Вежбања

(гласови, гласовне промене, врсте речи, падежи)

1. Разврстај гласове из пословице по групама:

МУДАР СЕ ПЕЊЕ ДА НА ВИСОКО СЈЕДЕ, А КАД БУДЕ ДО БЕСЈЕДЕ РАД БИ ТУ И ДА НЕ
СЈЕДЕ.

а) зубни: Д, С, Т
б) сонанти: М, Р, Њ, Н, В, Ј

2. Неки гласови не припадају следећим низовима. Пронађи те гласове и подвуци их.

а) Ј, Љ, Ш, К, Њ, Ћ, М, Ж, Џ, С, Ч, Ђ
б) Ђ, В, Ч, Ћ, Н, Џ, Л, Ц
в) Л, Р, П, Н, Ј, Љ, З, Њ, М, В

3. Издвој из наведене пословице сл. гласове.

ЛАКШЕ ЈЕ КАМЕЊЕ УЗ БРДО ВАЉАТИ НЕГО СЕ С ЛУДИМ РАЗГОВАРАТИ.

а) предњонепчани: Ш, Ј, Њ, Љ
б) надзубни: Л, Н, Р
в) задњонепчани: К, Г

4. Подвуци све звучне сугласнике у пословици:

ПОД ЈЕДНИМ ПАЗУХОМ НЕ МОГУ СЕ ДВИЈЕ ЛУБЕНИЦЕ НОСИТИ.

5. Следеће речи су примери одступања од гласовних промена. Поред њих напиши име гласовне
промене од којесе одступа:

а) БОЛНИЦА ПРЕЛАЗАК Л У О
б) БРЂАНКИ СИБИЛАРИЗАЦИЈА
в) АЗБЕСТНИ ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКА
г) ОДШТАМПАТИ ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ
д) КОЛЕГИ СИБИЛАРИЗАЦИЈА
ђ) ЈЕДАНПУТ ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ТВОРБЕ

6. Које су три гласовне промене извршене у сл. речима:

а) ИСИТЊЕН ЈСПЗ, ГУБ.СУГ, ЈОТОВАЊЕ

б) РАШИРИТИ ЈСПЗ, ЈСПМТ, ГУБ. СУГ.
в) ГУБИЦИ НЕП. А, СИБИЛ, ГУБ. СУГ.
г) НАПИЦИ НЕП. А, СИБИЛ, ГУБ. СУГ.
д) ИШАРАТИ ЈСПЗ, ЈСПМТ, ГУБ. СУГ.
ђ) ИШЧАШЕЊЕ ЈСПЗ, ЈСПМТ, ЈОТ.

7. За сваку заменицу напиши којој врсти, према значењу, припада:

а) ТОЛИКИ ПОКАЗНА
б) НИКАКВА ОДРИЧНА
в) ЊЕН ПРИСВОЈНА
г) ОНА ЛИЧНА ИЛИ ПОКАЗНА
д) НЕЧИЈИ НЕОДРЕЂЕНА
 8. Одреди у ком су падежу подвучене речи у сл. реченицама.
ГОСПОЂА РИГО ЈЕ ТУ ДА ИЗБРОЈИ ПАРЕ И ДА ЈОЈ КАЖУ КАКО ЈЕ ПО ЗАКОНУ ДУЖНА ДА
ОПРАВДА СВЕ МОЈЕ ИЗОСТАНКЕ. А СУТРАДАН, У ШКОЛИ, РЕЋИ ЋЕ: АНДИ, УСТАНИ.

