi bilo vriedno znalit Sto ie to tA "zapadna kul-
tura.., Vriedno bi bilo znatit Po 6em smo mi ovamo drugi
sviet, nego oni tamo na iztoku: Turci, Arapi, Peruiici, Ki-
taici i drugi aziiati? A vriedno bi to bilo znati osobito zalo,
, slu3ajte: KaLu na5i udeni liudi, da smo mi Hrvati baS na
nredii mediu tim blailenim i srednim zapad,omi medju pro-
God'iura 1, ,,DOM,"
kletim, nesreinim i divliim iztokom, I to ie, kailu, nasa ne-
sreia, - A za5to je to na5a nesre6a?- Zalo, Sto niesmoni
ovamo, ni onamo, niesmo ni Svabe.rqi_Turci, ili jedni iesmo,
a druSi niesmo, - i tako smo podielieni i raztrgani. ntoi
B-o5-njaci su na5i, Srbi su na5i, bosanski turci su nisi, - pa
gledaite: oni ne 6e s nama! ZaSto ne 6,e?Zato, Sto nemaju
one blai,ene ,rzapadne kultureu, Oni su na izto\u, ondie ie
drugi sviet, ono su iednom riediu - drugi liudi, I zato se mi
Hrvati ne m6Zemo sloZiti, zato iedni vudemo ovamo, drugi
onamoi iedni smo katolici i 6okci, drugi smo srbi i vlasi,
tre6i smo turci-bo5njaci, Eetvrti turci-hercegovci, - 4 11i-
kako nam se ne dade pod iednu kapu, ni vraS nas - Bo!
budi s nama! moie sloZiti, Zalo, koliko nas ima, svi
smo tudie sluge, A sve je to zato, Sto smo na medii, pa iedne
povuko5e tamo, a druge ovamo, iedni gledamo na iztok,
drugi na zapad, Jedni gledamo na BioSrad i Petrograd, ili
na Carigrad, drugi na Bed, Pe5tu i Rim, A kad nas smotaiu
i pritisnu, onda oni, lcoji naiviSe gledaju na iztok sunca.,na
Bio{rad i Petrograd, ili na Carigrad, - bie7,es poniznom
molbom u Pe5tu; a oni, koii svu sreiu vide na zapadusunca,
u Bedu i u Rimu, - bacaiu odi daleko na iztok, tamo k ru-
skoj Moskvi i PetroSradu,A treii vele, da ie sve to kome-
diia, da nema niSta ni od Rima, ni od Petrogradd, pdlraile
pomo6i od Zidova i pomaiu i,idova, ier ie Lidov najmudriii,
ier on ne gleda ni na Rim, ni na Petrograd, nego na svoiu
lcesu, Francezi imaju svoi Pariz, Niemci svoi Berlin, TaIi-
iani svoj Rim, Rusi svoju svetu Moskvu i Petrograd, - a mi
Hrvati? Mi imamo i njemadlci Bed, i madZariku Pe5tu, i
talijansbo-katolidki Rim, i rusko,slovenski Petrograd, i
turski Cari$rad i - lidovski Jeruzalem,
Ta]co vam ie danas kod nas, - pa ti onda budi sudac
takvoi brati,, Sdie svaki vude na tudiu stranu! Da niie ni5ta
drugo, previSe ie ve6,to, Sta ima na5eSanaroda, gdie su u
iedlome selq tri popa, i to svaki svoie *tiere'i
z ak o n a! Eno vam u Bosni, koie miesto ho6ete, imate tri
pop_ai tri crkve ili bogomolie, I svaki na svoi nadin udi, i
svaki se drugim iezikom Bogu moli: ied,anSovori od oltara
latinskim ili rimskim iezikom, drugi starim rushim iezikom,
a treti klg4ia ! vAs (propovied ili prodiku) govori arabskirh
i3zikomt.U iednu bogonioliu ide nirod iz]Jdne ulice ili so.
kaka, u drugu iz druSe,u tre€u iz tre6,e,a moZda d,e,sei iz
iedne iedine ulice razdielil| pa svaki u svoiu bofomoliu.'r
-:Z "oo*'
Sad ja vas pitam: Kako bi takav narod mo$ao !it! i"-
dne misli, kako bi moSaobiti sloZanza svoie dobro? Mene
moi pop udi ovako, da ie sve dobro, 5to on Sovori i 3to mi
radimo, Ako i ne kale, da ie zlo ono, Sto oni dru$i Sovore i
rade (a ima ih, koji i to kaZu), ipak 6,ei prosta glava pomi-
sliti: ,'Boi,e moj, za5to oni drugi i !'reti ne idu k nama
i k na5emu popu?" - Pa 6e onda razmilliati: ,A, talco su
se naudili od diedova,od starine, pa Sti ih briga!u A onda 6e
se mnogi pitati: "A tko ie prvi na5e diedove tako razdielio?
Ili zar mi svi niesmo svoji, zar niesmo nikad bili iedni u
vierii vladaniu, kako smo iedni uieziku?,,
To je pravo pitanje: Tko ie nas Hrvate prvi razdielio,
jedne od drugih rastavio iedne s drugima zavadio, tko nam
ie prvi dao iednomu rimsko-latinskoga popa, druSomu
Srdko-ruskoga, tre6emu arabsko-turskoga? U drugom
svietu, eto odmah preko na5ega mora u ltaliii, - tamo
nema ni traga kakvomu drugomu sve6eniku osim rimsko-
latinskoga, A tako je i uFrancezkoj i u Spaniolskoi.A i u
Niemadkoj osim lutoranskoga sve6enilca (koii i niie sve-
6enik), nema5 drugoga, nego rimsko-latinskoga, A i u
Ruskoj su samo iedni popovi. A samo mi Hrvati - nama
niie dosta iedan, nego odmah tri: Frano hode imati svoga,
Vaso svoga, a Muio opet svoga,
Sve ie to zalo, 5to smo na medii: na iednoj strani je za-
padni sviet rimsko-niemadki, a na drugoi strani je iztolni
sviet grdko-slovenski.
po dem ie to svako drugi svlet? Po dem su Francezi
"A
i Taliiani drugi sviet, a Grci i Rusi drugi sviet? Jesu li to
dru$i liudi i po dem su druSi? Imadu li drugu pamet i druSo
miSljenje, - kad se ne mogrt sloZiti, lcad jedni vuku na
jednu a diugi na drugu stranu?u
Tako pitate, i ja bih vam morao na to odgovoriti, Ali
ia ne znam,bismo li mogli danas biti gotovi, ier ie to velika
stvar, Zato 6u vam za danas kazati samo ma[o,
-Od pamtivieka
vlada rat izmediu Europe i Aziie, iz-
medju iztoka i zapada,Kada dospijem, kazat 6u vam, kako
su ve6 1000godina priie Isusa, t. i, pfiie tri tisu6e godina, -
kako su evropski Grci ratovali s aziiatima u Maloi Aziii,
tamo preko mora od Carigrada, O tom ratu imaiu stari Grci
veliku piesmu (akalu, da ie tu piesmu sloZionieki Hom0r),
i iao si ga danas onomu naiemu dietetu u ,latinskoi Skoli
(gimnaziji), koii ne zria tO girdke'piesmetumaEiti 'na hriibt-
Godina 1. ,,DOM,'' 325
ski! - Poslie su Grci - koji su naibliZi Aziii - poslie su
mno$o Sodina krvavo ratovali sPerziiancimani napokon su
ih potukli, I danas jo5 stoii u Aziji perziiska drl{va, tamo
ispod Kaspijskoga mora odmah uz Rusku i Tursku a tri
puta je veda od ditave austro-ugarske monarlciie.BaS je
nedavno putovao po na5em svietu perziiski vladar ili Sah,
pa ie iz BeEa pro5ao i kroz Hrvatsku preko Zemuna,
A i poslie su iz Aziie uviek provaliivali k nama div-
liaci: Huni, Avari, MadZari, MonSoli, a poslie i nie5to pito-
miji osvaiadi: Arapi i Turci, Zadnji,su iz Azije do5li Turci,
osvoiili i obladali grdko carstvo, nastanili se u CariSradui
daleko dalje - i s niima su se na5i diedovi preko detiri sto-
tine_godina krvarili, tako da smo od tolikoga boia iedva
ostali koliko Zivi,
Mora qie5to biti, po dem se iztok rczlikuje od zapad.a,
po lem se Evropa rczllkuie od Azlie, Alco su vam po volji
ovakvi razpovori,,ia 6u se drage volie drugi put o tom s va-
ma porazgovoriti,Ali se bojim, da vam se toSa ne 6e ditati,
pak vam ne bih htio dodijavati. Sad imate viSe vremena,
pa hi mi lroji mogao odpisati: ho6emo li nastaviti ovaj raz-
$ovor,
Nagodba.
Ne bi smielo biti Hrvata,,pd ni hrvatskoga seliaka,koii
ne znat Sto ie to ,nagodba" ili
"naSoda<, Istina ie, ,rna-
godbau ili ,nagoda< to ie jedna ried
hrvatska, koju svatko
razumiiet to ie ono, kad se dvojica'prepiru i pravdaju, pa
s_eonda unaSodeu:tebi to, meni ovo, - pa mirna Bosna.
Komu krivo, Bog mu naplatio!
Ali niesam ia kanio s vama se razgovarati o toi i takvoi
nagodbi, Ja mislim posve drugun veliku jednu naSodbu,-
a to ie hrvatsko-ugarska ili hrvatsko-madZarska nadodba,
koiakale: kako su se pfiie 32 godine nagodili nieki Hrvati
sa svojim susjedima MadZarima, To vam ie takova stvar,
4t bi iu moralo znati,svako dieten dim dodie k razumu, -
kao katekizam,
Ta nagodba - to vam ie takva stvar, da'mnogi Hrvat,
kad duie tu riednskodi kao vatra, i vet, ie telko s nlim go-
voriti, Radi tO nagodbe na5a se gospoda vel, preko 30 go-
dina pogadjaiu, psuju, grde, svadiaju i nadmudruju, Mnogi
su po toi nagodbi do5li do mastne sluZbe,a mnogi su poradi
 ,,DOM," Godioa 1,
nie stradali. Po toi naSodbi diele se miliiuni siroma5koga
novca, i iedni kalw moii su miliiuni, a drugi: moii su! Po toi
nagodbi u banskoi Hrvatskoi danas jednoga sunce frije,
drugoga...Po toi se nagodbiporezplaia, po toi se nagodbi
vlada i upravlia, po toi se nagodbi izbofi vode, ona ie,,,
Sto 6u vam druSo re61,,5toie, nego to: da je nagodba ,rte-
meljni zakon* u banskoj Hrvatskoi, takav zakon, na koiem
se sve gradi, po koiem se vlada i gospodafi,bez kojega ne
mole, rekao bi, ni zadniemu straZaru ni iedan vlas pasti
s Slave!
To je na$odba, - i jo5 viie, A da niie ni to, Sto jest,
bilo bi vriedno porazgovoriti se, kako je do5lo do tO na-
godbe izmediu Hrvatd i MadZarit. Zato me malo poslu5aite,
bit 6emo brzo gotovi,
Kako znad,ete,mi smo Hrvati u ovoi svojoi domovini
ved vi5e nego trinaest stotina Sodina,Ve6 sam vam kazao
iedan put: prvih 200 godina bili smo tudii podanici, to fra-
nadki, to grdhi, a onda smo bili 300 godina svoji, imali smo
kralieve svoga plemena i iezika, A kad ie loza ili kolieno
kralievskoga hrvatskoga roda izumrlo, postao je hrvatski
krali Koloman ili Kalman, koii ie tamo uz Dunav i Tisu vla-
dao MadZarima,To je bilo priie 800 godine,L i. pod, t.t02,
Od onda pak do dana dana5nieSavlada iedan i isti krali
nad MadZarima i Hrvatima,
Nemoite misliti, da su svi kralievi na5i od onda, pa do
danas bili MadZari. Niie takon jer je i madZarska kralievska
loza izumrla ved za 200 godina (god, 1301,),A onda sti iza
tog vladali Ugarskom i Hrvatskom lcralievi sad od ove, sad
od one tudje familije, i to opet preko 200 godina, dok niesu
Hrvati malo ne prije 400 godina (t,i,{od, 1527j izabrali
sebi za kralia Ferdinanda Habsburga, pa nie$ovo potomstvo
od onda do danas vlada nad Hrvatskom i nad Ugarskom, a
osim topa nad Austriiom i ee5kom, kako znate.
Ve6 za vrieme kralievi madZarske krvi pretrpieli su
_ lievina Ugarska,
Hrvati mnogo: velika5i iu se neprestano tukli, a onda su
do5li - prije 650 Sodina - iz Aziie divlii Mon$oli, A 150
SodinA iza Mongola podeli su navaliivati Turci, s koiima
smo se krvarili malo ne do iuder, I tako smo mi u tim nepre-
stanim ratovima oslabili. Od stare hrvatske kraljevine
ostala ie pod banom samo dana5njahrvatska banovina; Bo-
sna ie bila turska, a Dalmacila tallianska, poslie lrancezka
i austrijska. A oslabili su i MadZari. Dok- smo mi ovako
Godina I. ,,DOM,"
o_slabili,osilili su_se Niemci i podeli su i u MadZarskoj i u
Hrvatskoi Sosp_odaritikao u svojoi ku6i, Ali eto dodje fran-
cezka buna i Napoleon, koii ie Niemce po5teno stisnuo sa
svih strana, Onda ie odlanulo svima, koii su bili pod niema-
ikim iarmom, onda su se podeli i MadZari dizati proti Ni-
emcu,_Toje podelo prije 100 i viSe godina,MadZari su priie
52 godine digli pravu bunu, ali su bili ootudeni. S carskom
voiskom, koia je i51ana pobunjene Madilarc, bio ie hrvatski
ban Jeladi6,,: ier su madZarski buntovnici bili bez razuma,
pa su bili i proti Hrvatima,
Tako ie eto nastala velika svadia i neprijatelistvo me-
{iu nama Hrvatima i MadZafima, Nije to bila prva svadia,
je
bilo toga dosta i prlie. Ali sad je do5lo,Sto norie6, ba5 do
gustoga.Kako su Niemci onda bili iaki, sve su mogli, pa su
poslie rata rastavili Hrvate i Madlare, I talco srr od rata
god, 1848,do god, 1868,bili Hrvati i Madi,ari rastavljeni, -
a Niemci su i iednima i drugima Sospodarili,
Ali su austriiski Niemci bili potudeni u Talijanskoj, a
osobito su ih priie 34 godine potukli Prusi. I opet je odla-
null MadZarima, i Niemci su morali popustiti i pogadjati se
s MadZarima, PoSodili su se Sod. 1867.-A odmah ilruSe So-
dine.pogodili smo se i mi Hrvati u banskoi Hrvatskoli Ma-
diarima,
Pamtite dakle dobro: Godine 1868.,prije 32 godine,
pogodi l i s u s e bans k i H r v ati s M adZ ar i m a: s k l opi l i s u
nagodbu.
Kako su se pogodili? - Ne mogu vam sve rc6| ier
toga ima mnogo, Kazat 6u vam samo Slavne stvari, SluSaite,
ali pazite, ovo se pogadjaiu samo banslci Hrvati s MadZa-
rima, ili: k_ralievina Hrvatska i Slavoniia s kralievinom
Ugarskom,euite:
Prvo: Kraljevina Hrvatska i Slavoniia mora imati ie-
dnoga istoga kralia i iednu istu kraljevsku krunu, kao i kra-
Drugo: Ali zato niie kralievina Hrvatska i Slavonija sa
kralievinom Ugarskoffi, - to niie jedna zemlja, nego to ig
svaka za sebe svoia posebna zemlja, - premda imaiu ie-
dnoga kralia i jednu kralievsku krunu. A k toi posebnoi
hrvatsko-slavonskoi zemlji spada i Dalmaciia, pa se zato
sve pod banom zovei ,kraljevsko hrvatsko-slavbnsko-dal-
matinsko," I ban se tako zove i pi5e: ,rBan lcralievine Hr,
 98 ,,Dom." C"a gze
Gtodina 1, ,,DOM."
vatske llavoniie i Dalmacije," (A za5to ban nema ipak porudi ugarski prvi ministat. A ban je prvi u hrvatskoj
posla s-Dalllacijom,= to je druga stvar,) vladi, i tai prvi dobiva tu East i vlast od kralia, ali po ugar-
A kad Hrvat"ska-lJavoniia1p€arska niie iedna zemlja, skom prvom ministru,
ondaniesu.ni_liudi iz Hrvatske-slavoniie i iz Ugarske-'t; Sesto: Svi novci od poreza ldu iz banske Hrvatske rr
niesg zemliaci,,Nekase n, pr. sastaneugarski c-iganins hr- zaiednilku ili skupnu kasu u Pebtu, lz ove shupne kase po-
vatsko-slavonskim, oni.sepo_nagodbi-nemogu f,ozdrarrifi: vra(,a onai zajednidki sabor hrvatsko'slavonskomu saboru
,,Zdravozemliade!..,i ako s-uigdnbgaplemenJi iZzika.Joi, od svake hrvatsko-slavonske Krune 44 zajednidka filira; i
toga nema, I ako su obadvoiica ciganskoga rod,a,iedai ako onai zaiednilki sabor u PeSti odobri i dade zagrebad-
spada lc--ugarskomu rpolitidkomu naiodu,.,"druaik hrvat- komu saboru ova 44 filira onda moie zagrebadki sabor po-
skomu,Hrvati su dakle svoj ,politidki narodu,a"Ugri sv;J, tro5iti ove novce, na Sto ho6e, A 56 filira od svake Krune
Tre6,ezKad-le svaka od orr" dvie kral jevini _"Hr'# ostane u zaiedniEkoikasi, i tim se pla6a hrvatsko-slavonski
ska-Slavoniiai ugarska - k"4 ie svaka s"o;a z.mlji, l*a dio za kralja, za voiskunza ministre i t, d. - Ova pogodba
svaka r svoiu zastavu,rJoj $rb (cimer),svoj sabor,svoje o novcu moLe se svake desete fodine promieniti,
zakg2g,.s'oiuvladu, svoie einovnike, a'dakaLoi svoi Sedmo: Ova se ditava nagodba moie upravo onako i
u sluZbi,zato ima,posebnahrvatska zastarra,-p*"b"1 iezrk
tr- samo onako promieniti, kako ie nastala, t, i, ovako: hrvat-
vatski grb, posebniLrvatski sabor,posebnattt"lt.t o-slav,- sko-slavonski sabor izabrat 6e svoje ljude, a ugarski sabor
dalm.
Jl?d3, p9.:F4 kralievski hrv.-slav.-dalm.dinovnici,
i-posebni
svoje ljude, i to svaki jednako; pa ako se ovi sloZe: svaki
hrvatski (tu nije k sebi, i ako na to iedan i drugi sabor pristane i krali po-
skiu) iezik u sluZbi, "hrvatsko-sravonsko,dalmatin-
tvrdi, - onda svaki k sebi,
, Kako vidite, ove prve tri pogodbe pokazuiu,da su I to vam ie ta glasovita nagodba, - dakako, samo u
lylki,Hrvati posve-rob;i,samo'Ftd -
imaiu , Ut"i.io* ;L_ kratko i onako prosto raztuma.r,:ena.
9Lggglralja i iednu krunu, Ali, sad dolazi ledan veliki A drugi put iu vam razloZiti, tko ie nadinio ovu na-
Ali! euimoga: godbu, t, i, kakav ie onda bio hrvatsko-slavonski sabor,
cetvrto: Ako u banslcoiHrvatskoi i ne vriedi niiedan
zakon, zakoii zakonne bi znaoi znati*or"o hrvatski sabo,
u Lafrehu,- ali {to ie onai debeli ari , - ari se svi zakoni Sto su to trgova6ki ugovori'/
za bansku Hrvatsku ne_ u zagrebu;_""g" .; niekoy
9tv-g1iu Kad smo se posliednji put -t:azgovaralio tom: uKomu
stvaraiu i davaiu_u Pesti, u pesti imi zaiedniEkiugarsko- koriste ilelieznice?u, spomenuli smo, da ie danas kod nas
hrvatskisabor.u. zaiedniEki .utoisuii" .;;;;"Er"rue-
sabora 40 !"j
(Ee&d,eset)
sve puno fabridke robe, pak naSi doma6i zanatnici i mai-
l.og" Hrvuta,o.i* r"lrr-+oHrvatri stori ne mogu vi(e Zivieti od svo$a zanata, ier ie fabridka
tT1,l tom zaiednidkom.ibor,, 400 (detiri.ilti""i UA;; roba mnogo ievtiniia,
ll?1 ." svidrZeza MadZ.are),
kakav oni zakon
Stoho6eovi Ugritat<oi 1&t; NieSda ie n, pr, u hrvatskom gradu Yarcidinu malo ne
glasovaprotiv_400 ^ho6e,t_a\oga i stvore, 'A-;i.;
iei +O hrvatskih svaki drugi Yanidinac bio Eilmar,I danas ih io3 ima sto-
uSarskih: niie ni5ta, saboru tine, koii su izudili Eilmariiu, - ali ne Sivaiu Eilama, nego
stvaraiq se ovi zakoiit koriko se ima pta-ati [r"ii", r."ril."
se koiekako drugadije turaiu i petljaju, ZaSto? Zato, ier su
diei voiske,
::,ti? e: se graditi koliko 9" 19p-ladatiior.rui- iiigifi;;; puni du6ani gotovih diZama i cipela, a sve je to doSlo iz
9:l Zelieznicei drugi putovi, A za[rebadki tudiine, sve ie to ievtiniie, Danal se na5i doma6i Eiilmari i
d..t: zakoneza crkve i Skole,zi sud, pai zi ob6ine, postolari (So5tari)hrane samo hrpaniem cipelA, - a nove
,.1?ll
rotare i iupanije (t, i, za rupravuu) -drugom
'ali. se cipele kupuju u du6anu. A tako ie i s robom,
AIi ima.io5.iedan_ malo-deblii euftez Koliko ie niekada bilo po na5im Sradovima doma6ih lcro-
PetozAko banski Hrvati i imaiu ,oo;r, vladu, _ ali
nitl<one moi,epostatib"", iada! A danas riedko tko ide do krojaia, ne6loide u du6an
onaj,koga kraliu pre_ - naivi5e k Zidovu - i kupi gotbvo,
""1.."*o
 ,,DOM," Godina 1.
. L."kg gepo tom vidi, dp ie to za nas 5teta,Ali ima ipak
Iiudi, kojikaZu: uTo ie dobro, ier ie roba ievtiniiau. N; i;
smo od_g_ovorili ve6 u posliednjemraz{ouoir, ali i opet ka-
EemotNije to dobro. I opet hazemo,lto smo reldiltSamo
onai doviek i onai narod mozesebi niestoprivriedlti, iize
se s vremenomi- obogatiti,- ako mu se pia6arAd i'muka,
Rad i posaod_oviedie ruke - to ie najve6edovieeiebog;i-
stvo,_vedeSa_bogatstvanema, Aii to ie samo orrd", pioo,
*o. gq"i"k sebi radinako radi samoono,Sto moZesamupo_
triebiti, i_drugooqda,ako radi za drugoi", pu *" se tai iad
izplatil Najbogatiiije onai dovjek, t i"it o r"bi t"di'*",
sto mu treba:koii ore, kopa,.iiu, bludo "Ti hrani t l, d, i"ii*j
dosta, Ali ima liudi, koii'nemailr rilitli,
;;t; ne mogu ni
ni kopatit - d kruha fteba. mora ,.aiti
2l?tj: mora to
druSo, faf
drugo prodati, da dobije kruha i a*gq"]"sio Ii"
mu treba, Ali Sto onda,ako on toga svog" ,"d" i muke n"
ytoz.e-prodatitako, da bi *n r"--*u-kairapiiiit^l iii ii
doviek.stradati,muditi ie se zaludu.A a"k;
," i; ,,",; ;;
i svagdje,kamo dolazi tudja roba, gai" s; pl;;ireta;id"
. +li. ovo niie najve6anala steia,'sto nasi zanatnicii
malstori n9-qoSu Zivieti.JoSie ve6,aStetaovo: Spomenuli
pg.:ljednjem
:T " radile sve,. razgovoru,da su njegda""S"'."i;""t
:l*" Sto i.m-ietrebalo za odie6,ui obu6u,'_ a
danasse sve to kupuie kod zidova, Kolili tu novci idu tu-
diinu u zep!A _ktomu' dolazii to : Kad-ii;; ;tdi;;vu kakvu
odmahho6ei ona-takvuimati, i ako ioi niii
l.^?iil-*uSoi,
baSpotrebno,Takg nasttie prevelika gizda,a novacza svu
t0.Sizduide u tudiinu, t tako ,,"rod?oi;;;"'po malo
osiromaSiti.
Sve su ovo liudi. opazilive6 od starine,A t<adsu opa-
zili.,g,ledalisu na svalcinadintako ." i t;i;; sve ure-
diti, da ne bude Stete,e;it" ;;j;, "t"aJl
_ Recimo, iedan tturod ima vrlo malo zemlie,pak ne
\?" na.toi zlmlii i od t6 zemlieZiviehi, orati
pak mora raditi Sto drugot jedan"";;;;;em
pravi noi,eve,
it^fonuti,
Io:",, srpe-i motike, druSi udinja koZu,'tre6ipravi staklo i
detvrti farba ili boiadi5e.rr,rnri, i tako dalje
ri._1Tj:1 ,itv1.i,
rako ctatie. sad samotreba ove gotovestvari prodati,Ali
lcomu?U svoioi *"2"S *rll tog" prodati, ier je toSa
".^tl,
dosta.Moras'u'tudii'2fii"
sviet - za tr$ovrnom ;;t" toga nema. zatohaide u
Ali sad pazite.U tudioi zemljidoviek tudjinac,stra_
ie
God,ina 1, ,,DOM."
nac i siromah: ne pozna nilroga, ne pozna naroda, ni obidaja,
ni jezlka, - telko mu je, Ali niie to sva neprilika, Ima sva-
kakvih narodA, a u narodu svakakvih liudi, pa i zlodestih.
Mnogi narodi ne trpe tudiinca i ne dadu mu nikakve pra-
vice pred sudom, A ima u svakom narodu - a osobitb ie
priie toga bilo dosta - ima razbojnikd i lupe1d.. Recimo
sad, da razbojniei orobe i opliene ovakvoga tudiinca tr-
govca, Komu 6e se potuliti, kad on niie u svoioj zemlii? A
ako se i potuZi, sudac 6e mu re6i: uSto me briga, ti niesi
naS!Za5to niesi ostao doma? Sto 6u ti ia?"
Sad 6ete se moZda sjetiti Kulina bana, koii je priie 7tt
godina dao pismo dubrovadkim trgovcima: Ja ban bosanski
Kulin prisiZem tebi, knele KrvaSu, i svim gradjanom Du-
brovdanom pravi prliatelj biti; sve Dubrovdane, koji hode
po moiemu vladaniu trguiu6i, drZati,ihbez svake zledi, i da
im ne bude sile od moiih dastnikA,. , Eto, duiete li? Kulin
ban prisiZe, da dubrovadkim trgovcima ne 6,ebiti sile od
bosanskih liudi, Po tom se vidi, da su priie sigurno dosta
sile pretrpieli,.
Eto vidite, ovakvi su bili prvi utrgovadkiugovori<,Tu-
djinac trgovac nije od tudje zemlie &aLio ni6ta drugo, ne$o,
da mu bude siguran Llvot i imetak.
" Sad, mislim, bolie razumTelei to, Sto se dogadia u Ki-
taiu, NaSi liudi - Evropljani - ho6e da u Kitaiu trguiu, -
a Kitaici niesu dali, Ali su evropske vlade topovima i pu5-
kama prisilile Kitajce, da su otvorili Evroplianima barern
njekoie primorslce Sradove (luke), Ali su Kitaici po svoi
prilici progledalinpa su udinili ono, Sto su njegda dinili Kuli-
novi dastnici: udinili su silu, Ali su sigurno znali, za5to to
rade; Opazlli su Kitajci, da 6,e tudiinci sve malo po malo
oteti ne samo kruh, neSo i zemlju doma6emu svietu.
Ne iemo se sad o tom prepirati, iesu li Kitaici pravo
udinili, Sto su oruliem u ruci ustali proti tudjincu, Ali sva-
kalco ie istina to, da su mnoge evropske dri,ave oru?iem u
ruci otvorile put svojoj robi u tudji wiet, A kad su kr56eni
Evropliani otvarali robi put oruiiem, - Kitaici su poku5ali
tajputoruZiemzatvotiti,Silozaosnjilo!Ratzarat!
Ali ima i drugi rat, koiim se moZe zatvoriti put tudjoi
robi u svoiu zemliu,a to ie ncarinski rat<,.Ako koiadrLava
vidi, da niezini liudi ne mo$u kod ku6e prodati svoie muke,
-. onda se odredi ovako: Tkogod donosi ili uvozi u nd5u
zemliu robu iz tudiine, tai mora toliko i toliko platiti. Zato
 332 ,,DOM," G'odina 1, Godina 1, ,,DOM," 333

