Univerzitet u Novom Sadu - Medicinski fakultet - Katedra za zdravstvenu negu

Antropometrija
-uslovi i tehnike merenja-

Asist. Dr Goran Malenkovi

Institut za onkologiju Vojvodine
Klinika za operativnu onkologiju
Odeljenje za ginekologiju
01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

ANTROPOMETRIJA
gr.antropos-ovek & metrein-meriti

Somatometrijska metoda merenja ovekovog tela kojom se kvantitativno odreuju

morfoloke osobine ispitivane osobe.
Antropometrijski podaci:

obezbeuju objektivnu procenu opteg razvoja tela (napredak ili stagnacija razvoja)
doprinose formiranju funkcionalnog statusa

definiu smernice pri izboru tehnika i procedura u okviru procesa rehabilitacije.

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

Razlike meu polovima

POLNI DIMORFIZAM - meu polovima postoje velike antropometrijske razlike

Visina jedinke je bioloka kategorija, ali fizika snaga to uvek i nije, ona moe biti i
stvar uzajamnog delovanja socijalnih i kulturalnih uticaja

Muki i enski pol ne pokazuju znaajne ergonomske razlike do 14. godine ivota,
potom nastaju razlike koje ostaju trajne tokom preostalog dela ivota

U Evropi su u proseku ene (za oko 10 cm) nie od mukaraca, a posmatrajui prema
trupu, ekstremiteti su im krai

Uopte to se dimenzija tie, mukarci su u prednosti, osim u sluaju dimenzija karlice

Postoje znatne razlike u koliini i raspodeli potkonih masnih naslaga

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

USLOVI I TEHNIKE MERENJA

Instrumenti su standardne izrade, kalibriu se svakodnevno pre poetka, u toku merenja - nakon
10 izmerenih ispitanika

Sva merenja obavlja pet merilaca, s tim to svaki od njih izvrava uvek ista merenja. Jedan od
merilaca meri telesnu visinu i telesnu masu, drugi meri dijametre, trei obime, etvrti potkono
masno tkivo, a peti zapisuje rezultate merenja.

Pre svakog merenja obavezno obeleiti take i nivoe u cilju preciznog merenja antropometrijskih
veliina

Merenje se realizuje uvek u prepodnevnim satima sa instrumentima proverene tanosti

Ispitanici se mere u sali za antropometrijsko merenje. Sala mora biti dovoljno prostrana i
osvetljena, a temperatura vazduha takva da se svueni ispitanici oseaju prijatno (od 17C do
22C).

Antropometrijske mere(vrednosti) zahtevaju pravilnu obradu, procenu, poreenje i primenu

(najee se koriste metode indeksa i standarda, Lorencov indeks idealne telesne mase, standardi
za uzrast i pol)

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

Rezultati merenja se itaju dok je instrument

na mernom parametru ispitanika, a osoba
koja evidentira podatke, radi kontrole,
glasno ponavlja rezultate pre upisa u
karton ispitanika

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

PRAVILA ANTROPOMETRIJKIH MERENJA

Meriti po mogunosti uvek istom spravom
Meriti uvek u isto doba dana
Meriti uvek istom tehnikom
Kontrolno merenje po mogunosti da izvodi ista osoba
Antropometrijski instrumenti moraju biti kalibrisani

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

Antropometrijske take

Antropometrijske take moraju biti standardizovane

Odreivanje antropometrijskih taaka sprovodi se u tzv. standardnom poloaju tela:

uspravan poloaj, ruke ispruene uz telo, glava u poloaju tzv. frankfurtske
horizontale

Antropometrijske take odreujemo inspekcijom (gledanjem), palpacijom (pipanjem) i

oznaavamo demografskom olovkom

Antropometrijske take govore o udaljenosti izmeu razliitih mesta na povrini tela, o

uglu kretanja zglobova

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

Antropometrijske take

Razlikujemo "fiksne" i "virtuelne" antropometrijske take

"Fiksne" (kotane) take su one take :

- koje nalazimo lokalizovane uvek na istom delu tela
- jasno su uoljive jer se nalaze iznad nekog palpaciji pristupanog dela skeleta
- tim takama relativno lako utvrujemo poloaj

