Predgovor 1

− Božidar Karađorđević ukrcava se na brod za Bombaj 1896. Svoj put opisuje „ šetnju u
traganju za nekadašnjom Indijom, željan njenih čudesnih boja i harmonije, onoga što traje
od davnina. „Drevna Indija“ je „čista Indija“
− Opisuje dešavanja u Indiji od 1886. do 1887.
− Indija je zemlja veličanstvenih hramova sa bezbroj nedokučivih bogova, čudesnih plesova
u njihovu slavu, blistavih palata radža, svečanih rituala, raznolikih zivotinja i delikatnih
pejzaža. Knjiga obiluje bojama mirisima i melodijama koji se mogu doživeti jedino u
beskraju Indije.
− Princ nije „ sudio o celom pirinčanom polju na osnovu zrna ili dva“ , kao sto kaže indijska
poslovica, već ju je prikazao kroz njenu živu kulturu. Vidi se da Indijom putuje neko ko je
poštuje i dobro oseća.
− Priroda je mnogo važnija od istorijsko-političkih uslova.
− U časopisu Pariska revija objavljuje putopis od 1897. do 1899.
− Postoje englesko i francusko izdanje. Ova dva izdanja se umnogome razlikuju po sadržaju i
po predgovoru, koji sadrži samo francusko izdanje. Srpsko izdanje nastalo je spajanjem
prevoda ova izdanja. Engleski prevodilac povremeno piše svoj tekst i gubi misao pisca.
− Putopis je usredsređen na svetlo, senke, boje, prelamanja i prelivanja.
− Ovaj put nema određeni istorijski cilj već pokusava da shvati indijsku beskonačnu
nedokučivu svrhu. Cilj putovanja je Indija sama po sebi, a pisac pokusava da pokrene lični
preobražaj.
− Duh slobode, koji su potvrdili Karađorđe i Gandi, jasno se javlja u saosećajnosti
Božidarevih putnih opažanja lišenih opštih mesta.
− On se bavi svetlošću i njenim nedokučivim izvorima.
− Odnos sve: svet: svetlo probija se kroz slojeve zaborava latinizovanih jezika i
prepoznavanja presudnog značaja ove povezanosti.
− Glavni junak zapisa nije pisac, nego svetlost koja pred njegovim očima stvara svet.
− Indija sva satkana od sunca i kontrapunkta svetog i tamnog, a iznad svega duh kneza koji
se u srpskoj kulturi uz arhiepiskopa Danila II: „svetlost koja ne zalazi i koja svetom vlada“ ,
Laze Kostića: „svetlost je zaista najznačajnija, najneposrednija, najprimetnija osobina
 vaselene“ , Milutina Milankovića: „ sve energije... podrazumevajući život, nisu ništa drugo
do preobražaj energije Sunca“ , Ivo Andrića: „ Sunce je oblik i ravnoteža, ono je svest i
misao, glas, pokret, ime“ , ili Sunčevu trpezu: „ vasiona je samo metafora svetlosti“,
uzdigao najbliže svetolsti.
− Delo se može smatrati svetlopisom.
− Pisac traga za Suncem koje u odsjajima i odrazima stvara boje i biljke i hramove i ceo ovaj
šareni svet. Svetlost je piscu mera vrednosti, pa se ne osrvće na stvari koje privlače
plebejsku pažnju.
− Ovo je najaristokratskiji rukopis u srpskoj kulturi. Značenje reči „aristokratski“ vuču koren
od grčke reči, koja znači plemenit ili od sanskritske reči, koja znači isto.
− Pisac ide sa pogledom ka nebu, jer ga zanima luksuz nad luksuzima, samo svetlo.
− Opisuje spoljašnju lepotu i unutrašnju moć Indije.
− Oni koji vole svetlost ljubav ne mogu nigde bolje da ostvare nego u Indiji.
− Djordano Bruno, najplemenitiji putnik: „Slep je ko ne vidi Sunce, glup je ko za njega ne
zna, nezahvalan ko mu ne blagoradi“.
− Svetlost je učitelj čula, otac supstance, tvorac života. Put u Indiju je izlazak ka Suncu.
− Božidar, kao Bruno diže ustanak protiv rezervata teskobe i zaborava, ostarujući ih prema
svetlu Indije.
− Iskrenost piščevih namera vidi se u predgovoru francuskog izdanja kada neće da pogleda
na Indiju kroz reči kolonizatora, jer ga ne zanima racionalno slepilo, već ga zanima samo
ono duhovno.
− Oni koji su vojnički osvajali Indiju, za taj hibris su kažnjeni gubitkom duše, bez
mogućnosti da izvor života vide u susretu svetlosti i senke.
− Krajem 16. i početkom 17. veka, Indija se od nedostižnog izvora imaginacije postaje
“novi svet”, samo jedan niz cifara i tabela i zapisanih dostignuća Evropljana. Oni
pokušavaju da je “civilizuju”, a nazivaju je “divljom” i “neosvećenom”. Ruše velelepne
hramove i palate i na tim mestima grade kanale i puteve, ovako oni krstaškim naporima
“unapređuju” zemlju.
− Pisac u delovima melanholično dočarava nekadašnju slavu indijske arhitekture i
bajkovitih predela.
− Indiju ne možete da doživite ako ste duhovno odvojeni od nje, zato knez ne odseda u
gostionicama evropskog stila, već odlazi u hramove i vrtove duginih boja, ali i straćare
sa ubogima i gladnima.
− Delo je posvećeno Indiji samoj, njenoj treperavoj duši i neprolaznom sjaju svetlucavog
teško shvatljivog amalgama “jasmina i ruža, kuge i gladi”.
− Knezovi opisi su čipka urezana na kamenu sećanja, koja ne propada, već se njome ogrću
vekovi.
− Pisac je tu da bi svojim očima ušao i vreme i barem malo osetio njegov točak. A čitalac je
tu da bi se u tome sreo sa njim.
− Događaju, ljudi, biljke, životinje i hramovi uhvaćeni su i preneti u književnu večnost,
večno traju i zrače iz njegovih reči. Putopis tako nije vreme, već isečak večnosti.
− Knez toliko saoseća sa životinjama da gubi veru u podelu na “više” i “niže” organizme
teorije evolucije, jer jedino što u ovom svetu može da se preobražava jeste svetlost.
− Ovo delo ne sadrži evropocentrizam i nadmenost belog čoveka, već saosećanja i iskrene
bliskosti, svetlosti u srcu, što je za evropsku kulturu 19. veka bio pravi podvig. U tom
trenutku je ovako nešto pokušao samo još Džizef Konrad u romanu Srce tame iz 1899.
godine.
− Ovo je više od putopisa, može se čitati kao priča u kojoj princ iz bajke putuje kroz Indiju
u potrazi za Suncem da bi kao pravi duhovni vladar ovog sveta izašao u susret narodu, ne
sklanjajući se ni od kužnih ni leproznih, niti se prepuštajući sjaju kraljevskih dvoraca.
− Knežev dovoljan razlog za ovo putovanje je posmatranje božanski nesputane sunčeve
svetlosti i njenog neprekidnog stvaranja sveta.
− Indijska poslovica “ reke ne piju svoju vodu, drveće ne jede svoje plodove, oblaci ne
gutaju svoju kišu. Sve što je veliko uvek je u korist drugih. Tako i ovaj putopis ne postoji
da bi proslavio svog pisca, već da bi rečenice u njemu tekle kao u nekoj procesiji
nepoznate drevne religije koja slavi pobedu izvora sveta i svetla nad tamom i zbrkom.
− Kujundžija koga sreće knez na putu nije razdvojen od sveta u kome živi nijednom mišlju
treptajem oka ili pokretom ruke. Nije imao ni model ni mustru, napamet je izrađivao
srebrnu kutiju. Bio je pažljiv sa ukrasima i zastajao je da se svakome javi i popriča. Radio
je ispred radionice, na ulici.
− Nema esnafske tajnovitosti kao na Zapadu, kao što i Sidarta kaže: “ima samo tri stvari
kojima pripada tajnovitost, a ne otvorenost – ženama, svešteničkoj mudrosti i lažnoj
doktrini”
− Princ nam pokazuje kulturu, koja bez nacrtanih skica, bez tajnog plana, ne kopira već
stvara lepotu zbog lepote i život zbog života.
− U Evropi je čovek uspeo da stvori samo Mašinu, i to pre svega mašinu za savršeno
kopiranje, Evropa i Indija su udaljene kao svetlost i tama.
− Knez vidi čoveka koji za dan, bez alata, samo svojim rukama podiže kuću za svoju
porodicu. Dok su ljudi na Zapadu, uhvaćeni u ličnoj nemoći, klanjaju alatima kao
božanstvima.
− Majstora drvodelju knez opisuje kao nasmejanog, koji radi uz pesmu, naizgled srećan
samo što živi na ovom svetu. U Indiji su srećni ljudi u čijim se očima ogleda ceo svet.
− U Indiji složno žive tri sveta – svet živih, mrtvih i besmrtnih, ali i svet svetih životinja i
biljaka, svet svetla koje se rasipa i prelama na sve strane i čije odsjaje pisac prikuplja kao
dragoceno blago.
− Knez rizikuje odlazi u opasne delove sa prostitutkama i ubicama, posećuje bolnice itd;
pa tako dobijamo utisak da je naš knez bio neko prirodno natprirodno biće, istorijsko i
nadistorijsko.
− Indija je posle svega ostala verna svom snu, a istorija i san ne idu zajedno. Evropa se
podala istoriji, njen san je sav u mori istorije, i zato je ostala bez sna. Zato Hegel gleda
Indiju kao zemlju zaostalu u snu od koga je treba izlečiti istorijom, koju će joj nametnuti
evropski osvajači. Istorija je sredstvo kolonizovanja, a san jezgro oslobođenja. U tome je
najdublja razlika između Evrope i Indije.
- Jedan radža Evropu vidi kao čudesnu zemlju, gde se proizvode stvari koje postoje samo u
bajkama i gde neobične sile pripitomljavaju prirodu.
 Predgovor 2

