Akademija Strukovnih Studija Beograd

Odsek Visoka Turistička Škola Beograd

Predmet: Ustavno-pravno uređenje Republike Srbije

Seminarski Rad

Vojska Srbije

Beograd, Maj 2022.

Sadržaj
1.Uvod...................................................................................................................................................3
2.Vojska Srbije.......................................................................................................................................3
2.1. Struktura Vojske Srbije...................................................................................................................5
2.1.1. Obeležja i oznake Vojske Srbije....................................................................................................8
2.1.2 Istorijat Vojske Srbije..................................................................................................................12
3. Misije Vojske Srbije..........................................................................................................................14
3.1. Prva misija: Odbrana Republike Srbije od oružanog ugrožavanja spolja.......................................16
3.1.1. Druga misija: Učešće u izgradnji i očuvanju mira u regionu i svetu............................................17
4. Civilno- vojni odnosi.........................................................................................................................18
5. Profesionalizacija i služenje vojnog roka..........................................................................................18
6. Zaključak..........................................................................................................................................20
7. Spisak Literature:.............................................................................................................................21
 1.Uvod

Bezbednost je kompleksan pojam, koji se može koristiti u širokim aspektima,tj

u različitim oblastima ljudskog života. Danas se reč Bezbednost koristi u svim
jezicima i kulturama, takodje je ušla u upotrebu u velikom broju veoma
različitih društvenih oblasti: politika,zdravstvo, informatika...Ono što je važno
napomenuti jeste i da je bezbednost društvena pojava.

Savremena bezbednost je dobila potpuno novo značenje i određuje se kao

jedna od najvažnijih čovekovih potreba. Pojam bezbednosti se može definisati i
kao sigurnost,u okviru koje se preduzimaju određene vrste mera,da bi se
ljudi,odnosno stanovništvo jedne zemlje zaštitilo i da bi im se omogućio
bezbedan život.

2.Vojska Srbije
Vojska predstavlja važan deo sistema odbrane, odnosno poseban državni organ
obučen i opremljen za vođenje oružane borbe i izvršavanja drugih misija i
zadataka propisanih pravdom odbrane.Vojska je deo državnog aparata, koji
zbog takve namene raspolaže silom(oružjem) zbog čega se i naziva oružanom
silom ili oružanom snagom. Vojska Srbije je oružana formacija Republike Srbije.
Zvanično je stvorena 8.juna 2006. godine uredbom narodne Skupštine
Republike Srbije.

Razlozi zbog kojih vojska postoji su mnogobrojni, , a najjosnovniji od svih jeste

odbrana države od neprijatelja. Kako su se razvijali društvo i privreda, tako su
se razvijale i vojne organizacije.Naprednom se može smatrati samo ona vojska
koja prati trendove, tj. ide u korak sa najnovijim naučnim, tehničkim i
društvenim dostignućima. Svaka vojna organizacija u sebi ima dve prirode, tj.
dva sebi svojstvena stanja: mirnodopsko i ratno stanje. Kako su oba stanja
povezana, organizacija vojske mora biti takva da bude sposobna i spremna za
najbrži mogući prelazak sa jednog na drugo stanje. Među onim vojskama koje
na obavezi služenja vojnog roka baziraju ili su bazirale svoj potencijal ljudstva,
ovakav pristup je bio veoma dominantan.

Profesionalizacijom vojske dolazi se do standardizacije radnih sposobnosti i

radnog procesa. Danas u svetu postoje samo tri sistema popune i organizacije
vojske:

1) Prvi sistem predstavlja takozvana profesionalna vojska i zasniva se na

ljudstvu stalnog sastava i plaćenih dobrovoljaca na određeni rok. Najpoznatije
vojske koje imaju ovakav sistem su američka, kanadska i britanska

2)Drugi sistem je regrutni i bazira se na obavezi služenja vojnog roka sa više ili
manje dobrovoljaca pod ugovorom, a zastupljen je u većini zemalja Evrope i
predstavlja sistem na kojem je nekada počivala Vojska Srbije

3)Treći sistem je čist milicijski tip vojne organizacije, koji u osnovi ima oružanu
silu naroda koja se aktivira samo u slučaju rata, a karakterističan je za Izrael,
Švedsku, Austriju i Švajcarsku.
 Slika 1. Vojska Srbije

Zakonom o Odbrani Vojska Srbije je definisana kao organizovana oružana

snaga koja brani Republiku Srbiju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava
druge misije i zadatke u skladu sa ustavom Republike Srbije, zakonom i
principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile.

