TRI PRASETA I VUK

Jednoga dana krenula 3 praseta u svet kako bi pronašla svoju sreću.

Odlučili su svaki sebi sagraditi kućice i živeti u njima srećno do kraja
života. Ali kako prasići nisu bili baš vredni, nadali su se da će pronaći
nekoga da im pomogne.
Baš u tom trenutku sretoše jadnog izgladnelog vuka.

Rile: Vuče, prijatelju stari, kako si?

Vuk: Bilo je i boljih dana,

gladan sam,
nisam jeo već mesec dana
ništa osim banana.

Gile: Hajde s nama, saaamo nam nešto pomozi malo,

a mi ćemo ti dati da jedeš nešto jako slasno.
(vuk odmah pristane ne znajući šta ga čega)

Mile: Vuče, biće pohovanog mesa,

ali nam prvo iz šume drva donesi
pa da i prasići budu na svojoj adresi
Vuk: kao strela letim, biću brži od nebesa,
Sve zbog komada pohovanog mesa.

Rile: sve je to lepa,

Drva su na mestu,
a ti vuče pokaži
još jednu dobru gestu.
Sada nam treba
Sagraditi kuću.
Mi prasići majstori dobri nismo
Pa se tebe dosetismo.
Ako budeš vredan poput zeca,
Tek tada će biti pohovanog mesa.

Vuk: (očajan)
Šta ću sada,
Raditi se mora,
Dok ne svane bela zora.
A i ovi prasići ne rade ništa,
Samo leže,
I kažu da ih oko pojasa sve steže.
Mile:
Hajde vučino,
Ne pričaj puno nego ubrzaj radnju,
Sada je pravo vreme za gradnju.

Vuk: (peva)
Zidam kuću, zidam kuću,
Prasići se smeše.
A moj stomak, a moj stomak,
Od gladi se steže.

(kada je napokon završio posao i tražio meso prasići su rekli)

Gile:
Zaboravili smo ti reći, i to nije šala,
Dragi naš vuče na svemu ti hvala.
Pohovano meso za mene je stranac
Jer ja sam vegeterijanac.
Banana imamo koliko te volja,
A ti se slobodno posluži,
Ili jednostavno u šumu produži.
Vuk:
Idem ja i jadan i gladan,
i iz ove šume i iz ove priče,
dovoljno sam proživeo stresa
sve zbog pohovanog mesa.

Kraj.