− U Londonu pisac dobija knjigu o Indiji da se pripremi za putovanje. Ona je detaljna,

navedeno je koliko stanovnika ima koja oblast, koliko su dugačke reke, koja plemena
tamo ćive, flora i fauna... Navodi se i da je zemlja bila nazadna do dolaska Evropljana, a i
istorijski događaji se ne pomonju dovvoljno. Sada je Indija industrijalizovana, svuda su
fabrike, izgrađeni su putevi i brze pruge, nema epidemija zbog nove medicine itd.
− Na putu knez čita dve manje knjige koje drugačije opisuju Indiju: Osvajanje raja od Židit
Gotje i Istoriju indijske književnosti od Žana Laora. Ovde je prikazana Indija puna boja,
muzike i igre sa mnoštvom božanstava.
− Kada je došao u Indiju knez je video sporohodne pruge, fabrike sa primitivnim razbojima
i epidemije koge i kolere koje buhte. Fabrike su proizvodile drugorazredni pamuk koji su
nosile ljudi na Himalajima i neznanim ostrvima, a bilo je popularno da se obeležava
odeća grbom fabrike u kojoj je napravljena kao npr. slon, majmun ili sidro ili ptosto
“Made in Manchester” i “Made in Sheffield”.
− Policija ne sme ništa Evropljanima, pa je onubrao cveće u nekom vrtu, a sepoj mu nije
mogao ništa osim da ga upozori. Postoji i tajna policija koja nadgleda Evropljane, ali o
njoj se ne priča.
− Tamo je bilo oficira koji su svim srcima pomagali, volontirali i trošili svojj novac, ali je
bilo i korumpirane administracije koja je primala po duple plate za “prekovremeno”, dok
su ljudi gladovali.
− U novinama se izveštavalo da niko nije umro od gladi u mesecu kada je zapravo umro 6
miliona ljudi.
− Najviše se divio knez podeli na kaste i nemogućnosti da se pomera među njima: bramani
– sveštenici, kšatrije – vojnici, vajše – trgovci i zanatlije i šudre – sluge, a tu su i parije,
koje ne spadaju u kaste i svi ih preziru.
1. BOMBAJ

− Približavaju se obali, Indija je još nevidljiva, ali nagoveštena je toplim vazduhom i

mirisom parfema od mošusa i bibera.
− Brod su pratile meduze.
− Pred zoru se vide sive pa onda ljubičaste planine nalik na hramove. Sve je prekriveno
ružičastom izmaglicom praskozorja.
− Grad se ubrzo pojavljuje: fabrike sa visokim dimnjacima, kockaste kuće bez ikakvog stila.
Razaznaju se gotske kule, uspomene na Čester.
− U luci je buka, carinci nasrću na putnike sa nezamislivim formalnostima, kao što je
potpisivanje izjave da putnik ima samo jedan ručni sat.
− Kulija je sluga najamnik u Indiji u 19. i 20. veku. Danas su to nosači prtljaga na
železnickim stanicama. Oni takođe navaljuju na putnike.
− Parsi (etničko-religijsko manjina u današnjoj Indiji) su u dugim belim tunikama i uskim
belim pantalonama sa užasno ružnim niskim mitrama od tamnog uvoštenog platna ili
crvenog pikea.
− Indusi su obučeni u sirovu svilu sa turbanima od svetlog muslina.
− Kočijaši se bičevima bore za mušterije.
− Ulice su od utabane zemlje i njima prolaze tramvaji, a kuće su visoke i omalterisane.
− Kočije stoje pod šatorima na ničijoj zemlji, a crni ljudi ih brišu.
− U engleskoj četvrti Bombaja kuće su u evropskom stilu, tu su i vlada, pošta i opština. Ove
palate su okružene baštama.
− Banjan-- najpoštovanija vrsta drveća u Indiji, smatra se svetim i raste u blizini hramova.
U hinduizmu se veruje da se bog Krišna odmara na listu Banjana drveta. To je smokva.
− Kroford Market je jedna od najpoznatijih tržnica u Bombaju. Napravljena je od gvožđa i
stakla. Tu su velike piramide voća, povrća, mahunarki i zeleniša.
− U starosedelačkoj varoši su niže i zbijene, nema vrtova. Ima poneka džamija gde vernici
klanjaju.
− Tu su sve rase: Avganistaci, Parsi, Somalci, fakiri (indijski derviši), Burmanci i Mongoli.
− Ima i žena. Parsi žene nose lagane sarije od muslina sa crnim rubovima. Indijke su
oskudno odevene u crvenu tkaninu, nose čoli (prsluk) izvezen svilom i šljokicama. Na
 rukama i nogama nose srebrne ukrase, široke ogrlice, minđuše, i minđuše u levoj nozdrvi.
Mirišu na jasmin i sandalovinu. Nupura (sanskritska reč za ukrase na gležnjevima)
zvecka kada hodaju.
− Ispred kuća gde je neko nedavno umro posipa se sredstvo za dezinfekciju koje miriše na
hlor i ostavlja velike ružičaste mrlje.
− Zanatlije su grupisane po delatnostima u nizove, ponekad i po cele ulice.
− U svakom dućanu rade po dva muškarca, najviše tri, a ponekad je tu i starac koji sedi i
puši.
− Žongleri nastupaju na tepihu ispod Banjan drveta. Pokazuju akrobatske trikove, snagu itd.
Ponekad udaraju u tam-tam (muzički instrument sličan gongu). Deca imaju zmije u
košarama.
− Duž zaliva Bek leži brdo Malabar, gde žive otmeni ljudi.
− Kolaba je luka sa visokim kućama između ogromnih skladišta. Odavde je krenula zaraza
kugom, pa ljudi koji šetaju ovuda nose maramice preko lica.
− Venčanje Parsija u Mazagonu. Mladoženja sedi i čeka goste u vrtu, orkestar svira skriven
u grmlju. Gosti su odeveni u svečane bele tunike, i mladoženja je u belom. On ima cvetne
vence oko vrata od orhideje, ljuljana i jasmina. U jednoj ruci nosi buket belog cveća, u
drugoj kokosov orah, šal mu je presavijen preko jedne ruke. Iznad vrata su laki venci od
cvetova. Posluga nudi zelene paketiće od lista betela, oni sadrže mešavinu limete i začina
i žvaću se posle večere. Donose se buketići jasmina i svaki gost ih uzima. U sumrak stiže
dastur (Parsi sveštenik), obučen u belo, sa belim muslinskim turbanom, umesto kape od
uvištanog platna, koju nose ostali Parsiji. Starina pažljivo pali prvu vatru (svetiljku), a
sveštenik i svi prisutni skupljaju dlanove i klanjaju. Mladoženja i sveštenik ulaze u kuću
da operu ruke i lice, pa predvođeni orkestrom i u pratnji gostiju odlaze u mladinu kuću.
Tu sedaju u vrt, a nude se isti paketići, ali sada zavijeni u zlatni list i buketići hrizantema.
Žene se penju u kuću dve po dve, noseći teške poslužavnike natovarene darovima. U
susret im izlazi mladina majka u haljini od kineskog platna blede boje. Ona zatvorenom
šakom tri puta maše iznad darova, onda je otvara i baca pirinač na zemlju, pa šećer, pa
slatkiše, pa kokosov orah. Nagi dečak skuplja šta ona baca. Na kraju se mladoženja penje,
a tašta opet radi kružne pokrete rukom sa pirinčem, šećerom, jajetom i kokosovim
orahom. Ona mu skida venac i zamenjuje ga drugim, od jasmina i ruža. Zamenjuje i
 buket i prihvata kokosov orah. U velikoj prostoriji mladoženja seda između dva stola, na
kojima su veliki poslužavnici sa pirinčem. Naspram njega, na stolici, sedi mlada koju je
uvela grupa devojaka. Ona jedva da ima četrnaest godina. Sveštenik peva molitve ,
bacajući na par pirinač. Između njih je podignut čaršav, a sveštenik obilazeći namotava
tanku vrpcu oko stolice. Pri sedmom obilasku čaršav se naglo sklanja , a mlada i
mladoženja se smeju i bacaju pirinač jedno na drugo. Gosti prilaze i pitaju ko je bacio
prvi, to je veoma važno. Opet se baca pirinač na par i pali se tamjan u bronzanoj posudi.
Povorka uz muziku odlazi kod mladoženje u kuću. Na pragu, sveštenik izgovara molitvu
nad pognutim glavama para, svi ulaze u kuću i sedaju za duge stolove. Ispod svakog
tanjira je četvrtasti list banane, umesto salvete. Služe se slatka jela od ghija (pšeničnog
maslaca), mirisni sladoledi, bombone jarkih boja. Par kiti goste cvetnim vencima.
− Na železničkoj stanici gomila kulija hoće da kupi kartu za treću klasu, kako bi pobegli od
kuge. Bazari i radionice ostaju prazni, svi beže. Oni koji nisu uspeli, ulogorili su se i
čekali sutra da probaju opet.
− Do voza dolazi zatvoren palankin. Platno se pridržava da se ne vidi ko izlazi iz voza. Iz
voza izlazi rani (kraljica).
− Elefante je ostrvo svetih hramova. Pisac posećuje hram. Zidovi su prekriveni plitkim
reljefima, tavanica je ukrašena kamenim arhitravama sa istim šarama. Neke skulpture su i
dalje netaknute: venčanje Šive i Parvati – mlada je stidljiva, krhka i oslanja se na ruku
džinovskog boga krunisanog veličanstvenom tijarom, Trimurti – božanstvo sa tri lica:
mirnim, nasmejanim i pomalo svirepim, simbol Šive. U uglu je Ganeša – bog mudrosti,
okružen ženama. Mali prozori propuštaju samo prigušeno svetlo. U unutrašnjem svetilištu
je lingam (predstava Šive koja se koristi za bogosluženje). Bramani ih stalno premazuju
se tamnocrvenom bojom, Šivini poklonici imaju tačku iste boje na čelu.
− Na ulazu u drugi, manji, hram dva lava čuvaju stražu.
− Popodne na bazaru je tiho, nema ljudi, nema cenjkanja, čuje se samo dozivanje mule
(verska titula).
− Pogrebna povorka Indusa – mrtvac leži na nosilima prekriven vencima jasmina i ruža.
Čovek koji i de pored leša nosi lampu. Prijatelji idu pored i nose po jednu cepanicu, koju
će da dodaju na lomaču.
− Muslimanska sahrana – telo je u sanduku, pokriveno crvenim pokrovom sa zlatnim
nitima. Nosači su ožalošćeni pevali.
− Parsi žena zaustavlja slugu pisca da pita da li je lekar. Ovaj odgovara da nije, ali da
mnogo zna. Ona ih vodi kod muža koji umire, da bi se on osećao bolje. Ona pere odeću
za sahranu sutra, pošto to mora da radi neko najbliži.
− U Girgomu, predgrađu Bombaja, starac prodaje žito i pirinač.
− Zebu krava – krava sa grbom, sveta životinja. Svaki Indus pored kojeg je prošla ju je
potapšao, a onda istom rukom dodirnuo svoje čelo.
− Dolaze do ulice sa kockarnicama i uličnim lepoticama. One su napadno našminkane i
kitnjasto obučene. Nose providni veo, zlatni obruč oko ruku i vrata i teške nupure na
gležnjevima.
− U barakama između kuća nalaze se kockarnice.
− Plesačice noča (tradicionalni ples) nose uštrikane sarije i pantalone. Na zvuk bubnjeva
skaču unapred na obe noge, pa unazad. Jedna se dugo okretala, dok su druge držale visok
i piskav glas, pa još piskaviji, a onda sve staje, i muzika i ples.
− Na vrhu brda Malabar ima pet kula. Velika Dokma, kula tišine, tu se polažu mrtvi parsiji
“goli kao što su bili kada su došli na svet i kao što moraju da se vrate u ništa”, da nahrane
ptice grabljivice. Manja kula ne namenjena samoubicama. Ljudi koji nose mrtva tela
borave u žutoj kući, tu žive izdvojeno od sveta dok ne prođe devet dana pročišćenja.
Sveštenici u prisustvu rođaka izgovaraju poslednje molitve. U posebnoj odaji se skidaju
stvari preminulom. Do kule Dokma vodi put kojim samo Parsiji smeju da idu. Njih osam
u belom nose mrtvaca, koji je isto prekriven belim. Svi ritmično pevaju.
− U Parelu, predgrađu, nalazi se bolnica za obolele od kuge. Tu su samo šudre, pošto bi
vajše, kšatrije i bramani radije umri kod kuće nego se mešali sa nižim slojevima u bolnici.
Tu su samo blaži slučajevi koji se oporavljaju. U odvojenim kolibama od bambusa su
Indusi koji su odbijali da ih leči bilo ko osim njihovih mesnih lekara.
2. ELOPA

− Elopa je sveto brdo krunisano hramovima.

