АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД

ОДСЕК ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА

ОСНОВНЕ СТУДИЈЕ СЕСТРИНСТВА

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема: Социомедицински значај рака дебелог црева

Предмет: Социјална медицина

Ментор:
Проф. др сц. мед. Љиљана Студент:
Црнчевић Радовић Лана Љубичић
Број индекса: 05/21
Београд, 2022.
Садржај

1. Увод.................................................................................................................3

2. Узрок настанка рака дебелог црева..............................................................4

2.1. Фактори ризика.........................................................................................4

3. Симптоми .......................................................................................................5

4. Рано откривање рака дебелог црева.............................................................6

4.1 FOB тест....................................................................................................6

5. Колоноскопија................................................................................................7

5.1. Поступак извођења колоноскопије........................................................7

5.2. Припрема за колоноскопију....................................................................7

5.3.Зашто је колоноскопија најбољи преглед дебелог врева?....................7

5.4. Полипи......................................................................................................7

5.5. Могуће компликације колоноскопије....................................................8

6. Лечење..............................................................................................................9

7. Превенција......................................................................................................10

8. Закључак..........................................................................................................11

9. Литература......................................................................................................12
1. Увод

Рак дебелог црева је злоћудни тумор, локализован на завршном делу

дигестивног тракта. Болест најчешће почиње настанком бенигних израштаја
на унутрашњем зиду црева (адематозни полипи), који се временом могу
изменити и прерасти у малигни тумор. Полипи могу бити мали и њихово
постојање може произвести мале или никакве сметње. Из тог разлога, лекари
препоручују редовне скрининг тестове како би се полипи уклонили пре него
што се претворе у рак дебелог црева. Рак дебелог црева се понекад назива и
колоректални карцином, што означава и рак дебелог црева и рак ректума.

Спада међу најучесталије карциноме савременог човека, у свету је трећи

водећи узрок обољевања, иза рака плућа и рака дојке. Трећи је најчешћи
карцином код мушкараца и други водећи малгни тумор код жена. Од свих
малигних болести, колоректални карцином је други узрок обољевања, а
водећи узрок умирања код особа оба пола у Републици Србији. Инциденца
тумора дебелог црева је висока у нашој земљи и приближава се стопама
инциденце колоректалног карцинома у Европи и свету. Најчешће се јавља код
људи између 50 и 74 годинестарости у оба пола.

У Србији се годишње региструје више од 4500 нових случајева оболелих од

рака дебелог црева, а сваке године од њега умре око 3000 људи.
У Србији се спроводи Национални програм раног откривања рака дебелог
црева који укључује мушкарце и жене узраста од 50 до 74 године.
Истраживања су показала да је могуће смањити смртност од рака дебелог
црева, превентивним прегледом столице на голим оком невидљиву крв у
столици која је често први знак болести дебелог црева.

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и

представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је
могуће елиминисати, мењати или утицати на приближно 2/3 фактора ризика
који су одговорни за настанак рака.

3
2. Узрок настанка рака дебелог црева

Тачан узрок настанка ове врсте рака није у потпуности јасан. Сматра се да
настаје као последица деловања наследних фактора, фактора средине и начина
живота.

2.1. Фактори ризика

Фактори који могу повећати могућност обољевања од рака дебелог црева су

неки од следећих:

- Старосно доба. Рак дебелог црева може бити дијагноза особе било које
старосне доби, али је већина старија од 50 година. Нажалост, проценат људи
оболелих од ове болести, а млађих од 50 година је у порасту.

- Лична историја болести повезана са канцером дебелог црева или

неканцерозних полипа.

- Инфламаторне болести цревног система. Улцерозни колитис или Кронова

болест повећавају ризик.

- Наслеђене мутације гена

- Породична историја болести. Ако је једна особа у породици оболела, ризик

је присутан, а ако је више њих оболело, ризик је још већи.

- Исхрана сиромашна влакнима, а богата мастима. Неке студије су показале да

нам штети црвено месо и различите врсте обрађене хране.

- Седећи начин живота. Људи који су неактивни су у већем ризику од

обољевања, те се препоручује редовна физичка активност.

- Дијабетес. Људи оболели од дијабетеса или инсулинске резистенције су у

ризичној групи.

- Гојазност

- Пушење

- Алкохол

- Радијациона терапија за лечење рака

4
3. Симптоми рака дебелог црева

Знаци и симптоми колоректалног карцинома зависе од локације канцера,

колико је канцер напредовао и како то утиче на органе и ткиво. Само један
знак или симптом можда неће бити довољан за одређивање узрока, али ако је
присутно неколико симптома, лекар може боље схватити потенцијални узрок.
Најчешћи симптоми рака дебелог црева су:

- Крварење у столици
- Промене у пражњењу црева
- Абдоминални грчеви
- Умор и слабост
- Малокрвност
- Необјашњиви губитак телесне тежине

Понекад се симптоми колоректалног карцинома не појављују док не дође до

канцера. Када се симптоми појаве, болест је већ узнапредовала. С обзиром на
то да симптоми могу остати непримећени током ране фазе болести, клиничка
пракса препоручује скрининг карцинома колона од 50 - те године.

