ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 50

ЗВУК

Субјективне и објективне карактеристике звука

Звук је свако механичко осциловање, фреквенције од 20Hz до 120Hz.

Људско ухо је врло осетљив детектор звука јер може да детектује снагу звука реда
величине 1017 W (Са аспекта енергије, осетљивије је од ока!). Ухо субјективно
карактерише звук.
Субјективне величине су:
1. Јачина
2. Висина
3. Боја
Овима одговарају објективе величине:
4. Интензитет
5. Фреквенција
6. Спектар.

Јачина звука

Јачина звука зависи од интензитета звука. Човек чује промену јачине сразмерно
релативној промени интензитета. Тј. јачина је сразмерна логаритму интензитета.
Уместо јачине користимо величину ниво звука  . Према претходно реченом  је
сразмеран логаритму интензитета, и ова веза је откривена експериментално.
dI
d 
I
Дакле, човек чује јачину звука која је сразмерна логаритму интензитета, где је
интензитет објективна карактеристика звука која се може мерити инструментом.
Ниво звука се мери у децибелима, формула за израчунавање нивоа звука:
p I
  20 log  10 log dB
p0 I0
Где је:
I 0  1012 W
m2
- интензитет звука фреквенције 1000 Hz који представља праг чујности.

p0  28 Pa - амплитуда на притисак за звук од 1 kHz на прагу чујности.

ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 51

На слици је дат дијаграм чујности:

Са графика видимо да човек јако лоше чује гласове и врло високе фреквенције (рецимо
изнад 16000 Hz)
Доња линија представња праг чујности у функцији фреквенције а горња праг бола.
За врло ниске фреквенције ове криве су близу што значи да је потребна побуда скоро до
бола да би тај звук чули. Отуда звучне мембране за продукцију ниских фреквенција
имају велику површину.
Човек најосетљивије чује звук фреквенције око 3000 Hz.

Висина звука

Као и интензитет, ни фреквенцију човек не чује објективно. Наиме, висина тона

сразмерна је логаритму фреквенције.
Тон је звук који производе музички инструменти и људски глас.
Чист тон се састоји од више фреквенција које се добијају као умножак најниже, тј.
основне фреквенције тона.
Скуп фреквенција заједно са њиховим интензитетима се назива спектар тона.
На слици је дат спектар једног тона:

f
0 2f
0
3f 4f f
0 0
ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 52

Висина тона је субјективна оцена фреквенције. По висини, ми тонове делимо на осам

нивоа: од do до do .

На пример, тон re сматрамо да је дупло виши од тона do , међутим износ за који се

повећава фреквенција ноте do да би добили ноту re није исти за било која два суседна
тона, рецимо за mi и fa .

Свако удвостручење фреквенције представља нову ноту, а опсег фреквенције суседних

нота се назива октава.
Тако нота do има фреквенцију 31.5 Hz, нота re 63 Hz, mi има 125 Hz, fa 250 Hz, sol
500 Hz, la 1000 Hz, si 2000 Hz, do 4000 Hz.

Примећујемо да прираст фреквенције од ноте до ноте није исти, а човек тај прираст чује
исто, као једну висину више.
Израчунајмо број октава у чујном опсегу:

Промена висине тона која одговара једној октави: voktave  log 2 f  log f  log 2

v2 (20000 Hz )  log 20000

Висине које одговарају границама опсега чујења:
v1 (20 Hz )  log 20

vcujnog opsega  log 20000  log 20  log1000  3

vcujnog opsega 3
Број октава: n    10
voktave log 2

Дакле, имамо 10 октава у чујном опсегу, тј. требало би да имамо 10 нота, међутим
инструменти обично имају опсег 7 октава (највиши и најнижи тонови се не користе у
музици).
Октаве се деле на 12 полутонова.

voktave log 2
Промена висине једног полутона: v polutona    log 12 2
12 12
f gornje
f gornje log
f donje
log  log 2
12
 10  12 2  1.06
f donje

 Горња фреквенција полутона је за 6% већа од доње. Тај пораст фреквенције за

6% на музичкој скали представља један полутон.
Акорд је мешавина два тона и нема своју висину јер фреквенције у спектру нису
еквидистантне.
ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 53

Боја тона

Везује се за изглед спектра тона, тачније за обвојницу (анвелопу). Наиме, ако спојимо
врхове линија у спектру добићемо обвојницу. Њен облик утиче на доживљај боје тона.

