You are on page 1of 15

Ц2 21

НОВИ СИСТЕМ ЗА АНАЛИЗЕ И ОПЕРАТИВНЕ ИЗВЕШТАЈЕ У СКЛОПУ


ЦЕНТРАЛНОГ ДИСПЕЧЕРСКОГ СИСТЕМА ЕПС-А

Никола СТОЈАКОВИЋ,Татјана ПЕТРОВИЋ КОНЕЧНИ, Павле ЛУЧИЋ,


Горан ЈАКУПОВИЋ, Тамара ЈЕЛИЋ, Катарина ЈОВАНОВИЋ
Институт „Михајло Пупин“ -Аутоматика

Драган СУРУЏИЋ, Милета ЂУРКОВИЋ


Акционарско друштво „Електропривреда Србије“ (ЕПС АД)
БЕОГРАД

СРБИЈА

Кратак садржај —У склопу развоја новог Централног Диспечерског Система


(ЦДС) ЕПС, развијена је нова апликација за анализе и оперативне извештаје
(АОИ). У склопу овог рада биће прво дат кратак преглед позиције АОИ
апликације у склопу ЦДС. Затим ће бити представљена архитектура нове
апликације и њени интерфејси са другим апликацијама у систему. Биће дат и
кратак опис дизајна нове АОИ базе података. Потом ће бити дат опис
конфигурационих алата у склопу ЦДС који се користе за конфигурисање
извештаја нове АОИ апликације. Како је захтев ЕПС-а био да приступ подацима у
АОИ буде могућ и из стандардних Microsoft Office алата, база података, базирана
на MariaDB, је дизајнирана тако да је могућа лака идентификација и приступ
сачуваним подацима из алата као што је Microsoft Power Query проширење
Microsoft Excel апликације. Ово ће такође бити описано у раду. На крају ће бити
дат опис начина тестирања као и могућег даљег развоја апликације.

Кључне речи — Извештаји, Производња, Анализе, Веб апликација


Институт Михајло Пупин, Волгина 15, 11060 Београд, e-mail: nikola.stojakovic@pupin.rs
1 УВОД

У циљу унапређења процеса управљања производним капацитетима ЈП


Електропривреда Србије (ЕПС) је 2018. године покренула пројекте развоја,
имплементације и интеграције за два повезана система:
 Централни диспечерски систем (ЦДС)
 Централни плански систем (ЦПС)
ЦПС је задужен за оптимизацију производње и обезбеђује планове производње (возне
редове) за ЦДС.
ЦДС је систем надзора и управљања производним јединицама ЕПС-а у реалном
времену SCADA/GMS (Generation Management System) типа. Систем управљања
производњом (СУП) је компонента ЦДС задужена за обезбеђење помоћних сервиса и
различите аспекте даљинског управљања производним јединицама, а који су даље
предмет овог рада.
Ова два система су развијана, имплементирана, интегрисана и тестирана у
диспечерском центру ЕПС-а у периоду од 2019. до 2022. године. У паралели са
активностима на централној локацији (ДЦ ЕПС) извршене су надоградње локалних
управљачких система производних јединица ЕПС у циљу њихове интеграције у систем
даљинског управљања ЕПС-а [1-3].
Реализацијом пројеката ЦПС и ЦДС, ЈП ЕПС остварује могућност учешћа на
балансном тржишту као и могућност смањивања трошкова насталих услед дебаланса у
оквиру своје балансне групе.
Током скоро две деценије у Електропривреди Србије се као један од алата за праћење и
анализу производње и генерисање релевантних дневних, јутарњих, седмичних и других
извештаја користи апликација WebDiary. После скоро две деценије употребе ове
апликације јавила се потреба за модернизацијом алата за анализе и оперативне
извештаје, као и његова потпунија интеграција са SCADA системом и системом за
управљање производњом.
Као важна компонента ЦДС развијен је нови систем за анализе и оперативне извештаје
(АОИ) који је предмет овог рада. Овај систем треба да, у свакодневном раду, замени
постојећи систем за праћење производње и извештавање WebDiary. Намена овог
система је да обезбеди основне извештаје (производње по електранама, дијаграми
хидро и термоелектрана, списак заустављања постројења, рад блокова на технолошком
минимуму, нето и бруто производња по електранама, сати на мрежи, распоред
производње, процењени дебаланс, дијаграм трговине). Извештаји који се генеришу
могу бити дневни/недељни/месечни/годишњи.
Овај систем барата свим подацима који су од интереса за креирање поменутих
извештаја, а извори података могу бити:
 ЦПС (за планске информације)
 ЦДС (за телеметријске податке)
 Систем управљања производњом (СУП) (за податке који су резултат рада
и прорачуна управљачких алгоритама)
 Ручни унос релевантних података (погонски догађаји, стање депоније
угља, квалитет угља и сл.) од стране диспечера ЕПС, других корисника
унутар ЈП ЕПС са одговарајућим дозволама и руковалаца електране
Приступ систему извештавања, ручни унос и преглед података и генерисање извештаја
врши се преко wеb форме. Са исте форме омогућена је акција извоза приказаних
података у CSV и XML формат.
Позиција АОИ у склопу целине ЦДС система је илустрована блок дијаграмом
приказаним на слици 1.