− U beloj džamiji, pored svetinje nad svetinjama, Kurana, gomila ljudi u belom klanja.
− Grobnica Aurangzeba Velikog, cara Indije, masivna je i crna sa okruglom kupolom.
− Jedan za drugim se nižu isklesani hramovi, stepenice su istesane u steni. Plitki reljefi
na zidovima predstavljaju blaženstvo Kršne (bez i jer je po nekoj etimologiji to
nepravilno) okruženog ženama, osvetu strašnog Višnua, venčanje Šive i Parvati. A na
tavanici je beskrajna povorka mnogo manjih Kršni i Višnua.
− Jedan hram izduženog tlocrta posvećen je samo Budi. Skoro da je u vizantijskom stilu
– okruglastu kupolu podupiru stubovi, dobija se utisak boravka u starom evropskom
svetilištu. Buda na visokom oltaru izgleda iznureno i na mukama, što ukazuje da je
skulptura iz 14. veka.
− Hram Kajlasa(kristalna planina), posvećen je Šivi i vrhunsko je čudo Elope. Oslonjen
je na džinovske lavove i slonove. Napravljen je od jednodelne arhitekture, nigde
nema maltera niti dodavanja ukrasa. Spoljašnja dekoracija je uklesana na širokim
ravnim pločama. Freske su izbledele na zlatastoj pozadini kamena. Ispred hrama su
dva visoka obeliska. U galeriji su božanstva okupljena u grupe, tela im se završavaju
nogama i rukama koje liče na zmije ili peraja.
− Hram od crvenog kamena. U njemu se nalazi nepokretni beli Buda.
− Hramovi su toliko slični, da čovek može da promaši smer u kojem je išao. U sezoni
kiša hodočasnici dolaze i odsedaju u ćelijama, provodeći hladne dane u molitvi, a
kada kišna sezona prođe vraćaju se da žive od milostinje.
− Život koji svetlost donosi na trenutak oživljava sve ove mrtve hramove, čini se da se
kipovi pokreću u treperavom, prosvetljenom ozračju... Zraci odlaze i sve se ponovo
primiruje.
− U selu Džane pagode su od crvenog kamena. U podnožju je sveti bazenčić za ritualno
kupanje. Između hramova i koliba, koje čine ovo selo, tu su i muslimanske grobnice i
mauzoleji, a na njima su stihovi iz Kurana
4. BARODA
 − Posećuje palatu radže. Tu su kopije evropskog nameštaja. Prestona dvorana je besmisleno
velika. Imala je redove fabrički napravljenih stolica, pa je ličila na čekaonicu ili trpezariju
američkog hotela. Na drugom spratu je ranina garderoba. Stakleni plakari su puni odeće
po najnovijoj pariskoj modi, koja je ružna. Našao je fotografiju gospodarice kuće: ona je
vitka lutka bez mozga i praznog pogleda.

5. AHMEDABAD

− U središtu grada su dve kule sa ostacima zidova koji su ranije ograđivali sultanovu palatu.
Sada su te kule zatvor: kamene rešetke koje su skrivale privatne odaje zamenjene su
gvozdenim šipkama, a poslednji tragovi ukrasa prekriveni su svežim malterom. Ono što
je nekada bio prelep vrt, sada je prašnjava pustinja. Mauzolej je pretvoren u sud.
− U gradu je grobnica šaha Alama, pored nje je manja i oskudnije ukrašena grobnica u
kojoj počivaju sultanove žene. I na kraju, u trećoj kućici, počiva brat šaha Alama
− U varoši je grobnica rani Sipri. Naspram nje su džamija i dva minareta okićeni vencima
arabeski. Lampe su isklesane u reljefu.

7. BHAVNAGAR
- Palata Nilum Bagh – palata poslednjeg maharadže od Bhavnagara
- Dočekao ih je Raol Šri Bhavsinhdži, okačio im vence jasmina oko vrata
- Evropa je magična zemlja gde se prave stvari iz bajke i kroti priroda
- Nove zgrade bogatih trgovaca naspram bednih kvartova i straćara zanatlija
- Zatvorenici vredno pletu šarenu vunu u dvorištu zatvora
- Prosjakinja mu prodaje svoju podsuknju jer takva sa ženskim motivima koju on hoće nema na
bazarima
- Bela antilopa tumara među cvećem ,pored mali mauzolej za prinčevog psa Džekija
- Kopljanici u kaki uniformama jure na konjima kroz grad i stapaju se sa peskom i okolinom
- Novogodišnja večera ali princ ne dolazi jer mu je zabranjeno da jede sa pripadnicima drugih
kasti, predstavlja ga engleski inženjer, zvaničnici i njihove žene pevaju i zabavljaju se kao deca
- U vozu prozori i kreveti u njihovom vagonu posuti su cvećem, ulazi im mađioničar koji je
pretio da će razneti voz ako ga ne puste da putuje besplatno
- Dama zamotana u belo kojoj spada cipela

8. BOMBAJ
- Grad duboke žalosti
- Sve je prazno i ništa ne radi
- Nema ljudi, svi se kriju jer se plaše kuge koja još hara
- Veče u Bikuli – ozloglašenoj ulici prostitutki
- Rade samo kockarnice koje muzikom pokušavaju da privuku mušterije

9. HAJDERABAD
- Počasna straža je nekoga važnog dočekala na stanici i sa bakljama su pratili kočiju
- U novom delu grada izgrađen novi most preko skoro isušene reke ali se mnogo ljudi obredno
kupa, tu su i životinje
- S druge strane mosta je visoka i široka kapija kroz koju se ulazi u negostoljubivi utvrđeni stari
Hajderabad, čuvaju opasni stražari sa puškama i pištoljima
- Na ulicama sve žene koje nisu parije hodaju pokrivene samo im se oči vide – parije
„nedodirljivi“, bili su izbačeni iz kastinskog sistema i smatrani nedostojnim života, obavljali su
najteže i najprljavije fizičke poslove
- Svako kretanje je usporeno i ljudi izgledaju ležerno – retko se oglašavaju i sporo govore u
hladu ulaza u radnje
- Prolazi povorka slonova i 3 prosjakinje koje idu od vrata do vrata i pevaju neku tužbalicu
- Svako vredno radi svoj posao i ne obazire se na druge
- U daljini je velika džamija u koju nevernici ne mogu ući iako su vrata širom otvorena, ukrašena
crvenim fenjerima, sa velikim grobljem i dve fontane u dvorištu
- Dečja proslava na imanju engleskog poslanika (zadužen za odnose britanskih provincija u
Indiji), boje, zvuci, slonovi, aja – dadilje
- U sumrak su se pojavili ogromni slepi miševi koji su leteli iznad drveća – ostavljaju jak utisak
smrti i zaborava, kao da sa sobom odnose dan
- Unutrašnje utvrđenje Golkonda – prestonica dinastije Kutab Šahi od 1517, tvrđava je postala
ruševina posle jednogodišnje opsade mogulskog vladara, Golkonda je bogata dijamantima;
nazupčene kapije
- Na vrhu kraljevskog brda je neoštećena zelena mermerna ploča na kojoj je vijugavim arapskim
slovima uklesan zapis o velikim delima nekog vladara Golkonde
- Hajderabad je obavijen plavim dimom i prepoznatljiv po 2 džamije – caričina grobnica i
Džuma Madžid (najstarija i najpoznatija džamija u H, gradio je Muhamed Kuli, peti vladar iz
dinastije Kutab Šahi)
- Poslednja noć u rezidenciji ispunjena muzikom i veseljem, na večeru ga odveo bosonogi sluga
u livreji (uniforma za sluge, obično jednobojno odelo) sa eng oružjem preko
- Na jugu Indije žene ne nose nakit, od odeće nose sarong i sari, toliko tanki da su skoro
providni, u kosi imaju cveće, a preko prednja dva zuba zlatne navlake
- Sa obe strane puta su beskrajna polja pirinča na kojima rade muškarci
- Lingam – muslimanski grob, grub kameni idol koji izgleda kao međaš
- Višnuovi hramovi – piramidalne građevine od 10 spratova
- Zemlja nigde nije pusta – seljaci u poljima, stražari, ribari, žene, deca
- Pod velikim banjanom 2 statue konja i slona iznad Šive koji u rukama drži malu Parvati

10. TRIČINOPOLI
- Grad u indijskoj državi Tamil Nadu
- U brdu su sagrađeni hramovi, svetilišta, niše, statue, grobnice; kipovi Ganeša – boga sa glavom
slona, i svete zmije Anante (Ananta Seš - zmijski bog, znači „Beskonačni“ ); velika crvena
statua Šive
- U jednom hramu na vrhu brda je smeštena škola, učenici su ozbiljno čitali iz religioznih knjiga
i slušali pesme bramana
- Iza pirinčanih polja ističu se brda „Francuski kamen“ – nekadašnji naziv za Pandavapur,
Francuzi tu boravili prilikom ratovanja sa Englezima, nazvali ga tako zbog 2 velika brda u blizini,
Indijci ga posle nazvali Kunti beta – Kunti je majka Pandave, petorice braće iz Mahabharate,
koji su tu navodno proveli poslednje godine izgnanstva, a beta je brdo
- Na ostrvu Šrirangam posetili su Višnuov hram opasan sa 8 zidova, u podnožju se prodavala
crvena i bela farba za lice kojom njegovi vernici na čelu pišu V
- Eka – kočija sa baldahinom koju vuče 1 konj, česta u severnoj Indiji, u 19. veku se koristila
kao taksi
- Kali – strašna sa 2 pesnice u ustima i 6 ruku raširenih oko nje kao krila
- Garuda - pticoglavi bog koji nosi Višnua kada obilazi svetove
- Hanuman - bog majmun u akrobatskom položaju
- Agresivan slon u žaru parenja je pokidao svoje lance i srušio štalu
- Par velikih neupotrebljivih kola od crvenog drveta u dvorištu