su na medii postavliene strale, koje paze na tudiu robu, Sto Hrvati, kad su pred 13 stotina brd,aSctr,koie se po toon nazva Bi-
ie sad biti? Tudia roba bit 6e skuplia, - ie, tudjinac mora i vi5e Sodina ostavili svoiu prado- iaE. Mili Boi.e, e Zestoke li borbe!
platiti i. >carinu<, pa qe moze svoie robe prodavati tako movinu, daleko tamo na siever iza Avari uzmidu, a Hrvati sve iade
karpatskih 6ior6,niesu bome mirno nasr6u, Gomile mrtvih Avar6. pre-
jevtino, kako bi mogao, da ne mora carine ptafifi. pro5li, dok su do5li u liepe o_ve krile polje: Sto nije izginulo, tb le
A Sto 6e na !o 9na_dru_gadrzava, koja mora plalari ca- krajeve, {die i danas Liiu. Od pobjeglo Slavom bez obzira.
KarpatA pak do na5eSa mora vla- Tako su Hrvati izvoj5tili iu-
rinu? Moze udiniti dvoje: ili & ona udaiiti carinl na tudiu
dali su i gospodarili u ono vrieme nadku pobjedu nad Avarima. Oni
robu, da se tako _osveti,- ili & se p_ogoditi,t, i, sklopiti trgo- divlfi Avarl Kroz tai silni prostor su do kraja skr5ili mo6 i silu naf-
'adki f€ovor, Tako n, pr, kad bi Ruska udarila c-arinula trebalo je, razumije se, junadkom lloremu zatiraEa svakog znanja i
njemadku robu, Njemadka bi udarila carinu na rusko Zito, desnicom krditi put, trebalo ie dovjedtva,kao Sto su ka5nje oslo-
prebroditi Dunaj vodu hladnu i bodili i obranili cielu Evropu od
, N.i-es1m spomenuo jos dvie velike stete, sto ih dini tudia Savu mutnu, trebalo je Aoniti, moj Turaka,
roba. l(od nas Hrvatd nema ios_svahakvih fabrika, nasi liudi brate, ba5 iunadki divlie i krvo- Sve od mora jadranskoga, pak
ng zng'{' izradiruati i,e,liez,ai-i,eLieznos oruija i stotinu druglh lodne Avare, Stotine puti trebalo do Dunava hladnoSa zavladaSe
stvari. A tko ie biti,tako lud, da se udi ovo i orronda trosi,"- se je pobiti na Dunavu, Dravi, Sa- Hrvati. Od sada se je td osvojena
kad sve to gotovo d,olazi iz tudjine? I tako se mi nikada ne vi, Vrbasu, Uni i Kupi, Zemlia i zemlja zvala Hrvatska, a samo ono
iemo osoviti na svoje noge, ako k nama bude smiela dolaziti rieke svud pokrvavile od puste uz more, gdie ie bilo joS nfeStoTa-
'- krvi, Tako su Hrvati, ako i omu- liiani, to se je zvalo Dalmacija.
tudia roba, uviek 6emo rnorati kupovati tudju, Kraj s iedne strane Velebita do
dno, napried stupali, izturivaiu.ti iz
Kako iemo se mi obraniti od tudje robe? Mi Hrvati svih krajeva Avare, dok ih ne stie- mora - to ie bila Dalmatinska
ra5e do velebitskih vrleti i klisu- Hrvatska, a s druge strane Vele-
T.e:.m.osami svoji, mi ne moy',emo,niiedna na5a vladu _ t
rA, gdie su im zadali malo ne smrt- bita do Dunava - to ie bila Po-
i htjela - ne moi,e zabranitl tudje roben ne moze na tudju "a savska Hrvatska. U Dalmatinskoi
ni udarac, Ali kad su se uspeli na
robu udariti carine, To Hrvatskoj bija5e glavni grad Biiad,
ryoie, bako sam vam "ee iedan pirt 4
'ri
vrletni Velebit i niza ni uputili
rekao, samo ona vlada u Pesti i Bedu.Mi niesmo..-i u .".i;of i"
put krSne Dalmacije, spaziSe,moi a u Posavskoj Sisak na Savi,
dri,avi, pak ne moZemo reii: Ovo nam treba, o"og. nam ne brate, poruSena sela i gradove, a Grad Bijad bje5e saSradienu
treba; ovo se mole, a ono se ne smije k nam'dottus"ti i uva- oko ru5evina njihovih sve tabor do blizini brda5ca Bijada, to poradi
tabora divljih Avara, pod koiima uspomene na poraz divliih Avara,
iali. Mi smo u tom poslu u fednoi vie6,i i s Niemcem,i s Ma- to zbog prikladna poloiaia na
kunia zasuLnjeni puk dalmatinski
dZarom,i s eehom,.mi smo s niima u iednoi driaui,,i iekaju6i, lulan, das po das, kada moru. Dalmatinski Flrvati i posav-
'c-arinskom i"a"r*
mi u_trgovini niesmo iedni od'drugih ,6e ih divlli gospodari muditi i ski Hrvati imali su izprva svaki
.podrudjun, svoSa vladara, ali su sveiedno Zi-
o€radieni, niti bismo se mogli ograditi, - i zato mi morairo usmrtiti bilo udarcima buzdovana,
pu5tati k sebi tudju robu, ili na kolcu, bilo na kfiiu, ili na vjeli u prijatelistvu i liubavi, kako
lomadi, NaSi pradjedovi, vide6i do- se i pristoji bra6i istofa roda i je-
A Sto mislite, moramo li iu i kupovati? - O tom 6emo bro, na demu su, u tinji das odre- zika. Kasnije su brzo spoznali Ste-
se porazgovoriti drugi put, di5e zakriliti Dalmaciiu, koliko ie tu toga dvojstva, te ie bno, sto bj'
{ god Siroka, ter goniti Avare ied- ia5e po jeziku, i srcu iedno, moralo
nim mahom iz svih krajeva i tabo- biti lla"o i po vladi. StoEa ie krali
ri i do6i pred njihov stra5ni tabor Tomislav oko godine 900. (t. i,
Po hrvatskom domu. u Sradu Solinu krai mora, neda- priie hiljadu godlna) - on -i" :i"-
leko dana5nje$a grada Splita. Sto dinio Dalmatinsku i Posavsku flr-
mudro smisli5e,to junadki udini5e, vatsku pod iednu vladu, Od to$-a
tsijai (u Dalmaciji). cije, izmediu grada Splita i Trogi- Jednoga dana eto ti Hrvatd u vt"m"tti pa' dalie 200 god, imali
BlaZeno brda5ce Bijadu, i vi ra, u ravnom ka5telanskom polju Malaikol, na maladkom brdu vrh smo samo jednu Hrvatsku, u koioi
- diLe se oko pol sahata od mora
okoliSne ravnice, kuda je neko6
stupala stopa hrvatskih kraljeva!...
- Solina, te lete niz brdo, bez straha ie bilo svakoSa blaga boliefa, le
brdaSce Bijad, koje na5i -vjednu
pradje- i trepeta p.roti neizbrojnim detama ie do potrebe mogla di6i do iest-
Milinoui.. dovi nazva5e ba5 tako na avarskim, koje se dolje pod brdom deset fiiliada konianika i sto hilie
. Pokraj na5e6ia sinjega ili ja- u_spomenustra5noga bijenja sa di- u ravnici porazmiestiSe,Prvi boi i da pje5aka, a na ii.t|"m moru imala
clransko$amora, a usried Dalma- vljim Avarima ili Obrima. nailju6e kre5evo nastade na onom je osamdeset velikih brodova, na
 334 ,,DOM,"
svakom do detrdeset ljudi, i sto
mani,ih l,adi, na svafuqi deset do
dvadeset liudi.
U ovo zlatno doba bilo je
bolie i Bijaiu, Ta u Bijadu su
Hrvati najprije primili hr5tenie; u
njem su hrvatski vladari podpisali
prva pisma i darivali zaduLbine
naistarijim crkvama; u niem su
primali poslanike tudiih vladara.
Odatle, iednom riediu iz Bijada su
najstariji h_rvatskivladari iz svojih
dvorova vladali na hrvatsku cie-
lim svoiim vladaniem, drZavom.
Zato Biia1 ostade Ftrrvatu uviek u
nlloti slavnoj uspomeni,pa dok je
bilo Hrvatu dobrb, ne biiaSe krivo
ni Biiadu.
Tako misle udeni ljudi, da se
ie u crkvi sv. Petra od'Klobudca.
koia se nahodila u biiadkom poliu,
u dana5niem kraiu Miri, - bvdie
da se ie oviendao hrvatslcom kru-
nom lralj Zvonimft -ili podetkom li-
stopada €od. t076., prije 724
godine,
_ _ Kasnije, to iest priie 500,'lyute
600
! 790 Sodin_a,^- nastado5e
borbe ,izl-ned Spli6ani i TrogiianA
- vat. Od dobra bofme niie htio po-
fa{ Bijada i nieSova okoli5a,
pa je Biiad bio sad pbd Tiooirom.
sad pod Splitom, ali-ie zato f o"o.
ma str-adao.Da ie u tim zgodamai
nezEiodama propao i niekadan;i
stari kraljevski dvor u Biiadu. niie
nikakvo dudo. Kolilco su pak ii
kraljevski dvorovi bili siaini'i ve-
lrcans.tveni,-svjedodi nam naibolie
ulazak i velika vrata uzorite crkve
sv-,Ivana u Trogiru, koia su nieAda
bila na kralievshom dvoru u Bi-
jadu, a sgd su nailiep5a krasota
stolne crkve tro{irske.
Velidanstvenih i divnih dva-
lova hyllskih kralieva u Bijadrr
danas dakle vi5e nema. , , E. oa
Sta 6emo! Hvala Bogu! Vrieme
Godina l,
gradi, vrieme i raz{radjuje. \li za-
to, ako ne stoie cieli i ditavi, ima-
mo barem njekakav spomen u ru.
Sevinamai podrtinama..,Eto, za
tim ba5 ide danas iedno vriedno
hrvatsko druZtvo, i<oie
'se iztrahuie
hrvatske starine. To slavno'i
v,riedno_druLtvoi zovg >Bijad<<,a
stoji u Splitu u Dalmaciji, te krdi
i prekapa onu svetu, ba5 svetu hr-
vatsku pirudu u okolici slavno$a
BijaEa, koia se danas ,or. - iia-
Stelansko polie.
Ali, Hrvati! Znadete Ii, Sto 6u
vam kazati? - Znam, da ne zna-
te, dok vam ne kalem, pa 6u vam
zalo i kazati.
euitel _Liepo ie proplakati na
otdevu grobu, i to se pristoji die-
tetu, sinu i k1eri. Ali niie liepo za-
pustiti otdinski dom! Sio vriede i
suze, Sto vriedi plad? Sto vriedi i
hvaliti se imaniem, Sto ga ie imao
otac, a ti ga niesi znao saduvati?
Sto vriedi hvaliti se junadtvom
otdevim i diedovim, ako je sin ku-
kavica i petlianac? - Ni5ta ne
vriedi!
Zato ie liepo, Sto vriedno hr-
vatsko druZtvo >Bijad< izkapa
staru na5u slavu u ka5telanskom
poliu. Ali koliko na.mie mila i sve-
ta svaka i naimania diedovska
hrvatska gruda i stvarca. toliko
nam ie mio i drag i danaSnii Zivi
n_arod u tom ka5telanskom poliu,
U onom krasnom kraju, u lioiem
19. niek_oduzdizao stari kraljevski
Bijad, diZe se danas do sedam se-
la, Ka5tela, sagradiena na obali
siniega mora. Tu Zivi io5 krasan i
pitom narod hrvatski,--
iunadki
KaStelani!
O tim ravnim Ka5telima i nii-
hovim iunadkim Ka5telanima raz-
giovarat 6emo se u doidu6em broiu
,,DOMA". Miroslaa Danilo.'
Goclina l. ,,DOM."
Sitnice.
Kmet-seliak prikovan na go.
spodsku zemlilu, Ve6 smo se vi5e
puta razliovarali, kako je nie{da
bilo seljaku, kakav ie bio rob i su-
Zanj svojoj gospodi, I to vet zna-
mo, kako su se hrvatski zaSorski
seljaci (za zagrebadkom gorom)
bili digli na orulje pod Matiiom
Gubcem, Kako ie bilo selfaku su-
iniu poslie, kad su gospoda po-
tukla seljake, a vodiu im Matiju
Gubca okrunili razbieljenom Ze'
ljeznom krunom i na detvero ga
rasjekli, - to 6ete vid,ieti Lz wo'
Sa staroga pisma, koje je pisano
priie 313 godina, Pisano je hrvat-
skim za$orskim govorom, ali niSta
zato: na5i 6e zaforci, rantmjeti., a
drugi 6e se Hrvati lako domisliti
iadu svoje seljadke bra6e, eujte
dakle pismo:
,,Jaz Jano5 Guba5oci, sodec
varaZdinske giracke medie, i Mihal
Mihalinski, priseZnik t€ iste Sracke
medje svedodimo po ovom moiem
listu, kako je knez Mihal Pernar
dozval nas i poleS nas dobre ple-
menite liude po imene: kneza lva-
na Svelida i kneza Ivana i Petra
BaZaja i Mateia Kozova, Ka5para
Kurti6a i kneza Juria Vokmero-
vi6a, i Mikulu Buiani6a, i Jurja
Guba5ociia, Stipana Kati6a. I sta
pred nas knez Mihal Pernar i pode
{ovoriti:
,,,,Moj Sospon sodec, i prise-
Lnik, i ostala gospoda! Ja pred va-
5e milosti ve tako toZbo dajem:
kako ovi moi kmet, po imene Pe-
ter Horvat, da je hotel meni takovo
Zevero vdiniti, da je hotel s moje
zemlje vskoditi. Zato moi gospon
s,odec,i priseZnik, i ostala gospo-
da, tetakov kmet, ki svomu Sospo-
dnu neveru misli vdiniti, zito-te-
talrov kmet kai ie vreden? ter od
vaie milosti pravde dakam"".
Zato mi pravdenim zakonom
33s
prigledasmo i nam se to pravdeno
vidi: ki svomu glospodnu takvu
neveru vdini, ili misli vdiniti : da
svomu gospodnuglavom i marhom
zaosta. Zato mi gore imenovani
pravdeno prigledavSi dasmo vet
list pod gospodnasodca pedat, da:
ako bi ta kmet kamo pro5al, s ve-
tem listom da je slobodan za njim
pofti i k rokam (t. j. rukam) ga
vzeti kao svoga krivca, ki svomu
Sospodnu neveru vdini, i da Sa ne
more nigdar zvestiti, Zato dasmo
vet list za ve(,epa vervanja voli
pod g. sodca pedat i roke (t. i. ru-
ke) pisma. (Uvo sad latinski:) Danir
u naSem plemi6kom dvoru Gredi-
ce, dne 6. kolovoza 1587. Joanes
Guba5oci",
Jeste li razamieli? Njekakav
prnjavi knez Pernar (to 6e biti
Prnjar, hoji prnfke po selu kupu-
ie), - tai Prnjar daje tuZbu (on
kai,e zaforski: ,,toZbo"): da ie s
njepiove zemlje htio ,,uskoditi", to
jest pobje6i njefov kmet Petar Hr-
bje(:i taj Petar Hrvatl I ovaj Prniar
ide zato k sudcu (on kaZe ,,socu"),
a ,,sodec" tai, tulni nieki Guba5o-
vac, koji si je pomadi,ario ime, pa
se pi5e ,,Guba5oc"ili ,,Gubassocz'"
(joSdodaie na kraiu ,,i", jer su sva
madZarskaplemi6ka imena ta ,,i",
kao: Aponi, Palfi, Banfi i t, d.), -
fuZni tai stari madZaron, koji je i
krstno svoje hrvatsko ime Ivan po-
madZario na Jano5, - taini tai ze-
malishi fospodin i sudac prigleda
u ,,pravdeni zakon", daie Pnjartt
list: da moZe po zakonu iadnoga
Hrvata ,,k rukam uzeli", t, i, uhva-
titi, Ne znam samo. Sto kaZe ono u
pismu, da onakav ,,neverni kmet"
-,,svomu gospodnuSlavomi mar-
hom zaosta", A ne znaml Sto' je i
ono drufo: ,,da €a ne more nigdar
(t. i. nikada) zvestiti". Ali svakako
 336
moZemo misliti, da ni iedno ni
druSo nije niSta dobra.
Vriedno ie io5 spomenuti, da
io5 dan dana5nfi ima u zaqrebad-
kom za$orju imanji6e Gredice, a u
blizini Guba5evo,kojeie dobilo ime
po niekom Guba5u, poslie Guba'
-Sot"o,
a najposlie Guba5ocu,Vrie-
dno je spomenuti i to, da na tim
Gredicama danas Zivi hrvatski pi-
sac Gjalski (koji se pravo zove
5to je nova doma rpo svietu?
Za seliaEku banku vrlo dobro
pi5u velike za{rebadke novine
,,Obzor". To bi moSlo toj stvari
mnogo koristiti, jer se te novine
najvi5e ditaju i do njih na5 sviet -
koii Sto ima - naivi5e &LL - I
mitrovadki ,,Hrvatski Branik" i
dalje pi5e za tu stvar, da bi ga po-
ljubio, kako seljaka brani proti
gulija5ima,- I mali ,,SisadkiViest-
nik" digao ie svoj glas, Malo ie
iudno, Sto je ,,Hrvatska Domovi-
na" na iedan put zamuknula u toj
stvari, Ona barem ne pazi, Sto 6e
biti Zidovima po volji, a toliko je
o toj stvari pisala i ba5 je ona po-
slie hrvatskoga katolidkoga sa-
stanka svom du5om pristala uz ovu
stvar.
Veliko zvono daleko se iuien
to se zna, Tako se je malo ne po
cielom svietu produlo i sve novine
pi5u: kako ie vrhbosanski nadbi-
skup Stadler zaZelio, da se Her-
ceg"Bosna siedini s Hrvatskom, i
kako mu je Nj. Velidanstvo na5
kralj dao pisati pismo i opomenu,
- neka se ne pada u ,,politiku".
Radi onih riedi navalile su na nad-
biskupa Stadlera Zidovske njema-
6ke i madZarske novine, a njeke
su se nadale, da 6e papa nadbi-
skupu uzeti nadbiskupiju i poslati
ga mediu fratre. Ali.ie papa; kako
Tlrtrrr tG. All-reclrao
,,DOM." Godina 1,
Liubomir plemeniti Babi6). Taj pi-
sac Gialski napisao je naiviSe pri-
poviesti o za{orskim plemi6ima, a
dini se, da mnogo drZi do niihovg
plemenStine. MoZda bi bilo dobro,
da napi5e pripoviest, kuko je onai
Guba56c sudio onoga kmeta Hr-
vata, pa kako ie onai prnjavi knez
kmeta lovio, dok Sa nije ulovio i
moZda za pete objesio i pod njim
slamu palio. . .
znale, nadbiskupa Stadlera vrlo
liepo u Rimu dodekao, - pa sad
one Zidovske novine vidu na papu:
Sto pomaZe, kalu, Hrvatima. A ne
znadtr i ne vide. ili ne 6e da vide
ovo: Papa ie zato za ,Stadlera i za
Hrvate, ier Hrvati imadu pravo pa
vide, da €e llrvati i dodi db wole
pravice, a Zidovsko-madZarskasila
je na slabim noSama,Ima i
poZidovljenih Hrvatd i toboZe po-
hrva6enih ZidovA, koji su proti
Stadleru i proti papi, jer papi nije,
kalu, za Hrvate, nefo za popovsko
gospodstvo. Ali ovi isti poZidov-
ljeni Hrvati spremni su vjerovati
Niemcu, - da 6e Niemac Hrvatu
pomo6i, i lo zalo,'Sto su samo je-
dne niemadke novine u Berlinu pi-
sale ovako: Mi Niemci moramo
preko HrvatA na iztok sve do Cari-
Srada; ali ne smiiemo odmah po-
daviti nikoSa, pa ni HrvatA; lak5e
6emo ih dobiti. ako im damo za
das niihovo, neka si imaju svoju
siedinienu Hrvatsku. - ,I s ovim
se Niemcima moZe razfovarati,
kalu iedne poZidovljene hrvatske
novine, a s papom se ne moZe,jer
papa niie za Hrvate, - a Niemci
iesu? - I njeki io5 ne vide! A
nadbiskupu Stadleru dao dragi
Bog zdravlie i iakost!
(taD.. Wfaaat-Lf u Zagrebi.
List hrvatskomu seljaku za razgovor i nauk.
Vlastnik, i urednikDr.ANTUN
izdavad RADI€.
Clena je ,,DOMU" (bez prilogn)na godinu 3 (tri) Krune. - Ako desetoricaili
v i 5 o- z a j e d n o S a l j u p r e d p l a t u z : r d o b i ti e . D O M " z a a n j uc i e n u i,
DeO4I0I ',rf l l i r ad, v a d e s e t o r i c m
t o : d e s e t o r . i c ai v i 5 es v a k i z a 2 K r u" n ai v i S e s v a zk a
i
2 (dvie) Krune. S prilogom,.trOM()VAKNJIZNIOA'sroji,,DOII*1 K.20 fil. vi6e.-
Pojedincise mogupredplatitii na pol i na treiinu, a desetorica i vi5ei na detvrt godine.
Zidovi.
,No, kakav ee to biti razgovor - o Zidovima!<
Naiprije Eujle, a onda grdite ili - mene, ili - Lidove,
Ali svakako treba priie duti, zastuLujemli to ia, ili i:idovi,
itl, ia i lidovi
Zidovi - to su liudi, nekr5ieni, koii imadu io3 mnoSo
imenA, Zovu se: Zidovi, iludije, iude, difuti, izraelcT,ievreii
ili hebrejci, moisiievcT,a na5lo bi se jo5 koie ime, Niie
dudo, Sto imadu vi5e imenA. Narod, koii nema svoie vlade
ni vladara svoga, koii se povladi po ditavom svietu, a sve-
iedno duva svoiu vieru i zakon svoi, - takav narod, kamo
god dodje, dobiie drugo ime, Gledaite drugi jedan narod'
koii ima vi5e imen6.:to su vam Rumuni, a zovu se io5 vlasi,
kucovlasi, cincari i jo5 koiekako, Pa i naS ie narod hrvat-
ski dobio vi5e imenAosim pravoga svogahrvatskogaimenaz
iedni se zovu >rici<, dru$i "5okcin, tre6i "bunjevci"n - a
da i ne radunamo onih imend, hoia narod nosi po zemlii,
kao Sto su, slavonci,bo5njacindalmatinci, hercegovcincrno-
Sorci, lidani, zagorci, primorci i t, d.
Ali pazite: vi5e imenA ima samo onai narod koii se
seli: na5i su >rdci< u Slavoniii preselienici;i "bunjevci.. su
se u Badku preselili,
A Zidovl - to su ba5 pravi putnici po svietu, Ima ih
po ditavom Sirokom svietu, od sunia izhoda do zapad.d,, - i
svuda Zid,ovostaie Lidov,
A od kuda su se doselili Lidovi? Gdie im ie pravi i
prvi dom, ako su ga kad imali? | zalto su se tako raselili
i nziSli po svietu? A Sto je glavno i najvredniie znati, to je
 ,,DOM," Godirna l.
ovo: eujte io5 iedan put, Sto sam ono pitao-u 9, broiu ,'D-O-
MA" na strani 733t "Zidovi nemaiu ni pedlia svoie zemlio-,
nemaiu nikakve svoie vlade, raztepeni su po ditavom
svietu, Pa Sledaite i sluSaite:sav sviet vide, sve novine
oiSu, da su Zidovi obladali ditav sviet, da im ie u rukama
,ron"" i trgovina, da su im poslu5ni zastupnici i vlade po
svietu, Kad su oni bez svoie zemlie, bez svoje vlade, taz-
tepeni po svietu, - kako su do toSa do51i,da toliko vriede
u svietu?,.
To ie pitanie, I kad bih ja to vama znao u kralko raz'
loZitl, da biste sve dobro razumieli, - ia bih bio mudriji
od mudroga ZidovskoSa kralia Salamuna, Tim su si razbi-
iali glavu veliki udeniaci,.i ioS danas si iu razbiiaiu, O tom ie
napisano na vozove kniign, - ,rAli Sto 6e nam vozovi
knji€a! Ali tko to zna i razumije, to se moile i u kratko
.{l
kazattr i razloliti
slite, Ali to je ba5 ono, Sto se to ne zna baS onako iasno
i svietlo, da bi se moglo u kratko l.azloliti, A Bto se zna,
i koliko se moZe u kratko kazali, to 6u vam sad re6i,
Zidovska domovina - to vam je Azija. Kad smo se
ono posliednii put raz{ovarali o "Iztoku i Zapadu,,, kazao
sam vam, d,aje Aziia gniezdotolikih narodd, koji su odanle
od starine u na5 sviet dolazili. Iz Aziie su bili Huni, Obri,
Madi,ari, Mongoli, Turci, - pa i Lidovl Ali ie velika raz-
lika mediu Zidovima i svim drugim narodima, koii su do-
lazili iz Aziie. A koia ie to velik a razlika? To ie t6. razlika,
Sto su svi drugi azijatl dolazili ovamo k nama kao divliaci i
nasilnici s oruZiem u ruci, - pa zato su i propali, zalo th
ie nestalo, ili ih nestaje: nestalo ie HunAnnestalo ie Obara,
nestalo je Mongold, sve po malo nestaie i sile turske, Samo
se drZe Madi,ari - i dobro se jo5 drZe u druZtvu sa Zido-
vima.
- Ali niie samo to rczlika izmediu iidovd i drugih aziiat6,.
l+g io! i druga razlika, a to ie ovo: Svi drugi azijali dola-
izli su k nama na iedan put, u velikim hrpama i detama,a
Zidovi su dolazili polako, malo ne svaki sam, danas jedna
familiia, sutra dru[a,
Sad bi bilo vriedno znali prvo: Kaho to, da su svi dru$i
azijati bili divljaci a samo Zid-oviniesu bili? To
ie jedno. A
drugo. ie pitanje ovo: Kako to, da su se drugi aziiali selili
na _iedanput, a Zidovi su se sve po malo p"o srriltu razi-
lazili?
- 1
,'t{
339
dodi"" i. ,,DoM,
Na prvo pitanie mno$o ie teZe od$ovoriti, ne$o na
drugo, Ji eu vam nie3to kazati o .tom, ali vam unapriied
kai,emt nemoite to vierovati, kao da ie to sveto pismo, Ja
vam to kai.em samo tako, kako se ljudi domi5liaiu. euite
u"u'Tt
ru- to je {niezd,o ne samo svih divliakd, nego i
svih narodi: tu u Aziii. - tu su na sviet doSli prvi liudi, a
sve je drugo jo5 bilo pusto, A i Zidovska zemlialeZi u Aziii
uz Sredozemno more, Uz Zidovsku zemliu i uz isto Sredo-
zemno more lei:i Efipat na jednoi strani a na drugoi strani
su Zivieli tz Lidove Punci ili Fenidani, I ovi Punci ili Feni-
dani - i to su bili Zidovi po jeziku, a po vieri su bili krivo-
boi,cl I ovi Fenidani, i Egipdani - to su naistariii pro-
svie6eni narodi u na5em svietu, Egip6ani su prvi podeli
pisati, a od Fenidand naudili su se pisati svi drugi narodi,
pa i Grci i Rimliani, a od Rimliani i mi. Sve drugo u Lziii,
I daleko tamo na izlok u sredini Azije - sve su to bili div-
ljaeiz i.z tQ srednie Aziie i iesu dolazlli divljaci u naS sviet,
Sad se pila, pazitet Zalto su u srednioi Aziji bili i
ostali do danas divliaci, a za5to su ovi narodi uz Sredo-
zemno more, - za5to su ovi Egipdani, Fenidani i Zidovi -
{
.l za5to su ovi bili prosvie6,eni?- Na to iu vam odgovoriti
ovo: MoZda vam je io5 na pameti, Sto smo se ono raz{o-
varali: ,,Tko je blile mora, tai ie blite i Bogao, Ja vam
sad ne 6u io5 jedan pul razlagati, za5to je to tako, nego si
proditajte ono u broiu 6, na str, 90.
Dakle sad znamo, da su Zidovi starinom azijati, t, i,
iz Aziie, i da su primorci, Azijaie, rekli smo gniezdo i zibka
"i svih ljudi, tamo ie bio i rai zemaljski,kako kale sv, pismo,
A ono primorie oko Sredozemno6la mora, - to je od sta-
rine sredina svieta, to i iest pravi sviet: tu ie znanie,tu su
zakoni, tu je red, tu ie bogatstvontu su jednom fieEiu liudi,
- a sve na okolo dalfe - to su divliaci i razboinici,
A ve6 sam vam jedan pul kazao ovo: Odk ad ie svieta,
vriedi ona stara: Dodjo5e divtll i iztjerale pitome, Tako ie
bilo i ovdje, Za ledjima Zidovima i Fenidanima bili su mno-
gobrojni razboinidki narodi: Asirci, Babilonci i Arapi. Ovi
r 9u po redu dolazili u primorie i otimali blago i bogitstvo,
'ilt ttg.q je ovdie od starihe nakupilo, Naiprije su Zidoie obla-
dali Asirci, poslie Babilonci, A i iedii i drugi niesu samo
otimali blaga i bogatstva, ne{o su i narod vrit<ti sa sobom
3 u robstvo i suZanjstvo.eufi ste mnogi sigurno ve6 nie5to o
 Godioa 1.
,,DOM,''
tom u crkvi: da su Zidovi 70 $odina livieli u suZanistvu
L"uito".t om, A ve6, priie to$a bili su Asirci odvukli lc sebi
u suZanistvo drugi dio Zidova, ,rizraelce..,Ovi izraelski 2i'
dovi niesu se nikad vi5e vratili u svoiu domovinu, ne$o su
se razlepli mediu Perziiancima, Arapima i dru$im naro-
dima. L iz babilonsko$a suZanistva pustio ie Zidove cat
Kiro ili Ciro, ali ih se ie vratilo u domovinu samo malo, a
druSo se razteplo po svietu, To- je bilo priie .2500 i vi5e
godina. Danas Livi u Zidovskoi domovini jfiviSe. ArapA, a
Eospodat ioi ie turski sultan u Carigradu, ZidovA ima danas
i staroi Zidovskoi zemlii deset puta manje ne$o u Ugarskoi,
t, i, samo do 70 hiliada, pa i to niie tamo od starine, ne$o
. doselilo u na5e vrieme,
se ie
Eto, sad znadete, kako su Zidovi iz$ubili domovinu, i
za5to su se morali raztepsti po svietu, kao mravi.
Ali sada dolazi najtete pitanje, a to ie ovo: Kako to, da
su Zidovi ostali lidovl? Gledaite: Dodie Svaba-Niemac u
Hrvatsku, - i ve6 sin njegov nije Niemac, ne$o se pohr-
vati, A Lidov ostaie lidov i u Njemadkoj, i u Francezkoi, i
u Ruskoi i u Perziii - svagdie, Kako to? I naudi se dru$i
iezik, i nosi odielo, kao i druSi liudi, - ali on nije ni Hrvat,
ni Niemac, ni Talijan, ni Rus, ni ni5ta dru$o, nego - Zidov
ostaie Zldov.
To ie jedno, A druSo ie ovo: K nama u Hrvatsku do-
laze i Niemci, iMadlar| i eesi, i Ru5njaci,-i ve6ina ovih
doseljenikAore, kopa, mudi se, znoii S€,- radi, A ieste li
kad vidjeli kod nas Zidova za plusom, ili s motikom? Si-
Surno nieste! On, Zidov - samo Sotovo tro5i, Sto su drugi
priradili, Svaki je Lidov,Stono ried: >gospodinu, Kako to?
Niie li i Lidov stvoren za to, da mu zemlia rodi trniem i
kupiniem?
Tretet Ve6 sam spomenuo,kako se sav neZidovski
sviet tuli, da ie Lidovu sve u rukama, Kako to?
I napokon detvrto: Kako ton da Zidovi niesu ba5 oblju'
blieni? I isti priialelii, Lidovd priznaju, da ie Zidov ipalc
samo Lidov, Talco veliki branitelj Lidova u ee5koi, nieki
profesor Masarik, - i on je kazaot Badava, branili mi 2i,-
dove, koliko nam drago, ) ipak nam u du5i uviek ostaie
nieStodudno,uviek nas nie5to odbiia od Zidova,uviek nam
ie Lidov ipak - samo Lidov, .- Tako veli prijal"elj i bra-
niteli Zidova,A Sto tek govore njihovi nepriiatelji! A Zidovi
ih imaju mnogo. Zaito ih imaiu?
:"-.j;
t tr$
Godina 1, ,,DOM," .v*t
Na sve to je telko odgovoriti. A telko je odgovoriti ne
samo zalo,5to je to samo po sebi telko pitanje, nego i zato,
Sto se danasne smiie sve re6i, Sto doviek misli, Zidovi imaiu
j
mnoSo neprijatelii,, a imali bi ih jo5 viSe, kad bi se smielo
pisati: Lidovi su takvi i takvi, Dry',avamora pazitl,, da liudi
llvu rt miru i priiateljstvu; ona mora svakoga braniti, pak i
Lidove, Zato ni ia sam ne znam, Sto bi vam smio kazati, a
Sto ne bi, Ali vi mnogo loSa znate i sami, pa iu vam ia
kazati samo ono, Sto vi ne znale, i od toSa opet samo onon
Sto je ve6 sto puta napisano,Sto sav sviet zna,
Pitali smo: ZaSto Lidovi imaju toliko neprijatelia? -
Od kad su se Lidovi raztepli po svietu, - od onda su ih po
ditavom svietu narodi, vladari i vlade ponaivi5e mrzili i
Sonili, To ie istina, Ja vam to ne 6u na tanko pripoviedati,
samo 6u vam re6i, da do nedavnaz Zidovi niesu smieli imati
nikakvoga negibiva imetka, a kamo li, da bi mogli biti di-
novnici! Bilo je vriemen kad Zidov niie imao prava ni ii-
vieti niti i5to na svietu imati, - nego mu ie vladar moSao
svaki das uzeti Livot i imetak, A zato, Sto smiie Zivieti,
morao ie Lidov platiti, Zidovi su morali stanovati odielieno
od druSoSa svieta u gradu, u posebnom ,Zidovskom fer-
talju", a iedno vrieme morao ie svaki Zidov nositi na vratu
tablicu, na koioj je pisalo: Ja sam Zidov!
Je li, to ie stra5no? - kalr branitelii Zidova. - Ali
umirimo se, - batina ima dva krajat ilidovi su se osvetili,
Kad niesu smjeli imati negibiva imetka, i5li su za gibivlm.
A naigibiviii imetak, - to su novci, Pa 5to se onda tuiile,
da Zidovi ne oru i ne kopaiu, da su zgrnuli novce, - kad
im niste dali po5teno raditi i Zivieti? Vi ste lidove prisilili
na to, da budu Spekulanti i novdari! Sto vam ie krivo!
Taho pitaiu iidovi i niihovi branitelii, A ja im ne 6u
odgovarati, Ja sam vam ostao dulan odgovor na tolika pi-
tania, pa neka budem duZan i na ovo, Ali iedno 6tr io5 ja
upitati, a to je ovo:
Danas su Zidovi slobodni, Mogu imati svakakvoga
imetka i - imaiu ga, Mogu biti i dri,avni dinovnici, pa i jesu
mnogi. Z;idovi sami i priiatelji njihovi kalw da Lidovi nai-
bolje iivu, i zato se najvi5e mnoile i plode. Danas mogu po-
Steno ilivjetl i raditi, - to im nitko ne brani, kao niekada.
Pak?
Pak?, , . Pak ih sviet ne trpi samo iz - ialal
Siromasi iidovil
;),
 342 ,,DOM." Godina 1'
ta
Drugo su lJgri, a drugo MadZari.
U posliedniembroiu ,DQMA,. iavili smo,.da se Hrvati
svoi iezik' Onda sam
';;;;;, Drur." i Dunava di1u, da obrane
or"ko
da se ovi Hrvati zovu oBunievciu'*Ja.bih se rad
;;;; mdo vi5d poraz$ovorioo tim na5im Bunievcima, ali
ie oriie sveAapotrebno, da vam kal,em dvie tri rieli sto ie
io Ugut.ka, u-koioi livu la na5a bra6a Bunjevci,
Ve6 sam vam iedan put kazao, da su na Dunavu i Tisi
u staro vrieme aivieli,divlii Huni, Po ovim Hunima dobila
ie ova zem\ia ime Hun-{atia, Hun ie Hun, a pala znali
zemlja. Od Hungarie nadinili su na5i diedovi Un$atiu ili
Ugarsku,
- a susiedi Rusi i Poliaci zovlr tu, zemliu Ven_$riia,
U toi zemli| koja je svoie ime dobila od divljih HunA,
u nioi niie nikada Livio samo iedan narod. Pa i danas Zivu
u Ugarskoi i Slovaci, Vlasi ili RumuninNiemci i Zidovi, pa
Madlari, a od naSegahrvatskoga jezika i plemena Hrvati,
,Sokci.,, Srbi i Slovenci ili na madZarsku
"Bunievcio i
',Vendi.,, Ali su nieki sve ove narode od starine zvali 't
plemena, I na5
"Ugri", bili oni kojega mu drago iezika i
Kadi6 znad.eza iunake Un$arce ili Ugre, a to su bili iunaci
uslovinstrcoga narodau, koiemu ie starac Kadi6 napisao svoi
',raz€ovor ugodni", A moy',eleduti i koiega Slovaka, da
kal,et ,Ja som Uhor.., t, i, Ja sam Ugor ili Ugar, Ugrin, I
Madi,ari su Ugri, ier Livu u Ugarskoj, To vam je upravo
tako, kako se danas kai,et to ie Ameridanin ili Amerikanac,
a kad tamo, - to ie ili EnSlez,ili Niemac, ili Hrvat, Ili ima
Ijudi, koiikaiu: Ja sam Austriiandc, - a kad tamo, on ie
kalcav takav Niemac, ifi eeh, ili Slovenac, ili dak moZda
primorski Hrvat, a austriianskoga jezika ni naroda nema,
nego ima austriiska zemlia i drlava,
Upravo tako nema ni >uSarskoga<naroda ni iezlka,
1e-goima ugarska zemlja i, drlava. A u toi u$arskoi zemlii
i drlavi ima vi5e razliEnih jezika i vi6e ua:cda, kako smo
ve6 rehli: ima tamo narod i jezik madZarskin slovadki,
v1a5ki ili rumunski, njemadki i hrvatski, ili kako ga ios
zovtt.- racki, bunievadki, Sokadki, i Sto li, ia znam,
r , Ali g toi ugarskoi zemlii Madlari su danas najiadi, oni
drZe vladu, oni Sospodare:od kralja do zadniegapandura
-,sve mora znati,madZarski! U svakom uredu, na svakom
sudu, u svakoj Skoli, u saboru, na Zelitezni"i-'s"uda samo
madZarski, pa madZarski, U pravoj svojoj domoviiii niie-
\ f ,
Godina 1, ,,DOM."
dan Ugrin osim MadZara ne moZe biti ni zadnii pandur, ni
panduiski posluZnik, - ako ne zna ,rku6,abata teremtete,
ieretem.., - ako ne zna madZarski, A taj madZarski iezik
- kaZu - ne zna reli
"Ungaria<, neko kaZe >Magyar-
orsza6f<<,to iest: uMadZarska zemlia((, - kao da bi htieli
re61, d.a ie Eitava ugarska zemlja samo madZarslca,Ako
Madi.ari doista nemaju rieEi, da bi mogli kazati ,rUgarskau,
a ne ,MadZarska,,, - to ig Zl" i nepritrika,pito bi zgodniie,
dakaZu kao i mi Hrvati: U Ugarskoi ZivuMadlafi, Slovaci,
Vlasi i t, d,, a nei kako oni moralu rc6i - &ad ne mogu
drugadije -i u MadZarskoi Livu MadZ,ari, Slovaci, Vlaii
itd, Ali sve se dade reli. Ja poznam dovieka, koji znad,e
laiali, kao pas, - a kamo li se ne bi Madlar mogao nauditi,
daka?,e "Ungaria", Ili ako mu ie teiko re6i ,Ungaria.,, neka
kal,e uUnugariau, uHunagarjarr,ili kako mu draSo, samo da
bi se znalo razlikovati, Sto je ugarsko, a Sto ie madZarsko,
Ali Bog zna, moida MadZari zbilja ne mogu u svom ieziku
razlikovati, Sto je samo niihovo, a Sto ie ugarsko, - ier ima
svakakvih iezlka na svietu,
Ali - Salu na stran! Kad bi MadZari htieli, oni bi ve6
mogli razllkovati, Sto ie ugarslco,a 5to madZarsko, Ali oni
to ne 6e, oni su i takove zakone stvorili, da ne moraiu toSa
razlikovati, Po madZarskim zakonima u Ugarskoi je sve
madZarskot madi,arsko kralievstvo, madZarski krali, ma-
dZarska po5ta - i tako dalie. A to ie zato, ier su u Ugar-
skoi samo MadZari 'politidki narodu, a SlovacinVlasi, Hr-
vati i druSi,- ovi niesu ,rnarod..,ovi su samo ,narodnostu,
Po madZarskim zakonima svalci Slovak, svaki Vlah, svaki
Hrvat - nije Slovak, nije Vlah, nije Hrvat nego ie
"poli-
tidki MadLar<<.
Razumiete li vi to? - Ja, da vam po du5im katem, ia
to i sam slabo razumiem, Ali udeni liudi tako kai,w Kad ie
iedan narod mediu drugima prvi, onda se to liepo i udeno
kai,e; to je ,politidki narodu, Po tom narodu
zove se i drLava, iezik toga politidlcoga"politidkomu-
naroda to ie
sluZbeni iezik za svu gospodu dinovnilce - i tako dalia A
ako ima jo5 kakav narod u toi dri,avi ili zemlji, .-- to niti
niie
"narodr., to je samo ,narodRostu.I tako u Ugarskoi Zivi
samo madZarski rnarod.. i, raznE*e dru$e >narodnostr<:
slovadka narodnost, vla5ka narodnost, hrvatska narodnost,
srbslca narodnost, niemadlcanarodnost, ru5niadka naro{'
nost i slovenska ili vendslca narodnost. .r
 3& ,,DOM," Godtura1.
, Za ove svoie >>narodnosti< stvorili su MadZari posebni
zakon, u kgieq se i ovim narodnostima daje jedan dio ma-
dZarske slobode, Ja nemam pri ruci to{a zakona, a ne znarr-
na Zalost ni madlarski, Ali koliko sam duo, pb tom za-
lronu ne 6,e biti ugarski Hrvat, ili uSarski Vlah odmah
obie5en, ako i zapieva iadku (piesmu), ili ako Vlah vla5ki
progovori s komsiiom preko plota. Pa i to je sloboda! Smi-
ieS pievati hrvatski i raz{ovarati se >e5de fra5de rumu-
njeSde<, ne 6e5 biti zato ni obje5en, a kamo li Sto
drugo! A govori se u tom zakonu i o Sholi: da se sva djeca
moraiu u Skoli uditi u svome materinskom jeziku, I to ie
pie5to, -_ 9am_oSto, kako bi relcao, samo Sto ta stvar nie-
kako ne ide, I tu smo eto opet do5li do na5ih Bunievaca,
koji se tui.e madZarskomu ministru: da im u Skoli odicrr
tilesno 6!one<,\, i, d" naSubunjevadku diecu tuku, - ako
ne izgovarajq dobro madlarski! Pa i to ie sloboda, - kad
te slobodno biiu!
- Sibinianin Janko, - to niesu bili MadZari,
- V_idite, i o_petmi se izmakla Sala, a sve ovo nije za
Salu,Je li to Sala biti u svom domu kao tudiinac? Ne ri*o,
Sto ni Hrvat, ni Srb, ni Vlah, nitko ne moile dobiti nikakve
sluZbenako ne zna madi,arski,nego mu se i pravica i krivica
$aje 1a.Ju4i"* ieziku._Pogledaiteu Mediumurie, koie je do
igder bilo hrvatsko: Hrval mora traliti-kakvbga madZar-
skoga pisardi6a,-{a_mu protumadi, Stosud kaZe,"ierje sve to
pisano madZarski, I ne samo to, Na sudu ne govoii Hrvat
sudcu, n.eggtumadu, a-tuma6 tumadi sudcu, j-er sudac ne
zna ni riedi hrvalske. Istina ie, tumad ie prisegao, da 6e
pJavo tumaditi,,ali koliki mite tumada! Zaio mediumurski
Hrvat ide.prije k-tumatu, nego k sudu, jer on ritorit"h
da se po tom sudi, kako tumad Sovori, A i tai tumad "idi,_ i
on ie tovjek: MoZe se
_dogoditidf za iedno{a'zpodniie So-
Sovori, nego drggo$a, Pa bilo kako mu dralo, ,r1tko ,nJrr"
ne moi,e braniti tako, kao ia sam,
.., ,Ali.ni to niie sve. Madiari vide, da ios uviek ima dosta
tih drugih un_arodnostiu.
Pomislite samoi u ugarskoi ima do
tri.miliiuna vlaha ili Rumuna,do dva miliju"i St""it a, a+"
miliiuna Niemaca,do detiri stotine hiliaTa Ru5niak6i
p.okgnna5ihHrvatd.sa Srbima i Stovenci;; a;;am sto-
"._
tina hiliada,- i to.sv9 po madZarrto* fioi;;;* dakle svih
"narodnosti..zaiednoima preko osam*iii""ila M"az"ra
sa-osanimai zidovimaima preko sedammiliiuna. ve6 sam
iedanput rekao:mnoSii;t;:e; MJr#';;;"
",;;;
Gridina 1. ,,DOM,"
miliiuna, Ali sam i to kazao: Pa ako ih ie pol manje, nego
S_to_kaZu,- dosta ih je, da mogu gospodariti, dosta ih ie,
da budu prvi,
Kako su MadZari do5li do toga, da su u Ugarskoj oni
prvi i iedini gospodari? Ta niefdie sam 6itao, da za carice
Mariie Tereziie, t, i, pfiie 100 godina, nije Madtafi" bilo ni
puna dva milijuna, Jesu li se za sto godina vi5e nego potro-
strudili? A onda io3 ovo: Ne 6u spominiati, Sto su do ne-
davna i Srbi imali u Ugarskoj svoje vojvodstvo i svoga voi-
vodu, pa ugarski krali i danas nosi naslov "vojvoda sfuski,,,
Iie 6u _tospominiati,_z-ato,Sto su to voivodstvo stvorili i po-
digli Niemci proti MadZarima, Ali ie vriedno spomenuti,
da ie Erdeli jo5 pred trideset i tri godine, - to ie bilo od
starine svoie, i slobodno voivodstvou pod svoiim
"veliko
voivodom, sa svoiim saborom i sa svojim zakonima, A i
Slovaci su njegda imali svoie vojvode. Najglasovitiii stari
ryyaci i voivode, koii su se borili proti Turdinu, kao na pr.
A danas? Danas ie u Ugarskoi samo MadZar, za drupe
narode malo se i znade.
Kako su MadZari do5li do toga, da su gospodari di-
tavoi ugarskoi zemlii? - Kratko iu vam kazatiz PomoSli
s,uim do toga Niemci i Lidovi, - a naivi6e oni sami, Ma-
dZ,arisu htieli biti slobodni, pa sad i jesu, A da sami niesu
htieli, nitko im ne bi mogao dati slobode, Oni su se malo
klaniali, oni su malo moliakali, - oni su traZili svoie na-
rodne pravice, i niesu mirovali, dok ih niesu dobili, JoS ni
danas ne miruiu,
Udimo se od niihl Zato sam vam ovo i razlafao.
,,Kad ve6 ne curi? neka barem kaplje!"
Seliak ie ve6,oderan i oguljen do kole. Davno su ve6
pro6la vremena, kad su seljaku turali novce u ruke, -
samo da plaia mastni interes i ioS k tomu nosi io3 masniie
mito i miloSie. Onda ie io5 teklo i curilo, Edie€od si se-
liaka poteSnuo. Danas toga nema, Danas se'svatko ve6
boii dati seljaku svoje novce, ier seljak ni5ta nema ne
moile pladati ni interesa, n7 glavnice, a nema5 mu Sta ni
uzetl Sto sada?
E, sad, lcad ne moile curiti, - neka barem kaplie, lz
seljaka se mora izciediti i zadnja kaplia, Ali kako, zaBoga,
kad ie sve izcurilo do kosti! Od kud te kapati?
_ja6__ ,,DOlli , C"a+,"f Godina 1,

