Ц2 03

REAKTIVNE SPOSOBNOSTI VETROELEKTRANA

- PRELIMINARNE ANALIZE, PROJEKTOVANJE I ISPITIVANJA
Gojko Dotlić *
GOPA Intec
Rade Roganović
WEBG
Lazar Petrović
DELTAELEKTRO
Dejan Janković
CWP Global

BEOGRAD

SRBIJA

Kratak sadržaj — Investicija u bilo kojoj velikoj vetroelektrani E koj iti

povezana na prenosni sistem zahteva preliminarnu analizu sposobnosti
proizvodnj /potrošnj r ktivn snage VE u skladu sa zahtevima iz Pravila o radu
prenosnog sistema (skr. Pravila). U prošlosti j to prouč v no u studij m priključk
koje bi obezbedio Operator Prenosnog Sistema (OPS), li j tr nutno to pr pušt no
Inv stitorim ili IzvoĎ čim r dov .
Preliminarna analiza reaktivnih sposobnosti VE zasnovana je na metodi protoka snage
z r dij ln mr ž s pr dst vlj nj m distribuiranih vetrogeneratora WTG (en. Wind
Turbine Generator) kao ekvivalentnog jedno-m šinskog sist m , koji r di n
nazivnom naponu srednje naponskog (SN) kolektorskog sistema, pretpostavljenom
faktoru snage (cosφ) i n zn č noj struji WTG. Predstavljena preliminarna analiza
r ktivnih sposo nosti E o uhv t mod l kompl tn l ktričn infr struktur do
t čk priključk E n mr žu.
M todologij pr limin rnih n liz mogu nosti r ktivn sn g udu ih E
predstavlj n u ovom r du mož pomo i Inv stitorim i IzvoĎ čim d don su odluk
u vezi sa potrebom opreme za kompenzaciju reaktivne snage, u zavisnosti od

*
gojko.dotlic@gopa-intec.de
t hničkih k r kt ristik elemenata VE (WTG, kablovskog kolektorskog sistema, blok-
transformatora i st ničnih energetskih transformatora, kondenzatorskih baterija,
STATCOM ili SVC sistema).
R d t koĎ otkriv n k n dovoljno d finis n dodirn t čk izm Ďu z ht v iz
Pravila i Investitora u projektima energije vetra. Shodno tome, autori ovog rada su
pr poručili n dogr dnju ovog dokum nt u d lu koji s odnosi n z ht v pr m E.

Ključne reči — vetroelektrana, reaktivna sposobnost vetroelektrane

1. UVOD
Rad je koncipiran tako da su date osnovne postavke za preliminarne analize reaktivnih
sposobnosti VE, prikazana metodologija modelovanja VE, urađene preliminarne analize i
prezentovani rezultati na primeru jedne (odabrane) VE, ukratko opisana dosadašnja praksa
ispitivanja usaglašenosti VE i formulisani zaključci sa predlozima kako se može rešavati
pitanje reaktivnih sposobnosti VE – kako sa aspekta investitora, tako i sa aspekta OPS-a.
Na kraju je dat spisak dela literature koja je poslužila autorima kao polazna osnova za
predloženu metodu za preliminarne analize reaktivnih sposobnosti VE. U skladu sa tom
literaturom, u radu su korišćeni P-Q dijagrami za prikaz radne oblasti WTG-ova, odnosno VE.
Rad sadrži i prilog sa tabelama osnovnih parametara elemenata VE (WTG, kablovskog
kolektorskog sistema, blok-transformatora, staničnih transformatora i centralizovanih sistema
za kompenzaciju reaktivnih snaga) koji su korišćeni u preliminarnim analizama reaktivnih
sposobnosti VE iz primera.

2. OSNOVNE POSTAVKE ZA PRELIMINARNE ANALIZE REAKTIVNIH SPOSOBNOSTI

Zahtevi za reaktivnu snagu (Q) za priključenje VE na prenosni sistem su specificirani u tački
priključenja POI (en. Point of Interconnection). Generalno, zahtevi za reaktivnu snagu (Q) u
Pravilima se obično daju na tri različita načina:
 Da VE ima mogućnost upravljanja reaktivnom snagom (Q) nezavisno od tokova aktivne
snage (P) u POI.
 Da VE ima mogućnost kontrole faktora snage (cosφ), tj. da se reaktivna snaga Q
kontroliše proporcionalno aktivnoj snazi P (fiksni odnos Q prema P) u POI.
 Da VE može da vrši regulaciju napona. To je funkcija koja kontroliše napon u POI
promenom proizvodnje reaktivne snage (Q) i pozicija regulacione sklopke staničnih
transformatora.
Ovde treba napomenuti da se funkcije upravljanja/kontrole reaktivne snage (Q) i regulacije
napona međusobno isključuju, što znači da se u jednom trenutku može aktivirati samo jedna
od gore navedene tri funkcije.

2.1. Dijagrami radnih oblasti vetroelektrana

U Pravilima [1], zahteva se da su VE priključene na prenosni sistem Srbije u stanju da vrše
trajnu regulaciju napona u okviru označene oblasti na slici 1, tj. za normalne opsege napona
U(kV) u prenosnoj mreži, gde je U(kV) napon prenosne mreže u POI, a unutar opsega
odnosa reaktivne i maksimalne aktivne snage (Q/Pmax) VE priključene u POI.

Zajedničko za sve tri gore navedene funkcije je što su u suštini bazirane na reaktivnim
sposobnostima VE, bilo da se radi o čistoj proizvodnji reaktivne snage (Q) u POI, bilo u
odnosu na (maksimalnu) proizvodnju aktivne snage u POI, bilo učešću u regulaciji napona u
POI, ali opet sve da funkcioniše u opsegu faktora snage оd cosφ = 0,95 cap dо cosφ = 0,95
ind. Iz tih razloga, uobičajeno je da se reaktivna sposobnost resursa VE specificira u POI
kroz formu P-Q dijagrama radne oblasti (Sl. 2).
 U(kV) U(kV)

(-0.33; 1.1) (0.33; 1.1) (-0.33; 1.1) (0.33; 1.1)

1.10Un Umax 1.10Un
Vremenski
ograničena
radna oblast
1.05Un 1.05Un Umax
Trajno Trajno
radna radna
oblast oblast
1.00Un 1.00Un

0.95Un 0.95Un Umin

(-0.33; 0.95) (0.33; 0.95)

0.90Un Umin 0.90Un

(-0.33; 0.90) (0.33; 0.90)

-0.33 0.00 0.33 Q/Pmax -0.33 0.00 0.33 Q/Pmax

-0.95 1.00 0.95 cos  -0.95 1.00 0.95 cos 

LEGENDA:
Regulatorna oblast za WTG-ove priključene na prenosnu mrežu Un =110 & 220 kV;
Regulatorna oblast za WTG-ove priključene na prenosnu mrežu Un = 400 kV;
Umax – Maksimalni trajni radni napon;
Umin – Minimalni trajni radni napon;
Trajno radna oblast;
Vremenski ograničena radna oblast (najmanje 1 sat).
Slika 1. Zahtevi za opseg regulacije napona za vetroelektrane [1]

Pmax (p.u)
Postavljeni zahtev za faktor snage
Potrošnja
cosφ = 0,95 “od proizvodnje do 1,0 Proizvodnja

potrošnje u POI” znači da VE treba

da bude u stanju da proizvodi
0,8
reaktivnu snagu (cosφ ind),
odnosno da troši reaktivnu snagu 0,7
(cosφ cap), i to približno 1/3 0,6
njegove naznačene aktivne snage
(MW) u reaktivnoj snazi (Mvar). Oblast u kojij
0,4 se obavlja test
Maksimalna aktivna snaga VE u usaglašenosti
POI je maksimalna aktivna snaga
(Pmax) koju WTG-ovi u VE mogu 0,25
0,2
trajno da proizvedu (minus sva
aktivna snaga koja nije isporučena
u prenosni sistem) ili maksimalna
aktivna snaga koja se isporučuje po
dogovoru između OPS-a i -0,33 0,00 0,33 Q/Pmax
proizvođača. 0,95 cap 1,00 0,95 ind cos 

Slika 2. Radna oblast za vetroelektrane [1]

Procene stanja VE pokazuju da 2 do 3% električne energije koju generišu WTG predstavljaju

gubici energije u VE (uključujući potrošnju komandno-pogonske zgrade), a preostalih 97 do
98% je energija isporučena u prenosnu mrežu [5]. Za ove preliminarne analize usvojena je
pretpostavka da nema gubitaka energije u VE, odnosno da 100% smatrana snaga WTG
učestvuje u proizvodnji energije do POI, s tim što će se razmatrati nivo izlaza od 0 - 100% od
Pmax u koracima od 10%.

