8 prvih pitanja i 8 odgovora na temu

LNG terminala

1. Šta je LNG?

Utečnjeni prirodni gas (Liquified Natural Gas – LNG) je prirodni gas kojem se na mestu proizvodnje
menja agregatno stanje kako bi mogao da se transportuje brodovima umesto cevovodom.
Utečnjavanjem se redukuje zapremina gasa 600 puta u odnosu na onu koju gas ima u gasovitom
agregatnom i na taj način sprema za transport. Redukcijom zapremine smanjiuje se broj ruta koji
tankeri moraju da pređu da bi se dopremila veća količina od mesta proizvodnje do tržišta. Na mestu
isporuke ponovo se vraća u gasovito stanje i vrši distribucija. Dakle LNG je alternativa i dopuna
cevovodnom transportu gasa i doprinos diverzifikaciji dobavljača. Od svih goriva fosilnog porekla, u
odnosu na destilatna gorva (benzin, dizel, mazut) ili ugalj, ima najmanji ugljenični otisak, odnosno
najmanju emisiju ugljen-dioksida po jedinici zapremine sagorelog goriva. Iz tih razloga često se naziva
ekološkim gorivom.

2. Šta su LNG (uvozni) terminali?

LNG terminali su objekti na kojem se skladišti prirodni gas. Razlikuju se po poziciji, kapacitetu,
kontrukciji i nameni. Najčešće se planiraju u svrhu diverzifikacije energetskog miksa jedne države i
povećanja bezbednosti (rekla bih energetske iako se najčešće spominje nacionalna). U lancu
vrednosti prirodnog gasa imaju važnu ulogu jer proizvođačima prirodnog gasa omogućuju
monetizaciju gasnih rezervi, a za potrošaču snabdevanje iz celog sveta i stvaranje nove dinamike
snabdevanja. Uz skladište, a u zavisnosti od namene terminala, od kjučne opreme planiraju se
postrojenje za utečnjavanje ili regasifikaciju, lučka infrastruktura i gasovodi. Sa aspekta kapaciteta
terminali mogu biti nisko ili visoko-tonažne instalacije, sa aspekta namene - vrše funkciju uvoza ili
izvoza, tako da podrazumevaju različita konstrukciona rešenja. Ona se razlikuju se u zavisnosti od
mnoštva faktora, ali pre svega od lokacije i namene. Primarna funkcija terminala – izvoz ili uvoz,
definiše njegovu složenost, namenu i veličinu. U tom smislu postoji više koncepata i različitih
kapacitetnih opcija: satelitski terminali za snabdevanje elektrana, barže za snabdevanje brodova,
plutajuća skladišta (FSRU), terminali za sniženje vršne potrošnje (peak sheaving terminals) i sl. Odabir
zavisi od strategije razvoja u energetskom, ekološkom i svakom drugom pogledu, države koja
investira. Industrijski potrošači i (termo)elektrane su svakako pogonska sila u opravdanosti realizacije
ovakvih projekata. Zato se namenski rade različite tehno-ekonomske, strateške i ekološke studije.

Uvozni LNG terminal je objekat izgrađen posebno za prijem prirodnog gasa koji se specijalizovanim
tankerima doprema od izvoznog terminala, skladišti, po potrebi ponovo (re)gasifikuje odnosno vraća
u gasovito agregatno stanje i ubrizgava u gasovodnu infrastrukturu. Njegov konačni plasman zavisi od
projektovane upotrebe i dijapazona krajnjih korisnika (komunalnih i/ili industrijskih potrošača).
Postoje dva konstruktivna rešenja izvoznih terminala: obalni tj. kopneni terminali i plutajuće jedinice
za skladištenje i regasifikaciju (Floating Storage Regasification Unit - FSRU ). Za razliku od FSRU, obalni
terminal zahteva prostor za izgradnju trajne građevine. Znači kopneni prostor, odgovarajuće dozvole
države u kojoj se gradi i prilagođava svim lokalnim propisima.

