RAK PLUCA

Opst e i nf ormaci j e
I UJOD
Rak pluca ie vec godinama naicesce maligno (zlocudno) obolienie u muskoi
populaciii, a u poslednie vreme ie sve cesci i kod zena. Cili ove brosure ieste,
da pruzi osnovne inIormaciie o raku pluca i odgovore na naicesca pitania, ali
odgovaraiuce diiagnosticke i terapiiske postupke moze obiasniti samo lekar, koii
ie u potpunosti upoznat sa celokupnim zdravstvenim staniem obolelog. Smatra se
da znanie i inIormisanost obolelog o karakteru i tezini bolesti u znacainoi meri
doprinose laksem prihvataniu diiagnoze i podsticu obolelog na aktivno ucesce u
sopstvenom leceniu.
II PLUCA
Pluca su organ preko koga se odviia
razmena gasova izmedu spoliasnie
sredine i organizma. Kada udahnete,
vazduh prolazi kroz ausnik (traheiu)
i ulazi u dva glavna disaina puta,
levi i desni glavni bronh, od koiih
svaki vodi u svoie (levo i desno)
plucno krilo. Desno plucno krilo
ima tri glavna dela koie nazivamo
reznievima, dok levo ima dva reznia.
Plucna krila su razdvoiena prostorom koii se zove sreaogruae, u kome se nalaze
srce, dusnik, iedniak, veliki krvni i limIni sudovi, kao i znatan broi limInih cvorova.
Disaini putevi se dele u manie disaine cevi, bronhiole. koie donose vazduh do
pluca. Na kraiu bronhiola nalaze se milioni malih prosirenia, alveole. U alveolama
se apsorbuie kiseonik koii ulazi u krv i cirkulise po organizmu, a iz organizma, ti.
krvi, se oslobada uglien dioksid koii se izdise u spoliasniu sredinu.
III RAK PLUCA
1. STA 1E RAK?
Organi i tkiva naseg organizma izgradeni su od malih gradivnih iedinica koie
nazivamo celiiama. Celiie se u raznim delovima organizma medusobno razlikuiu
kako po obliku, tako i po Iunkciii, ali vecina niih se obnavlia na isti nacin. U
normalnim uslovima deoba celiia se odigrava u kontrolisanim okvirima.
Z
E
L
E
N
A

P
A
N
T
O
N
E

3
5
5

C


B
L
A
C
K







R
a
k

p
l
u
c
a
.
i
n
d
d







1
0

0
9

2
0
0
5

/

m







S
T
R
A
N
A

1
1
Ako iz nekog razloga ovai proces izmakne kontroli, celiie ce nastaviti da se dele
nekontrolisano, da buiaiu neograniceno i necelishodno, Iormiraiuci tvorevinu koiu
nazivamo primarni tumor. Tumor moze biti benigni (dobrocudan) ili maligni
(zlocudan-rak).
U benignim tumorima celiie se NE SIRE u druge delove tela, ali ako nastave
da rastu na mestu nastanka, mogu uzrokovati probleme pritiskom na okolne
organe.
Maligni tumori se sastoie od patoloski izmenienih celiia koie imaiu mogucnost
DA SE SIRE izvan mesta na kome su nastale. Ako se tumor ne leci na vreme, moze
napasti i unistiti okolno tkivo. Ponekad se celiie putem krvnih ili limInih sudova
prosire sa mesta primarnog tumora, dolazeci tako do drugih tkiva i organa, gde
svoiom daliom deobom stvaraiu novi tumor koii se naziva sekundarni tumor ili
metastaza.
Vazno ie znati, da rak niie izolovana bolest uzrokovana iednim uzrocnikom, pa
zbog toga ne postoii samo iedan nacin lecenia. Postoii vise od 100 razlicitih vrsta
raka, svaka posebnog naziva i posebnog nacina lecenia.
2. STA UZROKU1E RAK PLUCA (FAKTORI RIZIKA)?
Rak pluca niie zarazna bolest i ne moze se preneti sa coveka na coveka. Cesci ie
kod muskaraca, narocito stariiih od 40 godina, medutim, sa porastom broia pusaca
medu zenama, povecava se i broi obolelih zena.
Pusenie ie u naivecem broiu slucaieva glavni i naipoznatiii Iaktor
rizika u nastaianiu raka pluca. Rizik od nastanka bolesti se povecava
sa broiem popusenih cigareta i duzinom pusackog staza, narocito ako
covek pocne da pusi kao mlad.

Cigarete sa Iilterom i manie katrana mogu donekle smaniiti ovai

rizik, ali rizik ie i dalie znatno veci nego kod nepusaca.

Ukoliko prestanete da pusite odmah, rizik od nastanka raka pluca se smaniuie

i nakon otprilike 15 godina, sanse da se razviie ova bolest su iste kao kod
nepusaca.

Smatra se, da udisanie dima cigareta (pasivno pusenie) povecava rizik od nastanka
raka pluca, ali znatno manie nego kod pusaca.

Osobe koie puse lulu ili cigare (tompuse) imaiu manii rizik da razviiu rak pluca
od pusaca, ali ipak veci u poredeniu sa nepusacima. Medutim, kod ovih osoba
cesce nastaie rak usne duplie.
Zivotna sredina (aerozagadenie) takode ima znacainu ulogu u
nastanku raka pluca, sto ie povezano sa stalnom tendenciiom
porasta organskih i neorganskih materiia u atmosIeri. Takode,
izvestan broi zanimania ima povecan rizik za nastaianie malignih
obolienia u plucima.

Osobe koie su u kontaktu sa azbestom, narocito ako su pusaci

imaiu vece sanse da obole od raka pluca. Nizak nivo izlagania azbestu blago
povecava rizik od nastanka raka pluca, dok iace izlaganie azbestu nosi i veci
rizik. Azbest posebno povecava rizik od nastanka mezotelioma (raka plucne
maramice).