11. MADURA
- Oblast panđanske kraljevine, jedne od 4 drevne dinastije tamilskih vladara, sa središtem u
gradu Maduraj
- Vrelo je i blješti i svi su se sklonili unutra, uveče se vide ogromni hramovi Madure
- Zatvorili su hramove ali je njegov sluga Abibula skrenuo pažnju vratara pa se ovaj ušunjao iza
ograde; sve je u statuama, ukrašeno i detalno izrezbareno, osvetljeno šarenim svetlima, na kraju
su se izgubili u mračnim prolazima
- Sveštenici su se klanjali lingamima, slonovima i Anantama, i jednom ogromnom zlatnom
lotosu iz koga se sve do svoda uzdiže mandil (ili kodi kambam – masivni reljefni kameni ili
metalni stub koji prodire kroz krov), prolazi kroz kupolu i protura vrh za koji se na praznike kači
bela Višnuova zastava
- Jedan braman je želeo da ovaj odmah ode, on neće pa zovu slona-policajce da ga otera, slon je
uzeo od njega novčić i pojeo keks pa se mirno udaljio
- Upaljene su zelene baklje, počela je muzika, nagi muškarci su doneli ogroman zlatni oltar
ukrašen svećicama na kojem je sedeo Višnu ukrašen nakitom i cvećem, sa dijamantom na čelu
- Bajadere – ritualne plesačice
- Na zidovima bazena u fresci je predstavljeno venčanje Šive i Parvati
Na tavanici hrama apoteoza – ustoličenje raznih bogova iz Ramajane – „Ramine pustolovine“,
indijski ep nastao između 4. i 3. veka pne; veruje se da je ovu poemu sa 24000 distiha
spevao legendarni pesnik Valmiki
- U prljavoj štali posutoj uvelim cvećem stajali su bikovi bolešljivog izgleda – svete životinje
Madure
- 2 čoveka su se posvađala jer je 1 opljačkao drugog, to traje i ni sveštenik ne može da ih
razdvoji, zovu slona, on uplaši ovog što je ukrao jer je mislio da je slon osetio njegov zločin pa je
pobegao
- Stara kraljeva palata – žuta, od mermera premazana okerom, u bivšoj spavaćoj sobi radže sada
zasedaju sudije Vrhovnog suda
12. TUTIKORIN
- Poznat kao „biserni grad“
- Opustela obala sa malo populacije jer više nema bisernih školjki
- Lovci na bisere prose, jedan kod koga su kupili školjke je bio poznat po tome što je bajanjem
terao ajkule od obale, niko nije smeo da roni bez njegovih amuleta

13. KOLOMBO
- Luka je pretrpana parobrodima koji utovaruju ugalj i putničkim barkama
- Džinrikša – rikša koju vuče čovek
- Sinhalezi (Singali) – čine ¾ stanovništva Šri Lanke, budisti su i govore sinhaleski, jedan od
indoevropskih jezika
- Mešavina kulturnih uticaja u garderobi muškaraca i žena
- Kuće sa zanatskim i trgovačkim radnjama u prizemlju – ceo dan mame mušterije i cenjkaju se

14. KANDI
- Brodom putuju iz Kolomba po obalama bara, reka i pirinčanih bolja u kojima rade muškarci
- Autor se divi raznolikoj vegetaciji, planinskom vencu i svežem vazduhu, vodopadu
- Teobroma – „hrana bogova“, kakaovac
- Na zidovima hrama oslikane su užasne scene mučenja grešnika, dvojica sveštenika se pred
velikim zlatnim Budom svađaju oko nekog predmeta
- Pored hrama je širom otvoren sud – drevna prestona dvorana kraljeva Kandija; petorica
optuženih za pokušaj ubistva mirno sede i hlade se, ravnodušni su dok ih sudije ispituju i
advokati brane
- U tajnovitom raznobojnom hramu nalazi se relikvija – sveti Budin zub; nema poštovanja, svi
užurbano prolaze pored i samo se staraju o tome da teraju nevernike
- Oko Kandija je velika gusta šuma sa bogatom vegetacijom, ima stari put kojim idu i probijaju
se, ništa se ne čuje, postaje neprohodno jer se put odjednom završava u potpunoj tišini i tmini

15. KOLOMBO
- Opet juveliri sa plavim safirima
- Luka sada praznija sa manje brodova
- Muškarci nose blato u ogromnim oklopima od kornjača
- Prate ih lukave male prosjakinje
16. MADRAS
- Danas se zove Čenaj
- Razbacan po ravnici sa širokim praznim zapuštenim prostorima i gusto zbijenim indijskim i
muslimanskim četvrtima; u tramvajima nema putnika jer je počeo ramazan i muslimani po danu
pale vatromete u čast proslave
- Uveče ispred hotela su u krugu ljudi 4 devojčice igrale bharatanatjam – klasičan ples koji je
nastao u hramovima u ind državi Tamil Nadu i smatra se majkom mnogih plesova
- U bazenu hrama na splavu plovi božanstvo, vernici se tiskaju okolo i mole, neki deda se toliko
savio da je upao u vodu, svi se smeju
- Izlažu se figure sa zapadnjačkim i jezuitskim uticajem – markize sa kišobranima, bucmasti
anđeli i device u zanosu
- Festival u čast boga Rame (izgnani bog, obožavan zbog svoje mudrosti koja mu je omogućila
da spozna tajne i nađe pravi put) – povorka ide kroz grad, njih 100 nosi teški oltar, igraju
bajadere, bog ostaje u hramu do naredne godine
- Mnogi ljudi pate od elefantijaze – noge i ruke im se pretvaraju u ogromne bezoblične teške
mase, i drugih oblika lepre

17. NA MORU
- Plove morem ali primećuju mutnu peskovitu traku koja se postepeno pretvara u tečno žuto
blato – vode Ganga
- Ljudi kofama zahvataju vodu i peru lice i ruke
- Kako su se približavali obali menjao se pejzaž: u daljini se vide visoke palme, baštenske
parcele, dimnjaci fabrika i visoka kula

18. KALKUTA
- Glavni grad indijske države Zapadni Bengal; zvaničan naziv do 2001. a onda se menja u
Kolkata
- Nemilosrdno okrutna prestonica, sve je izmešano i jedno pored drugog, palate uz prodavnice i
straćare, bez senke nekakvog stila
- Mlada Engleska – viktorijanska politička partija nastala 40ih god 19.veka na tlu Kembridža i
Oksforda; ime je nagoveštavalo vezu sa grupama Mlada Italija i Mlada Nemačka
- Zamorna ustajalost i potpuno brisanje lokalnih boja, vrlo gadan i jak miris lotosa i loja
- Trgovci su se verali na njegovu kočiju sa spiskom proizvoda koje nude na pomešanim jezicima,
on pobegao od navaljivanja
- Električni tramvaj prolazi kroz prljave četvrti gde se naga deca i životinje valjaju u prljavštini i
blatu

19. ČANDERNAGOR
- Nekadašnja francuska kolonija, severno od Kalkute; čand – mesec, nagar – grad, jer je tu
obala Ganga u obliku polumeseca
- Prostire se oko velelepne železničke stanice i industrijskog dela
- Vazduh je pun svežeg mirisa vode, zelenila i blaženog mira tišine što je retko u Indiji
- Na trgu stoji katedrala sa Diplerovom bistom – guverner francuske Indije, obogatio se u ovom
gradu, hteo da pokori celu Indiju, posle ga Francuzi vratili nazad zbog straha od rata sa
Englezima
- Uveče je izašao na trg i gledao nastup – recitator je pevao neku junačku legendu, oko njega su
svirači, 2 plesačice igraju u providnim sarijima, prolazi stražar ali se ne zadržava, recitator posle
stavlja kip Kali na glavu i cela povorka ide ka Gangu i mole se
- Odlaze u malu crkvicu, propoveda se na francuskom, deca pevaju u horu
- Popodne odlazi do poslanika koji mu je pričao o Indiji u vreme Diplea, njenom minulom sjaju i
bednom starom utvrđenju Čandernagora, nekada nesavladivom a sada porušenom; šetaju
vrtovima koji podsećaju na velike parkove francuskih vladara, pisac kao da vidi obrise
napuderisanih markiza i viteza Sen Luja (osnovao Luj 14 1693.), iz daljine se čuje klavir

20. Dardžiling

- Plantaže čaja, fabrike gde se lišće suši, iz grada se vide Himalaji i Kančendžunga (planina na
granici Nepala i Indije, treći najviši vrh na svetu)

- Proslava tibetskog Božića

- Lama je ustoličen u fotelji
kapom s koralnom kopčom
tibetanskom budizmu koriste
glasno izgovaranje molitvi i
molitvu.
pod senicom od borovih grana, u žutoj odori i sa mesinganom
na vrhu. Okretao je molitveni točak (molitveni točkovi se u
za ponavljanje molitvi. Okretanje molitvenog točka zamenjuje
jače deluje). Veruje se da je pri svakom okretu vernik uputio

- Sledeći dan kreće ka Tigrovom brdu (sa njega se zajedno vide Mont Everest i Kančendžunga).
- Gaurišankar je vrh na Himalajima u severnom delu nepala i zapadno od Mont Everesta. Ranije
se mislilo da su Gaurišankar i Mont Everst jedan isti vrh. (Gaurišankar je vrh planine Meru koja
pripada Himalajima).

- Apsare su vile oblaka i voda u hinduističkoj i budističkoj mitologiji.

- Indra je mitološki bog rata i vremenskih uslova. Indra je kralj nižih bogova i prvi put se
pominju u Rgvedi.

- Na železničkoj stanici na hiljade ljudi da se oproste od mule iz Meke, u žutoj svili i sa velikim
turbanom. Vernici su trčali pored vagona da mu ljube ruku na kojoj je bio veliki kupasti dijamant.
Želeli su srećan put „svetom čoveku“.

21. Benares

- današnji naziv grada je Varanasi, za hinduiste je sveti grad hodočašća

- U gradu ima 500 hramova. Uočljiva zašiljena kupola Višvanathe (zlatni hram koji, prema
verovanju, sadrži jednu od reinkarnacija Šive. Nalazi se na obali svete reke Gange. Kupola
prekrivena zlatom.)

- U mestu se nalazi statua osmoruke Kali, Ganeša i paukovi raširenih repova.

- Pod jednom arkadom lako prelivenom izbledelim bojama koja podupire kameni krov, stoji
mermerni bik okrenut bunaru kog je Višnu dotakao kada je sišao sa nebesa. To je Dvorac, ili
Bunar Mudrosti.

- Jedan slikar je iznova i iznova slikao Šivu i Parvati.

- Hram majmuna posvećen Durgi, svirepoj krvožednoj boginji. U svetilištu je crni kip boginje
koja jaše na svom lavu. U predvorju je mnoštvo majmuna okačenih o zidne reljefe i krov hrama,
jure jedni druge i tuku se.....

- Palata Radže od Nagpura sa dve kule.