3. Da li LNG i na koji način terminali imaju negativan uticaj na životnu sredinu?

Tvrdnja da je ovaj ili onaj vid energije ekološki bez uticaja je u najmanju ruku neozbiljan. Rizik uticaja
na životnu sredinu i rizik od hemijskog udesa uvek postoji. On se procenjuje već u ranim fazama
projektovanja u odnosu na kapacitet postrojenja, poziciju, seizmološke karakteristike oblasti u kojoj

1
je planirano i drugih. Na osnovu tih proračuna se predviđaju, projektuju i grade adekvatni zaštitni
sistemi. Aspekat ekologije i sigurnosti svakako je među prvim pitanjima kada su u pitanju investicije
poput izgradnje instalacija koje vrše funkciju manipulacije energentima. Uticaj na životnu sredinu
sagledava se u segmentima zaštite vazduha, vode, zemljišta i buke. Za svaki od medijuma životne
sredine predviđaju se adekvatni zaštitni sistemi. Potencijalni uticaj na atmosferu ogleda se u pravcu
emisija gasova sa efektom staklene bašte (metan i ugljen-dioksid), a koje su povezane sa procesima
sagorevanja, neželjenim i ventilisanim (projektovanim i očekivanim) emisijama. Kada je u pitanju
buka, izvestan uticaj očekuje se tokom pripreme terena i izgradnje. Tokom eksploatacije obzirom da
se izbegavaju bilo kakve vibracije, uticaj buke trebalo bi da je sveden na minimum. Štetan uticaj na
vodu sagledava se sa aspekta tehnologija koje se koriste za potrebe hlađenja ili grejanja fluida. Važan
je planirani kapacitet gasa koji se skladišti i sa kojim se manipuliše. Što se tiče uticaja na vodu, kod
izvoznih terminala u fokus se stavlja potrojenje za regasifikaciju jer se zbog temperaturnih razlika koje
nastaju tokom njegovog rada na grejanju gasa stvaraju alge na opremi. Da bi se to sprečilo koriste se
određene hemikalije. Njihov uticaj može biti štetan, pa da bi se dobile upotrebne dozvole u
slučajevima kada se koristi oprema za zagrevanje utečnjenog gasa morskom vodom, neophodno je da
se sagleda obim i uticaj tog aspekta. Zato se izrađuju potrebne studije i procene radi varijantnih
rešenja. Postoje alternative koje se biraju u odnosu na poziciju i tip terminala i u odnosu na
postojanje raspoložive infrastrukture. Razmatra se da li je moguće iskoristiti primera radi otpadnu
toplotu iz elektrana ili industrjskih objekata i na taj način eliminisati potrebe za vodom ili gorivom,
ujedno poboljšavajući toplotnu/energetsku efikasnost. Ozbiljni zahtevi investitora prema
projektantima treba da idu u pravcu sagledavanja i sprovođenja maksimalne sigurnosne i energetske
efikasnosti ovakvih sistema. Ona se automatski reflektuje na ekonomsku i ekološku. Po prirodi stvari
u naftnoj i gasnoj industriji podrazumeva se sagledavanje svih mogućih uticaja na životno i radno
okruženje ne samo tokom rada postrojenja već i tokom njegove izgradnje. Sa aspekta ekologije,
najčešće isticano svojstvo je minimalna štetnost u odnosu na druga fosilna goriva. Ovo se temelji se
na činjenici da se sagorevanjem prirodnog gasa koji ima relativno jednostavan sastav, sa u proseku
više od 75% sadržaja metana, ostvaruje niska emisija pepela u odnosu na eksploataciju drugih fosilnih
goriva.

4. Pozicija terminala

Posmatrano sa aspekta prostorne orjentacije, terminali mogu biti izgrađeni na kopnu (onshore) i/ili
na moru (offshore), kao fiksne ili plutajuće instalacije, sa skladišnim prostorom koji je nad zemljom,
polu-ukopan ili ukopan. Što se tiče pozicije terminala pre bilo kakvog odabira sagledavaju se
klimatske karakteristike terena, sam teren (na kopnu i na vodi) i seizmička aktivnost da bi se odabrala
najbolja pozicija predviđena za izgradnju terminala. Nije praksa da se ovakve instalacije postavljaju u
naseljenom mestu. Kada je u pitanju lučka infrastruktura projektom se uspostavljaju bezbednosne
zone i morske kontrolne zone. To su opsezi kretanja u odnosu na cenatar LNG terminala u kojem
brodovi osim onih koji pristaju na terminalu uz ovlašćenje ne mogu da ulaze prilaze. Ono što je važno
napomenuti jeste da se rana identifikacija svih opasnosti vrši se kroz studije (HAZID, HAZOP), koje su
obavezne za ovakve projekte. Služe za identifikaciju tipičnih i atipičnih scenarija udesa u LNG
terminalima, bilo kakvog nekontrolisanog isticanja u atmosferu i bezbednog rada postrojenja u svim
radnim i vremenskim uslovima. One nisu obavezne zakonom o planiranju i izgradnji, ali su obavezne
dobrom inženjerskom praksom i standardima, pogotovo u naftnoj i gasnoj industriji. Tu nema
kompromisa jer je prvi i najvažniji uslov da bi se postiglo maksimalno smanjenje verovatnoće od
udesa.