Kontakt sa odredenim hemikaliiama i supstancama kao sto su prirodni gas radon,

uraniium, hrom i nikl moze uzrokovati rak pluca.
Z
E
L
E
N
A

P
A
N
T
O
N
E

3
5
5

C


B
L
A
C
K







R
a
k

p
l
u
c
a
.
i
n
d
d







1
0

0
9

2
0
0
5

/

m







S
T
R
A
N
A

2
2
Cenetska predispoziciia (nasledna sklonost) u nekim
porodicama cesce dovodi do obolevania od raka uopste,
pa i raka pluca.
3. KO1I SU SIMPTOMI RAKA PLUCA?
Za svaku bolest, a posebno za rak, od izuzetne ie vaznosti rano
otkrivanie. Medutim, prvi simptom bolesti, koii po pravilu dovodi
paciienta kod lekara, na zalost, ne znaci uvek i pocetak bolesti.
Takode ie vazno istaci, da ne postoie karakteristicni simptomi na
osnovu koiih bi se odmah pomislilo na rak pluca, sto ios vise
otezava ranu diiagnostiku.

Najvazniji i najcesci simptomi vezani za rak pluca

uporan kasali ili promena karaktera hronicnog kaslia

iskasliavanie sukrvicavog ispliuvka

bol u grudima pri kaslianiu ili dubokom disaniu

otezano disanie

upala pluca koia ne prolazi posle terapiie ili upale pluca koie se ponavliaiu na
istom mestu

gubitak apetita i telesne tezine

Ovi simptomi mogu biti uzrokovani i arugim obolieniima koia nemaiu veze sa
rakom. ali ako imate bilo koii oa ovih simptoma. veoma ie vazno aa se obratite
lekaru.
IJ DI1ACAOS1IKA PRIMARAOC RAKA PLUCA
1. STA 1E PRIMARNI RAK PLUCA (KARCINOM BRONHA) ?
Primarni rak pluca ie zlocudni tumor koii nastaie u disainim putevima ti. bronhima,
i potice iz sluznice bronhiia.
Karakteristicni radioloski nalazi za rak pluca
Osnovna klinicka podela raka pluca

Sitnocelijski (mikrocelularni) rak pluca ie naimaligniia Iorma koia se odlikuie

brzim rastom i cesto daie udaliene metastaze u ietru, mozak i kosti.

Nesitnocelijski (nemikrocelularni) rak pluca obuhvata:

skvamozni (pusacki.) koii ie naicesci tip raka pluca i potice od celiia koie oblazu
disaine puteve
Z
E
L
E
N
A

P
A
N
T
O
N
E

3
5
5

C


B
L
A
C
K







R
a
k

p
l
u
c
a
.
i
n
d
d







1
0

0
9

2
0
0
5

/

m







S
T
R
A
N
A

3
3

adenokarcinom. koii se razviia iz zlezdanih celiia koie produkuiu sluz

karcinom velikih celiia.
2. KAKO SE DI1AGNOSTIKU1E RAK PLUCA ?
Bolesnici se naicesce iavliaiu lekaru opste prakse koii, pored
Iizikalnog pregleda, moze da uputi paciienta na rendgensko snimanie
pluca.
Pre dalieg ispitivania u bolnici, lekar ce detalino ispitati podatke
vezane za Vasu bolest, ukliucuiuci i podatke o raniiim obolieniima,
o navikama u ishrani i korisceniu alkohola, o puseniu i podatke
o bolestima u porodici. Na pocetku ispitivania uradice se
snimak pluca i mikroskopski pregled sadrzaia koii iskasliavate
(citoloski pregled sputuma). U daliem ispitivaniu, koie se sprovodi u speciiali-
zovanim pulmoloskim ustanovama (bolnicama) primeniuiu se broini diiagnosticki
postupci sa ciliem da se tacno utvrdi vrsta raka i da se odredi stepen prosirenosti
obolienia.
Najcesci dijagnosticki postupci

Bronhoskopija
Bronhoskopiia ie osnovna, nezaobilazna i bezopasna
diiagnosticka metoda za ispitivanie i proveru stania disainih
puteva i uzimanie uzoraka celiia (biopsiia punkciia), bez
koie ne moze da se planira lecenie. Nekoliko sati pre bronhoskopiie ne smete iesti,
ni piti. Neposredno pre izvodenia dobicete blag sedativ koii ce Vam omoguciti
da se opustite, a ostali lekovi ce smaniiti produkciiu pliuvacke i ostalih telesnih
tecnosti. Procedura se izvodi u lokalnoi anesteziii, a lokalni anestetik se nanosi u
zadnii deo usne duplie u obliku spreia. Bronhoskopiia se izvodi u opstoi anesteziii,
kada se koristi cvrsti (rigidni) bronhoskop, i tada ie neophodno da paciient ostane
u bolnici nekoliko dana.
Tokom ove procedure kroz nos ili usta se u disaine puteve pazliivo spusta i uvodi
tanak savitliivi instrument koii se naziva fiberbronhoskop. Lekari, gledaiuci kroz
bronhoskop, proveravaiu stanie disainih puteva i pri tom uzimaiu uzorke celiia i
prave snimke. Ovo ispitivanie traie svega nekoliko minuta.
Nakon Iiberbronhoskopiie, kad prestane deistvo sedativa, mozete otici kuci. Po
zavrsetku ovog ispitivania naimanie sat vremena ne treba uzimati hranu i pice, ier
zbog gubitka osecaia u gutaniu hrana i pice mogu otici u disaine puteve. 24 sata
nakon bronhoskopiie ne treba da vozite, a ios nekoliko dana nakon intervenciie
mozete osecati bolove u grlu, sto ie posledica intervenciie, a ne bolesti.

CT skener
CT skener ie poseban tip rendgenskog zracenia koiim
se stvara trodimenzionalna slika unutrasniosti organizma.
Skener ie bezbolna i bezopasna metoda, ali traie nesto
duze od obicnog rendgenskog snimania. Koristi se da bi
se utvrdila tacna lokalizaciia i velicina tumora, odredio
odnos tumora prema srcu i krvnim sudovima ili da bi se
utvrdila prosirenost obolienia.
Z
E
L
E
N
A

P
A
N
T
O
N
E

3
5
5

C


B
L
A
C
K







R
a
k

p
l
u
c
a
.
i
n
d
d







1
0

0
9

2
0
0
5

/

m







S
T
R
A
N
A

4
4
Od paciienta se obicno trazi da ne iede i ne piie nista bar 4 sata pre pregleda. U
vecini slucaieva paciient popiie odredenu materiiu (kontrastno sredstvo na bazi
ioda) ili mu se daie iniekciia otprilike sat vremena pre skenera, da bi se omogucilo
da se odredena podrucia organizma bolie prikazu. Nakon toga, nekoliko minuta se
paciient oseca kao da mu ie toplo.
Ako ste alergicni na iod ili ako imate astmu, obavezno treba da kazete osobi koia
izvodi pregled, i to pre dobiiania iniekciie ili tecnosti. Pregled se moze izvesti i
u tom slucaiu, ali uz davanie lekova protiv alergiie dan pre i dan posle iniekciie.
Paciient obicno odlazi kuci kad se snimanie zavrsi.