Статистике показују да редовна контрола може спречити више од 60%

смртних случајева чији је узрок рак дебелог црева.

5
4. Рано откривање рака дебелог црева

Рано откривање (скрининг) рака дебелог црева подразумева тестирање

здравих особа, без присутних симптома и знакова болести, у циљу откривања
промена, најчешће полипа, које претходе настанку рака или рака у раној фази.

Полипи су доброћудне израслине у унутрашњости црева. У неким полипима

временом могу да настану злоћудне промене. Време преласка доброћудне у
злоћудну промену мери се годинама. Благовременим откривањем и
уклањањем полипа пре него што се у њима појаве злоћудне промене,
спречавамо настанак рака.

Република Србија је започела са постепеним увођењем организованог

скрининга рака дебелог црева од 2012. године. Према Закону о здравственој
заштити у 2020. години, све здравствене установе са територије града
Београда, односно Републике Србије су укључене у организовани скрининг
рака дебелог црева.

Активности везане за спровођење скрининга рака дебелог црева обављају

здравствени тимови (изабрани лекар и медицинска сестра/техничар) у свим
здравственим станицама и амбулантама по насељеним местима сваке
општине, као и у седишту Дома здравља. Сваки тим обавља позивање особа
од 50 до 74 године учесницима у скринингу врше заказивање посете лекару у
току целе радне недеље.

Постоји неколико начина скрининга. Тестирање узорка столице на присуство

крви, која је невидљива голим оком, а која је често први знак постојања
полипа или рака дебелог црева, најчешће је коришћена метода.

4.1. FOB тест

То је тест који се користи за скрининг рака дебелог црева којим се открива

скривена, голим оком невидљива крв у столици. Овај метод прегледа столице
је брз, једноставан и јефтин. Спроводи га особа сама, код куће, а резултате
теста тумачи лекар.

Особе код којих је тест позитиван упућују се на колоноскопију, како би се

открио узрок крварења који не мора увек бити карцином, већ може бити
доброћудни тумор или неко друго обољење црева. Изабрани лекар даје
информације о извођењу и потребним припремма.

Уколико је резултат FOB теста негативан, задужени здравствени радник о

томе обавештава учесника у скринингу телефонским путем и информише га о
поновном тестирању за 2 године.

У раним фазама бенигне промене дебелог црева некад не крваре, због чега се
препоручује тестирање особа старих од 50 до 74 године сваке друге године.

6
5. Колоноскопија

Колоноскопија је преглед дебелог црева, који се ради после добијеног

позитивног резултата прегледа столице на скривено крварење, а у циљу раног
откривања рака.

5.1. Поступак извођења колоноскопије

Колоноскопију ради лекар савитљивом цеви дебљине прста кроз чмар

лаганим гурањем, а преко камере на врху цеви прегледа читаву дужину
дебелог црева све до његовог прелаза у танко црево. Преглед се ради у
адекватно опремљеној амбуланти за колоноскопију. Пацијент за време
прегледа најчешће лежи на левој страни. Непосредно пре почетка прегледа
пацијенту се уводи игла у вену ради евентуалног давања лекова против болова
и инфузија. Цео преглед траје у просеку 30 минута. Током прегледа, у дебело
црево се убацује ваздух због чега могу да се јаве грчеви у трбуху, што може
изазвати непријатност или нелагоду.

Преглед је углавном безболан. Уколико се преглед ради у анестезији,

потребно је повести некога у пратњи и не јести дан раније, као и на дан самог
прегледа. Након прегледа већина пацијената може одмах да једе. Тај дан не
треба радити.

5.2. Припрема за колоноскопију

Да би преглед црева био успешан, потребна је добра припрема црева.

Припрема најчешће почиње 2 дана пре заказаног прегледа одређеним
режимом исхране. Саветује се избегавање хране, на пример меса, воћа и
поврћа, хлеба, пецива и намирницама са коштицама, зрнима и семенкама.
Поред тога, потребно је за кратко време попити више литара воде, у којој је
растворен прашак за чишћење црева.

О детаљима прегледа, пацијента упознаје лекар. На дан прегледа не треба

узимати храну. Од пића је дозвољен сок од јабуке, вода и бистра супа.

Пацијент може попити своју редовну терапију, изузев појединих лекова, на

које лекар упозори пацијента.

5.3. Зашто је колоноскопија најбољи преглед дебелог црева?