5. Da li je LNG ekološko gorivo i koliko su bezbedni sistemi za transport i skladištenje?

2
Pre svega treba pojasniti da postoji razlika između bezbednosti i sigurnosti, jer se ova dva pojma
često poistovećuju, a postoje razlike. U tehničkom smislu mi govorimo o sigurnosti. Bilo koji sistem
koji proizvodi energiju u određenoj meri ima uticaj na životnu sredinu, bilo da se pogoni na goriva
fosilnog porekla ili na neki vid (ne)obnovljivih izvora energije. Ključno svojstvo koje čini ugljovodonike
primarnim svetskim energentom (zapaljivost, potencijalna eksplozivnost kao i kriogeni uslovi
utečnjavanja) čini ih inherentno opasnim. U svim segmentima lanca vrednosti LNG-a, kao i procesima
skladištenja, manipulacije i transporta, sigurnost u radu LNG objekata moguće je sprovoditi, uz
preduslov da su poznata svojstva utečnjenog gasa. Pre svega njegovih zapaljivih, disperzionih,
kriogenih i toksičnih svojstava. A jesu poznata. LNG industrija razvijana je od 70-tih godina XX veka do
danas na sve četiri strane sveta. Teško da postoji nešto u tome što nije poznato. Što se sigurnosti LNG
objekata tiče, terminali se projektuju i grade sa predviđenim pasivnim i aktivnim višestrukim
zaštitnim barijerama. U tom smislu, imaju višestruke stepene zaštite koji se međusobno nadgrađuju.
Da bi objekat bio siguran, već projektom se predviđa pun sistem tehničke zaštite. Naknadno, tokom
eksploatacije izgrađenih objekata, sigurnost se obezbeđuje poštovanjem striktnih procedura, koje
treba da sprovode edukovani kadrovi. Svaki element lanca snabdevanja prirodnim gasom -
proizvodnja gasa, utečnjavanje, transport, pretovari, skladištenje, regasifikacija kao i cevovodni
transport ima svoje specifičnosti i posebnu logiku sistema obezbeđenja. Podjednako je važan i
sagledava se pojedinačno i do najsitnijih detalja. Ipak, najopasnijom karikom u sigurnosnom smislu
smatra se skladište. Tokom tehničko-tehnoloških procesa do nekontrolisanog isticanja prirodnog gasa
može doći usled različitih otkaza opreme, mehaničkih oštećenja, neispravnosti, neredovne ili
nepravline kontrole, ali u najvećem broju slučajeva usled ljudskih grešaka. Verovatnoća tih grešaka
meri se u dobroj proceni potrebnih resursa na samom početku ovakvih projekata, a i kasnije tokom
eksploatacije objekta. Ne treba zaboraviti da ovakve projekte sprovode veliki stručnjaci i tom
segmentu nema kompromisa. Zato se prvom odbrambenom linijom u sprečavanju realizacije rizika
od hemijskog udesa smatra angažovanje stručnih kadrova na projektovanju, a kasnije maksimalan
nivo obučenosti zaposlenih, strogo poštovanje propisa kroz ceo životni ciklus projekta. Među
ključnim dilemama za većinu laika je verovatnoća od pojave požara. Pod time se ne misli samo na
nekontrolisani izvor plamena ili varnica. Mogući su požari svih vrsta jer je gas zapaljiv pod određenim
uslovima. Da li se oni dešavaju, kakvo je dosadašnje iskustvo? Da, dešavaju se ali ne zbog tehničkih
ograničenja ovih sistema već u najvećem broju slučajeva zbog ljudske greške. Ovakvi objekti ne
dozvoljavaju improvizacije. Što se tiče ljudskih grešaka, svako odstupanje od propisanih procesnih
uputstava i nedoslednost u procedurama može da dovede do poremećaja u radu, otkaza opreme i
posledično realizacije ekoloških i bezbednosnih rizika sa implikacijom štetnog uticaja na životnu
sredinu. Tako je u svakom industrijskom sistemu ne samo u ovim.