MRI skener (magnetna rezonanca)
Ova diiagnosticka metoda ie slicna CT pregledu, ali se
ovde koristi magnetno polie umesto rendgenskog zracenia.
Primeniuie se nakon snimania na skeneru, i to samo ako
se na obicnom snimku utvrdi povecanie limInih zlezda u
sredogrudu (mediiastinumu) ili ie u pitaniu zahvacenost
kicme ili zida grudnog kosa tumorom.
Za vreme ovog snimania paciient treba da lezi veoma mirno otprilike 20 minuta na
krevetu koii se nalazi unutar cevi. Pregled ie bezbolan, ali ie aparat prilicno bucan
prilikom rada. Paciientima koii imaiu strah od zatvorenog prostora se preporucuie
da sa sobom povedu pratioca koii ce im praviti drustvo za vreme snimania. Pregled
se ponekad izvodi uz davanie iniekciia kontrastnog sredstva u venu ruke, sto obicno
ne uzrokuie vecu neugodnost.

Medijastinoskopija
Ova hirurska metoda omogucava lekaru-hirurgu pregled podrucia
sredogruda (mediiastinuma) i limInih cvorova koii su blizu
pluca.
LimIni cvorovi su zlezde koie se nalaze u celom organizmu, deo
su drenaznog sistema i pomazu u odbrani organizma. One su cesto
mesto na koie se rak prvo prosiri, tako da se obicno proverava
niihova zahvacenost.
Mediiastinoskopiia se radi u opstoi anesteziii, uz kraci boravak paciienta u bolnici.
Tokom ove procedure pravi se mali rez kroz kozu na bazi vrata i iedna cev se stavlia
u grudni kos. Cev ima svetlo na kraiu i uvecava podrucia koia se pregledaiu. Lekar
moze da vidi bilo koie podrucie koie niie normalnog izgleda i da uzme uzorke celiia
i limInih cvorova da bi se oni pregledali pod mikroskopom.
Jideo-asistirana torakoskopiia ie slicna metoda, koia podrazumeva pravlienie
malog reza na kozi zida grudnog kosa i ubacivanie optickog instrumenta u
unutrasniost grudnog kosa da bi se direktno videla pluca sa plucnom maramicom
i da bi se sa sumniivih mesta uzeli odgovaraiuci uzorci.

Biopsija (punkcija) pluca
Ova diiagnosticka metoda se obicno sprovodi na odelieniu
radiologiie, naicesce za vreme CT snimania. Daie se lokalni
anestetik da bi se umrtvila odredena regiia. Paciient treba da
zadrzi dah dok se tankom iglom ulazi kroz kozu u pluca, sto
Z
E
L
E
N
A

P
A
N
T
O
N
E

3
5
5

C


B
L
A
C
K







R
a
k

p
l
u
c
a
.
i
n
d
d







1
0

0
9

2
0
0
5

/

m







S
T
R
A
N
A

5
5
se prati pod kontrolom rendgena. Pri tome se uzima uzorak celiia koii se pregleda
pod mikroskopom. Biopsiia (punkciia) ie nekada pomalo neugodna, ali traie svega
nekoliko minuta.
Svi materiiali dobiieni standardnim diiagnostickim metodama (bronhoskopiia,
transtorakalna punkciia ili biopsiia tumora, biopsiia ili punkciia periIernih limInih
zlezda, mediiastinoskopiia, pleuroskopiia sa biopsiiom plucne maramice, video-
asistirana torakotomiia), podvrgavaiu se odgovaraiucim citoloskim, patohistoloskim
i imunohistohemiiskim ispitivaniima u dobro opremlienim laboratoriiama, sa ciliem
da se utvrdi tacna diiagnoza, stepen maligniteta (zlocudnosti) i stadiium prosirenosti
bolesti.

PET sken
PET sken ie nainoviii i naisavremeniii aparat koii koristi niske
doze radioaktivnog secera da bi se izmerila aktivnost celiia u
razlicitim delovima organizma. Koristi se po preporuci lekara
da bi se utvrdilo da li se rak prosirio izvan pluca, i kod sumnie
na lokalni recidiv vec operisanog bolesnika.
Veoma mala kolicina blage radioaktivne supstance se ubrizga u venu, obicno ruke.
Onda se skenira. Podrucia zahvacena rakom su obicno aktivniia od okolnih tkiva,
tako da ona preuzimaiu vise radioaktivne supstance i prikazuiu se na skeneru.
PET skeneri su nova vrsta aparata, snimanie se vrsi u speciializovanim centrima
koii ih imaiu, ali samo u onim slucaievima kada standardni diiagnosticki postupci
nisu zadovoliili.
Ultrazvuk
Ultrazvuk ie neinvazivna diiagnosticka metoda koia
koristi zvucne talase da bi se videli poiedini organi (srce,
ietra, bubrezi, gusteraca). Pri prolasku kroz liudsko telo
ultrazvucni impuls iz sonde nailazi na razlicite sredine od
koiih se odbiia i vraca sondi kao eho. Analizom dobiienih
signala dobiiaiu se korisne inIormaciie o velicini, obliku
i polozaiu odgovaraiucih organa. Ultrazvuk pluca kod
plucnih obolienia se retko koristi (voda u plucnoi maramici)
i nema nekog znacaia. Medutim, ultrazvucni pregled stomaka kod obolelih od raka
pluca ie nezaobilazna metoda u proceni prosirenosti bolesti, posebno na ietru.
Paciient legne na leda, te se nanosi gel na podrucie koie ce se pregledati. Mala
sprava poput mikroIona, koia proizvodi zvucne talase, se povlaci preko odredenog
podrucia stomaka. Tada se zvucni talasi pretvaraiu preko kompiutera u sliku.
Procedura ie bezbolna, bezopasna, traie svega nekoliko minuta i moze se ponoviti
bezbroi puta bez stetnih posledica.

