VEROVATNOA ZBIRA I PROIZVODA

USLOVNA VEROVATNOA

FORMULA TOTALNE VEROVATNOE

BAJESOVA FORMULA
 VEROVATNOA ZBIRA DOGAAJA

Neka je dat skup i A, B

Ako se dogaaji meusobno iskljuuju ( disjunktni su), onda je

verovatnoa zbira tih dogaaja
P A B P A P B

Za konano ili prebrojivo ovakvih dogaaja vai formula

P A1 A2 An P A1 P A2 P An
Primer:
U kutiji se nalazi 20 cedulja na kojima su ispisani prirodni brojevi od
1 do 20. Izvlaimo jednu cedulju. Kolika je verovatnoa da je broj
koji smo izvukli deljiv sa 2 ili deljiv sa 15 ili deljiv sa 19?
Ako sa A, B, C oznaimo ove dogaaje, onda je njihova
verovatnoa

10 1 1 12 3
P A B C P A P B P C
20 20 20 20 5
 Ako se dogaaji meusobno ne iskljuuju, onda je verovatnoa zbira tih
dogaaja A
P A B P A P B P AB

B
A
B\ A B

Na osnovu ove formule mogu se izvesti i formule za zbir vie od dva

dogaaja koji se ne iskljuuju.

Za tri dogaaja imamo:

P A B C P A P B C P A B C
P A P B P C P AB P AC P BC P ABC
A A B C

B
A
A C B
C
B
C
Primer:
Bacamo kocku. Kolika je verovatnoa da dobijemo broj koji je deljiv sa 2 ili
sa 3?

Neka je A dogaaj da je dobijeni broj deljiv sa 2, a B dogaaj da je deljiv sa

3. Dogaaji A i B se ne iskljuuju, jer postoji broj 6 koji je deljiv i sa 2 i sa 3.

3 2 1
P A , P B , P AB
6 6 6
3 2 1 2
P A B P A P B P AB
6 6 6 3
 ZAVISNI I NEZAVISNI DOGAAJI
VEROVATNOA PROIZVODA DOGAAJA
Neka je dat skup i A, B

Ako realizacija jednog od njih ne utie na realizaciju drugog, za takve

dogaaje kaemo da su nezavisni.

Inae su zavisni.

Primer: Dogaaji A i B su nezavisni

Bacamo dve kocke. Neka je A dogaaj da prva kocka pokae broj 5, a B

dogaaj da druga kocka pokae broj 6.

1
P A bez obzira da li se dogaaj B realizovao ili ne. Isto vai i obrnuto.
6
 Primer: Dogaaji A i B su zavisni

Imamo 6 artikala jedne fabrike od kojih je 3 neispravno. Biramo dva artikla,

jedan pa drugi.
Neka je A dogaaj da u prvom izvlaenju dobijemo neispravan artikal, a B
dogaaj da i u drugom izvlaenju izvuemo neispravan artikal.
Jasno je da e realizacija dogaaja A uticati na realizaciju dogaaja B.
Ako ne bi obraali panju na dogaaj A, onda bi
3
P B
6
Pod predpostavkom da se dogaaj A realizovao, tada je
2
P B
6
 USLOVNA VEROVATNOA

Verovatnoa dogaaja A, znajui da se dogaaj B ve realizovao ili

pretpostavljajui da e se realizovati naziva se uslovna verovatnoa.

Definicija:
Verovatnoa P A B , zove se uslovna verovatnoa dogaaja

A pod uslovom B i definie se sa

P AB
P A B , P B 0
P B

ako je n broj realizacija

nAB
nAB
n
nB nB A A B B

n
 Primer:
Kolika je verovatnoa da se prilikom bacanja kocke pojavi paran broj, ako
znamo da je taj broj manji od 4?

P AB
P A B
P B
1
P A B P AB
6
3
P B
6
1
P AB 6 1
P A B
P B 3 3
6
 Primer:
Pri bacanju dve kocke posmatramo dobijeni zbir. Kolika je verovatnoa da
je dobijeni zbir 6, ako se zna da je u pitanju paran broj?