2.1. Struktura Vojske Srbije

Vojska Srbije predstavlja složene oružane snage koje su sastavljene iz nekoliko

strukturnih jedinica.Vojska Srbije se po strukturi deli na: vidove,rodove i službe.

Vidovi Vojske Srbije predstavljaju organizacione celine rodova i službi koje su

relativno autonomne u borbenim dejstvima na kopnu i u vazdušnom prostoru,
 a čine ih: Kopnena vojska i Ratno vazduhoplovstvo i Protivvazduhoplovna
odbrana.

Slika 2. Vidovi Vojske Srbije

Rodovi Vojske Srbije jesu: pešadija, oklopne jedinice, artiljerija, inžinjerija,

artiljerijsko- raketne jedinice za protivvazduhoplovna dejstva, avijacija, rečne
jedinice i jedinice za elektronska dejstva.

Slika 3. Rodovi Vojske Srbije

 U Vojsci Srbije postoje 2 vrste službi:

1) Opšte službe u koje spadaju kadrovska služba, služba za

telekomunikacije, služba za vazdušno osmatranje i javljanje,obaveštajna
služba, bezbednosna služba, informatička, geodetska, meteorološka i
navigacijska, finansijska i pravna služba
2) Logističke službe u koje pripadaju tehnička služba, intendantska služba,
saobraćajna služba, sanitetska služba, Veterinarska služba i građevinska
služba.

Slika 4. Službe Vojske Srbije

Vojska Srbije organizuje se na strategijskom,operativnom i taktičkom

nivou i njenu funkcionalnu organizaciju čine: Generalštab, mirnodopske i
ratne komande, jedinice i ustanove, pri čemu je Generalštab Vojske
Srbije najviši stručni i štabni organ za pripremu i upotrebu Vojske u miru,
vanrednom i ratnom stanju. Vojska se sastoji od stalnog i rezervnog
sastava. Stalni sastav čine profesionalna vojna lica i vojnici na služenju
 vojnog roka, a rezervni sastav čine rezervni oficiri, rezervni podoficiri i
vojnici u rezervi.

2.1.1. Obeležja i oznake Vojske Srbije

U važna obeležja Vojske Srbije ubrajaju se: grb, vojna zastava, vojne
značke, vojni amblemi, vojnička uniforma i vojni činovi.

Grb Vojske Srbije predstavlja jedno od njenih osnovnih obeležja.

Grb Vojske Srbije je crveni štit polukružnog oblika na kojem je
predstavljen dvoglavi orao u boji srebra sa ukrštenim sabljama,
krinovima i krunom u boji zlata. Ispod dvoglavog orla nalaze se dve
ukrštene sablje sa rukohvatima u boji zlata, sečiva okrenutih nagore.
Iznad oba rukohvata sablji nalazi se po jedan krin. Iznad sablji nalazi se
dvoglavi orao u poletu, zlatno oružan. Krila zajedno sa repom i glavama
formiraju krst. Na svakom krilu su četiri reda pera. Noge orla su raširene
po dijagonali, a rep je pozicioniran centralno u odnosu na vertikalnu osu
kompozicije.
Na grudima dvoglavog orla nalazi se mali štit polukružnog oblika crvene
boje koji je podeljen belim krstom na četiri polja sa po jednim ocilom u
svakom polju. Ocila su u boji srebra i okrenuta ka spoljnim stranama
štita. Kruna je prikazana iznad glava orla u projekciji i pozicionirana
centralno u odnosu na vertikalnu osu štita i glava orla. Kruna je ukrašena
sa 40 belih bisera, osam plavih safira i dva crvena rubina. Na vrhu krune
nalazi se krst.
 Slika 5. Grb Vojske Srbije