Ne boite se, - bude ve6 i5lo! Samo Eujtei:. plada, kad dovjek zakasni, pa ne plati svaki tjedan svoie
_ uSeliaku vei nitko nista ne dade, nitko mu ne vie- krunice,
ruje, - kad ni5ta nema, Sad treba gledati, da bude imao<, Vi sudite sami, koliko ima seliakA, koji moZe svatrci
- ,To_,to - to treba,< - Dobro, idemo d,alie,- samo se tiedan platiti krunu, Ja mislim, d,a 6,e ih biti dostan koli ie
n'la: Kako 6e imati onai, koji nema? - "eekaite, polako! zakasniti ne samo jedan tiedan, nego i vi5e tiedana, ',Pa sto
Ako ne moZe curitl,, neka barem kaplje! Mi znamo, seliak ie to? Platit 6,eza svaki tiedan novdi6, To niie niSta..,-
vi5e nema ni stotiniade,ni desetade,- ali krunicu, _ to 6e Ali daite malo radunaiter Onai novdi6 - to ie intere5, Sto si
io5 smo6i,Pa-Sto i9 to iedna krunica? Koii, nema ni krunice, krunu ostao dulan, Ti dakle pla6a5 od iedne krune iedan
tai nije vriedan, da Zivi, Je li tako? Dobro, Nadinimo (to novdi6 interesa za iedan tiedan, Ako od jedne krune plada5
sve-ne €ovorim ia, nego oni drugi, koii bi htieli, da barem iedan novdi6, od sto kruna bi to bilo sto novdiia, t, j, dvie
kaplie, had ne curi), _-_nadinimo,sloZfmoudiugu, zadru{u, krune na tiedan. Pazlle dobro: od sto kruna dvie krune
u koiu 6e seljaci nositi krunice. na tjedan. Ako od sto kruna pla6a5na tiedan dvie hrune,
Svaki tjedan lr4tr krunicu, - to ve6 dovjek niekako na godinu bi platio 52 puta toliko, ier godina ima 52 tiedna,
premore i skuca, Takq jvaki'tiedan A 52 puta po 2 krune - to su ravno 104 ktune, I tako bi ti
lgka pe_tSodina nosi platio z a 100 k r una r av no 104 k r une i nter es a na godi nu.
po krunicu, -t to 6e bili 266 kruna, Ali sad euitei Kad
qtg{i" pgt godina, dobit 6e seliah miesto 260 krund, - Je li, to je interes! A ti si rekaot "Pa Sto je to novdi6!"
dobit 6e 300 (tri sto, velim), tri sto hruna! A? Sto kalete? Sad vidis, Sto ie to novdi6 interesa od krune na tiedan.
2a260-kruna dobiti 300lvidite, kako to liepo nakapljesve To je'I 104 na s to. :
po.malo, i io5-vi5ese nadje-kapi u dabru, rrlgo i;toie'zbilia tako se ciedi. - samo tko znal
nakapalo! eudno, .- ali pokusiite, pa 6,eie
, {o.i"st, istina
"l"la;"ti,
je, ima seljaka, koji ne mogu svaki tjq- Po hrvatskom domu.
dan do6i ni do krune, - to ie istina, Ali ni5t-a zato, Ako
jedan tigd.an nema5 ni-jedne krune, imat 6eS drugi tjedan Ka5tela (u Dalmaciji). gledati onu svetu hrvatsku Srydu,
po kojoj ie njeko6, stupala stopa
93r"T dvie, pa6e5 onda,platiti za obadva tiedna, A'zato,
,Oli hoie5, oli ne ieS,
hrvatskih kraljeva, a u koioi da-
5to si malo zakasnio, platit 6es dva filira,' to iest samo Pobre,
Ka5telani junaci su nas podivaiu njegdfe u miru nii-
novdi6, J!o,. pq_Sto ie to novdi.6! To niie vriedno ni spo- bili. Kaiid, hove kostini na kojof Zivu jo5 uviek
menka. I tako liepo za pet godina - eto 300 kruna, A, iad Nazad sedam godina, ba5 na destiti Hrvati, - kr5ni i iunadki
dan sv, Petra. oko 10 sahatA u Ka5telani, Eto raoi toSa su oni na
tSqdf*\ lru+eji.9: Sadti i*gs, sadnekati tko ne vieruie! iutro, plovio ie na5im sinjem mo- Petrovo god, 1893. liepo polako
sad 6e5 lako dobiti novacat dat 6,eti i sama ova udruga'ili rem, tik do obale njekadanjega plovili uzdal ka5telanske obale.
zadrusa, u koju nosi5 krunice,., '
Bijada, a sadanjih Ka5tela,- velik Do pet ove6ih ladja, oki6enih
parobrod. Na niem se je ponosno bariacima i viencima, te nebroieni
_ O.valro Sovore r- pi5u oni, _koii se razumiiu g to; kako vilala hrvatska troboinica, a u damci, oki6eni zelenilom, bili su
\oiry ipak nje5to nakapati, kad ne mole ve6, curiti,I kailu: niem sve na6inac do na5inca, - izi5li parobrodu u susret, U niima
Uvako i samo ovako moZese seliaku pomoii, samo ovako odabrana kita hrvatske bra6e iz sva sila kr5na naroda u svojoj na-
mole on do nje6esado6i, svih krajeva na5e raztrromadane rodnoj noinji: MuZki u crnom ,,ko-
A kad do niedesadodie, onda 6e opet curiti, onda 6e domovine. paranu", tiesnih modrih hlada'
.Brala su se vra6ala iz staro' ubieljenih opanaka i s crvenom
Pq,s" opet vierovati, Vei i kod nas u Hrvatskoi ima ova- slavnoSa Dubrovnika, kamo su kapom na glavi; a Zenskim struk
xvrh udru{a, ve6,i na5i seliaci nose krunice,
bila oti5la na veliku slavu: da ot- sapet modrom sitno nabranom
- Ja vam danas n9 9u do kraja kazati, kakav ie ovo pre- kriju spomenik onom Slasovitom suknjom i ruZidastom pregiadom'
q"9fi de .9 i iz naigolijei .iri,tiii, i|.f. hrvatskom piesniku Gunduli6u, o grudi stisnute ruZidastlm prstqkom
nie5to.r"giq,.
izciedilJa 6u.vam.ail,oigd'o".il-n.ii"
;G; p;a-;i po.t.- koiem biia5e govora i u 4, broju i crnom jedermicom s tiesnim ru;
viti, i to ono, Sto vi ne vidite."To ie o"u; lo*ie, firii-J" ,,DOMA", Na povratku put seniske kavima, glave pod svilenom mar4-
Rielce zai,eIiie bar kako tako raz- mom, ili bolie bez nie, a kosa svi-
 . =348 ---- ,,DOM." Godina 1,

