STANDARDNI MODEL PROCESA REVIZIJE

UVODJENJE U PROCES REVIZIJE, UTVRDJIVANJE CILJEVA REVIZIJE, RIZIK I ZNAAJNOST U POSTUPKU REVIZIJE Omoguavanje revizoru da izrazi miljenje da li su finansijski izvetaji u svim bitnim aspektima sainjeni u skladu sa utvrdjenim okvirima finansijskog izvetavanja, moe se proglasiti optim ciljem revizije. Za izraavanje revizorskog miljenja koriste se fraze daju istinit, fer i objektivan prikaz, ili prikazuju realno i objektivno u svim bitnim aspektima. Revizija kree od finansijskih izvetaja (koje su pripremili klijenti), u kojima je uprava iznela neke tvrdnje, dala izjave o vrstama transakcija u finansijskim izvetajima i sa njima povezanim raunima. Revizor proverava da li su finansijski izvetaji istiniti ili fer, identifikuje raune, klase transakcija i sa njima povezane izjave uprave, nakon ega odredjuje prirodu, obim i vremenski raspored postupaka revizije koje treba izvriti. Da bi to uradio, revizor e izvriti analizu rizika za svaku kombinaciju salda rauna, vrstu transakcije i ciljeve revizije, odnosno utvrdie podlonost te kombinacije riziku pogrenog navoda. Razradom optih ciljeva na osnovu izjava koje je uprava dala o finansijskim izvetajima revizor poinje rad, nakon ega se ti ciljevi razvijaju za svaki raun koji je predmet revizije i konano, formuliu se postupci revizije, kako bi se odredio konkretni cilj revizije. U postupku obavljanja revizije postoje dve vrste rizika. Jedna vrsta je rizik da e revizor ili revizorska firma biti oteeni zbog odnosa sa klijentom, iako je izvetaj o reviziji, uradjen za tog klijenta, bio korektan. Taj se rizik naziva rizik firme. Drugi tip rizika je revizorski rizik, rizik da revizor moe dati netaan izvetaj. Drugi vaan koncept u reviziji je znaajnost (materialiy), koja je vezana za toleranciju u pogledu greaka. Zajedno uzevi, revizijski rizik i znaajnost su elementi koji odredjuju vrstu i obim dokaza koje revizor mora da sakupi, a otuda i postupke revizije koji se moraju obavti. Cilj utvrdjivanja revizijskog rizika je da omogui revizoru da odredi prirodu, vremenski raspored i obim postupaka revizije neophodan da bi se dostigao prihvatljiv nivo pouzdanosti u reviziji. Model revizijskog rizika se moe prikazati kao: PRN=PRR/(IRxKR) gde je: PRN planirani rizik neotkrivanja znaajne greke; PRR prihvatljiv revizijski rizik (komplementaran nivou pouzdanosti koji revizorska firma oekuje u svojim revizijama);
1

