BEOGRADKA POSLOVNA SKOLA VISOKA SKOLA POSLOVNIH STUDIJA

SEMINARSKI RAD KONTROLA I REVIZIJA

PROF:MILE SAMARDZIC STUDENT:ISMIR TOKOVIC

APRIL 2013

SADRZAJ

Uvod .. Revizorsko okruzenje . Planiranje I menadzment revizije... Revizija poslovnih ciklusa I pozicija.. Kompletiranje procesa revizije izvestavanje. procesa bilansnih I

Ostala relevantana pitanja Zakljucak

..

UVOD

Na pocetku novog milenijuma finansijsko ivestavanje je suptilna mesavina starog I novog.Dvojno knjigovodstvo je staro preko 500 godina ali jos uvek predstavlja kicmu u strukturi finansijskog izvestavanja.U zadnje cetri decenije svet je iskusio brzi porast kvantiteta I slozenosti u zahtevima za finansijsko izvestavanje.U svetlu tih zahteva,sve glasnije se postavlja pitanje o tome da li je sada vazeci sitem adekvatan,da li moze da odgovori izazovima XXI veka I veoma ostro se priznaju izmene u vazecem sistemu finansijskog izvestavanja.Vecina tih predloga,kojima se zagovara ukljucenje nefinansijskih I

buducnosti okrenutih podataka u te izvestaje,kao I podataka o trzisnim vrednostima se smatra kao prirodno prosirenje informacionog pristupa segment finansijskog izvestavanja.Ako se taj predlog usvoji,to ce imati dalekosezne efekte na nacin po kome se fiansijsko izvestavanje tretira,procenjuje I regulise.Ova promena u perspektivi je nazvana revolucija u finansijskom izvestavanju.

REVIZORSKO OKRUZENJE
Racunovodstvo je sredstvo pomocu koga merimo I opisujemo rezultate ekonomske aktivnosti.To je nacin na koji poslovni ljudi definisu poslovne ciljeve,mere ostvarene rezultate I procenjuju ostvarene ucinke.Osnovna svrha racunovodstva je da donosiocima odluka obezbedi informacije korisne za donosenje vitalnih ekonomskih odluka. Revizija obuhvata ispitivanje i ocenu finansijskih izvetaj, kao i podataka i metoda u njihovom sastavljanju i na osnovu toga, davanje strunog miljenja o tome da li finansijski izvetaji realno i objektivno odraavaju stanje imovine, kapitala, obaveza i rezultata poslovanja. Revizija je neophodna jer: - ima znaajnu funkciju kontrole kvaliteta raunovodstvenih podataka, i stimulie menadere da vie panje posvete efikasnosti raunovodstvenog sistema; - poveava kredibilitet raunovodstvenih informacija, a samim tim i kredibilitet preduzea u poslovnom svetu. Efikasno koriscenje racunovodstvenih informacija ima za pretpostavku potpuno razumevanje prirode ekonomskih aktivnosti koje su ukljucene u finan.izvestaje. Komplet finansijskih izvestaja,shodno odredbama IFRS,ukljucuje : Bilans stanja Racun dobitka I gubitka Bilans sopstvenog kapitala Bilans tokova gotovine

 Napomene I obelodaljivanja uz finan.izvestaje Osnovan svrha finan.izvestaja je da njihovim korisnicima pruze pouzdanu osnovu za procenu finansijske pozicije,profitabilnosti,visinu sopstvenog kapitala I sticanje I koriscenje gotovine. Racunovodstvo,kao I revizija,imaju dugu predistoriju. Postoje dokazi da su formalne revizorske procedure postojale u ekonomskim aktivnostima ranijih civilizacija. Ujedinjeno Kraljevstvo ostaje centar razvoja revizije finasijskih izvestaja sve do dvadesetih godina XX veka,posle se taj centar pomera prema SAD. Na naim prostorima, revizija je postala ponovo aktuelna otkako je prisutna i transformacija preduzea u oblasti vlasnitva i potpunog orijentisanja na trino poslovanje. Revizija je sistematican proces objektivnog pribavljanja I ocene dokaza koji se odnose na tvrdnje o ekonomskim aktivnostima i dogadjajima u cilju utvrdjivanja stepena povezanosti izmedju tih tvrdnji I unapred utvrdjenih kriterijuma,kao I obavestavanje zainteresovanih korisnika o rezultatima te provere.U odsustvu funkcije nezavisne revizije dolazi do pojave fenomena koji je u literature poznat pod imenom jaz kredibiliteta. Postoje tri glavne vrste revizije: Revizija finansijskih izvestaja Revizija poslovanja Revizija dosledne primene zakona I propisa Postoje dve vrste revizora: Interni revizori (vecina velikih kompanija I organizacija ima sopstveno ekspertsko osoblje)