а) ГОСПОЂА РИГО НОМИНАТИВ

б) ПАРЕ АКУЗАТИВ
в) ЈОЈ ДАТИВ
г) ПО ЗАКОНУ ЛОКАТИВ
д) У ШКОЛИ ЛОКАТИВ
ђ) АНДИ ВОКАТИВ

9. Поред датих глагола напиши гл. прилог садашњи:

а) ПРОДАВАТИ ПРОДАЈУЋИ
б) ПРЕПОЗНАВАТИ ПРЕПОЗНАЈУЋИ
в) СЕЋИ СЕКУЋИ
г) ОРАТИ ОРУЋИ

10. Одреди којој врсти припадају подвучене речи:

КОД МОСТОВА ИХ ЈЕ ДЕЛИО У ДВА ТАБОРА И ЛИЧНО ИХ ЈЕ ВОДИО ЈЕДНЕ ПРОТИВ
ДРУГИХ.

а) КОД ПРЕДЛОГ
б) ИХ ЗАМЕНИЦА
в) ЈЕ ПОМОЋНИ ГЛАГОЛ
г) ДВА БРОЈ
д) ТАБОРА ИМЕНИЦА
ђ) И ВЕЗНИК
е) ЛИЧНО ПРИЛОГ

11. Наведене глаголе напиши у траженим облицима:

Глаголи перфекат аорист футур други потенцијал

ВУЋИ, 3. л. мн. СУ ВУКЛИ ВУКОШЕ БУДУ ВУКЛИ БИ ВУКЛИ
ПИТИ, 2. л. мн. СТЕ ПИЛИ ПИСТЕ БУДЕТЕ ПИЛИ БИСТЕ ПИЛИ

12. Глагол НОСИТИ напиши у облику:

а) глаголског прилога садашњег НОСЕЋИ

б) првог лица множине потенцијала БИСМО НОСИЛИ
в) трећег лица множине имперфекта НОШАХУ
г) другог лица једнине императива НОСИ
д) трећег лица множине плусквамперфекта БИЛИ СУ НОСИЛИ ИЛИ БЕЈАХУ (БЕХУ) НОСИЛИ

13. Како гласи инфинитивна, а како презентска основа глагола:

Инфинитивна Презентска
дићи ДИГ ДИГНЕ
плести ПЛЕТ ПЛЕТЕ
канути КАНУ КАНЕ
гристи ГРИЗ ГРИЗЕ
радити РАДИ РАДИ
 14. На одговарајућем месту у табели стави + за следеће глаголе:

Глаголски вид
Глаголски род
Глаголи свршени несвршени
почетн прелазни непрелазни повратни
завршно тренутно трајни учестали
о
ЗАСВЕТЛЕТИ + +
СНАЋИ СЕ + +
ЦРТАТИ + +
ЛЕЖАТИ + +
ДОВУЋИ СЕ + +

15. Глагол УГРИСТИ напиши у облику:

а) глаголског прилога прошлог УГРИЗАВ(ШИ)

б) глаголског придева трпног мушки род УГРИЗЕН
в) глаголског придева радног мушки род УГРИЗАО
г) другог лица једнине аориста УГРИЗЕ
д) другог лица једнине императива УГРИЗИ

16. ИМАО ЈЕ ОТАЦ СЕДАМ СИНОВА, СЕДАМ СВАЂАЛИЦА. СВАЂАЈУЋИ СЕ,

ЗАНЕМАРИШЕ САВ КУЋНИ ПОСАО И СВЕ ИМ ПОЂЕ НАОПАКО. БИЛО ЈЕ СЕБИЧНИХ
И РЂАВИХ СУСЕДА КОЈИ СЕ РАДОВАХУ ЊИХОВОМ СВАЂАЊУ. ЗАБРИНУВШИ СЕ,
ЊИХОВ ОТАЦ ЈЕДНОМ ОКУПИ СИНОВЕ ОКО СЕБЕ.
Из овог одломка издвој глаолске облике и напиши им назив. Има их осам.