IR inherentni rizik (predstavlja verovatou da neki saldo ili klasa transakcije sadre znaajnu greku, pod pretpostavkom da ne postoji potrebna interna kontrola ija je svrha obezbedjivanje zadatih ciljeva u kategorijama efikasnosti i profitabilnosti poslovanja, pouzdanosti finansijskog izvetaja, uskladjenosti sa vaeim zakonima i propisima i zatiti sredstava); KR kontrolni rizik (predstavlja verovatnou da saldo rauna ili klasa transakcija sadre znaajne greke, koje sistem interne kontrole organizacije nije spreio ili otkrio). STANDARDNI MODEL PROCESA REVIZIJE Finansijska revizija je sistematski proces koji poinje zahtevom klijenta za revizijom finansijskih izvetaja, a zavrava se izraavanjem miljenja revizora u formi izvetaja. Postoje etiri faze modela procesa revizije: Prva faza modela revizije je faza prihvatanja klijenta i podrazumeva odluivanje o tome, da li prihvatiti novog klijenta ili nastaviti posao sa postojeim klijentom. Zbog toga se vri procena biografije klijenta i razmatraju razlozi za datu reviziju, uspostavlja se kontakt sa prethodnim revizorom, dobija se pismo o angaovanju i reviziji. Ovi opti podaci u fazi prihvatanja klijenta se obino dobijaju na osnovu itanja napisa o klijentu u javnim sredstvima informisanja ili na osnovu privatnih informacija, kao to su intervjui sa klijentom ili radna dokumentacija prethodne revizije. Poseban deo faze prihvatanja klijenta je ostvarivanje kontakta novog revizora sa prethodnim revizorom. To se moe uiniti neposrednom komunikacijom ili u pisanoj formi. Ova faza obuhvata i odredjivanje radnog osoblja koje e obaviti reviziju. Nakon to se odrede izvrioci i sakupe preliminarne informacije, alje se pismo o angaovanju. To je sporazum izmedju revizorske firme i klijenta o obavljanju revizije i sa njom povezanih usluga. U drugoj fazi planiranja revizije, revizor dobija vie detaljnih podataka o poslovanju kompanije, odnosno okolnostima u kojima ona obavlja poslovnu delatnost u datoj privrednoj grani. Revizor procenjuje potencijalni doprinos internih kontrola reviziji i izvodi preliminarne analitike postupke. Na temelju tih aktivnosti i preliminarnih promena, procenjuje se rizik i utvrdjuje znaajnost. Zatim se pravi memorandum o planu revizije da bi se ispunili ciljevi revizije zasnovani na izjavama uprave. Faza planiranja ima za cilj utvrdjivanje obima i vrste dokaza potrebnih da revizor stekne uverenje da ne postoje znaajno pogreni iskazi u finansijskim izvetajima. Nakon to se prikupe i procene sve informacije u pripremnoj fazi planiranja, revizor odredjuje koja su ogranienja znaajnosti, i utvrdjuje inherentni rizik, kontrolni rizik i rizik neotkrivanja greke (rizik da postupci dokaznog ispitivanja koje provodi revizor nee otkriti greku koja postoji u saldu rauna ili vrsti transakcija, a mogla bi biti zbaajna, pojedinano, ili kada se sabere sa ostalim grekama u saldima rauna ili vrsta transakcija) za svaku tvrdnju u finansijskim
2

izvetajima. Na kraju procesa planiranja, revizor formulie konkretne ciljeve revizije za svaki saldo rauna/vrstu transakcije u finansijskim izvetajima. U toku tree faze, revizor izvodi testove i analize u skladu sa stepenom pouzdanosti koji zahteva memorandum plana revizije, i pribavlja pravna akta i pismo uprave sa izjavama o tanosti, pouzdanosti i uskladjenosti finansijskih izvetaja. Zatim se vri konano prikupljanje dokaza i trae se neevidentirane obaveze. Ukratko, cilj faze ispitivanja i prikupljanja dokaza je da se pronadju dokazi koji potvrdjuju istinitost i pouzdanost finansijskih izvetaja. Faza etiri procena i izvetavanje, je faza kada revizor zavrava reviziju i izdaje izvetaj o reviziji na osnovu rezultata revizije. Ova poslednja faza modela procesa revizije, zahteva opte ispitivanje potencijanih obaveza, naknadnih dogadjaja i drugih konanih dokaza. Dobijeni rezultati se procenjuju i priprema se izvetaj o reviziji. Revizori izdaju standardni pozitivni izvetaj kada su ispitivanja i rezultati zadovoljavajui. Ovaj standardni pozitivni izvetaj se modifikuje, ako je revizijsko ispitivanje odstupilo od normalnog, ili ako se pokazalo da finansijski izvetaji nisu uskladjeni sa prihvaenim raunovodstvenim principima. PRIHVATANJE KLIJENTA FAZA I MODELA PROCESA REVIZIJE Komponente prihvatanja klijenta su: sticanje saznanja o preduzeu klijenta, komunikacija sa prethodnim revizorom, mogue korienje drugih profesionalaca (ukljuujui spoljnog strunjaka) u reviziji, korienje rada drugog revizora, uslovi angaovanja, pismo o angaovanju na reviziji i odredjivanje radnog osoblja koje e obaviti reviziju. Odnos izmedju klijenta i revizorske firme nije jednosmerna ulica u kojoj revizorska firma procenjuje klijenta, a zatim ukoliko je klijent prihvatljiv, alje pismo o angaovanju, ime se posao oko angaovanja zavrava. Na tritu revizorskih usluga postoji konkurencija i ba kao i u svakom drugom poslu, postoje poeljni klijenti s kojima bi svaka revizorska firma sa zadovoljstvom prihvatila saradnju. Iako to nije uvek sluaj, revizorske firme pripremaju i podnose predlog pisma o angaovanju mnogim od svojih klijenata, posebno onim velikim. Upoznavanje sa poslovanjem klijenta Za utvrdjivanje opteg plana revizije vano je poznavanje poslovanja klijenta, koje pomae revizoru da odredi podruja od posebnog znaaja za reviziju, proceni realnosti raunovodstvenih procena i izjava uprave, kao i da donese sud o tome da li su raunovodstvene politike i objavljivanja uradjena na adekvatan nain. Revizori mogu obaviti preliminarno ispitivanje i novih i postojeih klijenata posetom njihovim radnim prostorijama, pregledom njihovih godinjih izvetaja,
3