обвојница

f
0 2f
0
3f 0
4f
0
5f
0
6f
0
7f
0
f

Ако два инструмента одсвирају исти тон истог интензитета, добија се исти распоред
фреквенција, али интензитети појединих фреквенција нису исти, што даје различите
обвојнице па се тонови разликују.
ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 54

Време реверберације

Дефинишемо време реверберације као интервал у коме снага звучног поља опадне
милион пута. Изводимо формулу за време реверберације просторије у којој објекти
имају малу апсорпцију звука. Звучно поље је због тога дифузно и хомогено, што значи
да звук на неку површину пристиже из свих праваца и настао је вишеструким
одбијањем од предмета.
У просторији делује звучни извор средње снаге Pi . Када почне да ради, емитује звучни
енергију која расте у просторији, али и нестаје апсорпцијом. Апсорпција је сразмерна
снази звука. Дакле, у једном тренутку се успостави равнотежа између емисије и
апсорпције. Под тим условима изводимо ову формулу.
Посматрамо јако малу површину у околини координатног почетка и одређујемо укупну
снагу звука која пада на њу.
z
rd 

Rd 
dS

r
dS

d

d

R

y
d

x
На слици је замишљена полусфера, са елементарним просторним углом d који
представља правац (левак) дуж ког пристиже звук из просторије и пада на површину S .
d исеца на површини сфере елементарну површ dS  Rd  rd  Rrdd .
z
r Rd
d





R x
ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 55

Из претпоставке о хомогености поља (што значи да је интензитет поља исти у свакој

тачки) произилази следећа пропорција:

dI d

I 
Тј. интензитет звука dI који пристиже дуж просторног угла d се односе на исти
начин као укупан интензитет и укупан угао.
Просторни угао се дефинише као количник површине сферне калоте и квадрата сфере.
dS kalote
dS def
d  kalote
R2 d

R

dS Rrdd r
Пошто је просторни угао бесконачно мали, имамо: d    dd
R2 R2 R
R sin   r

R sin 
d  dd  sin dd
R

d  sin dd

Интензитет звука у физици се дефинише као количник звучне снаге и површине

нормалног пресека кроз који та снага струји.

P
 
def
I W
m2
S

У нашем случају, снага је бесконачно мала: S n  dI  dP , S n  S cos

z
r
d




S
R
Sn

S n је површина нормална на правац звука.

ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 56

d cos sin dd

d 2 P  S n dI  S cosdI  S cos  I   SI 
 4
Сада сабирамо интензитете звукова који пристижу на S дуж обода левка описаног са
  const. , што је еквивалентно интеграцији претходног израза по  од 0 до 2 :
2
SI
d P  sin  cosd  d
2

4 0

SI
dP  sin  cosd  2
4

SI
dP  sin  cosd - Звучна снага која пристиже по омотачу левка на S
2

Укупна звучна снага биће када проинтегралимо по свим „левцима“ што одговара

интеграцији по  од 0 до .
2
 /2  /2  /2
SI sin 2 
P   dP 
SI
2 0
  sin  cosd 
SI
2 0
  sin d (sin  ) 
2

2

SI
4
 
sin 2 2  0 
SI
4
0

SI
P  Снага која пристиже на S из свих праваца.
4

Одредимо израз за апсорбовану снагу у просторији (апсорпцију врше зидови и ствари;

сваки материјал има свој коефицијент апсорпције  и површину S ).

Sk I I IA
Pa    k Pk    k   k Sk 
k k 4 4k
  4

A

Pk  звучна снага која пада на k  ти објекат у просторији;

 k Pk  апсорбована снага k  тог објекта;

 S
k
k k  A  апсорпција просторије

Сада поставимо једначину биланса звучне снаге у просторији:

Снага извора је Pi , апсорбована снага је Pa , па је тренутна снага звука у просторији:

P  Pi  Pa .