ЦДС/СУП
Производни објекти ЕПС-а

Интерфејс
ЦДС SCADA

са АОИ
архивски Локални
ВЕТРОПАРАКОВИ Гејтвеј
систем управљачки систем
електране (DCS,ГРАС)

IEC 60870-5-104
Локални
Гејтвеј управљачки систем
IEC 60870-5-104
Централни Реплицирани електране
Интерфејс ЦПС/ IEC 60870-5-104 IEC 60870-6 TASE.2 ЦДС SCADA (DCS,ГРАС)
Плански Систем ЦДС SCADA
ЦДС систем

...
(ЦПС) систем

...
ESS XML IEC 60870-5-104

IEC 60870-6 TASE.2 Локални


Гејтвеј управљачки систем
електране (DCS,ГРАС)
Систем
управљања
НДЦ ЕМС
производњом
(СУП)

ESS XML

Систем за
ESS XML анализе и
оперативне
извештаје (АОИ)

Слика 1. Позиција АОИ у склопу ЦДС


У наставку рада су описани детаљи имплементације и начина рада система за анализе и
оперативне извештаје.

2 ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА АОИ

2.1 Софтверска платформа

Софтверска платформа за анализе и оперативне извештаје је реализована као web


решење на Oracle Linux 7.x платформи. Подаци се чувају у релационој бази података,
описаној у поглављу 3. Као платформа за web апликације користи се GlassFish
апликативни сервер, који има читав низ предности у поређењу са ранијим решењем
базираним на PHP коришћеним у WebDiary апликацији.
Архитектура GlassFish апликативног сервера је базирана на Јава ЕЕ (Enterprise Edition)
стандарду. Она је подељена у неколико нивоа, при чему сваки има своју специфичну
намену. Нивои су следећи:
1. Ниво презентације: Овај слој је задужен за приказивање корисничког
интерфејса клијенту.
2. Web ниво: Овај слој обрађује web базиране захтеве и пружа web услуге.
3. Слој пословне логике: Овај слој пружа основну функционалност апликације и
имплементира пословну логику.
4. Слој података: Овај слој управља повезивањем са базом података и управља
приступом подацима.
Једна од главних предности GlassFish-а је подршка за Јава ЕЕ стандард. То значи да
програмери могу да користе широк спектар технологија и библиотека које су доступне
у оквиру Јава ЕЕ стандарда, чиме се постиже већа продуктивност и ефикасност у
развоју апликација. Такође, GlassFish се лако интегрише са другим алатима за развој
апликација, што га чини идеалним за развој апликација укључен у цео процес.
GlassFish такође има добру подршку за управљање ресурсима, као што су базе података
и конектори за апликације.
Web апликација намењена крајњим корисницима је развијена у програмском језику
Јава. Апликацијама се приступа из web читача преко одговарајуће web адресе. Како је
апликација потпуно web базирана за њено покретање није потребан никакав додатни
софтвер осим стандардног web читача (IE, Edge, Firefox, Chrome, Opera). То значи да је
апликацију могуће покренути са било ког оперативног система који има одговарајући
web читач.
Упрошћени концептуални дијаграм архитектуре система за анализе и оперативне
извештаје је приказан на слици 2.