1) ИМАО ЈЕ ~ ПЕРФЕКАТ
2) СВАЂАЈУЋИ СЕ ~ ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИ
3) ЗАНЕМАРИШЕ ~ АОРИСТ
4) ПОЂЕ ~ АОРИСТ И ПРЕЗЕНТ
5) БИЛО ЈЕ ~ ПЕРФЕКАТ
6) СЕ РАДОВАХУ ~ ИМПЕРФЕКАТ
7) ЗАБРИНУВШИ СЕ ~ ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ ПРОШЛИ
8) ОКУПИ ~ АОРИСТ И ПРЕЗЕНТ

17. Наведене глаголе напиши у траженим облицима:

Глаголи аорист плусквамперфекат императив презент

ИСЕЋИ, 1. л. мн. ИСЕКОСМО БИЛИ СМО ИСЕЦИМО ИСЧЕМО
ИСЕКЛИ
ОПЛЕСТИ, 2. л. јд. ОПЛЕТЕ БИО СИ ОПЛЕО ОПЛЕТИ ОПЛЕТЕШ

18. СТАРАЦ СУВО УЗДАХНУ И КРЕНУ СА ТРГА, ВОДЕЋИ ПОКРИВЉЕНО НА КОНОПЦУ

СТЕОНУ КРАВИЦУ ЧИЈЕ СЕ ОБЛО ВИМЕ ЈЕДВА РАСПОЗНАВАШЕ У ОШТРОЈ
ЗИМСКОЈ ВЕЧЕРИ.

Из дате реченице издвој:

а) придеве: СТЕОНУ, ОБЛО, ОШТРОЈ, ЗИМСКОЈ
б) прилоге: СУВО, ПОКРИВЉЕНО, ЈЕДВА
 19. НЕКИ СЕЉАК ПРОДА ТРГОВЦУ КРАВУ КОЈА ЈЕ ДАВАЛА ДЕСЕТ ЛИТАРА МЛЕКА
ДНЕВНО. ПОСЛЕ НЕКОГ ВРЕМЕНА ВИДИ ТРГОВАЦ СЕЉАКА И КАЖЕ МУ ДА
ЊЕГОВА КРАВА НЕ ДАЈЕ ВИШЕ ПУНО МЛЕКА.

Из овог текста издвој све заменице и одреди им значење и падеж.

заменица значење падеж

НЕКИ НЕОДРЕЂЕНА НОМИНАТИВ
КОЈА ОДНОСНА НОМИНАТИВ
НЕКОГ НЕОДРЕЂЕНА ГЕНИТИВ
МУ ЛИЧНА ДАТИВ
ЊЕГОВА ПРИСВОЈНА НОМИНАТИВ

20. Подвуци неличне глаголске облике:

НАШЛИ БИСМО, ПРСКАЈУЋИ, ЗАЧИЊЕН, ПЕЋИ, САЊА, СВЕТЛЕТИ, БЕЈАШЕ ИМАЛА,

СТАДЕ, ЧИСТИО, ПИСАШЕ, СКУПИВШИ, ПАДАЈУЋИ, ПАСТИ

21. Поред датих глагола допиши облик мушког рода једнине трпног придева:

а) ЗАГРИСТИ ЗАГРИЗЕН
б) НОСИТИ НОШЕН
в) ДОНЕТИ ДОНЕТ ~ ДОНЕСЕН
г) МЛЕТИ МЛЕВЕН
д) ТРЕСТИ ТРЕСЕН
ђ) МАЗИТИ МАЖЕН

22. У следећој реченици подвуци четири предлога:

Маслачак расте на ливади и травњацима, по пустим местима и напуштеним њивама, поред путева и
око насеља.

23. У сваком од наведених низова глаголских облика прецртај онај који том низу не припада:

а) чујући, кујући, видећи, помоћи

б) пливамо, кажимо, чувајмо, вежимо

24. Разврстај следеће речи:

летњи, играчка, наш, срећа, летовати, играти, срећан, тај

именице придеви заменице глаголи

ИГРАЧКА ЛЕТЊИ НАШ ЛЕТОВАТИ
СРЕЋА СРЕЋАН ТАЈ ИГРАТИ