Scintigrafija kostiju
U pitaniu ie radioizotopska diiagnosticka metoda koia ie
osetliiviia od rendgenskog snimania i pokazuie bilo kakva
abnormalna podrucia kostiiu. Radi se uvek kada postoii
klinicka sumnia na kostane metastaze. Nivo radioaktivnosti
koii se koristi prilikom skenirania ie veoma mali i ne
prouzrokuie nikakve stetne eIekte.
Z
E
L
E
N
A

P
A
N
T
O
N
E

3
5
5

C


B
L
A
C
K







R
a
k

p
l
u
c
a
.
i
n
d
d







1
0

0
9

2
0
0
5

/

m







S
T
R
A
N
A

6
6
Oko 2 do 3 sata pre snimania se u venu ruke ubrizgava mala kolicina blage
radioaktivne supstance. Kost koia ie zahvacena bolescu apsorbuie vise radioaktivnosti
nego normalna kost, tako da su ova podrucia iace osvetliena i prikazuiu se na
skeneru kao tzv. topla mesta.

Testovi plucne funkcije
Kod obolelih od raka pluca odluku o operaciii donosi
tim strucniaka sastavlien od speciialiste za plucne
bolesti, grudnog hirurga, onkologa i radiologa. Pre
donosenia konacne odluke o nacinu lecenia obavezno ie
detalino ispitati plucnu Iunkciiu i od dobiienih rezultata
zavisi da li ce se bolesnik operisati i koliki deo pluca
ce se odstraniti. Naime, operaciia se radi samo u onim
slucaievima kada se bolest niie prosirila izvan pluca i kada ce preostali deo pluca
omoguciti normalan zivot. Obicno ie potrebno nekoliko dana da bi rezultati testova
bili gotovi i lekar ce porazgovarati sa Vama o dobiienim nalazima. Ovai period
iscekivania ie uznemiravaiuci za paciienta, te se preporucuiu razgovori sa clanovima
porodice, bliskim priiateliima, rodacima ili sluzbom za pruzanie podrske obolelima
od raka.
J. LECEA1E RAKA PLUCA
1. KAKO SE ODREU1E LECEN1E?
Leenie raka pluca zavisi od:

vrste raka (histoloskog tipa tumora)

velicine i lokalizacije tumora

stepena prosirenosti oboljenja (da li se rak prosirio

izvan pluca ili ne)

opsteg zdravstvenog stanja bolesnika i pridruzenih bolesti (srcane bolesti,

bubrezne bolesti, secerna bolest, bronhitis, bronhiialna astma itd.)
Svaki paciient ie prica za sebe i nacin lecenia ie strogo individualan. Ako imate bilo
kakvih pitania u vezi sa Vasim leceniem, pitaite svog lekara ili medicinsku sestru.
Korisno ie unapred sastaviti spisak pitania koia zelite da im postavite. Preporucuie
se da na preglede i terapiiu povedete sa sobom bliskog priiatelia ili rodaka, ier ce
Vam oni pomoci da se odgovori i uputstva lekara bolie razumeiu i upamte.
2. VRSTE LECEN1A
Rak pluca se leci hirurski (operaciiom), radioterapijom (zraceniem) i
hemioterapijom (citostaticima). Ove metode se mogu sprovoditi izolovano ili
zaiedno, i hirursko lecenie se ponekad moze kombinovati sa zracnom terapiiom
ili hemioterapiiom.
Pre bilo kakve operaciie morate o tome porazgovarati sa svoiim lekarom i morate
biti sigurni da ste razumeli sta ta operaciia podrazumeva. Niiedna operaciia ili
procedura se nece preduzeti bez Vaseg pristanka, ti. konacna odluka se prepusta
Vama.
Z
E
L
E
N
A

P
A
N
T
O
N
E

3
5
5

C


B
L
A
C
K







R
a
k

p
l
u
c
a
.
i
n
d
d







1
0

0
9

2
0
0
5

/

m







S
T
R
A
N
A

7
7
a) Hirursko lecenje raka pluca (operacija)
Nesitnocelijski rak pluca, u obliku manieg tumora
koii se niie prosirio na okolna tkiva ili na druge organe
po telu, moze se ukloniti iz organizma operaciiom. Tip
operaciie koii ce se odabrati zavisi od vrste, velicine i
lokalizaciie (mesta) tumora, kao i od rezultata pregleda
plucne Iunkciie.
Jrste operaciie su:

pneumonektomija (uklanianie iednog celog plucnog krila)

Bolesnici su cesto neopravdano zabrinuti, da nakon uklaniania iednog plucnog
krila nece moci adekvatno da disu. Moze se disati i ziveti normalno i sa samo
iednim plucnim krilom. Medutim, zaista ie moguce, da ce bolesnici koii su imali
problema sa disaniem i pre operaciie, nakon pneumonektomiie disati otezano.
Iz tog razloga pre donosenia odluke o tome da li ie operaciia pravo resenie za
Vas, obavlia se ispitivanie plucne Iunkciie koiim se meri i proceniuie kako Vasa
pluca Iunkcionisu.

lobektomija (uklanianie reznia pluca ti. lobusa)

klinasta resekcija, rede primeniivana metoda, koriscena kod bolesnika koii

imaiu i neko drugo plucno obolienie, te se moze odstraniti samo veoma mali
deo pluca.

Kod sitnocelijskog raka pluca operaciia se sprovodi veoma retko, s obzirom da
se rak obicno vec prosirio u druge delove organizma pre nego sto ie diiagnostikovan,
cak i u slucaievima kada se to ne vidi na skeneru. Hemioterapiia (lecenie
citostaticima) i / ili radioterapiia (zracenie) obicno imaiu vecu eIikasnost u leceniu
sitnoceliiskog raka pluca.
Posle operacije
Brzina oporavka nakon operaciie ie individualna:
neke osobe se brze oporave, druge sporiie. Naicesce
ie potrebno nekoliko nedelia da bi se bolesnik
u potpunosti oporavio od operaciie raka pluca.
Svaka veca operaciia, bez obzira koliko ie uspesna
i neophodna, pracena ie u postoperativnom toku
odgovaraiucim teskocama i problemima.
Vazno je znati

Iz Vase rane izlaze drenovi koii se obicno uklaniaiu 2 do 7 dana posle operaciie,
sve u zavisnosti od brzine oporavka.

Ukliucivanie intravenske inIuziie se koristi par dana da bi se odrzala ravnoteza

tecnosti u organizmu, dok paciient niie sposoban da ponovo normalno iede i
piie.

