Professional Documents
Culture Documents
Током хладног рата совјетска цензура је била сумњичава према свему што
долази са Запада. „Господар прстенова”, чији је аутор Британац, није био
изузетак. Како би читаоцима у СССР-у ипак приуштили да се упознају за
класичним делом епске фантастике совјетски преводиоци су покушали књигу да
преведу илегално, да је објаве под другим називом, да је прераде у драмски
комад, па чак и да Толкиново дело адаптирају у облику сасвим нове
научнофантастичне приче.
Научнофантастична прича
1966. године совјетски преводилац Зинаида Бобир начинила је очајнички
покушај да Толкинову фантастику прилагоди стандардима совјетског књижевног
часописа „Техника-Молодежи”.
Avito
Убеђена да совјетска цензура неће дозволити штампање директног превода
оригинала, Бобир је Толкинову епску фантазију претворила у
научнофантастични роман, а магијске теме сакрила иза фасаде рационалних
научних открића.
У преводу Зинаиде Бобир Толкинова оригинална бајка је приказана као прича
унутар друге научнофантастичне приче о пет научника који откривају древни
прстен. Они закључују да је прстен био уређај за складиштење информација које
открива ако се стимулише помоћу варнице.
Александ Коротич (CC BY-SA 4.0)
Покушај је био неуспешан, јер је часопис одбио да објави њен рукопис.
Први „чувар”
Прва књига трилогије која носи назив „Дружина прстена” у СССР-у је објављена
1982. Совјетски преводиоци Владимир Муравјов и Андреј Кистјаковски, који су
такође били љубитељи Толкинових дела, убедили су совјетску издавачку кућу да
објави 100.000 примерака првог тома.
„Зло царство”
Кистјаковскиј
архива Марине Шемаханске
„Ако би неко био ухваћен да самостално преводи и илегално објављује фикцију,
заобилазећи цензуру, та особа је могла да изгуби посао или могућност да
настави образовање. Могућност да се заради новац била су генерално
ограничена, а била би примењена и административна ограничења. И, осим тога,
то је значило уништити живот породице, рођака, пријатеља и колега”, објаснила
је совјетски филолог Јевгенија Смагина.
Муравјов
Елена Калашникова/Новое литературное обозрение, 2008