NERVNI SISTEM

• CENTRALNI NERVNI SISTEM

• Sastav i gradja nervnog sistema

Nervno tkivo grade neuroni.Neuron ima telo i nastavke .

Telo i protoplazmatični nastavci grade sivu masu substantia grisea.

U sivoj masi se grupišu neuroni i grade centre.Viši centri se nalaze u kori malog i
velikog mozga.

Niži centri se nalaze u kičmenoj moždini.

Neuriti neurona grade belu masu substantia alba,( mijelin).

+ Schwannov omotač kad napuste CNS.

Moždani putevi : dugi i kratki.

Kratki putevi : asocijacioni – povezuju centre sa iste strane

komisuralni - prelaze na suprotnu stranu.

Dugi putevi napuštaju CNS :aferentni ( ushodni) – sprovode nadražaj sa

periferije,od nižeg ka višem centru
eferentni ( nishodni) – motorni putevi, ka periferiji.

• OPŠTE FUNKCIONALNE ODLIKE -Refleksni luk :

1. Receptor

2. Aferentni neuron

3. Cns

4. Eferentni neuron

5. Efektor

- Sinapsa( kontakt)

• Refleksni luk
 • Nervi i njihovi završeci

• Živci se sastoje od neurita ( mijelinska vlakna) i Amijelinskih vlakna ( siva)

vlakna ,pripadaju SY nervnom sistemu.

• Prema pravcu sprovodjenja draži : eferentna i aferentna vlakna.

• Eferentni živci : motorni i sekretorni (za mižiće i žlezde). Aferentni živci :

senzitivni i senzorni .

• Senzitivni : opšti senzibilitet(bol,dodir ,toplo i hladno)

• Senzorni : draž od čulnih organa ( vid,sluh,miris).

• CNS
MOZAK I KIČMENA MOŽDINA

KIČMENA MOŽDINA – MEDULLA SPINALIS

- Od atlasa do 2 L

- Conus medullaris – donji kraj u vidu kupe

- Filum terminale – do baze trtične kosti silazi završni končić

- Cauda equina – završni končić sa krsnim živcima.

Kičmena moždina ima dva zadebljanja :

- Vratno ( intumescentia cervicalis )

- Lumbalno ( intumescentia lumbalis), gde su smešteni korenovi nerava za

nogu i ruku,

- Dva žleba ( sulcus medianus post. i fissura mediana anterior) je dele na 2

simetrične polovine

- Dva žleba ( sulcus lateralis ant et post) idu bočnom stranom,gde izbijaju
korenovi kič.živaca.

SIVA MASA ( substantia grisea) nalazi se oko centralnog kanala kičmene

moždine. Ima oblik slova H , na poprečnom preseku.
Columna anterior et posterior su stubovi sive mase ; rogovi su njihovi poprečni
preseci.

Pednji rog – je kratak ,širok ,tu su motorni centri

Zadnji rog – je uzan i dug ,tu su senzitivni centri ( zadužen je za duboki i površni
senzibilitet)

• Siva spojnica je izmedju rogova i sadrži centre ANS ( autonomnog NS)

• 8C – 2 L lateralni deo sive spojnice se produzuje upolje i pravi bočni stub

( columna lateralis) – SY cenatar .

• BELA MASA ( SUBSTANTIA ALBA) podeljena rogovima sive mase :

funiculus anterior,posterior , lateralis.Tu prolaze dugi i kratki moždani putevi.

• N.spinalis Kičmeni živac Kičmeni živac ima 2 korena, oni se pružaju

upolje i prolaze kroz medjupršljenski otvor .

• Prednji koren sadrži motorna vlakna -Zadnji koren sadrži senzitivna vlakna

• Ganglion spinale je pridodat zadnjem korenu, ima 2 kraka, periferni krak

ulazi u kičmeni živac, a centralni ulazi u kičmenu moždinu.

U spinalnom ganglionu se nalaze i neuroni vegetativnog nervnog sistema.