obavljanjem razgovora sa upravom i slubenicima klijenta, kao i na osnovu pristupa javnim glasilima i javnim bazama podataka. Ako je klijent postojei, potrebno je obaviti opte ispitivanje radne dokumentacije iz prethodnih godina. Ako se radi o novom klijentu, revizor treba da konsultuje prethodne revizore i povea obim istraivanja kod prikupljanja preliminarnih podataka. U fazi prihvatanja klijenta, a nemajui uvida u internu dokumentaciju klijenta, revizor moe da stekne saznanja o datoj delatnosti i preduzeu na osnovu veeg broja izvora, kao npr. prethodnog iskustva s tim preduzeima ili delatnou, razgovora sa ljudima koji su povezani sa preduzeem (kao to su direktori i vii slubenici), publikacija vezanih za datu delatnost (dravne statistike, pregledi, tekstovi, trgovaki i finansijski asopisi i dr.). Pre davanja ponude za reviziju finansijskih izvetaja, uvek je vano znati njihove verovatne korisnike i njihovu nameravanu upotrebu. Ako izvetaji pretenduju da se iroko koriste i da se u velikoj meri na njih oslanja, mora biti ispitano vie dokaza i bie potrebno vie vremena za obavljanje revizije. U sluaju kada novi revizor treba da zameni postojeeg revizora, kodeks profesionalne etike predlae da novi revizor komunicira sa postojeim raunovodjom. U kom obimu e postojei raunovodja moi da razgovara o poslovima koji se tiu klijenta, zavisi od dobijanja dozvole od klijenta i zakonskih i moralnih propisa koji su vezani za objavljivanje. Naravno, jedan od najboljih naina da se stekne uverenje da su poetna salda i raunovodstvene politike u redu, u sluaju kada je reviziju prethodnih finansijskih izvetaja obavio drugi revizor, je da se izvri pregled dokumentacije prethodnog revizora. Mnoge revizorske firme vre procenu postojeih klijenata svake godine. U tom sluaju, revizor e obaviti i pregled radne dokumentacije iz prethodnih godina. Ako se radi o stalnom klijentu, jednom od rukovodilaca revizije e biti dobro poznat kvalitet kompanije i integritet uprave. Revizor, takodje, moe odluiti da ne nastavi da obavlja reviziju za klijenta, ako zakljui da preuzima suvie veliki rizik, odnosno da vrenje revizorskih usluga nudi vei rizik nego profit. Druga stvar koja moe uticati na nastavak saradnje je postojanje bilo kakve nereene parnice izmedju revizora i klijenta. Korienje profesionalaca u reviziji Prilikom istraivanja podataka iz dokumentacije o poslovanju klijenta, revizor moe otkriti da je potrebno da reviziju jednog dela finansijskih izvetaja uradi drugi revizor, ili da e biti potreban vanjski strunjak da bi se za klijenta izvrila odgovarajua revizija. U takvim sluajevima, medjunarodni standardi nalau odredjenu proceduru. ISA 600 je standard koji se odnosi na korienje usluga drugog revizora. Revizor koji je odgovoran za izvetavanje je glavni revizor. Glavni revizor koristi rad drugog revizora i mora utvrditi na koji nain e rad drugog
4