P AB
P A B
P B
5
P A B P AB
36
18
P B
36
P AB 5
P A B
P B 18
 Primer:
U kesi se nalazi 5 belih i 9 crnih kuglica. Izvlaimo nasumice 2 kuglice,
jednu po jednu, bez vraanja. Kolika je verovatnoa da emo iz drugog puta
izvui crnu, ako znamo da je prvo izvuena bela kuglca?
Neka je A dogaaj izvlaenja crne kuglice, a B verovatnoa pojave bele
kuglice iz prvog izvlaenja.
5
P B
14
45 45 45
P A B P AB ili
V214 14 13 182
5 9 45
P AB
14 13 182
P AB 9
P A B .
P B 13
 Primer:
Kolika je verovatnoa da e se na kocki, prilikom bacanja , pojaviti paran
broja, pod uslovom da je taj broj strogo manji od 4 ?

5
P B
14
45 45 45
P A B P AB ili
V214 14 13 182
5 9 45
P AB
14 13 182
P AB 9
P A B .
P B 13
 Primer:
Dinar se baca ili do pojave grba ili do tri uzastopne pojave pisma. Pod
uslovom da je rezultat prvog bacanja pismo, nai verovatnou da dinar
bude baen 3 puta.
Prilikom bacanja novia mogue su situacije: G, PG, PPG, PPP
1 1 1 1
P G , P PG , P PPG , P PPP
2 4 8 8
Neka je B dogaaj pojave pisma u prvom bacanju (B=PG+PPG+PPP), pa je
1 1 1 1
P B
4 8 8 2
Ako je A dogaaj da se dinar baca 3 puta, onda je ( A=PPG+PPP) i
1 1 1
P A
8 8 4 1
P AB 4 1
P AB , P A B
1
AB A,
4 P B 1 2
2
 Na osnovu formule za uslovnu verovatnou dobija se formula verovatnoe
proizvoda dva dogaaja

Definicija:

Ako su ogaaji A i B meusobno zavisni, tada je

P AB P B P A B P A P B A

Za konano ili prebrojivo dogaaja vai formula

P A1 A2 P A1 P A2 A1 P A3 A2 A1
 Definicija:
Ako su ogaaji A i B meusobno nezavisni, tada je

P A B P A , P B A P B

Definicija:
Za dogaaje A i B kaemo da su nezavisni ako je

P AB P A P B
 Primer:
Eksperiment se sastoji u bacanju 2 dinara. Neka su dogaaji:
A: pojava grba na prvom dinaru
B: pojava makar jednog grba
C: pojava makar jednog pisma
D: pojava grba na drugom dinaru
Ispitati da si su dogaaji A i C, A i D, B i C, B i D, zavisni ili nezavisni.

P C , P C A
Dogaaji A i C su zavisni, 3 1
4 2
P A , P A D
1 1
Dogaaji A i D su nezavisni,
2 2

Dogaaji B i C su zavisni,
P B , P B C
3 2
4 3
Dogaaji B i D su zavisni,
P B , P B D 1
3
4
Primer:
Radnik radi na 3 automatske maine.Verovatnoa da tokom 1 sata maina
ne zahteva intervenciju radnika je za prvu mainu 0,9, za drugu 0,8 i za
treu 0,85.
Kolika je verovatnoa da nijedna od 3 maine ne zahteva intervenciju tokom
sata.
U pitanju su nezavisni dogaaji i ako sa A, B, C oznaimo dogaaje da nije
potrebna intervencija, onda

P ABC P A P B P C 0,9 0,8 0,85 0,612

Primer:
Meu proizvodima jedne fabrike ima 5% karta, a od proizvoda koji su dobri
80% je prve klase. Nai verovatnou da je sluajno izabrani proizvod prve
klase.
Neka je A dogaaj da proizvod nije kart, tj P(A)=0,95
i ako je B dogaaj da proizvod prve klase ( moda prvo da bude dobar)

P B A 0,8
P AB P A P B A 0,95 0,8 0,76
 TOTALNA VEROVATNOA

Definicija:
Ako nezavisni sluajni dodaaji H1 , H 2 , , Hn ine jedno razlaganje
skupa onda je n
H
k 1
k

Ovi dogaaji ine potpuni sistem hipoteza.