Kičmeni živac i odgovarajući deo kičmene moždine predstavljaju njen

segment.

Spinalni ganglion –RHOMBENCEPHALON

Dobio je naziv po IV komori ( ventriculus ).Smešten je u zadnjoj lobanjskoj jami
Ispod malog mozga.U njegov sastav ulaze :

- IV komora

- produžena moždina

- most

- mali mozak .
 • PRODUŽENA MOŽDINA MEDULLA OBLONGATA

• Zarubljena kupa vrhom okrenuta nadole

• Nastavlja kičmenu moždinu , od 1.cervikalnog živca do ponsa ( mosta)

• Centralna šupljina nastavlja centralni kanal kičmene moždine ,nastavlja se u

IV moždanu komoru

• Na prednjoj strani nalaze se piramide ( vlakna piramidnog puta)

• Decussatio pyramidum- piramidna raskrsnica,na granici sa kičmenom

moždinom se ukrštaju vlakna piramidnog puta.

• Oliva je ovalno ispupčenje na bočnoj strani

• XII , IX , X , XI kranijalni nervi izbijaju iz produžene moždine

• PONS-MOST

• Zadebljanje moždanog stabla Kroz pons prolazi veliki broj puteva.Ispod

njih se provlači moždano stablo Iz ponsa zlazi V kranijalni žvac
( n.trigeminus) Pons gradi pod IV komore

• CEREBELLUM- MALI MOZAK

Leži u zadnjoj lobanjskoj jami, Vermis ( crv ) –je središnji deo Hemispherium
cerebelli ( leva i desna)

• Fissurae cerebelli ( pukotine na površini) Folia cerebelli ( vijuge )

• Gornja i donja strana,2 ivice ( prednja i zadnja) Fastigium ( udubljenje na

prednjoj ivici )

• Tentorium cerebbelli ( šator ) Crura cerebelli ( kraci malog mozga koji

ga povezuju sa moždanim stablom)

• TENTORIUM (šator malog mozga)

• Siva masa ( u dubini bele mase) sastoji se od :

1.Cortex cerebelli ( kora malog mozga ) I 2.Nuclei cerebelli ( jedra ) :

 • Nucleus dentatus

• Nucleus emboliformis

• Nucleus globosus

• Nucleus fastigii

• Bela masa : afferentni i efferentni putevi

• VENTRICULUS QUARTUS-IV moždana komora

• IV komora se nastavlja na kanal kičmene moždine Nalazi se u zadnjem

mozgu

• Njen krov gradi mali mozak

• Na njoj postoje tri otvora kroz koje cirkuliše likvor ( Magendijev i 2 bočna
Luschkinova otvora) u subarahnoidalnom prostoru i moždanim
komorama .

• MESENCEPHALON -srednji mozak

• Nastavlja pons (moždani most ).Njegovu šupljinu gradi Silvijev kanal

aqueductus cerebri – Sylvii

• Silvijev kanal povezuje 4. i 3. moždanu komoru i predstavlja granicu

izmedju:moždanih nožica(pedunculi cerebri ) i krovne ploče ( tectum).

Nožice : crura i tegmentum, subst.nigra Tectum ( krov mezencefalona) , IV

kranijalni živci.

• Srednji mozak

• SIVA MASA MOŽDANOG STABLA

• Moždano stablo čine : -produžena moždina; -pons ili most;

- mesencephalo i srednji mozak

• Tu se nalaze : Jedra moždanih živaca ,Retikularna formacija

• Nove sive mase ( substantia nigra i veći broj jedara u ponsu : nucleus
cuneatus,gracilis,olivaris)

• Jedra moždanih živaca ( kranijalnih živaca )

• Kranijalni nervi polaze iz jedara koja se nalaze u mozgu , za razliku od

spinalnih nerava čiji korenoi polaze uz sive mase kičmene moždine. Više
posteriorno i lateralno su smeštena senzorna jedra , a anteriorno motorna .