 Eksterni revizori(pojedinci ili javne racunovodstvene firme koje angazuju profesionalne eksperte za pruzanje reviorskih usluga klijentima) Takodje postoje I drzavni revizori koji kontrolisu rad I internih I eksternih revizora. Poznato je da je AICPA najveca I najznacajnija privatna racunovodstvena institucija u SAD ciji uticaj znatno premasuje granice domicilne zemlje.I ne samo to AICPA kodeks profesionalne etike I standardi revizije koje on donosi imaju presudan uticaj na razvoj racunovodstvene profesije u celom svetu. finansijski izvestaji se pripremaju I prezentiraju u skladu sa pravilima koja su poznata pod imenom Opsteprihvaceni racunovodstveni principi ili standardi(GAAP). Postoje tri vrste GAAS standarda I to : Opsti GAAS standardi GAAS standardi za obavljanje revizije GAAS standardi za izvestavanje Prvi opsti GAAS standard od revizora zahteva kompetentnost,odnosno neophodnost da revizor poseduje formalno obrazovanje iz oblasti racunovodstva I revizije,odgovarajuce prakticno izkustvo za posao koji obavlja I obavezbo kontinuirano profesionalno usavrsavanje. Drugi opsti GAAS standard od revizora zahteva nezavisnot I intelektualno postenje.Od revizora se ocekuje da bude nepristrasan I bez predrasuda u odnosu na finansijske izvestaje I ostale informacije koje su predmet revizije.Integritet I nezavisnost revizora mora da postoji u fazi izrade plana I programa revizijeprogramska nezavisnost,u fazi prikupljanja dokaza revizije-

nezavisnost u istrazivanju,kao I u fazi izrade I obelodaljivanja o reviziji-nezavisnost u izvestavanju. Treci opsti GAAS standard revizije tice se zahteva da revizor mora da poseduje tzv.duznu profesionalnu paznju.Ovaj kvalitet revizora podrazumeva doslednu primenu svih opstih GAAS standarda ,kao I svih Saopstenja o standardima revizije,koja operacionalizuju odredbe GAAS standarda u uzem smislu. U cilju krajnje preciznosti navodimo da treba praviti jasnu razliku izmedju gresaka I nezakonitih radnji ili pronevera- kako se cesto nazivaju.I jedne I druge mogu biti bitne ili nebitne,odnosno biti od materijalnog znacaja ili nemeterijalne.Predmet nase paznje su nezakonite radnje I greske,odnosno implikacije koje one imaju na modifikovanje izvestaja o reviziji,upravo kao rezultat saznanja da su neke od pozicija u finansijskim izvestajima netacne I nepouzdane,posto su iste pod uticajem prisustva ne zakonitih radnji I gresaka.Pri tome se pod terminom greske podrazumevaju nenamerne radnje I postupci osoblja klijenta koje rezultiraju u netacnom iskazivanju nekih pozicija u bilansu.Pod terminom nezakonite radnje ili pronevere se podrazumevaju one radnje I postupci osoblja klijenta koje su namerne I unapred planirane.Same nezakonite radnje se javljaju u dva posebna oblika I to kao krivotvoreno finansijsko izvestavanje I nezakonito prisvajanje imovine.Ali nezavisno od toga I jedna I druga pojava u sustini odrazava falsifikovanje bilansa.