Колоноскопија је најбоља дијагностичка метода прегледа дебелог црева јер

омогућава најтачнији преглед целе слузокоже дебелог црева. Поред прегледа,
колоноскопијом је могуће безболно уклонити полипе, па је тиме
колоноскопија у бројним случајевима и дефинитивна терапија. Поред
туморских промена, прегледом се могу открити и друге болести црева.

5.4. Полипи

Полипи су доброћудне израслине на слузокожи дебелог црева. У њима

временом може настати злоћудни тумор.

7
 Зато је њихово откривање и уклањање важно у спречавању рака дебелог
црева. Полипи могу бити величине зрна проса до неколико центиметара. Како
није увек могуће разликовати доброћудни полип од злоћудног, потребно је
урадити биопсију полипа. Већина полипа се у току колоноскопије одмах
уклања у целости и шаље на патохисолошки преглед. Са већих полипа прво се
узима узорак ткива (биопсија), а после патохистолошке анализе процењује се
начин на који ће се они одстранити. Биопсија није болна. Да се неки полип не
би превидео, потребно је да црево пре прегледа буде добро прочишћено.

5.5. Могуће компликације колоноскопије

Компликације колоноскопије су јако ретке. Могућа компликација јесте

перфорација или цепање зида црева које може захтевати хируршку
интервенцију, као и крварење које се јавља после биопсије и најчешће
спонтано престаје.

8
6. Лечење

- Операција (ексцизија промене, полипектомија, сегментна ресекција,

хемиколектомија, формирање илео или колостоме, ресекција метастазе у
јетри...)

- Хемиотерапија

- Биолошка циљана терапија

- Зрачење

Одлуку о даљем току лечења доноси тим лекара (конзилијарно). Одлука о терапији се
поставља на основу проширености болести у тренутку откривања карцинома дебелог
црева. Када је рак колоректума локализован (није се проширио на друге органе), први
избор лечења је операција. Тада се хируршким путем одстрањују карциномом захваћен
део дебелог црева и припадајуће лимфне жлезде. Након хируршке интервенције, одлука
о заштитној постоперативној (адјувантној) терапији зависи од патохистиолошког
налаза (PH налаза) након операције.

Анемију треба преоперативно кориговати трансфузијама. Хитне операције, због

опструкције, захтевају два до три стадијума (декомпресија, ресекција, анастомоза).

Колостомија декомпримује црево, олакшава симптоме и може да се затвори касније.

Карцином ректума може да захтева потпуно уклањање ректума са сталном колостомом.

9
7. Превенција

Исхрана треба да буде богата природним влакнима. Препоручује се узимање

најмање 5 порција свежег воћа (јужно воће, јабука, крушка, шљива) и поврћа
дневно. Најмање једном недељно треба узимати броколи и купус. Препоручује
се смањено узимање црвеног меса, највише 3 пута недељно и уздржавање од
уноса изнутрица и сухомеснатих производа. Препоручује се често узимање рибе
и живинског меса као извора беланчевина животињског порекла. Примарна
превенција подразумева препоруку да се одржава телесна маса током целог
живота у распону BMI од 18 - 25. Препоручује се умерено физичко вежбање
најмање 3 пута недељно. Секундарна превенција карцинома дебелог црева
представља полипектомију. Полипектомија бенигних тумора дебелог црева
смањује ризик за настанак карцинома дебелог црева за 76 - 90% од очекиваног.

Још 2015. године, скупштина СЗО усвојила је на свом 58 заседању у Женеви,

Резолуцију о превенцији и контроли рака која указује на потребу израде и
спровођења свеобухватних националних програма превенције и контроле
малигних болести.
Превенција малигних болести представља најефикаснији приступ контроли
малигних болести. На више од 80% свих малигних болести могуће је утицати
отклањањем или модификовањем фактора ризика, тј. спречавањем настанка
болести. Истраживања су показала да је за сваки трећи случај рака одговорно
пушење дувана. Више од трћине свих случајева рака последица је гојазности,
неправилне исхране и физичке неактивности, док је сваки десети случај рака
последица инфекције (пре свега HPV, hepatitis B i C, и Helicobacter pylori).

Превасходна сврха Програма унапређења контроле рака је да се превенцијом и

раним откривањем рака, применом савременог хируршког и радиотерапијског
лечења, као и лечењем иновативним лековима, излечи више болесника, уз
очување квалитета живота током лечења болести и после спроведеног лечења.
Програм треба да омогући одрживи, координисан, свеобухватан, тимски
приступ у превенцији и контроли малигних болести у Републици Србији.
Очекује се да ће се реализацијом Програма у наредном периоду:

- интензивирати активности усмерене на превенцију

- побољшати скрининг и рано откривање малигних болести

- продужити живот оболелих од малигних болести

- побољшати квалитет живота оболелих и њихових породица

10
8. Закључак

Можемо закључити да рак дебелог црева спада међу најучесталије карциноме

савременог човека и у свету је трећи водећи узрок обољевања, иза рака плућа и
дојке. Рак дебелог црева је злоћудни тумор који је локализован на завршном
делу дигестивног тракта. Болест најчешће почиње настанком бенигних
израштаја на унатрашњем зиду црева, који временом могу прерасти у малигни
тумор. Из тог разлога лекари препоручују редовне скрининг тестове како би се
полипи уклонили на време, пре него што се претворе у рак дебелог црева. Рак
дебелог црева се најчешће јавља код особа између 50 и 74 године. У Србији се
спроводи Национални програм раног откривања рака дебелог црева који
укључује мушкарце и жене узраста од 50 до 74 године. Истраживања су
показала да је могуће смањити смртност од рака дебелог црева превентивним
прегледом столице на голим оком невидљиву крв у столици (окултно крварење)
која је често и први знак болести дебелог црева. Тачан узрок настанка ове врсте
рака није у потпуности јасан, али се сматра да настаје као последица деловања
наследних фактора, фактора средине и начина живота. Најчешћи симптоми рака
дебелог црева су: крварење у столици, промене у пражњењу црева,
абдоминални грчеви, умор и слабост, малаксалост и губитак телесне тежине.
Понекад се симптоми рака дебелог црева не појављују док не дође до канцера, а
када се симптоми појаве, болест већ узнапредовала. Због тога је веома битно
ићи на редовне контроле и радити скрининг тестове. Статистике показују да
редовна контрола може спречити више од 60% смртних случајева чији је узрок
рак дебелог црева. Рано откривање рака дебелог црева подразумева тестирање
здравих особа, без присутних симптома и знакова болести, у циљу откривања
полипа, који претходе настанку рака или рака у раној фази. Полипи су
доброћудне израслине у унутрашњости црева, али, у неким полипима временом
могу да настану злоћудне промене. Благовременим откривањем и уклањањем
полипа, спречавамо настанак рака. FOB тест је тест који се користи за скрининг
рака дебелог црева којим се открива скривена крв у столици. Особе код којих је
тест позитиван, упућују се на колоноскопију како би се открио узрок крварења.
Уколико је тест негативан, здравствени радник информише пацијента о
поновном тестирању за 2 године. Колоноскопија је преглед дебелог црева, који
се ради после добијеног позитивног резултата прегледа столице на окултно
крварење, а у циљу откривања рака. Колоноскопија је најбоља дијагностичка
метода прегледа дебелог црева јер омогућава најтачнији преглед целе слузокоже
дебелог црева. Поред прегледа, колоноскопијом је могуће уклонити полипе, па
је тиме колоноскопија у бројним случајевима и дефинитивна терапија. Одлуку о
лечењу доноси тим лекара (конзилијарно). Уколико је рак колоректума
локализован, односно, није се проширио на друге органе, први избор лечења је
операција. Остали видови лечења су: хемиотерапија, биолошка циљана
терапија, зрачење. Веома је важна превенција настанка рака дебелог црева која
подразумева корекцију фактора ризика. Исхрана би требала да буде богата
природним влакнима. Препоручује се конзумирање доста воћа и поврћа,
смањено узимање црвеног меса, а често узимање рибе и живинског меса као
извора беланчевина животињског порекла. Примарна превенција подразумева
препоруку да се телесна маса током целог живота одржава у распону BMI 18 -
25. Препоручује се и умерено физичко вежбање Секундарна превенција
подразумева полипектомију. Полипектомија бенигних тумора дебелог црева
смањује ризик за настанак карцинома дебелог црева за 76 - 90%

11
6. Литература

[1] Институт за јавно здравље Србије ‘‘Др Милан Јовановић Батут’’ (2013.)
- Канцеларија за скрининг рака. Доступно на:
https://www.skriningsrbija.rs/srl/skrining-raka-debelog-creva/

[2] Талија Лаб (2019.) Карцином дебелог црева. Доступно на:

http://www.talijalab.com/karcinom-debelog-creva/

[3] Програм унапређења контроле рака у Републици Србији за период 2020 -

2022. година. ('' Sl. glasnik RS'', br. 105/2020). Доступно на: demo.paragraf.rs

[4] Др Нада Станојевић, (2022.) Рак дебелог црева. Доступно на:

https://www.medigroup.rs/strucni-tekstovi/rak-debelog-creva

[5] Bel Medic 2022. Рак дебелог црева (карцином колоректума). Доступно
на:
https://www.belmedic.rs/bolesti-od-a-do-s/rak-debelog-creva-karcinom-
kolorektuma

[6] WHA58.22 Cancer prevention and control

[7] Lifestyle and Cancer Risk, Journal of Preventive Medicine and Public Health,
novembar 2010, tom. 43, br. 6, 459-471

12
13
14