Verovatnoe P(H) su unapred poznate.
Neka se proizvoljni dogaaj A realizuje uz realizaciju bar jednog od ovih
dogaaja.
Da bismo odredili verovatnou dogaaja A potrebno je nai uslovne
verovatnoe P A H i , tj. realizacije pojedinih hipoteza koje su dovele do

realizacije dogaaja A.
Definicija:
Formula totalne verovatnoe:
Ako dogaaji H1 , H 2 , , H n ine potpuni sistem hipoteza u
odnosu na dogaaj A, tada je

n
P A P H k P A H k
k 1
 Primer:
Na ispit iz matematike izalo je 60% studenata koji polau prvi put i 40%
ostalih. Verovatnoa da e student koji polae prvi put poloiti ispit je 0,3, a
za ostale 0,4. Odrediti verovatnou da e sluajno izabrani student poloiti
ispit.
Neka su H1, H2 verovatnoe da student polae prvi put, odnosno vie puta.

P H1 0,6 P H 2 0,4 P A H1 0,3 P A H 2 0,4

P A P H1 P A H1 P H 2 P A H 2 0,6 0,3 0,4 0,4 0,34
 Primer:
U nekoj fabrici 30% proizvodnje otpada na mainu A, 25% na mainu B i
ostalo na mainu C. Na maini A pojavljuje se 1% karta, na maini B 1,2%
i na maini C 2% karta. Tokom dana ove maine proizvedu 10 000
artikala.
Kolika je verovatnoa da e sluajno izabrani proizvod biti kart?
A je dogaaj da je sluajno izabrani proizvod kart.
H1,H2,H3 su proizvodi izraeni na mainama A,B,C.

P H1 0,30, P H 2 0, 25, P H 3 0, 45
P A H1 0,01, P A H 2 0,012, P A H 3 0,02
P A P H1 P A H1 P H 2 P A H 2 P H 3 P A H 3 0,015.
 Primer:
Odreeni proizvod proizvode 3 fabrike. Poznato je da prva fabrika proizvodi
dva puta vie od druge, a druga i trea isto. Takoe 2% proizvoda iz prve i
druge fabrike je defektno, a 4% iz tree. Svi proizvodi nalaze se se istom
skladitu. Sluajno se bira jedan proizvod. Nai verovatnou da je on
defektan.
Ako sa H1,H2,H3 obeleimo da je artikal iz ovih fabrika respektivno.

P H1 2 P H 2 , P H 2 P H 3 , P H 1 P H 2 P H 3 1
1 1
P H1 P H2 P H3
2 4
P A H1 P A H 2 0,02 P A H 3 0,04
P A P H 1 P A H 1 P H 2 P A H 2 P H 3 P A H 3
1 1 1
0,02 0,02 0,04 0,025
2 4 4
 BAJESOVA FORMULA

Koristei formulu totalne verovatnoe mi ne moemo da u prethodnom

zadatku odgovorimo na pitanje iz koje fabrike potie izabrani proizvod.
Odgovor nam daje Bajesova formula.
Definicija:
Bajesova formula:
Ako nezavisni dodaaji H1 , H 2 , , H n ine potpuni sistem hipoteza u
odnosu na dogaaj A, i P(A)>0, tada je

P Hi P A H k P Hi P A H k
P H i A , i 1, ,n
P A n

P H P A H
k 1
k k

Bajesova formula se zove i formula verovatnoa hipoteza( uzroka ), jer

na H1,H2,...moemo gledati kao na razliite uzroke koji mogu dovesti do
realizacije dogaaja A.
 Primer:
Baca se kocka. Ako se na kocki pojavi 1 ili 6 uzima se kuglica iz prve urne,
u suprotnom se uzima iz druge urne. Prva urna sadri 3 crne, 2 bele i 1
zelenu kugligu, a druga urna sadi 4 bele i 2 zelene kuglice.
a) Nai verovatnou da je izvuena bela kuglica
b) Nai verovatnou da je izvuena iz prve urne
Ako su H1,H2 dogaaji da su izabrane prva odnosno druga urna , imamo
2 1 4 2
a ) P H1 , P H2
6 3 6 3
2 1 4 2
P A \ H1 , P A \ H 2
6 3 6 3
P A P H1 P A H1 P H 2 P A H 2
5
9

P H1 P A H1
b) P H1 A
1

P A 5