PLANIRANJE I MENADZMENT PROCESA REVIZIJE

Prilikom pripreme finansijskih izvestaja,menadzment iznosi odredjene tvrdnje koje se odnose na salda nekih racuna ili pruza odgovarajuca obelodanjivanja. Revizor odredjuje cilj revizije pojedinih racuna na taj nacin sto te ciljeve dovodi u vezu sa

tvrdnjama menadzmenta,tj.ciljem revizije da se utvrdi da li su tyvrdnje menadzmenta osnovane ,validne,razlozne I zasnovane na cinjenicama. Opste tvrdnje menadzmenta koje su sadrzane u finansijskim izvestajima su : Postojanje ili desavanje Kompletnost Prava I obaveze Vrednovanje ili alokacija Prezentacija I obelodanjivanje Matematicka tacnost Razgranicenje Prema Medjunarodnim standardima revizije,izdatim od strane IFAC-a,`` revizor treba na random papiru da evidentira informacije o planiranju revizije,vremenu I obimu obavljenih postupaka revizije,rezultatila obavljenih postupaka I zakljuccima izvedenim na osnovu probavljenih dokaza revizije``. Radni papiri pruzaju osnovu za planiranje revizije,obezbedjuju evidenciju o pribavljenim dokazima revizije I rezultatima provera,podatke za odredjivanje pravilne vrste izvestaja o reviziji a pruzaju I osnovu za nadzor I pregled obavljenog revizorskog posla. U procesu revizije finansijskih izvestaja mogu se identifikovati sledece cetiri prepoznatljive faze: Prihvatanje revizorskog aranzmana Planiranje procesa revizije

 Obavljanje revizorskih provera Izvestavanje o nalazima revizije Planiranje procesa revizije se obavlja u nekoliko faza : Upoznavanje poslovanja klijenta Obavljanje analitickih postupaka Pocetna procena materijalnosti Razmatranje revizorskog rizika Izrada pocetne strategije revizije Razumevanje sistema interne kontrole I kontrolnog rizika Termin inicijalno ili preliminarno planiranje procesa revizije se odnosi na period neposredno po donosenju odluke o prihvatanju revizorskog angazmana. Koncept materijalnosti je znacajan za revizora zato sto ima direktan uticaj na kolicnu napora koje revizor mora da ulozi tokom revizorskog angazmana. Revizor vrsi procenu materijalnosti na sledeca dva nivoa: Na nivou finansijskih izvestaja-zato sto revizor izrazava misljenje o finansijskim izvestajima uzetim kao celina. Na nivou salda racuna-zato sto revizor proverava salda racuna da bi izvukao opsti zakljucak o pravilnosti prezentiranja finansijskuih izvestaja u celini. Rvizorski rizik se sastoji iz tri komponente: -inherentnog -kontrolnog

-detekcionog rizika. U praksi je veoma tesko da se utvrdi tzv.prihvatljivi nivo revizorskog rizika. Osnovni i najvaniji oblik kontrole u preduzecu, s obzirom na njen karakter, predstavlja interna kontrola, koja nije samo vana za vodenje racunovodstvenih i finansijskih evidencija preduzeca, vec i za upravljanje preduzecem. S obzirom na navedeno, za interne kontrole su zainteresovani skoro svi, od eksternih revizora do uprave, borda direktora, akcionara velikih javnih kompanija do drave. Komponente sistema interne kontrole su kontrolno okruzenje,procena rizika,kontrolne aktivnosti,informisanje I komuniciranje I monitoring. Planirani detekcioni rizik se ostvaruje na osnovu sledece formule:

PDR=RR/IR x KR IR-inherentni rizik RR-revizijski rizik KR-kontrolni rizik

REVIZIJA POSLOVNIH CIKLUSA I BILANSNIH POZICIJA

Kada je rec o postupcima revizije nematerijalnih ulaganja,posebno je bitno da se utvrdi pouzdanost sistema evidentiranja pribavljenih nematerijalnih ulaganja I adekvatno razgranicenje troskova izmedju obracunskih perioda.Ali,sa aspekta revizije je