jena na burmu u okru6i, pa im stoii i pglje, i kuie i ljude. A svuda

kao vienac na glavi, Eto, to ti ie, naokolo njih onaj divni i veseli na brdu, ili pod brdom. Tako -ie svoEa harambaSui izbirali su i svo-
bral"e, no5nja vatrenih KaStelana kaStelanski narod,' te ma5e svoiim nad Starim bilo selo R a d u n, $die ia dva sudca, iednoSa za Ptavde,
Mo$li su
i veselih Ka5telanaka. crvenim kapama i hrvatskim tro- stoji crkvica sv' Juria; nad Luk- a iednoga za bratimstine.
ialo ie selo Ostro$,
5 i 6 e m s t a'OstroZine u ku6i drZati za se po dva Zrvnia,
BoZe mil| velika li veseljal Sa bojnicama, klidu6i i pievajudi, pu- ne pla6aju uima mlinskom
dana5nje na Pol- brda' a da
ladie i ladiicA pu5ke pucaju, klide skarSju6i i potcikuiu-6i.
se i pieva, Slazba svira, tamburice gdje i dattas stoii crkva sv, Lovre; {ospodaru. Zito, Sto im fe preti-
KaStelani su, kako evo vidi5.
udaraju. Na parobrodu pak svi, veseljac_iprvoga reda, a njihova iad Gomilicom'su oPet sela K o- calo. morali su sami nositi u ka-
veseli i razdrafani, ne znaJu,kako rSynq Ka5tela - pravi rai zemalj- z i c e i L a t ' a n i P o d b r d o m ;n a d Steo, Vina niesu morali u ka5teo
S u 6 u r c e mb i l o i e s e l o P u t a l i ' nositi, nego su mo$li piti, koliko
bi bolie vratili milo za drago, pa ski. Ali KaStelanf su, neka znal, su htjeli, Na turskoi su medii mo-
A kako su se seliaci ka5te-
rukom, gle, dobacuiu kr5nim Ka- junadine-i onda, - kada su u lju-
lanski u staro ono vrieme sl6gali €li sie6i drva i vozili ih u Mlietke.
Stelanima poliubac za poliubcem, toj nevolii, a to ba5 i jest sve ju-
A Ka5telani lete, moj sbkole, uza nadtvo, _E, ne pieva zaludu pjesma s onom svoiom vlastelom, sa onim 7a da1 im nitko niie smio robiti
stube parobrodu na palubu, pa k6 bodatim olemi6ima, koji su sa$ra- ili plieniti ni oruLia, ni polisko$a
ono: ,,IJ dobru je lako dobiu biti,
Sto na5a pjesma pjeva: ,,Ruke Sire, na_muci se poznaju junaci, k6 na dili one kule ili ka5tele proti Tur- ratila,
u lic-e s9 l_rybe,za junalko pitaju dinu? Ali netom su Ka5telani malo
poliu konii vileniaci." Da su Ka- - odahnuli od turske sile, hotieli su
se zdravlje". Po5to su se s bia6om Da redem Pravo' nije bilo
Stelani junaci, dekai, da ti kaZem. posve svoii gospodari'Zato su
izfrlili i izliubili, stali su ih dari- Da nu uzmi u ruke Kadidevu ..Pi- velike liubavi mediu niima. Go- biti
na se n-azad 154 godine, digli i Pro-
vati svoiim ruinim vinom, sve ono, smaricu", i otvori na onoi strani, sooda nateZa uviek kabanicu
sL, a sellaci znadu dobro, da bez tierali svoju vlastelu, oteli im na
brate, od srdca i obilato, Sdie ,,slidi pisma od ka5telanskih
niih ne moi,e cieli sviet, ni $o- silu sve niihovo dobro, te su io5
hrvatsku. Dobra i iaka ka5telan- vitezova," Ta je pjesma u Kadida Pa
udariti na Tro$ir, kamo bi-
ska kapljica podvostrudi dabome po redu sto i peta, Proditaj, ter 6eS spoda - ama ba5 niSta, Odatle iz- mislili
iahu nobiedla protierana vlastela.
bratsko veselie i radost, pravo znafi, - tko su i Sto su iu- tidu sve one puste zadievice I Pt"-
Ovako na moru. A na kopnu, pirke mediu velikom $osPodom i Ali na sreeu tida5nii tro€irski bi-
nadki Ka5telani!o od
uzduZ morskoSa Zala bilo sL ie iviestnim seliacima,od kad ie $od skup poboZni Jeronim, rodom
Istriie. on ie uti5ao Ka5telane, te
sjatilo na tisude vesela naroda iz A kako su Ka5tela postala, ka- svieta i vieka. Ne$o oPet i vla-
dobro,- da su tudje povratili. To ie bilo da-
svih.sedamKa5tela, pa udarilo sve kvo je bilo Zrvllenie siarih Ka5te- stelin i seliak razumiiu
bili
u jedan glas i mah pozdravliati pa- lana? im ie iednom bez drugoga zlo i bome odviSe, Sto su KaStelani
kad nePravda do€ori
robrod: Tu se je kiicalo i pjevalo, Nazad 400 godina i io5 prije naopako, pa lako vide, da im niie udinili, ali
pu5karalo i hrvatskim bariacima druge, no nagadiati se bilo do nokata, zamafli se dovjeku
provaliSe u okolicu starogia Solina zalr
mahalo, - a po crkvama u sva Turci, gdje su se zadriili pune kakb. Tako ti ie svaSdie na svietu 'ttiSt" odima, te u tom dasu ne
ored
i nikoSa, Takva ie, Boi,e moi,
zvona slavilo. Liep5e niie modlc dvie stotine godina. Seljaci iz sta- bilo, - i bit 6e Pa tako biia5e i u
hiti. A oni na parbbrodu. koiiira KaStelima, liudska
' narav.
rih seli po brdu Kozjaku i pod niim Nego Ka5telani niesu ni Poslie
je na dast bila sva ona velika sla- - a to su danas Seliiia - oni su Dok su Ka5telani morali sa
va, svi su se ba5 danuli do suzal Turdinom ljuti boi biti, - vlastela to€a ni"ikada mirovali, ve6 svoie
g slrrainjoi nevolii biei,ali pred vi5e I
E, pa kako ne 6eS?Pred niima ie Turdinom na more, te se zaklaniali su onih kulA i ka5teli, razumie se, oo-vlastice razmicali - sve
dok niesu do5li do onoga
zaredalo sedam bielih Kaitela, kao u ,,ka5tile" ili ,,kaStele",To su bile vladala i gospodarila nad seljaci- uiS",
su ot""u. Sto patri svakomu dovieku'
biserie na vratu dievoiadkom, a male tvrde kule, Sto ih uz more ma, kako su Sod htiela, Vlastela '
pod kamenitim se ie
'Koziakom
davala narodu ZuPnikei u niih su b"rru., tada se Turdin, B-o$u
bijahu sagradili bogati plemi6i. Od .rri5utt" zaliele u ka5telan-
prostrlo rodno i Zupno ka5telan- ovih kuli ili ka5teld dobio je ditav stali kljudi od sela; u vrieme bez- hn"t",
sko polie, kao veliki, zeleni pro- vodice,'kad bi oni Pokrili zdenac .f..-pti",-i lada viSe vlastelinska
kraj svoje ime, te su se i nova sela.
stirad; za lediima im mrki Mriian, sturom (hasurom), nilko niie smio t"t u'"6 Sniedi Ponositih 4a5te'
Sto su ih malo po malo sagradili - ;"; ."d"* -KasJela.,,,u
kome su podnoZjeovjendalevelike uza td ka5tela, i ona su se sela za&abiti ni kapi vodei za ku6nu i;;t,
agave i mirisava trava, te sa eio- ,,tlehovinu" morali su im seliaci more
- to ie Zivasli!1 i qlttlll
prozvala - KaStela.
vom zatvara - vilinski ka5telan- davati dast; niekoliko koko5i na onoda, -*t Sto moZe udiniti sellaeKa
Ono sedam sela od Trogira u miru bozigYi.u
ski zaliv, godinu, od svako$a Prasca gllyu' ilil "
_koiemu na daleko para
nema. ,Pod noSama im sinie more,
prema Splitu sliede ovim redom;
od vola iezik, a od priroda masline rfJ'ai ,Iiti"i. Danas, ka.{k+slel
1. Stalili6, 2. Novi, 3, Stari, 4. Lnlx- :ll
moZe i radi' kako
- tiho i- mirno, kao ulie. Nad nii- 5id, 5. Kambelovac, 6. C'omilica, petinu; osim toSa morado5eim se- lanski seliak
l
- i to za 5u'
hovom {lavom plavb neho sa Zar- 7. Su6urac, Ova su sela priie tur- iiaci i ponie5to robotati. Od osta- ho6e, Poglavito ",no
do mraKa
kim suncem, koie pozlaluie i more skih ratova, kako, ve6 rekoh, bila loEa seliani su uZivali ista Prava, Ea vidiS, gdje od zote
ko-ja i vlastela, Seljaci su izbirali iuai ,rro"*'" polju, ba5 kako va-
"
 -!5o-'__==- ,,DoM;'r
lja, Trud mu urodi obilatim plo-
dom, - navlastito onim ka5telan-
ski vinom, koje je na daleko u
svietu poznaio. Dobra kapljica
.6as
lako nadje kupca, pa eto tti
novca. A novac onda radia novac,
koiim seljadki sinovi izud,e velike
Skole, p," gt" tada, kako iz sellad-
kih koliba izlaze sve po redu popi
i redovnici, liednici i doktori svake
vrsti, jednom riedju -- udena gio-
spoda, Zbilja ne smie se pre5utiti,
da u ditavoj hrvatskoi domovini
niiednoga drugoga kraja,
leml
koji. ie dao toliko seljadkih udenih
6ilava, koliko su ih dala ravna Ka-
Sitnice.
Sto ie to ,,kozmopolita",
Pig sam prije dvie tri godine u
jednom zagorskom gradi6u, za za-
grebadkom Etorom, U jednoi eo-
stioli nadjem viSe doma6ih ilu*ai;
jeaan je bio mesar, drupi biiiae.
tre6i pekar, - kako vidite: do-
ma6i maistori, Podnemo raz6lovor
o ,,politici" i o izborima, pJ upi-
-za
Iu* jednoSa, ba5 debeiiikat
koga je on Slasovao.A on mi od-
govo"ri; d"
9l niie_za nikoga, da ie
on ,,kozopolita", Ja sam znao, Sto
je htio re6i, ali sam se pridinio, da
ne znam, P1-gq upitam: Sto je to
,,kozapolita"? Ja sam duo, rekoh,
za podojenu kozu, i da se mnoOi
dovjek drii, kaZu, kao podoien"a
- Ali Sto ie to
!:?ru; ,,poli1akoza"
rlr ,,koza polita", to _ rekoh _
ne znam. Svi su se naokolo tomu
smijali, kako se 'kad ie malogradski
pekar osramotio,
hoZe biti
nego svi ostali, ho6e
li:..t. .drugo,
Drtr ,,kozmopolita", ili, kako on
kaiet ,,kozopolita". On niie ni za
Gotlina 1.
Stela! Ako je istina, da danas omu-
drost svietom vlada", te ,,vi5e po-
maie mudrina, nego jadina", -
onda je mudrost i udenost svakatr<o
bolja vrst snagei jakosti. A budu{i
da je danaSnla kaStelanska mu-
drost dostojno zamienila staro ka-
Stelansko junadtvo, et onda,
Frtl", ruku na prsi, pa priznai, da
ye Kadi6 za uviek rekao Zivu Ziv-
catu istinu, kad ie ono dospievao
ovakor
,,Oli ho6e5, oli ne 6eS,pobre,
Kaitelani junaci su bili".
Miroslau Danilo,
madiarone, ni za obzora5e, ni za
koaliciju, ni za Zidovsku siranku.
ni za diste, ni_za nediste,- on je
,,kozmopolita", on ie za sebe i za
svoj trbuh,
A ima vam takvih ,,kozmo-
polita" i medju giospodom,osobito
Tgdju danaSnjimmladim piospod-
skim svietom. To su vam t-;"a:i-
ako im se moZe re6i, da su ludi -
koji niesu ni za Hrvate, ni, za Ma-
d,Zare,kojim ie svaki narod i sva-
ka vjera fednaka. Oni nemaju do-
movine i ne 6e za nju znati, njim
'su
ie domovina cieli sviet. oni
,,{radjani svietski", Pa to i. znadi
ried,,,kozmopolita":,,polita" je fra-
-dianin,a.,,kozmo" ie sviet'u grd-
-ove
kom ieziku. Mi bismo mogli
podojene koze nazvati hivatski
,,svjetski6i", Ali bi jo5 bolie bilo
rl.ati im ime ,,podoienci",
ier im je
sjg_qrno_ nje5to mozak i pamet po-
dojilo, kad su tako bei pameii i
srca,
G"ffi; 1 . 351
Sto je nova doma i po svietu?
Za selia6ku banku pi5u malo
ne sve hrvatske novine, Osobito
dobro i liepo piSe ,,Crvena Hrvat-
ska", koja izlazi u Dubrovniku (u
Dalmaciii). A dobro ie pisao i go-
spi6ki ,,Hrvat", i to tako dobro, da
su ga siromaha zarobili! I virovski
,,Podravac" se veseli, ali se od
na5e gospode njekako malo nada.
A kako bi se i mogao mno$o na-
dati, kad se ie proti ovoi stvari Po-
diglo toliko' n-eprifatelfa!,,Hrvat-
sko Pravo" piSe, da ie seliadka
banka samo novi slavosrbski lie-
pak, a niekakve jadne srbske no-
vine u Zagrebu, koie sramote
sveto pismo 6irilovsko' - one P'-
5u, da ie seliadka banka ieZovit'
sko-popovski ljepak. A slavosrbi i
iezoiiti, - to je jedno, osobito
poslie hrvatskoga katolidkoSa sa'
stanka. I tako su se na5li sloZni
proti ovoi stvari Srbi i disti ,,star-
devi6anci", koji se drugadije Livi
ne mogu vidjeti,
Ja vam to kaZem zato, da du-
iete i drugo zvono, pa da se zna-
dete ravnati, Dobro ie paziti, tko
postavlia liepak seliaku, tko mu
daie novaca ili mu Sto dini bez
novaca, - samo da Sa priveie i
okuje, Ali vam ujedno kalem i to,
da le u ,,HrvatslcojDomovini" pi-
sao jedan od onih, koji se bore za
seliadku banku, - ovako ie pisao:
Mi ne 6emo osnivati seliadkih nov-
danih zadrufa samo za poiedine
narodne zastupnike i niihove iz-
bornike, da ih samo uzmoSnu
lak5e na uzdi drZati kod izbora, -
Ali ja svejedno mislim, da ne bi
bilo nikakvo zlo, i da ne bi bilo
ni5ta nepo5teno,kad bi svaki za-
stupnik mogao svakomu svomu
izborniku pomo6i, da u nuZdi do-
biie novaca, da si pomogne,pa da
po5teno vrati. Ima zastupnika,
koii su odvietnici, pa za badava
vode parnice i pravde za svoje
izbornlke. I niegovi mu ne kaZu,
da je to ovakav ili onakav ljepak,
na koii se love izbornici. A to ie
mnogo vi5e (ier ie badava), ne{o
kad 6i tko svomu izborniku po-
mogao dodi do novaca,
Ali Sto 6emo! Niie dosta, Sto
su se proti seljadlioj banci iligli Zi-
dovi, nego eto jo5 i ,,stardevi6anci"
sa Srbima! Tei.ko ti je narodu,
koii je u sebi nesloZan,i koji ima
u kudi nepriiatelja! eitam u jednim
novinama, da su se Zidovi ve6 dak
u Bosni uzkome5ali, dim su duli,
da se samo misli na seljaEkuban-
ku; boje se, da 6e se razlr€ati nii-
hove paukove mreZe za seljadke
mu5ice,Alai 6e si veselo trti ruke,
ako seljadka banka ostane samo
na vrbi svirala!
Ali ,,stardevi6anci"niesu uza-
lud proti seljadkoj banci, oni zna-
du nje5to bolje. eujter Neki g.
Zatuka piSe u ,,Hrv, Pravu": neka
bi vlada podizala kotarske udru$e;
koje bi bile u rutrrama oblasti, Pa
si onda pomozi! - Seliadhabanka
morala bi pomaSati seljahu u svirr
hrvatskim zemliama, a ovai
Sosp.ho6e; da tu gospodarevlade,
a tih vladA imamo barem 4 do .5.
Pa Sto se onda tuZimo, da nam je
domovina razci,epana,kad naive6i
Hrvati, stardevi6anci, - kad oni
ne 6e iedne slobodne narodne
banke, - nego ho6e vladine ko-
tarske udruSe! - BoA n?r-n se
smilovao, nama i naSoj - sliePocr
i bedasto6i! Amen.
Treba ioS sPomenuti,- da. u
,,Hrv, Dom," pite o seliadkim
od*g"tn. E. KrlPelka iz Ko:r6a-
nice,-- pi5e hao- doviek, koii Po.-
zna stvar, i koiemu ie za naroct'
On ie priDravan izraditi sve uPute
i daii ih bnim liudem, koii su iza'
brani, da se brinu se seljadku
banku. Hvala mu!
I tako sad sudite sami. kako stoii
 352
seljadka banka. Ali io5 ona ina ied-
noga protivnika, O tom dru$i put.
Bojati se ie i togia,da 6e proti
seljadkoi banci biti malo ne sva
gospod,apo gradovima, a to zato,
Sto su malo ne sva glospoda,koia
Sto imadu, - sva su zapletena u
poslove guliiaikih Stediona, I tako
se lako razumi,je, Sto osim svih
ovih neprijateliA. ima jo6 i nevier-
nih Toma5i, koji giovore; ,,Ne ie
biti ni5ta!" A i ne 6e biti, dok se
budemo uzdali u samu na5u Sospo-
du r Zafrebu. Ta gospoda ni5ta
pravo ne 6e, pa zalo i, ne mogu
niSta. Narod sim treba da se di-
gne! - ,,A, Sto narod! Sto 6e siro-
tinja dizati banke?" - Tako se
rugaju. A ja velim: Ho6el Ne boi-
mo se! U Stedionama ima svoga
novca i po5tena hrvatska siroti-
nia, - a sva ie sirotinia za nast za
seljadku banku, U guliiaskim Ste-
dionama ima najmanie tre6ina si-
rotinjskih novaca, - pa ako se
samo to izvadi i metne u seljadku
banku, bit ee dosta seljaku za po-
detak. Rekoh; za poEetak, A ka-
snije? Kasniie eemb dobiti novaca
ondje, Sdje su ih dobili i drugi na-
rodi, koji io5 manje vriede od hr-
vatskogia, Ne bojmo se! Ako se-
ljadke banke ne et biti sutra. bit
6e prekosutra. Seljadka banka niie
privezana ni za ,,slavosrbe", ni za
,,jeiovile", ni za Zidove, - i ne
smije, i ne 6,ebiti vezana! Ona de
se roditi iz narodne nevolie i -
pameti, Prvo je samoi Van sa si-
rotinjskim novcima! Van s njima
z gulija5kihpandZaI Skupimo pri-
e svegau svojeruke svoju sirotinjut
A onda 6emo vidieti,
Mediu hrvatiliim radnicima
podinje_po malo svitati. Od njih
su jedni ,,kozmopolit,e" (znate;
eldpo i,.,-,?!iistinito, da do danasmnogi predplatnici niesu
^^,pF
,,I)UffiU" poslali ni lilira, Pa onda kaLe p, Vitaseh da-sam ja kriv,
5to mu raduniniesu odmahpia6enii
Tiskara lC. Alltrccht.r
,,DOM." Godirra 1.
onil), a drufi su toboZe ,,stardevi-
6anci", Tre€i su niekako sami -
za radnike, BaS ie ovih dana iedan
od ovih posliednjih (H. Sirovatka)
napisao ,,bratsku ried hrvatskom
radnidtvu". To ie doista bratska
rieE, koia ba5 bratski zove radnike
u slogu, i dovikuje im: neka se ne
dadu za nos voditi koiekakim ,,po-
doj,encima" bez BoSa i domovine,
Nieke su su stvari u ovoi kniiZici
- ba5 dobro razloilene, Steta sa-
ma, Sto ie g. Sirovatka mislio, da
mora pisati za same ,,podojence",
koji ne rnisle hrvatski, nego Svab-
ski, pa fe gdje5to niegova fieE nje-
kako uviiena i smotana. a dosta ie
rieEi prekovano. Ali Sto 6emo, ta-
ko na5a Sospoda pi5ul Ali radnik
ne bi u tom smio i6i za Sospodom,
nego bi morao vi5e paziti na zdra-
v.u misao i na jasni Sovor narodni,
- Mi 6emo se o na5im radnicima
joS porazgovoriti,
Nadvolvodi Leopoldu Salva-
toru, koji 6e za koji dan ostaviti
Zagreb, - spremaju zagrebaEhi
gradjani veliku vedernju slavu:
bakliadu. Hrvati su i u najveioi
nevolji vjerni svomu kralju i dita-
voj niegovoj familiii: oni gledaiu
u svo6la kralja, kao u svetstvo, To
ie liepo i nije nikakvo zlo. Mnogi
Madi,ari rade drugadije.MadZarski
buntovnici bili su Sod. 1848, pro-
glasili: da je habsbur5ka dana5nia
vladarsha ku6a - sbadena s ,,ma-
dZarsko$a'i priestolia, Madi,ari i
dan,as slave mnoge od onih bun-
tovnika, MadZarske su novine pi.
sale i za gospodina nadvojvodu, da
ie za Hwate, i zamierale su mu,
I dini se, da MadZarima niie po
volii ova slava. Ni disti ,,stardl-
vi6anci" ne 6e do6i, p,iSu, k ovoi
slavi nadvojvodinoi.
(foo.
57tla.toeL) u Zagrebu.
Drrrg:o izd.a,rn-ie-
List hrvatskomu seljaku za razgoYor i nauk.
':T"tt"?
D O n6 ffi.',-#;
;1J::-
Vlastnik,izdava0i urednikDr. ANTUN
RADrc.
Glena ie 'DOMU" (bez prilosr) na godinu 3 (trl) Krune. Ako ilesetoriia ili
v i 5 e z i j e d n o $ a l j i r p r ' e dp ' i a t u z a , , D O M " ,d o b i td e D O I I ' z a m a u j uc i e n u i,
t o : d e s - e t o r i c ai i i 5 e ' s v a l i i z a 2 K r u n e 4 0 f i l i r a , d v a d e s e t o r i c a i v i 5 e e v a kzir
2 (dvie) Krune. s prilogom,.DoM()v.\ t(NJIzNIOA'stoii,,DOM"I K.20 fil vi5o.-
Pojedirrci se mogup'redplatiti i na pol i na treCinu,a desetorica i vi5ei na Cetvrtgodino.,
U Zag:rebu,u petak, 23. studenoga1900.
Ho6e li nam 5to pomo6i nasi zastupnici?
Dne 15, ovoga mieseca opet se ie sastao hrvatski za-
grebadki sabor. uHoie li Sto biti? Ho6e li zastupnici StoSod
dokondati? Ho(,e li iednom biti bolie?<<- Tako se pitaju
liudi, a osobito oni, koii su za vrieme oizborAubili na ukvar-
tiru.., ili im ie kakvo drugo dobro udinieno.
Ja vam na ova pitania ne 6u odmah ravno odSovoriti,
Ja znam,da vas ima, koii ne zrLatelsto je i demu ie sabor, i
bi li moglobez nje{a biti. Ja znam, da se mnogi od vas kaie
i i,ali, Sto ie svoi glas dao za >puziionalcau(kako mi se tulio
jedan seliak, a htio je rc6it za opoziciionalca),Ja znam da
je naSseliak u takvom mraku, u takvoi tmini, da ie ve6 sav
u strahu, - ier doviek i jest u strahu, kad je u mraku, Nije
na5 seljak zato toliko u mrakun Sto bi on bio glup i bedast,
Nije to, Dosta ie on pametan:on zfla svoi posao,on zna pto'
misliti i prosuditi, - ali on ne zna, Sto hode od niega naSa
gospoda, Dodju, pa mu $ovore za >>opoziciiu<<, za ,rkoali-
ciiuu, za niekakvu kraljevsku "deputaciiu<, euie i vidi, da
se gospoda svade i ,Spotaiu<, a Bog zna, za6to? | u strahu
se pita: svadel zalta se psuiu? Kamo
"BoLe mojl Zalto se
nal vode?., - I ne samo tor Ve6 su i seliaci-pristali iedni
uz iedno{a gospodina, drugi uz druposa, - i ve(, se oni
svade i psuiu - toboi,e radi politike,
Ovo ne bi smjelo dalie ovako i6i, To se znai Seliak ne
moLe nikada znati i ne 6,e nikada znali sve ono, Sto So-
spoda znaiu i Sto snuju. Gospoda idu u Skolu, iivu u $radrr,
- a seliak je ditav svoj Zivot kod svoSaposla, Kako bi on
 ,,DOM." Godioa 1,
mogao znati sve one mudriie, kao oni, koii nemaiu drugoga
posla nego mudrovati? - Ali, ako seljak ne moile i ne 6,e
nikad znati sve ono, Sto Sospoda znadu,.rn ipak mora jedan
put znati dvoie, i to prvo; Kad ga gospoda zovtq da dade