Poloaj "virtuelnih" taaka se menja obzirom na poloaj tela

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

Merenje antropometrijskih veliina krajem 19. veka, zaetnik francuski naunik

Alphonse Bertillon

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

MERNI INSTRUMENTI

MEDICNSKA DECIMALNA VAGA

ANTROPOMETAR

STADIOMETAR

KALIPER

CANTIMETARSKA TRAKA

PELVIMETAR
KEFALOMETAR
KLIZNI ESTAR

VAGA

DINAMOMETAR
UGLOMER

u skladu sa internacionalnim biolokim programom sva merenja na parn im segmentima tela

(ruke,noge) treba izvoditi na levoj strani

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

MEDICINSKA VAGA

Slui za merenje telesne mase

Obezbeuje tanost merenja rezultata od
100 gr.
Kalibrisati svakodnevno nakon
izmerenih 15-20 ispitanika

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

ANTROPOMETAR

Koristi se za merenje: visine tela, raspona ruku,

duine noge.

Raspon skale je 210 cm sastavljen je iz vertikalne

uplje metalne ipke koja je podeljena na etiri dela
na kojima su obeleeni centimetri.

Preciznost merenja je 1 mm.

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

STADIOMETAR

Slui za merenje visine.

Raspon merenja, oitavanje i preciznost merenja

isti su kao kod antropometra.

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

KALIPER

Slui za merenje debljine konih nabora,

na krajevima svojih krakova ima
pravougaone drae koji slue za hvatanje
duplikatora koe
Njegova konstrukcija omoguava merenje
uvek pod istim pritiskom
Skala je sastavljena od dva kruga po 20
mm a kalibrisana je tako da daje oitavanje
od 0,2-0,5 mm. Kod nas se najee koristi
kaliper po tipu makaza.
Tanost oitavanja kalipera je 0,1 cm.

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

CANTIMETARSKA TRAKA

Moe biti METALNA ili PLASTINA.

Cantimetarskom trakom merimo sa tanou

od 0,1 cm.

Duina merne trake iznosi 150 cm

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

PELVIMETAR

Slui za merenje rastojanja u irinu, a moe da

slui za mala duinska merenja (neke delove
ekstremiteta)

Raspon skale je 60 cm a preciznost je 0,1 cm.

Izmerenu vrednost oitavamo na unutranjoj liniji

klizaa.

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

KEFALOMETAR

Po grai isti kao i pelvimetar ali je

manjih dimenzija.
Slui za merenje manjih duina i irina:
duina glave, irina glave, dijametar
kolena
Raspon skale je 30 cm a preciznost 0,1
cm.

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

KLIZNI ESTAR

Ovaj instrument slui za merenje malih duinskih i irinskih mera, kao to su: dijametar
lakta, irina runog zgloba, irina ake

Klizmi estar po Martinu ima mernu skalu raspona od 20 cm i preciznost 0,1 cm, dok
klizni estar sa nonijusom ima raspon od 15 cm.

U oba sluaja skala je kalibrisana na 0,1 cm.

Merenje ovim instumentom zahteva i prethodno obeleavanje taki, a rezultat se ita na

liniji koja se poklapa sa unutranjim rubom kraka estara

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

DINAMOMETAR

Ovaj instrument slui za merenje

miine snage.

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

UGLOMER

Instrument koji najee koristimo u kineziologiji

Imamo dve vrste uglomera i to uglomer sa kracima i gravitacioni uglomer

Slui za merenje obima pokreta u zglobovima vrednost se oitava na skali i izraava u

stepenima

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

MERENJE OBIMA EKSTREMITETA

Meri se cantimetarskom trakom

Ima veliki znaaj jer merenjem obima pratimo stanje miine mase, edema zglobova ili
ekstremiteta

Mere se uzimaju gde su miine mase najizraenije

Da bi se merenje vrilo uvek na istom mestu najbolje je da terapeut pri prvom merenju
odredi nivo od neke stalne anatomske take i upie ga u obrazac

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

MERENJE OBIMA GORNJIH EKSTREMITETA

Izvodi se na vie nivoa:

- leeem supiniranom
- stojeem poloaju pacijenta

LEEI SUPINIRANI POLOAJ - ruka je oputena pored tela

OBIM NADLAKTICE izvodi se na donjem pripoju muskulusa deltoideusa izmeri se rastojanje od akromiona do donjeg pripoja unese u obrazac prilikom
prvog merenja i izmeri obim. Drugo merenje je na najirem delu nadlakta odgovara
telu muskulusa biceps brahi najbolje se odredi kada je ruka savijena ali se merenje
vri na opruenoj ruci. Izmeri se odreeni broj cantimetara od olekranona i unese u
formular i izmeri obim
OBIM LAKTA meri se preko sredine lakatnog zgloba pri emu je lakat opruen
OBIM PODLAKTA se meri na najirem mestu izmeri se odreen broj cantimetara
od olekranona i unese u formular i na tom mestu izmeri obim podlakta
OBIM RUNOG ZGLOBA meri se preko stiloidnih nastavaka
OBIM AKE meri se preko metakarpo falangealnih zglobova od 2-5 prsta.