revizora uticati na reviziju. Glavni revizor je takodje odgovoran i za sprovodjenje postupaka kojim se dobijaju odgovarajui revizorski dokazi da je rad drugog revizora bio zadovoljavajui. Revizor bi mogao koristiti nekog specijalistu u situacijama kao to su procena odredjenih tipova imovine, utvrdjivanje fizikog stanja sredstva, procena neke vrste osiguranja, procena ugovora ija je realizacija u toku i dobijanje pravnog miljenja o nekom sluaju. SAS 73 (AU 336) navodi zahteve za izbor eksperta i opte ispitivanje njegovog rada koji vae u SAD-u, a SAS 525 propisuje zahteve koji se odnose na Veliku Britaniju. Oba standarda su veoma slina Medjunarodnim standardima revizije. Osnovni uslovi angaovanja revizora Prema ISA 210 revizor i klijent treba da se dogovore o uslovima angaovanja. Uslovi angaovanja obuhvataju dogovor o onom to treba da bude uradjeno (cilj, obim i izvetaj revizije), ko to treba da uradi (revizorski tim) i koliko to kota (naknada). Dogovoreni uslovi se moraju navesti u revizorovom pismu o angaovanju, ili nekoj drugoj podesnoj formi ugovora. Profesionalne naknade treba da budu objektivan i realan odraz vrednosti profesionalnih usluga izvrenih za klijenta. Ponekad, revizorska firma zarauna niu nanadu za profesionalne usluge, ako se radi o prvoj reviziji. To se naziva low balling, a ponekad je to potrebno da bi se bilo konkurentno. Profesionalne usluge se ne trebaju nuditi ili pruati klijentu uz potencijalnu naknadu. Potencijana naknada je naknada za profesionalne usluge koja se temelji na nalazima revizora, to je dogovor, po kome se nee zahtevati nikakva naknada za izvrene usluge ukoliko se ne dobije odredjeni nalaz ili rezultat. Revizor, takodje, ne treba da plaa ili prima proviziju. U interesu je i klijenta i revizora da revizor poalje pismo o angaovanju. Pismo o angaovanju je sporazum ugovora izmedju raunovodstvene firme i klijenta o obavljanju revizije i s njom povezanih usluga. Pismo revizora o angaovanju dokumentuje i potvrdjuje njegovo prihvatanje posla, cilja i obima revizije, stepena odgovornosti revizora prema klijentu i forme bilo kojih izvetaja. Uobiajeno je da pisma o angaovanju ukau na sledee: Cilj revizije finansijskih izvetaja; Odgovornost uprave za finansijke izvetaje; Obim revizije, ukljuujui navodjenje vaeih zakona, propisa i pravila profesionalnih tela prema kojima revizor postupa pri obavljanju revizije; Oblik bilo kakvih izvetaja ili drugog naina prenoenja rezultata revizije; injenicu da zbog prirode i ostalih inherentnih ogranienja revizije, pored inherentnih ogranienja bilo kojeg sistema interne kontrole, postoji neizbean rizik neotkrivanja ak i nekih znaajno pogrenih izjava;

Neogranien pristup svim evidencijama, dokumentaciji i drugim informacijama koje su neophodne za reviziju. Revizor takodje moe da uvrsti u pismo i sledee: Postupke i naine vezane za planiranje revizije; Oekivanje prijema pisane potvrde od strane uprave koja se odnosi na izjave u vezi sa revizijom; Zahtev klijentu da potvrdi uslove angaovanja, putem potvrde prijema pisma o angaovanju; Opis bilo kojih drugih pisama ili izvetaja koje revizor namerava da izda klijentu; Osnovicu na kojoj je obraunata naknada za profesionalne usluge i bilo koje aranmane u pogledu ispostavljanja fakture.