llas za ovo, ili, za ono, seljak mora znatizSto ho6e od niega,
ikoie iebolie. Drugo: Seliak ne mora znali svih mudriia,ili
mora biti toliho pametan, pa ne smiie vjerovati nijednoi
mudriii, koie ne razumiie ne smije se dati voditi za nos.
Ni ovo niie lako nauditi seljaka, - ali iedan put se
mora podeti, Budu li se na5i seljaci dali sliepo za nos vo-
diti, budu li se dalie tako sami med sobom svadili toboi,e
,,radi politiheu, i to radi gospodske politike, koie seliaci
ne razrlmiju, - onda je Sotovo, da smo propali. JoS je kako
tako, dok_ie seliadki narod sloZan.Ali k;d niega-speku-
lanti i mudrija5i razdvoje i taztepu, onda ee raditi, Stobudu
htieli,
Zato tu nema dru$e pomoii, neSo ono, Sto sam rekao;
Seliak neka pazl,,neka misli, neka udi, da bude bolie ra-
zumio, A Sto ne razrrmije, to neka pusti, neka nikomu
sliepo ne vjeruie,
A sada da se porazgovorimoo toi stvari. Podet 6,emoiz
daleka, - ali 6emo ve6 doii, kamo treba,
Ima narodd i &Zavd na svietu, gdje nema nikakvoSa
,sabora.., $die nema ni umadZaroniu, ni
nstardevi6anaca<<, "obzora56,.,oi
nikakve ,strankeu, Tako vam ie n, pr, u
Turskoi, u Perziii, pade i u Crnoi Gori, Tu nema saboia ni
zastupnikA, Turski car ili sultan mole odrediti, Sto ho6e,
moile dali zakon, kakav ho6,e,i ne mora se nikoga i ni5ta
boiati, - osim toga da bi ga mogli zadavitl Jest, tako ie.
I to, ne 6e ga zadaviti narod, Jok! Narod ga ni ne vidi nikad,
a kamo bi ga moSao zadavitil Zadavit 6e pa tko od roda,
ili 6e se sloZiti njegov rod s koiim sluZbenikomna dvoru,
- ako im sultan ne radi po volii. To ie niegova ,,opozicliarr,
to su niegovi upuziionalcin, Tako ie i kitajski car imao
svoie ,rpuzijonalceuna dvoru: svoju mater i svoje sluZbe-
nike, Kad ie stara vidjela, da sin pu5ta tudiince u zemhju,
zatvorila ie sina-cara, i sama je uzela uzd.eu Sake. - A
tako je_svuda, gdje vladar (car) sdm vlada i s6m daie za-
kone. Tu narod nema rieEi, tu narod ne vodi
tunema narodne "politike",
p o l i t i k e ,t u j e s a m o p o l i t i k a r o d -
binska i dvorskal t u i e o n a k o ,k a l c oh b e e c a r e v r o d
i carev dvor. Vladar, koji ovako vlada ne pitaiud naroda, -
takav se vladar zove samodrZacili ,rdespbt..ili ,rtirann,
Go'dina 1. ,,DOlYl.."
Ovakova "dvorska politika" - to ie mo$u6e samo
ondje, gdje narod niie prosvie6en,$die narod ne vidi daliA
od nosa. Zato, vidite, kod nas u Evropi niie nikad bilci pra-
voga despotstva, Znaten da su stari Grci i Rimliani bili
njegda naiglasovitiii i naimo6niii narodi, pa ni oni sami
niesu u svoioj zemlii dobro ni zapamtili ovakve ,,despot-
skeu vlade, I kod Grki i kod Rimliani vladala ie skup-
5tina, a ne iedan doviek i niegov rod, ili nie$ove ulizice.
Prava domovina despotske i tiranske vlade - to vam ie
Aziiaz perziiski vladar ili "5ah" - on moLe (ja mislim) i
danas iazporiti trbuh i svomu ministru, a kamo li ne bi
smio i mogao koiemu siromaku! Isto moi'e i turski car, a i
kitaiski. A i Perziia, i Kitai, i Turska - to ie u A"iil (s-amo
se ie sultan preselio u Evropu u Carigrad i ovdje -dosta
zemlje oteo), Aziiati, - to su ili despoti i tirani, - ili pak
robovi, koii svaki das, da tako kalem, delcaiu,da im sultan;
ili Sah,ili "sin sunca<< (tako se zove kitaiski car) - da im
razpori trbuh.
Ali pazite, molda 6,ele me u la1i uhvatiti! Znate, d'a
Dakle su i Rim-
smo se rizpovarali o rimskom carstvu.
liani imali cara? - Jesu, iesu. I rimski carevi - to su bili
najveii tirani i despoti, Oni su zapoviedali, da im se narod
klanja, kao Bogu. I narod se ie klaniao i gradio crkve caru
za Livola, kako ih mi gradimo svetcima.
Ali kad je to bilo? To ie bilo onda, kad su Rimliani
obladali druge, tudie i neprosviel,ene narode, Kad se ie t,o
dogodilo, -1nda se ie mogao na6,idoviek, koii ie od ovih
tudiih i neprosvie6enih naioda skupio i sastavio vojsku.
Ova ie voiska sluZila za pla(u, a niie pitala, komu sluZi i
zaito sluZi, I ovakva tudia i pla6ena voiika - ona ie dr7,:ala
careve, Bez nje car bi bio niSta, ne bi ga ni bilo, - K tomu
ie do5la druga pla6ena voiska: gospoda,dinovnici, koie ie
car plaiao narodnim novcem, Tu niie bilo sabora, tu niie
bilo zastupnikd, tu niie bilo "puzijonalacau, Jedini "ptziio.-
nalacu - to ie bio no| ili mad: mnogi su rimski carevi ubiti.
Znale, Sio ie to bila seoba ili selitba narodd, Znafe, da
su rimsko carstvo sru5ili i obladali Niemci i niihovi rodjaci,
Znate, da smo i mi Hrvati do5ti u zemliu, koi'a ie priie bil-a
pod rimskom vladom, A sad znate i to: da su Niemci na'Sli
carsko-despotsku vladu, kad su se pribliZili rimskomu car-
stvu. Ne zna se, da bi Niemci bifi imali priie despotsku
vladu: i kod niih je vladala skup6tina.I kod nas Hrvat6' niie
 ,,DOM," Godina 1.
se nikad znalo za despotsku vladu: kod nas niie vladao
jedan doviek po svoioi volii, nego su vladale starie5ine,
svaki svomu plemenu (zato su se i zvalip I e m i i i), (Dalie
zarobljeno58 redaka,)
Sto 1* ,rlitell& naudio na ,,konferenciji"?
Pfije, nego Sto vam kalem, Sto sam nakanio, treba da
vam reEerndvoie,
Prvo je ovo: Yi znate, da se "DOM* ne mie5a u na5u
>politilcu<,Istina ie, "DOM. govor! i o politicl, ie\ i za po-
tiiiku treba seljaku nauka, a 'DOM" je list hrvatskomu se-
Iiaku za razgovor i nauk, Ali ako "DOM" pi5e koii put i,o
politici, ,DOM< se ne mie5a u to, kako se na5a $ospoda
med sobom svade i pravdaiu, Pa ako "DOM. spomeneime
koie$a zastupnikaili, vodje, to ie samo iz nuilde,da se stvar
razumiie. A drugadiie su "DOMU< deveta briga sve naSe
gospodskesvadie i psovke, ,DOM" je seliadki list, pa on
Sleda,koliko mole, da selialcudade nauka i uputenda mu
otvori odi, neka vidi, Sto se oko njega dogadia i Sto s niim
snuiu. I samo zato napisao sam ovo, Sto 6e ka5nie do6i,
Drugo ie ovo: Yi znate i ton da se "DOM. ne pada i
ne mie5a u crkvene stvari, Mole li se seliaci Bogu, idu li na
izpovied, daiu li svomu Zupniku, Sto ga ide, - o tom
',DOM. ne piSe,Tu su drugi ljudi, koiima iebfiga, da na to
paze, Stogod Zupnl,cii biskupi odrede u svom crkvenom
poslu, to ne spada, mislim ja, na nikoSa drugoga, nego na
one, koii su odredili, i lcomusu odredili, Oni su za to tu, oni
su na to pozvani, Ali ako se u takove stvari padaju i mie-
Saiu ljudi, koii niesu upravo tako pozvani za to, kao niia,
pa ako ia mislim, da takvi ljudi selfadkomunarodu Skodei
u zlo ga vodenonda ja mislim, da i ia mogu i moram ovim i
ovakvim ljudem re6i, Sto ia mislim.
Sad, kad znate ovo dvoje, - sad iu vam kazati, Sto je
hrvatski
"Litelj" naudio na "konferencrii<r.
Nedavno su niekakva Sospoda imala u Zagrebu nie-
kalrav dogovor, Gospodski se to kaie, da su imali
"konfe-
rencijuu, Kod toga dogovora bila su i dva seliaka, ili kako
novine piSu, dva (Sve drugo su bila ,gospoda<,
samo su seliaci - "Zitelia". Tu se ie govorilo sva5ta,pa je
govorio i iedan od "Liteliiu,)
ovih seliakA, iedan Nemam pri
"iiteli<.,
ruci novinA,u lcoiih ie bilo natiskano, 5to govorio
ie tai "Li-
_ Sqgg" 1-_ :,,DOM," : . 35?
teli", pa vam ne mogu to napisati ba5 od riedi do riedi. Ali
to ie svejedno,ovdie je glavno misao, Slavno ie, Sto je ,,Li-
telju misli,o,a nije glavno, koiu ie ried rekao,
Dvie ie misli rekao pred gospodom tai "Liteliu, Prva je
misao ova: Vjeraneka ne ide na ulicu, vjera neka ostane u
crkvi, - Druga ie misao ova: Hrvatom ne treba madlar-
skoga svetca sv, Stjepana, Zato ie tai "ilteli< na dan toga
sv, Stiepana ditav dan radio, i on viSe ,ne pozna toga ma-
dZarsko$asvetcau,
Sto ie to: Vjera nelca ne ide na ulicu, neka ostane u
erkvi? Kako je prostomu hrvatskomu "Llteliu" doSla u
$lavu ovakova misao?
euftet Znate, da ie priie dva mieseca bio u Zagrebuhr-
vatski katolidki sastanak, Na tai sastanak do5li su bishupi
iz svih hrvatskih kraieva, za{rebci su na tisu6e dolazili, da
duiu,Sto se tu govori, a bilo ie dosta naroda iizvanZa$reba,
Spomenuosam vam ve6. da su biskupi i druSi govornici na
tom sastanku govorili o sre6i hrvatskoga naroda i domo-
vine. I sav tai sviet i narod na tom sastanku bio je veseo,
kuraZan, lrao da ie lo kakova velika slava, kao da su tu
veliki hrvatski svatovi (kako li bih rckao?), samo je bilo
veselo i sve se ie dinilo, da svi misle: A, ipak nas ima, nas
HrvatA, ipak joS nje5to motemo, ipak imamo gospode,koia
s1tza narod, ipak se znamo sloZiti, - ipak ie njeSto biti,
Ali Sto se do$odil,a?Ye6,prije toga sastanka pisale su
jedne i to ba5 samo iedne jedine hrvatslce novine - proti
tomu sastanku, Zalto su pisale proti? Zalo, kaZu, Sto to ne
6e biti katolidki sastanak,nego 6e to biti ,obzora5kio sa-
stanak, to 6e biti opet jedan ,slavosrbskiu liepak, da se
narod uhvati i zasliepi, Ali poslie sastanka podele su tO
novine pisati io5 i druSadlie,i to od prilike ovako: Mi Hrvati
ne 6emo, da nas vode biskupi, Svi-su biskupi vladini ljadi,
Mi Hrvati ne trebamon da nam pomale PaPanon nam i
onako ne moy'.epomoii, on mora sa svakom vladom i sa
svakim narodom-u miru ilivietl,Ima HrvatA, koii niesu ka-
tolici, Mi moramo i ove Hrvate za sebe predobiti, a ne
6emo ih predobiti,, ako nas budu vodili katolidki biskupi. i
papa, - Pisale su ove novine jo5 i $ore i viSe, ali dosta .ie
i ovo, Samo jo5 treba dodati ovo, Sve ovo, Sto su ove novine
pisale, sve se ie to govorilo i na onom dogovorur €die su
bila i dva hrvatska seliaka, A dule su se na tom do$ovoru
 ,,DOM." Godima 1.
i ove rielL Cieli tai hrvatski katolidki sastanak niie bio
ni5ta drugo, nego slavosrbska komediia,
Sve ove gospodske razSovore o biskupima, o papi i
popovima, - sve su to sluSali i hrvatski seoski Zltelil. A
duli su i viSe toga, kad su tako dobro razumieli, Sto kane
ova gospoda,pa kad ie iedan kazao: viera neka ne ide na
ulicu,
Ja znam, da vas mnogi ne razumiju, Sto ie to mislio na5
- a ipak on nije sam po sebi Bog zna koliko pa-
"Liteli",
metnlii od vas drugih seliak6, (Dalie zarobljeno26 redaka,l
Razumiete li sada, za5to je na5 "Liteli< onako govorio o
vjefi? Vidite li, da se je dobro naudio zadatu? Sad samo
treba, da i druge "Litelje<<u svom selu poudi: kako viera
spada samo u crkvu - i tako dalie,
DruSa ie stvar ,madZarskiu svetac Stiepan, Ovo o
jedan ka-
"madZarskomo svetcu naudio ie na5ega "Litelia"
tolidki pop, i to ovako:
Na katolidkom onom sastanku ustao je iedan hrvatshi
katolidki pop i podeo Sovoriti ovako od prilike: U banskoi
Hrvatskoj svetkuie se sv. Stiepan, koii ie bio krali ugarski,
svetkuie se kao zapoviedani blagdan, kao veliki svetac,
praznik, A svetkuie se tako zalo, jer su toga svetca progla-
sili i postavili za patrona ili duvara Ugarskoi, Ali ako je
sv, Stiepan patron i duvar Ugarskoi, nije u redu, nije pravo
- kai,e taj pop - da se i u Hrvatskoi svetkuie, ier Hrvat-
ska niie u Ugarskoj, Hrvatska ie sama svoia zemlia, Taj bi
se svetac kao zapoviedani bla{dan morao u Hrvatskoi
ukinuti.
Ovako ie Sovorio onai pop, ovako ie poslie i pisao
mno$o o toi stvari, pa su Sa na onom do$ovoru straSnohva-
lili, a p^ohvalioEa ie i iedan i odmah iavio, da ie on
sa s_v.Stjepanomved nadinio"Liteli"
radun: on Sa ne pozna- toSa
madZarsko$asvetca - on ie na nieSovdan liepo radio, kao
da niie nikakav svetak,
Molim vas, ho6emo malo stati, (Dalfezarobljeno ?5
redaka.)
Kako postaje,,kapital"?
Nedavnosamduo,ili ditao,da neSdieu Africi ima liudi,
koji si za_svaku no6 qrave i rede drugu posteliu:Nalupi
€t?1i", Stlli?, suhogali5ia, i na tom spava,A u iutro ide
dalie,to leZi5teostavi,- a na veder si pravi drugo.
God,i.a 1, ,,DOdU,"
Je li ovo istina, ili niie, to ie sad sveiedno, Ja sarn vam
ovo kazao samo zato, da vam pokaZem dovieka, lcoii nema
kapitala, koii Sa ne 6,enikad ni imati, ier ne zna, 5to ie to
kapital i Sto kapital vriedi, Ovai doviek nalovi, recimo, ribi,
ili nakopa korienia, ili desa druSoga,i nahrani se. A Sto mu
ostane - ako mu ostane - to baci i ostavi, A kad ie pla-
dan opet ide u lov, opet lcopa korienie, Ili, recimo, kad lovi
ribe, treba kakovo drvo, koie ga na vodi drli, i drugo drvo,
ili Sto drugo, dim ribu uhvati, Ali kad ie s lovom gotov, on
sve to ostavi, pa lcad ie gladan, opet traZi drugo drvo,
To ie, vidife, divljak, Tai Livi od jutra do vedera, a za
dalje ga nije briga, I dok ie dovjelc takav, dotle ie divliak,
dotle on ne moi,e napried,
A doviek, koii ne 6,e vi5e biti divlialc, tai ndi posve
drugadije,Tai nalovi ribd, recimo, i nalovi ba5 toliko, koliko
mole poiesti, Ali, vidite, on ne 6,esvega poiesti. On misli
ovako: Ja iu i sutra biti Sladan, a Bog zna, hotu li toliko
naloviti, koliko moSu poiesti, Ostavit 6u od ovoga malo za
sutra, pa ako sutra nalovim manie, dodat 6u ovo, pa 6e mi
biti dosta. A ako nalovim viSe, onda io5 bolie: ostat 6e mi
za preksutra ciela porciia,
Ovako rade liudi, Ovalco ie nastalo sve, Sto liudi imaiu
i dim se dide: Ovako su se napunili ko5i i hambari, Staglji i
sienici, ovako su nastala sela i gradovi sa svim dobrom i
blagom, Sto ie u njima, Ovako je nastalo ono, 5to se zove
ukulturau i i samo ovako, odkidaiu6
"civilizacija", Ovako
sebi od usta, samo ovako moile dovjek bez kdvice i sile
postati imudan, bogat i svoj, samo ovako u viednoj brisi Zivi
dovjek _ bez brige. Ovako i samo ovako nastaje ,kapitalu,
koii' danas svietom vlada,
Jeste 11:'.azumieli?
A znate li, kalco se ovo zove, kad doviek otr$ava i
odtrcidaod ustd, pak duva za sulra? MoZda i znale. Ali i ia
znam ovo: da ima hrvatskoSa naroda, koii nema ni, fieli za
ovo, koji ne zna, kako se to zove, kad doviek sebi odkida
od ustd-i misli na sutra5nii dan, ili na drugu Sodinu. Go-
spoda na5akaZu, da to doviek 5tedi, da je to Stednja'Jaove
riedi - moram priznati - ja je niesam duo od hrvatsko$a
seliaka,Ja sam duo, da ima ljudi, koji Sparaju,euo sam i to,
da.se drugi momci rugaiu koiemu mladi6u, ako u soldadiji
Spara one krajcare, lto na'dan dobiva: kalu mu,,dg.ie
,,Sparatiu.- to ie niemalka ried, Jedino
"Sparmajsteru,A
 ,,DOM," G,odina l.
se spominiem,da sam duo, kako su njeke i,ene u mom selu
znale hvaliti iednoSa {azdu gospodarat da ie duvaran, da
duva,
Po tom bi rekao dovjek, da Hrvati ni ne znaiu, sto je
to, o dem smo Sovorili, da Hrvati ne znaju usparati<,Ste-
diti, duvati. - Ja to ne iu re6i, Znadu to Hrviti, ali samo
toliko, k_oliko ie od starine ostalo, koliko im ie u navadi
ostalo, Meni se dini, da Hrvati tako kao i mi5evi,
"Sparaiu<r,
koji nose u iamu kukuruz i drugo i,itot meni se dini, da
Hrvati ne misle, kao Sto ni miS ni5ta ne misli, neSozato nosi
u iamu, ier -mu ie_BoS tako dao, Tako ie i dana5njim Hr-
vatom ostala Stednia od djedova, Stede od navade,
A to niie dosta, Tko ho6e pravo Stediti, taj mora mi-
sliti, A- niie dosta ni misliti, nego mora5 i brojiti i radunati,
i to dobro i paLlilvo. A osobito se to mora danas, kad sto-
tine i stotine vrebaiu na seljadki imetak, na seliadko dobro
i novac, Pomislite samo: vinogradi ne rode a kolike su
krdme i Sostione!Koliki trgovci nude svakakvu robu! Ko-
liko progutaju. fi5kali i notarusi! Koliki se pla6aiu porezi,
prfuezi, nameti, potro5arine, takse i tako dalie bez kraja i
konca! A znaite dobro: novdii koji iedan -nikad
put'izadie iz rake
seliaku, - taj 6e riedko kada ili'nikada, ne 6,e do6i
opgl u ruke na5emu dovieku: (Ovdje su zarobljena tri
redka,)
1^!o,liudlbolji, ako Boga znale, pogledaite oko sebe,
promis.lite2$die.smoved i kamo demo do6i, pa Euvajte svoju
sirotinju! Cuvajmo i kupimo svoju sirotinju. Znaite, vet,ie
danas tako, da se ne moZe5pomo6i za krtjcaru kod nijed-
nog? svoga znanca, ni kod pfiiatelia, ni kod susjeda, (I
gvdie su zarobljena tri redka) Nitk6 nas vi5e ni5ta nema,
Znaite, -danam ne 6e pomo6i nikakva banka na svietu, ako
ne budemo duvarni, ako ne budemo duvali i kupili na
hrpicu,
. - oNemoi,dovjede,ako Boga zna5! Kako 6emo duvati,
kad nemamo dosta ni, za potro5ak? Imaj pametlu
. I*p:l ia ve6,pamet, ne boite se, Zato vam evo i go-
vorim.-Niie istina, da ne molete ni5ta priduvati, I najvEei
*tg.T."h, \!e!e ll i naiveii siromah mo?e nie5to priduvati,
'l'oliki
su liudi prpradunali i opazili [a slobodno i vi sami
promislite) ovo: covjek moze cleseti'dio svosa potrodka
metnuti na stranu i pliduvatr,,- pak ne 6e ni olleiiti: Liviet
6e bez toga desetoga diela, kao i s niim. Probaiie sami po-
Godina 1. ,,DOM," %l
jesti 9 y',{anaca(pule ili palente), - bit 6ete upravo tako
siti, kao da ste ih pojeli 10,
uVidi5, dovjede,da nema5 pameti, kad veliS, da bismo
mi morali brojiti Z{ance, koliko ih pojedemo! A zaStovi go-
spoda, vrabac vas posudio, za5to vi ne brojite zaLopai6,,
nego to nam propisuiete, koji svoie krvave Zulje lderemo?,,
Samo se, molim vas, nembite srditi, Ja znam i s6.m,da
su gospoda vr , . i tri,, Ali zato je sveiedno ono istina, Sto
smo rekli: sa 9 Zlica dorbe bit 6eSupravo tako sit, kao i sa
10 niih. Istina ie samo to, da se Zlica dorbe ne moi,e pridu-
vati za sutra, Ali ia tako ni ne mislim, Tu treba radunati,
pa sam zato rekao: da mora misliti i radunati, tko hode
pravo Stediti, Ja sam vam kazao za danas samo iedan pri-
mier a drugi put 6emo se vei vi5e o tom porazSovotitl
Ima seliaka koii Zivu oko gradova, Ovi seliaci mogu
sva5ta u gradu prodati, Istina je, njima fe potreban svaki
novdi6,Sto dobiiu, - all,tu vriedi ono: sa 9 novdi6a pomodi
ie si ba5 tako, kao i sa 10. Sad bi trebalo onai deseti novdi6
niekamo spraviti, njekamo sakriti, gdie ni bies ne bi moSao
do niega, samo da se ne izmakne iz ruke, Svakako su ljudi
smi5liali,kako bi se to moglo, pa su se i domislili. Posliednii
put spomenuo sam vam, da ima takovih udruga ili zadruS6.,
u koie se nosi svaki tjedan po iedna kruna, Ja sam se na
ove zadruse, sie6ate se, stra5no srdio, A za5to? Zato, ier
one niesu za sve seliake,ne$o samo za orre,koii mo$u svaki
dan, ili barem svaki tiedan doii do novaca. I koliko su
ovakve zadru{e na Stetu i na nepriliku onomu seliaku, koii
ne moZesvaki tjedan do6i do novaca, - toliko su na korist
onomu seliaku,'koji na tfedan sluZi ili koii svaki tiedan
moy',eStogod prodati, Zatobi se ovakove zadru$e ne samo
mogle, ne€o 6i se morale sloZiti blizu svako$a Srada, Ove
bi iad,ruge-morale imati svoga 6ovieka, koii bi iSaood babe
do babe, pa bi ioi na pol za Salu, na pol za istinu ba5 oteo
svaki deslti novdi6, ako ga ne bi htiela sama dati, A Edie-
koii put bi ioi uzeo za niezinu korist i malo viSe, ako ioi ne
bi bilo ba5 nuZdno,
Tako, vidite, ovo dvoie nam treba: Treba nam zadru{d, 'ka-
koie bi selfaku davale kredit, i to ievtino, bez velikih
mata, DruSo, treba nam zadru{a, u koie bi seliak nosio
svoju sirotiniu, Sto bi sebi od usti otrSavao, Ali i one prve
zadrase primale bi, kad bi seliak Sto prodao, P& bi mu Sto
preostalo, a i one druge davale bi manji kredit, kad bi komu
 ,,DOM," Godina 1,
Godina 1, ,,DOM."

