NERVNI SISTEM

Nervni sistem kimenjaka je morfoloki

organizovan u obliku tri celine:
1. Centralni nervni sistem- mozak i
kimena modina
2. Periferni nervni sistem- sistem nervnih
vlakana koja povezuju CNS sa periferno
postavljenim receptorima i efektorima
3. Autonomni nervni sistem- nervi i
ganglije koji inerviu unutranje
(visceralne) organe

Osnovna strukturna jedinica NS je nervna

elija-NEURON, ali i potporne elije

CENTRALNI NERVNI SISTEM

KIMENA MODINA- MEDULLA SPINALIS
smetena u kanalu kimenice
U njenoj sredini je centralni kanal oko
koga su tela neurona kompaktno
rasporeeni i grade sivu masu
Siva masa je organizovana u vidu gornjih
i donjih stubova

 Gornji (dorzalni) stubovi - grde ih

interneuroni i motoneuroni
Donji (ventralni) stubovi - grade ih
samo motoneuroni
Oko sive mase je bela masa
kimene modine izgraena od
nervnih vlakana - neurita

MOZAK ( ENCEPHALON)

Mzak svih kimenjaka je petodelan i ine

ga:
1. Zavrni mozak, produena modina
(myelencephalon)
2. Zadnji mozak, mali mozak
(metencephalon, cerebellum)
3. Srednji mozak (mesencephalon)

4. Meumozak

(diencephalon)
5. Prednji mozak (telencephalon)
Unutar mozga se nalaze i modane
komore I i II u levoj i desnoj hemisferi
prednjeg mozga, III u meumozgu i
IV izmeu modanog mosta i malog
mozga
III i IV komora su povezane Silvijevim kanalom koji prolazi kroz srednji
mozak

Zavrni mozak, produena modina

(myelencephalon)
Bela masa spolja, siva unutra
Svi modani nervi, osim prva etiri polaze
iz ovog dela mozga
Kod sisara sa donje ovog dela mozga se
formiraju uzduna zadebljanja- piramide
U ovom delu mozga su centri za: disanje,
gutanje, rad srca, kijanje kaljanje,
luenje pljuvake, povraanje

Zadnji mozak (metencephalon), mali

mozak (cerebellum)
Mali mozak je najupadljiviji deo zadnjeg
mozga kod sisara (zadebljali krov)
ine ga crvoliko sredinje ispupenje i dve
hemisfere
Siva masa je spolja
Centri u vom delu mozga su: za koordinaciju i regulaciju motorikih aktivnosti
tela ukljuujui i odravanje poloaja
tela u prostoru

Srednji mozak (mesencephalon)

Na krovu srdnjeg mozga su optiki renjevi
kod svih kimenjaka izuzev sisara do kojih
bez prekida stie najvei broj optikih
vlakana iz parnih oiju
Sa ovog dela mozga polaze III i IV par
modanih nerava koji inerviu miie oka
Centri u ovom delu mozga su: za
odravanje miinog tonusa, primarni
centri vida i sluha

Meumozak (diencephalon)
Morfoloki se razlikuju tri celine:
1. Dorzalno- epitalamus (lezdani organ
koji kod ptica i sisara ima endokrinu
ulogu)
2. Bono postavljeni talamus u kome su
relejni centri preko kojih se svi dolazni
impulsi upuuju dalje upuuju ka
cerebralnim hemisferama
3. Ventralni- hipotalamus u kome su
mnogobrojna jedra u kojima se vri inte-

gracija i kontrola visceralnih aktivnosti

(centri za glad i sitost, e,temperaturu,
odra- vanje krvnog pritiska, disajnog
ritma) i sekretna jezgra koja lue hormone

Prednji mozak (telencephalon)

ine ga dve hemisfere ispred kojih su
delovi za koje se vezuju nastavci ulnih
elija mirisnih organa- mirisni bulbusi
Koluste, ribe i vodozemci - siva masa u
unutranjosti hemisfera
Gmizavci i ptice - siva masa se pomera
spolja
Sisari - gradi koru hemisfera na kojoj se
uoavaju brazde i vijuge

Najvei deo kore hamisfera vezan je za

asocijativne funkcije (miljenje,
pamenje, uenje)
Senzornim i motornim aktivnostima
pripada manji deo
Mozak i kimena modina su zatieni trima
opnama:
1. Tvrda - nalee na delove skeleta
2. Meka - nalee na nervno tkivo
3. Pauinasta izmeu tvrde i meke