Дакле имамо:

dE IA
 Pi  ................................................................(*)
dt 4
ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 57

E  енергија звучног поља

dE
 промена енергије по јединици времена
dt
E  W V

W  густина енергије [ mJ3 ]

V  запремина просторије

E  укупна звучна енергија у просторији

dE dW I
V  , W  , I  интензитет; c  брзина
dt dt c

dE d I
V   
dt dt  c 

dE V dI
 
dt c dt

Заменом у релацију (*) добијамо:

V dI A
  Pi   I
c dt 4

Решимо једначину по I . Ово је диференцијална једначина првог реда са константним

коефицијентима, решавамо је раздвајањем промењивих.

dI c
 dt
4 Pi  AI 4V
I (t ) t
dI c
I 0 4 Pi  AI  4V 0 dt
I (t )
1 d (4 Pi  AI ) c
   t
A I  0 4 Pi  AI 4V

I
1 c
 ln(4 Pi  AI )  t
A 0 4V

Ac
ln(4 Pi  AI )  ln 4 Pi   t
4V

4 Pi  AI Ac
ln  t
4 Pi 4V
ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 58

4 Pi  AI Ac
ln  t
4 Pi 4V
4 Pi  AI Ac
ln  t
e 4 Pi
e 4V

Ac
A  t
1 I  e 4V
4 Pi

4 Pi  t
Ac

I (t )  1  e 4V  -промена интензитета звука од тренутка укључења t  0 .
A   


После довољно дуго времена, интензитет звука у просторији је:

4 Pi
I  lim I (t )  , ( e   0 )
t  A
То „дуго“ време је делић секунде јер звук брзо путује, што значи да се врло брзо
успоставља константан интензитет:

4 Pi
I
A

Сада нас интересује како се мења интензитет звука у просторији када искључимо извор.
4P
Нека је у тренутку t  0 : I (0)  i .
A

Једначина биланса снаге гласи: P   Pa , ( Pi  0 ).

Дакле имамо:

V dI A
  I
c dt 4

dI cA
 dt
I 4V
I t
dI cA

4 Pi I

4V 0
dt
A

4 Pi cA
ln I  ln  t
A 4V
cA
4 Pi  4V t
I (t )  e
A
 ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 59

I(t)
4 Pi
A
4 Pi
A
cA
 t
1 e 4V
cA
 t
e 4V

t iskljucenja
t

Сада можемо да одредимо време реверберације (одјека):

cA
I (0) 4 Pi  4V T
 e , T  време реверберације
106 A
Дакле, кад t буде T , сматраћемо да је интензитет опао на милионити део од I (0) .
cA
4 Pi 4P  T
 10 6  i  e 4V
A A

cA
 6 ln10   T
4V

24 ln10 V
T  , c  340 ms
c A

V
T  0.165 
A
ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 60

Преношење буке

Посматрамо две затворене просторије које дели преградни зид површине S чији је
коефицијент трансмисије буке T . У просторији постоји извор буке средње снаге Pi .

1 S 2
P1 P2
Pi

Интересује нас бука у просторији (2).

Звучна снага која пада на преградни зид површине S износи:

SI1 4P
P1  , I1  i
4 A1

I1  интензитет буке у просторији (1)

A1  апсорпција просторије (1)

У другој просторији се чује само део те буке:

P2  TP1

P2  снага звука који прелази у другу просторију кроз зид

TS
P2  Pi
A1

Дефинишемо звучну изолованост D као разлику нивоа буке у првој и другој

просторији:

I1 I
D  1   2  10 log  10 log 2
I0 I0

4 Pi Pi
I A A 1 A
D  10 log 1  10 log 1  10 log TS 1  10 log  10 log 2
I2 4 P2 P
A1 i T S
A2 A2
ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 61

A2 1
D  R  10 log , R  10 log
S T
R  изолациона моћ зида
Бука у просторији (2) зависи од апсорпције те просторије и површине преградног зида.
Према стандардима из акустике звучна изолација зидова у становима је дата на слици:

R[dB]

70
56dB
60 Standard
51 Izmereno
50
nas zid ima 42dB 42
izolacionu moc 40 Pomeren standard
(odstupanje u proseku
33
30 treba da bude 2dB)
500Hz
100 200 400 800 1600 3200 logf (Hz)

При експерименталним мерењима изолационе моћи зида за звуке различитих

фреквенција добија се тзв. експериментална крива која грубо подсећа на ону из
стандарда. Да би проценили меру пригушења звука просторије, крива из стандарда се
помера транслаторно наниже до експерименталне, али тако да је разлика између њих у
просеку 2dB .

