Terapija novom

odlukom
skript,analiza
skripta,prikaz slučaja

Dr med. Anđelka Kolarević

Psihijatar, TA psihoterapeut
 Transakciona analiza je teorija ličnosti i
socijalnog ponašanja, a i sto tako klinički metod
psihoterapije zasnovan na analizi svih mogućih
transakcija između dve ili više osoba na osnovu
jasno određenih Ego stanja u konačnom nizu
utvrđenih tipova.Pod transakcijom u
transakcionim smislu podrazumeva se jedinica
socijalne komunikacije.Moguće je takođe
,klasifikovati i dugi niz transakcija koje se
protežu čak na čitav ljudski vek,tako da se može
pretpostaviti signifikantno ponašanje pojedinca u
kraćim ili dužim vremenskim periodima.
 Poznato je da se ljudi ne ponašaju
slučajno.Iza različitih ljudskih reakcija uvek
postoji izvesna logika.Ova logika, koja se
krije iza ljudskih sudbina u transakcionoj
analizi naziva se životni script.Ono što je
sasvim sigurno je da ljudi žive u skladu sa
svojim uverenjima u životu.Često ljudi na
osnovu svojih ranih životnih iskustava
formiraju određena uverenja o tome kakav
će im život biti,tako da često, kasnije sebe
prisiljavaju da žive unutar zadatih
uverenja.To su mehanizmi kojima se bavi
teorija životnog skripta
 Životni script je nesvesni(ili
predsvesni)životni plan koji određuje
osobine svesne životne izbore i na taj
način ograničava i usmerava životni tok
pojedica.Životni scenario je zasnovan na
ranim skkriptnim odlukama , roditeljskim
uticajem,potvrdama u događajima iz života
i najzad kulminiraju u izabranoj alternativi,
kao skriptni izbor.
 Analiza skripta u terapiji obuhvata analizu
skriptnih poruka, skriptnih
uslova,ispunjenje skriptnog uslova
(kontrazabrana),skriptne logike,naročito
skriptne matrice,kontraskripta,antiskripta,
kao i klasifikacije životnih scenarija.
 Skriptne odluke su temelj životnog skripta.
Glavna teorijska pretpostavka
transakcione analize je da svako dete
tokom svog razvoja donosi određene
zaključke o s ebi,drugima i svetu koji ga
okružuje.Ovi zaključci mogu biti ispravni ,
funkcionalni ili iskrivljeni , disfunkcionalni.
Bez obzira na to da li je objektivno
ispravan ili iskrivljen zaključak dete ga
doživljava kao tačan,kao istinitu sliku
stvarnosti.
 Skriptna odluka je dakle neispravljena
detetova zabluda o nekom važnom
životnom pitanju koja se tiče deteta kao
osobe , drugih ljudi i / ili sveta.
 Kada dete jednom formira svoje zaključk o
važnim životnim pitanjima,ono će se
kasnije truditi d a te zaključke i potvrdi kao
tačne istinite , bez obzira na njihovu
pogrešnost
 Ovi zaključci će kasnije da se odraze u
kasnijem načinu života osobe tako što će osoba
realnost uklapati u svoja uverenja.
 Ovo redefinisanje stvarnosti je glavni način na
koji ljudi konstruišu životni script.
 Osoba će se u kasnijem životu , ako ne ispravi
svoje zablude ponašati u skladu sa svojom
slikom iskrivljene realnosti. A ne kakava ona
zaista jeste.To će biti razlog zbog koje će
reakcije i ponašanje ove osobe biti iracionalne a
kasniji život ograničen , odnosno opterećen
izvesnim iracionalnim moranjima ili
ograničenjima
 Teorijski komcept u transakcionoj analizi ova
uverenja naziva zaključci , da bi naglasili da su
nastali kao rezultat detetove percepcije i
određene logike razmišljanja.
 Izraz odluka se u TA koristi zbog terapijskih
implikacija ovog pojma koje naglašavaju
odgovornost kjijenta u prošlosti i sadašnjosti.Ako
je kao dete nešto odlučilo , kao odrasli može da
preispita svoju dluku i odlučiti drugačije
 To se posebno koristi u terapiji novom odlukom
Redecision therapy
 Skriptna odluke se u teoriji nazivaju rane
odluke jer se većina donosi do 7 godine , ali
mogu se doneti bilo kada ,obično nakon neke
krize ili tragedije.