Rendgensko snimanie se redovno sprovodi da bi se videlo da li pluca Iunkcionisu

kako treba.
Z
E
L
E
N
A

P
A
N
T
O
N
E

3
5
5

C


B
L
A
C
K







R
a
k

p
l
u
c
a
.
i
n
d
d







1
0

0
9

2
0
0
5

/

m







S
T
R
A
N
A

8
8

Sasvim ie normalno da posle operaciie imate bolove ili da se osecate nelagodno.

Ovo se naicesce moze kontrolisati lekovima protiv bolova. Daite do znania
Vasem lekaru ili medicinskoi sestri da imate bilo kakve bolove, da bi se oni
mogli otkloniti sto pre.

Laka nelagodnost ili bol u grudnom kosu moze traiati i narednih nekoliko nedelia,
pa se paciientu obicno daiu lekovi da ih ponese kuci.

Paciient se obicno otpusta kuci oko 7 do 14 dana nakon operaciie, zavisno od

niegovog stania.

Ako paciient nema obezbedenu potrebnu negu kod kuce, treba pre odlaska kuci
da se obrati sociialnom radniku u bolnici.
Preporucene mere za brzi oporavak

Ponite da se pomerate sto ie pre moguce. Ovo ie

naivazniia stvar u Vasem oporavku i cak iako morate da
ostanete u krevetu, veoma ie bitno da redovno pomerate
noge. Fizioterapeut ce redovno dolaziti na odelienie da bi
Vam pomogao u izvodeniu vezbi disania.

Kada odete kuci, veoma ie vazno da vezbate, u ciliu

popravliania i odrzavania kondiciie. Treba se konsultovati sa Vasim lekarom ili
Iizioterapeutom koie vezbe su pogodne za vas.

Hodanie i plivanie su vezbe pogodne za vecinu bolesnika nakon lecenia

raka pluca.
b) Radioterapija (zracna terapija)
Zracna terapiia leci rak koristeci zrake visoke
energiie koii unistavaiu celiie raka, dok u isto
vreme u veoma maloi meri nanose stetu normalnim
celiiama. Zracna terapiia se primeniuie u bolnici.
Broi tretmana i duzina traiania terapiie zavise od
vrste i velicine tumora i odreduie ih radioterapeut.
Zracna terapiia se primeniuie kada se zbog odmaklog
stadiiuma bolesti ne moze pristupiti operativnom leceniu ili u slucaievima
kada se radi o tumorskom zahvataniu dusnika i velikih disainih puteva. Ponekad
se zracna terapiia primeniuie i nakon operaciie, ali samo u slucaievima kada
su tumorom zahvacene limIne zlezde sredogruda.
Kada je zracna terapija efikasna?

Kod nesitnoceliiskog raka pluca, zracna terapiia se moze koristiti kao glavni
izbor lecenia, narocito u slucaievima gde se rak ne moze ukloniti operaciiom,
ali se niie prosirio.

Zracna terapiia moze takode biti delotvorna u olaksavaniu simptoma kao sto ie
bol (posebno u kicmi ili ramenu).

Kod sitnoceliiskog raka pluca, kada se rak niie prosirio van grudnog kosa,
zracna terapiia posle hemioterapiie (citostatika), moze pobolisati rezultate
lecenia.

Ponekad, ukoliko ie hemioterapiia dala zadovoliavaiuce rezultate kod obolelih

od sitnoceliiskog raka pluca, za sprecavanie metastazirania u mozak primeniuie
se preventivno zracenie glave.
Z
E
L
E
N
A

P
A
N
T
O
N
E

3
5
5

C


B
L
A
C
K







R
a
k

p
l
u
c
a
.
i
n
d
d







1
0

0
9

2
0
0
5

/

m







S
T
R
A
N
A

9
9
Vrste zracne terapije
Spoljasnje (transkutano)) zracenje podrazumeva da se zracna terapiia vrsi
usmeravaniem zracenia iz spoliasnie sredine u pluca.
Da bi se osigurao maksimalan eIekat zracne terapiie ona mora biti pazliivo
isplanirana. Prilikom prvog pregleda na odelieniu za radioterapiiu paciient legne
ispod velike masine koia se naziva simulator. Uloga simulatora ieste da usmeri
X-zrake u predeo tela koii treba zraciti. Ponekad se u iste svrhe moze upotrebiti
i CT skener. Planiranie zracne terapiie ie veoma vazan deo lecenia i ponekad ie
potrebno vise od iedne posete radioterapeutu (lekaru koii planira i izvodi zracnu
terapiiu) dok se ne postignu odgovaraiuci rezultati planirania. Na kozi se nacrtaiu
oznake koie omogucuiu radioloskom tehnicaru, koii sprovodi zracnu terapiiu, da
tacno usmeri zrake na odredeno mesto. Ove oznake moraiu ostati vidliive tokom
celokupnog tretmana. Ponekad se na kozi ostavliaiu traine male oznake koie ce
u daliim tretmanima biti od pomoci radioterapeutu. Na pocetku zracne terapiie
paciientu se daiu tacna uputstva kako da vodi racuna o kozi predela koii se zraci.
Naime, koza u predelima koii se zrace postaie crvena, suva, osetliiva, sa prisutnim
svrabom. U tim predelima duze vreme nakon zracenia ostaie mrka pigmentaciia.
Pre svakog tretmana tehnicar pazliivo postavlia paciienta u odredeni polozai,
bilo lezeci, bilo sedeci. Tokom tretmana, koii traie svega nekoliko minuta, paciient
ie sam u prostoriii, ali po potrebi moze preko mikroIona da uspostavi kontakt sa
tehnicarom koii ie u susednoi sobi. Zracna terapiia niie bolna, ali paciient mora da
ostane potpuno miran tih nekoliko minuta dok zracenie traie.
Tokom spoliasnie zracne terapiie paciient ne postaiete radioaktivan, stoga ie u
potpunosti bezbedno da tokom terapiie budete sa drugim osobama i sa decom.
Unutrasnje zracenje (brahiterapija) se primeniuie ako tumor zacepi iedan od
velikih disainih puteva i tako uzrokuie bezvazdusnost (atelektazu) pluca. Unutrasnie
zracenie ie iednostavan nacin otvarania disainog puta. Sonda u vidu tanke cevcice,
na koiu se kasniie prikliucuie izvor zracenia, se privremeno postavlia na odredeno
mesto u disainim putevima pomocu bronhoskopa. Sonda se uklania odmah posle
tretmana. Obicno ie potreban iedan ili dva tretmana u razmaku od nedeliu dana.
Nakon unutrasnieg zracenia cete tokom nekoliko dana biti blago radioaktivni, pa se
neke mere predostroznosti moraiu preduzeti. Bolnicko osoblie moze Vam o tome
dati vise inIormaciia.
Nezeljeni efekti (nuspojave) zracne terapije
Naicesci nezelieni eIekti zracne terapiie su:

mucnina i povracanje (mogu se ublaziti lekovima

koii se nazivaiu antiemetici)

bolovi u grudnom kosu

gubitak apetita (obroci se mogu zameniti visokokaloricnim napicima)

otezano ili bolno gutanje (traie nekoliko dana, a nastaie kao posledica ozracenosti
iedniaka. U takvim slucaievima obicno pomaze uzimanie hladnog mleka ili
iogurta)

zamor i malaksalost (treba se odmarati sto vise)

simptomi kao kod gripe

Z
E
L
E
N
A

P
A
N
T
O
N
E

3
5
5

C


B
L
A
C
K







R
a
k

p
l
u
c
a
.
i
n
d
d







1
0

0
9

2
0
0
5

/

m







S
T
R
A
N
A

1
0
10
Ove nuspoiave mogu biti blage, ali i veoma izrazene, sto zavisi od doze zracenia
koia se prima i od duzine terapiie. Radioterapeut ce Vam obiasniti sta se u Vasem
slucaiu moze ocekivati. Svi ovi nezelieni eIekti ce se postepeno smaniivati i nestati
nakon terapiie, a ako ostaiu i dalie, to obavezno morate reci Vasem lekaru.
c) Hemioterapija (citostatska terapija)
Hemioterapiia predstavlia upotrebu antikancerskih (citotoksicnih)
lekova u ciliu unistenia celiia raka. Ovi lekovi ometaiu deobu
malignih celiia. Cilievi ove terapiie su kontrola simptoma i
produzenie zivota sa zadovoliavaiucim kvalitetom.
Kod nesitnocelijskog raka hemioterapiia moze dovesti do
smanienia tumora. Ako se ona primeniuie pre zracne terapiie
ili hirurske intervenciie kako bi se pobolisali rezultati ovih
vidova lecenia, naziva se neoadiuvantna hemioterapiia. Ako se
hemioterapiia sprovodi paralelno sa zracnom terapiiom ona se naziva konkomitantna
hemioterapiia. Istrazivania tek treba da potvrde koii ie oblik terapiie naibolii i
naieIikasniii. Hemioterapiia se ponekad upotrebliava nakon hirurske terapiie kako
bi se sprecila ponovna poiava raka.
Kod sitnocelijskog raka pluca hemioterapiia ie osnovni nacin lecenia. U velikom
broiu slucaieva kod bolesnika sa ovom vrstom raka pluca hemioterapiia dovodi do
smanienia primarnog tumora, dobre kontrole simptoma i produzenia kvalitetnog
zivota. Lekovi se ponekad daiu u obliku tableta, ali se mnogo cesce primeniuiu u
obliku intravenskih inIuziia.
Hemioterapiia traie nekoliko dana, a zatim sledi period odmora od nekoliko
nedelia da bi se organizmu omogucio oporavak. Broi ciklusa hemioterapiie koii
se prima zavisi od vrste raka od koie paciient boluie i od reakciie na lecenie.
Hemioterapiia se moze dati u ambulantnim uslovima (dnevna bolnica), ali ponekad
zahteva i boravak paciienta u bolnici nekoliko dana.
Nezeljeni efekti (nuspojave) hemioterapije
Hemioterapiia moze uzrokovati nepriiatne nezeliene eIekte. Kod
vecine bolesnika oni su blagi i mogu se dobro kontrolisati lekovima.
Lekovi koii se upotrebliavaiu u hemioterapiii ubiiaiu celiie raka,
ali deluiu istovremeno i na zdrave celiie u organizmu.

Leukopeniia (smanienie broia belih krvnih zrnaca) nastaie kao posledica

hemioterapiie, zbog cega se 7-15 dana nakon primene citostatika obavezno
kontrolise krvna slika.

Anemiia (malokrvnost) nastaie usled poremecaia broia normalnih celiia krvi,

te se tokom hemioterapiie cesto kontrolise krvna slika. U laksim slucaievima
anemiia se leci uzimaniem odgovaraiucih lekova, a u teskim slucaievima se daie
transIuziia.

Munina i povracanie se mogu ublaziti ili ukloniti lekovima protiv mucnine i

povracania (antiemetici). Ako se poiave, treba da se obratite lekaru koii sprovodi
Vasu hemioterapiiu.

Cubitak kose, iako ie privremena poiava, veoma nepovolino utice

na psihicko stanie paciienta.
Z
E
L
E
N
A

P
A
N
T
O
N
E

3
5
5

C


B
L
A
C
K







R
a
k

p
l
u
c
a
.
i
n
d
d







1
0

0
9

2
0
0
5

/

m







S
T
R
A
N
A

1
1
11
Kosa naicesce ponovo izraste 3 do 6 meseci nakon terapiie. Ukoliko se osecate
neugodno zbog gubitka kose, tokom ovog perioda mozete nositi periku ili razne
sesire ili kape.

Cubitak apetita tokom hemioterapiie ie cesta poiava, te tada pokusaite neki

obrok zameniti visokokaloriiskim napicima ili iedite kuvanu mekanu ili pasiranu
hranu.

Osetliivost usne duplie, ulceraciie i krvarenia, ukoliko se poiave, mogu se ublaziti

ili ukloniti ispiraniem usta dezinIekcionim sredstvima.

Podloznosti infekciiama ie takode cesta. Ako imate povisenu telesnu temperaturu

(preko 38
o
C) ili se odiednom osecate lose iako imate normalnu telesnu temperaturu,
treba da se iavite svom lekaru ili osobliu koie Vam daie hemioterapiiu.