- Ghat Manikarnika je jedan od najstarijih ghatova (stepeništa na obali Gange u Benaresu).

Smatra se najpovoljnijim mestom za spaljivanje posmrtnih ostataka.

- Hindi slova – indoevropski jezik koji se uglavnom govori u severnoj i središnjoj Indiji.

- Stigli su u Ramnagar - mermerna palata s debelim zidinama koje se dižu iz reke. Sada je tu
most preko Gange koji spaja utvrđenje Ramnagar i Benares.
- Posećuju Sumer Mandir – hram u Ramnagaru. Reč Mandir na sanskritu znači hinduistički
hram.

22. Alahabad

- Između Benaresa i Alahabada su tru mauzoleja. To su grobovi sultana Purveza (jedan od

vladara Alahabada u 17.veku), njegovog oca Kušrua i supruge Begum Ičhanger.

- Begum- plemićka titula za žene u zemljama srednje i južne Azije.

- Tvrđava Alahabad – utvrđenje podignuto tokom pobune 1857.godine predstavlja zatvoreni grad.
Kamene zidine je podigao Akbar osvajač (treći mogulski vladar Akbar prvi, bio je jedan od
najvećih vladara u Indiji, koji je osvajačkim pohodima proširio Mogulsko carstvo), kada je
zauzeo i srušio Prajač prvobitno ime Alahabada), da bi tu sagradio grad posvećen Alahu.

- Na ušću dveju reka stoji selo sa kolibama od slame i bambusa koje svake sezone odnesu kiše.
To je Triveni u kome živi oko 50 000 duša, značajno sveto mesto koje privlači hodočasnike.
(Triveni Sangam je ušće gde se tri svete reke, Ganga, Jamuna i Sarasvati spajaju).

- U tvrđavi Alahabad uzdiže se gvozdeni stub, podignut po ukazu Ašoke, velikog kralja i
štićenika Meseca, koji je prvi uveo budizam u Indiji. (vladao skoro celim indijskim pod
kontinentom od 269.god stare ere do smrti, podizao stubove kraj budističkih hramova na
mestima vezanim za Budin život i na mestima hodočašća. Do danas je sačuvano samo 19 tih
stubova)

- Na ulazu u jednu kapelu je stablo Akšai ili Bodhi drveta, vrste smokve koju budisti sade ispred
svojih svetilišta.

23. Laknau

- U blizini kuća u Laknau nalaze se ograđene grobnice s kamenim pločama, sve sa istim
datumom: jun ili jul 1857.godine.

- Palata Nane Sahiba (bio je poslednji pešva, današnji premijer Marata carstva i vođa Prvog
indijskog rata za nezavisnost 1857.godine).

- Visok stub kao znak sećanja na žrtve pobune protiv kolonijalne britanske vlasti u Indiji 1857-
1858.- naziva se i prvim ratom za nezavisnost.

- Koledž Martinijer koji je naredio da se izgradi Klod Martin (službenik u francuskoj i britanskoj
vojsci, kasnije general). U kružnoj mermernoj kripti nalazi se veliko napuklo zvono sa natpisom
„Potpukovnik Marti 1788.“, a u susednoj ćeliji njegov grob. On je gradio palate i škole.
24. Kanpur

- Ovde ima još više uspomena na 1857. godinu, nego u Laknauu, mnogo stubova i grobnica.

- Tu zatiče muškarca i ženu koji su pobegli iz jednog sela u Bundelkhandu iz koga su svi meštani
pobegli od gladi.

- Zenana misija – osnovane su sredinom 19.veka. Misionarke su imale zadatak da posećuju

Indijke (u to vreme žene borave u zasebnim delovima kuća – zenanama) i da pokušaju da ih
preobrate u hrišćanstvo ili pruže lekarsku pomoć.

25. Gvalior

- Zamak Gvalior izgrađen je na gigantskoj steni. Do vrha, duž staze su plitki reljefi sa ratnicima
na slonovima i statuama Kali.

- U zamku se nalazi đainskihram Adinath posvećen Adinathu, osnivaču đainizma.

- Drugi hram Sas Bahu izgrađen u 9.veku. Ime Sahastra bahu opisuje Višnua s hiljadu ruku.

- Grad je mnogo puta opustošen i uvek obnavljan iz ruševina.

- Jugozapadna strane velike stene Gvaliora isklesana je u hramove koji čuvaju divovske statue
tirthankara.

26. Agra

- Tu se nalazi Mumtaz Mahal (Ardžumant Benu Begum, poznata kao Mumtaz Mahal, „dragulj
sveta“, kako ju je muž zvao, bila je druga žena šaha Džahana, mogulskog vladara. Bili su 19
godina u braku i imali 13-oro dece od kojih je 7 umrlo. Ona je umrla na 14-om porođaju. Posle
njene smrti šah je dve godine tugovao u samoći. Naredio je da se u Agri sagradi simbol njegove
ljubavi prema supruzi – Tadž Mahal u kome je sahranjena. Pod središnjom kupolom leži
sultanija Mumtaz Mahal, „svetlost sveta“. Izvanredno skladna čipkasta ograda, tananih šara,
ograđuje beli sarkofag, sav obložen unkrustacijama cvetova mindi i bosiljka od skupocenog
ahata. Pored teče reka Džumna.

- Središnje dvorište, nekadašnji vrt sultana Akbara, sada služi za održavanje vojnih parada.
Sultanijina džamija od prozračno mlečno-belog mermera vrlo je mala, a blizu nje je crveni zid sa
uzanim prozorom kamenog zastora iza koga je šah Džahangir 7 godina držan u zatvoreništvu.

- Devani Khas, velika praznična dvorana, na čijem ulazu stoji velika crna mermerna ploča – tron
Akbara Velikog. Legenda kaže da se taj kamen u vreme najezde Džata (narod naseljen po
severozapadnoj Indiji i Pakistanu), koji su oterali cara iz palate, u trenutku kada je uzurpator seo
na oteti presto raspukao i prolio krv. Mrlja koja se preliva u duginim bojama ostala je još do
današnjeg dana.

- Jasmin kula – caričin paviljon od mermera boje ćilibara protkanog zlatom i sedefom.

- Grobnica Agbara Velikog – Mauzolej je velik poput katedrale, unutra se nalazi beli kameni
sarkofag prekriven natpisima koji veličaju 19 Alahovih imena. Blizu groba je stela na čijem je
vrhu zdela u kojoj je pronađen Kohinor (na persijskom je dijamant od 105,6 karata. Pripao
kraljici Viktoriji kada je postala carica Indije. Sada pripada kraljici Elizabeti II. Indija traži
dijamant natrag, ali Britanija odbija da ga vrati. U kripti džamije, na kraju hodnika nalazi se
zasvođena soba obložena gipsanim malterom i bez ukrasa. To je Akbarovo grobno mesto, humka
prekrivena krečom. Onaj sarkofag gore, u čijem je podnožju nekad plamteo Kohinor, je zapravo
samo njegova kopija.

27. Džajpur

- Ulice su pod pravim uglom, metežni saobraćaj slonova, tovarnih kamila i kola sa vozačima koji
viču. Muškarci i žene nose ogrlice od cveća ili cvetove u kosi, a deca su nakićena nakitom i
staklenim perlama. Radžina rezidencija obložena gipsom, kao i ostatak grada, takođe je ružičasta
spolja, ali je unutra obojena drečavim bojama. Ispred palate je veliki vrt bez hlada, sa velikim
bazenima okruženim cvećem i grmljem sa bezbroj ptica. Na kraju parka je jezerce sa
krokodilima.

28. Delhi

- Biserna džamija ili Motimasdžid u Crvenoj tvrđavi u Delhiju. Sagradio ju je Aurangzeb. Tu je

dolazio Veliki Mogul da se moli u prostoriji sa zavesama od zlatne mrežice optočene
dijamantima i biserima.

- Izvan Delhija put oivičen velikim drvećem vodi do Kutuba, drevne prestonice velikih mogula.
Danas je to mrtav grad. Tu se nalazi divovska kula od crvenog kamena koju je sagradio Kutub-
ud-din Aibak, koji je bio prvi muslimanski vladar Indije i osnivač Mamluk dinastije Delhijskog
sultanata. Sagradio ju je kao spomen na pobedu nad carem Pirthi – Radžom, na trijumf islama
nad bramanizmom. Da bi se došlo do ove kule prolazi se ispod Aladinove kapije od crvenog
peščara.

- Blizu trofejnog monumenta Kutuba nalazi se hram sa bezbroj stubova. Nedaleko od hrama,
među muslimanskim grobnicama, stoji osam metara visok gvozdeni stub sa još 7 metara
ukopanih u zemlju- div od livenog metala, postavljen ovde 317.godine. Postoji legenda koja
pripoveda kako je kralj Anang – Pal želeo da se iskupi za svoje grehe i da zemlju oslobodi od
greha. Po savetu jednog mudrog bramana naredio je da divovi iskuju ovaj ogromni gvozdeni
šiljak, da ga pobiju u zemlju i probodu zmiju Sečnagu koja podupire svet. To je urađeno, ali su
neki nevernici uporno tvrdili da čudovište nije mrtvo, te je kralj naredio da se oružje izvuče iz
zemlje. Kada je izvađeno, na njegovom kraju je bila mrlja od krvi koju su svi videli, te je
gvozdeni stub gurnut nazad u ležište. Ali magija beše prekinuta, i zmijurina je utekla. Stub je
ostao nestabilan predskazujući kraj dinastije Anang, a Sečnaga je nastavila da ispoljava svoju
zlovolju.

- Mauzolej bez krova pripada sultanu Altmašu koji je želeo da večno spava u grobnici koja neće
imati drugi svod osim nebeskog.

- U jednoj pustinji ruševina u Kutubu još uvek stoje 3 nenadmašiva čuda. Kutub Minar,
Alaudinova Kapija (Alaudin 1311.) i stub Dhave.

- Blizu Tuglakabada nalazi se mauzolej Tuglaka u kome su, pored njega, sahranjeni i njegova
žena i sin, Muhamed Okrutni. Dinastija Tuglaka je bila muslimanska dinastija turskog porekla,
koja je vladala Delhijskim sultanatom od 1320. do 1413. godine. Giasudin Tuglak je osnivač
dinastije i grada Tuglakabada.

- Jedan od najpoznatijih i najstariji istorijskih lokalitet u Delhiju je Purana Kila. Sagradio ga je

Šer Šah Suri, osnivač dinastije Sur.

- Čandni Čauku je bazar, Mesečev trg, jedna od najstarijih pijaca u Delhiju. Sagradio ju je vladar
šah Džahan u 17.veku za kćer Džahanaru. Nekada je bio razdeljen kanalima kako bi odražavao
mesečinu.

29. Amritsar

- Grad u državi Pandžab.

- Osnovao ga četvrti duhovni učitelj Sikha, guru Ram Das, 1577. godine.

- Ima nastaje spajanjem reči amrit (nektar besmrtnosti) i sar (jezero ili sveti bazen oko hrama).