 Način života koji proizilazi iz ovih skrptnih odluka
zovemo životni scenario,ili jednostavno script.
 Većina ljudi je u detinjstvu donelo skriptne
odluke samo u nekim važnim oblastima, tako da
većina drugih oblasti u njihovim životima nije
opterećena skriptom.Tada govorimo parcijalnom
skriptu,a kada je većina životnih aspekata
opterećeno skriptom onda govorimo o
globalnom životnom skriptu
Kako tačno nastaje script
 -zbog nezrelosti detetovog kognitivnog aparata
 -razmišlja u primitivnim ,nejasnim i preterano uopštenim
kategorijama,konkretnim mišljenjem
 -na osnovu nedovoljne količine informacija , uz neizgrađene
pojmove, bez dovoljno usvojenih reči za brojne pojmove, proces
zakjlučivanja je pun grešaka , pogrešnog uočavanja uzročno –
posledičnih veza gde ih u stvarnosti nema.
 -detetova slabost proizilazi iz njegova nemoći i nemogućnosti
samostalnog preživljavanja
 -dete je po prirodi stvari upućeno na svoje roditelje od kojih zavisi
njegovo preživljavanje
 -usvaja i dobronamerne poruke, ali i
 -zbog toga i kada mu roditelji nameću neke svoje vrednosti pod
pretnjom odbacivanja ili uništenja on i takve poruke “ubacuje” u svoj
inventar zabluda
 Bern to naziva roditeljskim programiranjem, koje u principu olakšava
socijalizaciju deteta.
Postoje 5 osnovnih načina
upućivanja poruka
 -etiketiranje
 -sugestija
 -modelovanje
 -izostanak reakcije
 -potkrepljenje
 Zapravo, Dete ,gotovo nikada ne napušta svoje
iluzije..Neke zablude kako je naglasio Frojd,
uneverzalne su i pošto je njihov nastanak vezan
za prve mesece života..one stvaraju magijski
svet koji će čovek posetiti kasnije samo kroz
ljubav sex ili droge.Kao tri najranije zablude
Frojd navodi “Ja s am besmrtan,svemoguć,
neodoljiv”
 Naravno ove primarne iluzije ne opstaju dugo u
svetlu stvarnosti s kojim je dete suočeno :majka
, otac, vreme opasnost, nepoznati i strašni
uzdasi i zvuci, unutrašnja svest o gladi strahu i
bolu..Njih zamenjuju uslovne iluzije koje imaju
snažan uticaj na stvaranje scenarija”(Bern..Šta
kažeš posle zdravo”)
KLASIFIKACIJA ŽIVOTNIH
SKRIPTOVA
 -pobednički
 -gubitnički
 -učesnički
KLASIFIKACIJA ŽIVOTNIH
SKRIPTOVA
 -banalni(u njima vlada sivilo,
“normalnost”,nemoć , bezličnost
 -tragični (heroj , antiheroj)
KLASIFIKACIJA ŽIVOTNIH
SKRIPTOVA
 Klod Stajner 1974 je na osnovu glavnih
zabrana razlikovao
 -skrpit bez ljubavi(vezan za depesivne
ljude)
 -skript bez razuma (vezan za psihoze)
 -skript bez uživanja(vezan za ljude koje
uzimaju droge)
KLASIFIKACIJA ŽIVOTNIH
SKRIPTOVA
 Postoje 6 vremenskih skriptova
 -nikad
 -uvek
 -posle
 -sve dok
 -ponovo i ponovo
 -nezavršeni kraj
INVENTAR SKRIPTNIH
USLOVA
 Teorija skripta je povezana sa teorijom
ljudskih prava deteta.Svaka ona poruka
koja na neki način krši ili negira neko od
osnovnih prava deteta jeste skriptna
poruka.