Kod ponovnih revizija za istog klijenta, revizor moe da odlui da ne alje pismo o angaovanju svake godine. Prihvatanje od strane klijenta predlog angaovanja Revizorska organizacija mora imati razradjene postupke za pripremu predloga angaovanja i mora voditi rauna o koordinaciji aktivnosti koje su za taj predlog vezane. U uvodnom delu predloga revizije navodi se kako firma koja podnosi predlog moe biti korisna za klijenta. Obrazlae se osnovna delatnost firme, filozofija njenog menadmenta i politika kontrole kvaliteta. U ovom delu se mogu navesti zahtevi klijenta i obrazloiti kako revizorska firma ispunjava te zahteve. Bitan deo predloga je opis lanova revizorskog tima i saet prikaz njihovog radnog iskustva. Detaljan opis predloene naknade obino predstavlja poseban deo predloga i podnosi se kao odvojen dokument. U prilogu se mogu dati dodatne informacije o revizorskom timu, ema plana revizije, kao i spisak reprezentativnih publikacija. PLANIRANJE FAZA II MODELA PROCESA REVIZIJE

Postupci planiranja su sledei: Dobiti informacije o uslovima poslovanja kompanije, kao i privrednoj grani u kojoj kompanija posluje; Izvesti poetne analitike postupke; Izvesti postupke radi sticanja saznanja o internoj kontroli; Utvrditi znaajnost (u planiranju); Proceniti rizike i Izraditi program revizije.

Sticanje saznanja o preduzeu i privrednoj grani

Revizor treba da stekne dovoljno saznanja o preduzeu kako bi mogao da identifikuje i razume dogadjaje, transakcije i poslovnu praksu koja, po njegovom miljenju moe imati znaajnog uticaja na finansijske izvetaje, ispitivanje ili izvetaj revizora. Radna dokumentacija iz prethodnih godina se analizira u sluaju kad se radi o ve postojeem klijentu. U sluaju da se radi o novom klijentu, informacije se mogu dobiti putem razgovora sa revizorima iz prethodnih godina, revizorima koji trenutno rade na slinim revizijama, kao i u razgovorima sa osobljem klijenta. Treba pregledati i materijale koji su poslati akcionarima ili su podneseni regulatornim telima, promotivne materijale, godinje izvetaje iz prethodnih godina, uputstva o upravljakoj politici, uputstva o raunovodstvenim i sistemima interne kontrole, kontni plan, opise poslova po radnim mestima, kao i planove marketinga i prodaje. Sticanje neophodnog saznanja o preduzeu i delatnosti je stalan i kumulativan proces prikupljanja i procene informacija u svim fazama revizije. Intervjui sa upravom i slubenicima klijenta i posete subjektima klijenta radi dobijanja informacija na licu mesta, jedan je od bitnih izvora informacija o kompaniji. Poseta i obilazak radnih prostorija kompanije e pomoi revizoru da se bolje upozna sa preduzeem i uslovima poslovanja klijenta. Uvid u proizvodni proces e pomoi revizoru da proceni kretanje zaliha i korienje osnovnih sredstava. Ako postoji revizorska komisija, revizori treba da se s njom sastanu u ranoj fazi. Revizorska komisija se sastoji od odabranih lanova upravnog odbora kompanije koji aktivno uestvuju u nadgledanju i praenju raunovodstvenih politika i politika finansijskog izvetavanja i prakse kompanije. U toj ranoj fazi angamana potrebno je prikupiti i ispitati odredjena pravna dokumenta i evidencije, i to: sporazum o osnivanju/izvod iz sudskog registra i statut drutva, zapisnike sa sastanaka upravnog odbora i akcionara, kao i ugovore drutva. Preliminarni analitiki postupci Najmanje dva puta u toku revizije se provode analitiki postupci - analiza znaajnih koeficijenata/pokazatelja i trendova, ukljuujui ispitivanje fluktuacija i odnosa koji su nekonzistentni sa drugim relevantnim informacijama ili odstupaju od predvidjenih iznosa. Medjunarodni standard revizije (ISA) 520, indicira da Revizor treba da primeni analitike postupke u fazama planiranja i sveukupnog opteg ispitivanja revizije. Pored toga, veina ovlaenih raunovodja preporuuje da se analitiki postupci provode i u toku faze III ispitivanje i prikupljanje dokaza. Sticanje saznanja o raunovodstvenim sistemima i sistemima interne kontrole Prema zahtevima Medjunarodnog standarda revizije (ISA) 400, Revizor treba da stekne zadovoljavajua saznanja i da se upozna sa raunovodstvenim i
7