uztrebalo, Ove druge morale_bi imati vi5e novaca, pa bi VraS 6e na tor ,,Pomodlaka, ,,Tko 6e gladan sad u pako?
mogle o_nimprvim pomagati, Jedne zadruge,i to one prve, ,,Svegablafa preko mjere. ,,Na tronoZku siedni tamo!"
morale bi se sloZit_idalje od gradova, a one druSe u giado- ,,Al 6 znaS, da ruka svaka Na tronoZku vraZe sio, -
vima, ili blizu_gradova. I tako bi narod jedan drugomu po- ,,Dru$u ruku opet pere. K6 prikovan da je cio.
maElao,-sviseljaci hrvatski bili bi kao iedna druL{na,iei bi .,Zalo poslie sedam lieta ,,Gotovi smo, hajd idimol"
,,Sa mnom 6ei put moSa svieta. Vrag da skoii, pa se trza,
se i zadruge udruZile i sporazumievale, Baca tamo, baca simo,
Sila Boga lie ne moli,
Ne znam, ieste li me razumieli, ali za danas dosta. Mo- Glad ne pita, tko ga. hrani. Biesno Skripi, lud se vrza,
ram vam jo5 kazati ovo, Na onai na5 razgovor oKad ve6 ne Maistor moj na sve privoli Ko tamianom da ga kadiS,
curi, - ngta barem kaplie" stra5nosu se razliutili oni liudi, I du5u si utamani. Ili svetom vodom hladi3:
Al'u ku6i biela kruha, Pside,pu5e, kune, psuie,
_koj-isu uZaSrebu osnovali onakovu zadru{u. To su sve na5i Lala zlala,liepa ruha. Grize, plade, iadikuje.
liudi i priiatelji naroda, pa su mislili, da sam ia njih pokri- Al' badava! Kako sio,
vio: da su oni izmislili, kako se iz seljaka moze izciiditi i Sinak BoZii zakasnio, Ko prikovan da ie cio!
11d1ia kapliica, Ja i sad velim: na onai se nadin to mole, Mnogo puta jo5 do neba. ,,Oj raduni tebi pusti,
Ali hvala Bogu, Sto su kod one zadrupe na5i liudi, pak oni Tu preno6it putem treba, Sedam joSte dajem lieta
Majstoru se navratio. Tvojoj duSi ovog svieta,
toga ne 6e, kao 5to oni sami niesu one mudriie ni iimislili, Al' me, Soso, pusti, pusti!"
Ali neka sutra dobiiu onu zadrusu u ruke drugi liudi, - ,,De podinka, doma6ino!"
Goso dale staro vino, ,,Id', ludjade, do nedragal"
vidjet 6emo, kako bi se radilo, Ni5la zato, sto se\a zadru{a I pedenu jarebicu, Maistor rede, - vrag do vraEa,
zove
"katolidkau: naSlobi se i lcrsienih i katolidkih iidovZ,, I mekanu posteliicu.
Ide vrieme, dodje rok,
Tq i" iedno, A drugo: ovakove zadruse niesu za sve se- Bof osvanu priie zore,
Eto vraga, skok na skok!
liake, neSo samo za-onelkako smo rekTi. A tko u ovakovu Pa besiedi; ,,Oj maistore!
z..adruguvabi i mami sve seliake bez razlike, to ,,Na svemu ti hvala moia, Kuc! na prozor iznenada:
ie Suliia5, ,,Pa mi reci do lri Zelje, ,,Dobar veder, stari gosot
da mu pod suncemnema para, ,,Yet je hora, pusti poso!
,,Istina 6e bit ried tvoja, -
,,Bile male, ili veljel" - ,,,Bri,ebolje, hajdmo sadal
U ovom broju zarobljeno je preko tri stranice, Da na5i ,,Hvala ti na tvojem daru! ,,Puna mjera sedam lieta,
ditaoci _ne dobiiu gola i dista papira, evo im donosimo u ,,Pa kad ho6e5, da ti kaZem, ,,Put mojega treba svieta.
oyom drugom izdaniu iednu pjesmu: kako se ie postolar (ili ,,Ove Zelje, gospodaru, A majstoru naopako!
,,Pred mogu6nosttvoju slaZem: ,,eekaj, dokle vederamo;
"So5tar")pggodio s vragom. Mislio vrag, da 6e siromaha n,Na tronoZku tko mi pane, ,,Tko 6e gladan sad u pako?
postolara odvudi g svoi pakao, Ali dobai ie BoS: pomoiu
,,Bez mene nek ne ustane; ,,Pod prozorom dekaj [amo!"
BoZiom ode vrag do vrag-a, ,,U prozor mi tko zaluEe, U prozor li vrai,e lu6e, -
Ali ditaite sami: Evo: ,,Bez mene 6ilave ne izvud,ei Svole glave oe izvaEe,
,,Tko u vrtu kru5ke takne, ,,Gotovi smo, hajd idimo!"
Postolar i vrag. ,.Bez mene se ne odmakne," VraS da skodi, pa se frza,
A Bog rede: ,,eudni ljudi! Baca tamo, baca simo,
P o n a r o d n o i p r i p o v i e d c is p j e v a op o k , A u E u s t Senoa, ,,Al', sto zelis, to ti budi". Biesno Skripi, lud se vrza,
Bio iedan postolar, Vikne; ,,Pomoz',ma i tko si, Ko tamnjanom da ga kadiS,
Po5ten doviek, al' vei star: BaS da vra$ mi pomo6 nosi!" Ide vrieme, dodje rok: Ili svetom vodom hladi5,
Mnogo djece mnogo treba, Tek Sto maistor riedi rede, bto vraga skok na skok, Pside,pu5e, kune, psuie,
A u kudi nema hlieba. lznenada kuc! na vrata: Kuc! na vrata iznenada; Grize, plade, iadikuje;
A dieca sve vidu: kruha! Eto vraga! - ,,Dobar vede! ,,Dobar ve6er, stari goso! Al badava! - lud zalute,
Odkud kruha? NuZda je gluha! ,,Ye6 je hora, pusti poso! Svoie glave ne izvule.
,,I(akvo dobro od zana!a?"
Sije starac ciele no6i, ,,'Niie dobro", na to stari: ,,BrZe bolje! Hajdmo sada, ,,Oj raduni tebi pusti!
Sije starac, ved mu ruke ,,Slab uiilak, staro Silo, ,,Puna miera sedam ljeta, ,,Sedam io5te daiem lieta,
Slabe htiele
'od. iznerr,oti, ,,A u ku6i lo5e stvari. ,,Put mojega treba svieta!" ,,Tvojoj du5i ovog svieta,
Izuliene zle muke. ,,Bi I' pomo6i, vraie, bilo?" A majstoru na opako. ,,Al me, $oso, pusti, pusti!"
,,,eekaj, dokle vederamo. .,Id' ludiade do nedraga!
 ,,DOM,"
,,Al kad dodie5, nebudali!
,,Krai je onda svakoj Sali."
Majstor rede, vrag do vraga,
Ide vrieme, dodje rok,
Eto vraganskok na skok!
Kuc! na vrala iznenada:
,,Dobar veder, stari $oso!
,,YeCie hora, pusti poso,
,,BrLe bolie, aidmo sada!
,,Puna miera sedam lieta,
,,Put mojega treba svieta."
Lija mafstor stiska odi:
,,U liep das mi do5o jesi!
,,Gle tam kru5ku, deder skodi,
,,Pa kru5aka ded natresi;
,,I kru5ke mi nosi simo,
,,Da se putem osladimo,"
Skodi vraie, ludo zviere;
Trese kru3ke do zla biesa,
Dokle do tri pune miere
Kru5aka se nenatresa,
Ludjak kruSku uhvatio, -
Ko da si Sa priliepio.
,,Gotovi smo, haid idirno!"
Vrag da skodi, pa se lrza,
Trese tamo, trese simo,
Biesno Skripi, lud se vrza,
Ko tamjanom da €a kadiS,
Ili svetom vodom hladi5.
Pside, pu5e, kune, psuie,
Grize, plade, jadikuje:
Zafud! - kru5ku uhvatio, -
K9 da si ga priliepio.
,,Uj raduni tebi pusti!
,,SedamioSte daiem lieta
,,Tvojoj du5i ovof svieta,
Godina 1,
Godina L ,,DOM," 365
,,Al me, $oso, pusti, pusti!"
,,4o, vraLe, naopakol
,,Ako sam se zapisao,
,,Da 6u s tobom pod u pako
,,Nisam svoje kruSke dao.
,,Krai ie sada svakoj Sali.
,,ia ti rekoh, ne budali!"
Skodi maistor, skode momci,
Redomice vratolomci,
PovadiSeto remenje,
Djavoldetu ledja glade.
Djavo kuka, djavo sten;c,
T kroz suze i kroz iade
Djavo Sosi to govori:
,,Oj pusto$a vam remena!
,,Joi! nemoitel - ta to gori,
,,Ni vrag niie od kamena!
,,S toga za liek ledja mojih,
,,A s Zulieva mojih hudi',
,,Jo5te dvaest lieta budi!"
,,Kraj je sada svakoj Sali;
,,Ja ti rekoh; ne budali!
Pa sve vi6e deljad gibka
Zamahnula to remenie,
A sve vi5e kao Sibka Zarobljeno.
Vrag se trese, vraLe stenie;
Pane remen, opet zviznui
Vrag se viie, jecat bfiznut
,,Jao! jao! dosta! dosta!
,,Netrrti du5a bude prosta."
,,Id' ludjade do nemila!"
Majstor rede, vrag do vraga;
Nikad njemu vi5e traga,
Istina vam sve to bila:
Od majstora sam ja sluSo,
Kad sam kod nieg vino ku5o.
 ffi ,,DOM."
Zarobljeno.
Sitnice.
,,Reklama", Danas nema, ka-
2a, bez,,reklame"niSta,kao ni be:
novaca, A Sto je to n,reklarna"?To
6ete znati, kad vam kaZem ovo;
Nijedne se hrvatske knjige ne pro-
da toliko, kolilio koledara ,,Dani-
ce", Sto ga izdaje vriedno na5e
druZtvo sv. Jeronima. ,.Danice"se
prodaje posliednih godina do
50.000 (petdeset tisuia) komada!
,,To mora nositi silni dobitak to-
mu druZtvu!" -
misle knjii,afi,
,,Koledari se dobro i lako prodaiu.
Hajdemo i mi, da izdamo koll-
dar!" I dadu sloZiti koledar, do-
dadu io5 kakovu sliku, dadu ka-
kvomu gladnomu djaku koiu fo-
rinlu, da im jo5 Stogod nadrdka, i
koledar ie gotov. ,A.li tko 6e {a
kupovati? Sad treba ,,reklame-",
to jest_;treba priliepiti po uglovih
u gradu velike o6ilase:da ie iza.
S.aotakav i takav koledar: ,,Kuto-
lidki_ k.oledar",,,Mariia-BisiritH
koledar", i joS koiekakvi. NiSta
zato, Sto ie knjilar Zidovt na6i 6e
se ljudi, koii 6e kupiti i iidovski
katolidki koledar Treba to samo
oglasiti u rodoliubnih novinah. .,pa
za5to ne bismo oAlasili, kad ola-
ti?" JoS ,,rodoliubnile" novine -
Godina 1.
one 6e doC.t , da je tO koledare
izdala,,z a s lu 2n a" kniiiara tit
i td [,,zasluZna"zato, Sto hrani dva
tri drdkara, koji piSu u ,,rodolju.
bne"_novine),- Ali ni to nije do.
sta, JoS ie narod pametan, pa ne
vienfie, Sto sad? Treba oglasiti:
,,Svaki kupac, koii kupi ovaj ko,
ledar, moie dobiti badava
liepu Zepnu uru (sAt).A ako ho6e
znati, kako mole do6i, do ure. ne-
.ka pogleda-u taj koledar". - Niie
biesa, svatko bi htio imati ,rrt
zabad,ava. Ali priie treba da oo-
$le-dqtaj koledai. ,,Haide kupit iu
koledar (za 20 novdi6a ne eL biti
bogac!), - moZda 6u dobiti uru".
- Eto, to vam ie reklama. - A
drugi iedan ogla5uie ovo: proda-
iem cipele (postole). Jedan dan
u m j e s e c u, , p r o d a j e m " d a i e m ,
ciele badava, i to ovat<o; Tko
kod mene kupi cipele, dobit 6e za
to potvrdu, Na koncu mieseca
oglasit 6u: ,,Svi, koii su kod'mene
kupili cipele taj i tai dan, neka
dodju s potvrdom (ceduliom), i
svima 6u povratiti novce, koii su
taj i tai dan kod mene kupili'i. -
A kakve io5 ima reklame, i to ne
Godina 1, ,,DOM."
samo u trgovini, nego i u ,,rodo- I drugi put. Razumije se, da su i tu
liubnoj" politici, to cu vam kazati I prvi Zidovi.
Glasovi IZ naroda.
SeliaEka banka, ,,DOMOV"
priiatelj Josip Tomac iz Yila pi-
ta: ,,Na kojem temelju se osniva
ta seljadka banka? MoZemo li i
mi vaniski seljaci pristupiti kao
6lanovi toi seljadkoi banki?"
Na ovo 6u za sad odgovoriti
u kratko ovako: Veled, g. Iv. Bar-
bi6, koii ie najvi5e pisao i hodao
za ovu stvar, on misli ovako;
Po ditavoi hrvatskoi zemlji
treba u svakoi Zupi osnovati se-
ljadku novdanu zadrugiu, i to ta-
kovu, u kojoi svi zadrupari jamde
ditavim svojim imetkom jedan za
sve, svi za jedno{a. (To su tako
zvane Rajfajzenove zadruge,) On-
da treba da se ove zadru{e sve u
iedno udrule i stvore ,,SrediSniu
seljadku banku" u Zaprebu. Da-
kle: sve hrvatske seliadke nov-
iane zadruge bit ie zadrugarice
(,,dionidari")u,,Sredi5njoj seliad-
koi banci", a k njima moSu pristu-
piti i drugi, koii u tu banku dadu
svoj novac. Zadrufari moEirr
svoje pri5tednie davati svoioj za-
drugi, ali ne moraju uplacivati u
niu na tjedan ili kako drusadije,
nego samo jedan put uplate Zfr,30
kruna, kako se vei odredi. ,,Sre-
di5nja seliadka banka" davat 6e
z-adrugam potrebni novac, a za-
9*9" zadrugarima, i to za male
kamate. - A tko 6e toi banci dati
novaca? - Svi oni, koii ih imaju,
a uloZeni su im u guliia5kim Sie-
dionama. Tko ne di, tai niie naj.
A poslie bi se banka pobrinula ze
novce drugdje, kako smo ve6 o
tom pisali. - Ovako misli d. Bar-
bi6, a ia se s niim u svem ilaze*.
Onai g. Zatruka opet pi5e u
367
,,Hrv. Pravu" o toi stvari, pi5e i
psuje, grdi mene i ,,slavosrbe".Pa
dobro. MoZda mi Hrvati i ne mo-
i,emo niSta podeti, a da se prije
po5teno ne izgrdimo. Neka bi i to
bilo, samo da se Sto podme. Gr-
dedi i psuju6i lai g. kate, da sam
ja lagao, kad sam pisao, da tai g.
ho6e: ,,neka bi vlada podizala ko-
tarske udruge, koji bi bile u ruka-
ma oblasti". On, veli, nije za ko-
tarske udruge, nefo za kotarske
zaklade, I psujuii i grdeii sad opet
piiet ,,Zaklada je nje5to skroz na-
skroz zvani6noga", stoji ,,pod nad-
zorom vlasti", ali ,,morala bi se
uprava (tih zaklada) predati u ru.
ke naroda". Meni bi miliie bilo, da
ie E.Z.ovo razumliiviiekazao, dn
to i narod razumiie Ali kad niiii,
ja 6u vam to malo iazlolil| a ako
dobro ne razlotim, neka E. Z, po-
pravi, - ,,Nie5to skroz naskroz
zvanidno" to je isto, Sto i ,,sluZbe-
no", Sto je posve (,,skroznaskroz")
u rukama oblasti. Kako bi se mo-
gla uprava tatrrove sluZbene za-
klade predati u ruke narodu, to
ja ne znam, to zna C,Z, A novse
bi za ta kotarsku zaklada dala
vlada, u nju bi se metnuli ob6in'
ski i urbarijalni novci, - ako sam
dobro zapamtio, Sto ie Q. Z, pisao.
- A ia i opet kalemt Pomodi tre-
ba ditavomu narodu hrvatskomu,
a ditav taj narod ima 4-5 vladA.
Hode li g. Z. ili tko druSi t6 vlade
prisliti, da rade i da sloZno rade
za narod? - Ja 6ia evo liepo pi-
tam, - a on 6e miesto odgovora
psovati i mene i slavosrbe, s.ko-
jima ja, da uz pul kalem, imam
toliko posla, koliko i g. Z.- PiSe