2.2. Predstavljanje VE kao ekvivalentnog jedno-m šinskog sistema

Ukratko, VE se sastoji od više pojedinačnih WTG međusobno povezanih preko blok-
transformatora i kolektorskog sistema srednjeg napona (SN). Kolektorski sistem se sastoji
od jednog ili više strujnih krugova (najčešće čisto kablovskog tipa ili sa učešćem nadzemnih
vodova) priključenih na SN razvodno postrojenje. Za postizanje napona prenosnog sistema
koristi se jedan ili više staničnih transformatora SN/VN (po pravilu regulacionog tipa pod
opterećenjem), a stanični transformatori su priključeni na prenosni sistem visokog napona
(VN) u tački priključenja (POI).
Da bi se pravilno modelovale reaktivne sposobnosti VE, veoma je važno utvrditi koji režim
reaktivne kontrole je implementiran, kao i tehničke karakteristike WTG-ova, SN kablova,
energetskih transformatora i kompenzacionih uređaja ukoliko se koriste. U stručnoj literaturi
postoji jedinstven pristup da je za preliminarne analize reaktivne sposobnosti resursa VE
dovoljno predstavljanje VE kao ekvivalentnog jedno-mašinskog sistema (Sl. 3), koji sadrži
sledeće elemente:
 Ekvivalentni WTG koji predstavljaja ukupni proizvodni kapacitet (Pmax, WTG) i reaktivne
sposobnosti (Qmax, WTG) u režimu Q prioriteta, odnosno Qmax, WTG = f(cosφ) u režimu kontrole
faktora snage (cosφ) svih WTG-ova u VE.
 Ekvivalentni blok-transformator (XTR blok, ekv) ekvivalentnog WTG koji predstavlja zbirni
efekat svih blok-transformatora WTG-ova u VE.
 Ekvivalentni kolektorski sistem koji u obliku “kablovske sekcije” predstavlja ukupni efekat
kablovskog kolektorskog sistema VE i treba da aproksimira stvarne gubitke (XKabl, ekv) i
kompenzaciju (ωC) reaktivne snage za neku „prosečnu” kablovsku SN mrežu u VE.
 Ekvivalentna centralizovana kompenzacija reaktivne snage (QKomp, ekv) u obliku mehanički
uključivih i/ili kontinualno promenljivih kompenzacionih uređaja kao što su: statički sinhroni
kompenzatori (STATCOM), statički VAR kompenzatori (SVC) ili mehanički komutacioni
šant kondenzatori (MSC) sa automatskom kontrolom. Statički kompenzatori (STATCOM) i
statički VAR kompenzatori (SVC) sadrže kombinaciju koja uključuje posebno tiristorski
kontrolisanu reaktansu (TCR) za apsorpciju reaktivne snage i tiristorski komutirani
kondenzator (TSC) za proizvodnju reaktivne snage.
 Ekvivalentni stanični transformator (XTR stan, ekv) koji predstavlja efekat jednog ili više
staničnih transformatora u VE preko kojih se VE priključuje na prenosni sistem u POI.

Blok Stanični
WTG transformator Kolektorski transformator
Pozitivan smer POI
sistem POI

~
Prenosni
sistem
Brojilo

OPCIJA:
Kompenzacija reaktivne snage
tipa STATCOM, SVC ili MSC

TSC TCR

Slika 3. Vetroelektrana predstavljena kao jedno-mašinski ekvivalentni sistem

3. MODELOVANJE VETROELEKTRANE
Koristeći predstavljanje VE kao ekvivalentnog jedno-mašinskog sistema (Sl. 3), protok
reaktivne snage od WTG-ova do priključenje VE na POI određen je, pojednostavljeno,
sledećim izrazom [3]:
QPOI = QWTG 3I2 XEkv U2 ωC QKomp (1)

gde je QWTG reaktivna sposobnost WTG, koja je pozitivna kada WTG radi sa faktorom snage
u režimu proizvodnja, a negativna kada WTG radi sa faktorom snage u režimu potrošnje,
XEkv je ekvivalentna redna reaktansa SN kablova kolektorskog sistema i transformatora, ωC
je ekvivalentna otočna reaktansa SN kablova kolektorskog sistema i QKomp je reaktivnu snagu
koju proizvodi/troši bilo koji centralizovani sistem kompenzacije reaktivne snage, a koja je
pozitivna za TSC režim, odnosno negativna za TCR režim kompenzacionog uređaja. Radni
napon (U) se može usvojiti kao nazivni napon SN kolektorskog sistema VE (npr. Ur = 35kV),
dok se radna struja (IOper) mora odrediti za svaki element (serijsku reaktansu) u VE. U osnovi,
radna struja (IOper) kroz elemente VE je umnožak broja WTG (NWTG), odnosno njihovih
naznačenih struja (Ir,WTG) koji napajaju posmatrani element VE. Iz tih razloga može se reći da
ekvivalentna serijska reaktansa (XEkv) sadrži skup (a ne njihov zbir) od sledećih ekvivalentnih
reaktansi:
XEqv = {XTR blok,ekv ; XTR stan, eqv ; XKabl,eqv} (2)

gde je XTR blok,ekv ekvivalentna reaktansa blok-transformatora WTG-ova, XTR stan,ekv je

ekvivalentna reaktansa staničnih transformatora i XKabl,ekv je ekvivalentna reaktansa SN
kablovskog kolektorskog sistema.

3.1. Blok-tr nsform tori i st nični tr nsform tori

Savremeni WTG koriste (“uljne ili suve”) blok-transformatore snage u rasponu od 3 MVA do
8 MVA. Priključni napon WTG je oko 690 V ili 6000 V. Blok-transformator povezuje svaki
WTG na kolektorski sistem srednjeg napona (SN) koji radi na nazivnom naponu od 12 kV do
35 kV. Impedansa kratkog spoja za ove vrste transformatora je u rasponu od 6 do 8%.
Stanični transformatori prenose električnu energiju sa radnog napona SN kolektorskog
sistema u mrežu prenosnog sistema 110 kV do 400 kV. Broj i naznačena snaga
transformatora stanice zavise od instalisane snage WTG u VE. Obično je njihova naznačena
snaga manja od 100 MVA („kategorija II“ prema IEC 60076-5) sa ONAN/ONAF/OFAF
sistemom hlađenja, mogućnošću regulacije napona pod opterećenjem (OLTC) i spregom Yd
(transformatori sa 2 namotaja) ili YNynd (transformatori sa 3 namotaja) u zavisnosti od
primenjenog načina uzemljenja neutralne tačke SN kolektorskog sistema. Minimalne
vrednosti impedanse kratkog spoja ovih transformatora pri naznačenoj struji (i srednji položaj
regulacione sklopke) su u opsegu od 10 do 12,5%.
Blok-transfomatori WTG i stanični transformatori se modeluju preko impedanse:
zks ( ) U2r,TR
ZTR = = |RTR jXTR | ( ) (3)
100 Sr,TR

gde je ZTR impedansa kratkog spoja transformatora u omima ( ), Ur je naznačeni napon

namotaja u kilovoltima (kV), Sr je naznačena snaga transformatora u megavoltamperima
(MVA) i zks je izmerena impedansa kratkog spoja pri naznačenoj struji i srednjem položaju
regulacione sklopke u procentima (%).
U preliminarnim analizama reaktivnih sposobnosti VE, aktivni otpor transformatora RTR (tj.
Cu-gubici) se može zanemariti u odnosu na reaktansu transformatora (XTR). U tom slučaju,
ekvivalentne reaktanse blok-transformatora (XTR blok, ekv) i staničnih transformatora (XTR stan, ekv)
u VE su:
 XTR blok, ekv = NTR blok ·ZTr blok (4)
XTR stan, ekv = NTR stan ·ZTR stan (5)

gde je NTR blok ukupan blok-transformatora, pri čemu je NTR blok = NWTG (gde je NWTG broj WTG
u VE), dok je NTR stan ukupan broj staničnih transformatora u VE.
Neki tipični podaci blok-transformatora WTG i staničnih transformatora (koji će se kasnije
koristiti u Primeru) prikazani su u tabeli II (8. PRILOG).