• To su ushodna i nishodna vlakna koja inervišu strukture glave i vrata.

• Oštećenja kranijalnih nerava , njihovih puteva ( tractusa) ili jedara dovode

do tipičnih neuroloških ispada.

• Jedra KN su rasporedjena :

• -Srednji mozak : III , IV

• -Pons : V , VI , VII , VIII

• -Produžena moždina : jedra svih ostalih nerava

• -Jedra su grupisana u stubove motorne, senzitivne,senzorne ,PSY

• KN I , II , VIII imaju aferentna vlakna koja sprovode SENZORNE impulse

iz olfaktornog regiona , mrežnjače oka i struktura unutrašnjg uva.

• KN III ,IV , VI , XI su eferentni , čisto MOTORNI nervi ; idu u orbitu , vrat

i jezik.

• KN V , VII ,IX , X su MEŠOVITI živci jer imaju aferentna i eferentna

vlakna;

• Kranijalni nervi

• N.hypoglossus – XII – motorno jedro

• N. accesorius – XI – 2 motorna jedra

• N. vagus – X – motorno, PSY ,senzitivno

• N. glossopharyngeus – IX – ( sa X)
 • N. vestibulocochlearis – VIII – 6 jedara

• N. facialis – VII – motorno,senzitivno, PSY

• N. abducens – VI – motorno

• N. trigeminus – V – motorno i 3 senzitivna

• N. trochlearis – IV – motorno

• N. oculomotorius – III – motorna jedra (somato i viscero )

• Kranijalni nervi

I Nn.olfactorii čini ih 15-20 snopića polaze iz nosne sluzokože završavaju se u

bulbusu olfactoriusu.. impulsi čula mirisa se projektuju u kori velikog mozga
oštećenje ovih struktura dovodi do ANOSMIJE (potpuni gubitak čula mirisa).

II N.opticus (vidni živac- polazi od očne jabučice i pruža se do optičke raskrsnice

(chiasma opticum). Ovaj živac sprovodi imulse od senzora u mrežnjači (štapići)
oka, do talamusa i dalje do centra za vid koji se nalazi u potiljačnom delu kore
velikog mozga.

III N.oculomotorius, IV N.trochlearis I VI N.abducens su bulbomotori

,inervišu mišiće pokretače oka.

III kranijalni živac inerviše ( PSY vlakna) i 2 glatka mišića m.ciliaris i m.sphincter
pupillae

Kranijalni nervi

• V N.trigeminus ima 3 grane i odgovoran je za somatosenzitivnu inervaciju

lica kao i za motornu inervaciju mušića žvakača ( mastikatora) i mišića
mekog nepca.

V1 N.ophtalmicus ( 1.grana);senzitivan živac; inerviše suznu žlezdu (PSY vlakna

za žlezdu) i kožu čela ( senzitivna vlakna).

V2 N.maxillaris (2.grana) ;senzitivan živac ;inerviše kožu i sluzokožu gornje

vilice i gornje zube.
V3 N.mandibularis (3.grana) motorno –senzitivan živac.Inerviše kožu i sluzokožu
obraza ,slepoočnog predela( senzitivna vlakna);pljuvačne žlezde (PSY vlakna za
submandibularnu , sublingvalnu i parotidnu žlezdu).Motorna vlakna inervišu
mastikatorne mišiće (žvakače) i m.digastricus,m.mylohyiodeus , m.tensor tympani,
m. tensor veli palatini .

• N.trigeminus -V kranijalni živac

• Kranijalni nervi

• VII N.facialis

Motorna vlakna : za mimične mišiće;oštećenja ovih vlakana dovodi do istostrane

paralize lica.