a. 2^ da sam ja la$ao' To ie na'
iir"o u iadu i srditosti, a -u to1
Iiaito.ti napisao ie i ovo: ,,Danas
Vi g, RadiSu, aPelirate na seliad'
tvoi kazete mu: ,,,,Dai sva,ki tie-
iutt iednu krunicu"" .., eitaoci
ttusi tt"ku Prosude, $die sam ja i
kad sam 1a to kazao, Protivno sam
pGo i jo5 dodao (str. 346, u ,,DO-
i{U";: ,,to sve ne Sovorim i1 l"g9
oni dru€i, koii" i t, d. I ovi drugi
(oko hit. gosp. udru$e), oni se
ii,rt" tt. me, Sio sam Pisao Proti
krunici na tiedan, a g. Z.ovako!
Tlxo laile? Ho6e li na to odgovo-
riti E. Z.? - Jos piSe S. Z,:-Ng
euite, Sto Vam ia vetiq; .., rylja\
'8. podpuno izmoZde11". Dra$i
ie' - di€nemo Plis: Van s na5im novci-
.2., lo sam ia Vama Priie rekao,
dopustite, eitaite onai raz$ovor:
..Kad ve6 ne curi", i t. d.
JoS pi5e E. Z.t ,,lstina, da smo
mi star8evidanci proti,,seliadkol
banki" i samos to6la,Sto,,, ona
ne bi ni5ta bolia bila od svake vla-
dine udruge", jer bi u nioi $osPo-
darili ,,slavosrbi". - Ne bi. U njoj
bi gospodarili oni, koie bi izabnle
seoske novEane zadrufe skupa s
Sto je nova doma i Po svietu!)
Malo nam ie danas ostalo
prostora za novosti, kad imamo
dosta novih brigA, pa neka za da'
nas bude bez niih, A od nove go-
'l
dine vi5e 6emo zadovoliavati
$F trfiislenjeki, da je ono bile Sala,etr
sto je posliednfi put bilo natiskano na ovome _siestu. A ja vam velim
urritri.,'t oii platili: Liudi, bogme niie Sala! Sto mislite? Nemoite
"i"rtd
ni5ta misliti, nego brojite. Bez zamietel
Tiskara (t. AllDrcclrta (to..
onima, koii bi banku Pomo$li
osnovati novsem, A oni slavosrbi,
koiih se A. Z. boii, da bi $osPo'
darili u tol banki (to 1", Radi6, Za'
dorac, TuEkan, Derendin), - ovi
i"*"i,t novaca. Zato bi dobro bi-
lo, da !, Z, ostane Evrsto na onom'
Sto ie psuiu6i i grde6i sim naPi-
sao, a [o ie ovo: ,,NaProtiv osvje-
doduiem Vas, da sam veoma za-
tzet za gospodarstvene udru$e"..,
Kod toSi neka ostane, a neka ne
u-po*o6 kotarsklh zaklada,
"o.r" su ,,skroz naskroz" ,,nie5to
koie
zvaniEnofa", Kod to$a neka osla-
ne i nekJnaSovori svoie prijatelje-
novinare i politieare: da svi sloZno
mi iz guliiaskih pandZat Skupino
priie sveSa svoiu sirotiniul - Pa
6e Seljadka banka imali za PoEg-
talr dosta, - Hoiete li, g' Z.? Ako
ho6ete, opraStam Vam sve Psovke
i po$rde, koiih - vieruite mi -
niesam zasluZio,
BaS su dotiskana Pravila i
uputa, kako se osnivaiu seliadke
nbvdane zadru1e. Tko to Zeli ima-
ti, neka pi5e ,,DOMU".
radoznalcima. Jedino 6u vam da-
nas ve6 iaviti, da se ie t5' o'-Fi-
zaarebaEkisabor oPet sastao' Ve6
ie iilo i dosta buke, a Sto se dalie
radi, sve 6emo to iaviti'
WlllaocLf u Zalrebu
I)n:.glo 5-zcl.a,nje-
__li{ lry"t$gglfglgfe razsovori nauk.
'"Hrr'.
;tr:r'
D O nm ffiir;1
Vlastnik,
izdavad
i urednikDr. ANTUN
RADIC.
Clena je ,,DOMU" (bez pliloga) na godinu 3 (tri) Krune. !*ko ilesetorica ili
vi5e_zajedn5 o a 1 u. 1 p r e d p l a r u z r , , D O M " , d o b i ri e D O M . z a m a n j uc i e n u i,
t o : d e s e t o r i c ai v i 5 eg v a k i z a 2 K r u n e 4 0 f l l i f a ,d v a d e s o t o r i c ai v i 5 e s v a kzia
2 ( d v i e ) K r u n e .- S p r i l o g o m. , D O M O V AK N J I Z N I O A "s t o j i , , D O M *1 K . v i 5 e . -
Pojedincise mogupredirlatitli na pol i na tredinu,a desetorica i-vi5ei na ietvrt godiue,
Broj24. ll U z"S"ebu,u petak, 14.prosinca1900.
ll CoA.r.
Br. L-1140 -
-1900,
U ime NieSova Veli6anstva kraliat Kr, sudbeni stol u Zagrebu
zakljuCio ie na predlog kr. drZavnog odvietniitva, da tiskopis odtiskan u powe-
menom iasopisu ,,,Dom" od 23, studena 1900, br, 23, i to: L Odlomak dlanka pod
naslovom ,,Hoie li nam 5to pomoii na6i zastupnici" i to od ,,Ali iuite, 5to se ie
do$odilo" do kraia Elanka,trrl.Odlomci dlanka pod naslovom ,,Sto je ,,iiteli" naudio
na ,,konferenciii?" i to: a) od ,,Ali le on bio u 6koli" do ,,za narod je iz$ublien",
b) od "Vi svi poznate iako dobro", do kraia dlanka IIL Odlomak ilanka pod na-
s l o v o m , , K a k o p o s t a i e k a p i t a l " ? i t o a ) o d , , S v e t o i d e " d o , , v e 6 a s i r o t i n i a " ,b ) o d
,,ne(o ba5 moraS" do ,,s torbom po svietu", tvori udinak zloiinstva smetaniajavnofa
mira, oznadeno€aa S, 65, kz, i prostupak $, 302, kz.
Stoga se izriEe zabraoa dalnieSa razpaEavania redeno{a tiskopirsa,zapliena se
potvrdiuje, zaplienfeni primierci imadu se uni5titi, a pres.rda ova ima se proglasiti
n a 6 e l u p r v o g b u d u 6 e gb r o i a E a s o p i s a, , D o m a " ,R a z l o z i : e i t a v i m s m i e r o mi s a .
driaiem po,menuto,gtiskopisa nastoji se razdraZi,ti na mrinju i prezt proti nadinu
vladania i upravi drZavrroi, te nuka na nepriiateljstva proti razli'ditim vjeroza,kon-
skim druibam i u ob6e stanovnike drlavne ie,dne proti drugirrn; Sto tvoari uir,n zlo-
dirnstvasmetania iavnoga rnira oznadena u S.65. kz. i prestupak S, 302, kz, Osuda
osniva se na SS. 6,, L i 12. t, p. i SS. 32., 33. i 34. t. z. K r a I i. s u d b e n i s t o l,
U Zafrebu, d n e 2 6 . s t u d e n a1 9 0 0 .R a k o d c z a y .
Hvala Bogu!
Kad pomislim, kako mi, ie bilo pri du5i pred Sodinu
dana, kad sam podeo pisati i i,zdavatiove razgovore za hr-
vatske seljake, - kad na to pomislim, ne mogu drugo ka-
zali, ne{o: Hvala BoSu!
Yi znale, o 6em smo se razgovarali, i Sto fe
"DOM.
naudao,a znam i ia, Ali ia znam io5 ovo dvoje: Prvo: Nije
sve dobro, 3to ie >DOM" naudao. Ako i iest moZda sve
dobro miSljeno, nije molda dobro izredenol - Drugo: BaS
ono, Sto ie u "DOMU" naibolie, to irna najvi5e neprijateliii
i medju na5omgospodom,a i mediu samim narodom seliad-
kim, Pa ipak viditet za godinu dani je na5aotoliko
"DOM<
priiatelid koliko ja niesam ni u snu mislio.
 Godina 1,
Tu doviek mora re6l Hvala Bogu! Hvala Bogu, Sto i
malo dobra stvar mote u na5em narodu na6i toliko priia-
lr,liel A Sto bi bilo, d.aie "DOM* bio u svem takav, da bolii
ne bi mogao biti? Sto bi bilo, da su svi oni priiatelii dobroi
stvari, koii su joj nepfiiatelii?
Sigurno bi bilo io5 mnogo bolie,
Zato se ia i nadam, da 6,ebiti bolie, ier vidim, da dobro
nije umrlo ni medju na5om gospodom,a io5 manie medju hr-
vatskim seliadkim narodom, Niie dobro umrlo, i, ne 6e
umrieti, ier je dobro viekovito, i bez dobra ne bi sviet ni
iedan dasak mogao obstati, Sviet je stvoren za dobro, i niie
istina ni danas da doviek ho6e samo zlo, Samo Sto dobra
ima ovdje viSe, ondie manje. A ia i opet hvalim BoSu, Sto
uza sve zlo,koje nas biie, i koiim se sami biiemo, - Sto uza
sve to zlo u hrvatskom narodu ima ioS toliko dobra, Sto na5
narod io5 toliko hode dobro, da svatko moi,e dobro raditi
i od toga se nadati vedemu dobru, - tako da nitko nema
izgovora.
S ovom vjerom u dobro, koie ie viekovito i od svega
na svietu naiiaEe,- mi 6emo raditi i dalje puni nade i bez
straha.
Dopalo ciganina carstvo pa prvoga objesio
svoga 6a6a!
Malo se uztrpite pa tele ve6 duti, zaSto sam ovako
podeo. Najprije dujte pripoviest,
Bio kod mene nedavno priiatelj seliak, Razgovarali
smo se o tom: kako 6e se po hrvatskoi zemlii sloZiti seoske
novdane zadru{e, koje 6,edavati svojim zadrugafima selia-
cima novce za male kamate, - - pita me pri-
- "A tko 6e"
iatelj "tko 6e, kale, biti Sospodar u takovoi zadtu{i? "
- A ia sam odgovorio: gospodar u takovoi zadrusi
mogao bi biti Zupnik, a "Prvi
uz nie{a bi bili odabrani domadi
fiudi, seliaci. A aLo ba5 ne bi Zupnik mogao, ili ako ne bi
htio, moSaobi i koji seljak biti prvi gospodar utoi zadrugi".
A znate li, Sto mi je odgovorio moj priiateli? Doh sarn
Godina 1. ,,Dotlvl"' a..
ja ios sovorio,kimao ie glavom,a kad sam ja
dogotovio,
onda je on podeo:
.. ,od toglne 6e tako biti nista,*akobudu tu gospodarili
seliaciu,- pitam iq.= ,,Kazal6uti. i;; t"e;;;
"ZaEto?-u
u blizini stediona, Kiko ie'kod nas sviet za_
lyi:en-i ljudi u'imaiu,novce na mienicu,pak "-e-fr""lse
ihiotro5e na
Stgg.od, niie Stedionahtiela vi5e davati novaca,;u[o;; ;;
nego je odredila ovako: Postavilaj" ."t"
iie]i_Ooagjs,,
ctno.ga seliaka za.svoga>>-povierenikau, " povie- i"_
pa komu taj
renik napi5esviedodhr,.daie dobar gospodar,tomu Si"_
diona dala novaca. Pak dui, Sto ie i klko je bilo: 'Dodie i"
t"li?h k tomu poviererriku-sel;aku'i,pita
i moli: bi li ;G;
clobrtlnovaca?4 povierenikmu odgovara:oBi, ako bude
dosta piti", I hajd bni'obadva u krdiu, po pii - trt"frl,,,
miera,sve na radun onih novaca,
dnomu,drugomu,treiemu -- do desetoga. 1"oiihio5 nema,Tako ie_
A jedanaisti'fe
goviercniku sa sinom spravio i pokupio-sieno ti"u,il,
dvanaistimu je.sa svojomdruzinombt opu" [uLuruz, ". tri-
naisti mg ie siekao detrnaisti. . . Sto 6u ti govoriti,
-dryu,
- zna5i sam: obdielali su liudi ,poviereniku. poljl, radili
mu, kao robovi, kao kmeto.n!,i io5 ga napaialidi piianstva.
-.l,io: Ako iu b]odui"f;""i joip"a"iitl,
:y.ti niebtoreii:
ovi bogatiii i zubatlii - ti ie sebi i svojim'diefii novce, a
siromahse ne d,etu mo6i pomoii, da se raspn€<<,
.. Dok ie io5 govoriomoi priiateli,meni *" 1" .rr" u glavi
vft,ero. La r50gamilosa, Sto mi to kailel A kad ie svr5io,
ondamalo da rnu nisamrekao:
"Ako ie tako, ondaidite -
Bog budi s_nami!k vragu!- Neka vam vrag po*ogn", L"d
se sami tako mediu sobom Zd,eretei gulitel.'
Ali mu niesam_takorekao, negolam Sutio:sve mi se
joS-vrtielo u slavi, Sietio sam se, t<iko r.- d.nro ve6 duo
iednogaseljaka,kako ie rekao:u.Odondaie sviet po5aopo
vrasu,od kad je car dopustio,da muZ muza
sudi!uMislio
ie Ia miestni sud, gdie mole i seljalcbiti miestnisudacna
seliaci su i priseznici ili uprisiednici.,.ia;;;;t
o"i",
lrad sam ovo duo, ve6 sam onda mislio i smislio: zasto se
seliakna-seljakaovakotuzi. Ako ho6ete,t ^rii-e" i vami.
y _ {ie_tko.ie niegda kazao - i to udeni doviek - di i.
eovjg! dovjekuvuk: dov-igkbi dovjekazadavioipoieo, kio
vuk! ovako misle mnogiliudi, Ima liudi, t r;i i lii"'orr"L.r'
nauku,i to samo zato,da bi i oni smieti'biti'vuci,L"ii i.t
naudaiu:da im se ne zamierl Ve6 smose razgov"r"ii; a;;,"
 a72 ,,D'OM," Go'dirna1'
_
kako njeki ljudi nauduiu,-daie doviek liu-iya, Pa"da mu niie
iiii.r., ako Lwi Zivinski, ako davi i' i'dete dru$o$a io-
;i;k", kao vuk, Ovakav ie nauk kriv, 5to danas En$lezi
d'u"" b"te u Africi, ovakav ie nauk kriv, Sto i oko nas Hr-
vata obilaze liudske Zivine, koie nas dave,
Jane zrram,Sto vi mislite, ie li doviek dovieku ba5 vuk'
Ne znam, mislite li i vi, da dovieku naivise Sodi, kad moi'e
drugoga dovieka daviti, i da-tako redem, krv- mu-piti' Ali
ako"i il t"ko mislite, ja vam katemz krivo mislite. Istina je,
Jo"i"t moLe podinitii pak i Einl,zlo dru$omu dovieku' Ali
to doviek tt" Sitti sne iz zla stca, ne$o: iovigk dini naivise
zla zaionSto je niemu samomu zlo, dbviek naiviSe vra(,a zlo
za zlo.
Ako ne viertiele, posluhnite me malo, Yi znate, nema
vierniie i poslu5niie livine nggo Sto ie pas,.pseto, vseto,
cucak, ke;, ili kako ho6ete, Ali pripnite, priveZite vi psa
na lanac ili sindZir (veriSe),- to vam vi5e niie pas, to l-9
,is, i stra5niii od risi! 216 ilt jet pivezali,su $a, nlikovali
su 6!a,ne dadu mu, Sto bi htio, A on bi htio od plota do
plola, od stupa do stupa, od grma do drva, i sve bi ponjubio
i podi5ao,- kao pas, To mu ie narav, 4 Tiesto to$a - na
lancu! Pakako se ne bi trgao, kako ne bi laiao irey''ao,kad
su mu uzeli, Sto mu ie Bog dao! Pa kako bi bio dobar i
miran, kad mu je sav'sviet nepriiateljl'I zalo' Sto$od duie i
vidi, na sve ie biesannna sve laie, teLi, sve bi izSrizaortaz-
derao, Ili vi'mo1da mislite, da on zna, zaStosu $a pripeli na
l,anac?MoZda da on zato laie na tatan sto znanda ie,to t-at?
Ne zna on toga, Laiat 6e na naibolfe$avam priiatelja, kao
i na najve6e$alopova!
BoL,eoslobodi, da bi ia kazao: doviek ie, kao i pas'-Ali
doviek u zlu, u robstvu i suZanistvu,$die $a sve tare i biie
- io ie kao pas na lancu, Pamtite to, i nemoite se duditi,
Sto se lludi toliko med sobom koliu: Sto ie svietu $ore, 5to
manje ima slobod., - to ie dovietrrdovjeku ve('a krvopiia'
Atrrone vieruiele, prosudite jo5 ovol Kad su liudi u ve-
selju,kad se malo'ponipiju i zabotavesvoie zlo,,- $ledaite,
kako se grle i ljube, kiko mno$i pladu,-kao die-cal'BoZe,
dobar ti ie doviek, - dai mu samo malo dobra! Ne davi ga,
ne Snjeti ga, daj mu da slobodnoodahnen- i vidiet 6eSmu
dob?u du8u, bolju du5u, sav ie sviet o$rliti, A gnieti ga,
davi ga, sti56i mu du5u,ne dai mu ni5ta po duSi,- i zadavit
Go'dina 1,
ieS i zaduSit 6eSu niem duiu, i dovjek ee biti bez duse. i
kao da i nije doviek, nego vuk, ili ris, ili ona gadnu .ri.,
hijena,
Pa treba li io5 sad, da vam razlai,em: gdie liude dave i
€qietu, gdig im ne dadu odahnuti, gdie nema pravice, €die
sila gospodari,iednom riediu,,Edieje sve u robstvu i suZini-
stvu: moie li tu biti sviet dobarnmoile li tu dovjek biti do-
viek? Ne moZe, Tai (,e jedan drugoga klati, Pas na lancu
- stra5naje zvier.
A tko je odrasaou robstvu i pod silomnlai ne zna nego
za silu i za robstvo, A daite vi sad ovakvomu dovieku nje-
kakvu slobodu,ili nfekakvu vlast u Sakepa da vidite, Sto 6e
biti! Bit 6e onako, kako i s onim ciganinom,kojeSa je,kalu,
dopalo carstvo, pa prvoga odmah objesio svoga 6a6u! Tai
je ciganin cieli svoi viek gledao,da ciSanevie5aiu,- pa tlco
ie prvi na vie5ala,nego njegov (,ata! Neka se vidi, da i cigo
zna startr pravicu za cipane,onakvu, kakvu je naudio.
A sad vi prosudite tu stvarn da umuZ mula sudiu, to
iest: da seliak seljaka sudi, Prosudite,za5to su onoSapovie-
renika'seliaka morali seliaci napaiati i badavu mu raditi. A.
kad prosudite i promislite,vi C,etese uvieriti, da doviek do-
vieku niie ba5 vuk, da seljak seljaku nije ba5 du5mani krvo-
pija, Kod seliakA ima zla, to ie istina, Ali ako ga ima i viSe,
negokod gospod., - niie dudo, ier: ,U dobru je lako dobar
bitiu, rekao ie njetko, a to ie istina, kako smo vidieli. Zato
neka budu naipfiie oni bolii, koiim je bolje, nego seliaku,
Ali neka budu kakvi im drago oni, koiim ie bolje, nego se-
liaku, seljak, koii ovo prodita, neka uviek misli na ciganina,
koiega ie dopalo carstvo, pa to neka turi pod nos svomu
susiedu seliaku, alco bi i toga kad zapalo kakovo )>carstvo'.<
od gospode,ili od obdine, ili od sela: neka mu kaLe, da za
Boga ne vie5a naiprije svoga 6ate.
Osamnaesti pol milijuna kruna.
Hiliadu hiliada (1,000,000)- to ie jedan miliiun,' Ja
znam,da malo koji od vas ima posla s milijunima, Ali bal za
ovih osamnaesti pol milijuna - za to se mora brinuti svaki
od nas, ier u tim miliiunima ima i na5ih novdi6a, jer ovi mi-
liiuni - to je proradun banske Hrvatske, za budu6u $o-
dinu 1901,
 G"til
*313__ __ _ "ooan."
Ja znam, da ima na5ih ditalaca, koii ne znaiu, Sto ie to
proradun. NaSi ditaoci po banskoi Hrvatskoj, po Dahnaclif i
po Istri - ovi bi mo$li, znall' Sto ie to proradun, i to barem
io tom, Sto bi morali znati za ob6inski proradun, Znale,
da mnogi pladate ob6inski namet, a tim nametom pla(,ate
ob6inske woie dinovnihe i uditelie, a namiruiete i dru$e
potrebe, Ali to ie samo ondie, €die imade obdina, €die
imade uob6inska samouprav4.,,t. i, Edje se ob6ina sama
upravlia i ravna, Tako ie posvuda u na5em narodu, samo
toga nema jo5 u Bosni i HerceSovini,Ali ni oni na5i ljudi,
koji imadu ob6inu i svoie ob6inske odbornike ili vie6,nlke,
- ni oni se mnogo ne staraju za svoi ob6inski proradunn
mnogi ne znaju, koliko niihova ob6ina tro5i, A kad to$a -ne
znaii i za to se ne staraiu kako bi se starali za to, koliko
tro5i ciela banska Hrvatska! Ipak ih moZda ima niekoliko,
koii se za to staraiu, pak za ove i pi5em ovo. A oni, koliko
mogunneka upute druge,
Kako smo rekli, proradun ditave banske Hrvatske, t, i.
Hrvatske i Slavoniie, iznala za Sodinu 1,901.: osamnaest
miliiuna, Seststotina i Sesttisu6a, osam stotina i trideset i
sedam kruna (18,606,837), Ali pazile dobro: Ovo niesu svr
novci, Sto narod pla6a, Narod pla6a mno$o viSe,- ali ono
druSo dolazi u diugi proradun. - Ve6 smo spomenuli ob-
einski proradun, U- ovai proradun idu novci od nameta i
nfeki diugi dohodci, - a u ob6inski proradun ne idu novci
od porezi, ni od potroiarine i todarine, ni od bilje$a, ni od
talrsA ni od duhana, ni od lutriie, ni od soli, ni od po5te, ni
od drZavnih Suma, Ovi novci idu u zaiednidku kasu, koiu
banska Hrvatska ima s Ugarskom, L ovi novci iz banske
Flrvatske skupa s onim novcima iz Ugarske - to ie zaie-
dnidki drZavni proradun. U ovai zaiedniEki drZavni pro-
radun plada banska Hrvatska preko 46 milijuna krun6.,
(Godine 1897.i 1898,platila ie preko 47 nlliiuna, a $odine
1899, preko 46 milljuna i 380 tisu6a.) Sad onai zaiednilki
sabor u Pe3ti, u kojem ima 400 MadLara i 40 Hrvata, - ta,i
sabor daie i povra(a banskoi Hrvatskoi natra$ od ovitrr
novaca 44 od stotine, t, i, 44 filira od krune, Ono, Sto ostane
u zajednidkoflcasi, - ono se troSi na kralia i nie$ove slul-
henike, na voisku, na po5te i leljeznice i iob nieke stvari, A
ovo, Sto zajedniEki onaj sabor daie natrag banskoj Hrvat-
skoj, - to je zadoma6e potrebebanskeHrvatske (1to za
Godina 1,
sve doma6e potrebe osim gradskih i ob6inskih),to je pro-
radun za ,rnulatniu samoupravu< banshe HrvatSke,
Sad pazite: Banska Hrvatska pla6a u sbupnu kasu po-
rez6,i drugih da66 po prilici 46 milijuna - bez obeinskopa
nameta, koji ostaie doma. Od ovih novaca dobiie bansfa
Hrvatskg natraS blizu 17 milijuna,_i to ona tro5i na svoi
sabor uZaSrebu 155,440kruna, na bana 71,600K,, na odiei
za ,>unularnjeposloveu (t, j, na dinovnike kod vlade u Za-
grebu, na tupanijske i kotarske oblasti, na Landare, ceste,
penziie itd,) blizu 9 i pol milijuna, ili todno: 9,489.056K,, na
Skole i crkve bllzu 4 milliuna. ili todnot 3,944,741K., na
sudove i sudce blizu 5 miliiuna, ili todnot 4,946.0A0K,
Ako sad sbroiite sve novce, t. i,
za sabor rcs,44A
za bana 71.600
za uwtarnie
za sudove
za Skole
::'1":: 9,489,056
3,944.741
4,946.000
dobit 6,ete 78,606,837
A rekli smo, da se banskoi Hrvatskoi daje iz skupne
kase samo oko t7 milijuna, ili todnot 16,926,513,Od kuda
6e se uzeti 18 i pol miliiuna, kad nam se povra6a samo 17
miliiuna? - Ovai vi5ak - to je samo na5e: to je dohodaii
od starih na5ih zaklada ili fundacija Sto smo pri5tedili; to
su prinosi, Sto ih daiu gradovi ia one Skole koie uzdrlava
ciela zemlia. A ima tu ne5to drugih dohodaka, na primier
ovakvih: vlada uzdri,ava na zemaliski tro5ak bolnicu za
umobolnilre i ludiake u Stenjevcu, ali se za niih i plata, t, i,
pla6,aza njih ob6ina, ili rodiaci, dakle se u toi bolnici tro5i
vi5ennego Sto se iz prora(una daje, ier se tro5i i ono, Sto
pla6aju poiedinci i ob6ine,
Rekli smo, da banska Hrvatska plada bez nameta 46
Ako uzmemonda danas ima u ban-
rnilijuna poreza i d,a6,6,,
skoi Hrvitskoj 2 i pol milijuna dusa (a toliko i ima), onda
dolazi na svaku du5u blizu 18 kruna i pol, kad bi se porez
plaiao na glave ili na du5e, A sad dodaite k tomu namet,
pa Zupne daee,pa onda globe, Dodaite k tomu putni tro5ak
za trromisiie,kad se pravdate, pa tro5ak za odvietnike (a na
to vas nitko ne sili), Dodaite k tomu io5 sve, Sto morate
kupiti: zrno soli, pa koiu kosuosrp, motiku, plug, Trcbat 6,e
vam i kola i hamovi. Ne zaboravite. da se moratb obuti i
_jt_ ,,DpM." _ sarnlL_
obuii makar u Sto.Ako vam lene ne ie presti ni tkati, trebat
ie kupiti i to, Ako su vam svinie pocrkale, morat 6ete ku-
piti i koju Zlicu masti, Ako vam vinograd ne rodi, trebat 6e
kupiti barem za BoLi6,koju kapliu vina ili rakiie, Ako vas
ie tuda potukla, ili voda podavila, trebat ie kupiti i dva-tri
zrna kukrlruze, ako to bude dosta, Ako hoiete, da vas
voda i dalie ne davi, morat 6ete platiti za regulacije i ka-
nale, Onda, kad sve to proradunate, segnite u i,ep: koliko
imate? Malo, ili ni5ta!
_ Niie dudo:Promislite,da na svaku du5u dolazl18 i pol
kruna samo porez6,i da6a, Sad vi naiprije promislite, ko-
liko ima du5a,koje ne privriede ni 18 filira, nego jo5 potro5e,
T'o su vam dieca, Po tom lako moZete proraEunatil kolikrr
vi5e dolazi na pravu odraslu du5u, kad se dieca iz raluna
odbace. Onda promislite, koliko ima drugih, koii ditavu
godinu ni5ta ne prirade, a potro5e dva puta, tri puia, deset
puta i sto puta viSe,nego mnogi i mnoSi,koii se mudi,
A kad sve to promislite, onda slobodno recTtet.Neka
ide do biesa i
ga! Pak da barem"Domu ! Sto nemam dosta plaiania i bez nie-
niie zaroblien svaki das! Ne 6u Sa drlatil
Ako se na to odludite, javite mi za vremena, barem do
BoZi6a, da se i ja budem znao ravnati.
KriZarske vojne.
Danas svi evropski vladari imadu svojih brodova i voi-
ske svoie daleko tamo u Aziil Sto radi tamo ta voiska?
Poslana ie tamo, da obrani na5 sviet, da obrani krSiane
i da se - osveti, Komu? Zalto? eufi ste vet, da su se Ki-
tafci ili Kinezl podigli na tudiince u svoioi zemlii, pa da su
poubijali na tisuie i svojih doma6ih pokr56enika,-i tudiih,
evr-opskih kr56ana. Ubili su i njemadkoga poslanika, Eo-
vieka, koji ie stalno livio kod kitaiske vlate,- da zna, sto se
tamo radi, i da bude na pomoi svoiim tamo Niemcima, Kad
se to kod nas dodulo, Niemci su kao pobiesnili. Odmah su
odpravili pre_komora u Kitai dosta volske, i sam ie niihov
kaizer (ear) Vilim do5ao, da voinicima dade nauka, Rekao
im je daidu u boj zavjeru i za kulturu (prosvietu),A ono
naistra5niie,Sto im ie rekao, to ste vei eitali: Neka, kaZe,
nikoSa ne miluiu nikoSa neka ne love Ziva, - sn" nelca
strieliaiu! Neka pamte -kai,e - Kitaici i poslie tisudu go-
G'odina 1. ,,DOM"' 377
_-
dina, 5to ie-to Niemac,kao Sto Evropa pamti divlje Hune i
voivodu niihova - Atilu.
A niie samo Niemadka poslala svoje vojslce na Kitai.
Udinile su tako i druge dry',ave,da obrane - govorilo se l
da obrane kr56ansku vieru. ,Eto nove kriZarskevojne!<
- duo se od nekuda glas.
Znam, da ne znate,zaStoie bio Slas,da je to novakri-
|ar-ska voina, - kad vi ne znale za stare kriZarske voine,
A kad ne znate, duite:
KriZarske vojne ili kriZarski ratovi - to vam ie bio
jedan od naive6ih i naidudniiih dogodiaja na svietu, To su
vam bili ratovi mediu krS6animai muslimanima,t, i, Tur-
cima i Arapima, Sedam ie bilo tih krii,arskih vojna,:a tra-
iale su sve skupa dvie sta godina. A bilo ie to priie 800
{osaT stotina) godina, kad je podela prva kriZarska voina.
Rekao sam, da ie to bio iedan od naidudniiih dogodiajd
- tA kriZarske voine, Pa i iest tako, Narodi idu u rat obidno
zato da otmu tudju zemlju i da se u nioi nasele. ili da od tO
zemlie budu imali kakvu korist, A
"krilario, vidite, niesu
zato i5li u rat.Krilari su i5li zato u rah da muslimanima ili
muslomanima,Turcima i Arapima otmu >svetu zemljuu,t.i.
onu zemlju, u kojoi se ie rodio i po kojoi ie hodio Isukrst.
Nikomu niie bilo ni na kraj pameti, da se tamo stalno naseli,
nitko se niie nadao kakvomu dobitku od ta siroma5neze-
mlje, Glavno ie bilo, da se
"sveta zemliau otme nevierni-
cima, pa da bi kr5iani mogli bez pogibli dolaziti na sveta
ona miesta,
To ie, vidite, jedna dudna stvar, takav ,vierslci ratu ili
,sveti., rat. Danas to$a u na5emsvietu nema. Neka tko sto
putakale, da evropska vojska brani u Kitaiu vieru. - to ie
laZ,.Danas ie mnogo svietankoiemu ie malo za vieru, a nai-
manje ie moid,a za viert onim, koii su vojsku poslali na
Kitaice.
Ali onda prije 800 godina, - onda su bili ljudi druga-
diii, Ali onda je bilo i druSadije vrieme, Onda je viera bila
malne sve, viera ie bila prva, Yi znate,da i danas jo5 seliaci
mnogo vi5e mare zavjetu, neSogospoda.Ali onda priie 80t)
godina, onda su i velika5i ili - i oni su mnogo
drlali do viere, io3 mno{o viSe,"viteiovi<
neSo dana5nji na5i seljaci.
A to nlie ni dudo, Prosim ja vas i molim liepo, pomislite
samo: Danas i naizadnii seljak u naizadniem kutu, znade i
za Zelieznicu, i zabrzoiav (telegraf), i za novine, i za sabor
 378 ,,DOM," Go,di:na 1.
i izbore,i za sve po svietu, mote se re6i, Ved mu ie od toga
puna glava, vei mu je toSa previ6e, malo demu se dudi: sve
je ve6,vidio, sve ve6 zna, Zato ve6 i seliak malo razmi5lia,
jer nema kad, JoS niie promislio iednu novost, ve6, dolazi
druSa, Tu se dovjek i ne moi,e zamisliti, - a tko ho6e pravo
vjerovali, tko talco vjeruie, da ie za svoiu vieru spreman i6i
tr boin - tai mora vi5e na svoiu vieru misliti, tai ne mari
znati sva5ta i koje5ta, A onda prosudite jo5 to: dodje do-
vieku eksekuciia (Sekuciia),pa mienica (veksl), pa ovo pa
ono! Tko bi tu tako mirno na vjeru mislio! Zato, vidite,
danas bi i seliaci vrlo telko radi viere iSli u boi, To ie davno
proSlo.Tako ie kod seljakd,A kako je u gradu, to ne treba,
da vam pripoviedam: tu su liudi u takvom oposluu,da se
nemaiu vremena ni prekrstiti (prekriLitil, Pa koii bi ih bies
naljerao u boj za vieru, na koju su gdiekoji molda ve6,zabo-
ravili!
Ali ie ioi iedna dudna stvar, Promislite i ovo: Danas
Ijudi znadu za svaku Soru, za svaku rieku dak usried Azije
i Afrike, Liudi su sve to iz|.l.alili i izmierili, a lcoiekud i
ieljeznice posaSradili,Danas niie teZko voditi vojsku makar
dak u_Aziiu,A onda, priie 800 Sodina- onda su i najudeniji
liudi Bogu hvalili, ako su znall,samo po prilici, gdie ie koja
zemlja, i kud se moZe u niu dobluditi, A gdie bi oni znali,za
{ore, rieke i gradove! Onda jo5 na5i liudi niesu znali ni za
Ameriku: joS ie trebalo od onda dekati 400 godina, dok su
na5li Ameriku, Pa ipak su se odludili liudi iz Frincezke i
Njemadke,a i od nas, i i51isu u boj daleko u nepoznati sviet,
y A3iju, - ig, u Aziii, tamo ie ti
zemliau, tamo ie
Betlehem i Jeruzalem. Pomislite "sveta vi: Skupilo se 300,0d0
liudi, i idu; putuiu po nepoznatoi u io5 nepoznatiiu zemliu
- sve bez Zelieznice!A kakve su onda bile ceste! Kolike
su jo.Sbile po svietu Sumei modvarel Koliko ie bilo razboi-
gkal Gdie su-onda bili veliki magazini puni svakakvoga
iiveia? A onda pomislite: Kako ye bilo putovati po tudfoj
zernlii mediu,tudiim narodom! Niie ondl bilo ni ,posla-
nikA", a nije bilo ni toliko takvih iandara i straZard,krko
ih ima danas.Nije onda bilo ni po5te,a kamo li kakav brzo-
iav, Sto.ie to danas otiii u tudiu z,emliu, pa bilo i preko
mora, u Ameriku! Tu ie po5ta,tu ie brzoiat,-- sve se moZe
z-akratko vrieme iaviti.-A pomisiite, kako ie to bilo onda:
Ostavio muZ lenu i diecuj sin mailu - i'nikad mu vi5e
traga ni Blasa,doklesod se niie vratio, ili dok niesu dosli
Go'dina ]. ,,DO"NI,"
- ako su do5li - oni, s koiima je oti5ao! Kolilco su se liudi
uZili straha za svoje mile i drage! Koliko je tu oti5lo uzdahi
k nebu, koliko je suz6.palo na zemliul Niesu bili u strahu
za svoie mile samo oni, koii su doma ostali, nego i oni, koii
su ostavili dom. Oni, koii su ostavili dom niesu znali, ho6e
li na6i ciel i ditav svoj dvor a kamo li u njem ilenu i diecu!
Zalto?- Onda5nii velika5i bili su p_ravi razboinici: srraki y"
bio sebi i drugomu sudac, Otimale su se zemlje i gradovi
koliko ig tko mogqo, Jedini-ie onda bio zakon: Tko jadi, tai
kvadi. Zato - vidite io5 i danas - zato su Sradovi bili sa-
gradjeni na visokim stienama, kamo ie samo orao mogao
lako do6i!
Sto sad mislite, ne bi li bilo vriedno, da malo vi5e sa-
znademoz Tko ie iSao u taj krilarshi boj? Kud su i kako su
i5li? Kako su se ti ratovi svrdili, i iesu li krilari napokon
oteli osvetu zemliuu nevjerniku?
Sve bi to bilo vriedno znatr, ali bi jo5 vriednije bilo
znali, lot Jesu li na5i ljudi Stogod nova vidjeli u dalekom tu-
diem svietu? Jesu li im se otvorile odi i je li od tolike muke
bilo ipak kakve koristi? - Ali na5 se ie razfovor i bez toga
protegnuo,pa zalo za danas dosta.
Sitnice.
Naive6a Zivotinia na svietu. dom putuie, Zato joj i treba dobro
MoZda znate, a moZda i ne znate, pokrivalo. Ali ie koZa gola i dosta
koia je najve6a Zivotinja na svietu. tanka, ali je zato pod njom salo do
To vam je kil, Zivi u moru, posve
dva pedlja debelo! Tre6inu teiine
ie kao riba, - a nije riba, Niie od ciele i,ivotinje ima samo salo.
riba, jer ima toplu krv, lei,e iive Kako je ta iivotinja tusta i debela,
mlade (nosi preko 20 mjeseci),koji mislio bi dovlek, da iede BoQ zna
sisaju,- Pa kako ie velika 6 Zi- Sto, A iede samo morske pui,eve i
vina? Boiim se i kazati, jer ne 6e!e druge mekane i male Zivotlnje, pa
vjerovati, Duga ie do dvanaest po gdjekoiu malu ribu, - a ve-
(12) hvati ili do dvadeset i detiri likih ne moie, jer joi ie Zdrielo
(poZirak) uzko, premda su usta 3
{24) metrq Siroka ie do 10 me-
tara, a leZka ie do tri hiliade centi do 4 mefta Siroka!
(1.500metrocenti), ili drugim rie- Na ove iivotinie idu u lov 6i-
Eimat le7ka ie td i,ivotinia kao tri tavi brodovi, na stotine brodov.r,
stotine dobrih volova, ivaki po Zatc i ima sve manje velikih oqih
deset centil Jeste li duli? Zivotinia. Danas ih naivi5e lovc
Pa {die Zivi golema ta Zivo- Enplezi i Ameridani, ali sve to rne-
tinia? Ziv'r u moru, i to u ledenome nje, jer ie sve to manie tih kitova,
morui uviek se drZi leda i za !e- a ne tro5i se toliko ni ,,riblia" mast