3.2. Ekvivalentni kolektorski sistem

Kataloški podaci za energetske kablove obuhvataju podužnu induktivnost u mH/km ili
podužnu reaktansu (XL) u /km, kao i podužnu kapacitivnost (C) u µF/km ili podužnu
susceptansu (BC) u µS/km. Neki tipični kataloški podaci za jednožilne napojne kablove (koji
će se kasnije koristiti u primeru) predstavljeni su u tabeli IV (8. PRILOG).
Metodologija proračuna potrošnje induktivne reaktivne snage (označene kao: 3I2Oper XKabl, ekv )
i proizvodnje kapacitivne reaktivne snage (označene kao: U2ωC) za jednožilne kablovske 3-
fazne sisteme ekvivalentnog kablovskog kolektorskog sistema u VE prikazana je na slici 9.
Proračun reaktivne snage ekvivalentnog kablovskog kolektora (koji će se kasnije koristiti u
primeru) prikazan je u tabeli III (8. PRILOG).

Struja po provodniku koja se koristi za proračun

Broj WTG-ova (inductivne) reaktivne snage potrošnje po sekciji
priključenih na kabla: QEqv,ind = NSist 3 I2Oper ωL
sekciju: 1, 2, … ωL

WTG Number of cables

IOper
per phase: NSyst

Ur Kapacitivnost po jednožilnom kablu koja

U0 = ωC
3 se koristi za proračun (kapacitivne)
reaktive snage proizvodnje po sekciji
kabla: QEqv,cap = NSist 3 U20 ωC

Slika 9. Kablovska sekcija

3.3. Reaktivne sposobnosti vetrogeneratora

Zahtev Pravila [1] za regulaciju reaktivne snage (Q) indirektno znači da se u Srbiji mogu
koristiti samo asinhroni WTG sa dvostrukim napajanjem DFIG (en. Doubly Fed Induction
Generator) ili WTG upravljani pomoću konvertora (en. full-converter WTG), jer asinhroni
WTG bez konvertora ne mogu da kontrolišu reaktivnu snagu. Ovi WTG se najčešće prodaju
sa karakteristikama reaktivne sposobnosti u obliku (Sl. 7): „trougla” (plava), „pravougaonika”
(crvena) ili „D” oblika (crna). U ovom radu je korišćen primer WTG sa radnom karakteristikom
prikazanom na slici 8.
Maksimalna (100%) aktivna (Pmax,WTG) i reaktivna (Qmax,WTG) proizvodnja snage po jedinici
WTG u MW i Mvar su:
Pmax,WTG = Sr,WTG cosφ (6)

Qmax,WTG = Sr,WTG sinφ = Sr,WTG √1-cosφ2 (7)

gde je: Sr,WTG naznačena prividna snaga jedinice WTG u MVA. Sr,WTG (ili Pr,WTG za cosφ = 1)
su kataloški podaci. Naznačena struja (Ir,WTG) WTG je:
Sr,WTG
Ir,WTG = (8)
3 Ur,WTG

Neki tipični podaci WTG u VE, koji će kasnije biti korišćeni u primeru, prikazani su u tabeli V
(8. PRILOG).

Pmax (p.u)
Potrošnja 1.0 Proizvodnja
P (p.u.)
1

0.8

0,75
0.6

0,5
0.4

0,25
0.2

Vidi
Q (p.u.) napomenu 4.
0
1,25
-1,25

0,25
-0,25

0,75
-0,75

-0.44 0.00 0.44 Q/Pmax

0.90 cap 1.00 0.90 ind cos 

Slika 7. Tipovi WTG radnih oblasti Slika 8. Radna oblast vetrogeneratora - primer

NAPOMENE (uz Sl. 8):

1. WTG ima standardnu sposobnost reaktivne snage koja odgovara faktoru snage od cosφ
= 0,95 cap dо cosφ = 0,95 ind. Opcija sa proširenom sposobnošću proizvodnje/potrošnje
reaktivne snage оd cosφ = 0,90 cap dо cosφ = 0,90 ind dostupna je na zahtev. Ova šira
sposobnost reaktivne snage može više da pomogne u ispunjavanju zahteva iz Pravila za
faktor snage оd cosφ = 0,95 cap dо cosφ = 0,95 ind u POI.
2. Ako WTG radi u režimu Q prioriteta, koji će obezbediti traženu reaktivnu snagu Q i
smanjiti (ako je potrebno) aktivnu snagu P, onda WTG radi po “pravougaonoj”
karakteristici. Kada WTG radi u režimu kontrole faktora snage (cosφ), njegova
sposobnost je prikazana isprekidanim linijama (“trougao” karakteristika).
3. Takozvana “WindFREE” opciona funkcija za režim Q prioriteta, dostupna je na zahtev. To
znači da WTG može da isporučuje ili troši reaktivnu snagu čak i kada nema proizvodnje
aktivne energije (tj. kada je vetar ispod brzine uključivanja).
4. Ukoliko nije primenjena “WindFREE” opciona funkcija za režim Q prioriteta,
“pravougaona” karakteristika se u donjem delu (do 20%Pmax) postepeno deformiše tako
da Q teži nuli kako opada proizvodnja aktivne energije. Oblik krive u tom delu zavisi od
proizvođača do proizvođača i prikazan je u nekoliko varijanti crtkano na slici 8.
5. Za potrebe ovih preliminarnih analiza koristiće se “pravougaoni” oblik karakteristike
reaktivne sposobnosti (za analize reaktivnih sposobnost VE) sa “WindFREE” opcijom,
odnosno karakteristika u obliku “trougla” za analize sposobnosti kontrole faktora snage. U
oba slučaja, pretpostaviće se proširena opcija faktora snage, t.j. opcija оd cosφ = 0,90
cap dо cosφ = 0,90 ind.
3.4. Centralizovani sistem za kompenzaciju reaktivne snage
Kao što je rečeno, centralizovani sistem za kompenzaciju reaktivne snage može da bude
jednostavniji (MSC) u obliku mehanički upravljivih otočnih kondenzatora ili složenijih
kontinualno promenljivih kompenzacionih uređaja kao što su: statički sinhroni kompenzatori
(STATCOM) i statički VAR kompenzatori (SVC) koji sadrže međusobno nezavisne
komponente: TCR koja uključuje kontrolisanu reaktansu za potrošnju reaktivne snage i TSC
koja upravlja kondenzatorima za proizvodnju reaktivne snage.
U osnovi, centralizovani sistem za kompenzaciju reaktivne snage upoređuje napon na SN
sabirnicama (U) i njegov izlazni referentni napon (Uref). Ako su ta dva napona iste veličine (U
= Uref), nema struje u/iz uređaja (tj. nema razmene reaktivne snage). Ako je U<Uref, tada se
kompenzacioni sistem ponaša kao kondenzator koji proizvodi reaktivnu snagu. U obrnutom
slučaju, ako je U>Uref, tada se kompenzacioni sistem ponaša kao reaktansa koja troši
(absorbuje) reaktivnu snagu. O tome koliko centralizovani sistem za kompenzaciju reaktivne
snage koriste u tranzijentnom režimu, napisano je mnogo radova i studija [7, 8].