- Priča se da je u jezero usuta voda iz Gange i ako uđeš oslobađaš se loše karme.

- Sarovar u sikhizmu ima i preneseno značenje – guru.

- Harmandir Sahib je duhovni i kulturni centra sikhizma, doslovno Hram Božji, ima četiri ulaza
(sve kardinalne direkcije), simbol otvorenosti Sikha prema svemu.

- Dobija naziv Zlatni hram kada Randžit Singh, maharadža od Pendžaba, prekriva gornje
spratove zlatom.
- Hram ujedno i najveća narodna kuhinja na svetu (langar), osniva guru Nanak, prvi učitelj Sikha.

30. Lahore

- Prvi muzej indijske umetnosti kojeg je pisac video, uredio ga Džon Lokvud Kipling, vodič i
upravnik umetničkih škola u Lahoreu.

- Drevna palata kraljeva Lahorea, crvena kamena džamija, kupola bela od materijala mlečnog
sjaja, veštačko jezero popločano ružičastim mermerom s bistrom vodom, a na tavanici persijski
ukrasi.

- Iza debelog bedema (defanzivni zid) se nalazi palata Randžita Singha, indijski vladar Sikha i
guverner Lahorea od 1789. godine, odolevao napadima muslimana i Avganistanaca, a imao fine
odnose s Britancima.

- Randžit Singh je postao maharadža Pandžaba sa 21 godina, do 1806. godine ujedinjuje plemena
sikha zapadno od reke Satladž, a od 1824. godine kontroliše veći deo doline reke Ind, Britanci ga
sprečavaju da se širi dalje.

- Palata obložena emajlom u zelenoj, plavoj i žutoj boji, predstave borbi tigrova, trka konja,
cveća i grančica.

- Durbar, velika prijemna dvorana, otvorena galerija, dvorište popločano mermerom, a zidovi
prekriveni mozaicima, pod od zlata u tonovima ahata, u jednoj dvorani razno staro oružije, među
njima i dva mala topa, od srebra i zlata, igračke kojima se Dhulip Singh, najmlađi sin Randžita
Singa i poslednji maharadža Sikha, igrao kao mali pre gubitka kraljevstva.

- Udaljena 10-15km od Lahorea nalazi se grobnica Džahangira, opet zlato, mermerni zidovi
ukrašeni mozaicima etc.. Na sarkofagu finim crnim slovima piše (Ovde leži Džahangir, osvajač
sveta.)

- Dvorac Lahorea u povratku, oštećeni zid prekriven safirnim i smaragdnim pločicama, tananog
tornja.

31. Ravalpindi

- Engleska varoš, letnjikovci, travnjaci i drveće, dve ulice bazara, svuda škotski vojnici, žene
oficira same voze kočije, a sluge im pridržavaju suncobrane, ponavlja se neka prijatna melodija
(komparativno onome što je do sada čuo).

- Pišteća museta (vrsta malih gajdi), pugari (indijski turban ili laka marama ili traka na šeširu)

- Oko pošte se vrte starosedeoci, mnogo jadni po piscu, devojka parija senkom oskrnavila hranu
bramana, svi je gađaju kamenjem i jure da je biju, a ona beži.
32. Pešavar

- Železničke stanice u većem broju, vojni logori oko istih, 2 varoši u Pešavaru, prva maksimalna
tu se provode vojnici, druga ograđena zidovima od blata, koji bi trebalo da spreče pljačkaše.

- U drugom Pešavaru kućice stisnute, jedna velika ulica s persijskim radnjama, roba iz Kabula i
Buhare, terase ukrašene raznobojnim drvetom nalik na paukovoj mreži.

- Kuće veoma male suprotno Avganistancima koji su i do dva metra, nose teške dhotije svetlih
boja, ozbiljni, nepomični i bez gestikulacija tokom razgovora, divlje lepote.

- Damast je svilena, lanena, pamučna ili vunena tkanina raznih šara, potiče iz Damaska u Siriji.

- Astragan je skupoceno jagnjeće krzno sa sjajnom crnom i kovrdžastom vunom iz Astrahana u

Rusiji.

- Pisac mora da se izuje jer će videti fakira, ovaj go, nosi samo ogrlicu od žada, malo se psuju i
raspravljaju o religiji, fakir savija torzo svog učenika, kada pisac polazi ovaj mu daje blagoslov
zato što su se nakako brda skapirali (izgleda da si dobar čovek).

- Kajber pas, planinski prolaz na visini od 1070m koji spaja Avganistan i Pakistan, kao deo Puta
svile predstavljao bitan trgovački put između središnje Azije i indijskog potkontinenta.

- Prolazi povorka emira, titula u islamskim monarhijama (šeik), izvorno označava zapovednika
ili generala, ili princa.

- Povorka sve živo ima, neke žene umotane u jašmake od glave do pete, tanak veo koji su
muslimanke nosile, potiče iz turske gde se danas skoro ne nosi.

- Ali Masdžid, mala bela džamija gde putnici zastaju da se mole za sigurnost na putu, najuže
mesto u Kajber Pasu, nekad dve kamile nisu mogle da se mimoiđu, džamija nosi ime po rođaku
proroka Muhameda, koji je posetio ovo mesto, a tu se nalazi i kamen na kome je prema
verovanjima otisak njegove šake.

- Ali Osvajač iz arapske zemlje, ubijao svakog ko nije želeo da pređe u islam i umire u pustom
Kajberu.

- Iznad grobnice utvrđenje, neosvojiv strateški položaj, tu je i kajberski streljački odred,

osmatračnice (3-4 vojnika), veće kule (6-8 vojnika).

- Prostitutke naprosto ogavne kaže pisac, muvaju vojnike.

- Obred pred venčanje mladiću u svetloj odori prilazi žena i iz tri bakarna lonca uzima ulje,
zelenu pastu i miris, zatim je sedam puta dotakla njegova stopala, kolena, ramena i turban, pa
briše prste o sari majke mladoženje, koja stoji iza njega, jedna po jedna ponavljaju to dok pevaju,
onda idu u njegovu kuću da jedu pirinač, isto ovo se dešava i kod neveste.
- Kada se ukazuje čast mrtvima u ovoj zemlji svaki vernik kao znak poštovanja stavlja kamen na
grob preminulog, a njegov ugled se meri količinom kamenja, blizu Pešavara nekom guruu
godišnje 30cm kamenja stavljali, pa Englezi postavili stražare ispred tumule da zabrane ređanje
kamenja ka glavnom drumu.

33. Muri

- Noć mračna, mnogo magle, menjali konje između postaja (na 10km), jutro još maglovitije, jaka
kiša, nakratko ugledao Himalaje, zatim je padao grad pa sneg, oluja je besnela celog dana,
izbezumila konje pa spas našli u jednom bungalovu.

34. Garhi

- Nastavlja se uzbrdo kroz sneg, debeli tepih cvetova, zaustavljaju se u Kohali, berberin na ulici
šiša mušterije, u kavezu iznad njegove glave crna jarebica, koju on nosi sa sobom po završenom
poslu, iznad puta ružičasti vodopad, pena u njegovom podnožju se presijavala u duginim bojama,
ruševine nekog velikog hrama zelenkastog kamenja, u pozadini himalajski planinski venac, samo
jedna kapija i dalje stoji.

35. Šrinagar

- Veliki grad leži duž reke Dželam, drvene kuće sa rešetkama na prozorima, velike kuće od
cigala imaju isturene pokrivene terase i verande poduprte visokim stubovima, najružnija palata
maharadžina, s galerijama od lakiranog drveta čiji su prozori okrenuti ka reci i ukrašeni
raznobojnim kvadratićima, u vrtu je obojena pagoda drečavih boja sa pozlaćenom kupolom.

- Ljudi uvijeni u duge šalove, žene i muškarci ista nošnja, široke vunene haljine sa dugim
širokim rukavima (ispod koje su bili goli), bogati oblače nekoliko takvih haljina jednu preko
druge, svi imaju deformisane trbuhe (zapravo grejači koje drže ispod haljina).

- Na bazaru prodavci agresivni, ne puštaju te dok nešto ne kupiš, isti čovek naplaćuje, izrađuje,
pakuje, cenkanje traje unedogled, cela porodica prodavca ti prepreči put.

- Pašmina, vrsta kašmirske vune, od persijske reči pašmina što znači izrađen od vune (prevodi se
kao meko zlato na kašmiri jeziku), prva tkanine napravljena u Kašmiru pa u Evropi poznata kao
kašmir, pravi se od 4 rase kašmirskih koza.

- Traže mu dozvolu od anglo-indijske vlade panduri, on to brda nema podnosi zahtev sa

zakašnjenjem, ali birokratija prejaka pa napušta grad bez iste.
- Reka u prvom planu, onda ravnica sa planinama, na obali reke rustična drvena džamija, pred
njom grobna parcela (neki grobovi prevrnuti), svetiljke uveče obasjavaju vernike pri molitvi,
bosonogi ljudi u belom se kreću ulicama bez šuma.

- Verska svetkovina, svi rano ujutru oblače novu odeću, a popodne na bazaru maskenbal najniže
kaste, bele haljine, svetli turbani sa zelenim, crvenim ili plavim mrljama, ljudi se prskaju s
flašama tečne boje, pale neki kip vremena da bi se svetkovina boja vratila i naredne godine.

- Žene pred kućama udaraju po žitu drvenim tučkovima, ali mnogo silne pa ispada žito i
skupljaju ga ptice, dve babe se svađaju jedna sebi baca pesak ispred noge (brda jaka uvreda – ti
si ekvivalent ovog peska) druga baba poražena beži kući.

- Krovovi prekriveti rascvetanim lalama, svi u svetlim bojama, ispred napuštenog hrama fakir
meditira, a oko njega psi lutalice koji ga čuvaju, neki lik izrađuje srebrnu kutiju, urezuje šaru
napamet, bez radionice sa alatom poput eksera, završio kutiju bez greške, ispred radnje dok je
pričao sa prolaznicima.

- U kazandžiskoj ulici, deca od sedam ili osam godina oblikuju čaše i tanjire, a malo dalje drugi
ukrašavaju marame, zlatnim nitima i svilom u boji.

- Neki lik meša blato i slamu kraj druma i rukama pravi kuću, jedna žena i dete mu pomažu,
prekriva zidove krovom od slame, po završetku donosi krevet od konopaca, prostirku i porodica
se useljava.

36. Rampur

- Pod nadstrešnicom rezbara drveta, lošim alatom u veliku dasku drveta urezuje kružne šare,
rezbar je bio odeven u belo, ružičastog turbana, bakarne ogrlice i narukvice, pevao dok radio.

- Neki čovek sa dugačkom trskom preko levog ramena korača brzo i u ritmu uzvikuje (soli, soli,
aia, soli), a seoski psi za njim zavijaju, on i njegov brat prošle godine ušli obuveni u grobnicu
nekog sveca i poludeli, brat umro u ludnici u kojoj je smešten, a ovaj neizlečiv i bezopasan još
šeta.