ЦДС АОИ сервер


архивски сервер
(кластер) АОИ база
Архивска база (CDS_REPORTS)
(A_CDS) MariaDB 5.1
MariaDB 5.1

JDBC
JDBC

GlassFish апликативни
сервер
Јава апликација за JDBC
периодични
аутоматски трансфер
архивских података

(cds_reports_updater)

Web апликација на клијентском рачунару

Слика 2. Концептуални дијаграм архитектуре АОИ

2.2 АОИ функције и форме

АОИ апликације омогућавају приказ, измену и ручни унос података који се односе на
рад производних јединица ЕПС-а, као и производних јединица неких других
произвођача у ЕЕС Србије. Функционалност се може поделити на следеће групе:
 Унос података – ова функционалност омогућава збирни преглед, модификацију
и ручни унос података која се односи на активне енергије свих електрана, стања
депонија, хидрологију, застоје, проблеме у раду и токове снага по битним
далеководима. Ове форме за збирни приказ, модификацију и ручни унос ових
података су доступне диспечерима ЕПС-а. Мени за избор врсте података који се
уносе је приказан на слици 3, а пример дела форме за унос активних енергија на
слици 4.

Слика 3. Избор врсте података за збирни унос и приказ


Слика 4. Приказ дела форме за унос активних енергија
 Унос података по електранама – ова функционалност је намењена
руковаоцима на електранама, који помоћу њих могу да ручно унесу или
модификују податке који су аутоматски увезени из SCADA система. Подаци
који се могу унети су подаци о производњи, хидролошки подаци, подаци о
токовима снага на релевантним далеководима итд. Пример форме намењене
руковаоцима ХЕ Ђердап 1 је приказан на слици 5.

Слика 5. Пример форме за намењене руковаоцима електране


 Унос планова и анализа – ова функционалност омогућава унос седмичних и
билансних (годишњих) планова. Планске податке је могуће унети ручно
коришћењем одговарајућих форми или увести из CSV датотека. Пример форме
за унос и увоз седмичних планова приказан је на слици 6.
Слика 6. Форма за унос седмичних планова
 Унос и приказ података о расположивим, умањеним и инсталисаним
капацитетима генератора – ове функционалност, односно форма омогућава
унос и приказ параметарских података о снагама генератора које се користе за
прорачуне у извештајима. Пример форме са подацима о инсталисаним снагама
генератора је приказан на слици 7.
 Администрација корисника – ова функционалност омогућава администрирање
саме апликације или података о корисницима као и креирање нових корисника.
Стандардно се дефинишу четири типа корисника:
o Администратор - највиши степен овлашћења. Може креирати, мењати,
брисати кориснике. Има овлашћења прегледа свих извештаја и уноса
података за све електране.
o Диспечер - Има овлашћења прегледа свих извештаја и уноса података за
све електране.
o Руковалац - Има овлашћења прегледа свих извештаја и уноса података
само за једну електрану
o Прегледач - има овлашћење прегледа свих извештаја.
Слика 7. Форма за приказ и унос инсталисаних снага генератора
 Функционалност приказа извештаја – Омогућава генерисање различитих
извештаја за изабрани датум или опсег датума. Ова функционалност је
детаљније описана у поглављу 2.3.
2.3 Извештаји
Извештаји представљају сублимиране податке унете кроз претходно дате форме или
дохваћене са одговарајућих SCADA система, приказане на начин потребан
производним процесу. Извештаји се апликативно генеришу у XML формату. На овако
форматиране податке се даље примењује XSL трансформација. Ова трансформација
преводи изворни XML у HTML који ће бити приказан у корисничком web прегледачу
(енгл. browser).
Постоји више врста извештаја, у зависности од приказаних података и временских
опсега на које се односе.
 Јутарњи извештај је извештај који приказује стања капацитета (производњи,
хидролошких података, стања складишта чврстих и течних горива) као и
графикон производње за претходни дан.
 Дневни извештај приказује стања и расположивост капацитета за тражени дан
и одговарајући месец, као и односе ових података са годишњим плановима и
остварењима од претходне године. Пример дневног извештаја је приказан на
слици 8.
 Седмични извештај представља преглед остварења и планова за задату
седмицу, као и кумулатива од почетка године. За остварења и кумулативе се даје
и поређење са вредностима за исти период претходне године.
 Седмични извештај за колегијум је сажета представа седмичног извештаја.
Пример седмичног извештаја за колегијум је приказан на слици 9.
Слика 8. Пример дневног извештаја