Drugo važno obeležje Vojske Srbije jeste vojna zastava, koja je simbol
pripadnosti vojsci, ali i simbol vojničke časti i vojnog jedinstva. Zastava je
izrađena od tkanine (uglavnom je to krep-saten ili svila), koja je dodatno
ukrašena resama (uglavnom u boji zlata), trakama (koje su u boji zastave
Republike Srbije), gajtanom (izrađuje se u boji zlata), kićankama,
kopljem, tobolcem (koji služi za nošenje zastave) i navlakom (koja se
izrađuje od prirodne kože boje kestena). Druga strana zastave služi za
obeležavanje vojne jedinice. U skladu sa tim, druga strana se izrađuje u
boji vojne jedinice; dok se na sredinu stavlja amblem vojne jedinice i
iznad njega natpis njenog naziva, a ispod njega deviza: Za slobodu i čast
otadžbine.

Treće obeležje Vojske Srbije predstavljaju vojne značke, ali i značke

završenih škola, usavršavanja i kurseva; značke za šapke, kape i beretke,
kao i značke rodova i službi Vojske Srbije. Slično kao i prethodna
obeležja, i značke Vojske Srbije predstavljaju simbole, samo što su to u
ovom slučaju simboli profesionalnih, službenih i ličnih osobina
pripadnika Vojske Srbije. One se rade posebno za svaku vojnu jedinicu
(značka Generalštaba Vojske Srbije; značka Komande Kopnene vojske;
značka Komande za obuku...), ali se na svakoj od njih nalaze elementi
grba Vojske Srbije.

Slika 6. Značka Generalštaba Vojske Srbije

 Slika 7. Značka značka Komande Kopnene vojske

Četvrto obeležje Vojske Srbije predstavljaju vojni amblemi, koji

predstavljaju stilizovane identitete Vojske Srbije, odnosno njenih
jedinica, komandi i vojnih ustanova. Osnovna svrha njihovog
primenjivanja povezana je sa jačanjem kolektiva i osećanja pripadnosti
Vojsci Srbije. Slično kao i na vojnoj zastavi, i na amblemima se nalazi
deviza: Za slobodu i čast otadžbine, a najčešće ih nose predsednik
države, predsednik Narodne skupštine ili članovi Saveta za nacionalnu
bezbednost.

Peto obeležje Vojske Srbije predstavlja vojnička uniforma, koju mogu da nose
samo pripadnici vojske, odnosno profesionalna vojna lica koja su aktivna i van
Vojske Srbije. U zavisnosti od namene, postoje terenska (koja je dominantno
zelene boje), službena (Kopnena vojska nosi sivomaslinastu uniformu; Ratno
vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana nosi olovnoplavu uniformu,
dok rečne jedinice nose svetlodrap ili tamnoplavu uniformu) i svečana
uniforma (Kopnena vojska, tačnije podoficiri i oficiri nose sivomaslinastu
uniformu, a pukovnici i generali nose tamnoplavu uniformu; pripadnici Ratnog
vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane nose olovnoplavu uniformu;
rečne jedinice nose belu ili tamnoplavu uniformu; pripadnici Garde nose
svetloplavu uniformu; vojni orekstar nosi sivomaslinastu ili tamnoplavu
uniformu...). Međutim, uniforma se može podeliti i u zavisnosti od roda, pa
tako postoje uniforma vida Kopnene vojske; uniforma vida Ratnog
vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane i uniforma roda rečnih
jedinica

Šesto obeležje Vojske Srbije predstavljaju vojni činovi, koji označavaju

položaj na kome se pojedinci nalaze u Vojsci Srbije. Postoji tri grupe
vojnih činova: činovi za profesionalne vojnike, kojima pripadaju činovi
razvodnika, desetara i mlađeg vodnika; činovi za podoficire, kojima
pripadaju činovi vodnika, starijeg vodnika, starijeg vodnika prve klase,
zastavnika i zastavnika prve klase; kao i činovi za oficire, kojima
pripadaju činovi potporučnika, poručnika, kapetana, majora,
potpukovnika, pukovnika, brigadnog generala, general-majora,
generalpotpukovnika i generala.