sistemima interne kontrole, kako bi mogao napraviti plan revizije i razraditi efikasan metod revizije. Raunovodstveni sistem znai skup zadataka i evidencija preduzea pomou kojih se transakcije obradjuju kao sredstvo vodjenja finansijskih evidencija preduzea. Sistem interne kontrole podrazumeva sve politike i postupke usvojene od strane uprave preduzea radi postizanja cilja uprave vezanog za osiguranje, u najveoj moguoj meri, redovnog i uspenog vodjenja preduzea, ukljuujui potovanje usvojenih politika menadmenta, zatitu sredstava, spreavanje kradje ili greke, tanost i kompletnost raunovodstvenih evidencija i blagovremenu pripremu pouzdanih finansijskih podataka. Planiranje znaajnosti Informacija je znaajna ako njeno izostavljanje ili pogreno iskazivanje moe uticati na ekonomske odluke njenih korisnika donete na osnovu finansijskih izvetaja. Revizor ima odgovornost da utvrdi da li su finansijski izvetaji znaajno nepouzdani obmanjujui. Revizor mora izraziti miljenje jesu li finansijski izvetaji pripremljeni, u svim bitnim aspektima, u skladu sa standardima. U praksi je esto teko odrediti ta je to to je znaajno. Mogue je razmotriti itav niz faktora: veliinu i prirodu stavke, okolnosti i isplativost revizije znaajnosti. Preporuuje se da pri donoenju procene znaajnosti, budu razmotreni sledei aspekti pogrene izjave greke: Dogadjaji ili transakcije koje su je izazvale; Legalitet, osetljivost, normalnost i potencijalne okolnosti dogadjaja ili transakcije; Identitet bilo kojih ukljuenih strana; Rauni i objavljene napomene u kojima se pojavila greka, odnosno na koje je imala uticaj. Raunovodstvena znaajnost se razlikuje od revizorske znaajnosti. Raunovodstvena znaajnost je ex post znaajnost. To znai dilemu, da li je neku stavku trebalo objaviti ili ne! U tom sluaju, odluke vezane za rentabilnost nisu relevantne jer je stavka ve otkrivena i nisu potrebni nikakvi dodatni trokovi. Revizijska znaajnost, s druge strane, je ex ante. Znaajnost je koncept revizije koji se koristi radi projektovanja revizije na nain, da ona otkrije znaajne stavke: one jo nisu otkrivene! Da bi revizor pronaao neku znaajnu (nenamernu) greku, postoje dodatni trokovi. Zbog toga, revizija znaajnosti uvek zahteva profesionalni sud da bi se donela odluka u pogledu isplativosti. Odluka se mora doneti u ranim fazama planiranja revizije, kada se ne moe znati mogui obim greaka u finansijskom izvetaju. Procene revizorskog rizika