mnogo efikasnije da se,za razliku od osnovnih sredstava u materijalnom obliku,obavi mnogo veci obim ispitivanja realnosti nematerijalnih ulaganja na dan bilansiranja nego da se pretezan oslonac stavi na sistem interne kontrole nematerijalnih ulaganja.Za tu proveru,treba izabrati uzorak onih nematerijalnih ulaganja kod kojih je u tekucoj godini doslo do materijalno znacajnih promena I obaviti proveru da li su te promene ispravno evidentirane,vrednovane ili obelodanjene. Radi vece efikasnosti procesa revizije,revizori obicno dele informacioni sistem klijenta na poslovne procese ili cikluse transakcija. Glavni cilj procesa prodaje je prodaja dobara ili usluga po cenama I pod uslovima koji su u skladu sa politikom koju definise menadzment klijenta. Kada je rec o kontrolnim ciljevima za transakcije naplate potrazivanja revizor,za svaki kontrolni cilj,treba da proceni moguce pogresne iskaze,pojedinacne kontrolne ciljeve,postupke interne kontrole klijenta I proveru kontrola za transakcije naplate potrazivanja.U postupku procene kontrolnih rizika za te transakcije,revizor koristi isti model odlucivanja koji je vec opisan za transakcije prodaje. Gro transakcija koje se obradjuju kroz tipican process nabavke se svodi na priznavanje rashoda I njima pripadajucih obaveza. U procesu nabavke se obradjuju tri vrste poslovnih transakcija: Nabavka proizvoda I usluga za gotovo ili na odlozeno placanje Isplata obaveza koje proisticu iz tih nabavki Povracaj dobara dobavljacima

Revizija procesa menadzementa zaliha se bazira na tri komponente modela revizorskog rizika.Najpre se izlaze opsti pristup reviziji procesa menadzmenta zaliha,koji se nastavlja raspravom o faktorima inherentnog rizika I procenom kontrolnog rizika.Zatim se raspravlja o susutinskim proverama zaliha,sa posebnim naglaskom na planske troskove I na prisustvo revizora popisu zaliha. Dugorocni krediti I akcije su glavni izvori finansiranja za vecinu ekonomskih entiteta.Kljucni cilj revizije kada je rec o dividendama,svodi se na proveru da li su I one utvrdjene I rasporedjene u skladu sa vazecom zakonskom regulativom,racunovodstvenim standardima I internom regulativom I odlukama nadleznih organa klijenta. Kapital nije jedinstvena stavka u bilansu,vec se sastoji iz vise komponenata kao sto su: Osnovni I ostali capital Neuplaceni upisani capital Rezerve Revalorizacione rezerve Nerasporedjena dobit Gubitak KAPITAL=IMOVINA OBAVEZE Termin vremensko razgranicenje podrazumeva tehnike koje recunovodje koriste u cilju primene principa nastanka poslovne promene za one transakcije koje se protezu na vise od jednog obracunskog perioda. Ciljevi revizije koji se odnose na realizaciju I potrazivanja od kupaca se mogu klasifikovati I prikazati na sledeci nacin:

 Tvrdnje menadzenta koje se odnose na postojanje I kompletnost Tvrdnja vrednovanja I alokacije Tvrdnja prezentacije I obelodanjivanja

KOMPLETIRANJE PROCESA REVIZIJE I IZVESTAVANJE

Sam proces kompletiranja ili finalizacije revizije se sastoji iz nekoliko posebnih celina.Prvo,revizija ugovorenih obaveza I potencijalnih ili neizvesnih obaveza.Drugo,pregled I uvid u dogadjaje koji su nastali posle datuma sastavljanja bilansa stanja.Trece,ocena o tome da li klijent moze nesmetano da nastavi svoje poslovanje I u doglednom periodu u buducnosti.Cetvrto,pribavljanje izjave rukovodstva klijenta o pravima I obavezama.Peto,finalizacija postupaka revizije pre izdavanja izvestaja o reviziji.Sesto,komunikacija sa klijentom u vezi sa zidatim izvestajem o reviziji.Sedmo,osvrcemo se I na odgovornost revizora u slucaju kada oni,nakon izdavanja misljenja o reviziji,otkriju dopunske informacije koje su od uticaja na vrstu izrazenog misljenja revizora. Do tzv.modifikacije izvestaja o reviziji dolazi onda kada: Postoje neke okolnosti koje se ticu izvestaja o reviziji a odnose se na komparativne finansijske izvestaje Kada su izostavljene,nepravilno prezentirane ili na neadekvantan nacin ispitane dopunske informacije Kada postoje druge iformacije u finansijeskim koji su bili predmet revizije,a koje su nekonzistentne sa tim izvestajima.