Ako se tome dodaju novi kontrolni U

parametri: (1) odabrani prioritet rada VE (Q
±
ili cosφ) i (2) aktuelna proizvodnja aktivne Uref Kontr.1
snage VE (P<Pref ili P>Pref), centralizovani U<Uref U>Uref
sistem za kompenzaciju reaktivne snage TSC TCR
može da značajno poboljša reaktivne + +
P>Pref
sposobnosti VE u stacionarnom režimu u Q P<Pref
skladu sa zahtevima iz Pravila (Sl. 10). cosφ cosφ
± Mod:
Primer mogućeg modela centralizovanog Pref Kontr.2
Q, cosφ
±
sistema za kompenzaciju reaktivne snage
za VE Vetrozelena prikazan je u tabeli I, P
odnosno slici 11.
Slika 10. Blok dijagram STATCOM/SVC

Tabela I. Primer STATCOM/SVC

Podaci STATCOM/SVC
Pmax (p.u)
Naznačeni napon Ur 35 kV
1,0
Ukupna kapacitivna snaga 12 Mvar
U<Uref
Kapacitivna snaga po modulu 3 Mvar Q ili cosφ prior.
Broj kapacitivnih modula 4 0,8 (0,6-1)Pmax
Ukupna induktivna snaga 30 Mvar
Induktivna snaga po modulu 5 Mvar
0,6 U=Uref
Broj induktivnih modula 6 0,6Pmax=Pref
Primena – primer (Sl. 11): UKUPNO (±QKomp):
TSC:  1×module 3 Mvar  3 Mvar za 70%Pmax 0,4
U<Uref  2×module 3 Mvar  6 Mvar za 80%Pmax
“Q / cosφ”  3×module 3 Mvar  9 Mvar za 90%Pmax U>Uref
>0,6Pmax  4×module 3 Mvar  12 Mvar za 100%Pmax 0,2 cosφ prior.
(0-0,6)Pmax
 1×module 5 Mvar  5 Mvar za 50%Pmax
TCR:  2×module 5 Mvar  10 Mvar za 40%Pmax
U>Uref  3×module 5 Mvar  15 Mvar za 30%Pmax -30 -20 -10 0 3 9
-25 -15 -5 6 12 QKomp (Mvar)
“cosφ”  4×module 5 Mvar  20 Mvar za 20%Pmax
<0,6Pmax  5×module 5 Mvar  25 Mvar za 10%Pmax Slika 11. STATCOM/SVC
 6×module 5 Mvar  30 Mvar za 0%Pmax TSC (0-12) Mvar & TCR (0-30) Mvar
4. PRIMER
Na osnovu gore navedene teorijske osnove i njene primene na pojedinim elementima VE,
analiza reaktivnih sposobnosti je urađena na primeru VE Vetrozelena (Sl. 12).

LEGENDA:
WTG 13
xx - Broj strujnog kruga
- Prekidač (NO)
WTG 47 WTG 51 WTG 18
WTG xx - Broj vetrogeneratora

WTG 41 WTG 39 WTG 44 WTG 48 WTG 35 WTG 04 WTG 19

WTG 38 WTG 40 WTG 45 WTG 50 WTG 36 WTG 07 WTG 52

WTG 41 WTG 42 WTG 46 WTG 55 WTG 24 WTG 17 WTG 12

13 12 11 10 35 kV 9 8 6

TR 04 TR 03
400/35 kV 400/35 kV
90 MVA 90 MVA
zks = 12,54% zks = 12,54%

35 kV Priključno razvodno postrojenje 400kV 35 kV

TR 01 TR 02
400/35 kV 400/35 kV
90 MVA 90 MVA
zks = 12,54% zks = 12,54%
OPCIJA:
35 kV Kompenzacija
1 2 3 4 5 7 reaktivne snage

WTG 29 WTG 33 WTG 06 WTG 28 WTG 49 WTG 31

WTG 09 WTG 32 WTG 16 WTG 27 WTG 20 WTG 54 TR SP

35/0,4 kV
400 kVA
TSC TCR
WTG 08 WTG 10 WTG 14 WTG 26 WTG 21 WTG 57

WTG Električna šema

WTG 11 WTG 02 WTG 22 WTG 30

Blok TR
35/6 kV
WTG 03 WTG 01 7,5 MVA WTG 23
zks = 6,6%

WTG xx
~ 6,2 MW
cosφ = 0,9

Slika 12. Električna šema vetroelektrane (npr. VE Vetrozelena [6])

Tehnički podaci pretpostavljenih sistema za kompenzaciju reaktivne snage i ugrađenih blok i
staničnih transformatora, ekvivalentnog kablovskog kolektorskog sistema i WTG-ova dati su
u tabelama I, II, III, IV i V.

4.1. Radne oblasti vetroelektrane bez centralizovane kompenzacije reaktivne snage

Radna oblast VE Vetrozelena u Q prioritetu (bez centralizovane kompenzacije reaktivne
snage) prikazana je na slici 13, a radna oblast VE Vetrozelena u cosφ prioritetu (takođe bez
centralizovane kompenzacije reaktivne snage) prikazana je na slici 14.
1.2 12,4
Pmax (p.u.)
1 (0,95-1)Pmax

0.8
% of load

0.6

0.4

0.2

0
-250 -200 -150 -100 -50 0 50 100 150 200
Q [MVAr]

cosφ=0,9
Power ind proizvodnja
factor 0.9 lagging Grid Code
Zahtev limitation
Pravila cosφ=0,9
Power cap 0.9
factor potrošnja
leading
Grid Code
Zahtev limitation
Pravila cosφ=1
Unity powe factor

Slika 13. Radna oblast VE Vetrozelena u Q prioritetu (bez centr. komp. reakt. snage)

1.2 12,4
Pmax (p.u.)
1 (0,95-1)Pmax

0.8
% of load

0.6

0.4
(0-0,5)Pmax
0.2

0
-250 -200 -150 -100 -50 0 50 100 150
29,6
Q [MVAr]

Power factor
cosφ=0,9 0.9 lagging
ind proizvodnja Grid Code
Zahtev limitation
Pravila Power factor
cosφ=0,9 cap 0.9 leading
potrošnja

Grid Code
Zahtev limitation
Pravila cosφ=1
Unity powe factor

Slika 14. Radna oblast VE Vetrozelena u cosφ prioritetu (bez centr. komp. reakt. snage)
Kao što se vidi, u nadpobuđenom radnom režimu (proizvodnje) za oblast >0,95PInst, VE
Vetrozelena ne ispunjava zahtevanu radnu oblast iz Pravila u Q i cos φ prioritetu (u oba
slučaja nedostaje 12,4 Mvar proizvodnje). Dodatno, u podpobuđenom radnom režimu
(potrošnje) u cosφ prioritetu, VE Vetrozelena ne pokriva radnu oblast od 0-50%PInst
(nedostaje 29,6 Mvar potrošnje).

4.2. Radne oblasti vetroelektrane sa centralizovanom kompenzacijom reaktivne snage

Radna oblast VE Vetrozelena u Q prioritetu (sa centralizovanom kompenzacijom reaktivne
snage) prikazana je na slici 15, a radna oblast VE Vetrozelena u cosφ prioritetu (takođe sa
centralizovane kompenzacije reaktivne snage) prikazana je na slici 16.