- Fensi lik na konju, ružičastog turbana, uspravan i opšiven zlatom, misli da je pisac jadan jer se
vozi u eki – vozilu prostog naroda i mumlja neke uvrede u bradu.

- Na obali reke orlovi proždrali mrtvu životinju, šuma u cvatu cveće nanizano na zelenilo
(indijski bademi, žuto drveće, magnolije ružičastih latica), oblak ptica i leptira.

- Kad kočijaš sretne drugog obojica ustanu i povuku nekoliko dimova iz nargile koja visi u
vrećici pozadi na vozilu.
37. Domel

- Domel znači sastajalište na urdu jeziku (date spot), reke Nelum i Dželam se ovde sreću i teku
do Kohale i pridružuju se reci Ind, najdužoj i najvažnijoj u Pakistanu.

- Engleski zvaničnik ispituje sekiricu i pištolj, dokazni materijal za zločin, optuženi otac i sin,
odvija se suđenje, te noći sačinjen veliki logor ispred hotela, vojnici po šatorima, a drugi ljudi se
okupili oko vatre i slušali pripovedača, u kolibi bez svetla, sa zidovima od blata i otvorenim
vratima, nalaze se dva zatvorenika i tri stražara.

38. Derval

- Svuda cveće, ružičaste, ljubičaste i bele boj, šuma u punom cvatu, blistave ptice i zlatni leptiri
iznad, kriju se od grada u državni bungalov (gle kao samo zvaničnici mogu, ali lagano), vetar
mnogo intenzivan ni životinje ne mogu, pao mrak i vreme je sad vedro.

39. Kohat

- Strma, ogoljena brda, peščane površine, brda od gline – ljubičaste, ružičaste ili boje cigle,
zemlja spržena na suncu, zelena ili braon gde su bili odroni, a na izbočinama svih nijansi crvene.

- Jedna viša planina baršunaste pužičaste boje i blage talasaste površine i rečno korito puno
snežnobelog peska (kad god je nešto mnogo belo blešti pod sunčevim zracima, sa svakog
kamena vise stalaktiti.

- Konji uvek namučeni, malo galopiraju pa se raspadaju, jedan odustao i preminuo na licu mesta.

40. Buno

- Ravnica sasušenog blata, sive boje negde žute, čitav horizont zaklanjaju prozračne planine
(nežno plave i ružičaste), najviša od njih liči na utvrđeni zamak sa kulama, zapadne planine više
od istočnih, vrhovi azurno plavi (poput neba), razlika se samo vidi zbog tanke snežne linije.

- Na ivici grada počinju zelena obradiva polja i dudovi koji rastu duž bezbroj potočića, korito
reke Kurum, potpuno belo, stanovnici ovde još više hot nego u pešavaru, ali više i životinje, ni
ćao da ti kažu.

- Zabava u čast puka vojnika, stiže vest da su ubijena dva putnika u dolini reke Kurum, sto
ukrašen ružama penjačicama Marečal nion, krupnih zlatnožutih cvetova i jakog mirisa (po
Adolfu Nielu, francuskom maršalu) i Gloire de Gijon, raste do 5 metara, stajnih tamnih listova i
krupne mirisne, ružičasto-narandžaste guste latice, nakon što su završili dezert, udarali u bubanj i
doboš, žurka se nastavlja do kasno u noć.
- Pre svitanja, molitva mule razbudila dva puka Sikha koji su bili u tvrđavi, u podne su se viteški
borili četiri na četiri sa namerom da obore jedni druge sa konja, zatim trke tovarnih mazgi, brzo
uprezanje konja i podizanje šatora, konjske trke između Engleza, na kraju podeljene nagrade.

- Nasred terena krov za zaštitu od sunca sa četiri Engleskinje koje su došle sa muževima,
doterivale su se i bavile decom, živele su među Paštunima, poznati i kao Pathani, iranski narod,
žive u Pakistanu i avganistanu, to su muslimani koji govore paštunskim.

- Paštune sveštenici stalno podsticali na bunu, žene boli briga ili nisu svesne.

- Kada je pravljen put kroz Buno, ostavljeno brdo kamenja u sredini sela koje nije pomereno, a
muslimani počeli da smatraju grobom nekog sveca i dolaze da mu se klanjaju, sade bambuse na
koje kače barjačiće i donose još kamenja na dnevnoj bazi.

- Mnogo sparno i cveće izgubilo miris, još dva ubistva, ubijen čovek koji je obilazio svoje polje
ječma, 16 brđana ga sačekalo, druga žrtva, noćni čuvar iz susednog sela, osumnjičen za izdaju
brdskih plemena, pucali mu u glavu i isekli ruke.

- Uveče polo utakmica i tri dame prisustvuju, na granu je okačena košara puna pleve i flaša soda-
voda u znak dolaska proleća.

- Svetkovina proleća, svaki muškarac imao ružu zadenutu za turban i košulju zlatom izvezenu na
ramenima i grudima, žene ukrašene nakitom, napili se arakom, rakija od pirinča ili kokosovog
oraha u južnoj Aziji (jedno od najstarijih alkoholnih pića), arak nekada hindi naziv za sva
destilovana alkoholna pića.

- Mnogo svi igraju i slave, među njima za trpezom su i dvojica oficira koje su napali brđani, ubili
vozača i konja, ali oni lagani, posle zalaska sunca eksplozija cveća pogotovu na mestima sa malo
hlada.

- Konjanici na ravnici izvode neku indijsku ofanzivu oko nekog drvenog kočića, traje dugo i
digao se oblak prašine.

- Kako bi čuvali svoj novac, koji je uvek u kovanicama (ne veruju papiru), starosedeoci ga ili
zakopavaju i prave nakit koji nose žene i deca, deca od po 5-6 godina, potpuno goli oko vrata
nose 3-4 zlatna lančića, kad se jedne večeri dete ne vrati ubrzo se pronađe leš bez nakita.

- Jedan Sikh kupuje nekoliko hektara zemlje, donosi 800 rupija u novcu, a na svojim ženama još
3000 rupija u nakitu.

- Studija manira, u svojoj kući sudija sedi na maloj prostirci prekrštenih nogu, dolazi lik iz
najniže kaste, šudra, sudija nepomičan, ovaj skida sandale i žuri do sudije uz najdublji poklon mu
dodiruje stopala, za vajšju, čoveka iz nešto više kaste običaj je isti, ali ne dotrči već priđe i
pretvara se da mu je dodirnuo papuče, kšatrija s druge strane, sporo korača i sudija ka njemu
susreću se na pola puta i klanjaju jedno drugom, kada je u pitanju braman, sudija biva taj koji
žuri do praga i pretvara se da dodiru sveštenikova stopala.

- Starosedelac je išao pored konja, kada su stigli ispred njegovog sela on se popeo na konja i
počeo da uzvraća pozdrave ljudima koji su ga do tada izbegavali, smatrajući da kada kšatrija ide
peške znači da ne želi biti prepoznat.

- Kada je Sikh pobeđen od skida turban i stavlja na stopala pobednika, čime kaže da zajedno sa
turbanom nudi i svoju glavu.

- Kada dolazi čovek da zatraži uslugu, donosi nekoliko rupija, koje moljeni uzima i drži nekoliko
trneutaka, jedan penzionisani policajac, Sikh, dolazi u puk da vidi svog sina i upoznaje
pukovnika koji ga pita dal mu ništa nije potrebno, na šta mu ovaj kaže da ga ne bi uvredio time
što bi došao netraživši ništa od njega.

- Sluga koji zarađuje pet rupija mesečno ženi sina i na kredit kupuje vatromet uz veliku kamatu,
koji će ga koštati trogodišnju zaradu, kaže da će plaćati sam koliko može, a kad sin počne da
zarađuje plaćaće zajedno.

- Najviša planina iz lanca koji okružuje Buno, u obliku stare ruševine, legenda je nastala u vreme
kada je tigar ljudožder napadao stanovnike, kaže da njome vreba džin ljudožder, i starosedeoci
odbijaju po svaku cenu da se popnu.

- Muškarci u malim kavezima kupastog oblika donose prepelice – borce, predveče se okupljaju
kladioničari, ptice se napadaju ciljajući u glavu, ubijena ptica bez očiju i otvorenog grla se
smatra lepim i plemenitim prizorom, po pravilu nakon nekoliko rundi jedna od ptica pokušava da
pobegne, a vlasnik joj preseca vrat i ostavlja je da lagano umire, prepelica koja često pobeđuje
vredi 8-10 rupija, lik na sahrani za opasač zakačio kavez sa prepelicom od koje nije želeo da se
odvaja.

- U tvrđavi jedan čovek udarajući u gong otkucava časove, u podne jedva, a kako se temperatura
spušta sve jače.

- Čistači, konjušari, nosači (sluge) spavaju napolju na vrelini, poljski krevet, dve prostirke i pola
tuceta posuđa, cela svojina jedne porodice, pomera se oko kuće za hladovinom i prestaje tek
kada padne mrak.

- Mesec jarka svetlost, topla i zlatna, tamen skoro nema, cveće miriše, a žabe krekeću
neprekinuti bas, vrsta muzičke pratnje u baroku, krici nočnih ptica i glasan žamor iz daljine, beli
oblaci svetlucavi, nebo baršunasto plavo, zvezde poput akvamarina nisu treperile.

- Sledećeg dana vazduh pretežak za disanje, planine izgubile svoj sjaj, apsolutna tišina ni ptice u
vazduhu.
- Večeras muzika u vrtovima oko biblioteke, kapele i teniskih terena, haljine i uniforme na
mesečini, orkestar i pratnja bendža, na visokom drveću papagaji krešte kao da je usred dana,
haljine od tila i muslina su se slagale sa pozadinom od bambusa i ruža, žubor razgovora
melodičan, svici oko biljaka, sanjarska atmosfera.

- Stražar na bedemima, uniforme iste boje kao suncem spržene cigle, hoda napred-nazad
nevidljiv osim po igli svetlosti na bajonetu pričvršćenom za pušku.

41. Kohat

- nije vise u buni

- putnici spavaju pod drvećem nema nikog

- neki cigani idu na svadbu, daleko od te grupe sedela i jedna "loša zena" sto putovala na istu
svečanost ali nije smela se približi do povorke

- bleđe malo boje nego u Evropi ali mnogo vruće sve treperi od vreline a zidovi prže kad im
priđeš

- nagi kuliji radili u poljima

42. Dehra Dun

- najljupkiji vrt na svetu ima ovde

- (rastu tu kedrovi, banjani, palme, krotoni, ruže, cinerarije)

- vidi on Himalaje odatle i bungalove musorija

- neki njegov drug Englez živi tu u saglasju sa prirodom izolovao kucu nekim biljkama pa mu
mirise cveće i pevaju ptice i mnogo je to jako

- Gurkhe su neki narod iz Nepala sto se borio u Gurkha ratu sa bik

- bili poraženi onda ali ih Britanci primili kao vojsku jer su hrabri

- imaju nož neki sto se zove kukri sto istovremeno oružje i oruđe

- gurkhe nose kape bez pugarija

- taj gurkha sto kod njegovog druga sluzi ima suncobran mesto puške jer je van službe

- mauzolej sa ležajem gurua ram-roja i uopšte 397 strana možda bitna tako da čekirajte celu
- hlebovci drvo neko sto ima plodove sto ukus kao hleb krompir itd

- nisu smeli da priđu ležaju gurua Božidar i ekipa

- fakiri ima tu neki što čuvaju zastavu što valjda ispred zdanja jedan od njih kaže zauvek će tu da
stoji ali deluje da je bio umoran...