Senzitivna i PSY vlakna : za sluzokožu usne duplje kao i žlezde

submandibularnu i sublingvalnu žlezdu , izuzev parotidne žlezde ;pečurkaste
papile jezika , sa prednje dve trećine jezika,donju vilicu i donje zube ;

VIII N.vestibulocochlearis SENZORNI živac, deli se na 2 dela ; jedan za

sluh(pars cochlearis ) i drugi za orijentaciju u prostoru (pars vestibularis).Živac
odgovoran za osećaj sluha i ravnoteže, prenosi senzorne aferentne impulse iz
unutrašnjeg uva u vestibularna i kohlearna jedra u produženoj moždini. Oštećenja
dovode do vrtoglavice ili gubitka sluha; zujanje , neravnoteža.

• Kranijalni nervi

• IX N.glossopharyngeus mešovit živac :

motorne grane – za mišiće ždrela ( m.stylopharyngeus i konstriktor ždrela

senzitivne i PSY grane – za nepčani krajnik , jezični krajnik, žlezde u obrazima

i usnama , zadnja trećina jezika,orofarinks , srednje uvo i spoljašnji slušni kanal.

• X N.vagus – ( lutalac) –mešovit

• Motorna vlakna : mišići ždrela , mekog nepca i grkljana

• Senzitivna vlakna: sluzokožu ždrela i grkljana.

• PSY vlakna : eferentna vlakna za organe grudne i trbušne duplje.

 • Oštećenja : promuklost , akutna dispnea ( otežano disanje)

• Kranijalni nervi

• XI N.accessorius (pomoćni živac) MOTORNI koji inerviše mišiće :

M.sternocleidomastoideus i m.trapezius;jedra su smeštena u sivoj masi vratnog

dela kičmene moždine.

• XII N.hypoglossus MOTORNI živac jezika; inerviše spoljašnje i

unutrašnje mišiće jezika; oštećenja jedra ovog živca dovodi do devijacije
jezika na stranu oštećenja.

• RETIKULARNA FORMACIJA

• To su ostrvca sive mase moždanog stabla.Nalazi se izmedju jedara

kranijalnih nerava

• Složen centar moždanog stabla, jasno definisani fiziološki centri ,

morfološki su slabo izdvojeni

• Nucleus ruber – crveno jedro –uskladjuje pokrete,stavove i položaj tela

( mali mozak,vestibularni aparat, duboki senzibilitet)

• BELA MASA MOŽDANOG STABLA

• Sačinjavaju je putevi

• Projekcioni putevi : ushodni i nishodni

• Aferentni i eferentni : ekstrapiramidni putevi

• Asocijacioni putevi

• DIENCEPHALON -MEĐUMOZAK

• Nalazi se Između desne i leve hemisfere velikog mozga

• Ima dva dela : talamus (parni) i hipotalamus

• Centralna šupljina je III komora ( ventriculus tertius)

• Hipofiza I Epifiza
• TALAMUS

• Najveći deo međumozga,siva i bela masa

• Najviši supkortikalni senzitivni centar

• Obrađuje i integriše sve senzitivne informacije i obezbeđuje njihov ulaz u

koru velikog mozga

• Kroz njega prolaze svi senzorni putevi ,od receptora do kore velikog mozga

• Receptori iz puža,mrežnjače i kože imaju svoju projekciju u talamusu

• Integrišu se i informacije za bol. Učestvuje u određivanju ponašanja

• HIPOTALAMUS

• Na podu i zidovima treće komore

• Sa prednjim režnjem hipofize ( adenohipofiza) ostvaruje humoralnu vezu

• Deo mozga sa najvećim značajem za održavanje homeostaze ( stalnost

unutrašnje sredine) :

• 1.Regulacija telesne temperture

• 2.Centar za glad i sitost

• 3.Homeostaza vode ( žeđ)

• 4.Reguliše cirkadijalne ritmove

• VENTRICULUS III

• III moždana komora

• Bočne zidove grade talamus i hipotalamus

• Na zadnjem zidu otvara se Silvijev kanal

• EPIFIZA -Endokrina žlezda ,pripada epitalamusu-

Pinealna žlezda (drugi naziv). Produkuje hormon melatonin
• TELENCEPHALON-VELIKI MOZAK