Слика 9. Пример седмичног извештаја за колегијум


 Периодични извештај је преглед остварења и годишњих планова, као и њихово
поређење са истим мерењима од претходне године. Ови подаци се дохватају за
произвољно изабран интервал (задат у данима).
 Извештај снижене производње термо блокова је упоредни приказ енергија
(планиране, расположиве, минималне, остварене и њихових разлика) по
изабраној производној јединици (термо блоку) или као сума за више
производних јединица.
 Извештај сатних вредности – овај извештај омогућава сумарни преглед по
сатима на дневном нивоу одређене категорије (производња, конзум, размена,
акумулација, пумпе, депоније) са издвојеним минимумима и максимумима у
изабраном периоду. Извештај је доступан диспечерима ЕПС-а. Пример једног
таквог извештаја за преглед укупне производње је дат на слици 10.
Слика 10. Извештај сатних вредности
3. БАЗЕ ПОДАТАКА ЦДС/СУП И АОИ
Апликације система за управљање производњом (СУП) користе своју конфигурациону
базу података. Ова база података треба да садржи информације, потребне за рад СУП,
које нису доступне у стандардним SCADA базама података, а то су:
 Детаљни хијерархијски модел података
o Подаци о мерењима, статусима и параметарски подаци на нивоу
електране
o Подаци о мерењима, статусима и параметарски подаци на нивоу
генератора (производне јединице)
o Подаци о мерењима, статусима и параметарски подаци на нивоу
регулисане јединице (регулисана јединица може бити цела електрана,
део електране или појединачни генератор)
 Параметри регулације
 Параметри за размену података (нпр. EIC кодови електрана који се користе код
увоза података из XML датотека)
База података за анализе и оперативне извештаје (АОИ) се користи за дугорочно
меморисање релевантних података сатних средњих вредности релевантних величина.
Подсистем за извештавање користи податке из базе података за оперативне извештаје и
анализе као основу за генерисање извештаја. База података за анализе и оперативне
извештаје садржи надскуп табела конфигурационе базе, односно садржи све табеле које
садржи конфигурациона база и додатне табеле у којима се чувају SCADA средње сатне
вредности, ручно унесене величине, планови из ЦПС, конфигурације извештаја, као и
административне табеле које се односе на конфигурацију корисника и права приступа.