- išli snije do neke plantaže čaja

- kuliji tamo rade jak posao sa mašinama ali namerno sporo jer se nemo bune protiv
"ponižavajuće prisile da se pokoravaju predmetu od gvožđa i drveta" a pogotovo jer Indijci
sanjaju da ne rade ništa

- neko morao da im služi čaj ali nije bilo sluga pa onda uzeo neki od kulija kome vera zabranjuje
da dira hranu posuđe nevernika pa kad uzeo da im skuva čaj bio brda utučen

- gurkhe imaju "kineske crte lica" i rade gimnastiku (to valjda deo kad naišao na neke vojnike)

- odlični vojnici svi ovi Indijci sto ih on ovde gleda

- neki hodaju bosi neki ne

- narednik im uzvikuje komande na čudnom engleskom gde lept znaci left

- ovaj domorodački puk dobio od kraljice neki skiptar posle mnogo pobeda

- tu na 401 str ima razne neke info u vezi sa tim sto ja ne mogu mnogo

- inače kraljica Viktorija Hanoverska prva carica Indije od 1877.

- panka kuli je momak sto te hladi lepezom ali valja da on bude gluv jer oko njega brda
poverljivi razgovori

43. Haridvar

- ako dobro razumem ovde se ljudi ritualno kupaju u Gangu mada piše da se zove reka Ganga

- atmosfera ko u Benarešu

- ribe jure ka zrnevlju koje pada i stvaraju pritom vrtlog svetlosti

- fakiri stoje pored vode i samo trans kad neka zena padne u vodu oni ne vide ništa

- citati fusnotu na 404 str jer to izgleda bitno

- hromolitografija je izgleda bitna rec ovde konkretno ovde u nekim hramčićima prikazuju neke
scene iz Veda

- ima kolera u jedan deo grada ali u drugi sve lagano ide samo razvučen konopac da ne možes iz
jedan u drugi

- sve sami bazari svuda

- vraćali se Božidar i ekipa kroz četvrt hramova kad odjednom tu pojurila velika grupa sivih
majmuna s crnim licima

- jedan probao da ukrade pirinač prinesen gipsanoj statui Višnua

- braman probao da ga uplaši ali nije smeo da ga gađa jer majmun štićenik Hanumana boga sa
zelenim licem

- bio meksikan stendof između sveštenika i grupe majmuna ali na kraju majmuni pobegli

44. Delhi

- (nema niko na ulici a mnogo vruće samo prosjak tu i tamo)

- preko dana nema niko odvratna atmosfera kad noć svuda ljudi sve mirise svi sviraju neka
zenica plese ko pro ali zapravo hobista

- u jednom trenutku pored svetih bazena išao zvuk slepih miševa, išao zadah smrti oni mislili
neka nevidljiva opasnost ali onda prošli

45. Bombaj

- čajanka u jedriličarskom klubu tu samo evropska atmosfera prisutna nema indijsko šarenilo

- kuga zaboravljena vise nije aktuelna

- išao s drugom kraj malabar hila ali čitav jedan deo grada bio zbrisan nije prepoznao ništa
Božidar

- tamo gde umirali ljudi pre sada samo gomila smeća

- u jednom vrtu spaljivali bungalov gde je čovek upravo umro

- u Bikuli Grant roud ulica s kockarnicama

- na 412 str ima nešto o dhoti ja to ne znam sta je

- u sporednim ulicama ljudi spavaju na zemlji

- na svakoj kuci mrlje od crvene farbe koje kazuju koliko ljudi u njoj umrlo od kuge sto kuca
manja to vise crvenih kružića

- ali zapravo izgleda ipak kuga ima i dalje spominje Božidar sahrane i kockare što uživaju uprkos
smrti

- neka dva bramana neku mrtvu bramansku curicu u belom nosili i teret bio mnogo lagan cak i
njima koji ka svom kraju već idu

- vidi Božidar razne kule i minarete i taj draguljasti kvalitet Bombaja ali vreme mu je da zapali
kuci

Pogovor - O LJUPKOM PRINCU I NJEGOVOJ UMETNOSTI

(beleška o knezu Božidaru Karađorđeviću)

- Božidar bio sin Đorđa Karađorđevića, unuk Miše Anastasijevića, praunuk Karađorđa

- rođen 1862. godine u Beogradu na Božić i otud ime Božidar

- Đorđe se oženio Šarkom, tast hteo da ga postavi na srpski presto

- rektorat univerziteta u Beogradu bio inicijalno zdanje za njih

- Miloš Obrenović pritiskao njih pa Đorđe i Šarka živeli na relaciji Beograd-Bukurešt

- imali decu Aleksu i Božidara

- posle Rumunije nastanili se u Parizu 1890. u blizini Bulonjske šume

- mladi Božidar bio slabašno dete koje je više od svega volelo umetnost

- iako završio Pravni fakultet ostao je veran umetnosti

- bio slikar, pisac, novinar, ilustrator, prevodilac, umetnički kritičar i zlatar

- putovao mnogo, govorio srpski, francuski, engleski, ruski, nemački, italijanski jezik

- držao predavanja o francuskoj i nemačkoj književnosti i povremeno davao časove pevanja

- pisao je pripovetke i kritike umetničkih književnih dela

- ovaj pogovor treba da pročitate u celosti jer ja nemam blage šta ovde bitno sve je bitno ko Đala
- na prvi pogled jasno da je Božidar jedna od najzanimljivijih stvaralačkih ličnosti xix na xx vek

- sa francuskim džetsetom bio prisan, poznavao Saru Bernar s njom glumio u predstavama
mrtvog grofa Jariskina

- išao u školu slikanja sa Marijom Baskircevom, mnogo se družili i ona njega mnogo volela pa
naslikala njegov portret kako sa balkona gleda u daljinu

- ona umrla mlada kao i mnogi njegovi prijatelji umetnici, članci koje je pisao o njima vredna su
lična svedočanstva a manje kritički osvrti na njihovo stvaralaštvo

- nakon sto mu je umro cale majka htela njegovog brata na srpski presto da stavi a Božidar nije
bio predmet njenih političkih planova jer ona i nije mnogo razumela njegovu slobodnu
umetničku prirodu

- bitan deo njegovog života je prijateljstvo s Pjerom Lotijem koji takođe napisao knjigu o Indiji i
voleo kulturu istoka pa ga možda on i podstakao

- nije se družio samo sa umetnicima nego i sa majstorima i zanatlijama

- ušio je zanat i razvijao veštine da bi jednog dana mogao da bude "radnik umetnosti" kako je
sebe nazivao

- glavna odlika njegovog stvaralaštva je zaljubljenost u prirodne oblike a posebno je opčinjen

cvećem sto se vidi u svim njegovim umetničkim delima naročito u Putopisu o Indiji

- potpisivao svoja dela bez titule ispred imena nije isticao poreklo

- putovao po Evropi, Africi i Aziji nesvestan da strane ambasade posebno engleska i

austrougarska pomno prate njegovo kretanje

- 1893. išao na Balkan, voleo on to, vise puta je anonimno posećivao zemlju u kojoj nije imao
prilike da odrasta i živi

- put ga vodi i do Skandinavije gde švedsku gotiku vidi kao "crkve bez stila"

- voleo on taj duh Sredozemlja i Balkana

- 1896. putuje u Indiju što će nadahnuti jedan poseban putopis, bio tamo sedam meseci

- tamo mu nije promakao nijedan detalj prirodnih oblika sklada boja i arhitekture lepih predmeta
koje izrađuju ulične zanatlije, to sve verovatno bitno

- objavljena knjiga i na engleskom i na francuskom 1899.

- on baca novo svetlo na bogatu kulturu i njegovo razumevanje kulture Indije rečito govori o
slobodi duha koji ne zastaje pred prividima već traga za onim što se na površini života nikada ne
otkriva

- iako mu nude razni izdavači mnogo para za razne putopise Božidar nastavlja da živi u oskudici
i srpskim novinama ustupa besplatno pravo na prevođenje

- hteo da uči i usavrši svoje veštine obrade metala gledajući indijske majstore

- njihova veština nesputana nacrtima i šablonima što rađa beskrajnu maštu

- za razliku od industrijalizovane Evrope, u Indiji je ručni rad svuda prisutan i on hteo isto da
izrađuje različite predmete

- zato se pridruživao radionicama gravera i drugih zanatlija danju a noću bio aktivan u otmenom
svetu

- vremenom postao jedan od najboljih zlatara i juvelira u Parizu

- uneo novine i nakon njega u pariskoj umetnosti vise nema podele na lepo i praktično

- u kaminu iz 1898. jasan uticaj indijske umetnosti i bezuslovna odanost prirodnim oblicima

- časopis Umetnost i dekoracija kaže da Božidar smelo uvodi novi stil ukrašavanja na primeru
pomenutog kamina

- te dragocenosti sto je pravio potom poklanjao dragim prijateljima

- njegovo umetničko stvaralaštvo deo je "lepe epohe" koja je odgovor vladavini mašina i
tehnološkoj revoluciji

- Božidar pripada "novoj umetnosti" i privlači ga "novi stil" koji se u Parizu javlja 1895.

- primetio Božidar da su industrijski proizvodi uvezeni u Indiju iz Evrope drugorazredni i

besmisleni

- ne pripada skroz ovom umetničkom pravcu jer on je negovao svojstven stil

- suština njegovog stvaralaštva je "srednji put"

- 1903. prevrat u Srbiji

- 1904. kralj Petar krunisan ali braća Aleksa i Božidar ne u mnogo lepim odnosima sa njim
delimično jer Šarka mnogo htela na presto Aleksu

- poslednjih godina života umoran od taštine spoljašnjeg sveta; narušenog zdravlja i uvek
oskudnog finansijskog stanja Božidar se sve više povlačio u sebe tražeći utočište u umetnosti
- 1908. umro od tifusne groznice (i tada nacrtan njegov poslednji portret na samrtnoj postelji,
Žorž Lakomb stvorio)

- izgleda glavno bilo da je bio zlatar od svih njegovih zanimanja

- knez bio prava luča moderne srpske i evropske kulture i velika lična sinteza istoka i zapada

- zato neophodno čuvanje uspomene na ovog velikog čoveka