• Sagitalna pukotina ( fissura longitudinalis cerebri )

• Dve hemisfere, leva i desna

• Komisure : žuljevito telo i moždani svod, povezuju hemisfere

• Centralne šupljine ( ventriculus lateralis) – bočne komore

• HEMISFERE

• Tri strane : spoljašnju , unutrašnju i donju

• Spoljašnja strana konveksna – krov lob.duplje

• Sa unutrašnje strane nalazi se falx cerebri (moždani srp ) – nastavak tvrde

moždanice

• Na donjoj strani jama- fossa cerebri lateralis deli je na: prednji (naleže na
krov očne duplje i zadnji deo) .

• Žlebovi na površini ograničavaju vijuge

• 4 režnja : čeoni , temeni ,slepoočni, potiljačni

• Centralni žleb ( sulcus centralis – Rolandi )

čeoni / temeni režanj

• Duboki bočni žleb ( sulcus lateralis - Sylvii) slepoočni / čeoni , temeni

• Ostrvo ( insula ) skriveni deo kore v.mozga,na dnu bočnog žleba

• Sulcus parietooccipitalis –potilj/ temeni

• Insula ( ostrvo)

• Rhinencephalon – mirisni deo mozga, zakržljao kod čoveka,

limbična i intralimbična vijuga tractus olfactorius

 • Komisure velikog mozga :

corpus callosum

fornix

commisura cerebri anterior.

• Povezuju centre leve i desne hemisfere

• Ventrculus lateralis – bočna moždana komora

• Smeštena ispod corpus calosuma,šupljine hemisfera

• Oblik potkovice

• Komunicira sa III komorom preko otvora (Monro)

• PUTEVI NERVNOG SISTEMA

• Dugi ili projekcioni putevi: ushodni i nishodni

• Ushodni = senzitivni

• Nishodni = motorni

• Iz čulnih organa = senzorni

• MOTORNI PUTEVI

• Sprovode impulse do motornih jedara moždanih ili kičmenih živaca preko

- kortikalnih puteva ili

- subkortikalnih puteva ( ekstrapiramidni sistem)

• Mogu da idu:

• bez prekidanja – direktni putevi

• ili preko malog mozga ili ekstrapir. puteva – indirektni putevi.

 • DIREKTNI MOTORNI PUTEVI To su dva puta :

1. Tractus corticospinalis ( piramidni put ):

- gyrus precentralis

- capsula interna

- crus cerebri

- pons i medulla oblongata

- decussatio pyramidum

- prednji rogovi kič.moždine

• Mapa pokretljivosti celog tela

2. Tractus corticonuclearis ( corticobulbaris ) :

- kora velikog mozga

- motorna jedara kranijalnih živaca

- delimično se ukrštaju vlakna za XII i VII

• INDIREKTNI MOTORNI PUTEVI

• Povezuju : koru velikog mozga

• koru neocerebeluma ( filogenetski najmladji deo malog mozga )

• ekstrapiramidni motorni sistem

• Odgovorni za automatsku regulaciju složenih voljnih pokreta

• Orijentacija tela u prostoru i vremenska regulacija pokreta

• Ekstrapiramidni sistem

• EKSTRAPIRAMIDALNI SISTEM (engl. extrapyramidal system, lat.

systema extrapyramidalis), složeni deo nervnog sistema koji učestvuje u
regulaciji pokreta, ravnoteže, tonusa mišića i mišićnih refleksa.
 • U sastav ovog sistema ulaze vanpiramidalna motorna polja kore velikog
mozga, bazalne ganglije, jedra talamusa, retikularna formacija, delovi
malog mozga, vestibularna jedra i jedra kičmene moždine, kao i putevi
koji povezuju navedene strukture. Ekstrapiramidalni putevi su složeni,
polisinaptički .