Вредност за R на помереној криви за стандард при фреквенцији 500 Hz представља

меру изолационе моћи зида.
ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 62

Коефицијент трансмисије звука равног зида

Посматрамо хомоген раван зид и звучни талас који под правим углом пада на њега. Са
леве стране имамо упадни и рефлектовани талас а са десне пропуштени.

yi1
yi2
yt
yr1 yr2

0 x
 1,c1  2,c2  1,c1

d
Изводимо формулу за коефицијент тансмисије звука T .
def
Pt
T
Pi

Pt  звучна снага која је прошла кроз зид

Pi  звучна снага која пада на зид

T 1

Ако уведемо координатни систем, једначине таласа на слици су:

yi1 ( x, t )  y0i1 sin(t  k1 x)

yr1 ( x, t )  y0 r1 sin(t  k1 x)

yi 2 ( x, t )  y0i 2 sin(t  k 2 x)

yr 2 ( x, t )  y0 r 2 sin(t  k2 x)

yt ( x, t )  y0t sin(t  k1 ( x  d ))
ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 63

Да би поједноставили математичку анализу, реалне таласе представићемо у

комплексном облику:

yi1  y0i1e j (t  k1x )  y0i1e  jk1 x e jt

yr1  y0 r1e j (t  k1x )  y0 r1e jk1 x e jt

yi 2  y0i 2e j (t  k 2 x )  y0i 2e  jk 2 x e jt

yr 2  y0 r 2 e j (t  k 2 x )  y0 r 2 e jk 2 x e jt

yt  y0t e j (t  k1 ( x  d ))  y0t e  jk1 ( x  d ) e jt

Лево од зида, ( x  0 ) имамо два таласа који чине један резултујући y1 :


y1  yi1  yr1  y0i1e  jk1 x  y0 r1e jk1 x e jt , x  0
У зиду ( 0  x  d ):

 
y2  yi 2  yr 2  y0i 2 e  jk 2 x  y0 r 2 e jk 2 x e jt , 0  x  d

Десно од зида ( x  d ):

yt  y0t e  jk1 ( x  d ) e jt , x  d

Сада имамо граничне услове за повезивање ових таласа:

У x  0 таласи y1 и y2 су исти:

y1 ( x  0)  y2 ( x  0)

y0i1  y0 r1  y0i 2  y0 r 2 ........................................................................................................... (1)

У x  d таласи y2 и yt су исти:

y 2 ( x  d )  yt ( x  d )

y0i 2e  jk 2 d  y0 r 2e jk 2 d  y0t ....................................................................................................... (2)

Сада повезујемо притиске у x  0 и x  d ових таласа:

У x  0 (лево од зида):

p1 ( x  0)  p2 ( x  0)

d yi1 d y r1
p1  E y1   E y1 
dx  dx 
pritisak pritisak
incidentnog reflektovanog


p1  E y1 y0i1 ( jk1 )e  jk1 x  y0 r1 ( jk1 )e jk1x e jt 
ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 64


p1  1c12 j
c1
 y 0 i1 
e  jk1 x  y0 r1e jk1x e jt

 
p1  j1c1  y0i1e  jk1 x  y0 r1e jk1 x e jt -притисак лево од зида у комплексном облику

Аналогно, у зиду:


p2  j 2c2  y0i 2e  jk 2 x  y0 r 2e jk 2 x e jt 
Притисак трансмитованог таласа:

pt   j1c1  y0t e  jk1 ( x  d ) e jt

Сада у x  0 имамо:

 2 c2
 y0i1  y0 r1   y0i 2  y0 r 2  ........................................................................................... (3)
1c1

За x  d :

p2 ( x  d )  pt ( x  d )

 
j 2c2  y0i 2e  jk 2 d  y0 r 2e jk 2 d   j1c1y0t

1c1
 y0i 2e  jk 2 d  y0 r 2e jk 2 d   y .......................................................................................... (4)
 2c2 0t

(1)  (3) :

 c   c 
2 y0i1  1  2 2  y0i 2  1  2 2  y0 r 2
 1c1   1c1 

(2)  (4) :

 c 
2 y0i 2e  jk 2 d  1  1 1  y0t
  2c2 

1  c  1  c 
y0i1  1  2 2  y0i 2  1  2 2  y0 r 2
2 1c1  2 1c1 

2 y0i 2e  jk 2 d
y0 t  ..................................................................................................................... (*)
c
1 1 1
 2c2
ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 65

y0i1 1   2c2   2c2  y0 r 2   1c1  jk 2 d

 1   1     1  e ........................................................ (**)
y0 t 4  1c1  1c1  y0i 2    2c2 