6. Da li su ekologija i bezbednost najvažniji aspekti izgradnje LNG infrastrukture?

Pitanja bezbednosti i sigurnosti svakako jesu osnovna pitanja. Ali među značajnim pitanjima su isto
tako zrelost i spremnost lokacije na kojem se terminal gradi u infrastrukturnom, regulatornom i
ekonomskom pogledu da se u takve projekte ulaže i šta je zapravo stvarni cilj tih poduhvata.
Uspešnijim projektima smatraju se oni koji ne samo da su izvedeni u planiranom vremenu i budžetu,
već služe svrsi odnosno ispunjavanju postavljeni cilj tokom celog životnog veka. Najčešće se
investiranje u ovakve projekte opravdava odredbama Pariskog sporazuma (dekarbonizacija) i
(geo)političkim odlukama vlada. Ukidanje goriva fosilnog porekla projektovana na narednih 20 godina
(do 2050) je dosta ambiciozan plan i ako mogu tako da kažem, ne naročito utemeljen na prirodnim,
ekonomskim i tehničkim naukama, kojima dajem prednost ne sporeći ni jednog momenta političke.
Uzmajući u obzir da se industrija fosilnih goriva razvija od Prve industrijske revolucije, a evo i do
danas ima svoje razvojne aspekte kao što je recimo LNG, onda se možemo zamisliti nad dinamikom i
budućnošću dekarbonizacije. U tom smislu politika, iako je među najvažnijim pokretačima i

3
podrškama bilo kakvom razvoju, realno nije suština (ne)implementacije ovakvih projekata, već
objektivna strateška i tehno-ekonomska analiza stvarnih potreba i mogućnosti. Činjenica je da se
energetika u svetu menja i da je u njen centar stavljena proizvodnja električne energije. Razvoj i
prelazak na eksploataciju i proizvodnju obnovljivih izvora energije je dug put, sa mnogo jednosmernih
i uskih ulica. Mislim da nisu objektivan razlog da se od projekata u oblasti neobnovljivih izvora apriori
odustaje.

7. Koja su pitanja uz ekološka i sigurnosna važna?

Ono što bi mene kao građanina u toj situaciji interesovalo je šta se konkretno tom investicijom dobija
– jeftin(ij)a električna energija i slične beneficije, privredni razvoj, nova radna mesta, povećanje
životnog standarda ili nešto treće? Interesovalo bi me da li bi izgradnja tog terminala povećala ili
smanjila troškove života prosečnog građanina i lokalnog stanovništva. Jer je trgovina LNG-om
dinamična aktivnost sa dosta rizika ali i mogućnosti, može da donese kako benefit tako i gubitak.
Lično mislim da faktori kao što su unapred ugovorena cena i količine gasa (pogotovo ako je to na
dugoročnoj osnovi) od dobavljača, jasan plasman i dinamika, konkurentska pozicija terminala u
regionu igraju veliku ulogu. Ne samo u pogledu opravdanosti i isplativosti takvih ulaganja
investitorima ili često isticano ispunjenje ciljeva Pariskog sporazuma, već pre svega u pogledu
lokalnog razvoja privrede, eventualne proizvodnje jeftine energije (struje) ili trgovine sa trećim licima.
Samo jasan unapred predviđen pravac može da da prave odgovore na ta i druga bitna pitanja, kao i
da rizike svede na prednosti.

8. Da li je LNG terminal opravdana investicije i koje su alternative?

Izgradnju LNG terminala za potrebe termoelektrane treba obrazložiti odgovorom o vlasništvu i

plasmanom? Koji je plan proizvodnje električne/toplotne energije i pod kojim uslovima za građane?
Da li je država većinski vlasnik i investitor i u kojoj meri. Proglašenje takve investicije projektom od
nacionalnog interesa može biti onda ako CG odredi šta joj je nacionalni interes. Država je ta koja
razvoj ove industrije podstiče olakšicama naravno, samo je stvar toga u kom pravcu.

Što se tiče postepenog gašenja elektrana na gas u svetu ili bar EU i pitanje poboljšanja rada gasnih
elektrana, rekla bih da je to noviji neproveren pravac koji je istaknut naknadno (od 2019). Teze o
prelasku na nove tehnologije i nove energente – poput centrala na vodonik, treba da objasne i
odbrane oni koji ih zagovaraju, mislim ipak najviše u medijima, i prikažu iskustva te prakse. Gde je
razvijena takva infrastruktura do sada? LNG je takođe novija tehnologija koja se neprekidno razvija.
Ako se apriori ona ukida, zašto se promovišu neke vodonične? Kolika je bezbednost istih? Gde to
možemo da proverimo? Takođe teza da se skladišta LNG-a mogu zameniti posle za skladištenje
vodonika su isto tako neozbiljna i neutemeljena. Za mene kao tehničko lice takve prognoze nemaju
veliku težinu.