Zamor i malaksalost su individualne poiave. Neki imaiu osecai da mogu da vode

normalan zivot za vreme lecenia, ali mnogi se osecaiu veoma umorni i moraiu
da uspore ili odloze svoie Iizicke aktivnosti. Radite koliko osecate da mozete,
bez preterivania.
Vecina nezelienih eIekata se nakon zavrsetka hemioterapiie smaniuie, pa u
potpunosti nestaie.
d) Laser terapija i stentovi
Ponekad rak pluca uzrokuie osecai otezanog disania
i gusenia. Ovo ie naicesce uzrokovano zaceplieniem
dusnika (traheie) i velikih disainih puteva tumorskim
rastom. Ukoliko se ovakav tumorski rast moze ukloniti,
to se naicesce izvodi laserskom terapiiom, spaliivaniem
i uklanianiem tumora iz disainih puteva.
Laserska terapiia ne uklania tumor u potpunosti, ali
uklania simptome kao sto su otezano disanie i gusenie. Ova vrsta terapiie se obicno
izvodi u opstoi anesteziii putem bronhoskopiie. Laser terapiia obicno nema vecih
nezelienih eIekata. Ukoliko ie sve proteklo uobicaieno, vec uvece mozete ici kuci.
Ukoliko se iave komplikaciie, na primer inIekciia ili krvarenie, moracete ostati
nekoliko dana u bolnici radi antibiotske terapiie i Iizioterapiie.
Laserska terapiia moze se ponoviti, ako se ponovi zatvaranie disainog puta
uzrokovano tumorom, a moze i da se kombinuie sa unutrasniom zracnom
terapiiom.
Ponekad ie suzenie i zatvaranie disainog puta izazvano pritiskom na disaini put
spolia, pa se za uklanianie ove poiave primeniuie mala naprava zvana stent. Stent
se postavlia u unutrasniost disainog puta kako bi ga drzao otvorenim, ostaie u
disainom putu stalno i ne prouzrokuie neke vece poteskoce.

e) Simptomatska terapija
Simptomatska terapiia podrazumeva lecenie simptoma, ti. subiektivnih tegoba
bolesnika koii su uzrokovani kako osnovnom bolescu, tako i
primenom odgovaraiuce antitumorske terapiie. Sprovodi se
kod svih vidova lecenia i u svim Iazama bolesti. Terapiia ie
strogo individualna i u direktnoi ie nadleznosti Vaseg lekara i
pulmologa-onkologa. Cili terapiie ie da se eliminisu ili ublaze
tegobe, kako bi svakodnevni zivot obolelog bio sto ugodniii,
Z
E
L
E
N
A

P
A
N
T
O
N
E

3
5
5

C


B
L
A
C
K







R
a
k

p
l
u
c
a
.
i
n
d
d







1
0

0
9

2
0
0
5

/

m







S
T
R
A
N
A

1
2
12
ti. kvalitet niegovog zivota bio sto bolii. Od svih lekova koii se koriste naivecu ulogu
imaiu lekovi protiv bola, tzv. analgetici koii se daiu po odredenoi proceduri. Vazno
ie da znate, da se lekovi uvode od slabiieg prema iacem, po potrebi se kombinuiu
i daiu se u takvim razmacima da sprece nastaianie bola.

JI PRACEA1E I KOA1ROLE
Nakon sto napustite bolnicu, Vas lekar ce zakazati preglede
radi pracenia Vaseg stania. Na tim pregledima vazno ie da
kazete lekaru da li imate neke nove tegobe i probleme vezane
za Vasu bolest.
Aaivazniie ie da obratite pazniu na karakter i iacinu bola,
otezano disanie, kasali, a posebno da li u ispliuvku postoie
tragovi krvi ili ne.
Pregledi se obavliaiu na svaka 2-3 meseca kod nadleznog
pulmologa-onkologa koii odreduie vrstu i duzinu antitumorskog lecenia. Na pregled
obavezno treba poneti nov snimak pluca, nalaz krvne slike, EKG i ultrazvucni
pregled stomaka, dok se ostali pregledi (CT grudnog kosa, CT mozga, scintigraIiia
kostiiu) obavliaiu po potrebi, i to na zahtev pulmologa. Takode ie obavezno poneti sa
sobom prethodne nalaze, speciialisticka mislienia i otpusnicu iz bolnice. Kada nakon
pregleda dobiiete izvestai lekara speciialiste treba da se iavite Vasem ordiniraiucem
lekaru koii ce sprovesti prepisanu terapiiu.
JII ZIJO1 POSLE LECEA1A OD RAKA PLUCA
Ishrana posle leenia
Ishrana ie vazna, kako za zdravog coveka, tako i za
obolelog. Medutim, vazno ie znati da ishrana niie uzro-
kovala Vas tumor, pa ga nece ni izleciti.
Kod vecine bolesnika obolelih od raka ishrana ie otezana
zbog gubitka apetita i nezelienih eIekata citostatske i
zracne terapiie, kao sto su mucnina, povracanie i gubitak
ukusa. Zbog toga, ishrana mora da bude prilagodena staniu
bolesnika. U svakom slucaiu, dobra ishrana podrazumeva
unosenie neophodnih belancevina, kaloriia i vitamina (posebno C i A vitamin) cime
se sprecava gubitak telesne tezine i pospesuie oporavak. Zbog toga se generalno
kod obolelih od raka ne preporuuiu makrobioticka i vegetariianska ishrana.
U svakom slucaiu naibolie ie da zatrazite savet lekara pre nego sto pocnete da
uzimate supstance koie se danas reklamiraiu kao zastitna sredstva (vitamini,
antioksidansi, sredstva za pobolisanie imuniteta, aloia itd.)
Z
E
L
E
N
A

P
A
N
T
O
N
E

3
5
5

C


B
L
A
C
K







R
a
k

p
l
u
c
a
.
i
n
d
d







1
0

0
9

2
0
0
5

/

m







S
T
R
A
N
A

1
3
13
Saveti za svakodnevni zivot nakon leenia
Vas zivot nakon lecenia od raka pluca mozda nece biti
sasvim isti kao raniie, i bice potrebno da se u rezim zivota
unesu odredene izmene. Pokusaite da svoje aktivnosti
sto bolje prilagodite svom zdravstvenom i psihickom
stanju. Vazno ie da se ne zamarate previse i da se dobro
osecate.

Pokusajte, da svoje obaveze postavite po vaznosti: uradite naivazniie stvari
prvo, a od nekih manie vaznih obaveza se moze i odustati ili se one mogu
odloziti.

Planirajte svoje obaveze i aktivnosti samo za jedan dan. Kasniie, kada
oiacate, planiraite za nedeliu dana, i tako produzuite vremenski period. To ce
Vam pomoci da se ne osecate bespomocnim ako ne uspete da obavite sve kao
raniie.