(2)  (4) :

 c 
2 y0 r 2e jk 2 d  1  1 1  y0t
  2c2 

y0 r 2 1  c 
 1  1 1 e  jk 2 d
y0 t 2   2c2 

Када искористимо релацију (*) имаћемо:

y0 r 2 1 c 
 jk 2 d
 1  1 1 e  jk 2 d
2 y0 i 2 e 2   2c2 
1c1
1
 2c2

1c1
1
y0 r 2  2c2  2 jk d
 e 2

y0 i 2 1c1
1
 2c2

Заменом овог односа у израз (**) добијамо:

 1c1 
1
y0i1 1   2c2   2c2   2c2  2 jk d   c 
 1   1   e   1  1 1   e jk d
2 2

y0 t 4 1c1  1c1  1  1c1    2c2 

  2c2 

y0i1 1  c   c   c   c  
 1  2 2   1  1 1   e jk 2 d  1  2 2   1  1 1   e  jk 2 d 
y0t 4  1c1    2c2   1c1    2c2  

y0i1 1  c  c   c  c  
 1  1 1  2 2  1  e jk 2 d  1  1 1  2 2  1  e  jk 2 d 
y0t 4   2c2 1c1    2c2 1c1  

y0i1 1  c  c    c  c  
  2  1 1  2 2   e jk 2 d   2   1 1  2 2    e  jk 2 d 
y0t 4   2c2 1c1     2c2 1c1   

y0i1 1   c c  
   
 2  e jk 2 d  e  jk 2 d   1 1  2 2   e jk 2 d  e  jk 2 d 
y0 t 4    2c2 1c1  

y0i1 e jk 2 d  e  jk 2 d 1  1c1  2c2  e jk 2 d  e  jk 2 d

      j
y0 t 2 2   2c2 1c1  2j
ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 66

e jx  e  jx e jx  e  jx
cos x  , sin x 
2 2

y0i1 1  c c 
 cos k2 d  j    1 1  2 2  sin k2 d
y0t  2   2c2 1c1 
Re   
Im

Пошто у изразу за коефицијент трансмисије фигурише однос реалних амплитуда, а не

комплексних, потребно је из последњег израза одредити тај однос:

y0i1 y0i1 y  y 
  Im2  0i1   Re 2  0i1 
y0 t y0 t  y0 t   y0 t 

2
y0i1 1  c c 
 cos 2 k2 d   1 1  2 2  sin 2 k 2 d
y0 t 4   2c2 1c1 

Дакле, имамо да је коефицијент трансмисије:

2
y  1
T   0t   2
 y0i1  1  c c 
cos k2 d   1 1  2 2  sin 2 k 2 d
2

4   2c2 1c1 

У практичним применама имамо да је: k2 d  1


k2  , c2  брзина звука у зиду
c2

За бетон та брзина износи 3500 ms .

Ако је зид танак онда је заиста k 2 d  1 .

Под том претпоставком имамо:

sin 2 k2 d  k22 d 2

cos 2 k2 d  1

 2c2  1c1

Под овим апроксимацијама коефицијент трансмисије постаје:

1
T 2
1  c 
1   2 2  k22 d 2
4  1c1 
ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 67

1  mzida
T 2
, k2  , 2d   ms ( ms  површинска маса зида)
1  c k d  c2 S
1   2 2 2 
4  1c1 

1 1
T 2
 2
1 m  1 ms 
1    s    
1c1 
2  2 1c1 

1

1
T 2
 1 ms 
  
 2  c
1 1 

Изолациона моћ зида:

1 m
R  10 log  20 log s
T 2 1c1

Изолациона моћ зида директно зависи од површинске масе зида.

R[dB]

log

Масивнији зид има бољу изолациону моћ.

ГРАЂЕВИНСКА ФИЗИКА 68

На пример:

Зид од 6cm лаког бетона површинске масе 110 mkg2 има пригушење 35dB .

Гипсана плоча дебљине 10cm површинске масе 105 mkg2 има пригушење 36dB .

Пуна опека дебљине 11.5cm површинске масе 270 mkg2 има пригушење 47 dB .

Пригушење звука за прозоре и врата:

Једнострука врата: 20  25dB , као и једноструки прозор.

Дупла врата: 30  40dB .

Дупли прозори: 30  35dB .