1.2
Pmax (p.u.)
1

0.8
% of load

0.6

0.4

0.2

0
-250 -200 -150 -100 -50 0 50 100 150 200
Q [MVAr]

cosφ=0,9
Power ind proizvodnja
factor 0.9 lagging Grid Code
Zahtev limitation
Pravila cosφ=0,9
Power cap 0.9
factor potrošnja
leading
Grid Code
Zahtev limitation
Pravila Unity
cosφ=1powe factor

Slika 15. Radna oblast VE Vetrozelena u Q prioritetu

(sa centr. kompenzacijom reakt. snage: TSC 4×3 Mvar)

1.2
Pmax (p.u.)
1

0.8
% of load

0.6

0.4

0.2

0
-250 -200 -150 -100 -50 0 50 100 150
Q [MVAr]

cosφ=0,9 ind proizvodnja

Power factor 0.9 lagging Grid Code
Zahtev limitation
Pravila cosφ=0,9
Power cap 0.9
factor potrošnja
leading
Grid Code
Zahtev limitation
Pravila cosφ=1
Unity powe factor

Slika 16. Radna oblast VE Vetrozelena u cosφ prioritetu

(sa centr. kompenzacijom reakt. snage: TSC 0-12 Mvar i TCR 0-30 Mvar)
4.3. Alt rn tivn i kon čn r š nj za kompenzaciju reaktivne snage
Ukoliko preliminarne analize reaktivnih sposobnosti VE pokažu da WTG-ovi i SN kolektorski
sistem nema kapaciteta da proizvede dovoljno reaktivne energije u radnom opsegu od 95-
100%Pmax, nameće se zaključak da je potrebno ugraditi sistem za kompenzaciju reaktivne
snage (npr. kondenzatorske baterije kao najprostije i najjeftinije rešenje) za oba radna
prioriteta (tj. upravljanje reaktivnom snagom Q i kontrolu faktora snage cosφ). Pri tome
predlaže se investitorima da razmotri sledeća alternativna rešenja:
 Prvo lt rn tivno r š nj koje Investitor treba da usaglasi sa OPS Srbije je da se
odobri ugradnja većeg broja WTG-ova od onog koji je indirektno definisan kroz odobrenu
instalisanu snagu (PInst), tj. da je Pmax > PInst. Na primer, ako u vrhu nedostaje 12 Mvar, u
posmatranom primeru bi se mogle ugraditi dodatnih 4 WTG-ova snage PWTG = 6,2 MW
koji za standardno cosφ = 0,9 mogu da dodatno proizvedu ΔQ = 5×3,01 = 12,04 Mvar.
Ako tome dodamo neminovno povećanje SN kablovske mreže, reaktivna sposobnost VE
bi bila u okviru zahteva u Pravilima, a koji se odnose na PInst.
Preduslov za alternativno rešenje sa “predimenzionisanom” snagom VE, u odnosu na
Mišljenje o uslovima i mogućnostima priključenja VE na prenosni sistem koje OPS Srbije
daje na samom početku postupka izgradne VE, je u potrebi izmene teksta tog
dokumenta, tj. da se on bazira (ne na “instalisanoj snazi PInst”) nego na “maksimalno
odobrenoj snazi proizvodnje VE u tački priključenja Pmax”. Naravno, isti pristup bi trebalo
primeniti i u formulaciji Rešenja/Energetske dozvole za izgradnju VE koje izdaje
Ministarstvo za energetiku i rudarstvo RS. Investor bi tada imao mogućnost da (na bazi
preliminarne analize reaktivnih sposobnosti VE) u fazi pribavljanja Građevinske dozvole
definiše za njega optimalnu instalisanu snagu PInst (MW) u skladu sa Zakonom o
planiranju i izgradnji, koja može biti veća od maksimalno odobrene snage proizvodnje VE
u tački priključenja PInst ≥ Pmax.
 Drugo lt rn tivno r š nj je rešenje koje sam investitor treba da razmotri, a koje se
odnosi na dva bitna elementa VE (WTG i SN kolektorsku mrežu). Naime, ako se pođe od
činjenice da svaka WTG sa standardnim cosφ = 0,9 može da proizvede Qmax,WTG =
Sr,WTG·0,436 reaktivne snage, jasno je da se smanjenjem jedinične snage WTG (za istu
maksimalno odobrenu snagu proizvodnje VE u tački priključenja Pmax) mora upotrebiti
veći broj WTG čime se automatski povećava SN kolektorski sistem, odnosno njegov
udeo u proizvodnji reaktivne snage. Na primer, 4 dodatna kablovska strujna kruga sa po
4-5 vetrgeneratora mogu da povećaju sposobnost proizvodnje VE Vetrozelena za oko 12
Mvar, ali to znači sa bi bilo potrebno ugraditi 70 WTG-ova snage 4,3 MW (umesto 50
WTG snage 6,2 MW). Naravno, paralelno sa preliminarnim analizama reaktivnih
sposobnosti VE trebaju da se rade i procene gubitaka električne energije u VE, kako se
nebi iskočilo iz prihvatljivih okvira sa ekonomskog stanovišta [10].
Naravno, ako OPS Srbije bude insistirao na ispunjavanju Pravila u cosφ prioritetu u celom
radnom opsegu (0-100%Pmax), n m lt rn tivnog r š nj , tj. mora se ugraditi
odgovarajući centralizovani sistem za kompenzaciju reaktivnih snaga tipa STATCOM ili SVC.

5. ISPITIVANJA USAGLAŠENOSTI VETROELEKTRANA

OPS Srbije zahteva da se u VE realizuje sistem daljinskog upravljanja proizvodnjom, koji
obuhvata sledeće veličine:
 upravljanje aktivnim snagom - isporuka maksimalne aktivne snage (Pmax);
 upravljanje reaktivnom snagom (Q);
 regulacija napona i
 kontrola faktora snage (cosφ = 0.95).
Po završetku izgradnje VE, obavezno se izvodi ispitivanje usaglašenosti rada VE sa
Pravilima (en. Complance testing). Test usaglašenosti sadrži ispitivanja sistema za izbor
odgovornosti u upravljanju, kao i slanje svih zadatih tačaka („setpoints“) iz NDC SCADA
sistema u SCADA sistem VE, s tim da će u eksploataciji prvenstveno biti korišćene funkcije
daljinske regulacije aktivne snage i napona (I faza daljinskog upravljanja). Ispituje se i slanje
zadatih vrednosti reaktivne snage i faktora snage (cosφ) iz NDC SCADA sistema u SCADA
sistem VE, sa ciljem sprovođenja kompletne regulacije elektrane (II faza daljinskog
upravljanja).
Kada govorimo o upravljanju reaktivnom snagom (Q), OPS Srbije zahteva da se izvedu dva
testa usaglašenosti:
1. Test automatske regulacije reaktivne snage,
2. Test reaktivnih sposobnosti VE i
3. Test automatske regulacije napona.
Svi testovi polaze od sledećih uslova: QInst = 0,33×PInst i PInst = n×PWTG (gde je n broj WTG
uključenih u test), čime je ispunjen uslov za faktor snage оd cosφ = 0,95 cap dо cosφ = 0,95
ind tokom ispitivanja usaglašenosti. Razlika u ovim ispitivanjima je samo u postavljenim
uslovima isporuke aktivne snage i načinu (modalitetu) tretiranja reaktivne snage:
 U prvom testu je (pri nekoj minimalnoj proizvodnji, npr. 40% PInst) zahteva se uspešan
prijem naloga za postizanje zadate proizvodnje/potrošnje reaktivne snage Qzadato = ± (0 –
25 – 50)%QInst i održavanje zadate vrednosti reaktivne snage u planiranom periodu.
 Drugi test se smatra uspešnim ako se (pri zadatoj proizvodnji, npr. Pzadato = 25%PInst i
70% PInst) postigne generisanje zadate reaktivne snage Qzadato = ± (0 – 30 – 60 –
100)%QInst u nadpobuđenom radnom režimu (proizvodnje) i podpobuđenom radnom
režimu (potrošnje) za različito generisanje aktivne snage VE u zahtevanom vremenskom
periodu. S obzirom da se zahteva proizvodnja aktivne snage Pzadato < PInst, a istovremeno
se traži proizvodnja/potrošnja reaktivne snage čak do 100 QInst, ovim testom se
pokazuje da VE može da radi i sa faktorom snage u POI: cosφ = 0,604 za Pzadato =
25%PInst, odnosno оd cosφ = 0,90 cap dо cosφ = 0,90 ind5 za Pzadato = 70%PInst.
 Treći test automatske regulacije napona Uzadato, u suštini izvodi se promenom reaktivne
snage (ΔQ): proizvodnja za povećanje napona, odnosno potrošnja za smanjenje napona,
s tim što je svaka promena zadatog napona propraćena promenom pozicija regulacione
sklopke staničnih transformatora. Za potrebe izvođenja testa, neophodno je da
raspoloživa snaga VE minimalno iznosi 20%Pinst tokom 50% vremena trajanja testa, a
veličina regulisanog napona Uzadato je u opsegu trajnog radnog napona prenosnog
sistema (Umin – Un – Umax) u POI (Sl. 1). Odnos relativne promene napona ΔU i
relativne promene reaktivne snage ΔQ , daje učešće reaktivne snage u regulaciji
napona (tzv. statizam), koji se za VE tipično podešava na 2-7% sa korakom ne većim od
0,5%. Nakon koraka promene referentnog napona, VE mora biti u stanju da postigne
90% promene u reaktivnoj snazi u vremenu od 1-5 sekundi i zauzme vrednost definisanu
izabranim statizmom u roku od vremena 5–60 sekundi.
Kao što se vidi, ispitivanja za potvrđivanje opsega raspoložive reaktivne snage (Q) izvode se
za zadate vrednosti aktivne snage (Pzadato) VE od 25%, 40% i 70% instalisane snage VE
(PInst). Drugim rečima, ne traži se (a to i nije moguće planski izvesti u nekom vremenski
razumnom periodu) ispitivanje za celu radnu oblast VE od 0 do 100%PInst. Dakle, reaktivne
sposobnosti VE u radnim oblastima <25%PInst i >70%PInst bi trebalo dokazati kroz konačne
analize reaktivnih sposobnosti VE (npr. primenom metode prezentovanje u ovom radu).