Табеле у којима се чувају подаци у АОИ бази се могу логички поделити у следеће
групе:
 Табеле које описују хијерархију
 Табеле које описују телеметрију
 Табеле планова
 Табеле са средње сатним историјским вредностима (аутоматски преузетим од
SCADA система или ручно унетим)
 Административне табеле које садрже податке о корисницима, корисничким
групама и њиховим правима приступа
 Табеле које дефинишу конфигурацију извештаја
Као платформа за конфигурациону базу се користи MySQL компатибилан RDBMS
MariaDB 5.5.
4. АПЛИКАЦИЈА ЗА ТРАНСФЕР ПОДАТАКА
Апликација за трансфер података је реализована као Јава конзолна апликација. Ова
апликација врши пренос релевантних величина (средњих сатних вредности) из SCADA
архивске базе и табела са плановима ЦДС базе у наменске табеле АОИ базе
(CDS_REPORTS).
Параметри за приступ архивској бази се учитавају из SCADA пројектне базе,
идентификација телеметрије се преузима из конфигурационе базе ЦДС/СУП.
Апликација је инсталирана на архивским серверима у кластеру и покреће се аутоматски
помоћу системског cron daemon-a. Апликација аутоматски уписује средње сатне
вредности свих SCADA величина дефинисаних у табелама које описују телеметрију
као и средње сатне вредности ЦПС планова у табеле средњих сатних вредности АОИ
(CDS_REPORTS) базе и аутоматски их увезује са предефинисаним типовима ЦДС
величина.
Апликација такође аутоматски прорачунава израчунате вредности на бази телеметрије
и ручних уноса коришћењем наменских SQL процедура (stored procedure) и shell
скриптова.
На бази средњих сатних вредности се аутоматски генеришу дневни кумулативи
(максималне, средње, минималне и сумарне вредности за текући дан).

5 КОНФИГУРИСАЊЕ АОИ

Конфигуратор ЦДС је део наменских корисничких интерфејса централног


диспечерског система (ЦДС) ЕПС-а [4]. Основне гране стабла и конфигурационе групе
елемената су:
 Балансно одговорне стране,
 Функционалне групе и типови мерења и управљања,
 Извештајне јединице и извештаји,
 Параметри планова и
 Параметри ЦДС/СУП.
У оквиру гране Извештајне јединице и извештаји приказују се конфигурациони подаци
XML извештаја у оквиру под грана стабла са припадајућим конфигурационим групама
елемената:
 Извештајне јединице и
 Извештаји.
Сваки XML извештај садржи више табела од којих свака има припадајуће колоне и
редове. Сваки ред појединачне табле дефинисан је једном извештајном јединицом.
Сваки дефинисани XML извештај садржи своје логичке табле (табеле приказа у самом
штампаном XML извештају) по датом редоследу приказа. Свака табела садржи своје
извештајне јединице по датом редоследу приказа. Извештајна јединица може бити
нивоа балансно одговорне стране, нивоа електране (увезана је са једном или више
електрана) или нивоа генератора (увезана је са једним или више генератора).
Дефинисане извештајне јединице придружене су припадајућим табелама XML
извештаја.
На слици 11. приказана је извештајна јединица „Акумулационе ХЕ“, нивоа електране,
за коју су увезане све акумулационе хидроелектране балансно одговорне стране ЕПС.

Слика 11. Извештајна јединица „Акумулационе ХЕ“ нивоа електране балансно одговорне
стране ЕПС
На слици 12. приказана је табела „Дневно“, из Јутарњег извештаја, са свим
припадајућим извештајним јединицама.