Revizijski rizik je rizik da e revizor dati neodgovarajue revizorsko miljenje kada je finansijski izvetaj znaajno pogreno iskazan. Revizijski rizik ima tri komponente: inherentni rizik, kontrolni rizik i rizik detekcije. ISA 400 definie ove rizike na sledei nain: Inherentni rizik je podlonost nekog salda rauna ili vrste transakcija na pogrene iskaze greke koje bi mogle biti znaajne, pojedinano ili kada se saberu sa grekama u drugim saldima ili vrstama, pod pretpostavkom da nije bilo potrebnih internih kontrola. Kontrolni rizik je rizik da pogrean iskaz greka koja bi se mogla pojaviti u nekom saldu rauna ili vrsti transakcija i koja bi mogla biti pojedinano znaajna, ili kada se sabere sa pogrenim iskazima grekama u drugim saldima ili vrstama transakcija, nee biti blagovremeno spreena ili otkrivena i ispravljena primenom raunovodstvenog i sistema interne kontrole. Detekcioni rizik je rizik da dokazni postupci revizora nee otkriti greku koja postoji u saldu rauna ili vrsti transakcija, a koja bi mogla biti znaajna, pojedinano ili kada se sabere sa grekama u ostalim saldima ili vrstama transakcija. Odredjene okolnosti zahtevaju od uprave poveanu panju u procesu analize rizika. Te okolnosti su: Promenjeno radno okruenje Novo radno osoblje Novi ili obnovljeni informacioni sistem Brzi rast Nova tehnologija Nove linije, proizvodi, aktivnosti Restrukturisanje preduzea Poslovne aktivnosti koje se obavljaju u inostranstvu. Revizijski rizik se sastoji od: a) Rizika da neki raun i za njega vezane tvrdnje sadri znaajne pogrene iskaze greke (koji se sastoji od dve komponente: inherentnog rizika i kontrolnog rizika) i b) Rizika da revizor nee otkriti takve greke (poznat kao rizik detekcije rizik neotkrivanja znaajne greke). Matematiki, to se moe izraziti kao: Revizijski rizik = Inherentni rizik x Kontrolni rizik x Rizik detekcije

Inherentni rizik i kontrolni rizik se razlikuju od rizika detekcije u tome to oni postoje nezavisno od revizije, dok je detekcioni rizik povezan sa efikasnou postupaka revizora. Pripreme memoranduma o planu revizije i priprema programa revizije Poslednji korak u procesu planiranja je priprema memoranduma o planu revizije i priprema programa revizije. Memorandum o planu revizije je pisano obavetenje o detaljima planiranog metoda revizije i finansijskom planu revizije. Memorandum o planu revizije, uglavnom sadri sledee: Podatke i informaciju (background) u kojoj su opisani struktura kompanije klijenta, te njegove delatnosti i organizacija; Ciljevi revizije, pri emu se navodi da li se radi o reviziji za akcionare, dravne organe ili se revizija obavlja u posebne svrhe; Procenu rizika angaovanja i potencijalne naknadne postupke s obzirom na utvrdjene poveane rizike angamana, koji su identifikovani u fazi prihvatanja klijenta; Navodjenje drugih revizora ili eksperata na koje e se revizija oslanjati; Procenu znaajnosti; Inherentne rizike, utvrdjene na osnovu uvida u poslovanje klijenta; Zakljuke vezane za kontrolno okruenje; Klasifikaciju okruenja klijenta; Ocenu kvaliteta raunovodstvenog sistema i sistema internih kontrola; Kratak ukupan prikaz revizorskog pristupa za obradu svakog salda rauna i odnosnog cilja revizije za koji je utvrdjen inherentni rizik; Vremenski raspored i terminski plan reda revizora, uz navodjenje postupaka koji se mogu obaviti pre datuma bilansa stanja. Takodje se navode i postupci revizije koje treba obaviti na datum ili nakon datuma bilansa stanja; Finansijski plan revizije, sa detaljnim navodjenjem svakog nivoa ekspertize s kojim revizorski tim raspolae. Memorandum o planu revizije se izradjuje pre poetka rada u poslovnom prostoru klijenta. Plan revizije odobravaju i ef revizije menader i partner, pre poetka rada na terenu. Ovaj plan se tokom angamana moe modifikovati. Prema zahtevima ISA 300, revizor treba da izradi i dokumentuje program revizije, navodei prirodu, terminski raspored i obim planiranih postupaka revizije, neophodnih za realizaciju ukupnog plana revizije. Program revizije slui kao skup instrukcija pomonicima ukljuenim u obavljanje revizije i kao sredstvo kontrole i pravilnog izvrenja posla.