6. ZAKLJUČCI
Preliminarne analize reaktivnih sposobnosti VE treba raditi u svim fazama od planiranja,
projektovanja i izgradnje VE. U početnoj fazi, analize se rade sa skromnim ulaznim
tehničkim podacima o elemenatima VE, a onda se u toku svake naredne faze (npr. kada se
specificira broj, snage i tipovi WTG, koncipira SN kolektorski sistem i izaberu stanični
transformatori) vrši ažiriranje ulaznih podataka da bi se dobilo optimalno rešenje VE (npr. sa
ili bez sistema za kompenzaciju reaktivne snage).
Po završetku izgradnje, treba uraditi konačnu analizu (na bazi kompletnih tehničkih podataka
o ugrađenim elementima VE i projekta izvedenog objekta) da bi se utvrdile (ili potvrdile)
reaktivne sposobnosti VE za potrebe upravljanja. Značaj konačne analize je tim veći što se
testom usaglašenosti VE sa zahtevima iz Pravila, ne ispituju reaktivne sposobnosti VE u
celom radnom opsegu od 0 do 100%Pmax, kao ni svi prioriteti upravljanja sa VE (npr. kontrola
cosφ). Naravno, u konačnim analizama se preporučuje korišćenje komercijalnih softverskih
paketa za analize tokova snaga, sa preciznim modelima ugrađenih elemenata VE.
S obzirom da se u Pravilima [1] zahteva od VE da se opremi da vrši samo regulaciju napona
promenom reaktivne snage (Q) u POI, autori predlažu da OPS Srbije, pre eventualnog
uvođenja ostalih načina upravljanja reaktivnom snagom (Q) u POI (nezavisno ili zavisno od
tokova aktivne snage), izvrši odgovaraju е dopunе Pravila [1] koje bi se bazirale na detaljnim
analizama reaktivnih sposobnosti VE.
U tom smislu, Pravila [1] bi
Pmax (p.u) Oblast koja po
trebalo dopuniti P-Q dijagramom potrebi uključuje
Potrošnja 1,0 Proizvodnja
radne oblasti VE koja se primenu
priključuje na prenosni sistem, 0,95
kondenzatorskih
beterijama ili
kako bi investitori koji ulažu u alternativna
0,8
projekte energije vetra mogli da rešenja.
odaberu opremu odgovarajućih 0,7
kapaciteta i karakteristika u cilju 0,6
ispunjenja zahtevanih reaktivnih
sposobnosti VE. Mnogi operatori 0,5 Oblast u kojij
se obavlja test
prenosnog sistema [9] su uradili 0,4 usaglašenosti
dopune svojih Pravila i opredelili
se za ublažavanje tih zahteva
0,25
tako što se ne zahteva 0,2
Oblast koja se
proizvodnja/ potrošnja reaktivne dogovara sa
snage u celom radnom opsegu OPS za svaki
poseban slučaj.
aktivne snage 0-100%Pmax. Na
osnovu urađenih analiza u ovom 0,33 Q/Pmax
-0,33 0,00
radu, predlaže se da se Pravila 0,95 cap 1,00 0,95 ind cos 
[1] dopune P-Q dijagramom koji Slika 17. Radna oblast za vetroelektrane - predlog
je prikazan na slici 17.

Prilikom izrade P-Q dijagrama radne oblasti VE treba uočiti i posebno razmotriti sledeće
karakteristične oblasti:
 Kada je nivo aktivne snage blizu maksimuma 95-100%Pmax, zahtev za upravljanjem
reaktivnom snagom (Q) i kontrolom faktora snage (оd cosφ = 0,95 cap dо cosφ = 0,95
ind) može da se ispuni alternativnim rešenjima (sa i bez ugradnje centralizovanog
sistema za kompenzaciju reaktivne snage) opisanim u tački 4.3. Neka od tih rešenja
zahtevaju prethodnu izmenu postojeće forme dokumenata kojima se daje mišljenje,
odnosno rešenje za izgradnju VE. U suštini, ostavlja se investitoru da primeni za sebe
optimalno rešenje.
 Kada je nivo aktivne snage ispod nekog razumnog praga, kao što je <20 Pmax, u kojem
radna oblast nije unapred definisana, već bi se na osnovu Studije priključenja VE (koje
radi OPS) zaključilo o potrebnom obimu reaktivnih sposobnosti VE, tj. da li će u toj tački
elektro energetskog sistema biti potrebno upravljanje reaktivnom snagom (Q) i kontrola
faktora snage (оd cosφ = 0,95 cap dо cosφ = 0,95 ind) za 0-20%Pmax. Ako se zahteva
upravljanje reaktivnom snagom (Q) i kada nema proizvodnje aktivne energije (Pmax = 0),
moraju se ugraditi specijalni “WindFREE” WTG. Ako se pak u toj oblasti zahteva kontrola
 faktora snage (cosφ), mora se ugraditi odgovarajući centralizovani sistem za
kompenzaciju reaktivne snage tipa STATCOM ili SVC. Oba zahteva značajno poskupljuju
projekat.