Слика 12. Извештајне јединице табеле „Дневно“ Јутарњег извештаја

7 МОГУЋНОСТ ПОВЕЗИВАЊА СА MICROSOFT OFFICE АЛАТИМА


Приступ подацима у ЦДС базама података могућ је и уз помоћ стандардних Microsoft
Office алата. Microsoft Query, у спрези са Microsoft Excel-ом, користи се за креирање
слободних упита над изабраном ЦДС базом податaка. Слободни упити, поврх
наменских корисничких интерфејса централног диспечерског система (ЦДС) ЕПС-а,
представљају додатну функционалност.
Microsoft Query је програм за уношење података из екстерних извора у Microsoft Excel и
друге програме Microsoft Office-a и користи се за:
 повезивање са спољним изворима података,
 одабирање података из тих спољних извора,
 увожење тих податка у активни радни лист и
 освежавање тих податке по потреби.
Microsoft Query нуди могућност да подаци радног листа буду синхронизовани са
подацима из спољних извора. Коришћењем упита за преузимање података из разних
база података или других датотека, није потребно поновно уношење података које
желимо да анализирамо у Microsoft Excel-u. Такође, могуће је аутоматски ажурирати
Microsoft Excel извештаје и сажетке из изворне базе података сваки пут када се изворна
база података ажурира новим информацијама. Microsoft Query омогућава избор између
постојећих, предефинисаних, извора података и креирања нових извора података, као и
избор између постојећих, предефинисаних, упита и креирања упита. Упити се могу
креирати у графичком окружењу као и директним уносом самог упита у SQL-у.
На слици приказан је пример упита над CDS_REPORTS (АОИ) базом података. У
датом примеру омогућено је:
 дефинисање међусобно увезаних табела упита,
 дефинисање филтера над колонама табела,
 дефинисање сортирање колона резултата,
 памћење предефинисаног упита и одабир извоза резултата назад у Microsoft
Excel или преглед предефинисаног упита у Microsoft Query-у (пример је дат на
слици 13. испод).