• Osobenost ovih krugova leži u činjenici da oni polaze iz vanpiramidalnih

motornih polja, povezuju brojne delove ekstrapiramidalnog sistema koji
delimično modifikuju prispele informacije i vraćaju se nazad u
ekstrapirmidalna ili piramidalna motorna polja kore velikog mozga. 

• SENZITIVNI PUTEVI

• Dele se na :

- svesne ( završavaju u kori velikog mozga )

- nesvesne ( subkortikalno )

Putevi za svesni senzibilitet imaju 3 neurona :-periferni;-centralni;- kortikalni

• Put za POVRŠNI senzibilitet

1. Tractus spinothalamicus – Edingeri :

- sprovodi osećaj bola ,temperature , dodira

- periferni neuron : kičmeni živac sa kože do zadnjih senzitivnih rogova

kičmene moždine

- centralni neuron : prelaze na suprotnu ½ k.m. ( tr.spinotalamicus ); penje se

kičmenom moždinom do talamusa

- kortikalni neuron : penje se od talamusa do kore ( gyrus postcentralis- zadnja

centralna vijuga );

Tu je smešten elementarni senzitivni centar.

 • PUT SVESNOG DUBOKOG SENZIBILITETA

• Prenosi utiske o položaju tela u prostoru

• receptori za duboki senzibilitet se nalaze u zglobovima i tetivama

• To su dva puta : fasciculus Golii i Burdachii

• Završavaju se u produženoj moždini

• Lemniscus medialis (centralni neuron) se nastavlja nakon ukrštanja do

talamusa

• Kortikalni neuron ide od talamus do kore ( girus postcentralis)

• PUTEVI NESVESNOG DUBOKOG SENZIBILITETA

• Periferni neuron : receptori u zglobovima kičmeni živci do zadnjih rogova

• Centralni neuron: spinocerebelarni put (do kore malog mozga)

• Dugi put : do viših struktura ( talamusa )

dalje se + sa ekstrapir. putem

• Refleksno održavanje ravnoteže

• SENZORIJELNI PUTEVI

• Optički, akustički, mirisni, gustativni

• OLFAKTIVNI PUT :

- Periferni neuron : mirisne ćelije u nosnoj sluznici

- Centralni neuron : nema

- nn.olfactorii završavaju se u bulbusu olfactoriusu

- Odatle mirisni snopovi se završavaju u kori u olf.centrima

• OPTIČKI PUT

• Optički put sadrži :periferni i centralni neuron

• u mrežnjači su smešteni štapići -senzori

• N.opticus ( vidni živac – periferni neuron) ulazi u lobanjsku duplju

• Na prednjem delu hipotalamusa : optička hijazma (chiasma opticum) =

ukrštaju se vlakna iz nazalnih polovina mrežnjače

• Tractus opticus ( se nastavlja od raskrsnice ,to je centralni neuron)

• Primarni optički centar : talamus

• Potiljačni režanj : elementarni optički centar ( area striata)

• AKUSTIČKI PUT

• 1.Periferni neuron : spiralni ganglion puža

• Prima nadražaje iz opnastog puža ( kortijev organ)

• Odatle kreće slušni živac

• Završava se u ponsu i prod.moždini

• 2.Centralni neuron: se završava u prim.ak.centru (talamus )

• 3.Kortikalni neuron: akustički centar u slepoočnoj vijugi (gyri temporales )

MENINGES-MOŽDANICE -Tri moždanice :

1. Tvrda ( dura mater)

2. Paučinasta ( arachnoidea)

3. Meka ( pia mater )

4. Epiduralni prostor ( izmedju 2 lista dure)

5. Subduralni prostor ( izmedju dure i arachnoidee)

6. Saubarahnoidalni prostor ( izmedju arachnoidee i pie) – likquor

cerebrospinalis cirkuliše u ovom prostoru
 • KRVNI SUDOVI MOZGA

• A.carotis interna i a. vertebralis =

• Willis-ov arterijski krug na bazi mozga

• Dve a. vertebrales = a. basilaris

• PERIFERNI NERVNI SISTEM

Kranijalni nervi :

- 12 pari

- Polaze od moždanog stabla ( = produžena moždina + pons + srednji mozak)

Kičmeni živci :

- 31 par : 8C

12 Th

5L

5S

1 Coc.

• Kičmeni živac ima dva korena .Kratak je.