7. LITERATURA
[1] Pravila o radu prenosnog sistema (Elektromreža Srbije, Beorad, Srbija, mart 2020)
[2] A. Ellis, i ostali: Reactive Power Performance Requirements for Wind and Solar Plants
(IEEE Conference: Power and Energy Society General Meeting, San Diego, CA, USA,
22-26 July 2012, Publisher: IEEE)
[3] E.H. Camm, i ostali: Reactive Power Compensation for Wind Power Plants
(Conference: IEEE Power & Energy Society General Meeting, San Diego, CA, USA,
26-30 July 2009, Publisher: IEEE)
[4] Olimpo Anaya-Lara, i ostali: Wind Energy Generation - Modelling and Control (ISBN
978-0-470-71433-1, 2009, Publisher: WILEY)
[5] E. Díaz-Dorado, i ostali: Estimation of Energy Losses in a Wind Park (9th International
Conference - Electrical Power Quality and Utilization, Barcelona, 9-11 October 2007)
[6] VE Vetrozelena – Idejni projekat – Sveska 4: Projekat elektroenergetskih instalacija
(Energoprojekt - ENTEL, Br. proj. E22012, Beograd, maj 2022)
[7] Mehrdad Ahmadi Kamarposhti, i ostali: Performance Comparison of STATCOM & SVC
in Reactive Power Control Strategy for Wind Farm (Journal of World’s Electrical
Engineering and Technology, ISSN: 2322-5114. India, 2014)
[8] Mehrdad Ahmadi Kamarposhti, i ostali: Comparison of SVC and STATCOM in Static
Voltage Stability Margin Enhancement (International Journal of Electrical and
Electronics Engineering, India, 2010)
[9] Reactive Power Capability and Interconnection Requirements for PV and Wind Plants
(Sandia National Laboratories)
[10] G. Dotlić, L. Petrović, R. Roganović, D. Janković: Preliminarna procena gubitaka
električne energije u vetroelektranama (CIGRE Srbija, 36. savetovanje CIGRE Srbija,
Zlatibor, 22–26. maj 2023)

8. PRILOG

Tabela II. Podaci o blok-transformatorima vetrogeneratora i staničnim transformatorima

Blok- Stanični
Podaci
transformatori transformatori
Natpisna pločica: SN NN VN SN
Naznačena snaga Sr,TR (MVA) 7,5 7,5 90 90
Naznačeni napon Ur,TR (kV) 35 6 400 35
Opseg regulacije ±5% - ±12×1,25% -
Naznačena struja Ir,TR (A) 123,9 721,7 129,9 1.484,6
Impedansa kratkog spoja zks (%) 6,6 15,24
Reaktansa (impedansa) i maksimalna potrošnja reaktivne snage transformatora u VE:
Reaktansa XTR … ≈ ZTR … ( ) na Ur = 35kV XTR blok = XTR stan = 2,215
10,78
Broj WTG NWTG = 50
Naznačena snaga WTG (MVA) Sr,WTG = 6,9
Naznačena struja WTG na Ur = 35kV Ir,WTG = 113,96
 Broj transformatora (NTR …) NTR blok = 50 NTR stan = 4
NWTG
Radna sruja kroz transformatore IOper (A) IOper = Ir,WTG IOper =Ir,WTG =1.424,5
NTR stan
Potrošnja reaktivne snage QTR.. = NTR... 3I2Oper XTR... 21,0 Mvar 53,936 Mvar
UKUPNO: 21,0 + 53,936 = 74,936 Mvar

Tabela III. Potrošnja/proizvodnja reaktivne snage u kablovsko kolektorskom sistemu [6]

za PWTG = 6,2 MW i cosφ = 0,9
Broj Induktiv-
Broj Radna Presek Proizvod-
WTG-a Radna na Supsce- Potrošnja
Broj Sekcija kablva sistema struja Dužina provod. nja
koji struja po reaktan- tansa reaktivne
struj- (SS/WTG Br. po po kablu sekcije kablova reaktivne
napajaju sekciji sa kablova snage
nog do sekciji u sekciji kablova u snage
sekciju kablova kablova ωC QX
kola WTG Br.) kablova kablova (m) sekciji QC
kalova IOper (A) ωL (µS/km) (Mvar)
(NSist) (A) (mm2) (Mvar)
NWTG,Sekc ( /km)
TS WTG29 5 568,860 2 284,430 1200 630 0,104 97,34 0,061 0,286
WTG29 WTG09 4 455,088 2 227,544 3700 400 0,106 80,07 0,122 0,725
SK1 WTG09 WTG08 3 341,316 2 170,658 5885 400 0,106 80,07 0,109 1,154
WTG08 WTG11 2 227,544 1 227,544 5720 400 0,106 80,07 0,094 0,561
WTG11 WTG03 1 113,772 1 113,772 4983 120 0,133 52,12 0,026 0,318
TS WTG33 5 568,860 2 284,430 4940 630 0,104 97,34 0,249 1,177
WTG33 WTG32 4 455,088 2 227,544 1600 630 0,104 97,34 0,052 0,381
SK2 WTG32 WTG10 3 341,316 2 170,658 9020 400 0,106 80,07 0,167 1,768
WTG10 WTG02 2 227,544 1 227,544 3900 400 0,106 80,07 0,064 0,382
WTG02 WTG01 1 113,772 1 113,772 680 120 0,133 52,12 0,004 0,043
TS WTG06 3 341,316 2 170,658 7100 400 0,106 80,07 0,132 1,392
SK3 WTG06 WTG16 2 227,544 1 227,544 2025 400 0,106 80,07 0,033 0,198
WTG16 WTG14 1 113,772 1 113,772 1130 120 0,133 52,12 0,006 0,072
TS WTG28 3 341,316 2 170,658 9640 400 0,106 80,07 0,179 1,890
SK4 WTG28 WTG27 2 227,544 1 227,544 815 300 0,113 69,08 0,014 0,069
WTG27 WTG26 1 113,772 1 113,772 610 120 0,133 52,12 0,003 0,039
TS WTG49 5 568,860 2 284,430 4590 630 0,104 97,34 0,232 1,094
WTG49 WTG20 4 455,088 2 227,544 4300 400 0,106 80,07 0,142 0,843
SK5 WTG20 WTG21 3 341,316 1 341,316 825 630 0,104 97,34 0,030 0,098
WTG21 WTG22 2 227,544 1 227,544 565 300 0,113 69,08 0,010 0,048
WTG22 WTG23 1 113,772 1 113,772 770 120 0,133 52,12 0,004 0,049
TS WTG12 5 568,860 2 284,430 5420 630 0,104 97,34 0,274 1,292
WTG12 WTG52 4 455,088 2 227,544 810 400 0,106 80,07 0,027 0,159
SK6 WTG52 WTG19 3 341,316 1 341,316 3520 630 0,104 97,34 0,128 0,419
WTG19 WTG18 2 227,544 1 227,544 840 300 0,113 69,08 0,015 0,071
WTG18 WTG13 1 113,772 1 113,772 3015 120 0,133 52,12 0,016 0,192
TS WTG31 4 455,088 2 227,544 7760 630 0,104 97,34 0,251 1,849
WTG31 WTG54 3 341,316 1 341,316 2365 630 0,104 97,34 0,086 0,282
SK7
WTG54 WTG57 2 227,544 1 227,544 800 300 0,113 69,08 0,014 0,068
WTG57 WTG30 1 113,772 1 113,772 1830 120 0,133 52,12 0,009 0,117
TS WTG17 3 341,316 2 170,658 10190 400 0,106 80,07 0,189 1,998
SK8 WTG17 WTG07 2 227,544 1 227,544 7660 630 0,104 97,34 0,124 0,913
WTG07 WTG04 1 113,772 1 113,772 1135 120 0,133 52,12 0,006 0,072
TS WTG24 4 455,088 2 227,544 2280 400 0,106 80,07 0,075 0,447
WTG24 WTG36 3 341,316 2 170,658 1155 300 0,113 69,08 0,023 0,195
SK9
WTG36 WTG35 2 227,544 1 227,544 615 400 0,106 80,07 0,010 0,060
WTG35 WTG51 1 113,772 1 113,772 5345 120 0,133 52,12 0,028 0,341
TS WTG55 4 455,088 2 227,544 4795 400 0,106 80,07 0,158 0,940
WTG55 WTG50 3 341,316 2 170,658 4265 300 0,113 69,08 0,084 0,721
SK10
WTG50 WTG48 2 227,544 1 227,544 1200 400 0,106 80,07 0,020 0,118
WTG48 WTG47 1 113,772 1 113,772 865 120 0,133 52,12 0,004 0,055
TS WTG46 3 341,316 2 170,658 10715 300 0,113 69,08 0,212 1,812
SK11 WTG46 WTG45 2 227,544 1 227,544 670 300 0,113 69,08 0,012 0,057
WTG45 WTG44 1 113,772 1 113,772 840 120 0,133 52,12 0,004 0,054
TS WTG42 3 341,316 2 170,658 12920 300 0,113 69,08 0,255 2,185
SK12
WTG42 WTG40 2 227,544 1 227,544 1990 400 0,106 80,07 0,033 0,195
 WTG40 WTG39 1 113,772 1 113,772 675 120 0,133 52,12 0,003 0,043
TS WTG41 3 341,316 2 170,658 13035 300 0,113 69,08 0,257 2,205
SK13 WTG41 WTG38 2 227,544 1 227,544 1810 300 0,113 69,08 0,032 0,153
WTG38 WTG37 1 113,772 1 113,772 680 120 0,133 52,12 0,004 0,043
TOTAL: 4,082 29,644