Слика 13. Пример упита у Microsoft Query-у

8 ЗАКЉУЧАК

У овом раду је описана нова апликација, односно нови web базирани систем за анализе
и оперативне извештаје који је развијен у склопу новог централног диспечерског
система (ЦДС) и система управљања (СУП) Електропривреде Србије. Овај систем мења
претходни систем (WebDiary) који је био у вишедеценијској употреби у ЕПС-у. Нови
систем је реализован и пројектован тако да омогући све функционалности које је
поседовао претходни систем, али на новој и модернијој платформи која је боље
интегрисана са SCADA системом, а истовремено је скалабилнија и омогућава лакше
увођење нових функционалности и проширења. Нова платформа користи потпуно
редизајнирани модел табела који омогућава и лакше повезивање са стандардним
Microsoft Office алатима, али и са другим стандардним софтвером као што је LibreOffice
и други слични алати. Како је током рада претходне апликације прикупљена велика
количина историјских података о производњи, потрошњи, хидрологији, као и други
релевантни подаци одлучено је да се ти подаци сачувају, односно да се конвертују у
нови формат и пренесу у нову базу података. Ова активност је спроведена током
имплементације АОИ, помоћу наменских SQL процедура за конверзију података,
њихов експорт из старе базе и увоз у нову базу. Увезени подаци су олакшали детаљно
САТ тестирање свих функционалности нове апликације које се преклапају са
функционалностима WebDiary апликације [5]. Током тестирања је спроведено детаљно
поређење свих генерисаних извештаја и екранских приказа у две апликације, што је
олакшало уочавање и отклањање софтверских грешака и недостатака. У тренутку
писања овог рада апликација, по успешном завршетку САТ тестирања, ушла у пробни
паралелни рад са старом апликацијом и очекује се да ће ускоро доћи до прелаза на
искључиви рад са новом (АОИ) апликацијом. У овом тренутку се разматрају различите
могућности унапређења АОИ пре свега у домену унапређења механизама за
конфигурисање извештаја и евентуално увођење механизама за корисничко креирање
нових штампаних извештаја помоћу Конфигуратора ЦДС и кориснички дефинисаних
XSLT трансформација. Друга могућност унапређења је евентуално (једносмерно)
повезивање са ЕПС-овим ПРОТИС ПОА системом [6-8], у смислу увођења механизама
за прослеђивања информација које диспечери и руковаоци електрана уносе ручно у
ЦДС АОИ, а које су потребне и ПРОТИС ПОА, ка ПРОТИС ПОА систему ради
избегавања потребе да се исти подаци уносе два пута у два система.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Ј. Цар, Н. Радмиловић, Г. Јакуповић, Е. Вељковић-Грбић, Т. Јелић, Д. Бојанић, Д.
Димитријевић, М. Богдановић, А. Латиновић, Д. Суруџић, З. Бојанић,
„Модификације локалног управљачког система и групног регулатора ХЕ
Ђердап 1 у циљу њиховог увођења у систем даљинског управљања (ЦДС)
ЕПС“, 19. Симпозијум CIGRE Србија - Управљање, Телекомуникације и
Заштита у ЕЕС, 20 – 23. октобар 2020, Србија
[2] Т. Јелић, Г. Конечни, П. Илић, Г. Јакуповић, З. Митровић, Д. Лаловић, Љ.
Јосиповић, М. Ђурковић, Д. Суруџић, Д. Коматина, „Архитектура новог
централног диспечерског система (ЦДС) ЕПС-а“, 35. саветовање CIGRE
Србија, 03 – 08. октобар 2021, Србија
[3] Г. Јакуповић, Т. Јелић, Н. Стојаковић, М. Ђурковић, Д. Суруџић, Д. Коматина, З.
Митровић, Ј. Марковић-Петровић, „Систем управљања производњом (СУП)
новог централног диспечерског система (ЦДС) ЕПС-а“, 35. саветовање
CIGRE Србија, 03 – 08. октобар 2021, Србија
[4] Павле Лучић, Елена Вељковић-Грбић, Тамара Јелић, Никола Стојаковић, Горан
Јакуповић, „ Алати за моделовање и конфигурисање система за управљање
производњом (СУП) централног диспечерског система ЕПС-а “, 35.
саветовање CIGRE Србија, 03 – 08. октобар 2021, Србија
[5] Тамара Јелић, Горан Јакуповић, Павле Лучић, Гордан Конечни, Драган Суруџић,
Данило Коматина, Златко Митровић, „Тестирање Централног Диспечерског
Система и Система Управљања Производњом ЕПС-а“, 20. Симпозијум
CIGRE Србија - Управљање, Телекомуникације и Заштита У ЕЕС, Бајина Башта,
Србија, 10-13. октобар 2022
[6] Н. Лукић, А. Латиновић, Д. Остојић, Д. Богојевић, Д. Лаловић, М. Ђорђевић, Д.
Бојанић, Т. Јелић, Г. Конечни, Н. Чукалевски, „Централизовани систем за
прикупљање процесних података у производњи енергије – имплементација у
ЈП ЕПС“, 19. Симпозијум CIGRE Србија - Управљање, Телекомуникације и
Заштита У ЕЕС, 20 – 23. октобар 2020, Србија
[7] Н. Чукалевски, С. Савичић, М. Минић, М. Кoвачевић, С. Цветићанин, Д.
Богојевић, Б. Кујовић, М. Михајловић, С. Николић, М. Ђорђевић, А. Хајнал, З.
Поповић, С. Радојчин, Д. Величковић, М. Жунић, „Апликације производно
техничког информационог система компаније за производњу електричне
енергије“, 19. Симпозијум CIGRE Србија - Управљање, Телекомуникације и
Заштита У ЕЕС, 20 – 23. октобар 2020, Србија
[8] С. Цветићанин, Н. Чукалевски, А. Латиновић, Н. Лукић, „Апликативни
програмски пакет за прорачун параметара техничке ефикасности
електрана“, 19. Симпозијум CIGRE Србија - Управљање, Телекомуникације и
Заштита У ЕЕС, 20 – 23. октобар 2020, Србија