 Postoji više osnovnih ili temeljnih ljudskih
prava deteta , a u TA se smatra da su dva
osnovna ili primarna prava
PRAVO NA ŽIVOT
PRAVO NA VOLJENOST
 Detetovo pravo na život znači da svako dete
koje je došlo na ovaj svet ima pravo da postoji
takvo kakvo je,odnosno da bude živo. To znači
da roditelji nemaju prava da uslovljavaju
detetovo pravo na na život bilo kojim skriptnim
uslovom,odnosno zabranom.
 Zabrana postojanja je poruka mržnje tako da
deca koja usvoje ovakvu zabranu razvijaju
kapacitet za samomržnju i želju za smrću.Takav
script se kasnije u životu može ispoljiti kao
samodestrutivnost iili kao destruktivnost
usmerena prema drugima.
 Pored toga što svako dete ima pravo na
zadovoljenje fizičkih potreba(pravo na život),ono
ima pravo i na zadovoljenje svojih psihičkih
potreba-pravo naljubav.
 Glavna detetova psihička potreba je da
bude prihvaćeno , voljeno od svojih
roditelja.Tek kada se uspostavi ovakva
veza i ovakav odnos između deteta i
majke(normalna simbioza)tek onda mogu
da budu zadovoljene druge detetove
psihičke potrebe.
 Osećanje ljubavi je rezultat procene da je drugi
za osobu vredno i važno ljudsko biće.
 Zabrana ljudske vrednosti upućuju roditelji
kojima njihovo dete zaista nije
važno(zanemarena deca),ali i oni roditelji kojima
je njihovo dete veoma važno, ali se plaše da bi
ga pokazivanjem ljubavi smekšalo ,
pokvarilo(preterano socijalizovano dete)
 Kako je zabrana vrednosti u stvari poruka
prezira, u u oba slučaja ova deca ružno misle o
sebi i svojim kvalitetima .Internalizacijom ove
zabrane kroz odgovarajuću odluku dete razvija
kapacitet za inferiornost i samoprezir
 1.POLNA ULOGA
 2.BITI ODRASTAO
 3.ODRASTANJE
 4.ODVAJANJE OD RODITELJA
 5.NEMIŠLJENJE
 6.NEOSEĆANJE
 7.BLISKOST
 8.POVERENJE
 9.PRIPADANJE
 10.NEUSPEŠNOST
 11.SEKSUALNOST
 12.ZDRAVLJE
 13.BOLEST
 14.NORMALNOST
 15.SAVRŠENSTVO
 16.JAKA LIČNOST
 17.RAD
 18.UGAĐANJE
 19.LEPOTA
 20.OSEĆANJE
 21.USPEH
 22.BRZINA
 23.KONFLIKT
 Ispunjenje skriptnog uslova
 Skriptni imperativ je poruka kojom se
detetu poručuje kakvo treba da bude da bi
bilo voljeno ili imalo pravo da postoji. U TA
literaturi na engleskom jeziku ovaj uslov
se naziva kontrazabrana.MI ih nazivamo
skriptni imperativi zato što u sebi nose
onaj uslov koje dete MORA ispuniti kako bi
bilo voljeno ili imalo pravo na život.
 Možemo reći i da je skriptni imperativ
sadržan u onoj poruci kojom je uslovljeno
detetovo pravo na ljubav ili pravo na život.
 Na primer roditelj poručuje Moraš biti jaka
Ovo je svet jakih i samo oni preživljavaju”
 Na taj način on ukazuje detetu da je dete
u redu samo ako je jako , odnosno
implicitno da samo jaki imaju pravo da
žive.U ovom slučaju skriptni imperative je
“Budi jak. Be strong”i on je povezan sa
skriptnom zabranom postojanjaili nećeš
postojati Don’t exist. Ako dete prihvati ovu
skriptnu logiku i saglasi se sa njom i ono
će verovati da mora uvek da bude jako. U
tom slučaju će se ono kao ličnost razvijati
ka punoj potvrdi skriptne logike.
 Skriptne kontrazabrane jesu imperativne
roditeljske poruke kojima se ekstremno
uslovljava detetovo pravo na voljenost i/ili
na život.U osnovi postoji dva tipa
uslovljavanja,ekstremno Voleću te samo
ako budeš takav i takav i neekstreno volim
te, ali volim te više kada si takav i takav.