Prolazi kroz foramen intervertebrale

• Potom se deli na dve grane : prednju i zadnju.

• Prednje grane obrazuju pleksuse

• Zadnje grane inervišu duboke mišiće ledja i kožu zadnje strane vrata ,glave i
trupa.

• PLEXUS CERVICALIS

• Prednje grane C1 – C4

• Ispred m.levator scpulae ,iza m.sternocleidomastoideusa

 • Senzitivne grane : izlaze kod sredine zadnje ivice m.sternocleidomastoideusa

- inervišu kožu prednje i bočne strane vrata

• Motorne grane : prevertebralne i skalenske mišiće

• sa XII i XI : pothioidne mišiće,delmično m.sternocleidomastoideus i

m.trapezius

• Najduža grana : N.phrenicus ( inerviše dijafragmu)

• Njegove senzitivne grane inervišu perikard ,pleuru

• PLEKSUS BRACHIALIS

• C4 i Th1

• Ima bočne grane i završne grane

- Prednje bočne:

• n.subclavius

• nn.pectorales

(Za mišiće : m.subclavius , m.pectoralis major et minor)

- Zadnje bočne grane :

- inervišu zadnje mišiće ramena ( m.levator scapulae , m. rhomboideus ,

m.supraspinatus et infraspinatus ,m.serratus anterior, m. subscapularis ,m. teres
major, m.latissimus dorsi )

• Završne grane :

- n. axillaris ( m.deltoideus)

- n. radialis ( sve ekstenzore ruke )

- n. musculocutaneus ( prednja loža nadlakta)

- n. medianus

- n. ulnaris ( prednja loža podlakta i šake medianus i ulnaris )

 • Mišići koje inerviše n.medianus

• NN.INTERCOSTALES

• To su prednje grane grudnih živaca

• Prate donju ivicu rebra do bočne ivice grudne kosti

• 6 poslednjih se završavaju u prednjem trbušnom zidu

• Na svom putu daju dve grane za bočnu i prednju stranu trbuha i grudi

• Motorne grane inervišu mm.intercostales

• PLEXUS LUMBALIS

• PREDNJE GRANE 1,2,3 i 4.L (delimično)

• Smešten u početnom delu m.psoas major ( izmedju njegovog površnog i

dubokog sloja)

• 6 završnih grana :

- n.femoralis

- n. obturatorius ( prednja i unutrašnja loža buta)

• PLEKSUS SACRALIS

1,2,3 S i truncus lumbosakralis ( od 5L i 4 L ).Ima oblik trougla

• Bočne grane :

- n.gluteus sup. , inf. , n.cutaneus femoris 3 najveće,izlaze kroz veliki sedalni

otvor)

- inervišu gluteuse, tensor fascije late,kožu zadnje strane buta

• N.ischiadicus ulazi u zadnju ložu buta

• Deli se u dve završne grane : n.tibialis i n. peroneus communis

(mišiće zadnje lože buta i m.adductor magnus )
 • N.tibialis : produžuje pravac išijadikusа kroz zatkolenu jamu

Ispod unutrašnjeg gležnja grana se na n.plantaris medialis et lateralis , za mišiće i

kožu tabana.

STIDNI I TRTIČNI SPLET -PLEXUS PUDENDUS ET COCCYGEUS

Stidni splet od 3.4.5. sakralnog nerva,inerviše mišiće karličnog dna ( m.lavator ani,
m.coccygeus).

Inerviše kožu medjice, spoljašnje genitalije.