OSTALA RELEVANTNA PITANJA

Nadzor se javlja na svim podrucjima rada I delovanja ljudi.U zavisnosti od podrucja,odnosno od objekta u kome se nadzor obavlja,razlikujemo politickoupravni,drustveni,tehnicki,ekonomski,finansijski,racunovodstve ni idr. Proces nadzora se sastoji iz pet faza: -planiranje -izvrsenje -monitoring -procena -korektivne mere Podela nadzora se vrsi primenom razlicitih kriterijuma: Prema organima koji ga obavljaju Vremenu kada se on obavlja Intezitetu obavljanja Oblicima u kojima se on obavlja U praksi,veoma cesto se nailazi na problem preciznog razgranicenja izmedju kontrole I revizije.To,delimicno,potice I otuda sto su I jedna I druga oblik nadzora odnosno provere.Ono sto im je zajednicko to su object ispitivanja I cilj ispitivanjasticanje saznanja o ispravnosti I uspesnosti rada ekonomskih

subjekta,s ciljem da se uklone negativne,a potenciraju pozitivne strane poslovanja. Kontrola I revizija se medjusobno dopunjuju kako bi se ostvario cilj adekvatnog nadzora odnosno privrednog subjekta.Uspeh revizije u velikoj meri zavisi od postojanja I efikasnog funkcionisanja mehanizma kontrole Najvaznija nacela kontrole I revizije su sledeca:materijalna istina, zakonitost, istinitost,odgovornost,istovremenost,kontinuitet, pravovremenost, iznenadnost,selektivnost,odvajanje operative od evidencije,racionalnost, samostalnost,nezavisnost. Instrumenti kontrole I revizije su:zakon o racunovodstvu I kontni okvir,process planiranja. Interna revizija je nazavisna aktivnost,objektivnog uveravanja I konsultacije koja povecava vrednost I unapredjuje poslovanje organizacije.Ona organizaciji pomaze da ostvari svoje ciljeve na osnovu izgradjenog sistematicnog I preciznog pristupa za procenu I unapredjenje efektivnosti upravljanja rizikom,kontrole I procesa upravljanja.

ZAKLJUCAK

Revizija danas predstavlja obavezni deo zakonodavstava svih zemalja sveta. Svaka kompanija koja dri do ispravnosti poslovanja I Iskoriavanja svih pogodnosti koje revizorski standardi nude bi uvela obavezu revizije raunovodstvenih iskaza i bez zakonske regulative. Revizijaomoguava svim zaintersovanim licima (vlasnicima, menaderima,dravi) da imaju

sigurnost u iskaze koje primaju od odnosnih kompanija I na osnovu njih donose svoje budue odluke.Kao I obezbediti odgovarajuu saradnju unutar privrednog subjekta. Jedan od njih su i interne raunovodstvene kontrole koje se definiu kao sistem kontrola,finansijskih I drugih, koje uspostavlja rukovodstvo kompanije da bi se poslovanje preduzea odvijalo na pravilan I efikasan nain,tj.sprovodila politika rukovodstva,ouvala sredstva I da bi se u to veoj meri sauvala u potpunosti tanost evidencija. Dobar sistem internih kontrola smanjuje rizik pogrenih knjienja ili nepravilnosti u raunovodstvenim evidencijama.Ukoliko su te kontrole dobro smiljene i pravilno funkcion u, revizor moe pretpostaviti da je rizik pojave greke smanjen. Glavni kvalitet revizije u odnosu na kontrolu I inspekciju je taj to revizija slui preduzeu da se oceni kvalitet i funkcionisanje internih raunovodstvenih kontrola i daje predlog za otklanjanje uoenih nepravilnosti I slabosti u tim sistemima.Raunovodstveni iskazi treba da Obezbede nezavisne I strune potvrde da su podaci u raunovodstvenim iskazima objektivni i Istiniti I na taj nain snabdeju korisnike potrebnim informacijama,ukloneo odredjene poremeaje i primenom Medjunarodnih raunovodstvenih standarda uporedivim sa stranim finansijskim izvetajima.