2.1.2 Istorijat Vojske Srbije

Kada je u pitanju Vojska Srbije, Bitno je napomenuti da se vojna tradicija

u Srbiji poziva na događaje poput Drugog srpskog ustanka (1815), ali da
su ti događaji ipak predaleki u odnosu na moderno vreme, pa najraniji
početak oblikovanja današnjih oružanih snaga u Srbiji treba tražiti nakon
Drugog svetskog rata (1945). Nakon rata dolazi do stvaranja Federativne
Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ), a kasnije i Savezne Federativne
Republike Jugoslavije (SFRJ). Glavni oružani stub čitavog jugoslovenskog
društva bila je Jugoslovenska narodna armija (od 1945. Jugoslovenska
armija - JA, od 1951. Jugoslovenska narodna armija - JNA), koja je do
kraja 1980-ih postala najbrojnija vojska u Jugoistočnoj Evropi.

Činile su je: kopnena vojska, ratno vazduhoplovstvo, protivvazdušna odbrana

ratna mornarica. Vojna obaveza je bila opšta i sastojala se od regrutne
 obaveze, obaveze služenja vojnog roka u trajanju od godinu dana i služenja u
rezervnom sastavu. JNA je postojala zvanično sve do raspada SFR Jugoslavije U
takvoj atmosferi, vojska je bila veoma brzo onesposobljena da obavlja svoju
primarnu dužnost odbrane teritorijalnog intergriteta i celovitosti države, što su
ratovi u Sloveniji i Hrvatskoj i pokazali. Vojska Jugoslavije je učestvovala u
sukobima prilikom odvajanja republika, a kasnije i u zaštiti srpskog stanovništva
na ratom zahvaćenim područjima Hrvatske i Bosne i Hercegovine, 1992 godine
JNA se raspušta, a od njenih jedinica nastaju faktički tri nove vojske. Vojska
Jugoslavije nastala je od jedinica koje su delovale na teritoriji republika Srbije i
Crne Gore, Vojska Republike Srpske Krajine od jedinica u Hrvatskoj, a Vojska
Republike Srpske od jedinica u Bosni. Organizacija je bila po armijskom
sistemu, gde svaka armija drži svoju oblast. Velika reorganizacija, planirana za
JNA, nastavljena je u Vojsci Jugoslavije i armije su podeljene na korpuse, a
korpusi na brigade. Vojno sposobnim se smatrao svaki muškarac sa navršenih
19 godina, a obavezni vojni rok trajao je 12 meseci.

Vojska Jugoslavije je učestvovala u borbama sa albanskim teroristima na

Kosovu i Metohiji, kao i u sukobima na jugu Srbije. Najveći izazov i prekretnicu
u vojnoj tradiciji Srbije, predstavljala je NATO agresija na SR Jugoslaviju od 24.
marta do 10. juna 1999. godine. Domaća vojska se tada sukobila sa jedinicama
severnoatlantskog pakta na prostoru SRJ. Veoma je lako zapaziti da je vojska
delila sudbinu države koju je branila, pa je tako i 2003. godine prilikom gašenja
Savezne Republike Jugoslavije i rađanja Državne Zajednice Srbije i Crne Gore,
Vojska Jugoslavije postala Vojska Srbije i Crne Gore (VSCG). Referendumom za
odvajanje Crne Gore iz sastava državne zajednice 2006. godine, delovi VSCG
koji su ostali na teritoriji Srbije postali su Vojska Srbije.
 3. Misije Vojske Srbije

Doktrina Vojske Srbije je osnovni dokument u kome se definišu opšta

opredeljenja o vojnoj delatnosti, organizovanju, pripremama, upotrebi i
obezbeđenju vojske Srbije u miru, ratu i vanrednom stanju. Na osnovu
opredeljenja Republike Srbije, razrađuju se misije i zadaci Vojske Srbije.
Ovi elementi određuju organizaciju, sadržaj priprema, upotrebu i
obezbeđenje Vojske Srbije.Misije i zadatke Vojske Srbije razrađuje
Narodna skupština u skladu sa ustavom i na
osnovu neotuđivog prava Republike Srbije na individualnu i kolektivnu
odbranu.