Tabela IV. Podaci za 18/30 (36) kV kablove tipa XHE 49-A, NA2XS(FL)2Y
Presek provodnika Induktivnost Kapacit C Reaktansa Susceptansa
(mm2) L (mH/km) *) (µF/km) XL ( /km) Bc (µS/km)
XL = ωL Bc = ωC
630 0,32 0,310 0,104 97,34
400 0,35 0,255 0,106 80,07
300 0,36 0,220 0,113 69,08
120 0,42 0,166 0,133 52,12
NAPOMENA: *) Induktivnost kablova je data za kablove položene u formaciji “trougla”.

Tabela V. Podaci vetrogeneratora (WTG)

Podaci Veličina
Naznačena snaga Sr,WTG (MVA) 6,9
Naznačeni napon Ur,WTG (kV) 6
Opseg faktora snage (cosφ) range za Pmax,WTG ±0.9
Naznačena struja Ir,WTG (A) na Ur = 35kV 113,96
Max. aktivna snaga (MW) za standardni cosφ = 0,9 Pmax,WTG = 6,2
Max. reaktivna snaga (Mvar) za standardni cosφ = 0,9 Qmax,WTG = Sr,WTG·0,436 = 3,01
Izračunati podaci za VE - primer:
Broj WTG NWTG = 50
Max. aktivna snaga VE (MW) za cosφ = 0,9 Pmax = 50×Pmax,WTG = 310
Max. reaktivna snaga VE (Mvar) za cosφ = 0,9 Qmax = 50×Qmax,WTG = 150,5
 REACTIVE CAPABILITIES OF WIND POWER PLANTS
- PRELIMINARY ANALYSIS, DESIGN AND TESTING

†
Gojko Dotli R d Rog novi L z r P trovi D j n J nkovi
GOPA Intec WEBG DELTAELEKTRO CWP Global

BELGRADE

SERBIA

Abstract — The investment on any large Wind Power Plant (WPP) which will be connected
to the transmission system needs the preliminary analyses reactive power capability of future
WPP in accordance with Transmission System Operator (TSO) Grid Code requirements. In
the past, it was studied in the Connection Studies which have been provided by TSO, but
currently this is abandoned to the Investors or to the Balance of Plant (BOP) Contractors.
The preliminary analysis of reactive capabilities of WPPs are based on a power flow method
for radial networks with representation of distributed Wind Turbine Generators (WTG) as an
equivalent single-machine system, operating at rated voltage of middle voltage (MV) collector
system, assumed power factor (cosφ) and WTG’s rated current. Presented preliminary
analysis of reactive capabilities of WPPs includes the models of complete electrical
infrastructure up to the point of connection WPP to the grid.
The methodology of preliminary analyses reactive power capability of future WPP presented
in this paper may help to Investors and BOP Contractors to make decisions related to
necessity of equipment for reactive power compensation, depending on technical
characteristics of WPP elements (WTGs, cable collector system and station power
transformers, capacitor banks, STATCOM or SVC systems).
The paper also discovers some insufficiently defined touch points between Serbian Grid
Code requirements and Investors in wind energy projects. Accordingly, the Authors of this
paper recommended the upgrading of this document in the area of requirements towards
WPPs.

Key words — wind power plant, reactive power capability

†
gojko.dotlic@gopa-intec.de
 REAKTIVNE SPOSOBNOSTI VETRO ELEKTRANA
- PRELIMINARNE ANALIZE, PROJEKTOVANJE I ISPITIVANJA

REACTIVE CAPABILITIES OF WIND POWER PLANTS

- PRELIMINARY ANALYSIS, DESIGN AND TESTING

‡
Gojko Dotli R d Rog novi L z r P trovi D j n J nkovi
GOPA Intec WEBG DELTAELEKTRO CWP Global

BEOGRAD

SRBIJA

Kratak sadržaj – Investicija u bilo kojoj velikoj vetroelektranu (VE) koja će biti povezana na
prenosni sistem zahteva preliminarnu analizu sposobnosti proizvodnje/potrošnje reaktivne
snage biće VE u skladu sa zahtevima iz Pravila o radu prenosnog sistema (skr. Pravila). U
prošlosti je to proučavano u studijama priključka koje bi obezbedio Operator Prenosnog
Sistema (OPS), ali je trenutno to prepušteno Investitorima ili Izvođačima radova.
Preliminarna analiza reaktivnih sposobnosti VE zasnovana je na metodi protoka snage za
radijalne mreže sa predstavljanjem distribuiranih vetrogeneratora WTG (en. Wind Turbine
Generator) kao ekvivalentnog jedno-mašinskog sistema, koji radi na nazivnom naponu
srednje naponskog (SN) kolektorskog sistema, pretpostavljenom faktoru snage (cosφ) i
naznačenoj struji WTG. Predstavljena preliminarna analiza reaktivnih sposobnosti VE
obuhvata modele kompletne električne infrastrukture do tačke priključka VE na mrežu.
Metodologija preliminarnih analiza mogućnosti reaktivne snage budućih VE predstavljena u
ovom radu može pomoći Investitorima i Izvođačima da donesu odluke u vezi sa potrebom
opreme za kompenzaciju reaktivne snage, u zavisnosti od tehničkih karakteristika elemenata
VE (WTG, kablovskog kolektorskog sistema, blok-transformatora i staničnih energetskih
transformatora, kondenzatorskih baterija, STATCOM ili SVC sistema).
Metodologija procene reaktivnih sposobnosti VE je primenjena na konkretnom primeru
raspoloživih podataka za VE Vetrozelena ukupno instalisane snage 310 MW (50
vetrogeneratora od 6,2 MW). Rad ukazuje na bitne karakteristike elemenata u VE koji utiču
na reaktivne sposobnosti VE, kao i alternativne načine za prevazilaženje problema sa
nedostatkom kapaciteta za proizvodnju reaktivne snage u režimima rada sa Q i cosφ

‡
gojko.dotlic@gopa-intec.de
prioritetima. Analiza reaktivnih sposobnosti VE pokazuje da u slučaju zahteva da VE radi u
režimu cosφ prioriteta u celom opsegu proizvodnje aktivne snage od 0 do 100 P max, mora
se ugraditi odgovarajući sistem za kompenzaciju reaktivne snage tipa STATCOM ili SVC. To
ukazuje na značaj ovakvih preliminarnih analiza reaktivnih sposobnosti VE.
Rad takođe otkriva neke nedovoljno definisane dodirne tačke između zahteva iz Pravila i
Investitora u projektima energije vetra. Shodno tome, autori ovog rada su preporučili
nadogradnju ovog dokumenta u delu koji se odnosi na zahteve prema VE.

Ključne reči – vetroelektrana, reaktivna sposobnost vetroelektrane