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

STOJEI POLOAJ
MERENJE OBIMA LAKATNOG ZGLOBA - bolesnik je sa fleksijom podlakta od 90
stepeni, krajevi klizog estara postavljaju se na lateralni i medijalni epikondil humerusa
vrei kompresiju na mekane delove
OBIM RUNOG ZGLOBA poloaj bolesnika je isti kao pri merenju obima lakatnog
zgloba, a podlakat se nalazi u fleksiji i pronaciji od 90 stepeni, kraci estara postavljaju
se na processus styloideus radius i ulne vrei kompresiju na meke delove

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

MERENJE OBIMA DONJIH EKSTREMITETA

OBIMA NADKOLENICE se meri na tri mesta prvi nivo je odmah ispod glutealne brazde, drugi
nivo je sredina natkolenice, pre merenja obima na sredinu natkolenice moramo odrediti
rastojanje od neke anatomske take (sias ili patela) radi kontrolnog merenja, dok je trei nivo
odmah iznad kolenog zgloba

OBIM KOLENA se meri od sredine kolenog zgloba

OBIM POTKOLENICE se meri u sedeem poloaju pacijenta na najirem delu izmeri se

rastojanje od patele do najireg dela i na tom mestu se izmeri obim

OBIM SKONOG ZGLOBA meri se tako to santimetarsku traku postavimo oko petne kosti
prema napred preko oba maleolusa

OBIM STOPALA merimo na dva nivoa - na peti gde je ris najvii i mestu gde je najire stopalo
to odgovara metatarzofalangealnim zglobovima

MERNJE OBIMA KOLENA meri se U SEDEEM POLOAJU pri fleksiji potkolenice za 90

stepeni, kraci kliznog estara postavljaju se na lateralni i epikondil femura pri emu se vri
kompresija na meke delove

MERENJE OBIMA SKONOG ZGLOBA meri se u istom poloaju, a kraci kliznog estara
postavljaju se na lateralni i medijalni maleolus.

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

OPIS OSTALIH ANTROPOMETRIJSKIH MERENJA

OBIM GLAVE - meri se cantimetarskom trakom. Bolesnik sedi a cantimetarska

traka postavlja se na mesto najveeg obima glave, obino oko 1cm iznad obrva

IRINA GLAVE - meri se pelvimetrom tako to se kraci postavljaju odozgo prema

dole i zaustavljaju se na najirem mestu

DUINA GLAVE - meri se pelvimetrom i antropometrom. Kraci pelvimetra

postavljaju se na najispupeniji deo ela iznad linije koja spaja obrve (taka
glabela) i okcipitalne kosti

DUBINA GRUDNOG KOA - meri se najpreciznije pelvimetrom. Bolesnik je u

stojeem poloaju ruke su blago flektirane i abducirane, dok je rameni pojas
relaksiran u nultom poloaju, disanje mora biti u srednjem poloaju. Sa prednje
stane grudnog koa krak postavimo na taku mezosternalne (u sredinu tela
sternuma), a sa zadnje strane na rtni nastavak odgovarajueg prljena

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

OPIS OSTALIH ANTROPOMETRIJSKIH MERENJA

IRINA GRUDNOG KOA - TRANSVERZALNI PROMER GRUDNOG KOA meri

se pelvimetrom. Bolesnik je u stojeem poloaju, kraci pelvimetra postavljaju se pod
pravim uglom na sagitalni promer u istoj visini u aksilarnoj liniji na najirem mestu. Krake
treba postaviti na rebra, a ne u meurebarni prostor. Ukoliko nememo antropometar irina
grudnog koa meri se santimetarskom trakom.

OBIM GRUDNOG KOA - bolesnik zauzima stojei poloaj. Ruke su blago flektirane i
abducirane dok je rameni pojas relaksiran u nultom poloaju. Santimetarsku traku
postavljamo preko bradavica oba pola.