 Skriptna moranja su uvek povezana sa skriptom
, npr Moram biti poslušan , Moram da zadovoljim
, moram da se trudim ..moram da požurim..ili
će…(katastrofa, gubitak, ne vredim..)
 Sve dok osoba tako živi da uspešno ispunjava
skriptni imperative , ona je u kontraskriptu i
oseća da ima pravo da živi ili da kao osoba
vredi..Međutim kada se životne okolnosti
promene i kada osoba više nije u situaciji da
potpuno ispunjava skriptni imperative, ona
počinje da veruje da više ne zaslužuje da vredi
ili živi. U ovom drugom slučaju došlo je do
dekompenzacije ranije kompenzovanog
kontraskripta i osoba je “propala”pod aktivno
delovanje osnovne skriptne zabrane
 Slično ,osoba koja je, na primer depresivna jer nije u
stanju da ispuni skriptni imperative tako da je aktivirala
zabranu lične vrednosti,svakako spada u u kategoriju
dekompenzovanog kontraskripta.Međutim , ako ova
osoba , tokom vremena , uspe da maker minimalno
ponovo ispuni skriptom postavljeni uslov, ona će se
kompenzovati i ponovo ući u kontraskriptni način
života.Ovakva osoba izgleda zdravo , normalno,ali ona
nije izlečena jer u sebi i dalje nosi sposobnost za
dekompenzaciju.
 Pravo izlečenje je odbacivanje zabrane vrednosti. Bern
je raylikovao „kontraskriptno izlečenje“ od stvarnog
izlečenja.. Na žalost brojne su ustanove za mentalno
zdravčje koje imaju za cilj samo kompenzaciju patologije
a ne njeno stvarno razrešenje
 Klasični drajveri -Skriptni imperativi
 -Budi savršen!
 -Budi jak!
 -Radi naporno-Trudi se!
 -Ugađaj meni i drugimaI
 -Požuri!
 Terapija novom odlukom
 Terapija novom odlukom je tehnika koja pomaže
ljudima da napreduju i da se razvijaju.
 Cilj je pomoći zainteresovanim ljudima da
upravljaju svojim osećanjima,umesto da misle
kako ih drugi čine tužnim, ljutim itd.,da
napreduju i uživaju u životu, umesto da budu
zaplašeni,anksiozni ili depresivni.
 Tehnika je jednostavna,jasna,sažeta. Razvili su
je Meri I Bob Gulding..kao integrativnu geštalt
transakcionu metodu.. Važno je što je lako
primenljiva i ne zahteva puno vremena.
 Kolika promena treba da bude?
 Ovom tehnikom ne dovodi se do
spektakularnih promena.Promena treba da
se odnosi na mali segment ponašanja i
osećanja koji treba da bude jasno
definisan, na osnovu ugovora na datoj
seansi o tome šta želi klijent da promeni..
 Akcenat je na sopstvenoj odgovornosti, jer
ako su problemi koje osoba ima, nastali
zato što je davno doneo pogrešnu odluku,
onda takvu odluku može i da promeni. Pre
pristupa tehnici naravno da se provede
dovoljno vremena sa klijentom dok se ne
utvrde transakcije, igre , zablude
…zapravo radi se na upoznavanju
životnog scenarija
 Postoje nekoliko pravaca koji služe za
prikupljanje informacija i indicija o
mogućem ustrojstvu skripta.U tom smislu
script analitičar se upravlja sledećim
elementima:
 -ostvareni životni stil tokom dosadašnjeg
životnog toka
 -projekcija budućnosti ili očekivanja od
života koji je pred osobom
 Situacije u mladosti i skriptne odluke
 Roditeljski i kulturni skriptni uticaji
Reference:
 Berne, Eric, Transactional Analysis in Psychotherapy,
NewYork: Grove Press 1961;
 Berne, Eric, What Do You Say After Say Hallo? New
York: Grove Press, 1970;
 Changing lives through redecision therapy/ by Mary
McClure Goulding and Robert L. Goulding;
 Milivojević, Zoran (1999): Emocije. Novi Sad: Prometej
 Steiner, Claude (1974): Scripts people live.
Transactional analysis of life scripts. New York: Grove
press
 Stan Woollams, Michael Brown, Transactional analysis,
Huron Valley Institute Press