10

TESTIRANJE I PROVODJENJE DOKAZNIH POSTUPAKA FAZA III MODELA PROCESA REVIZIJE U toku tree faze, revizor izvodi testove i analize u skladu sa stepenom pouzdanosti koji zahteva memorandum plana revizije: Testovi kontrola su postupci revizije radi ispitivanja efikasnosti kontrolnih politika i postupaka. Kada revizor veruje da je mogue da kontrole deluju efikasno testovi kontrola se mogu izvoditi da bi opravdali nii procenjeni nivo kontrolnog rizika. Testovi kontrole se bave nainom na koji je kontrola bila primenjena, doslednou sa kojom je ona bila primenjena i onima koji su tu kontrolu primenjivali u toku perioda koji je predmet revizije. Ova ispitivanja uobiajeno ukljuuju dobijanje dokaza putem ispitivanja radnog osoblja, provere dokumenata i izvetaja, uvida u aktivnosti kontrole i ponovnog vrenja kontrole. Substantivni ili dokazni testovi se koriste da bi se potvrdila salda rauna. Postoje tri vrste dokaznih testova: 1. Dokazni testovi transakcija se izvode da bi se ispitalo, da li su specifine transakcije pravilno evidentirane. 2. Analitiki postupci se sastoje u poredjenju vrednosti koja mora da bude dokazana s unapred pretpostavljenom vrednou, tj. revizor ispituje da li oekivani odnos izmedju nerevidirane i revidirane vrednosti zaista postoji. Kada se pojave neoekivana odstupanja izmedju oekivanja i stvarnih nalaza, revizor dalje istrauje i pokuava da dobije objanjenje za to odstupanje. 3. Testovi detalja salda su ispitivanja koja vri revizor u vezi sa novanim grekama i nepravilnostima u saldima glavne knjige na kraju godine, i bilansa stanja i bilansa uspeha. PROCENA I IZVETAVANJE FAZA IV MODELA PROCESA REVIZIJE Faza etiri procena i izvetavanje, je faza kada revizor zavrava reviziju i izdaje izvetaj o reviziji na osnovu rezultata revizije. Ova poslednja faza modela procesa revizije, zahteva opte ispitivanje potencijanih obaveza, naknadnih dogadjaja i drugih konanih dokaza. Dobijeni rezultati se procenjuju i priprema se izvetaj o reviziji. Na kraju postupka revizije revizori izvode odredjeni broj postupaka. Na primer, dokazi se sumiraju i procenjuju radi utvrdjivanja njihove dovoljnosti. Vre se analitiki postupci i druga ispitivanja potrebna da bi revizor mogao da proceni donesene zakljuke i svekupni prikaz finansijskog izvetaja. Obavljaju se mnogi drugi postupci i zadaci, ukljuujui: postupke utvrdjivanja naknadnih dogadjaja; postupke zakljuivanja;
11

podnoenje izvetaja upravnom odboru i pripremu bitnih pitanja za partnere.

LITERATURA: 1. dr Slobodan V. Vidakovi, REVIZIJA Osnova kompetentnosti, kredibiliteta, poverenja, Novi Sad, 2009.
12