Ženidba Maksima Crnojevića

Ivan Crnojević je otišao kod mletačkog dužda da mu prosi ćerku za svog sina. Prosio ju je 3 godine,
potrošio je silno blago, al je na kraju dužd pristao da uda ćerku za Ivanovog sina. Ivan, iznerviran što je
3 godine čekao nevestu, postavlja uslov duždu: da dođe sa 1000 svatova na ženidbu.I još dodaje: Ja
ću doći sa sinom, ali od njega neće biti lepšeg momka u 1000 tvojih i mojih svatova. To su slušali dužd,
njegova 2 sina i Latini (Mleci). Dužd mu odgovara: Ok, ako tvoj sin Maksim bude najlepši, ja ću ga
darovati. Al ako ne bude najlepši, crno ti se piše.

Vraća se Ivan kući na Žabljak- Crna Gora. Dočekuju ga žena i sluge, al on traži sina Maksima. Sin dolazi,
sav u krastama (neka bolest napala Žabljak). Ivan se snuždio, oborio brkove, jer mu je sin najružniji. A
žena mu kaže: Pa gde si pored svih lepotica u Crnoj Gori, našao da tražiš snajku čak u Mlecima? A Ivan
kao: Ma ko mi to od sad pomene, ubiću ga. I celo kraljevstvo ćutalo o tome. Nije mu bitno ni
Maksimovo zdravlje, ni to što su ga Mlečani toliko čekali...brinuo je samo za sebe što je pogazio datu
reč.

Prođe 9 (ili 10) godina.Dužd mu piše: Kad uzmeš livadu, il je kosi, il je drugom daj. Tako i devojku kad si
zaprosio, il je uzmi za sina, il je drugom daj. A Ivan ni tada nije hteo da prizna, da je pogazio svoju reč.
Već je napisao 5 knjiga, kojima poziva sva crnogorska plemena, da krenu ka Mlecima da uzmu devojku,
da ih ima što više. Njegov rođak Jovan-kapetan kaže mu, da je sanjao bratoubilački rat među
Crnogorcima. Ivan ga ignorišr. Al ispostaviće se da je Jovan bio upravu...

Kad su krenuli ka Mlecima, Ivan je rekao svatovima da će umesto krastavoga Maksima, postaviti lepog
Miloša Obrenbegovića, dok ne uzmu nevestu. Dogovor je da posle toga nevesta ostane Maksimu, a
blago od dužda da ide Milošu Obrenbegoviću.

Kad su stigli, Mleci su se oduševili Miloševom lepotom (misleći da je to Maksim). Nevestina braća mu
poklanjaju konja , sablju, zlatnu maramu, kapu, košulju, zlatno odelo šo je pravila mlada.

U povratku na Žabljak, Ivan Crnojević objašnjava nevesti da njen muž nije lepi Miloš, već krastavi
Maksim, i da je prevario Mletk. Mlada je žalila za zlatnom košuljom koju je plela tri godine sa
drugaricama. međutim Miloš kaže, da želi da uzme i mladu i darove. Maksim se naljutio, pa sabljom
odsekao glavu Milošu (onda svi svatovi počinju da se ubijaju međusobno-bratoubistvo, svuda krv,
ranjenici,mrtvi...). Ivan kreće da traži sina Maksima, sreće Jovana kapetana (onog što je u snu
predvideo bratoubistvo). Jovan umire (ispala mu džigerica, odsečena ruka), a Ivan odlazi na Žabljak.
Tamo nalazi Maksima koji piše pismo duždu tipa: Dodji po ćerku, vraćam ti je neljubljenu, a ja idem
turskom caru u Istanbul, da se poturčim.

Kad je to čuo Jovan Obrenović (MIlošev brat) krenuo je i on za Maksimom. Jer, ako poturčeni Maksim
krene protiv Žabljaka, Jovan će kao da ga spreči. Kad su stigli, dobili su turska imena. Jovan je dobio
dobru, lepu, plodnu zemlju u okolini Peći, a Maksim neplodnu zemlju oko Skadra.