Slika 8. Misije i zadaci Vojske Srbije

Postoje tri osnovne misije Vojske Srbije i one su jasno definisane i

određene strategijom odbrane Republike Srbije, koja je u skladu sa
Ustavom Republike Srbije.
Sve tri misije su definisane i u skladu sa Poveljom Ujedinjenih
nacija, kao i osnovnim principima međunarodnog prava pomoću kojih je
regulisana primena sile.
 Važni ciljevi, koji su definisani 1.članom Povelje Ujedinjenih
nacija, odnose se na: očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti i u tu
svrhu preduzimanje mera radi sprečavanja ili otklanjanja pretnji miru i
suzbijanja akata ili drugih povreda mira, razvijanje prijateljskih odnosa
među nacijama, postizanje međunarodne saradnje rešavanjem
međunarodnih problema i
podsticanje poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda, odnosno
uspostavljanje ravnopravnih odnosa među ljudima.

Tri osnovne misije Vojske Srbije jesu:

1) odbrana Republike Srbije od oružanog ugrožavanja spolja;
2) učešće u izgradnji i očuvanju mira u regionu i svetu;
3) podrška civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti.

Prva misija ostvaruje se odvraćanjem od oružanog ugrožavanja,

odbranom teritorije i odbranom vazdušnog prostora, druga misija
realizuje se učešćem u međunarodnoj vojnoj saradnji i učešćem u
multinacionalnim operacijama, dok se treća misija ostvaruje kroz pomoć
civilnim vlastima u suprotstavljanju unutrašnjem ugrožavanju
bezbednosti, terorizmu i organizovanom kriminalu i kroz
pomoć civilnim vlastima u slučaju prirodnih nepogoda, tehničko-
tehnoloških i drugih nesreća.

Svaka od navedene tri misije Vojske Srbije mora biti usklađena sa

stepenom ugroženosti, ali i sa dostupnim resursima, važnim zadacima i
propisanim međunarodnim standardima. Takođe, sve misije i zadaci
Vojske Srbije moraju biti pod nadzorom Generalštaba Vojske Srbije, koji
predstavlja „najviši stručni i štabni organizacioni deo Ministarstva
odbrane za pripremu i upotrebu Vojske Srbije.
Iako su misije Vojske Srbije podeljene na tri posebne kategorije,
realizacija svake teži jednom važnom cilju: zaštiti teritorije Republike
Srbije i njenog stanovništva.

Poznata su i tri pristupa, koja podrazumevaju upotrebu vojske u procesu

sprovođenja zaštite teritorije i stanovništva Republike Srbije. To su
 manevarski pristup, pristup koji se zasniva na informatičkoj mreži i
pristup koji se zasniva na efektima.
Osnovni cilj prvog pristupa, zasniva se na zadržavanju inicijative,
odnosno stvaranju mogućnosti da se povećaju sopstvene snage i da
dođe do uspešne realizacije započetih operacija.
Njegov osnovni cilj jeste primoravanje neprijateljskih snaga da se
povuku, odnosno da odustanu od svojih namera, a jedan od
načina za to jeste korišćenje neprijateljskih slabosti.
Druga vrsta pristupa se zasniva na informatičkoj mreži, odnosno ona
podrazumeva kreiranje i izgradnju mrežnog sistema, koji ima ulogu da
poveže oružane sisteme, vidove i rodove Vojske Srbije.
Treća vrsta pristupa, koja se zasniva na efektima, podrazumeva primenu
visokog stepena integracije, odnosno ostvarivanje određenih efekata na
ponašanje neprijatelja i podsticanje njegove promene.

3.1. Prva misija: Odbrana Republike Srbije od oružanog ugrožavanja

spolja

Prva misija Vojske Srbije jeste odbrana Republike Srbije od oružanog

ugrožavanja spolja, koja se realizuje kroz tri zadatka: odvraćanje od
oružanog ugrožavanja; odbranu teritorije Republike Srbije i odbranu
vazdušnog prostora teritorije. Kako bi navedena misija mogla biti
uspešno realizovana, neophodno je da Vojska srbije bude stalno
usmerena ka profesionalizaciji, ali i ka stalnom unapređenju sposobnosti.
Kako bi se sačuvala bezbednost cele teritorije, Republika
Srbija veliku pažnju usmerava ka održavanju mira i bezbednosti u
regionu.