OBIM TRBUHA - meri se santimetarskom trakom bolesnik je u stojeem poloaju,

disanje u srednjem poloaju. Santimetarsku traku postavljamo horizontalno u visini
umblikus

OBIM STRUKA veliki obim struka i previe abdominalnog masnog tkiva odraava visok
rizik za nastanak dijabeta tip 2, visokog krvnog pritiska, visokog nivoa holesterola i
sranih oboljenja. Visoko rizini obim struka za mukarce je preko 102 cm a za ene preko
88 cm a reenje je gubitak telesne mase.
Obim struka meri se iznad najviih taaka ilijanih kostiju preko pupka, a merna vrpca
mora biti postavljena paralelno sa podom. Merna vrpca na sme biti jako zategnuta.

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

OPIS OSTALIH ANTROPOMETRIJSKIH MERENJA

OBIM KUKOVA - meri se cantimetarskom trakom. Bolesnik je u stojeem poloaju sa

podjednakim optereenjem obe noge i paralelno postavljenim stopalima. Santimetarska
traka postavlja se horizontalno u visini trochanter maior

IRINA KARLICE - BIKRISTALNI RASPON meri se pelvimetrom dok je bolesnik

u stojeem poloaju sa sastavljenim petama. Kraci pelvimetra postavljaju se sa prednje
ili zadnje strane na oba grebena karline kosti na mesto najvee irine

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

MERENJE DUINE EKSTREMITETA

Utvrujemo postojanje razlika u duini dva simetrina ekstremiteta ili segmenta

Zbog izrazito negativnih posledica koje mogu biti prouzrokovane razlikom u duini,
znaajno je iste na vreme utvrditi i korigovati

Duina ekstremiteta meri se TOTALNO i PARCIJALNO

Merenje se izvodi cantimetarskom trakom, a dobijene vrednosti unose se u odgovarajue

obrasce

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

MERENJE DUINE GORNJIH EKSTREMITETA

RUKA se u CELINI MERI tako to pacijent lei na stolu za individualni rad. Ruka
je opruena pored tela u proniranom poloaju i izmeri se rastojanje od akromiona
do stiloidnog nastavka ulne. Ruku moemo izmeriti i u stojeem poloaju. Kada
govorimo o merenju ukupne duine gornjih ekstremiteta moemo izmeriti duinu
ukljuujui i duinu ake. Tada su antropometrijske take akromion i vrh treeg
prsta
PARCIJALNO MERENJE duine gornjih ekstremiteta izvodi se po segmentima

DUINA NADLAKTICE se meri od akromiona do olekranona, pacijent lei u

supiniranom poloaju ruka je u laktu savijena za 90 stepeni podlakat se postavi
preko trbuha

DUINA PODLAKTICE se meri u leeem supiniranom poloaju pacijenta, ruka

je pored tela i pronirana. Meri se rastojanje od olekranona do stiloidnog nastavka
ulne

DUINA AKE se meri od sredine runog zgloba do vrha treeg prsta sa dorzalne
stane ake

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

MERENJE DUINE DONJIH EKSTREMITETA

UKUPNA DUINA DONJIH EKSTREMITETA meri se u supiniranom leeem

poloaju. Merenje se vri od spine ilijake anterior superior do unutranjeg
maleolusa ili do tabanske povrine pete (moe se videti merenje od pupka do
unutranjeg maleolusa ili u stojeem stavu od simfize do unutranjeg maleolusa ili
untranje ivice stopala)

PARCIJALNO MERENJE DONJIH EKSTREMITETA

za NATKOLENICU izvodi se od spine ilijake anterior superior do zglobne
pukotine kolena

POTKOLENICA se meri od spoljanje pukotine kolena do spoljanjeg maleolusa

ili tabanske povrine

DUINA STOPALA se meri od petne kosti do najdueg prsta.

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

MERENJE TELESNE VISINE

Bolesnik treba da stane uz skalu, na koju se osloni leima. Zamolimo bolesnika da se

potpuno ispravi, spustimo preku skale tako da lagano dodiruje vrh glave bolesnika.
Zabeleimo odmah izmerenu visinu izraenu u santimetrima u bolesnikovu
dokumentaciju.