NEW SYSTEM FOR ANALYSIS AND OPERATIONAL REPORTS WITHIN THE


CENTRAL DISPATCHING SYSTEM OF EPS

Nikola STOJAKOVIĆ, Tatjana PETROVIĆ KONEČNI, Pavle LUČIĆ,


Goran JAKUPOVIĆ, Tamara JELIĆ, Katarina JOVANOVIĆ
Mihajlo Pupin Institute – IMP Automation & Control Systems Ltd.
Dragan SURUDŽIĆ, Mileta ĐURKOVIĆ
Joint stock company Elektroprivreda Srbije (EPS)

BELGRADE

SERBIA
Abstract — As part of the development of the new Central Dispatch System (CDS) for
EPS, a new application for analysis and operational reports (AOI) has been developed.
This paper will first provide a brief overview of the position of the AOI application
within the CDS. Then, the architecture of the new application and its interfaces with
other applications in the system will be presented. A brief description of the design of
the new AOI database will also be provided. The configuration tools used within the
CDS to configure reports for the new AOI application will also be described. As EPS
required access to AOI data from standard Microsoft Office tools, the database, based
on MariaDB, was designed to allow easy identification and access to saved data from
tools such as the Microsoft Power Query extension of the Microsoft Excel application.
This will also be described in the paper. Finally, a description of the testing methods and
potential future development of the application will be provided.
Key words — Reports, Production, Analysis, Web application.
НОВИ СИСТЕМ ЗА АНАЛИЗЕ И ОПЕРАТИВНЕ ИЗВЕШТАЈЕ У СКЛОПУ
ЦЕНТРАЛНОГ ДИСПЕЧЕРСКОГ СИСТЕМА ЕПС-А

NEW SYSTEM FOR ANALYSIS AND OPERATIONAL REPORTS WITHIN THE


CENTRAL DISPATCHING SYSTEM OF EPS
Никола СТОЈАКОВИЋ,Татјана ПЕТРОВИЋ КОНЕЧНИ, Павле ЛУЧИЋ,
Горан ЈАКУПОВИЋ, Тамара ЈЕЛИЋ, Катарина ЈОВАНОВИЋ
Институт „Михајло Пупин“ -Аутоматика
Драган СУРУЏИЋ, Милета ЂУРКОВИЋ
Акционарско друштво „Електропривреда Србије“ (ЕПС АД)
БЕОГРАД

СРБИЈА

Kratak sadržaj -Током скоро две деценије у Електропривреди Србије се као један од
алата за праћење и анализу производње и генерисање релевантних дневних,
јутарњих, седмичних и других извештаја користи апликација WebDiary. После
скоро две деценије употребе ове апликације јавила се потреба за модернизацијом
алата за анализе и оперативне извештаје, као и његова потпунија интеграција са
SCADA системом и системом за управљање производњом. У склопу развоја новог
Централног Диспечерског Система (ЦДС) ЕПС, развијена је нова апликација за
анализе и оперативне извештаје (АОИ). У склопу овог рада биће прво дат кратак
преглед позиције АОИ апликације у склопу ЦДС. Затим ће бити представљена
архитектура нове апликације и њени интерфејси са другим апликацијама у
систему. Биће дат и кратак опис дизајна нове АОИ базе података. Потом ће бити
дат опис конфигурационих алата у склопу ЦДС који се користе за конфигурисање
извештаја нове АОИ апликације. Како је током вишегодишњег рада апликације
WebDiary прикупљена велика количина историјских података, донета је одлука
да се исти сачувају и увезу у нову АОИ апликацију. Како је захтев ЕПС-а био да
приступ подацима у АОИ буде могућ и из стандардних Microsoft Office алата, база
података, базирана на MariaDB, је дизајнирана тако да је могућа лака
идентификација и приступ сачуваним подацима из алата као што је Microsoft
Power Query проширење Microsoft Excel апликације. Ово ће такође бити описано у
раду. На крају је дат опис начина тестирања као и могућег даљег развоја
апликације.
Ključne reči – Извештаји, Производња, Анализе, Веб апликација


Институт Михајло Пупин, Волгина 15, 11060 Београд, e-mail: nikola.stojakovic@pupin.rs

You might also like