Najvažniju ulogu u odbrani teritorije Republike Srbije, ali i u odbrani

vazdušnog prostora, imaju Kopnena vojska i Ratno vazduhoplovstvo i
protivvazduhoplovna odbrana. Što se tiče Kopnene vojske, ona
predstavlja jedan od dva vida Vojske Srbije, čiji je osnovni zadatak
 povezan sa organizacijom sastava,oružja i opreme za izvođenje vojnih
operacija na kopnu. Po tome, Kopnena Vojska, kada je odbrana teritorije
Republike Srbije u pitanju, ima zadatak da:
izgrađuje operativne i funkcionalne sposobnosti,brani teritoriju
Republike Srbije,kopnenim snagama sprečava agresivne napade i
sprečava neprijatna iznenađenja,stvara uslove za mobilizaciju i razvijanje
odbrambenih sistema, učestvuje u borbi protiv terorističkih i
pobunjeničkih snaga.

Za razliku od Kopnene vojske, glavnu ulogu u odbrani vazdušnog

prostora ima ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana. To
je drugi vid Vojske Srbije, čiji se osnovni zadaci sastoje u organizaciji
sastava, oružja i opreme za izvođenje vojnih operacija, ali, za razliku od
Kopnene vojske, u vazdušnom prostoru i iz njega.
Neke od važnijih aktivnosti Ratnog vazduhoplovstva i
protivvazduhoplovne odbrane povezane su sa:

-izgradnjom operativnih i funkcionalnih sposobnosti

- kontrolom i zaštitom vazdušnog prostora
- sprečavanjem agresivnih napada i sprečavanjem neprijatnih
iznenađenja u vazdušnom prostoru
-protivvazduhoplovnom odbranom teritorije
-pružanjem vazduhoplovne vatrene podrške
- izviđanjem iz vazdušnog prostora
-prevoženjem vazdušnim putem, koji pripada teritoriji Republike Srbije
-traganjem i spasavanjem vazdušnim prostorom.

3.1.1. Druga misija: Učešće u izgradnji i očuvanju mira u regionu i

svetu

Druga misija Vojske Srbije jeste učešće u izgradnji i očuvanju mira u

regionu i svetu, koje podrazumeva učešće Vojske Srbije u međunarodnoj
vojnoj saradnji i njeno učešće u multinacionalnim operacijama. Glavni
zadatak u ovoj misiji podrazumeva primenjivanje različitih vrsta
 aktivnosti, koje se realizuju u saradnji sa drugim snagama,odnosno u
saradnji sa partnerskim i prijateljskim državama.

4. Civilno- vojni odnosi

Funkcija vojske jeste uspešna oružana borba, što znači da vojni oficir
mora da zna kako da organizuje, opremi i obuči vojnu silu, kako da
planira njene aktivnosti, i kako da usmerava njene operacije u i van
borbe. Svaki vojni ekspert može imati stručno znanje potrebno za vojsku,
ali je to znanje u osnovi samo pomoćno. Vojska ima veoma veliki
društveni značaj, budući da nijedno društvo nije spremno da se odrekne
upotrebe nasilja za povećanje sopstvene vojne bezbednosti.
Vojna profesija je jedina profesija koja je u potpunosti pod kontrolom
države, tj. da država nad njom ima apsolutni monopol. Imajući to u vidu,
modernim demokratskim državama to predstavlja izazov, budući da u
njima postoji civilni sektor koji jednostavno želi da umanji vojnu moć u
državi.
Želja za time potiče iz razloga što onaj ko kontroliše silu, ima prednost u
odnosu na sve druge i samim tim može istu zloupotrebiti. Cilj civilnog
sektora je da ima objektivnu kontrolu nad vojskom, što se najbolje
postiže profesionalizacijom njenih pripadnika.