MERENJE TELESNE VISINE AKO BOLESNIK NE MOE DA STOJI - postavimo

bolesnika da lei na leima ispruen koliko je to mogue na predhodno zategnutom
aravu. Napravimo oznaku na aravu u nivou bolesnikovih peta i bolesnikovog vrha
temena. Izmerimo duinu izmeu dve oznake na zategnutom aravu.

MERENJE TELESNE DUINE - VISINE KOD DECE - deca uzrasta do 18 meseci se

mere u supinaciji (telesna duina), a starija u stojeem poloaju (telesna visina). Za
novoroenad i mladu odojad se koristi tzv. MERNO KORITO .

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

MERENJE TELESNE MASE

Merimo bolesnika ujutru, pre doruka, ( isto vreme svakog dana.)

Koristimo istu vagu za svako merenje odreenog bolesnika

Pre merenja proverimo da li je vaga dobro balansirana

Bolesnika merimo u istoj koliini odee (npr. uvek u pidami)

Zamoliti bolesnika da obavi fizioloke potrebe pre merenja. Treba da se izbegne merenje
bolesnika sa eventualno prikljuenom opremom poput kesa za drenau, takve dodatke
treba drati za vreme merenja bolesnika. Odmah ubeleiti dobijenu vrednost u
medicinsku dokumentaciju izraenu u kilogramima odnosno gramima (za najmlai
uzrast)

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

KONI NABORI
NABOR NA LOPATICI
Subskapularni nabor se meri kaliperom, tako da se ispitaniku kaiprstom i palcem
leve ruke odigne uzduni nabor koe ispod donjeg ugla desne lopatice (angulus
inferior scapulae) i prihvati krakovima kalipera
NABOR NA ZADNJOJ STRANI NADLAKTICE
Koni nabor nadlaktice meri se kaliperom, tako da je ispitanik u uspravnom stavu,
a ruke su mu oputene uz telo. Kaiprstom i palcem leve ruke se na zadnjoj strani
nadlaktice odigne uzduni nabor koe na najirem mestu troglavog miia (gde se
meri i opseg), prihvati krakovima kalipera, te oita vrednost.
NABOR NA UNUTRANJOJ STRANI NADLAKTICE
Meri se na isti nain kao i nabor na zadnjoj strani nadlaktice, osim to se izmeri
nabor na medijalnoj strani dvoglavog miia.

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

KONI NABORI
NABOR NA PODLAKTICI
Meri se kaliperom, a ispitanik je u stojeem stavu sa desnom podlakticom
flektiranom pod pravim uglom. Kaiprstom i palcem leve ruke prihvati se i odigne
uzduni nabor koe s prednje strane podlaktice na najirem mestu (gde se meri i
najvei opseg), te se prihvati krakovima kalipera i oita vrednost
NABOR KARLICE
Ispitanik je uspravnom stavu. Odigne mu se uzduni nabor koe na mestu koje se
nalazi oko 1 cm iznad i 2 cm medijalno od desne kotane izboine karlice (spina
iliaca anterior superior), prihvati krakovima kalipera, te oita vrednost
NABOR NA STOMAKU
Meri se kaliperom, a ispitanik je u uspravnom poloaju. Kaiprstom i palcem leve
ruke odigne se vodoravni nabor koe u nivou pupka, nekoliko centimetara desno
od njega, prihvati krakovima kalipera, te oita vrednost
NABOR POTKOLENICE
Meri se kaliperom, ispitanik je u uspravnom poloaju. Prstima leve ruke odigne se
koni nabor na najirem mestu potkolenice, na njenom zadnjem delu (neto
lateralno), i izmeri.
Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

BODY MASS INDEX-BMI

odnos izmeu teine i visine koji se koristi za

procenu uticaja gojaznosti kao faktora uticaja na
sveukupno zdravlje

To je matematika formula koja korelira sa telesnim

mastima kod odraslih osoba, a IZRAUNAVA SE
KADA TELESNU TEINU U KILOGRAMIMA
PODELIMO SA TELESNOM VISINOM U
METRIMA NA KVADRAT.
BMI=TT(kg)/TV(m)2

TUMAENJE:
18,5 -pothranjenost
18,5 - 25 -normalna uhranjenost
25-30 -prekomerna telesna masa
30-35 -gojaznost

Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.

Antropometrija - uslovi i tehnike merenja

Zdravlje nadmauje sva materijalna dobra, zdrav

prosjak zaista je sreniji od bolesnog kralja.
Schopenhauer Artur (1788-1860)
Asist. Dr Goran Malenkovi

01.11.2010.