380 ,,DOM."
od nie€a (koiu naivi5e Piiu sam'.) vi5e zubi, posebni niekakvi zubi,
sieverni narodi). Od kita se joS do- dugi preko pet metara!
biva ,,riblia" kost, a to su Ponaj-
Glasovi iz naroda.
lz Dalioka u U$arskoi PiSc
70-Sodi5nji starac Marko Sedlar
veliko pismo, puno svakakve tu'
Lbe i iada, ,,,Pri tri Sodine - piSe
nam je me5tar (uditeli).
Mislili smo uzet pravoS Bunievca
ili Sokca,koji znadu na5 materinski
jezik, a oni uzeli tog pokoino$ na-
Seg uditelja prucektora za me5tra:
nil ie pravi MadZar, niti Hrvat,
nit je zn6 Sokadki ni ,,Falien Isus"
re6. To le na5 sad u6iteli! Nit ie
zno orguljat, kad niie ni udio nigdi,
nit je zno stat u mise, kad treba,
ni radunat, Sad su Sa malo nau'
iili: iedan Sokac Vinko Vla5i6 -
to je nje$ov profesor! - A nama
su se iavili pravi Bunievci i Sokci,
koji su svoj izpit poloZili, a taj na5
nije sav ekzamet poloiio. To je
kriv na5 Skulski stol: S. Zupnik iz
preze5 (t, j. predsiednik), pa kako
on, tako su morali i Skulski pogla-
vari, -- a po$lavare i zastupnike
nije ni pit6. Do56 ie iz Peiuva
eSpektor,pa je potvrdiio. 26 mi je
na5ih lipih or[ulja i lipih na5ili
Sokadkih pesama. . .
U Skule mora udit madZarski
kad vlada zapovida, - ali on nc)
zna dicama na materinski jezik iz-
tolmadit. A kad dica izidu iz Sku.
le. madZarski zaboravili, a Sokad-
ki nisu naudili. Gdi su bili? Nigdil
Sta su radili? Nistal Pa 6emo-za
malo vrime na5 materinski iezik
izgubit: niti 6emo bit MadZari, ni
Horvati, nego totovi: ne 6emo ra-
zumit iedan dru(om.
Sad letos opet g. sudac po
svoie volje metnio Svabicu za ba-
bicu. \ene se tuZu, da ne zna ni5ta
o tom nievom poslu. - I opet
Godina 1.
potlje Lipnja d6 nam pisara, nota'
iu5u pomot - za 400 for., da Sa
op6ini plada. - U na5em selu
simo tko se uvude, tai dok ne
umrer ne moZem 6iase ratosit, mo-
ramo ga patit, ma valja, ma ne
valja - dok zivi."
Dalje pi5e na5 starac, da nije
,,udiio u 5kule, nego za marvom,
io5 kad kaZe - bio u 15.
godinu", pa da ie star i slab' Za-
pamtio je, ,,da su stari ljudi Eo-
vorili, da ne 6e biti robote i ne-
me5a - i nestalo", Ho6e li biti -
pita starac - Sto sada {ovore: da
6e bit sloboda?. . .
TuZno je slu5ati ovakvo pita-
nje od starca. . . On sigurno ne 6e
s l o b o d ed o d e k a t i . . . A h o 6 e m ol i
mi mladi, - to stoii samo do nas.
Zalo na posao svaki na svome
mjestu: Ne daimo se!
lz Yftia (u hrvatskoj Podra-
vini) pi5e priiatelj, koii se fe i
podpisao, ali leli, da se njegova
ried duje bez njegova podpisa, ier
,,ne bih _ kaZe - 1ade, da prstom
na me kalu". Haide, duite i nje{a,
pa sudite, Moram samo to spome-
nuti, da ie pismo pisano priie sv.
Kate. pa ie malo zakasnilo:
,,Eto sv. Kata, pa koji smo
mladi, da se lenimo, a koii smo
stari - dislo na vrat. pa v zape-
6ak! - Ali prije nego gaida5 na-
puhne Sajde, poslu5aite me malo.
MoZda 6ete ipak reliz ,,Pravo
ipal" - NaSi liudi rado se drZe
stare Se{e ili obidaia: ,,Tak su
na5i stari delali, pak su sveEado-
sta imali." Ali fekaj. Juder ie bilo
liepo. a danas Srmi. Na5im ie sta-
rim bilo lak5e drZati svatove po
Godina 1, ,,DoM,"
vi5e dana: bili su manii Porezi;
danas mjesto iedno$ notaruSa sie-
di njih pet, Sest,do deset; vojska,
topovi, pu5ke - skoro uviek i
uviek nove, prenapravljene
iandari, financi, dinovnici
to koSta novce, A onda nerodica
osu5ila ti pivnice, a napunila lagve
plievom i sedkom! Danas ti mora5
.'rtro za svatove skupo platiti i
drugoga dobra potro5itir 3 do 4
akova vina, velika vre6a bielo$
bra5na, jedno ili dvoje svinia, ie-
dna kompanija Susaka, puri, Pa-
taka i koko5i, - to ie sve pro5lo
u dva tri dana! To dovjeka onda
srdi, Zato bih ti ia ovako svieto-
vaor Dogovori se sa svojim prija-
teliem: Ja 6u ti dati jedan obrok
i poslat 6u ih k tebi, ti 6eS dati
jedan obrok - p" Bog! Ako im
se ba5 ho6e skakati (ili da im ne
budu djeca gluha, kako vele ba-
b"), - dovedi kakvo klepetalo, pa
neka skadu makar do zore. A kad
se dvrsto naspavaju posao!
- Ovako su njekoii ve| poEeli,
pak su im susiedi malo prigova-
rali i zamierali, ali su i zamuk-
nuli, - a on ie ostao Sto ie bio:
vino ie ostalo u podrumu, bra5no
u vreiama, perad na dvoru". , ,
Iz Martinske vesi (krai Siska)
pi5e prijateljr ,,Kod nas u sisadkom
kotaru od kada ia pamtim, dola-
zio je kotarski liednik iedan dan u
svakom tfednu (i to na isti dan u
svakom tjednu) u ob6inski ured u
Martinsku ves, i tu je pregleda-
vao bolestnike, koii su dolazili. A
koji su bili tako bolestni, da niesu
moSli do6i, i5ao je liednik k njima,
Ali to ie sad prestalo, ve6
odavna ne dolazi liednik u naSrr
ob6inu. Ne znam, ie li imao pla6u
od vlade, ili od obdine, samo
zrram, da ie to bilo vrlo koristno
te da ie to bila neizmjerna Steta,
Sto je to ukinuto' Sad 6e mnoga
381
i mnoga sirotinja le6i u hladni
grob, ier danas ima mnogo siroti-
nje, koja nema kruha, a kamo li bi
smogla, da plati liednika i kola
za njepal A danas ima po selih L
mnogo vi5e bolesti, neSo Sto je
bilo prije 10 do 15 godina. Raditi
se mora viSe, a ne rodi vino ni ra-
kija, da se doviek okriepi. Priie fe
narod imao iadu i topliju krv, a i
odielo ie bilo bolje: nosili su ljudi
krznale prsluke i velike koZuhe.
A danas seliak ne moZe smo6i 10
Ior, za koZuh, neSo jedva 2 lor. za
kakav kaputi6. I tako se lako pre-
hladi".
Ja se dudim naiemu priiateliu
(kojega dobro poznam), Sto on ne
znat je li onoga liednika pla6ala
obdina, ili ie bio kotarski lie6nik,
koiega pla6a kralievina, Toliko bi
se moiao starati za obdinske
novce {jer su to i niefovi novci),
da pogleda, kad je izlpien ob6in-
ski proradun,' Ne znamt kako ie
s tim liednikom, ali znam to, da
ima ob6inskih liednika, koii ne
stanuju u ob6ini, nego u obliZniem
Sradu jer u ob6ini - kaht'
mogu dobiti stana, pa onda samo
ttu tt;"L" dane dolaze u ob6inu' Ali
tomu su i ob6inski odbornici kri-
vi, a i ob6inari, ier se ni5ta ne
staraiu, A tko si ne 6e sam Pomo-
6i, tko 6e mu pomo6i?
Iz mnoPih miesta nam se tuZe
predplatnici, da im ,.D'OM" ne-do--
lazi, u redu. To ne bi smielo biti,
,,DOM" po5teno pla6a po5tarinu,
pa ima pravo trai.ili od po5te. da
Ea u redu raznaia i uruiuje. Ali su
krivi i predplatnici, koii odmah i
svaki put
' ne lavn, kad im list ne
dodje. Evo, ovai 24. btoi-ie -bio
zaroblien, danas ie ve6 srieda, kad
ovo piSem, a oredplatnici bi mo-
rali imati .,DOM" ve6 u Pro5lune'
dieliu naikasnije, - p. iu d-o d1-
nas'samo detvorica ubitulu' Sto ie
to, da nema ,,DOMA"? - Ako se
 382 ,,DOM."
predplatnici tako malo staraiu za
,,DOM", Sto Sa koristi i izd.avati?
Ovom zpiodom opet moram
upozorili, da se za to ni5ta ne
piaia, kad tko ne dobije kojega
Lroja novinA,pak piSe i pita, Sto ie
to. Samo se list ne smije zatvoriti,
a i,zvana treba napisati: Rekla-
macija.
Sto 1" nova doma i po svietu?
Seliaika banka i seliadke
novEane zadrase, Pred jedno de-
set dana bila ie u Za9rebu skup-
Stina o toj stvari, Na toi skup5tini
bili su odbornici, koje je hrvatski
katolidki sastanak izabrao, da se
staraju za lot a pozvao je tai od-
bor i druSe prijatelje naroda, da i
oni kaZu svoje, Bilo je tu njekoliko
narodnih zastupnikah, Zupnika, a i
preuzviSeni g, nadbiskup zagre-
badki poslao ie mjesto sebe zamie-
nika. Odbor ie skup5tini iavio, da
je ,,Prva hrvatska Stediona odlu-
dila: da 6e za pr're novdane za-
druge dati 1O0.OOO (stotinu tisuca)
kruna, i to onim zadruglam, koie
ovaj odbor preporudi, JoS se ie
govorilo o toml treba li osnovati:
,,Seljadku banku", koja bi davala
seljadkim novdanim zadrugama
novce za ievtine kamate, - ili pak
ne treba takove banke. Nitko niie
ba5 proti takvoj banki (barem
nitko nije tako 6iovorio),ali ih ie
bilo, koji misle, da jo5 niie sile za
banku, ili da se jo8 ,,e bi moEila
osnovati takva banka, - ier za to
treba mnopo novaca. Napokon se
je ve6ina sloZila u tom: Neka od-
bor osnuie njekoliko seljadkih
novdanih zadrusa kojim 6e se dati
novaca od onih 100.000:a u isto
vrieme neka odbor radi. da se Sto
prije, osnuje,,Hrvatska poliodjel-
ska banka".
Godina L
Tko se ne podpi5e na svom
pismu, togia pisma ne 6emo niha<i
tiskati u ,,DOMU". Isto tako ne
6emo tiskati pisama od onih ljudi,
koji niesu predplatnici ,,DOMA",
jer bi se mogao tkogod podpisati i
laZ napisati.
Odbor 6e raditi i jedno i dru-
go, ali treba, da se i seljaci podnu
micati. Neka pitaju svoje Zupnike.
neka ne miruju.A ako koji Zupnik
ne bi mogiao, ili ne bi imao volje
starati se za to, neka oiSu ,,DO-
MIJ" za knjilica, u kojoi su pravila
i uputa. (KnjiLica stoii 40 filira.
Te no_vce neka predplatnici Salju
s predplatom, a ne posebice,)
- Pi5u nam prijatelji, da njeki
ljudi slaZu i druge njekakve za-
dru4ie (viSe, ili manie gulija5ke),
pa su se_liaciu smutnji, Zato neka
p!z^e,,.-Ove zadrueet zd koje
,,DOM" piSe,zovu se Rajfajzenove
zadruge. Osobito neka na5i liudi
paze, ako im dodju ljudi, koji 6e
ih zvati u takove zadrupe, koje te
dobivati novce iz Pe5te, - A u
,,DOMU" 6emo sve to jo5 razlo-
liti, da nitko ne bude u sumnji.
A Sto se ie o selia6koi banci
govorilo u zagrebadkomsaboru, to
Eitajle malo dalje.
Iz hrvatskoSa sabora r Za-
grebu moglu vam javiti malo do-
bra. NajZalostnijeje to, Sto oni,
lcoji vidu i piSu, da su najvedi Hr-
vati i prijatelji naroda, - oni ruSe
i ono malo sloge, Sto je ima medju
zastupnicima naroda, Yi znafe, da
narod Zeli sloSu, Yi znate - koji
Tnals - da su se po Zelji narcda
sloZili u saboru ,,prava5i" i ,,obzo-
ra5i", i tako vam je nastala ,,koa-
383
licija", t. j. sloZna iedna stranka u Najveiu smutnju pravi Frank
saboru. Teiko im se ie bilo sloZiti, u tom, Sto je i u saboru Sovorio
ier su se dugo i mrzko psovali i za tot neka se ne osnivaju slo-
svadili, - ali su se sloZili na Zelju bodne seljadke novdane zadruge,
i na zapovied naroda, koji je to- ne$o neka se osnivaiu takove nov-
liko stradao za svoje zastupnike. dane zadruge, koie 6e biti pod
Ali pod vodstvom niekada5njega pazkom sredi5nje madZarske blrr-
Lidova Franka (Sto fe on bio Zi- ke u Pe5ti.- Narod neka prosudi:
dov, pa postao kr56anin, to ne Bi li bolje bilo, da se stvori hrvat-
mora biti grieh i zlo, ali ie istina), ska seljadka banka u Zagrebu, i
- pod njeSovimvodstvom stojedva to za sve hrvatske zemlje, - ili ie
Stardevi6ai grde i psuiu u samom
sabom onu sloZnu stranku! Steta
bolje, da se pridruZimo madi,ar-
skoi banci u Pe5ti, i to samo mi
i sramota, Sto su u tom poslu ba5 banski Hrvati, a istarski, dalma.
i dva ,Stardevi6a,osobito David, tinski, bosanski Hrvati, -. uni ne-
koii znade tako govoriti, kao da ka traZe pomo6, Sdje znadu? Pro-
narodu iz du5e vadi misli. kao ni- sudite to, pa 6ele znati, tko ie i
tko u sabbru! Pa Sto Cemo! Je li 5to ie danas ,,stardevi6anac"!
zasliepljen,Sto li je - BoS znal
DOMOVIM Eitaocimai prijateljima.
Sre6no smo, hvala Bogu, svriili godinu, Ako ste se u ovoi godini
uvierili, da je ,,DOM" dobra stvar, ostanite mu vjerni i budu6e godine.
A ja 6u se starati, da ,,DOM" bude i bolji. Kako je svaki podetak teZak,
a bilo ie i druSih neprilika, - hvala Bogu, da ie ,,DOM" i ovakav bio,
kakav je bio. A mnogi i mnogi kaZu i piSu, da je bio dobar i izvrstan.
JoS jedno vas molim; Tralile ,,DOMU" prijateljn. eitav hrvatski
narod mora imati jedan svoi list iz Zagreba, iz sredi5ta na3egla.To ie
iedno. A drugo: Ne treba narodu svadie i novosti svakakvih, koliko
nauka. A to je prva briga ,,,DOMU". Trele; TeZko 6emo iza6i iz robstva
i tmine, ako se svi ne primimo posla: svatko nas mora Siriti svietlo,
Zato: Svaki ,,DOMOV" prijatelj neka nadje barem joi jednoSa priia-
telja ,,DOMU", Neka nam do BoZila svaki javi jednoga ili dva svoia
znancar kojim 6emo poslati 1. broj ,,DOMA" za {. l.90L Samo ovako
slo2nim radom moZemo se nadati boliemu.
fF Novi i stari predplatnici mogu dobiti ditav ,,DOM" od g.
1900,,i lot uvezan za 3 K' a s tvrdim koricama za 3 K, 20 lil,
Svim nasim predplatnikom:SredanBoZic!
 T_W
r:rli

*D0M*
Cei dalje izlaziti dVa puta na mieseg(2. i 4. petkau mjesecu)
a i ciena6e mu biti ista, t. j. za pojedinca3 Knune, za
desetoricu i vi5epo 2 Knune 4O filir a, za dvadesetoricu
i vi5e gamo po 2 Knune, ako svi zajednoSaljupred-
platu, i a[o se svi komadina jednoga5alfu. Buducegodine
i m a t C e , DOM< Omg t.

,,D@MOVAKNJnziNnOAoo.
lzdavanje ove knjitnice promienili smo ovako; KnjiZicd 6e biti na
godinu najvi5e pet, ali kolikoSod ih bude, sve zajedno moraju iryf!-lli:
iranfe liO stiana (t, i. n araka po 16 ^st-rana). ,,DOIMOVO'I
KNJIZNICI" ciena ie na godinu 1 Krunrr. (,,DOM" se moZe dobivati
i bez ove knjii,nice,)
Od ove knii,Zniceiza5ao je ve6 1. svezak, i to: ,Car Napoleon u
Ruskoj". Ovoj knliZici je ciena za ,,DOMOVE" predplatnike 30 f i I i r a
(ili 15 novd.). Za Sodinu 1,900.nije iza5la viSe niiedna kniiLica'
Medju drugim knjiLicama iza6i 6e l.9}l. i,,DO,MOV" ,,Mali Sve-
'rza(i
znadar" (koji je imao ove godine).

ffi$ Onim predplatnicima, koii su na radun ,,DOM, KNJIZ."

uplatili za g, L900, po 1 Krunu, ili koji su na taj radun za g. L.901.
uplatili I K. 20 filira, ili koji su za 1. svezak ,,D'OM.KNJ,IZ." uplatili 40
fil. (mjesto 30), - svim je ovim ova uplata (ili vi5ak) uradunana na
radun za {. 1.901,

$tr Dutrnici!?S
Nije liepo, ni u redu, da vas ima do 800 (osam stotina.!), koji nieste
-
poslalij;5 nf pare!
"DOM"
se nikomung 5glj9., lfq gq niie narudio,
iia za5t6sie ga narudili,kad ne iete platiti? Godinu dana dekanja--
je
io je ilosta.Piomislitei na to. Sto stojl robljaJi-na:-su{-Py-tg "DOM.
bio"zarobljon!Koji niesuuplatili za i. soez.nDOM' Kry.JlZ'.'neka ne
zaboravetiU aO fiiira, kad 6ucluslali predplatuza g' 1.901'

fll$ Ovai broi ,,DOI$.A"bio ie zaroblien,pa ie zato kaSnjeizaiao,

Tiskara C. allDrcclrtG (t- Yylr{oscliD u zagrebu

,i
u
I
l