5. Profesionalizacija i služenje vojnog roka

Već 2008. godine Vojska Srbije je raspolagala stajaćom vojskom sa

mešovitim sistemom popune, što znači da su deo sastava činili regruti po
načelu opšte vojne obaveze, a deo profesionalci, tj. aktivni i ročni sastav
oficira, podoficira i vojnika. Veći deo činili su profesionalci, ali je postojao
veliki problem u popunjavanju tog broja profesionalnih vojnika. Dodatni
problem predstavljala je i mogućnost izbora civilnog služenja vojnog
roka, čime su svi oni koji ne žele da prođu vojnu obuku, isto vreme mogli
 da provedu radeći u mnogobrojnim državnim firmama ili zdravstvenim
centrima.
Glavni razlozi za tako slab odziv pronađeni su u maloj novčanoj
nadoknadi i neinformisanosti građana o prednostima rada u Vojsci
Srbije, a da je prilikom rasformiranja ili preformiranja jedinica deo
profesionalnih vojnika napustio službu i time dodatno pogoršao stanje.
Za potpunu profesionalizaciju bilo koje vojske, neophodno je da njeno
ljudstvo bude obučeno na najvišem mogućem nivou. Profesionalni vojnik
je obučeniji, odgovorniji i spremniji da ispuni sve misije i zadatke
definisane zakonima. Obzirom da se profesionalni vojnik samo jednom
obučava, a kasnije usavršava, profesionalni vojnik je neznatno skuplji u
odnosu na regrutnog vojnika, ali je višestruko korisniji.

Služenje Vojnog roka

Obavezno služenje vojnog roka je, da podsetim, tada trajalo šest meseci i bilo
je podeljeno na period osnovne obuke i period kolektivne obuke. Nažalost, po
Vojsku Srbije, iskustvo je pokazalo da se vojnik za tri meseca (osnovne obuke)
ne može obučiti u meri potrebnoj za rukovanje složenijom tehnikom. To u
prevodu znači da vojska prilikom tehnološkog razvoja i modernizacije ne može
da računa na vojnike na služenju vojnog roka, već da mora imati vrhunski
obučeno ljudstvo. Imajući u vidu sve okolnosti i gledajući sve prednosti koje
jedna takva odluka može imati po dalju profesionalizaciju Vojske Srbije,
Ministarstvo odbrane Republike Srbije, 24. jula 2010. godine, pripremilo je
Nacrt odluke o obustavi služenja vojnog roka po kome su od 1. januara 2011.
godine u vojsku išli samo oni koji su želeli, dok će ostali imati samo simboličnu
vojnu obavezu – moraće da budu uvedeni u vojnu evidenciju kada napune 18
godina, čime ulaze u rezervni sastav koji će biti aktiviran samo u slučaju teškog
ugrožavanja bezbednosti zemlje.
 6. Zaključak

Vojska Srbije je organizovana oružana snaga čija se glavna uloga odnosi na

odbranu zemlje od oružanog ugrožavanja i izvršavanje različitih misija i
zadataka, koji su u skladu sa zvaničnim državnim (Zakon o Vojsci Srbije, Zakon o
odbrani,
ali i međunarodnim dokumentima (Povelja Ujedinjenih nacija).
Takođe su narasle potrebe da se vojska tehnološki modernizuje i da njen
oficirski kor bude sastavljen od ljudi sa znanjem i željom za sticanjem novog.
Obavezno služenje vojnog roka to nije moglo da isprati sa svojom
šestomesečnom obukom mladića nevoljnih da ostanu u vojsci. Profesija je
tražila profesionalce, a demokratija u razvoju je tražila vojsku na koju se može
osloniti.
Vojska Srbije, iako predstavlja državne oružane snage, predstavlja i jednu
posebnu grupu profesionalnih pripadnika, na koje se u svakom trenutku
država, ali i svaki njen stanovnik, može osloniti.Može se reći da
su sve misije Vojske Srbije izuzetno važne i da je neophodno voditi računa o
njihovoj svakodnevnoj primeni.
 7. Spisak Literature:
1) Misije Vojske Srbije,Diplomski Rad,3-16 str, Univerzitet u
Beogradu,Fakultet Bezbednosti,Beograd 2019. Godina
2) Profesionalizacija Vojske Srbije,Seminarski rad iz Savremene države,2-9
str,Univerzitet u Beogradu, Fakultet Političkih Nauka,Beograd
2014.godina
3) https://www.politika.rs/
4) https://cfsp.rs/
5) https://www.vs.rs/
6) https://www.mod.gov.rs/lat