Planirajte svoje obaveze unapred. Vazne stvari rasporedite tako, da u istom
danu obavite samo toliko, koliko Iizicki mozete da podnesete bez posebnog
napora i opterecenia.

Pokusajte da pronadete laksi nacin za obavljanje istih poslova. Vece i
naporniie obaveze razbiite na manie delove i uradite sve malo po malo. Uz to,
mozete i da zamolite nekoga da Vam pomogne.

Svoi dan isplaniraite tako, da periode rada kombinujete sa periodima odmora.
Obezbedite sebi odmor i pre nego sto se umorite i nemoite zaboraviti, da vise
kracih odmora vrede vise, nego iedan dugacak.

Onih dana kada se osecate slabiie ili niste raspolozeni za posebne napore,
dozvolite sebi period odmora i relaksacije. Bavite se necim u cemu
uzivate.

Organizujte svoj zivot tako, da uvek imate cime da se bavite. Ne treba
stalno razmisliati o bolesti, leceniu i izgledima za buducnost. Necete doprineti
boliem zivotu time sto cete stalno biti zabrinuti zbog bolesti koia Vas ie zadesila.
Medutim, normalno ie da paciienti strahuiu od moguceg povratka bolesti.

Nikako nemojte da se osamite i povucete od sveta. Druzite se, razgovaraite
sa Vama bliskim osobama, podelite svoie brige i osecania sa liudima koii su
Vam vazni ili, ako ste potisteni ili obeshrabreni, obratite se lekaru ili sluzbi
podrske obolelima od raka.

Ukoliko uzimate lekove, vodite racuna da uvek imate potrebne kolicine
u kuci. Mozda necete biti svaki dan raspolozeni da idete kod lekara ili u
apoteku.

Ako su Vam za normalno Iunkcionisanie povremeno ili stalno potrebna
pomagala, vodite racuna da su Vam ona uvek pri ruci i da ih mozete koristiti i
kad izadete iz kuce. Osecacete se mnogo sigurniie.
Z
E
L
E
N
A

P
A
N
T
O
N
E

3
5
5

C


B
L
A
C
K







R
a
k

p
l
u
c
a
.
i
n
d
d







1
0

0
9

2
0
0
5

/

m







S
T
R
A
N
A

1
4
14

JIII ZAKL1UCAK
Nemojte zaboraviti!

Rak pluca ieste teska bolest, ali savremene metode

lecenia, posebno operaciia, pruzaiu dobre sanse za
kvalitetniie i duze prezivliavanie, pa cak i izlecenie.

Osnovni Iaktor rizika u nastaianiu raka pluca ie pusenie.

Prema tome, naibolii nacin prevenciie, ti. sprecavania
nastaiania ove bolesti ie da se ne pusi, odnosno da se sto
pre prekine sa ovom stetnom navikom.

Odluku o vrsti i nacinu lecenia treba da donese posebno obucen tim strucniaka
koii se sastoii od pulmologa, onkologa, grudnog hirurga i radiologa, ali uz aktivno
ucesce Vaseg ordiniraiuceg lekara.

Lecenie raka pluca traie vise meseci, bez obzira na izbor nacina lecenia. U toku
lecenia paciient prolazi kroz Iaze pobolisania i pogorsania osnovne bolesti, ali ie
od izuzetne vaznosti vera i nada u povolian ishod lecenia. U tome ie neophodna i
veoma vazna podrska okoline, pre svega porodice, ier bolesnik iedino tako moze
da istraie i da pokusa da se vrati normalnom zivotu.
Literatura
1. CancerBACUP: Understanding cancer oI the lung
2. American Cancer Society: Lung cancer
3. Razni Internet saitovi (ilustraciie)
Autor se svima zahvaliuie
Z
E
L
E
N
A

P
A
N
T
O
N
E

3
5
5

C


B
L
A
C
K







R
a
k

p
l
u
c
a
.
i
n
d
d







1
0

0
9

2
0
0
5

/

m







S
T
R
A
N
A

1
5
15
S A D R Z A 1
R A K P L U C A
Opste informacije
I UJOD .............................................................................................. 1
II PLUCA ............................................................................................. 1
III RAK PLUCA ................................................................................... 1
1. Sta ie rak? ......................................................................................... 1
2. Sta uzrokuie rak pluca (faktori rizika)? ............................................ 2
3. Koii su simptomi raka pluca? ............................................................ 3
IJ DIJAGNOSTIKA PRIMARNOG RAKA PLUCA ............................ 3
1. Sta ie primarni rak pluca (karcinom bronha) ? ................................ 3
2. Kako se aiiagnostikuie rak pluca ? ................................................... 4

Bronhoskopiia ................................................................................ 4

CT skener ....................................................................................... 4

MRI skener (magnetna rezonanca) ................................................ 5

Meaiiastinoskopiia ......................................................................... 5

Biopsiia (punkciia) pluca ................................................................ 5

PET sken ......................................................................................... 6

Ultrazvuk ........................................................................................ 6

Scintigrafiia kostiiu ........................................................................ 6

Testovi plucne funkciie ................................................................... 7

J LECENJE RAKA PLUCA ............................................................... 7
1. Kako se oareauie lecenie? ................................................................ 7
2. Jrste lecenia ...................................................................................... 7

Hirursko lecenie raka pluca (operaciia) ........................................ 8

Raaioterapiia (zracna terapiia) ..................................................... 9

Jrste zracne terapiie .................................................................... 10

Nezelieni efekti (nuspoiave) zracne terapiie ................................ 10

Hemioterapiia (citostatska terapiia) ............................................ 11

Nezelieni efekti (nuspoiave) hemioterapiie .................................. 11

Laser terapiia i stentovi ............................................................... 12

Simptomatska terapiia .................................................................. 12

JI PRACENJE I KONTROLE ......................................................... 13
JII ZIJOT POSLE LECENJA OD RAKA PLUCA .............................. 13

Ishrana posle lecenia ................................................................... 13

Saveti za svakoanevni zivot nakon lecenia .................................... 14

JIII ZAKLJUCAK ................................................................................. 15
Z
E
L
E
N
A

P
A
N
T
O
N
E

3
5
5

C


B
L
A
C
K







R
a
k

p
l
u
c
a
.
i
n
d
d







1
0

0
9

2
0
0
5

/

m







S
T
R
A
N
A

1
6
16